Dr Milenko Kundaina Dr Veljko Banur

AKADEMSKO PISANJE

Uiteljski fakultet Uice, 2007.

M. Kundaina V. Banur

itaj me da se suprotstavlja i raspra\>lja, ne da ^^erujes i uzima zdravo za goto^^o, ne da nae temu za razgovor i raspravu, ^ ^ e da odmeri i razmotri.
Bekon

S A D R A J

Predgovor ...........................................................................................................................................................................9 1.. Pristup naunim inform acijam a .........................................................................................................11 1.1. Naune informacije ............................................................................................................................11 1.2. Nosioci naunih informacija ........................................................................................................13 1.3. tampani nosioci informacija .....................................................................................................15 1.3.1. Primcime publikcLcije...........................................................................................................16 1.3.2. Sekundarne publikacije .....................................................................................................20 1.3.3. Tercijarne publikacije ........................................................................................................35 1.4. Klasifikacija nauka i naunih disciplina..............................................................................36 1.4.1. Opta klasifikacija podruja nauka ........................................................................36 1.4.2. Univerzalna decimalna klasifikacija .....................................................................37 1.5. Elektronski pristup digitalnim informacijama ................................................................40 1.5.1. Pristup digitalnim informacijama posredstvom raunara ....................40 1.5.2. Pristup digitalnim informacijama posredstvom Intem eta ......................41 1.5.3. Elektronski izvori informacija ......................................................................................44 1.6. Specijalne baze podataka ..............................................................................................................51 1.6.1. ISI-jeve baze podataka ......................................................................................................52 1.6.2. Baze podataka koje prate nauke o obrazovanju ..........................................62 1.7. Pristup informacijama u bibliotekama .................................................................................59 1.7.1. Biblioteki katalozi ...............................................................................................................60 1.7.2. Biblioteki fondovi ............................................................................................................... 63 1.8. Elektronski pristup informacijama u bibliotekama ....................................................64 1.8.1. Naini pretraivanja ...........................................................................................................66 1.5.2. Elektronske zbirke kataloga i bibliografija ........................................................74 1.8.3. Pristup asopisima i bazama preko KoBSON servisa ...............................76 1.8.4. Pretrai'vanje po parametrima URL. adrese ......................................................79 1.8.5. Elektronske publikacije .....................................................................................................80 1.8.6. Prezentacije ................................................................................................................................83 2. Nauna i struna dela ....................................................................................................................................85 2.1. Pojam i pdela .........................................................................................................................................85 2.2. Nauna dela ................................................................................................................................................87 2.2.1. Nauna monografija ...........................................................................................................87 2.2.2. Nauna studija .........................................................................................................................88 2.2.3. Nauni lanak .........................................................................................................................89 2.2.4. Izvetaj naunog istraivanja .......................................................................................92 2.2.5. Doktorska disertacija ......................................................................................................... 93 2.2.6. Ostali nauni radovi.............................................................................................................94 2.3. Struni radovi ...........................................................................................................................................95 2.3.1. Udbenici i prirunici ........................................................................................................95 2.3.2. Strune monografije i lanci .........................................................................................97 2.3.3. Zavrni rad na osnovnim studijama ........................................................................98 2.3.4. Zavrni rad na master studijama ..............................................................................99 2.3.5. Ostali struni radovi ........................................................................................................lO O

M. Kundaina V. Banur 2.4. Izlaganja na naunim skupovima ..........................................................................................107 2.4.1. Saoptenje................................................................................................................................ 108 2.4.2. P oster ........................................................................................................................................... 1IO 2.4.3. Simpozijum .............................................................................................................................. IIO 2.4.4. Ostale vrste izlaganja ..................................................................................................... 111 3. S tru k tu ra naunog dela ..........................................................................................................................113 3.1. Uvodni delovi naunog dela .....................................................................................................113 3.1.1. Podaci o autorima ............................................................................................................ 113 3.1.2. Naslov ......................................................................................................................................... 115 3.1.3. Moto .............................................................................................................................................. 117 3.1.4. TLahvalnost .............................................................................................................................. 118 3.1.5. Posveta ...................................................................................................................................... 119 3.1.6. Predgovor ................................................................................................................................ 120 3.1.7. R ezim e ......................................................................................................................................... 122 3.1.8. Kljune rei ............................................................................................................................. 125 3.1.9. Uvod ............................................................................................................................................ 125 3.2. Osnovni deo naunog dela .........................................................................................................127 3.2.1. Dejnisanje osnovnih pojm ova ................................................................................. 128 3.2.2. Teorijski pristup problemu ......................................................................................... 130 3.2.3. Prethodna istraivanja ................................................................................................... 134 3.3. Metodoloki okvir istraivanja ...............................................................................................135 3.3.1. Problem istraivanja ........................................................................................................ 137 3.3.2. Predmet istraivanja ........................................................................................................ 137 3.3.3. Cilj i karakter istraivanja .......................................................................................... 138 3.3.4. Zadaci istraivanja ........................................................................................................... 139 3.3.5. Hipoteze istraivanja ...................................................................................................... 140 3.3.6. Varijable istraivanja ..................................................................................................... 140 3.3.7. Metode i tehnike istraivanja ................................................................................... 141 3.3.8. Populacija i uzorak istraivanja.............................................................................. 143 3.3.9. Statistika metoda ............................................................................................................ 143 3.3.10. Organizacija istraivanja ......................................................................................... 144 3.3.11. Metodoloke tekoe u istraivanju .................................................................. 145 3.4. Analiza i interpretacija rezultata ............................................................................................146 3.4.1. Brojano iskazivanje rezultata ................................................................................ 149 3.4.2. Tabelamo iskazivanje rezultata .............................................................................. 151 3.4.3. Iskazivanje rezultata statistikim merama ...................................................... 157 3.4.4. Grafiko iskazivanje rezultata ................................................................................. 161 3.4.5. Interpretacija i diskusija rezultata ........................................................................ 164 3.5. Zavrni delovi naunog dela .....................................................................................................169 3.5.1. Zakljuci ................................................................................................................................... 169 3.5.2. Pogovor ..................................................................................................................................... 171 4. Jezik i stil naunog dela ........................................................................................................................... 173 4.1. Nauni stil pisanja.............................................................................................................................173 4.1.1. Strukturisanost naunog dela ................................................................................... 175 4.1.2. Izbor rei i formulacija reenica ........................................................................... 177

Akcidemsko piscinje 4.1.3. Formiranje pasusa ...........................................................................................................180 4.1.4. Isticanje delova teksta .....................................................................................................181 4.1.5. itljivost teksta .....................................................................................................................183 4.2. Nauni jezik pisanja ........................................................................................................................184 4.2.1. Upotreba glagolskih vremena, oblika i zamenica .....................................184 4.2.2. Upotreba i pisanje skraenica .................................................................................185 4.2.3. Upotreba sinonima ............................................................................................................187 4.2.4. Pisanje imena i stranih izraza ...................................................................................188 4.2.5. Pisanje brojeva ....................................................................................................................190 4.2.6. Upotreba interpunkcijskih znakova ......................................................................193 Dokumentovanj e naunili izvora .....................................................................................................199 5.1. Upuivanje na izvore .......................................................................................................................199 5.1.1. Napomene prema mestu javljanja ......................................................................... 199 5.1.2. Napomene prema junkciji .....................................................................................201 5.2. Citiranje .....................................................................................................................................................204 5.2.1. Funkcija citiranja ...............................................................................................................204 5.2.2. Stilovi citiranja .....................................................................................................................207 5.2.3. Opti principi citiranja ..................................................................................................230 5.3. Parafraziranje ........................................................................................................................................240 Organizacija rukopisa za tampu ...................................................................................................243 6.1. Oblikovanje osnovnog teksta ...................................................................................................243 6.2. Meunarodne standardne oznake publikacija .............................................................247 6.2.1. ISBN oznake ...........................................................................................................................248 6.2.2. ISSN oznake ...........................................................................................................................248 6.2.3. Bar k o d ........................................................................................................................................248 6.2.4. BIBLID ......................................................................................................................................249 6.2.5. CIP zapis ...................................................................................................................................249 6.3. Formiranje osnovnih delova publikacije .........................................................................251 6.3.1. Formiranje i pisanje naslova ................................................................................. . 251 6.3.2. Formiranje impresuma ..................................................................................................255 6.3.3. Formiranje sadraja ......................................................................................................256 6.3.4. Formiranje spiska literature ....................................................................................260 6.3.5. Formiranje spiska ilustracija, tabela i skraenica ...................................262 6.4. Formiranje indeksa ...........................................................................................................................263 6.4.1. Iruleks imena ..........................................................................................................................264 6.4.2. Iruleks pojmova ............................................................................................................. 264 6.5. Formiranje priloga .............................................................................................................................265 6.6. Formiranje ostalih delova publikacije.................................................................................267 6.7. Pregledanje teksta .............................................................................................................................. 268 6.8. Objavljivanje naunih radova...................................................................................................272 6.8.1. Dostavljanje rukopisa .....................................................................................................272 6.8.2. Izdanja publikacije ............................................................................................................273 6.9. Autorsko i izdavako pravo........................................................................................................274

8_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _]M . Kundaina V. Banur 7. Evaluacija naunog radla .....................................................................................................................277 ...............................................................................280 7.1.Vrste evaluacije .................................................. 7.1.1. Procesna, evaluacija ........................................................................................................280 7.1.2. Finalna evaluacija ............................................................................................................281 Evaluacioni postupci .......................................................................................................................281 7.2.. 7.2.1. Ekspertski postupak .........................................................................................................281 7.2.2. Scientometrijski postupak ............................................................................................282 7.3. Oblici evaluacije ................................................................................................................................282 7.3.1. Recenzija ..................................................................................................................................282 7.3.2. Prikaz naune publikacije ............................................................................................286 7.3.3. Nauna kritika ......................................................................................................................289 7.4. Evaluacija naunih radova .........................................................................................................290 7.4.1. Evaluacija projekta istraivanja..............................................................................290 7.4.2. Evaluacija izvetaja istraivanja ...........................................................................291 7.4.3. Evaluacija monografije ..............................................................................................294 7.4.4. Evaluacija asopisa .........................................................................................................295 7.4.5. Evaluacija naunih skupova ......................................................................................299 7.4.6. Evaluacija lanaka ...........................................................................................................301 7.4.7. Evaluacija zavrnih radova studenata ...............................................................302 7.5. Pokazatelji naune uspenosti istraivaa ......................................................................304 8. Nauna etika .......................................................................................................................................................307 8.1. Pretpostavke izgraivanja naunoistraivake etike ..............................................307 8.2. Etinost naunoistraivakog ra d a ......................................................................................309 L iteratu ra ...................................................................................................................................................................319 PrUozi ..............................................................................................................................................................................341 1. Sinonimi u metodologiji naunog rada ................................................................................341 2. Primeri zapoinjanja reenica i pasusa .................................................................................347 3. Vrste i kvantifikacija individualnih naunoistraivakih rezultata .................351 4. Skraenice u pisanju naunih radova ......................................................................................355 Indeksi ............................................................................................................................................................................361 Indeks pojmova ..............................................................................................................................................361 Indeks imena ....................................................................................................................................................369

PREDGOVOR
Nauka je intelektualna delatnost u kojoj nauni stvaraoci svoje radove objavljuju u nacionalnim i meunarodnim asopisima, koji tako postaju dostupni itaocima irom planete. I samo pisanje izvetaja deo je naunog istraivanja, iji su kriterijumi, standar di i norme veoma strogi. IVIeutim, te norme pisanja nisu potpuno univerzalne i unifici rane. Sa dosta posebnosti i nejasnoa egzistiraju u naunoj komunikaciji. Iz tih razloga je i postojala potreba za sagledavanjem ovog naunog podruja na nivou monografskog dela. Opravdanje za to se nalazi u stalnoj potrebi upoznavanja mladih naunih radnika s pravilima pisanja i pripremom rukopisa za objavljivanje, koja se potuju u meunarodnoj naunoj zajednici, da bi ih se u naunoj komunikaciji (pisanoj i govor noj) pridravali. IJ tehnici naunog rada u mnogim domenima ostaje neprevaziena studija Kako nastaje nauno djelo IVIidhata amia. IVIeutim, nain pripreme rukopisa na novim teh nikama kompjuter, uloga Intemeta i sama tampa publikacija toliko su uznapredova li da ta knjiga, koja je bila ,,bukvar tehnike naunog rada, danas zahteva nove dopune i drugaije uglove gledanja. Monografska studija pod naslonom. Akademsko pisanje raena je u okviru naunog projekta Globalizacija i metateorijske koncepcije pedagoke metodologije, broj 149049A, iz Programa osnovnih istraivanja Ministarstva za nauku Republike Srbije za period 2006 2010. godina. Sadraji studije su razvrstani u osam poglavlja osnovnog teksta i u dobroj meri mogu zadovoljiti potrebe naunih radnika, pre svega studenata master i dok torskih studija i saradnika na univerzitetima i naunim institutima u podruju drutvenih nauka i obezbediti izgradnju stila pisanja kji se neguje u naunim radovima. Monografiju Akademsko pisanje ine poglavlja: Pristup naunim informacijama; Nauna i struna dela; Struktura naunog dela; Jezik i stil naunog dela; Dokumentovanje naunih izvora; Organizacija rukopisa za tampu; Evaluacija naunog rada i Na una etika. M^onografija, pored obaveznih odeljaka: Literatura i Indeksi, sadri i priloge: Si nonimi u metodologiji naunog rada; Primeri zapoinjanja reenica i pasusa; Vrste i kvantifikacija individualnih naunoistraivakih rezultata i Skraenice u pisanju nau nih radova. Sadraji monografije su oblikovani tako da mlae naune radnike upoznaju s osnovnim karakteristikama i procesom izrade naunog i strunog dela u naukama o vas pitanju i obrazovanju prema metodolokim standardima i pravilima koji vae u meuna rodnoj naunoj zajednici, sve radi vebanja i usavravanja akademskog stila pisanja. Monografija moe posluiti i iskusnijim naunim radnicima kao kriterijum za preispiti vanje primene vlastitih standarda u ovoj intelektualnoj delatnosti. Autori nemaju nameru da iznete postavke o pisanju postanu recepti za mlae na une radnike, nego ih saoptavaju radi lakeg uklapanja u naunu komunikaciju. Nada mo se da e sadraji monografije doprineti da nauni stvaraoci ujednae norme i kriteri jume prema svetskim standardima u pisanju naunih i strunih dela, te da primene ste-

IO_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ ]V I. Kundaina V. Banur ena znanja o tom problemu u vlastitoj naunoistraivakoj praksi. Verujemo da e ovo delo doprineti lakim pristupima znanju, boljem naunom stilu pisanja, posebno viem nivou standardizacije u oblasti naune metodologije, pre svega u izboru naunih izvora i izgraivanju niza sposobnosti naunih stvaralaca. Ovako koncipirana monografska studija Akademsko pisanje, iji se sadraj odno si na metodologiju izrade naunog i strunog dela, sa dovoljno posveene panje upo trebi elektrofiskih izvora i razvoju sposobnosti akademskog pisanja, moe posluiti i i roj akademskoj zajednici, pre svega kao metodolt>ki orijentir za sve one koji se bave naukom i nameravaju objaviti rezultate vlastitih istraivanja i kao osnovna literatura u pripremanju ispita iz studijskog predmeta Metodologija naunoistrtzivakog rada. Monografskom studijom se daje podrka ukljuivanju mladih naunih stvaralaca u internacionalnu akademsku zajednicu, omoguuje se da sistemski pristupe pisanju tekstova, analitiki itaju tekstove, argumentovano piu radove i pravilno ih opremaju naunim aparatom. Monografija moe dobro doi i svima onima kojima su metodoloka znanja o izradi naunih i strunih radova neophodna u prouavanjima vaspitanja i obra zovanja, pre svega istraivaima, profesorima i saradnicima univerziteta i naunih insti tuta, kolskim pedagozima, nastavnicima, direktorima kola, asistentima i ostalim entu zijastima u pedagokoj i drugim naukama. Autori su svesni da je napredak nauke i tehnike toliko veliki da mnoge ,,inovaci je brzo zastarevaju. Zato ovu knjigu treba shvatiti kao podsticaj za stalno praenje svih dostignua u domenu nauke u svetu. S te strane, ostajemo otvoreni za svaki dijalog ili primedbu za reenja u oblasti Metodologije naunoistraivakog rada. Autori koriste i priliku da najsrdanije zahvale recenzentima ove monografije: akademik prof. dr Grozdanki Gojkov, Univerzitet u Beogradu; prof. dr Milanu Matije viu, Sveuilite u Zagrebu i prof. dr Vianu Nikoliu, Univerzitet u Kragujevcu. Imali smo posebnu ast da upravo oni pre objavljivanja proitaju i ocene ovu monografiju. Njihove primedbe i sugestije su nam bile od izuzetno velike koristi. Beograd, decembar 2007. Autori

1. PRISTUP NAUNIM INFORMACIJAMA

Onaj koji zna gde se moe nai nauka, srodan je onome ko je ve ima. Latinska sentencija

1.1. NAUNE INFORMACIJE

U procesu prouavanja i istraivanja pojava u oblasti drutvenih nauka dolazi se do velikog broja podataka, koji treba da se sistematizuju, obrauju i analiziraju. Na taj nain, prikupljeni podaci se pretvaraju u nauno relevantne informacije koje odraavaju pojedinane zakonitosti objektivne stvarnosti. One predstavljaju proizvode naunoistra ivakog rada i novi kvalitet u naunom stvaralatvu pojedinaca i grupa. Smatra se da nauno relevantnu informaciju ini bilo koji skup podataka koji su proli rigoroznu pro veru naunog metoda. Naune informacije su osnovni sadraj akademske komunikacije koje su usmere ne ka odreenoj naunoj svrsi, objanjavanju pojava i procesa. Meutim, ma koliko in formacije bile valjane i pouzdane, atribut naunosti dobijaju tek kad postanu javne, tj. dostupne lanovima akademske zajednice, kada za njih one predstavljaju novost. U ukupnoj naunoj produkciji egzistira preko 99,00% javnih informacija, koje su postale svojina celog oveanstva. Zato je obaveza naunih stvaralaca da naunu i strunu jav nost redovno upoznaju sa svogim ostvarenjima. Naune informacije ine uopteno iskustvo i organizovano znanje, nastalo izvo enjem zakljuaka u istraivakim procesima i sadrano u naunoj produkciji pojedina ca ili grupa. To moe biti korektan i koncizan opis pojava, procesa i sistema ili karakte ristika modela koji ih objanjavaju, vanih za nauku. Svako nauno delo trebalo bi da sadri optimalnu koliinu informacija, neophodnu za donoenje sudova i formiranje sta vova i za naknadno proveravanje ili utvrivanje da li su oni istiniti ili neistiniti. Nauno saznanje karakterie: empirizam i racionalnost, podlonost promenama i kompleksnost, metodoloka utemeljenost i mogunost testiranja, opti znaaj i mogunost vrednovanja (Bordens i Abbot 1991: 3 4). Naune informacije nastaju kao rezultati istraivake delatnosti naunih radnika, istraivakih timova i naunih institucija i u daljim istraivakim procesima egzistiraju kao fundamentalna znanja. ,,Znanstvene se informacije piu zato da ih se ita i razumije, jer je to nain komuniciranja meu znanstvenicima, nain razmjenjivanja informacija meu njima (Silobri 2003: 39). Da bi informacije postale naune, treba da ispunjava ju odreene usiove: da se do njih dolo uz punu objektivnost istraivaa, da su pouzda ne, precizne i sistematski prikupljer^,e. Za Iv-Fransoa Le Koadika (20C^) informacije su zapisana (registrovana) saznanja u pisanoj (tampanoj ili digitalnoj), usmenoj ili audiovizuelnoj formi na nekom mediju.

12

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _]V I. Kundaina V. Banur

U naunoj produkciji, broj naunih informacija raste eksponencijalno, to dovodi do kumulacije znanja. Prikupljanje informacija je kljuni deo procesa naunog stvara nja. Meutim, najvea potekoa u procesu naunog stvaranja i korienja znanja jeste pretraivanje i pronalaenje postojee literature iz odgovarajue oblasti u formi obja vljenih tekstova. Taj proces prati disproporcija izmeu, sjedne strane, stalno rastue ko liine informacija i implozije vremena, neophodnog za njihovo pronalaenje i, s druge strane, nedovoljne kompetencije i sposobnosti pojedinaca u pronalaenju odgovarajue literature, posebno u pristupu digitalnim informacijama. U nemogunosti da uspeno prate porast novih informacija, znanje pojedinaca ne dostie potreban nivo. U naunoj komunikaciji u pojedinim sluajevima informacije mogu biti nepotrebne, nerazumljive, preopirne, dosadne i ukalupljene. Poveanje koliine naunog saznanja, sjedne strane, uslovilo je potrebu nastan ka novih naunih disciplina i podelu svake nauke na ue specijalizovane oblasti, s dru ge, omoguilo je stvaraocima da problemima prouavanja i istraivanja pristupaju s raz liitih naunih aspekta. Takva tendencija omoguila je korisnicima naune misli da lak e prate nauna dostignua i nova saznanja. U tom smislu, nauka brie granice ne samo izmeu naunih disciplina, ve i drava, pa sve vei broj autora svoje radove objavljuje u drugim zendjama. Gete kae: Nema patriotske umetnosti niti patriotske nauke. Prva faza stvaralakog procesa u pisanju naunog dela je priprema za intelektual ni rad, koja ima svoje specifinosti. S tim u vezi, Muhamed Filipovi naglaava: inte lektualni rad danas se odvija na nain koji ga ini industrijskim, tj. skupnim i poveza nim, a ne individualnim, kao i d a je rad svakog pojedinca usko povezan s radom svih drugih naunika koji rade u istoj nauci u svijetu, a d a je veza meu njima danas daleko jednostavnija i mogua na temelju razvoja modernih komunikacijskih sistema (Filipovi 2004: 136). Prva faza istraivakog procesa u stvaranju naunog dela pri prema za intelektualni rad obuhvata, pre svega, pretraivanje i evidentiranje potrebne literature, u kogoj se mogu pronai odgovarajue naune informacije. Budui da sama istraivaka delatnost zahteva organizovani pristup informacija ma, ona podrazumeva sloenu intelektualnu aktivnost stvaralaca, u kojoj do izraaja do laze intelektualne sposobnosti i smisao za istraivanje. Sam proces pristupa znanju, po sebno pristupa digitalnim informacijama (pronalaenje, evidentiranje, obrada, analiza, uvanje, zatita i korienje injeninog materijala, tj. naunih informacija), smatra se dimenzijom istraivake umenosti, tj. istraivako-komunikacione kompetencije. Ovu kompetenciju obeleava vie karakteristika. To su: (1) motivacija istraivaa (kakva im je nauna radoznalost, koliko su zaokupljeni naunim interesima, da li poseduju istrai vaku orijentaciju, koliko su spremni da svoje potrebe za naunim izvorima izraze kroz konkretne oblike razmene informacija i primenu informacionih tehnologija i koliko su zadovoljni kao njihovi korisnici u istraivanjima, kakva im je lina motivacija u vezi s naunom i strunom karijerom); (2) sposobnosti istraivaa (specifine sposobnosti u pogledu upotrebe informacionih tehnologija, izrada anotacija, pronalaenje informacija, preuzimanje podataka sa Intemeta, prezentacija podataka, prenos i razmena informacija o istraivanjima koja su u toku, skladitenje informacija) i (3) kompetentnost istraivaa (ta znaju o bibliotekim katalozima, Intemet lokacijama bazama podataka, kakva im je vetina i navike istraivanja na Intemetu pronalaenju sajtova koji vrede, o kojim naunim delima su informisani i kakvo im je istraivako iskustvo u tom pogledu). Oi gledno je da istraivako interesovanje i komunikaciona vetina primene informacionih

Akademsko pisanje_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _13 tehnologija naunika postaje znaajan inilac u pronalaenju informacija i preduslov i nezamenljiva etapa u procesu naunog stvaralatva. Oekivati je da su ee prisutni meu mlaim istraivaima u organizovanijim akademskim zajednicama.

1.2. NOSIOCI NAUNIH INFORMACIJA

Budui da naune informacije egzistiraju u objavljenim naunim delima i pred stavljaju zajedniku svojinu akademske zajednice deo meunarodnog fonda znanja, to je istraivanje svakog naunog problema vezano za njihovo pronalaenje. U procesu na unog stvaralatva, do informacija se dolazi preko mnogobrojnih i raznovrsnih izvora, a u odreenim sluajevima i neposrednim kontaktima sa njihovim stvaraocima. Zbog toga prikupljanje, obrada i sreivanje informacija, znaajnih za odreeni problem prouava nja i istraivanja, zapoinje pronalaenjem naunih izvora (saznavanjem da li postoje, gde se nalaze i koje informacije sadre) i njihovim sistematskim korienjem. Problemom organizovanja i prenosa naunih informacija bavi se vie naunih disciplina. U tom pogledu, Iv-Fransoa Le Koadik (2005) razrauje tehnologiju informa cija i nove paradigme o nauci o informacijama. Ilejn Svenonijus (2007) daje znaajan doprinos sagledavanju intelektualne osnove organizovanja informacija, sa ciljem da us postavi uoptavajui sistem koji objedinjuje usitnjene pristupe realizacije, date u razra enim pravilima, sadranim u razliitim izvorima. Autorka usvaja i sledi takav koncep tualni okvir, koji organizovanje informacija posmatra kao upotrebu specijalnog opisnog jezika, nazvanog bibliografski jezik. Nosioci informacija su dokumenti. Prema Ilejn Svenonijus (2007), dokumenti su najmanji, osnovi entiteti bibliografskog univerzuma. Informacije mogu biti zabeleene na razliitim medijima (fizikim oblicima): hartija (tampani materijali knjige, crtei, napisi, rukopisi, fotografije, ilustracije, mape), filmske trake, video i nosai zvuka, mi krofilmovi, kartice, magnetne trake, mikrofie, kompakt diskovi, optiki diskovi i si. Na nekim nosiocima informacije su dostupne ulima, a na nekim je potreban posredni me hanizam. Nosioci naunih informacija se mogu svrstati u dve grupe: (1) tampani doku menti (monografske i periodine publikacije) i (2) elektronski mediji (CD-ROM i DVDROM i Internet). Naune informacije se mogu saoptiti i direktnim kontaktima, kao li na saoptenja naunih stvaralaca. U procesu naunog stvaranja potrebno je razlikovati pojmove informacija, doku ment i nauno delo. Prema Ilejn Svenonijus (2007), delo izraava intelektualne misli naunika, u vidu odreenog nematerijalnog informacionog sadraja, dok dokument nosi zapisanu poruku, koja nosi informaciju i predstavlja materijalizovanu misao, kao materijalizovani oblik informacije. Nauno delo se sastoji od odreene koliine zaokruenih informacija i predstavlja jedinicu intelektualnog ili umetnikog sadraja. Dokument se pojavljuje u materijalnom obliku, predstavlja fiziki izraz naunog dela i prenosi ga ko risnicima. Neko nauno delo moe da se prenosi preko vie dokumenata. Dva ili vie dokumenta mogu da predstavljaju isto delo, u sluaju da je sauvan njegov identitet, ako nose iste informacije, npr. preraeno izdanje, aurirano izdanje, skraeno izdanje, proireno izdanje, prevod i si.

