ZORANLJ.

NIKOLIC MASONSKISIMBOLIU BEOGRADU

\= l ---g

C\

& s5
O

N
\ e\)

KRATAK ISTORIIAT I SIMBOLI SLOBODNOG ZIDARSTVA

(13J

vine. Oruda kojima su raspolagali tada5nji zidari bila su znatno skromnija od dana5njih,pa je ovakav nadin njihovog organizovanja bio potpuno logitan. Taj milje bio je idealan kli5e za nastanakslobodnih zidara. pod-

DZejms Anderson bio je sve5tenikSkotskecrkve u katedrali U-pravonjemu je bio dodeljen zadatak,posle formiranja _S1.fak9va. Velike loLe,da napravi jednu vrstu ustava,jer je razioj masonerijeiz takozvaneoperativne u spekulativnu odigledno zahtevaoi odredenu preciznost. Uz Andersona je na kodifikovanju ovih pravila radio i DLordi. Pejn,alii odbor od r4 ilanova, kojije bio zadtLenzaredakturu i proveru ovih pravila, te su seNaiela konaino pojavila ry4. godine,fbita su sastavljena od tri dela- Istorije masonerije, DuZnostii propisa. Da bismo objasnili elementarne stavove koje su uoblidili Pejn i Anderson, moZda je najbolje uzeti citat iz dela DuZnosii. U poglavlju O Bogu i religiji narodito se naglaSava kako je ,,mason duZanda sepovinuje moralnim zakonima", a ako valiano shvatimasonskuumetnost,nikada neie postati ateista...' Thkoje nagla5eno de, kod Andersona i ovo: ,,Premdaje u drevna vremena masonima u svakoj zemlji bilo naloZenoda prihvate religiju te zemlje ili naroda, kakva god ona bila, sada se smatra prikladnijim da se masoni obaveZu samo na onu religiju koju prihvataju svi ljudi, to jeste da budu Veliki arhitekta dobri i iskreni ljudi, dasni i poSteni,bez obzirakakvom severoispove5iui ubeclenjima odlikovali, a da njihova lidna mi5ljenjabudu prepu5tenanjima samima, ato znati

da budu dobri i iskreni ljudi, ili dasnogi po5tenog znaiaja... Time je slobodno zidarstvo postalo sredi5teudruZivanjai sredstvopomirljivog i vernog prijateljstva meclu ljudima, koji bi, inade, ostali zauvek razjedinjeni." Takodeje neobidno vai,an onaj deo Konstitucije u kojem je red o tome da se u masonskeloZe ne mogu unositi nikakve privatne uvrede i razmirice, a posebno politiika i religiozna neslaganja, buduii da su masoni protiv svakepolitike, jer ,,ono Stodo sadanikada nije doprinelo dobrobiti loZenikada i neie". I, posebno je vaLno to da je prema Andersonovoj konstituciji mason ,,miroljubivi podanik graclanske vlasti, gde god Zivi i radi, i nikada se neie me5ati t zaverei pobune protiv blagostanja naroda". Konstitucija savetujeslobodnim zidarima da se dobrovoljno prilagode svakoj zakonitoj vlasti i da revnosno rade na napretku svoje zemlje. Dakle, masoni su, po s'tromosnovnom kodeksu, prvenstveno patriote. III Neophodno je da se naglasito kako je prvobitni cilj masonerije bio da oslobodi ljudski duh bilo kakve tiranije i mentalne torture, za koji je u srednjem veku, prema stavu masona, uglavnom blla zaduZenakatolidka crkva. Neki smatraju da je to bio i osnormi razlog nastankareda slobodnih zidara- da sesuprotstave katolidkoj crkvi i njenoj nedodirljivoj moii. I upravo su tamo5nji o5tri religiozni sukobi bili razlog nastankamasonerije u Engleskoj. Masonski obredi, ili,,radovi", kako ih zovu slobodni zidari, odvijaju se u loZi. |oi iz vremena radnog masonstvaloLa je oznaiavala posebnuprostoriju gde su sesastajali klesari,zidariidruge zanatlije iz. esnafa,tu su imali svoje obrede, utili ve5tinu gradenja,i na taj jednim delom ostavilimilje koji su preuzelimasoni. rradin

(r+)

(rs)

F 14t; -rt $40T E t<A .FA A A

f E l i TP A A A

masonerijanazivasejoS i ,,plava,, zbog plave boje koja . 9yuki dominira obredima,kao i na ritualnim predmetimi ' Od.sredine_r8. vekanastajei sistemtakozvanihvisokih stepena, . paje tokom daljegrazvojamasonerijedanasu svetu aktivna i hije_ rarhija od 33stepena, poznatakao Skotskiritual.

odbija, aako su ilanovi loZe glasalijednom ili dvema crnim kuglicama,tada je prijem odloZenna odredenovreme, kada se balotaZa ponavlja. Ukoliko se postigne pirtpuna saglasnost medu svim ilanovima loi.e, moi.e se pristupiti prijemu, a to je, po pravilu, posebna svedanost u loZi, koja je i posebanritual. obred posebnosenegujeu tradiciji masona, |edan interesantan a to je primanje u red takozvanih,,luftona". To su sinovi vei poznatih masona' a ova tradicija se veoma iesto u svetu u mnogim porodi_ cama duboko po5tuje.

LoZekoje su nastalena drugadiji naiin, po pravilu, smatraiu se nepriznatim i nazivajuse,divljim" loiama. IV da seodreknesvega ,,5tosija laZnim sjajem'l

,,Odvojenod metala, svetovnjakse odvodi u sobu za kontemplaciju, sapovezomna odima.Samasobadeluje zloslutno.Zidovi su

pravljaj sejer blizu je ias kad ie$ primiti prosvetljenje, i njegamora5 biti dostojan.Ovo prosvetljenje je istinski dan, besmrtnaZelja. Otisti se da bi mu ukazaopo3tovanje. Pe5tanisat koji beja5e prvobitni sat

(r6)

Ol<oovih predmetaporetlanih na zidovima, da bi naterali sve_ lovn akana korisnarazmiSljanja, napisane su sledece reci: Ako te ovamo goni znatii.elja, :udil Ne strahuj da seprosvetli5na svojim gre5kama, biiei poudan za . nasi Ako-si sldon dvolidnosti,strahuj, mi iemo te prozreti i to prodi_ tati u dubini tvoga srca! Ako drii5 do razlika medu ljudima, ovde ih neieSupoznati! Ako je tvoja du5aznalaza strah,vi3eneie! Ako.budeSistrajan, otistiieS se,izaii ie5 iz ponora tame i ugle_ , . dati svetlost! Od tebe ie semoZdazahtevatinajve& Lrwe,pa i sam Livot,da li si spremanda ih podnesej?'

VI

je, poimanjusveta, ona strana sakoiedolazi .Istok u masonskom svetlost. Na simbolicannaiin, kandidat u lo2u ulazi kao dete, rz mrainog sveta,sa zapada,da bi tra2io prosvecenje putujuci ka veinom istoku.

(r8)
( t,r )

VII Simbolika koju prate masoni,njenelegende i predanjavezanrsu za daleku, prethriSianskupro5lost,ali i za neke potonje redove,kao 5to je Red vitezovatemplara,pa je tako veoma teiko biti precizanu tumadenjusvih znamenjaovog reda,kao i njegovihceremonija. YaLnoje, ipak, objasniti osnovnu legenduna kojoj svojauienja i predanjazasnivajumasoni, a to je legendao Hiramu Abifu, graditelju Solomonovoghrama. ' O izgadnji Solomonovog hrama piSei Biblija, a neke od rumata masonskeistorije, upravo organtzaclja arhitekata,klesara,zidara i ostalih, asocirana prvu pojavu slobodnozidarske organizacgc, i u njoj nalazeupori5te.Uglavnom,ovo je centralnomestou slobod-

';/y'.,

Solomonothram

nozidarskojorganizacijifovanovskeloZe:kada .jeSolomon Hiramu jer, kako iz Tira poverio izgradnjuhrama. Pripreme su bile opseZne, jc zabeleZeno, jevrejskiradnici su sekli kedrovoi iempresovodrvo, a lcnidanski car ga je slao morskim putem u okolinu danadnjeg Tel Aviva, odakle su ga radnici dovladili do lerusalima. Hananski radnici su, u isto vreme, u brdima Jordanavadili i obradivali blokove l<ojesu prenosili na brdo Morija, koje je ,,zboggradnjehrama bilo srubljenoi poravnano".(Vidi poglavljeo Avali!) Kako su to, na primer, u knjizi ,,Hiramov kljud" objasnili autori l<ojiza sebetvrde da su pro5li inicijaciju u statusmajstora,,,kadase prvi put kandidatu predstavlja ovaj drermi lik, PoStovani majstor rzgovarasledeiereii: U smrti nema uZasakoji bi bio ravan mrlii krivokletstva i bcdtaiia. O toj velikoj istini anali masonstvapruZajuslavneprimerei o nepoljuljanoj vernosti i prevremenoj smrti naieg Velikog majstora, Hirama Abifa, koji je izgubio iivot neposrednopre zavrietka gradnjehrama kralja Solomona,gradevinediji je on, iega ste nesumnjivo svesni, bio glavni arhitekt." Naime, svese odigravazbog velike tajne koju je ovakavmajstor rtrogao da zna,a ona nije bila dostupnaonima koji je nisu bili dostojni. To su bili neki od njegovih uienika, podanika, koji su Zelelida tloznaju tajnu na silu. I sklopljenaje zaveratako 5to je bilo r5 udesnika izgradnjekoji su na silu Zeleliod Hirama da saznaiutajnu, ali ih jc rz odustalo,vedeuodi odluine akcije.Ostalatrojica su ostalaistrajna u svojoi nameri, i desilo sesledeie: ,,Kadaje zavr5iosamolitvom, uputio seprema juZnoj kapiji. Tir je rrru priSao prvi od ovih nasilnika, koji se, u nedostatku boljeg oruija, naoru2aozidarskim viskom, i zahtevaood na5eg Gospodara tla mu oda istinsketajne, preteii mu da ie ga ubiti ukoliko na to ne l)ristane.Veran svojoj zakletvi, ovaj mu odgovori da su tajne poznirtcsamo trojici u svetu,i da bez saglasnosti druge dvojice on niti rnolc, niti Zelida ih otkrije. Ali, da on liino ne sumnjada ie strpljel1c i istrajnost,kada za to dode vreme, zidaru koji zavredi,dopustiti rla uiestvuje u njima. A Stose njegatiie, on bi radije umro no iznevcrio svetopoverenje koje mu je dato. I)oito odgovor nije zadovoljionapasnika,on je usmerio silovit tttlurirc ka ielu na5eg Gospodara, ali iznenatlen njegovom odIrrfnoliu, samoje zakatio desnuslepoodnicu, ipak dovoljno snaZno rlrrsc ovli zateturao i Dosrnuo na levokoleno.
l 2l .)

Oporavljajuii seod zadatogudarca,poZurio je ka zapadnojkapiji, gde mu seisprediodrugi siledZija, kome je odgovorio isto kao i prethodnom, a ipak sa nesmanjenomdvrstinom kada mu je grubijan, naoruZanlibelom, zadao strahovit udarac u levu slepooinicu, Stoga je oborilo na desnokoleno Shvativii da je put za bekstvo u oba ova dela hrama odseien, na5Gospodarse,slab i obliven krvlju, posriuii odl.ukao do istoine kapije, gde se nalazio treii grubijan. Dobivii slidanodgovor na svoj drski zahtev,jer je naSGospodar ostaoveran svojoj zakletvi iak i u ovom trenutku najvetegiskuSenja, nasilnik mu je zadaosnaZan udarac posred iela tedkim kamenim maljem... Tiakoje umro na$ gospodar..." Postojevarijacije na o\rl temu - da je Hirama jedan od ubica udario noZem- ali sudtinaostajesliina... Uskoro je i kralj Solomon iuo za zloslutnevesti o nestankusvog najvaLnijeggraditelja,pa je, iz istog izvora, ovako protumaden dalji tok dogadaja: svogglavnog ,,euv5i to, kralj sejo5 vi5ezabrinuo za bezbednost umetnika. Stogaje izabrao15zanatlijau koje je imao poverenje i naredio im da krenu u potragu za nadim Gospodarom,nadajuii se da je jo3 iiv, a strahujuii da je moida stradaokao Zrtva pokudajada se iz njegaizluku tajne njegovog poloZaja. uzvi5enog Nakon 5toje odreclendan njihovogpovratka u Jerusalim, oni su formirali tri Zanatlijskeloie, i kenuli u potragu satri ulazau hram. Proveli su mnoge dane u besplodnom traganju.fedna grupa sevratila a da nije otkrila ni5ta znaiajno. Druga grupa je imala vi5e sreie. fedne vederi,kada su vei svi bili iscrpljeni,a namirnice istroiene,jedan od braCese, da bi se podigao, uhvatio za ibun pored koga je leZao,a koji se, na njegovo iznenadenje,lako odvojio od zemle. Podrobnijim ispitivanjem,otkrio je da je zemljabila sveZe iskopana. Pozvaoje svojesaputnikei zajedniikim naporom su otvorili grob u kome su pronaili nedasnozakopanotelo Gospodara.Ponovo su ga zakopali sa dubokim poitovanjem, a grob obeleZili bagremovom granom (akacijom),kako bi kasnijemogli da ga pronatlu. Potom su poZurili u |erusalim da bi kalju Solomonu saopitili bolne vesti." Akacija je kasnije,po povratku zanatllja,ponovo dobila zelenu boju, grane su prolistale, a ovo drvo je postalo specifiino ,drvo Livota" u masonskimoredaniima.
\2 2 )

VIII Bilo kakva priia o istoriji masonerije bez pominjanja veoma vaZnogmesta koje u njoj zarzimaju vitezovi templari bila bi li5ena svakogsmisla.Templarske legendei njihova istorija najdirektnije se vezrl:uza nastanakreda slobodnih zidara, iako je nastanakovog vite5kogreda vezan za vreme koje je dak nekoliko vekova prethodilo reda. oficijelnom nastankuslobodnozidarskog To je samo jod jedan od pokazateljakoji govore da je ideja masoneriiei udruZivanieslobodnih zidara u ovom ili onom obliku pred javnoiiu t7r7.gopostojalaznatno pre njenogobelodanjivanja dine. Th godina i ujedinjenje tetiri londonskeloZeoiigledno je samo podetakfazeu kojoj su seslobodni zidari jasnijeotvorili prema svetu i dali mu preciznije znakovesvog postojanja,naravno, onoliko koliko su oni to procenili za shodno. Sam templarski red nastaoje znatno ranije, u vreme krstadkih ratova. Hri5ianskim hodoiasnicima iz Evrope Palestinaje postala nedostupna posle invazije Turaka SeldZukakoji su pokorili om svetuhri5iansku zemlju ro76.godine.To je neminovno izazvaloPrvr krstaiki rat, zapoiet 1o96.godine,na poziv papeUrbana Drugog. Na delu ogromne vojske nalazila su se najuglednijavite5ka imena tog doba predvotlenabiskupom od Le Pija Ademarom. Godfroa Bujonski je posle osvajanjaJerusalimabio progla5enza kralja. On je iskljudivokao duvaraSvetoggroba, ipak insistirao da ga oslovll'avaju Sto mu je, odigledno,priiinjavalo znatno veiu dast od samog kraljevanja. To je bilo vreme kada nastajurazliditi vite$ki redovi, iija misija je uglavnombila usmerenana zbrinjavanje hododasnika u Svetojzernlji, kao i na brigu o njihovom bezbednomdolaskui povratku kuii. Godfroa Bujonski ro99. godine osniva Sionski red, nedugo zatim a oko stooformljen je Red hospitalaca svetogJovanaJerusalimskog, tinu godina kasnijei Teltonski red. Godine lr8. osnovanje Red vrtczova templara ili, kako su se jo5 zvali, Red siroma5nih vitezova I'lrista i Solomonovoghrama. Redje, navodno,osnovaoIg de Pejen, .sl jo5 osmoricom prijatelja, sa kojima se zakleo da ie braniti Svetu zcnlliu, istovremeno se zavetuju6i na siromaitvo, eistoiu, neporotnost i poslu5nost. Ovo bratstvo imalo je posebanpedat koji je simbolizovao dva konjanikakoji na istom konju jaSuistovremeno,5to je predstavljalo
\23)

ratova.

Interesantnuistoriju ovog reda predano su izuiavali i slobodnr zidari Kristofer Najt i Robert Lomas i svoja istraZivanja objavili u knjizi ,,Hiramov kljui'l ali oni nisu jedini koji su se dvoumili oko toga odakle devetoricivitezoyamoi i ambicija da sebavetako sloZe-

macijamapostojalopodno hrama cara Solomona. Godinama su bili posveCeniiskopavanjima,traZeii ne5to u mreZi brojnih tunela koji su se tu nalazili. Te tunele moderni arheolozi na$lisu tek t876.godine.Templari su znali $tatraie u |erusalimu, i to je, navodno, bio svitak pergamentakoji je otkiven u

Vitezovi ovog reda uskoro postaju neobiino moina druZina. Organizacionosu bili superiorni u odnosu na svedruge konkurente, tak su ovladali bankarskim poslovanjemi plaianjem ,,na daljinu l jednom vrstom menica, pa su postali, po svojoj ekonomskojsnazi, ,,najjaiadri.avabezdrLave"tBvropi. Imanja su im bila nepregledna, riznice prepune,a moi je svevi5e rasla.Kreditirali su driave i crkvu, pa ih neki autori smatraju i pretedamadanainjih multinacionalnih KomPanua. Moi templara naroiito je smetalafiancuskom kalju Filipu Lepom (1268-1314). Istoritari kaiu da je bio prezadu2en kod njih-, kao r to da templari nisu uvaiili njegovumolbu za prijem u njihov red, 5to ga je nagnalo na Zestokuosvetu koju je dugo i paZljivopripremao. Kada je uspeo da na papsko mesto dovdesvogtoveka, pokazaoje svojepravo lice i namere,i mogao je da brutalno stupi u akciju. To ' se desilo u petak, r3. oktobra r3o7.godine, kadaje uhapien tada5nji veliki majstor ovog reda Zak de Mole, kao i 6o najuglednijih vitezova. Interesantno,,,crni petak r3." u stvari je za mnoge malerozan dan, ali veiini nije poznato da je ovaj datum vezan za pogronl templara. Akcija je zapoiela u jednoj krdmi gde su zaverenici protiv vitezovazaStitnikaHristovog hrama dekalisignalza pogrom, a to je bio trenutak kadaje prvi medu zaverenicima trebalo da okrenehleb naopako. Od tada vaZipredanje,saiuvano i u mnogim srpskim kra;evima, da se hleb nikako ne sme okretati naopako.Predaniasu udla duboko u tradiciju iako je poreklo takvog pona$anja mnogima nepoznato. Dodu5e, u srpskim krajevima hleb je desto doZivljavan kultno, pa ga narodna predanjapominju uz najdubljepostovanje. De Mole je dan poslejavno spaljenna lomadi, a tada formalno nestajesaistorijskescenei ditav templarski red. U predanjuje ostalo zapisanoda je, tokom stravidneceremonije spaljivanja, sa lomate prokleo zaverenikei da im je prorekao zlu sudbinu, odnosno da neie poZiveti viSe od jedne godine posle njegovogumorstva. LegendakaZe da seto idogodilo. Veliko bogatstvomonaha vitezovauglaYnomje prigrabio ftancuski kralj, ali veliki deo nikada nije pronaclen. Deo vitezovaje sa r8 galija otplovio uglarmomza Skotsku,dok je deo otiSaou Portugal. U Skotskojsu doiekani dobronamerno i srdatno, ier su Skotr, na delu sa Robertom Brusom, ve( bili ekskomunicirani iz katolidkecrkve, buduii da su sepobunili protiv kralja EdvardaDrugog.
\25)

\24)

U Portugalu templari su prihvateni u novi red Vojske Isusa Hrista, metlu iijim velikim majstorima se izdvajaoHenri Moreplovac, a tu su bili i Vaskoda Gama,Bartolomeo Dijaz i FernandoMa. gelan.Kristofer Kolumbo, takoclevitez ovog reda,otisnuo se,,kaIndiji" noseii karte Martina Bahajma,templara i kartografa iz Nirnberga. Posle mnogo objavljenih knjiga o vitezovima templarskog reda postajeizvesnoda je Kolumbo kenuo na put ka Americi ko;u su uveliko poseiivali Evropljani pre njega.To dokazuju i dekoracije unutar poznateRoslinskekapele,dudnovatogzdanjarr Skotskoj,rzgra<lenog u r5. veku. Unutra, postoje neobidni delovi isklesanina stubovima koji prikazuju klipove kukuruza, kao i biljku aloju. Ne bi to bilo neobidno da se pouzdano ne zna da su kukuruz i aloja tada rasli iskljutivo na ameritkom kontinentu, a da Roslinskakapelanije izgrad,ena pre ovog Kolumbovog putovanja,toboZeka Indiji. Ili je, poudentemplarskim mapama,dobro znao 5taradi? U velikom delu Skotskei danas postoje saduvanitemplarski grobovi koji su lako prepoznatliivipo tome Stonemaju zapisanoime pokojnika, vei su vitezovi sahranjivaniispod ravne plode. Jedino obeleZjebio je otisak maia koji je vitez za Livota posedovao. To;e bila jedina njegova imovina, dokje za narednapokolenjabilo dovolino to da je bio templar, ali ne i njegovoime. Templari bivaju posredno uldjuieni u Seljaiki ustanaku Engleje testo bilo misteriozno, o skoi rJ81.godine, a njihovo pojavljivanje iemu iscrpno govori DZon Robinson u knjizi ,,Rotleni u krvi'l On kao navodnerazlogeza sukob pominje i animozitet izmecluhospitalaca i templara,jer su ovi prvi nasledili veliki deo templarskeimovine po ukidanju reda.Uglarmom,ostatakvitezovaHristovog groba otigledno je nastavio da radi unutar svojih tajnih krugova, ljubomorno duvajuii svojepripadni3tvo ovom redu kao najsvetijutajnu. MoZdaje i veliki poiar u Londonu 1666.godine,kadaje izgoreobezmalo ceo grad, bio pogodno tle za ponovno okupljanjezidara u velikom broju i na znadajnimposlovima,pa je i to bio interesantansticaj okolnosti koji je omoguiio da templari ponovo zasejusvojeseme snaZnije nego do tada. Moida je, kako tvrde neki istoridari masonerije,ovog puta bilo znatajno to 5to je zidarski esnafbio simboliiki pogodan da se templari transformiSuu masone.Tu vei dolazi do razlititog tumaden;a
(26)

pojedinih autora: jedni tvrde da je zidarski esnafoduvek bilo jasan ,,teren"za simbole masonerije,dok su drugi okrenuti tezi da su se templari vedtommimikrijom samopreobratili u masone. Vaino je reii i to da je pripadnike ovog reda anatemisala katolitka crkva zato Stosu prihvatali ezoteridna i hermetidnarazmi5ljanja do kojih su dolazili logikom svog postojanjana Mediteranu, kao i 7.atoSto su uvaZavaliplatonistitki i pitagorejski nadin poimanja sveta,5to se razlikoyalood strogih crkvenih dogmi onog doba. Tek, templari i danaspostoie,o niima postojemnoga predanja, a u narednim poglavljimabiie ponovo reii o njima i njihovom uticaju na slobodne zidare. I danas, kako tvrde autori ,,Hiramovog kljuia'l postoji jasno odredi5tekoje povezujetemplarei masonei ukita njihova predanja, a to je ve6 pomenuta Roslinskakapela.Ovo zdanjeje saiuvano tokom vekovabez obzira na besomuine borbe i razaranjau njegovoj okolini. Kapelaje, prema miSljenjumnogih, u stvari, jedna vrsta rekonstrukcije Irodovog hrama, a interesantnoje to da na njoj nema hriSCanskih obeleZja, vei su simboli na njenim fasadamai unutra$njostiiskljuiivo templarski i masonski. IX Mnogo prostorabi bilo potrebno da bi seprikazalesvelegendei svi obredi koii su bitni za razrmevafie slobodnozidarske organrzacije, ali ovi osnor.nikoje smo pomenuli vaZni su da bi sejasnije razaznalosveono Stosmo videli na pojedinim beogradskimgradevinama. Pre toga, nekoliko redi o tome kako su masoni doSli na ovaj prostor, odnosno ko su sveu Srbiji, odnosno na Balkanu bili istaknuti masoni. Na Balkanu, metlu prvima i sigurno znaiajnljim masonima onog doba bio je grof Ivan Dra5kovii, koji je u Glini osnovaoloiu ,,Ratnoprijateljswo" jo$ davne t764. godine.Buduii da je masonerija zvanitno osnovanayry. godine, ovo je jasan dokaz koliko se brzo SirilaEvropom, i koliko je brzo postajalaznatajna. Grof lvan DraSkovii, hrvatski plemi6, kasnije osniva loZu u Ototcu, koja je, kao i prethodna, bila oficirska, Sto pokazuje da su na5izemljacina teritoriji onda3nje Austrije, u Lici i Krajini, na obodu
\27)

Carevinekojoj su bili granitari, meclu prvima do5li u kontakt sa slobodnozidarskimredom. Kasnije,a pod patronatom Dradkoviia, dolazi i do ir 1! aq ujedinjenjatetiri postojeie loZe u Veliku hrvatsku loZu. Istovremeno, Srbi iz Vojvodine kontaktiraju sa masonerijom i preko Budimpeite, pa setako pominju losif Jovanovii Sakabenta,vladika novosadski,kruiedolski arhimandrit Stefan Stratimirovit i drugi. Znaika loie Veliki druitveni potresi u Evropi ,,Mit ropolit Strut in i rovi t" s kraja r8. vekabrzo seSirei svevi5eje antiklerikalaca i prosvetitelja koji se o5tro suprotstavljaju feudalizmu r crkvenoj dominaciji. Na tom talasu, verovatno,masonerijai stiZeu Srbiju koja je na razmedi vekova pod turskom dominacijom. Medu masonima je i danas veoma uvaleno delo velikog narodnog prosvetitelia Dositeja obradoviia. NJega neki nazivaju i prvim modernim srpskim piscem,a njegovudeo u masoneriji ocenjuju znatajnim. Buduii da nije lako utvrditi da li je neko bio mason ili ne, oslonili smo sc na tvrdnje samih masona, argumentovane i cinjenicomda je jedna lo2a u meduratnom periodu iak i nosila njegovoime. Dositejje bio veomablizakisa Vukom KaradZiiem, za koga neki istraiivati, dodu5e,bez preciznih doDositejObradovit kaza tvrde da je postao mason na svojim putovanjima po Evropi. Podseiamo,u Evropi tog doba stvarala sejedna nova kultura, kao i jedan novi nauini milji, kojima su posebanton davali masoni. Uticaj na naSe prosvetitelje bio je od ve-

TTNN^Pfi

likog znaiaja, pogotovo kada se zna da su tadadnje evropsko mnjenjeformirali umovi kao dto su bili Gete,Betoven ili Mocart, slobodni zidari dije je delo i danasneprikosnoveno. Postoie nagove5tajida je i vladika PetarPetrovii NJegoS bio, ako ne mason, a ono sigurno u veoma bliskom kontaktu s njima. To se tumati na razliaite natine, ali onaj, preteZan potite od dinjenice da je mealunjegovim prvim uiite)jima bio provereni i oduSevljeni slobodnizidar Sima Milutinovit Sarajlija. Nije zgoreg pomenuti da su u predveterje Prvog srpskogustanka u Beograduradili masoni koji su bili Atram Petronijerii, rTgi rll52 organizovani unularloZeiije ime istoriiari nikada nisu saznali.Medu ,,braiom" toga doba bili su Petar Iiko, vojvoda Janko Kati(, braia Popoviti - Cardaklije, svi potonji vodi srpskog ustanka i svi, oiigledno,slobodni zidari,zajednosavelikim grtkim patriotom Rigom od Fere i samim Mustafa-pa5om, koji je bio veoma pravedan vladar naklonjen narodu, pa su ga zato zvali i,,srpska majka'l U dahijskom zulumu su naSli motiv da se spojei napraveloZu koja je okupljala i Turke i Srbe, koji su, eto, imali zajednidke ciljeve. U godinama koje nastupaju, do kraja r9. veka, masonerija doZivl;ava novu ekspanziju iiz redovasrpskih lk|t I)dja,1884-1957 videnijih ljudi regrutuje veliki broj ilanova, pa tako nastajei prva iskljudivo srpskaloZa ,,Svetlost Ball<lna'lformirana1876. godine.Medu istaknutimdlanovima te lo2e bili su profesorVelikeSkoleMihailo Valtrovii, kao i Ivan Daia, iedan

(zs)

Uz simbole koje sada pominjemo, neka tumadenjaCemo komentarisatikada budemo opisivali zgradena koje iemo nailaziti to, kom ovog beogradskog putopisa posvetenog slobodnozidarskoj gradnji i,,potpisivanju'1 Za UCENIaKI STEPEN vaZnoje da kandidat simbolidki doZivl.java novo radanje,pa navladenje belih rukavica ima posebno znaienje, ba5kao i opasavanje belekecelje, kojom, kao simbolom distote,ulazr jesu neobradenkamen i u kraljevskuumetnost. Simboli ovog statusa deki6kojim kandidat poiinje njegovuobradu. Za PoMoCNtaKISTEPEN bitna je moralna isprarmostkoju posveienik pokuiava da dostigne. U ovoj fazi je znatajan simbolidki princip uglomera,libele i viska. Za MAISTORA, masona uzdignutog na treii stepen,vazno je to da je na simbolidannaiin preiao preko sopstvenog mrtvatkog kovtega, spoznajuii tako svoju ljudsku, animalnu prirodu. Postajuci majstor, mason u ovom stepenu postaje nalik samom Hiramu Abifu, tiji je naslednik,i po iijem uzoru je obavezan na zavetveinog 6utanja.Majstorskakeceljaobrubljenaje plavom trakom, a kraseje r tri ruZe koje znadeda je priroda ioveka, ono animalno u njemu, preobraZenoi pobedeno sa tri svetla.Majstor je mason koji je, radeii uglomerom i libelom, uskladio svoju trostruku prirodu. XI Simboli koji seizdvajajuu masonskojikonografiji jesu: SsstA.n i uclol\4en koji su u simbolitkom kodu teSce vidani zajedno nego odvojeno. Snsfanje simbol duha, njegove vlasti nad materijom. Masonski majstor, kako kaZe,,Reinik simbola",,,izmeduuglomera i iestara u ulozi je posrednika". Istovremeno,Sestar i uglomer se,u uzajamnim kornbinacil'ama, prikazuju kao komplementarni skladnebeskihi zemaljskih obiiaja. Saglasnosimbolizmu kuga, koji iini Sestar, o'dnosno detvorougla, koji nastajeradom pomoCu uglomera, Sestar se dovodi u vezu i sa odreclivanjem vremena, a uglomer sa odretlivanjemprostora. Znaiajno.ie i to da u masonstvu stepeni otvorenosti Sestara simboliSumoguenosti stepenespoznaje. Tako,45 stepeniodgovara osmini, 6o stepeniSestini, a 90 stepeniietvrtini. Ogranidavajuii otvor Sestara na najviSe90 stepeni,masoni pokazuju granicekoje do-

vek ne moZeda prekoradi.Istovremeno,ugao od 90 stepenioponaSa uglomer, a on je, opet, simbol materije. Sestar je simbol duha i rye gove dominacije nad materijom. Otvor Sestara od 45 stepenipokazuje da materija nije potpuno savladana, a otvaranjeod 9o stepenipotpuno ostvarenje ravnoteZeizmetlu dve snage,jer sestarpostaje tadanuglomer. Metlusobni poloZaj Sestarai uglomera simboli5u i razliiita stanjau kojima se nalazi slobodni zidar naspram materijalnih i duhor,nih snaga. Ako je uglomer poloZenna Sestar, materija vlada duhom. Ako su Sestari uglomer ukrsteni, te dve snage su uravnoteZene, a ako je Sestar poloZenna uglomer, to je znak duhovne nadmoei. Najzad,ako seotvor Sestara podudara sa otvorom uglomera,to je najviSe usklatlenje materijalnogi duhovnog nivoa. UGLoMER(ucAoNIK), prema reiima autora Reinika simbola, buduii da oznatavavi5e dimenzija, horizontalnu i vertikalnu, simbolizuje prostor. Ali, podto sluZi samo za cttanje detvorougaonihi pravougaonihlikova, istovremenosimbolizuje i isprawrosti po5tovanjezakonai pravila. U masonstvu,uglomer obeSen o uZevelikog majstoraoznaiava da odluka poglavaralolr rnoLeda bude samo u skladu sa pravilima redai da on moZeda delujesamona ispravan natin. Vtslr je orutle operativnih masonai gotovo uvek se veztje za libelu. To je komad olova obesno konac i pokazujevertikalan poloiaj koji seproveravaupravo pomoiu viska. U masonskim radovima visak je taj koji spredava svako skretanje i iskrivljenost,a simbolizuje dubinu znanja i ispra\Trost.Pomodu njegaslobodni zidar spoznajesvoje greike, u prilici je da ih lak5e otkloni, a na taj nadin u moguinosti je da oprosti ljudske nedostatke, uzdiZuii seiznad ostalih. Tokom masonskihradova viskom manipuliSedrugi nadzornik koji je zadui.enza Segrte okupljeneoko severnog stubau loZi. l$egov zadatakje i da ih u potpunosti razume, da im oprosti ako pogreSe, pa da ih, na taj naiin, uputi kako da isprave dela proistekla iz sopswenih zabluda. TRoucAo, prema stavovima slobodnog zidarswa, bitan je kao ,,svetleia delta" (od velikog grikog istoimenog slova). Osnouca masonskogtrougla, prema Redniku simbola, oznaiava tajnost, a strane koje se sastajuu vrhu Tininu i Svetlost.To su elementi koji (33J

odretluju Kosmidko trojstvo. ,,Syetleiadelta' je jednakokraki trougao kojem je osnovicaduZaod kakova, kao zabatna hramu. Sauglom od 1o8stepenina vrhu i po 36 stepenina svakojstrani osnovice, takav trougao odgovara ,,zlatnom brojul Osim toga, u takav trougaomoie savrienoda bude upisanaplamteia zvezdapetokraka. Naravno,za trotgao je vezanai simbolika broja tri. Naime, i ,,3" i trougao simboli su duha. Broj tri u masonskom svetu nosi vrhunsko simbolitko znaienje.Postojetri osno\.rra stepena: uieniiki, pomotnidki i majstorski.Veliki neimar svih svetova je u predstavljen trouglu. SvakaloZa ima tri velike svetlosti- Bibliju, moralni zakon koji vezujesveljude, uglomer, koji ovog puta simbolizujeljudski zakon koji rukovodi svim njihovim delima, i Sestar, koji predstavlji praviinost i tafnost. Tu su i takozvane,,tri male svedosti", a to su Sunce,Meseci stareiina, koji simbolizuju, pored ostalog, mudrost, snagu i lepotu. Nadalje,satri koraka ulazi seu loiu, a tri brata rukovode njenim raoom. je jedan od najvainijih masonskih simbola, i on, PENTAGRAM predstavlja su5tastveno, masoneriju.Pentagramje u masonasimbol Genija, onoga ko uzdiZeduSu do velikih stvari. Ne samo da je ovo bio omiljeni simbol kod poklonika Pitagore,jednog od njihovih preteia, iije delo slobodni zidari veoma tvai.avaju i usvajaju,vei je bitno to da se ovaj simbol kod masona zove ,,plamena zvezda".Niena vaZnostje nepobitna, a pored ostalog, ,,brati' je vezuju i za stare Egipiane, jer je ova zvezdabila simbol, odnosno slika Izidinog i Sundevog sina,kao tvorca godiSnjihdoba,a1ii amblem kretanja.Ona je slika onog Horusa, ,,pramaterije", nepresuinogizvora iivota, slika one svetevatre koia ie univerzalnosemesvih biia. Za pentagramje vezani broj pet, koji ima simboliku i pomoCnidkog stepena, a na rad na tom stadijumu ulazi sesapet koraka. Istovremeno,slovo ,,G" je veoma znaiajan simbol kod masorra, a on je peti konsonant i simbol ,,petenauke" - geometrije. Najzad, petokaka nastajeiz tri trougla, i predstavlja prelazaku majstorskistepen je Sestokraka SoLoMoNoVPEdAT zvezda,saiinjena od dva jednakostraniina, mealusobnoukrStenatrougla. Sama simbolika vezana za ksalja Solomona veoma je bitna u slobodnih zidara, ali je znatajno 3tasveovaj znak nosi. Trougaosavrhom nagore,u hermetiikoj misli, simbol je vatre, a onaj, okenut nadole- vode. Tiougao

virlre, okrnjen osnovicom trougla vode, oznaiavavazduh, a isti tal<av, samo obrnut, trougao vode okrnjen osnovicom trougla vatre, otlgovarazemlji. Kako kaiu autori Rednikasimbola, sveto ujedinjeno u 6estougaoniku predstavlja sveukupnostelemenata univerzuma. DvA sruBA su veebila pominjana u ovom tekstu, ali im sevalja preciznosti.Naime, pomenuli smo njihovu vratiti joSiednom, zarad, sinboliku, ali je potenciramojo$ jednom zbogtoga Stosu to stubovi koji nosemasonskihram. Ta dva stuba, ]akin i Boaz (najde5ieobelcl-enisa,,J" i,,B"), zauzimal'unajznaiajnije mesto u hramu. ,,J" ie nruiki, aktivan,vatren, dok je ,,B" pasivan,Zenskii vazduian. Sunce odgovarastubu ,,J'ldok je Meseconaj koji karakteri5e stub ,,B'1

(:+)

(35)

PRVE SLOBODNOZIDARSKE LOZEU BEOGRADU

SIobodnozidat ski si mboIi iz fiasohskog tasopisa "Sestar"

Danainja Galerija Prirodnjaikog muzeja na Kalemegdanu tlobro je poznata Beogradanima,ali je njen nastanakza mnoge nepoznanica. Kako napominje istoritar Marinko Paunovi6 u knjizi ,,Beogradvediti grad'l nije iskljuteno da je podignuta na temeljir4a koji potiiu jo5 iz doba rimskog Singidunuma, odnosno Kastruma, kako su Rimljani nazivalitvrdavu koja je dominirala ovim delom tapokrajine Mezije. da5nje Ova gratlevina,iako danasizgledaoduvano,nastalaje tridesetih godinar9. vekai spadau starijekoje su poslesilnih razaranja ostaleu lleogradu,ali ono 5toje posebnointeresantnojesteto da je bila prva narnenskigradenamasonska loZau ovom gradu. BaSkao Sto masoni to znaju da istaknu, mnoge simbole nije lako prepoznatiako posmatrai bai nije tome viian, ili ako nije jedan od posveienika.Na ovoj gratlevini pilastri su tu da asocirajuna stupet simbobove )akin i Boaz,a pet stepenikana ulazu predstavljaju liCnihkoraka kojima ilanovi pomoiniikog reda ulazeu hram. Jakin i lloaz, u masonskomvitlenju, prikazuju dvojnost sveta,simbolidko vitlenjedva ,,pola"prirode, poznata u vaskolikim filozofijama sveta. Ulaz u hram orijentisanje prema severu,3toje pravilo u gradnji slollodnozidarskih hramova, mada je svakaod stranasvetaza masone sin.rbolitkivaZna. Zgrada dana3njegPrirodnjadkog muzeja ima dve simetriino prostorije u odnosu na ulaz u zdanjedo kojih vodi isti rasporedene hoelnik,dok je centralnaprostorija u osi sa ulazom u zgradt. Ovaliav raspored prostorija jasno pokazuje da je zdanje namenski glatleno kako bi postalo rnasonskihram, tim pre Sto je centralna otlaja, pravougaonog oblika, jasno orijentisana prema stranama svcta.Posebnasimbolika bila je posveiena istoku, gde tokom slolrodnozidarskih ceremonija sedi veliki majstor ili stareiina loZe, a t36) Gt)

Galetija Prirodnjaikog muzeja na Kalemegilanu: lta Ii sesvedogadalo u ouoj zgradi?

samaIoZaje poaivalana tri stuba, u konkretnom sludajutri drvena direka, koji u masoneriii oznadavaju mudrost, snagui iepotu. To su stubovi koji, po uzoru na staru grtku tradiciju, svojim izgledom asocirajuna dorski, jonski i korintski stil. Uz zapiseiz predratnih masonskih dasopisa koji opisuju ovo zd,afi.e, znaiajno je misljenje masona Sretenj I. Stojko;iia-koji u knjizi ,,Slobodnozidarstvo" pominje or.r.r gradevinu i tudaSnliKalemegdan.

