UVOD U TRIZ

Duan Raji Boidar akula Velibor Jovanovi

Beograd, novembar, 2006.

SADRAJ
Strana PREDGOVOR IZDAVAA...... 3 1. UVOD........................................................................................................................ 5 1.1. ISTORIJA TRIZ-a...... 5 1.2. EVOLUCIJA TRIZ-a............................................................................................ 14 1.3. OSNOVE TRIZ-a.. 23 2.40 PRINCIPA ALTULERA.................. 41 2.1. UVODNE NAPOMENE......................................................................................... 41 2.2. TRIZ PRINCIPI SA PRIMERIMA NJIHOVOG KORIENJA.......................... 42 3. KORIENJE 40 PRINCIPA I MATRICE PROTIVRENOSTI........... .75 3.1. TRI KORAKA ZA REAVANJE INVENTIVNOG PROBLEMA...75 3.2. PRAKTINI PROBLEMI.................. 76 3.3. PROBLEMI ZA VEBU........ 81 4. PRILOZI... 87 4.1. FORMULAR F-1: FORMULACIJA KARAKTERISTIKA KOJE TREBA POBOLJATI.....................................................87 4.2. FORMULAR F-2: FORMULACIJA TEHNIKE KONTRADIKTORNOSTI.................88 4.3. SAETI PRIKAZ 40 PRINCIPA.89 4.4. KARAKTERISTIKE TEHNIKIH SISTEMA. .95 5. MATRICA PROTIVRENOSTI96 6. RENIK OSNOVNIH TRIZ POJMOVA............................................................103 7. LITERATURA.........................................................................................................106 7.1 TRIZ LINKOVI.......................................................................................................106

PREDGOVOR IZDAVAA
TRIZ je skraenica za Teoriju Reavanja Inventivnih Zadataka (rus. x ). To je metodologija reavanja problema koja poiva na sistematinom logikom pristupu razvijenom na osnovu studioznog izuavanja ogromnog broja patenata i analizi zakona tehnike evolucije. Osnove TRIZ-a postavio je sovjetski Jevrejin Genrih Altuler, uz velike line rtve i nerazumevanja sredine u kojoj je iveo i stvarao. Kada je sovjetska nauna i struna javnost, krajem 1970 tih, uvidela sutinske prednosti TRIZ-a u odnosu na druge poznate metodologije, on je tretiran kao dravna tajna Sovjetskog Saveza s obrazloenjem KGB-a da je to metoda koja kamenje pretvara u zlato. Posle raspada ove drave, 90-ih godina prolog veka, TRIZ je dospeo na Zapad i tada je doiveo svoj dalji razvoj i modifikacije. On se moe koristiti kao moan intelektualni instrument za efikasno reavanje tehniko - tehnolokih problema razliitog nivoa sloenosti. Meutim, TRIZ danas ima primenu i u netehnikim disciplinama poput obrazovanja, medicine, biznisa, menadmenta, marketinga itd. On se danas s velikim uspehom primenjuje u 23 najrazvijenije zemlje u svetu, izuava na 35 svetskih univerziteta i praktino primenjuje u vie od 500 najmonijih svetskih kompanija. Poto su publikacije o TRIZ-u uglavnom napisane na raznim svetskim jezicima, ali ni jedna na srpskom, odluili smo da priredimo prvo domae elektronsko (e) izdanje knjige o ovoj metodologiji. Interesovanje koje su pokazali prisutni sluaoci na promotivnim predavanjima o TRIZ-u, koja su odrali autori ovog e-izdanja, dodatno nas je uverilo u tu potrebu. Altuler je definisao svojih 40 principa pre nekoliko decenija. S timom saradnika on je izuio na stotine hiljada patenata iz sveta, posebno selektovanih iz vodeih industrijskih grana prema njihovoj inventivnoj prirodi i nainu reavanja tehnikih protivrenosti. On je pri tome otkrio da se tehniki problemi mogu reiti korienjem istih principa, koji su prethodno ve primenjeni za reavanje slinih problema, u drugim inventivnim situacijama. Na primer: evidentan problem u proizvodnji abrazivnog proizvoda i evidentan problem kod seenja noem zadnjeg dela ruke kofe, bili su reeni korienjem istog principa segmentacije. Nakon otkria ove korelacije, Altuler je bio u stanju da identifikuje 40 razliitih principa zahvaljui analizi uspenih pronalazaka koju je sproveo. On je takoe identifikovao 39 univerzalnih karakteristika tehnikih sistema koje stvaraju protivrenosti. Altuler je koristio ove informacije da razvije Matricu protivrenosti koja je nudila razreenje preko 1000 razliitih protivrenosti bez kompromisa. Pri pisanju prvog e-izdanja knjige o TRIZ-u u nas, autori su imali za cilj da itaoce globalno upoznaju s raspoloivim TRIZ instrumentima koji se koriste za reavanje problema, pre svega u oblasti istraivakog, razvojnog i inovacionog rada na polju tehnike, a detaljno, do nivoa osposobljenosti za praktino korienje, s matricom protivrenosti kao jednim od najpopularnijih TRIZ alata. Ona se inae koristi u 97% problema koji se pokuavaju reiti pomou TRIZ-a, uz procenat uspenosti od priblino 50%. Elektronsko izdanje knjige je podeljeno na est poglavlja i literaturu: I : Uvod u TRIZ i istraivanja Genriha Altulera. U poglavlju je istaknuto ono to je novo u TRIZ-u kao metodologiji za reavanje tehnikih problema u odnosu na druge metodologije. II: Obuhvata Altulerovu brouru Osnove metoda za uklanjanje tehnikih protivrenosti, sa izborom slika od strane autora e-izdanja koje ilustruju korienje tih metoda.

III: Ovo poglavlje predstavlja praktino objanjenje savladavanja tehnikih problema korienjem 40 principa zajedno sa Matricom protivrenosti. Ovaj deo takoe obuhvata nekoliko primera reavanja problema pomou TRIZ instrumenata. IV: Prilozi sadre prazne formulare koji mogu da pomognu kod formulisanja i reavanja tehnikih protivrenosti, zatim saeti prikaz 40 principa i karakteristike tehnikih sistema. V: Dat je tabelarni prikaz Matrice protivrenosti. VI: U poglavlju je naveden viejeziki renik osnovnih TRIZ pojmova koji se najee koriste. itaocima ove knjige elimo uspeh u njihovom prvom koraku koji ine na putu da postanu kreativni inventivni arobnjaci.

SRPSKA INVENTIVNA GRUPA-SIG, D.O.O., Beograd, Crnotravska 1a/49

www.sigonline.co.yu

1. UVOD 1.1. ISTORIJA TRIZ-a

Istorija TRIZ-a je najtenje povezana sa ivotom i delom autora ove teorije, genijalnim Genrihom Sauloviem Altulerom (sl. 1), koji je ceo svoj ivot posvetio njenom razvoju. O njemu kao oveku moda najbolje govore rei iz pesme koju mu je posvetio Leonid Lerner: OVEK KOJI JE PROAO KROZ ZID ovek o kome diskutujemo je neponovljiv. On je neponovljiv, ne zato to je utemeljio novu nauku, On je neponovljiv, jer nikada nije traio nita. On nikad nije rekao: Daj mi. On je uvek govorio: Uzmi ovo. Njegovo ime je Genrih Altuler.

1.1.1. KRATKA BIOGRAFIJA G.S. ALTULERA

Slika 1. Genrih Saulovi Altuler ( ) (15.10.1926. 24.09.1998)

Genrih Saulovi Altuler (knjievni pseudonim Genrih Altov) je autor Teorije reavanja inventivnih zadataka (skr. TRIZ, rus. ), autor Teorije razvoja kreativne linosti (rus. , skr. ), zatim autor Razvoja stvaralake imaginacije (rus. e , skr. ), pronalaza i pisac naune fantastike. Rodio se 15. oktobra 1926. godine u gradu Takentu (Uzbekistan, SSSR). Godine 1931. porodica mu se doseljava u grad Baku (Azerbejdan, SSSR). Roditelji su mu bili novinari. Srednju kolu zavrava s odlinim uspehom. Upisao je Azerbejdanski industrijski institut. U toku prve godine studija na Mainskom fakultetu, februara 1944. god., dobrovoljno se prijavljuje u Crvenu armiju. Po okonanju Velikog otadbinskog rata, ostao je na slubi u Bakuu. U 21-oj godini pohaao je osnovnu pilotsku obuku pri Vojno-vazduhoplovnoj koli (Rustavi, Gruzija). Radio je kao ispitiva pronalazaka u Kaspiskoj ratnoj flotili. Bio je komandir Odseka za prouavanje pronalazaka iz oblasti hemije. Altuler se bavio pronalazatvom od ranog detinjstva. Njegovi prvi pronalasci bili su amac na raketni pogon, pitolj baca plamena i skafander. Prvi autorski patentni sertifikat dobio je u 17oj godini (sa vaeim prioritetom od 9. novembra 1943.). Do 1950. godine imao je 10 pronalazaka. Najvredniji od njih bio je gasno-termiki zatitni skafander (patentna prijava br. 111144). Od 1946. do 1948. godine vei deo vremena posveivao je radu na TRIZ-u. Tada je otkrio osnovni postulat TRIZ-a koji glasi: Tehniki sistemi se razvijaju prema odreenim zakonitostima. Brzo je shvatio da se te zakonitosti mogu iskoristiti za izgradnju algoritma reavanja inventivnih zadataka (skr. ARIZ). Daljom izgradnjom i usavravanjem TRIZ-a, doao je do Teorije jakog miljenja, kojoj je posvetio skoro 50 godina svog ivota. Imao je visoko obrazovanje. Zavrio je Azerbejdanski industrijski institut. Paralelno sa redovnim studiranjem, radio je uporno na samoobrazovanju. Rad na TRIZ-u Altuler je zapoeo 1948. godine. U toj godini otkrio je sutinu nastanka tehnikih protivrenosti, zatim zakon prelaza sistema u nadsisteme, zakon odravanja ritmike, zakon pretvaranja (jedan od prvih zakona u vezi sa promenom agregatnog stanja), primenu hemijskih efekata (korienje sila oksidacije), formiranje informacionog fonda. Zajedno sa R. B. apirom, 1948. godine Altuler je napisao pismo Staljinu otro kritikujui stanje pronalazatva u SSSR-u. Dana 28. juna 1950. godine bio je uhapen od strane MGB-a i bez pravog suenja, osuen na 25 godina robije. Odveden je u Relag jedan od gulaga u Vorkuti. Broj njegovog gulaga bio je 1--502. U gulagu je stvorio nekoliko pronalazaka. Dana 22. oktobra 1954. godine je rehabilitovan. Posle izlaska iz logora, vratio se u Baku, gde je iveo sve do 1990. godine. Od 1955. do 1956. godine bio je novinarski dopisnik Bakinskij raboij i Vika. Prvi lanak posveen teoriji pronalazatva pod nazivom O psihologiji pronalazaa Altuler je uradio koautorski sa R. apiroom i objavio u asopisu Pitanja psihologije 1956., br. 6. (originalni naziv: .., .. " "// , 1956, 6., http://www.altshuller.ru/triz0.asp). Na poboljanju Algoritma reavanja inovacionih zadataka (rus. skr. ARIZ) radio je oko 40 godina. Autor je sledeih verzija ARIZ-a: ARIZ-59, ARIZ-61, ARIZ-64, ARIZ-65, ARIZ-68, ARIZ-71, ARIZ-74, ARIZ-75, ARIZ-77, ARIZ-82 (A, B, V, G), ARIZ-85A, ARIZ-85B i ARIZ85V.

Nakon izlaska iz logora, kao rehabilitovani osuenik, praktino nije imao nikakve anse da dobije zaposlenje. Svoj problem formulisao je ovako: Treba neto raditi. Reenje problema je naao u odluci da pone da pie naunu fantastiku. Debitovao je kao pisac naune fantastike s priom Ikar i Dedal 1958. godine. Od njegovih prvih nauno-fantastinih pria nastao je ciklus Legende o zvezdanim kapetanima. Sva dela naune fantastike koja je napisao, Altuler je potpisao pseudonimom H. Altov. Piui ove prie on je stvarao dela u kojima su se njegove pronalazake ideje graniile sa fantazijom, a nauna fantastika je bila na granici sa realnom tehnikom. Altuler je autor Registra nauno-fantastinih ideja i situacija (rus. " "), koji obuhvata celokupan patentni fond ideja svetske naune fantastike. Takoe je autor analiza sudbinskih predskazanja il Verna, G. Velsa i A. Beljajeva. Od 1957. do 1959. godine Altuler je radio u Ministarstvu za graevine Azerbejdana (u Birou za tehniku pomo). Godine 1958. odrao je prvi seminar TRIZ-a, pri emu je prvi put upotrebio termin IKR (idealan konani rezultat). Seminare o TRIZ-u drao je irom SSSR-a. Samo je 1970. godine izveo 19 seminara. Altuler je ukupno odrao oko 70 seminara i kurseva TRIZ po gradovima irom SSSR-a. Godine 1970. osnovao je u Bakuu (Azerbejdan, SSSR) kolu mladih pronalazaa, koja je 1971. godine prerasla u AzIIT (Azerbejdanski drutveni institut pronalazaa) prvi centar u svetu za TRIZ obrazovanje. Osamdesetih godina 20. veka bilo je vie od 500 kola za pronalazae u SSSR-u. Godine 1974., dok je radio u Azerbejdanskom drutvenom institutu pronalazaa, uestvovao je u izradi filma Algoritam pronalazaa (Centrnaufilm). Ureivao je rubriku o TRIZ-u u novinama Pionirska istina 1970., 1974., 1986. godine i to za decu uzrasta od 10 do 17 godina. Na osnovu ovih lanaka, napisao je knjigu I odjednom pojavi se pronalaza (izdanja 1984., 1987., a dopunjeno i preraeno izdanje 1989. i 2000. godine). Godine 1973. uveo je u praksu reavanja inventivnih problema teoriju Su-poljne analize, a 1975. godine Standarde za reavanje inventivnih problema. Krajem 1950. godine, formirao je informacioni fond, prema kome je 1985. godine (zajedno sa Vjortkinom, J. M.) razradio koncepciju nastanka i razvoja kreativne linosti, kao osnovu teorije razvoja kreativne linosti skr. TRTL. Od 1989. do 1998. godine bio je predsednik TRIZ asocijacije. Godine 1990. preselio se u Petrozavodsk (rus. ). Preminuo je 24. septembra 1998. godine u Petrozavodsku od posledica Parkinsonove bolesti.

1.1.1.1. PISMO STALJINU

U decembru 1948. godine, dok je bio porunik Kaspijske ratne flotile, Genrih Altuler je napisao neobino pismo drugu Staljinu. Autor je skrenuo panju voi naroda na haos koji vlada u oblasti pronalazatva, na potpunu neukost u toj oblasti, a pri kraju pisma izneo je i potpuno sumanutu zamisao po kojoj toboe postoji teorija, uz pomo koje, svaki inenjer moe da se naui pronalazatvu, teorija, koja bi mogla dati neprocenjive rezultate i preokrenuti svet tehnike. Odgovor iz Moskve stigao je tek posle dve godine. A sada je red da upoznamo ovog porunika.

U devetom razredu Genrih Altuler dobio je prvi put u ivotu patentni sertifikat za pronalazak ronilakog aparata. U desetom razredu napravio je amac sa raketnim motorom (na karbid). Godine 1946. predao je zahtev za prvi zreli pronalazak iz resora ratne mornarice postupak naputanja potonule podmornice bez ronilake opreme za samo 15 minuta. Pronalazak je po prijemu odmah zatien kao vojna tajna. Autor je primio dunost u pronalazakom odseku Kaspijske ratne flotile. ef odseka, veoma matovit ovek, postavio mu je borbeni zadatak: Zamislite da ste se nali u neprijateljskom gradu bez oruja, skoro bez novca. Meutim, morate da izvedete diverziju I Altuler je pronaao novi vid oruja hemijsko jedinjenje izuzetno neprijatnog mirisa izraeno od obinih preparata koji se mogu nabaviti u svakoj apoteci. Ovaj pronalazak se pokazao uspenim i pronalazaa su poveli u Moskvu ak do Berije (da li je mogao i pomisliti, da e za etiri godine u jednom od Berijinih muilita biti optuen da je pomou svog smrdljivog oruja hteo da rasturi vojnu paradu na Crvenom trgu). Tako je mladi pronalaza procvetao. ta ga je podstaklo da uniti svoju karijeru obrativi se pismom Staljinu? Stvar je u tome to sam ja bio duan ne samo da sm pronalazim, ve da pomaem onima, koji hoe time da se bave. U moj odsek dolazile su desetine ljudi. Govorili bi - evo zadatka koji je nereiv. ta da se radi? Obilazio sam sve nauno-tehnike biblioteke ni u jednoj nije bilo ak ni elementarnog udbenika pronalazatva. Naunici su tvrdili da svi pronalasci zavise od sluaja, raspoloenja, krvne grupe Mene to nije moglo zadovoljiti. I odluio sam: poto takve metodike nema znai, potrebno ju je stvoriti!, govorio je Altuler. Poverio je svoja razmiljanja kolskom drugu Rafaelu apirou, pronalazau programiranom na maksimalni uspeh. U to vreme Altuler je ve nasluivao, da pronalazak nije nita drugo do eliminacija tehnike protivrenosti pomou definisanih metoda. Moe se sigurno postati pronalaza, samo ako se ovlada sa nekoliko ovih metoda. Ponet ovim otkriem, apiro je predloio da odmah, bez oklevanja, piu Staljinu, oekujui njegovu podrku. Pripremajui se za oekivani razgovor sa voom nisu ni sumnjali ta su time izazvali. Altuler i apiro su istraivali metode reavanja zadataka, izuavali patentni fond, uestvovali na konkursima pronalazaa i ak dobili Svesaveznu nagradu na konkursu za izradu gasnog termiko-zatitnog skafandera. Iznenada su ih pozvali u Tbilisi. Pri izlasku iz voza bili su uhapeni. Nakon nekoliko dana zapoeta je istraga za delo pronalazai tetoine, koja je okonana za to vreme uobiajenom kaznom. Svaki je dobio po 20 godina robije. To se desilo 1950 godine. italac moda misli da ovde i poinje naa pria o stradalnicima za ideju. Genrih Altuler, meutim, razmilja drugaije i kae: Pre tamnice i logora muile su me obine ljudske sumnje. Ako je moja ideja tako dragocena, zato je niko do sada nije ostvario? Te sumnje razreilo je Ministarstvo dravne bezbednosti (MGB). Posle hapenja zapoeo je lanac dogaaja u kojima sam kao jedinstveno oruje, da bih preiveo, koristio TRIZ teoriju reavanja inventivnih zadataka. U Moskvi, u zatvoru Lefortovo, Altuler nije potpisao ni jedan protokol, pa je stavljen na konvejer: nou su vrena sasluanja, a danju je spreavano spavanje. Shvatajui da to ne moe dugo da izdri, Altuler je samom sebi postavio pronalazaki problem: ta da uradi da spava, a da to izgleda da ne spava? Zadatak se inio nereiv. Maksimalna sloboda koja mu je bila doputena, omoguavala mu je da sedi otvorenih oiju. Znai, da bi spavao, oi mora da budu

otvorene i zatvorene. U tom sluaju, sve je veoma jednostavno. Od kutije cigareta Nord, otcepljena su dva pareta papira, na njima su izgorelim palidrvcem nacrtane zenice. Sapatnik iz elije je liznuo sliice, i nalepio ih na zatvorene Altulerove kapke. Obezbedivi otvorene oi u kruiu, on je spokojno spavao. Spavao je nekoliko dana redom, iznenaujui nou svoje muitelje neverovatnom sveinom. Nedaleko od Siktivkara, zatvorenik 1-452, Henrik Altuler radio je po dvanaest sati denevno kao drvosea. Nasluujui emu to vodi, postavio je sebi dilemu da li nastaviti raditi ili sedeti u zatvoru kao neposlunik. Nalazi reenje: sedee u zatvoru. Da bi zastraili nadobudnog neposlunika, alju ga meu kriminalce. Meutim, tu je zadatak preiveti znatno jednostavniji: kriminalci s njim ne oajavaju, netremice su sluali fantastine i biografske romane koje je Altuler znao u velikom broju i skoro napamet. Prebacuju ga u lager samrtnika, gde umiru stari intelektualci: naunici, pravnici, ekonomisti, arhitekte Da bi obodrio te oajne ljude, Genrih Altuler je otvorio univerzitet jednog studenta. Svaki dan je prisustvovao 12 do 14 asova na lekcijama i seminarima oivelih profesora stiui na taj nain svoje visoko obrazovanje. Kod Vorkute u rudniku uglja, uspevao je od osam do deset sati dnevno da se bavi razradom svoje teorije i da radi na otklanjanju havarijskih situacija. Niko nije verovao da je mladi pronalaza prvi put u rudniku. Svi su bili uvereni da se Altuler pretvara. Glavni inenjer nije hteo da uje da rudnik dobro funkcionie zahvaljujui TRIZ metodici. .... Jedne noi, za vreme hitne podzemne intervencije, uo je da je Staljin umro. Tek nakon godinu i po dana saopteno mu je da je osloboen. Kada se vratio kui u Baku, saznao je da je majka, izgubivi i poslednju nadu da e videti sina, izvrila samoubistvo.

1.1.1.2. DESET GODINA S PRAVOM DOPISIVANJA

Godine 1956. u asopisu Pitanja psihologije pojavio se rad G. Altulera i R. apiroa O psihologiji pronalazakog stvaralatva. Na naunike koji su se bavili istraivanjem stvaralakih procesa, rad je odjeknuo kao eksplozija. Sve do tog vremena i sovjetski i strani psiholozi su smatrali da se svi pronalasci raaju uz pomo sluajnih nadahnua. Genrih Altuler je predloio drugi put: polaziti ne od toga ta se deava u glavi oveka, ve se usredsrediti na rezultate delatnosti celog oveanstva. Uzevi za osnovu svetski patentni fond, izuavao je razvoj proizvodnih snaga. Osnova pronalazatva treba da postane ne sluajno pretraivanje, koje poiva na srei, ve detaljna analiza zadatka, otkrivanje protivrenosti, koja oteava njegovo reavanje. Izuivi oko dve stotine hiljada patenata, Altuler je doao do zakljuka da postoji oko 1.500 tehnikih protivrenosti, koje se mogu relativno lako razreiti pomou tipskih metoda. Nekad se i kvadratna jednaina reavala pomou nadahnua. A zatim se pojavila formula. To isto je i sa TRIZ-om. Moe se ekati na nadahnue deset, sto godina. A moe se, znajui ovu metodu, taj isti zadatak reiti za 15 minuta!. Bilo bi interesantno, ta bi rekli njegovi oponenti, kad bi saznali da neki H. Altov, pomou tog istog TRIZ-a pie svoje fantastine romane, kojim zarauje za ivot?..

H. Altov je pisao fantastine romane, u kojima je razvijao svoje pronalazake ideje. H. Altuler je pisao o tome kako nauiti pronalazatvo. Tako je i nazvao svoju malu knjiicu, izdatu 1961. godine. U njoj se podsmehnuo tada vladajuem miljenju o tome da se pronalazai raaju i da se otkria stvaraju putem proba i pogreaka. Za samo 21 kopjejku, 50 hiljada ljudi nije dobilo opti savet tipa bolje razmiljaj, ve realnu pomo: dvadeset pronalazakih metoda. Najzad, pokuao je da shvati, kakvu kost u grlu predstavlja njegova teorija za inovnike Svesaveznog drutva pronalazaa i racionalizatora (VOIR). Na putu ka pronalazaima VOIR se ispreio kao stena, koju je bilo nemogue izbei. Altuler je reio da probije tu stenu. Jo do objavljivanja prve knjige, zapoeo je prepisku, koja zaprepauje vrstinom i trpeljivou njenog inicijatora. Tako 19. aprila 1962. godine pie: Potovani drue Ivanov! Odluio sam jo jedanput da Vam se obratim sa molbom da utvrdite konkretan termin savetovanja o metodici pronalazatva. Shvatam da predsednik VOIR ima i drugih obaveza, meutim ... Pitanje organizovanja savetovanja ja Vam postavljam od 1959. godine. Novo obraanje od 15. maja 1962. godine glasi: Potovani drue Ivanov! Molim odgovor na pitanja: Hoe li biti savetovanja u ovom mesecu? Hoe li biti ove godine? Hoe li se odrati do kraja stolea? Do kraja stolea .... Tu je Genrih Altuler namerno preterao: ostalo mu je da saeka jo samo est godina! Od 1959. do 1960. godine on je u VOIR poslao vie od sto pisama, dobivi samo tri do etiri odgovora, od kojih ga u poslednjem obavetavaju o tome da e se seminar o metodici pronalazatva odrati u Dzintari najdalje do decembra. Taj prvi seminar u istoriji TRIZ-a odigrao je svoju ulogu. Na njemu se Altuler najzad susreo s ljudima, koji su se ve dugo smatrali njegovim uenicima. Aleksandar Seljucki iz Petrozavodska, Voljuslav Mitrofanof iz Lenjingrada, Isak Buhman iz Rige ... Ovi, u to vreme, jo sasvim mladi inenjeri, a zatim i mnogi drugi, kroz nekoliko godina otvarali su kole TRIZ-a u svojim gradovima. Od tada se dogaaji brzo odvijaju. Stotine pisama za zatitu teorije Altulera zatrpale su birokratske kabinete VOIR. Ljudi su traili otvaranje instituta, u kome bi predavao autor TRIZ-a i gde bi se obuavali oni koji su eleli da se naoruaju njegovom teorijom. Takav institut se pojavio 30. januara 1971. godine zapoinjui delatnost u AZOIIT (Azerbejdanski drutveni institut inenjerskog stvaralatva). 6. maja 1975. godine dopisnik Pravde, posetivi institut u Bakuu pie o novoj eri sovjetskih pronalazaa. A u dnevniku Genriha Altulera zapisano je sledee: Upravo tih dana posle druge obuene generacije pronalazaa, mene su prognali iz AZOIIT. Razlog je bio smean: Usko usmerava, ne daje studentima neophodne metodologije, ne osea potrebu da se pridrava kurseva VOIR... Upravo tim inom inovnici za pronalazatvo su se preplaili od bukvalne eksplozije popularnosti TRIZ-a, a oformljeni institut je otvoreno izmicao njihovoj kontroli. Desetine, stotine ljudi, koji su proli kolu Altulera, pozivali su ga da dri nastavu i seminare u raznim gradovima zemlje.

10

Najvei doprinos tog perioda bila je nova knjiga Genriha Altulera Algoritam pronalazatva, objavljena 1973. godine. U njoj je Altuler podario svojim uenicima 40 metoda reavanja raznih, najteih zadataka.

1.1.1.3. TRIZ TO JE POBEDA

Zasluni tehnolog Rusije Voljuslav Vladimirovi Mitrofanov, tvorac i rektor Lenjingradskog narodnog univerziteta tehnikog stvaralatva, u ijoj osnovi lei nastava TRIZ, ispriao je, kako je na jedan seminar TRIZ-a iznenada doao jedan od najpoznatijih i najnagraivanijih pronalazaa Lenjingrada - Robert Kaljmanovi Englin. Postariji ovek, na ijem se kontu nalo etrdeset pronalazakih pobeda, izvojevanih u mukama nadahnua, utao je i potresno sluao, kako se reavaju zadaci po TRIZ metodici. A zatim, kada su svi izali, dugo je sedeo za stolom, pokrivi lice rukama i ponavljao Boe moj, koliko uzalud protraenog vremena! Na jednom od svesaveznih savetovanja o pronalazatvu Julija Vasiljevna Karpova, grmela je sa tribine: Ko je to Altuler? Otkud mu pravo da on otkriva zakone razvoja tehnike? ta je on akademik?! Julija Vasiljevna Karpova ... Rukovodilac odseka za pripremu kadrova Dravnog komiteta u oblasti pronalazaka i otkria. Ona je, po funkciji, direktor Viih dravnih kurseva nauke o patentima i pronalazatvu (VGKPI). Indirektni rezultat dravne obuke pronalazaa bio je sledei: od 90 hiljada patentnih sertifikata, zatienih u SSSR-u 1969. godine, samo dve hiljade je bilo zatieno u inostranstvu. Zato je to tako? Sve to je zaista novo i interesantno, nervira eksperte. Ti ljudi odlino shvataju: ako TRIZ stekne slobodu i podrku, odmah e se postaviti pitanje kvaliteta ekspertize. Zato to teorija Altulera ve ima gotove mehanizme ocene pronalazaka najvieg nivoa. A evo jo brojki. Za 15 godina od momenta pokretanja, VGKPI kurseve je pohaalo neto preko hiljadu ljudi. Ne ulazei u kvalitet te hiljade, primetimo da samo jedna kola TRIZ-a u Kiinjevu priprema godinje sto pronalazaa profesionalaca, osposobljenih za reavanje ogromne veine proizvodnih zadataka. Interesantno je da ak i najljui protivnici TRIZ-a, pod pritiskom ivotne realnosti postepeno koriguju svoje stavove. Evo kako se, sudei po nekim iskazima, odvijala ta evolucija: Metode stvaralatva ne postoje, sve je odreeno uroenim sposobnostima. Algoritam? To je prihvatljivo. Samo ne nauka, ne teorija. Nauka? Da, to je mogue, ali samo ne egzaktna nauka... Poslednji iskaz je iz 1979. godine. Te godine Genrih Altuler je objavio jednu od svojih najznaajnijih knjiga Stvaralatvo kao egzaktna nauka. U njoj je autor predloio nove metode istraivanja tehnikih sistema, udahnuo je ivot metodama najvieg nivoa, izvodei na pronalazaku scenu 77 standarda za reavanje zadataka. Knjiga je pokrenula polemiku meu sovjetskim kibernetiarima. Veina njih saglasila se s tim da je autor daleko od realnosti. Pretpostavljamo, kako su se zaprepastili ugledni naunici, kada je poznati engleski izdava Gordon & Bri, objavio monumentalnu ediciju Kibernetika u est tomova, posveenu najperspektivnijim istraivanjima u toj oblasti, pri emu je peti tom tog izdanja objavljen pod naslovom Stvaralatvo kao egzaktna nauka.

11

Neto kasnije engleski asopis Tehnologija objavljuje: Koristei metod profesora Altulera, u britanskim preduzeima vazduhoplovne industrije, precizno se utvruju nedostaci motora. Gospodinu Altuleru stiu ponude: Amerika firma Kodak predlae mu mesto konsultanta, u Melburnu ele da odri kurs... Od 1985. svake godine pojavljuju se njegove knjige: Profesija istraivanje novog, Pronai ideju, Odvane formule stvaralatva, Nit u lavirintu, ARIZ to je pobeda. Godine 1991. zabeleeno je da u 300 gradova SSSR-a aktivno deluju uenici Altulera....

