Jednostavni savjeti za uzgoj kunia

UZGOJ KUNIA Kuni je jako ista ivotinja i ne konzumira hranu koju je zagadio. Kuni trai svjeu vodu!istou!nezaga"enu hranu!to#$inu!...drugim rijeima %riga kao i kod ma$og djeteta. &oram na#omenuti da se da i razmaziti kao ma$o dijete Uzgoj #atu$jastog kuni a i kuni a za konzuma'iju #okaza$o je ve$iku ekonomsku o#ravdanost. (inan'ijski ma$i u$og koja se %rzo vra a.. Uzgoj!#rehrana!istoa!uvjeti uzgoja! sve je isto osim ve$iina i #asmina. Za ku nog $ju%im'a se uzima #atu$jasti kuni i #re#oznajete ga #o izrazito ma$im u)ima. svi osta$i nisu #atu$jasti! moda jesu kriani a$i nisu #atu$jasti osim ovno$ikog #atu$jastog kuni a. On ima #ovinute u)i koje vise i ve$ike su. Za ku#ovinu #atu$jastog ovno$ikog savjetujte se strunom oso%om i$i #rovjerite $eg$o odnosno rodite$je! da vam #atu$jasti kuni nakon tri mjese'a ne%i %io #ozama)an. Kod kuni a za konzuma'iju raz$ikujemo #ar vrsta* +ng$eski )ara'! ,e-! Ka$i.ornijski! Novoze$andski! Ovno$iki! /0$a.... Gr$a za uzgoj naj%o$j je ku#ovati na sajmovima registriranih uzgajivaa. 1ijena ras#$odnih gr$a je ne)to vi)a a$i uzgajiva stoji iza o'ijenjene kva$itete odre"enog gr$a. Osnovno za uzgoj kuni a je higijena. Ona je najvanij .aktor da vam kuni i %udu zdravi i da na#reduju. Nema %o$esti! ako redovito istite nastam%e! #erete! dezin.i'irate! izmet nosite iz nastam%e! #rostoriju #rovjetrite. Idemo redom. Iza%ra$i ste kuni a* a2ku nog $ju%im'a %2kuni za konzuma'iju. Kuni za ku nog $ju%im'a tre%a tre%a nastam%u koja e %iti s$jedeih dimenzija a2duina 34'm %2)irina 54'm '2visina 63'm 7e$ite $i uzgajati #atu$jaste kuni e odnosno razmnoavati ih #otre%na vam je vanjska koti$i'a!naj%o$je je $imena. Nastam%e i$i gaj%i'e naj%o$je da su ianog #$etiva! nehr"ajueg sa okama najvi)e 8 'm. Kod veih oka noga u#ada U ru#u i do$azi do #ovrede. 9$etivo ne smije %iti #retanko da ne raskrvari )a#u. Nastam%e od drveta se te)ko odravaju!$ak)e se navue %o$est!kratki im je vijek trajanja. Gaj%i'a ne smije %iti na :irektnom vjetru i$i na #ro#uhu. &ora imati hrani$i'u i #oji$i'u. 9oji$i'u tre%a redovito #rati. ;ijeno i$i travu ne stav$jati u nastam%u da ih ne zagade! nego da ih smi u#kaju odozgo i$i sa strane. Za uzgoj kuni a za konzuma'iju #otre%na je ve a nastam%a jer je i sam kuni da$eko vei. &orate uzeti u o%zir da na#ravite #regradu za ko enje i da sa m$adima moe %iti samo <3 dana. :akako isto tre%a imati hrani$i'u i #oji$i'u. :ak$e nastam% je rije)ena= >to jedu? Kuni i su jako zahva$ne ivotinje i za razmnoavanje!#roizvodnju ve$ikih ko$iina i u #rehrani i iskoristivosti hrane koju iskori)tavaju maksima$no. Kako ja hranim svoje? Ostatak kruha u domainstvu ne %a'amo nego ga su)imo dok nije suh kao dvo#ek i tako svakom dam #o jednu )nitu dnevno. Kuniima ne tre%a davaati keks niti s$ane )ta#i e. Na#omena* nikako N+ :A@AAI svjei kruh===. Ako vidite u gaj%i'i ostatak kruha od juer izvadite i %a'ite ju jer je zaga"ena Bstao je kuni na )nitu i$i je #omokrio2 #a je ne jede. ;va zrnata hrana #rik$adna je za kuni e.. Zo%!#)eni'u!kukuruz!jeam!ra. naj%o$ja kom%ina'ija je* C zo% 5 mjeri'e C ra 8 mjeri'a Cje am 8 mjeri'a C#)eni'a 8mjeri'a C kukuruz 8mjeri'a Na#ravite takvu mje)avinu i svakodnevno im dozirate.9oe$jno je #onekad davati #e$etiranu hranu. Za %rzi rast naj%o$je je davati zo% i #e$etiranu hranu! a$i kod ku#ovine #e$eta o%ratite #anju na rok trajanja!jer ako je #ro)ao rok doga"aju se kemijski #ro'esi i do$azi do ugi%anja kuni a. Imamo #a$ete za razvoj i za tov. Kukuruz je naj%o$ji u zrnu jer tzv. )rot ima odre"eni #ostotak #ra)ine koja smeta kuni ima. 9ra)ina im smeta jer oni ne mogu is#uhati nos i$i o istiti ga i to im sjeda na #$u a i oni ugi%aju. ;toga je %itna i kva$iteta sijena da se ne trusi #revi)e jer ih moe u%iti.