(38)

glasiloVelikeloZeSrba,Hrvata i SloCasopis,,Sestar", sluZbeno venaca,,Jugoslavija'l od maja t927. godine pominje beleike Sretena Stojkoviia. On piSe,misledi na zgradt u kojoj je bila smedtena ova loLa, da je ,,docnijepreme5tena tz grada i do bombardovanjarE6z. godine nalazilaseu varo5iispod Glar.nepolicije'l Stojkovit daljedoje u ambulanti daje:,,Vi3e od ovogapiscu ovih redova poznato je, d,a visio o zidu jedan uramljeni crteZ dovetje lobanje. PokuSavano.je bilo kod vojnih vlasti da kuiicu fotografiSemo, a crteZlobanjeponesemo u LoZu,jer je govorenoda na poledini crteZapostoje neki zapisi. Vojna vlast nas je odbila, a po svrSetku rata crteZnije vi5evisio u kancelariji.Medutim, ima serazlogaverovatida je on zaistaod nekadainjeLoZe,jer je izgledaoveoma oveitao." godine dr VojislavKujundZi(, poznati slobodni zidar, Tako1927. beleZitak i to da su sena razmedi r8. i r9. vekamecluilanovima beogradskeloie, koja je postojala u danainjoj Galeriji Prirodnjatkog nuzeja, nalazili Mustafa-paia, Janko Katii, Petar ldko, bra(a Cardaklije (Popovii),kao i veliki grtki revolucionarRiga od Fere.KujundZii ovoj grupi ljudi dodaje i Dositeja Obradoviia, pa ceo skup clelujeveomaproevropskii prosvetiteljski. U to vreme politidku atmosferu ovog dela Balkanaumnogome odreclujeantagonizammedu samim Turcima, koji ie kasnije i ubrzirti podizaniePrvog srpskogustanka.fako neprijateljstvonastaloje izrnetlu Mustafa-pa5e, u narodu poznatog i kao,,srpska majka'l s otrzirom na to da je bio veomasklon reformamatada aktuelnogsultana Selima Treieg i kao takav blagonaklon prema Srbima, i OsnranaPazvanoglua, ioveka koji je bio na telu janitara koji su sepotpLrnoodmetnuli od sultana.Oni su u meduvremenupostali toliko jaki da su se osetili moinim da se suprotstave i samom sultanu. Ta obcst i5laje dotle da je Pazvanogluna sebepreuzeoi borbu protiv paSaluka, Itcogradskog tako da je na kraju ubijen Mustafa-paia, a ozlogla5ene dahije su svojom bahatoiiu i nemilosrdno5tu prema narodu, izazvale Prvi srpski ustanak. 'l'nkozgradaPrirodnjaikog muzeja,sudeii po masonskimizvolirtrir, irna veliko istorijsko znatenje, a koliko su je predratni slolrrxlrrizidaridoZivljavali podatakdaje tu bro u tom svetlupokazuje plirrrimni prvi masonski muzej u Beogradu. Ovu je graclevinu, do r,rr5.liocline,koristio jedan sanitetskimajor VojskeKraljevineJugosl,rvijc, godineVelikaloZa donelaodluku da se zgrada da bi 1936. pa da se tu ofvori Muzej masonUpravi varo5i Beograda, ;rokkrri

(:s)

Wadimir Corovi( r8B5tgqt

stva. Za postavku su bila zaduZena dva slobodnazidara - i to elitni rsto riiari - Milan Prelogiz Zale\a i Vladimir Corovit iz Biogradal Vrtlozi potonjih ratnih vremena spredilisu ostvarenje ove ambicije,ali su i danas jasan pokazatelj kako 1e slobodno zidarstvo bilo doiivljavano u Beogradu pre Drugog svetskog rata, a kako se sve dramatiino izmeprednilo u posleratnimpreviranjima. ratna masonerijaje potpuno izgubila znaiaj, osim u egzilu,pa tako i priliku za bilo kakve lorme organflo' vanja u Beogradu. O nekim njenim ,,ekstremnim" varijantamagovoriieStarozdaftje

II

sacuvan.

Kako beleZiDivna Durii-Zamolo, skupljajuii seaanja razlititih hronifara, hotel ,,Starozdanje"prvo se zvao ,,Kod jelena",a potom ,,Grandhotel'l Zauzimaoje ceo blok izmedu danaSnjih ulica Kralja Petra,Graianiike, Ivan-begovei Cubrine, a nosio je ulidni broi ro clana5nje ulice Kralja Petra.,,Staro zdanje" je zidao knez Mihailo Obrenovii za vreme svojeprve vladavine,a jo5 r85o.godine Sigfrid KaperbeleZikako ,,knezMihailo nije Zalioizdatke,da ga i po obimu i po njegovojraskoii sagradi,da bi se mogao podititi pred ma kojih hotelom takozvanecivilizovaneEvrope". Knez Aleksandar Karadordevit, koji je bio na ielu Srbije iznredu dva perioda vlasti kneza Mihaila Obrenoviia, potom gradi rlrugi evropskiuretleni hotel, ,,Srpsku krunu'l koji Beograclani desto zovu i ,,Novo zdanje1Thko je ,,Grandhotel", ponovo postao ,,Staro zdanje'lkakvim su ga znali stari Beograclani do ruSenja, r938.godine. Kao $to ie sevideti iz daljegteksta,ovi prvi ,,evropski"hoteli u Beogradu bili su i veomavaZnasastajali5ta slobodnih zidara. Hotel seizdavaou zakup, i u njemu su sesmenjlali razliiiti zal<Lrpci. Deo njegoveistorije koji je nama bio interesantanjeste onaj gtlc BranislavNu3it pominje svoja seianja yezanaza ovu, u svoje vlcnrc najveiu gratlevinu u Beogradu.On beleZida je ,dugo godina
t40/ (4r/

kruna" Nekarlainjiizgledhotela,,Srpska

Takoje, u skladu sasvojim imenom, ,,Grandhotel', imao zaista raskoinu istortu, tokom koje je iak i goreo u poZaru koji je, po svemusudeii, bio namerno izazvan.Proveravaju6i podatke iz jedne pripovetke Ljubomira Nenadoviia, Divna Duri(-Zamolo nalazi lice

mason. Takosu r9oo.godinemasoniiz loZe,,Sloga, rad i postojanstvo,' morali da napusteovo istorijski znaia.jnobeogradsko idanje. potom su neko vreme odrlavali sastanke u Valtroviievom stanu,ali setakav nadin rada pokazaonekomfornim. Ova loZaje poslenoveseobe imala svete5te sastanke u jednoj od prostorija Narodnog muzeja,diji je Valtrovit bio osnivadi upravnik. III Slobodni zidari su imali svoje skupovei u nekada5njem hotelu ,,Srpskakruna", u zdanju na po3etku ulice Kneza Mihaila, gde se
142)

sada nalazi Biblioteka grada Beograda.S tim vremenom, kada su u kojoj je glavni se masoni tu okupljali, u vezije i pikantna anegdota jedan policijski Spijun. nesreini uiesnik bio kako U nameri da otkrije ko su srpski masoni (ili ,,farmazoni", francuskog ternesreinoj adaptaciji su ih destoBeogratlanizvali u policije Milenkovica, po Tase rrina ,,framason"),agent, nalogu Sefa koji senalazio u sali u kojoi nameri da sesakrijeu jedan od Sifonjera je trebalo da se odrZi skup slobodnih zidara. Ne lezi vraZe,njegove informacije o vrmenu odvijanja dogadajanisu bai bile narodito precizne,tako da je ,,proma5io"datum za jedan dan. Zbog svojenetaine informacije, bio je primoran da puna z4 sata provede u 5i pojave,a on, jadan ali odan, fonjeru, iekajuii da se masoni najzad. . izveitaj svojim Sefovima.. konatno satini toliko vaZan primamljiva samo slobodnim nije bila krune" Zgrada ,,Srpske graclanjedna elitu iskljudivo asocijacijakoja okuplja zidarima. JoS je svoje skutakotle testo organizovala skog druiwa - rotarijanci, je veka. godina zo. poveu ovom zdanju.To bilo tridesetih godine.U to vreme bio je kruna" izgratlenje 1867. Hotel ,,Srpska je po ugledu je gracleno zdanje Beograd imao. Ovo najbolji hotel koji gradu, pa je i u najieSia odmori5ta na hanove,koji su nekada bili burmm dvori5te. Pritisnuta kruna" imala veliko centralno ,,Srpska i Navremenima,menjalaje namenu,pa je tako u njoj bila smeStena

(+:)

lr. Or.rgog svetskograta slobodni zidari su se okupljali i u zgradi koja senalazilau neposrednojblizini zdanjaNarodnog pozori5ta, na danaSnjem Tigu Republike.U to vreme nije postojala dana5njazgrada .Jugodrva",koja se nalazi tik uz pozori5te,vei je na njenom mestu bilo drugo zdanjekoje su izvesnovreme koristili masoni kao svoju loZu. VI predratnog Jodjedna po masoneriju veoma znatajna graclevina je, a nalazilase na uglu ulica Prote Mateje i \eBeogradasruSena goieve.I u njoj su se odvijali slobodnozidarski obredi, a tu je stanovao JovaAleksijeviC, sekretarNovog saveta Skotskog rituala Srbije i veliki seketar VelikeloZeKraljevineSrba,Hrvata i Slovenaca. Aleksijevii je bio i dugogodiSnji glavni urednik masonskogiasopisa,,Neimar'l kojtje poieo da izlazi r9rz. godine u Beogradu.Redakcija tasopisa se nalazila upravo u ovoj kuii, sa preciznom adresom; Prote Mateje broj 23. Kako je pisalo na,,Neimaru', administraci.ia lista nalazilaseu Studeniikoj broj 46A.. To je zgradakoja je takode veoma znaiajna za istoriju mecluratnemasonerije,ali pod drugim imenom. Naime, Studeniika ulica je u meduvremenuprornenila ime i postalaGaraSaninova. Tamo se kasnije nalazilaVelika loia ,,Jugoslavija", a bila je u istoj zgradi, do Drugog svetskog rata sa adresom- Gara5aninova broj 8. VII Posebnointeresantnuproilost imala je gradevinakoja je pripadala VojislavuKujundiiiu, a nalazilaseu fakiiievoj ulici broj 9. KujundZii je bio poznat predratni slobodni zidar, a pored ostalog,ostao je zabeleien u istoriji i po tome Sto je bio jedan od osnivada druitva kematista ,,Oganj'1 Ova zgradaje sruSena u drugoj polovinr zo. veka, a stariji Beogradani je pamte kao rasko3nozdanje. Na njenom mestu nije niklo niStaosim parkinga,pa je ostalo pitanje ko je i zaito reSioda je sru5i.Navodno je namerabila da seovde sagradi Arhiv SANU. Dokjedni tvrde da se to desilo upravo zato 3to je zdanjeimalo lnasonskunamenu, upuieniji sveto tumade obiinim gradskim ja\45)

p"-riita natazita sezgrcitau kojojsuseokupljali !i::!.^!:,ri!!"! t masonL 1972, PrerTratn rodna biblioteka Srbije od ro4s.do r97o. godine, kada je preseljena u danasnluzgradu na vraiarskom p/atou pored hrama Sveiog Save.

. _,^f1.."u_o.,ulg.zdanja u nloj oanas brbtloteka grada Beograda.

IV

ni p*osle Loga nilebitnopromeni-ena jer je

foi jedno vaZno masona na razmeclivekovabilo je _sastajali3te pored,Skadarlije, u.zgradi koja se nalazilau Zetskoj l:lirl"!". urrcr. l;anas nue lako prepoznatikoj a je to zgrada,ako se sudi samo po rzgledutasade. Nama su bili dostupni samo podaci o tome da su sl?b:dni zidari tu okupljalt,ali nije saiuuin podatuk o L,ioju :ezgrade, kao ni o tome da li je zgrada saduvana ili jJ sru5ena u bom_ Daroovantu. Tako su se masonskiradovi odvijali u zdanjimakoja uglavnom nisu bila pravljenakao namenske slobodnozidarske lo2e.N#.SCe ,u poiedineprostorije unutar zgrade bile naknadno adaptirineu tu svrnu. to te raztogStodanasna fasadama takvih zgradane postoje vidljiva. obeleija slobodnih zid.ara,jer one nisu ""i g-a"ir.-t uo masonska sastajaliSta.
\44 )

IzgledKapetaflMilinog zdanja u dobn nastarka

PIon zgrade dr Vojslata Kujund2iia

va3lukom, tako karakteristitnim u posleratnom, a bogami i potonjem Beogradu. Zgrada je bila napravljena r9r.r. godine, u-na gradevinskim_ planovima je kao autor bio potpisan gratlevinski inZenjerNikola Matejii. U ovom_ zdanjudugo senalaziobioskop,,Korzo" koji su poseii_ -. Beogradani, ne znajuii vali da posle prolek.ile ova iala postaje masonska loia. . V]II

Ovo nije bilo neobiino, s obzirom na to da.jekapetanMiSaAnakapetana"naprav stasijevif bio slobodni zidar. Zgrada ,,dunavskog ljenaje r863.godine,a prvobitno je MiSaAnastasijeviiplanirao da to privatna palata.Za projekat prelepegradevine,a u ono bude njegova zdanja, bio je zaduZen vremei jedinog monumentalnogbeogradskog Ceh JanNevolakoji je istovremenobio i glavni inienjer u gradevinskom odeljenju ,,Popeiiteljstvavnutrenih dela'l Kako tumadi dr BrankoVujovii, u knjizi ,,Beograd kulturna riznica",gradevinaje obstilsku likovanau duhu romantizma,pa njenaarhitekturapredstavlja i srpsko-vizantijskihgradirneiavinu romano-gotskih, renesansnih delu glavnefasade, u posebnooblitcljskih tradicija. Na sredi5njern kovanim ni5ama,nalazeseskulptureApolona i Minerve. Tokom izgradnje,kapetan MiSa je odustao od prvobitne narrene da zgradabude privatni dvorac i odluiio da to postanenje gova zaduZbina ,,oteiestvu",kako i danas piSe na zdanju. Inte resantno,poslesilnih druitvenih promena od r863.godine,kada je r zvanitno postala zaduZbina,zgrada je i do danas saduvala tu narncnu. Mnoge druge gradevine tiji su vlasnici imali istu ideju, to nisu doZivele,vei su destomenjalevlasnike posle zlosre(nekomu

Slobodnozidarski radovi odvijali su sei u zgradamakoje nisu nr projektovaneni sagradene s namenom da budu masonskihramovi. Sticaj okolnosti im je ipak i tu namenu, pa su se tako iz"podario" vesno vreme beogradski masoni skupljali i u Kapetan-Miiinom , zdanju,na danaSnjem Studentskomtrgu.
(.16)

Simbol na thl

fasade

Deo fasade Kapeton Milihog zdanja

posle Drugog svetskog rata, iije posledicesu nistiike nacionalizacije i danasvi5enego vidljive. U zdanjukapetanaMiSeAnastasijeviiabili su smeiteni Gimnazija, Velika Skola,Ministarstvo prosvete,Narodna biblioteka, Narodni muzej, da bi se danasu njemu nalazio Rektorat Beogradskog univerziteta, deo Filolobkog i deo Filozofskog fakulteta. Deo glarme fasade ovog zdanja prirukao nam je painju, jer se iznad prozora uodava sirnbol koji nije bio vreme na ovakvim iest u ondaSnje zgradama,a odavao je, moZda, slobodnozidarski stav Mise Anastasijeviia. To su stilizovano upletenidvojni trouglovi, koji tvore Solomonov pedat ili Davidovu zvezdu,kako je neki nazivaju. Ovaj simboltestoje viclanu jevrejskom folkloru, ali je zbog Solomona imao snaZnusimbolidku vrednost i kod slobodnih zidara. Ovog puta, moida ba5 da ne bi prirukao preveliku paZnju, ovaj simbol nije napravljenna tipiian naiin, vei je rotiran za 90 stepeni.
(48)

(+s)

Unutrainji izgledloie Jugoslavija pre,,samouspavljivanja"

\t\\hitItsti'o Suda Opitine gradaBeogratla o rlasfliitru nad kutom u Studenikoi ulici

Doduie, tako postavllena zvezda, kaZuupuieni, bila je prisutna u ornamentici hri5iana jod iz vremenaNikejskogsabora,pa o ovom simbolutrebasuditi kainie obazrivo. IX Istorijski gledano,verovatno najbitnije zdanjeslobodnih zidara u Beogradu pre Drugog svetskograta nalazilo se u dana5njojuhct Svetozara Markoviia, kod broja 46. Ovde seu dvori$noj zgradi nalazila slobodnozidarska loZau kojoj su seokupljali meduratni masonr. Kako smo vei pomenuli, i u periodu izmedu svetskihratovaova ulica je menjalaime, pa je tako zgradabila, prvo na adresi Studeniika broj 46 A,,a zalim Gara5aninova broj 8.
t5 0 /

l)ozvolu za gradnjuna ovom placu najpreje u svojstvupravnog lirrr clobilaslobodnazidarska IoZa,,Pobratim" iz Beograda. U sverlrriirnstvu koje je izdaoSud opitine gradaBeograda, 27. juna ry23. rdinc, pi5ekako j ova loLavlasnik placau (tada) Studeniikol ulici. 1y Kito zastupnik ove loZe navedenje Dorde Va.jfert,industrijalac. O irrvnosti rada masona izmedu dva rata govori i deo ovog sverkrt'rustvau kome seiasno objaSnjava pravni statusplaca. 'lir piSeda je ,,imanjeozgo u tapiji prava svojinaVrhovnoga Sav('lir Srba, Hrvata i Slovenaca koje je Vrhovni Savetpribavio ujetlirrjcnjcrr svih slobodnozidarskihLoZau Kraljevstvu,a koje je bilo svojinir slobodnozidarske loZe'Pobratim'po tapiji br. 8zo8/rzgod. i jc tcSenjem lr,ojir ovog sudaod 27-II-4. br. 10640oglaSena za nev,tlt't'tt'l

t 51/

U Arhivu grada Beogradaostali su dokumenti koji govore o tornc kako je od Gradevinske direkcije Sudaopitine gradaBeograda llllcno nadzidivanje r933. godine.Ovlaiteni arhitektkoii je nadglerllo radovebio je Dura Bajalovii, takodemason i ugledni beolilrdski gratlevinar,koji je iza sebeostaviobrojne upetatljive gradevirrc. U njegovom tehnitkom opisu, koji se duva u Arhivu grada llcograda,pi5e kako se ,,popravkazgradeu Garaianinovoj br. 8 sastoji od nadzidivanjasprata na zgradi u dvoriStu': Upravo u tom plostoru odvijali su senajbitniji radovi srpskih slobodnih zidara pre I )rugog svetskog rata. je To bilo vreme kada je nacistidkaNematka vidno napredo vlll. Uskoroje potela da pokorava.jedan po jedan narod u Evropi, nc krijuii jak animozitet prerna masonima. Tadaje postalo sasvim izvesnoda ie, pre ili kasni.1e, krenuti i u progon jugoslovenskih, odrrosno srpskihslobodnihzidara. Upravo u zgradi u Garaianinovoj broj 8, godine 1940.donetaie orllukao takozvanom,,sarnouspavljivanju" VelikeloZe,,jugoslavija'l Zlhuktala nacistidkaantimasonskapropagandanameravalaje kasrrije da u istom zdanju, tokom prve dve godine Drugog svetskog lirta, bude organizovanaantimasonskaizloZba,kojoj je posveieno lxrseblropoglavljeove knjige. X Da su neke od masonskihideja bile ostvarene do kraja, svepo nrcrrute loZe,odnosnozgrade u kojin.ra su seodvijalimasonski skupovi, bile bi n.rnogon.ranje vaZneod zdanlakoje je trebalo da ponese irrrc,,Kutaslobodnihzidara'l 'l'a bi gratlevina verovatno bila najupeiatljivije slobodnoz' ,lirlsl<o zdanje u Beogradu. Takoje, sudedi po r.racrtu koji je saduvan rr Alhivu gradaBeograda, projekatzgradeiz ry4. gwa predstavlja rlirrc.llilo je izvesnoda su slobodnizidari ieleli da naprave veliki rrrirsonshi hram u prestonici, ali iz nepozratih razlogaon nije iz da je nacrt za ovu gradevinuuradio lir,rilcn.Ostaloje zabeleZeno pozrrirli arhitektonogadoba Nikola Krasnov, liinost koja je umno r:rc r1r rrticala na beogradsku arhitekturuizmedudva svetska rata,

$.-4.i1 -.ilq'

Krasnovljev projekatmDom shbodnih zilara u Beograclu, ryzj.

(s:)

SPOMENICI PODIGNUTI ONIMA ZA KO'E SETVRDI DA SU IMALI WZE SA SLOBODNIM ZIDARIMA

Peiat loie

"Pobratim"

Lidnosti koje temo pomenuti u ovom poglavlju,a pogotovo niihovo delo, istorijski ne mogu biti dovedeniu pitanje.lrljihov znaiaj je nesporan.NJihovapripadnost slobodnozidarskomredu samo je pokazatelj njihove neobidnosti. SpomenikRigi od Fere Spomenik ovom grfkom pesniku i revolucionaru podignut je 4. maja ry94. godine i nalazi se na potetku ulicekoja nosi njegovo ime. jedan je od revolucionarasvog doba (tlsz-tzg8), sa jakim vizijama i idejama o osloboclenjubalkanskih naroda. Riga od Fereje rotlen u Grikoj, ali je Zivot okonfao u Beogradu,gde su ga Turci pogubili u kuli Neboj5a. Njegovo pripadni3tvo slobodnozidarskom redu vezujese za grdku Heteriju, oslobodilaiku grupu koja ;'e bila bliska saslobodnim zidarima, ali i za dlanstvo u prvim beogradskim loZama,kao i za poznanstvosa srpskim masonima onog doba, poput Dositeia. To je bilo vreme kada je slobodno zidarstvotek prodiralo na balkansko podneblje.Slobodni zidan su metlu prvima pronosili duh ravnoprar.nostii slobodekojije neposredno

\54)

(:s)

pre smrti Rige od Ferevei doneo revoluciju u Francusku.Sveseodvijalo pod masonskomparolom,,sloboda-jednakost-bratstvo'l Zadojen istim idejama, stradao je od turske ruke, koia ie bila naiveca balkanska prepreka takvomdruStvenom sistemu. Spomenik Dositeju Obradovitu Prvr.srpskr moderni prosvetiteli, DosireiObradovic, dobio je spomenik r9r4. godine u Univerzitetskom (Studentskom) parku. je iiveo od 1742. Dositei do r8rr.godine, a vecitonemirnogduha i beskrajnoradoznao,u masonerijuje najverovatnijestupio riTrstu.

spomenikaKaratlortlu.Tek nekoliko decenijakasnije,a u vezi sastogodiSnjicomDositejevesmrti, beogradskaopStinaje raspisalakonli.trrs za izradu monumenta, Izmedu dvanaest autora Dobedioie Rutl,,ltVrldec, kom eie povereno da spomenik inapravi.

Uenianje kralja Alekandra i kraljte Marije

Spome n ik D osit eju ObradotitLt

je imaoneobicnu zivotDositeiev, isam spomenik istoriju. ^ 5.lgi - Srbiji U r9. veka. osim Dosireju, razmisljalo sejoSsamoo podizanju
(5 6 )

Valdecjeste bio slobodni zidar, ali masoni wrde da to nije bio razlogStoje upravo on pobedio autore kao 5to su bili Toma Rosan clii i Simeon Roksandii. Postoji anegdotao tome da je pokusao da kontakte da ,,poguraju"njegoviz ,,aktivira"svojeslobodnozidarsk boa ali je oitro odbijen, uz napomenu da te najboljaideja pobediti. Valdecse dak pismeno obratio Andri Dorcleviiu, disketno nagla5ava.lueikako bi upravo njegovodlanstvou slobodnozidarskomredu tlebalo da bude od znadajaprilikom dodeljivanjaautorskogpriori tcta, ali je Dordevit oitro odbio ovakvu molbu, uz objainlenjeda ie najbolji pobediti. Valdecovaideja je, a to se danas vidi u Studentskom parku, zaistabila upedatljiva, a sudeii po pravednostikomisije i - najbolja. Njegovoslobodnozidarsko dlanstvoovog puta nije bilo od presudne virir.rosti. PominjanjeRudolfa Valdecau vezi ie i sa plaketon koju je Velika loZa SHS .fugoslavija" uputila nlihovim velidanstvimakralju Alcksandru i kraljici Mariji na dan njihovog venianja 8. |una t9zz. godir.re u Beogradu.Poveljuprepunu lepih redi i Zeljaza buduinost rlrlrrve i dinastije potpisao je veliki majstor Dorde Vajfert. Kako je

Gz)

Dreneomasonskilist ,,Neimar",,,nakoricama je u srebrnom okovu izraclenaod skulpirebrna povelja sa likom \ihovih Velidanstava, pergamentu ispisanoje: \ihoproiesora a na Valdeca, Rudoifa ture vim Ve[danswima Kralju Aleksandru Prvom i Kraljici Mariji, Velika Ioia Srba,Hrvata i Slovenaca |ugoslavija".
AIIPECA

3E'IIIKE JIOXE C.X. C. JYTOC.IIABTTJA

n o!flEcEllA

IbI{XOAHM BE'IIII.AHCTBI4I{A

IC PAIb Y

14 K P A JbI,IIIH
rlA llAE & Jyfia 1922 v EEOrPA.qv

NPruIBKOMIbI{XOBA BEHqAI6A

orory cP.6gt. n'rr.fl roFadr i. y cp.6'&r rtDq.u or cryrdtr B.m{r.ar, lh6".u rdrdro d' !.PFreE i.: l5rfuo+. Prrr 8r'!.q. Aiercrupt I r kpDqr ir kD$t B.ficrrc r@ IIdfl ct6., XPur. r Crotuq. JtrocM !,/|Fti\ B.,ru irl (ltl dr"r

Bama Be.rn<axctaa, Ha troltrony ae!etEaeclora Eexor docte aalredonerEoFa Po6ora.sa ntqrera eapoqa, npau 6,rrcrern 3!E|rt9. Bere]{e soeale JTereeaapaora KaPa' KaPaAxxact'.ie dopba, Ponosaqeautxa DopbeDrLa, 3arPerePdrle EaA l|alrlr]rr Ay6paBelra E raroBect|3ue 3oPy ]Ien(rsx raEa Erurex po!y, VnoPeao c ogo;n 3nel,qottr 6eEe r EpBa l{cKpa Cno6oa_ .^cher^e^a rora 3nAapcrra sa EarlxansFra x ueno[ Cnoreacron Jyry, paclar6yiyHv ry6ny xoin le aa ocrerau [yre ra cno6o!x.

KnezuMhailu SPomenik Iako za jednog od najProsve6enijih srpskih vladara,kneza Mihaila ne Postoje O'brenoviia, Podacikoji bi ga definitivno uvrstili metlu sloboine zidare,mnogi srPski masom tvrde da je on nePobitnobio mason' Ovakav zakljudak se uglavnom donosi na osnovu negove ProewoP-

Karadordu Spomenik Vodi Prvog srpskog ustanka spomenik je podignut na zaplatoa, a Postavlien padnom delu Svetosavskog ie na to mesto.1979' postamenlu sena humci koia nalazi na kamenom Skulptura eodine. je voZdposmakojeg Sanca sa 6edem predstavlja zemljani da 6i trebalo je grad od Turaka. pre 5to oslobodio godine, nego t8o6. trao Beograd

istoriii niiih ' liudi u italijanskoj Velike iasoPisu U zvanidnom na,,Sestar", loZe SHS ,,Jugoslavija'l Stojkovode se beleSkeSretenaJ. jakih intrmvi6a, koii kaZe:,,SPram je nih veza koie knez Mihailo imao satalijanskim slobodnim zidarima i knezu sDoneflik oatriotima, Macinijem i GaribaldiMihailu Obrenoviiu iem, misli seda le i on slobodniziu Parizu' Londonuili Laipcigu"' primljen dar. On je mogao da bude kontakte sa Napoleonom Mihailove Sreien St6ikovi6 analizira vrlo.dobro strogost r je poznavaa knez 'liei;, ali zakljudujei,'da naiisto da br mu se je bio toga usled pa svogaoca' l<onz-ervatirmosi sau sluca1u osvetro strahovito '/.irulazaku masonskuorganizaciju na'uzem u u Savez primljen je bio Mihailo knez znania.Biie dakleda
(59)

(ss)

krugu. Uostalom to sede5ava i danasu zemljamagde masonska or ganizacijanije simpatitna i gde se ona jedva toleriSe.Brat se registruje pod pseudonimom,brojem ili nekim osobitim znakom'l Spomenik knezu Mihailu napravio je takode Italijan, Enriko Paci, a otkriven je 1882.godine. Za sveianost prilikom o&rivanja spomenikavezanaje prifa koja je dugo kruZila Beogradom.Naime, navodno je izbio skandal zbog toga 5to je knez bio prikazan bez kape.U to vreme bilo je teSkozamislivoda se odrastaodovekpojavr gologlav na ulici, a kamoli da tako izgleda konjanik. Beogradska dariija je dugo brujala o tome kako sePacizbog toga silno razoiarao da je, navodno,izvr5io samoubistvo. Istina je, naravno, bila potpuno drugadija.Paci je poZiveojo5 dugo posle postavljanja spomenika,a navodno je bio toliko zaljub r-r ljen Srbiju i njene ljude da je dak i svojoj deci, u Italiji, nadevao srpsKa rmena. Moii Pijade Spomenik je na Novinarskom trgu, ispred zgradePolitike. \ePostavljen govo delo bite joS pominjano tokom ovog pisanija, ali ovde samo digresijada je ovaj spomenik belegjoSjednom od slobodnih zidara.

Ivi Andritu Spomenik Veliki pisac,ovendanNobelovom nagradom,ostavioje izuzetan uticalo je na generatrag u literaturi. f,ijegovoliterarno stvaralaStvo je podatak bio slobodni zidar, ali postoji da cije iitalaca. Za Andriia To se, je napustio ovu organizaciju. nadin i da na krajnje neobidan je bhrata, kada bio pre svetskog Drugog navodno, desilo ,,previ5e slobodnom masona. U Krkleca, takode zak" sa suprugom Gustava zidarstvu se neverstvosmatra velikim prestupom, a pogotovo kada je takavgreh uiinjen sasuprugom nekog od ,,braie'l

Sponenik Moii Ptjadefla NoNinarskonr trtu (6())

Spo menik bardu literature Ivi Andritu

I MESTROVIC MAGIJAAVAIE,KMLJ AIEKSANDAR, UTICAI FRANCUSKE

Avala je ,,jedva" planina. Tek malo je nadma5ila 5oo metara nadmorskevisine, odnosno uslove da vi5e ne bude brdo' ali to je bilo dovoljno da ostanetoliko vaZnai dominirajuia nad ovim graoom. Vekovima je bila za$titni znak Beograda,pa ie to i danas.Bez i vladarekoji su bili gospodarigrada,ona mu je obzira na civi-lizacije bila nekavrsta ,,kapije'lAli bai kao dto ovaj grad podseia na ,,kapiju tako Avalaasocirana kapiju Beograda Evrope", Badna tom mestu,na vrhu Avale,dogodilo senedto5to smo Zea potom i protumatimo... leli da razotkrijemo, II Avalasvojim izgledom zaistapodse(ana piramidu. I sadasu za n|u vezanarazliiita predanja,poput onog da posle koje bi porata nikada nije okondano istraZivanje I)rugog svetskog je kazaloStasezaistanalazi podno ove planine, ali ostalo zabeleieno clajedan mineral po njoj nosi ime i da je samaplanina,ba5kao i cela njenaproilost, dostojnaknjige samo njoj posveiene. 5to bi trebalo Samoime, ,Avala',nastaloie od turskog ,,havala', tla obeleii branu, ,,prepreku,pregradu, mesto ili objekat koji ima pod sobomvidik koji dominira okolinom I Ali je, takotle,sigurno da su na njenom vrhu iesto bivali oni koji su pravili utvrdenjaba5zarad i gradana us(u Save tu je bilo utvrtlenie u Dunav.Najzad. r)cuvania l\.rlce od Avale,a sam grad Zrnog koji se nalazio na njenom vrhu, veku. kao veomavaZanjob u srednjem ostao.jezabeleZen jer je bas MoZda je bolje vratiti se suStini naieg istraZivanja, takvrrkakvaje bila, Bogom dana,Avalamogla da posluii masonima zir intcresantnusimboliiku igru u,,predvor.iu"Beograda.Oni su, a da ostavesvoj Io nijc tajna, umeli u mnogim svetskimprestonicama

Spomenik Branislav u Nuiiiu Nalazi sena Trgu Republike.Prita o Nuiiiu tek predstoji.. .

(oz)

(e:)

valo logitno, ali previSejednostavno da bi toliko dugo Beogradanima bilo potpuno nepoznato. Poudeni iskustvom da je u ovom gradu svemoguie, krenuli smo ka Avali. III Autor spomenikaNeznanom junaku iesle lvan MeSt rovi(, 5lo dobro upuienima vei dovoljno govori,a za one koji to nisu, Pomasor znati vajarje bio i uvaZeni u Kraljevini Veoma cenjen Jugoslaviji, a na osnovu pona5anjar stavova kralja Aleksandra Kaprema njemu,bio je r radordevica jedan od onih u koje je vladar imao ogromno poveren;e. Upravo je Ivanu Me5troviiu gradnja nekolikoka' bilapoverena koji su obelepitalnih spomenika iili ne samoondainji Beograd,vei kada i predratnu Kraljevinu.Sada, je sveto uveliko pro5lost,znaiajn-o ie to da je upravo Ivan Medtrovii rastubio jedanod rodonacelnika pratilac oca, je i duhovni Mate bio a da njegovsin ranjabivie drZave, je jedan voda emigracije. ustaike od buduii da bio rata otvoreno komuIvan Mestrovii je tokom Drugog svetskog ideje' dokje Mate ostao usta5ke Yodom Antom Pave[eem, nicirao sa principima. istim veran IV

AtaLl stednjovekotni grad Zrnov, kolorisana razgledxica, t9ro.

trag, a taj obidajje i danasnajviSe uvreZenu SjedinjenimAmeridkim DrZ.ayama. SAD su bukvalno kcate simbolima slobodnih zidara, a masoni su ih, dabome, ostavljali upravo na kapitalnim zdanjima. Naravno,ovakvi simboli postojei dirom sveta. Piramida je, podseiamo,veomavaZansimbol masonske ikonojer slobodni zidari se iesto oslanjajuna tradiciju antiikog graFtje, graditeljstva, pogotovo na sedamsvetskihtuda. Tu postoji i mnogo znaiajnlja vezanostjo5 za stari Egipat i njegovugratlevinskutradiciju, pa iak i za one kulture koje su joj prethodile, ili seuplitale u istoriju ove veoma istaknutedrZavestarogsveta. Pogotovoje vaZnazarubljenapiramida koja na vrhu, kao centralnom mestu, podrazumevaprostor za ,,oko svevideie",jedan od osnovnih simbola u slobodnih zidara. Avalaje trebalo da bude upravo takva.. . Uz pomoi i podrSku prijatelja, traZio sam vezu ove planine i simbola koji podrazumevapiramida u masonskojikonografiji. Trebalo nam je malo vremena,ali na kraju priie mislim da ne samo da smo je nadli,nego nam je bilo potrebno neko vreme da shvatimokoliko je odigledna,a o tome bezmaloniko nije pisao;u javnostije nisu pominjali iak ni oni koji sloveza poznavaoce istorije. putovanje je Na ka Avali potaklo nas razmiSljanje Predraga Batiniia, koji je pretpostavioda postoji vezaizmeclujednog spomenika na Avali i joi jednog u Beogradu.Poslerazgovoras njim sveje delo\6 4 )

domovinu. Tivotbraneci izgLrbio rirtrr

(65)

Pnl az spomeniku Neznanom jut aku

Nrri slo tenik niie izi starog

U to vreme, posle Prvog svetskog rata, u Evropi su nicali sliinr spomenici,pa su takvi monumenti bili vec podignuti u Pragu i parizu. To je bio jedan od nadina da se uz prjitet saiuvaju sec-anja na ZrtvePrvog svetskog rata, a neznanijunak je bio simbol svih ratnika koji su u borbama poginuli. Moida nije zgoregda pomenemo i natin na koji je spomenik

Uz sebeje imao i uprtade, fiSekliju, 9o metaka i dva srebrna sr'psha dvodinarca. da je nesreinik bio treiepozil)ar.rainjiistoridari pretpostavljaju vremeiantovek. virr,tlakle,relativno jul(rda je donesena odluka da se posmrtni ostacineznanog nrrli.rsahranekako je to red nalagao,uz dttLnepoiasti, predsednik predsednik orllrorabio je onda5nji NarodneskupitineKraljevine Juliosllvijc, dr Ivan Ribar. Interesantno,kada je bio okonian Drugi revolucija" koja je donelapotpuno svctslii rat i takozvana ,,narodna predsednikaSkup5tine mesto teritoriju Jugoslavije, na rrrvi lclin r.ra )lil je Ivan Ribar. | Ponovo izabrandr I )ol<tor Ivan Ribarje bio mason. ( 67)

( 66)

Broz i dr lyan Ribar

Zanimljivo je i to da je i taj prvi spomenik, koji je bio nad posmrtnim ostacimaneznanogjunaka, mogao da se dovedeu vezu samasonskim simbolima... Iako je posveten nekom nepoznatom ratniku, napravljen;e tako da asocirana piramidu, Stojoi jednom potvrduje pretpostavku da je sveovo bilo deo masonskog ,,potpisivanja'l Neznanom junaku su se poklonili mnogi vaZni masoni ondainjegsveta,pa tako izdvajamo posetu Beograduameridkoggenerala DaglasaMakartura. On je poloZio venac na prvi spomenik, u svojstvu,,naielnika Deneral5tabaSledinjenih Ameriikih Driava" r93r.godine. . Od masonakoli su poloZilivenacna ovai spomenikcasopis je r927.godineizdvolioIvanaPalandadita, ,,Sestar" dlanaloZe,,Garfild" iz Cikaga.U ,,Sestarrl'pi5e kako je Palandaiit jedan od uglednih ilanova na5ekolonije u SAD i vlasnik dva masonska lista koji se Stampajuna naiem jeziku. On je bio i predsednik Kluba Jugoslovenskih slobodnihzidarau Americi. je zabeleZeno U ,,Sestaru" kako je Palandatii na grob neznanog junaka na Avali poloZio ,,divan venac od prirodnog cveta okiien
(6 8 )

tlvcura trakama sa drZavnom trobojnicom. Na trakama je natpis na nirscm i engleskom jeziku u tri reda - Neznanom junaku lugoslovcrrski Klub slobodnih zidara u Americi". VI

sItonrctri ka.