1.1.1.4. EPILOG

Ako ste korisnik svetske kompjuterske mree INTERNET, pokuajte da se logujete i potraite informacije u kojima se nalazi re TRIZ. Va kompjuter e se zagrcnuti od obilja pristiglog materijala, na gotovo svim jezicima sveta, to se i vidi sa sl. 2. Slika 2. Ekspanzija TRIZ na Internetu. Delo, kome je Genrih Saulovi Altuler posvetio ceo svoj ivot, postalo je opte svetsko dobro... Godine 1989. formirana je Meunarodna Asocijacija TRIZ, koja okuplja sve korisnike i istraivae te metodologije, koji ive u razliitim zemljama sveta.

12

1.1.1.5. BIBLIOGRAFIJA RADOVA ALTULERA

Najvanije knjige H. S. Altulera koje su objavljene u bivem Sovjetskom Savezu (prema izvornom nazivu): ..: H , . -, 1961; p ..: H , : -, 1964; p ..: H, 1- .: .: , 1969; 2- ., 1973; p ..: H H, .: , 1979; p .., ..: , : , 198; .: , 1- ., .: . -, 1984; 2 ., 1987; 3- ., . ., 1989; p .., .. .: - H, : p , 1985; p ..: H , Hp: H, 1- , 1986; 2- , 1991; .., .., ..: H : H H ( ), : p , 1989; .., ..: : , : , 1994.

Kao pisac naune-fantastike potpisivao se pseudonimom Genrih Altov (rus. ), a poeo je da publikuje 1957. godine. Debitantsko delo mu je pripovetka Zinoka ("") koju je napisao u saradnji sa koautorom V. Felicinom ( ). Bio je jedan od vodeih pisaca naune fantastike u SSSR-u u prvoj polovini 1960-ih godina. Najvanije knjige koje je Altuler napisao kao pisac naune fantastike:

. . // . 73-74, .: ,

1975;

. . . // . , .: , 1973; . . // . , .: , 1968; . . // . , .: , 1968; . . // . , .: , 1968; . "". // . . . 6, : , 1967; . . . - , ., 1970; . . // . , : , 1988; Autor je " " (svojevrsnog patentnog fonda ideja svetske fantastike)

13

1.2. EVOLUCIJA TRIZ-a

1.2.1. PRVA FAZA U RAZVOJU TRIZ-a
Smatrajui da moraju postojati metode koje pomau ljudima u reavanju njihovih kreativnih problema, Altuler je doao do zakljuka da su inovacije proizvod ljudskog miljenja, pa prema tome proces pronalaenja moe biti poboljan korienjem psiholokih tehnika. Do slinog zakljuka su doli i neki autori na Zapadu, pa su zbog toga stvorene razliite metode kreativnog miljenja poput brainstorminga, morfoloke analize, lateralnog miljenja i dr., a sve u cilju prevazilaenja psiholoke inercije. Problem psiholoke inercije nastaje kada pronalaza reenje tehnikog problema trai unutar svoje matine oblasti i sopstvenog iskustva, a ne gleda alternativne tehnologije koje omoguuju razvoj novih koncepata. Meutim, Altuler je uskoro korigovao svoj polazni stav shvatajui da je veoma teko dobiti objektivne informacije o inovacionom procesu kroz psiholoko miljenje, jer taj rezultat nije bio nauno potvren, nije bio merljiv, niti pouzdan. Naprotiv, on je shvatio da je tehnika informacija objektivne prirode. Sve dok ne postoje instrumenti koji dozvoljavaju unutar ljudskog miljenja izuavanje inovacionog procesa, rezultati ovog procesa mogu bolje i lake da se posmatraju izuavanjem inovacije same po sebi, ili patentne literature zajedno sa njom. Ukoliko prevaziemo problem ograniavajuih efekata psiholoke inercije koristei oblast naunih i tehnikih disciplina, mi emo nai idealno reenje koje se nalazi izvan matine oblasti pronalazaa.

Slika 3. Evolucija TRIZ-a Na sl. 3. prikazana je evolucija TRIZ-a posmatrana u vremenu i kroz napredovanje ove metodologije. Realizacija inovacije predstavlja fundamentalnu promenu u tehnolokom sistemu i verovatno je iz tog razloga Altuler obratio panju na patentni fond, analizirajui preko 200 000 patenata iz celog sveta. Od navedenog broja, on je izdvojio oko 40.000 patenata treeg i vieg nivoa inventivnosti, i podvrgao ih sitematskoj analizi. Dobijeni rezultati ove analize predstavljali su

14

osnov za formiranje teorijske baze TRIZ-a i izrade instrumenata koji su pomogli kasniji razvoj reavanja problema pomou TRIZ-a. Zajedno sa razvojem TRIZ metodologije kroz sledee 4 dekade, patentna istraivanja su nastavljena, tako da je do sredine 1980-ih godina proueno preko 2 miliona patenata.

Evolucija TRIZ-a moe da se podeli na nekoliko faza, kao to sledi: 1946 1980. godine

Genriha Altulera moemo da smatramo pojedincem koji je razvio TRIZ; drugi su mu samo obezbeivali povremenu pomo. Fundamentalna otkria bila su uraena na osnovnoj ideji i instrumentima koji su razvijeni od strane klasinog TRIZ-a. Povremeno, drugi autori su davali doprinos u vidu svojih ideja, meutim, te ideje su bile obino slabe i od sekundarnog znaaja. Ova faza je okonana krajem 1980. godine, kada je odrana prva TRIZ specijalistika konferencija u Petrozavodsku, u Rusiji.

1980 1986. godine

TRIZ je dobio publicitet u bivem SSSR-u. Mnogi ljudi poeli su da se dive TRIZ-u i Altuleru kao prvom TRIZ profesionalcu. Pojavljuju se drugi sledbenici TRIZ-a. Altuler je postao visoko efikasan u razvijanju TRIZ-a, zato to je izveo veliki broj seminara, osnovao razliite TRIZ kole i uzdigao pojedince koji su ga sledili, dozvoljavajui izvoenje rigoroznih testiranja ideja i instrumenata TRIZ-a. Novoosnovane kole u St. Petersburgu, Kishinevu, Minsku, Novosibirsku i na drugim mestima postale su veoma aktivne pod vostvom Altulera. Snaan razvoj klasinog TRIZ-a, rezultat je prvih ozbiljnih pokuaja u primeni TRIZ-a izvan striktno tehnolokog domena (knjiga ivotna strategija za kreativnog pojedinca, deje obrazovanje, analiza subverzije, Teorija evolucije organizacija, itd.). Mada postoji slobodna razmena ideja i otvorene publikacije, sadraji publikacija su ekstremno teki za praktinu primenu. TRIZ materijali se gomilaju rapidno, ali veoma iroko u kvalitativnom smislu (od beskorisnih, do nivoa odreenih proboja u nauci).

1986 1991. godine - Savremeni TRIZ Situacija se dramatino promenila u 1986. godini. Altulera je bolest spreila da radi na TRIZ-u i da kontrolie njegov razvoj, to je rezultiralo njegovim daljim diskontinualnim radom na tehnologiji TRIZ-a. Prvi put u istoriji TRIZ-a, ruska perestrojka omoguila je njegovu komercijalnu primenu. Godine 1982., sledbenici Altulera, Boris Zlotin i Alla Zusman osnovali su tehniku kolu u Kiinevu, Moldavija, koja je specijalizirana za uenje TRIZ metodologije i obezbeenje TRIZ analitikih usluga industrijskim kompanijama. Zasluge Kiineve TRIZ kole su u sledeem:

obueno je preko 6 000 studenata preko 4 000 tehnolokih problema je reeno ili olakano razvijena je metodologija za reavanje naunih problema

15

razvijena je metodologija za identifikovanje moguih uzroka oteenja kao i potencijalnih oteenja identifikovane su brojne linije evolucije publikovano je devet knjiga o TRIZ-u (tri zajedno sa Altulerom) izdavan je popularni meseni magazin o praktinoj primeni TRIZ-a davan je meseni doprinos ruskim novinama o TRIZ-u za decu publikovani su brojni drugi lanci o TRIZ metodologiji razvijena su osnovna polja evolucije organizacija razvijene su preporuke za korienje TRIZ-a kod reavanja realnih ivotnih problema studenata, kao deo procesa uenja razvijeni su obrazovni programi za razliite sluaoce, sa irokim obrazovnim tehnikim nivoima obezbeeni su analitiki servisi za poslovne organizacije.

Do 1989. godine, obimno iskustvo Kiineve TRIZ kole u uenju i reavanju problema omoguilo je Zlotinu i Zusmanovoj da definiu glavne slabosti klasine TRIZ metodologije. One su sledee:

Njegova nerigoroznost (mnoge analitike vetine koje su traene za uspenu primenu TRIZ alata nisu bile transformisane kroz dokumentaciona pravila, algoritme i preporuke). Samo ograniena koliina osnovnog TRIZ znanja bila je dokumentovana i raspoloiva za izuavanje i korienje. Svaki alat bio je razvijen odvojeno i kao rezultat toga, alati nisu integrisani u sistem kao celinu. Problemi razliitih vrsta moraju biti tretirani razliito, ali ne postoje jasne preporuke za to koji alat se koristi za koji tip problema ili situaciju. Alati ne podravaju sve faze procesa reavanja problema. Na primer: problemi moraju biti preformulisani za TRIZ termine pre nego to se alati upotrebe.

Kao rezultat napred navedenih ogranienja, TRIZ je karakterisan prema sledeem:

Intenzivna edukacija (od 100 do 250 asova) zahteva se za efikasno korienje TRIZ-a. iroko zastupljena praksa (od 1 do 5 godina) se zahteva da bi se postao samoobuen za ovu metodologiju. Pravljenje TRIZ-a takvim da bude raspoloiv za masovu primenu predstavlja nepremostiv izazov.

Pored svega ovoga, navedena ogranienja su uinila i da proces kompjuterizacije TRIZ-a, postane veoma teak. Uzimajui u obzir gornja razmatranja, Zlotin i Zusman su definisali naprednu TRIZ metodologiju koja treba da sledi sledea usmerenja:

Razvoj integrativnih alata tako da sve vrste problema mogu da se tretiraju na isti nain. Dodati nedostajue alate tako da TRIZ podri sve faze od pojave problema do reenja: identifikaciju problema, njegovo formulisanje, kategorizaciju problema; identifikaciju i korienje potrebnih alata; procena rezultata; planiranje i implementacija. Restruktuirati i proiriti bazu TRIZ znanja korienjem prednosti kompjuterizacije. Nastaviti razvoj linija tehnoloke evolucije. Nastaviti razvoj alata za reavanje problema. Otkriti polja evolucije u netehnikih oblastima.

16

Njihov rad rezultovao je sledeim doprinosima:

Nova, kombinovana verzija ARIZ-a, koji je mnogo vie rigorozan i prilagoen kompjuterizaciji. Procesi formulacije problema, prvo za mentalno korienje i onda za kompjuterizaciju. Sistem operatori koji inkorporiraju ulaz u postojeu bazu TRIZ znanja. Proirenje supstanci u bazi TRIZ znanja (dve kao brojni operatori, mnogi dodatni primeri, dodate tehnike aplikacije efekata). Kompletiranje procesa problem-reenje (kasnije je to nazvano Ideation Procesi). Prototip softvera Inovaciona radna klupa (Innovation Workbench software system), koji obuhvata kompletan proces od problema do njegovog reenja. Prototip softvera namenjenog osoblju menadmenta.

1991. i kasnije - TRIZ u SAD Veoma loa ekonomska situacija u bivem SSSR-u, navela je mnoge sposobne TRIZ eksperte, od kojih su veina osnovali svoje sopstvene biznise, da odu u inostranstvo. Mnogi TRIZ specijalisti su imigrirali u SAD i Izrael i poeli da promoviu TRIZ pojedinano. Drugi su osnovali TRIZ kompanije sa meunarodnim partnerima. Prepoznajui SAD kao kljunu dravu za uspeno irenje tehnologije, Zlotin i Zusmanova su se pridruili amerikim profesionalcima i osnovali ameriku kompaniju Ideation International 1992. godine. Tokom narednih godina, Ideation je postigao sledee:

Stekao status kao Kiinjeva TRIZ kola, preselenjem veine njihovih glavnih naunika u SAD. Preveo i preradio veliku koliinu informacija o TRIZ-u. Postao familijaran sa amerikim tritem. Izuio zahteve potencijalnih TRIZ korisnika. Adaptirao TRIZ za amerike inenjerske procese. Isporuio proizvode i usluge brojnim industrijskim kompanijama. Obuio na stotine profesionalaca za ovu metodologiju. Osnovao edukacione programe koji pomau pojedincima da mogu samostalno da se edukuju u TRIZ-u i daljem razvoju. Razvio familiju softvera i instalirao na hiljade kopija. Stalno unapreuje Ideation/TRIZ metodologiju (I-TRIZ).

Slika 4. Komparativni prikaz razliitih varijanti TRIZ-a

17

Evolucija i transformacija TRIZ-a Kako je I-TRIZ evoluirao, tako su se i druge varijante klasinog TRIZ-a razvijale. Na sl. 4. prikazana je razlika izmeu I-TRIZ-a i drugih sistema u pogledu njihove snage i jednostavnosti za korienje.

1.2.2 NEKE OD NOVIJIH APLIKACIJA TRIZ

Odreivanje predvidivih oteenja i usmeravanje evolucije su samo dva od poslednjih uvedenih instrumenata TRIZ-a. Odreivanje predvidivih oteenja (engl. Anticipatory Failure Determination, skr. AFD) je alat za sistematsku identifikaciju i eliminaciju greaka sistema pre nego to se oni ispolje (u odgovoru na pitanje "Kako moemo da oborimo sistem?"). Usmeravanje evolucije (engl. Directed Evolution) predstavlja irenje trendova evolucije (engl. Trends of Evolution) i dozvoljava izradu prihvatljivog budueg scenarija i vizualizaciju budueg najprodavanijeg objekta i agresivno kretanje kroz njegovu implementaciju, o emu e u nastavku biti neto vie napisano. 1.2.2.1 DIREKTNA EVOLUCIJA Budunost tehnolokih dostignua moe da se predvidi, sa visokim stepenom verovatnoe, u okviru specifinog nivoa podrke. Veina inovacija koja nastane u sledeih 20 godina bie bazirana na vrhunskom naunom i tehnolokom znanju koje postoji sada. Tekoa lei u identifikovanju onoga to se realno smatra znaajnim. Ono to sada izgleda nejasno, bie potpuno jasno sutra. Uloga Direktne evolucije je da sistematino proceni dananje znanje, a u vezi s tim da identifikuje ta je verovatno i to je moda jo vanije, kako jedan tehnoloki napredak, povezan sa drugim, bi mogao da zadovolji ovekove potrebe.

Slika 5. Proces direktne evolucije Procesi direktne evolucije (sl. 5) obuhvataju sledee kljune elemente:

Analiziranje prolosti sistema (tj., istorije patentnih citata, istraivanja literature, itd.) u postizanju znanja objekta evolucije za identifikaciju pozicije sistema u poljima. Korienje I-TRIZ metodolokih alata u identifikaciji buduih pozicija sistema. Identifikovanje svih problema/izazova koji su potrebni da budu savladani. Reavanje svih problema/izazova.

18

Osnivanje stratekih patentnih vrednih spisa.

Polja evolucije (sl. 6) mogu da se koriste za : Prognozu sledeih evolucionih koraka sistema. Poreenje pronalaska u prethodnoj umetnosti.

Slika 6. Prikaz polja evolucije Direktna evolucija je zasnovana na originalnih osam Polja evolucije koje je otkrio Genrih Altuler zajedno sa Linijama evolucije koje su otkrili Zlotin i Zusman. kola Kiineva je razvila i uspean koncept Direktne evolucije i njenih aplikacija. Kompanija Ideation International je nastavila ovaj pionirski rad, sa preko 400 Linija evolucije identifikovanih u vremenu. Direktna evolucija je primenjena ne samo za proizvode, ve i za trita, industrije, organizacije, tehnologije, procese i usluge (sl. 7).

Slika 7. Evolucija I-TRIZ aplikacija Direktna evolucija (Directed Evolution, skr. DE)

19

Na sl. 8. prikazan je celokupan razvoj TRIZ-a, od njegovog nastanka do danas.

Slika 8. ematski prikaz razvoja TRIZ-a.

20

1.2.3. Hronoloki razvoj TRIZ-a :

1926 : Roen Altuler 15.10. 1926. 1946 : Polja evolucije ili Objektivni trendovi evolucije tehnikih sistema (Patterns of Evolution / or Objective Trends of Evolution of technical systems) 1948 : Tehnike i inenjerske protivrenosti (Technical and Engineering contradictions) 1952 : ARIZ razvijena procedura korak po korak (dok je bio u zatvoru) i to je bilo poput uputstva namenjenog pronalazaima. Altuler ga je nazvao ARIZ u 1970. godini 1959 : Idealni finalni rezultat (Ideal Final Result) 1964 : U 1964. godini Poele su sistematske analize patenata Do 1968. godine dobio je prvu tablicu od 35 inventivnih principa Konano je u 1971. godini, dodao jo 5 novih inventivnih principa ime je tabela nazvana Altulerova matrica protivrenosti bila kompletirana. 1970 : Fizike protivrenosti (Physical contradictions) : Postojanje fizike protivrenosti obelodanjeno je posle tehnikih ili inenjerskih protivrenosti. Fizike protivrenosti i odvojeni principi bili su obuhvaeni u ARIZ-75 1970 : Standardna reenja (Standard Solutions) : U 1970-im godinama Altuler je poeo da razvija standardna reenja inventivnih problema. 1972 : Fiziki efekti (Physical effects) : Prve liste fizikih efekata bile su uraene. 1973 : Model Supstanca Polje (Substance-Field model) : Altuler je otkrio da problemi i reenja mogu da se opiu sa tzv. Modelima supstanca - polja. 1975 : Banka podataka o naunim i tehnikim efektima (Database of scientific and technical effects) 1977 : ARIZ-77 uraen je zajedno sa poljima ili trendovima evolucije, transformacijama supstanca-polje i kompilacija voenim do postizanja efekata. 1977 : Standardna reenja (Standard Solutions) : Godine 1977. postojalo je 10 standarda. 1985 : Standardna reenja (Standard Solutions) : objavljen je sistem od 76 standarda.

Noviji razvoj TRIZ

1990 : Tokom 1990-ih godina TRIZ je postao popularan u SAD, Nemakoj, Japanu i mnogim drugim zemljama. TRIZ teorija i instrumenti poeli su da se razvijaju i praktikuju u celom svetu. 1992 : Odreivanje predvidivih oteenja (Anticipatory Failure Determination) 1995 : Direktna evolucija (Directed Evolution) 1992 -1997 : Softver (IM-Lab, TechOptimizer 2.5, TechOptimizer 3.0) od Invention Machine Corporation, SAD 1995 -1999 : Softver (Ideator, Improver, Eliminator, Ideation Work-Bench, AFD) od Ideation International Incorporated, SAD

Altuler je preminuo 24. Septembra 1998. godine

1999 : Softver od Ideation pod nazivom Sistem bezbednosti (Safety System) Smatra se da posle ere TRIZ-a nastupa period vetake inteligencije.

21

1.3. OSNOVE TRIZ

Kao to je navedeno u Altulerovoj biografiji, on je analizirao ogroman broj patenata irom sveta, iz vodeih inenjerskih oblasti. Zatim je analizirao reenja koja su bila, prema njegovom miljenju, najefektivnija. Njegov rad obezbedio je prvo razumevanje trendova ili polja evolucije tehnikih sistema. On je takoe zasnovan na razvoju analitikog prilaza u reavanju inventivnih problema, koji kasnije postaje osnova za TRIZ, sa aksiomom koji glasi: Evolucija svih tehnikih sistema se odvija po objektivnim zakonima. Ovi zakoni su pokazali da je tokom evolucije tehnikog sistema, poboljanje bilo kog dela tog sistema, koji je ve dostigao vrhunac funkcionalnih karakteristika, dovodi istovremeno do pogoranja neke njegove druge karakteristike, koja stvara protivrenost s drugim delom sistema. Nastali konflikt dovodi do eventualnog poboljanja manje razvijenog dela. Ovaj kontinualni, samoodrivi proces pomera posmatrani sistem veoma blizu njegovog idealnog stanja. Razumevanje opisanog evolucionog procesa omoguuje da se otkriju trendovi budueg razvoja tehnikog sistema. Tokom nekoliko decenija, TRIZ se razvio u set praktinih instrumenata za pronalaenje i reavanje tehnikih problema razliite sloenosti. Danas se moe identifikovati nekoliko osnovnih TRIZ instrumenata, koje obuhvata pojam sistematska inovacija. Sledbenici Altulera razvili su dodatne tehnike TRIZ-a u toku nekoliko poslednjih decenija. Ovo poglavlje daje kratak uvod u nekoliko osnovnih TRIZ instrumenata. Oni su ovde navedeni iz dva razloga: 1) Zato to su vani za nove itaoce, koji prvi put ue TRIZ terminologiju, da efekno koriste 40 principa za reavanje problema. 2) Zato to je za itaoce bitno da budu familijarni sa filozofijom TRIZ instrumenata i tehnika da bi bili u stanju da ih u potpunosti primene.

1.3.1. TEHNIKI SISTEMI Tehniki sistem predstavlja skup elemenata s uzajamnim dejstvom, pri emu tehniki sistem poseduje dodatna svojstva, kojima ne raspolae ni jedan od njegovih sastavnih elemenata. Osnovno svojstvo tehnikih sistema je sposobnost da izvrava glavnu korisnu funkciju, zbog koje je i stvoren. Uzajamna dejstva izmeu elemenata tehnikog sistema, koji se nekada nazivaju vezama, mogu biti prostorna, vremenska i funkcionalna. Sve to izvodi neku funkciju zapravo predstavlja neki tehniki sistem. Na primer, tehniki sistemi su automobili, penkala, knjige, noevi itd. Bilo koji tehniki sistem sastoji se od jednog ili vie podsistema. Automobil je sastavljen od podsistema koji se nazivaju motor, upravljaki mehanizam, koioni mehanizam itd. Svaki od tih tehnikih sistema ima svoje podsisteme i izvodi neku svoju funkciju. Hijerarhija tehnikih sistema je sastavljena od najmanje kompleksnog podsistema (sa dva elementa), do najkomplesnije forme koja obuhvata brojne interaktivne elemente.

22

Tab. 1. pokazuje hijerarhiju tehnikog sistema nazvanog Transport. U levoj koloni su nazivi tehnikih sistema. Oni su smeteni prema padajuem poretku. Redovi sadre imena podsistema koji pripadaju tehnikom sistemu opisanom sa leve strane. Na primer, tehniki sistem konice je podsistem tehnikog sistema automobil. Ukoliko tehniki sistem pone da proizvodi neadekvatne ili tetne funkcije, njega treba poboljati. Ovo zahteva da se zamisli smanjenje funkcionisanja sistema prema njegovom najjednostavnijem stanju. U TRIZ-u najjednostavniji tehniki sistem je sastavljen od dva elementa sa energijom koja prelazi od jednog elementa do drugog. Tabela 1. Hijerarhija transporta kao primer tehnikog sistema i njihovih podsistema
TEHNIKI SISTEMI Transport Automobil Konice Mehanizam konice sa pedalom Pedala Hemijska veza Automobili Prenos snage Pedala konice Pedala estica A Molekul A PODSISTEMI TEHNIKIH SISTEMA Raskrsnice Mape Vozai Servisi Konice Grejanje Upravljanje Elektrika Hidrauliki cilindri Tenost Meh. ko. sa pedalom Brdska pedala Zakovica estica B Hem. Veza Molekul B

Kreda i tabla, posmatrani zajedno, ne predstavljaju tehniki sistem, sve dok ne poseduju neku energiju (mehaniku silu) koja povlai kredu preko table, pravei meusobnu interakciju sa tablom. Taj tehniki sistem kreda, tabla i upotrebljena sila mogu onda postati funkcionalni jedna pisaa tabla. Kreda i tabla, kao odvojeni elementi, su svaki za sebe nezavisni tehniki sistemi. Kreda ima molekulsku strukturu. Interakcija razliitih hemijskih elemenata unutar njene strukture proizvodi vezu koju pravi materijal nazvan kreda. Zahteva se da ova veza bude poboljana, pa se zbog toga tehniki sistem mora analizirati na molekularnom nivou. U isto vreme, kreda je podsistem nadsistema koji se zove pisaa tabla. Svi podsistemi su meusobno povezani jedan s drugim unutar veza vieg sistema. Promene u bilo kojem pojedinanom podsistemu mogu proizvesti promene u viem, nadsistemu. Kada se trai reenje tehnikog problema, uvek se razmatra ineterakcija postojeeg tehnikog sistema sa sistemom iznad i ispod njega. Pored toga, tehniki sistemi su poput biolokih sistema. Oni nisu besmrtni. Oni se raaju (stvaraju), ive (eksploatiu) i prestaju sa funkcijom (umiru), tako da moraju da se zamene sa novim sistemima. 1.3.2. NIVOI INOVATIVNOSTI Analize velikog broja patenata pokazuju da nije svaka inovacija uraena s jednakom inovativnom vrednou. Altuler je predloio 5 nivoa inovativnosti: 1. nivo predstavlja jednostavno poboljanje tehnikog sistema. Za ovaj nivo inovacije dovoljno je znanje koje postoji iz ue strune oblasti vezane za tehniki sistem. Od svih prouavanih inovacija, oko 32% je ovog nivoa inovativnosti. 2. nivo predstavlja pronalazak koji ukljuuje reavanje tehnike kontradikcije. Za ovaj nivo zahteva se posedovanje znanja iz nekoliko tehnikih disciplina unutar industrijske grane kojoj sistem pripada. Ovog nivoa inovativnosti je oko 45% prouavanih pronalazaka.

23

3. nivo predstavlja pronalazak koji ukljuuje reavanje fizike protivrenosti. Potrebna su znanja iz vie industrijskih grana. Oko 18% pronalazaka su ovog nivoa inovativnosti. 4. nivo obuhvata novu razvijenu tehnologiju, koja predstavlja znaajno dostignue i koja zahteva primenu znanja iz razliitih naunih oblasti. Samo 4% pronalazaka je ovog nivoa inovativnosti. 5. nivo predstavlja otkrie novih pojava i materija. Oko 1% od svih prouavanih pronalazaka je ovog nivoa inovativnosti. U pronalascima prvog nivoa, objekat (ureaj ili metod) se ne menja. Na drugom nivou objekat se menja, ali ne sutinski. Na treem nivou objekat je izmenjen sutinski, a na etvrtom je apsolutno izmenjen, odnosno postao je potpuno nov. Na petom nivou izmenjen je kompletan tehniki sistem kome dati objekat pripada. Dakle, neki problem moe biti reen kroz pronalazaka reenja razliitog nivoa inovativnosti, to se vidi u tab. 2. Pri tome, izvori znanja korieni na putu do nastanka pronalaska su takoe razliiti, to se vidi na sl. 9. Altuler je zakljuio, na osnovu svojih istraivanja, da najvei broj patenata (77%) pripada najniem, 1. i 2. inventivnom nivou. Praktino korienje TRIZ metodologije moe pomoi pronalazaima da unaprede svoje pronalaske podizanjem na 3. i 4. nivo inovativnosti. Tabela 2. Nivoi inovativnosti Nivo Stepen inventivnosti Oigledno reenje Beznaajno poboljanje Bitno poboljanje Novi koncept Otkrie % reenja Izvor znanja Priblina uestalost otkria (jedno od) 10 100 1000 100.000 1.000.000

1 2 3 4 5

32% 45% 18% 4% 1%

Lino znanje Znanje unutar firme Znanje unutar industrije Znanje izvan industrije Celokupno raspoloivo znanje

24

Slika 9. Raspoloivi nivoi znanja koji su neophodni za nastanak pronalazaka razliitog nivoa inovativnosti. 1.3.3. ZAKON IDEALNOSTI Razvoj svih sistema kree se u pravcu poveanja stepena idealnosti. Idealan tehniki sistem je onaj ija masa, gabariti i energetski kapacitet tee nuli, a ija se sposobnost za izvrenje sopstvene, glavne korisne funkcije, ne umanjuje. Idealnost je zahtev koji pokree oveka ka poboljanju tehnikih sistema, da bi ih uinio brim, boljim i jeftinijim. Poveanje korisnih funkcija, uz istovremeno smanjenje tetnih funkcija, vodi sistem ka idealnosti. Meutim, idealan sistem realno ne moe da postoji, ak i onda kada je funkcija sistema ostvarena. Cilj bilo kojeg tehnikog sistema je da obezbedi vrenje neke funkcije. Konvencionalno inenjersko razmiljanje glasi: Zahteva se da se ispuni takva i takva funkcija. Zbog toga, mora da se izgradi takav i takav mehanizam ili ureaj. TRIZ metodologija kae: Zahteva se da se obezbedi takva i takva funkcija, bez uvoenja novog mehanizma ili ureaja u sistem. Zakon idealnog stanja obuhvata bilo koji tehniki sistem koji tei da postane pouzdaniji, jednostavniji, efektivniji, ili jednom reju, idealniji kroz ceo njegov ivotni vek. Svaki put kada se poboljava tehniki sistem, on se zapravo vodi u pravcu da se priblii idealnosti. On tada kota manje, zahteva manje prostora, podrazumeva manji gubitak energije itd. Idealnost se uvek reflektuje na maksimalno iskorienje postojeih resursa sistema, kako spoljnih, tako i unutranjih. to ti resursi manje kotaju i to je vea mogunost njihovog korienja, to e sistem biti idealniji.