Naj#raktinije da kuniar sam s#rema sjeno za ishranu svojih kuni a.. Ako #okisne onda je to samo jednom= :rugi #ut kad #okisne sijeno nema vi)e vrijednost koja nam je #otre%na!#oinje #o#rimati neugodan miris!#$ijesan i trusi se. A kuni ne e jesti sijeno koje smrdi. ;ijeno neka %ude ze$enkasto i ima miris #o ajnoj mje)avini. Aravu tre%a #okositi i okretati je na sun'u. U s$uaju da do$azi ki)a !ne#osu)eno sijeno tre%a #oku#iti i staviti u natkriveni #rostor!gdje se uz #ro#uh da$je su)i.= ;ijeno tre%a davati kroz 'ije$u godinu. I za zimu tre%a s#remiti dovo$jne ko$iine kva$itetnog sijena. Od$ina hrana su i suhe ko#rive!koje se su)e u h$adovini i doddaju kao dodatak #rehrani!kao vitaminsku %om%u!B ve$iki #ostotak vitamina 1! %ogato %je$anevinama i minera$ima2. 9oneki $ist ze$ja!ke$ja!%$itve nije naodmet. Na#omena* ze$enu sa$atu ne davati=== 9ostoji ve$ika mogunost da se ivotinja na#uhne. Za sijeno kositi tr#uta'!sto$isnik! djete$inu! mentu! rusomau! ko#rivu. Za ze$enu travu davati grahori'u!sto$isnik!djete$inu!radi! rusomau!sta%$jiku od gra)ka!stoni ke$j! m$ade sta%$jike kukuruza!grani'e )$jive! a #o zimi i grani'e od %ora. Divadno sijeno tre%a kositi u vrijeme 'vatnje $ivadnih %i$jaka. Aada #oko)ena trava dati e mekano sijeno %ogato %je$anevinama! ug$jikohidratima! dok travu koja se kasnije kosi daje sijeno koje je gru%o i ima #uno 'e$u$oze! a ma$o %je$an evina i osta$ih korisnih tvari. Kod #rije$aza B u #rehrani2 sa ze$ene na suhu krmu moramo #aziti da ne %ude nag$i #rije$az jer moe izazvati zatvor ivotinje. Iz$uivanje izmeta za#inje i u teim situa'ijama izostaje. 7ivotinje se gre! ne jedu i izg$edaju tuno. Are%a im dati $ist ze$ja!ke$ja!mrkvi'u! )nitu re#e!... Na#uhivanje od djete$ine nije tona konstata'ija. ;ve #romjene u #rehrani moraju %iti #oste#ene. :ak$e razvu i u danima. Ne nag$o #rjei na suhu krmu! a$i ni u #ro$jee na ze$enu jer do$azi do #ro$jeva. Ako vam se dogodi da se kuni na#uhnuo morate ga masirati i $agano #ritiskati da #ro"e na#etost no u teim s$uajevima Ao ne #omae. I ivotinja ugi%a. /unjavi'a u kuni a je esta ako su gaj%e na #ro#uhu!ako je sijeno #$jesnivo!gaj%i'a neuredna. 9o"ite od se%e.;ve )to vi ne%i je$i! ne e ni kuni = U E4F s$uajeva za %o$est kuni a krivi ste vi i #reis#itajte se )to ste #ro#usti$i! gdje ste #ogrije)i$i= ;vaku %o$esnu ivotinju tre%a izdvojiti. Ona mora u karantenu. N#r. Grinja sar'o#tes izaziva )ugu na u)ima!nosu!ustima!oima! i ivotinja se #oinje e)kati i )a#om raznosi )ugu #o tije$u te se stvaraju gnojni vorovi i is#adanje d$ake. Aakvu ivotinju tre%a izdvojiti i odvesti veterinaru. Gaj%u u kojoj je %i$a tre%a o#ratiB naj%o$je miniGashom2 i dezin.i'irati. Grinja dermato'o#tes izaziva )ugu unutrnjeg uha i tada nastaju de%e$e kraste u $istiima. Ao ih jako svr%i i one se estoko e)u.Ako na vrijeme odete veterinaru i za#onete sa $ijeenjem mogu se ivotinje i iz$ijeiti. 