DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN ZA MATEMATIKE, FIZIKE I

INFORMATIKE NAUKE
SMER: MATEMATIKA I FIZIKA

Seminarski rad iz predmeta Statistika fizika
TEMA: Raspodela verovatnoe moguih mikrostanja etrnaest
molekula u dve polovine suda




Studenti: Mentor:
Azamela Papi, 15-008/09 Prof. dr Vukota Babovi
Senad Avdovi, 15-005/09



Novi Pazar,
decembar 2012. godine




Azamela Papi i Senad Avdovi 1


UVOD

Pretpostavimo da je posmatrani sistem konzervativan i u stacionarnom stanju, pa prouimo
naine na koje se moe odrediti njegovo stanje. Moemo stanje sistema definisati pomuu skupa
koordinata i impulsa svih estica sistema, ime je odreeno mehaniko stanje sistema i tako
odreeno stanje naziva se mikrostanje sistema. Moemo, pak, stanje sistema definisati pomou
skupa parametara koji odreuju unutranje stanje sistema i uticaj spoljanjih faktora na njega,
ime smo odredili stanje sistema kao celine pod posmatranim uslovima i tako definisano stanje
naziva se makrostanje sistema. Veliine koje odreuju stanje sistema na prvi nain nazivaju se
mikrofiziki parametri, a veliine koje odgovaraju drugom nainu makrofiziki parametri. Poto
mehanika reverzibilnost vai samo za kretanja individualnih estica sistema, promene
mikrostanja su uvek reverzibilne, dok su promene makrostanja ireverzibilne, to bitno razlikuje
mikrostanja od makrostanja i moe predstavljati i kriterijum za njihovo razlikovanje.
Svakom makrostanju sistema odgovara izvestan broj mikrostanja, koji je u veini sluajeva
ogroman broj. Ovaj broj mikrostanja koja odreuju dato makrostanje sistema naziva se
statistika verovatnoa. Napomenimo pri tome da je za razliku od obine verovatnoe, koja je
uvek izmeu nule i jedinice, statistika verovatnoa uvek ceo broj, koji ne moe biti manji od
jedinice.
Kao primer uzmimo idealni gas u stacionairanom stanju, koji se nalazi u sudu odreene
zapremine na datoj temperaturi. Makrofiziki se stanje posmatranog gasa moe odrediti pomou
njegove temperature i zapremine i ova dva parametra jesu makrofiziki parametri, pri emu
temperatura odreuje samo stanje gasa, a zapremine karakterie uticaj spoljanjih faktora na ovaj
gas. Meutim, za mikrofiziko odreivanje stanja gasa potrebne su nam koordinate i
komponente impulsa svih molekula gasa i ovi parametri jesu mikrofiziki parametri. Svakom
datom makrostanju gasa, tj. svakoj datoj temperaturi i zapremini odgovara ogroman broj
kombinacija mehanikih stanja gasa koje daju iste, date vrednosti temperature i zapremine i
svaka od ovih kombinacija predstavlja jedno mikrostanje gasa, a njihov broj statistiku
verovatnou posmatranog makrostanja gasa.









Azamela Papi i Senad Avdovi 2


Tabela mikrostanja etrnaest molekula rasporeenih u dve polovine
suda

Za potrebe ovog rada imali smo ukupno etrnaest molekula koji su rasporeeni u dve
polovine nekog suda koji ima odreenu temperaturu i zapreminu. Raunaemo statistiku i
obinu verovatnou, uzimajui u obzir sve mogue naine realizacije molekula na obe strane
suda, ali emo i odrediti ukupan broj verovatnoe raspodele kao i relativnu fluktuaciju.
Poto imamo etrnaest molekula, oznaiemo ih sa N, i dve polovine suda, formula za
izraunavanje ukupnog broja verovatnoe raspodele je

moguih naina.
Relativnu fluktuaciju dobijamo pomou sledee relacije:
relativna fluktuacija

.
Statistika verovatnoa se rauna po sledeoj formuli:
P(n, N-n) =

()
,
gde N predstavlja ukupan broj molekula, a n oznaava broj molekula koji se nalazi na jednoj
strani suda, iji grafiki prikaz izgleda ovako:






Obina verovatnoa predstavlja kolinik statistike verovatnoe i ukupnog broja
verovatnoa raspodele na levu ili desnu stranu suda, koji smo odredili na samom poetku, a koji
se zapisuje u obliku

; pa ako statistiku verovatnou obleimo sa P, a obinu sa , relacija

pomou koje je izraunavamo dobija sledei oblik:

,
i konano, traena tabela izgleda ovako:
n N-n


Azamela Papi i Senad Avdovi 3



BROJ MOLEKULA (N)
STATISTIKA
VEROVATNOA
(P)
OBINA
VEROVATNOA
() Sleva (n) Zdesna (N-n)
0 14 1 6,110
-5
1 13 14 8,510
-4
2 12 91 5,510
-3
3 11 364 2,210
-2
4 10 1001 6,110
-2
5 9 2002 0,12
6 8 3003 0,18
7 7 3432 0,21
8 6 3003 0,18
9 5 2002 0,12
10 4 1001 6,110
-2

11 3 364 2,210
-2

12 2 91 5,510
-3

13 1 14 8,510
-4

14 0 1 6,110
-5

Treba napomenuti da kada je statistika verovatnoa proporcionalna obinoj verovatnoi,
onda su sva mikrostanja datog sistema jednako verovatna. Tvrdnja o jednakoj verovatnoi svih
mikrostanja naziva se ergodika hipoteza. Takoe, stanje koje ima najvie mikrostanja je ujedno
i najverovatnije.