25

Stepen idealnosti =

Korisna funkcija tetna funkcija + Trokovi

(1)

Kao to se moe videti iz izraza (1), idealnost sistema moe biti poveana na jedan od sledea tri naina: Poveanjem korisnih funkcija u brojiocu razlomka; Smanjenjem tetnih funkcija ili trokova (cene) u imeniocu razlomka; Kombinacijom prethodna dva naina. Realni sistem se asimptotski pribliava idealnom sistemu razreenjem protivrenosti, korienjem resursa, minimizacijom komponenti i korienjem novih fizikih, hemijskih i geometrijskih fenomena i efekata bez poveanja tetnih funkcija. Saglasno TRIZ-u, idealni sistem je sistem koji fiziki ne postoji dok se njegova funkcija izvrava. Moe da se konstatuje da svi sistemi tokom svoje evolucije tee da postanu idealniji i njihova sposobnost zadovoljavanja ovekovih potreba raste uz istovremeno smanjenje cene. Premda je dostizanje ideala praktino nemogue, to je relevantno kao glavni putokaz tokom reavanja problema i ocene reenja. Otuda je idealni sistem jedan mentalni ili teorijski koncept, pri emu predstavlja veoma moan instrument, koji se ne koristi samo u TRIZ-u, ve i u drugim naunim oblastima. To je jedan efikasan pristup koji se povezuje sa eljom inventora da dostigne potrebnu funkciju bez komplikovanja sistema. Faktiki realni sistemi asimptotski aproksimiraju idealni sistem poveavajui njihove profitabilne funkcije i eliminiui tetne faktore. Model idealnog sistema, slino kompasu, slui da pokae pravac u procesu razmiljanja na samom poetku, kada put reavanja novog problema nema nikakvog oiglednog pravca. Druga vrednost ove definicije je procena ili poreenje najnovijih kreiranih reenja s predloenim idealnim reenjem. TRIZ nudi nekoliko razliitih prilaza formulisanju i dostizanju idealnog sistema. Prvi je usavravanje postojeeg tehnikog sistema. Drugi je stvaranje sledeeg pokolenja tehnologije ili sistema za izvrenje date funkcije. Kako praktino iskoristiti definiciju idealnog sistema? Koncept idealnog sistema moe se koristiti kao nezavisan instrument za reavanje problema, ili kao jedna od komponenti drugih TRIZ-ovih instrumenata, npr. Algoritma za reavanje inventivnih problema. Evo samo nekoliko jednostavnih primera za koncept idealnog sistema koji se koristi kao nezavisan instrument, a istovremeno pokazuje kako se kuni aparati razvijaju u smeru njihove idealnosti. Zamislimo idealni televizor. ta je to? Saglasno TRIZ-u, idealni televizor fiziki ne postoji, ali njegova funkcija prenosa slike i tona se izvrava! Kako to moe biti ostvareno u realnosti? Primer: Seiko Epson Corporation ("Epson") je objavila da je koristei svoju originalnu ink jet tehnologiju za tampu, prva u svetu uspeno razvila veliki ekran (40 inch = 101 cm) sa prototipom - Organic Light Emitting Diode (OLED) displejom. Ovom tehnologijom dobijaju se visokokvalitetni displeji debljine 0,2 mm (kao obini list papira) poto nisu potrebni svetlosni izvori u pozadini. Auto luminescentni OLED displeji omoguuju izuzetne vizuelne karakteristike ukljuujui otar kontrast, irok vidni ugao i kratko vreme odgovora. Ovi novi ekrani ve su vieni kao vodei kandidati za sledeu generaciju tankih lakih displeja. Jedna od glavnih prepreka za njihovu realizaciju je uoena tekoa formiranja organskih slojeva na tankom film

26

tranzistoru (thin film transistor TFT) kao podlozi. Moemo videti da se Epsonov TV pribliava idealu poveanjem korisnih funkcija i eliminacijom njegovih spoljnih dimenzija i mase. Za probleme koji se reavaju uveden je pojam Idealnog Konanog Reenja (IKR). Njegova opta formulacija glasi: Sistem samostalno izvrava zahtevanu funkciju bez tetnih efekata i dodatnih komplikacija. Postoje, opte prihvaene, tri tipine osnovne formulacije IKR: a) Sistem sam izvrava zahtevanu funkciju; b) Sistem ne egzistira, ali se njegove funkcije realizuju. (trimming); v) Ta funkcija nije neophodna. Kod dostizanja idealnosti potrebno je koristiti sve raspoloive resurse sistema, kako unutranje i spoljanje, tako i inventar baza fizikih, hemijskih i geometrijskih efekata, radi ostvarivanja eljene funkcije. Mi moemo presuivati o inventivnom poslu pomou njegovih stepena idealnosti. ta e se dogoditi kada se sistem priblii idealnosti? Nestae mehanizam, a funkcije e se odvijati. Primer: Fabrika mesa u Junoj Americi otprema mesne proizvode u SAD. Zahteva se hlaenje mesa tokom transporta i stoga se meso zamrzava. Meso se iskrcava u SAD, to znai da su rashladni sistemi instalirani u kargo avionima. Kada se povea konkurencija, vlasnici fabrika smanjuju cenu isporuke. Tada postaje uobiajeno da vlasnik mora poveati koliinu proizvoda po partiji vazdunog transporta. Analiza ove situacije pokazuje da bi vlasnik mogao uspenije da se takmii ukoliko bi teina sistema za hlaenje bila zamenjena teinom mesa. On je egzaktno izraunao. Let na visini od 15.000-25.000 stopa (feet) kroz vazduh ija je temperatura ispod 32 0 F, pokazuje da rashladni ureaj ne bi ni trebao da postoji. Zakljuak: Koristiti postojee resurse koji nita ne kotaju, pribliie sistem idealnom. Umetnost pronalaenja je zapravo sposobnost uklanjanja barijera na putu prema idealnosti, da bi se kvalitativno poboljao tehniki sistem. Postoji nekoliko naina kako se sistem moe napraviti idealnijim: A. Porast broja funkcija sistema. Primer: Disko klub poseduje radio, plejer, CD plejer i pojaalo. B. Pretvaranje, to je mogue vie funkcija, tako da radni elementi sistema proizvode finalno delovanje (akciju). Primer: Savijeni alati istovremeno seku icu, skidaju izolaciju i savijaju icu. C. Transfer nekoliko funkcija sistema u nadsistem ili u okolinu. Primer:

27

Najee se prozori u plasteniku otvaraju fiziki. Kada je spoljna temperatura niska, prozori se zatvaraju. Kada je vrue, prozori se otvaraju zbog bolje ventilacije. Idealniji sistem moe biti razvijen tako da se prozori otvaraju i zatvaraju automatski, u zavisnosti od spoljne temperature. Ovo je omogueno sa temperaturno osetljivim bimetalnim spiralnim mehanizmom. D. Korienje spoljnih i unutranjih resursa koji zaista stoje na raspolaganju. Primer: Comtrad Industries, Inc. iz Virdinije nedavno je razvio svoj Spectrum Antenna koji koristi postojei iani sistem kue kao dodatni receptor. 1.3.4. PROTIVRENOSTI Kako je ve navedeno, najefektivnija reenja su dobijena kada pronalaza rei tehniki problem koji sadri protivrenost. Kada i gde se protivrenost dogaa? Ona se dogaa kada pokuavamo da poboljamo jednu karakteristiku ili parametar tehnikog sistema, a pri tome uzrokujemo pogoranje druge karakteristike ili parametra. Tada se obino zahteva kompromisno reenje. Tehniki sistem ima nekoliko karakteristika (parametara) teina, veliina, boja, brzina, inercija itd. Ove karakteristike opisuju fiziko stanje tehnikog sistema. Kada se reava tehniki problem, ove karakteristike pomau razreenju tehnikih protivrenosti koje postoje u problemu. Dakle, tehnika protivrenost je zapravo protivrenost koja nastaje izmeu odreenih podsistema tehnikog sistema ili njegovih parametara. Razjasnimo ukratko termine protivrenost, uklanjanje protivrenosti i principi koji se koriste u Altulerovoj teoriji. Protivrenost je situacija u kojoj uinjeno poboljanje jedne karakteristike sistema direktno dovodi do pogoranja druge. Na primer, protivrenost se javlja u dizajnu svetlosne sijalice. Ukoliko poboljamo energetsku efikasnost, skraujemo ivotni vek sijalice. Uobiajeni lek za protivrenost pronaenu u sistemu predstavlja kompromis pronalaenje najbolje zamene izmeu protivrenih zahteva. Prema Altuleru, otklanjanje protivurenosti znai stvaranje bolje situacije bez pribegavanja zameni, odnosno nalaenju kompromisa (sl. 10). U nizu sluajeva protivrenost se javlja kao posledica suprotnih zahteva neke fizike osobine. Na primer, u sluaju svetlosne sijalice, temperatura mora biti vrlo visoka da bi se obezbedila efikasnost, tj. dobra osvetljenost prostorije, a vrlo niska da bi se obezbedio dui ivotni vek sijalice. Altuler je, umesto postavljanja uobiajenog pitanja o pronalaenju optimalne temperature, postavio problem na sledei nain: Kako temperatura moe istovremeno biti i visoka i niska?

Slika 10. Dijagram koji pokazuje razliku izmeu tradicionalne i TRIZ filozofije kod reavanja problema protivrenosti

28

Primeri: Porast snage maine (pozitivno poboljanje) zahteva porast veliine i mase maine (negativan efekat). To znai da pronalaza mora poveati snagu samo delimino, da bi smanjio negativni efekat, to predstavlja kompromisno reenje. Porast brzine aviona, nastao je kao posledica ugradnje novog i jaeg motora. Ovo je dovelo do porasta teine aviona tako da krila aviona ne mogu biti poveana kao rezultat tih promena. Porast veliine krila doveo bi do njegovog pada, tj. do usporenja kretanja aviona. Ovo su neki primeri kako poboljanje proizvodi protivrenosti. Ciljevi poboljanja se nikada ne mogu u potpunosti ostvariti, zato to se uzroci tehnikih protivrenosti nikada ne reavaju do kraja. 40 principa se koristi da se ree tehnike protivrenosti. Postoji jo jedan tip protivrenosti, tzv. fizika protivrenost, koja nastaje kada se dva suprotna svojstva zahtevaju u istom elementu tehnikog sistema ili od tehnikog sistema samog po sebi. Fizika protivrenost obuhvata fizike (hemijske, geometrijske) protivrene zahteve koji se odnose na jedan od elemenata konfliktnog supolja. Postoje razliite metode za reavanje fizikih protivrenosti poput odvajanja od zahteva protivrenosti u vremenu ili prostoru, promena fizikog stanja supstance itd. Primeri: Stajni trap aviona mora biti prisutan na avionu u momentu poletanja i sletanja. On ne bi trebalo da bude prisutan tokom leta zato to bi to dovelo do usporavanja aviona. Fizika protivrenost je da stajni trap aviona mora biti i prisutan i odsutan. Protivrenost je razreena odvajanjem zahteva u vremenu napravljen je stajni trap koji je uvlaiv i izvlaiv. 1.3.5. EVOLUCIJA TEHNIKIH SISTEMA Altuler je otkrio da se evolucija razliitih tehnikih sistema nije odvijala sluajno, ve prema objektivnim zakonima. On je otkrio da se evolucija bilo kojeg tehnikog sistema moe svrstati u jedan od osam specifinih zakona. Osnovna stvar koja prati evoluciju bila je da se svaki sistem evoluciono razvija ka porastu idealnosti i "evolucija nastavlja da se iri tako da tehniki sistem postaje jeftiniji, zahteva manje prostora, troi manje energije, postaje jednostavniji, efikasniji nastoji da bude to idealniji". Savremeni TRIZ softveri imaju jednu datoteku trendova razvoja koja sadri preko 20 trendova i 200 linija evolucije sa primerima iz razliitih procesa i proizvoda. Ovom prilikom navodimo samo Altulerovih 8 zakona (polja, pravaca) evolucije tehnikih sistema: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. ivotni ciklus Dinamizacija Mnoenje ciklusa (Prelaz u bi- ili poli-sistem) Prelaz sa makro na mikro nivo Sinhornizacija Porast kompleksnosti je praen sa jednostavnou integrisanja Neravnomeran razvoj komponenti (delova) Zamena oveka (automatizacija)

29

ivotni ciklus Svaki proizvod, poput biolokih sistema, ima svoj ivotni ciklus, koji se sastoji od raanja (nastanka), rasta (razvoja), zrelosti (vrhunca) i smrti (zastarelosti). Na sl. 11. prikazan je ivotni ciklus proizvoda na tritu i on se moe opisati Gausovom krivom.

Slika 11. Gausova kriva koja opisuje ivotni ciklus tehnikog sistema. Da bi se neki proizvod to due zadrao na tritu, njega je potrebno inovirati, ime se produava njegov ivotni ciklus (sl. 12).

Slika 12. Produenje ivotnog ciklusa pomou inoviranja tehnikog sistema ili njegovih podsistema Danas je oko 80% proizvoda na tritu mlae od 5 godina. Pri tome je skraeno vreme razvoja proizvoda, radi poveanja konkurentnosti na tritu i smanjenja trokova razvoja. Primer: 1. Brodove sa veslima su zamenile parne maine i propeleri.

2. Proizvoa automobila Dajmler Krajsler - od 1985. do 1994. izbacivao je na trite 3 nova automobila godinje; - od 19995. do 1997. godine izbacivao je na trite 10 novih automobila; - od 1998. do 2003. godine izbacivao je 18 novih modela aautomobila; - od 2004. do 2007. godine izbacivao je 50 novih modela automobila.

30

Dinamizacija Polje dinamizacije sugerie da bilo koji tehniki sistem tokom njegovog evolucionog procesa pravi prelaz iz rigidne u fleksibilnu strukturu. Ovaj prelaz moe biti sumiran kao to sledi: vrsti sistem dobije jedan zglob, onda mnogo zglobova, zatim ceo sistem postaje kompletno fleksibilan. Dinamizacija takoe znai da grebenasti sistem moe biti podeljen na elemente koji mogu postati relativno pokretljivi jedan u odnosu na drugi. Dinamizacija dakle, zapoinje podelom krutog elementa na dva zglobno povezana dela, a dalji razvoj ide po liniji: 1 zglob mnogo zglobova elastina materija tenost gas polje.

Primeri: - Upravljaka poluga automobila ima zglob koji dozvoljava podeavanje njegove vertikalne pozicije. - Antena postaje savitljiva. - Stajni trap aviona je pod nagibom i uvlaiv. - Krila aviona, sedite automobila, krevet i mnoge druge stvari postaju fleksibilniji i komforniji, tako da se praktino insistira na njihovoj dinaminosti. Mnoenje ciklusa (Prelaz u bi- ili poli-sistem) Zakon mnoenja ciklusa ili zakon prelaza u nadsistem glasi: Razvoj sistema moe biti produen na nivou nadsistema. U skladu sa zakonom, polazni jedinini sistem (monosistem) se udvaja i formira bi sistem, ili se pri objedinjavanju nekoliko sistema formira polisistem. Pri formiranju bi- ili polisistema nastaju kvalitativne promene u tri pravca: - pojava novih osobina; - formiranje novih veza meu elementima raznih polaznih monosistema; - formiranje unutranje sredine novog tehnikog sistema. Primer: Novo svojstvo seenja ice nastaje u bisistemu bajonet + makaze pri zglobnom sjedinjavanju, pri emu se za tu funkciju na makazama formira rezna ivica (sl. 13).

Slika 13. Bajonet i makaze za seenje ice.

31

Prelaz sa makro na mikro nivo Zakon prelaza s makro na mikro stanje nastaje kada elementi tehnikog sistema tokom svog ivotnog veka dobijaju tendenciju da smanje veliinu i eventualno padnu na mikro nivo (molekule i atome). Primeri: 1. Plejer kao ureaj prelazi iz mehanikog stanja (ostvarujui mehaniki kontakt sa povrinom zapisa) u jedan optiki sistem s laserom koji ita informacije na digitalnom disku. 2. Kompjuterski mi ima lopticu koja pretvara mehaniki pokret ruke u elektrini signal. Sledea generacija mieva je uraena na dodir, gde je mehaniko kretanje prsta transformisano u elektrini signal. 3. Prvi stvoreni raunar je zauzimao prostor jedne zgrade, a danas raunari tipa lap-top stanu u tanu aktovku. Sinhronizacija Neophodan uslov za principijelnu radnu sposobnost tehnikog sistema je usaglaavanje ili sinhronizacija rada svih delova sistema. Dobro funkcioniu samo oni sistemi kod kojih je oblik oscilovanja ili periodinosti rada tako izabran, da delovi tehnikog sistema ne smetaju jedan drugom i na najbolji nain izvravaju korisnu funkciju. Porast kompleksnosti je praen sa jednostavnou integrisanja Razvoj tehnikih sistema se kree u pravcu poveanja stepena supoljnosti. Nesupoljni sistemi tee da postanu supoljni, a u supoljnim sistemima razvoj se kree ka poveanju broja veza izmeu elemenata i poveanju broja podsistema. Tehniki sistemi uglavnom nastaju tako da se u poetku pojavljuje potreba obezbeenja supolja. Na primer, proizvod za obradu ovekovog orua za rad zahteva ovekov rad i znanje. Meutim, pri funkcionisanju takvog supolja postepeno se otkrivaju njegovi nedostaci, a takoe i nove potrebe za poveanjem korisne funkcije i dodele tehnikom sistemu novih korisnih funkcija, smanjujui pri tome udeo ljudskog rada uz eleminaciju sporednih tetnih funkcija ili svojstava. Ove potrebe postepeno prerastaju u dopunske podsisteme u kojima se takoe otkrivaju nedostaci. Primer: Prvo su lovci nosili jednu puku za lov. Kasnije su morali da nose dve, za sluaj da jedna zakae, u susretu sa veim i opasnim zverima. Te dve puke su povezivali kanapom (bi-sistem). Kasnije su zakljuili da im je bolje da puke jednostavno stave u dva bureta, pa im kanap vie nije bio potreban (poboljan mono - sistem). Neravnomeran razvoj komponenti sistema (podsistema) Razvoj delova sistema tj. podsistema odvija se neravnomerno. to je sloeniji sistem, to je neravnomerniji razvoj njegovih delova. Neravnomernost razvoja podsistema uzrokuje nastajanje tehnikih i fizikih protivrenosti. Promena jednog dela tehnikog sistema radi poveanja funkcionalnih mogunosti tehnikog sistema u celini, dovodi do pogoranja rada ili karakteristika drugih podsistema.

32

Primer: Moni avio-motori su razvijani bre od aerodinamike aviona (dizajna krila).

Automatizacija Uee oveka u proizvodnom procesu smanjuje se poveanjem stepena automatizacije Primer: Sve komande na kontrolnoj tabli satelita su automatizovane.

1.3.6. GLAVNI INSTRUMENTI TRIZ-a 1.3.6.1. PRINCIPI Instrumenti koji se koriste za reavanje tehnikih protivrenosti nazivaju se principi. Osim praktinih principa, po kojima se ivi i radi u svakodnevnici, iskristalisana su i naela na kojima se oslanja saznavanje objektivne stvarnosti. Principi su osnovna pravila i kriterijumi koji se takoe koriste u nauci. To su nauni principi (principi saznanja) pomou kojih nauka pokuava da otkrije sr objektivne realnosti, tzv. principe bia. Nauni principi su putokaz za akciju, kako u pogledu zavoenja reda u istraivanju (prikupljanju i obradi injenica), tako i u donoenju zakljuaka, odnosno interpretiranju i objanjavanju rezultata istraivanja. Ukratko, principi su fundamentalni stavovi u nekoj nauci, ija istinitost je oigledna i opte prihvaena, iako nije dokazana. Poto su prethodnica i izviaki odred, principi ine neizbenu polaznu osnovu proboja i istraivanja u okviru dotine nauke. Zbog toga se principi sistematski povezuju i stapaju sa konkretnom naukom i ine sastavni, nerazdvojni deo njene aparature. Principi sugeriu koju akciju treba izvesti prema i unutar tehnikog sistema. Na primer, princip 1 (segmentacija) sugerie da se nae nain za odvajanje elemenata tehnikog sistema u mnoge manje, spolja povezane elemente. Primer: Kako moemo spreiti ekser da ne probui gumu? Princip segmentacije pokazuje da bi trebalo razdvojiti sve raspoloive spoljne povrine gume u brojne delove na stotine, hiljade, milione Princip periodinog delovanja znai da bi kontinuirano delovanje trebalo biti zamenjeno sa periodinim, ili pulsirajuim delovanjem. Primer: Zalivanje travnjaka sa kontinuiranim mlazom vode, moe otetiti zemljite. Meutim, pulsirajua prskalica eliminie ovaj problem. 40 Principa opisanih u ovom e-izdanju omoguavaju razvoj brojnih reenja koncepata za svaki tehniki problem bez uvoenja kompromisa. Primena izabranog koncepta jo uvek zahteva angaovanje inenjera.

33

1.3.6.2. STANDARDI Standardi su zapravo izgraena pravila za sinteze i rekonstrukcije tehnikih sistema. Kada se jednom shvate i sa nekim iskustvom primene u praksi standardi mogu pomoi u borbi sa mnogim sloenim problemima. Iskustvo u reavanju tehnikih zadataka pomou algoritma, omoguava da se formuliu tipine transformacije polaznih tehnikih sistema u sisteme bez nedostataka otkrivenih pri postavljanju zadataka. Takav sistem tipovskih transformacija koji je usklaen sa zakonima razvoja tehnikih sistema, dobio je naziv Standardi za reavanje inovativnih zadataka. Standardi obezbeuju dve funkcije: 1. 2. Standardi pomau kod poboljanja postojeeg sistema ili izrade novog sistema. Standardi su najefikasniji metod ako je problem grafiki model (model Su-polja).

Primeri: Da bi se poboljao sistem, odreena supstanca bi trebala da se uvede u njega. Meutim, njeno uvoenje je zabranjeno zbog sutinskih zahteva koji postoje u problemu. Fabrika proizvodi novu vrstu elika. Razliiti aditivi se dodaju u mealicu od livenog elika(sl. 14). Da bi se spreilo da se otrica miksera od livenog gvoa otupi tokom procesa meanja, otrica mora imati zatitnu navlaku. Meutim, ova navlaka moe kontaminirati meavinu livenog elika.

Slika 14. Mealica Modelovanje supolja tehnikog sistema je izvedeno u operativnoj zoni, odnosno povrini gde nastaje problem koji izaziva aktuelna protivrenost. U ovoj povrini moraju postojati najmanje dve supstance (elementi) i jedno polje (energija). Analiza modela supolja pomae odreivanju promena neophodnih unutar tehnikog sistema da bi se on poboljao kao tehniki sistem.

34

Slika 15. Analiza Su-polja Na gornjem dijagramu (sl. 15) prikazan je grafiki model problema meanja livenog elika. S1 je otrica, S2 je liveni elik, a F2 je termika energija elika koji topi seivo S1. Talasasta strelica prikazuje tetnu interakciju izmeu vrueg livenog elika (S2) i otrice (S1). Da bi se ostvarila zatita otrice, mora se uvesti u sistem trea supstanca, S3. U ovom sluaju, S3 je modifikovana S2. Pomou hlaenja koje obezbeuje F3 utie se na otricu S1, a kora koja nastaje od livenog materijala bie razvijena na povrini otrice i titie je od topljenja. Altuler je ponudio 72 standarda delei ih u pet klasa: Klasa 1. Izgraditi ili unititi supolje. Klasa 2. Razvoj supolja Klasa 3. Prelaz iz bazinog sistema u nadsistem ili u mikro nivo. Klasa 4. Merenje ili detekcija bilo koje promene unutar tehnikog sistema Klasa 5. Opis kako da se uvede podsupstanca ili polje u taj tehniki sistem. Kasnije su sledbenici Altulera predloili jo 4 standarda koja su prihvaena, tako da je sa 76 standarda mogue dobiti reenje veine tehnikih problema. 1.3.6.3 ARIZ ARIZ je skraenica od Algoritma Reavanja Inventivnih Zadataka (rus. , ). ARIZ predstavlja algoritamsku metodu, korak po korak, za transformisanje polazne formulacije zadatka u najtaniju postavku, a zatim skup pravila za njegovo reavanje. Ova pravila omoguuju dobijanje reenja zadataka koja odgovaraju zakonima razvoja tehnikih sistema, praktino bez potrebe uvoenja i preispitivanja varijanti. ARIZ je centralni analitiki instrument TRIZ-a. On obezbeuje dopunske specifine korake za razvoj reenja kod kompleksnih problema. Prva verzija ARIZ-a je bila razvijena 1968. godine, a brojne modifikacije poetne verzije su obavljene tokom narednih 20 godina. Tokom godina, ARIZ je postao precizan instrument za reavanje brojnih i raznolikih tehnikih problema.

35

Najnovija verzija ARIZ-85C, objavljena je 1985. godine i sadri devet koraka. Svaki korak ukljuuje mnoge potkorake. U nastavku su ukratko opisani tih devet koraka. Korak 1. Analize problema Poni sa prelaskom iz nejasno definisanog stanja problema u jednostavnije stanje mini problema (koristi pri tome argonsku terminologiju specifinu za bilo koju industrijsku oblast). Primer: Neki tehniki sistem se sastoji od elemenata A, B i C. Postoji tehnika protivrenost tj. kontradikcija TC. Treba obezbediti zahtevanu funkciju F koja izaziva minimalne promene sistema. Nije vano da li je takav rezultat ostvarljiv, ali je bitno da stanje sistema ostane isto ili da postane jednostavnije. Korak 1 takoe obezbeuje analizu konfliktne situacije tj. tehnike protivrenosti. Odluka mora da bude doneta tako da postavljeni zahtev bude realizovan kroz kasnije reenje. Jednom doneta odluka znai da je problem formulisan.

KORAK 2 : Analiza problema kao modela Modelovanje konflikta se realizuje pomou crtanja pojednostavljenog dijagrama u operacionoj zoni. Operaciona zona je specifina povrina blizu konflikta. Zatim se uradi procena svih raspoloivih resursa. KORAK 3 : Formulacija idealnog konanog rezultata (engl. Ideal final result - IFR) Obino stanje idealnog konanog rezultata ponovo trai protivrene zahteve u odnosu na kritine komponente sistema u operativnoj zoni. Ovo je fizika protivrenost. Kao rezultat ova prva 3 koraka, nejasan problem je transformisan u specifian fiziki problem fiziku protivrenost. U mnogo sluajeva problem je reen do kraja Koraka 3. Ukoliko je to tako, moemo prei na Korake 7, 8 i 9. Oni obezbeuju preporuke za reavanje protivrenosti. KORAK 4 : Napravi listu raspoloivih resursa (sistem, podsisteme i nadsistem) Ako je neto ostalo nejasno kod problema, tada se ovek stavi u ulogu Malog oveuljka iz Koraka 4, zamisli se i upotrebi kako bi se problem bolje razumeo.

KORAK 5 : Pogledati u bazu podataka raspoloive primere i nai analogno reenje Doi do reenja problema pomou Standarda u kombinaciji sa podacima iz datoteke inventivnih reenja za trend evolucije koji je primenjiv za va sistem. KORAK 6 : Reiti ponovo tehniku ili fiziku protivrenost korienjem inventivnih ili odvojenih principa (proveri ili ponovo formulii problem) Ako problem jo nije reen, ARIZ preporuuje povratak na polaznu taku i ponovo formulisanje problema prema nadsistemu. Ovaj proces petlja moe da se ponovi nekoliko puta. Koristiti Matricu protivrenosti i Inventivne principe za ponovno reavanje tehnikih protivrenosti ili koristiti inventivne odvojene principe za reavanje fizikih protivrenosti.

36

KORAK 7 : Poeti od modela supolja, generisati nekoliko koncepata reenja korienjem TRIZ metode (Analiziraj metodu koja reava fiziku protivrenost) Glavni cilj ovog koraka je provera kvaliteta reenja, odnosno da li je fizika protivrenost reila problem idealno.

KORAK 8 : Implementacija reenja korienjem samo raspoloivih besplatnih resursa sistema (koristi raspoloivi fond reenih problema) Ovaj korak vas vodi kroz analizu efekata novog sistema koji mogu postojati u okolnim sistemima. On takoe ima snagu da ponudi i pronae reenja koja su primenjena u drugim tehnikim problemima. KORAK 9 : Analize koraka koji vode do reenja problema Ovo je kontrolna taka gde se stvarni, realni problem vodi do procesa reenja problema koji se usporeuje sa reenjem koje predlae ARIZ. Izvedene su analize za mogua budua korienja. Da bi se ovladalo snanim TRIZ instrumentima, potrebno je dosta uenja, zajedno sa reavanjem brojnih praktinih problema.

1.3.6.3.1. ARIZ U PET KORAKA U literaturi su ponuene jednostavnije varijante korienja ARIZ-a, koje se sastoje iz pet koraka. 1.0 IDENTIFIKUJ PROBLEM KOJI ELI REITI 1.1. ta je oekivano konano reenje (idealna maina, idealno stanje, idealna karakteristika itd., npr. hvatanje tetnih estica iz vazduha bez njihovog padanja na povrinu). 1.2. Definii alternativno reenje (idi okolo). 1.3. Nai koje reenje, pravo ili alternativno e dati bolje rezultate. Uporedi oba reenja sa trendovima razvoja. Napravi selekciju (pravo ili rezervno reenje). 1.4. Definii detaljno tehnike parametre (polja, dimenzije itd.). 1.5. Saznaj da li je ostvareno vie od minimalnog zahteva parametara (proveri za budue sposobnosti). 1.6. Saznaj da li odabrano reenje nije suvie kompleksno. 2.0. ANALIZA OKOLINE REENJA 2.1. Proveri patentnu literaturu zbog slinih i suprotnih reenja. 2.2. Analiziraj kako e se stanje reenja promeniti s obzirom na: - dimenzije - vreme/brzinu/poetnu brzinu - novac/cene. 2.3. Poreaj elemente iz take 2.2. prema naoj sposobnosti da ih promenimo. 2.4. Opii stanje problema obinim reima (bez tehnikih termina). Da li oni podstiu na preduzimanje promena? 3.0 ANALITIKA FAZA

37

3.1. Definii ta je to idealno reenje. Napravi dva crtea koji pokazuju sve elemente pre i posle. 3.2. Navedi ta te spreava da dobije idealno reenje. 3.3. Saznaj ta je uzrok da ne moe da ostvari idealno reenje (stanje protivrenosti). 3.4. Opii pod kojim uslovima e stanje protivrenosti nestati (popravi ili eliminii). 3.5. Opii metod/ureaj koji eliminie kontradikciju (vrsto/teno/gasovito?; promene u izvoenju?). 4.0 FAZA REAVANjA PROBLEMA 1.1. Proveri tabelu 40 principa (glavnu snagu metode; autorova preporuka je da se preispita kompletna lista, startujui od viih principa). 1.2. Saznaj da li okruujua sredina objekta moe da se menja/modifikuje. 1.3. Saznaj da li su objekti u nekoj interakciji s objektom koji moe da se promeni. 1.4. Saznaj da li e promena vremenskog faktora reiti problem (bre, sporije, preventivno delovanje, akcija posle rada, impulsna/grupna/kontinuirana akcija). 1.5. Saznaj kako su slini problemi reeni u svetu ivotinja (instinkt/postojee vrste; ta su trendovi). (Ovo je snaan prilaz, ali moe da zahteva visok nivo irih konsultacija). 5.0 SINTETIKA FAZA 5.1. Kako e drugi elementi objekta uticati da se doe do predloenog reenja? 5.2. Navedi listu promena u povezanim objektima. 5.3. Da li bi taj modifikovani objekat mogao biti koriten za druge primene? 5.4. Koristi novodobijeno reenje za druge tehnike probleme.