(os)

.\nlttlovcrouti grad Zrnor nekolikominuta pre nienja

Uojtiici Vojskekdhel,ine Jugoslavtjetokom railova

t 1 I t,'. tLt l ,'t,tI

n(l tti l o ,/rnov s a rtl ' u A ral c

(zo)

Kamionima su dugo odvoZeni kamenje i 5ut, dok je istovremeno bio pravljen prilaz buduiem rnonumentu. Brojni vojnici godinama su Meitroviievu ideju pretvarali u delo, dok Zrnov nije nasilno,,prekomandovan"u istoriju. SadaMe5troviiu nidtaviSenije stajalona putu ka realizacrlinjegove zamisli. Samo, Sta je on to uradio, a da drugima nije bilo vidljivoi VII Nije vaZno samo to 6to je morao da zauzmesam vrh planine, vet i to 5to je odluiio da ,,dopiSe" planirane simbole kako bi njima obeleZioceo grad. Ovog puta tragaoje za vezomkojom bi pokazao jednu vrstu tajne dominacije svoje ideje prestonicom, a koju bi mogli da razumeju samonjegoviistomiSljenici. To nije neobidno kod masona,naprotiv, to je jedan od naiina na koji masoni medusobnokomuniciraju, istituii znadajslobodnog zidarstva,ali tako da laicima, odnosno ,,profanima" to ne privlati paZniu. Najzad, to je i ideja zbog koje je nastalaova knjiga. MoZdaje uputno badovde podsetiti na to da u Va5ingtonu, na primef postoii pet vainih masonskih zdanja koja medusobno tvore pentagram koji bi bio uodljiv ukoliko bi se na ove gradevinegledaloiz aviona. Sliine ideje nisu bile zapostavl.jene ni u prethodnoj kralje vini. Jedino su ieste smene vlasti spretavalesrpsku masoneriju da udini ne5toslidno,pa su prevagnule ideje pojedinih slobodnih zidara da obeleZe svojeprivatne kuie. Dakle, ovaj natin ,,gradevinske komunikacije" i odnosasimbola Meitroviiu je svakakobio jasan. On je ovog puta oiigledno imao drugadiju ideju.

Podseiamo da u periodu izmeclu dva svetska rata ovakvo nrirsonsko,,potpisivanje"na gradevinama nije bilo nimalo neobiirro. Naprotiv, veiina zdanja koja ie ova kn)iga pomenuti, jesu gradevine nastaleupravo u tom periodu. Taj meduratni period se smatra i vremenom kada je slobodno zidarstvo doZivelo najvecu ckspanziju u Srbiji, i kada je veliki deo srpskeelite, bila ona politiik;, duhovna ili je pripadala industrijalcima i trgovcima, bro ukljuien u red slobodnih zidara. Najzad,poznavaocimasonai njihove istorije skretu paZnjui na vei pomenutu arhitektonsku i duhovnu komunikaciju savremenih zgradasa simbolima Starogsveta,pa je tako, a sadaje to oiigledno, bilo i u MeStroviievojviziii. .. VIII Dva najpoznatija spomenika koji krase danainji Beograd jesu pobede'lkako je tvrtlavi, odnosno ,,Vesnik Pobednikna Beogradskoj ime, i spomenik Nerata ovaj spomenik nosio pre Drugog svetskog znanom iunaku na Avali.

'Iido seovaj spomenik zvao,Vesnikpobede"

03)

Aleksandrijskisvetionik,takodejedno od sedamsvetskihiuda. Oiigledno je da je Meitrovii hteo da se,,potpi5e", dovodedisvoja dva spomenika,jedan crni a drugi beli, u medusobnuvezu.Ostaje pitanjeza5toje to radio?

ljudi, bio je samoljubiv,pa je gde god je stigao osnivaogradovekoje da objirna je davaosvojeime. U Aleksandriji, u Egiptu, pokuSao jcdini sve vredno u kulturi, nauci, filozofiji, arhitekturi, gratlevinarstvu i urbanizmu helenskog sveta, Sto verovatno najbolje naudnogi literarnog blagaGrka i istodnih ilustruje riznica ondaSnjeg naroda - Aleksandrijskabiblioteka, u kojoj su, pre nego Sto ju je uniStio poZar, bile pohranjene stotine hiljada pisanog materijala. Medutim, osim ove biblioteke,Aleksandarje ceo svoj grad pokuSao da izgradi u skladu savrhunskim helenskimprincipima.

Slovakoj
4An4S 511

pisala na spomeniku: ,.aleksandar kralj lugosla je neznanom junaku,,

IUSA4A-..

x
predraga Batiniia koji duZe od dve _ Odgovor smo potraZili od decenijeproudava or.u oblast i koji nas je upoznao sa nastankom simbola iz ove priie. _ Prema njegovim redima, ,,bitno je da je helenizamzapravobro vrhunac starogrdkekulture, sa svim atributima - uspesimai neuspesima - pravogklimaksa'l AleksandarMakedonskije nastojao da objedini sva kulturna r materijalna bogatstvahelenskogsveta. Kao i mnogi drugi moini
\74)

rrladara Kira Monument asocirana grobnicupersijskog

U Joniji, u Maloj Aziji, nedalekood Efesai Halikarnasa(danaSnjeg Bodruma), gradova u kojima su bila dva svetskaduda - Arte-

guiavao je posebnim sluZbamada pale vatru pod podovima stambenih zgrada,$to je prvi oblik centralnoggrejanja.Postojaoje i centralni kanalizacionisistem. Nedalekood tog dela jonijske obale nalazi se ostrvo Rodos,na kojem je bio izgraclenduveni Kolos, jo5 jedno od sedam svetskih iuda, koji je zapravobio svetionik,baSkao i onaj na ostrvu Faros.

sandar je na obali podigao svetionik - beli spomenik. To su bile meclegrada. Tako je i Me5trovii, u stvari, nastavio da pratj istu ideju i da takav simbolitki zapis ostavi i Beogradu. Pored simboliikog postavljanja mauzoleja i svetionika u okrilje lugoslovenskogprestonog grada, MeStrovii je zi uzbr spomJniku Ne-' znanom junaku uzeo grobnicu persijskog kralja Kira, na koju avalski spomenik neobiino podseia. X Medutim, veza izmedu dva Meitroviieva monumenta nije bila samo u ovoj duhovnoj relaciji sa spomenicima slarog, antickog sveta, vet sevajar potrudio da medu njima joi jednu, fizickukomunisprovede kaciju. 176)

goliieni muikarac. Pa opt, gledano sa Avale, udaljeneviSe od zo kilometara od potpuno je zanemarljiva. Beograda, ovirazlika u uglu posmatrania Tako su Meitroviievo delo i doprinos ideji slobodnogzidarstva ovogputa bili ocigledni.

Pogledka Beogradu: ovom trasom stiglo bi sedo srcaprcstofiice

I<tiiedansnimakza usPomenu

Metlutim, postoje i argumenti koji su metlu mnogim srpskrm masonima izazvali gnevzbog MeStrovidevih potonjih ideja i postu paKa... XI

junaku bilaje duga i naporna Neznanom Gradnjaspomenika

pripada Me$troviieva stilska umetnost naSoj sredini, nadem narodu..." Ovakoje razmi5ljaoMoia Pijade,takodemason. Zivotije Dorilevii pasionirano analizira Meitroviiev rad i tako

nije - gratlevinena tije temeljeje sa obe straneSaveoslonjendana$nji most) postavi skulpture. Spomenikje podrazumevaoskulpture odnosno Tvrcara DuSanai kralja PetraPrvog na desnoj obali Save, tka i Tomislava uz lelu obalu. Za ove radoveMe5trovii je traZio ni manje ni vi5e nego z4 mrodbilo je ovakvu veIiona onda5njihdinara, a tadainjeNamesniSwo liku investiciju.Razlogje bio oiigledan za toliki novac,kako beleie hroniiari, u Beogradu je mogla biti izgratlena i zgrada opere i zgradaumetniike akademije. XII Priia o Avali, kao piramidi, odnosno Ivanu Meitrovi6u, kao tvorcu najupedatljivijihbeogradskihspomenika,moida i ne bi izgledala tako autentidno da svoj pedat na nju nije stavio i prvi iovek Kraljevinefugoslavije, kralj Alekandar Karaclortlevi6. pripadni$tl'u masoneriji mnogo se govorilo, naO njegovom 'gailalo i spekulisalo,ali je konaino izve5tajfrancuskog poslanika Leona Dekoa definitirmo potvrdio kraljevo ilanstvo u slobodnozrdarskoj organizaciji.O tom periodu obimno i precizno piSedr Ljiu knjizi ,,OdnosiSrbije sa Francuskomi Engljana AleksiC-Pejkovi6 leskom r9o3-r9r4".

_Samo za spomenik na Avali bilo mu je isplaenorzo miliona onda5njihdinara, i to iz lidnih sredstava poiivieg kralja. O. Me(l.rovi(evoj,,finansijskoj ambicioznosti"upeiatljivogovon r rdeJada na obe strane Mosta kralja Aleksandra u Beogradu (gratlevinekoja je prethodila danainjem Brankovom mostu, piecrz(78)

0g)

Zahvalj$fti dokumentaciji Vojnog muzeja u Beogradu, kao i predusretljivostikustosa Marine Zekovi6, dojli smo do fotografija koje neumitno pokazuju kralja Ujedinitelja kao nespornog masona, jer postupci uvek govore viSeod reti. Fotografijeje napravio danas nepoznati autor koji je pratio kralja tokom ceremonije polaganja kamenatemeljca spomeniku Neznanom junaku. Svese deiavalo na Vidovdan, 28. juna t934. godine, po oiigledno veoma toplom oanu. Buduii da je samonekoliko meseciposle toga Aleksandar ubijen u Marselju, ove fotografije spadaju medu poslednje koje su obeleZilenjegov Zivotni put.

Danas ostaje pitanje da li je Meitrovii samo po5torraoideru kralja Aleksandrada se na,,masonskinatin" potpi5e na Avali, ili je, moZda,sambio tvorac takveideje.Sudeii po postupcimakoji su usledili, kalj je morao da zna 5tato, u stvari, Me5trovii radi. javnosti, a pogotovou onoj Podseiamoi na to da je u ondaSnjoj beogradskoj,vodena vrlo Zudnaraspravao tome gde bi trebalo da bude postavljenspomenik Neznanomjunaku. Na kraju, bez obzira na mnogobrojne otpore toj ideji, upravo je kralj ,,presekao" debatu donevdi liino odluku da crni monument zauzme mesto na vrhu planine. najbliZebeogradske Medu najvetim i najZudnijim protivnicima ove MeStroviiever Aleksandroveideje bio je BranislavNuiii, koji je iesto isticao kako je heroju nastradalomu Prvom svetskomratu mestonegdeu centru grada, i predlagaoje da to bude mesto ispred Ratniikog doma, posleratnogDoma armije, odnosno danainjegCentralnog kluba VojskeSCG. Daljeje Nuiii govorio o tome kako je besmislenoda takav spomenik bude postavljentako dalekood centragrada,dakna Avali, jer su tamo odlazili samo imuini Beogratlani,sa ljubavnicama,kojima je, zaraddiskrecije,ponajmanjevaZnoda seSepure pred tako vaZnim spomenikom.Najzad,odlazakna Avalu tih predratnih godina,bio je privilegija samodobrostojeiegsloja ljudi koji su imali svojeautomobile. Doduie, ni danasnije mnogo drugafije. Eto, to je bio NuSiiev argument,ali nije bilo po njegovom. Eto tipiine nu5iievskeironije, danasse tamo nalaii spomenik posveienupravo - njemu. XIII Na Vidovdan 1934.godine kralj Aleksandarje doiao na Avalu praien oficirskom svitom u specijalnomautomobilu. Gardisti su vei bili tu. Postrojenisu fekali da potne sveianaceremonija. Posebnu dokumentaristidkusnaguovim fotografijamadajetrenutak poietka svedanosti kada kalj AleksandardrZi srebrni dekit u tuci. A srebrni iekii soada u osnovne simbolitke alatke masona. StaviSe, u skladusa simtolima slobodnih zidara,tekii ima posebno pa dak i kada mason umre, odnosno, kako kaZu njegova znadenje, ,,braia",kada ,,odena vetni istoV', za njegasekai.ei ,,kakoje ostavro iekii'l (8r)

I I

Radovi na Avali:p.rilikalla naviiaai,,portizana vidc Lako je zaisra ESteaao Parnr vauaK ( 8o)

Krr jevska svia stiIe tn Ataltr

."#
I't,lj A/|(s t.ldr sasrebrnitniekttent u ruci poiitqe ceretlloniju

KrttliAlcksanclar dolazi na ccrrnaniju poldgdnldkantanuteuplj.d

'lll<o je, na specifidan naiin, posredno,krali pokazao svoju crtu da pripaduost, kao i simbolitnu slobodnozidarshu rrrlsousku , i sambuduii spon.renik. 'bclcli 'lir postojejoi neki detal.li Na primer, polakoji privlaie paZnlu. sveitenici, 5to i pravoslavni prisustvovali su temeljca llrrrjtr l<rrr.r.rcna jos jctlrror.r.r govore da seslo pravila ko.ja paZnju masonska na skre(e moMasoni potiru, ve( naprotiv. i poboZnost ne lrotlrroziclarstvo nisu ni u puta pravoslavni obitaji ljudi. Ovog r.rjrr tlrrbLrdu verujuii l,rrr slrrcir.ju masonski obred. on.retali

(tiz)

(s:)

XIV

XV Samo nekoliko meseci kasnije kralj Aleksandar je stradao u Marselju, u atentatu koji je uzbunio celu Evropu i ostavio dubok trag na onda3njimpolitidkim previranjimastarogkontinenta. Postojalesu bezbrojne polemike o tome za5toie do atentata istitlo$lo.U analizi tog dogatlajakobnog po Kraljevinu Jugoslaviju, prF Milan Bani(, dajuii njegov masonerije se tadadnji analitiiar ciro kaz u knjizi ,,Masonerijai ]ugoslavija"koju je izdao podetkom Drugog svetskog rata. Jedni tvrde da se prema Baniiu treba odnositi obazrivo,jer rz nckih segmenatanjegovogpisanja izvire Zestokanimozitet prema masoneriji, mada je, navodno, i sam izvesnovreme bio dlan ovog rcda. Zlobnici kaiu i da je tako pisaojer nije brzo napredovaou slobodnozidarskojhijerarhiji kao 5to je oiekivao. Banii je tak bio i jegodine dan od inspiratora AntimasonskeizloZbekoja je r94r. i 1942. u Beogradu. odrZana S druge strane,Milan Banii je oiigledno bio veoma dobro informisan o tadaSnjimdogadajima u slobodnozidarskimtokovima Evrope,pogotovoo sukobu koji je nastaoizmeclukalja Aleksandrai na ovaj nadin... francuskihmasona.On to obja6njava XVI je imala dominantnu ulogu u razYoju Jugoslavije ,,Francuska au rata. Gotovo da je raspolagala poslePrvog svetskog Jugoslavijom potpunosti je davalaton druitvenom Zivotu u Beogradu." imala monoPol Poredovih reii, BaniC beleii i kako je Francuska je i da demonstrati\,Tro" kao na naoruZavanje ,gotovo Jugoslavije, bio podignut Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu. ((ile iuda, autor je Ivan Me5trovii! - prim. Z. N.) reda u Jugoslaviji bio izIako je tada procvat slobodnozidarskog razit, Banii ga tretira kao ,,upliv ftancuskog Velikog Orijenta" u diktature, naiu masoneriju koja je, posebno posle Sestojanuarske imala sna2no upori5te u mnogim ministarstvima. Masoni zauzinraju mesta ministara unutraSnjih poslova, finansija, trgovine r prosvete, politike... socijalne Bitna za Baniievu analizlbtla je tezapo kojoj je, navodno,kralj Alcksandari pre 6. januara 1929.godine preuzeoobavezuda fugoslirviiu neie traino uvestiu autoritativni sistemvladavine.
(84)

Dodu.S": n:.yi9i sejasnoda li je Lubila i posuda sa2itom koja je . redovno simboliiki prisutna u ovakvim priliiama. Sveje to deo rakozvane ,,konsekracije", poslova koji prethode prvom ritualnom radu u novootvorenim prostorijama loZe. Tako sernoZe zakljutiti da ovaj ritual nepobitno dokazujeslobodnozidarski milje koji Me$trovida i kalja Aleksandra dovodi u vezu saostvarenjem ove simboliine ideje.

Vino, ulje,kamen temeljac i srebffiiiekit

(85)

Prema Baniiu, kralj nije uspeo da odgovori svemu na Sta se obavezao. Uvidevii njegovuslabost,fiancuskamasonerijamu je ok renula lecla,pogotovoposledonoSenja Ustavar93o.godine. je velika kampanja po francuskoj Stampi nazivajuci Krenula Aleksandra,,kraljemkrivokletnikom'l Poslednjisati njegovog Zivota,

prcma Baniievom opisu, izgledali su tako Stoje brod ,,Dubrovnik" koji luku. Tamo su ga dodekalimnogi iseljenic-i rrplovio u marseljsku i slidne, ubica" krivokletnik" parole kralj , ,,Dole sLiuzvikivali ,,Dole da bi, navodno, Aleksandar odgovorio retima: ,$ko odavde izZiveglave,Zivetemosto godina." vLrdemo Ponos mu nije dozvolio da se povuie na ,,Dubrovnik", vei je l<rcnuoautomobilom na mesto gdeje trebalo da bude otkriven spofronta. rrrenikfrancuskim herojima saSolunskog u koji u seli kralj i njegov automobil ,,Po ranijem rasporedu, poslov Bartu, trebalo je da inostranih tlomatin, francuski ministar

daljanaretlen;a. i da tamo sadekaju prolazu iz luke u varo5,kraljev automobil pratila I tako su na - a to je vanredno znadajno- ja5ili pako;i nisu samo dva konjanika pored njegada bi ga za5titili, nego su rzralelno sa automobilom,

Spomenrk zahvalnosti Francuskoj potlignuty na mestu gtle je nekada bio spomenikKaradordui nlegol/lmustafittfia

roa, tvrdeii da.jeon mason i naiodgovorniji krivac za uspehatentatora. Na Saroaje potom vrSentoliki pritisak, da je morao da napusti ministarskipoloZaj". po predmetu marDocnije, kako tvrdi Banii, zvanidnaisledenja i da su-svi bili gotovo svi da su scjskogatentatautvrdila su ',usta5e", je ielu bro na iijem pasoiima, do5li iz Madarske,sa iehoslovatkim nrasonEduard Bene5. paljba posle Konadno,Banii pominje i iinjenicu da je ,,najZedia se oni branili uppoliciju, ali da su atcntatabila osuta na marsejsku u kome koz kominike, (dva atentata), dana nakon ravo rr. oktobra zatraZili i da su atentata mogutnosti sLrizneli da su bili obaveitenio

(82)

preuzelirukovodstvocelokupnesluZbe bezbednosti.Stigavii u Mar sej,Bertoen i Sistronzbacili su svesigurnosnemere Stoih je marsejskapolicija vei bila preuzela.\ih dvojica spredilisu da automobil s kraljem prate policajci - motociklisti, a usprotivili su se iak i tome da ga prate dva podasna oficira. Betroen i Sistron, Sefovi francuskejavne bezbednosti,bili su nesporno masoni, ba5kao i samSaro!" Tako je ove dogadajepredstavioMilan Banii, a i danassu sve gudie zavese koje natkriljuju istinu o tome Stase zaistadesilo posle ulaskakralja Aleksandrau Marselj. Ovo je bila samojedna od,verzljao tome kako je kralj Ujedini teli ,,ostavio"svoj srebrni tekii. . . XVII Nesporno je da je Francuskaimala ogrornan uticaj na razvoj slobodnogzidarstva,ali i na samo stvaranje KraljevineSHS.Buduii da je detaljna analizatog uticaja ogroman posao koji nije osnovna tema ove knlige, moZdaje ipak vaZno pomenuti i one koji su precizno analizirali sveStosedogadalou prvoj polovini zo. veka. Odnosom KraljevineSrbije i Francuske u tom periodu detaljno sebavio dr Dimitrije Dimo Vujovit, koji je u knjizi ,,Francuskimasoni i jugoslovenskopitanje 19141918"ovoj temi pokuiao da pristupi bez raspaljenihstrasti i znatno objektivnije nego sto je to dinio Milan Banii. Tako je, uporedujuii brojne faktore koji su uticali na politiiku situaciju u Evropi pre Prvog svetskog rata, najavio kako je veza sa francu,,najistaknutiji zagovarati radnik na uspostavljanju skim masonimabio industrijalacVasaU. fovanovii, koji je jod r9oo. godine, kada je boravio u Parizu uspostaviobliske veze sa Velikim orijentom Francuske. Od istaknutijih srpskih politiiara, koji su bili masoni, za francusku masoneriju bio .jevezanLjuba Stoianovii, prvak Samostalne radikalnestranke'l Pojainjavajuii bliskost izmetlu srpske i francuske masonerije, Vujovii iznosi mno5tvo interesantnihtinjenica koje doprinosestvaranju jasne slike o njihovom odnosu. Tako kaZeda su srpski masoni traZili i materijalnu pomoi od francuskihmasonaza gradenje svojih hramova. ,,Takosebeogradska loZa 'Pobratirn' obratila r9o7.godine Velikoj loZi Francuske i Velikom orijentu Francuske za pomoi za rzgradnju svoghrama. Molba je naiSlana pozitivan odziv"
(8 8 )

U vreme Aneksionekrize 19o8.godine masoni snaZnoreaguju, tlabome preko Pariza,pa je tako Milovan Milovanovii bio zaduZen <lapridobije francuskemasone.Milovanovii je tada bio, kako beleZi Vujovii, ministar inostranih poslova Srbije, blizak Paiiiev saradnik i, naravno,slobodni zidar.Ta tinjenica mu je izuzetnoiSlau prilog u trenutku kada ga je primio francuski ministar spoljnih poslovaSte{irn PiSonkoji ie, takotle,bio mason. Naravno, ni5ta se ne deiava sluiajno. Tako je Milovanoviia u l)ariz poslaolidno Paiii, znajuti za kontakte koje ovaj ima preko slobodnog zidarstva.I Paiii se u celoj pridi pojavljujekao veoma interesantna liinost, jer sam nije bio mason, ali je zato stalno bro okruZenslobodnim zidarima. lo5 pri osnivanjuRadikalnestranke'u njegovomnajbliZemokruZenjubili su ljudi za koje je PaSiipouzdano morao znati da su masoni.Takoje, pored pomenutog Milovanovi(a, biograslobodni zidar bio i JovanDajd, suosnivat radikala.NJegovh joj, je, nema naZalost, studije, ali ovde fiia takotle, vredna zasebne je i da je rusofilski nastrojen Tek, vaZno napomenuti da bio n.resta. tajnu obaveitajposlova, radio za rusku je, pored redovnih drZavnih nu sluZbu, da bi posle Oktobarske revolucije samo nastavio isti posao- ovog puta za novoformiranu sovjetskuvlast. Za Pali?, koga definitivno smatraiu jednim od najveiih srpskih politidara,vezujesei jedan od najegzotiinijih opisamasonerije. Kada su ga jednom prilikom pitali Stamisli o slobodnom zidarstvu' zimskoj noci. poPut vatre u hladno.1, odgovorio je da je ,,masonerija joj pribliZi mopreviSe se Porednje semoZelepo ogrelati,ali onaj ko gaobi gadno da seopeie". XVIII rata nastavioje uz Aktivnost srpskih masonapre Prvog svetskog politidar i maugledni srpski Milovanoviia i Svetomir Nikolajevi(, je Velike Skolei profesor son, angaZujuii svoj ugled i uticaj. On bio Vasa neumorni IstoYremeno, knjiZevnost. osnivadKatedreza svetsku od je odvajala loZa ,,Pobratim" L.l. Jovanovii krenuo za Pariz,dok se jer odnosi politidkog razvoja situacije, IriltronataUgarske, su, spram dvc loZepostalinapeti. Jovanovii je pokuSaoloZu ,,Pobratim"u potpunosti da pribliZi ali kako to nije uspeo,istupio je iz ove Vclikom Orijentu Francuske, Vei je samo ime loZe dovoljno loic i osnovaonovu ,,Ujedinjenje'l
( 89)

govorilo o Jovanovitevom opredeljenju,a ona se u potpunosti ve zala za Veliki Orijent Francuske. Kao 5to je bilo realno oiekivati. njen stare5ina bio je Jovanovii. Uz njega,veliku ulogu i angaZmanu okviru loZe ,,Ujedinjenje"imao ;e upravo fiancuski poslanik u Beogradu Leon Deko. Istorijski je veoma znaiajno da su i ostale loZe bile svesneogromnog uticaja Francuskena veiinu dogatlajau Evropi onog vremena,naroiito na pitanje reSavanja nacionalnih planova. U srpskom sludaju, to je jasno pokazalo formiranje loZe ,,Ujedinjenje'1Kako S1'etothirNikolaj evit, fi 11-1922 naglasavd DimitrijeVujovic,,,i os tale srpske loi.e odri:avalesu tesne veze sa francuskim masonima, posebno loZa'Pobratim', a posle formiranja i Veliki savetSrbije. I dalje se od francuskih loLa traLi materijalna pomoi za uredivanje masonskih hramova, i one se odazivaju takvim zahtevima,a osim toga medusobnose pozivaluna razliiite manifestacije i sastanke'l XIX Znatajna je uloga VaseU. Jovanoviia u procesusrpskim zatvorenicima rgr7. godine, tzv.,,Banjaluikom procesu',kada je vise od trideset Srba bilo osudeno na smrt. Zalbakoiu su podneliaustrougarskom monarhu nlje rzazvalanikakvu simpatiju naprotiv. Niko nile mogaoda im pomogne. Kraj je bio jedino Stoim sleduje. Kao u filmu, na scenu stupa VasaU. lovanovic.koii putuje u Svajcarsku. gde uz pomocslobodnozidarskihveza uspevanesrecnikeda oslobodizlehude sudbine
( 90 )

DOGADAJIKOJISUOBELEZILI ISTORIJSKI BEOGRAD ,,MASONSKI"

I Dva puta u 20. veku Beogradje bio neobiino vaina tadka na masonskomplanu Evrope. Tokom svega15godina bio je domaiin najpre velikog medunarodnog masonskogkongresa,1926.godine, da bi vei krajem r94r, odnosno u proleie 1942.godine, bio mesto u izloZba. velika antimasonska kojem je organizovana paZnju, i oba su, kako se iz svegada pobudila su Oba dogadaja za masoneriju, vei i za ne samo vaZnosti, naslutiti, bila od velike politiku tog doba. Ponovosepokao i istoriju, evropsku celokupnu kazalokoliko je Beogradbio vaZnataika za meduatnu Evropu, vei prema tome koliko je znamenitih ljudi, okupljenih pod okriljem ili prestonici. bilo u tadadnjoj protiv slobodnogzidarstva, II

Tadainji novinski izveitaji pomeVelikom loZom SHS ,,fugoslavija'l izvinile 5to nisu nuli su i to da su sevelike loZeHolandije i Engleske predstavnike. n.rogle da poSalju Zanimljivo je da je Velika loZa Kraljevine Srba,Hrvata i Sloveje ponelato ime putnih desetgodina pre nego_Sto naca,,Jugoslavija" kralj AleksandarKaratlortlevit i definitivno odluiio da drZavadobije to lme.
l9r./

Koliko je ovo bio vaZanslobodnozidarskiskup, pokazujepoda tak o tome koje su zemljebile zastupljenei kolika je vaZnostdata mogutnosti da se,joS rovita Evropa,izmudenatragiinim iskustvima Prvog svetskog rata, okupi u iednom vedrijem i pozitivnom svetlu. Najzad,i sam naziv ovog masonskogokupljanjagovori upravo tome u prlog. Drugi znatajan vid uvaiavanjamanifestacije jeste onaj koji mu je posvetio i sam krali Aleksandar Karadorclevii, kao i Momiilo Nintii, tada5nji predsednik Skupitine Druitva naroda u Zenevi. Obojici je bio poslat telegram iz Beograda,i obojica su se odmah, uljudno i sa uvaZavanjem, obratili udesnicimaskupa. Kralju Aleksandru Karatlordeviiu masoni su poslali telegram u kojem je pisalo: Veliianstm Kralju Aleksandru Prvom, "Njegovom Bled. Predstarn.rici r8 slobodnih masonerijaod kojih je 16iz Evrope, sakupljeniu cilju mira u Beogradu,mole NjegovoVelitanstvoKrala slobodnih graclanaSrba, Hrvata i Slovenaca da primi uz njihovu blagodarnostza prijem koji im je bio ucinjen u l$igovoj presionicr, uverenje o njihovoj dubokoj odanosti." Ista braia upuiuju diplomati Momtilu Nindiiu telegram sledete sadriine:,,Predstavnici r8 slobodnih masoneri;'a sakupljeniu cilju mira u Beogradu, upuiuju svoje iestitke g. Nindiiu povodom njegovogizbora za predsednika Skupitine Dru5tva naroda. Oni izraLavajt svoje najtoplije Zelje za uspehvadihnapora." Niniiieva pozicija )e bila jedna t vrsta visokog metlunarodnog priznanja Kraljevini SHS, a mesto predsednika u ovoj metlunarodnoj instituciji prestiZnoi jasan znak da je tadainja drZavadobila vaZnuulogu u novoformiranoj evropskoj hijerarMomiilo Niniit, 18861949 hiji. Uostalom, vei je dobro poznato da je i Dru5tvo naroda, ba5 kao kasnije i njegovnaslednik- Ujedinjenenacije,bilo organizacrja za itje osnivanjesu zasluZnimnogi masoni, tako da su obe institucije, u suStini,smatranemasonskimtvorevrnama.
(92)

Odmah poSto su masoni 1926.godine poslali pozdravne telegramekral.jui Nindiiu, dobili su otpozdravod svojih domaiina. Odgovor, odnosno zahvalnostobojice na lepim reiima stigla je istog dana. Na dan kada je KongreszavrSiorad, doneta je i deklaracija,u kojoj je istaknuto: ,,Vernanadelimasocijalnim i moralnim, na kojima masonerija poiiva, Skup5tinarzrai.ava Lellt da ideje slobodei demokratije,kole meclu gratlanima, su jedine kadre da osiguraju pravdu i po5tovanje postanu pravilo u odnosima medu narodima koji su sadaemancipovani i koji su jednoduino reSeni da izbegnu povratak ranijih stanjastvari koje su bile ruglo civilizovanogsveta. Skup5tina Da bi sepostigaoovaj ciljkome teZicelo iovedanstvo, Zeli da masonerija,koja je strasnoproZetaduhom mira, preporudi i podrZi svakipoket koji je kadar da osiguraideju arbitraZeprilikom medunarodnih sukoba. Skup5tinajeza to da sepomaZusvi napori koje je u ovome pravcu uiinilo Dru5wo naroda- kao i napori za razoruLarlem,a koji se imaju zavriiti potpunim uniitenjem naoruZanja. Ali, opasnostsukoba izgledada se osobito razvya na ekonomskom terenu i zato je potrebno da sepotraZi miroljubivo reienjetakvih sukoba.Izbe(i ili predvideti te sukobeznaii delimidno ih re5iti. SkupStina smatra da treba u svakoj zemlji da se obrazuju masonskiodbori (po inicijativi nacionalnih masonerija,a u sPorazumu samedunarodnim) koji ie istraZivatinaiine da semirnim pu tem re5e ekonomski problemi. PosredstvomMedunarodnog Mamogu sonskogUdruZenja(IMA) sva potvrdena i postignuta re5enja seposlepredavatina upotrebu celoi masoneriji. Rastajuii se, masonerija se raduje 5to je doprinela medunarodnom pribliZenju i ona Zeli da joj se ovakve prilike pruZe Sto ie$ie." NajbliZoj beogradskolplanini - Avali vei je posveieno celo poglavljeove knjige,ali sigurno nije nimalo slutajno to Stosu sepred stavnici svih masonskihredovaprisutnih na ovom skupu fotografisali upravo na Avali, joS jednom dajuii planini pored prestonog gradatadaSnje KraljevineSHSposebnosimbolitko znaienje. Kako pominje francuski istoriiar masonerijeDanijel Ligu, ,,u to od elite svih vreme, jugoslovenskomasonstvo bilo je sastavljeno klasa,bez obzira na veru. Zahvaljujuii tome, mogla je da clruStvenih
( 931

Neke stvari seipak nisu promenile. Opisujuii prispeledelegate, skromnih, ali i izveStaidaljebeleZida ovi odaju utisak ,,povudenih, poslovima, govore o sebi i svojim ljudi, koji nerado dostojanstvenih a izbegavaju koliko god mogu novinare'l

n{eneraru cao6oanux
geAon'aeBeTaHMafy Sr,rdapa Aar{accBoi KOHrpec
Slobodni zidari okupljenina masonskom kongresu u Beogradu ry26. godine, fotografija saAvale

y Feorpa4y

se razvije delatnost u filantropskoj oblasti, po ugledu na engleske, ameriike ili skandinavske slobodnezidare.U svom ilanswu imalo je katolitke sveitenike,pravoslavno viSesveStenstvo, rabine'l III Okupljanjeslobodnih zidara bilo je propraieno u beogradskoj Stampipisanjembez senzacionalizma i prenagla5ene misterioznosti, koje bismo mogli da oiekujemo recimo danas, prilikom nekog slitnog okupljanja. Ruku na srce, takav slobodnozidarskiskup, sa javnim predstavljanjem masonskihvisokodostojnika,viSese nije ni odrZaou jugoslovenskoj prestomcr. Tako list ,,Vreme"od rr. septembra1926.godine izveitavakako su ,,judeprispeli u Beograd iz svih evropskih krajeva, a danas otpoiinju kongresnirad, delegatipojedinih slobodnozidarskihorgamzacija... A znaiaj ovakvejedne manifestacijetim reljefnije se ispoljava,kad se ima na umu, da ba5u ove dane zboruju na Zenevskom jezeru Skupitina i SavetDruitva Naroda, iiji senapori usredsreduju na delo op5tegmira'l Izve5tainaglaiavai kako su ,,raznimvozovima u toku celogajuteraSnjeg dana stizali delegatiza masonskikongres. Doiekivali su ih beogradskimasoni vrlo srdaino'l
194)

predsednik Saveta Retla l)nt.k n0 stdnrci:Ltsredini,g. Grusje,

(sl)

a Cnemckoe MaxxQecwoquj Cno6o nHOeStnapcmBa y kopwcatilupo u e6nntkeruaHApoAa

NPOTPAM
Cydowo I I ceaarcndpa. arna ,\onoeak n np je ,Ie,tce y odcA xowery Epawcxn ,,ilaaac" HeAe'ta 12 ceanex1pa
t 9tlz q(rcoBe: Repnpukaqnjd)toH:lowa u n^e finnrema lerlezautj1 n uojelfittdud. Omnaportc ce rn4e; J' I0 ,racoBa:LToa.lpaw :lodpo.4outJt:iua ; l;npaH'( npr,Tce;IHttUWBA tt CeKpemAp0 \'uIBPtt tidtte .:IHCIiNOio 0 Jopel,A : e6eHJ'ur(t.ltttttt.tt;CutIt0lit JeitC?L;.!itt.ltt pa:lt" Nr xot;itx. o0(J cl lllJa lld lioHcdlorbit

conaloq j .ltupu ,t,t6.ut;tr(tr)tftapo.1o.-- Il3tt-trtti t coPo fie\a )t c.1,t0 op;Li t:.;llttltittt'rlutt:tt ,ne 3a dltyhuoct , listd.t,". 6powcxn p)\aK .t' xomcny ,,Cptrcttrt ttttt'tlI CQ( dttoh',t ct/f [lo nolue I Jlt;: HUqe,rcrrilcuiu. * PaattcAothe trapoutv.

poJB(.r. t 6 'ncono: Cnetuulpum)'o/uut

(9 6 )

Protokolmasonskog kotlgresa u Beogtudu1926. godine

MoZda je ovo dobro mesto za digresiju koja bi lak5e opisala kako je javnost onog vremena poimala masoneriju, jer je takvom stavuutro put, nekoliko decenijaranije, poznati politiiar i ministar ondainji Andra Dordevii. Svesedeiavalou. novembrar898.godine, Narodne skupdtine opozicioni kada je na jednom od zasedanja poslanik StevanVeselinovii predloZio zabranu tajnih druitava, poMedu sliinim udruZenjimakosebno aludirajuti na ,,farmasone". jima je, prema njegovornmi5ljenju,trebalo zabraniti rad bili su r ,,Nazarenii spiritizam'l "jer negativno utiiu i rastaiu pravoslavlje'l Trebapomenuti da je u to vreme slobodno zidarstvobilo na udaru, a s njim sedolazilo u sukob i preko skupitinskegovornice. Tada posebno mesto u istoriji srpskih slobodnih zidara preuzrma profesorAndra Dordevii, u to vreme ministar prosvetei crkvenih dela. On je istupio pred sve okupljene poslanike i jasno im predotio da je tlan ove organizacije.I ne samo to, panagiridno je govorio o srpskim rnasoizadacima. nima i njihovim ciljevima a posebnoo tome kako slobodnozidarstvo ,,kao tisto humano druitvo deluje u mnogim prosveienim zemljama, ne samo pod zaStitomdrZavne vlasti, ve( i samih vladalaca,a to je najboljidokazda ono nije opasnoni za nacionalnu crkvu ni za drLavlu''. Osvriuii se na odnose sa crkvom, tvrdio .jekako slobodni zidari ne rade AndraDordevit protiv crkve, a da re ion iicno bavio pravoslavnojcrkvi u mirenja zavatlenih arhijereja Srpskoj ,,pitanjima zavade izmedu ispredio dalje razvijanje nemile pojave zaoStrene sveitenika". To je bilo vreme kada su slobodni zidari mnogo jasnije obznaniivalisvojeilanstvo u ovom redu, pogotovo kadabi osetili da je na bilo koji naiin bio ugroZenili na udaru. Navodenjeovog istupa Andre Dordeviia pokazujeda je javnost uveliko bila informisana i o postojarlu i o delovanjuslobodnih zidara.