14_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ M. Kundaina V. Banur Svako novo nauno istraivanje ima za cilj pisanje izvetaja ili naunog dela, na menjenog objavljivanju. Zapoinje prouavanjem ve objavljenih naunih dela i rezul tata prethodnih istraivanja, p a je svrha pronalaenja dokumenata, kao nosilaca naunih informacija, u funkciji ostvarivanja uvida u intelektualno stvaralatvo pojedinaca i gru pa, odnosno njihova dela. Nauni asopisi su vani pojedinani prenosioci informacija. Proces intelektualnog stvaranja uslovljen je i ostalim iniocima: iskustvom naunog radnika, poznavanjem intelektualnih izvora u tretiranoj naunoj oblasti, posedo vanj em vetine najefikasnijeg dolaenja do saznanja o nekom odreenom problemu, pravovre menim praenjem rada drugih istraivaa i naunih kretanja uopte, objanjavanjem i njenica do kojih se dolazi u vlastitom istraivanju i izvoenjem komparativnih analiza sopstvenih rezultata i rezultata istraivanja drugih autora. U naunoistraivakoj delatnosti, kao i u pojedinanim naunim ostvarenjima, naune informacije se kreu od izvora do korisnika, imaju slobodan protok koji podra zumeva besplatnu dostupnost i upotrebu uz jasno navoenje njihovog autora. Za tu svr hu, informacije se organizuju prema ustaljenim svetskim standardima, tako da omogu uju korisnicima brzo i pravovremeno pronalaenje. Korienje digitalnih informacija zavisi, prevashodno, od poznavanja bibliografskog jezika i umea korienja informaci onih tehnologija. Zahvaljujui tim tehnologijama, pojedinci i naune institucije imaju mogunosti i ansu da se aktivno ukljue u svetske tokove naune misli. Svaka promena u informacionim tehnologijama, u elektronskom dobu, u kome egzistiraju razne infor macije, odraava se na intelektualno stvaralatvo pojedinaca, istraivakih timova i na unih institucija. Meutim, primeuje se da taj proces jo uvek sputava neke naune stvaraoce, pre svega zbog nedovoljne komunikacione kompetencije. Pored formalnog procesa naune komunikacije, u okviru akademske zajednice egzistira i neformalni proces. Javlja se kao organizovan i spontan. Prvi se javlja u ra znim oblicima visokokolske nastave, a drugi u svakodnevnoj usmenoj, neposrednoj razmeni ideja i iskustvenih nalaza meu naunicima. Njihova prepiska poprima obele ja meovitog oblika komunikacije, po formi pisana, a spontana po nainu uspostavlja nja. Taj proces obuhvata: neposredne rasprave sa saradnicima u toku istraivanja, ras prave sa istraivaima iz drugih institucija na formalnim i neformalnim susretima, na sastancima i konferencijama, naunu razmenu istraivaa i istraivakih timova, psete naunim institucijama, usmena saoptenja pred auditorij umom, privatnu korespodenciju, neformalno upoznavanje sa tokom istraivanja ili njihovim rezultatima na nivou vla stite institucije i izvan nje, razmenu radova u elektronskom obliku pre objavljivanja, te lefonske razgovore, formiranje linih kartoteka i si. Prema Olgi Popovi-Kalember (1974), karakteristike neformalnog procesa prenoenja informacija su sledee: bre pre noenje u odnosu na tekst, upravljanje informacijama od strane relevantnih korisnika, dobijanje potpunijih odgovora na traena pitanja koja su ve procenjena i sintetizovana, dobijanje detaljnih podataka o pronalascima koje oekuje publikovanje, prenoenje, uglavnom novih informacija i slobodno biranje od strane diseminatora. Prouavanje na une komunikacije usmereno je, uglavnom, na pisane oblike, dok se usmeni gotovo za postavljaju. Pri izboru informacija potrebno je izvriti procenu njihove podobnosti. Jelena Fi lipovi i sar. (2002) izdvajaju etiri osnovna principa, koje je potrebno uvaavati pri iz boru materijala koji e posluiti kao izvori informisanja u izradi naunog dela. To su: (1) relevantnost (materijal mora biti direktno vezan za temu i ciljeve istraivanja); (2)

Akademsko pisanje

15

auriranost (podaci ne smeju biti zastare li, da se mogu koristiti); (3) pouzdanost (da sadre objektivne injenice koje se mogu proveriti i potvrditi) i (4) dostupnost (da su iz vori na raspolaganju istraivau). Iz navedenih razloga postoje potrebe da se u ovoj studiji sagledaju: postojei si stemi u kojima su organizovane naune informacije, naini kojima korisnici pronalaze informacije, korienje informacionih tehnologija u organizovanju i korienju informa cija i druga pitanja, vezana za pronalaenje naunih izvora.

1.3. TAMPANI NOSIOCI INFORMACIJA

Nauni i struni tekstovi. U naunoj produkciji pojedinaca i grupa stvara se veliki broj dokumenata, prezentovanih u vidu razliitih vrsta tekstova. Za Lihaova (1966), tekst je jeziki izraz misli njegovog tvorca i rezultat svesnog odnosa autora pre ma njemu. Tekstovi objavljeni u publikacijama ine osnovni izvor naunih i strunih in formacija. Autori tekstova se razlikuju prema nauci kojoj pripadaju, naunom iskustvu, nainu miljenja, metodolokoj orijentaciji i kulturi, umeu istraivanja, stilu i jeziku pisanja i si. Od ovih i slinih svojstava naunih stvaralaca zavisi kvalitet naunih teksto va. IVIeutim, sami tekstovi, kao rezultat naunog stvaralatva pojedinaca i timova razli kuju se po svojoj nameni, ali i po mestu, nainu i medijima objavljivanja. Naunoj i strunoj javnosti mogu biti dostupni kao knjige, lanci u asopisima, radovi saopteni na naunim skupovima i radovi prezen tovani na Intemetu. r>. Ivani istie: ,,U tekst ne ulazi samo jezik, raslojen na fonoloki i gramatiki nivo, ve i ono to pripada 'grafikom jeziku', naslovi, podnaslovi, pasusi, poglavlja, poetak, kraj, nain obeleavanja delova (kurziv, navodnici, interpunkcija) (Ivani 2001: 30). Prouavanjem istorije tekstova i njegovih inilaca bavi se nauna disciplina tekstologija (teorija izuavanja teksta), iji je cilj istraivanje teksta sredstvima nauno utemeljene metodologije. Kao nauna disciplina, tekstologija se razvila u okviru knji evnosti. Meutim, tekstoloka istraivanja su prisutna i u okviru drugih nauka. Re je o multidisciplinamom karakteru tekstologije. U drutvenim naukama veoma je irok obim metodolokih i esejistikih izvora, u kojima se razmatraju problemi naune pro dukcije, tj. izrade naunih i strunih tekstova i njihovog objavljivanja (Lihaov, V. Gud P. Het, S. A. Rajnberg, L. Kuba D. Koking, M. ami, . Finci, U. Eko, D. Ivani, S. Milosavljevi, R. Zelenika, V. Silobri, M. Sakan, Z. Popovi, J. Savi, Z. Ivanovi, A. Vrane i dr.). Meu tekstolozima koji prouavaju razliite naune oblasti, postoje i neka neslaganja, koja u izvesnoj meri potiu od razlike u sadrajima i predmetima nauka. Budui da izrada i organizo vanje naunih i strunih tekstova podrazumeva i uva avanje metodolokih kriterijuma, to je evaluacija svih finalnih rezultata (proizvoda) naunog i strunog stvaralatva istovremeno i metodoloko pitanje. Meutim, intereso vanje za naunu produkciju u dosadanjoj istraivakoj praksi drutvenih nauka bilo je nedovoljno. Rasprava je uglavnom bila usmerena na: predmet prouavanja, autore tek stova i metodologiju izvetavanja. Ali, takvo interesovanje za naune i strune radove proiruje se sa njihovog poslednjeg razvojnog oblika, tj. objavljenog rukopisa na pret hodne oblike (ranije redakcije, izmene, dopune, verzije, strukturu, kritike, tehniko ure ivanje teksta), to predstavlja istoriju teksta. Iz tog ugla, D. Ivani (2001) tekst definie

16

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _M. Kundaiiia V. Banur

kao sumu svih pojedinanih stanja kroz koja je proao na putu svoga razvoja. Meutim, ovo odreenje teksta bilo bi nepotpuno, ukoliko se ne bi proirilo na naune izvore na kojima je nastao, pre svega na njihovo pronalaenje, to i ini prvu fazu stvaralakog procesa, tj. dolaenja do naunih informacija. U tom smislu, u ovoj studiji razmatramo oblike tekstova, kao izraze naunog i strunog stvaralatva u naukama o obrazovanju i vaspitanju. Proizvod naunog stvaralatva, kao delatnosti koja se naziva nauni rad, izraen tekstom, naziva se nauno delo. Izbegava se termin nauni rad. S tekstoloke take gledita, prema Lihaovu (1966), delom se naziva tekst koji je objedinjen jednom zami sli (kako po sadraju, tako i po formi) i koji se menja kao jedna celina. Delo ima svoje redakcije, oblike teksta, recenzije, kada se nalazi u prepisanom ili samostalnom obliku i moe se odvojiti od tekstova meu kojima se nalazi. Namena naunog dela opredeljuje pristupe njegove izrade, metodoloku aparaturu, jezik i stil i forme evaluacije. U dru tvenim natikama, u pogledu metodoloke aparature, u osnovi postoje isti metodoloki zahtevi za sva nauna dla. Nauna dela se objavljuju u naunim publikacijama. Izraz publikacija, prema Vlatku Silobriu (2003), koristi se u znaenju tampano delo, knji ga, asopis. U naukama o obrazovanju i vaspitanju skoro da nema analiza naunih tek stova u obliku strunih i naunih radova. Metaanalizom kao metodolokim postupkom samo je delimino zahvaeno ovo podruje. U naunoj literaturi i praksi postoji vie kriterijuma o podeli publikacija kao no silaca naunih informacija. Izdiferencirali su se i egzistiraju sledei kriterijumi pdele: (1) prema obliku (konvencionalne i nekonvencionalne), (2) prema formalnom stanovi tu (vremenski ograniene publikacije, vremenski neograniene publikacije i posebni oblici) i (3) prema sadraju (primame publikacije, sekundarne publikacije i tercijame publikacije). Izdavai naunih publikacija su naune, nastavne i razvojne institucije, struna udruenja, specijalizovane kompanije i preduzea i si.

1.3.1. Primame publikacije

Primame publikacije sadre informacije iz prve ruke, tj. radove .u obliku u ko jem su ih autori napisali. U ovu kategoriju publikacija se svrstavaju: monografije, studi je, lanci u asopisima i zbomicima i izvetaji o istraivanjima. Pojavljuju se kao: (1) originalni objavljeni radovi i (2) originalni neobjavljeni radovi (izvetaji, referati, saop tenja, doktorske disertacije, magistarske teze itd.). Predstavljaju polaznu literaturu za teorijske rasprave i istraivanja. Zavisno od toga koliko se pojedinanih naunih i strunih tekstova objavljuje u jednoj publikaciji, moe se govoriti o (1) pojedinanim i (2) zbirnim publikacijama. U pojedinane publikacije spadaju knjige, broure, separati, sveske, dok u zbime publika cije spadaju asopisi, zbomici institucija, tematski zbomici, godinjaci i si. Zbime pu blikacije se pojavljuju u formi: (1) vie pojedinanih publikacija koje su same za sebe ureene (zbirke publikacija, edicije) ili svrstane u odreenu kategoriju, nakon izlaska iz tampe, (zaviajne zbirke, legati) i (2) publikacije koje sadre vie naunih i stmnih lanaka, koje je uredio jedan ili vie urednika (asopisi, zbomici naunih institucija, tematski zbomici radova, godinjaci, almanasi, listovi i si.). Najee su to serijske pu blikacije koje predstavljaju p>eriodina izdanja, koja izlaze u sukcesivnim sveskama (brojevima), imaju brojanu i hronoloku numeraciju i jednoobrazno dizajnirane

kcidemsko pisanje_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _VI naslovne stranice. Zbirke publikacija mogu da sadre: (1) odreen broj publikacija ra znih autora, (2) publikacije o jednom predmetu, (3) publikacije jednog autora i (4) pu blikacije sa jednog geografskog prostora.

Knjige. Primarne tampane publikacije koje sadre 49 i vie stranica teksta nazivaju se knjige. Objavljuju se u vidu studija, monografija, udbenika, prirunika i si. Knjige mogu nastati kao: (1) autorske (rezultat intelektualnog stvaralatva jednog auto ra), (2) urednike (knjige sa vie autora, od kojih jedan ima ulogu urednika) i(3) knjige za koje se institucija pojavljuje kao autor i izdava. Jedna knjiga naunog dela, objavlje nog u vie knjiga, ili jedna knjiga serijske publikacije naziva se sveska. tampane publi kacije od 5 do 49 stranica teksta, s mekim povezom,, nazivaju se broure (fran. brochure od broche igla). Bilteni. Posebni tampani oblici obavetavanja naune! strune javnosti o toku neke strune ili naune aktivnosti, npr. toka realizacije naunog projekta, toka vaspitnoobrazovnih aktivnosti kole u prirodi, toka akademske godine u nauno-obrazovnoj in stitucija i si., nazivaju se bilteni. Po potrebi se objavljuju u izdanju naunih i strunih institucija i udruenja i imaju zvanini karakter. Letopisi. Oni predstavljaju vrstu pisanih dokumenata, u kojima su hronolokim redom zabeleeni znaajni dogaaju u nekoj instituciji, ustanovi, organizaciji i si. Sadr aji letopisa mogu se koristiti kao nauni izvori za potrebe empirijskih istraivanja i iz radu monografskih publikacija o institucijama u kojima se vode. Pregledi. To je vrsta primamih publikacija koja sadri obimnije i najnovije preglede o specifinim temama sa naunim i strunim informacijama. Sve pomenute publikacije predstavljaju zasebne celine i objavljuju se (tampaju, publikuju) kao posebna dela. Re je o publikacijama u kojima se pie, uglavnom o jed nom problemu. U periodine publikacije spadaju asopisi, serije i kontinuacije. U njima se obja vljuju radovi koji tretiraju vie naunih problema i od vie autora. Obezbeuju najefika sniju akademsku komu nik ac ij u. asopisi. Serijske publikacije namenjene odreenoj ciljnoj populaciji, koje sa dre pouzdane informacije i omoguuju najefikasniji proces njihove razmene nazivaju se asopisi. Izdaju se kao primarni i sekundarni. Primami asopisi sadre lanke o re zultatima prouavanja i istraivanja u prvom javnom objavljivanju. Omoguuju konti nuirano informisanje naune i strune javnosti i obezbeuju napredovanje pojedinaca u akademskoj karijeri. asopisi imaju svoju programsku orijentaciju i koncej>ciju i izlaze periodino i kontinuirano u odreenim vremenskim intervalima (meseno, dvomeseno, tromeseno, polugodinje ili godinje), u tampanom i/ili digitalnom obliku. U njima se objavljuju nauni i struni radovi razliitog oblika, pre svega recenzirani lanci, i to na srpskom jeziku, drugim slovenskim jezicima i svetskim jezicima. Radovi u asopisima nisu ni u kakvoj vezi, izuzev u sluaju ako su u pitanju tematski brojevi koji objavljuju radove sa naunih skupova (kongresa, simpozijuma, konferencija, okruglih stolova). U asopisima se, pored naunih i strunih lanaka objavljuju i prevedeni radovi i radovi koji ne podleu recenzentskom postupku (informacije o strunim i naunim skupovima, izvetaji sa naunih skupova, krai komentari, recenzije i prikazi knjiga domaih i stra nih autora koji nisu stariji od dve godine, informacije o radu stmnih udruenja, rekla me objavljenih publikacija, nekrolozi, tematske bibliografije, autorske bibliografije.

18_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _M. Kundaina V. Banur sadraji novih brojeva asopisa, vesti iz strukovne delatnosti, line vesti i si.) i to obima do pet stranica. Sadraji primamih asopisa se rezimiraju u asopisima rezimea, indeksiraju u asopisima indeksa, prikazuju u saetom obliku, u vidu apstrakata u asopisi ma apstrakata, asopisima sinteza. Takvi asopisi se svrstavaju u kategoriju sekundar nih asopisa. asopisi imaju zvanino pismo, jezik i nareje jezika, ono koje su koristili autori radova. Radovi od posebnog znaaja mogu da se objavljuju dvojezino (npr. jedan stubac na srpskom jeziku, drugi na engleskom jeziku). Za tako organizovane radove naslov je dvojezian, dok su ilustracije zajednike (s legendama na oba jezika). Prema sadrajnoj orijentaciji, primami asopisi mogu biti: (1) teorijski i nauni, (2) asopisi orijentisani na praktinu delatnost i (3) asopisi orijentisani na najnovije in formacije i si. Primami asopisi mogu biti opti (objavljuju radove iz oblasti jedne i vie nauka) i specijalizovani (objavljuju radove iz jedne naune discipline). Prema Iv-Fransoa Le Koadiku, lanci objavljeni u asopisima su ,,osnovne jedi nice informacionog procesa, odabrani prema njihovim naunim zaslugama, to znai da su istraivanja o kojima se u njima izvetava zaista sprovedena, da njihovi rezultati predstavljaju napredak, to jest da oni poboljavaju prethodni rezultat i da otvaraju nove perspektive istraivanja (2005: 94). Objavljivanje u naunim asopisima, prema Goranu Milasu (2005), obezbeuje: potvrdu kvaliteta lanka, razmenu informacija i ubrzavanje naune komunikacije, uspo stavljanje standarda kvaliteta, razvijanje pojedinih naunih podruja, pohranjivanje po dataka i prepoznavanje vrednosti individualnih autora. Popisom literature uz lanak obezbeuju se informacije o najnovijim izvorima (knjigama i lancima) iz odgovarajue oblasti znanja. Time se ispunjava jedna od osnovnih namena asopisa. Komunikacija autora lanaka i izdavaa asopisa i slanje ru kopisa obavlja se u elektronskom obliku. lanci dostavljeni u klasinoj formi ne vraaju se autorima. asopis ureuje redakcija (urednitvo), pod rukovodstvom glavnog i odgovomog urednika. Redakcija asopisa odreuje programsku orijentaciju asopisa, propisuje uputstvo za izradu lanaka, kojim se odreuje struktura, obim radova i primena naune aparature (objavljuje se u svakom broju asopisa), vri izbor lanaka za objavljivanje, bez potovanja redosleda pristizanja, obavlja uredniko itanje lanaka (ne stavlja u proceduru lanke koji po formi, sadraju, stilu i metodolokom nivou ne zadovoljavaju osnovne standarde), odreuje recenzente lanaka, prilagoava rukopis propozicijama asopisa i standardima jezika na kome se piu radovi, obavlja kategorizaciju radova, ureuje i priprema asopis za tampu. Budui da asopisi pretenduju da prate tempo razvoja svetske nauke, uglavnom objavljuju radove na engleskom jeziku.

Zbornici radova sadre naune i strune lanke koji se mogu odnositi na vie te ma (ureeni po koncepciji urednika) ili zbomici iji se lanci odnose na jednu temu. Eg zistiraju kao zbomici radova nastavnika visokokolskih ustanova i zbomici naunih in stituta, koji izlaze kao serijske publikacije jednom do dva puta godinje. U zbomicima radova se uglavnom objavljuju struno recenzirani originalni nauni radovi istraivaa, zaposlenih u ustanovi koja je izdava. Pored naunih i strunih radova objavljuju i neke druge informacije (izvodi iz letopisa fakulteta, biografije i bibliografije nastavnika, tok

A-kademsko piscinje_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _19 naunih aktivnosti na fakultetu i si.)- Zbomici radova se nazivaju i godinjacima (npr. Godinjak za psihologiju Filozofskog fakulteta u Niu). IJ tematskim zbornicima objavljuju se radovi razliitog naunog i stmnog nivoa, razliitih autora, koji se odnose na zajedniku uu ili im temu, odnosno nauni pro blem. Takvi zbomici se izdaju nakon odranih naunih skupova, a u odreenim sluaje vima i pre, kako bi uesnici bili upoznati sa sadrajem radova i o njima mogli voditi raspravu. Saoptenja sa naunog skupa mogu da se objave u celini u zborniku saopte nja, ili u izvodu u zborniku rezimea. Ukoliko je obim priloga krai od tri autorske stra nice vrednuju se kao radovi u izvodu, bez obzira na karakter publikacije. Radovi u zbomicima sa naunih skupova po stmkturi odgovaraju naunim lan cima koji se objavljuju u naunim asopisima. Zbomici radova mogu biti posveeni i votu i delu linosti pojedinih naunika ili nekoj jubilamoj godinjici naune institucije. Tematski zbomici radova, u odnosu na monografije, ne zahvataju problem prouavanja i istraivanja u svim njegovim aspektima. Radovi u tematskim zbomicima ne mogu biti krai od jednog autorskog tabaka. Praktikuje se da zbomici sadre popis autora radova sa adresama, radi dalje ko munikacije korisnika. Almanasi (arap. al-manakh kalendar) su tematske serijske pu blikacije koje izlaze godinje i u kojima se objavljuju nauni i stmni radovi razliitog oblika (npr. Almanah Uiteljskog jakulteta u Somboru). Prevodli. Veoma vani izvori informacija su prevodi, s pretpostavkom da za tu namenu redakcije asopisa biraju najvrednije radove, koji su najpotrebniji itaocima. Uglavnom su to lanci u asopisima i manje monografije.

Edicije. Zajedniki naziv edicije (lat. edito izdavanje) (jserije ili biblioteke) obuhvata jednoobrazne, likovno-grafiki opremljene, ali zasebne publikacije, koje su izale po izdavakom planu jednog ili vie izdavaa i koje ureuje isti urednik, koje se odnose na istu ili srodnu temu, imaju zajedniki nadnaslov i poseduju numeraciju po re dosledu objavljivanja. Primer: Edicija Savremeni pedagozi (Pedagoki fakultet, Osijek), Edicija Pedagoke staze (Uiteljski fakultet, Uice). Struni listovi. To su periodina izdanja, koja imaju ulogu da informiu zapo slene u odreenoj stmnoj delatnosti. Preteno su usmereni na aktuelna teorijska i prak tina pitanja. Stmni listovi objavljuju: stmne lanke, komentare, stalne mbrike, inter vjue, pisma uredniku, prikaze monografskih, periodinih publikacija i udbenika, sinop sise nastavnih jedinica, izvode iz kataloga izdavaa, tematske bibliografije, konkurse, nekrologe, razliite vrste reklama i si. U izvetajima primenjenih istraivanja, koji se objavljuju u listovima, jezik i stil se pojednostavljuju, tako da je razumljiv za itaoce (bez manje poznatih naunih izraza i kolokvijalnih termina), a pozivanje na naune izvore se svodi na minimum. Stmni listovi izlaze sedmino ili petnaestodnevno. U de latnosti obrazovanja egzistiraju: Prosvetni pregled (Beograd), Alisao (Novi Sad), Pro svjetni rad (Podgorca), kolske novine (Zagreb), Prosvjetni list (Sarajevo), Prosvetni rabotnik (Skoplje). Posebni oblici publikacija. U posebne oblike publikacija svrstavaju se: (1) pretpublikacije (tekstovi koji cirkuliu pre tampanja u asopisima, npr. u okviru katedri na fakultetima), (2) posebni otisci separati (otisci koji stoje na raspolaganju autorima po objavljivanju lanaka u asopisu) i (3) deponovani mkopisi radovi, koji nisu publi kovani u celosti, ve skraeno, neobjavljeni i nepublikovani dokumenti mkopisi.

20_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _NI. Kundaina V. Banur slike, laboratorijski i naunoistraivaki izvetaji, zapisnici, neobjavljene magistarske teze i doktorske disertacije i si. (Frani 1990: 159). Separati su posebni otisci strunih ili naunih lanaka, objavljenih u naunim asopisima ili zbomicima radova. Separati se dostavljaju autorima u vie primeraka, kako bi mogli sa njima samostalno da raspolau, da ih razmenjuju sa kolegama i alju istraivaima koji to zahtevaju. Ukoliko su lanci referirani u sekundamim i tercijamim publikacijama, oekivati je, na osnovu informacija, zahteve naunika koji se bave slinim problemima za dostavljanje pojedinanih separata. U sluajevima kad su asopisi nedostupni korisnicima, separati se mogu namivati od izdavaa. U praksi nekih naunih radnika je da prikupljaju sve lanke u vidu separata ili kopija iz ue naune oblasti kojom se bave. Razmena separata postaje novi oblik komunikacije meu naunicima. Separati ne poseduju CIP zapis, ali imaju sve ostale pratee elemente.