38

2.

40 PRINCIPA ALTULERA
2.1 UVODNE NAPOMENE

Upoznajmo se detaljnije sa tabelom tipinih principa otklanjanja tehnikih protivrenosti (TP), kao i samim tim principima. Izrada tabele je izuzetno naporan posao. Moraju se redom analizirati pronalasci, izdvajati najea reenja i upisivati u tabelu. Patenti se veoma esto dobijaju za trivijalna reenja, tako da bi tabela sastavljena na osnovu njih dala loa reenja. Principi koji su bili originalni i moni pre 5, 10 ili 20 godina, mogu se pokazati kao slabi za reavanje novih zadataka, u savremeno doba. Zato, pri sastavljanju tabele za svaku eliju treba izabrati avangardnu oblast tehnike, u kojoj se dati tip protivrenosti reava najmonijim i najperspektivnim nainom. Tako npr., za protivrenosti tipa masa trajanje dejstva, masa brzina, masa vrstoa, masa pouzdanost itd., najbolji raspoloivi naini sadrani su u pronalascima vazduhoplovne tehnike. Protivrenosti u vezi poveanja tanosti, najefikasnije se odstranjuju na nain prisutan u pronalascima u oblasti eksperimentalne opreme u fizici. Tabela koja je sainjena na postupcima preuzetih iz vodeih oblasti tehnike, pomoi e da se nau mona reenja i u obinim inovatorskim zadacima. Da bi tabela odgovarala i za zadatke koji nastaju u vodeim tehnikim oblastima, nju treba dopuniti postupcima koji tek to ulaze u pronalazaku praksu. Takvi postupci se ee susreu u pronalascima koji su odbijeni zbog neostvarivosti i nerealnosti, nego u toplo preporuenim pronalascima za koja su dobijena patentna prava. ARIZ-65 je sadravao tabelu sastavljenu na osnovu analize 5000 pronalazaka iz 43 patentne klase. U ARIZ-71 tabela je znatno podrobnija. Pri njenom sastavljanju proanalizirano je vie od 40 000 pronalazaka. Iako sve elije u tabeli nisu popunjene, ona obuhvata oko 1500 tipova tehnikih protivrenosti, ukazujui za svaki tip verovatne metode reavanja. Metode odstranjivanja tehnikih protivrenosti predloene su u tabeli u optem obliku. Tabela je slina gotovom odelu koje treba podeavati prema korisniku, tj. individualnim karakteristikama zadatka. Ako se, na primer, preporuuje princip 1 (segmentacija), to samo oznaava da je reenje povezano sa nekakvom podelom objekta. Tabela ne oslobaa pronalazaa razmiljanja. Ona samo usmerava razmiljane najperspektivnijim putem. Korienje tipiziranih postupaka povezano je sa stvaralakim karakterom pronalazakog procesa. ak ta vie, svi savremeni pronalazai koriste se tipiziranim postupcima, iako toga i nisu svesni. Pokuaji sastavljanja spiskova principa preduzimani su poetkom XX veka. Ti spiskovi nisu bili dovoljno kompletni, poto su prikupljani sluajnim posmatranjem i iz nekompletnih materijala. Za pravilno sastavljanje i periodino obnavljanje spiskova principa neophodno je sistematsko istraivanje patentnih informacija, analiza desetina hiljada pronalazaka po veini patentnih klasa. Taj rad tee regularno i svaka modifikacija ARIZ snabdeva se preciznijim i kompletnijim pregledom metoda. U stvaralakoj radionici pronalazaa postupci imaju ulogu kompleta alata i za njegovo korienje potrebne su odreene navike. U jednostavnijem sluaju pronalaza razmatra spisak naina, trai sugestiju po analogiji. To je spor i nedovoljno efikasan metod. Inae, kada se reavanju zadatka pristupi po ARIZ-u, tada tabela primene postupaka ukazuje na reenje koje najvie odgovara datom zadatku. Na prvim etapama osvajanja ARIZ-a pronalaza pimenjuje metode redom, a na

39

kasnijim, prema tablici. Inae, u svakom sluaju treba poznavati tipske metode i znati ih primeniti. Pregled tipskih postupaka predstavlja svojevrsni svakodnevni prirunik pronalazaa. Pronalaza mora da ga posmatra kao osnovu koju treba samostalno da dopunjava saglasno novim tehnikim i patentnim publikacijama. Razmotrimo tipine principe otklanjanja tehnikih protivrenosti. Tabela principa otklanjanja tehnikih protivrenosti u jednoj oblasti ne treba da se suava. Neka itaoce ne zbunjuju neozbiljni nazivi nekih principa poput npr. matrjoka tj. babuka i sl. Pomenuti princip bi mogao da se nazove npr. principom integralne koncentracije. Isto tako bi se drugi principi mogli nazvati nekim drugim imenima. Smatramo meutim, da se jednostavni i slikoviti nazivi principa bolje razumeju i lake pamte, a te logike se drao i Altuler.
2.2. TRIZ PRINCIPI S PRIMERIMA NJIHOVOG KORIENJA

Princip 1. Segmentacija ( , Segmentation) A. Podeliti objekat na nezavisne delove. B. Uiniti objekat modularnim (zbog lake montae ili demontae). C. Poveati stepen fragmentacije (izdrobljenosti) objekta.

Slika 16. Izrada modularnog semafora uz primenu principa segmentacije.

40

Primeri: 1. Unutranja guma (pneumatik) automobila podeljena na dvanaest nezavisnih komora radi poveanja pouzdanosti vonje. 2. Podela kompaktne rezne ivice utovarne kaike rovokopaa na vie zuba radi lake zamene oteenih zuba. 3. Primena mikropunjenja u povrinskom sloju, pri kontinualnom miniranju stenske mase, radi dobijanja sitnijih frakcija. 4. Semafor je uraen modularno, od sastavljenih zblobnih, a meusobno fiksiranih elemenata, radi lakeg pregleda, transporta, montae i demontae (sl. 16).

Princip 2. Izdvajanje ( , Extraction, Extracting, Retreiving, Removing, Taking out) A. Odstraniti iz objekta komponentu ili karakteristiku koja smeta, ili, obrnuto, B. Izdvojiti iz objekta jedino neophodnu komponentu (ili neophodnu karakteristiku).

Slika 17. Primena principa izdvajanja na primeru rezervoara koji je odvojen od oveka. Primeri: Zatitna barijera za rendgensko snimanje grudnog koa koja spreava ozraavanje, glave, ramenog pojasa, kime, kimene modine i gonada pacijenta.

41

Putanje preko snanih zvunika snimljenog krika ptica u zoni poletno sletne staze pre poletanja aviona, radi spreavanja sudara ptica i letelice. (Krik ptica je odvojen od ptica). Nekada su spasioci u rudnicima nosili raneve sa rashladnim sredstvom, a onda je uraeno reenje po kome je ono smeteno u posebnom kontejneru, a spasilac je crevom povezan sa njegovim sadrajem (sl. 17). Princip 3. Lokalni kvalitet ( , Local quality ) A. Prei sa homogene strukture objekta (ili spoljne sredine, spoljnog dejstva) na nehomogenu. B. Razliiti delovi objekta treba da izvravaju razliite funkcije. C. Svaki deo objekta treba da se nalazi u najpogodnijim uslovima za svoju funkciju. Primeri: Parna maina Demsa Vata, kod koje je, osim parnog kotla, od cilindra maine, odvojen i kondezator. Spreavanje irenja oblaka praine pri miniranju u rudarstvu jednovremenim dejstvom konusa finodispergovane vode i filma krupnih kapi u ventilacionom kanalu. Kiobran ujedno moe da bude suncobran, ali i polenobran (sl. 18), koji sadri dve porozne membrane, od kojih spoljnja ima vee pore (za spreavanje prodora veih estica), a unutranja slui za spreavanje prodora sitnijih estica polena.

Slika 18. Funkcija kiobrana i suncobrana proirena je sa funkcijom polenobrana

42

Princip 4. Asimetrija ( , Asymmetry) A. Zameniti simetrian oblik(e), asimetrinim. B. Ako je objekt ve asimetrian, poveati stepen te asimetrije. Primeri: 1. Nesimetrino podeeni farovi automobila (levi osvetljava do 25 m kolovoza, desni znatno dalje). 2. Asimetrino ojaanje felne toka automobila koja je izloena udarima o ivinjak pri parkiranju. 3. Elektroluna pe ima elektrode postavljene asimetrino tj. pomerene u stranu, ali i dno pei sa asimetrinim ulegnuem, to omoguuje kontinualno ubacivanje rude kroz otvor za punjenje ari i njeno topljenje (sl. 4).

Slika 19. Princip asimetrije primenjen kod elektrolune pei za topljenje gvoa.

Princip 5. bjedinjavanje ( , Consolidation, Merging ) A. Objediniti u prostoru srodne objekte ili objekte namenjene za sline operacije. B. Objediniti u vremenu srodne ili sline operacije. Primeri: 1. Ugradnjom gorionika direktno na rotoru bagera kojim se zagreva zaleeno tlo koje se kopa, omoguilo je kontinualni rad rotorskog ekskavatora (sl. 20). 2. Gnjuraka oprema za spasavanje ljudi iz delova potopljenih brodova ispunjenih vazduhom sastoji se iz skafandra gnjurca za koji su crevima povezana dva skafandra za brodolomnike. Ventilom se regulie dotok vazduha u dodatne skafandre.

43

Slika 20. Princip objedinjavanja na primeru bagera sa montiranim gorionicima na rorskom ekskavatoru koji zagrevaju promrzlu zemlju.

Princip 6. Univerzalnost ( , Universality) A. Jedan objekat izvrava vie razliitih funkcija, pa nema potrebe za drugim objektima. Primeri: 1. Izrada tankera sa instalacijom za destilaciju nafte koja se vri za vreme transporta. 2. Spajanje operacija pranja duvana i fiksiranja boje pre suenja ostvaruje se vodenim transportom uz primenu vode zagrejane od 80 do 850C. 3. Ruka od putne torbe moe da se iskoristi i kao pegla (sl. 21).

Slika 21. Princip univerzalnosti na primeru putne torbe.

44

Princip 7. Matrjoka, Babuka ( , Nesting, Matrioshka, "Nested doll" ) A. Jedan objekat se nalazi unutar drugog, a ovaj se nalazi unutar treeg itd. B. Jedan objekat prolazi kroz upljinu drugog objekta. Primeri: 1. Teleskopski tap za pecanje. 2. Teleskopska radio antena koja se moe uvui u kuite tranzistora ili karoseriju automobila kada nije u funkciji. (Ovo mogu biti i primeri za Princip 1 Segmentacija) 3. Ultrazvuni koncentrator elastinih oscilacija, sastavljen od meusobno povezanih polutalasnih segmenata izraenih u obliku upljih konusa stavljenih jedan u drugi (sl. 22).

Slika 22. Princip Matrjoke na primeru kompaktnog ultrazvunog koncentratora. Princip 8. Protivtea ( , Counterweight, Anti-weight) A. Kompenzirati teinu objekta spajanjem sa drugim objektima koji poseduju silu uzgona. B. Kompenzirati teinu objekta dejstvom aerodinamikih, hidrodinamikih i drugih sila u spoljnoj sredini. Primeri: 1. Sputanje probojne eksplozivne aparature u naftne buotine vri se pod dejstvom sopstvene teine, a izvlaenje uz pomo reaktivnog raketnog motora. 2. Smanjenje pritiska rotora velikog turbogenerator na leajeve ostvaruje se ugradnjom snanih el. magneta iznad rotora. 3. Sistem vodenog hlaenja trupa broda, koji prevozi lako isparljivo eksplozivno jedinjenje (sl. 23).

45

Slika 23. Princip protivtee na primeru broda koji pri kretanju koristi dejstvo talasa iz okeana za hlaenje trupa broda.

Princip 9. Prednaprezanje ( , Preliminary antiaction, Prior Counteraction) A. Unapred stvoriti u objektu prednapone, suprotne nedozvoljenim ili nepoeljnim radnim naponima. Primeri: 1. Prednapregnuti beton. 2. Autofretovanje cevi. 3. Vratilo izraeno od cevi umetnutih jedna u drugu, uvijenih na prethodno proraunate uglove, ime dobija deformaciju suprotnog znaka od deformacije koja mu se saoptava za vreme rada. Momenat uvijanja u poetku ponitava tu prethodnu deformaciju, nakon ega poinje deformacija vratila u oekivanom smeru (sl. 24).

Slika 24. Sloeno vratilo uraeno od cevi upola je lake od monolitnog iste vrstoe. Princip 10. Predizmena ( , Preliminary action, Prior Action ) A. Unapred izvesti oekivane promene objekta (potpuno ili delimino). B. Unapred postaviti objekte tako, da mogu da trenutno stupe u dejstvo sa najpogodnijeg mesta.

46

Primeri: 1. Stvaranje zaliha hranjivih materija u kalemima za oiljavanje po presaivanju. 2. Ugradnja iane sajle za prosecanje gipsa pri njegovom skidanju sa povreenog ekstremiteta. 3. Ugradnjom iane testerice u polietilensku foliju, prethodno podmazane i zagipsane ispod zavoja pri njegovom postavljanju, omoguuje skidanje gipsa od strane povreenog dela tela ka spolja, bez opasnosti da se povrede delovi tela (sl. 25).

Slika 25. Skidanje gipsa iz smera povreene noge ka spolja. Princip 11. Preventiva ( , Beforehand cushioning, Cushion in Advance ) A. Kompenzirati relativno malu pouzdanost objekta unapred preduzetim protiv havarijskim sredstvima. Primeri: a. Spreavanje irenja umskog poara prihranjivanjem drvea supstancama koje ih ine manje zapaljivim. b. Spreavanje toksinog dejstva hemikalija na ljude uvoenjem u njih specijalnih dodataka. c. U korice knjige stave se sakriveni komadii namagnetisanog metala. U sluaju naplate knjige na blagajni, kasirka razmagnetie taj metalni umetak provlaei knjigu ispod specijalnog elektrinog namotaja. Ako posetilac pokua da izae sa neplaenom knjigom, tada se aktivira alarm ugraen na vratima knjiare, reagujui na magnetni uloak u koricama (sl. 26).

47

Slika 26. Primena principa preventive kod zatite robe u prodavnicama od krae.

Princip 12. Ekvipotencijal ( , Equipotentiality ) A. Izmeniti uslove rada tako da ne dolazi do podizanja ili sputanja objekta. Primeri: 1. Manipulisanje tekim matricama na kovakoj presi u ravni stola prese. 2. Kamion za prevoz kontejnera na kome se teret podie hidraulikom i postavlja na potpornu sponu. Takav kamion radi bez dizalice i preveze znatno vie tereta nego u sluaju drugih primenjenih reenja (sl. 27).

Slika 27. Kamion za prevoz kontejnera uz zastupljen princip ekvipotencijalnosti.

48

Princip 13. Suprotno dejstvo ( , Do It in Reverse, 'The other way round' ) A. Umesto dejstva koje diktiraju uslovi zadatka ostvariti suprotno dejstvo (na primer, ne hladiti objekat ve ga zagrevati). B. Uiniti pokretni deo objekta (ili spoljne sredine) nepokretnim, a nepokretni pokretnim. C. Okrenuti objekat naglavake. Primeri: 1. Ultrazvuno ienje metalnih delova u abrazivnoj sredini, vri se saoptavanje vibracionog kretanja elementu koji se isti, a ne sredini oko njega. 2. Livenje velikih tankozidnih odlivaka u pokretnom kalupu odozdo. 3. Minijaturni bazen kada, namenjen za obuku neplivaa, mogao bi da se izgradi u svakom stanu (sl. 28).

Slika 28. Plivanjem pliva prua otpor struji cirkuliue vode, pri emu ostaje na mestu. Princip 14. Sferinost - Zakrivljenost ( , Spheroidality - Curvature ) A. Zameniti pravolinijske delove objekta krivolinijskim, ravne povrine sferinim, tela u obliku kuba ili paralelopipeda sferama. B. Koristiti cilindre, lopte, spirale, kalote. C. Prei sa linearnog na kruno kretanje, koristiti centrifugalnu silu. Primeri: 1. Odvajanje elinog korda iz starih automobilskih guma pri njihovoj preradi vri se pomou centrifugalne sile (omekana guma se izlae visokim rotacijama). 2. Korienje lukova i kupola u arhitekturi zbog poveane nosivosti. 3. Spiralni zupanici daju kontinualnu nosivost tereta. 4. Loptasti ili valjasti vrh hemijske olovke daje ujednaenu distribuciju mastila. 5. Izvoenje linearnog kretanja kurzora na ekranu kompjutera, korienjem mia ili pokretne kuglice. 6. Zameniti ceenje rublja odvoenjem vode iz rublja njegovim okretanjem u maini za pranje. 7. Za pomeranje nametaja koristiti sferne uzorke umesto cilindrinih tokia. 8. Uzletno-sletna pista aerodroma je povrinom koju zauzima duplo manja od klasinih pista (sl. 29).

49

Slika 29. Projekat aerodroma sa krunom (prstenastom) pistom koja nema kraja.

Princip 15. Dinaminost ( , Dynamics ) A. Obezbediti (ili projektovati) karakteristike nekog predmeta, spoljane sredine ili procesa tako da se menjaju na optimalan nain ili da se nalaze u optimalnim radnim uslovima. B. Podeliti predmete na delove sposobne da se relativno kreu jedan u odnosu na drugi. C. Ako su predmet ili proces neelastini ili tvrdi, uiniti ih pokretljivim ili prilagodljivim. Primeri: 1. Prilagodljivi upravlja volan (ili sedite, ili nosa prtljaga, ili poziciju retrovizora...) 2. Leptirasta kompjuterska tastatura (takoe prikazana kod principa 7.). 3. Elastino ogledalo za kontrolu slabo pristupanih elementa i podsklopova motora. 4. Elastini sigmoidioskop, za medicinske kontrole. 5. Automobil sa arnirno povezanim segmentima karoserije, koji se mogu zaokretati pomou hidaraulinih cilindara. Takav automobil poseduje poveanu prohodnost (sl. 30).

Slika 30. Automobil sa poveanom sposobnou prohodnosti.

Princip 16. Delimina ili akcija preko zahtevane ( , Partial or excessive actions ) A. Ako je teko postii 100% efekta na nekom predmetu, dajte reenje na nain da koristite neznatno manje ili neznatno vie navedenog metoda, moda je tako mogue mnogo povoljnije reiti problem.

50

Primeri: 1. Poveano raspraivanje kod bojenja ime se izbegavaju preterane naslage boja. (ili korienje mustre pri bojenju to je primena i kod principa 3. Lokalni kvalitet i principa 9. Preliminarna kontra akcija). 2. Kada se puni rezervoar goriva automobila, puniti manje od potpuno punog. 3. Postupak borbe sa gradom, zasniva se na gaanju protivgradnim raketama ne celog oblaka, ve samo njegovog krupnokapljiastog dela (sl. 31).

Slika 31. Protivgradna parcijalna zatita

Princip 17. Druga dimenzija ( , Another dimension) A. B. C. D. Premestiti predmet u dvo-dimenzionalni ili tro-dimenzionalni prostor. Korienje viestrukog umesto jednostrukog sreivanja objekata. Nagnuti ili preorjentisati predmet, obrnuti mu stranu. Koristiti drugu stranu da bi dobili povrinu (prostor).

Primeri: 1. Infracrveni mi se kree u prostoru umesto po povrini. 2. Peto-osni rezni alat moe da se pozicionira prema potrebi. 3. Kasete sa est CD-a kod kojih su poveani vreme i raznovrsnost muzike. 4. Elektronski ipovi sa obe strane ploe tampanog kola. 5. Zaposleni u luna parku nestaju za posetioce, silaze u tunel i prolaze prema njihovom sledeem radnom mestu, gde izlaze na povrinu i ponovo se magino pojavljuju pred posetiocima. 6. Kamion ubretarac. 7. Naslagana mikroelektronska hibridna kola radi poboljanja gustine pakovanja.

51

8.

Staklena bata za celogodinje gajenje povrtarskih kultura, u cilju poboljanja svetlosnog reima rasta useva korienjem sunevih zraka, snabdevena je pokretnim udubljenim reflektirajuim ekranom postavljenim na severnoj strani staklenika (sl. 32).

Slika 32. Staklenik sa solarno reflektujuim ploama. Princip 18. Mehanike vibracije ( , Mechanical vibration) A. B. C. D. E. Uiniti da predmet osciluje ili vibrira. Poveati frekvenciju oscilovanja (ak do ultrazvunih). Koristiti rezonantnu frekvenciju objekta. Koristiti pijezo elektrine vibracije umesto mehanikih. Koristiti kombinovano ultrazvuno i elektromagnetno polje oscilovanja.

Primeri: 1. Elektrini rezbarski no sa vibracionim seivom. 2. Raspodela praha vibracijom. 3. Lomljenje kamena u ui ili bubrenih kamenova korienjem ultrazvune rezonance. 4. Oscailacije kristala kvarca daju poveanu tanost satova. 5. Meanje legura u indukcionim peima. 6. Ultrazvuno zarastanje polomljenih kostiju (sl. 33).

52

Slika 33. Postupak ultrazvunog zarastanja polomljenih kostiju.

Princip 19. Periodino delovanje ( , Periodic action ) A. Umesto kontinualne akcije koristiti periodinu ili pulsacionu akciju. B. Ako je akcija ve periodina, promeniti joj amplitudu ili frekvenciju. C. Korienje pauza izmeu impulsa za izvoenje raznih aktivnosti. Primeri: 1. Ponavljanje udaranja ekiem. 2. Zamena sirene kontinualnog zvuka, sirenom sa pulsirajuim zvukom. 3. Korienje promene frekvencije za prenos informacija, umesto Morzeovih znakova. 4. Promena sirene sa kontinualnim zvukom, onom kod koje zvuk menja amplitudu i frekvenciju. 5. Pri izvoenju vetakog disanja (kardio-pluna reanimacija), izdisaj je posle svakih 5 pritisaka na grudi. 6. Umesto visokih i uskih dimnjaka, koristiti iroke dimnjake koji rade u impulsnom reimu rada, pri emu se dim u obliku prstenova penje na visinu i do 3 km (sl. 34).

53

Slika 34. Niski i iroki dimnjaci impulsno izbacuju dim na visinu do 3 km, a uski i dugaki do 800 m.

Princip 20. Ne prekidati korisno delovanje ( , Continuity of useful action ) A. Uiniti rad kontinualnim; ostvariti da svi delovi rade sve vreme punim optereenjem. B. Eliminisati sve nekorisne akcije ili akcije sa prekidima. Primeri: 1. Zamajac (ili hidraulini sistem) akumuliu energiju dok vozilo stoji, tako da motor zadrava rad u optimalnom reimu. 2. Operaciju izrade grlia boce u fabrici raditi u kontinuitetu, da bi se postigao optimalni radni takt (zbog napona u materijalu ili vremenskog takta). 3. tampanje tokom povratnog hoda tampaa (takasti matrini tampa, tampa sa brizgaljkama). 4. Za postupak transporta sirovog eera brodovima, u cilju sniavanja cene transporta putem korienja praznih povrataka, koriste se tankeri koji se posle istovara naftnih produkata ili drugih tenih derivata, posle dejstva monih sredstava i pranja, pune sirovim eerom (sl. 35).

54

Slika 35. Tankeri koji posle istakanja nafte u povratku prevoze sirovi eer.

Princip 21. Preskakanje ( , Skipping ) A. Proces ili njegove izvesne segmente (na primer: destruktivne, tetne ili rizine operacije) izvriti velikom brzinom. Primeri: 1. Korienje brzih zubarskih builica da bi se izbeglo zagrevanje tkiva. 2. Seenje plastinog draa pre nego to toplota prodre u materijal da bi se izbegla deformacija uzorka. 3. Pri istovaru palubnog voza drveta njega nakreu pomou broda dizalice. Da bi u vodu istovarili kompletan teret, potrebno je postii veliki nagib voza, a to je opasno. Predloeni postupak sastoji se u tome da se voz brzim trzajem nakrene za mali ugao. Nastaje dinamiko optereenje i drvo se rastereuje pri malom uglu nagiba (sl. 36).

Slika 36. Istovar tereta metodom naglog trzaja.

55

Princip 22. Pretvaranje tete u korist ( , "Blessing in disguise" or "Turn Lemons into Lemonade" ) A. Koristiti tetne faktore (posebno, tetne efekte okoline ili okolne sredine) da bi se postigli pozitivni efekti. B. Eliministai primarnu tetnu akciju korienjem druge tetne akcije da bi reili problem. C. Poveati tetni faktor do takvog stepena da to ne poveava tetno dejstvo. Primeri: 1. Korienje otpadne toplote za dobijanje elektrine energije. 2. Korienje otpadnih materijala (furde) iz jednog procesa kao sirovi materijal u drugom procesu. 3. Dodati meumaterijal da bi se reilo problem korozije. 4. Korienje smee helijum kiseonik u opremi za ronioce, da bi se izbegla narkoza azotom i kiseoniko trovanje iz vazduha i drugih meavina azotnih oksida. 5. Korienje pomonih poara radi zaustavljanja fronta vatre kod umskih poara. 6. Ruenje starih zgrada eksplozijom (sl. 37).

Slika 37. Iskopan kanal spreava prenoenje udarnog talasa na novu zgradu, jer prvi udarni talas izazvan eksplozijom se reflektuje u kanalu i neutralie u povratku glavni udarni talas.

Princip 23. Povratna sprega ( , Feedback ) A. Uvesti povratnu spregu ( upuivanje povratne akcije, unakrsna kontrola) da bi se poboljao proces ili akcija. B. Ako se ve koristi povratna sprega, onda menjati njenu veliinu ili uticaj. Primeri:

56

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Automatska kontrola intenziteta u audio ureajima. Signal irokompasa korien za kontrolu jednostavnih avionskih autopilota. Statistiko upravljanje procesima merenja se koriste radi odluke kada menjati proces. (Nisu svi sistemi sa povratnom spregom automatizovani!). Budet merenja se koriste radi odluke kada menjati proces. Menjanje osetljivosti autopilota kada je avion unutar zone 5 milja od aerodroma. Menjanje osetljivosti termostata kod hlaenja odnosno zagrevanja, jer je koriena energija manje efektna pri hlaenju. Promena upravljanja sredstvima iz budeta varira u zavisnosti od zadovoljenja kupaca. Nivelisanje nivoa goriva u karburatoru regulisanjem pomou povratnog ventila koji se nalazi na plovku (sl. 38).

Slika 38. Nivelacija goriva u karburatoru.

.

Princip 24. Posrednik ( , 'Intermediary' )

57

A. Koristiti posredni predmet ili posredni proces . B. Utopiti jedan objekt u drugi (koji bi mogao da bude podesniji za noenje). Primeri: 1. Karpenterov set za ukucavanje koji se koristi izmeu ekia i eksera. 2. Sud dra koji slui za prenoenje toplih tanjira do stolova. 3. Nanoenje sloja isparljivog inhibitora atmosferske korozije na unutranju povrinu ureaja, obavlja se tako da se kroz ureaj produvava zagrejani vazduh, zasien parama inhibitora (sl. 39).

Slika 39. Kroz ureaj se proputa topli vazduh zasien parama konzervirajue supstance.

Princip 25. Samoposluivanje ( , Self-service ) A. Uiniti da objekt usluuje sam sebe obavljanjem korisnih funkcija. B. Koristiti otpadne resurse, energiju ili supstancu. Primeri: 1. Sifon sode koji radi pod pritiskom ugljendioksida od koga se penua pie. To obezbeuje da pie ne bude bezukusno i eliminie potrebu za senzorima. 2. Halogena lampa regenerie vlakna tokom korienja ispareni materijal se ponovo deponuje. 3. Za spajanje elika i aluminijuma postavlja se meusloj tankih traka, naizmenino od oba materijala. Hladno spajanje povrine u jedinstvenu celinu, sa elikom na jednoj i bakrom na drugoj strani, tada se koristi normalno tehniko spajanje kaenjem elinog predmeta za meusloj i meusloj za aluminijum. (Ovaj koncept ima takoe elemenata principa 24. Posrednik i principa 4. Asimetrinost). 4. Korienje toplote iz procesa dobijanja elektrine energije. 5. Korienje ivotinjskog ubreta za poveanje plodnosti zemlje. 6. Koprienje hrane i travnatog ubreta za stvaranje komposta (podloge za uzgajanje). 7. Komprimovani vazduh pod pritiskom od 200 atm se prevodi na pritisak od 3-4 atm koji je pogodan za udisanje. Pad pritiska bi se mogao iskoristiti za pogon peraja koje ronilac nosi na leima. Duina preenog puta, u tom sluaju, mogla bi da se povea 7 puta (sl. 40).

58

Slika 40. Korienje pada pritiska za pokretanje ronioca. Princip 26. Kopiranje ( , Copying) A. Umesto objekta, skupog, lomljivog, i nepodesnog za korienje, koristiti proste i jevtine kopije. B. Zameniti objekt ili proces optikom kopijom. C. Ako je vidljiva optika kopija ve koriena, prei na infracrvene ili ultraljubiaste kopije. Primeri: 1. Virtuelna realnost preko kompjutera umesto skupih aranmana odmora sa naputanjem mesta boravka. 2. Sluanje audio trake umesto praenja seminara. 3. Pregledati i sagledati stanje sa prostranih fotografija umesto na terenu. 4. Meriti predmet merenjem sa njegove fotografije (sl. 41). 5. Uraditi ultrazvuni snimak da bi se ocenilo zdravlje fetusa, umesto tetnog rizika neposrednog ispitivanja. 6. Izrada fotografije u infracrvenom opsegu da bi se detektovali toplotni izvori, takvi kao to su bolesti u telu ili provalnik kod sigurnosnih sistema.