OPTAH

Jyrocil0llrxeKr{x (Jlo60Al{l,tx3HAAPA
.Jj'F

I
JOBA

6EOTPA.II
TIABTIII YPE;IHHX:

A'IEKCIIJEBI{T
slriridon Brusfia, r8q5 1908

Istoridar masoneriie Sreta Stojkovii tada je zabeleZio: ,,madaje istupanjeAndre Dorcleviia bilo protivno pravilima slobodnog zidarstva, koje zabranjrle odavanie takvih podataka u nemasonskim kugovima, Dortlevi( je primio iestilke sarazliditih masonskihstrana,a posebnoiz Zagreba, od Spiridona Brusine".On dodajei to da su se ,,odtog doba slobodni zidari u Srbiji oseiali mnogo bezbriZniji'l Iako je te5ko porediti onda5njei sadainjejavno mnjenje,kao i nadine na koje se dolazilo do informacija, vidljivo je da su masoni onog doba bili poznatiji u javnosti.

iasopis ,,Sestar". kralj'l Isto je objavio i slobodnozidarski lrotcl ,,Srpski Sastinkeiza zatvorenihvrata slobodni zidari su odrZavaliu Stu-

A::,nitfl f rc'rP/l't IHJA:

Crylcrrr||,l{y'r Tcac{or 9-19

Addddnrlotr

Iogorr

HStrddldt ryr

50 rrr6[-

saveza. l{cvcr5on,predsednikMedunarodnogmasonskog javnosti je bila predotena koja Veomapozitivan ton i atmosferu

y tu^ a . t{ruo},,rFcr(^ Irrl[nAtHJA. A.a. - HrA.u(oNtf?tl

Naslovna strana,,Neimara"

run

to ie biti Beograd." rrrirsonshi Lokarno,

(ss)

OI.AS]LO VETII(E LO'E SRBA, HRVATA I SLOVENACA .IUCOSLAVDA'

t.hro lto mloplt a.ro |! bbr... !1,.. rd re.'. I ro .|rlje !. ltd.i.rlu 9tof.m rrl..
Lbt |l/brl nl.taado so uhurno 10 btol.ud aaso.ltnu.-Al.rolelistu pole.lot btolsot 6 r!1n.rc. co. !nl. iO dtndrc,

SluZbeneviiesti. Zapisnik
XXV. sednlcc Savenoga VeCa Vellke LoZe Srba, Hrvata I Slovenaca "Jugostavija".
r o j Bci i n a p ozdnvr l ,r'rl rz;n)o na laiku I ( ils||jc zrtririnil{. I'oSl.o jr tni Zrti$nil tt|rnrt)arr u Ses0alu odustajc so od aitrnjs. & jer nema lrim.ddba Zrpisnik ,tc X,KI\' scd ioc pro\croln. Prclozi st| na 2, ttrtk . lzt'or tlano!.& u lirr. Vefc ?x L. Auroru, \:rino i l)os,tr'j Ohr& P. 8r., l. llr., Jezd. l)j., B(1". Fl., l'. d o vn , Bo o cr a d.

lr$, M. Mil., D. nad., D ., I)j. Br'j., Bt. IIil,: h L. Dositoi 0l,radovnt. N- K, 8r- O.,A, S.,K. H. i I!. ll. iz Ot, rnrsto Stcrc S., })Ioiltrtc HoItt llRsan tr.grsdd" ji .L ZuL V. Y. Rt Dr. M. pozdravl.jn R. d($n<ltr zl|.sl. r nje ru &dA zr z:lst. Itl.. Srcto Ob. prbutnn Bdu prisodrim lacinn. Zsit. V. -tr|.Bt. Dr, M.: Prinra ti st, Bt. Mil.:.lzvinlli Eu,tc Bd{ Dr, Krl, (l'rin'tr). Asdtr D. i al. .7itL V. M, BL D.. U,: Pomonutu Bt. M il.:o ila prodl ol rnu B du |s Bdr Di izvilirvamo, zohvdjuiurli alB|ror'o i r|tmenike L.Auroro. llrYo Naslotna strana "Sestarc"

bila je jo5 sveia tih Simbolika Lokarna, grada u Svajcarskoj, jer je godine bio potpisan pakt koji je podrazumetamo 1925. rlana, vlo pet ugovora i arbitraZnih komisija izmecluNemaike, s jedne, i i Poljske,s Vclike Britanije, Francuske, Italije, Belgije,eehoslovadke tlruge strane.Znaiaj sporazumabio je u tome 6toje definisaonaiine ugovorai preciziraogranicena Rajni i demilitaizvrSenja Versajskog rizaciju rajnske zone. Nemaikoj je tim paktom bio zagarantovan rrlazaku Ligu naroda, pa su sporazum u Lokarnu mnogi tumatili kao naiin da sestvori stabilanmir u Evropi. Upravo kada su se slobodni zidari okupljali u Beogradu,Nemadkaje i zvanidnobila primljena u Ligu naroda, pa je skup u Lokarnu dodatno dobijao na snazi i ulivao veru da ie mir na starom kontinentu biti dugotrajan. U tom svetlu masonskikongresu Beogradu posebnoje bio znaiajan. atmosferi u prestonici KraljevineSHS doprinelo i to Svedarskoj $to su svi slobodnozidarski veliki majstori koji su prisustvovali Kongresuizabrani za njegovepoiasne predsednike,a u kugovima za rad Kongresa,i vena$ih masonavladalo je ,,veliko odu5evljenje lika gordostSto;'eBeogradusudenoda postanetako vaino istorijsko mestou analimaslobodnogzidarswa'l Posebno mesto u beogradskojStampitog wemena zaluzimala ie informacija o tome kako je ovo bio prvi metlunarodni kongres r9r4. godine u Frankfurtu na Majnrasona,,,posleonog neuspeloga ni, do koga,usledrata nije moglo ranije doii. Trebaloje da prode irlavih rz godina da sejedan nov medunarodni kongresostvari'l Ovaj skup nije mogao da procle bez negatirmih komentara, a rrni su stizali iz Italije, od Musolinija. Thko je u maju narednet921. pisao: ,,Kakoje poznato,gromovgodine masonskidasopis ,,Sestar" rril<Italije g. Musolini ogorien je neprijatelj slobodnog zidarstva.U vrednih inkvrsvojoj borbi protiv ove institucije on selaia sredstava je progonima naiem iistu opetoveka. ovim bilo u zicije srednjeg O pro$le godine, mi smo javili, govora, a u broju od slaana 67, virno 4. je je da ona spremala kirko Musolini oklevetaoveliku loZu talijansku, fllcntat na njega... Cini se da Musolinijevom fadizmu nije dovoljno blrrto,Stoga je sasipao na italijanskeslobodnezidarepotev od prvog je podetka,5to stupio na politiiko popri3te.Od novijeg doba bacase na slobodno zidarstvoi u naSojdomovini. Bolo ga je osobito, Stoie pro$le godine u septembru odrZan internacionalni masonski konuo1.j

(ro o )

gres u Beogradu, pa sad sipa i podvale i uvrede punom pregr5ti. Onaj kongresprikazan je najprije kao jedna opia zavjera, koja ide za podjarmljenjemcijeloga Balkana." Osim na zahuktalogMusolinija, beogradskimasonski kongres je ostaviotraga i na ewopsko slobodno zidarstvo,pa je tako ,,Sestar" godine objavio ,,IzveStaj u broju od novembra 1927. Vetu Saveznom o boravku delegacije naie Vel. LoZeu Parizu prilikom zavrienih radova konvenataVel. Orienta i Vel. LoLe odri.anim 24.i 25.septembra godine'l 1927. Da utisci iz Beogradanisu izbledeli ni posle godinu dana poka zuje i uvodni tekst ,,Sestara": naSe Vel. LoZebila je doie,,Delegacija kana veoma usrdno od celokupnogbroja Braie Vel. Orijenta, a narodito od one Braie koja su udestvovala na na5ojbeogradskojManifestaciji od 1926.godine. Tom braiskom predusretanu su se prrdruZivala i sva strana Bra(a koja su takode na manifestaciji bila. Moglo sejasno videti da je doiek u Beogradukao i samaManifesta cija uiinila dubok i trajan utisak.Pa i pri ritualnom dodekui ulasku u Hram uiinjena je naSojDelegacijiod straneVel. Or. Francuske izvanrednapoiast jer je primljena bezobzirana starostna5eVel. Loie prekoredamedu najuglednijim Obedijencijama." O istorijskom znaiaju ovog kongresaza masonerijumoida najgodine masoni ponovo okupili u bolje govori podatak da su se1934. Beogradu,ovog puta u znak setanjana svetskikongresodrZanr9zo. godine. Pod pokroviteljstvomMetlunarodnogmasonskog udruZenja ponovo je doilo 6o predstavnikaiz oko 4o evropskihi ameriikih zemalja,dok je tema bila ista kao na kongresuodrZanom osam godina ranije zajedniiki plan delovanjau sluZbimira. IV Koliko je politika neumorna u iznalaZenju novog prostora za konflikte, toliko je istorija primorana da ih sve,,pohvata"i zabeleZi, 5to nije nimalo lak zadatak. Jer, u vreme prowata slobodnog zi darstva u Beogradu,te 1926.godine, malo ko je mogao i da nasluti da ie vei za 15 godina u istom gradu biti organizovanjedan od najveiih antimasonskihskupovakoje Beogradpamti. I to ne samo posveienane samo Beograd,vei i Evropa,jer je to bila manifestacija antimasonst\.u,vei su organizatori uz slobodno zidarstvo povezali jevrejstvoi komunizam, tvrdeti da su ovo tri lica istepojave.
(1o21

Uz duge najave koz tadaSnjuStampu, u kojoj je ubedljivo plcdnjaiilo ,,Novovreme",javnost je bila dugo upuiivana u to Staje dabome,u krajnje pogrdnom svetlu,da bi na kraju' inrrrasonerija, sistiraju(i na spektaklu,bila otvorena izloLba,i to u zdanju gde je i a gdesu sedo tada odriaVelikaloZa ,,Jugoslavija", ,,samouspavana" vrli masonskiradovi. ulici broj 8 (dana5n;a Gara5aniuovoj LoZasenalazilau tada$nioj Svetozara Markovita), a manifestaciiaje otvorena u sredu, zz. oktobrar94r.godine. U vatrenom tekstu protiv masonerije,autor Stevo Kluii, dan uPravofantastidnih posleotvaranjaizloZbe,piie kako su se,,sticajem Velike loZe 'Jugoslavija' pod istim krovom naile prilika i dogatlaja, jevrejskog koji je kapitalizma, organizovanog tri komponentne sile dalje dodaje: naroda'. Kluii sudar nezapamieni izazvao dana5nji ,,Ma koliko su ta tri misaona smera prividno u medusobnoj protivnosti, ona su stvarno jedno isto. Masoni ie uvek tvrditi da nisu nikakvo oruZjejevreja,komunisti te se isprsiti kako su bai oni prolivnici kapitalizma, koji je vei odar.na sinonim jevrejske svetske mo(i. Pa ipak, kujna je jedna ista - kujna tajnog jevrejskogvodswa,

0n0[e[8 lyqeie cneqailo

r3'r0H6a ailrlMac0[Gila

izloibe ,,Nuvovtctnc" in,eitata o olvaranju afltlmasonske (103)

koja danasima svojesediSte u anglosaksonskim zemljama.Organizovanom talmudizmu svesnoili nesvesnosluZesve medunarodne organizacije,s levice i desnice bez izl.tzetka. Organizacijekapitala, kao i organizacijerada." Koliko je skupu bio dat veliki znaiq pokazujeiinjenica da su otvaranju prisuswovali nematki feldkomandant Fon Kajzenberg, kao i predstavnicinemaikog Ministarstva inostranih poslova, ali i veliki deo ondainje Nediieve srpske vlade predvoden ministrom prosveteVeliborom ]oniiem, ministrom poljoprivredeMiloiem Radosavljeviiem,ministrom podta generalom fosifom Kostiiem, ministrom narodnog zdravlla i socijalne politike Jovanom Mijuiko vitem. Tu su bili i izvanrednikomesarza iinovnidka oitaniaTasaDini(. pomocnikministra unutrasniih poslova Cveran bordevic,kao i pomoinik ministra prosvetegospodinVelmar Jankovii. Izloibu je tadno u podne otvorio $efdrlavne propagandeDortle Perii, reiima kako ,,masonstvo, ta veoma razgtanatamedunarodna organizacijahote preobrataj svetau kome viSene bi bilo ni prirooe, ni otadZbine ni religije. Umesto svih tih dragocenih tekovina dopostojalebi, po zamisli masona,njihova nadvladai mivedanstva, lioni zarobljenihljudskih biia. To je, u su5tini, smisaohrama koga masoni tajno zidaju po svojim loZamaSirom celogsveta".

'lirko je u medusobnom ,,hakerskom"ratu bilo promuslimanskih r hrvatskih sajtova koji su se domogli ovih maraka i puitali ih u javnost,kako bi pokazalitoboinju srPskunetrpeliivostprema masonirna i ievrejima. Time su Zeleli da podstaknu dodatni animozitet Amerikanaca prema Srbima, buduii da je svima jasno koliko su uporista u SAD iaka. rnasonska izloZbeu Beogradur94r. godine bila je Priprema antimasonske veomapedantno i temeljno.Beogradskimnovinarima organizovana bio je obezbeden obilazak postavke pre njenog podetka' pa izamtlvajamo opis iz ,,Novogvremena" u kojem setitaocu dodarava da su u prvom, manjem delu posveienom bijent. Autor naglaSava SovjetskomSavezuistaknuti eksponati koji govore,,Stasu Sovjeti podinili za zo godina svojevladavine,a posrednoredito govori o njina frontu" (,,Novovreme",r7. oktobar hovim danainjim neuspesima r94r.godine). U prizemlju je blla izloi.ena engleskaloZa iz DZersija.Kako .je objainjeno u listu, to je bila loLa,,Princ od Velsa'lkoja je zarobljena
., : , : ;i: ;.-r{sl;i. i*'n"i

Kampanjakoja je pratila ovu manifestacijudobila je podrSku i drZar.nepoSte, pa su ovom prilikom Stampanedetiri po6tanske marke, na kojima je pisalo ,gntimasonska izloZba", a ispod je stajao datum zz. oktobar r94r. Na sve tetiri marke prikazana je borba Srbaprotiv slobodnog zidarstva, na jednoj od njih je suncesa ietiri srpskaocila, koje svojim sjajemzaslepljuje dovekana dijim grudima je iestokrakazvezda, dok sena drugoj srpski grb pobednitki pomaljao iznad petokake koja je, simboli5uii poraz, bila ispod njega.Najupetatljivija je bila marka na kojoj dovek u srpskoj noinli stoji na Sestokrakoj zvezdii s naporom razdvajadva stubakoja ga sputavaju. Na vei naprslim stubovima stojeslova ,,f" i ,,B'l koja jasno aludiraju na stubovemasonske loZe- fakin i Boaz. poitanskih ovih marakanije sezavr5ilatinom propasti ,,Misija" Tieieg rajha i Nediieve vlade u Srbiji, vei je bila aktuelnanakratko i tokom ratova na teritoriji bivdeSFRI na samom zavrietku zo. veka.
(ro4)

Poitanska marka izdata povodomot arania dntimasofiske izloibe u Beogradu r9qr.godine

kada su, tokom ratnih operacija,nemaiki vojnici izvrSili prepad na engleskoostrvo i tada preuzeli sve 5to se u loii nalazilo. Oni su je kasnijeizlagali u Nemadkoj,da bi je ovom prilikom doneli i u Beograd,kako bi na taj naiin nastaviliantimasonskukampanju. Na gornjem spratu Garaianinoveulice broj 8 bila je izloZena rekonstruisanaVelika loZa ,,Jugoslavija". Kako navodi autor, to je bro ,,majstorskihram, onakavkakav je izgledaodo rata, ili jos bolje do

NA DORdOLU SVETOGSAVE ZGRADADRUSTVA

je iskljutivo malim slovom - prim. Z. N.) stovared ,,Jevrej" napisana loZa iz Di.ersljakoja je do sadabila izloZenasamo u Ne,,Engleska mafkoj, obuhvatanajglavnije delove ornamentike, dekoracijei do kumenta. U odeljenjuposveienommasoneriji nalazi sei jedna oda;a saarhivskim dokumentima jugoslovenske masonerije,kao i odaja sa naroditim vitrinama, u kojima su izloL.enerazliiite dekoracije jugoslovenskih masona." prostor na izloLbi bio je posveien jevrejskom delu, a Poseban unutar njega,opet, naroditu paZnjuprivladilaje sobaGeceKona. Na njegasu organizatori izloibe sa posebnom straiiu osuli drvlje i kamenje.U tekstu koji je potpisan inicijalima ,,M. D." naglaSava se da je Kon bio matlarski JevrejinGezaKun, koji je tek dolaskom u Beograd promenio ime. Autor je o5tro osudio Kona da je uzurpirao srpsko izdava5tvo, a optuZbe su iile do toga kako su ,,neki autori o svom tro5ku Stampaliknjige i platali mu da sena knjigama sme staviti kako su izdanjeGeceKona. . . " Autor teksta dak pominje duhovitu karikaturu Pjera KriZaniia, koja je bila izloZena na izloZbi,na kojoj je toboZeu Salipredstavljeno kako Kon vuie za nos pegazata kome su ,,malne svi na5i literati". ,Ah'l kuka on, ,da je sveto samo pusta iala, a ne gorka istina..." Meclutim, ,,M. D." iz ,,Novogvremena"nije dobro poznavaosve 5to se deiavalou njegovomokruZenju.Ruku na srce,verovatnoni.;e ni mogao d.a zna, jer onda svakakone bi navodio Pjera KriZaniia, autora pogrdne karikature o Geci Konu. Pjer KriZanii je bio mason.
(1o6)

zgradd Druitva sletogSale u Duiaflovoj ulici

(tot)

Rasklimanaslovadodatnoruie izgledzdanja

ZSr* Dru5tva svetog Savesazidanaje r9r4. godine, po pro.jektu arhitekte Petra Bajaloviia, masona. U arhitektonskom smislu, ovo zdanjeje kombinacija vi5e stilova, ali dominira srpsko-vizantijski stil, u to doba veoma zastuplienu beogradskojarhrtekturi.

MasonskavaZnostove zgradeje vi5estruka.Iako je danasu veoma loiem staniu, dotraialom fasadom i dalje odaje utisak dostojanstvenegradevine,kakva je nekadabila. Doduie, iz Zavadaza zaStitu _spomenikagrada Beograda dobili smo potvrdu da je i ova zgradana spisku onih koje treba da budu renovirane,pa senadamo da Cenedugo posleizlaskaove knjige u javnost i ona povratiti makar malo od starogsjaja,kojim je nekadazraiila. II

gluvonemoj deci - ,,Kralj Dedanski", kao i Fond za pomoi ratnim invalidima i deci ,,SvetiDorde'l UdruZenje hleb" organizovaloje bes,,NasuSni platnu podelu hleba nezaposlenima, a stvorenje i Antituberkulozni savez, kao iSavez za borbu protiv prosjadenja.Istovremenoje u Zemunu bio organizovandom za slepe,ali i obrazovni omladinski centar. U listu ,,Sestar",glasilu Velike loZe Srba, Hrvata i Slovenaca ,,|ugoslaviia'] od maja t927. godine, u tekstu,,Slobodnozidarskadelatnost", koji je napisan u Zagrebu pi5e: ,,...iim je u osmoj decenijipro5log stoljeta (r9. vek prim. Z. N.) poielo slobodno zidarstvojaie da se siri, osnovali su slobodnizidari'Drustvoi zavod za siromainu i zapuitenu djecu' i u tu svrhu sagrddilidom, koii joi i danas blagotvorno djeluje. Kasnije osnovali su'Druitvo sv. Save', koje je osnivalo i uzdrZavaloSkoleu kajevima juZne Srbineoslobodenim je, te za te SkoleStampaloknjige. I vo si je lijepi dom i u druSwosagradilo veternju Skolui pansronjem otvorilo 7,olostan izgled nekada prelepezgrade na stotine nat, gdje se je izdrZavalo tlaka,od kud su polazili u razne$kole ru Beogradu. Osobito je lijep dokaz slobodnozidarskehumanosti 'l)ruitvo kralj Detanski' i njegovdom za gluhonijemu djecu, komu jc kroz punih z9 godina stajao na ielu brat Svetomir Nikolajevic, dok je danaspredsjedniktog druitva brat Dorde Vajfert. Thko isto i 'lnvalidski dom sv Dorda', slobodnozidarskaustanova, kojom r danasupravljajusvesamabraia zidari na diku i ponos zidarstvai na dobrobit mnogih nevoljnih." Slobodni zidari koji su udestvovaliu humanitarnom radu vegde su utroiili ili investirali noorra su precizno podnosili izvedtaje
(ro9l

(ro8.)

vac. Ta preciznostje bila i publikovana, a osim masona u humanrtarnom radu utestvovalisu svi dobronamerni Beogradani. Takoje u izveStaju koji je druitvo ,,StefanDedanski" podnelo u masonskom dasopisu,,Neimar" od 16. marta 1926.godine navedenastrategija razvojai rada drultva. ,,Rad druStveneuprave kretan je uglawrom u dva pravca: na jednoj se strani uprava brinula da pojada materijalnu osnovu samoga Druitva, kako bi na drugoj strani mogla Sto intenzivnije pomagati svoju Skolui rad u njoj... Uprava je uspelada povisi i utvrdi mesetnu kiriju za druitveni Dom koji se nalazi u ulici Vojvode Milenka sar5 na zo.ooodinara mesetno. DrZavnapomoi naSemdruitlrr ostalaje i dalje 4o.ooo dinara meseino... Beogradska Op5tina pritekla je Druitvu novdanom pomoii od ro.ooodinara.Koliko radi potprnosli ovog dela izvestija, da na ovom mestu pomenemo i to: da je Opitina re5ila da vrati Druitvu 11.830 dinara, koliko je austrijskaokupacionavlast, u svo;e vreme, konfiskovala,pa docnije predala na rukovanje Beogradskoj Op5tini. Druitvo je tako neto primilo od Beogradske Op5tine i obveznice2,5 odsto ratne Steteu vrednosti nominalnoj od 54.89odinara. Ove su obvezniceprimljene na ime dosutlenenaknade Stete, koju je Dru5tvo za vreme rata pretrpelo... Ukupan broj svih udenika na podetku pro6le godine bio je 62, na kraju 6o. Mu5kih je bilo 5t, a devojiica devet.U zavodskominternatu bilo je 49. Dva su bila poluinternirci, a devet eksterni. Od ukupnog broja pitomaca,njih 33plahli su izdrL.avanje, Sest su plaiali samo Skolarinu,a zz su bili besplatnidruitveni pitomci... ...U toku pro5legodine Druitvo .leprimilo sledeie uloge i priloge:Ijegova Svetost Patrijarh Dimitrije priloZio je na dan proSlogo di5njeslavedru$tvene zadrugaupisalaje poko;5oo dinara,vradarska nog Kostu Rizniaza dlanavelikog dobrotvora sa5.ooodinara, G-da Milica NeSii dlan na5egupravnog odbora upisalaje svog pokojnog brata Nauna Naunoviia za ilana dobrotvora sa r.ooo dinara..." ]II Dru5tvo svetogSaveu najveiem broju satinjavali su slobodni zidari i svi su pripadali loZi ,,Pobratim'i lako zgradom danasne dominiraju masonskisimboli koji bi odmah privukli paZnju,paZljivriem posmatradu oni neie promaii. Tako su tri ulaza - portala
( 1 1 O.1

UIaz u zdanje koje su sagradili slobodnizidari

uradenatako da su oividenasapo dva stuba,dok izmedu njih postoji jasanpiramidalni deo koji senalazi neposrednoiznad ulaznih vrata. u Dru5tvu Diskretno, a sudeeipo ljudima koji su bili angaZovani dovolino iasno. zgrade Druiwa svetog SavepoloZio je princ Kamen temel;'ac i potonji kralj AleksandarKaradordevii, 5to je ceprestolonaslednik lom zdanjudalo posebnuvaZnosti istorijsku teZinu. Doma svetogSave,gde se danasnalazi Fiziiki fakultet, Zgrad,a takodJ ima odredenu istoriisku vrednost metlu beogradskim slobodnim zidarima, jer je upravo u njoj odrZanakonferencijana kojoj jc clonetaodluka o istupanjuSvetomiraNikolajeviia i Doke Milova(u)

novica iz loie ,,Sloga,rad i postojanstvo'lkako bi uz braiu Andru Dordevita, DorclaVajferta,Stevana Mokranjca i druge oformili loZu ,,Pobratim". Kratko po5to je ova ).oLa doila pod za5titu Velike loZe Ugarske ,,radovi" su odrZavaniu kuii dr VojislavaDordeviia, u Graianitkoj ulici, preko puta tada5njeg hotela ,,Grand'l I sama zgrada Doma svetogSavenosi neke od simbola koji bi rnogli da budu povezani onovremenskim slobodnim zidarstvom. Ona je sagratlena r889 r89o. godine, po planovima tada tridesettro godiSnjeg arhitekteJovanaIlkiia. Zdanjeje pro.jektovano u duhu romantidarskearhitekture sa elernentimarane renesanse u kombinaciji sa romansko-vizantijskirnmotivima. Ova prvobitno dvospratna zgradaje r923.godine nadzidanaza sprat po projktu arhitektePetra Bajalovita.

Pored ostalih simbola, na ovom zdanjuje jasanznak Sahovskog polja, koji u slobodnom zidarstvu ima iaszetanznataj, jer predstaloZe.U simbolitnom znaienju, ,,masonisvlja pod svakemasonske temelju egzistencijei po sukobljenim po mozaiinom tinski hoda prirode". materijalne tendencijamasvojeviie

Aluzija na Slotenju

Sahovnica na lasadi zgrade u ulici Cara Duiana lr 12./

Neki od istoritara arhitekture ovaj medaljonsafasadevezuit za grb Hrvatske.Iako nam .jeprvobitno ostalo nejasnoda li je jugoslovenskaideja bila toliko razvijena u doba kadaje ova zgradanapravljena da bi hrvatski nacionalni simbol bio tako vidno istaknut na Domu, strudnjacitvrde da jeste tako. Tim pre Stoie na istoj fasadi grb vezan za Sumadiju, odnosno glava vepra prostreljenastrelom, simbol Sloveali i simbol satri kune u trku, koji je opet predstavljao nije. Dakie, moguie je da je na ovaj naiin loZa ,,Pobratim" vei na posveienostju ulasku u poslednjudeceniju 19.veka nagove$tavala goslovenskoj ideji. Ostavljamomestoza svatumaienja, buduti da su mnogi autori, pogotovo oni koji su analizirali arhitekturu u Beograduposle Drugog svetskograta, manje-viie nezgrapno izbegavalianalizu fasada simbole. Odigledno koje su na sebi imale utkane slobodnozidarske je bilo da su to radili namerno, jer su Zelelida izbegnukomentarine postoii, budu(i da je dosanjeovih znakova.Drugo obja5njenie rrata arhitektonskaikola bila izuzetno kvalitetna, i da prenebregavanje ovakvih tumatenja ne moie biti protumaieno pukim neznanjem, jeste ovakvih obeleZja Ali moida i zato danainje predstavljanje rad koji podrazumevamnoge teikoie i veliki broj pretpostavki. Tek, razlititog prostora za neka tumatenja,izvesnoje, ima... loZa,,Pobratiri' zattzimaznaiajno mesto u istoriji srpske San.ra nrasonerije,moZda ponajpre time Sto se njenim osnivanjemr89o.
(113)

godine ostvarujecilj slobodnih zidara da se ,,stupi u Stotednjuvezu godine, dakle, dve sazapadom'lU izveitaju loie ,,Pobratim"iz 1892. godine po osnivanju, objabnjava se potreba da se masoni pribliZe Velikog or matlarskojloZi. U izve5tajuse navodi da je ,,udaljenost jenta u Rimu, pod dijom su zadtitomstajaledosada5nje slobodnozrje u mnogom pogledu razvijanje darskeradionice u Srbiji, oteZavala i napredovanjeove najplemenitije ustanove celog tovefanstva u naiem narodu, i ako su odnosi sa Rimom u izvesnim prilikama mogli da pokaZu sjajne rezultate".Autori izve$tajatumate kako je protekao dugi niz godina, a da srpski slobodni zidari nisu uspeli da ,,ovoj uzviSenojustanovi daju Zivljegpoleta i veieg maha u naiem gradanstlrl,kakvog ona u istinu treba da ima..." Tako su srpski slobodni zidari reSilida stupe u kontakt saVelikom loZom Matlarske,koja je unela svetlou loZu ,,Pobratim'lIntereu Austrougarskoj,u kojoj je zakonom santno je da se sve de5avalo bilo zabranjenodelovanjeslobodnih zidara u austrijskom delu monarhijq. Istorijski, tu su seispreplelimnogi iinioci, poput onog da je Velika loia Ugarskebila meclu najvatrenijim protivnicima primata Austrije u ovoj dvojnoj drZavi, do toga da su i sami srpski masoni bili svesni toga da su u dotadaSnlojistoriji Srbi i Madari imali mnogo sukoba.Ali, eto, to je po njima i bio naiin da sei takvesrvari zaborave LoZa ,,Pobratim" okupljala je mnoge znadajneljude tada5njegBeograda i Srbije i satinjavalisu je, uglavnom, visoki intelektualci. Na njenom delubio je Dorde Vajfert, ali su sesvojim delanjem isticali i Jovan AleksijeBinidki, Andra Dorclevii, vii, Stanislav Nikola HadZi Toma, Duian Milidevii, StevanMokranjac, Svetomir Nikolajevit, Laza Paiu, StevanSremac,Sreten Stojkovii, PetarUbavkiC... Dok su jedni od njih svojim delom i dotadaSnjimangaimanom vei stekli visoku reputaciju, drugi su setek spremali da svojim delima ostave trag u srpskojkulturi, politici i diplomatiji. (r14)

PIIADE KUCEU VEZI SAPORODICOM

U Uzun Mirkovoj ulici nekoliko zgrada napravljeno je gotovo u isto vreme i sveimaju sliinu simboliku vezanuza slobodne zidare. Nalazese u delu ulice bliZem Kalemegdanu,izmeclu mesta gde se Uzun Mirkova ukrSta,sa jedne strane, sa ulicom Cara Uro5a, a sa druge, saulicom Kralja Petra (biv.ia7. jula). Prema miSljenju koje iznosr Branko Vujovii u knjizi ,,Beograd kulturna riznica",detiri petospratnlce sa brojevima 6, 8, ro i rz predstavljaju stilsku i prostornu graditeljskucelinu. Radovi na izgradnjitrajali su od r9zz. do 927. godine, a ove zgrade su uradeneu duhu akademizma,sa elementima ,,art dekoa". Prema podacima do kojih je dodao Vujovii, izgledada je sveietiri zgradeprojektovao i radove izvodio inZenjerSar,nuel Sumbul, ovla$ieni arhitekta, uz saradnju sa inZenjeromH. Isakoviiem. O natpisi na ploiama od tome svedode mermera koje su ugradene na fasadama zgrada sa brojevima 6, 8 | 12. Fasadesu oZivljeneplastidnim dekorativnim motivima i balkonima sa ogradamau obliku balustrada. Uz ovo Vujoviievo tumadenje treba dodati da se na zgradama sa brojevima 6 i rz pojavljuje lik boga Sk ptura bogaHe esana fasadi Hermesana dva razliditanaiina. Tako ca Kralja 4innlc na raskiiu se na uglu zgradebroj 6, koja je ugal\'trn i Uzun Mtkol/e
l 1l 5.J

BogHermes na fosadi zdaflja u Uzun Mirkotoj

ona, pa zahvatadeo ulica Uzun Mirkove i Kralja Petra,nalazi skulptura ovog mitolo5kog lika, dok je na zgradi sa brojem rz Hermes prikazan u reljefu na vrhu fasade.Zgrad,a r Uzun Mirkovoj broj rz imala je interesantanudeo u beogradskomZivotu pre Drugog svetskograta i zbog toga 5toje u njoj bila smeitenaKolonijalna banka.O i inicijali ove institucije, sa dva upletena slova,,K" i tome svedode (dabome, iiriliina). Kako nam je posvedodionekada5njiiitelj ,,B" ovog dela Doriola RadoslavStojanovii, na viSim spratovimazdanja stanovalisu, uglar.nom,Jevreji,a i kapital ove banke navodnoje bro jevrejskogporelda.U samom prizemlju dugo je bila ftizerskaradnja Ilije Orbanovida,u kojoj je radila i njegovamajka, pa zato pamti Zivost koja je nekadakrasila ovu zgradu. O samom Hermesu, antidkom bogu i veoma destom simbolu kod slobodnih zidara, biie posveien znaiajan deo pogovora ove knjige, pa iemo ga ovom prilikom samo pomenuti kao dekoraciju zgrada sa brojevima 6 in u ovoj ulici. Na poslednjoj,sa brojem 8, odnosno na vrhu njenogieonog dela, istaknut je reljef sa dve biljke oko kojih je uvijena lenta u tri nivoa. Hermesje bio griko boianstvo,jedini koji je imao pravo komunikacije izmedu dva sveta,bog koji ima znatajan udeo i u slobodnozidarskojsimbolici. Istina, pre rata skulpture boga Hermesauglavnom su bile na Drugog svetskog zgrad,ama banaka i osiguravajutih druitava, jer su ga u najvetoj meri ,,prizivali" kao zaititnika finansijskih institucija. To masonima nije smetalo. On je i unutar slobodnozidarske ikonografije bio veoma bitan. Kako starosedeociovog dela Doriola kaiu, ceo ovaj kraj od Uzun Mirkove ulice, pa naniZe,dui ulice Kralja Petranastanjivalisu (r6)

Detalj saztrade UzunMirkotojulici

levreji. Tu se danas nalazi i zgrada levrejskeopitine. Oni su tu Ziveli vekovima, a po tradiciji su bili ve5ti trgovci. Ovaj trgovadkideo prostirao se i inaniZe.prema ulici Cara DuSana' je a tu su Zila kucavica, bio trgovinska koji su svojeradnjeimali Dubrovcani pa i naposlom, odatle sebavili istim Dujedne ulica od doriolskih ziv brovatka. Meclu beogradskim levreiima je i potelkom .zo.veka regrutovano bili ravnopravdosta masona.Oni su ni gradani Srbije, Stoje bilo potvrtlegodine,a u Beono i Ustavomiz 1888. gradu nije bilo nikakvih anlisemitskih ispada.fevreji su u Evropi onog

vi(, dlan Glavnogodbora Naprednestranke. Problemi saJevrejimamasonimajavljaju seod r9o5.godine, Sto rada loZe ,,Pobratim"koja potinje sarase poklapa sa obnavljanjem U to vreme u Hrvatskoi bliZnjega". dnju sahrvatskom loZom ,,Ljubav narasta antisemitskastruja izazvanadelovanjemkatolidke crkve i njenim odnosom prema Jevrejima. Verovatnoje i to bio jedan od razloga5to se u Beograduosniva od Jevreja.LoZaje potela da radi prva beneberitskaIoZa,sadinjena r9.januarar9n. godine. Uz joi nekeistorijskerazloge,Jevrejiiesto bivaju na udaru, pa u i Tadaje zabeleZeno loZi ,,Pobratim"rasteantijevrejskoraspoloZenie. je su neki sloa to da masoneriji, rrckolikokurioziteta, nesvojstvenih bodni zidari levreji uili u loZu ,,Pobratiri' tako Stosu bili primorani

tu7.)

imenom - kao M. Porobit, ali ni tada njegovulazakmedu slobodne zidarenije bio lak. Na nekoliko sednicaove loie razmatranje njegov prijem, tokom 191o. i r9n. godine,da bi tek u junu 19n. godine Porobii, odnosno Pijade, bio priml;'en medu tadainju beogradsku vezanost za srpske,a ne zajevrejskemasoneizgleda ,,braiu'l Njegova pomalo neobidno, ali moZda i nije tako, ako se sve sagledasa ove vremenskedistancei uzme u obzir delo Moie Piiadekoie je usledilo.

u NediCevoj godine, koji je saduvan svom referatu,napisanom1943.

nosti, navodimo ih u potPunosti: ,,elan z) Voclswo jugoslovenskekomunistiike partiie svesno svoje uloge, priznaje da se Balkanskopoluostrvo neee tako dugo moii komunizirati, dok se srpst!'u i pravoslavnoj crkvi ne slomr kidma, poito je poznato da su upravo ova dva faktora uvek spredavala kako prodiranje Osmanlija na zapad, tako i komunizma i Austrije prema istoku. Radi toga ovo vodstvo sloZnoje u tome da pripremi zajednidkiteren za komuniziranjeIugoslavijei Balkanskog ver. svega onogaStoje srpskoi pravoslawre poluostrva i za uni5ten;'e predoseiada & u sludaju Vodstvohrvatskeustaike organizacije

JosipBroz i Moia Pijade u kaznioniciu Srenskoj Mifrot'ici

On je otigledno bio zakleti neprijatelj Kraljevine,jer je, pored ostalog,liino u Kaznenom zavodu u SremskojMitrovici potpisao sporazum sa Miletom Budakom o medusobnom nenapadanjukomunista i ustaia. Ovaj sporazum detaljno navodi Milan Banii u
(118)

voalstva. uputima oYoga elan :) Vodswo hrvatske usta6ke organizacrie obavezuje se da ie potpomagati i udestvovatiu svima materiialnim izdacima, demonstraciiama, manifestacijama i raznim dtrajkovnim akcijama formacije. kojeprovodekomunisticke Vodstvo komunistiike partije smatra hrvatsku usta$kuorganizaciju kao vaZnog faktora i kao pomagadau uni5tenju postojeieg stanja,u postizanjuustadkihidealaobeiavasvakusvoju pomoi' Vodstvo ovih partija obvezujese da ie izmedu sebeizbegavati i raspre,na primer: putem javnih proglasa,privatnih svenesuglasice razgovora itd. te da ie se obostrano bezuslovno Potpomagati u sludajevimademonstracija,revolucije ili rata, a osobito 5to se tiie kao dto je to nauni5tenjasvegaonog Stoje srpsko ili pravoslavno, glaSeno u tadki z. ovog Sporazuma." Pridao MoSi Pijadesamo naizgledne pripada ovom mestu' NakaZu kako je r vodno je Liveot zgradi sa brojem 6, a starosedeoci njegovotac bio jedan od vlasnikaovih zdanja. MoZda je i zato MoSasa toliko strasti Zeleoda ualemedu slolrodnezidare?
(1191

DELOVELIKOGMOMIRA KORUNOVICA

zdanjenastalou Beogradu Bezikakvesumnje,najveie masonsko jeste Poitanskogmuzeja u dana5njeg rata zgrada izmedu dva svetska je kao Ministarstvo napravljena 2.. Ta zgtada broj Palmotitevoj ulici zo. veka. poslednje decenije tokom po5ta,a rekonstruisana ie pa zdarya' izgled poitovali originalni odigledno, su, Restauratori je i danasvidljiva vaskolikamasonska simbolika ove gratlevine,i to u

\rr
a

simbolimatt Beogradu ledna od najveiih gradet,inasa masonskim

l)o;tatlski fiuzej

(1201

I|1211

punom sjaju, kao Stoje to, otigledno, autoru i bila namera.Savrha zgrade koja dominira ovim delom grada jasno ,,gledaju", naizmeniino, simboli trougla i viska, dok su Sestar, visak i trougao dominantni i sa svih ostalih segmenata ograde.Stilizovani deo Sarekoja krasi veliki deo zdanjatakotle pokazujeiste isprepletene simbole,ito ovu prelepu zgradu, odigledno i bez ikakve sumnje,svrstavamedu najupetatljivijeobjektesa masonskimobeleZjima u Beogradu. Ispred ulaza u zgradu iz Palmotiteve ulice (poito se samo zdanjenalazi na uglu ove i ulice Majke Jevrosime),ostali su simboli primereni duhu vremenau kojem je gradevinai nastala.Thko danas na ulazu u zgradu stoji grb sasimbolima Kraljevinelugoslavije.