1.3.2. Sekundarne publikacije

Sefe:undame publikacije se bave sadrajima i informacijama k^je se nalaze u primamim publikacijama. One popisuju, opisuju, saimaju ili ralanjuju objavljene in formacije u primamim publikacijama, bez donoenja novih znanja. Nastaju iz potrebe naunih radnika za saetim informacijama u i o primamim publikacijama iji broj stal no raste. U podeli sekundamih publikacija Danrijana Frani je pola od kriterijuma koji je uspostavio B. Johnson Dve su vrste znanja jedno je znanje o samom predmetu, a dmgo gde moemo pronai informacije o tom predmetu (Frani 1990: 162). Prema nameni, odnosno prema tome kako tretiraju primame izvore, spkundame publikacije eg zistiraju u tri oblika, kao: (1) referentna literatura (enciklopedije, renici, leksikoni, primnici, statistiki pregledi, adresari i vodii, kritiaki pregledi literature), (2) referentni asopisi (asopisi rezimea, indeksni asopisi, apstraktni asopisi, citatni indeksi, asopi si sinteza, signalne informacije) i (3) bibliografije. 1.3.2.1. Referentna literatura. Referentna literatura (opti primnici) prerauje, kritiki razmatra i popisuje in formacije iz primamih publikacija i omoguuje korisnicima traenje, bri i laki pristup. Postoje dve osnovne gmpe referentne literature: publikacije koje sadre saete nau ne informacije, ali istovremeno upuuju i na dmge nosioce informacija (enciklopedije, leksikoni, renici, primnici i almanasi) i (2) publikacije koje upuuju korisnike na iz vor gde se traene informacije mogu pronai (adresari, kalendari i vodii). Svaka nauka raspolae odreenim brojem primnika leksikografskih dela (en ciklopedija, leksikona i renika), koji irriaju specijalnu namenu u projektovanju i teorij skom pristupu problemima naunih istraivanja. Ova literatura pma obavetenja zasnovana na najnovijim saznanjma, faktografski je pouzdana, izloena koncizno i neo phodna je u definisanju naunih pojmova. Pie se akadeinskim stilom i jezikom nauke. Stmkturalni elementi leksikografskih dela su odrednice, kojima se donose sistematini pregledi i prikazi odreenih tema, problema, predmeta, rei, linosti ili dogaaja. U iz radi leksikografskih dela uestvuju timovi naunika i to autoriteti u dotinoj nauci. Ova vrsta izdanja se objavljuje, osim u tampanom obliku i u elektronskom formatu na CD-u ili Intemetu.

Akademsko pisanje

21

Enciklopedije. Kao referentne publikacije, enciklopedije na saet, sistema tian i jasan nain, alfabetskim redom (^alfabetska enciklopedija) ili po predmetima koji su u odreenoj logikoj vezi (^sistematska enciklopedija), definiu i obrazlau naune pojmove u vidu odrednica. Enciklopedijske odrednice sadre istorijat pro blema, najvanije podatke i najnovija tumaenja, uz objektivan prikaz i dokumenta ciju o literaturi.
Enciklopedijska odrednica AKCIONO ISTRAIVANJE (action research; la recherche en action; Forchung in der Aktion; akcionnoe issledovanie, formirujuij eksperiment) spoj dve komponente: istraivanja i akcije, pri emu se istovremeno proveravaju naune hi poteze i unose promene, s ciljem unapreivanja vaspitno-obrazovne prakse. U ovom istraivanju ravnopravno uestvuju istraivai i nastavnici, kao lanovi je dinstvenog tima. Projektovanje ovakvih istraivanja i njihovo izvrenje, metodoloki, ni u emu se ne razlikuje od ostalih istraivanja. Uloga nastavnika je dvojaka: neposredno organizuje nastavni rad i vri odreene istraivake dunosti (izrada instrumenata, njihova primena i potovanje istraivake discipline u razredu). Dvojnost njegove uloge je, u osnovi, protivurena: nauna objektivnost nasuprot profesionalnoj sklo nosti nastavnika da pomogne svojim uenicima. Prvi veliki pedagoki eksperiment, tipa action research organizovan je u SAD pedesetih godina, a kasnije i u Velikoj Britaniji (1968 1972), gde je znatan broj nastavnika srednjih kola uestvovao u istraivanju efekata nastavnih metoda, grupnog oblika rada, ocenjivanja i proveravanj a. I u naoj zemlji postoji intereso vanje za ovakva istraivanja. Osnovna prednost ovog tipa istraivanja je u efektnom nainu spajanja nauke i pedagoke prakse i u osposobljavanju nastavnika da vre odgovarajua istraiva nja u razredu. Osim toga bri je protok ideja i rezultata nauke prema nastavnoj praksi i obratno. Lit.: Good, V. C., Introduction in Educational Research, New York, 1959; Butcher, H. J. and Pont, H. B., Educational Research in Britain, London, 1980. (T. N.) Prema sadraju, enciklopedije egzistiraju kao opte, posebne i pojedinane. Op te enciklopedije sadre opte pojmove i znanja koja su zajednika za sve nauke. Poseb ne enciklopedije sadre znanja iz grupe nauka, a pojedinane enciklopedije iz jedne na uke ili naune discipline. Prema strukturi, enciklopedije se objavljuju kao: prirune (do etiri sveske), male (do 18 svezaka) i velike (nekoliko desetina svezaka). Enciklopedije piu grupe autora eksperata za pojedine naune oblasti, a izdaju ih nacionalne institu cije. U naunoistraivakom radu potrebno je koristiti najnovija izdanja enciklopedija, jer ona sadre nove odrednice. Iz podruja nauka o obrazovanju, objavljeno je vie enci klopedija.

22 Opte i strune enciklopedije

M. Kundaina V. Banur

Adams, R. J. Rowe, K. J. (1969): Enciclopedia o f Educational Research. New York: Macmillan. Airasian, P. W. Terrasi (1960): Enciclopedia o f Educational Research. New York: Macmillan. Ball (1960): Enciclopedia o f Educational research. New York: Macmillan.
E o j i b t u o H c o e e m c K O H 3 H i f U K J i o n e d u H , 30 k h
.

MocKBa: CoBeTCKaa 3 H i f U K J i o n e d i 4 M .

Bruno, F. (1986): A E> ictionary of Key Words in Psychology. London: Routledge. Collires Encyclopedia, 24 vol. New York. E > er Grosse Brockhaus, 20. vol. Atlas, Vol. 22 25: Supl. 1966 1976. Encyclopedia Britanica (1965) London. Enciklopedija Jugoslavije. Gl. urednik Miroslav Krlea, knj 1 8, Zagreb: Leksiko grafski zavod FNRJ, 1971. Encyclopedia Americana, 30. vol. New York: American corporation, 1968. Encyclopedia o f Comparative Edcation and National Systems o f Education, Encyclopedia o f Educational Research (1960). Encyclopedia Universalis, 20 vol. Paris, 1968 1976. Furunovic, D. (1996): Enciklopedija tamparstva 1 III. Novi Beograd: Samostal no izdanje autora. Hegel Friedrich G. W. (1987): Enciklopedija filozofskih znanosti. Sarajevo: ,,Veselin Maslea. Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola. Beograd: Prosveta Nolit, 1986. International Encyclopedia o f Teaching and Teacher Education. Jovanovi, V.; Popovi, E.; Stojanovi, M !. (1988): M cilci jugoslovenska enciklope dija bibliotekarstva. Beograd: Nova knjiga. Kuper, S. F. (1975): Ilustrovana enciklopedija simbola. Beograd: Prosveta. La grand encyclopedic. 20. vol. Paris: Larousse, 1971 1978. Mala enciklopedija I III. Beograd: Prosveta, 1986. Mesaro, F. (1971): Grafika enciklopedija. Zagreb: Tehnika knjiga. Opa enciklopedija jugoslovenskog leksikografskog zavoda (1977), 8 sv. Za greb: JLZ. Opta enciklopedija. Beograd: Prosveta, 1978.
T I e d a a o e u H e c K c m 3 H t f U K j i o n e d i i H , CoBexcKan 3 m f U K j i o n e d i c f i , MocKBa, 1965.

Tledazotuica eH % iU K Jionediija, 3arpe6, 1895 1916. Pedagoka enciklopedija, tom I i II, uredili N. Potkonjak i P. imlea. Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, kolska knjiga, Zagreb, Svjetlost, Sarajevo, Republiki zavod za unapreivanje vaspitanja i obrazo vanja, Titograd, Zavod za izdavanje udbenika. Novi Sad, 1989. The International Encyclopedia o f the Social Sciences (1968). New York: Free Press.

Akademsko pisanje

23

Da bi bile dostupne iroj javnosti, enciklopedije se objavljuju u obliku skraenih izdanja. Uz enciklopedije se izdaju i godinjaci enciklopedija, da bi se postojea znanja dopunila i osavremenila najnovijim naunim informacijama.

Renici. Vrsta referentskih publikacija, u kojima se alfabetskim redom preci zno definiu i objanjavaju znaenja pojmova iz oblasti jedne stmke ili iz oblasti jednog aspekta, s poreklom i uputstvima za njihovo korienje nazivaju se renici. Definicije pojmova u renicima su saetije od enciklopedijskih.
Renici Anti, S. (2002): Rjenik savremenog obrazovanja. Zagreb: HPKZ. Bakovljev, M. (2000): Renik metodologije pedagokih istraivanja. Beograd: Uiteljski fakultet. Bakovljev, M. (1999): Renik didaktike, Beograd: Uiteljski fakultet. Blekbum, S. (1999): Oksfordski filozofski renik. Novi Sad: Svetovi. Enciklopedijski rjenik pedagogije (1963): Urednici D. Franko vi, Z. Pregrad i P. imlea. Zagreb: Matica hrvatska. Filozofski rjenik. (1984): Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske. Ingli, H. B.; Ingli, A. C. (1972): Obuhvatni renik psiholokih i psihoanalitikih pojmova. Beograd: Savremena administracija. Klajn, 1 . (2004): Renik jezikih nedoumica. esto dopunjeno i izmenjeno izdanje. Beograd: Srpska kolska knjiga. Kolesarii V. i Petz, B. (1999): Statistiki rjenik. Jastrebarsko: Naklada Slap. Krsti, D. (1^91): Psiholoki renik. Beograd: Savremena administracija. Lalovi, M. (T.974): Sinonimi i srodne rei srpskohrvatskog jezika. Beograd: Lek sikografski zavod. Mari S. (1991): Filozofski renik. Beograd: Dereta. Pavlovi, B. (1997): Filozofski renik. Beograd: Plato. Pedagoki renik, tom I i II, uredio R. Teodosi. Institut za pedagoka istraivanja u Beogradu, Zavod za izdavanje udbenika SR Srbije, Beograd, 1967. Pet^, B. (1992): Psihologijski rjenik. Zagreb: Prosvjeta. Potkonjak N. (1997): Pedagoki tezaurus. Beograd: Zavod za udbenike i nastav na sredstva. Randi, S. i Radojii P. M. (1999): Kompjuterski pojmovnik. Via tehnika kola, Kruevac. Reber, A. S. (1986): Penguin Dictionary of Psychology. Hermondsworth: Penguin. Stortini, K. R. (1996): Borhesov renik. Beograd: SKZ. Thompson, A. (1965): Rjenik bibliotekarskih izraza. Englesko-hrvatsko-srpski. Preveli: D. ukovi i . Juri. Zagreb: kolska knjiga. Trebjeanin, . (2004) Renik psihologije. Tree pregledano izdanje. Beograd: Stubovi kulture. Volter (1990): Filozofski renik. Novi Sad: Matica srpska. Vrane, A. (2006): Od rukopisa do biblioteke Pojmovnik. Beograd: Filoloki fa kultet. 'Websters New dictionary o f Synonyms (1986): Springfield: G. and C. Merriam Co.

24_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ IV I. Kundaina V. Banur Renici mogu da se klasifikuju s obzirom na: (1) broj jezika koji obrauju: jedno jezini, dvojezini i viejezini', (2) namenu: kolski, priruni, akademski i dr.; (3) vre mensku projekciju: etimoloki, istorijski i savremeni', (4) obuhvat: opti i specijalizova ni', (5) izbor i nain tumaenja: jeziki i enciklopedijski', (6) deo jezika koji obrauju: ortograf ski, akcentoloki i drugi. U upotrebi su i struni i terminoloki renici (terminolo gije, tezaurusi, nomenklature), koji se bave zapisivanjem, sreivanjem i tumaenjem re i jednog ili vie jezika. Frekvencijski renici pokazuju relativni broj javljanja pojedinih rei i njihovih oblika u nekom jeziku. Izrauju se na osnovu analize tekstova razliitog sadraja. U ta kvim renicima rei, pojmovi i leksike jedinice su poredane alfabetskim redom, ili su grupisane po predmetnim grupama. Istraivai koriste i druge renike: renik jezikih nedoumica, renik sinonima, renik stranih rei i izraza, frazeoloki renik.

Leksikoni. Renici koji obrauju pojmove iz jedne nauke ili struke sa nominal nim definicijama, sa objanjenjima porekla i upotrebe sa alfabetskim (azbunim ili abe cednim) redosledom nazivaju se leksikoni i enciklopedijski renici. Leksikoni mogu biti opteg karaktera ili posveeni jednoj naunoj oblasti (pedagogija, psihologija, filozofija i dr.). Leksikoni mogu biti terminoloki, realni-predmetni i biografski. Realni leksikoni sadre sreene pojmove jednog stvarnog, realnog podruja ljudskog znanja (pedagogija, psihologija, filozofija), dok personalni leksikoni sadre podatke o pojedinim linostima (naunicima, knjievnicima, prosvetnim radnicima, itd.), i to: godinu i mesto roenja, obrazovanje, zasluge, delovanje i si.
Leksikoni Bibliografski leksikon (1984): Beograd: Nolit. Bubanja, P. (1995): Filozofski leksikon. Kruevac: Istorijski arhiv. Enciklopedijski leksikon (1973): Filozofija. Beograd: Interpres. Gojkov, G.; Krulj, R.; Kundaina, M. (2005): Leksikon pedagoke metodologije. Predgovor N. Potkonjak. Vrac: Via kola za obrazovanje vaspitaa. Grli, E > . (1983): Leksikon filozofa. Zagreb: Naprijed. Grubai, K. (1964): Enciklopedijski leksikon bibliotekarstva. Sarajevo: Zavod za izdavanje udbenika. Hudolin, V. (1963): Psihijatrijsko-psiholoki leksikon. Zagreb: Privreda. Jovanovi, V.; Kalender, F.; Popovi, E. i Stojanovi, M. (1984): Bibliotekarski leksikon. Beograd: Nolit. Klajn, H. (1979): Mali leksikon tamparstva i grafike. Beograd: Jugoslavija. Kolari, I. (2000): Filozofsko-teoloki leksikon. Uiteljski fakultet. Leksikon Jugoslovenskog leksikografskog zavoda. (1974). Zagreb: JLZ Pedagogijski leksikon. Zagreb: Minerva nakladna knjiara. Pedagoki leksikon. Red. N. Potkonjak, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1996. Srpski biografski leksikon. Novi Sad: Matica srpska Sveznanje. Opti enciklopedijski leksikon (1937): Beograd: Narodno delo. Trebjeanin, . (1996): Leksikon psihoanalize. Beograd: Matica srpska. Vujaklija, M. (2006): Leksikon stranih rei i izraza. Deveto izdanje. Beograd: Prosveta.

Akcidemsko piscinje_ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 25 Od terminolokih leksikona u procesu izrade naunih i strunih dela koriste se leksikoni stranih rei i izraza i leksikoni sinonima i uporednih termina. Biografski leksikoni (Ko je ko?) sadre podatke o ivotu, radu i delima naunika, kao i linostima iz umetnikog i javnog ivota. Pored osnovnih pojmova, renici definiu i sinonime, antonime, simbole, skraenice i uputstva za izvore geografskih i biografskih imena.

Statistiki pregledi. Vrsta sekundamih publikacija koja sadri statistike po datke iz privrednog i drutvenog ivota jedne zemlje, koje su prikupili statistiki zavodi kao nacionalne institucije naziva se: statistiki pregled. Podatke donose sa zakanje njem od dve do tri godine. Statistiki godinjaci iz podruja delatnosti obrazovanja sa dre podatke o: zaposlenima, uenicima i studentima, obrazovnim institucijama, (broju upisanih i diplomiranih studenata, platama zaposlenih, trokovima po studentu, nova nim izdvajanjima za nauku i obrazovanje i sL). Vodii. To su referentne publikacije koje sadre obavetenja o nekim relevant nim izvorima informacija, o institucijama (univerzitetima, bibliotekama, muzejima, na unim institucijama, kolama, fakultetima, studentskim domovima, kulturnim instituci jama) u nekom gradu ili regiji (npr. Vodi za srednjokolce za upis na fakultete). Imenici. Referentne publikacije koje popisuju i sadre podatke potrebne za identifikaciju naunih i obrazovnih institucija, arhiva, muzeja, naunika, prosvetnih rad nika i si. nazivaju se imenici ili adresari. Podaci se odnose na nazive institucija i organi zacija, njihove adrese, brojeve telefona i telefaxa, naziv sajta, e-mail adrese, imena kon takt osoba, delatnost institucija, godine osnivanja, broj zaposlenih. Imaju karakteristike bibliografskih informativnih publikacija. U imenicima se mogu dobiti opte i specifine informacije o naunim stvaraocima i njihovom naunom opusu, kao i saznanja ta su i kako uradili u nekoj oblasti nauke ili u nekom konkretnom istraivakom polju. Imenici mogu da budu tipa: ,,Ko je koT''. S obzirom na stalne promene podataka koje prikazuju, pogodnije je da se imenici objavljuju u elektronskoj formi.
Imenici Imenik srpskih pedagoga (N. Potkonjak, 2006) obuhvata oko 500 pedagoga, poredanih abecednim redom prema prezimenima, sa osnovnim podacima o godini i mestu roenja, periodu ivota, temama magistarskih teza i doktorskih disertacija, naunom stvaralatvu i radnim aktivnostima. Prosvetni adresar (Beograd, 2006) osnovnih, srednjih i viih kola, fakulteta i predkolskih ustanova, domova uenika i studenata u Srbiji, Cmoj Gori i Republici Srpskoj, sa najvanijim podacima (vrsta i naziv kole/fakulteta, mesto sa potanskim brojem, ulica i broj, telefoni, ime direktora/dekana i sekretara). Adresar Internet sajtova Fakulteti i visoke kole u Srbiji (Beograd, 2007) namenjen je maturantima srednjih kola pri upisu na fakultet.

Kjritiki pregledi literature. Sistematizovan kritiki pregled najnovije literatu re, prema temama za odreeni vremenski period sadre kritiki pregledi literature. Pre ma Giljarevskom (1959), kritiki pregledi literature mogu biti: (1) analitiki pregledi, kada sadre argumentovanu ocenu primamih naunih publikacija i (2) referentni pre gledi, sa manjom dubinom analize, sa izvuenim podacima iz primarnih publikacija.

26

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _IV I. Kundaina V. Banur

1.3.2.2. Referentni asopisi Referentni asopisi su yrsta sekundamih periodinih pubhkacija, koja u saetom i sistematizovanom obliku prati i objavljuje informacije o primamim publikacijama u vi du: anotacija (kratko saoptenje o temi primarnog dokumenta), apstrakata (kratko izlo en sadraj primamih publikacija, sa ukazivanjem na njegov karakter, metode, rezulta te), rezimea, indeksa i sinteza. Omoguuju kontinuirano informisanje istraivaa u svo joj i graninim naunim oblastima i racionalizuju vreme pronalaenja. Prema E. Kujundiu (2004), u svetu postoji etiri hiljade servisa za indeksiranje i apstrahovanje. Proizvodi apstrahovanja razlikuju se od indeksa po tome to sadre saetke indeksiranog materijala i ogranieni su na usko predmetno podruje. Referentni asopisi omoguuju kontinuirano informisanje naunika u svojoj na unoj disciplini i graninim oblastima. Racionalizuju vreme pronalaenja informacija u naunim izvorima. Nlogu biti opti i specijmlni. Vrednuju se po tome kojom brzinom donose informacije o primamim publikacijama, koliko i koje primame publikacije refe riu. Izlaze i pod nazivima referentni bilteni i to po serijama koje odgovaraju odreenim naunim disciplinama. Ova vrsta asopisa informacije donosi sa zakanjenjem u odnosu na vreme objavljivanja primamih publikacija. Poznati referentni asopisi su: Bulletin Signaletique (Pariz), Referativnij urnal (Nloskva), Bulletin Scientifigue (Zagreb).

Apstraktni asopisi. Ova vrsta referentnih asopisa sadri bibliografske podat ke i krae izvode iz primamih publikacija u vidu kratkih apstrakata, uglavnom be^ vrednosne ocene, vanih za pretraivanje i izbor naunih izvora. Pre upotrebe Intemeta u na unoj komunikaciji bili su vie zastupljeni. Funkcija apstrakata, objavljenih u apstrakt nim asopisima je da se korisnici nakon informisanja o njihovom sadraju opredele za itanje lanaka. Apstrakti se pojavljuju kao: (1) citati naslova ili proirenih naslova ra dova, ukoliko naslovi nisu dovoljno informativni, (2) indikativni rezimei (rezimirani prikazi sa osnovnim podacima o karakteru radova, namenjeni da korisnicima pomognu pri odluivanju da li e itati originale, (3) sinopsisi (kratki faktografski izvodi sadraja i zakljuaka radova, to ih daju sami autori), (4) informativni apstrakti (izvodi glavnih argumenata i podataka, sadranih u lancima osim metoda, tehnika, materijala, koji do odreene mere mogu zameniti itanje originala) i (5) kritiki apstrakti. Informacije u apstraktnim asopisima, radi lakeg pretraivanja, podeljene su po naunim oblastima. Indeksni asopisi. Bibliografska sredstva referentnog karaktera, koja objavlju ju sadraje primamih publikacija, neposredno nakon izlaska iz tampe nazivaju se indeksni asopisi. Sastoje se od pojedinanih indeksa, koji omoguavaju da se pronau primame naune informacije i istraivanja o temi koja zanima istraivaa i oceni rele vantnost sadraja nekog lanka. Indeksi se sastoje od sreenog niza kljunih rei, tj. od rednica (osoba, pojmova, naziva, citata) sa uputnicama koje se odnose na brojeve strani ca u publikacijama (asopisi, monografije, studije), koje omoguuju pronalaenje infor macija u njima. Sadre najnovija istraivanja i prezentiraju najnovije radove, iz perioda od nekoliko godina unazad. U indeksnim asopisima graa se klasifikuje na osnovu ori ginalnog lanka. Indeksi se formiraju kao: (1) indeksi izvora, (2) permutacioni indeksi i (3) indeksi citata. Kljune rei za neko nauno delo dobijaju se automatskim indeksiranjem pomou raunara.

Akademsko pisanje

'2n

Indeksi izvora daju samo bibliografske podatke o autoru, naslovu rada, nazivu nosioca informacije, mestu, godini izlaenja, broju i stranici. Dostupni su u tampa noj i elektronskoj formi (on-line pretraivanje baza podataka i CD ROM-ovi). tampane verzije najee izlaze u redovnim intervalima tokom kalendarske godine, kvartalno ili dvomeseno, a zatim se kumuliraju u godinjem izdanju. Svako izdanje pokriva objavljene publikacije, u okviru odreenog vremenskog perioda. Indeksni asopisi na CD ROlVI-ovima pokrivaju period objavljivanja publikacija dui od go dinu dana. Permutacioni indeksi nastaju iz rei naslova lanka, tako da se iz naslova auto matski prvo odbacuju sve nepotrebne rei (zamenice, brojevi, predloi, pomoni gla goli, kao i imenice i pridevi opteg karaktera, npr. pitanje, problem, istraivanje, pro uavanje, metoda). Ostale rei iz naslova se koriste kao predmetne odrednice, tj. kljune rei. U indeksima se navode u kontekstu naslova iz koga*su uzete. T J permutovanju svaka re u naslovu postavlja se jedn.om na prvo mesto. Proces indeksiranja naunih radova odvija se postupkom utvrivanja kljunih pojmova u tekstovima radova. Kljune rei (deskriptori) se mogu izvesti prema naslo vu (paratekstualni indeksi) ili prema celokupnom tekstu naunog rada (tekstualni indeksi*). Prosean broj karakteristinih rei (od IO do 15), izdvojen u nekom naunom radu naziva se dubina indeksiranja. Indeksiranje je najpouzdanije ako ga obavljaju autori publikacija, jer oni najbolje poznaju sadraj svog objavljenog dela. Od izbora rei zavisi kvalitet informacija, neophodnih za kasnije pretraivanje literature. Radi se 0 smislenim reima koje je mogue koristiti u toj nameni. U indeksiranju se izuzima ju: predloi, veznici i rei koje se nepotrebno esto pojavljuju u naslovima ili u rezi meima radova, kao npr. analiza, istraivanje i si. U svakoj naunoj disciplini, za po trebe indeksiranja publikacija koristi se abecedni popis deskriptora. U nekim tezaur usima pojmovi su organ izo van i od optih ka posebnim. Ako se pri pretrai vanj u kori ste specifiniji izrazi, dobije se manji broj nevanih a vei broj vanih lanaka, u o d * nosu na predmet istraivanja.

Citatni indeksi. Pretraivanje strune literature zapoinje jednim relevantnim lankom. Iz popisa literature tog lanka se biraju izvori. Indeksiranje je postu pak po V ez iV a nj a vlastitog rada sa drugim izvorima koji sadre srodne informacije, te direktno ukazuje na relevantne dokumente koje je potrebno proitati. Najpoznatiji je SCI (Science Citation Index), koji citira periodine publikacije, a funkcionie u elektronskom obliku. Zbornici rezimea. Publikacije koje objavljuju rezimee lanaka pre ili nakon odranih strunih ili naunih skupova (kongresi, konferencije, okrugli stolovi, struni sastanci, sekcije) nazivaju se zbornicima rezimea. Rezimei lanaka objavljeni u zbor nicima rezimea ne mogu se svrstati u nauna ostvarenja. Predstavljaju bibliografsko sredstvo referentnog karaktera, koje omoguuje istraivaima da pronau istraivanja 1 naelno upoznaju probleme koji ih interesuju. Zbornici rezimea prikazuju najnovija istraivanja i prezentiraju najnovije radove.