59

Slika 41. Specijalnim fotoaparatom za premeravanje zapremine brvana, koja se prevoze na eljeznikim platformama. Fotografsko merenje tovara je oko 50 do 60 puta bre od runog, a odstupanje rezultata fotografskog merenja od rezultata tanog prorauna ne prelazi 1 do 2%. Princip 27. Jevtina kratkovenost umesto skupe dugovenosti ( , Cheap short-living objects, Dispose) A. Zameniti skupoceni objekat nizom jeftinijih objekata, otstupivi pri tom od nekih kvaliteta (naprimer dugovenosti). Primeri: 1. Zamena prica sa iglama za injekcije (sterilizacija traje due od 45 min.), plastinim pricom sa iglom za jednokratnu upotrebu. 2. Papirnate pelene za jednokratnu upotrebu (sl. 42). 3. Zatitni kombinezon (odelo) za jednokratnu upotrebu

60

Slika 42. Pelena za jednokratnu upotrebu i haljina od papira za jednokratnu upotrebu.

Princip 28. Zamena mehanike sheme ( , Mechanics substitution, Replacement of Mechanical System ) A. Zameniti mehaniki sistem optikim, akustinim ili aromatinim. B. Koristiti elektrina, magnetna i elektromagnetna polja za uzajamna dejstva sa objektom. C. Prei sa stacionarnih polja na pokretna, od fiksnih na vremensko promenljiva, od nestrukturiranih na strukturirana. D. Koristiti polja u kombinaciji sa feromagnetnim esticama. Primeri: 1. U bueoj garnituri za minske buotine u telu glodala montirana je ampula sa isparljivim aromatinim hemijskim sredstvom (etil merkaptan), koja se lomi kada se istupe zubi glodala. 2. Kontrola kontakta alata i obradka i praenje toka obrade finih juvelirskih pozicija preko zujalice i zvunika koji emituje zvukove razliitih uestanosti u zavisnosti od reima obrade (sl. 43).

61

3.

Razdvajanje abrazivnih zrna od sitnijih nemagnetinih elemenata koji se iste u bubnjevima, vri se ugradnjom u strukturu abrazivnih zrna gvozdenih opiljaka to olakava njihovo izdvajanje pomou magneta.

Slika 43. Zujea maina isputa zvuke, po kojima se moe suditi o tome kada je poelo bruenje, i zavisno od toka procesa visina tona se menja

Princip 29. Korienje pneumo i hidrokonstrukcija ( , Pneumatic and Hydraulic Construction) A. Umesto vrstih delova objekta koristiti gasovite i tene: naduvavajue i hidropunee, vazduni jastuk, hidrostatike i hidroreaktivne. Primeri: 1. Formiranje uzgonske vazdune struje (vazduni zid) oko izduvne cevi radi izbacivanja izduvnih gasova na veu visinu. 2. Postavljanje tenog jastuka izmeu dela A i dela B radi ravnomernog prenosa pritiska sa A na B. 3. Vazduni jastuk u automobilu (sl. 44).

62

Slika 44. Aktiviranje vazdunog jastuka u sluaju sudara automobila.

Princip 30. Korienje fleksibilnih ljuski i tankih folija ( , Flexible shells and thin films, Flexible Membranes or Thin Films ) A. B. Umesto krutih konstrukcija koristiti fleksibilne ljuske i tanke folije. Izolovati objekat od spoljne sredine pomou fleksibilnih ljuski i tankih folija.

Primeri: 1. Radi smanjenja gubitaka vlage u sunom periodu, drvee se prska polietilenskom kiom koja na liu formira film koji bolje proputa kiseonik i ugljendioksid od vodenog filma. 2. Podela rezervoara elastinim pregradama radi jednovremenog transporta vie vrsta fluida (sl. 45).

63

Slika 45. Cisterna sa elastinim membranama.

Princip 31. Primena poroznih materijala ( , Porous materials) A. B. Uiniti objekat poroznim ili koristiti dopunske porozne elemente (umeci, pokrivke itd.) . Ako je objekat ve uinjen poroznim, prethodno pore napuniti nekom materijom.

Primeri: 1. Porozni materijali podseaju na savrenu elijsku strukturu ivih organizama. 2. Poroznost moe da zameni primenu niza posebnih podsistema na mainama (podmazivanje, hlaenje itd.) 3. Lako isparljiva tenost u porama posteljice leita el. maina obezbeuje efikasno hlaenje. 4. Postupak zatite unutranjih povrina zidova prostorije od taloenja vrstih ili viskoznih estica koje potiu od proizvoda smetenog u prostoriji, obavlja se u cilju poveanja efikasnosti zatite i smanjenja utroka energije unutar prostorije, izradom od poroznog materijala, tako da se tenost koja se ne taloi proputa kroz zidove prostorije, pod pritiskom koji je vii nego pritisak u prostoriji (sl. 46).

64

Slika 46. Postupak zatite unutranjih povrina zidova prostorije.

Princip 32. Promena boje ( , Color changes, Changing the Color) A. B. C. D. Promeniti boju objekta ili spoljne sredine. Promeniti stepen prozranosti objekta ili spoljne sredine. Za uoavanje slabo vidljivih objekata ili procesa iskoristiti dodatke za boju. Ako se takvi dodaci ve primenjuju, koristiti obeleavajue atome.

Primeri: 1. U kovanicama i livnicama, u metalurkim kombinatima i na ostalim mestima gde je neophodno zatititi radnike od dejstva toplote, koriste se vodene zavese. Takve zavese odlino tite radnike od nevidljivih toplotnih (infracrvenih) zraka, meutim zaslepljujui zraci od rastopljenog metala bez prepreka prolaze kroz fini teni film. Da bi se zatitili radnici od ovih zraka, predloeno je bojenje vode od koje se formira vodena zavesa koja na taj nain ostaje prozrana, potpuno zadrava toplotne zrake i u potrebnom stepenu slabi jainu vidljivog zraenja (sl. 47).

65

2. Dodatak boje u rastvor za fiksiranje filma, radi praenja stepena ispiranja natrijumtiosulfata iz fotografskog sloja kontrolom stepena obezbojenosti fotografije. 3. Svetlei putokazi ka ratnim sklonitima sa filterima koji proputaju ljubiastu svetlost, koja je teko uoljiva pri nonim osmatranjima iz vazduha.

Slika 47. Zatita livaca u elianama od IC i UV zraenja obojenim vodenim zavesama.

Princip 33. Homogenost ( , Homogeneity) A. Objekti u interakciji treba da budu izraeni od istog materijala (ili njemu bliskog po karakteristikama). Primeri: 1. Pri ultrazvunoj obradi istopljenog metala u livakom sudu, istoa metala se obezbeuje tako to se elo vibratora koje je u kontaktu sa istopljenim metalom izrauje se od istog metala, dok se telo vibratora intenzivno hladi (sl. 48). 2. U endotermnim reakcijama dovod toplote se vri uvoenjem u reakcioni sud prethodno zagrejanog gasovitog reaktanta.

66

Slika 48. Ultrazvuna obrada istopljenog metala u livakom sudu.

Princip 34. Odbacivanje i regeneracija delova ( , Discarding and recovering, Rejecting and Regenerating Parts) A. Posle izvrenja svoje namene ili postavi nepotreban deo objekta treba obaciti (rastvoriti, ispariti itd.) ili mu promeniti oblik neposredno u toku rada. B. Potroni delovi objekta treba da budu ustanovljeni neposredno u toku rada. Primeri: 1. Pri prinudnom sputanju aviona, kerozin u rezervoarima se aditivima prevodi u stanje nezapaljive pene. 2. Odbacivanje motora viestepene rakete pri lansiranju. 3. Izrada plastinih boca od biodegenerativnog materijala (sl. 49). 4. Poreenja radi: Avion sa promenljivom geometrijom krila spada u princip dinamizacije. 5. Mogue je navesti stotine slinih pronalazaka tipa: izradi objekat A na kalupu B, koji se moe udaljiti rastvaranjem, isparavanjem, topljenjem, hemijskom reakcijom i t d. 6. Antipod principa odbacivanja - princip regeneracije 7. Zatita od troenja ipkaste elektrode na erozimatu vri se kontinualnim nanoenjem praha metala na njenu radnu povrinu. 8. Spreavanje habanja cevi za transport agresivnih i abrazivnih hidrosmesa, vri se formiranjem zatitnog sloja unutranjosti cevi, povremenim uvoenjem u transportovani fluid lepljivih komponenti koje prijanjaju na zid.

67

Slika 49. Samorazgradiva boca.

Princip 35. Izmena fiziko-hemijskih parametara objekta ( , Parameter changes, Transformation of Properties) A. B. C. D. Promeniti agregatno stanje objekta. Promeniti koncentraciju ili gustinu. Promeniti stepen fleksibilnosti. Promeniti temperaturu ili zapreminu.

Primeri: 1. Pri geolokim ispitivanjima primenjuje se gasoviti eksploziv koji se aktivira na zadatoj dubini i generie elastine oscilujue udarne talase u tlu (sl. 50). 2. Pri transportu dvofaznog fluida viskozna tenost gas, tenost se pre uvoenja u cevovod gazira. 3. Pri punom transportu rasutog tereta, brzina transporta se regulie promenom koraka pua koji je izraen od elastinog materijala koji moe da menja oblik.

Slika 50. Metoda za generisanje oscilujuih udarnih talasa u tlu. Princip 36. Primena faznih prelaza ( , Phase Transition) A. Iskoristiti pojave koje nastaju pri faznim prelazima, naprimer promena zapremine, emitovanje ili apsorbovanje svetlosti itd. Primeri: 1. Izrada cevi poligonalnog preseka od cevi krunog preseka. Krune sevi se pune vodom, pod pritiskom, stavljaju u matrice eljenog oblika i podvrgavaju hlaenju ispod nule. Smznuta voda poveava zapreminu i presuje cev.

68

2.

Isparavanje zatitnog sloja kabina svemirskih letelica pri ulasku u gue slojeve atmosfere spreava poveanje temperature u unutranjosti letelice (sl. 51).

Slika 51. Nain smanjenja toplote koja nastaje pri letu kosmikog broda.

Princip 37. Primena termikog irenja ( , Thermal expansion) A. Iskoristiti termiko irenje ili skupljanje materijala.. B. Ako se ve koristi termiko irenje, primeniti nekoliko materijala sa razliitim koeficijentima termikog irenja. Primeri: 1. Pri hladnom izvlaenju cevi na pokretnom trnu, vaenje trna na kraju procesa se olakava njegovim prethodnim zagrevanjem na 50 do 1000C. 2. Prednapregnute prstenaste strukture pri toplom presovanju ostvaruju se primenom materijala prstenova sa raliitim temperaturnim koeficijentom linearnog irenja. Pritisak e se ostvariti ako koeficijent opada od spoljnog prstena ka unutranjem. 3. Temparaturne dilatacije mogu se koristiti za fina mikropomeranja elemenata pri specifinim operacijama (sl. 52).

69

Slika 52. Bimetalni termometar.

Princip 38. Primena jakih oksidanasa ( , Strong oxidants, Accelerated Oxidation) A. Intenzivirati proces prelazom sa jednog nivoa oksidacije na sledei, vii nivo: 1. Zameniti obian vazduh, vazduhom obogaenim kiseonikom 2. Zameniti vazduh obogaen kiseonikom, istim kiseonikom. 3. Zameniti kiseonik jonizovanim kiseonikom. 4. Zameniti jonizovani kiseonik, ozoniranim kiseonikom. 5. Zameniti ozonirani kiseonik, istim ozonom. 6. Zameniti ozon, atomskim kiseonikom. Primeri: 1. Postupci peenja i sagorevanja disperzionog materijala uz primenu intenzifikacije procesa gorenja putem uduvavanja vazduha obogaenog kiseonikom (sl. 53); 2. El. luno plazmeno rezanje nerajuih elika, pri kome se kao gas za seenje koristi isti kiseonik; 3. Intenzitet procesa aglomeracije rude putem jonizacije oksidatora i gasovitog goriva pre putanja u sloj are, itd.

Slika 53. Za pravilno dobijanje livenog gvoa, u pe se uvodi ist kiseonik.

Princip 39. Primena inertne sredine ( , Inert atmosphere, Inert Enviroment) A. Zameniti normalnu sredinu inertnom. B. Uvesti o objekat neutralne supstance ili aditive. C. Izvriti proces u vakuumu. Princip 39 je antipod principa 38. Primeri:

70

1. 2. 3.

Gaenje poara penom koja izoluje plamen od dotoka kiseonika (sl. 54). Zavarivanje u zatitnoj atmosferi (zatita od korozije zavarenog spoja). Punjenje azotom unutranjosti tankera radi spreavanja korozije unutranjih zidova.

Slika 54. Gaenje poara penom. Princip 40. Primena kompozitnih materijala ( , Composite materials) A. Prei od homogenih materijala na kompozitne.

Primeri: 1. Presvlaenje aluminijumskih ljuski ugljeninim vlaknima prevuenih tantalom, pri emu se dobija konstrukcioni element velikog modula elastinosti. 2. Kompozit od tankog, naboranog papira, slepljen sa kartonom, omoguuje izradu vrste ambalae (sl. 55).

Slika 55. vrsta papirna ambalaa.

71

3. KORIENJE 40 PRINCIPA I MATRICE PROTIVRENOSTI

3.1 TRI KORAKA ZA REAVANJE INVENTIVNOG PROBLEMA Kod reavanja inventivnog problema koji sadri tehniku protivrenost koriste se sledei koraci: Korak 1. Analiza tehnikog sistema. Na ovom koraku odreuje se karakteristika sistema (parametar koji opisuje fiziko stanje sistema, performansu i sl.) koju je potrebno poboljati. Korak 2. Opis tehnike protivrenosti. Utvruje se karakteristika tehnikog sistema koja se pogorava kao posledica poboljanja one prve, ime se identifikuje tehnika protivrenost. Korak 3. Reavanje tehnike protivrenosti. Na ovom koraku koristi se 40 principa i matrica protivrenosti radi eliminacije tehnike protivrenosti.

3.1.1 Analiza tehnikog sistema Korak 1 se sastoji iz tri faze. Prva obuhvata odreivanje svih elemenata tehnikog sistema. U sledeoj fazi identifikuje se uzrok nastanka problema. Najzad se formulie karakteristika koju treba poboljati. Razumevanje tehnikog problema zapoinje analizom tehnikog sistema. Ova radnja pomae u odreivanju elemenata od kojih je sastavljen tehniki sistem (podsistemi), nadsistem kome pripada analizirani tehniki sistem i sam uzrok nastanka problema. Kada se ovi elementi shvate, mogue je vizuelizovati kompletan kontinuum egzistencije sistema: istoriju, aktuelno stanje i budui razvoj individualnog sistema, podsistema i nadsistema. (Vie ekranska tabela, prim.prev.). Jednostavnije i znatno efektivnije je otkloniti uzrok problema, od uklanjanja njegovih posledica. Misaona projekcija funkcionalnosti sistema u buduem i prolom vremenu doprinosi shvatanju radne sposobnosti sistema. Shvatanje funkcionalnosti tehnikog sistema u budunosti moe otkriti nove, neoekivane radne sposobnosti koje nije imao postojei problem koji se tada automatski razreava. Takvom istom projekcijom u prolost treba proveriti da li je uoeni problem mogao biti eliminisan na prethodnim etapama tehnolokog razvoja sistema. U nekim sluajevima ovakva analiza moe ujedno otkriti reenje ili eliminaciju problema. Dakle, Korak 1 sadri dve mogunosti za promenu karakteristike tehnikog sistema: 1. Poboljanje ve postojee pozitivne karakteristike. Primer: Poveanje brzine broda (tehniki sistem) sa 10 na 30 vorova. 2. Eliminacija (neutralizacija) negativne karakteristike. Tehniki sistem moe proizvesti korisnu funkciju dok, istovremeno, stvara i tetnu funkciju. Cilj je da se neutralie ili eliminie ova negativna karakteristiku. Primer: Eliminisati buku motora koja nastaje sa porastom brzine broda.

72

Obrazac F-1 (Odreivanje karakteristike za poboljanje), koji je dat u prilogu, moe da pomogne u kompletiranju Koraka 1. 3.1.2. Definisanje tehnike protivrenosti Kao to je navedeno napred, tehnika protivrenost je konflikt koji postoji unutar tehnikog sistema. Na Koraku 1 odreuje se karakteristika koja se eli poboljati. Korak 2 definie tehniku protivrenost koja mora biti razreena. Ako poboljanje jedne karakteristike tehnikog sistema, dovodi do pogoranja neke druge karakteristike, oigledno je da protivrenost postoji. Znai, tehnika protivrenost mora da postoji. Obrazac F-2 (Odreivanje tehnike protivrenosti), koji je dat u prilogu, bie vodi korisniku u ovom procesu. 3.1.3. Reavanje tehnike protivrenosti Nakon definisanja tehnike protivrenosti, korienje 40 principa i matrice protivrenosti (vidi Prilog) postaje izuzetno korisno. Postoji 39 generikih karakteristika za bilo koji tehniki sistem. U levoj vertikalnoj koloni nalaze se karakteristike koje se ele poboljati (promeniti). Karakteristike koje se pogoravaju nalaze se u gornjem horizontalnom redu. Karakteristike u gornjem horizontalnom redu su identine onima u vertikalnoj koloni. Zato su, umesto punog opisa svake karakteristike, u gornjem horizontalnom redu navedeni samo njihovi redni brojevi. Nazivi svih 40 principa su navedeni u desnoj koloni svake stranice. Objanjenje svakog principa je sadrano u II poglavlju ove e-knjige pod nazivom 40 principa Altulera. Pri radu sa Principima i Matricom, zapamtite da sugerisani principi mogu generisati koncepte reavanja tehnike protivrenosti, koji najvie obeavaju. Kada je ponueni princip prihvatljiv, ali generie sekundarni problem, ne treba ga automatski odbaciti. Treba nai nain reavanja tog sekundarnog problema, i ukoliko je potrebno, i drugih dodatnih problema. Ovaj metod se esto koristi za reavanje kompleksnih problema. Postoje dva naina za reenje tehnike protivrenosti: 1. Korienjem matrice protivrenosti radi lociranja najefikasnijeg principa ili 2. Proitati svaki princip i izabrati najpogodniji. 3.1.3.1. Primena Matrice protivrenosti: 1. Koristiti taku 1a ili 2a u obrasca F-2 Formulisanje tehnike protivrenosti (dat u prilogu), kao karakteristiku koju treba poboljati/eliminisati. Izabrati najpribliniju po znaenju karakteristiku iz leve vertikalne kolone tabele. 2. Koristiti taku 1c ili 2c za Karakteristiku koja se pogorava. Izabrati njoj najbliu po znaenju iz gornjeg horizontalnog reda Matrice. 3. U preseku reda i kolone su brojevi koji reprezentuju razliite Principe. Poto su karakteristike generisane, mogu se izabrati dve ili vie kombinacija. Proitaj opis svakog sugerisanog Principa i pokuaj da ga primeni na razmatrani tehniki sistem. Ne odbacuj ni jednu ideju, ma koliko izgledala apsurdna. Uini ozbiljan napor da ih primeni. Ako su svi sugerisani principi kompletno neprimenjivi, preformulii tehniku protivrenost i pokuaj ponovo sve do postizanja koncepta radnog reenja.

73

3.2. PRAKTINI PROBLEMI

Cilj ovog poglavlja je da ilustruje proces reavanja tehnikih protivrenosti pomou Principa i Matrice protivrenosti. Ponueni koncept reenja ne mora da sadri jednostavno reenje. Neki drugi ponueni koncepti su takoe mogui kao reenje. Bilo koji koncept koji je ponuen kao reenje odnosi se na svaku pojedinanu situaciju. U nastavku su dati primeri dva problema. Reenje protivrenosti u Problemu 1 je uraeno preko analize tehnikog sistema i njegovog nadsistema bez korienja principa. Kontradikcija u problemu 2 je reena preko konvencionalnog trostepenog koraka. Problem 1. Pretpostavite da ste lan tima iji je zadatak da razvije specijalnu ivotnu podrku sistema za astronaute. Taj sistem se sastoji od mnogo elemenata ukljuujui astronauta, njegovu letaku odeu, silikonski rezonator itd. Rezonator je jedna minijaturna ploica koja bi trebala da odailje pouzdan, a zahtevani nivo signala. Poto je rezonator ekstremno osetljiv kod temperaturne fluktuacije, on precizno utie na temperaturnu stabilizaciju. Na zadatak je da napravimo zatitni kontejner koji e uvek obezbeivati stabilnu temeperaturu za ovaj rezonator sve dok postoji imalo svetla, obinog i pokretnog. Ako raspolaemo sa manjkom informacija o postojeim sistemima za temperaturnu stabilizaciju, mi moramo nauiti neto vie o takvim sistemima. Verovatno emo nai da postoje mnogi sistemi koji su razvijeni za ove svrhe. Na primer, jedan takav sistem se sastoji od Duare suda koji je napravljen od duplih zidova, a u koji silikonska ploa moe biti postavljena. U ovom sistemu, spoljnji prostor se zagreva i kontrolni blok je koriten u monitoru temperature. Meutim, ova metoda bi mogla ukljuiti jednostavnu silikonsku plou u tekom ureaju suvie komplikovanom za nau aplikaciju. Drugi vredni sistemi su najmanje isto tako kompleksni poput opisanog. Razliiti ureaji koji su jednostavniji i laki mogu biti koriteni za stabilizaciju temperature, ali oni proizvode nedovoljno preciznu temperaturnu stabilizaciju za silikonsku ploicu. Kontradikcija je oigledna elja za porastom preciznosti signala iz silikonskog rezonatora dovodi do neprihvatljivog porasta njegove mase. Kako ova kontradikcija moe da se rei? Hajde da krenemo sa reavanjem ovog problema od Koraka 1. Korak 1. Analize tehnikog sistema Kao to znamo, na tehniki sistem se sastoji od astronauta, njegovog kosmikog odela, silikonskog rezonatora i mnogih drugih elemenata. Analiza ovog tehnikog sistema i njegovog okruenja pokazuje da je silikonski rezonator podsistem sistema za podrku preivljanja. Prvo, postavimo jedno hipotetiko pitanje: Da li moemo da koristimo druge elemente iz naeg sistema za preivljavanje za obezbeenje stabilizacije temperature? Kroz analizu svakog elementa pojedinano, moemo dati odgovor na ovo pitanje. Ako se nae jedan element koji obezbeuje stabilizaciju, imamo reenje. Ako nije naen ni jedan element, onda problem mora biti reen kroz tehniki sistem rezonator. Kao posmatrani element kosmiko odelo nam ne moe pomoi. Ali, kada astronaut oblai kosmiko odelo, ono automatski obezbeuje stabilnu temperaturu sredine zbog toga to je temperatura tela astronauta stabilna. Silikonska ploica moe zatim da budu postavljena na spoljni dep kosmikog odela. Ovo reenje ima jo jednu prednost: Ako se astronaut razboli, bilo

74

kakva promena njegove telesne temperature bie odmah poznata. Problem je reen bez izrade komplikovanog novog ureaja. Zakljuak: Samo pomou analize tehnikog sistema i njegovog okruenja elemenata nadsistema pojavljuje se reenje. Nije postojala potreba da se ide u izradu kompleksnog reavanja problema. Ovaj problem moe biti reen korienjem 40 principa zajedno sa matricom protivrenosti. Vi to moete uraditi samostalno nakon to nauite kako je reen sledei problem.

Problem 2.
Jedna mainska radionica odluila se za termiku obradu velikih metalnih delova. Da bi obezbedio odvijanje ovog procesa, operator mostovske dizalice mora izvui usijani deo metala iz pei, transportovati ga do mesta iznad kade sa uljem i lagano ga sputati u ulje (sl. 56). Posle nekoliko dana rada, rukovalac krana je doao do svog efa i poalio se: Teko diem dok radim na ovom kranu. Moja kontrolna kabina je blizu plafona i sav dim od sagorelog ulja ide na mene. Dajem otkaz!

Slika 56. Proizvodni proces Dim nije predstavljao problem samo u sluaju kada se radilo sa malim delovima, jer je ventilacioni sistem bio adekvatan. Meutim, kod velikih komada kao u ovom sluaju, dim pravi glavni problem. Poto se postojei proces nije mogao promeniti, ef je izloio tipino administrativnu situaciju: Neto mora da se uradi, ali on ne zna ta. Tehniki sistem, prema definiciji, treba da se sastoji od tri elementa: dve supstance i jednog polja (ili energije). Da bi problem bio reen, mora biti identifikovan tehniki sistem koji izaziva problem. U ovom sluaju, tehniki sistem koji izaziva problem sastoji se od nafte u kadi, metalnog dela koji se tretira i toplotne energije metalnog dela. Dim je nusprodukt ovog procesa, koji stvara tetan efekat prema operatoru.

75

Mi treba sada da odredimo Karakteristiku koja mora da se popravi u naem tehnikom sistemu. Da bi to uradili, poeljno je da ispunimo obrazac F-1 (Formulacija karakteristika koje se popravljaju), koji je dat u Prilogu. Prvi potez je da definiemo zvanian naziv tehnikog sistema (u ovom sluaju, proces obrade metala) Drugi potez je da definiemo namenu tehnikog sistema (u ovom sluaju, sistem je napravljen da obezbedi proces tretiranja u ulju velikih metalnih delova). Trei potez je uraditi pregled glavnih elemenata tehnikog sistema i njihovih funkcija (tab. 3). Tabela 3. Pregled elemenata i funkcija tehnikog sistema Red.br. 1. 2. 3. 4. Naziv elementa Metalni deo Ulje Vazduh Termika energija Funkcija Za tretman Omoguava lagano hlaenje metalnog dela Obezbeuje kiseonik za sagorevanje ulja Apsorbovana u ulju.

etvrti potez je opis operacija tehnikog sistema (u ovom sluaju, operator stavlja uareni metalni deo u rezervoar sa uljem. im deo dodirne ulje, ulje se pali i stvara teak dim koji se podie i zagauje okolinu.) Peti potez je utvrivanje karakteristika koje treba poboljati ili eliminisati (na primer: poboljati radne uslove operatora eliminacijom dima ili smanjenjem tetnih efekata dima).

Korak 2. Utvrivanje tehnike protivrenosti Popunjavanje obrasca F-2, datog u Prilogu, moe pomoi za jasno utvivanje tehnike protivrenosti u ovom problemu. Korienje obrasca F-2, Formulacija tehnike kontradikcije. U naem problemu, take od 1A do 1D nisu primenljive zato to ne pokuavamo da poboljamo neku tehniku karakteristiku sistema. Umesto toga, mi pokuavamo da eliminiemo tetan efekat. Taka 2A: Opii negativnu karakteristiku koja treba biti smanjena, eliminisana ili neutralisana. Ova karakteristika je dim. Postupak 2B: Opii uobiajeni nain za smanjenje, eliminaciju ili neutralizaciju karakteristike: (dima). Koristi metalni poklopac da pokrije uljnu kadu. To e spreiti dim da se iri okolo. Postupak 2C: Opii karakteristiku koja e se pogorati pod uslovima navedenim pod 2B. Poveae se kompleksnost sistema ili e se pogorati masa sistema. Postupak 2D: Formulii tehniku protivrenost kao to sledi: TP-1. Ako se karakteristika (tetni efekat koji stvara dim) smanji (eliminie) korienjem metalnog poklopca, onda e se karakteristika kompleksnost sistema pogorati.

76

TP-2. Ako se karakteristika (tetni efekat koji stvara dim) smanji (eliminie) korienjem metalnog poklopca, onda e se karakteristika Masa sistema pogorati.

Korak 3. Predstavlja razreenje tehnike protivrenosti Hajde da koristimo Matricu i pogledamo tehniku protivrenost. Najblie znaenje karakteristike tetni efekat nastao od dima je u 31. vrsti tetni faktori koje proizvodi objekat. Najblie znaenje karakteristike Kompleksnost je u 36. koloni Kompleksnost ureaja. U preseku 31. vrste i 36. kolone su brojevi koji predstavljaju najee koriene principe koji vode razvoju koncepta reavanja tehnike protivrenosti (vidi tab. 4) Hajde da analiziramo ove principe: Princip 19, Periodino delovanje obuhvata: a) Zameniti kontinualno dejstvo periodinim (impulsnim). b) Ako je ve prisutno periodino delovanje, promeniti mu frekventnost. c) Koristiti pauze izmeu impulsa da se obezbedi dodatno dejstvo. Primeniti ovaj koncept, na na konkretan primer, znai periodino umakanje odreenog dela u uljni rezervoar. Ovo moe da se postigne samo otvaranjem i zatvaranjem poklopca uljnog rezervoara. Na alost, postojei propisi o zatiti na radu nam zabranjuju takvu operaciju, tako da ovaj princip ne moe biti koriten. Princip 1, Segmentacija obuhvata: a) Podeliti objekat na nezavisne delove b) Napraviti objekat sa podsklopovima (zbog lake montae ili demontae) c) Poveati stepen segmentacije objekta. Primeniti Princip 1 znai podeliti poklopac na nekoliko delova. Sledei instrukciju datu pod b) porae stepen segmentacije u velikoj meri tako da poklopac izgleda kao da je sastavljen od hiljadu ili ak milion delova. Dalji korak u primeni ovog koncepta je da poklopac moe biti izraen u plivajuem obliku. Ova vrsta plivajueg poklopca nee ometati proces umakanja uarenog dela. Princip 31. Porozni materijal obuhvata: a) Napraviti objekat poroznim ili iskoristiti dopunske porozne materijale (umetke, pokrivae itd.). b) Ako je objekat ve ispunjen poroznim materijalom, ispuniti prethodno pore bilo kojim drugim jedinjenjem. Primeniti princip 31 znai pravljenje poklopca od poroznog materijala. Kombinujui ovu sugestiju sa sugestijom navedenom u Principu 1B doprinosi izradi poklopca od poroznih loptica ili tenosti. Ovaj porozni materijal moe da apsorbuje dim.