ZdanjeMinistarstvapoStaprojektovaoje poznati mecluratniarhilckt Momir Korunovit, jo5 iedan medu istaknutim dlanovima tog doba.Izgradnjajeokoniana r93o godin.. organizacije rnirsonske Korunovii je, inaie, medu tadadnjim arhitektama imao istaknuto stila, nrcsto i bio je rodonadelnik takozvanog srPsko-vizantijskog tradici.iegradevinarstva da oiuva deo estetske kojim je pokuSavao podneblja.Uz taj stil, u prvoj polovini zo. veka,Beogradomsu rraScg a kasnijei moderna. dr>nriniraliakademizami secesija, Mnogobrojni su Korunoviievi arhitektonski potpisi u gradu, a jcclanod najupeiatljivijih bila je zgradakoja je prethodila danainjoj Zeleznidke stanice.Ta l'oSti broj 6, koja se nalazi pored beogradske jer stradali su veliki delovi fasade zgradaje imala neobidnusudbinu,

Neobitneporuke jetinog ztlonja

Na samojfasadi upletc i i ostalisimboli

Simbolna ogradi isPrerl Poitanskog tfiuze|o

(rz z )

u kuii tr kojojje Lfueo potp6 na ogradi terase Korwlolticev

polte poredzgratleielezniikestontce Impresi,nozdarye

tokom nemaikog i savezniikogbombardovanja u Drugom svetskom ratu. Posletoga, ostalaje konstrukcija Korunoviievog zdarya,ali 1e njenaspoljainjostbila znadajnoosiromaiena.Sadaje to tipiina socrealistidkagradevina,po izgledu dalekood onoga 5toje moini arhi tekt zamislio i ostvario. Uzgred,i to zdanjeje bilo prepuno slobodnozidarskihsimbola,pa je i danasostalo predanjekako mnogi predratni Beogratlaninisu tadno znali 5ta su svepredstavljaliznakovi na poite. tadainjim fasadama Korunovii svoje poitovanje i pripadnost masor.reriji r.rijevizu elno pokazivaosamo putem javnih graclevina, vei je isto uradio i na svojoj porodiinoj kuti, u naseljuKoteZNeimar. I tamo je, dosledno svojoj ideji, na samoj ogradi teraseprikazao trouglove ukrSteneu iestar, iineii svoje masonstvonezaobilaznimi u segmentimasvog privatnog Zivota.
lr24)

Veoma ie bitno to da je Momir Korunovii medu dana5njimaruiitelja i da je n1e hitektamajedan od malobrojnih neprevazidenih gov autoritet ogroman. Iako je u posleratnomperiodu bio destona vizije r udaru modernih kolegai kritidara, vremeje dokazalonjegove smisao autentiinog gledanjana stvari, a u monografiji posveienol ovom velikom arhitekti, dr AleksandarKadijevii napominje i ovo: ,,lako je (Korunovii) dobro poznavaosavremenusvtskuarhitekturu, u kojoj su tada prednjadiliarhitekti Bauhausai francuskepu Korunovii kao pravi romantiiar, ali i kao istinski listitke avangarde, odstupi nije ieleo da zaradvrlina aktuelnostii avangarde stvaralac, od vlastitih graditeljskihubeclenja. Da bi sebolje razumeo Korunoviiev stvaralaiki lik, valja naglasiti da on umetnost nije shvatao kao teoriju, a arhitekturu kao video u neienl nauku ili tehniku. Korunovii je smisaograditeljstva moralni i duhovni viicnr i svetijem. Ono je za njegabilo'6in vere', akt kojim se odaje poita duhu predakai doprinosi ostvarenjuideala narodnog oiivotvorenja."

(rzr)

INICIJALI,,B.I."

t pro fasadarra otiglednaje saglasnost Na nekim beogradskin.r jcktanta gradei vlasnika da simbolslobodnihzidaraiak i don.rinira vinom. Dodu5e, na takavnaiin da ma koliko znakbio krupan, ipak posmatraia. ne privuie paZnju nerLputenih

Sirnbolkoient iniciinlivlasntka

Mctlnljon sLt zgradc gde sedonasnalaz grtki konzulat ( r 26)

Ovog puta govorimo o zgradi koja danaspostoji na raskr5iu se dva rrlicaNuSiievei Majke levrosime.U Nuiiievoj ulici narlaze jc joi jedan ulaz,sa rrlirza sa brojevimazz r 24,a u Majke Jevrosinre da u obeulicepostojijoSnekobrojem5o.Painjuprivlaii i dinjenica ali ovu grade obeleZjima, lil<o zgrada sasliininr,slobodnozidarskim vrntrizdvajamo kao dominantnu. upravo da su u predratnomBeogradu Nije teiko pretpostaviti medu n.rotnii ugledniljudi, a n.rnogi ovo bile ulicegdesu stanovali i. i zasluzr i ma''on rriirrr.r l.'ilisu rroznali
(.r271

Vrh fasarle zgrade na rasktsnici Nuhieve i Malke Jeltrosine

Milovanoviia.

uAu[ nD,til I.t$l^uoHlhl n[[uJl ll0Bv

rI|| lt. ultl$l
i *t i /

I n{tl Jlr$0il

_Ytl

|_i

IJ-r!?!-

llr

--_n-r-E-r-i-r-,ll ll lt rl ll .!!=I4a4.{

g'

lo: na planu kute Ilije Bogdonol,itd biloje wZno da budu ucrtoni slobodnozidarcki simboli

II U blizini ove zgrade,tek nekoliko stotina metara dalje,nalazi se vlasnika slojoi jedno zdarye irja fasada govori o posYeaenosti bodnom zidarstvu.Ova zgradanalazi sena mestu gde sulica Straje lako prehinjiia bana spaja sa Francuskomulicom. Beograelani poznaju poito je tu smestenKonzulat Grdke,a tu se dugo nalazilai Grika ambasada.

ozn atljira Grade|in a j epr eP mnogim Beogradanima (128) \.r29 )

BANKE FAKUNETADO NARODNE SI,]TNIA OD TEHNICKOG

Zgrada Tehnitkog fakulteta danaspredstavljazdanjekoje bi se rrrrglo smatrati tipitnim mestom na kome su jasno ispoljenislobodroziclarski simboli. Doduie, ovde postoii kompleks zgradatehnidliih lakulteta,ali smo posebnupaZnjupoklonili teonoj fasadigratlevirrc gde se danas nalaze Arhitektonski, Graalevinskii Elektrotehn iil<i fakultet.

ProieLjezlaia

tlanatujeg grikog konzulata

preduzeia ,,Pionir" potpisao S. Vaci. Kutu krase dva velika medaljona, jedan okrenut ka Francuskoj,a drugi ka ulici Strahinjica bana. Medaljoni su identiini i prikazuju gotovo sve simbolidne alatke karakteristiine za slobodno zidarstvo. U mreii upletenih gradevinskihoruda dominiraju Sestari, uglomeri, visak.. .

l, l t ui i l,i lik t l tt t

BLlcwr u kralja Aleksand ra ( ,:r )

je gradena u periodu izmedu 1925.i r93o. godine, Ova zgrad,a upravo u doba kada je masonerijau Jugoslavijiokupljala izuzetno uticajno dlanstvo.Planovepo kojoj je izgradenazgradanapravili su arhitekti AleksandarDordevii i Nikola Nestorovii. Prema mi5ljenlu dana5njih arhitekata, ovaj kolosalni objekat svojim akademskimarhitektonskim konceptom,olitenim kroz perfektno zanatskiizvedenuopnu od veStatkog kamena,preteZnozraii jasnoiom i preii5ieno5tu. Tako daje prepoznatljivlik perspektivnol panorami Bulevara kralja Aleksandra od Vukovog spomenika do ukrsnicesaBeosradskomulicom.

( ( rir rlrDogihko.1i su znali sta ti simboli znade- da je bolje da iute. l'rcviic umnih ljudi je proilo ovim prostorom,a mnogo ih je i pre,l,rvlkr na tom fakultetu, da ne bi prepoznali simbole slobodnih zigraclevini. rl,rll na ovoj,na neki naiin, posebnoj sa ukr5Simbol koji posebnokrasi fasaduFakultetajesteSestar simbolistaknutje na nekot( r)inrtrouglom.Ovaj tipitan masonski lil<r rresta na fasadizgrade,upeiatljivo upu(ujuti na prisustvo slo lrotlrrih zidaratokom izgradnje,kao i poruku koju su hteli da ostave rlslcduicima. II Stari dvor je jedna od najznaiajnijih reprezentativnihpalata slirrog Beograda.Na njegovim kupolama, koje su krasile ovo prerata nalazili tokom Drugog svetskog Icpo zdanjedo bombardovanja, na svakomod sesrrsc simbolislobodnihzidara:devetpentagrama tlanr zidova tetiri kupole. U posleratnim obnovama kupole nisu ili zvezdapektokrakatek kasnije,za vreme I estl urirane. Pentagram, primat lirtil, uzima u simbolici koju podinjeda proklamuje novonaslrtlir drZava.

Pogled na deofasarle Tehniikog fakuheta

Gotovo da je neverovatnokako niko o tome nije pisao niti govorio tokom posleratnih decenija, kada su simboli toliko jasnr r upeiatljivi. Po5toje prosto nemoguie da ih nisu videli, izvesnoje da nisu smeli ,da ih vide", 3toje mnogo verovatnije,odnosno da je pro-

I ttt tn krilaiuia knPoleStarog tivoro koju su krasiliPelltaydmi

(rrz)

(rl)

U masoneriji, opet, pentagram odnosno ,,plamenazvezdt' ib ,,plamteia zvezd,t' jestejedan od osnovnih i najvaZnijih simbola. Nalazi sedestoi na petatima ili amblemimaloZa. Pentagramje Sirokorasprostranjen simbol koji se,prema ,,Reiniku slobodnog zidarstva"Danijela Ligua, zove i ,,pentalfa", ,,akose crta unutrainji petougaoniku stvari se dobija pet velikih alfa'l Ova.y simbol senalazidestomedu pitagorejcimakoji su ga izuzetnopo5tovali, a koriste ga i SjedinjeneAmeriike DrZave, ali i nekadainji SovjetskiSavez. Ligu citira i Obrednik Vrhovnog savetaFrancuskeu kojem se pentagrampominje na stepenunadzornika gradevina(8. stepenStarog i prihva(enog Skotskogobreda) gde seobjainjava:,,Dabi seprikazalopet arhitektonskihstilova,koriS(enih za izgradnjuHrama, da bi se pokazalo pet stubova BlaZenstva, da bi se simbolizovalo pet iula bez kojih nijedan dovek nije savr5en, da bi se personi{ikovalo pet svetlostimasonstva." III Da li je taj pentagrambio prikazan na kupolama Starogdvora, pitali smo se, istovremenosvesnida ne moZemo da dodemo do sigurnog odgovora. Kao Sto su poru5enekupole ove palate,tako su po nekim slobodnozidarskimidejama onog vremenadanas traZenia te5komoguia. PalataStarogdvora delo je barda srpskearhitektureAleksandra Bugarskog. Zateta.jer88r.godine,a dovr$ena tri godinekasnije.Ovo zdanjeakademskog arhitektonskogkonceptapostoji gotovovek i po. Tokom istorije menjaloje namenu, pa setu nalazilapalata dinastije Obrenovit, Prezidijum Narodne skup5tine, do danaSnjeg sedi5ta Skupitine grada Beograda. PosleDrugog svetskog rata usledilaje obnova zgradekoja je trajala do 947. godine, i tada je zdanju znaiajno izmenjenizvorni lik. Sa namerom ili bez nje, u to ne ulazimo. Ali, ostaje pitanje da li je obilje pentagramanapravljenih na njoj imalo i simbolidku ulogu u Ne bi bilo neobidno da jeste. onda5njem slobodnomzidarstvu. IV ZgradaNarodne bankeu ulici Kralja Petrabroj rz (nekadaSnja 7. jula) po mnogima je najlep5aod svih u Beogradu sa ,,saiuvanim"
(tJ4)

je davne1889. goA napravljena cntcrijerom iz doba kadaje nastala. rlirrc po planovima Konstantina A. ]ovanoviia. Nastalaje kao upr'.rvno-administrativnapalata Narodne banke Krallevine Srbije. beleZiBranko Vujovii, u l(irl<osa velikim pijetetom i uvaZavanjem krrjizi ,,Beogradkulturna riznica", danainji oblik zgrada je dobila lrosle pro3irenjai dogradnje izvedeneod tgzz' do tgz5 godine, a projektima istog autora. ,,Zapravo",beleZi ovaj eminentni l'r'cn.ra stluinjak ,,Narodnabanka je Jovanoviievoposlednjei najznafajnije Tivotno delo. Ona zauzimaceo jedan manji blok koji koii formiraju rrliccKralja Petra,Cara Lazara,Nikole Spasiiai Graianitka."

1:,\'

I' attLt ti i a:4t' trl ,t n' l arodtrc ',t,l J,,l ' l t

(r:s )

Ono 5to nam je privuklo paZnju dok smo posmatrali fasadu zgradejestenjenvrh koji ukraiava nekoliko neobiino obradenih,zarubljenih piramida, stilski uratlenih tako da moZdaodmah ne asociraju na piramidu kojoj je ,,uskraien' vrh. Da li je Konstantin Jovanovii mogao da ima kontakte sa slobodnim zidarstvom onog vremena, ili je, molda, u pitanju obitna zabunanas koji smo posmatrali fasaduove zgrade? Da li je odgovor u tome Stoje prvi mason onog doba Dortle Vajfert bio prvo veliki majstor UjedinjeneVelike loZe SHS, a potom Jugoslavije? A da je u to vreme bio guverneri viceguverner Narodne banke.

KUCE VELIKIH GRADITELIA

Vrh fasarle Natodne banke u ulici Kralja Petra gdeje neko vreme stoloyao i Dode Uajfert

Zmaj fovinoj, Internacionalnihbrigada, U ulicama SvetogSave, llilandarskoj,KnezaMilo5a... stoje zdanjakoja i danasnose oiriako je vreme njislobodnom zidarstr.'u, gledne simbole svojstvene veka' proilog prvi deo za izgradnje vezano hove To ie bilo vreme kada je masonerijau Beograduimala veoma jednu vrstu ekspanzije u kojoj nije lruran Zivot,i kadaje doLivljavala jasno potpisuju na fasalrila retkost da se vlasnici zgrada veoma zidarima pripadnost slobodnim ilama, odajuii na taj natin svoju Na deonoj fasadikuie u ulici SvetogSavebroj ro, koja je jedna od porodiinih kuia izgratlenih u tom periodu, iznad obe terase jasno stoii simbol trougla ukr5tenogsa Sestarom. Bezmaloisti takav nalazi sena zgradi Damjana Brankosirnbol,takodena vrhu fasade, viia, svega stotinak metara odatle,u BulevaruJNA broj z. pripadalaje StojanuVeljkovieu,predratnom arhitekti kuia Ova je trajala od ry27' do 929. godine. Na rukoa izgradnja i inZenjeru, hvatima originalnih vrata, koji sei danasnalazena ulazu u ovu lepu kuiu, ostali su ispisani inicijali ,,S" i ,,V", naravno, iirilidnim pi-

Upeiatljiv slobodnozidarski simbol imad terase

(r36)

(tv)

smom. Veljkovii je, prema retima njegoveunuke Branke Pavlovic, zavriio Veliku Skolu,kako setada zvaouniverzitet,i bio ie veoma1., jalan i vatrenilan Demokratske stranke LjubeDavidoviia. Jedanod istorijskih dogadajakojije u vezi sa ovom kuiom bila je posetadr Vlatka Maieka Beogradu,kada je Veljkovii ustupio upravo ovo zdanjeda u njemu budu odrZanivaZni polititki razgovori

sa hrvatskim politidaondrSnjegdrZavnogpolitidkog establiSmenta rrnr i njegovim najbliZim saradnicima.To su bili razgovori koji su plcthodili konadnom potpisivanju sporazuma,,Cvetkovii-Madek"()groman broj ljudi koji je prisustvovaocelom dinu pokazivao je' l<.rko znake sklonosti ka mirnom reSenju ,,priie", tako i optimizam koji je bio neopravdanpred Drugi svetskirat.

Pogletl na zgradu u ulici SvetogSaven

I\rlititki licleri t%8. goili e no terasiovekuie

(r_tu )

(r-rs)

i JovankaZiveu ubedenju Metlutim, Veljkovitevekieri NadeZda da njihov otac nije bio mason, i da nije imao nikakve kontakte sa slobodnim zidarima. Kako tvrde, dak ni prilikom selekciieniegovih litr.rih stvari, posle Vljkovieevesmrti, a prilikom ostavinskeras-

doma. masonskisimbol na fasadinjegovog

Dem onstncii e ondalnie oDozic iie prerlkuton Stojan a ieljkit itau uliti Stetog Save

i u materijalnom smislu. Medutim, na osnovu podataka do kojih smo doili daljim kao i iz albuma safotografijamakoje nam je ljubazno istraZivanjem, unuka Branka Pavlovii, lako smo zakljudili da je njegova ustupila reda. dlan slobodnozidarskog Veljkovii bio znadaian II MoZda je prilika da napomenemo nekoliko dogadajanastalih

Kao danas:veiito strseljudi fiadali da te lm politiidri doneti boljitak

,,dckoracija"znaii. To je bilo moguie kada su graditelji vlasniku zdanjahteli, uslovno reieno, da ,,podmetnu"masonskipotpis, kojeg I takaYgestmogao je da se desi neprosveieovaj ne bi bio svestan. rrim a bogatim trgovcima,kojih je bilo i tada,kao 5to ih ima i danas. Medutim, te5koje poverovatida je tako bilo saVeljkoviiem koji drZavi.Najzad, jc isam izutio najvi5egraclevinske Skoleu ondaSnjoj (r4r)

iak i da je bio u tolikoj meri neobazriv,ne bi moglo da sedesida mu takav ,detalj" promakne dva puta, kao 5to je to sludajsa njegovom kurlom. Ako bismo doveli u pitanje autentiinost takvog simbola, onda nju sigurno opovrgavazgradaDamjana Brankoviia, koja ima isti takav znak, a o Brankoviievom lojalnosti masonima posebno iemo govoriti. Primera o tome kako ilanovi domaiinstva nisu znali za slobod-

nije bila retkostda sepojedini metlu bra6om ogluie o nekapravila, r tla svoje slobodnozidarskopripadni5tvo ne odaju tak ni svojim naibliZim ilanovima porodice. Tako nije do kraja moguie biti izridit kada sekomentari5ekuia kao Stonije mogute biti potStojanaVeljkovita u ulici SvetogSave, puno precizan prilikom traZenja ,,krivca" koji je odgovoran za na fasadiove kuce. masonska obeleZja MoZda bai zbog burnih vremena koja tako desto ,,protutnje" kroz Beograd,nije lako pronati sveuzrotno-posledianevezekoje su prouzrokovale neki dogadaj. Ali, izvesno je to da je Veljkoviieva kuia bila jedno od mesta koje je predratno slobodno zidarstvo u Beogradupoznavalo. III U naselju KoteZ-Neimar nalazi se jo5 nekoliko porodiinih zgradakoje su nastaletokom prvih decenijazo. veka, koje su vlasnici ili graditeljiobeleZilisimbolima slobodnogzidarswa. Pored doma Momira Korunovita, koji je vei pomenut i iija se porodidna kuia nalazi u Lamartinovoj ulici broj ro, jedna zgrada posebnoprivladi paZnju,sa adresomInternacionalnih brigada broj ima dva istak3o. Ova porodidnakuia na ugaonom spoju dve fasade nuta medaljona,od kojih na jednom piSegodina izgradnje- 1925. Simbol u vezi sa kojim je greika nemoguia jeste onaj koji se nalazr na uglu zdanjai na kojem su istaknuti, osim inicijalna autora, ukrikao i uglomer. Ispod njih se nalazetri taike, rasporedene ter.ri Sestar da tvore jednakostranidnitrougao. Kada se ovako postavetri tadke,one jasno ukazuju na to da je i prilikom korespondencijeu ono doba, potpisnik mason. Stavi3e, bio je uvreZenobiiaj da slobodni zidar koji se obraia nekome za koga nije pouzdano siguran da je mason, uz potpis stavi i tri tadke, rasporetlenetako da dine ovakav trougao. Tako je onaj koji Salje pismo testirao primaoca, a ovaj bi u odgovoru ili dao do znaniada razume smisao potpisa, ili, jednostavno,ne bi prepoznaoda te tri taikc bilo Staznaie, a po5iljaocubi vei posle prvog odgovora bilo jasno da li mu je korespondent,,brat" ili nije. Ovakav rasporedtri taike naSli smo na vrhu deonefasade,na znatno starijem zdanju u Zemunu, u Itkovoj kuii, domu jednog od prvih srpskihmasona PetraItka
( t43l

Banjici izbavilo upravo ilanstvo u slobodnozidarskomredu. Ona beleZi:,,Mnogo kasnije sam se zapitalaStali su znaiile te rukavice. Da nije Vlada pripadao nekoj grupi ljudi kojima su belerukavicene kakav simbol?I setila sam se iudnog Svajcarca. Setilasam se i doktora_ Vajnmana. Da nije i on, pre rata, bio povezan nekim tajnim medunarodnim vezamasa nepoznatim ljudima? Ne znam niSta o masonima,da li su postojali u mojoj blizini? To bi bilo nekakvoobjainjenje pojaveSvajcarca i njegovognepokolebljivogstavada odem Sto pre kod Vajnmana i da samo on moZe Vladu da izvude.To bi mogao da bude razlog Stoje Vajnman otiiao na Banjicu."

Tokom godina koje su prethodile Drugom svetskomratu otlgledno nije uvek bilo tako, o iemu govori i svedotenje JareRibnikar. Mnogi su slutili nepovoljanrazvoj dogadajaza slobodnezidare.Uostalom, zato je Velika loZa ,,fugoslavija",,samouspavana" 1940.godine, znatno pre samogpoietka ratnih sukoba.U takvom okruZe4u
1142)

rt

firtomffrt
ItLovn kuco u Zemunu Izgled kute u ulici Internacionalnrh bngailaj<t Masonskiznak i godina kadaje kuta sagrailena Detalj safasade

(r++)

u45l

Masnik kuie u Internacionalnih brigada broj 3o bio je profesor Dragomir Tadi6 koji je ovo zdanje i projektovao kao svoj porodiini dom. Ovaj dovekje imao burnu biografiju, a ispostaviloseda je bro izuzetno principijelan i odan Srpskojpravoslavnojcrkvi. To ga nije ometalo da bude tlan slobodnozidarskog reda,Stoje jasno pokazaor na fasadisvogdoma. godine, a studije je zapodeou Drezdenu.PodetRotlen je 1893. kom Prvog svetskog rata napu3tastudije i kao jedan od nezaboravnih r3oo kaplara prolazi pakao sa srpskom vojskom, kao i njen legendarni povratak kuii. Po zavr6etkuratnih sukoba TadiCodlazi u Torino, pa u Italiji okondavastudije, a nedugo zatim i doktorira. Po povratku u zemljubio je profesorArhitektonskeSkoleod njenogosgodine. U biografiji ovog arhitekteneobidneenergijer nivanja,1924. predanostiostaloje zabeleZeno da je projektovaor5r crkvu, ukljudujuii i obnoru poznate VoZdovaike crkve u Beogradu.Izradio je i mnogo zvonika i crkvenih portala, a prema njegovoj id eji izgraden je i ulaz u Botanitku ba3tu u Beogradu. "Jevremovac" Posleokonianja Drugog svetskog rata potpuno se posvetio restauracijimanastira.Tadii nije imao nikakvepolitiike nedoumice,te je,,glatko" odbio da utle u Komunistiiku partiju, Stomu je sigurno zatvorilo vrata Arhitektonskog fakulteta,iako je imao znanjei kvalifikacije kakvi su tada bili potrebni ovoj prestiZnojnauinoj ustanovi. Kako nam je objasnilanjegovaunuka Gordana Tadii, ovaj arhrtekta ie tokom svog radnog veka proiektovao i kraljev letnjikovacu Miloderu, ali i pravoslavnucrkvu u Engleskoj, u Birmingemu, gdese nalazio kao bolesnik ratne 1942.godine. Tadije prvo bio nemaiki jer je rat dodekaou umzarobljenik Vojske Kraljevine Jugoslavije, formi, da bi se kasnije, baien nepredvidljivom ratnom sudbinom, obreo u Velikoj Britaniji. Dragomir Thdii je umro 1976.godine, a u znak priznanja za je u porti projektovanjei restauracijubrojnih manastira,sahranjen manastira u Rakovici. IV KoteZ-Neimar,iijom ulicom Internacionalnih brigada dominira Tadi1eva zgradasa brojem 3o, arhitektonskije veoma znaiajan za Beograd,a mnogi ga po kvalitetu i umetniikim dometima svrstavaju ispred Dedinja i njegovih palata. Sam naziv ,,Kotei-Neimar" Gq6)

tto znati vila, a ,,Neimar" je bilo ime potite od francuskereii cottage prcduzeiakoje je u ovom delu gradapravilo nekeod zgrada. sa viNaziv ,,Kote2"kasnije je bio prevotlen i kao ,,predgracle lnnra",ito je bio i najispravniji naziv za ovo mesto,u weme kada su trrkvezgradenicale.I danassevide predratni natpisi na mnogim kapijama, sairnenima koje su vlasnici nadevalisvojim vilama. Masoni onog doba, gotovo bez razlike,bili su imutni ljudi, a u Beograduih jc bilo dosta, pa nije neobiino Sto nisu bili retki u ovom, tada ekskluzivnom delu grada. Jedna fasada,takocle,privlaii paZnju, a nalazi se sa dYorisne na uglu Internacionalnih brigada i ulice Petra strane vile ,,Ne$i6", zgrada senalazi na adresiPetraKoiiia broj 3. Na Preciznije, Kotiia. delu kuie koii ie okrenut ka dvoriitu reliefiro su prikazanatri mali5anakoji liju beton i pokudavajuda napravesvoju gratlevinu. Na samom medaljonuvide sedva deiaka koji zdudno,zajednitkim snagamaprelivaju beton koji su zahvatili velikom kadikom, dok setreii nalazi pored minijaturne gradevine koja na reljefu podseia na atinski Partenon,a tu slikovito kako simbolizujehram.

Mali heiflari grade hram

Ovakva simbolika i alegorije vezaneza slobodnozidarski red rrisu bile retkost, pogotovo stilizovane figure deiaka, kakve smo vitlali i na zgradi Damjana Brankoviia. Mali5ani su prikazani u poku$aju da ovladaju graditeljskomve5tinom, a simbolidki put njihopo pravilu, nije ni kratak ni jednostavan. vog duhovnog stasavanja,
\147)

je to da je vlasnik bio Pogledna fasaduove zgradenagove5tavao povezansaslobodnim zidarima, ali ovo zdanjenema drugih simbola koji bi govorili u prilog masonskomstatusuvlasnika.Metlutim, i ova Vlasnik ove kuie bio je Milan ,,misterija"je biia veoma brzo re5ena. NeSii, ugledni slobodni zidar prve polovine zo. veka. Istini za volju, svakiput kada bi prida podelada nas vodi ka nekoj od porodica koje su imale vezesamasonerijom,ispostaviloseda su autori zdanjabili ljudi od velikog znatajaza onovremeniBeograd. Tako sei ovog puta ispostaviloda je suprugaMilana NeSiiabila gospodaAngelina Neii6, druga dama arhitekta u istoriji Srbije.Prva je bila Jelisaveta Naiii. Kako nam je ispridalanjihova kdi Olga Aleksid,rotlena NeSiC, je 1926.godine. Prema njenom saznanju, vila ,,Ne3ii" zavr3ena njen otac Milan u to vreme jod nije bio slobodni zidar. Kasnijeje saznala da je pripadao loZi ,,Istina". Tada devojiica, OIga je zapamtila kako ;'e njen otac imao ormar u kojem su se nalazile uredno opeglane koiulje. Kao i svakodete,i ona je ielela da sepoigra odevimstvarima i jednom je nepozvana ,,zavirld' tamo gde je naSla,kako je zajoj je prirukla omanja kljuiila, beskajno interesantnestvari. PaZnju kutija tegetboje na kojoj je pisalo ime loZe- ,,Istina']dok joj je posebnozanimljiva bila keceljakoja setamo nalazila.Devojtica je, sva ponosna,otkrivii ovaj neobitan garderobnideo, oti5lau grad opasav5i kecelju kako bi se pohvalila. Povratak kuei joj je uprilidio ogromnu neprijatnost,ier je otac bio veoma besan,i, kako se sedagospoda Olga, tada je doZivelastra5nugrdnju. ViSejoj nije padalo na pamet da pritle ofevim stvarima. Za razliku od onih koji kiju da su potomci slobodnih zidara,ili jednostavnokaZu da o tome nisu niStazna1i,Olga Aleksii, rodena Ne5ii, o masonima kojima je pripadao njen otac ima izuzetno visoko mi3ljenje.Ona se sa pijetetom seia oca koji je, pored ostalog, lige, a to je na njega,odmah bio predsednik fugoslovensko-poljske po okupaciji, skrenulo paZnju Nemaca. Kako je posvedodilaOlga Aleksit, nacistidkivojnici su napravili premetadinuu kuii, ,,svesu preturili i odneli mno5tvo depeSa i knjiga'l Ono 5to nisu pronaili, pamti gospodaOlga, njena majka je briiljivo zakopalau baStisvoje je istrulio. kuie, i savtaj materijal Pridajuii o predratnoj masoneriji,Olga AleksiCkaZekako je veoma ponosna na oiev status u toj organizaciji, ali i da je, prema njenom miSljenju, tada u masonerijubilo nemoguie uii ,,nekomeko
(48)

ni,icdastani poiten". ,,Tadaje u Beogradu,koji je bio mnogo manji ncgodanas,moglo na prstejedne ruke da senabroji ko krade."Kako sc ona seia, to je bio drugadiji grad od ovog danas.,,Sadaodawro rrcrnamodovoljno prstiju da nabrojimo svekoji bi poneli taj epitet."

Zgrada u Zmaj lottinoj ulici

je na slidan nadin, a JoSjedna porodiina zgrada obeleLena nrrlazise u samom centru grada,u Zmaj Jovinoj broj 6. U vreme krda jc zgrada napravljena,1926.godine, ova ulica je nosila ime je sazidano fipremanacrtimabeogradske Zdanje l(rrcg,inje Ljubice. koia se nalazilau Cika lijllc arhitektonskeradionice Matije B1eha, l,iubinoi ulici.
(149)

Vei po obidaju, zgradom dominiraju skulpture koje privlaie znatno viSepaZnjenego sami masonski simboli. Tako su u samom vrhu glavnefasade glomazneskulpture nazvane,,Srbijanac i Srbijanka" sa industrijskim toikom. I muikarac i lena obuieni su u narod nu noinju, s tim da Zenau rukama ima preslicu,a tovek gusle.Uz ovu skulpturu, na njenom centralnom delu, nalazi se industri.jski toiak koji bi mogao da bude simbol poitovanja trenda,a istovremeno i uklapanjau onda$nje ritmove savremenog, industrijskogsveta. U sredini prodeljaove zgrade nalazi se medaljon u reljefu, na kome se joi moie rzzaznali otvorena knjiga, uz nekoliko ucrtanih masonskih alatki koje su simbolidki prisutne prilikom obavljanja slobodnozidarskihrituala.

l\,ghd 6 zyad

u Hilandarskojn

t Srbijankd"i danasgleclaju ,,Stbijdnac na prolaznike

MedaLjon na teonom delu ot e zgrade

VI U Hilandarskoj ulici sa brojem 11,na samom spoju sa ulicom Dure Daniiiia, stoji kuia diji je vlasnik bio arhitekta Milan Antono vtC Zgrada1egradena tokom r9o7.i r9o8.godine prema pro.jektusamog vlasnika.Na njoj je vidljiv masonskisimbol koji prikazu.je trou gao i visak, mada ti detalji arhitektonskeplastikenisu toliko upedatljivo i kvalitetno uradeni, kao Stoje to na ostalim kuiama koje smo pomenuli u ovom poglavlju.Doduie, moZdaje tome krivo i vreme, odnosno gotovo pun vek od kada je kuia napravljena,pa je i ono uticalo da seznakoviblaso istro5e. Kuaa tog uglednogirhitekte menjalaje vremenom, kako vlasnike,tako i namenu. U Drugom svetskomratu navodno su je kori stile nematke okupacione snage,dok je sada vlasni3tvoKomerciSrbii.. ialne sluZbeRadio-televiziie

Antonovii nije bio autor samo tog zdanja,vet je neposredno pribliZno u prcko puta i danasveoma lepa kuta koja je napravljena je saadresom Na tom zdanju, isto vreme, i u kojoj Ziveonjegovbrat. ali je masonskih simbola, I Iilandarskabroj 9 nema tako upeiatljivih je progla6ena kul pa spomenikom gladevinskikvalitetnije izvedena, Brazila. Itrrc. U tom zdanjusadasenalazi ambasada Antonovii je bio poznati i priznati arhitekta onog doba, pa je, na primer, njegovo delo i palata ,,Anker" na Terazijamabroj 28, kao i zdanjeu Njego5evoj ulici broj r, koje je sagradeno namenski za ,,DruSwo za ulepiavanjeVraiara". Strastvenigraditelj ipak je bio najpoznatijikao aulrttttlisnAtllonoliierczgrade tor projekataza viSeod stoga 5to dovodiu red najproduktivzgrada, tirrrrplivatnihbeogradskih arhitekata. r iiih i najpoznatijih beogradskih

(rso )

(rsr)

VII Joi jedan elitni deo gradanije mogao da ostanebezvile na kojoj bi se naSlislobodnozidarskisimboli, a to je ulica KnezaMiloSa.Taj deo grada i danasje rezidencijalni,i u njemu se nalazi veliki brol diplomatskih predstavni5tava, uglavnom sme5tenihu vile koje su gradili ugledni predratni Beogradani.Prelepeporodidne i poslovne zgradesu, dabome,posle,,narodnerevolucije" ,,nacionalizovane" kako .jebio zvaniian termin za drZavnuotimaiinu.

'Ib je, u prvo vreme, omoguiilo novonastaloj drZavi da u ta ztllnja smestitek pridodle komunistiike moinike koji su, medutim, stambenogprpokazali mnogo viSe ambicija za reSavanje rrsl<oro t.rrjl na Dedinju, pa je tako taj deo grada postao najpogodniji za tliplomate. Jednaod kuia koja je i danaspod za5titom drZavenalazi se u godina zo. vekaje restaurirana, l(nczaMilo5a broj 4o. Sedamdesetih je p.rjoj je vraien prvobitni sjaj,5to samo pojaialo i upadljivostsim-

Simboli tn kuti NikoleNestoroviitl (t52)

( r 531

bola koji se pojavljuju u arhitektonskim dekoracijamana njenoj fasadi. Doduie, prolaznik moie da vidi ukr5ten trougao sa Sestaronr jedino u kasnu jesen i zimu, jer ko5nje stoletnogdrveta gotovo da urastajuu fasaduzdanja,i tako, u danima bujne vegetacije, kriju delove koje smo tako dugo traZili. To je delo poznatog arhitekte Nikole Nestoroviia, dovekaiija smo zdanjapominjali u ovoj knjizi, jer je on, odigledno,bio blizak sa slobodnozidarskim redom, ali i sa stvaranjemsliinih gratlevina u Beograduonog vremena. Kuia je napravljenakao porodiina vila porodice Nestorovii, naravno, prema projektu samogvlasnika.Gradnjaje zapoteta t9ot, ali je okontana tek r9o3.godine. Uz raskoSne plastiine dekoracijena samoj zgradi, na vrhu teone fasadedva simbola su tu kao disketan a vaZanpotpis. Nikola Nestorovit je bio jedan od najpoznatijih beogradskihar hitekata, a predavaoje i na Arhitektonskom fakultetu. NJegovsrn Bogdanje krenuo oievim stopama,pa je sambio i arhitekta,i profesor, i poznati autor mnogih beogradskihzdanja.Zanimljivo je to da je ta zgradajedna od prvih koju je za zaStituzvanidnopredloLroZavod za zaititu spomenikagrada Beogradaprvih godina po svom osnivanju. Kako nam je objasnila gospocla Gordana Gordii, istoriiar umetnosti i strudnjakZavod.a, to je bio jedan od prvih objekata u Beogradukoji je gradenu duhu secesije. Na njemu seizdvajaladekorativna plastika u terakoti pored prozora, ograde od kovanog gvoZtla,a posebanton davalaje raskodna baita iza zdanja, kao i prelepa kuina desma koje danasvi5enema. Nikola Nestorovii je autor koji se na mnogo mesta ,,potpisao" na gradu svojim prefinjenim ukusom i veStinom,pa je prida o njemu nepotpuna ako ne pomenemo zgradeu ulici Kralja Petrabroj 4r, hotel ,,Bristol",iuvenu ,,Beogradsku zadrugu' koju je Nestorovii projektovao zajednosa Androm Stevanoviiemi koja, tako prelepa,kao dokonaali strpljiva dama,ieka da joj sevrati starisjaj.