28 Rezime E > r Milenko Kundaina Uiteljski fakultet Uice

M. Kundaina V. Banur

PRIMENA KVALITATIVNE METODE U ISTRAIVANJU DAROVITIH UENIKA Rezime U praksi otkrivanja, identifikovanja, praenja i istraivanja darovitih uenika u okviru empirijsko-analitikog pristupa, pojavljuje se vie modela, metoda, postupaka i instrumenata. Autor ini nap> or da izdvoji, sistematizuje i analizira istraivake po stupke, karakteristine za kvalitativnu metodu i time doprinese celovitom usposta vljanju naune metodologije u toj oblasti. Taj proces identifikovanja tee kroz tri osnovna podruja: (1) procenjivanje razvijenosti osobina uenika, (2) merenje stepe na razvijenosti osobina uenika i (3) procenjivanje vrednosti uenikih proizvoda. Izdvojeni modeli identifikovanja darovitih uenika razlikuju se, upravo po operacio nalizovanim postupcima u pojedinim fazama, na ije prednosti i nedostatke autor ukazuje, i to sa aspekta kvalitativne naune paradigme. U zakljucima rada nude se predloi u pogledu poboljanja metodologije identifikovanja darovitih uenika. Kljune rei: daroviti uenici, kvalitativna paradigma, istraivaki postupci, kvalitativna metoda. Zbornik rezimea za nauni skup Darovitost, interakcija i individualizacija u nastavi, Vrac, 2004

Pregledi sadraja asopisa. Registri ili pregledi sadraja asopisa su posebna forma signalnih informacija koji sadre sadraje tek izalih brojeva glavnih asopisa u nekoj naunoj oblasti. Omoguuju brzo operativno nauno obavetavanje korisnika in formacija o naunim radovima koji su im potrebni. Sastoje se od popisa logiki raspore enih delova sadraja, tj. naslova poglavlja naunih izvora (monografskih publikacija) i naslova lanaka u periodinim publikacijama sa stranicama. Najpoznatiji je Current Contents. Koriste se u fazi inicijalnog pretraivanja u procesu selekcije naunih radova. U funkciji informisanja naunih radnika o najnovijim objavljenim publikacijama su: informativni nauni pregledi, liste asopisa, izdavaki katalozi. Informativnim nau nim pregledima se veoma kratko (do dvadesetak redova teksta), meusobno obaveta vaju naunici o tome koje probleme i pitanja u tom momentu prouavaju i istrauju, od nosno koja prouavanja i istraivanja su zavrena u okviru istraivakih timova i insti tucija. Imaju meunarodni znaaj i tampaju se najednom ili vie svetskih jezika. Liste asopisa sadre naslove asopisa, poredane alfabetskim redosledom ili po oblastima predmeta, sa informacijama o imenima urednika, adresama izdavaa, broju go dinjeg izdanja, tirau i pretplatnikim cenama. Izdavaki katalozi su popisi svih publika cija, objavljenih u toku jedne godine od strane jedne ili vie izdavakih kua. Pojavljuju se na poetku kalendarske godine ili u povodu organizacije sajmova knjiga i to kao celo vita izdanja ili u delovima. Objavljuju se u izvodima u strunim listovima i dnevnoj i ne deljnoj tampi. Izrauju se uglavnom u komercijalne svrhe. U katalozima izdavakih kua poj aviju se i perspektivne bibliografije koje sadre izdanja u tampi i pripremi.

Akudemsko pisanje 1.3.2.3. Bibliografije

29

Bibliografije, kao sekundarne publikacije, sadre popis izdanja posebnih i svih drugih publikacija i imaju zadatak da prue osnovne i potpune informacije o izvorima naunih informacija, tj. primarnim publikacijama. Predstavljaju sredstvo naune komunikacije i slue za pretraivanje i dopunjavanje literature. Nastaju kao rezultat ra da autora koji poznaju odgovarajua nauna podruja. Nastaju kroz procedure istraiva nja, popisivanja, opisivanja i razvrstavanja bibliografskih jedinica po utvrenim princi pima. Francuski autor L. N. Malacles razvija miljenje koje E. Kujundi (2004) preno si u svojoj knjizi Aet&di bibliografskih pristupa znanju i umijee citiranja: Bibliogra fija je struno-znanstvna djelatnost koja sabira, vrednuje, odabira, sadrinski analizira i opisuje tampane ili na drugi nain umnoene, javnosti namijenjene tekstove biblio grafske jedinice, pa te opise klasificira, ureuje i, obino u obliku ureenih popisa, pu blicira s narnjenom da prui informacije o literaturi, a time i pomagala za struni rad (Kujundi 2004: 24). Da bi ispunile svoju nameciu, bibliografije treba da zadovolje odreene kriterijume, da su: po obuhvatu potpune, ali i selektivne, po tanosti precizne, po formi celovite (da sadre sve elemente bibliografskog opisa neophodne za identifika ciju bibliografskih jedinica), da su lako upotrebljive (da sadre indekse i uputnice). Mo gu biti dostupne u tampanoj formi, CD-ROM-u i on lajn obliku. Formiraju se u nacio nalnim bibliotekama. Bibliografije predstavljaju nezamenljivu bazu identifikovanja i izbora naunih izvora u poetnoj etapi naunog rada. Koriste ih istraivai, univerzitetski nastavnici, studenti, bibliotekari, knjiarski radnici i svi ostali kojima su potrebne. ,3 e z praktine veze sa naunim istraivanjem i problemom, bibliografija bi bila samo puki zbir ispisa nih naslova raznih tekstova, sa osnovnim podacima sa njima, bila bi samo jedan pisani oblik koji je sam sebi svrha (Maksimovi 2003: 118). Bibliografske jedinice. Strukturalni elementi bibliografija su bibliografske jedini ce. Odnose se na objavljene samostalne publikacije (studije, knjige, lanke, rasprave, prikaze, beleke, kritike, arhivske dokumente, CD romove i si.), ili njihove sastavne de love, koji se mogu koristiti u naunom i strunom radu. Nazivaju se i reference, refe rentske jedinice ili bibliografske reference. Podaci o bibliografskim jedinicama navode se u katalozima, bibliografijama i spiskovima literature u strunim ili naunim delima. Opis bibliografske jedinice sadri standardne informacije, izraene u vidu bibliograf skih elemenata (ime autora, godina izdanja, naziv dela, mesto, izdavaa, stranice), koji treba da su potpuni i jasni. Bibliografski elementi ne navode se prema koricama knjige ve prema naslovnoj stranici publikacije, prema CIP-u ili prema impresumu. Potrebno je razlikovati redosled elemenata u bibliografskoj jedinici i endnoti. Endnote predsta vljaju napomene na kraju teksta, numerisane redosledom pojavljivanja i ukazuju na do datnu informaciju. Sadre ime i prezime autora, podatke o autoru i naznake stranica. U bibliografskim jedinicama ispisuje se prvo prezime, ime autora, godina izdanja, podaci o izdanju. Bibliografske jedinice za potrebe sastavljanja radne bibliografije ispisuju se na posebnim bibliografskim listiima. Pored navedenih elemenata na listiima se ispisuju naziv biblioteke, UDK broj i signatura. Raspored bibliografskih jedinica u bi bliografijama moe biti po autorima ili predmetima, alfabetskim ili hronolokim redom. Bibliografije ne sadre nepublikovane radove, a ukoliko je to neophodno, potrebno je za sve bibliografske jedinice navoditi to potpunije podatke.

30

M. Kundaina V. Banur

Od vie klasifikacija bibliografija, K. Grubai, (1964), V. Maksimovi (2003), E. Kujundi (2004) i A. Vrane (2006), opredelili smo se za najnoviju koja je zasnova na na devet kriterija sastavljanja i to: (1) po sadraju obuhvaene grae opte i speci jalne; (2) po obuhvatu grae iscrpne (sadre sve to je napisao jedan autor) i selektiv ne (sadre izbor najznaajnijih bibliografskih jedinica); (3) po vrsti obuhvaenih publi kacija bibliografije monografija, bibliografije periodike, bibliografije sastavnih delo va publikacija, bibliografije svakog tipa neknjine grae posebno; (4) po obliku sa mostalne, skrivene, bibliografije drugog stepena i bibliografije treeg stepena', (5) po vrsti izvora primarne i sekundarne', (6) po hronolokom kriterijumu tekue (perio dine), retrospektivne (iz. nekog ranijeg razdoblja) i perspektivne', (7) po geografsko-jezikoj pripadnosti zaviajne, regionalne, nacionalne, meunarodne, univerzalne', (8) po predmetu obrade, kao i po nainu rasporeda bibliografskih jedinica autorske, hro noloke, strune, predmetne, unakrsne i (9) po karakteru opisa registracione, anotirane (deskriptivne, rekomandirane, referativne i kritike). U upotrebi su i druge bibliogra fije: oficijelne (popis slubenih publikacija), analitike, hronoloke, indikativne, infor mativne, kritike. Po sadraju, bibliografije egzistiraju kao: bibliografije doktorskih di sertacija, bibliografije enciklopedija, bibliografije rukopisa, bibliografije starih i retkih knjiga, bibliografije bibliografija. Bibliografije Meunarodna bibliografija drutvenih nauka: www.Ise.ac.uk/ibiss/ The Inter national Bibliography of the Social Sciences (Baza sadri 1.500.000 zapisa o pu blikacijama koje su izdate od 1951. godine iz vie od lO O zemalja sveta i na vie od 95 jezika). www.biblint.de/datenbanken.html Bibliographien und Literaturdatenbanken zu den Geisteswissenschaften. (Bibliografija i baze podataka iz humanistikih disciplina). www.biblint.de/ClasPhil/SAURPRET.HTM SAURS World Bibliographies on CD-ROM (Svetska bibliografija na CD-ROM-u izdavaa SAUR iz Minhena). UNBISnet UN Bibliographic Information System. (Bibliografski sistem Ujedinjenih nacija). University of Chicago: Bibliographic Resources. (Bibliografski resursi Univerziteta u ikagu). www.unsko.org/culture/xtrans/html Index Translationum (Meunarodna bibliografija prevedenih dela iz niza podruja ljudskog znanja pa i obrazovanja)

Anotirana bibliografija. Sadri bibliografske opise posebnih knjiga, naunih i strunih lanaka, objavljenih u zbomicima i asopisima i to u vidu podataka o: autoru rada, naslovu rada, sadraju rada, kvalitetu, doprinosu autora tumaenju predmeta o ko jem pie, informacijama o recenzijama, prilikama u kojima su se pojavili, prikazima, polemikama koje je izazvala, nagradama, izdavau, godini izdanja, tirau, obliku pove za, prevodiocu i si. Objavljuje se u referentnim asopisima. Bibliografski opisi u anotiranim bibliografijama se rade prema meunarodnim standardima za bibliografske opise ISBD, koji razrauju tipove i redosled napomena. Oigledno je da se radi o napomenama formalnog tipa, ali i o kvalitativnim ocenama radova. Sastavljai bibliografskih opisa

Ahademsko pisanje

31

moraju da poznaju dotine oblasti, da se dosledno pridravaju principa u izboru grae, da su u procenjivanju kvaliteta radova i doprinosa autora nauci objektivni i odmereni. Praksa je da referentni asopisi strunoj i naunoj javnosti pruaju osnovne i koncizno formulisane informacije o sadraju knjiga ili lanaka, u obliku anotacija, obi ma do 300 rei ili pola stranice teksta. Anotacija monografije 37.033:502/504 ANDEVSKI MILICA Kkoloko obrazovanje : od brige za okolinu do odrivog razvoja / Milica Andevski, Milenko Kundaina. Uice : Uiteljski fakultet u Uicu, 2004. 223 str. ; 25 cm. Na spor. nasl. str. Ekological education : from the care of surroun dings to the sustainable development. NapOmene i bibliografske beleke uz tekst. Bibliografija: str. 193 209. Registri. Beleke o autorima na koricama knjige. Summary ; Zusammenfassung. Tira 300. ISBN 86-80695-37-8 EKOLOKO OBRAZOVANJE; EKOLOGIJA Pedagogija Zbirka ranije objavljenih radova autora o problemima okoline, prvenstveno njene zatite. Studija o ciljevima, mogunostima i pravcima ,,obrazovanja za odr ivi razvoj. Globalna isprepletenost ekologije i privrede. Socijalna ekologija i bioetika. Ekoloka kultura i ekoloka svest kao novi ivotni stil. B. Bmjo. R. br. 187. RB 1/2006. K6SR02142451 Referentni bilten lanaka i knjiga Centra za vojnonaunu dokumentaciju i informacije, Beograd, 1, 2006.

Analitika bibliografija. Obuhvata bibliografske jedinice monografskih i se rijskih publikacija (asopisa, novina i listova), naunih skupova, antologija koje se od nose na jednu naunu disciplinu ili strunu oblast, ime italac dobija kompletne i najsavremenije informacije. Tekua bibliografija. Sadri popis novih knjiga i lanaka. Naziva se i infor mativna bibliografija. Sastavlja se prema podacima iz kataloga izdavaa, revija, prospekata i si. Objavljuje se u asopisima, strunim listovima, biltenima i \Veb stranicama. U tekuoj bibliografiji prati se domaa i inostrana literatura. Personalna bibliografja. Sadri bibliografske jedinice (naune i strune rado ve) jednog autora i literaturu o tom autoru, poredanu hronoloki. Koristi se u izboru na stavnika u nastavnonauna zvanja i izboru istraivaa na konkursima za nauno istrai vake projekte. Aurira je autor, po objavljivanju novih radova. Objavljuje se povodom jubileja autora, smrti autora, jubileja naune institucije i to: u periodinim publikacija ma, na intemetskim stranicama, monografskim publikacijama autora, ili kao posebno izdanje uz biografiju autora. Na kraju svake bibliografske jedinice, u zagradama se ispi suju imena autora, redosledom kako su navoena na samim radovima. Pri navoenju bi bliografskih jedinica u personalnim bibliografijama ne dozvoljava se korienje sintag mi: kolektiv autora, koautor NN, timski rad, sa koautorima i si. Svako novo izdanje publikacije oznaava se godinom objavljivanja i sa jednom od sintagmi: dopunjeno, proireno, preraeno, izmenjeno i si.

32_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ M. Kundaina V. Banur Izvod iz personalne bibliografije 1 . Leksikon pedagoke metodologije; Vrac: Via kola za obrazovanje vaspi taa, tree dopunjeno izdanje (Autori: Grozdanka Gojkov, Radenko Krulj, Milen ko Kundaina) 384 str. tira 300. Recenzenti: prof. dr Nikola Potkonjak, prof. dr Jovan ordevi, prof. dr Veljko Banur, Predgovor: dr Nikola Potkonjak; (YU ISBN 86-7372-007-9; tJDK 37.01(031); COBISS-ID 95997196. 2. Umijee ocjenjivanja-, Mostar: Fakultet humanistikih nauka Univerziteta ,JDemal Bijedi u Mostaru, 2005, 186 str.; tira 500; (Autori Sait Kaapor, Mla den Vilotijevi i Milenko Kundaina). Recenzenti: prof. dr Haim Muminovi Univerzitet u Sarajevu, prof. dr Marjan Blai Univerzitet u Ljubljani i prof. dr Radivoje Kuli Univerzitet u Pritini; jezik rezimea: nemaki i engleski; (ISBN 9958-604-15-9; UDK 371.26; COBISS.BH -ID 13966598. 3. Nauno metodoloko stvaralatvo prof. dr Nikole Filipovia, (Autor: Mi lenko Kundaina); U: Nikola Filipovi i njegovo djelo; Filozofski fakultet Univer ziteta u Sarajevu, Sarajevo, 2005, str. 81 92; [ISBN 9958-625-09-1; UDK 38:929; 37:229(063)(082); COBISS BiH 14264582]. 4. Perspektive u prouavanju obrazovnovaspitnih fenomena akcionim istrai vanjem, (Autor; Milenko Kundaina); U: Pedagogija na poetku 21. veka; Uitelj ski fakultet Uice, 2005, str. 65 80. Recenzenti: prof. dr Novak Laketa i prof. dr Radmila Nikoli; jezik rezimea: ruski; [ISBN 86-80695-48-3; UDK: 37.012]. 5. Stvaralatvo prof. dr Jovana orevia iz ugla naunih paradigmi. (Autor: Milenko Kundaina i Radenko Krulj); Zbornik radova sa Meunarodnog naunog skupa Savremene koncepcije, shvatanja i inovativni postupci u vaspitnoobrazovnom i nastavnom radu i mogunosti primene u savremenoj koli; Savez pedago kih drutava Vojvodine, Novi Sad, 2005, str. 447 253; [ISBN 86-84-367-17-8; UDK 37.0 929:37]. 6. Istraivaka etika naunog radnika, (Autor: Milenko Kundaina); Pedago gija, Beograd, 3, Vol. 50, 2005, str. 340-349; [ISSN 0031-3807; UDK: 37.012]. 7. Interkulturalno vopspituvanje pomegu potrebite i realnosta stvarnosti, Interkulturalno vaspitanje izjneu zahteva i potreba (Autori; Milica Andevski i Milenko Kundaina)/ Prosvetno delo, Skopje, 3, 2005, str. 3 9; [ISSN 03506711]. 8. Propusti u primeni statistike metode u pedagokom istraivanju, (Autor; Milenko Kundaina); Pedagoka stvarnost. Novi Sad, 5 6; 2005, str. 363 374; [ISSN 0553-4569; UDK 37.012; 378.662]. 9. Primena kvalitativne metodologije u istraivanju udbenika (Sneana Ma rinkovi: Deja prava i udbenik. Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beo grad, 2004), prikaz, (Autor: Milenko Kundaina) Zbornik radova, br, 6, Uiteljski fakultet, Uice, 2005, str. 446-448. [ISSN 0553-4569]. IO . Miljenja i stavovi studenata postdiplomaca uiteljskih fakulteta o postdi plomskim studijama (Autori; Milenko Kundaina i Krsti voje pijunovi); U: Zbor nik radova sa meunarodnog naunog skupa Savremeni tokovi u obrazovanju na stavnika (20 21 juni 2003, Uiteljski fakultet, Vranje 2003, Univerzitet u Niu, Uiteljski fakultet u Vranju, Savez pedagokih drutava SCG, Vranje 2005, str. 203-216. [ISBN 86-82695-21-9; UDK 371.14; 497.11 (082)]. Iz Personalne bibliografije M. Kundaine za 2005. U: Katalog knjiga i biblio grafija radova nastavnika i saradnika Uiteljskog fakulteta u Uicu, 2006, str. 46-59.

Akademsko pisanje

33

Bibliografske jedinice u personalnim bibliografijama se mogu navesti hronoloki pa vremenu objavljivanja ili klasifikovati na: (1) monografska dela, (2) lanci u perio dinim publikacijama, (3) prireivaki radovi, (4) prevodilaki radovi, (5) ostali radovi i (J S ) literatura o autoru.

Komentarisana bibliografija. To je posebna vrsta pregleda literature koja sa dri pregled najvanijih dela iz odreene naune oblasti. Pie je eminentni strunjak u cilju ispunjavanja potreba odreenog predmeta na visokokolskoj ustanovi. Sastoji se od detaljnih kritikih prikaza naunih i strunih dela za koje se autor opredelio, obliko vanih u vidu poglavlja, sa kompletnim bibliografskim podacima. Tematska bibliografija. To je selektivna bibliografija radova za odreeno na uno podruje ili temii u odreenom vremenskom periodu. Objavljuje se kao posebno izdanje ili kao prilog u naunim asopisima. Naziva se i specijalna bibliografija.
Tematska bibliografija Savremeni udbenik bibliografija radova, Uice: Uiteljski fakultet, 1996, 166 str., tira: 500, (M. Kundaina, N. Laketa). Recenzenti prof. dr Aleksa Brko vi i prof. dr Milenko Pikula, Univerzitet u Kragujevcu; UDK 016:371.671; COBIS-ID 50550284) Bibliografija je raena za potrebe realizacije naunoistraivakog projekta, pod nazivom Vrednosti savremenog udbenika iz Programa osnovnih istraivanja Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije, realizovanog na Uiteljskom fakultetu u Uicu, u periodu 1996 2000. godina. Bibliografija obuhvata oko 2000 bibliografskih jedinica koje na naunim osnovama oznaavaju puteve stvaranja modernog udbenika. Korisno moe posluiti ne samo istraivaima udbenika, ve i studentima fakulteta i nastavnicima praktiarima koji udbenik koriste kao osnovno nastavno sredstvo.

Radna bibliografija. Ova vrsta bibliografije predstavlja spisak referentskih je dinica, koji je autor sastavio pri izradi naunog projekta ili pre i u toku pisanja naunog rada. Re je, u stvari, o tematskoj bibliografiji, u kojoj se radovi odnose na odreeni problem prouavanja i istraivanja, tj. jednu temu, jedan problem istraivanja. U radnoj bibliografiji se evidentiraju svi radovi o kojima je autor doao do informacija da postoje kao pisani dokumenti, a ne samo oni koje je autor do tog vremena imao na raspolaga nju. Za svaki nauni ili struni rad (bibliografsku jedinicu) koji ulazi u radnu biblio grafiju navode se svi potrebni bibliografski podaci. U njoj se mogu nai i druga obavetenja: kratak sadraj, ocena, procena koristi za temu, upuivanje na vezu sa drugim bibliografskim jedinicama, signatura biblioteke, lokacija na kojoj se publikacija nalazi (privatno vlasnitvo ili vlasnitvo kolege). Beleke o sadrini nastaju nakon uvida u knjigu i stavljaju se u uglaste zagrade. Konkretno, radna bibliografija predstavlja orijentacioni spisak bibliografskih jedinica (naunih izvora) koje istraiva treba da kon sultuje prilikom priprema za istraivanje, u toku istraivanja i u pisanju izvetaja istrai vanja, odnosno naunog dela. Radna bibliografija se izrauje i prilae uz projekat istra ivanja, za ocenu pogodnosti teme i kandidata za izradu zavrnih radova (diplomski rad, master rad, doktorska disertacija).

34_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

IM . Kundaina V. Banur

Izrada radne bibliografije je prva faza u pisanju naunog dela. Za tu potrebu pro uava se literatura iz naune oblasti kojoj pripada izabrana tema (problem istraivanja), i to od novije literature unazad, kao i postojee tematske bibliografije. Pri tome se mora imati u vidu da svi izvori nisu iste vrednosti, da su najvredniji od priznatih autora, izvori iz prve ruke i najnoviji izvori. Pri sastavljanju bibliografije formiraju se bibliografske kartice (fie, bibliografski listii), veliine jedne etvrtine formata A-4, sa preciziranim podacima o izvorima. Na karticama je potrebno ostaviti mesta za podatke koji nedostaju i koji e biti uneti naknadno. Bibliografske kartice se odlau u radni dosije istraivaa koji se formira za nauno delo ija je izrada u toku. Radna bibliografija, izraena za prouavanje izabrane teme, dopunjuje se u toku procesa istraivanja. Redosled bibliografskih referenci u radnoj i drugim vrstama bibliografija moe se formirati na vie naina: (1) svi radovi se navode alfabetskim (azbunim ili abeced nim) redom po prezimenima, autora; radovi kod kojih nije naznaen autor (primer: Pe dagoka enciklopedija^ navode se na onim mestima gde dolaze po alfabetskom redu, s tim to prva re (Pedagoka) slui kao odrednica pri sreivanju; (2) grupisanjem po vrstama, tako da se najpre navode leksikografska dela (enciklopedije, renici, leksikoni, posebna dela (monografske publikacije), a zatim lanci, separati i si. (i to sreeno po grupama po alfabetskom redu); zvanina dokumenta, na kraju se navode internetske lo kacije i si., koji se celovito koriste; (3) hronoloki, tj. po godini objavljivanja radova (ako to ima znaaja za rad u kome se daje tako sreena bibliografija); (4) po poglavlji ma (delovima) rada i istraivanja koje je projektovano, odnosno po problematici (ako je ona u radu jasno naznaena). Mogue su i odreene kombinacije navedenih moguno sti. Bez obzira na to koji se redosled navoenja bibliografskih jedinica u bibliografiji prihvati kao najpogodniji za njeno sastavljanje, on mora biti dosledno potovan. Princip po kome su navedene i sreene bibliografske jedinice navodi se na njenom poetku. U formiranju redosleda bibliografskih jedinica ne doputa se davanje prednosti pojedinci ma (mentorima, lanovima komisija), mimo odabranog principa, niti ostavljanje nesreene bibliografije. Bibliografske jedinice se piu na jeziku i pismu na kome je publikacija objavljena, sa svim potrebnim elementima i interpunkcijskim znakovima, prihvaenim redosledom. Pri sastavljanju radne bibliografije autorima nije teko navesti bibliografske po datke za objavljena dela, poto se po zakonu za svako takvo delo mora izvriti katalogi zacija u jednoj od nacionalnih biblioteka. Za kreiranje interne bibliografske baze koristi se ProCite bibliografski softver. Pomou njega internu bazu popunjava sam korisnik koji moe da skida reference sa Intemeta, kao i da obezbedi prikljuenje on line na neki Intemet biblioteki servis. U ProCite bibliografskoj bazi pronalazi se literatura za vlastite radove, koja se moe ubaciti u tekst rada. Ovaj bibliografski softver moe da kreira bibliografiju po nekoj od primenjivih konvencija. Jugoslovenski bibliografski informacioni institut u Beogradu, neprekidno od 1950. godine izdavao je bibliografske publikacije o tekuoj izdavakoj produkciji, pu tem izdavanja dvomesene bibliografije knjiga i lanaka i godinje bibliografije svih se rijskih publikacija. Tu delatnost je preuzela Narodna biblioteka Srbije.

Akademsko pisanje Izvod iz radne bibliografije 1 . AftHMOBHh, K aha (1988): UporpaMHpaifce cxpy^H or ycaapmaBaKba HacraBHHKa, E K O H O J v tu h c a oSpasoeahba, 2, Beorpaji,, CTp. 46. 2. Alibabi, efika (1987): Samoobrazovanje nastavnika i spremnost za inovi ranje nastave. Nastava i vaspitanje, 1 2, Beograd, str. 43 47. 3. Anin, Vasilije (1974): Motivacija i drutveno vrednovanje strunog usavr avanja, Bilten, 3 4, Novi Sad, str. 164 166. 4. Andeli, Anelko (1957: O dopunskom strunom obrazovanju srednjokol skih nastavnika ekonomske struke. Pedagoka stvarnost, 5, Novi Sad, str. 361 368. 5. Aranelovi, Dragomir (1979): Permanentno obrazovanje nastavnika i nji hova uloga u prihvatanju i primeni inovacija. Obrazovanje i rad, 5, Zagreb, str. 58-68. 6. Aranelovi, Dragomir (1981): Permanentno obrazovanje nastavnika i osavremenjavanje nastave. Ekonomika kole, 3, Beograd, str. 34 39. 7. Aranelovi, Dragomir (1982): Osposobljavanje nastavnika za prihvatanje i primenu inovacija. Nastava i vaspitanje, 5, Beograd, str. 989 1002. 8. Aranelovi, Dragomir (1983): Mesto i uloga Republikog centra za inova cije i usavravanje nastavnika. Inovacije u nastavi, 3 4, Beograd, str. 237 240. 9. Apan^ejiOBuh, ,HparoMnp (1986): ^npeKTop uiK O Jie h o 6j i h u h ocnoco6jiaBan>a sa n>eroB ycnemau paji, V ^M u m erb , 17, Beorpaji., cxp. 47 52. IO . Aranelovi, Dragomir (1986): Organizacija usavravanja nastavnika za obrazovnu tehnologiju iskustvo Socijalistike Republike Srbije, Revija obrazo vanja, 4, Beograd, str. 9 16. Izvod iz radne bibliografije Struno usavravanje nastavnika raene za potre be Nauno istraivakog projekta Obrazovanje i usavravanje nastavnika u skladu sa evropskom orijentacijom Uiteljskog fakulteta u Uicu, iz programa Ministar stva za nauku Republike Srbije, (broj: 149054).