77

Tehnike kontradikcije tetni faktor / Kompleksnost ureaja

Tabela 4. Tehnika protivrenost TC-1 Matrine Predloen princip Naziv Principa elije 31x36 19 Periodino delovanje 1 Segmentacija 31 Porozni materijali

Tabela 5. Tehnika protivrenost TC-2 Predloen princip Naziv Principa Tehnike kontradikcije Matrine elije tetni faktor / 31x2 35 Promena svojstava 22 Pretvaranje tete u korist Segmentacija Masa stacionarnog 1 objekta 39 Inertna atmosfera Hajde da analiziramo drugu tehniku kontradikciju TC-2 (vidi tab. 5). Princip 35, Promene fiziko-hemijskih parametara objekta obuhvataju: a) Promeniti agregatno stanje sistema. b) Promeniti koncentraciju ili gustinu. c) Promeniti stepen fleksibilnosti. d) Promeniti temperaturu ili zapreminu. Princip 35 A preporuuje promenu fizikog stanja sistema. Ovo znai da postojee vrsto stanje sistema mora biti transformisano u teno ili gasno stanje. Reenje koje podrazumeva teno stanje obuhvaeno je u TC-1. Predlae se transformacija poklopca u gasno stanje to pobuuje interesovanje. Kako se to moe uraditi? Jedan inertni gas koji je tei od vazduha moe ostati u rezervoaru tako da pokriva uljnu povrinu. Princip 22, Pretvaranje tete u korist, obuhvata: a) Iskoristiti tetne faktore (naroito okruenja) za dobijanje pozitivnog efekta. b) Eliminisati jedan tetan faktor kombinujui ga sa drugim tetnim faktorom. c) Neutralisati tetan faktor do nivoa kada on prestaje biti tetan. Princip 22 c predlae da se povea koliina dima u stepenu koji e postati barijera izmeu kiseonika i ulja, titei ulje od zapaljenja. Princip 1, Segmentacija primeni se nanovo. Vidi analizu uraenu napred. Konano, Princip 39, Inertna atmosfera, predlae: a) Zameniti obinu sredinu inertnom (neutralnom). b) Uvesti o objekat neutralne supstance ili aditive. c) Izvoditi proces u vakuumu. Zakljuak: Princip 39a, u kombinaciji sa Principom 35a, obezbeuje jednostavno reenje problema. Tenost ili gas su pokriveni (Princip 35a) sa inertnom supstancom (Princip 39a) koja e spreiti zapaljenje ulja i nee komplikovati sistem ili ometati rukovaoca u poslu.

78

3.3. PROBLEMI ZA VEBU Problem 3. Ledolomac. Potrebno je transportovati teret u zimskim uslovima, vodenim putem, koji moe biti pokriven ledom debljine iznad 10 fita. Tradicionalno, ledolomci prave kanale kroz led za konvoj brodova u pratnji. Ledolomac (sl. 57) moe da ide brzinom od 2 km/h. Moramo poveati tu brzinu bar na 6 km/h, mada bi jo vea brzina bila poeljnija. Alternativni nain transporta nije prihvatljiv. Nae istraivanje je pokazalo da ledolomac ima najefikasniji pogon koji se danas proizvodi.

Slika 57. Ledolomac Problem 4. Ribnjak Komercijalni ribnjaci (sl. 58) obave uzgoj ribe od 12 -24 ciklusa meseno. Da bi se poveala koliina ribe u ogranienom prostoru, u vodi mora da bude uvedeno vie kiseonika. Pomou pumpi vazduh se ubacuje kroz perforirane cevi koje su smetene na dnu svakog jezerceta. Ovaj sistem obezbeuje koncentraciju od 1,000 ppm kiseonika. Mi trebamo da obezbedimo koncentraciju do 2,000 ppm ili iznad te vrednosti. Ova koliina kiseonika e biti dovoljna ribama sve dok dovoljno ne porastu. Zahteva se da ovaj metod bude relativno jednostavan, ekonomian i ujedno to manje tetan za ribe.

79

Slika 58. ematski prikaz ribnjaka

3.4. REENJA I ANALIZE: Problemi 3 i 4. Ovde su analizirani problemi 3 i 4. Meutim, mi neemo nastojati da obezbedimo inenjersku implementaciju predloenih koncepta. Na cilj je okrnut ka nainu mogue inenjerske izrade. Problem 3. Ledolomac Glavni cilj je poveanje brzine broda od 2 km/h do najmanje 6 km/h (tj. porast produktivnosti broda). Mogui nain da se ovo postigne je da se ugradi snaniji brodski motor. Sa porastom snage motora promenie se neki drugi parametri broda (prostor motornog odeljenja, ukupna masa broda itd.). Ove promene su nepoeljne. Zbog toga nastaju sledee tehnike kontradikcije (TC): TC-1: Brzina nasuprot Snage TC-2: Produktivnost nasuprot Snage. U Matrici protivrenosti nai emo elije koje nastaju presecanjem vrste 9 za brzinu i vrste 39 za produktivnost sa kolonom 21 za snagu. U tab. 6 prikazane su ove dve protivrenosti. Tabela 6. Prikaz protivrenosti i principa koji se preporuuju za njihovo uklanjanje Tehnika protivrenost Koordinate Preporueni Naziv Principa matrice principi Periodino delovanje 1. Brzina/snaga 9x21 19 Transformacija svojstava 35 38 Ubrzana oksidacija 2 Ekstrakcija Transformacija svojstava 2. Produktivnost/Snaga 39x21 35 20 Nastavak korisnog delovanja 10 Prethodno delovanje Analizirajmo neke od sugerisanih principa. Boldovani brojevi pokazuju najbolje sugestije.

80

1. Princip 19: Periodino delovanje a. Umesto kontinualne akcije koristiti periodinu ili impulsnu akciju. b. Ako je akcija ve periodina, promeniti joj amplitudu ili frekvenciju. c. Korienje pauza izmeu impulsa za izvoenje raznih aktivnosti. Korienjem bilo kojeg od navedenih principa, moemo da obezbedimo da ledolomac lomi led. Primer: Umesto da nastavi guranje broda kroz led, ljuljajue kretanje moe da se iskoristi za lomljenje leda i za omoguavanje kretanja. 2. Princip 35: Izmena fiziko-hemijskih parametara objekta A. B. C. D. Promeniti agregatno stanje objekta. Promeniti koncentraciju ili gustinu. Promeniti stepen fleksibilnosti. Promeniti temperaturu ili zapreminu.

Ovi principi sugeriu da se promeni fiziko stanje ili gustina delova broda koji dolazi u dodir sa ledom. Kako se moe gustina ili fiziko stanje manifestovati na promenu broda? Do toga emo doi kasnije. Hajde da pogledamo princip 2. 3.Princip 2. Izdvajanje a. Odstraniti iz objekta komponentu ili karakteristiku koja smeta, ili, obrnuto, b. Izdvojiti iz objekta jedino neophodnu komponentu (ili neophodnu karakteristiku).

Ovaj princip sugerie uklanjanje onog dela broda koji dolazi u kontakt sa ledom. Princip 10, Preventivna akcija (preliminarno delovanje) a) Izvesti eljene promene na objektu, u celini ili delimino, unapred. b) Unapred razmestiti objekte na najpogodniju lokaciju koja moe da im obezbedi trenutno dejstvo. Princip 10 sugerie da se uradi neto sa brodom unapred u smislu interakcije sa ledom. Zakljuak: Glavni principi sugeriu menjanje onog dela broda koji se nalazi u kontaktu sa ledom. Uklanjanje kompletnog dela dozvoljava brodu kretanje kroz led bez problema, izuzev ako je donji deo broda poput sudopere na okeanskom dnu. Da bi spreili ovo, oba dela broda, gornji i donji,mogu biti povezani sa dva vertikalna otra lima poput ileta koji seku led mnogo lake. Minimiziranjem profila broda smanjuje se njegov otpor kao to on see led prolazei kroz njega. Donji deo broda ostae ispod leda dok se prevozi teret. Sada ledolomac ima dvostruku ulogu: da lomi led i da prevozi teret (sl. 59).

81

Slika 59. Konstrukciono reenje ledolomca pomou TRIZ-a

Problem 4. Ribnjak Cilj reavanja ovog problema je u tome da poraste koliina kiseonika u jezeru do njegove maksimalne take zasienja. Nekoliko opcija mogu da se zahtevaju za ispunjenje tog cilja. Opcija 1. Instalirati kompresor na obali jezera i pumpom za vazduh ubacivati vazduh u jezero kroz perforaciju na cevima smetenim na dnu jezera. U ovom sluaju, sistem postaje kompleksniji. TC1 nudi ukrtanje reda 26 i kolone 36 tj. koliine supstance i kompleksnosti ureaja. Opcija 2. Hemikalije mogu biti koritene da generiu kiseonik u vodi. U ovom sluaju jezero e biti zagaeno, proizvodei tetne efekte na ribu. TC2 sugerie eliju koja nastaje ukrtanjem reda 26 i kolone 31. tj. koliine supstance i tetni faktori proizvedeni od strane supstance. Opcija 3. Analize pokazuju da nije ceo kiseonik sadran u ubaenom vazduhu u jezero da bi bio rastvoren u vodi, jer tokom vremena vazduni baloni izlaze na povrinu. Sistem postaje efikasniji (tj. sa porastom koliine rastvorenog kiseonika), smanjuje se brzina stvaranja balonia koji nastaju na povrini vode. To znai da se zahteva smanjenje vazdunog pritiska. Meutim, ovo takoe smanjuje produktivnost sistema (baloni ostaju due u vodi, ali su manji po veliini). TC3, u ovom sluaju, je izmeu Gubitka supstance i Produktivnosti (Red 23/Kolona 39). Tab. 7 pokazuje postojanje tri kontradikcije i predlae korienje odreenih principa da se protivrenosti prevaziu.

82

Hajde da analiziramo neke od sugerisanih principa: Principi 3, 10 i 35 pojavljuju se dva puta u matrinoj eliji. Princip 3, Lokalni kvalitet, obuhvata: a) Prei sa homogene strukture objekta (ili sredine) u heterogenu b) Razliiti delovi objekta treba da imaju razliite funkcije c) Svaki deo objekta treba da se nalazi pod uslovima koji su najpogodniji za njegovo funkcinisanje. Princip 10. Predizmena A. Unapred izvesti oekivane promene objekta (potpuno ili delimino). B. Unapred postaviti objekte tako, da mogu da trenutno stupe u dejstvo sa najpogodnijeg mesta. Tabela 7. Prikaz protivrenosti i principa kojima se one reavaju Tehnika kontradikcija 1.Koliina supstance / kompleksnost ureaja 2.Koliina supstance /tetni faktori 3.Gubitak supstance / produktivnost Matina polja 26x36 Predloen princip 3 13 27 10 3 35 40 39 28 35 10 23 Naziv principa Lokalni kvalitet Uraditi naopake Razmetaj (dispose) Prethodno delovanje Lokalni kvalitet Transformacija svojstava Kompozitni materijali Inertna atmosfera Zamena mehanikog sistema Transformacija svojstava Prethodno delovanje Povratak (feedback)

26x31

23x39

Slika 60. Konstrukcija ribnjaka uz pomo TRIZ metodologije ematski prikaz idealne konstrukcije ribnjaka, do koga se dolo uz pomo TRIZ-a, dat je na sl. 60.

83

Princip 35. Izmena fiziko-hemijskih parametara objekta A. B. C. D. Promeniti agregatno stanje objekta. Promeniti koncentraciju ili gustinu. Promeniti stepen fleksibilnosti. Promeniti temperaturu ili zapreminu.

Zakljuak: Ovi principi predlau menjanje lokalnog kvaliteta vode (Princip 3), Uraditi to unapred (Princip 10) i promeniti koncentraciju kiseonika u vodi (Princip 35). Hajde da napravimo prevoenje u inenjerski koncept: Mi moemo zasititi vodu kiseonikom pod pritiskom unutar odvojenog rezervoara, onda pumpati meavinu kroz red cevi u jezero. itaocu se preporuuje da pokua da zamisli druge inenjerske implementacije ovih predloga.

84

4. PRILOZI 4.1 FORMULAR F-1: FORMULACIJA KARAKTERISTIKE KOJA E BITI POBOLJANA

1. Navesti naziv tehnikog sistema: ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ______________________________ 2. Definii cilj tehnikog sistema. Sistem je napravljen da ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ______________________________ 3. Spisak glavnih elemenata tehnikog sistema i njihove funkcije: R.br. Naziv komponenti (delova sistema) 1 2 3 4 5 6 4. Opii funkciju tehnikog sistema: _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ ______________________________ 5. Odredi karakteristike koje treba poboljati ili eliminisati __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ ______________________________

Funkcija

85

4.2. FORMULAR F-2: FORMULISANJE TEHNIKE PROTIVRENOSTI

Treba slediti instrukcije koje su date ili pod takom 1. ili pod takom 2. 1. Opii eljenu (pozitivnu) karakteristiku koja treba jo vie da se pobolja. a) Ta karakteristika je: _________________________________________________________________ b) Uobiajeni opis promene koja znai poboljanje karakteristike: _________________________________________________________________ c) Opii karakteristiku koja e se pogorati pod uslovima 1b: _________________________________________________________________ d) Formulii tehniku kontradikciju kako sledi: ako je karakteristika (1a) poboljana pomou (opii kako), _________________________________________________________________ zatim prati karakteristiku koja se pogorala (opii pogoranje) ____________________________________________________________________ 2. Opii negativnu karakteristiku koja treba biti smanjena, eliminisana ili neutralisana. a. Ta karakteristika je: _________________________________________________________________ b. Uobiajeni opis promene koja znai smanjenje, eliminaciju ili neutralizaciju karakteristike: _________________________________________________________________ c. Opii karakteristiku koja e se pogorati pod uslovima navedenim pod 2b: _________________________________________________________________ d. Formulii tehniku kontradikciju kao to sledi: Ako je karakteristika 2a smanjena primenom 2b, (opii kako): ____________________________________________________________________ onda praenjem karakteristike (2c) doi e do pogoranja: ____________________________________________________________________ ili pojave druge negativne karakteristike (opii ih): ____________________________________________________________________ koje e biti intenzivirane (pojaane).

86

4.3. SAETI PRIKAZ 40 PRINCIPA

Princip 1. Segmentacija ( , Segmentation) A. Podeliti objekat na nezavisne delove. B. Uiniti objekat modularnim (zbog lake montae ili demontae). C. Poveati stepen fragmentacije (izdrobljenosti) objekta. Princip 2. Izdvajanje ( , Extraction, Extracting, Retreiving, Removing, Taking out) A. Odstraniti iz objekta komponentu ili karakteristiku koja smeta, ili, obrnuto, B. Izdvojiti iz objekta jedino neophodnu komponentu (ili neophodnu karakteristiku).

Princip 3. Lokalni kvalitet ( , Local quality) A. Prei sa homogene strukture objekta (ili spoljne sredine, spoljnog dejstva) na nehomogenu. B. Razliiti delovi objekta treba da izvravaju razliite funkcije. C. Svaki deo objekta treba da se nalazi u najpogodnijim uslovima za svoju funkciju.

Princip 4. Asimetrija ( , Asymmetry) A. Zameniti simetrian oblik(e), asimetrinim. B. Ako je objekt ve asimetrian, poveati stepen te asimetrije. Princip 5. bjedinjavanje ( , Consolidation, Merging) A. Objediniti u prostoru srodne objekte ili objekte namenjene za sline operacije. B. Objediniti u vremenu srodne ili sline operacije.

Princip 6. Univerzalnost ( , Universality) A. Jedan objekat izvrava vie razliitih funkcija, pa nema potrebe za drugim objektima. Princip 7. Matrjoka, Babuka ( , Nesting, Matrioshka, "Nested doll") A. Jedan objekat se nalazi unutar drugog, a ovaj se nalazi unutar treeg itd. B. Jedan objekat prolazi kroz upljinu drugog objekta. Princip 8. Protivtea ( , Counterweight, Anti-weight) A. Kompenzirati teinu objekta spajanjem sa drugim objektima koji poseduju silu uzgona. B. Kompenzirati teinu objekta dejstvom aerodinamikih, hidrodinamikih i drugih sila u spoljnoj sredini.

Princip 9. Prednaprezanje ( , Preliminary antiaction, Prior Counteraction) A. Unapred stvoriti u objektu prednapone, suprotne nedozvoljenim ili nepoeljnim radnim naponima.

87

Princip 10. Predizmena ( , Preliminary action, Prior Action) A. Unapred izvesti oekivane promene objekta (potpuno ili delimino). B. Unapred postaviti objekte tako, da mogu da trenutno stupe u dejstvo sa najpogodnijeg mesta. Princip 11. Preventiva ( , Beforehand cushioning, Cushion in Advance) A. Kompenzirati relativno malu pouzdanost objekta unapred preduzetim protiv havarijskim sredstvima. Princip 12. Ekvipotencijal ( , Equipotentiality) A. Izmeniti uslove rada tako da ne dolazi do podizanja ili sputanja objekta.

Princip 13. Suprotno dejstvo ( , Do It in Reverse, 'The other way round') A. Umesto dejstva koje diktiraju uslovi zadatka ostvariti suprotno dejstvo (na primer, ne hladiti objekat ve ga zagrevati). B. Uiniti pokretni deo objekta (ili spoljne sredine) nepokretnim, a nepokretni pokretnim. C. Okrenuti objekat naglavake.

Princip 14. Sferinost - Zakrivljenost ( , Spheroidality Curvature) A. Zameniti pravolinijske delove objekta krivolinijskim, ravne povrine sferinim, tela u obliku kuba ili paralelopipeda sferama. B. Koristiti cilindre, lopte, spirale, kalote. C. Prei sa linearnog na kruno kretanje, koristiti centrifugalnu silu. Princip 15. Dinaminost ( , Dynamics ) A. Obezbediti (ili projektovati) karakteristike nekog predmeta, spoljane sredine ili procesa tako da se menjaju na optimalan nain ili da se nalaze u optimalnim radnim uslovima. B. Podeliti predmete na delove sposobne da se relativno kreu jedan u odnosu na drugi. C. Ako su predmet ili proces neelastini ili tvrdi, uiniti ih pokretljivim ili prilagodljivim.

Princip 16. Delimina ili akcija preko zahtevane ( , Partial or excessive actions ) A. Ako je teko postii 100% efekta na nekom predmetu, dajte reenje na nain da koristite neznatno manje ili neznatno vie navedenog metoda, moda je tako mogue mnogo povoljnije reiti problem. Princip 17. Druga dimenzija ( , Another dimension) A. Premestiti predmet u dvo-dimenzionalni ili tro-dimenzionalni prostor. B. Korienje viestrukog umesto jednostrukog sreivanja objekata.

88

C. Nagnuti ili preorjentisati predmet, obrnuti mu stranu. D. Koristiti drugu stranu da bi dobili povrinu (prostor). Princip 18. Mehanike vibracije ( , Mechanical vibration) A. B. C. D. E. Uiniti da predmet osciluje ili vibrira. Poveati frekvenciju oscilovanja (ak do ultrazvunih). Koristiti rezonantnu frekvenciju objekta. Koristiti pijezo elektrine vibracije umesto mehanikih. Koristiti kombinovano ultrazvuno i elektromagnetno polje oscilovanja.

Princip 19. Periodino delovanje ( , Periodic action ) A. Umesto kontinualne akcije koristiti periodinu ili pulsacionu akciju. B. Ako je akcija ve periodina, promeniti joj amplitudu ili frekvenciju. C. Korienje pauza izmeu impulsa za izvoenje raznih aktivnosti.

Princip 20. Ne prekidati korisno delovanje ( , Continuity of useful action ) A. Uiniti rad kontinualnim; ostvariti da svi delovi rade sve vreme punim optereenjem. B. Eliminisati sve nekorisne akcije ili akcije sa prekidima. C. Zameniti kretanje napred-nazad sa krunim kretanjem. Princip 21. Preskakanje ( , Skipping) A. Proces ili njegove izvesne segmente (na primer: destruktivne, tetne ili rizine operacije) izvriti velikom brzinom.

Princip 22. Pretvaranje tete u korist ( , "Blessing in disguise" or "Turn Lemons into Lemonade" ) A. Koristiti tetne faktore (posebno, tetne efekte okoline ili okolne sredine) da bi se postigli pozitivni efekti. B. Eliministai primarnu tetnu akciju korienjem druge tetne akcije da bi reili problem. C. Poveati tetni faktor do takvog stepena da to ne poveava tetno dejstvo.

Princip 23. Povratna sprega ( , Feedback ) A. Uvesti povratnu spregu ( upuivanje povratne akcije, unakrsna kontrola) da bi se poboljao proces ili akcija. B. Ako se ve koristi povratna sprega, onda menjati njenu veliinu ili uticaj.

89

Princip 24. Posrednik ( , 'Intermediary' ) A. Koristiti posredni predmet ili posredni proces. B. Utopiti jedan objekt u drugi (koji bi mogao da bude podesniji za noenje).

Princip 25. Samoposluivanje ( , Self-service ) A. Uiniti da objekt usluuje sam sebe obavljanjem korisnih funkcija. B. Koristiti otpadne resurse, energiju ili supstancu. Princip 26. Kopiranje ( , Copying) A. Umesto objekta, skupog, lomljivog, i nepodesnog za korienje, koristiti proste i jevtine kopije. B. Zameniti objekt ili proces optikom kopijom. C. Ako je vidljiva optika kopija ve koriena, prei na infracrvene ili ultraljubiaste kopije. Princip 27. Jevtina kratkovenost umesto skupe dugovenosti ( , Cheap short-living objects, Dispose) A. Zameniti skupoceni objekat nizom jeftinijih objekata, otstupivi pri tom od nekih kvaliteta (naprimer dugovenosti).

Princip 28. Zamena mehanike sheme ( , Mechanics substitution, Replacement of Mechanical System ) A. Zameniti mehaniki sistem optikim, akustinim ili aromatinim. B. Koristiti elektrina, magnetna i elektromagnetna polja za uzajamna dejstva sa objektom. C. Prei sa stacionarnih polja na pokretna, od fiksnih na vremensko promenljiva, od nestrukturiranih na strukturirana. D. Koristiti polja u kombinaciji sa feromagnetnim esticama.

Princip 29. Korienje pneumo i hidrokonstrukcija ( , Pneumatic and Hydraulic Construction) A. Umesto vrstih delova objekta koristiti gasovite i tene: naduvavajue i hidropunee, vazduni jastuk, hidrostatike i hidroreaktivne.

Princip 30. Korienje fleksibilnih ljuski i tankih folija ( , Flexible shells and thin films, Flexible Membranes or Thin Films ) A. B. Umesto krutih konstrukcija koristiti fleksibilne ljuske i tanke folije. Izolovati objekat od spoljne sredine pomou fleksibilnih ljuski i tankih folija.

90

Princip 31. Primena poroznih materijala ( , Porous materials) A. B. Uiniti objekat poroznim ili koristiti dopunske porozne elemente (umeci, pokrivke itd.) . Ako je objekat ve uinjen poroznim, prethodno pore napuniti nekom materijom

Princip 32. Promena boje ( , Color changes, Changing the Color) A. B. C. D. Promeniti boju objekta ili spoljne sredine. Promeniti stepen prozranosti objekta ili spoljne sredine. Za uoavanje slabo vidljivih objekata ili procesa iskoristiti dodatke za boju. Ako se takvi dodaci ve primenjuju, koristiti obeleavajue atome.

Princip 33. Homogenost ( , Homogeneity) A. Objekti u interakciji treba da budu izraeni od istog materijala (ili njemu bliskog po karakteristikama).

Princip 34. Odbacivanje i regeneracija delova ( , Discarding and recovering, Rejecting and Regenerating Parts) A. Posle izvrenja svoje namene ili postavi nepotreban deo objekta treba obaciti (rastvoriti, ispariti itd.) ili mu promeniti oblik neposredno u toku rada. B. Potroni delovi objekta treba da budu ustanovljeni neposredno u toku rada.

Princip 35. Izmena fiziko-hemijskih parametara objekta ( , Parameter changes, Transformation of Properties) A. B. C. D. Promeniti agregatno stanje objekta. Promeniti koncentraciju ili gustinu. Promeniti stepen fleksibilnosti. Promeniti temperaturu ili zapreminu.

Princip 36. Primena faznih prelaza ( , Phase Transition) A. Iskoristiti pojave koje nastaju pri faznim prelazima, naprimer promena zapremine, emitovanje ili apsorbovanje svetlosti itd.

Princip 37. Primena termikog irenja ( , Thermal expansion) A. Iskoristiti termiko irenje ili skupljanje materijala..

91

B. Ako se ve koristi termiko irenje, primeniti nekoliko materijala sa razliitim koeficijentima termikog irenja.

Princip 38. Primena jakih oksidanasa ( , Strong oxidants, Accelerated Oxidation) A. Intenzivirati proces prelazom sa jednog nivoa oksidacije na sledei, vii nivo: zameniti obian vazduh, vazduhom obogaenim kiseonikom; B. Zameniti vazduh obogaen kiseonikom, istim kiseonikom. C. Zameniti kiseonik jonizovanim kiseonikom. D. Zameniti jonizovani kiseonik, ozoniranim kiseonikom. E. Zameniti ozonirani kiseonik, istim ozonom. F. Zameniti ozon, atomskim kiseonikom.

Princip 39. Primena inertne sredine ( , Inert atmosphere, Inert Enviroment) A. Zameniti normalnu sredinu inertnom. B. Uvesti o objekat neutralne supstance ili aditive. C. Izvriti proces u vakuumu. Princip 39 je antipod principa 38.

Princip 40. Primena kompozitnih materijala ( , Composite materials) A. Prei od homogenih materijala na kompozitne.

92

4.4 KARAKTERISTIKE TEHNIKIH SISTEMA 1. Masa pokretnog objekta 2. Masa stacionarnog objekta 3. Duina mobilnog objekta 4. Duina stacionarnog objekta 5. Povrina mobilnog objekta 6. Povrina stacionarnog objekta 7. Zapremina mobilnog objekta 8. Zapremina stacionarnog objekta 9. Brzina 10. Sila 11. Napon / pritisak 12. Oblik 13. Stabilnost konstrukcije objekta 14. vrstoa 15. Vreme delovanja mobilnog objekta 16. Vreme delovanja stacionarnog objekta 17. Temperatura 18. Intenzitet osvetljenja 19. Korienje energije mobilnog objekta 20. Korienje energije stacionarnog objekta 21. Snaga 22. Gubitak energije 23. Gubitak materije 24. Gubitak informacije 25. Gubitak vremena 26. Koliina supstance/materije 27. Pouzdanost 28. Preciznost merenja 29. Preciznost proizvodnje 30. Spoljni tetni uticaji 31. tetni unutranji faktori objekta 32. Lakoa proizvodnje 33. Komfornost 34. Lakoa popravke 35. Adaptibilnost 36. Kompleksnost ureaja 37. Kompleksnost kontrole 38. Stepen automatizacije 39. Kapacitet/Produktivnost

93

5. MATRICA PROTIVRENOSTI

94

KARAKTERISTIKE 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 Karakteristike koje se poboljavaju 33 34 35 36 37 38 39 Masa pokretnog objekta Masa stacionarnog objekta Duina mobilnog objekta Duina stacionarnog objekta Povrina mobilnog objekta Povrina objekta Zapremina objekta Zapremina objekta Brzina Sila Naponi/pritisak Oblik Stabilnost objekta vrstoa konstrukcije stacionarnog mobilnog stacionarnog

Vreme delovanja pokretnog objekta Vreme delovanja stacionarnog objekta Temperatura Intenzitet osvetljenja Korienje energije pokretnog objekta Korienje energije stacionarnog objekta Snaga Gubitak energije Gubitak materije Gubitak informacije Gubitak vrmena Koliina supstance Pouzdanost Preciznost u merenju Preciznost proizvodnje Spoljni tetni uticaji tetni unutranji faktori objekta Lakoa proizvodnje Komfornost Lakoa opravke Adaptibilnost Kompleksnost ureaja Kompleksnost kontrole Stepen automatizacije Kapacitet/produkti vnost

Karakteristike koje se pogoravaju 1 2 3 4 15, 8 29, 34 10, 1 29, 35 8, 15 29, 34 35, 28 40, 29 2, 17 14, 15 29, 4 18, 4 30, 2 26, 7 9, 14, 18 39 2, 26 1, 7 4, 35 29, 40 35, 10 19, 14 35, 8 2, 19, 14 14 2, 28 13, 14 13, 38 8 8, 1, 18, 13 17, 19 28, 10 37, 18 1, 28 9, 36 10, 36 13, 29 35, 10 35, 1 37, 40 10, 18 36 14, 16 8, 10 15, 10 29, 34 13, 14 29, 40 26, 3 5, 4 10, 7 21, 35 26, 39 13, 15 37 2, 39 1, 40 1, 28 1, 8 40, 26 1, 15 15, 14 40, 15 27, 1 8, 35 28, 26 19, 5 2, 19 9 34, 31 6, 27 1, 40 19, 16 35 36, 22 22, 35 15, 19 15, 19 6, 38 32 9 9 19, 1 2, 35 19, 32 32 32 16 12, 18 12, 28 28, 31 19, 9 6, 27 8, 36 19, 26 1, 10 35, 37 38, 31 17, 27 15, 6 19, 6 7, 2 6, 38 7 6, 13 19, 28 18, 9 35, 6 35, 6 14, 29 10, 28 22, 32 10, 39 24 23, 40 10, 24 10, 35 1, 26 26 35 5 10. 20 10, 20 15, 2 30, 24 29 14, 5 37, 35 26, 5 35, 6 27, 26 29, 14 18,31 18, 35 35, 18 3, 8 3, 10 15, 9 15, 29 10, 40 8, 28 14, 4 28, 11 32, 35 28, 35 28, 26 32, 28 26, 28 25, 26 5, 16 3, 16 28, 32 28, 35 10, 28 2, 32 13, 18 27, 9 29, 37 10 22, 21 2, 22 17, 1 1, 18 27, 39 13, 24 39, 4 19, 22 35, 22, 17, 15 16, 22 15, 39 1, 39 28, 29 1, 27 1, 29 15, 17 15, 16 36, 13 13, 17 27 25, 2 6, 13 1, 17 13, 15 1, 25 13, 12 18 2, 27 2, 27 1, 28 3, 35, 11 35, 11 10, 25 31 1, 6 19, 15 35, 1 1, 35 15, 8 29, 16 29, 2 16 26, 30 2, 26 1, 19 26 34, 36 35, 39 26, 24 27, 26 6, 13 16, 17 26 28, 13 28, 1 26, 24 28, 26 28, 26 14, 13 23 18, 35 35, 10 17, 28 35, 26 28, 27 18, 4 30, 7 24, 37 15, 3 28, 38 14, 26