9ostoji i doma i re'e#t. &$akom vodom namoimo krastu i uk$onimo ju. Uzmemo #o$a $itre #etro$eja i #o$a $itre jestivog u$ja.Aako na#rav$jenu sus#enziju ka#amo #o tri ka#i u svako uho svaki dan. &eti$j nije samo #ro%$em u krava i koza. I kuni moe H#oku#itiI meti$ja ako je trava ko)ena gdje su #si mokri$i. Jirajte gdje kosite. Iz tog raz$oga neki uzgajivai hrane kuni e isk$juivo suhom krmom. 7enka kuni a nosi <KL6< dana.7enka #atu$jastih koti najvi)e M m$adih. U gnijezdu mora %iti najmanje 8M stu#njeva #o 1e$zijusu jer se iz$egu go$i i s$ije#i. U sred $jeta se mogu smrznuti ako u gnijezdu nije to#$o. Ako enka nije na#ravi$a gnijezdo onda joj moramo mi #omo i. Kod svake hranid%e tre%a ih #omi$ovati! a$i ne do i sa na#ar.umiranom rukom i$i da je na ru'i neki te)ki miris. Za)to #omi$ovati? Zato jer oni imaju izraeno osjeti$o njuha i #amte mirise. Jedne zime mi se jedna enka okoti$a van gnijezda. Kada sam to vidio nije mi %i$o druge nego uzeti ta ma$a stvorenja u ruku i staviti uh gnijezdo. 7enka ne #re#oznaje m$ade vizue$no da zna a ovo su moja dje'a ova tri sme"a!sivi i 'rni. Ona njih #ozna samo #o mirisu.I tako vi #okazujete svoje kuni e i neko kae joj daj da ga #rimim i viiz #ristojnosti dozvo$ite!a #os$ije toga enka ma$og od%a'i. Osjeti$a je strani miris i mis$i$a je da je to u$jez. Ona e ih iz%a'iti ako ne i u%iti jer )titi svoje gnijezdo. 9ro#ast okota i$i gnijezda %ude i ako vam mi) #ro"e kroz gnijezdo. Ni jednog ko enja %ez uginu$ih vam ne e %iti ako vam mi)evi gos#odare. 9ostavite $je#i$o za mi)eve i u$ovit e se. &i) vam zagadi gnijezdo! sijeno! itari'e! dovo$jno je da #ro"e i ostavio je trag. Istina #ostoji i H$o)a majkaI )to je rijetkost!a to vidite ako uni)ti dva okota gdje je sve %i$o u naj%o$jem redu.. Kuni i su g$odav'i! hrane se i ive #o no i!a$i im tre%a dovo$jno svjet$osti za rast!na#redak i tov. &$adi od majke se odvajau sa <3 dana starosti!kada su oni ve s#oso%ni samosta$no se hraniti..Gnijezdo ne smije %iti

g$atkog i$i sk$iskog #oda jer e zadnje )a#e i i u koso i ne e se na njih u#irati nego e ih vu i. Ina e su osjet$jivi i na %uku!ako sijeno smrdi i$i je #$jesnivo enka e na#ustiti gnijezdo. Zato morate #rostoriju odravati istu! da imate #ot#unu kontro$u i da jednostavnim odravanjem higijene odravate ivotinje zdrave i ne doga"a vam se da vam ugi%aju iz ne#oznatog raz$oga. 7enka se moe #onovo #ri#ustiti tre i dan #o okotu. @rijeme #ri#usta odre"ujete sami! ovisi e$ite $i .orsirati #roizvodnju i$i ih drite iz ho%ija. A$i #ostoje dani kada je enka #$odna i Htjera seI. Ao se vidi #o s#o$nom organu koji je intezivne 'rvene %oje. &ujak ne smije %iti de%eo jer je onda trom i ne da mu se skakati! ani za enku nije do%ro da ima vijena' oko g$ave od de%$jine jer to tako"er utje e na #$odnost. &$adi kuni i koji doje ne smiju jesti ze$enu travu jer e do%iti #ro$jev i uginuti! a sijeno smiju jesti.