35

1.3.3. Tercijame publikacije

Tercijarnom publikacijom smatra se bibliografija bibliografija. Ona predstavlja popis objavljenih bibliografija, omoguava posredne informacije i upuuje na njih. Bilo bi poeljno da nauni radnici vode evidenciju objavljenih bibliografija iz oblasti kojom se bave i da ih poseduju. Mogue je sastavljati popis tematskih bibliografija, popis per sonalnih bibliografija i si. Neki autori udbenike svrstavaju u grupu tercijarnih izvora u posebnim serijama i mesenim sveskama.

36

M. Kundaina V. Banur

1.4. KLASIFIKACIJA NAUKA I NAUNIH DISCIPLINA

Svaka nauka je odreena predmetom prouavanja, raspolae fondom saznanja razvrstanih u naune discipline, ima izgraenu metodologiju prouavanja svog predme ta i raspolae sistemom osnovnih pojmova, tj. terminolokom aparaturom koja ini jezik nauke. Zbog stalnog irenja naunog saznanja do kojeg se dolazi istraivanjem proble ma, nastaju nove naune discipline. Mnoge od njih imaju isti predmet prouavanja sa raznih aspekata, pa mogu, ali i ne moraju da pripadaju istom naunom podruju. Da bi se znanju pristupilo, ono mora biti klasifikovano, pa su nastale razliite klasifikacije. S obzirom na veliki broj raznih naunih disciplina i njihove povezanosti, nastala je potre ba njihovog strukturiranja u konzistentan nauni sistem. Jedna od klasifikacija nauka je prema predmetu prouavanja.

1.4.1. Opta klasifikacija podruja nauke

Ovom klasifikacijom utvruju se: (1) nauna podruja (opte), (2) nauna polja (posebno) i (3) naune grane (pojedinano). Pojedine naune grane, po pravilu imaju i po nekoliko disciplina, koje prouavaju odreene, ue probleme, ua podruja nauke koja ine nauni ogranak specijalnost u naunoj grani (Milat 2005: 37). Nauno podfuje oznaava se (okruglim stotinama) trocifrenim brojevima. O zJ^aa^vat^je naunih podruja lO O Prirodne nauke (Natural Sciences) 200 Tehniko-tehnoloke nauke (Enginering and Technology Sciences) 300 Medicinske nauke (Medical Scie^nees) 400 Biotehnike nauke ((Agricultural Sciences) 500 Drutvene nauke (Social Sciences) 600 Humanistike nauke (Humanities) Nauna, polja oznaavaju se celim trocifrenim brojevima i redom od osnOvne stotine. Oznaavanje naunih polja za nauno podruje 500 Drutvene nauke iz vodi se po sledeem principu. Oznaavanje naunih polja 501 506 507 509 Antropologija Sociologija Psihologija Vaspitne nauke (pedagogija)

Iza brojeva naunog polja slede naune grane i nauni ogranci koji se oznaa vaju decimalnim brojevima.

Ahademsko pisanje_ _ _ _ _ _ _ ___ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ 37

Oznaavanje naunih grana i ogranaha 509. Pedagogija (nauno polje) 509.1. Didaktika (nauna grana - disciplina) 509.2.1. Medijska didaktika (nauni ogranak) 509.2.1.1. Elektronski mediji (specijalnost naunog ogranka)

1.4.2. Univerzalna decimalna klasifikacija

Klasifikacija nauka, prema preporuci OECD-a, zasniva se na sistemu Univerzal ne decimalne klasifikacije (UDK). To je hijerarhijski numeriki sistem arapskih broje va, u obliku decimala, po kome se sistematizuju i sreuju razliiti izvori (knjige u bibli otekama, dokumenti u arhivima, slike u fototekama, kataloki list^i i si.). Sistem je ustanovio Djuij (Melvil Dewyy), 1873. godine u SAD, a upotrebio 1905. godine. Naziva se univerzalna jer obuhvata sve oblike ljudske delatnosti, a decimalna, zato to se na sva kom nivou moe deliti na najvie deset podgrupa. Po ovoj klasifikaciji, nauna podruja (grane, polja i ogranci) su podeljena na: (1) osnovne grupe, (2) grupe i (3) podgrupe. Operacionalizovani plan decimalne klasifikacije knjiga i dokumenata iz podruja obrazovanja i vaspitanja, prema Djuijevom sistemu izradio je i objavio Meunarodni bi ro za vaspitanje u !^enevi. Taj plan u bivoj Jugoslaviji je prvi poeo da primenjuje Sa vezni zavod za prouavanje kolskih i prosvetnih pitanja u Beogradu, a zatim i sve bi blioteke. Celokupno ljudsko saznanje se grupie, prema unapred postavljenim kategorija ma strune grupe, sa numerikim ili slovnim sistemom oznaavanja. Prema Univerzal noj decimalnoj klasifikaciji, izvori su razvrstani u deset osnovnih grupa (klasa), obeleenih od Odo 9. Osnovne grupe Univerzalne decimalne hlasijrhacije Opta dela. Bibliografije. Bibliotekarstvo. Filozofija. Psihologija. Religija. Teologija. Drutvene nauke. Nepopunjena od 1964. Matematika. Prirodne nauke. Primenjene nauke. Medicina. Tehnika. Umetnost. Arhitektura. Fotografija. Muzika. Razonoda. Sport. Jezici. Knjievnost. Lingvistika. Arheologija. Geografija. Istorija. Biografije.

0. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Dalje pdele su izvrene proirivanjem decimala, idui, pri tome, od opteg ka posebnom. Svaka od osnovnih grupa deli se na 9 ili IO. Tako npr. osnovna grupa 3 Drutvene nauhe ima deset grupa, od kojih se jedna odnosi na vaspitanje, obrazovanje, nastavu i korienje slobodnog vremena i oznaeava se brojem 37.

38

M. Kundaina - V. Banur

Pdela osnovne grupe 3 Drutvene nauke 30. Teorije. Metodologija i metode drutvenih nauka uopte. Sociografija. 31. Demografija. Sociologija. 32. Politologija. 33. Privreda. Ekonomske nauke. 34. Pravo. Pravne nauke. Zakonodavstvo. 35. Javna uprava. Ratna vetina. 36. Socijalna zatita i pomo. Osiguranje. 37. Vaspitanje. Obrazovanje. Nastava. Slobodno vreme. 39. Etnologija. Etnografija. Narodni obiaji. Folklor. Svaka podgrupa je podeljena na deset novih oblasti, oz;naenih trocifrenim brojevima. Podela grupe 37 Vaspitanje. Obrazovanje. Nastava. Slobodno vreme. 370 Opta pitanja vaspitanja, obrazovanja i nastave. 371 Organizacija vaspitanja, obrazovanja i kolstva. 372 Nastava, problemi nastave svih predmeta, tipova kola, stepena osim nastave u predkolskom vaspitanju. 373 Opte obrazovne kole. 374 Obrazovanje i vaspitanje van kole. 376 Obrazovanje, vaspitanje i obuavanje posebnih grupa osoba. Specijalne kole. 377 Struna nastava. Tehnika, struna, profesionalna obuka. Struni koledi, in stituti. Politehnike kole. 378 Visoko obrazovanje. Univerziteti. Akademske studije. 379 Slobodno vreme. Prema Univerzalnoj decimalnoj klasifikaciji, svaki struni i nauni rad treba da ima u zaglavlju jednu ili vie potrebnih klasifikacionih oznaka po sistemu Univerzalne decimalne klasifikacije (UDK). Oznaavanje UDK brojevima Knjiga Adama Grubora: Didaktiki model Panonija u funkciji diferencirane i individualizovane nastave ima tri UDK broja. 371.214 : 373.3 371.311. Pojedine cifre u prvom broju znae: 3. Drutvene nauke 37. Vaspitanje, obrazovanje, nastava 371. Organizacija vaspitanja i obrazovanja i organizacija kole _ _ _ _ _371.214 Nastavni programi, raspored asova. Plan asova. Periodini plan.

Akademsko pisanje

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _39

U pojedinim sluajevima, kada publikacija obrauje vie oblasti, daje se i alter nativni UDK broj. Obaveza urednika asopisa je da svaki lanak klasifikuje po UDK si stemu i da UDK broj unese na poetnu stranicu lanka, iznad naslova. Struna klasifika cija radova po UDK sistemu se obavlja u Narodnoj biblioteci Srbije (Beograd) i Biblio teci Matice srpske (Novi Sad). Za te potrebe, biblioteci se na uvid dostavljaju kopije monografskih publikacija i lanaka, sa saecima i kljunim reima u periodinim publi kacijama. asopisi koji uvaavaju meunarodne standarde, pored oznake po UDK (Univer zalna decimalna klasifikacija za pedagogiju to je broj 37, a u tom sklopu se oznaava i ua oblast kojoj rad pripada: 371.3, 370.42 itd.), donose i odrednicu rada (npr. origi nalni nauni lanak, ,,pregledni lanak, struni lanak i si.). To je miljenje redakci je asopisa. Nedostatak Univerzalne decimalne klasifikacije je u predugom i komplikovanom obeleavanju katalokih listia. Sajt sa Djuijevom decimalnom klasifikacijom nalazi se na adresi: (http://www.tnrdlib.bc.ca/dewey.html). Tezaurusi (gr. thesaurus blago) su renici termina prihvaenih pojmova u jed noj naunoj oblasti. Smatraju se terminolokim renicima. Sadre iscrpne, sistematske popise kljunih rei (deskriptora) za pojedine naune oblasti, tematsko podruja neke naune discipline. Koriste se u izboru kljunih rei za: (1) indeksiranje naunih doku menata i (2) u postavljanju zahteva (upita) u pretraivanju odgovarajuih baza podata ka. Iz tezaurusa se izdvajaju oni deskriptori koji e na najbolji nain opisati sadraj do kumenta, odnosno sadraj korienja zahteva. Termin u tezaurusu obuhvata sve sinoni me nekog pojma i nudi vezu s uim, srodnim i irim pojmovima. Uz svaki termin posto ji krai opis. Tezaurusi se pojavljuju kao viejezini renici termina i sintagmi. U pedagokoj nauci koriste se: UNESCO-ov pedagoki tezaurus, dostupan na mre i www.ulcc.ac.uk/UNESKO, Evropski pedagoki tezaurus (European Educational Thezaurus, 1991) koji sadri uporedno prevedenu pedagoku terminologiju na devet jezika. Tezaurus OECD Macrothesaurus na adresi: (http://info.uibk.ac.at/info/oecd-macroth/es/) i Pedagoki tezaurus, srpsko-englesko-francusko-nemako-ruski (N. Potkonjak, 1997). Izvod iz tezaurusa INFORMATIVNA VREDNOST ZNANJA - Informative value of knowled ge; Baleur informative de savoir; Informativer wert des wissens; P lH t|> opM aT H B H aH
n eX H O C t. 3H aH H 3I

INCIDENTNO UENJE Incident learning; Acquisition mnemnique occasionelle; Inzidentales / unabsichtliches Lernen; M H U H A eH xajiB H oe y M C H H e. ISKAZI DETETA Childs utterances; Enonces de lenfant; Kinderaussagen; CjioaeaH H e BHCKaaaHHH peHKa. N. Potkonjak Pedagoki tezaurus, 1997, str. 63.

40_ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ NI. Kundaina V. Banur ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ _

1.5. ELEKTRONSKI PRISTUP DIGITALNIM INFORMACIJAMA

Elektronski nosioci infomoacija su nnediji koje koristi raunar (CD, DVD) i Inter net. Po svojim osobinama to su multimedijalna i dinamina sredstva za skladitenje i prenos naunih informacija.

1.5.1. Pristup digitalnim informacijama posredstvom raunara

Raunar u znaajnoj meri menja klasino utvrene etape naunoistraivakog ra da, u korist stvaralatva istraivaa i poveava efikasnost naunih istraivanja. Utie na smanjenje vremena realizacije istraivanja i ubrzava pristup digitalnim informacijama. U fazi pronalaenja naunih izvora, raunar se koristi u prikupljanju, pretraivanju i memorisanju naunih informacija, omoguuje pristup izvorima znanja, pristup podaci ma i brzo i sistematsko dolaenje do strukturalnih i nestrukturisanih naunih informaci ja. Raunar omoguuje upotrebu softverskih paketa i aplikacija za formiranje i pretrai vanje baze podataka, posebno digitalnih bibliografskih baza, ekstrakciju apstrakata i in deksiranje naunih radova, pristup bibliotekim katalozima i referentnoj literaturi (bibli ografijama, enciklopedijama i renicima) i referentnim asopisima, kao i njihovo tam panje. Koristi se u lociranju i pretraivanju elektronskih asopisa i za ostvarenje uvida u stanje publikacija u bibliotekama, u pretraivanju po imenima autora, kljunim reima, godinama izdanja, ili po nekim drugim kriterijumima. U fazi projektovanja istraivanja, uz primenu raunara, smanjuje se broj neposrednih izvrilaca i vreme realizacije. Rau nar se koristi u procesu fundiranja problema istraivanja kao instrument istraivanja i u pripremanju rukopisa za tampanje i to velikom brzinom u poeljnom broju primeraka. U samom izvoenju istraivanja raunar poveava brzinu dolaenja do podataka i informacija, njihovo pronalaenje i memorisanje, uvanje, auriranje, pretraivanje i analizu. U izvoenju naunih eksperimenata raunar se koristi u formiranju i pregledu banaka podataka, stavki potrebnih za izradu memih instmmenata i adaptaciju postojeih istraivakih instrumenata iz odgovarajuih istraivakih podruja. U pedagokom eks perimentu raunar omoguuje visok stepen kontrole u toku praenja procesa usvajanja vaspitno-obrazovnih sadraja. Koristi se u procesu izvoenja misaonih eksperimenata, gde je simulacijom mogue pratiti delovanje nezavisnih varijabli i njihovu interakciju na zavisne varijable. Razlozi za primenu raunara pri simulaciji istraivakih postupaka su, pre svega, etike ili finansijske prirode, kao i potrebna brzina dolaenja do podataka. U primeni statistike metode raunar se koristi za: pristup izvorima podataka, memorisanje podataka, prenoenje podataka, sprovoenje brojanih operacija na poda cima uz primenu statistikih paketa, poznatih u oblasti istraivanja vaspitanja i obrazo vanja (npr. SPSS), omoguuje izraunavanje mera deskriptivne i inferencijalne statisti ke. Raunar obezbeuje logiku i matematiku manipulaciju velikog broja podataka u raznim kombinacijama i to neogranien broj puta, njihovo prikazivanje, prenoenje i primenu u svim fazama istraivanja i ini rezultate istraivanja pouzdanijim i tanijim. Uz primenu MSW^ord-a programa za obradu teksta, raunar poveava itljivost rukopisa, omoguuje jednostavnu i brzu doradii teksta, umetanje novih pasusa, veih celina i grafikih elemenata (grafikona, tabela i slika). Otklanjanje primedbi koje su da te u recenziranju naunih radova uz pomo raunara se Ostvamje bre. Uz primenu

Akcidemsko pisanje_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _4 J L MSExcel-a, raunar omoguuje izradu tabelarnih prorauna i grafiku prezentaciju podataka. U raunaru se postepeno pretvaraju sve radne verzije naunog dela u zavrnu. U oblikovanju radova na raunaru mogue je pretvarati tekst iz jednog u drugo pismo za srpski jezik (irilica i latinica), formatirati stranice, primenjivati programe za korekciju teksta (otkrivanje pogreno napisanih rei) i hifemaciju (prelamanje rei na slogove). Uz pomo raunara, korienjem elektronske pote dostavljaju se tekstovi orga nizatorima naunih skupova, redakcijama asopisa i mentorima izrade zavrnih radova. Raunar se uz pomo MSPovverPoint programa koristi i u prezentaciji projekata, re zultata istraivanja i radova na naunim skupovima. U etapi evaluacije naunog stvara latva, raunar se koristi za merenje produktivnosti, citiranosti i faktora uticajnosti. Ra unar doprinosi novoj organizaciji rada biblioteka i pronalaenju tampanih i elektron skih informacija. Primena raunara dolazi do izraaja u meusobnoj komunikaciji korisnika, izme u dva ili vie lanova istraivakog tima, vie naunih radnika, mentora i studenata i omoguuje razmenu informacija o bibliografskim jedinicama i rezultatima istraivanja i sve vrste konsultacija, ak i u realnom vremenu Raunar skrauje vreme od objavljivanja naunih lanaka do njihovog pojavlji vanja u apstraktnim i indeksnim asopisima. Sve navedene mogunosti i odlike rauna ra poveavaju efikasnost naunih istraivanja, posebno istraivanja u bibliotekama i i ne ga podesnim sredstvom za primenu u nizu postupaka i faza istraivakog procesa, za veliki broj varijabli i za veliki broj ispitanika.

I pored navedenih mogunosti, mali je broj istraivaa koji koriste raunar u radi podataka. Razlozi za takav odnos su: sklonost istraivaa klasinim tehnikama ana lize podataka, nedostatak raunara u linom vlasnitvu istraivaa, specifinost primene programskih paketa, potreba logike u primeni statistikih postupaka, pretena orijenta cija na samostalna i neinstitucionalna istraivanja, nedovoljno informatiko obrazovanje istraivaa i dr. Raunari se ne mogu podjednako koristiti u svim manipulativnim i idejnim aktiv nostima i fazama procesa naunog istraivanja. U idejnim aktivnostima, u kojim se lo giki misli, zakljuuje, otkriva novo i si., manje su primenjivi. U takvim aktivnostima misaoni proces istraivaa ostaje nezamenjiv.

1.5.2. Pristop digitalnim informacijama posredstvom Interneta

Programi za komunikaciju sa Intemetom proimju ulogu raunara u naunom ra du. Intemet ini mrea stranica (Web pages) koje se nalaze irom sveta na razliitim ra unarima, koji se nazivaju posluitelji (eng. servers). Akademski obrazovani graani u proeku provedu pet sati nedeljno na Intemetu. Akademska zajednica u svetu priznaje Intemet kao svoje zajedniko sredstvo komunikacije. Prema podacima Milice Gai (2001), u svetu se proseno dnevno proizvede tri miliona novih dokumenata. Intemetsku mreu dnevno koristi 400 miliona korisnika, koja im nudi oko etiri milijarde Web stranica, najrazliitijeg sadraja. Smatra se da 6,00% Web sajtova sadri naune i/ili obrazovne sadraje. Za korienje Intemeta nije potrebno informatiko znanje vee od onoga koje se moe stei za najvie jedan sat obuke rada na personalnom raunam.

42

M. Kundaina V. Banur

Za pristupanje Intemetu i korienje dokumenata koji se nalaze na raznim mre nim stranicama potrebni su programi za pretraivanje, od kojih jedan mora biti instali ran na raunam. U 75,00% sluajeva to su Aicrosoft Intemet Explorer pretraiva ili u 25,00% sluajeva Netscape Navigator. Koriste se jo i Aodzilla Firefox, Opera i dmgi. Postoje pretraivaki programi koji omoguuju pretraivanje Intemeta pomou glasa, ako je instalirano glasovno upravljanje raunarom umesto rada tasterom i miem. Svaki Web dokument ima URL (Uniform resource Locator) adresu. Ta adresa je jedinstvena, pripada samo tom servem i veoma lako se moe locirati. Adresa se pie malim slovima, bez take na kraju i bez prelamanja na kraju reda, ako se navodi u tekstu. Struktura URL,-adrese Adresa poznatog programa za pretraivanja sadraja Interneta: http://www.altavista.com Adresu ine: protokol ://naziv sajta/domen Protokol/adresa servera ime dokumenta/staza dokumenta/dokument Protokoli su metode razmene podataka na Internetu. http:// (HyperText Transfer Protokol) je standardna metoda prenosa podataka izmeu mrenog posluitelja i mrenog pretraivaa. ftp:// (File Transfer Protocol) omoguuje da se datoteke s jednog udaljenog raunara prenesu na drugi raunar. gopher:// metoda ponude samo teksta preko Interneta. telnet:// metoda koja omoguuje da se jedan raunar locira na drugi. www: oznaka za World Wide Web altavista je naziv web sajta _ _ _ _ _Domen pokazuje kakvog je sadraja izvor na sajtu: .com (komercijalni). Kodovi za ocenu namene sajtova .com (komercijalni) .edu (edukativni) .mil (vojni) -int (meunarodna organizacija) .gov (vladina organizacija) -org (neakademska, nevladina i neprofitna organizacija) .net (mrena administracija) Ostali najei kodovi su: .aero, .biz, .cop, .info, .museum, .name , .pro. Domen moe da oznaava i zemlju u kojoj je sajt registrovan: .ru (Rusija), .fr (Francuska), .de (Njemaka), .it (Italija), .jp (Japan), .rs (Srbija), .hr (Hrvatska), .ba (Bosna i Hercegovina), .si (Slovenija). Moe da se koristi dva ili vie kodova za domene koji se odvajaju takama. Ime koje se nalazi levo je najspecifinije, a desno je najoptije i naziva se domenskim kodom.

AJcademsko piscinje_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _43 Da bi istraiva koristio Intemet, neophodno je da poseduje vie povezanih veti na, d aje informaciono kompetentan, tj. d aje obuen za korienje programa za pregled Intemeta, pre svega da pravilno proceni izbor odgovarajueg sistema za pretraivanje i korisnost pojedinih sajtova, njihovu autentinost i valjanost. Udmenje visokokolskih i naunoistraivakih biblioteka u Americi donelo je 2000. godine standarde za utvriva nje informacione kompetencije u informacionoj pismenosti, po emu ona predstavlja skup sposobnosti kojima pojedinac prepoznaje informacione potrebe, pronalazi infor macije, vrednuje ih i efikasno koristi. Informaciono pismena osoba je u stanju da: od redi obim informacione potrebe; pristupa potrebnim informacijama efikasno i delotvorno; kritiki ocenjuje informacije i njihove izvore; izabrane informacije ugrauje u bazu znanja; svrsishodno koristi informacije za postizanje odreenog cilja; poznaje ekonom ska, pravna i dmtvena pitanja u vezi sa korienjem informacija, zna da im pristupi i koristi etiki i legalno (Mati 2003: 205). A. Vrane (2006) pod informacionom pisme nosti podrazumeva ,,sposobnost da se locira, evaluira i efektivno koristi traena infor macija. U funkciji informacionog opismenjavanja naunih radnika ve deset godina izla zi nauni asopis za informatiku i bibliotekarstvo INFOteka (Beograd). Organizovanje naunostrunog skupa Korienje elektronskih izvora informacija, u Narodnoj biblioteci Sr bije u Beogradu (2002), doprinelo je podizanju informacione komj>etencije naunih radnika. Jedan od preduslova pristupanja internacionalnoj mrei kompjuterskih informaci ja je poznavanje engleskog jezika. Iako postoje tekstovi na izvomim jezicima, skoro po pravilu, engleski jezik je prisutan kao altemativa, a esto i kao jedina mogunost. Pogodnosti primene Intemeta u naunoistraivakom radu su viestruke: pristup naunim informacijama u bilo koje vreme 24 sata dnevno, pristup bazama j>odataka, sajtovima i linkovima sa bilo kog mesta, jeftine usluge, velika brzina dolaska do infor macija, jednostavnost pristupa naunim informacijama. Intemet pma mogunost istraivaima da budu u toku s najnovijim naunim do stignuima u svetu, da razmenjuju informacije kao preduslov za izradu naunih radova, da ubrzavaju i podiu na vei nivo procedum i tok naunog istraivanja, da iskoriste po vezivanje u raunarske mree vie raunara, radi obrade i pregleda podataka od vie ko risni ka istovremeno, te da na osnovu pristupa podacima mogu utvrditi konstmktnu i sa drajnu valjanost svojih istraivanja. Intemet omoguuje veliki broj istovremenih kori enja i razmena naunih informacija u svim etapama naunoistraivakog procesa, da se sagleda ta donose najnoviji radovi, kako da se doe do tih radova i kako da se uspo stave kontakti s autorima. Budui d aje upotreba Intemeta nezaobilazna, nivo primene u pojedinim etapama naunog istraivanja je razliit, to zavisi od predmeta i cilja istraivanja i kompetencija istraivaa da ga koristi. U fazi projektovanja istraivanja pomou Intemeta istraivai imaju mogunost da se u svako vreme ukljue u odreene tokove naune misli u svetu. Na taj nain, oni su u mogunosti da dobiju informacije o objavljenim lancima, njiho vom naunom nivou, da ih koriste u naunim istraivanjima, da pregledaju kataloge knjiara i biblioteka, liste elektronskih publikacija, pretrauju objavljene knjige, dobiju informacije o novim izdanjima u pojedinim naunim oblastima, da se upoznaju sa izda vakim planovima naunih ustanova, pretrauju sadraje asopisa, da dobiju informaci je o mogunostima i nainu namivanja asopisa, imaju mogunost da pregledaju nau ne i stmne lanke koji imaju posebnu vrednost za odreenu naunu oblast i si. Pomou Intemeta u bibliotekama se bre dolazi do: elektronskih baza bibliografija, kataloga.