PRINCIPI 5 29, 17 38, 34 15, 17 4 17, 7 10, 40 7, 14 17, 4 1, 7 4, 17 29, 30 34 19, 10 15 10, 15 36, 28 5, 34 4, 10 2, 11 13 3, 34 40, 29 3, 17 19 3, 35 39, 18 19, 32 26 15, 19 25 19, 38 15, 26 17, 30 35, 2 10, 31 30, 26 26, 4 5, 16 15, 14 29 17, 10 14, 16 26, 28 32, 3 28, 33 29, 32 22, 1 33, 28 17, 2 18, 39 13, 1 26, 12 1, 17 13, 16 15, 13 32 35, 30 29, 7 14, 1 13, 16 2, 13 18, 17 17, 14 13 10, 26 34, 31 7, 29 34 15, 9 12, 37 6, 35 10 14, 4 15, 22 28, 10 19, 39 10, 15 14, 7 10, 2 19, 30 34, 39 40, 18 2, 13 10 35, 13 18 35, 6 38 7, 18 23 1, 29 30, 36 2, 5 34, 10 15, 20 29 3, 10 14, 24 32, 13 6 32, 28 2 22, 23 37, 35 17, 2 40 13, 29 1, 40 1, 16 35, 15 25, 2 35, 11 15, 35 29 34, 26 6 29, 1 4, 16 35, 13 16 2, 6 34, 10 6 35, 30 13, 2 7, 17 4, 35 35, 8 2, 14 7 29, 2 40, 28 8 Segmentacija 5, 35 14, 2 Ekstrakcija Lokalni kvalitet Asimetrija Konsolidacija Univerzalnost Umetanje (babuka) Antiteina Preventivno kontradelovanje Preventivno delovanje Ublaivanje unapred Ekvipotencijalnost Uraditi suprotno Sferoidnost Dinaminost 35, 34 38 35, 6 4 Delimino ili prekomerno delovanje Prelaz u novu dimenziju Mehanike vibracije Periodino delovanje Neprikidno delovanje urba korisno 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40

1, 18 36, 37 10, 15 36, 37 39 9, 28 40

2, 36 18, 37 35, 24 7, 2 35 34, 28 35, 40 9, 14 17, 15

35, 38

17, 32 13, 38 17, 7 30, 18 10, 18 39, 31 30, 16 10, 35 17, 4 2, 18 40, 4 32, 35 40, 4 26, 28 32, 3 2, 29 18, 36 27, 2 39, 35 22, 1 40 16, 40 18, 16 15, 39 16, 25 15, 16 6, 36 2, 39 30, 16 10, 35 17, 7

30, 25 7

Pretvaranje tete u korist Povratna veza Posrednik Samoposluivanje Kopiranje

3, 39 18, 31 2, 22 35, 16 6?, 18 2, 24 35

Kratkotrajnost zamenjena eljenim vekom trajanja Zameniti mehaniki sistem Pneumatska ili hidraulika konstrukcija Elastine membrane ili tanke obloge Porozni materijali Promene boje Homogenost Odbacivanje i regenerisanje delova Promena fiziko-hemijskih parametara objekta Primena faznih prelaza Primena termikog irenja Primena ubrzane oksidacije Promena stepena inertnosti Kompozitni materijali

25, 10 35 34, 39 19, 27 30, 18 35, 4 35 4, 18 39, 31 1

1, 16 2, 18 26, 31 35, 37 10, 2

95

KARAKTERISTIKE 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 Karakteristike koje se poboljavaju 33 34 35 36 37 38 39 Masa pokretnog objekta Masa stacionarnog objekta Duina mobilnog objekta Duina stacionarnog objekta Povrina mobilnog objekta Povrina objekta Zapremina objekta Zapremina objekta Brzina Sila Naponi/pritisak Oblik Stabilnost objekta vrstoa konstrukcije stacionarnog mobilnog stacionarnog

Vreme delovanja pokretnog objekta Vreme delovanja stacionarnog objekta Temperatura Intenzitet osvetljenja Korienje energije pokretnog objekta Korienje energije stacionarnog objekta Snaga Gubitak energije Gubitak materije Gubitak informacije Gubitak vrmena Koliina supstance Pouzdanost Preciznost u merenju Preciznost proizvodnje Spoljni tetni uticaji tetni unutranji faktori objekta Lakoa proizvodnje Komfornost Lakoa opravke Adaptibilnost Kompleksnost ureaja Kompleksnost kontrole Stepen automatizacije Kapacitet/produkti vnost

Karakteristike koje se pogoravaju 9 10 11 12 2, 8 8, 10 10, 36 10, 14 15, 38 18, 37 37, 40 35, 40 8, 10 13, 29 13, 10 19, 35 10, 18 29, 14 13, 4 17, 10 1, 8 1, 8 8 4 35 10, 29 1, 14 13, 14 28, 10 35 15, 7 29, 30 19, 30 10, 15 5, 34 29, 4 4, 34 35, 2 36, 28 1, 18 10, 15 35, 36 36, 37 29, 4 15, 35 6, 35 1, 15 38, 34 36, 37 36, 37 29, 4 2, 18 24, 35 7, 2 37 35 13, 28 6, 18 35, 15 15, 19 38, 40 18, 34 13, 28 18, 21 10, 35 15, 12 11 40, 34 6, 35 36, 35 35, 4 36 21 15, 10 35, 15 35, 10 34, 15 34, 18 37, 40 10, 14 33, 15 10, 35 2, 35 22, 1 40 18, 4 28, 18 21, 16 8, 13 10, 18 10, 3 10, 30 26, 14 3, 14 18, 40 35, 40 3, 35 19, 2 19, 3 14, 26 5 16 27 28, 25 2, 28 36, 30 10, 13 19 8, 15 35 15, 35 2 16, 35 38 10, 13 28, 38 26, 32 35, 10 3, 21 26, 19 6 16, 26 21, 2 36, 37 26, 2 36, 35 36, 38 14, 15 18, 40 10, 37 36, 5 35, 14 3 8, 28 10, 3 32, 2 28, 19 34, 36 13, 35 39, 18 35, 28 1, 40 35, 12 28, 13 35 1, 11 10 15, 17 20 26, 16 36, 28 40, 19 2, 35 28, 15 10, 36 35, 39 19, 2 23, 14 25 22, 10 35 3, 36 37, 10 37, 36 4 10, 36 14, 3 10, 24 35, 19 6, 28 32 3, 35 22, 2 37 2, 33 27, 18 35, 19 1, 37 2, 32 12 13 35, 16 19, 1 35 35, 36 37, 32 13, 35 10, 37 14 14, 22 19, 32 32, 30 12, 29 2

PRINCIPI 13 1, 35 19,39 26, 39 1, 40 1, 8 15, 34 39, 37 35 11, 2 13, 39 2, 38 28, 10 1, 39 34, 28 35, 40 28, 33 1, 18 35, 10 21 35, 33 2, 40 33, 1 18, 4 14 28, 27 18, 40 28, 2 10, 27 8, 35 29, 34 15, 14 28, 26 3, 15 40, 14 40 9, 14 15, 7 9, 14, 17, 15 8, 3 26, 14 35, 10 14, 27 9, 18 3, 40 30, 14 10, 40 17, 9 15 15 5, 34 31, 35 19 1, 35 6, 3 2, 10 19, 30 6, 4 35 35, 34 38 3, 19 35, 5 19, 2 19, 3 27 14, 26 9, 25 13, 27 10, 35 27, 3 26 40 16 Segmentacija 2, 27 19, 6 Ekstrakcija Lokalni kvalitet Asimetrija Konsolidacija Univerzalnost Umetanje (babuka) Antiteina Preventivno kontradelovanje Preventivno delovanje Ublaivanje unapred Ekvipotencijalnost 39, 3 35, 23 Uraditi suprotno Sferoidnost Dinaminost Delimino ili prekomerno delovanje Prelaz u novu dimenziju Mehanike vibracije Periodino delovanje Neprikidno delovanje urba korisno 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40

29, 14 2, 40 29, 35 3, 5 4, 10 34, 17 35, 14 35, 1 16, 11 6, 28 32 32, 30 40 22, 1 3, 35 35, 1 1, 28 13, 27 15, 34 29, 28 1, 13 2, 4 15, 37 1, 8 29, 13 28, 15 27, 13 1, 39 15, 32 1, 13 14, 10 34, 40

13, 17 35 13, 3 35 39, 3 35, 23 1, 35 32 32, 3 27 19, 13 17, 24 27, 4 29, 18 35, 32 15, 31 14, 2 39, 6 2, 14 30, 40 35, 3 22, 5 15, 2 17, 40 32, 35 13 30, 18 35, 24 30, 18 35, 40 27, 39 11, 13 1 32, 35 30 2, 35 35, 30 14 2, 22 17, 19 11, 22 39, 30 18, 1 35, 3 22, 39

27, 10

10, 30 22, 40 35, 19 5, 19 9, 35 35 26, 10 28 26 35, 28 31, 40 29, 3 28, 18 14, 35 34, 10 11, 28 28, 6 32 3, 27 18, 35 37, 1 15, 35 22, 2 1, 3 10, 32 32, 40 3, 28 11, 1 2, 9 35, 3 32, 6 2, 13 28 27, 3 15, 28 25, 13 29, 28 10, 18

19, 13 39 2, 19 6 28, 35 6, 18 19, 35 10, 38 28, 27 3, 18 10 20, 10 28, 18 3, 35 10, 40 2, 35 3, 25 28, 6 32 3, 27 40 22, 15 33, 28 15, 22 33, 31 27, 1 4 29, 3 8, 25 11, 29 28, 27 13, 1 35 10, 4 28, 15 19, 29 39, 25 6, 9 35, 10 2, 18

19, 18 36, 40

16

Pretvaranje tete u korist 27, 16 18, 38 10 28, 20 10, 18 3, 35 31 34, 27 6, 40 10, 26 24 17, 1 40, 33 21, 39 16, 22 35, 16 1, 25 1 2, 16 16 Povratna veza Posrednik Samoposluivanje Kopiranje Kratkotrajnost zamenjena eljenim vekom trajanja Zameniti mehaniki sistem Pneumatska ili hidraulika konstrukcija Elastine membrane ili tanke obloge Porozni materijali Promene boje Homogenost Odbacivanje I regenerisanje delova Promena fiziko-hemijskih parametara objekta Primena faznih prelaza Primena termikog irenja Primena ubrzane oksidacije Promena stepena inertnosti Kompozitni materijali

35, 29 34, 28 21, 35 11, 28 28, 13 32, 24 10, 28 32 21, 22 35, 28 35, 28 3, 23 35, 13 8, 1 18, 13 34 34, 9 35, 10 14 34, 10 28 3, 4 16, 35 28, 10

25, 34 6, 35 20, 10 16, 38

96

Karakteristike koje se pogoravaju 17 18 19 20 KARAKTERISTIKE Masa pokretnog objekta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 Karakteristike koje se poboljavaju 33 34 35 36 37 38 39 Masa stacionarnog objekta Duina mobilnog objekta Duina stacionarnog objekta Povrina mobilnog objekta Povrina objekta Zapremina objekta Zapremina objekta Brzina Sila Naponi/pritisak Oblik Stabilnost objekta vrstoa konstrukcije stacionarnog mobilnog stacionarnog 6, 29 4, 38 28, 19 32, 22 10, 15 19 3, 35 39, 18 2, 15 16 35, 39 38 34, 39 10, 18 35, 6 4 28, 30 36, 2 35, 10 21 35, 39 19, 2 22, 14 19, 32 35, 1 32 30, 10 40 19, 35 39 19, 18 36, 40 32, 35 19 19, 24 3, 14 2, 14 17, 25 19, 38 7 21, 36 39, 31 35, 29 21, 18 3, 17 39 3, 35 10 6, 19 28, 24 19, 26 22, 33 35, 2 22, 35 2, 24 27, 26 18 26, 27 13 4, 10 27, 2 3, 35 2, 17 13 3, 27 35, 16 26, 2 19 35, 21 28, 10 19, 1 32 19, 32 35 32 3, 25 15, 32 19, 13 2, 10 13 19, 32 35, 12 34, 31 8, 35 24 18, 19 28, 1

PRINCIPI 21 12, 36 18, 31 15, 19 18, 22 1, 35 12, 8 19, 10 32, 18 17, 32 35, 6 13, 18 30, 6 19, 35 38, 2 19, 35 18, 37 10, 35 14 4, 6 2 32, 35 27, 31 10, 26 35, 28 19, 10 35, 38 16 2, 14 17, 25 32 6, 19 37, 18 22 6, 2 34, 19 18, 19 28, 15 7, 2 35, 39 6, 28 15, 17 30, 26 17, 7 30 7, 15 13, 16 14, 20 19, 35 14, 15 2, 25 14 36 23 5, 35 3, 31 5, 8 13, 30 4, 29 23, 10 10, 28 24, 35 10, 35 2, 39 10, 14 18, 39 36, 39 34, 10 10, 39 35, 34 10, 13 28, 38 8, 35 40, 5 10, 36 3, 37 35, 29 3, 5 2, 14 30, 40 35, 28 31, 40 28, 27 3, 18 27, 16 18, 38 21, 36 39, 31 13,1 35, 24 18, 5 28, 27 18, 31 28, 27 18, 38 35, 27 2, 37 24 10, 24 35 10, 15 35 1, 24 24, 26 30, 26 30, 16 2, 22 Segmentacija Ekstrakcija Lokalni kvalitet Asimetrija Konsolidacija Univerzalnost Umetanje (babuka) Antiteina 13, 26 Preventivno kontradelovanje Preventivno delovanje Ublaivanje unapred Ekvipotencijalnost Uraditi suprotno Sferoidnost 10 10 Dinaminost Delimino ili prekomerno delovanje Prelaz u novu dimenziju Mehanike vibracije Periodino delovanje Neprikidno delovanje urba korisno 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40

35

10, 13 19

13, 15 32 32, 3 27, 15 35, 19 2, 19 4, 35 32, 30 21, 16 2, 15 19 19, 2 35, 32 16, 6 19 1, 13 32, 15 6 1, 13 19 1, 19 26, 18 11, 32 13 6, 1 32 3 , 32 1, 19 32, 13 19, 24 39, 32 28, 24 27, 1 13, 17 1, 24 15, 1 13 6, 22 26, 1 24, 17 13 2, 24 26 8, 32 19 26, 17 19, 1

8, 15 35, 38 19, 17 10 14, 24 10, 37 2, 6 34, 14 13, 19 19, 35 10 28, 6 35, 18 19, 15 3, 17 32, 1 19

1, 16 36, 37

27, 4 29, 18 35

14, 2 39, 6 35

Vreme delovanja pokretnog objekta Vreme delovanja stacionarnog objekta Temperatura Intenzitet osvetljenja Korienje energije pokretnog objekta Korienje energije stacionarnog objekta Snaga Gubitak energije Gubitak materije Gubitak informacije Gubitak vrmena Koliina supstance Pouzdanost Preciznost u merenju Preciznost proizvodnje Spoljni tetni uticaji tetni unutranji faktori objekta Lakoa proizvodnje Komfornost Lakoa opravke Adaptibilnost Kompleksnost ureaja Kompleksnost kontrole Stepen automatizacije Kapacitet/produkti vnost

32, 35 1, 15

21, 17 35, 38 13, 16 1, 6 12, 22 15, 24 10, 35 38

1, 6

16, 6 19, 37 3, 38 35, 18 24, 5 35, 38 19, 18 34, 29 16, 18 21, 11 27, 19 3, 6 32 32, 2 1, 24 6, 27 2, 35 6 28, 26 27, 1 1, 13 24 15, 1 28, 16 19, 35 29 13 27, 2 29, 28 35, 38 2, 32 13 35, 10 38, 19 28, 27 12, 31 1 3, 35 31 36, 23 28, 27 18, 38 10, 19 35, 20 10, 6 35 21, 11 26, 31 3, 6 32 32, 2 19, 22 31, 2 2, 35 18 27, 1 12, 24 35, 34 2, 10 15, 10 32, 2 19, 1 29 20, 19 30, 34 19, 1 16, 10 28, 2 27 35, 20 10

10, 19 19, 10

Pretvaranje tete u korist Povratna veza Posrednik

35, 27 2, 31 19, 10 10, 5 18, 32 7, 18 25 10, 11 35 26, 32 27 13, 32 2 21, 22 35, 2 21, 35 2, 22 19, 35 2, 19 13 15, 1 32, 19 18, 15 1 10, 35 13, 2 35, 3 15, 19 23, 28 28, 10 29, 35 35, 18 10, 39 6, 3 10, 24 10, 35 29, 39 10, 16 31, 28 35, 31 10, 24 33, 22 19, 40 10, 1 34 15, 34 33 28, 32 2, 24 2, 35 34, 27 15, 10 2, 13 35, 10 28, 29 1, 18 10, 24 35, 10 18, 5 28, 10 35, 23 24, 26 28, 32 24, 28 18, 16 10, 28

Samoposluivanje Kopiranje Kratkotrajnost zamenjena eljenim vekom trajanja Zameniti mehaniki sistem Pneumatska ili hidraulika konstrukcija Elastine membrane ili tanke obloge Porozni materijali Promene boje Homogenost Odbacivanje I regenerisanje delova Promena fiziko-hemijskih parametara objekta Primena faznih prelaza

10, 2 22, 37 19, 22 18 1, 4

22, 10 2 10, 21 29 32, 24 18, 16 4, 10, 27, 22

19, 16 1

35

35, 33 27, 22 35, 33 13, 15 23

Primena termikog irenja Primena ubrzane oksidacije Promena stepena inertnosti Kompozitni materijali

97

Karakteristike koje se pogoravaju 25 26 27 28 KARAKTERISTIKE Masa pokretnog objekta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 Karakteristike koje se poboljavaju 33 34 35 36 37 38 39 Masa stacionarnog objekta Duina mobilnog objekta Duina stacionarnog objekta Povrina mobilnog objekta Povrina objekta Zapremina objekta Zapremina objekta Brzina Sila Naponi/pritisak Oblik Stabilnost objekta vrstoa konstrukcije stacionarnog mobilnog stacionarnog 10, 35 20, 28 10, 20 35, 26 15, 2 29 30, 29 14 26, 4 10, 35 4, 18 2, 6 34, 10 35, 16 32, 18 10, 37 36 37, 36 4 14, 10, 34, 17 35, 27 29, 3 28, 10 20, 10 28, 18 28, 20 10, 16 35, 28 21, 18 19, 1 26, 17 35, 38 19, 18 35, 20 10, 6 10, 18 32, 7 15, 18 35, 10 24, 26 28, 32 35, 38 18, 16 10, 30 4 24, 34 28, 32 32, 26 28, 18 35, 18 34 1, 22 35, 28 34, 4 4, 28 10, 34 32, 1 10, 25 35, 28 6, 29 18, 28 32, 9 24, 28 35, 30 3, 26 18, 21 19, 6 18, 26 29, 35 3, 11 1, 27 10, 28 8, 3 10, 14 29, 40 15, 29 28 29, 9 32, 35 40, 4 14, 1 40, 11 2, 35 16 11, 35 27, 28 3, 35 13, 21 10, 13 19, 35 10, 40 16 28, 27 35, 26 18, 26 28 28, 32 4 32, 28 3 26, 28 32, 3 26, 28 32, 3 25, 26 28 28, 32 1, 24 35, 10 23, 24 6, 28 25 28, 32 1 13 3, 16 3 27

PRINCIPI 29 28, 35 26, 18 10, 1 35, 27 10, 28 29, 37 2, 32 10 2, 32 2, 29 18, 36 25, 28 2, 16 35, 10 25 10, 28 32, 25 28, 29 37, 36 3, 35 32, 30 40 18 3, 27 3, 27 16, 40 24 3, 32 30 22, 21 18, 27 2, 19 22, 37 1, 15 17, 24 1, 18 22, 33 28, 1 27, 2 39, 35 27, 21 27, 35 34, 39 19, 27 1, 28 35, 23 1, 35 40, 18 22, 2 37 22, 1 2, 35 35, 24 30, 18 18, 35 37, 1 22, 15 33, 28 17, 1 40, 33 22, 33 35, 2 15, 19 1, 35 6, 27 10, 2 22, 37 19, 22 31, 2 21, 22 35, 2 33, 22 30, 40 22, 10 1 35, 18 34 35, 33 29, 31 27, 35 2, 40 28, 24 22, 26 26, 28 10, 36 31 22, 35 31, 39 35, 22 1, 39 17, 15 32 27, 28 1, 36 28, 1 9 1, 29 17 15, 17 27 13, 1 26, 24 40, 16 29, 40 35 1 Segmentacija Ekstrakcija Lokalni kvalitet Asimetrija Konsolidacija Univerzalnost Umetanje (babuka) Antiteina Preventivno kontradelovanje Preventivno delovanje Ublaivanje unapred Ekvipotencijalnost Uraditi suprotno Sferoidnost Dinaminost Delimino ili prekomerno delovanje Prelaz u novu dimenziju Mehanike vibracije Periodino delovanje Neprikidno delovanje urba korisno 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40

29, 30 6, 13 2, 18 40, 4 29, 30 7 35, 3 10, 19 29, 38 14, 29 18, 36 10, 14 36 36, 22 15, 32 35 29, 10 27 3, 35 10, 40 3, 35 31 3, 17 30, 39 1, 19 34, 23 16, 18 3, 35 31 4, 34 19 7, 18 25 6, 3 10, 24 24, 28 35 35, 38 18, 16 21, 28 40, 3 2, 6 32 32, 30 35, 33 29, 31 3, 24 39, 1 35, 23 1, 24 12, 35 2, 28 10, 25 3, 35 15 13, 3 27, 10 3, 27 29, 18 35, 13 35, 38

17, 2 18, 39 22, 1 40 17, 2 40, 1 30, 18 35, 4 2, 24 35, 21 13, 3 36, 24 2, 33 27, 18 35, 1 35, 40 27, 39 15, 35 22, 2 21, 39 16, 22 22 22, 35 2, 24 35, 19 32, 39 2, 35 6 19, 22 18 2, 35 18 21, 35 2, 22 10, 1 34, 29 10, 21 22 35, 22 18, 39 3, 35 40, 39 35, 2 40, 26 3, 33 39, 10 4, 17 34, 26

35, 13 8, 1 15, 37 18, 1 1, 35 16 1, 32 17, 28 35, 19 11, 3 10, 32 27, 1 4 35, 10 26, 27 19, 35 28, 26 28, 26 30 1, 4 26, 10 34 15, 34 33 32 35, 28 34, 4 29, 1 35, 27 6, 35 25, 18 24, 35 2

11, 3 11, 2 13 34, 27 6, 40 19, 35 3, 10 19, 21 11, 27 10, 36 23 19, 24 26, 31 11, 10 35 10, 29 39, 35 10, 28 23 10, 30 4 18, 3 28, 40 5, 11 1, 23 11, 32 1 27, 24 2, 40 24, 2 40, 39

Vreme delovanja pokretnog objekta Vreme delovanja stacionarnog objekta Temperatura Intenzitet osvetljenja Korienje energije pokretnog objekta Korienje energije stacionarnog objekta Snaga Gubitak energije Gubitak materije Gubitak informacije Gubitak vrmena Koliina supstance Pouzdanost Preciznost u merenju Preciznost proizvodnje Spoljni tetni uticaji tetni unutranji faktori objekta Lakoa proizvodnje Komfornost Lakoa opravke Adaptibilnost Kompleksnost ureaja Kompleksnost kontrole Stepen automatizacije Kapacitet/produkti vnost

10, 26 24 32, 19 24 11, 15 32 3, 1 32 32, 15 2 32 16, 34 31, 28 24, 34 28, 32 3, 2 28 32, 3 11, 23

32, 2

Pretvaranje tete u korist Povratna veza Posrednik Samoposluivanje Kopiranje Kratkotrajnost zamenjena eljenim vekom trajanja Zameniti mehaniki sistem Pneumatska ili hidraulika konstrukcija Elastine membrane ili tanke obloge Porozni materijali Promene boje 2, 5 12 1, 35 11, 10 1, 13 31 27, 26 1, 13 5, 28 11, 29 1, 26 13 35, 28 2, 24 Homogenost Odbacivanje I regenerisanje delova Promena fiziko-hemijskih parametara objekta Primena faznih prelaza Primena termikog irenja Primena ubrzane oksidacije Promena stepena inertnosti Kompozitni materijali

35, 10 24, 31 24, 26 28, 18 33, 30 11, 32 1

17, 27 8, 40 11, 10 1, 16 35, 13 8, 24 13, 35 1 27, 40 28, 8 11, 27 32 1, 35 10, 38

28, 33 23, 26 3, 33 26 1, 35 12, 18 25, 13 2, 34 10, 2 13 35, 5 1, 10 2, 26 10, 34 26, 24 32, 28 28, 26 10, 34 1, 10 34, 28

26, 28 10, 18 4, 17 34, 26 24, 2 1, 32 35, 23 25, 10 2, 25 28, 39 35, 10 2, 16 35, 11 32, 31 22, 19 29, 40 22, 19 29, 28 2, 33 22, 35 13, 24

26, 24 32 28, 26 18, 23 18, 10 32, 1

19, 1 2, 21 2 35, 22 18, 39

98

KARAKTERISTIKE 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 Karakteristike koje se poboljavaju 33 34 35 36 37 38 39 Masa pokretnog objekta Masa stacionarnog objekta Duina mobilnog objekta Duina stacionarnog objekta Povrina mobilnog objekta Povrina objekta Zapremina objekta Zapremina objekta Brzina Sila Naponi/pritisak Oblik Stabilnost objekta vrstoa konstrukcije stacionarnog mobilnog stacionarnog

Karakteristike koje se pogoravaju 33 34 35 36 35, 3 2, 27 29, 5 26, 30 2, 24 28, 11 15, 8 36, 34 6, 13 2, 27 19, 15 1, 10 1, 32 28, 11 29 26, 39 15, 29 1, 28 14, 15 1, 19 35, 4 10 1, 16 26, 24 2, 25 3 1, 35 1, 26 15, 17 13, 16 16, 4 15, 13 30, 12 32, 28 13, 12 1, 28 3, 25 11 32, 15 26 32, 35 30 32, 40 28, 2 12, 27 1 26, 27 28, 26 19 19, 35 15, 13 10, 1 16 10 1 34, 2 28, 27 15, 1 11 2 2, 13 1 2, 35 10, 16 27, 11 3 29, 10 27 1 4, 10 16 15, 17 13, 16 1, 15 17, 28 35, 2 10, 34 2, 19 2, 35 34, 27 32, 1 10 2, 32 10, 25 1, 11 1, 32 13, 11 25, 10 35, 10 2 35, 1 11, 9 12, 26 1, 32 1, 16 7, 4 1, 13 12, 26 1, 35 13 1, 32 10, 25 15, 10 26 15, 17 18, 20 35 1, 15 29 35, 30 34, 2 15, 3 32 1, 35 13 2 2, 18 27 15, 1, 19 15, 17 13, 16 19, 17 34 15, 10 2 35, 28 15, 3 29 13, 35 8, 24 13, 35 2 35, 11 22, 31 2, 13 15 15, 34 1, 16 7, 1 4, 16 29, 15 28, 37 1, 15 27, 4 1, 35 1, 35 28, 37 15, 30 15, 16 15, 29 14, 1 13 1, 18 36 26, 1 1, 31 10, 28 4, 34 26, 35 10, 18 19, 1 35 16, 29 1, 28 2, 35 22, 26 2, 13 28 10, 4 28, 15 2, 17 16 6, 32 13 2, 29 27, 28 20, 19 30, 34 7, 23 35, 10 28, 24 6, 29 3, 13 27, 10 13, 35 1 27, 35 10, 34 26, 2 18 22, 19 29, 40 19, 1 31 27, 26 1 32, 26 12, 17 35, 1 13, 11 15, 29 37, 28 15, 10 37, 28 15, 24 10 12, 17 28, 24

PRINCIPI 37 28, 29 26, 32 25, 28 17, 15 35, 1 26, 24 26 2, 36 26, 18 2, 35 30, 18 29, 26 4 2, 17 26 3, 34 27, 16 36, 37 10, 19 2, 36 37 15, 13 39 35, 22 39, 23 27, 3 15, 40 19, 29 39, 35 25, 34 6, 35 3, 27 35, 31 32, 15 35, 38 19, 35 16, 25 19, 35 16 35, 3 15, 23 35, 18 10, 13 35, 33 18, 28 32, 10 3, 27 29, 18 27, 40 28 26, 24 32, 28 22, 19 29, 40 2, 21 27, 1 6, 28 11, 1 38 26, 35 18, 19 2, 26 35 17, 24 26, 16 14, 30 28, 23 23 35, 34 16, 24 10, 18 2, 35 35, 24 15, 32 1, 35 15 6, 10 1 26, 2 19, 16 2, 26 10 32, 2 1 8 3, 28 35, 37 10, 14 35, 37 17, 26 34, 10 23, 35 40, 3 29, 35 10, 14 35, 17 14, 19 20, 10 16, 38 15, 28 35 2, 25 16 12, 28 35 1, 6 28, 35 34 28,10 29, 35 28, 35 10, 23 13, 23 15 13, 29 3, 27 1, 35 29, 38 10, 34 28, 32 10, 18 32, 39 22, 35 13, 24 22, 35 18, 39 35, 1 10, 28 15, 1 28 1, 32 10 35, 28 6, 37 12, 17 28 35, 18 5, 12 35, 26 5, 12 35, 26 39 35, 3 24, 37 1, 28 15, 35 14, 4 28, 29 30, 14 7, 26 10, 26 34, 2 10, 15 17, 7 10, 6 2, 34 35, 37 10, 2 Segmentacija Ekstrakcija Lokalni kvalitet Asimetrija Konsolidacija Univerzalnost Umetanje (babuka) Antiteina Preventivno kontradelovanje Preventivno delovanje Ublaivanje unapred Ekvipotencijalnost Uraditi suprotno Sferoidnost Dinaminost Delimino ili prekomerno delovanje Prelaz u novu dimenziju Mehanike vibracije Periodino delovanje Neprikidno delovanje urba korisno 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40

Vreme delovanja pokretnog objekta Vreme delovanja stacionarnog objekta Temperatura Intenzitet osvetljenja Korienje energije pokretnog objekta Korienje energije stacionarnog objekta Snaga Gubitak energije Gubitak materije Gubitak informacije Gubitak vrmena Koliina supstance Pouzdanost Preciznost u merenju Preciznost proizvodnje Spoljni tetni uticaji tetni unutranji faktori objekta Lakoa proizvodnje Komfornost Lakoa opravke Adaptibilnost Kompleksnost ureaja Kompleksnost kontrole Stepen automatizacije Kapacitet/produkti vnost

26, 35 10 35, 32 1 32, 28 2, 24 27, 22 4, 28 10, 34 35, 29 25, 10 27, 17 40 1, 13 17, 34 1, 32 35, 23 2, 25 28, 39 2, 5 13, 16

28, 17 2

Pretvaranje tete u korist Povratna veza Posrednik Samoposluivanje Kopiranje Kratkotrajnost zamenjena eljenim vekom trajanja Zameniti mehaniki sistem Pneumatska ili hidraulika konstrukcija Elastine membrane ili tanke obloge Porozni materijali Promene boje Homogenost Odbacivanje i regenerisanje delova Promena fiziko-hemijskih parametara objekta Primena faznih prelaza Primena termikog irenja Primena ubrzane oksidacije Promena stepena inertnosti Kompozitni materijali

35, 10 18 35 24, 28 35, 30 8, 35 11, 13 27 28, 2 10, 34 26, 28 18, 23 33, 3 34 2 8, 28 1 1, 34 12, 3 34, 35 7, 13 27, 34 35 15, 1 24 34, 21

1, 12, 26, 15 15, 34 1, 16 27, 9 26, 24 2, 5 1, 12 34, 3 1, 28 7, 19

1 15, 10 37, 28 34, 27 25 35, 18 27, 2

99

6. RENIK OSNOVNIH TRIZ POJMOVA

Re d. br.