JEDNAZGRADASADVA STUBA

koja U ulici Kralja Petra16danassenalazirobna kuda ,,Grateks'l za naSu temu teSko obazrivom oku posmatradazainteresovanog r9o7.godinenalazilosei u to moZeda promakne.Zdanjenapravlieno i oduvekje privlatilo paZnju. vremeu ekskluzivnomdelu Beograda,

rcbnekute /.rltttjt tlnnainje,,Grateksove"

tr54/

Gradevinu je projektovao Viktor David Azriel koji je, a to;c makar po izgledu nlegove zgradeotigledno - bio mason.Bio je ilan loZe ,,Srbija'la interesantnoje da rnu le u istol loZi ,,brat" bio MoSa Pijade.Neobiian je podatak i to da je Azriel, u stvari, bio inZenjer, i da mu je ovo jedini projekat koji je ikada napravio u Beogradu. StrudnjacikaZu da je ova zgrad,a sagradenapo uzoru na flamansku secesiju, na razmedu t9. i zo. veka,i da, bezmalo,identidne zgradepostojebai u tom, belgijskorndelu Evrope. Prodeljemzgrade dominiraju dva simetriina ugaona pilastera koji simbolitno podsetajuna one ko.jisenalazena ulazu u masonski hram, i zovu se Jakin i Boaz. Ve( smo pominjali njihor.-u vi5estruku simboliku, ali je interesantnoi to da seu njihovom vrhu nalazitrougao, ali i upletenealke sa gajtanima u produZetku koje simbolizuju jedinstvo i povezanost. slobodnozidarsko Palilukka pijaca U Beogradupostoji joSjedna lepa poroditna ku(a sa dije fasade na prolaznikegledajusimboli slobodnih zidara.To je graclevina koja se nalazi na uglu danainjih ulica Ilije Garaianina i Aberdareve,neposredno prekoputa Palilulske pijace. je da je n en autor Ku(a je podignuta 1932. godine, a zabeleLeno bio Branko Manojlovii. Diskretno, ispod prozora, zapaZamosimbole slobodnih zidara, odnosno ukriteni trougao i Sestar, koji nam jasno govoreo prisustvu rnasonerijeu tadainjem Beogradu.

SIMBOLI.NI MEDALIONI

htanaMilutinovita broj 86 Na fasadamabeogradskih zgrada postoii nekoliko medaljona koji posmatradaupuiuju na precizanzakljutak o tome kako ie vla-

Znakotina kuii preko puta Palilulske pijace (r56)

Zdanje u ulici Ivana Milutitlovita

snik imao ivrste kontakte saslobodnim zidarstvom.Ovo ie prilika da prikaZemonekeod njih, kako bi sejo3 lednom videla veitina diskretnog potpisivanjapredratnih masonana beogradskimgradevinama.

Vasinabroj 14 U Vasinoj ulici postoji zgradasaulazina na broievima 4 i 16,u l<ojojsu Zivelivrlo zanimljivi stanari i, dabome,neki od njih su bili

Medaljon na kojem atletadfti iestardok mu sehram pomalja im leda

U ulici Ivana Milutinoviia broi 86 nalazi se iedna od takvih zgrada.U doba kadaje ona bila gratlena,ova ulica je nosila ime kneginje Zorke. Na bodnoj fasadi ove zgradedominiraju tri medaljona, od kojih je centralni veomajasno posveienslobodnom zidarstvu.Na njemu je prikazan lik atletekoji u ruci drZi 5esta1dok mu se iza ra menapromaljaobris hrama koji siluetompodseiana griki Partenon. Gradnja ove kuie potela je jo5 r9r4. godine, da bi zbog ratnih je t9r9. godine. Prvi vlasnik i zedogadanja bila prekinuta. Zavrdena mljiSta i zgrade bio je Jovan K. Nikolii, tada5nji tinovnik firme ,,Borna i kompani'l Tokom gradnje Nikolii je odluiio da proda kuiu, tako da je jo$ za weme zidaniagradnju preuzeonovi vlasnik, koZarskitrgovac Nikola iuzbaiii, koji je zdanjei zavr3io.JuzbaSi je u ono vreme bio ooznati slobodni zidar.
(158)

Pogled na ztlafie u Vasinojulicr

lr 59l

slobodni zidari. To sevidi po jednom od medaljonakoji senalazi na glavnoj fasadi zgrade,okrenutoj ka ulici. Na njemu je prikazan atletskimu(ki lik saSeslarom u ruc . je vlasni5tvo Ova zgrada bila uglednogBeogradanina dr Nikole Krstiia i njegove suprugeMilice. Prethodni vlasnik,od kogaje Krstii kupio kuiu, bio je beogradskitrgovac Jovan Kiki. Projektant ovog zdanja,poznati beogradskiarhitekta PetarKrstit, na planu je potpr sankao asistentUniverziteta.Zdaryeje napravljeno godine. 1927. Na prvom spratu dugo je ZiveoAbduselamDZumhur, otac velikog novinara i publicisteZuhe Diumhura, zabeleienkao slobodni zidar.

SimeMiloietiia broj jj U ovoj ulici se nalaziku6a sa istim simbolom na fasadi:snaZna, atletskamuika figura sa Sestaromu ruci. MoZda je ovo trenutak da priznamo i strah autora od neizvesnostikoju ova prida sobom nosi,

u ulici Zdarye
Sestar kao sinbol: medalon na zgtadi uVasinoj4
Sifie Miloievitd

(r6 o)

(r6r)

kao i nemoguinosti da neki od simbola budu apsolutno pravilno utvrdeni. Prosto,teiko je kazati kako ovaj simbol nema vezesa slobodnim zidarstvom.

DOM I NIEGOVFOND ZANATSKI

i rata jedna od vaZnih finansijskih asocijaPre Drugog svetskog je cija u Beogradubio Fond zanatskogdoma. Thdamasonerijanije bila toliko velika tajna. Naprotiv, mnogi medu beogradskimdobrostoietim liudima borili su se za mesto u ovom redu. Tako je i u okviru Fonda zanatskogdoma bilo masona koji su poku5avali da ime slobodnogzidarstva,shodno njihovim ambicijama,podignu na joSviSinivo... Pored zgradeu Nu5iievoj broj 8, ovaj fond je napravio i zgradu Radio Beogradakoja je prvobitno bila namenjenaSkolovanjuzanatske omladine, a nosila je ime Zanatski dom. Medutim, vremenom je promenila namenu. Prilikom osvetivanjazgrade danaje publikacija ,,Spomenica prilikom osveienja Radija Stampana Snjeg satekstompoveljekoja je stavljena Zanatskogdoma septembra1933" u temelj Zanatskogdoma, zr. juna r932.godine: VeDuha Amin. Za vlade Nliegovog ,,U ime Oca i Sinai Svetoga Aleksandrai praunuka VoZdaKaradorda lidanswaKralja Jugoslavije i Sina Kralja Petra Oslobodioca,Fond zanatskogdoma za zanatlije grada Beogradauz pripomoi zanatlijskih ustanova:Zanatskekozanatlijskogesnafa, more, Zanatskogpenzionogfonda, beogradskog prilozima dobrodobrotvora, velikih kao i plemenitih zaveStanja postavlja pomaZuiih kamen temellac dlanova tvora, utemeljata i juna godine devet stotina trideprvog hiljadu meseca dana dvadeset set druge po rotlenju Hristovu. godine bio je osveien kaNa ovom istom mestu 22. juna 1914men temeljaci otpoteto zidanjeZanatskogdoma, ali usled svetskog rata i okupacijezidanjeje prekinuto i stari temelji iskopani. Ovoj novoj povelji prilaie sei poveljakoja je bila uzidana u kamen 1914. 8odine." U Spomenicisedaljenavodi kako su povelju potpisali: izaslanik Nj.w kralja pukornik F. J.M. Leko, patrijarh Varnava, zastupnik
(r6i)

Akt muikarca sa neizostawtim iestaromu ruci

(r62)

predsednika vlade g. dr Kramer, predsednik Narodne skup5tine dr Kosta Kumanudi, potpredsednik Senata]. Altiparmarkovii, mrnistar prosvetedr Kojii, ministar trgovine i industrije dr Albert Kramer, ministar gradevinadr StjepanSrkulj, predsednikFonda zanatskog doma Mihailo Stojadinovii, predsednik Zanatskogpenzionog fonda KostaAtimovii, predsednikbeogradskog esnafa JovanHranisavljevii,dlanovi uprave fonda doma Dragoljub K. Miloievii, Anton Suster,sekretarKomore R. Dostanii, komesar ministra trgovine i industrije u Zanatskojbanci dr B. Ma5ii, projektant Bogdan Nestorovii, preduzimadiSavdii i Slavkovii, sveitenik K. Milutinovii i dlanovi novosagradenog odbora Mihailo Stojadinovii, Milan Stoianovii, Kosta Aiimovii, JakovSimjanovic. Iovan Hranisavljevii, Stojadin Andelkovii, JosifHranZani Zoran Vasiljevii. Po navedenim imenima vidi se da ie elita ondaSniedrZave udestvovala u polaganjukamena temeljcaovog zdanjakoje na sebi ipak nosi odredenamasonska obeleZja. II Zbog vaZnihmasonskihskulptura koje sena njo.jnalaze, zgradu Radio Beogradapomenuiemo ponovo, ali znakovi koji ukazuju na masonsko opredeljenjedlanova ovog Fonda vidljivi su i danas u Nu5iievoj ulici.
iloma Slobodnozidarski znakoti na terasiFonilozanatskog

Na terasama,iije su ogradeod kovanog gvoZda,nalazese stili zovanaslovakoja predstavljaju skraienicu ,,FZD",ispisanuiirilicom. Ali, kako? Svako slovo simboliiki predstavljaneku od masonskih skra(enicaili simbola. U medaljonimana fasadistoje ukr5teni troujasno opredeljenje gao i Sestar, autora Sto.samododatno nagla$ava prema masonerr.Jr. skulptura u Beogradu', Premaknjizi Eurdice Sikimii ,,Fasadna godine. Njime zdanjeu Nu5iievoj broj 8 podignuto je 1926.ili 1927. joS dva lika - muSkarac sadetetomi mu5karac su nekadadominirala sa sekirom. Durdica Sikimii beleZikako je fasadauradenau veStaikom kamenu, ali i to da ie autor nepoznat. III Jednapriia o ovom zdanju znaiajnaje i zbog toga Stoilustruje sudbinu mnogih beogradskihgratlevina,ukljudujuii i one, slobod nozidarske, koje su tema ove knjige. rata i nekoliko goNeposrednopo okonianju Drugog svetskog dina posle toga, u zgradi u NuSiievoj broj 8 bio je ,,narodni sud'l mesto gde su se sudije novoformiranog politidkog sistemaobradu-

Danainji izgled zdatja u Nuiitet oj 8

(r6+)

(165)

Crailevinai ilanasodile masonskim sinbolima

navalesaonima koji takvom poretku nisu bili skloni ili su proveli rat kao ,,sluge okupatora',kako su ih u to vreme okarakterisali. Iza jedne zavese koja je bila na prozoru u zgradrpreko puta, na prvom spratu ulaza broj 7, mnogi su dolazili da poslednjiput vide svoje najmilije koje je milicijska ,,marica",kako su i tada zvali kamion koji je prevozio uhapSenike, dovodila na suclenje. To je, neretko, bilo i poslednje pojavljivanje pred optuZenih svetlomdana. Kako se i danasseia Rajko Zedevii, koji je kao maliSanproveo ratne i poratne godine u tom stanu, kod njegovemajke su dolazili
( t 66)

mnogi unesreieni ljudi koji su molili vlasnicu stana ,,sapogledom na pakao" da moZda poslednji put vide svoie roditelje, bratu ili rodake,makar nakratko, dok prelazenekoliko koraka izmetlu ,,marice" i ulaza u susednuzgradu. Razumevajutinjihovu neYolju,Zena im je to dopu5tala , ali, zaradsigurnosti,to su radili tek provirujuii iza navutenezavese. Sudbina ovog ioveka bila je odretlenaupravo ratnim dogadajima koji su prethodili godinama koje tako jasno pamti. Njegoviroditelji su uspeli,kao Srbi izbegliceiz Hrvatske,da predu Drinu i pobegnu. Poslegolgotekoju su preiiveli, saiekalaih je druga, pa su zajedno sa malim Rajkorn zavriili u Banjiikom logoru. Tada je bilo dozvoljeno Beogradanimada posete logor i od zatodenikauzmu Rajko Zeievii se samo seia lika svoje majke na odgajanje. maliSane kako moli Zenu koja je prolazila logorom da ga uzme, i tako ga spase. Njegovojusvojiteljkitada nije bilo nimalo lako da na staranje uzme dedakaobolelog od difterije. Ipak, odluiila se na taj korak kako bi spasiladete. Rajko Zedevii je izgubio roditelje u logoru na Banjici,ali mu je iza koje su neki drugi liudi otajniiki u setanjuostao prozor i zavesa gledali prema ulazu u susednu zgradu. Pamti Rajko i prve posleratne prvomajske parade koje su se odigravalena Terazijama.Trrbine su bile postavljeneizmeclu danadnjihhotela ,,Moskva" i ,,Balkan'l a NuSiieva ulica je izlazila na Terazije,i nije bila, kao danas, iorsokak. U vremeparadeRajko nije smeoda ulazi u tu sobu,u stvari, niko nije smeo osim dva dovekakoia su brinula o obezbedenju. Ovo, naravno,nije prida o slobodnim zidarima. A.lijesteprida o gratlevinamastarogjezgra Beograda,o jednoj od zgrada koja nosr simbole ovog reda, a koja je posle tog strainog rata promenila napedesetihgodina. Bezmalo nimenu. To je potrajalo i podetkon-r jedna zgradau ovom gradu nlje zadriala namenu zbog koje je sagratlena.Tolike bure i udari, prevrati i ubistva,smenevladara dono boje i stravidnaseiania' sile su i ljudskim gratlevinamaneliudske Ni5ta u Beogradunije trajno, sveje promenljivo,pogotovoljudi. A gradevinuiine ljudi. Oni je stvaraju,spoznaju,menjaju,i, na kraju - ubijaju. Nije to nemogu6e.Gradevineimaju duiu. Bez nje bi bile kamenja. samohrpa sklepanog
l t6 7 )

STUBOVIIAKOGSVETLA

Saiutaxa masonska skulptwa na zgradiRadio Beogtuda

Dve masonskeskulpture posebno krase centar Beograda.Vei prema tradici.ji ko.ju smo pominjali, ove umetnidke figure privlade paZnjusamo upuienih. Laicima su potpuno neprepoznatljive. Ovo je prita o jednoj skulpturi koja se nalazi iznad ulazau zgradu Radro Beogradai o delu koje krasi jednu od zgrada u Knez Mihailovo.y rata, u doba koje ulici. Obe su nastaleu periodu izmedu dva svetska smo pominjali kao vreme kada je masonerijau BeogradudoZivljavala ekspanziju. Simbolika tog meduratnog perioda podrazumevalaje snaZne, skladlre figure. Masonska arhitektura i vajarska re5enjasledila su obrascevrhunske grdke antiike kulture - helenizma. SnaZne,at posebnesu i neobiine interpretaletskefigure na naiim fasadama, cije te ideje. Prva skulptura, ona iznad ulaza u zgradu Radio Beograda, predstavljamajstora i kalfu (uienika) ispred kojih stoji nakovanj. PaZljiviposmatrai ie na centralom delu nakovnjaodmah uotiti 3estar, tipidan masonskisimbol, koji dominira medu ostalim rekvizt centralno mesto.U pozadini sevidi totak, simtirl.a, i zarozaLlzima bol savrienstva. ZaOva zgradaje sagradena r933.godine, kao zdanjeondaSnjeg natskogfonda. Projektantje bio BogdanNestorovii, a prvobitno su koji je na njenoj fasadi reljefno prikazani ukrSteni uglomer i Sestar kasnijeskinut. Ostaoje ovaj spomenik,koji odiglednonije privlatro i paZnjuu vreme Drugog svetskog rata, i to ga je, pretpostavljamo, spasilodo danainjih dana.Nestorovi( sepojavljujekao autor joi nekih znaiajnih masonskih zdanjau Beogradutog vremena, pa nije metlu ,,braiom" teiko zakljuiiti kako je on bio ,,dovekod poverenja" koja su htela da sazidajuobjekte na kojima bi se veito potpisali u maniru slobodnoszidarstva. (r6s)

(r6 8 )

Zaurt" a"lrullrl"g Radio Beograda prvobitno je bilo napravljeno kao Zanatski dom. U njemu je ova izl;zetno finansijski jaka predratna organizacijaimala sobeu kojima su udenici spavali,dok je ve lika i danasveoma lepa salasluZilakao balskadvoiana, gde su bile odrZavane svedanosti i balovi, o slavama pojedinainih esnafa. Jedno vreme tu je bio i bioskop. Dugo je na fasadi predratnog Zanatskog doma stajaonatpis ,,Kino". Koliko je to bila moena, a istovremeno i vaZna masonska institu, cija, govore i simboli na zgradi koja je pripadala ovom fondu, a nalazi se i danas u Nu5iievoj ulici broj 8. To zdanje bilo je od izuzetne vay'nosti za onda5nji Zanatski fond koji je okupljao veliki broj predratnih zanatlija. Podseiamo na to da je tokom Drugog svetskog rata hajka na masone u Beogradu bila izuzetno oStrai da je bila organizovana Antimasonska izloZba, pod patronatom nacista. Oni su bili Zestoko suprotstavljeni ne samo slobodnim zidarima, vei i svakomeko im je bio blizak. Sa zgrade Radio Beograda skinuli su uglomere i SestaMuikaraq iekit, mali:a i potkorica: sye je tu
1170 )

re, kako bi je ,,razodenuli"masonskihznakova,ali tada, oiigledno, nikome nije pala u oii bista iznad samogulazau zdanie.Tako je ova skulptura opstalado danas. Drugi, bezmaloisti spomenik nalazisena zgradi u Knez Mihai Prva hrlovoj ulici broj 42, na zdanju u kome se nekada r.ralazila autoritaI na ovoj skulpturi prikazani su snaZni vatska Stedionica.

eklektidkesecesije. spadau red zdanjakoja noseosobinetakozvane Direktor Prve hrvatske itedionice pre Drugog svetskograta za loZi ,,Libertas" bio je BrankoPliverii, masonblizak nelegitimnoj koga je karakteristidno da se tokom Drugog svetskograta veoma

Zgratla Prue hrvatske itedionice LtKnez Mihaiovoj ulici

(rtr)

pribliZio ustaitvu. Uostalom,,,Libertas" ie na _nekinatin, pre Drugog svetskog rala, bio prava kolevka ustaskogpokreta.Pliveritu je bilo sudenou Zagrebu, 1942. i 1948. godine. zajedno sa,.kri2arima" ozlogla5enog ustaskog ubiceLjube Miloia.

Peiat loie ,,Libertai'

deiakje Na spomenikupostavljenomna zgradi Radio Beograda vei stasaou momka na kojeg majstor odiglednou odredenim prilikama moZeda seosloni. Zato ie dekii vei u kalfinim, odnosno u rustatuskoii kama pomoinika, a ne u tukama majstora.To predstavlja govori da je uienik vei podeo simboliiki da ovladava odretlenim znanjima,dok je na skulpturi u Knez Mihailovoj dekii jod u sigurnim, majstorskim rukama. MoZdaje joi jedna neobidnostvredna pomna,a gotovo da nije skrenulapaZnjuprolaznika Knez Mihailovom ulicom. Iznad samog tlaza r zgradu nekadainjePrve hrvatske Stedionicenalazi se medaljon sa dva neobidnalika. To su prikazi dvoje mali5ana,dedakai prerogativima.Tako ih oboje krase devojiice, sa izrazito alavolskim vraZije,izvitopereneu5i, kao i minijaturni rogovi na glavi. Upuieni kaZu da su to moZda simboli satira, koje smo Pominjali u vezi sa Roslinskomkapelom, a uzeti su iz prethriSianskog doba dije su simbole slobodni zidari takodeusvajali.

Satiri koji gledaju na prolaznike saprotelja Hrvdtske lte.lionice

(rz:)

BRANKOVICA DAMJANA EUDNo Z(DDANJE

g
1

Boginjeispodoka svevidetegiznad ulaza u Brankotiietu kutu, u Buleuaru JNA

Neobidno bi bilo da zdanje,koje je kao svoju porodidnu kucu masoneriie,buduii da podigao Damjan Brankovii, ne nosi obeleZja joj je vlasnik pripadao svim srcem.Tako, kuia na samom podetku narodne armije, sa brojem z, tek nekoliko BulevaraJugoslovenske desetinametara iznad Slavije,obiluje simbolima slobodnih zidara. Vei u dobro poznatom maniru, na zgradi je sveoiigledno, ali samo za one koji to ,,znaju da vide'l A vlasnik kuie je, tokom svog veka, .. prema hronidarima i iitoridarima, zaistavideo svaSta. je joi poietkom veka bio istaknuti dlan zo. Brankovit Damjan jedan pokreta. To je bilo ietnidkog i od osnivada reda masonskog vreme kada je osnivan ovaj gerilski pokret na jugu Srbije kako bi se suprotstavioBugarima.Uz Damjana Brankovita tu su bili i istaknuti VasaU. Jovanovii i JovanAleksii. masoni Miloi Godevac, Do r933.godine Brankovii je bio veliki besednikVelikeloZe,,Jugoslavija"i satog mestasepovukao ne napuitaju(i slobodnezidare. doveka.Izgled svoje kuie, odnosno Slovio je za veoma snalaZljivog njene fasade, u potpunosti je podredio slobodnozidarskompripadni5trrr, a samu gradevinu je, u duhu akademizma,projektovao poOdmah iznad ulaznih vrata nalazi znati arhitekta DragiSaBra5ovan. seupetatljiv medaljoniznad kojeg dominira piramida sa,,okom svevideiiml iije je znaienje dominantno kod masona. Sundevizracr siluetedve Zene, od kojih je jednoj na ramenu sova,simobasjavaju introbol stalnebudnosti, a drugoj ogledalou ruci, koje predstavlja To su dve gracije,Lepota i Mudrost, Atina spekciju,samospoznaju. Paladai Afrodita. Na zgradi senalazijod mnogo medaljonai minijaturnih figura. Metlu autorima koji su do sadatumaiili simbole na toj fasadi,postoje oni po iijim tumadenjimasemedaljoni i figure odnosena razlitite vidove umetnosti, ali nema onih koji bi se simboliiki odnosili (tts)

lr74)

Likovi maliiana na fasadi kute Datryana Brankotica

na masoneriju,odnosno na uieniike stadiiume u duhovnom stasavanju slobodnih zidara.Prema mi5ljenjunekih od slobodnih zidara, te figure bi mogle da predstavliaju duhovni napredak,individuaciju koja je, po pravilu, sastavni deo masonskog stasavanja i mukotrpnog napredovanja. Tako,fasadomBrankoviievezgradedominiraju figure mali5ana koji deluju zdepasto,odnosno snaZno,ali joi nisu sigurni u svoje znanje.Zalo su iesto prikazani u raskoraku, ili sa blago raiirenim nogama, Sto dokazuje njihovu nestabilnost,odnosno iinjenicu da im je znanjejod skromno da bi moglo da im ulije dovoljno samo(176)

pouzdania. Bitna karakteristikadetinjih likova jesteto da iesto imaju pognut pogled, dakle, da se ne razmeiu skromnim znanjima,vei da su podloZni autoritetu majstorakoii ih vodi ka duhovnoj spoznaji Naravno,kao i na svim masonskimzgradamau Beogradu,i na kuii Damjana Brankovi(a dominiraju upleteni Sestar i trougao, kao kruna pripadnosti slobodnozidarskom redu. II Biografija Damjana Brankovita bila bi vredna zasebne knjige. Danasmogu da postoieoni koji seslaZusanjegovimdelanjemili r.re, ali rnalo je onih koji ie poverovatida je toliko stvari mogao da uradi u samo jednom iivotu. Brankovii, vispren poslovan tovek, jo5 pre Prvog svetskog rata bio je zastupnik za Kraljevinu Srbiju svemoine nen.radke korporacije ,,Krup'l Potom, beleZe razliiiti hroniiari, bio je veoma visoko kotiran u masonskomsvetu,ali i u svetupolitike, bu(ttt)

Znanenje slobodnihzitiara na ieonom delu zgradeDamjana Btankovita

du(i da je bio prvi koji je PaSitur9ott.godine nagovestiookupaciju Bosnei Hercegovine od straneAustrougarske monarhije. Prisustvo vao je mnogim razgovorima sa kraliem Aleksandrom Karadorcleviien.r,gde je bio neka vrsta,,kurira'l prenosioca poruka izmetlu predratnih slobodnih zidarai samogmonarha. Uloga Damjana Brankoviia bila je neprevazidena tokom neko liko decenija,odnosno celokupne prve polovine zo. veka, sve do r956.godine kada seupokojio u dubokoj starosti,ali spomenutemo sarno neke od njegovih aktivnosti... III Jedanod izvora biografije Damjana Brankoviia jesu policijske arhive od 1945. do r957.godine koje sebaveposleratnim delovanjem slobodnih zidara.Izvod,eiz arhiva prikupio .1e i objavio Zoran Pet rov, u kojima islednici opisuju Brankoviia kao ,,Velikogmajstora MasonskeloZe'l (rz8)

,,Igrao je rani.je i polititku ulogu, kao pristalica Radikalne strankei poverljivaliinost Nikole Paiiia. Bio je ieiie u tajnim misl jama u inostransh.upo PaSidevom nalogu." U izjavamakoje je Brankovi6 dao policiji, izdvajaseona o tome kako je posle pogibije kralja AleksandraKemalAtaturk poslaoizjavu sauie5ea u kojoi kaZekako je izgubio brata, a prema Brankovitevrm je bio ilan loZeGrand Orijent u Parizu.To je bio redima,Aleksar.rdar i generalSaraj,komandant Solunskogfronta. ,,Uopite'l beleZiisled nik citirajuai reai Damjana Brankoviia, ,,veiina SefovadrZava su masoni." Neuputen u stvarno stanjestvari, islednik se iSiudavai nekim Brankovi6evimkonstatacijama,pa kaZe:,,PoBrankoviiu, i Truman je mason." Brankoviieva veStina i snala Zljivostpotvrdene su u nekoliko kritiinih trenutaka srpske istorije zo. veka. Iz policijske arhive izdvajamo podatak o tome da je on imao posebno vaZne informacije uodi aneksije Bosne i Hercegovine r9o8. go je tadarekaokako,,ie dine.Brankovic to politidko-istorijska stvar. O tome se ni5ta nije znalo kod nas. Direktor Lojda, velikogbroSevernonematkog darskogdruitva u Bremenu,fon Pilis koji je bio moj lidni prijatelj, dolazio je iz Beda gde je saznao da ie na Amer iikt predsed ntk Truman PreobraZenje, rodendan Franca Jou masonskoj odori Bosne i aneksiia sipa,bitiproglaSena To mi je saopitio kad je dolazio u Beograd.I zamoho Hercegovine. me je da to saopitim na5ojvladi." U ostalim delovima izveitaja navodese Brankovitevereti kako svog se,,neradome5au politidke stvari",pa je zato ugovorio sastanak nemadkogprijatelja i Nikole Pa5iia.Na sastankuje PaSii ubedivao Fon Pilisada se,,takoneito ne otekuje". Brankovii dalje govori: ,,Direktoru je bilo neugodno jer je r za na5uloZu doneo tu izvornu vest.Metlutim, aneksijaje bila izvr5ena. Kada je posle toga dolazio direktor fon Pilis u Beograd,posetio je
\t7 9 )

Pa5iia, a on mu se izvinjavaoi zahvalio se na tadnom saopitenju i tom prilikom direktor fon Pilis je primetio suzeu odima g. Paiiia." Kako je jo5 bilo zapisanou policijskim arhivama, Brankovii je tada zald,'utiokako je ,,to bio dokaz koliko su bili dogadajimaiznenatlenii slaboo njima obaveiteni'1 slobodnozidarska loZakoja je do tog doba radila pod za,,Na5a Stitom velike ugarske loZeistupila je iz nje u znak protestaza nasilno izvedenuaneksiju'ldaljeje govorio Brankovii. ,,BratSvetomirNikolajevii odrZaoje u Berlinu javno predavanje (masonima) da ovaj iin ne moie ostati bez istoriiskih posledica."

u Berlinu da je ultimatum Srbi,,Menije u poverenjusaop5teno je ji spremljen u Potsdamu i da rat protiv Srbije odluden u Konopiitu, izmetlu Vilhelma i Franca Ferdinandau januaru mesecu godine, nekoliko mesecipre atentata.Ovu vest saop5tiomi je 1914. kao zastupniku Krupove fabrike, njen direktor dr Milon. On mi je izmetlu ostalogrekao da je Nematka dala Austriji slobodneruke u akciji protiv Srbije, da izaberei uzrok i vreme kad ie je napasti.Ja loZi i Vladi (Pa5iiu). Dejsam to saopstioi na5ojslobodnozidarskoj je stvo loie svojim putem podelo da rat osujeti. FrancuskaloZa Grand Orijent pokazalaje Ziv interesi njenim posredstvomu veeinr pariskih listova, u raznim pitanjima, drZalo se simpatidno prema time Zivi interesza naSuzemlju. Isto je na5ojzemlji, nagovestavajuii je bila neto bilo i u londonskim listovima. Tadainjavlada, zauzeta je prekidno partijskom borbom, odstranila svaki interes od doga<lajaspoljnepolitike, tako je uila u izbornu agitacr|uza novi parlament, do iega nije ni do5lo objavom ultimatuma."

Deiaiki dani Aleksaxtlra Karadordeviia

IV Iza kulisa bitnih istorijskih dogaclaja, u koje je na neverovatan nadin uvek imao uvid, Damjan Brankovit je zabeleLio fo$ neke dogaclaje o kojima nije mnogo pisanou savremenoj istoriji. Tako je sluZbenikuUdbe o ultimatumu 1914. godine ispriiao joi nekeinteresantneteze,odnosno najavekoje su stigledo njega.
(r8o)

Damjan Brankovii uodi Prvog svetskograta niie prestajaoda mobilizacijei prrradi. Imao je izuzetnovaZnuulogu u sprovoclenju premaza rzt, za iiji poietakje on prvi saznao. Informacije o svim tim dogatlaiimadobila je Udba posle Drugog svetskog rata od samogDamjana Brankoviia. Posetivalisu ga u njegovomdomu, preko ubadenihljudi koji su mu dolazili u posetuu pratnji njegovihproverenihprijatelja.Takoje osamdesetiestogodiSnii rata. Brankovii opisaojoi nekesvojeaktivnosti uoii PrYogsvetskog je podmiti godine, uspeo da podetak vojevanja, r9r4. Pred sam austrougarsketinovnike u Zemunu kako bi u Beograd bile prebadenenove ieleznidke ma5ine. One su tada bile veoma vaLne za Vojsku Kraljevine Srbije. Bez njih bi se teiko izvr5ila mobilizacija, objainjavaoje Brankovii. Tako najverovatnijene bi ni dodlo do bitke na Kolubari. Zato je on aktivirao svesvojevezei dopremio maSineu Beograd. |oSjedan njegovspektakularanuspeh desio se neposrednopre Drugog balkanskograta, kadaje uspeoda dopremi dve hiljadekonja iz Rusije.U to doba Srbijaje bila relativno spremnaza rat, buduii da je imala dovoljno topova, ali nije imala ni pribliZno dovoljno konia koji bi ih r.ukli. Tadaje opet Brankovit stupio na scenu,sa svojrm (r8r)

vei legendarnimvezamai kontaktima, pa je za samo sedamdanauspeo iz Rusijeda dopremi silnu konjicu. Bugari su sekasnijeposebno ialili na pokretnost srpskeartiljerije. U odnosu na te velike poteze,,iz senke", koje bi u normalnim okolnostima morala da uradi cela jedna solidna obaveitajnasluZba, neka od Brankoviievih dela koja )e zabeleLlla Udba deluju gotovo beznaiajno.Takoje u policijskoj arhivi bilo zabeleZeno njegovo,,aktiviranje veza" u Nemaikoj tokom Carinskog rata sa Austrougargodine. Tadaje BrankoviCa skom 1905. angaZovao Nikola Padii, a on je omoguiio izvoz srpskog mesa u Nemaiku, razbijajuii carinsku barijeru. U doprinos predratnoj /ugoslaviji Brankovieu seupisuje i to Stoje uspeoda izdejswujezajam od Francuske. Navodnoje ceoposaouradio potpunosam,itobez posrednika. Cakseodrekao i delakojijetrebalo da mu pripadnekao proviztjaza uspe3no posredni5tvo u poslu. VI U vreme progla5enja diktature kralja Aleksandra t929. godine, slobodni zidari su traZili prijem kod monarha, na koji se ovaj odazvao i uprilidio sastanak. Sa kraljem su razgovaralipredstar.nici Velike loZe ,,Jugoslavija'l a Brankovii je ceo tok razgovora zabeleLio. Kako citira Ivan Muiit u knjizi ,,Masonstvo u Hrvata",u Brankoviieje pisalo: vim bele5kama sanama kao sabraiom. ,,Kraljje razgovarao On zna da smo mi protiv bilo kakve diktature, komunistiike ili bilo iije druge, pa i ove njegove. A1i drugog izbora nije imao ako je ieleo da saiuva celinu drZave. Dodao je da mu je dobro poznato da smo mi za celinu drZavnu.Govorio je nervozno, ali jasno ili 'amputacija Hrvatske ili diktatura. On lidno je jedno vreme bio za amputaciju. Ali su mu predodili posledice,tako da je on promenio mi5ljenje. Evo za5to- amputacijabi donelaolak5anje Srbiji i srpskim zemljamau sada5njoj Kraljevini, koja bi se smanjila ali bi zato bila fvrSia, jedinstvenijai kompaktnija. Ali, samo privremeno. Hrvati bi odmah pali u ruke Italiji (ili pod italijanski protektorat ili u zajed nicu sa Matlarskom, Sto je svejedno),pa bi ih opet jednoga dana imali protiv sebeu rovovima .jedni prema drugima. Dobro je poznato da su hrvatskeregimentebile srpski najteZiprotivnik u rato vima. Hrvati su u svojoj istoriji dugo bili 'topovskomeso'tudinu."
(r8z)

kralj nije bio za amputaciju r PremaBrankoviievim bele5kama, zato Stobi od takve HrvatskeMusolini odmah mogao da uzme, i to i Engleske, sveono Stosu u Dalmaciji Lonsveuz pomoCFrancuske donskim ugovorom saveznici dali Italiji r9r5.godine. ,,fedino smo mi, Srbi'l beleZio ie Brankovii kralieve redi, ,,to oventani oreolom slave,preoteti od Italijana r9r8. mogli, iza5avSi godine." Monarh je, prema tom zapisu, zavrdiozakljudkom da on, eto, tuva i brani Hrvatsku time 5to je nije amputirao i pustio da izadeiz jedinstvai bude samostalna. okvira drZavnog je da li bi fedeBrankovii zabeleiio i pitanjejednog od ,,braCe": racija mogla da bude izlaz u takvoj situaciji, na 5taje monarh odgovorio ,,moZda'lU drugom istorijskom sticaju prilika, ali ne kada miliona bajoneta deka da je zver kakva je Musolini sa Sest-sedam u sadadnjim metlunarodnim prilikama znadismrt 5iepa.,,Federacija Hrvatske,a ne Srbije"... ,,|aznam da u Hrvatskoj ima politiiara koji ho6eda dodu na vlast po bilo koju cenu.Po cenu cepanjadrLave,po cenu da budu tutlinska kolonija' po cenu da udu u savezsa nekom drugom drZavom,dak bilo kako i bilo kojom. Ali to su zaslepljeni ljudi, isti oni koji tvrde da su bolje Ziveli pod carom Franjom nego To ie proti, sada.I mi, Srbi, bolje smo iiveli bez Hrvatske,pa Sta? joS svetska kriza trese svel.Biceboljei namainjima..." VII Brankovii nije bio samohroniiar. Naprotiv. Specififanu svojim stavovima,ali i vrlo odreden, neposrednoposle ovog razgovorasa predloZioje da sejugoslovenski kraljem,vei r93o.godine u Sara.jevu, katolici otcepeod Svetestolice.Tadaje, kako beleZiMuiii, izrekaor ove redi: ,,Nije joi dockan, da kv nadekvi, kost na5ekosti, dovek od nauke i srca,pred jesensvoginaie plodnog Zivotai rada, potle stopama slavnogmu prethodnika Vrhovca i pokaie celom svetuda katolitka religija nije religija Rima, no religija naie nacije, da istinska slulba svome rodu stoji iznad stranih autoriteta i oktroisanih pravila, te da se na izvoru, gde se sa mnogo uzvi$enijetaike glediSta prema tvorcu vasione, naposmatra i kultivi3e strahopo5tovanje dahne veinim istinama i nepodeljenomljubavlju prema svirn ljui pravog Hristovog sledbedima. Tako se stide oreol dovekoljupca (r83)

nika, a ne podizanjemverskih ustanova,u kojima sebezazlena mIadeL napaja srednjevekovnimduhom i stvaraju fanatici, koji iivot posmatraju kroz mutnu i usku prizmu religije, nemajuii pravog raatrnevanjaza ltda gledi3tai ispovesti.fa mu od srcaZelim da utinr taj korak, koji od umi5ljeneslavevodi ka pravom boZanstvu." Danasje teiko tumaditi te redi, buduii da Zivimo decenijama posle Brankoviia. ,,Tumaienje"iesto biva u klopci okolnosti u kojima tumai stasava i gradi svojestavove. U okolnostima u kojima je Brankovit Ziveo,postojao i ,,gradio"svoj put ka velikom arhitekti to je bilo, u najmanju ruku, interesantnoi autentitno gledanje na stvar. Brankovidnastavlja i dalje.RazmahnuvSi se,on predlaZe da seu ,,cilju socijalne pravde crkvena imanja stavepod udar agrarne reforme, jer u SlavonijitreCinuoranica posedujekatoliika crkva... a u moralnom je interesu da se za katolidko svebtenstvo propiSeobavezan brak, i da seono navede na legalani normalan seksualni Zivot..." poimanje politike i Zivota,makar To je bilo previ5eza onda5nje bilo izredenoiz usta takvog slobodnozidarskog autoriteta kakav ie bio Damjan Brankovti. Zato jery3p. godinebio primoran da napusti poloZajvelikog besednika VelikeloZe.Bez obzira na sve,to ga je ponajmanjeudaljilo od masonerijeiiji je zakleti tlan ostaodo smrti. I posle Drugog svetskograta, i samouspavljivanja Velike Loie Brankovii je, bez obzira na godine nastavioda radi na "Iugoslaviia", obnovi slobodnozidarskeaktivnosti u novonastalim okolnostima. Medu hronitarima, u stvari, samo Brankovid ostaje zabeleienkao dovekkoji je u tom periodu okupio masone,i to poietkom pedesetih godina. Tadaseoko njegaokupljaju stariji slobodni zidari, advokati Ljubi5aTiifunoviC,VasilijeJovanovii, sudija Dobrivoje Brankovii, a ta loZaod 1953. godine uspostavlja vezei samasonerijom izvan krugova nove Jugoslavije. Ipak, sa BrankoviCevom smrtu, 1956.godine, videlo seda seta grupa ugasila,a da je on bio vezivnotkivo bez kojeg senije moglo. Prida o ovom dovekune moZebiti jasno okoniana nekim konkretnim sudom, a segmentikoje smo pomenuli samo su uvod u pntu o njegovomnesvakidainjem Zivotu.

