POZITIVIZAM OGIST KONT

Pozitivizam je pravac koji je osnovao francuski filozof Ogist Kont (1798-1857). Kont je
smatrao da je filozofija kakvu su poznavali prethodni vekovi, bila pokuaj da se bez
pouzdane naune metode daju odgovori na pitanja o oveku i svetu. Jedina ispravna
metoda po Kontu je metoda empirijske nauke, u kojoj mogu da postoje samo empirijski
proverive tvrdnje o realnosti.

Na taj nain pozitivizam nastavlja sa odbacivanjem metafizike i odbacivanjem mogunosti

da u svom razumu, preko ideja o bogu i venim istinama, imamo preicu pomou koje
moemo doi do saznanja sveta. Kont je napisao knjigu Kurs pozitivne filozofije. Ve iz
naslova ove knjige se vidi novi ton u filozofiji koji ukazuje na to da se pitanja kojima se
bavila filozofija mogu reiti na jednostavan nain, jednim kratkim kursom koji e proglasiti
da od sada za pravo saznanje treba smatrati empirijsku nauku, a da dosadanji nain
miljenja treba smatrati za neto to je oveanstvo preraslo i to spada u njegovo
detinjstvo i mladost.

Kont je smatrao da miljenje kroz istoriju (ali, i kroz ivot individue) prirodno prolazi kroz
tri stadijuma:

1. Teoloki u kome prirodne pojave objanjavamo natprirodnim silama kojima

pripisujemo ljudske osobine i pretvaramo ih u boanstva

2. Metafiziki u kome ove sile postaju apstraktni pojmovi koji nam slue da opiemo
pretpostavljenu i loginu strukturu sveta, i

3. Pozitivni U kome odustajemo od ovakvih subjektivnih upisivanja u stvarnost i

prihvatamo da do istine moemo doi samo sistematskim ispitivanjem iskustva kroz
nauna posmatranja i eksperimente.

Poto filozofija odustaje od metafizikog saznanja, ona sada treba da se ogranii na

pomo naunom razvitku. Ona treba da razjanjava pojmove nauke, sistematizuje njene
rezultate, da razrauje pravila naune metode i da prui kriterijum po kome nauno
saznanje moemo odvojiti od metafizikih pokuaja. Pozitivisti smatraju da su mnogi
problemi filozofije prividni problemi: na njih nije mogue odgovoriti sa bilo kakvom
pouzdanou i treba napustiti njihovo reavanje.

Logiki pozitivizam

Ideje sline Kontovim u dvadesetom veku zastupa grupa savremenih filozofa (Moric
lik (1882-1936), Rudolf Karnap (1891-1970), rani Ludvig Vitgentajn (1889-1951) i
drugi). Bliski ovom krugu bili su i engleski filozofi Bertrand Rasel (1872-1970) i Dord
Edvard Mur (1873-1958).

Oni takoe smatraju da je jedino legitimno znanje empirijska nauka, ali u aru protivljenja
metafizici tvrde i vie: da su stavovi filozofije (metafizike), etike i estetike besmisleni (da
ne pruaju nikakvo pozitivno saznanje) i da su nauni stavovi, za razliku od metafizikih,
dokazivi (potvreni) u stepenu koji ne doputa nikakvu sumnju, da se dakle mogu nazvati
istinitim u potpunom i konanom znaenju.

Ova kritika se oigledno zasniva na posebnom pojmu smisla, koji se svodi na

informaciju o nekim opaljivim injenicama ili stanjima stvari. Na intuitivan pojam smisla
je znatno iri, tako da su ovakve tvrdnje logikih pozitivista pokrenule jedan novi nain
filozofiranja filozofiju jezika iji je cilj da prui potpuniju teoriju znaenja ili smisla.

Tvrdnju o potpunoj potvrenosti naunih iskaza ubrzo su napustili i sami filozofi logikog
pozitivizma. Ipak, na kritici ovog njihovog shvatanja izgradile su se neke kasnije ugledne
filozofije kao to je npr. filozofija Karla Popera.