44-_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ NI. Kundaina V. Banur indeksa, apstrakata, sadraja monografskih i periodinih publikacija, uvoda, predgovo ra, citata i si., do tampanih materijala, tekstova, slika, grafikona, tabela, memih instru menata, video zapisa, slajdova, leksikografskih odrednica i dmgih elektronskih infor macija, kao to su tekua istraivanja, njihovi autori i institucije koje ih realizuju. Osavremenjavanjem procesa dolaenja do naunih informacija tradicionalne bi blioteke aktivnosti, npr. pozajmice, uvanje dokumenata, katalogizacija, ni u kom slu aju ne ostaju zapostavljene. Naprotiv, njihov kvalitet primenom raunara i Intemeta se podie na vii nivo. Pretraivanje bibliografskih, katalokih i indeksnih baza u kompjuterizovanim bibliotekama (univerzitetskim i nacionalnim) postalo je sastavni deo istra ivakog procesa. Intemet omoguuje upotrebu kompjuterskih enciklopedija i sistema elektronskih oglasnih tabli. Anketiranje posredstvom Intemeta jedna je od istraivakih tehnika, kojonn se najbre dolazi do povratnih informacija o predmetu istraivanja. U zavrnoj fazi naunog istraivanja, tj. izradi izvetaja istraivanja, Intemet se koristi u: obezbeivanju najnovijih sadraja za izdvajanje velike koliine citata, prezen taciji rezultata istraivanja, razmeni elektronske pote, pregledu naunih prezentacija, formiranju privremenih i stalnih diskusionih gmpa, pristupu usko orijentisanim diskusionim gmpama (fommima), razmeni podataka i radova u elektronskom obliku pre obja vljivanja i si. Dostavljanje tekstova redakcijama naunih asopisa, odravanje veze iz dava tamparija i slino ubrzava proces upoznavanja korisnika sa informacijama. Intemet omoguuje razmenu podataka izmeu lanova unutar istraivakih ti mova, izmeu studenata i mentora, korigovanje mkopisa seminarskih radova, master radova i doktorskih disertacija, ubrzava i olakava diseminaciju naunih informacija. Oigledno je da na osnovu ovih mogunosti Intemet u naunoj delatnosti, u znaajnoj meri, kao i raunar, utie na menjanje klasino utvrenih etapa procesa naunog istrai vanja i to u korist stvaralatva istraivaa. Primenu Intemeta u naunoistraivakom radu prate i neki nedostaci: nesistematina lociranost najrazliitijih vrsta informacija; ostvarivanje kontakata sa ostalim nau nim radnicima lanovima istraivakih timova, mentorima, bibliotekama i sL, bez fizi kog kontakta; veliki broj podataka koji se dobiju pretraivanjem umanjuje kvalitet dobi jenih informacija; nepotpunost bibliografskih zapisa, koji pored naslova i opisa ili rezi mea rada ne sadre rad u celini; pronalaenje informacija o istraivanjima obavlja se metodom pokuaja i pogreaka, kao i sluajnim otkrivanjem i identifikovanjem k^unih rei; postojanje vee mogunosti zloupotrebe i plagiranja radova u odnosu na tampane izvore; nemogunost pronalaenja naunih informacija starijih od 15 godina; limitiran pretplatniki pristup asopisima i dmgo. Postoji odreeni broj usluga Intemeta koji se kontrolie preko ID broja i lozinke, za pojedine kategorije naunih radnika, posebno u katalozima i bazama podataka koje su licencirane, da odreene informacije ne bi bile dostupne nestmnim licima, zbog mogue zloupotrebe (npr. korienje testova inteligencije).

1.5.3. Klektronski izvori informacija

Elektronski izvori informacija ine grau kojom se upravlja posredstvom rauna ra. Postoje dva tipa izvora naunih informacija na Web-u. To su: (1) sajtovi koji sadre primame naune informacije i (2) primama mesta sa linkovima. Istraivai (doktoranti.

Akademsko pisanje

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _45

nauni radnici, univerzitetski saradnici) koji ele da saznaju i istrae naune probleme koji pripadaju naunoj oblasti njihovog interesovanja, moraju imati u vidu da su mogu nosti Interneta u tom pogledu veoma velike i znaajne. U vrednovanju naunih izvora koje Intemet nudi, potencijalno potrebnih istraivau, uzimaju se u obzir opti kriteriju mi, prema kojima se ocenjuje upotrebljivost i relevantnost rezultata pretraivanja. Pre ma D. Basari (2003), to su: (1) autorstvo, (2) sadraj, (3) stmktura i (4) mogunost pre traivanja. Autorstvo kao kriterijum u vrednovanju naunih izvora na Intemetu podrazu meva odgovore na pitanja: da li je autor naveden, postoje li podaci o njegovom zanima nju, iskustvu, stmnosti, da li je stmno kvalifikovan da pie o toj temi, da li je naveo izvore ili formirao spisak literature, da li je naveden neki kontakt podatak uz pomo ko ga se moe obratiti autom. Sadraj kao kriterijum za ocenu upotrebljivosti i relevantno sti -rezultata pretraivanja podrazumeva odgovor na pitanje da li Intemet stranica ima obrazovni ili promotivni karakter, nudi li linkove za dalje itanje, da li su u tekstu nave deni korieni izvori ili literatura, da li je namenjena nekoj odreenoj ciljnoj gmpi ita laca (studentima, uenicima), ili naunoj ili optoj publici i si. Struktura kao kriterijum za ocenu upotrebljivosti i relevantnosti rezultata pretraivanja podrazumeva da li je stranica pregledna i lako itljiva. Mogunost pretraivanja u svojstvu kriterijuma odnosi se na procenu da li se nudi mogunost pretraivanja i da li postoji opcija help. Dve mogunosti pronalaenja informacija na Web-u su: (1) preko pretraivaa i (2) preko direktorij uma. Informacije o svim vrstama sistema za pretraivanje se mogu dobiti .preko adresa: (http://www.searchenginewatch.com/links/), a linkovi za dalja pre traivanja, na adresi: (http://www.hw.ac.uk/libwww.im/prinakes/html). Postoje pretrai vali i di^ktorijumi specifini za odreene naune oblasti. 1.5.3.1. Pretraivai Pretraivai (pretraivaki alati) su posebno koncipirani sajtovi (portali koji cfunkcioniu i kao programi), koji omoguuju da se na Web-u pronau web stranice i dobyu informacije, podaci, fajlovi (video, grafiki, audio), e-mail adrese i si. i koji obez beuju da se na raunam uspostave direktne veze sa sajtovima koji se esto koriste, Pre traivai su organizovani razliito i na razliite naine indeksiraju Web-stranice. Direk torijutni s k x formirane liste sajtova dopunjene opisima i klasifikacijama. Ako se trae po sebni, manje poznati pojmovi tada je bolje koristiti pretraivae. Osnovni delovi pretraivaa su: polje za upis izraza koje korisnik eli nai, pull down meni za odrpivanje obima pretraivanja i dugme za poetak pretraivanja. Pri pretraivanju razliitih vrsta informacija prepomuje se korienje vie vrsta pretraiva a iz razloga to kvalitet pretraivanja moe znaajno da varira. Ni jedan pretraiva pojedinano ne pokriva ceo Web. Sa istim upitima, pretraivanje na nekom drugom pre traivau moe da bude uspenije ili loije. Sutina postupka pretraivanja Intemeta pomou Web pretraivaa svodi se na to da se u polje za unos teksta, koje se uglavnom nalazi u vrhu naslovne stranice pretrai vaa, unesu kljune rei ili fraze, na osnovu kojih e se vriti pretraivanje intemet sa draja. Pretraivai funkcioniu tako to na Web stranicama pomou kljunih rei trae navedene rei u tekstu, naslovima stranica i linkovima. Web pretraivai prikazuju re zultate pretraivanja i stvaraju liste dokumenata (po naslovu i adresi mrene stanice URL) i prikazuju njihov kratak sadraj. Rezultati pretraivanja se prikazuju na takozva

46

M. Kundaina V. Banur

nim rezultatskim stranicama. Na efekat pretraivanja utie koliina podataka, brzina promene, gaenje linkova i dr. Pretraiva daje ocene o nivou poklapanja. Ocena se svodi na broj ponavljanja zadatih rei u pretraenom dokumentu. to je vei broj pona vljanja rei, rezultat e biti bolje rangiran na listi. Na osnovu duine liste rezultata i oce na mogu da se pregledaju svi pronaeni dokumenti ili se upit menja (optimizuje), dok se ne doe do razumljivo kratkog spiska. Pretraivai se mogu razvrstati u pet grupa: (1) opti pretraivai, (2) metapretraivaki alati, (3) predmetni katalozi, (4) predmetni vodii i (5) specijalizovane baze po dataka.

Opti pretraivai. Opti pretraivai se koriste za pretraivanje punog teksta mrenih stranica, po kljunim reima.
Opti pretraivai AltaVista (http ://www.altavista .com) All The Web (http://www.alltheweb.com) Aol (http.//www.search.aol.com) About (http://www.about.com) Ask Jeeves (http://www.ask.jeeves.com) AllTheWeb.com (http://www.alltheweb.com) Direct Search (http: //www.freepint.com/gary/direct.htm) Google (http://www.google.com) Gigablast (http:www.gigablast.com) Gigablost (http://www.gigablost.com) HotBot (http://www.hotbot.com) Excite (http://www.excite.com) InfoSeek (http://www.infoseek.com) Lycos (http://www.lycos.com) Looks mart (http://www.looksmart, com) Overture (http://www.overture.com) Open Directory (http://www.dmoz.com) Search engine watch (http://www.searchenginewatch.com) Teoma (http://www.teoma.com) Pretraiva za naunu i strunu literaturu: GoogleScholar (http://scholar.google.com) Scirus (www.scirus.com) Pretraivai po regijama i dravama: Evropa: EuroFerret (http://www.euroferret.com/) Francuska: (http://www.voila. fr. i http://www.francite.fr) Nemaka: (http://www.suchen.com) Nacionalni pretraivai u Srbiji: BeoCity (http://www.beocitu.com) Infomap (http://www.rs)

Akademsko pisanje Katalog domaih web lokacija (http://www.webadresar.com) Krstarica (http://www.krstarica.co.rs) Podlupom (http://www.podlupom.com) Pogodak (http://www.pogodak.co.rs) SerbianPortal (http://www.serbianportal.net) Srpko (http://www.srpko.com) erlok (http://www.rsstart.co.rs) Yuhoo (http://www. serbiancafe.com/rshoo/) YuSearch (http://www.rssearch.com)

47

AltaVista. To je jedna od najveih i najstarijih baza Web lokacija, koja sadri linkove vie milijardi W ^eb stranica, izvora informacija i multimedijalnih datoteka. U pretraivanju koristi kljune rei (moe vie od jedne) ili fraze (specifini izrazi koji se sastoje od dve i vie rei) koje se stavljaju u navodnike. Po stranici pokazuje dvadeset naslova dokumenata i njihove adrese i omoguuje brzo listanje narednih stranica. Kori sti i kategorizovani indeksar koji omoguuje dolaenje do traene teme. Omoguuje specijalizovanu pretragu slika, audio zapisa, video datoteka i direktorij uma. Da bi se fokusirale pretrage koristi se Advanced Web Search ili Special. W & za. Translate omoguu je prevod W ^eb stranica na devet jezika. Related Pages pronalazi W ^eb stranice koje su sline stranici koja je rezultat pretraivanja. Pretraiva je mogue lokalno ograniiti na pojedine dravne domene, npr. .de (za Nemaku), .fr (za Francusku). lofoseek. To je opti pretraiva, koji slui za pretraivanje baza srednje velii ne. Grupie stranice sa istog sajta i omoguuje njihovu identifikaciju. Excite kao opti pretraiva, trai informacije pored tanog izraza i na osnovu koncepta. Razvija se pre ma predmetnom katalogu. Lycos je opti pretraiva koji se, kao i ostali, moe ograni iti na pretraivanje slika, audiodatoteka itd. Crawlers se koristi za neprekidno pretrai vanje mree i traenje novih stranica i to za tano odreene informacije i stvaranje lin kova izmeu razliitih stranica. Belei URL svake poseene stranice. Pogodan je za tra enje informacija o odreenoj temi unoenjem kljunih rei i fraza. G k>ogle. Najpopularniji i najvei svetski opti Web pretraiva za iru upotrebu je Google. Koristi rezultate sa preko etiri milijarde stranica, rangiranih prema poseb nom logaritmu. Omoguuje da se pretraivanjem, na osnovu zadatog upita doe do naj veeg broja najrelevantnijih rezultata. Google posveuje veliku panju sajtovima nau nih institucija, pri emu klasifikuje naune sajtove prema oblastima kojima se bave. Pri menjuje se u sluajevima kada se nije sigurno koje kljune rei da se koriste. Sajtovi su rangirani po stepenu poseenosti i po ukupnom broju linkova na W^eb-u, koji ukazuje na te sajtove. Sadri adrese instituta i servisa za pretraivanje baza podataka. Deo baze po dataka najveeg svetskog pretraivaa, koji obuhvata sadraje naunog i strunog ka raktera iz svih oblasti naziva se Google Scholar (http://www.scholar.google.com). Sadri i linkove ka punim tekstovima.
Google omoguuje istraivaima pretraivanje na matemj em jeziku. Meu ponu enim jezicima nalazi se i srpski. Stranice na kojima osnovni jezik nije engleski mogu se, pomou specijalnog servisa ovog pretraivaa prevesti na engleski. Pomou ovog pretraivaa mogue je pretraivanje sadraja koji su vezani za odreene geografske regione, drave i si. Google funkcionie tako to se kljuna re ili fraza za kojom pretrai-

48_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Ivi. Kundaina V. Banur va treba da traga unose u prazno polje, koje se obino nalazi pri vrhu stranice. Napred no pretraivanje se ostvaruje preko Advanced Search, koji omoguuje uvoenje veeg broja ogranienja u pretraivanju (iskljuivanje odreenih rei, filter koji odstranjuje linkove sa nepoeljnim sadrajima, slike odreenih dimenzija, itd). Ukoliko se unese nepravilna re ili fraza, dobije se na vrhu.rezultata istraivanja preporuka za pravilno upisivanje date rei ili fraze, to je veoma korisno za one koji slabije poznaju engleski jezik. Krstarica. Najposeenija Web lokacija u Republici Srbiji je Krstarica. Sadri raznovrsnu i auriranu ponudu linkova (katalog sajtova) sa 30000 adresa domaih i svetskih Web lokacya, grupisanih po tematskim oblastima. Pretraivanje se vri pomo u upita za upis kljunih rei ili pomou kategorija u katalogu (direktorijumu). Upit moe da prosledi na jedan od svetskih pretraivaa. Poseduje dva renika: englesko-srpski i nemako-srpski, s mogunou prevoenja rei u oba smera. Nalazi se na adresi: (http://www.krstarica.co.rs). Na jednoj stranici prikazuje deset linkova. Rs S ^ r c li. Pretraiva Rs Search je specijalizovan za rs web sajtove. Funkci onie po principu pretraivanja adresa Web lokacija, koje se pronalaze preko kljunih rei, fraza ili se adrese koje su potrebne nalaze pretraivanjem kategorija kojih ima 12. Svaka kategorija sadri etiri ili pet potkategorija koje su tematski razvrstane po razlii tim oblastima, koje su date na indeksnoj stranici u vidu direktorij uma. U okviru ovog pretraivaa postoji i e-mail adresar. Prijavljivanje nove adrese i pronalaenje adrese, npr. naunog radnika, obavlja se preko kutije koja se nalazi pored web-pretraivaa. Za te potrebe je dovoljno znati ime, prezime ili ime dobavljaa, na kome se traena adresa nalazi. Jedini je pretraiva u kome se moe podeavati broj naenih linkova po stranici. Nedostatak ovog pretraivaa je to ne prepoznaje srpska slova. Nalazi se na adresi: (http://www.rssearch.com).

Pogodak. Najvei pretraiva Intemeta za korisnike u Srbiji, kompletno prila goen srpskom jeziku. Pogodak omoguuje pretraivanje slika, audio i video materijala, kao i adresa e-pote. Posebna pogodnost Pogotka, koja ga izdvaja od ostalih pretraivaa je u tome to na njemu nema sadraja van domaeg Intemeta, to moe da olaka posao pretraiva nja, jer ne dolazi do meanja sa sadrajima iz susednih zemalja i to je pretraiva u potpunosti prilagoen, odnosno podrava pretragu po padeima, rodu i broju, kao i upo redno pretraivanje u irilici i latinici. Pored pretrage wba. Pogodak pretrauje i sve blogove na srpskom jeziku. Nalazi se na adresi: (http://www.pogodak.co.rs). Budui da se Intemet razvija, pojavljuju se razni Web portali kojima se nalaze linkovi ka razliitim W ^eb lokacijama, razvrstani po iSategorijama i potkategorijama, a te linkove predlau sami posetioci ili vlasnici sajtova. Takav je SerbianPortal sa mnotvom linkova, informacija, oglasa, foruma na adresi: (http://serbianportal.net).
1.5.3.2. JMetapretraivai Budui da su pretraivai pojedinane pretraivake maine nijedan od njih ne pokriva ceo Web. Metapretraivai omoguuju simultano postavljanje uputa mnogim pojedinanim pretraivaima. To znai da su metapretraivai alati posrednici, koji pre trauju nekoliko pretraivakih alata istovremeno. Metapretraivai (nadpretraivai)

Akademsko piscinje_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 49 vre i dodatno pretraivanje rezultata, ime se prevazilaze nedostaci pojedinanih siste ma pretraivanja. Razlikuju se po tome koje pojedinane pretraivae koriste, ta poka zuju i da li vremenski ograniavaju pretraivanje. Nude izbor mrenih stranica na koji ma se mogu nai druge mrene stranice i baze podataka. Metapretraivai nemaju vla stite kataloge ili indekse Web strana, ve na zahtev pretrauju druge Web pretraivae, pozajmljujui njihove rezultate. Funkcioniu tako da automatski prosleuju upit na vei broj drugih Web pretraivaa, zatim od njih preuzimaju rezultate tamonjih pretra ga i sintetizuju potpuno nov zbimi izvetaj, a izbegavaju eliminisanje duplih rezultata ili stranica koje vie ne postoje. Metapretraivanje je za istraivaa korisno jer moe da eliminie iste ili pono vljene rezultate, koji bi se dobili ponavljanjem iste pretrage na razliitim pretraivai ma, ali i zato to uvodi novi nivo rangiranja na osnovu zbimih rezultata, uzetih sa ma tinih pretraivaa. S dmge strane, rezultati metapretrai vanj a zavise od tanosti pojedi nih pretraivaa, pa su zato metapretraivai dobri onoliko koliko su proseno dobri pretraivai na koje se oslanjaju. Metapretraivai MetaCrawler (http://www.metacrawler.com) Copernic (http ://www.copemic.com) ProFusion (http://www.profusion.com) Chubba (http://www.chubba.com) AskJeeves (http://www.askjeeves.com) WebFerret (http://www.ferretsoft.com/netferret) Mamma (http://www,mamma.com) Dogpile (http:www.dogpile.com) Vivisimo (http://www.vivisimo.com) Kartoo (http://www.karto.com) DogpUe je metapretraiva koji daje zajedniku listu rezultata istovremenog pre traivanja najveih pretraivaa i podatak iz koje baze je povuen neki dokument. Vivi simo je metapretraiva koji daje klasifikovanu listu rezultata iz baza podataka svih glavnih pretraivaa. ICartoe je pretraiva koji rezultate pretraivanja prikazuje vizuel no sa linkovima izmeu sajtova na osnovu kljunih rei. 1.5.3.3. Predmetni katalozi Predmetni katalozi predstavljaju sajtove koje ureuju urednici za pojedina podmja po hijerarhijski organizovanim predmetnim odrednicama. Nazivaju se i direktori jumi. Praktini su za zapoinjanje pretraivanja, ako se trai opta informacija. Pred metni katalozi se ne prave automatizo vano, ve ih sastavljaju urednici. Web katalozi su spiskovi i popisi probranih Web sajtova i stranica, razvrstanih u gmpe i podgmpe unu tar hijerarhije ljudskog znanja i delatnosti, a na osnovu posebno utvrenih kriterijuma, koji se mogu razlikovati od kataloga do kataloga. Zbog mnog rada, katalozi pokrivaju

50

M. Kundaina V. Banur

relativno mali deo 'Weba, u odnosu na maine za pretraivanje. Obim postojeih kataloga iznosi tek 1,00% ukupnog broja \Veb stranica na Intemetu, ali je po pravilu to i najbolji deo Weba. Veliki katalozi imaju kvalifikovane urednike i posebno obueno osoblje koje pri ma sugestije od korisnika, razvrstava Web stranice po kategorijama i dodaje ih u cen tralni katalog. Ponekad, urednici Web lokacijama dodeljuju odgovarajui broj bodova, kojima se vri njihovo rangiranje. S obzirom na to da su korisnici mnogo bolji u ocenji vanju sadraja stranica od maina za pretraivanje, Web pretraivai zasnovani na kata lozima prikazuju manji broj pronaenih rezultata nego maine, ali ti rezultati po pravilu vie odgovaraju onome to korisnik trai. Meutim, njihovi rezultati nisu ba najsveiji. Poto su ljudi sporiji od maina za indeksiranje, potrebno im je znatno vie vremena da bi se jedno mesto na Intemetu uvrstilo u katalog. Pretraivanje preko direktorijuma je pogodnije u sluajevima kada su pojmovi koji se trae opteg karaktera ili su populami. Predmetni katalozi Alpha Search (http://www.calvin.edu/library/searreso/internet/as/) Britannicas "W ebs best sites (http://www.britannica.com) omoguuje pristup Encyclopediji Britannici BUBL link (http://www.bubl.ac.uk/link/) (pokriva akademske teme) Galaxy (http://www.galaxy.com) Infomine (http:www://.infomine.edu) Librarians Index to the Intemet (http:www.lii.org) Looksmart (http://looksmart.com) Open Directory Project (http://www.dmoz.org) Yahoo (http://www.yahoo.com) Wikipedija (http://www.wikipedia.org) Interent encikopedija koja je i na srpskom jeziku.

Yahoo. Dmgi po veliini predmetni katalog, koji organizuje mrene stranice svrstavajui ih u teme i podteme na bazi kataloga, jeste Yahoo. To je, zapravo, direkto rijum sa indeksiranim temama. Radi se o pokuaju katalogizacije celokupnog Web-a. Pomou ovog pretraivaa pretraivanje se obavlja po predmetu ili temi. Ukoliko Yahoo ne moe dati odgovor, on korisnika automatski preusmerava ka Google-u. Pred stavlja najposeenije mesto na Web-u. Obuhvata preko milion sajtova. Oko 40,00% svih lokacija na mrei je u bazi ovog pretraivaa. Ima oko deset milijardi posetilaca meseno. Linkovi se pre stavljanja u bazu analiziraju, potom ranguju ili odbacuju. Sami korisnici predlau formiranje novih kategorija, tako to prijavljuju svoje sajtove u kate gorije koje do tada nisu postojale. Pri pretraivanju podaci se dobijaju sledeim redom: kategorije, Web lokacije, W ^eb stranice, novosti, dogaaji. Ukoliko se unese re koja moe da obuhvata vie kategorija, najpre se dobiju kategorije, pa se tek onda biraju saj tovi i konkretni sadraji. Za kvalitetnije pretraivanje potrebno je koristiti fraze ili vie kljunih rei u jednom pretraivanju. Yahoo ne prihvata logike operatore za pretraiva nje, a fraze (vielane izraze) je potrebno stavljati u navodnike. Na Intemetu postoji neko liko desetina nacionalnih verzija ovog kataloga.

Akademsko pisanje_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 51 1.5,3.4. Predmetni vodii Predmetni vodii su mrene stranice na kojima se nalaze zbirke hipertekst veza (linkova) na web stranicama, na kojima se obrauje odreena tema. Sakupljaju ih eks perti. Poznati su: Argus Clearinghouse (http://www.clearinghouse.net) i Vitual Library (http://www.conbio.rice.edu/vl/database/).

1.6. SPECIJALNE BAZE PODATAKA.

Na Intemetu postoji vie baza podataka u kojima su pristupani radovi iz razlii tih naunih podruja. To mogu biti bibliografski podaci, indeksi, apstrakti, katalozi. U tim bazama dostupni su i celokupni radovi iz velikog broja asopisa, sve ee u PDF formatu (gde su radovi dostupni samo za itanje, ne mogu se menjati, a izgledaju kao u asopisu prelom strane i si.). Elektronske baze podataka se formiraju u specijalnim korporacijama, naunim in stitutima i bibliotekama za organizaciju bibliotekog fonda. Baze ine i zbirke automatizovanih kartoteka koje se, na zahtev korisnika mogu pretraiti, kopirati i tampati. Njima se mogu dodavati novi podaci, a zastareli uklanjati. Neki imaju ak i p>etnaestominutno auriranje podataka. Meutim, trokovi pristupanja bazama podataka umanjuju stepen ko rienja, jer veina komercijalno funkcionie. Za potrebe formiranja baze podaci se pret hodno klasifikuju i ifriraju. Biblioteke u svojim bankama podataka poseduju sve infor macije o sopstvenom knjinom fondu. Povezivanjem baza podataka u raunarsku mreu mogue je veoma lako ustanoviti da li neka od biblioteka poseduje traeni dokument. Pre ma vrstama informacija, baze podataka se formiraju kao: (1) referentne (sadre skraene i saete informacije) i (2) izvorne (sadre podatke o samim injenicama). Referentne baze podataka se dele na bibliografske i na referentne u uem smislu. Bibliografske baze podataka su vrsta elektronskih referentnih baza, koje sadre osnovne podatke o objavljenim radovima. Pored imena autora, godine izdanja, naziva publikaci je, naziva lanka, godita, broja sveske, stranica, sadre: afilijacije autora (naziv ustano va u kojima autori rade), kljune rei i rezime rada, jezik na kome je rad objavljen i spi sak literature koji pripada svakom radu. Neke bibliografske baze imaju i hiperveze pre ma delovima radova. Nazivaju se citatne baze, jer omoguuju izraunavanje indeksa ci tiranosti, kojim se utvruje koliko su pojedini istraivai, istraivaki timovi, naune in stitucije i naune oblasti citirane. Da bi neki naunik uao u citatnu bazu podataka po trebno je da ispuni odreene usiove: (1) pripadnost naunom polju, (2) naunu original nost, (3) citiranost u drugim izvorima. Neke elektronske biblioteke baze raspolau sa apstraktima, pa ak i sa punim tekstovima radova i to u dva oblika: (1) istom tekstu bez grafikona, formula, slika, tabela, istaknutih delova i fusnota i (2) originalnom tekstu sa svim strukturalnim delovima. Referentne baze podataka u uem smislu sadre samo podatke o lokacijama tra enih izvora. Tu spadaju adresari, poslovni vodii o institucijama, bibliotekama, knjia rama, sajmovima knjiga. Ove baze sadre identifikacione podatke o naslovima publika cija s linkovima ka popisima biblioteka u kojima se taj naslov nalazi. Preko nekih od

52_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ M. Kundaina V. Banur njih je mogue direktnom vezom naruiti kopije lanaka. Ne mogu se pretraivati preko kljunih rei. Izvorne baze podataka, obuhvataju: (1) baze podataka s kompletnim tekstovima, (2) baze podataka s numerikim podacima, (3) baze podataka s tekstualno-numerikim poda cima, (4) baze podataka s kompjuterskim programima i (5) baze podataka sa slikom. Postoji vie baza podataka koje prate nauke o obrazovanju kako u optim, tako i u uim dimenzijama. U bazama podataka se nalazi uglavnom literatura objavljena posle 1960. godine. Drave Evrope su povezale svoje informacione centre u mreu EURONET sa oko 150 baza podataka.