SIMBOLIRUSKIHGRADITELJA

Prisustvo Rusa u Beogradu izmedu dva svetskarata bilo je i upedatljivoi moino. Ruski arhitekti su umnogome uticali na danaSnjiizgled ovog grada. Meclu znadajnimgraditeljimaza nadupridu je moZdanajinteresantniji Nikola Krasnov, po iijem projektu ie izgtadena zgrada Vlade Srbije. Redje, u izvornom nazivu, o palatamaMinistarstva finansija i Ministarstva Sumai ruda, poljoprivredei voda. Zdanjase nalazena uglu ulica Kneza MiloSa i Nemanjine,a danasje u jednoj sme5tena Mada Srbije,dok seu drugoj nalaziMinistarstvoinostranih poslova' Na ovim zdanjimase i danasvidi simbol - dekii uvezanu lentu, Sto ipak ne moie biti pouzdandokaz da je graditeljimao vezesaslobodnim zidarima, bududi da je ceo kompleks krcat razliditim simbolima, tako uobidajenim za predratni Beograd.Tako su mnoge od fipronapravljene da bi prikazaleznakoveZeljenog gura na fasadama drZave(fugoslavije),pa setu nalazesimboli vesperitetazajednidke poljoprivredu... zaniza industriju, Osim toga, Krasnovje zas\tLani za izgradnju zdanjadanainieg Skup$tineSCG,a njegovoje i arhitektonskoreienjeenterijera sediSta oko palate. zgrade,a1ii neposrednoparterno ureclenje Ipak, postojali su razlozi zbog kojih smo povezaliKrasnovasa bliskosti sa masonima slobodnim zidarima, a najjaii dokaz njegove bio je iin poverenjakoje je ovaj zasluZioprilikom planiranja da u Beograduosvane,,Kuia slobodnih zidara'l koju je projektovaobad ovaj posaone bi dali ovaj autor. Ondainji meduratni masoni svakako a u Krasnovasu, odigledno,imali. nekomeu koganemaju poverenja, ,,sudaraiuti se" sa novijom istorijom, opet dolazimo do mesta gdeje teSkoili nemoguie dokazatikako su neki beogradskidogadaji vei posle nekoliko decenijapostali nedokudivi, bez obzira na Leli't istraiivada.
(r85)

(184)

II Irriia o Nikoli Krasnovuniie sluiajnoovde,jet nroida moZcda jasan uvod u uticaj rusketnasonerijc na danainji izgled prcdstavi Beograda.

Cckit sa lenton nn zgradiMillisfnrstn mostraniltposlotn

zgrada ldntt od Krast'rwlicvih

(rn6)

( r87)

Kadaje doilo do straSnog egzilaRusa,za vreme Oktobarskerevoluci.jei poslenje,prestoni grad KraljevineSrba,Hrvata i Slovenaca postaoje i ruska ,,belaprestonica"i takav statusga je pratio decenr jama posler9r7.godine. Kako seistideu Zborniku radovaFilolo5kog fakulteta u Beogradu,,,Ruska emigracijau srpskoj kulturi zo. veka'l pouzdanim ne sasvim podacima,preko naie zemljeje pro5lo ,,prema izmedu pedeseti sedamdeset, a zadrLalose i u njoj Zivelone5toviSe od detrdeset hiljadabiviih podanika Ruskecarevine". Buduii da su Rusi koji su pobegli u Beograd bili u velikom broju Skolovaniljudi, i u velikoj meri ba5 onaj sloj koji je dinio tadainju rusku aristokatiju, neminovno je nosio i odreclen broj masonakoji su i u najvetoj zemlji sveta, prirodno, bili regrutovaniiz najvi5egdru5tvenogsloja. U knjizi ,,Ljudi i loZe",RuskinjaNina Berberovakoja sepasionirano bavila istorijom ruskih slobodnih zidara u zo. veku navodi kako je posle Oktobarske revolucije u Beogradu radila jedna masonskaloZa.Kako pi5e Berberova,,,u Beograduje loZu nazvanu 'Maksim Kovaljevski'osnovaoprofesor Cubinski, unapredenu stepen prefasnogabrata'l Preciznije,postojalasu dva prezimenjaka od kojih je jedan bio Arsen M. eubinski, a drugi Mihajlo P eubinski. Obojica su bili profesori, a prema Berberovoj,Arsen M. Cubinski je bio majstor beogradske loZe,,MaksimKovaljevski'ldok je Mihajlo P. Cubinski (r87r-r943)bio pretasni majstor i jedan od osnivaia ove loZe.Nina Berberovanavodi ioi nekoliko interesantnihimena Rusa koji su bili tlanovi ove IoZe,pa je tu i profesor Nikolaj Saltikov,takoclejedan od osnivadaruske loZe,koji je i umro u Beogradut95r. godine, a zapisanoje i ime profesoraLeonida Tauberakoji je predavao politidku ekonomiju i bio docent univerziteta u Harkovu, pre nego $to je emigrirao u Beograd. Masonski rad nastavioje u IoZi ,,Maksim Kovaljevski'la na ,,veini istok" se preseliou srpskom pre stonom gradu. Jedanod znaiajnlh slobodnih zidara bio je i Vladimir Maruievski, takotle jedan od osnivadaove loZe. Svi pornenuti ruski slobodni zidari su zabeleZeni kao dlanovi ove loZer92.5. godine, pa se moZenaslutiti da je te godine loZa obrazovana, odnosno da je tada zvanidnooodelada radi.
(r88)

da je bilo joS mnogo ruskih sloOno 5toje vaZnojestedinjenica bodnih zidara koji su postali dlanovi drugih loZa i tako ostavili trag nc samo unutar uskogruskog kruga. III Priia o ruskim masonima bila bi veoma duga i nesvakida6nja, kao 5toje to i samaistorija Rusije,pogotovoona tokom 20. veka, baS koja nas ovom prilikom najvi5einteresuje.Zalo te ovdebiti pomenuto samo najosnovnije. Ono dto ie vaZnoza rusko slobodno zidarstvo,koje posle Oktobarske revolucije svoju braiu rasejavapo svetu, jeste to da je tarrloinja masonerijapostala znatno otvoreniia od r9o5. godine. Madok posle soni su postojali i pre toga, ali su formalno bili zabranjeni, javno. PosleNapoleor1o5.lole podinju da delaju gotovo potpuno novih ratova i u vojsci, medu oficirima, pojavljujesedosta masona. Medu slobodnim zidarima bio je i tuveni filozof Petar Jakovljevii godine. eadajev,jedan od najveiih ruskih umova, koji je umro 1856. dlanstva u slobodi oko Pu5kinovog polemike vodile su se Velike nozidarskom redu, jer su iza njegaostali kontroverzni podaci, narodito oni o njegovom navodnom izlasku iz slobodnog zidarstva. slobodnih zidarauveo Simu MilutinoAli, upravo je Puikin u savez To je bilo u Besarabiji. vicaSarajliiu. U carskoj Rusiji masoni izlazena scenuposle Manifesta od r7. oktobra, donesenogr9o5. godine. Tada je cvet inteligencije,umetnika i politidara priSaomasoneriji. Ogroman doprinos razvoju ru(r85r-r9r6).On skogslobodnogzidarstvadao je Maksim Kovaljevski jc bio profesorUstavnogprava na Moskovskomuniverzitetu,ali mu jc bila oduzetakatedra, pa je emigrirao u Francusku.Tamo se pribliZio slobodnom zidarstvu i po povratku u Rusiju, 19o6.godine, Samodve odmah je osnovaodve loZe,u Moskvi i SanktPetersburgu. joi je loia. t8 novih radilo godine kasnijeu Rusiji Potvrdao ra5irenostimasonerijeu predrevolucionarnojcarskoj godine privremenevlade 1917. l{usiji bila je i u tome da je u sastavu je ocl n ministara bilo iak ro slobodnih zidara.Mason bio i Aleksandar Fjodorovii Kerenski,predsednikte vlade.
(r89)

Studentskogdoma u ulici Kralja Aleksandra, koji je projektovao kao i na zgradi Glavnepoite VasilijaAndrosova. Dorde Kovaljevski, Jednazgrada,koja i danaspostoji u Beogradu,Ruski dom' po mnogo iemu je karakteristiina za nadgrad onog vremena'ali je posebnanjenasimbolika koja gradi impresimu sliku o moii onih Rusa a da nisu zaboravilini zapostavilisnagui koji su izbegli iz otadZbine, lepotu napuitene carevine. Autor ove zgradebio je Viljem Baumgarten,a na njenoj fasadi smo pronadli deo koji bi mogao da bude u vezi i saslobodnim zidarima. Buduti da ih je bilo, nije neobidno ako je neko medu njima uticao da se, makar u naznakama,pojave slobodnozidarskisimboli i dekif nalazese na na fasadiovog doma. Stilizovanitrougao, Sestar fiorita, odakle se r prema Narodnog ulici delu fasadeokrenutom

Ruski dom,ry33 Poslerevolucijenajveii broj slobodnih zidara emigrira u Franpovezanost cusku,gde su njihov uticaj i organizovana bili najjadi,ali nije zanemarljivni onaj broj koji seobreo u Beogradu. IV Medu vrsnim arhitektima u Beogradu,u periodu posle Prvog svetskograta, pored Krasnova, znaiajno mesto je zauzeoi Vilem Baumgartenkoji je projektovao zgradt GeneralStaba u ulici Kneza Milo5a broj i3. Kako je istoritar umetnosti mr SneZana Toieva u istom Zborniku opisalaova dva autora,njihovekompozicije su veoma stereotipnekompozicije, sliine,,po nekim op5tim karakteristikama: raskoine fasade, monumentalnost i reprezentativnost, bogato obraalenipodeoni i kovni venci, balustrade,kamenevaze,balkoni, raskoinekupole, reljefi i slobodneskulpture'l Narednih godina mlatli autori napu5taju stroga pravila svojih prethodnika, pa dolazi do prodi5ienijih varijanti akademizma,koje se vide na fasadi hotela ,,Balkan", delu Andrije Papkova,na zdafiu
|.190.)

doma Medalion nn zgradi Ruskog

ulazi u zgradu Ruskogdoma. Iako seuz medaljonnalazii maskakao simbol iozori5ne umetnosti, kao i Iira koja simbolide muziku, simboli bi mogli da imaju svoje opravdanje Uostalom, -uron.ki masonerija se u internoj terminologiji slobodnih zidara zove i umetnost", pa ovi simboli sasvim osnovano mogu da ,,kraljevska zauzmumesto upravo tamo gd su ga ruski umetnici i postavili' o Joi jedan simbol vezan za Krasnovauputuje na razmiSljanje ruskoj masoneriji,i ne samo to, vei i o simbolici i smislu postojania reda u Beograduprve polovine-zo' velikog dela slobodnozidarskog Vlade vrh kupole Krasnovljeve je krasi sam koja skulptura veka.io dominiracvim koja I Srbile. Thmo se nalazi skulptura ,,Jugoslavija delom ulice Kneza Milo5a, a vidi se iz centralnogdela grada' Tu figodine,autor guru u bronzi postavioje posledogradnjesprata,1938. zgradeiz dela a nalazi se na vrhu kupole ugaonog borde Jovanovie, ulica KnezaMiloia i Neman)ine. Tadainju drZavu simboliSeskulptura Zenesa bakljom u desnoj ruci, koju drZi podignutu visoko iznad glave.Ovo je bila ona.ista ideja koja je estetski rukovodila francuske masone da ameridkrrn slotodnim.zidarima podare Kip slobode,postavljenna ulazu u njujor5ku 1uku. On je zaititni znak SjedinjenihAmgri-6ki! DrZava,ali i jedan od najpoznatijih i najvi$e isticanih simbola slobodnog zidarstvau svetu.
(r92)

u93)

Neka ostanesveu domenu hipoteze,ali ako je Iugoslavijabila masonska tvorevina, ako su i SjedinjeneAmeriike Driave, prva masonskadrZavau svetu, jasno dale do znanja da je Kip slobode spomenik sa dubokom masonskomsimbolikom, ako oba kipa prikazuju siluetu Zenesa podignutom desnom rukom u kojoj drZi bakl.ju, ako .le sve sludajno,Staje onda namerno? Gotovo svi likovnr prikazi u vezi sa Francuskomburioaskom revolucijom imaju kao simbol figuru Zenesabakljom. Odgovorje jednostavan. Slobodnozidarstvoje u doba stvarania imalo, moZda,i presudnu ulogu. Medutim, period posle Jugoslaviie Drugog svetskograta doneo je veliki zazor od slobodnih zidara. Tako mnoge iinjenice govore da je uloga ruske, pa i masonske emr gracije nezaobllazna u velikom delu srpske istorije zo. veka, ali zato ni u jednom udZbeniku istorije ne postoji lekcija koja im je posveienau onoj meri u kojoj to, verovatno,istorijski zasluZuju.

Tradicionalnu bliskost sa Rusijom Beogradje doZivljavao tako 5toje i sam osetaopotreseunutar ove zemlje.Thko su na ovaj grad u svakomsmislu ostavili trag i Rusi i Sovjeti. Beograda,od Joi tokom zavrinih operacijatokom oslobodenja t4. do zo- oktobra 1944.godine, posebna jedinica Crvene armije imala je zadatakda pronadejednu neobidnu arhivu koja se nalazila Velike u gradu. To je bila arhiva slobodnih zidara iz ,,samouspavane" loZe,,Jugoslavija'l Sadasemoie samopretpostavitida su posleuspavljivanjaloie, jugoslovenskimasoni sakivali velike delovesvoje arhive na posebnim mestima, slute(i neprijateljstvo,ali i velika ratna razaranja. Cinjenicaje bila i to da im nisu bili naklonjeni ni nacisti podetkom rata, ni komunisti, tokom okondanjaratnih operacija. Tako je ostalasamo usmenaprita koju je Ljubomir Durkovii-Jak5it ispridao nekim bliskim prijateljima, a koji su nama otvorili duiu pred nastanakove knjige. Dakle, Ljubomir Durkovii-IakSii se,navodno,na5aona drumu koji vodi ka Vi5njici, odakle su Rusi nadirali ka Beogradu,u vreme grada. Zaustavilaga je ruska pazavrinih operacijaza oslobodenje trola i pitala govori li ruski i da li je iz Beograda. Buduii da je pozi(t94)

tivno odgovorio na oba pitanja, upravo je on bio iovek koji im ;e da ih odvedena Kosaniiiev venac,ne tlcbao. Rusi su ga angaZovali lrajuii Sto grad nlle blo potpuno osloboden,a jo5 maniettezbedan' 'lamo su tiaZili tadno odredenu adresu,gde se danasnalazi umetje jasno niika galerija. Kada su je naili, i samom voditu postalo ,"Sto sir toliko insistirali da je se dto pre domognu To je bilo mesto na kome je duvanaarhiva slobodnih zidara. Ljubomir Durkovii-Jakiii nije bio slobodni zidar,niti je mnogo ,,ruo o to-., ali je kao mnogi beogradskidaci tokom prve dve goje tline okupacijemorao da poseti Antimasonsku izloZbu' Tamo vii druge simboliine medaljone,kecelje mnoge masonske cleoizloZene su sovjetskivojnicr kada prepoznao' je puta ovog i koje rekvizite, dana. na svetlo uoieli da ih iznose Dalja sudbina ovih slobodnozidarskih rekvizita, kao i kompletna ilokumentacija predratnih jugoslovenskihslobodnih zidara i,il" i" u.rurru za moskovskearhive. Tamo se preselilaarhiva sve do oerioda kada su izmedu Tita i Hrusdova poieli prvi znaci olopllavaniaodnosa.U okviru prvih kontakata u novom svetlu, oko 1956' bio je povratak godine, jedan od soietskih dobronamernih gestova u Iugoslaviju. ovih dokumenata arhiva ponovo naslana mestu Tako sevaZnaslobodnozidarska i danasse zaostav5tine te masonske je deo Naiveii odakle i potekla. ne moi-e sigurnoSiu niko sa medutim' nalazi u Arhivu Jugoslavije, VeroBeograda iz odneli da tvrdi da se tamo nalazi sve5to su Rusi Zenisu moZda, a za Sta, vatno nikada neiemo saznatiStasu vratili, leli da ponovo bude u ]ugoslaviji Pogotovo u svetlu tolitidkih dogadajakoji su tada odretlivali
SVCt.

(rsi)

PIRAMIDA U SRCU GRADA

I U centralnom delu najpoznatijebeogradske ulice, Knez MihaijoS jedan ,,jasan"masonski love, danasstoji simbol koji predstavlja ,,potpis". To je piramida koja senalazrrspred zdanjaSrpskeakademijenauka i umelnosli. Zvanjcno, piramida je postavljena rq95.godine, kada je u Velikoj galeriji SANU odrZanaveoma poseienaizloZba,,Svet merenja1 Ona oficijelno oznatava geografski poloZaj Beograda; na njoj su ucrtane gravilaciono i 5Lrane svela, ubrzanje geografska duZinai Sirina. Formalno objainjenjeza postaje vljanje glasi(a zaista ovogsimbola tako): malo je znamenitosti u naiem gradu koje su posve(enenauci, r ovo je jedna od'njih.

Posle svih iskustava Zeleli smo da pronademo i,,eventualno clrugolice" ovog simbola.Ve6smo bili poduieni koliko je piramida vaZansimbol u masona,i, jednostavno,nije nam bilo logidno da je ovo objainjenje,koje smo dobili iz Muzeja nauke i tehnike, jedino dovoljno da utaZi na5uradoznalost. Uostalom,vei smo bili iskuswom koje smo imali "progonjeni" na Avali, i velikom vaZnoStupiramide, kao bitnog obeleZjaslobodrrih zidara.Tako smo reiili da uporedimo izgled ovog spomenikasa piramide. Ovog puta bilo je drLrginr masonskim predstavljanjirna prepoznatljivosti... ziristir ali i Sokantno u .jednostavno,

(rs6)

lr97)

Uz fotografiju piramide ispred SANU postavili smo novtanicu od jednog dolara. Sliinost je bila odigledna,pa razlogaza sumnju gotovo da nije ni bilo. je dinjenicada je piramida pri vrhu Poseban dokaz predstavljala precizno zarubljenana istom mestu gde .ieto slikovito ufinjeno na ameridkoj novdanici. Na moneti je na tom mestu prikazano ,,oko svevideie'lPodseiamoda seu levom uglu novianice od jednog dolara nalazi masonskapiramida od r3 cigala, na iijem se vrhu, u piramide i simbotrouglu, nalazi oko. Ono lebdi iznad zaravnjene Iitki izraZava slobodnozidarskuideju o predodretlenostimasonerije da bude nekavrsta elite. Na novdanicije, iznad ove piramide, ispisanmasonskimoto od (opet) r3 slova,,Annuit coeptis", koji powrtluje da su oni ,,navrhu" ,,izabrani'lIsta moneta sadrZii natpis ,,Nol.usOrdo Seklorum",dto u prevodu znati ,,novi svetskiporedak'l III Tako je Beograd dobio joS jedan od mnogih simbola koji odraLavamasonskoprisustvo u samom srcu grada. U odnosu na ovu gradevinu koja je novijeg datuma, masonski simboli izmetlu dva svetskarata, kada je i nastalo najvide slobodnozidarskih,,potpisa" na gradu, bili su obiino sastavni deo dekorativne arhitektonskeplastikena kuCnim fasadama. Ova skulptura je izdvojena,i potpuno samostalna. Veoma je vaZno i to da je piramida postavljenau osi ulaznih vrata u zgradu Akademije i da se veoma vqdilo raduna o savrienoj tog obeleija. simetriji u ploiniku prilikom postavljanja Najzad,masoni su, po ko zna koji put, dali jasanznak svogprrsustva,ali, po pravilu, neprepoznatljivza ,profane",odnosno za one koji nisu dlanovi njihovog reda. Odani svojoj tradiciji, koja oiigledno dugo postoji u srpskoj prestonici, oni ne skrivaju svojesimbole na neve6tnadin, vei ih otvoreno plasiraju u naipoznatijemdelu grada, ali tako da neupuienr .,od drveta ne vide 5umu".

rnoZdaupedatljivijeod samepiramide, Stoskreie paZnjuna potpuno drugu stranu, a upotpunjuje tezu o tome da je kroz istoriju Beograd bio veomaznaiajan grad masona. Tako paZnjuprivlaie i tri prozora sa zdanjaSrpskeakademije nauka i umetnosti, koji gledaju na Knez Mihailolrr ulicu, odnosno na samu piramidu. Da to nisu tri svevideCa oka, ili ie opet odgovor nositi ,,obiino" obja5njenje kako je rei samo o ,,slobodnomstilu" u interpretaciji?Ili je, ipak, u pitanju ne5todrugo? MoZdaje red da pomenemo i iinjenicu kako je bai u toj zgradi, mealuakademicimakoji su predvodili ovu drZavui naciju, bitisalo , mnogo masona?Samo zdanje SANU koje dominira ovim delom je izmetlu dva rata, tokom 1923. Beograda, gra<leno godine, r i 1924. predstavlja monumentalnu palatu nastaluprema projektima Dragutina Dortleviia i Andre Stevanoviaa. Interesantno,projekat je izratlen joS r9rz. godine. Zgradt je izvelo preduzeie arhitekte Matije Bleha iz Praga,dok su za njenu spoljainjost,odnosno dekoratir..nu arhitekturu bili zaduZeni ,,|ugmani Sunko" izZagreba.Ova palataje reSena stilski u duhu eklekticizma,uz razlidito koncentrisaneprrmeseneobarokai secesije.

ry
Da li je to jedini simbol koji se, kao deo masonskogfolklora, vidi na fotografiji piramide ispred Akademije?Postoji li joi neSto,
(198)

Kroz Srpsku akademiju nauka i umetnosti tokom istoriie proSaoje veliki broj masona.Tu su bili: MiSaAnastasijevii,Ivo AndriC, AleksandarBelii, Spiridon Brusina, Mihailo Valtrovii, Vladimir Variiak, Dragomir Vasii, Mihailo Vujid, Vale Vouk, Mihailo Gavrilovit, Iovan Dudii, Ivan Eaja, StefanDelineo, Andra Dordevii, Niko Zupani(. Franjo Zah, \4adimir lovanovii, SlobodanJovanovii, FranceKidrii, Petar Kolendii, Marko Leko, Ivan MeStrovic, Dortle Milovanovii, Dragutin Milutinovii, StevanMokranjac, Svetomir Nikolajevii, BranislavNuiii, Veljko Petrovii, Avram Petronrjevii, PavlePopovii, Bogdan Popovii, Mihailo Pupin, Milan Rakii, Stevan Sremac,Ljubomir Stojanovii, Fran Tuian, Petar l.Ibavkit, Vladimir Corovit, Filip Hristii, KsenofonSahovic,FerdoSiSic, Viktor Novak.. . O velikim umovima Akademije nije se mnogo govorilo u javnosti kao o masonima,ali je ipak povremeno provejavalai takva informacija. Moida se u tom svetlu izdvajaoAJeksadar Deroko, poznati arhitekta i publicista. On je svoj zaistaburan Zivot literarno
t199,,

uobliiio u knjizi svojih seianja. Ali, nije se libio da svog starijeg rodaka Stevana Sremcaopi5ekao masona.U svojim opisima iskazujeduboko poitovanje prema Sremcu. U knjizi ,,A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom" AleksandarDeroko ovako opisuje Sremievu sahranu i poslednje prebivaliste,ali i razmisljanje o smrtr: ,,...on kaie ne5to kao eto, kad dovek pode sa ovog sveta,najbolje tako tu pod drvo, pod zemlju, bez sanduka, pa se sve pretvori najzad u to prostrano zelenolisie... u cvrkut ptidica..." KasnijeDeroko dodajekako ,,Sremac nije bio religiozan. Leli, StevanSremac, kii2et nik ipak, pod kamenom sa krstom, ali na 1855-1906 pogrebu su, seiam se,bili neki ljudi u crnom, koji su nosili neketudne znake(kao trougao,kao Sestar, kao mistrija?). A decasvevide i za svepitaju. Nisu im baSsveobjasnili, ali smo razaznali da su to jzaslanici nekakve'lo2e' i razumelidocnije je da bio mason." Deroko na slitan naiin deklariSe i svog prijatelja RastkaPetrovita. Za njegaje napisao: ,,Rastkoje bio i mason. Kad je po5ao u Ameriku, ostalesu tu, uz jo5 nekedruge stvari, i jedna keceljica i rukavice.Meilutim, to on nije uzimao suvi5eozbiljno. Sigurnoie tamo udao pod uticajem jednoga od svojih najintimnijih prijatelja jod iz detinjstva, a moZda i dva svoja docnija prijatelja iz Ministarstva: Ivana Frangetaiz Zagrebai Alberta Iliea iz Splita." Za ovu Derokor,.u knjigu recenzijuje napisaoBogdanBogdanovi, autor knjige ,,Zaludnamistrija'l

NOVA ZDANIA VELEGRADA

I u savremenomBeogradu, gradenom posle Drugog svetskog rata, nastajalasu zdanjakoja asocirajuna masonskusimboliku. Za svete zgradenije lako sa sigurnoiiu wrditi da su u njihovom stvaranju udeo imali i slobodni zidarl, ali neke koincidencije su, u najmanju ruku, neobidne. vaZnostiprikaz slobodnogzidarswakoje MoZda je od suStinske je prethodilo Drugom svetskom ratu, kao i onog koji joj je, po pa i dista svemu sudeii, usledio.Stogapostoie broine pretpostavke, oko vainosti masonerijeu Titovo vreme. Natin nakoji je nagadanja slobodno zidarstvofunkcionisalopre r94o. godine (odnosno do ,,saVelike loZe ,,Jugoslavija mouspavljivanja" I lto je odiglednobio kraj jednog velikog istorijskog ciklusa), uglavnom je bio opisan_uprethodnim poglavljimauz gradevinekoie su u to doba i nastajale. Zz potonji, posleratni period, iako je rei o relativno bliskoj

zamrlo r94o. godine. U ranom posleratnom periodu, dodu5e,postojale su ambicije da se masonski poket obnovi na predratnim postulatima, ali je u tim ambicijama ostao uglavnom usamljenneusahli Damian Branideje kovii. On je posle rata pokudaosa obnovom slobodnozidarske mu nikako ali okolnosti u Beogradu, koja bi nastavilada funkcioniSe nisu iile na ruku, ba$kao ni duboka starostu koju je bio uveliko zagazio.Ostao je samo njegoventuzliazam,ali on, odigledno,niie bio dovoljan. Da bismo opisali period Posle Drugog svetskograta bilo je uputno prelistati policijske arhive.Tadabnjipolicijski analitidari za(zor)

(zoo)

\ z o2)

(zo:)

Zapadna kaplla Beograila

(:or)

O simbolima lakin i Boaz vei je bilo reti, bai kao i o vaZnosti piramide u slobodnozidarskoj simbolici. Tek,ovakavpogled na beo_ gradske kapijemozdanije beznacajan.

fugoslavije,odnosno njenogpolitiikog vrha' Na ovakavstav navodi pitanjeo tome ko su bili predratni slobodni zidari koji su i poslerata jugoslovenske drZave? iauzeli vaZnamestau eliti novonastale KraljeDoktor Ivan Ribar je bio predsednikNarodne skupStine pre Drugog svetskograta i predsednik Skupitine vine Jugoslavije Demokiatske Federativne iugoslavije neposredno po okondanju rata. Moia Pitade ie bio mason, Edvard Kardeljje po mnogima bro ,,Titovo drugo ja'l dovekbez kojeg ni Broz nije donosio odluke. (Navodno je bio dlan rimskog Velikog Orijenta gde je bio predstavljen kao Eduardo Kardeli.) Veoma znaiajan akter celepriie bio je i VIaOvakav SFRJ. dimir Bakarii, jedan od onih iz hrvatskeelite tadaSnje je preskoiiti vaZno ne spisakne moZeda bude potpun, ali neobiino Miroslava KrleZu i lvu Andriia. Dakle, bardove literature i svetski uvaiene pisce. Ako su oni naili na6in da iz meduratnemasonerije,koiu bismo predu u jednu ovom prilikom mogli da nazoYemo,,gradanskom", masonerije,onda imamo razlogda se vrstu komunistiike - ,,crvene" zapitamozaito je tako. Ono sto je vaZnojesteto da je takva vrsta slobodnog zidarstva postoiala, odnosno da sve nagoveitavakako je masonerijabila prisutna u Beogradu. takva, ,,crvena" Iako je bila nespojivasa onom predratnom delovalaje i kao njenadirektna negacija. III ili makar podinjalazaplet Otigledno.je da se enigma re5avala, jednim imenom - Tito. Josip Broz je, po svemu sudeii, bio u bliskom kontaktu sa slobodnim zidarima u godinama pre Drugog rata. To beleZiZoran Nenezi(, u knjizi ,,Masoni u Jugoslasvetskog Nenezii navodi kako je Broz prve ozbiljne dodire sa vijr r764-tg99". i to preko slobodnim zidarstvomimao samasonimaloZe,'Libertas", po govori prilog toj tezi U Siloviia. i dr Sreika advokataIve Politea je Broz,a na famozjo5 branio Politeo kada bliski datak da su bili nom ,,Zagrebaikomprocesu',rgz8 godine, dok je dr Silovii' inate lekar, prvo bio ilan loZe,,Vrhovec",a potom i loZe ,,Libertas" od godine. r92.9. Tito je u ,,Libertas" stupio 1926.godine. Istoriiski je veoma vaZnoda su pod tom loZom radile tri iregularneloZe,buduti da su masonskihkodeksaodvojile ispod zaitite Velike sc van elen.rentarnih
\2()7)

proganjanjem slobodnih zidara tokom okupacije,da bi svekulminr_ ralo AntimasonskomizloZbom koja je onovreme je imala strahovrt publicitet.

Premanekim hronitarima, ipak su masoni imali i te kako veliki upliv, odnosno najvaLniji uticaj na posleratnubuduinost i politiku
(zo6)

loZe ,,lugoslavija 1 To znaii da ,,Libertas"nikada nije bio priznat nr od jedne velike loie. Takoje ova loia nastavilada radi vrlo perfidno. ideje, bili su pod okriljem VeIedni, skloni oiuvanju jugoslovenske like loZe ,,Jugoslavija'l dok su drugi ostali u,,Libertasu" koji je naudtrb svemunastaviosaradom i okupljanjemilanova. Potonja istorija pokazalaje da je iz ove loie, kasnije, regrutopokreta, dok Ivan MuZii u knjizi vana bezmalo sva elita ustaSkog ,,Masonstvou Hrvata" kai:eda je doSaodo podataka iz jednog nemadkogobaveitajnogizvora u kojem setvrdi da je jedan od organrzatora atentatana kralja Aleksandra,EugenKvaternik,bio ilan ove loi.e. Uz njega su tu bili dr Budak, dr Puk, Benak, Du5an Kralj, dr Tot, koji su vei tokom Drugog svetskog rata pokazali svojejasno usta5koopredel.ienje, stvorivii NezavisnudrZam Hrvatsku. Ru5enje Kraljevine fugoslavije, odnosno njenog driavnog uredenja,obavljanoje u komunikaciji izmedu losipa Broza i pomenutih usta6kihideologa.Iako naizglednespojivi, ustaie i komunisti su tada imali i te kako jasan zajednitki cilj koji je i dokumentovan potpisima Mileta Budakai MoSePijadeu zatvoru u SremskojMitrovici, kada su napravili sporazum o nenapadanjuu buduiim sukopretili Evropi. bima koji su, odigledno, Drugi segment u Brozovom izvanrednom poznavanju masorata. O tome govori i njenerije bio je podetkom Drugog svetskog gova izjava koja se odnosi na upozorenjekoje je uputio Sovjetskom neposrednopred Hitlerov napad.Tito seseiao kako ,,...smo Savezu upozorili SovjetskiSavez. Ja sam se,na primer, sastaosa sovjetskim vojnim ataSeom i rekao mu da se nematka vojska kreie prema njihovoj granici i da ie sigurno doii do napada.Imao sam informacije iz Zagrebaod nekih slobodnih zidara koji su bili upoznati sa onim Stosesprema.Svesam mu to saop5tioi kazaoda to treba primiti ozbiljno. . ." - Oiigledno je da je Tito veoma dobro znao ko su bili predratm masoni, dabome, prvenstveno oni hrvatski, kao da je, po sopstvenom priznanju, sa njima imao intenzivne, a sudeii po kvalitetu informacija, i izuzetnovaZnekontakte. IV Istovremeno,masonerijaje, makar u ovom sludaju,bila vaZna maska iza koje se ratlala kratkotrajna NDH, dok su se Velika loia
(208)

kako je vei pominjano u delu posveienom kuCi Dam,,lugoslavija'l jana Brankoviia i njemu samom, i svi ostali slobodni zidari Kraljevine jugoslavijeupirali kako bi saiuvali drZavu.Opet je vaino napraviti razliku izmedu masona i ,,masona'lJedni su, u ,,Libertasu", dakle, nepriznatoj 1oZi,radili intenzivno na jednoj, a drugi, unutar na drugoj ideji. U su5tini, zbog takvog staVelike loZe ,,Jugoslavija'l bilo bi potpuno osnovanopitanje da Ii su oni uotusa ,,Libertasa" pdtebili masoni, ako ih niko nije priznavao. Titov slobodnozidarski angaZmanipak je uiao u najvaZniju rata, a svezbog intenzivnog,a kasnijesepokafazu Drugog svetskog zalo,i bliskogkontakta sabritanskim premijerom Vinstonom Ceriilom. Prema nekim izvorima, upravo je Ceriil bio taj koji je promogo1944. visao Brozau 33.stepen,u Napulju, tokom njihovogsusreta je dine. To se odigralo u loZi ,,Diasters" koja brojala z5o dlanova, vrlo visoko kotiranih u masonskojhijerarhiji. Od tada je podeoTitov streloviti napredakkroz svetskupolitiku. Lerc re 5er vlnston Spenser bio mason od 24. maja r9o1. godine, kada je iniciran u masoneriju u Londonu. Tada je imao doz6 godina. Do drugog stepena segnuo je r9. jula r9or. godine, a do treteg - 25.marta r9oz. godine. rata vet U vreme Drugog svetskog je bio visokorangirani mason rz svetske elite, a kada je kreirana nova karta sveta) na lalti, rtz eerdila mason je bio i Ruzvelt. Ruzveltovo tlanstvo je bilo do te mere otvoreno da je i danas poznata fotografija na kojoj je on opasan masonskom keceljom i ziokruZensimbolimaslobodnog darstva.U dugom nizu ameriikih predsednika koji su bili dlanovr Ruzvehsa Ambriiki predsednik organizacijeon slobodnozidarske masonskoflkeceljotfi je bio rz. po redu. U Matinekok loZi u \ujorku dobija prva tri simbolidna stepena,2. jantara,27. marta i 24.aprila r9oi. godine.
(2o9)

Koliko su Titovi i Ceriilovi kontakti bili vaini, najbolje govori uloga Broza posle rata, ne samo u naSoj,vei i u svetskojistoriji. Na planetarnu politiku bitno je uticalo keiranje i vodstvo Pokreta nesvrstanih zemalja.Tai pokret je bio vaZanza balans izmetlu dva bloka u vreme takozvanoghladnog rata. U to doba suprotstavljena je pretila latentna opasnost- pribliZavanjezemalia,,treteg Zapadt Neke od njih su sa simpatijama poiele da sveta"SovietskomSavezu. gledaju na doktrine o ravrlopravnosti i druge socijalistiike parole kojima je prva zemlja socijalizmamanipulisala.Medutim, ilanstvo ugovoru dovelo bi do strahovitestraovakvih drZavau Vardavskom a Upravo je tu Titova uloga bila neprevaziclena, teSkeneravnoteZe. pokazalo Zapadu, PokretanesvrstanihobezbedtTo ustanovljavanje ie se,dobitak na vremenu, a samim tim i usloveza miran san. Za mnoge simboliian iin odigrao se upravo na Samitu nesvrstanih u Havani 1979.godine, kada se Tito pojavio sa belim rukavii Stapom,dto je jedan od osnovnih cama na rukama, belim SeSirom simbola slobodnih zidara za vrernemasonskihradova. Rukavicesu tu da simboliduiistotu duha onogakoji ih nosi. prvo je odredilo izlaganjekubanskogliRitam ovog dogada)a zemljepribliZe dera Fidela Kastra koji je predloZio da se nesvrstane u kojem je on, uz Istodnombloku. Potom je uslediloTitovo izlaganje neprikosnoven autoritet, to jasno odbio. Sa govornice je otiSao praien frenetidnim aplauzom. |o5 jedan argument u prilog Brozovom pripadni5tr.u slobodnozidarskom redu jeste grobnica u kojoj je sahranjen Bela mermerna ploda, ispod koje danas poiiva, u mnogima racla slikovitu asocijaciju,tako testu u masona,koja seodnosi na obraclenikamen. Najvidi simbolidki cilj svakogslobodnogzidarajesteda ,,svoj"kamen MoZdaje obradi, da se5toviSepribliZi velikom arhitekti svih svetova. simboliku. ba5talcrru Biozov nadgrobni kamen tu da pokaZe Ispod sliine ravne plode danas podivaju, na primer, Dositej Obradovii i Vuk Karadiii u porti Sabornecrkve u Beogradu. Brozova sahranabila je interesantnai po tome 5to je to bio, kako beleie hronidari, ,,najveii skup visokih svetskihdostojanstvenika u dotadainioj istoriji". Meclutim, bitno je i to da je takav skup morao da bude i jedno od najznadajnijihmasonskih okupljanjatih godina.
(2ro)

'l'ilo1/grob

Kuti clreta

angaLovanje odraiavalona taKako seTitovo slobodnozidarsko naibolje goprilike zemlji, verovatno u unutraSnjopolitiike da$nje da je Broz ne samo da tvrdi On Vjenceslava Centiia. vore kazivania citatima i nekim intresantnim bio slobodni zidar, vet to dokazuje predstavljaju, sa dokumentima, koji privladeveliku paZnju,a ujedno ove istorijske distance,putokaz kojim je vredelo tragati za istinom. onog Ono Stoie on napisaopro5loje kroz ruke mnogih obave5tajaca vremena,i niko ga nije demantovao.Moi:da je tu jedan deo odgovora na pitanje za5toje posleratnamasonerijau Beogradu,Srbiji i Iugoslaviji bila tako taianstvena,znatno viie nego ona koja joj je prethodila. I zaSto je jedan njen veliki, predratni, nazovimo ga Srpskapredratna elita ,,srpski",deo bio u tolikoj meri zapostavljen. jc toliko duboko prihvatila tadaSnju masoneriju,da bi njen prelazak kako smo je ranije narunovu ,,Titovu",ili uslovno redeno,,crvenu", ideji koju su zastupalipre r94o. godine. zvali,bio nedosledan

Jedan od najupeiatljivijih Ceniiievih tekstova bio je onai o pisr.nukoje je general Ivan Go5njak uputio lidno marSalu fosipu
(ztt)