Srpski

English

Deutsch Der Algorithmus fuer die Loesung der erfinderischen Problemen (ARIZ) Die Stoff / Feld Analyse Das Antisystem Der biologische Effekt Das Bisystem Die grosse Ueberraschung Die fuerende Technik-Branche Der Stofel Die Stoff / Feld Ressourse Die Stoff / Feld Formel Der Stoff Die aeussere Umstaende Der geometrische Effekt Der Hauptproduktion s-prozess Die grafische Darstellung des Stofels

1.

Algoritam reavanja inventivnog problema (ARIZ)

()

Algorithm of Inventive Problem Solving (ARIZ)

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Analize Supstanca-Polje (Su-Polje) Anti-sistem Bioloki efekt Bi-sistem Veliko iznenaenje Vodea tehnoloka oblast Su-Polje Resursi Supstance-Polja

() - - ()

Substance-Field (Su-Field) analysis Anti-system Biological effect Bi-system Great Surprise Leading field of technology Su-Field Substance-Field resources Su-Field formula Substance External conditions Geometrical effect Main manufacturing process

10. Formula Su-Polje 11. Supstanca 12. Stanja okoline 13. Geometrijski efekt

14. Glavni proizvodni proces

15. Dijagram Su-Polja

Su-Field diagram

16.

Dijagram (model) sistema kontradiktornosti

Diagram (model) of a system contradiction Worthy goal Completion of a Su-Field Das Wuerdigziel Die Fertigbau des

17. Vrednosni cilj 18. Izgraeno Su-Polje

100

Stofels 19. ivotna strategija kreativne linosti - (-) (-) / / : " " Life Strategy of creative individual Analogous problem Inventive problem Engineering problem Maximal-problem (Maxiproblem) Micro-problem Mini-problem Non-routine problems Standard problems Laws of Technical System Evolution Law of system completeness Law of energy conductivity Law of coordination (harmonization) of rhythms Law of increasing degree of system ideality Law of non-uniform evolution of sub-systems Law of transition to a super-system (higher-level system) Law of transition to a micro-level Law of increasing Su-Field interactions Law of evolution along the S-curve Ideal End Result (IER) Die ideale EndLoesung (IEL) Die erfinderische Aufgabe

20. Analogni problem 21. Inventivni problem 22. Inenjerski problem 23. Najvei problem (maksiproblem)

24. Mikro problem 25. Minimalni problem (miniproblem)

26. Nestandardni problemi 27. Standardni problemi 28. Zakoni razvoja tehnikog sistema

28. Zakon kompletnosti 1. sistema 28. Zakon energetske 2. provodljivosti 28. Zakon koordinacije ritma 3. (harmonizacija) 28. Zakon porasta stepena 4. idealnosti sistema 28. Zakon neravnomernog 5. razvoja podsistema Zakon prelaza u 28. supersistem (vii nivo 6. sistema)

28. Zakon prelaza sa makro- na 7. mikro- nivo 28. Zakon porasta interakcija 9. Su-Polja 28. Zakon razvoja zajedno sa 10 S-krivom 29. Idealni konani rezultat (IKR) S- ()

101

30. Objekt 31. X-element 32. Psiholoka inercija 33. Instrument 34. Osobine kreativne linosti Vrste protivrenosti sistema (inenjerske 35. kontradikcije, tehnike kontradikcije) 36. Konfliktni par 37. Koncept vertikalne pokretljivosti

Object X-element Psychological inertia Tool Qualities of a creative individual Typical system conflicts (engineering contradictions, technical contradictions) Conflicting pair

Die Erzeugniss X-Element

Das Werkzeug

Concept of vertical mobility Ideal machine Die ideale Maschine

38. Idealna maina 39. 40. Metod modelovanja sa pametnim patuljcima Model inventivnog problema

Modeling with smart little people Model of an inventive problem Mono-system Multi-screen diagram Non-algorithmic methods Intensification of contradiction Operation time Operational zone Size-Time-Cost Technique System Analysis Technique Evaluation of TRIZ developments Field Poly-system Inventive principle Inventive principle used on a macro-level Das Verfahren Das Feld

41. Mono-sistem 42. Multi-ekranski dijagram 43. Nealgoritamske metode 44. Zaotrena kontradikcija 45. Operativno vreme 46. Operativna zona 47.

Tehnika Veliina- Vreme Trokovi

48. Tehnika Analize Sistema 49. Izuavanje razvoja TRIZ-a 50. Polje 51. Poli-sistem 52. Inventivni princip 53. Inventivni princip koriten na makro-nivou

102

54.

Inventivni princip koriten na mikro-nivou

(): -

Inventive principle used on a micro-level Problem statement Forecast, prediction Contradictions (types): Administrative contradiction Technical contradiction Der technische Widerspruch Der physikalische Widerspruch Die Aufgabestellung Die Prognose Der Widerspruch

55. Definisanje problema 56. Prognoza 57. Kontradikcije (vrste) 57. Administrativna 1. kontradikcija 57. Tehnika kontradikcija 2. 57. Fizika kontradikcija 3. 58. Praznina 59. Razvoj kreativne zamisli 60. Reenje konflikta (kontradikcije)

Physical contradiction Void Development of creative imagination Conflict (contradiction) resolution Su-Field breakup A list of science fiction ideas Resources Composite card index Technical system System of inventive principles Inventive situation Rhythm coordination Special (professional) term Standard for solving inventive problems Diagrams of typical conflicts in the models of problems S-curve Contradiction (conflict)

Die Loesung des Widerspruches

61. Unitenje Su-Polja 62. Spisak nauno fantastinih ideja

63. Resursi 64. Zbirna kartoteka 65. Tehniki sistem

Die Ressourse

Das technische System

66. Sistem inventivnih principa 67. Inventivna situacija 68. Koordinacija ritma 69. 70. Specijalni (profesionalni) termin Standard za reavanje inventivnih problema () ( ) S- ( ,)

Die erfinderische Situation

Dijagram tipinih 71. konflikata u model problemima 72. S-kriva 73. Matrica kontradiktornosti

103

(konflikta)

()

matrix

73 Teorija razvoja kreativne . linosti (TRKL) 74. T-Polje Teorija reavanja 75. inventivnih zadataka (TRIZ) 76. Indeksi efekata 77. Nivoi inventivnosti Zaotreni konflikt (kontradikcija)

Theory of Creative Life Strategy (TCLS) T-Field TRIZ (Theorie fuer die Loesung der erfinderischen Problemen)

TRIZ

Indexes of effects Level of inventions Nivea der erfinderischen Aufgaben

78.

Intensified conflict (contradiction) Fantogram Fe-Field Physical effect The Bank of Worthy Goals TRIZ databases Chemical effect Der chemische Effekt Der physikalische Effekt

79. Fantogram 80. Fe-Polje 81. Fiziki efekt 82. Banka vrednosnih ciljeva 83. Informacioni fond TRIZ-a 84. Hemijski efekat etiri nivoa algoritma za 85. izgradnju nauno fantastinih ideja 86. Korak unazad iz IKR 87. Heuristika 88. E-Polje 89. Efekat

Four-level algorithm for generating sci-fi ideas Step back from IFR Heuristics E-Field Effect Der Effekt

104

7. LITERATURA
7.1 Koriena u ovoj brouri
1. Altshuller, G., Shulyak, L.: 40 Principles: TRIZ Keys to Technical Innovation, Technical Innovation Center, Worcester, MA,2001. 2. , . .: , , "", 2-, , 2004. 3. Raji, D., akula, B., Jovanovi, V.: Prevod osnovnih TRIZ termina na sajtu: www.altshuller.ru / - 81k - 16 Avg. 2006.

7.2. TRIZ literatura na ruskom (sa kratkim sadrajem) (Prevod sa sajta OTSM-TRIZ Technologies Center (na ruskom) [Minsk, Belarus], http://www.trizminsk.org )
1. .. ..: . " ", 1956, N 6, .37-49. O psihologiji inventivnog stvaralatva. Prva publikacija o TRIZ-u. lanak ima programski karakter i predstavlja osnovne postavke budueg TRIZ-a, bazirane na zakonitostima razvitka tehnikih sistema. U njemu su izloene teorijske osnove TRIZ-a: pojam tehnike protivrenosti, pojam idealnog konanog reenja, definicija inventivnih principa. Na pravcima razvoja TRIZ-a formulisanim u ovom lanku aktivno se radi do danas (ve 50 godina).

2. p ..: H . , 1961. Kako nauiti da pronalazi. Ovo je prva prava knjiga (128 stranica) o metodologiji reavanja inventivnih zadataka. Tira knjige je bio 50.000 primeraka. U knjizi je uopteno iskustvo istraivanja 4000 najboljih reenja iz patentnog fonda, prvih seminara i prvih rezultata primene TRIZ-a. Knjiga sadri: pregled nedostataka aktuelnih prilaza stvaralatvu, kratku istoriju razvitka TRIZ-a, opis algoritma reavanja inventivnih zadataka sa detaljnom analizom zadatika i nekoliko principa razreavanja tehnikih protivrenosti. Obraena je tema zakonomernosti razvitka tehnikih sistema uz korienje brojnih primera iz patentnog fonda i istorije razvitka tehnikih sistema.

3. p ..: H . p, , 1964. Osnove pronalazatva. Pisana nauno-popularnim stilom, knjiga sadri podrobnu analizu istorije razvitka tehnikih sistema, algoritam reavanja inventivnih zadataka, 69 principa razreenja tehnikih protivrenosti sa tabelom za izbor principa, definiciju idealne maine itd. Za opise je korieno mnotvo primera. Vei deo knjige je posveen opisu analize reenja praktinih problema uz korienje

105

algoritma reavanja inventivnih zadataka, a takoe i opisu zakonomernosti razvitka tehnikih sistema sa primerima iz istorije tehnike.

4. p ..: H. ., " p", 1- ., 1969; 2- ., 1973. Algoritam pronalazatva. U knjizi su podrobno opisane osnovne teorijske postavke TRIZa uz korienje velikog broja primera i zadataka za reavanje. Izloeni su rezultati istraivanja u oblasti zakonomernosti razvoja tehnikih sistema uz korienje savremenog patentnog fonda. Nekoliko glava je posveeno opisu reavanja zadataka pomou algoritama ARIZ-61 i reenja zadataka pomou ARIZ -71. U ovoj knjizi je prvi put objavljen spisak 40 preraenih principa razreavanja tehnikih protivrenosti sa tabelom Principa koju i danas koriste mnogi TRIZ eksperti.

5. p ..: H H. ., " p", 1979.; 2- ., . - : , 2004.- . 208. . . www.altshuller.ru Stvaralatvo kao egzaktna nauka. Vei deo knjige ine novi prilozi: 70 dobro opisanih inventivnih zadataka, tekst ARIZ-77 i reenja zadataka po novoj verziji ARIZ. Prvi put je izloen sistem zakona razvitka tehnikih sistema ureen u skladu sa kljunim etapama razvitka: Statika, Kinematika, Dinamika. Prvi put je opirno demonstrirana jedna od prvih verzija Standarda za reavanje inventivnih zadata, principi analize supolja i tablica korienja nekih fizikih efekata. Prikazano je 40 principa za reavanje inventivnih zadataka i kratak tekst o njihovom razvoju. Nekoliko delova knjige posveeno je S-krivi razvitka sistema i pristupima reavanju naunih problema.

6. p .., , ..: . p, "p", 198. Krila za Ikara. Knjiga produava i dalje razvija neke ideje knjige Stvaralatvo kao egzaktna nauka ( ). Detaljnije su razmotrene neke oblasti TRIZ-a i priloeno 50 izabranih zadataka za vebu. Stil izlaganja osnova TRIZ je popularniji od prethodne knjige. Navedeno je pet osnovnih pravila analize Su-polje, koja olakavaju usvajanje znatno kasnijih verzija Sistema Standarda sve do sistema koji obuhvataju 76 standardnih inovatorskih reenja.

7. .: . .," pp", 1- ., 1984; 2- ., 1987; 3- .,. ., 1989. I onda se pojavi pronalaza. Knjiga je namenjena uenicima i nastala je na osnovu popularnih priloga u listu Pionirska istina ("a a"). Knjiga sadri 78 inventivnih zadataka, za iji vei deo su data reenja. Osim reavanja tehnikih zadataka knjiga sadri i savete buduim pronalazaima. G. Altov je pseudonim Genriha Altulera pod kojim je objavljivao knjige i lanke iz naune fantastike.

106

8. p .. .. .:, - H. , "p ", 1985. Profesija istraivanje nepoznatog. Ovo je prva knjiga posveena opisu uporedne primene TRIZ-a i FNA (funkcionalno-vrednosne analize). U njoj su izloene osnovne postavke FNA i TRIZ-a, i kroz praktine primere pokazane prednosti korienja TRIZ za vrenje FNA.

9. p ..: H . Hp,"H", 1- 1986; 2- 1991. Pronai ideju. Knjiga sadri poglavlja posveena analizi Su-polja i savremeni tretman Zakona razvitka tehnikih sistema uz veliki broj primera. Prvi put se u tampanom obliku pojavio tekst poslednje autorske verzije algoritma reavanja inventivnih zadataka ARIZ-85V, sa primerima analize zadataka. U drugom izdanju knjige (1991., tira 16000 primeraka), dodat je deo posveen ivotnoj strategiji linosti stvaraoca.

10. p .., .., ..: H : H H (p p p p ), , "p ", 1989. Istraivanje novih ideja: Od prosvetljenja ka tehnologiji. U ovoj knjizi nalaze se tekstovi o 40 principa razreavanja tehnikih protivrenosti, 76 standarda za reavanje inventivnih zadataka, ARIZ-85-V, tablice primene fizikih i hemijskih pojava i efekata pri reavanju pronalazakih zadataka. Knjiga sadri i poglavlja posveena Ykonomernostima razvitka tehnikih sistema, Istoriji TRIZ-a, reavanju istraivakih zadataka, korienju TRIZ-FNA. Materijali su bogato ilustrovani opisima reavanja praktinih inovativnih zadataka.

11. .., ..: : . : "", 1994. Kako postati genije. Najpotpuniji zbornik autorskih priloga koji su postavljeni u osnove teorije razvoja stvaralake linosti TRSL ( ) Prvi deo knjige IZBOR SUDBINE sadri seriju radova i lanaka, posveenih osobinama stvaralake linosti, Dostojnom cilju i umetnosti planiranja. U tekstu je navedeno mnotvo primera i z biografija realnih linosti. Drugi deo IGRA, pretstavlja jezgro TRSL, prikazano u obliku ahovske partije izmeu stvaralake linosti i spoljnih okolnosti. U njemu su sabrani tipski negativni uticaji spoljnih okolnosti na stvaralaku linost i reakcija linosti koje su ule u istoriju oveanstva. Za razradu tog poglavlja koji nosi naziv ivotna strategija Stvaralake linosti SSL ( -), proanalizirano je oko hiljadu biografija, otkrivene zakonomernosti u njihovom ivotu, koje su predstavljene u obliku igre Stvaralake Linosti sa Spoljnim Okolnostima. To je istovremeno i svojevrsan zbornik zadataka sa kojima su se suoavalistvaraoci u procesu svoje delatnosti. U treem delu RAD, izloena su tipina pitanja o stvaralakoj linosti, spisak problema, ureena kartoteka i opis idealne stvaralake strategije. Ovo je poslednje delo pripremljeno i izdato za ivota Genriha Sazlovia Altulera. U sutini u knjizi se predlae dalji razvoj TRIZ-a u pravcu izlaska u nadsistem, i zadaje smer nove razvojne S-krive TRIZ-a.

107

7.2.1. KNJIGE IZ SERIJE TEHNIKA-OMLADINA-STVARALATVO (" - - ")

1. .: p, "p", 1987. Odvane formule stvaralatva. Ovo je prva knjiga iz serije knjiga Tehnika-OmladinaStvaralatvo koja je posveena TRIZ-u. Zbornik sadri poglavlja koja su pisalo vie autora. Deo koji je pisao G.S.Altuler posveen je oceni savremene pozicije postavki i ideja TRIZ-a. U sledeem delu razmotreni su fiziki efekti koji su od koristi pronalazau. Trei deo knjige ine nauno-fantastine prie V.N. uravljeve (Altulerove supruge), posveene prirodi stvaralatva.

2. H H. p, "p", 1988. Nit u lavirintu. U drugom zborniku serije, prvi deo je posveen razmatranju formiranja u oveku kompleksa osobina stvaralake linosti Boriti se i traiti, I.M.Vertkina. Drugi deo posveen je korienju u pronalazatvu hemijskih efekata Podvizi na molekularnom nivou, Ju.P.Salamatova. U treem delu Mali beskrajni svetovi, G.S.Altulera, izloen je sistem od 76 stabdarda za reavanje inventivnih zadataka sa primerima njihove praktine primene. Zavrni deo zbornika je odlomak iz nauno-fantastine prie Trei milenijum, G. Altova, posveen moguim putevima edukacije stvaralaca.

3. . p, "p", 1989. Pravila igre bez pravila. U poglavlju, ovog treeg zbornika iz serije, ARIZ znai pobeda, G.S.Altuler je ukljuio tekst algoritma za reavanje inventivnih zadataka ARIZ-85V sa prilozima i primerima. Takoe u zbornik su ula i poglavlja o uvoenju TRIZ-a u proizvodnju (G.I. Ivanov), indeks geometrijskih efekata (I.L.Vikentjev i V.I.Jefremov), i poglavlje posveeno razradi nastavnih zadataka (B.L.Zlotin i A.V.Zusman). Zbornik se zavrava izborom nauno-fantastinih pria Zlatni koreni smelosti (V.N. uravljeva).

4. . p, "p", 1990. Kako postati jeretik. Centralni deo etvrtog petrozavodskog zbornika postao je deo Kako postati jeretik ivotna strategija stvaralake linosti G.S.Altulera i I.M.Vertkina. Poglavlje Doi na poligon , B.L. Zlotina i A.V. Zusman, predstavlja nastavak iz prolog broja ciklusa razrade nastavnih zadataka. Zbornik se zavrava nauno-fantastinim priama G. Altova.

5. H H H. p, "p", 1991. Prilika za pustolovinu. Centralni deo ovog zbornika ini poglavlje posveeno Sistemu zakona tehnikog razvitka, Ju. P. Salamatova. U poglavlju U potrazi za idealnom materijom, V.Fej, prezentuje istraivanje idealne materije na primeru vode. Rad ta e biti posle konane pobede ili Osam misli o prirodi i tehnici, G.Altuler i M.Rubin,iznose kratku prognozu-hipotezu razvitka buduih zadataka u vezi razvoja oveanstva. Glava Boja fantazije G.Altulera, posveena je razvoju stvaralake imaginacije.

108

7.3 TRIZ LINKOVI Rusija

MATRIZ: International TRIZ Assocaition (na ruskom) http://matriz.karelia.ru/ TRIZ-Novosibirsk (na ruskom i engleskom) http://www.triz.fis.nsk.su/ TRIZ-Chance Project (na ruskom) [Sankt Peterburg] http://www.triz-chance.spb.ru/ Headliner Main information (na ruskom) [TRIZ-Chance System Project, Sankt-Peterburg] http://www.webcenter.ru/~pr1 TRIZ and Politics (na ruskom) [Sergey Faer] http://www.neva.spb.ru/faer Inventive Technology Reserach Lab. (na ruskom) http://members.tripod.com/inventech Fido (na ruskom) http://trizfido.narod.ru/ Marketing Research and TRIZ-Chance system ( na ruskom) http://www.triz-ri.ru/trizchance Encyclopedia TRIZ Consulting Project [Vladimir A. Korolev] http://triz.port5.com/ A consulting firm on TRIZ (na ruskom) http://www.triz-cable.ru/

Belorusija
OTSM-TRIZ Technology Center in Minsk, Belarus (na ruskom) [ Seems to be very active. ] [Their Web top page is translated and posted here na engleskom i in Japanese under their permission.] http://www.triz.minsk.by/ TRIZ-Belarus, at Gomel, Belarus (na ruskom) [Viktor Timohov] http://triz.iatp.unibel.by/

Letonija
Thinking Approach (Integrated OTSM-TRIZ English Course) (na engleskom) http://home.delfi.lv/thinking-approach/

Moldavija
Center "TRIZ-Moldova" triz-idea (na ruskom) http://www.iatp.md/triz-idea/Whom.html

109

USA, Canada
The TRIZ Journal [Electric Journal specialized in TRIZ. Monthly updated on the first day. Editors: Ellen Domb and Michael Slocum.] http://www.triz-journal.com/ The Altshuller Institute for TRIZ Studies [Non-profit organization for promoting TRIZ. Established in summer 1998 in USA. Organizing annually TRIZCON conference. President: Larry Smith. ] http://www.aitriz.org/ Ideation International, Inc. [Research and development for modernizing TRIZ by a strong group of ex-USSR TRIZ specialists. Developed a TRIZ software tool: Innovation Workbench. CEO: Zion Bal-El, Scientists: Boris Zlotin, Alla Zusman, Dana Clarke, et al. USA] http://www.ideationtriz.com/ Invention Machine, Inc [Developed industry-applicable TRIZ software tool: TechOptimizer, etc. Strong in its knowledge-base development and knowledge management tools. Chief Scientist: Val Tsourikov. USA] http://www.invention-machine.com/ The Official TRIZ WWW Site (The TRIZ Experts) ["TRIZ Encyclopedia" contains a lot of information based on ex-USSR activities. Edited by Seymon Savransky, in USA. Tekstovi na engleskom i na ruskom ] http://www.trizexperts.net/ USIT Web Site: NTELLECK (Dr. Ed Sickafus) [USIT method for easier problem solving procedure to apply the essence of TRIZ. ] http://www.u-sit.net/ The TRIZ Empire Home Page [Personal page of Len Kaplan (Ideation International). A handy software tool: TRIZ Wizard. Trying to teach TRIZ to children.] http://home.earthlink.net/?`lenkaplan/index.htm TRIZ Consulting Inc. [Zinovy Royzen] http://www.trizconsulting.com/ The TRIZ Group [Victor Fey and Eugine Rivin] http://www.trizgroup.com/ Glen Mazur's TRIZ introductory article http://www-personal.engin.umich.edu/~gmazur/triz Amazon.com Link to TRIZ textbooks http://www.amazon.com/exec/obidos/ASIN/0964074036/inktomi-bkasin-20 Technical Innovation Center [TRIZ textbooks. Promoting The Altshuller Inst. ] http://www.triz.org/ Responsible Management [John Terninko] http://www.mv.com/ipusers/rm/ TRIZ University [Renaissance Leadership Inst. (Dr. James Kowalick)] http://www.trizuniversity.com/ Virtual TRIZ College in the Internet [Operated by The TRIZ Experts (S. Savransky)] http://www.jps.net/triz/vu-triz.htm

110

GOAL/QPC http://www.goalqpc.com/RESEARCH/index.html http://www.goalqpc.com/RESEARCH/TRIZ.html Becker Associates http://www.becker-associates.com/triznlp.htm Innovation-TRIZ [Jack Hipple & Mark Reeves] http://www.innovation-triz.com/ TRIZ Online [experimental TRIZ tools, Rick van Rein and Kevin C. Rea] http://trizard.sourceforge.net/ Applied Innovation Alliance, LLC. [Dana W. Clarke, Sr. Spin off from Ideation International Inc.] http://www.aia-innovate.com/

UK, Irska
ETRIA: The European TRIZ Association [Non-profit international organization for promoting TRIZ. Established in fall 2000 in Europe. Organizing a conference in Nov. 2001. President: Darrell Mann.] http://www.etria.net/ Ideal Final Results Consultants Ltd. [United Kingdom] http://www.ifrc.co.uk/ Oxford Creativity [Igor Vertkin, Karren Godd] http://www.oxfordcreativity.co.uk/ Next Step Associates [Graham Rawlinson, Author of the textbook "How to Invent Almost Anything"] http://www.osaka-gu.ac.jp/php/nakagawa/TRIZ/eTRIZ/elinksref/www.dagr.demon.co.uk

Francuska, panija, Italija, Belgiija

ENSAM Project TRIZ (na francuskom ) [Denis Cavallucci] http://www.angers.ensam.fr/ENSAM/Enseignement/TRIZ/Accueil/index2.html ENSAIS, Universty of Strasbourg (na francuskom ) [Roland De Guio, Denis Cavallucci, Nikolai Homenko, Dmitry Kucharavy, et al. A big academic group in TRIZ. Hosting "TRIZ Future 2002" Conference in Nov. 2002.] http://www-ensais.u-strasbg.fr/triz/ TRIZ XXI S.L. (na panskom) [A project at Valencia Polytechnique Univ. Posts some articles of TRIZ Journal translated into Spanish.] http://www.triz.net/Home.html CREAX (na engleskom) [Belgija, Darrell Mann and Simon Dewulf. Active in new research in TRIZ , publishing textbook series "Hands-On Systematic Innovation", and software tool "Inovaton Suite". ] http://www.creax.com/ Categorized Links on Creativity (700 links) http://www.creax.net/ http://www.creax.com/resources/creax_net.html Function Database http://www.creax.com/tools/f_database.html Innovation Quotient [Belgija] http://www.innovation-quotient.be/ , http://triz.startinbelgie.com/

111

Nemaka, Holandija, vajcarska, Austrija, eka

TRIZ-Online Startseite (na nemakom ) [University of Kassel, Germany] http://www.trizonline.de/ TriSolver Consulting (na nemakom i engleskom) [TRIZ software tool na engleskom] http://www.trisolver.com/ , http://www.trisolver.com/software/triz-ideagenerator.htm Steinbeis-Transferzentrum Qualitt und Umwelt (na nemakom ) [TRIZ and other QC methods] http://www.triz.de/ University of Karlsruhe (na nemakom ) [methods for technology/product/market developnet] http://www.uni-karlsruhe.de/~map/ntriz_meth.html Europisches TRIZ-Centrum e.V. [at Weilheim, Germany] http://www.triz-centrum.de/ TRIZing. study & innovate. [na nemakom ; by Ronald Hollweg] http://www.trizing.de/ Insytec B.V. (na engleskom) [Valeri Souchkov, The Netherlands] http://www.insytec.com/ InBITween (na engleskom) [Valeri Souchkov, The Netherlands] http://http://www.inbitween.com/ The Quality Homepage [Kees de Bondt, The Netherlands] http://home.wxs.nl/~cbon/home.html Innovation Quotient (na holandskom) (Holandija) http://www.innovation-quotient.nl/ DIWINGS AG Management Consultants (na engleskom i na nemakom ) [vajcarska] http://www.diwings.ch/ MethoSys GmbH (na nemakom ) [Cirih, vajcarska] http://www.methosys.ch/ Technical Univ. of Vienna (na nemakom) [Austria, Veit Kohnhauser] http://ebweb.tuwien.ac.at/bt/triz.htm Luger Research [Austria, Siegfried Luger] http://www.lugerresearch.com/ Bohuslav Buov of INDUS International, [at Brno, Czech] http://www.triz.cz/

Danska, vedska, Norveka, Finska

TRIZ/TIPS Forum (TIPS Innovation, Sweden) [An open forum on TRIZ. Discussions among TRIZ specialists in US, etc. Specialized in TRIZ, IM software, Indusstrial TRIZ, and creativity.] http://www.xtab.se/tips_innovation/discuss/ TIPS Innovation [Sweden] http://www.xtab.se/tips_innovation/

112

TRIS OY (Kalevi Rantanen) [Finland. Promoting and consulting on TRIZ. Deatiled descriptions on the 40 Principles, etc. "Archive" is a detailed tutorial, and "Examples" contain about 100 cases (of several lines each).] http://www.kolumbus.fi/kalran/tpcont.htm Pentti Soderlin Consulting (na finskom) [Finland. Pentti Soderlin. Consulting with TRIZ. in Finnish] http://www.netlife.fi/users/pentti.soderlin

Izrael
Think Tech Center (in Israel) (na hebrejskom, na engleskom i na ruskom) http://www.thinktech.co.il/ ASIT Method: start2think.com (na engleskom) [Roni Horowitz] http://www.start2think.com/ SIT (na engleskom) [A consulting company working for the development i application of the SIT methodology (a simplified TRIZ). Jacob Goldenberg, Roni Horowitz, et al.] http://www.sitsite.com/

Japan
TRIZ Home Page in Japan (Editor: Toru Nakagawa) (na japanskom i engleskom) http://www.osaka-gu.ac.jp/php/nakagawa/TRIZ/eTRIZ/index.html Mitsubishi Research Institute: Invention Technology Team: ITD/TRIZ Project. (na japanskom i engleskom) http://www.internetclub.ne.jp/IM/eIM/eindex.html Nikkei Mechanical TRIZ ONLINE (na japanskom) http://nmc.nikkeibp.co.jp/triz/indexs.html SANNO Institute of Management: TRIZ Project (na japanskom) http://www.hj.sanno.ac.jp/triz/ TRIZ Home Page by Hiroshi Igata (na japanskom) http://www.suninet.or.jp/~igata/index.html#triz Contradiction Matrix Tool by Igor Mejuev http://www-linac.kek.jp/~mejuev/Triz [na engleskom] http://www-linac.kek.jp/~mejuev/Triz/index_j.html [na japanskom]

Koreja
TRIZ Corporation, Korea (na korejskom) http://www.triz.co.kr/ ASI Korea (na korejskom) http://www.itraders.com/asikorea/ Dream Hills (na korejskom) http://eq21.net/

113

Australija
Royal Melbourne Institute of Technology, Australia [Iouri Belski] http://cidw.rmit.edu.au/~e05578/triz.htm Creativity Web Home Page [Creativity in general] http://www.ozemail.com.au/~caveman/Creative/frame.htm

Latinska Amerika
Marco Aurlio de Carvalho and Nelson Back, Brasil http://www.numa.org.br/conhecimentos/triz_numa.html Qualiplus/ASI Brasil http://www.qualiplus.com.br/portugue/triz.htm

114