1.6.1. ISI-jeve baze podataka ISI-Jevi citatni Indeksi. Institut za naune informacije (Institute for Scienti fic Information) (http://www.isinet.com), u sastavu je informacione komercijalne kor poracije Thomson (Filadelfija, SAD). Omoguuje selekcioniranje naunih informacija u multidisciplinamim bazama podataka, od 1962. godine. Korporacija je vlasnik vie seri ja bibliografskih baza o objavljenim radovima u odabranim asopisima. Baze su komer cijalne prirode i pojavljuju se u vie verzija: papirnoj, CD-ROM, i \Veb verziji. U 2007. godini sadri vie od 20 miliona radova, iz vie od 9321 asopisa. Po jednom CD-ROJM U omoguuje pristup na oko 630 O O O objavljenih lanaka, koji imaju vie od IO mili ona citatnih referenci. Ove baze se mogu pronai na adresi: (http://www.webofscience.com). ISI-jevi citatni indeksi su: SCI Science Citation Index, SCIe Science Citation Index Expandend, SSCI Social Science Citation Index, AHCI Arts and Humanities Citation Index-e, WoS Web of Science. Science Citation Index (SCI). Spisak naunih navoda je citatni indeks ISI-jeve baze podataka, u web verziji, koja obrauje za 2007. godinu 3729 asopisa i pokriva sve grane nauke 150 naunih disciplina, kroz bibliografske informacije, autorske sa etke i citirane reference. SCI omoguuje: pronalaenje relevantnih lanaka i mesta u publikacijama na kojima se moe pronai delo nekog autora ili informacija o nekom poblemu. Prua pristup tekuim i retrospektivnim bibliografijama, omoguuje praenje stvaralatva pojedinih autora, merenje uestalosti i uticaja citiranih naunih publikacija, odreivanje meusobnog citiranja pojedinih autora i praenje istraivakog rada pojedi nih institucija. Baza omoguuje da se u izabranoj periodici sistematski utvrde veze iz meu objavljenih radova i na osnovu njih otkrivaju i mere najoptiji tokovi kretanja in formacija u nauci. Ova baza pokriva samo pet do sedam procenata ukupne svetske na une produkcije. Podaci su dostupni preko sedmino auriranih web stranica, CDROM-ova, kroz baze podataka SciSearch i on line, preko institucija koje funkcioniu kao partneri u distribuciji.
SCI baza raspolae sa tri meusobno povezana indeksa: (1) Indeks izvora (Sour ce Index), (2) Indeks permutacija (Permuterm Subject Index) i (3) Indeks citata (Cita tion Index). Indeks izvora {Source Index) predstavlja spisak objavljenih radova, sa na slovom i podacima o publikaciji naznaenim u SCI-u, u obuhvaenim periodinim izda njima u toku godine po autorima. U njegovom sastavu se nalazi Corporate Index (na znaava i geografsku pripadnost i filijaciju autora), koji sve podatke o navedenim rado

Akademsko pisanje_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 53 vima pojedinanih autora koji pripadaju nekoj instituciji (fakultet, institut, univerzitet) grupie i sreuje prema abecednom redu. Indeks permutacija {Permuterm Subject Index) je predmetni registar nastao isti canjem najvanijih izraza iz obraenih lanaka (sadri znaajne rei iz naslova sparene s drugim znaenjskim reima, poredane prema glavnim i uim pojmovima i ime prvog autora). Koristi se kad istraiva nema kljuni lanak, ili kad lanak koji istraiva po znaje nije citiran u Citatnom indeksu. Indeks citata {Citation Index) sadri abecednu listu autora koji se pojavljuju u popisima literature ili podnonim napomenama svih radova navedenih u Indeksu izvora, pri emu je za svako citiranje navedeno prezime prvog autora, godina objavljivanja, na slov publikacije, svezak i stranice. Pretraivanjem ovog indeksa mogu se identifikovati lanci u kojima su citirani ili u kojima su preporueni poznati izvori. U citatnom indek su mogue je pogledati rad koji je autoru ve poznat, sa namerom da bi se otkrili novi nauni radovi koji su u njemu citirani. Indeks omoguuje da se pronau lanci u kojima je citirana ista referentna literatura i time pripadaju slinoj oblasti istraivanja. Ovaj po stupak se naziva unakrsno pronalaenje referentnih radova. Znaajni radovi su citirani u velikom broju lanaka, pa e kao takvi biti znaajni za problem istraivanja. Nedostatak SCI-baze je: ogranienost na naunu periodiku i neznatan broj knjiga, izostavljanje ostalih monografskih dela, strune periodike, visokokolskih udbenika i znaajnih nauno-populamh radova, kao i zasnovanost iskljuivo na engleskom jeziku.

Science Citation Index Kxpandend (SCIe). To je multidisciplinarna baza po dataka iz oblasti prirodnih, biomedicinskih i tehnikih nauka. Za 2007. godinu obuhvata 6700 vodeih svetskih asopisa iz 150 naunih disciplina. Postoji razlika izmeu CDROM i on line izdanja. Sadri vie za 2100 asopisa od tampane i verzije na kompakt disku. Ti naslovi se nalaze u Web of Science-u (on line verzija, sva tri citatna indeksa: SCI, SSCI i AHCI). Na osnovu tih naslova se rauna impakt faktor. Ova baza podataka ukljuuje sve citatne reference iz indeksiranih lanaka. Nedeljni prirataj u ovoj bazi je oko 20000 novih referenci i 423000 novih citatnih referenci. Social Science Citation Index (SSCI). Indeks citata u drutvenim naukama je ISI-jeva multidisciplinarna baza podataka, koja obuhvata asopise iz oblasti drutvenih nauka. Formirana je sedamdesetih godina prolog veka. Za 2007. godinu obrauje 1986 asopisa, pokrivajui vie od 50 drutvenih naunih disciplina i relevantne lanke iz vi e od 3300 vodeih svetskih naunih asopisa. Od 1992. godine sadri saetke na engle skom jeziku, za vie od 60,00% radova. Naslovi radova se nalaze na W ^eb of Science-u i ulaze u skup onih na kojima se rauna impakt faktor. Citatni indeksi se sastoje od citira nih referenci iz priloga u asopisima, objavljenih tokom odreenog vremenskog perio da. Sastoji se od: indeksa permutacija (navodi radove po kljunim reima), indeksa iz vora (navodi lanke sloene po autoru) i Indeksa citata. Dostupan je preko Dialog-a, BRS-a i DIMDI-a, kao i na CD ROM-u. Ne postoji razlika izmeu CD-ROM i on line izdanja. Arts and Humanities Citation Index (AHCI). To je ISI-jeva baza podataka, nastala 1975. godine. Za 2007. godinu obrauje 1160 vodeih svetskih asopisa i rele vantne teme iz 6800 ostalih asopisa iz podruja umetnosti i humanistikih nauka. Ti naslovi se nalaze na W ^eb of Science-u, i ulaze u skup onih na kojima se rauna impakt faktor. Ne postoji razlika izmeu CD-ROM i on line izdanja.

54

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _M. Kundaina V. Banur

Web of Science (V ^ ^ o S ). To je ISI-jev servis podataka, koji objedinjuje navede ne tri citatne baze podataka (SCIe, SSCI i AHCI), koje se mogu istovremeno ili zasebno pretraivati, sa vie od 20 miliona radova iz vie od 9320 asopisa. Donosi podatke za vrednovanje asopisa i podatke za otkrivanje istraivanja koja su uticala na nastanak ne ijeg publikovanog rada. Pretraivanje se izvodi prema prezimenu i inicijalima svih autora, adresi autora, prvom autoru citiranih radova, naslovima asopisa, svim reima iz naslova i saecima na engleskom jeziku, od 1992. godine i kljunim reima koje su iza brali autori lanaka.
Univerzitetska biblioteka Svetozar Markovi u Beogradu ima on line pristup citatnim indeksima i izrauje bibliografije citiranih radova za naune radnike u Republici Srbiji, prema bazi podataka Science Citation Index, odnosno prema ISI Web of Science koje priznaje Ministarstvo nauke. Za to je potrebna kompletna bibliografija istraivaa, hronoloki sreena, koja se predaje u Odeljenju za informacije i razvoj bi bliotekog sistema Biblioteke, lino ili elektronskom potom. Pretraivanje citiranosti radova pojedinih autora se izvodi tako to se svaki rad iz bibliografije autora posebno pretrauje, i to prema prvom autoru. Istraiva, uz bibliografiju citiranosti na memoran dumu Biblioteke dobija zvanini dokument o broju citata. Bibliografski zapis sadri autore koji su citirali rad, naslov rada u kome je citiran, naziv asopisa, godite, broj, stranice i koji rad je citiran. Bibliografski zapis o citiranosti Record 1 of 7 Author(s): Chang, WH; Shoback, D. Title: Extracellular Ca2+-sensing receptoris an overview Source: CELL CALCIUM, 35 (3): 183-196 mar 2004 Cited References: Zivadinovic D, 2002, Endocrinology, V143, P445. Kontakt: citiranost@unilib.ac.yu. Adresa: (http://www.unilib.bg.ac.yu/usluge/citiranost/index.php). Pristup bazama Instituta za naune informacije Thomson (Filadelfija), i to punim tekstovima naunih radova i publikacija, realizuje se preko mrene platforme ISI Web o f Knowledge (httpwww.isiwebofknowledgecomoboutwork2.html). Ovlaeni korisnici imaju potpun pristup. Namena ISI-baza je dvojaka: (1) omoguuju istraivaima upo znavanje sa naunom literaturom i (2) koriste se u scijentome trij skim istraivanjima. Imati lanak evidentiran u ISI-jevim bazama podataka znai imati objavljen la nak u asopisu koji ta baza podataka obrauje. Biti citiran prema citatnim ISI-jevim ba zama podataka znai da se na odreen rad neko od istraivaa poziva, nezavisno od toga gde je rad objavljen i kakvog je kvaliteta. To moe biti i sam autor iji se rad nalazi u korpusu asopisa koje obrauju ISI-jeve baze podataka. Iz tih razloga, pre odluke o mestu objavljivanja naunog lanka potrebno je proveriti da lije asopis pokriven u ISIjevim bazama podataka, tj. nalazi li se u listi naslova asopisa.

Akademsko pisanje_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 5^ ISI-jeve baze imaju propisane usiove za uvrtavanje nekog asopisa u bazu. Ti uslovi su: kvalitet sadraja objavljenih lanaka, redovnost izlaenja (na uvid se uredni ku dostavljaju tri sukcesivna broja), pridravanje meunarodnih standarda u oblikova nju asopisa, informativnost naslova, sadrajna preciznost naslova priloga i apstrakata, kompletnost bibliografskih informacija za citirane reference i pune adrese autora, zatim naslove lanka, apstrakte i kljune rei na engleskom jeziku, meunarodnu raznolikost po autorima izvomih i citiranih lanaka (Kujundi 2004: 1IO). ISI-jevi sajtovi i adrese www.isinet.com/isi/journals/ proveravanje da lije asopis u ISI-jevim baza ma podataka postupci ukljuivanja asopisa u ISI-jeve citatne baze. http://isiknowledge.com Publication Processing Department, ISI, 3501 Market Stret, Philadelphia, PA 19104, USA Adresa za dostavljanje asopisa za evaluaciju.

Current Contents (CC). To je jedna od ISI-jevih bibliografskih izvora i multidisciplinamih baza pregleda sadraja periodinih publikacija, ali i originalnih naunih dela na engleskom jeziku s meunarodnom recenzijom. Nazvana je Tekui sadraj, jer prua podatke o toku objavljenih naunih informacija i omoguuje pristup bibliograf skim zapisima vie od 8000 meunarodnih asopisa i knjiga. Omoguuje pristup sadr ajima i bibliografskim podacima tekuih brojeva vodeih meunarodnih asopisa iz svih podnaja nauke. Current Contents nalazi se na adresi: (http://scientific. thomsonreuters.com/products/cc/). tampa se u depnom izdanju, u sedam serija sed mino, iz sedam podruja ljudskog znanja. Tromeseno izdaje kumulativne indekse s adresama izdavaa publikacija. Svaki broj, izmeu ostalog, sadri na poetku popis na slova publikacija, a na kraju indeks autora sa popisom adresa. Za razliku od drugih se kundamih publikacija, pored bibliografskih podataka, donosi snimljen sadraj periodi nih publikacija, koje tek treba da izau iz tampe. Za priblino 85,00% referiranih pu blikacija prua autorske apstrakte i oznaava koji radovi mogu biti narueni i ko ih je objavio. Pretraivanje se izvodi po sadrajima i bibliografskim podacima (autorskom apstraktu, autoru, kategoriji, ISBN broju, instituciji, asopisu, kljunim reima, jeziku, naslovu, ISSN broju, godini i nizu publikacije itd). Svaki istraiva u ovoj bazi moe pronai asopise i nauna podruja koji ga interesuju, u grupi najkvalitetnijih svetskih asopisa. Baza je korisnicima dostupna u tampanoj, CD-ROM i on line verziji. CC je mogue pretraivati kao jedinstvenu bazu (CCALL), ili po pojedinanim bazama. Journal Citation Report (JCR). To je posebna ISI-jeva baza podataka, iji je proizvoa ISI W'eb of Science, koja sadri statistike podatke o faktoru uticaja asopi sa, podatke o strunoj kategoriji asopisa, kao i podatke o relativnoj vrednosti asopisa u odreenoj kategoriji, sve na osnovu merenog faktora uticaja (Impact Factor IF) i jo nekim indikatorima o strukturi citiranja. Jumal Citation Report je dostupan na adresi: (http://scientific.thomsonrent.ers.com/ products/jcr). Omoguuje rangiranje, evaluaciju, kategorizaciju i uporednu analizu asopisa. Svake godine donosi pregled citiranosti po jedinih asopisa. Dostupan je u obliku dva izdanja JCR Science Edition, koji obraduje oko 5700 asopisa i JCR Social Sciences Edition, koji obuhvata oko 1700 asopisa koji su preuzeti iz citatnih baza podataka ili iz Current Contentsa.

56_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ M. Kundaina V. Bandur 1.6.2. Baze podataka koje prate nauke o obrazovanju Baze podataka koje prate obrazovanje su: Educational Resources Informatin Center (ERIC), British Education Index (BEI), Psychological Abstracts (PsycINFO), PsycARTICUES, Education Abstracts, Social Science Research Netvi'ork Electronic Li brary, Physical Education Index, Sociogical Abstracts, Criminal Justice Periodicals Index, Disertation Abstracts, the Philosophers Indeex, ArtBibliographies Modem. Podatke o bazama koje prate nauke o obrazovanju iznose Milan Matijevii i sar. (2003). ER.IC. Education Resources Informaton Center je baza koja pokriva sve aspekte obrazovanja i vaspitanja. Formirana je u okviru Informacionog centra za resurse u obrazovanju, u sastavu amerike vlade. ERIC se nalazi na adresi: (http://www.eric.ed.gov). iroj naunoj javnosti omoguen je pristup bez materijalne nadoknade u kompjuterizovanim univerzitetskim bibliografskim bazama, dok se teksto vi dobijaju uz nadoknadu. Sastoji se od dva tampana dela indeksa: CIJE (Current Index to Journals in Education) koji prati vie od 750 asopisa i RIE (Resources in Educatuion) koja obrauje naune izvetaje, konferencije, nastavne programe, bibliografije, zakonska akta, doktorske disertacije i si. Ova baza donosi tezaurus ili kontrolisani re nik, koji sadri kljune rei za podruje vaspitanja i obrazovanja. ASSIA. Applied Social Science Index and Abstracts je vrsta baze podataka koja sadri indekse i apstrakte lanaka u asopisima primenjenih drutvenih nauka, meu ko jima je i obrazovanje. Pokriva vie od 500 asopisa iz Velike Britanije i Amerike. Moe da se koristi na Data-Star, a dostupna je i preko CD ROM-a, pod nazivom ASSIA plus. LISA (Library and Information Acience Abstracts) i ISA (Information Science Abstracts) su baze podataka u kojima se nalaze apstrakti raznih naunih dela. Na hostu se nalaze pod nazivom DIALOG. To je meunarodni host u kojem je mogue pretraivanje preko 400 najvanijih baza podataka u svetu. BEI. British Education Index je deo baze ERIC International sa podruja Veli ke Britanije, Kanade i Australije, a koja sadri bibliografske zapise podruja predkol skog i kolskog vaspitanja, profesionalne orijentacije i doivotnog uenja. PsycHSTFO. Psychological Abstracts je baza psiholokih apstrakata i lanaka sa punim tekstom iz podruja psihologije i obrazovanja, iz 1700 asopisa, iji se lanci ob javljuju na 25 jezika. Na raspolaganju je i baza PsycARTICL.ES koja sadri i lanke sa punim tekstovima. Za izbor kljunih rei, pomou kojih se pretrauju bibliografske re ference uz bazu se koristi Thesaurus o f Psychological Index Terms. Education Abstracts. To je baza koja sadi bibliografske reference za 400 a sopisa s engleskog govornog podruja, prikaze knjiga i druga teorijska i metodoloka pitanja. Social Science Research Network. Electronic Library obuhvata Abstract Data base (sa 25000 rezimea naunih radova iz podruja drutvenih nauka) i Electronic Pa per Collection. EINTJS baza. Elektronski izvetaj o naunom uinku u Srbiji omoguuje uvid u nauni uinak pojedinaca, asopisa, ustanova, projekata, istraivakih timova. Infor mativni Web sajt za obrazovanje, moe se pronai na adresi; (http://www.infostud.com). EBSCO-baza se pojavljuje kao citatna baza, baza punog teksta i kao full page image baza. U njoj se mogu nai radovi iz velikog broja naunih i stmnih asopisa.

A-kademsko pisanje

57

organizovanih po pojedinim podrujima. Researcli-Iiidlex je biblioteka baza koja, po red ostalog, zahvata oblast psiholokog i pedagokog testiranja. Besplatna je i nalazi se na adresi: (http://citeseer.psu.edu). Baze apstrakata i baze periodinih tekstova izrauju se u elektronskoj formi i do stupne su na CD-ROM-ovima i na Intemetu. Baze se pretrauju preko kljunih rei. Pretraivanje baza se zasniva na principu kljunog lanka, koga istraiva prepoznaje kao najvanijeg za svoje istraivanje. Na osnovu referenci iz tog lanka istraiva lan ano nalazi ostale naune radove. Ako autor eli da njegov lanak proita neko u svetu, potrebno je obezbediti da se nalazi u postojeim konvencionalnim sekundamim izvorima. Od zastupljen osti ne kog asopisa u svetskim bazama podataka, koji je selektivan, ceni se njegova vrednost i vrednost lanaka objavljenih u njemu. Web stranice pristupa literaturi i najnovijim dostignuima u obrazovanju http://www.area.net (web stranica American Educational Research Association), http://www.lalc.kl2.ca.us/catalog/providers/185.html (web stranica American Educational Research Association), http://www.acer.edu.au/index2.html (web stranica Australian Council for Educati onal Research), http://www.bera.ac.uk (v^eb stranica British Educational Research Association), http://scre.ac.uk (web stranica Scottish Council for Research in Education), http://www.eera.ac.uk/index.html (web stranica European Educational Research Association), http://www.cem.dur.ac.uk (web stranica Curriculum Evaluation and Management Centre, verovatno najveeg centra na svetu za opaanje ove vrste), http://www.nfer.ac.uk (web stranica National Foundation for Educational Rese arch u Velikoj Britaniji), http://www.fed.cuhk.edu.hk/~hkera (web stranica Hong Kong Educational Rese arch Association), http://www2.hawaii.edu.hera (web stranica Hawaii Educational Research Associa tion), http://www.wera-web.org/index.html (web stranica Washington Educational Rese arch Association), http://www.ttu.eedu/ edupsy/regis.html (web stranica Chinese American Educati onal Research Association), http://www.msstate.edu/org/msera/msera.html (web stranica Mid-South Educatio nal Research Association, vrlo velikog regionalnog udruenja= iz SAD-a), http://www.ersc.ac.uk (web stranica Economic and Social Research Council u Ve likoj Britaniji), http://www.asanet.org (web stranica American Sociological Association).

SocioFakt. Citatna elektronska baza, formirana na Filozofskom fakultetu Uni verziteta u Novom Sadu, pod rukovodstvom Pere ipke. Pristup ovoj bazi ostvaruje se preko SocioFakt Open Access, koji je instaliran u Narodnoj biblioteci Srbije. Raspolae

58

M . K u n d a in a V . B a n u r

sa p o d a c im a a s o p is a iz dru tven ih nauka, o d 1991. g o d in e . P rate j e p o m o n e b a z e k o je sa d re p o d a tk e starijih aso p isa, k n jig a , a i ad resare i serv isn e in fo rm a c ije . Iz o v e b a z e m o g u se saznati p o d a c i o n a s lo v u rada, autorim a, a filija c iji autora, iz v o ru , saetku, k lju n im re im a , sp isk u referen ci, o sn o v n im p o d a c im a o a so p isim a . U p u n o m tekstu m o e se p reu zeti o d re e n b ro j ra d o v a. A d r e s a : ( h ttp :/ / w w w .c e o n . o rg.y u /rad ovi/socio fak t.h tm ).

Specijalne baze podataka. F o rm ira ju se p o o d a b ra n im tem am a. N a m rei se p ro n a la z e p o k lju n im re im a ili n e k o m o d k a ta lo g a , n a j e e u Y a h o o k a ta lo gu . D o b a z a n au n ih p ro je k a ta i d o k to rsk ih disertacija d o la z i se p re k o p o s e b n ih sajto va:
S p eciju ln e baze podataka

B eaucoup ( http://w w w .b eau co u p .co m ) D irect Search ( http://www.gwis-2.cire.gwu.edu/gprice/direct.htm ) L ibrarian s In d ex to the internet ( http://www.lii.org) Search .com ( http://www.search.cnet.com) Y a h o o ( http://www.yahoo.com )
D is s e r t a t io n s A b s t r a c t s In te n a tio n a l A p s tr a k t d o k to rsk ih d ise rta c ija , k o ji j e u o b lik u b ilte n a apstrakata d isertacija o d b ra n je n ih n a u n iverzitetim a u S A D i K a n a d i i n e k im d r u g im u n iv erzitetim a u svetu. S a d ri in d ek se autora i k lju n ih rei. Iz la z i m e s e n o u d v e serije A i B . S e rija A o b u h v ata h u m an istik e i d ru tv en e n au ke. Iz d a v a j e U n iv e r s it y M ic r o f ilm s In tern ation al u S A D .

In d e k si, apstrakti i b ib lio te k e b a z e d ok to rsk ih d isertacija: In d e x to T h e se s w ith A b s tra c ts A c c e p t e d fo r H ig e h e r D e g r e e s b y the U n iv e rs itie s o f G re a t B rita in an d Ire lan d. D is s e r t a t io n s A b s t r a c t s In te n a tio n a l S e rija C sad ri re z im e e d o k to rsk ih d isertaci j a o d b ra n je n ih u E v r o p i (E u ro p e a n A b s tra c ts). Iz la z i etiri p u ta g o d i n je . ta m p a se u Londonu.
V o d i i za p isa n je doktorskih d isertacija

V o d i i za pisanje doktorskih disertacija na adresam a: http://www.em s.uq.au/phdweb/phhom e.htm l i http://sce.carleton.ca/fraculty/chinneck/thesis.html B ib lio g ra fs k i standardi na adresi: http://portia.dk/musea/relatedsitesbib.htm C o m p r e h e n s iv e D isserta tion In d e x koje izdaju A n n A rb e ru ichigan. Q ^ ^ stia biblioteka b aza sa punim tekstom i besplatnim pristupom za izradu teza i disertacija, na adresi http://www.questia.com D is s erta tio n s A bstra cts In tena tion al http://sce.carleton.ca/fraculty/chinneck/thesis.ht

Interne elektronske baze. Istraivai fo rm ira ju vlastite b a z e nau nih in fo rm a cija, u k o je se u n o se p o d a c i o re fe re n c a m a iz o bla sti k o jim a se b a v e i re fe re n c a m a v e z a n im z a p r o b le m istraivan ja. Istraiv ai fo rm ira ju b a z e zn a a jn ih p o jm o v a i b a z e p o sto je ih istra iv a k ih instrum enata iz o d g o v a ra ju ih istraiv a k ih p o d ru ja . T a k v e b a z e

A k a d e m s k o p is a n je

59

o m o g u u ju b r z o i la k o sn a la e n je istraivaa u m n o tv u in fo rm a c ija , p o n a v lja n je p o trebnih in fo rm a c ija i si. R a d n a p ro je k tim a nau nih istraiv an ja, k o ji se p la n ira n a d u e vrem e, n e z a m is liv j e b e z o v a k v ih b a z a . P o z n a ti b ib lio g r a fs k i so ftv eri z a fo rm ira n je elek tron sk ih b a z a p o d a ta k a su T h o m s o n o v i R e fe re n c e M a n a g e r ( h ttp :/ / w w w .refm a n .c o m ) i P r o C it e ( h ttp :/ / w w w .p ro cite .c o m ). P o m o u o v ih so ftvera, b a z e p o d atak a m o e p o p u n ja v a ti s a m k o ris n ik i m o e d a sk id a re fe re n c e sa Intem eta. U J u g o sla v iji su d e lo v a li J u g o slo v e n sk i b ib lio g r a fs k i institut (B e o g r a d ), o d 1948. g o d in e i J u g o s lo v e n s k i cen tar z a nau nu i tehniku dok um en taciju^.