Brozu Titu. Svese de5avalo posle Goinjakovesmene,koju ie on,5to ie seiz pisma videti, primio sa nevericomi razoiaranjem.U burnoj vojnitkoj i ratnidkoj karijeri Ivan GoSnjakje dostigao do najvi5eg fina u JNA - generala armije. Od 1933. bio je ilan Komunistidkepartije, a od 1935. gdeje pohatlao Lenjinskupartijsku upuien je u SSSR, Skolu, a zatim i oficirski kurs. Bio je veoma aktivan u Spanskom gradanskomratu, a od 1939.do r94r. godine interniran u logore u Francuskoj.Tokom 1942.godine vraia se u zemlju i uskoro postaje komandant GlavnogStaba NOV Hrvatske.Od 1953. do 1967. godine bio je i drZavni sekretarza narodnu odbranu SFRJ,i autor knjige ,,Tito, strategrevolucijei tvorac narodne armije'l Goinjak je, otigledno, bio upuien u neka dogadanjakoja, navodno, Brozu nisu prijala i, 5to je bilo vaZno,gotovo da se nije usudio da poverujeu njih, a to ga je ko3talokarijere, odnosno preranog penzionisanja. Pismo je bilo napisano27. jnna t975.godine, Go5njakga je uputio direktno Brozu, ali ga ovaj nikada nije dobio. Na pismu je dopisano,kako beleZiCendii, Kardeljevomili Dolancovom rukom: ,Ne treba ga dati Titu jer je bolestani u godinama. O tome treba da razgovaraposebnakomisija sa Go5njakom." Ispod ove napomene,pored potpisa ove dvojice, slede i potpisi Vladimira Bakariia, Petra Stamboliia, Nikole Ljubidiai fovankeBroz. Pismo je imalo 6o stra nica, i u njemu je Goinjak traZio odgovorena zo pitanja.Navodimo deo pisma koji je interesantan za na5eistraZivanje: i sa ,,DruZeTito, piSemti ovo pismo, prvi put ovakvogsadrZaja ovakvim naslovom.Od mog prisilnog odlaskau mirovinu, osjeiam potrebu da bih Zeliorazgovaratis Tobom u detiri oka. |er, nakon sastanka Vojnog savjeta,na kojem sam dobio podriku od DZemila Sarca, RadojiceNeneziia i Doke fovanita, a mislio sam da iu je dobiti i od Tebe,a nisam, osjeiam seljudski povrijetlen,jer je uz Tvoju 'dobronaklonost'pobjedila Kardeljeva linija, a ja sam umirovljen, pa se sveokrenulo, zavalfujtd Tebi, u korist konzervativaca, onih koji su i do sadaoponiranjem vladali zemljom, i onih koji me godinama ogovaraju." U pismu Goinjak predlaZeTitu da pozove Koiu (Popoviia), Kostu (Nada), Josipa(Kopinida) i njega,i da ga oni informiSu,,Stase zaista dogatla u zemlji'l Takocle,Goinjak traZi odgovor na pitanje Tasto Rankovic. ie pao Aleksandar
\2r2)

,,Tito, ja znam da ie5 mi zameriti 5to Ti s mojim smenjivanjem povezujemMarka (misli.na Rankoviia), koji je prije devet godina proSaojoi gore od mene. Samo nas nekoliko, Ti, Koli$evski,Koprnii, Koda,lovanka i ja znali smo za5tosi naprosto oterao Marka. I je, to Ti druie laZ... Razlogsmenjivanja san.rznai da je prislu$kivanje 'l'ito dobro znaS, jeste njegovizveStaj masonima u o Jugoslaviji,odda masoni vladaju Jugoi tvrdnja autora izve5taja rrosnokonstatacita slavijom. DruZe Tito, zna$i to da sam imao prilike proditati taj izvcStaj,ali poslije Plenuma, a pisali su ga naii najbolji obaveitajcrr piSeseo masonimakoji imao je dva dijela. U prvom dijelu izve5taia do r94r. godine, a u drugom, 'strogopoversu djelovali u Jogoslaviji ljive naravi'- Masoni i njihova aktivnost u SFRJ. Taj izveltaj Markove policije kaznio je Rankoviia, posebnodeo gde sepominje i tvoje ime. Naime, tebe sespominjesat96r. izveStaja godinom, kada je do5lo (a ti si bio na putu mira po afrifkim zekoji je spreiio da n.rljama), do sukobaizmedu Jovankei Koli5evskog, je marokanski suveren masona koju organizovao ide5na skupitinu 'Velike masonske loZe'. kralj def Taj, i drugi podaci ubili su Marka, mislim 'politidki ga ubilil Ti dobro znas.Nisam znao, Mislim da to i druge 'bisere'tog izvestaja (a protitao izveitaj dao mi ga je Marko), da clruZeTito, dok nisam (pod z6ogtajnosti), (cuper imenom 'Kuper5tajn', su Kardelj,Bakarii - bakar - prim. Z. N.) braia Dizdarevii, KrleZa,Vidmar, dr Novak, dr Savii, Koia, Velebit,Augustindii, Z. Kunc, dr Kocbek,Ivan Ribar, Ivo Andrit, A. Belii, Ivan Krajaiit - Stevo, Srdan Budisavljevic, Crnjanski,Vasaiubrilovii, Oskar Davido,DZemalBijedit, M. Dilas, P.Gregorii, Hristii, Isakovii, Mladen Ivekovit, Ribnikar,braia Levi, Moia Pijade, H. Macanovii, Ivo Mihovilovii, Krajger, Ivo Politeo, SrclanPrica, Smodlaka,Velimir Terzii, AleS Bebler, Mika Tiipalo, Milan BartoS,GustavKrklec, Kre5imir Baranovit, da ne nabrajam i druge, masoni loZe 'Nova lugoslavija'kojom je rukovodio lvan Ribar, a poslenjegaKrleZa.DruZeTito, sadami je jasno za$toje Marko morao otiii, zadtosamja morao da budem smenjen!" Ime ili nadimak Tito nije uobidajenokod naroda koji su iinili bivSuzajednidkudriavu. Prematumaienju jednog od najpriznatijih mrtora o ovoj oblasti, Danijela Ligua, tvorca,,Reinika slobodnog zrporekla,vei senjegov tlarstva", ,,ovakvoime ili naziv nije slovenskog
(zr:)

nastanaknajverovatnijeprvenstveno moie vezati za mediteransko podneblje pre Hrista. U masonskoj simbolici ovo ime sreiemo na sedmom stepenuStarogi prihvaienog Skotskogobreda,gde se pod imenom Tito pojavljuje poglavar i sudija, knez Harodimski, votla 33oo nastojnika koje Solomon odredi da posluju nad Hramom". Ligu i njegovi saradnici jasno i nedvosmislenozakljuiuju kako ,,u svakomslutaju ovo ime nije jugoslovensko'l VI Ovaj neito duZi istorijat Titovog angaZovanja u slobodnozidarskom redu moZe naizgled da odudara od teme, odnosno od samih gradevina koje danas dominiraju Beogradom, na posredan naiin naznaiavajuii odretlen masonski k6d ovog grada. Medutim, tumaienje vezatih zdanjasa masonerijom bilo bi teiko ostvarljivoako bi se u tom kontekstu osvetlio Brozov uticaj na vreme u kojem su nastajale. A taj uticaj bio je neprikosnoven. Uz duinu distancuu odnosu na Goinjakovo pismo koje, kao i mnoge druge informacije, nije stiglo do Tita, mora se imati u vidu da je veliki broj dogatlaya tog doba bio iniciran ba5od samogTita, a tada pogovorau izvrienju nije bilo, niti ga je smelo biti. U vreme Brozovevlasti, uostalom, gotovo sva vaZnadedavanja odigravalasu seupravo u Beogradu,pa nije nelogiino Stoje prestoni grad SFRJponeo i neka obeleZja koja su bila poznata samo malom broju upuienih. Thkotle,nekazdanjakoja ukazuju na masonskoprrsustvopodignuta su posle njegovesmrti, ali se ona vezuju za masoneriju koja i sadapostoji u Beogradu,a nastalaje r99o.godine,obredom koji je predstavljao,,butlenje",,samouspavane" loZe ,,|ugoslaje je vija" fiji rad zvaniino zamro zbog pretnji koje sobom nosro Drugi svetskirat. Odigledno je da ta masonerija poku5ava da probudi onu, kako smo je laiiki nazvali, odvajajuii ie od ,,crvene", ,,gratlanskri', kako smo krstili slobodno zidarstvo Titovog vremena. Razlike su oiigledne i primerene politidkom trenutku u kome se promenro kompletan sistern.Tako, danainji slobodni zidari ili tvrde da Tito jednostavnonije bio mason (jer, zaSto bi onda proganlaoposle rata slobodne zidare koji su to bili u predratnom periodu), ili je, opet,
\2r4)

bio slobodni zidar jednog sasvimdrugog kova od onog koji je danas u Beogradu.Iz do sadanavedenogpostaieizvesnoda je zrrstupljen rcdiojednomiodrugom.

VII Danas se u Beogradu lako uoiava piramida koja se nalazi na luks", kao i stilizovanapiramida na zdanjuRakrovu hotela ,,Slavija postoiejo5 mnoga zdanjadiji su oblik Naravno, Srbiie. dio-televizije piramidom na whu, dto ne stilizovanom arhitekteodluiile da zavrie znadi da su autori bliski slobodnim zidarima, ali su moguinosti iesto prisutne. A da bi sesvakozdanjeponaosobproudilo, potrebno ipak, ostavljamosaje ogromno vreme. Neke ideje i pretpostavke, mom ditaocu.Za nekeod njih moZemolako da pruZimo jasnemate-

l2r5)

SAMONETA POGLED BESMRTNIH

Piramidalna konsttukcija koja krasi zgradu Radio telettizije Srbije

rijalne dokaze,kao 5to je to bilo sa piramidom ispred Srpskeakademije nauka i umetnosti, gdeie to vi5enego oiigledno, ali nekeostavljaju dovoljno upeiatljivu naznaku.. . BaS kao Stoje i nagoveitenona podetkuove knjige,Beogradnije moguie na ovakavnadin analiziratiu potpunosti, i za takavposaobi bili potrebni i tim i vreme, koji autoru nisu bili dostupni ni moguii. Metlutim, ovo je natin da se mnoga pitanja makar otvore, a to je, najzad,,i zamisao ove knjige: da se osvetli jedan i te kako bitan deo beogradske istorije, i da vaZnostgrada,kako bi to rekli masoni,bude jod jednim jakim svetlom. obasjana

potpisivanjaogledasena joSjedan nacrn Suptilnost masonskog jasno govori da su upokojena ,,braia" ostala prisutna i_u mikoji slima dana5njihmasona.Naravno, a u skladu sa naiinom na koji su se slobodni zidari potpisivali na gradevinama,i ovog puta koriSien je isti ,,recept"- prepoznavanje obeleija masonerijejasno je samo pojedini simboli' ili, opet' likovi znaie znaju 5ta onima koji dobro koji su predstavljeni. oveknjige monete koje su u opticaju u Tako, u vreme izlaLenja masona. Srbiji obiluiu likovima nekada6njih Na novdanici od ro dinara nalazi selik Vuka StefanovitaKaradLth, zakogane postojepouzdani podaci da je bio ilan slobodnozi-

1216)

1217 )

darske organizacije,ali ga mnogi srpski masoni pominju kao moguieg ,,brata".Na to nagoni njegovodelovanje, posebnobliskost sa onima koji su tada bili u masoneriji. Uticaj na Vuka imao je Dositej Obradovii, pored kojeg i sadapoiiva u porti Sabornecrkve u Beogradu. Pored toga, koristeti upravo prosvetiteljske ewopske kanale ondainje Evrope, Karadi:i( je nesporno morao da bude u kontaktu saslobodnim zidarima. Tako neki tumaie i iinjenicu da je Getepre veo bad ,,Hasanaginicu" na nemadki. Gete je bio jedan od najuglednijih slobodnih zidara svogvremena.

Mokranjac Ster,an

Na novdanici od 5o dinara nalazi se lik StevanaMokranjca,

Wadika Petar Petroyit Njegoi

Na novdanici od t o dinara nalazi se lik crnogorskogvladike Petra Petroviia Njego5a, oko tijeg ilanstva meclu slobodnim zidarima postojemnoga nagadanja, ali malo sigurnih podataka.Takosei o vladikinoj eventualnoj vezi sa masonskim redom najviSe zakljuiuje po tome 5to je \ego5a vaspitavao i bio mu liini uiitelj Sima Milutinovii Sarajlija,jedan od prvih i najposveenijih masona noje to da je Milutinovii bio u prilici vije srpskeistorije. Bespogovorno da utife na mladog ljego5a. Ponovo,masoni kao argumentkoji govori u prilog vladikinom masonskom angaZmanuiesto pominju l$egoSevestihove,,brat je mio koje vjere bio'l koji su tipidan masonskimoto, a ovaj stih se nalazio i na pedatimanekih slobodnozidarskihIoZau nas.
(218)

tako ostalabez njega.Mokranjac posebnomoli za brigu o bratovljevoj deci koju je, pored svoje,podizao,buduii da mu je brat umro' Portret Nikole Tesle nalazi se na novianici od rco dinata' Za

\219)

i Mihailo Pupin, Teslin savremenik.U prilog ovoj tezi mogla bi da bude i'dinjenlca da je Teslin blizak prijatelj Mark Tven, legendarni ameriiki pisac,takodebio slobodni zidar. Na n-ovdanici od zoo dinara nalazi se portret Nadeide Petrovid koja je jedina Zenadiji je lik zauzeomesto na jednoj moneti, i za diju braCusekaie da su bili slobodni zidari.

Nikola Tesla

Dorde Vajfert bio je sr Najpoznatiji i najuticajniji veliki majstor iz Jugoslavije gurno Dortle Vajfert, poznati industrijalac,osnivai loZe ,,Pobratim"' Vajfertov lik se nalazi fao i veliki malitor vilike loZe,.lugoslaviia"' na novtanici od rooo dinara. Kada se moneta pojavila delovalo je tudno da se na tada najveioj novianici nade industrijalac iz prve polovine zo. veka.Medutim, njegovnajvi5i statusmedu srpskim slo-

Nadeida Petrovit \22O)

otuva kako |ugoslavija i njen dotadadnji poredak, tako i samo masonstvo.

\221)

PUTVECNOGISTOKA

Republiku Srbiju. Tamo se preselilaelita Srbije proSlih vekova, ali na groblju je i mnogo nadgrobnih spomenikadijije zadatakda dostojpostavljeno no i u-skladu tu id.lu-i sa kojima je pokojnik proZiveo svoj vek, mesto gde njegoviostacipodivaju obeleZe Inaae, istoriiat Novog groblja umnogome podseia na istoriiat U stalnim sukobima i nadmudrivanju sa Srbije, odnosno Beograda. r9. vek, i grobljasu menjalasvojarnesta' su i obeleiili Turcima, koji Kako beleZiistoridar umetnosti BratislavaKostii u monografiji

1222)

\223)

II Nije nimalo retko da su upokojeni masoni i na svom poiivali5tu iza njih' ostavputnicima namernicima,kao i ,,braii" koja su ostaiala ljali simbole po kojima bi se i po odlasku sa oYog svetadeklarisali kao slobodni zidari. Simbolika nekih od nadgrobnih spomenika,iini se da je otrgledna. Zaro iemo $etnjunajlepiim beogradskimgrobliem podeti obrlaskom nadgrobnog spomenika posveienog Zivojinu Mi5iiu, velirata. Uz nieSovopoprsie kom srpskom vojskovodi iz Prvog svetskog stoji skulptura Zenekoja sla\-ustrategapozdravllagranom akacije, inaie uobiiajenim masonskimsimbolom. Podseiamo, u rnasonskoj ikonografiji akacija ima posebno mesto i nosi simboliku drveta Zivota,zbog toga Stoje ova vrsta mediteranskogbagremaveiito zelena,i vezujese za graditeliaSolomonovog hrama Hirama Abifa. Naime, podto su prona5li njegov grob hiramovi sledbenicisu na njega stavili suvu granu akacije,koja je Tako,ova biljka ima izuzetnojaku simdudesnoolistalai ozelenela. bolitku vrednost kod slobodnih zidara. Zivojin Mi5ii primljen je u masoneriju 29. decembrar9o8. 80dine, u IoZu ,,Pobratim". Podseiamo, Miiii je r9o9. godine postao pomoinik vojvode a tonaielnika Glamog generalStaba, Radomira Putnika, tada$nieg je genefin dobio posle bitke, Kumanovske kom balkanskihratova, bitke, r9r4. godine, Kolubarske rala. Bio je jedan od najveiih stratega kroz Albaniju te5koserazboleo.Od r9r9. godine a tokom povladenja nalazio se u Francuskojna letenju, ali je dve godine kasnije umro. vajar Dortle Tadaje i uredennjegovgrob, tiji je autor bio akademski Jovanovii. Zivojin Mi5ii je bio, kako tvrde masoni, jedan od istaknutih i cenjenihslobodnih zidarasvogvremena.Zato seova ikonografija na njegovomgrobu smatrapotpuno prirodnom. io5 nekoliko spomenika pobutluje painju, pogotovo u svetlu nadepride. Ovde iemo pomenuti samo nekoliko, jer bi samo Setnja Novim grobljembila vredna celeknjige... (zzs)

Akacijo poted bisteZivojina Miiiia na Novom groblju

(zzc)

sl(ogstepena.Takode,ovaj znak je testo bio u vezi i sa vitezorima tcmplarima, dto joi jednom pokazuje povezanost masonskog i reda,kao i njihovu isprepletenost. lcr.nplarskog

jc od tri trougla, a njen postanakna taj nadin simboliSeptelazakn utenidkogu majstorskistepen. Bai ovaj spomenik je prilika da podsetimo kako su masoni, po pravilu, veoma religiozni ljudi. Kako to oni tvrde i propovedaju inedu sobom, razliiite vere se ne potiru, vei je sveu skladu sa Niegoievim stihom ,,brat je mio koje viere bio'l To dokazuje upravo ovaj spomenik na kojem se vidi i ikona pravoslavnogsveca,ito vere. odretlujepokojnika i kao pripadnika pravoslavne IV

I
porodiceDukanouii Nadgrobnispomenik

III Jednaporodiina grobnica deluje krajnje tipiino za ovu nalu pritu i nju karakteri5ubezmalosvi simboli uobidajenikod masona Na vrhu nadgrobnogspomenikaposveienogporodici Dukan.,vii nalazi se mrtvadka glava sa ukritenim butnim kostima, simbol koji je sastavnideo simbolike slobodnih ztdara. Ovaj simbol je u prvo vreme bio vezan za Hiramov grob, metlutim, vremenom postajesimbol vezanza grob bilo kog masonakoji je stigaodo majstor(zz6)

Pored toga lto zauzirnaznai:ajnomesto u srpskoj komediografiji, Nu5ii je proveo punu decenijuradeii kao diplomata, uglar'nom u Makedoni.ii,a kao vicekonzul- u PriStini' Thkode'bio jeupravnik poNarodnog pozori5tau Beogradu,a jedno vreme i novosadskog zoriSta. Sasrpskomvojskom prosaoje pakaopovlaienjapreko Albanije' rata proveo ie l<ada mu je poginuo sin. Period posle Prvog svetskog januara je godine. 1938. tuBeogradu,u kojem i umro t9. Nuiii je bio mason,Sto,kako kaZuupuieni, niie preteranokrio, ali dela uvek govorevi3e od formalnih zapisa.Premapoznavaocrma davao odgovor da je ilan ovog rrasoneriie,on ie zainteresovanima reda. Meclutim, manirom iskusnog dovekakome je igra reii posao, je da odagnaod sebeone koji nisu razumeli njegovoude5teu tumeo j organizaclii.Jednaod najrabljenijih beogradskih slobodnozidarsko priia koja setiie grobaljai pokojnika, odnosi seupravo na Branislava
(.zzl)

pred ljudima od pera- zaito rnu je grobN rrii(a i njegovoopravdanje riel u obliku piramide. U literaturi gotovo da nije pomenut pravi vei u svom duhu: On ne r.rzlog,dok je sam Nuiii imao objaSnjenje, lrio voleo da mu sedrugi poganena grobu, a evo, ovakavnadgrobni sporrenik, odnosno njegovoblik, svakakoie ih u tome spreiiti. Zaista,retoritki, ovaj odgovor bio je primeren velikanu srpskog tcirtra, ali se mora pohvaliti i njegovadomiiljatost koja mu je obezbcdiladiskreciju u vezi sa redom slobodnih zidara. Ono 5to je na ovaj natin potvrdio jesteto da je spomenik u obideja. liku piramidebila njegova

a u vezije sa spomenikomBraniMoZdaje joi jedan segment, Redje o sliinosti sa prvim spomemslavuNu5iiu, vredanpaZnje... je l<omNeznanomjunaku koji bio postavljenna Avali. Kada se dovsdu u vezu, ova dva monumenta neobidno asociraju jedan na d rugi... Kao 3to smo vee pominiali, BranislavNu$ii je odtro bio protiv iclejeIvana MeStrovita da Neznani junak ostaneda podiva na Avali, gde je i poginuo, ali njegovi argumenti nisu bili uvaZeni. Ipak, sliinost prvobitnog spomenikana Avali i Nudiievog,na Novom groblju, verovatnoima znadajnusimboliku, jer ih spajaista ideja. VI Ne Zeleii da remetimo niiiji vedni mir, u SetnjiNovim grobljem pro5li smo pored joS nekih poroditnih grobnica koje nose obeleZja reda. slobodnozidarskog ideja nije bila da pomenemosvezgradekoje direktno ili Kao Sto posrednonoseobeleZja masonerije,tako nam nije bila namera ni da ih sveobidemo na groblju. Prosto,hteli smo da pokaZemosimboliku srrnroonih koji su svoju lojalnost i privrZenostostavili kao spomen, hijerarhiji. bcz obzira na njihov poloZaju slobodnozidarskoj pored je I. Stamenkoviia Tako na porodiino.j grobnici Nikole ko;e knjiga, iza pirarlridalnogspomenikaostala slika, ali i otvorena j;rrrrrr vire Sestar, cekici uglomer. Nad porodiinom grobnicom Nikole Lukiia, preduzimaia, naili snro trezmaloistesimbole,samo malo druktije rasporedene.
(228)

Piramitla na grobu BtanislavaN iiia

( r r q)

it
:l r ! l

, I ilrliliir'lii l1lfil lli ri \,;iliii irlilli

lpii,q

lll;ll lltpllh r ',r11.,.,",,;:l rri I glr' l:lr\\n[h ;b

jasansimbol S,,star i uglomerkao

Porodiinagrobni NikoleStanenkoviia sa otvorefiomkfljryom simboli im kojevre masonski (23o)

r'r,d.q s1,orr|rrrlirr / )rt,r, .'r /or?rrrrIrr uapisiltlo jc tlit sc tlpllliojto Na sponrcnil<rt Jcivltrtt Jovirrrctvic'rt

r p l c t c n , r t r ou g l a .

(:-r:)

(rll)

._I

sPonrcniku na ovom nadgtrJbnon

Na ,,fan.rilijarnojgrobnici" porodice Zivadinovii' pored portreta.jednog od pokojnika jasno stoji oko svevideie,tipiian ma z1laK. sonsKr na Novont Ovo je, dabome,samomali broi takvih spomenika u groblju. Tamo ih in.ravredr.rihcele jedne monografi.je,naravno.) grane ak" Nismo pomenuli ni brojne 6rlo* rtutil.ro delu groblja. grobnimtnestrma mnogim na postavljene koje su cije . ilo na slobodnizidari.Ka.oOva priia,,putuje"kao i beogradski tako su i beogradskima Beogradana, grobljima danai itna na.jviSe soni na njimanajbrojniji.

GrLtb ui ro pontl i ccZfuadi nov ir'

(z:+)

(z:s)

HRAMADUHA DO OBNOVE OD HBRONEIE (ILI UMESTO POGOVORA)

nio.t" 2ivot seProm.e nbotgov. ,Osim toga,.Sve.de kn|tg(tz svesvoJe sloje on oslavio lom smislu nauke.Smstraoje da su nauina prouiavanja s drugim bila boLijapriprema za suoienje delima" H. L. Borhes, ,Emanuel fuedenborg" Pogovorisu getovo,po pravilu, jalova stvar,dok oni retki dobri potitu od vanredno darovitih ljudi. Kako ne Zelim da pi5em jalove itvari i kako mi pisana red uvek zadaje muke, uiinilo mi se kao koie me vei izdobra ideja da ispritam pridu o nekim asocijacijama kad reii, privlate. Moram vesnovreme neodoljivo ie dogovorenoda je to doZiveo pred nisam iitaocem, pogovor za Stivo koje napiSem veckaozadovoljstvo. kao zadatak,

SkulpturaHermesana lasaili zgrade u Makedonskoj ulici

umetnici i poneki vitez u potrazi za gralom i to upravo u umetnjikim delima.

polazi uvek od nekog (sludajno)otkrivenog delatajne.

( z:6)

(ztt)

Mnogobrojna su i sasvim razliiita tumaienja masonerije: od optuZbi da je organizaclja u sluZbi centaramoii, preko teorija o jevrejsko-masonskoj zaveriprotiv demokratijamodernog svetado glorifikovanja tog bratstvakao ekskluzivnoginduktora pozitivnih pro mena u zapadnomsvetu.Radobih za trenutak zanemariosveteori.;e o toj asocijacijiograniiene tajnosti i razmislio o spekulativnomka rakteru masonerije. Sve znatajne civilizacije pripisuju ogroman znadajinicijaciji, odnosno, ulasku u svet odraslih ili ulasku u svet posvetenih,uopSte - ulasku u svetduhovnog razvoja. Mnogi smatraju da je kolevka zapad,ne civitzaclje antidka Jonija. Antitki grfki gradovi - dri.ave,polisi, s jedne i druge strane Egejskog mora, moZdasu mogli da serazviju u nekom drugom pravcu; moZdaje druStvenii drZavniobrazacmogla da bude atinska de mokratija (moZda bez robova), a intelektualni obrazac moida je mogao da bude sokratovskiili platonovski.Metlutim, neumitne istorijske okolnosti (zapravo,tei.akporaz koji je savezuAtine i Tebe kod Heroneje338.pre n. e. naneo Filip Makedonskiznatio je i kaj samostalnihgradova- polisa) odredile su da se na tim prostorima razvijehelenistitki svetAleksandraMakedonskogi duhormi obrazac velikog ,,kolekcionara"Aristotela. Taj svet izrodio je, posredstvom grike kolonije na jugu danasnje Italije - Velike Grdke,i instrument svog okonianja - Rimsku imperiju. Zapadna civllizacija,nagla5eno (kao i AleksandrovaMakedonija, a zatim i Rim) ekspanzionistidka rodila se iz tih tokova i do zr. veka donela tolike vredne plodove. Medutim, zanemarilaje, u korist razuma i logiikog, mnogobrojne duhovne i du5evnepotencijale.Na kraju krajeva, zanemarilaje ili profanisalainicijacijsku praksu. Da li je time i zapadnacivilizacija stvorila instrument sopstvenog okondanja? Cin inicijacije beskrajnoje znadajandeo procesaindividuacije, samoostvarenja,samoaktuelizacije. Harmoniian razvoj litnosti teSkoje zamisliti bez inicijacije, posveienjau vi5e tajne, ili je bolje reii u viSaduhovna stanja.Inicijacija gotovo,po pravilu, podrazupa je tako i u meva simbolidku smrt, misterijski uvid i asocijacije, masonskim misterijama. Cak i inicijacija obrezivanjemkod tzv. je din umiranja deteta i radanja ,,primitivnih" naroda predstavljala odraslog.Dakle, inicijacija je luek metanoja- izluzeta\ veliki obrt, kako bi rekao Bela Hamva5.On kaZeda je uvek rei o pripremi za metatezu, vellk),prelazak, dramatidnu promenu. Dovoljno je da je to simbolidki prelazak,duboko liino doZivljen.Bez inicijacije proces
(238)

skladnog unutradnjegrazvoia ozblljno je naru5en.Inici;'acijau svet maturiranja, inicijacija u voini din ili sveodraslih iinom Skolskog

Bratstvuslobodnih zidara. Biblija kaZeda je Kain, poito ga je Bog kaznio da bude potukat i satinio mu znak zbog ubistvabrata Avelja,otiSaou zemljuNaidsku BoZijeg").Lameh,jedan i, oZenivSi se,dobio sina Enoha (,,mladenca je tri sina.Prvi je bio loZene izrodio od Enohovih potomaka,s dve sin beSe Drugi Juval,koji je izmislio vil, tiji su potomci bili nomadi. a treii je.bio Togudadi i sviraii, i od njegase,,narodi5e" geor'netriju na dva kamena znanje zapisali svoje vel, izuzetnove5tkovai. Oni su masopostanku predanje o tradicionalno esnafsko stuba.Takozvano jedan dva stuba potopa, od ta je, posle Noievog nerije smatra da pronaiao Hermes. Jednadruga tradicija kaZenam da su u drevnom Egiptu postojala dva grandiozna,gotovo istovetnastuba,jedan na severu,drugi na jugu, i da su simbolizovalajedinstvo i ravnopravnostGornjeg i Donjegkraljevstva. Hermes je u antidkom grdkom Panteonu bog pastira (pa i nomada) i trgovaca,a kao glasnikbogovai glasnikizmeilu neba,zemaljskogi podzemnogsveta,za5titnikje i govornika.On je zaititnik Hermesie, reiitosti i duhovne okretnosti. Kao zaititnik govorniStva,

duhovne sposobnostiza lukavost, podmuklost i prevaru. Hermes posreduje razmenu izmedu neba i zemlje.Ta razmena se moZe iskvariti (npr., prodaja indulgencija), ali moZe i da omoguii posve6enje. 149)

Zbog moguinosti brze promene mestaHermesje zaititnik putovanja,pa su Grci kameneplode ugradeneu drumove nazivali hernal, a na raskrsnicama, njemu u iast, dizali spomenike.Na raskrsmcama su se stari Grci klanjali i Hekati, boginji mrtvih, koiu iesto simbolizuju tri Zeneoslonjenena stub. Hekata je lunarna boginja r, bai kao i ve5tice u Kelta,i nju iesto prati tamni pas,vuiica ili kobila. Eto, simbolidkih veza Hekate, koju stari Grci susre(u pored Hermesovih spomenika na raskrsnicama,s tri Gracije, sa grikim proroiicama Pitijama iz Apolonovog svetili5tau Delfima, odnosno, proroiicama Sibilama (kod Rimljana,jer se smatra da je u korenu tog imena isti koren kao u imenu konj). i alhemija'lkaZe:,,Merkur Karl GustavJung,u delu ,,Psihologija je, medutim, boZanski,krilati Hermes,koji se pojavljuje u materiji, bog oiitovanja, bog miSljenja i du5ovo da par excellencel' Naroiito vaZno:Hermes je psihopomp,du5ovoda.Kao posrednik izme<lunebeskog,zemaljskog i podzemnog svetai kao glasnik bogova (nosilac blagovesti),on je vodii du5a u boravi5tu mrwih. Poito je i zaStitnikpastira,on je, dakle,dobri pastir. grdki su seputeetiri-pet stotina godina pre Hristovog roclenja, nici susrelisaegipatskomreligijom i mitom o Ozirisu. Ozirisa,boga plodnosti, uniStio je Set, njegovbrat, zli i opasni bog oluja, koji je imao svinjsku glavu, i rasuo raspardanoOzirisovo telo. Ozirisova udovica Izejis, kraljica bogova, i ierka Neftis, uz svesrdnupomoi boga Anubisa, prikupile su Ozirisoveostatke,a Anubis je balsamovao Ozirisa, 5to sesmatra prvim mumificiranjem, i omogutio Izejis da oZivi muZa. Anubis je bog s pseiom ili Sakalovomglavom i u svim egipatskim kosmogonijamabog je volje, inteligencijei psihopomp, duSovocla mrtvih pri poslednjemsudu kad segresidu5euporeiluju na kantaru s perom, koje je simbol lakoie istine. On je takotle duvar grobova i grobalja. Upravo zato Anubis i ima pseiu glavu. Gotovo u svim mitologijama moZemoda pronatlemo pse iuvare granice izmedu dva sveta - zemaljskog i podzemnog. U drevnom Egiptu ;'edak postojao ceo grad, zapravokompleks nekopola, posveienpsima i grdko mu je ime bilo Kinopolis. Naime, verovatno je tu i nastaloverovanjeu posebnemoii psa jer su oni raskopavali grobove i odnosili zemne ostatke,pa se starim Egiptanima,
\240 )

kojima animizam nije bio dalek, iinilo da psi obavljaju neku posebnumisiju za bogove.Sasvimje razumljivo da je Anubis lidio Grcima na njihovog Hermesai nesumnjivosu Hermesu dodali poneki atribut po ugledu na Anubisa. Tako Platon na vide mesta u dijalozima pripisuje Sokratu zakletvu ,,tako mi psa, boga egipatskog'lNaSveliki helenistaMiloS N. Durii napraviie, medutim, dramatidnu pogreiku u komentarima za 7. knligu OdbraneSokratow.On objainjava:,,Bobami, trebalo bi doslovceda seprevede:tako mi psa.Tako se Sokratzaklinjei t Fedru (328B), a opiirnije t Gorgiji (482B):'Tako mi psa,boga egipatskog.'Ovaj dodatak'boga egipatskog'jasno pokazuje ironiian smisaozaklinjanja...To bi semoglo prevestiformulom'bora mi' jer se kod nas u zaklinjanjumesto Bog deito govori bor." Dakle, ako je tako mogao da seo stareHeleneogredijedan takav strudnjakkao Sto je bio Durii, ne dudi 5to je u nas naielno poznavanje znaiaja tutlih kosmogonija, koje su uticale na duhovno biie naieg namitologija i roda, sasvimrudimentarno. Medutim, Hermesamnogi izjednafavaju s Totom, egipatskim bogom meseca, bogom mudrosti, udenjai magije, koji je prona5ao pisanje (Ridard Kenedi, ,,Enciklopedijareligija"). DZejms DZojs, u romanu ,,Portret umetnika u mladosti", govori o strahovima glavnog junaka, pa i o strahu od ,,Tota,boga pisaca, koji je trskom pisao na plotici i na svojoj uskoj ibisovoj glavi nosio srpastimesec". K. G. Jung u pomenutom delu u slobodnom prevodu donosi hermetidki tekst pripisan gnostiku Zosimu (III vek): ,,I promatraj plotu koju je pisao i Bitos, i triput veliki Platon, i beskrajno veliki Hermes,da je prvom hijeratskom retju Tojt oznaien prvi dovek,tupostoje6eg mad svega i imenovateljsvih telesnihstvari." BelaHamvai smatra,u delu ,,Scientia Sacra", da je zapravoHermes bio uiitelj Totu i da utenika odvodi na svetu goru inicijacije. Uienik doZivljavaoseiaj jedinstva, otkriva jedno i uzvikuje: ,,Ote, vidim vaseljenu, vidim sebeu nevidljivom." Hermes mu odgovara: ,,Sinemoj, to je ponovno roclenje." Pomenimo ovde da Konstantin Filozof u ,,Zivotu despotaStefana Lazarevi(a"(XV vek), u samom poietku, u ,,Opisu srpskeze\241)

Trismegistosa)'Damlje", pominje ,,fermisaTrivelikog' (Hermesa. k"i<o.Konstantin lrelidaiuii ]eline utire put veliianju srpskognaroda i despota Stefana Veliiog, a misli pripisane-Hermesu tumaii u duhu' Obrazovanomesrpskom dvoru nisu, znati' bila hri5Canskom daleka znanja o Hermesu, Tukididu i drugima koje Konstantin' kao Stoje metlutim, nikorektno i u pogreinom kontekstu citira' BaS tradiu srpsku u5ao (tlavolskim) u5ima car Trojan (Trajan) s kozjim smo kojima na prostora ciiu, tako su, dini se,i mnoge druge tekovine svesnog) (',pogre$no" na nivou samo ,,pogreino" kao narod stasavali u5leu na5utradiciiu,kao i Krilati ioviek iz priia o caruDukl;anu' Vuk Stefanovii KaradLit t852.godine, opredeljujese da, uz pomoi Lukijana Mu3ickog i Pavla Solariia, Stampa svoje kapitalno je-dao prediog delo - ,,Sipski riednik'novim pravopisom Muiicki za izgtedslovaD; DZ je osnovu imalo u rumunskoj iirilici' a Vuk latiniino I unosina predloglernejaKopitara' je, t(ideset Veliki zagovornik jugoslovenstva Natko Nodilo iitao ("Stara misli tri godine pJsle Karadiiievog kapitalnog dela,.svoje i rmretznanosti akademiii vler-aSrba i Hrvata") u Jugoslovenskoj koja se pridu o Krilatom tumaii Tu on Zagrebu. u nosti -iovjeku' nalazi u Vi.rkovom Srpskom rjedniku pod odrednicom Dukljan: dugijem do peta' ,,Krilati dovjek izlazi izjezera sa'zlatnijem kosama-, najveta zmlja' kao i darenu previjenu dugu doh*ruta,r"kukutt t niralu, i na ovaj glas moZe slubati ne Boga mila i poie u nju svirjeti, da seod ovo-taino da se uvigja, Svak poti"j" t. sve kamenje i drvede Sikati'' Orkitaredu prvom o slaZes glavnim odlomkom pride helenske namerama.pogresno s najboljim feju. . ." lako, na temelju KaradZiCa, Nodilo. Once ne5tokasnije navestida Orfej, sin Apolo"akliuiuie no'r, p..-o legendi sviralu dobija ili upravo od Apolona' ili od ,,noinoga Herme". Mogao je Nodilo nesumnjivoda pronacleuzore za Krilatog iomitologiji, ali' korisno i vrlo umesno,tragaoJepo veka u slovenskoj helenskoj,metluiim, potpuno prenebregavaiudHermesa,koji mu je, eto,bio pred nosom. Krilati Hermes izumeo je prvu liru tako Sto je preko oklopa kornjade(drevni Kinezi su gaiali,vraiali pomo(u kornjatina oklopa) (ztz)
) \243

kalfe u majstorski rang kljuina ie simbolidka smrt i novo radanje maistora,ito je zapravopodseianiena smrt majsadaprosvetljenog stora Hirama Abifa. NoYogmajstoraiz groba diZeVeliki maistor i izOn je dudovodamladeg uloga istakao i Hermesova. vesnoje njegova brata u ritualnom putovanjuod simboliike smrti do uskrsnuia u no-

je Hristonosac,onaj koji nam je najavio dolazakHristov i koji ga je krstio u svetojvodi Jordan,SvetiJovanKrstitelj, obuien u kostret i jagnjeiekoZe.A, masonskaslavaje SvetiJovanKrstitelj. Prethodni redovi nastojali su da pokaiu znaiaj i sliinost Hermesa i Hirama, kao i neke zabludeumnih ljudi ovih prostora, koje

Batinii Predrag

g svetaneprocenjiv stidko PraksitelovHermes,AleksandarMakedonskiprikazan u junadkim proporcijama (prvi put u helenizmu primenjen taj obra'ac), Efremov ,,Nerukotvoreniobraz Hristov" iz Hilandara izuzetno lide. Istoridari umetnosti ie ovu tezu kritikovati, ili, moZda' opravdavati istovetno5iu antitkih grikih uzora. Milenijumi su kratki periodi za

dina dugoveinija od veinog Rimskog carstva,i nama prenelate tradicije. Dobro bi bilo da ih zbog sebebolje poznajemo. Hiram je bio veliki graditli,a Aleksandarje za svogkratkog 2ivota podigao desetinei desetinegradova'S druge strane, u modernija vremina, London posle katastrofalnogpoZara 1666. godine,
(244) \245)