Baze podataka na CD-ROlVI-u. C D i D V D - R O M - o v i p re d s ta v lja ju n o sa e p o d a ta k a n a k o jim a se m o g u snim iti p o d a c i, u k o jim a su in tegrisan i slik a, z v u k (g o v o r i m u z ik a ). P o g o d n i su z a p ren o s referen tn ih p riru n ik a (e n c ik lo p e d ije , re n ici, le k sik o n i). U o d n o su n a on line p re tra iv an ja, ne zah tevaju ve e n o v a n e izdatke, m o g u se koristiti n e o g ra n i e n o vre m e, tede v re m e p retraivan ja, v rlo su iz d r ljiv i, z a u z im a ju m an ji p r o stor u o d n o su na tam p an e m e d ije , im a ju n a jm a n je g re a k a o d svih m e d ija u sp rem an ju i p re n o e n ju in fo rm a c ija , p o g o d n i su za p o h ra n jiv a n je v e lik ih b a z a p o d atak a. N a j e d n o m C D - R O M - u m o e d a stane i p o 30 to m o v a n ek e e n c ik lo p e d ije sa p o tp u n im g r a fi kim , to n sk im i v id e o za p isim a , u k o m p o n o v a n im u je d in s tv e n sistem . N a n jim a se m o g u sm estiti sa d r a ji o d v i e stotina k n jig a . Im a ju p rik la d n u cen u. U u v a n ju p o d a ta k a C D R O M - o v e z a m e n ju ju m ik ro film o v i i m ik ro fie (1 0 ,5 x 14 ,8 ), k o je m o g u d a sad re 4 0 0 stranica u m a n je n ih se d a m d e se t puta, ili ultrafie (u m a n je n je 9 0 ,0 0 % ). N a la z e se u b ib li otekam a. Z a itan je se k o rist^ p o s e b n i u re aji k o ji se n a z iv a ju m ik ro itai. N a C D R O M - u se n a la z i je d n o o d n ajp o zn atijih d ela. H a z a r s k i r e n ik M ilo r a d a P a v i a . D V D ro m o v i su zn atn o v e e g kapaciteta. C D - r o m j e kapaciteta 7 0 0 M B , d o k su D V D - r o m o v i 4-,7 G B ili 8,5 G B , to j e zn atn o v i e i d o z v o lja v a d a se m u ltim e d ija ln i m aterijali distri b u ira ju u v is o k o m kvalitetu. P o ja v ili su se i B L U R A Y d is k o v i k o ji su k apaciteta 25 G B , ali j o n isu uli u iru p rim en u .

1 .7 . PRISTUP INFORIMACIJAMA U BIBLIOTEKAIMA

V e sm o istakli d a j e p rv a fa z a u p isa n ju n a u n o g ra d a p ristu p a n je iz v o rim a z n a nja, tj. p r e t r a iv a n je i e v id e n tir a n je p o t r e b n e litera tu re iz n au n e o b la sti k o jo j p rip a d a o d a b ra n a tem a. Z b o g to g a j e k o ri e n je b ib lio te k e sastavn i d e o iz ra d e p ro je k ta istrai van ja, s a m o g p ro c e s a istra iv a n ja i p isa n ja n a u n o g izv etaja, o d n o s n o n a u n o g d ela. M e u tim , ra z v o j In tem eta u s lo v io j e p re o b ra a j b ib lio te k a u m u ltim e d ija ln e centre, k o ji za h tev aju o d is tra iv a a o d re e n e vetin e p re tra iv an ja b ib lio te k ih fo n d o v a . U b ib lio tekam a v i e nisu s a m o n a ra s p o la g a n ju tam p an e p u b lik a c ije , v e i ele k tro n sk e (o n la jn ) k n jig e , e n c ik lo p e d ije i a so p isi, C D ro m o v i i Intem et. Istra iv a i se sa m i o d lu u ju za o b lik e iz v o ra u k o jim a e p ro n a i o d g o v o r e n a k on kretn a p ita n ja k a o i p o tre b n e p o d a t-

B ib lio g ra fs k u b a z u sa 150 h ilja d a b ib lio g ra fs k ih je d in ic a iz oblasti n ^ k a o o b ra z o v a n ju , za p e rio d o d 50 g o d in a (1 9 4 6 2 0 0 7 ), sa p>odruja b iv ih ju g o s lo v e n s k ih rep u blik a, o d n o sn o n o v o fo rm ira n ih drava, fo rm ira o j e autor o v e studije M ile n k o K u n d ain a.

60________________________ ________________________________________________ IVI. K u n d a in a - V . B a n u r ke. S ig u rn o st i ko m p eten tn ost istraiv aa u o b a v lja n ju istra iv a n ja u b ib lio te c i o s ig u ra v a u sp en o st istra iv a n ja i iz ra d u n a u n o g dela. B ib lio t e k e se o rg a n iz u ju k a o k o lsk e, gra d sk e , un iverzitetsk e i n acio n aln e. N a c io n a ln e b ib lio te k e p rik u p lja ju i u v a ju c e lo k u p n u iz d a v a k u p ro d u k c iju k o ja se o d n o si na je d n u nacijij. P rik u p lja n je se ostvaru je d o s ta v lja n je m o b a v e z n o g p rim erka. Status n a c io n a ln e b ib lio te k e u S r b iji im aju : N a r o d n a b ib lio te k a S r b ije u B e o g r a d u i B ib lio t e k a M a t ic e srp sk e u N o v o m S a d u K a ta lo z im a o b e n a c io n a ln e b ib lio te k e u S rb iji i U n iv e rz ite tsk e b ib lio te k e ,,S v e to z a r M a r k o v i i k a ta lo z im a n ek ih v is o k o k o ls k ih b ib lio te k a m o g u e j e pristupiti p u tem Intem eta.
W eh sa jto vi bibliotek a u S rb iji

N a ro d n a biblioteka Srbije: http://www.nbs.bg.ac.yu B ib lio te k a M atice srpske: http://www.bm s.ns.ac.yu U niverzitetska biblioteka Svetozar M a rk o v i : http://w w w .unilib.bg.ac.yu V irtu eln a biblioteka Srbij,: http://vbs.bg.ac.yu/cobiss D igita ln a biblioteka: w w w .d ig ita l.n b s.b g ,ac .y u

U b ib lio t e k a m a se p ro n a la z e v e lik e koliim e stnjkturisanih in fo rm a c ija . T in U je v i k a e : B ib lio t e k e dcm ose svetlost n a e m d u h u , a o d u z im a ju ja k o s t n a im o im a . Z a L i K u b u i D o n K o k i n j ^ ,,Bil?lioteke n ije su s a m o sk la d ita k n jig a , aso p isa i n o v in a ; o n e su k a p ije k ro z k o je se pristupa in fo rm a c ija m a i m re a m a van n jih o v o g sedita i in d iv id u a ln ih z b ir k i . Isti autori iz d v a ja ju pet p ostu p ak a u ra z v ija n ju b ib lio te k a r skih v etin a u p ro c e s u istra iv an ja u b ib lio te c i: ( 1 ) k re ira n je i p la n ira n je ra sp o re d a rada u b ib lio te c i i p rid r a v a n je isto g ; ( 2 ) o d v a ja n je d o v o ljn o v re m e n a z a ra d u b ib lio te c i; ( 3 ) ra z v ija n je uraviK >teenog p ristu p a k o ri e n ja v re m e n a u p rik u p lja n ju iz v o ra , a n a liz ira n ja p ro ita n o g i p is a n ja ra d a ; ( 4 ) v o e n je p ro to k o la o is tra iv a n ju u b ib lio te c i (b e le k e o s a d r a jim a i rfefereh cam asizvo ra) i ( 5 ) B azvijanje istraivak-e te rm in o lo g ije (2 0 0 3 : 4 3 ). Z a h v a lju ju i rau n aru i Intem etu, u b ib lio te k a m a se d o la z i n a sasV im n o v i nain d o tam p an ih i elek tro n sk ih in fo rm a c ija , in dek sa, apstrakata i celih tekstova u a so p isim a, in terak tivn o o n lin e i p o s re d stv o m C D - R O M - o v a . M e u tim , u p ro n a la e n ju naunih iz v o ra istra iv ai m o ra ju d a im a ju selektivan pristup. P ro n a e n e b ib lio g r a fs k e (re fe re n ts k e ) je d in ic e m o g u d a se koriste: ( 1 ) n e p o s re d n o u b ib lio te k a m a , ( 2 ) p o z a jm ljiv a n je m u bilDliotekam a z a k u n o k o rien je , ( 3 ) p re k o m e u b ib lio te k ih p o z a jm ic a i ( 4 ) p re k o Intem eta.

1.7.1. Biblioteki katalozi

K a t a lo z i in e p re g le d e naunih zb irk i, k n jig a u ja v n im ili p riv a tn im b ib lio t e k a m a, a n tik v a m ic a m a i iz d a v a k im p re d u z eim a. Is tra iv a im a p ru a ju p rv u in fo rm a c iju z a k o m u n ik a c iju sa b ib lio t e k im fo n d o m i d o la e n je d o k o n k retn ih n au n ih iz v o ra . K a talo zi su o s n o v n i n o sio c i p o d atak a o iz d a n jim a p u b lik a c ije i p o je d in a n o m sm etaju u b ib lio te k a m a . S a sto je se o d k atalok ih listia, n a k o jim a j e u p isa n a p o je d n a k atalo k a je d in ic a . K a t a lo z i se fo rm ira ju u b ib lio te k a m a . M o g u biti: ( 1 ) tam p an i (u fo rm i k n jig e ), ( 2 ) lisni (n a k a ta lo k im listi im a d im e n z ija 7,5 c m x 12,5 c m ), (3> m ik ro fo rm a (m ik r o fi-

A k a d e m s k o p is a n je

61

e i m ik r o film ) i ( 4 ) o n lin e au to m atizo van i (e le k tro n sk i). M o g u d a ih tam p aju i sp e c ija ln i iz d a v a i. U iz ra d i k atalo k ih listia p rim e n ju ju se stan dardi z a b ib lio g r a fs k o i k a ta lo k o o p is iv a n je svih tip o v a b ib lio g r a fs k e g ra e I S B D (In te rn a tio n al S ta n d ard B i b l i o g ra p h ic D e s c r ip tio n ). tam p an i k a talo k i listii su razvrstan i p o je d n o j o d k arak teristika p u b lik a c ije : n au n o j o blasti, au to rim a, n a s lo v im a i k lju n im p o jm o v im a . P r e m a n am e n i, k atalo k i listii m o g u biti: g la v n i, je d in s tv e n i i p o m o n i, opti (u p u u ju sa j e d n o g o b lik a im e n a na d u g i) i un akrsn i, z a je d n i k i, p re g le d n i, d o p u n sk i (z a d r u g o g , tre e g i ostale autore k o le k tiv n o g d e la ), an alitik i (z a z b o rn ik e ra d o v a , o d n o sn o p u b lik a c ije k o je im a ju v ie au to ra), orijen tacio n i, uputni (k o ji u p u u ju n a g la v n i k a talo k i listi ), tu m an i, z b im i. P o s e b n i listii u p u u ju n a o d re e n u k n jig u , u z o b ja n je n je vrste sa ra d n je u izrad i (p r e v o d ila c , redak tor, p is a c p r e d g o v o r a ). G ra n i n i k a talo k i listii o d v a ja ju g ru p e listia o je d n o m p red m etu . K a ta lo k a je d in ic a , b e z o b z ira n a fo rm u , sastoji se o d k a ta lo k e o d re d n ic e , kata lo k o g o p is a i sign atu re. K a ta lo k a o d r e d n ic a n o si p o d atk e k a o i b ib lio g r a fs k a je d in ic a , k o ji se u n o se i u k o n a n u b ib lio g r a fiju , ali i d ru g e , k a o to j e sign atu ra p o d k o jo m se n a la zi k o n su lto v a n o d e lo u o d re e n o j b ib lio te c i i in v en ta m i b ro j. P o d a c i o k n jiz i o b u h v a taju: p re z im e i im e au tora (s a s v im d o d a c im a , s re d n jim s lo v o m , d o d a tn im im e n im a , n a d im c im a , n a z iv im a o n a k o k a k o j e to n a p isa n o n a n a s lo v n o j stranici; k a d a j e v i e auto ra, o n i se n a v o d e o n a k o k a k o j e n a p isa n o n a n a slo v n o j stran ici), g o d in u iz d a n ja , n a s lo v rada, m esto iz d a n ja , n a z iv iz d a v a a , d od atn e p od atk e, re d n i b ro j iz d a n ja , vrstu iz d a n ja , b ro j stranica, p ism o , b ro j g ra fi k ih i d ru g ih p r ilo g a (n a z iv , z b irk e , serije, ed ic ije , b ro j z b irk e , b ro j s v e s k e ). O s ta li p o d a c i o k atalo k o j je d in ic i su n a z iv i a d re sa in stitucije u k o jo j j e au to r ra d a z a p o s le n , p o d n a s lo v i, p rilo z i (ta b e le , in stru m en ti), vrsta ra d a (iz v e taj o ek sp erim en tu , u ee u ek sp erim en tu ), u z o ra k istra iv a n ja i si. U k a talo k o j j e d i nici se u p isu ju n a p o m e n e o d elu , zn a a jn e z a o n o g a k o ih isp isu je. K a ta lo k u o d re d n ic u ini je d n a ili v i e rei, k o jim a se id e n tifik u je d o tin a p u b lik a c ija . S ig n a tu ra p re d sta v lja o zn a k u k o ja se sta v lja n a b ib lio te k i m aterijal, rad i n je g o v e id e n tifik a c ije i lo k a c ije u skladitu. S a sto ji se o d b r o je v a (a ra p sk ih i rim sk ih ), s lo v a ili n jih o v e k o m b in a c ije . S ig n a tu ra m o e d a se p o s ta v lja n a p rv o j stranici, k a o i pri d n u s v a k o g ta b ak a k n jig e . N e k e m a n je b ib lio te k e k oriste U D K b ro j za sign atu ru p a n a taj n a in o b e z b e u ju d a sv e k n jig e iz je d n e o b la sti b u d u g ru p is a n e n a je d n o m m estu. P ri p re tra iv a n ju k a ta lo g a , italac z a s v o je p o tre b e fo rm ira b ib lio g r a fs k e listie v e li in e je d n e etvrtine fo rm a ta A 4, sa o s n o v n im p o d a c im a o b ib lio g r a fs k im je d in ic a m a . B ib lio g r a fs k i listii se o d la u u p o s e b a n d o sije , ra d i iz ra d e ra d n e b ib lio g r a fije . P re m a p o s to je e m stanju b ib lio t e k o g fo n d a , k a talo zi su p o d e lje n i p re m a n am en i (ja v n i i in te m i), p re m a o b im u (o p ti i p o s e b n i) i p re m a n a in u o b ra d e n au n e i strune g ra e (a lfa b e ts k i, struni i p re d m e tn i).
A u t o r s k i k a ta lo g ra sp o re u je k atalo k e je d in ic e p re m a a lfa b e ts k o m re d u p o et n o g s lo v a p re z im e n a autora (in d iv id u a ln a o d re d n ic a ), k o le k tiv n o m au toru (k o le k tiv n a o d re d n ic a ). N a z i v a ju se i im en sk im k a ta lo g o m . P r e d m e t n i k a ta lo g ra z v rsta v a b ib lio te k i fo n d p re m a n ek o j rei, k o ja n a jp o tp u n i j e iz ra a v a sa d r a j, tj. p red m et p u b lik a c ije . O v a j k a ta lo g n e p o s re d n o o b a v e ta v a k o ri snike k o jo m literatu ro m ra s p o la e b ib lio te k a o o d re e n o m p red m etu , b e z o b z ira n a to k o jo j gra n i p rip ad a. S a sto ji se o d k atalok ih listia p o red a n ih a lfa b e ts k im re d o m , p re m a p re d m e tn im o d re d n ic a m a , o d n o s n o p re m a o n oj k lju n o j rei k o ja n a jp o tp u n ije i n a jje d -

62

M . K u n d a in a V . B a n u r

n o sta v n ije iz ra a v a sad raj p u b lik a c ije . U k lju n e rei ne u la z e p re d lo i, p rilo z i, b r o je vi, v e z n ic i, g la g o li, p rid e v i, opte im e n ice (n p r. ra sp ra va, studija, iz v e ta j). O v a j k a ta lo g se koristi u fa z i p ro je k to v a n ja n a u n o g istraivan ja, k a d a istra iv a i n e ra sp o la u p o d a c im a o au to rim a ili n a s lo v im a dela. U s tr u n o m k a ta lo g u d e la b ib lio t e k o g fo n d a se ra z v rs ta v a ju u o d g o v a ra ju e k la s ifik a c io n e g r u p e p rih v a e n o g k la s ifik a c io n o g sistem a, u g la v n o m U D K (U n iv e r z a l ne d e c im a ln e k la s ifik a c ije ). P red m etn i i struni k a talo zi m o g u d a o b u h v a ta ju sam o d e lo v e b ib lio t e k o g fo n d a . S a d ra j k a ta lo k o g listia iz stru n o g k a ta lo g a i a u to rsk o g k a ta lo g a j e s k o ro identian . P o lje p retraiv an ja u stru n om k a ta lo g u o g ra n i e n o j e sam o n a ra d o v e z a n au n u o b la st k o ja se p rik azu je.
N a s l o v n i k a ta lo g razvrstava, a lfa b e ts k im re d o s le d o m , k a ta lo k e listie p rem a z v a n i n im n a s lo v im a p u b lik a c ija b ib lio t e k o g fo n d a. M e u tim , n a s lo v i n ik a d a ne p rik a z u ju p ra v i sad ra j p u b lik a c ije , p a se iz to g ra z lo g a , u b ib lio g r a fs k im istra iv a n jim a b o lje o slo n iti n a p red m etn i ili struni k atalo g. K ataloka je d in ic a leksikografskog dela

P E D A G O K A enciklopedija / u redakciji N ik o le Potkonjaka i Petra im lee ; < p re v o d io c i Ivan Furlan ... <et al.>. - B e o g ra d : Z a v o d za udbenike i nastavna sredstva ; Z a g r e b : k olsk a knjiga ; Sarajevo : Svjetlost ; T ito grad : R ep u blik i za vod za un apreivanje vaspitanja i obrazovan ja ; N o v i Sad : Z a v o d za izdavanje udbenika, 1989. - 2 knj. ( X V , 444; 535 str.) ; 30 cm I S B N 8 6 - 17-00977-2 3 7 .0 1 (0 3 ) 03:37.01 C O B I S S . S R - I D 24830977 Z a p is nije p ovezan sa uzajam nom bazo m podataka C O B I B . S R ! P O S T A V K A / S IG N A T U R A : III 101714
Kataloka je d in ic a serijske p u b lik a c ije

P E D A G O G I J A : asopis S a v eza pedagokih drutava Jugoslavije. - G o d . 1(18), br. 1 (1 9 6 3 ). - B e o g ra d : S avez pedagokih drutava Jugoslavije, 1963-. - 24 cm U red n itvo: o d b ro ja 4/1968. od govorn i urednik N ik o la Potkonjak; od br.3/1978. o d g o v o rn i urednik V lad eta Tei; od b ro ja 2-1-3/1983. o d go v o rn i urednik M la d e n V ilo tijev i; o d bro ja 2/1998. o d go vorn i urednik V e ljk o B an u r; o d br. 1/2004. glavni urednik R aden k o K ru lj, o d go v orn i urednik B o k o V la h o v i . - tam pa: od broja 1/1969. "Savrem en a adm inistracija" p o go n "B ra n k o D o n o v i "; od broja 1/1981. IR O Srbija, B e o g ra d ; od bro ja 2/1981. K o sm o s, B e o g ra d ; od bro ja 1+4/1995. Struna knjiga, B e o g ra d ; od bro ja 1/2001. "D ragan Sm i", abac; elnid, B eograd (od br. 1/2006.). - Trom eseno I S S N 0031-3807 = P e d a g o g ija C O B I S S . S R - I D 2966786 Postavka/Signatura: 8738/p Z alih a: 1963-1990, 1995, 1997N ap o m en a: trenutno naruena serijska publikacija

A k a d e m s k o p isc in je ___________________________________________________________________________________ 63 K a t a lo g se rijsk ih p u b lik a c ija se fo rm ira p o aso p isim a. U o v o m k a ta lo g u k a ta lo ki listii n isu za k lju e n i. N o v o iz a li b ro je v i a so p isa s u k c e s iv n o se d o p isu ju . K a o in ven tarska je d in ic a tretira se je d n o go d ite aso p isa. Iz b o r k a ta lo g a z a v is i o d p o d ata k a o p u b lik a c iji sa k o jim a italac ra sp o la e . C e n t r a ln i k a ta lo g a lfa b e tsk i k a ta lo g k o ji sad ri p o p is i o p is p u b lik a c ija iz v ie b ib lio te k a n e k o g p o d ru ja . O b a v e z n o se fo rm ira u n a c io n a ln im b ib lio te k a m a , n a o s n o v u c e n tra lizo v a n e k a ta lo g iz a c ije , tj. fo rm ira n ja je d in stv e n ih k a talo k ih listia sa o d re d n ic a m a z a im e n sk i, p red m etn i i struni k a ta lo g i upitnih k atalo k ih listia, fo rm ira n ih p o o sn o v u o b a v e z n ih p rim e ra k a tam pan ih iz v o ra , k o je su iz d a v a i d u n i dostaviti n a c io n aln oj b ib lio te c i. C e n tra ln i k a ta lo g u S rb iji v o d io j e J u g o s lo v e n s k i b ib lio g r a fs k i in fo r m a cijsk i institut u B e o g r a d u , n e p re k id n o o d 1950. g o d in e . T e aktivn osti j e n a sta v ila N a ro d n a b ib lio te k a S rb ije .

1.7.2. Biblioteki fondovi

N e p o s r e d n o k o r i e n je iz v o r a u b ib lio te k a m a . Iz u z im a n je p u b lik a c ija z a n e p o sred n o k o ri e n je u b ib lio te k a m a o d v ija se p o p ra v ilim a ra d a itaon ica, k o je m o g u biti n a m e n je n e za p e rio d i n a i ostala izd an ja. Z a k o rien je v an b ib lio te k e n e iz d a ju se le k s ik o g ra fs k a literatura, aso p isi, retke i sk u p o ce n e k n jig e , k n jig e z a v i a jn ih o d e lje n ja i k n jig e iz le gata (p o k lo n a p ozn atih au tora). U n a c io n a ln im b ib lio t e k a m a sa v b ib lio te k i fo n d se koristi u b ib lio te k o j itaonici. A i e u b i b l i o t e k a p o z a jm i c a . P o z a jm ljiv a n je p u b lik a c ija ili n jih o v ih k o p ija iz m e u b ib lio t e k a , n a z a h te v k o r is n ik a n a z iv a se m e u b ib lio t e k a p o z a jm ic a . P o z a jm lju ju se, u g la v n o m , m o n o g r a fs k e p u b lik a c ije , d o k se n e m o g u p o z a jm ljiv a t i p u b lik a c ije k o je se n e iz d a ju n a ita n je v a n b ib lio t e k e , p u b lik a c ije ija j e c e n a d o s t u p na, p u b lik a c ije k o je se m o g u d o b iti u k n ji a r a m a , re tk e p u b lik a c ije , p u b lik a c ije o b ja v lje n e d o o d r e e n e g o d in e , m u z e js k i p rim e rc i, te k u a p e r io d ik a . K o p i j a la n a k a iz a s o p is a m o e se d o b it i m e u b ib lio t e k o m p o z a jm ic o m . B r o j p o z a jm lje n ih p u b l i k a c ija j e d n o m k o r is n ik u j e o g r a n i e n , k a o i v re m e k o r i e n ja , n a jd u e n a 30 d an a. P o z a jm lje n e p u b lik a c ije se is k lju iv o k o riste u b ib lio t e k a m a k o je su ih n a ru ile . P o z a jm ic a p u b lik a c ija o d in o stra n ih b ib lio t e k a o b a v l ja se p r e k o n a c io n a ln ih b ib lio t e ka. P r e k o N a r o d n e b i b l i o t e k e S r b i je m e u b ib lio t e k o m p o z a jm ic o m m o g u e j e p o z a jm iti ili o tk u p iti fo t o k o p ije p u b lik a c ija iz d r u g ih b ib lio t e k a u S r b iji i u in o s tra n stvu . Z a r e a liz a c iju p o z a jm ljiv a n ja p u b lik a c ija p o t re b n o j e r a s p o la g a t i sa n jih o v im ta n im b i b l i o g r a f s k i m p o d a c im a . U s l u g e p o z a jm ljiv a n ja se ne n a p la u ju , s e m p o t a rin e i t r o k o v a k o p ir a n ja . K o r is t e se i p re d n o s ti on lin e b ib lio t e k o g c e n tra ( O C L C ) . N e d o s t a t a k o v o g n a in a d o la e n ja d o n a u n ih iz v o r a j e u d u in i v r e m e n a e k a n ja , k o je m o e d a traje i n e k o lik o n e d e lja .

1.7.2.1. Korienje posebnih zbirki

U b ib lio t e k a m a se fo rm ira ju z a v i a jn e zbirk e, legati, rariteti i z b irk e sitn o g m ate rijala. U zaviajne zbirke u la z e sv e p u b lik a c ije i d o k u m e n ti k o je se o d n o s e n a g e o g r a f sk o p o d ru je n a k o m e j e b ib lio te k a sm etena i n a p u b lik a c ije iji su autori sa to g p o d

6-4

3VI. K u n d a in a V . B a n u r

ru ja, b e z o b z ir a n a m esto g d e su o b ja v lje n e . O b u h v a ta ju , p o r e d o s ta lo g , i isek e iz d n e v n e i n e d e ljn e tam pe. S taln o se d o p u n ju ju , u z o b a v e z u iz d a v a a i au tora sa to g g e o g r a fs k o g p o d ru ja d a d o s ta v lja ju s v o ja iz d a n ja p o iz la sk u iz tam p e. tak ve z b irk e iz ra u ju se re tro sp ek tivn e b ib lio g r a fije .

Legati. B ib lio t e k e n au n ih i strunih d e la iji j e v la s n ik je d n a o s o b a , o sta v lje ne u n a s le d stv o lic im a ili in stitucijam a k o je p o z a k o n u n e m a ju p ra v o n a to, n a z iv a ju se legati (lat. le g a tu rn ). L e g a t i su o b i n o sm eteni u b ib lio te k a m a , m u z e jim a , n a u n im i o b r a z o v n im institucijam a. Rariteti su retka iz d a n ja n ek e p u b lik a c ije (lat. raritas retk o st). R a rite to m m o g u postati p u b lik a c ije iji j e tira iz b e g a o c en zu ru un itavan ja, k o je su tam p an e u m a lo m b r o ju p rim e rak a, ili su tajn o tam pan e, ili p re d s ta v lja ju je d in stv e n p rim e ra k v a n o g sa d r a ja ili istakn u tog autora. K a t a lo g iz ira ju se u b ib lio te k a m a i ne p o d le u m e u b ib lio te k o j razm en i. N a b ib lio te k im k a ta lo z im a o z n a a v a ju se s lo v n o m oznakom R. Sitni materijali. P o d sitnim m a te rija lo m p o d ra z u m e v a ju se: ra z g le d n ic e , d o p i snice, karte, p a m fle ti, fla je ri, leci, fie i d ru g o . K a o b ib lio t e k e je d in ic e z a s e b n o se o b ra u ju . Referensne zbirke. - T o je -v rs ta z b irk i k o ja sad ri n a jz n a a jn ije n a s lo v e optih, n a c io n a ln ih i strunih e n c ik lo p e d ija , lek sik o n a, p riru n ik a, b io g r a fs k ih i je z i k ih re n i ka, n a c io n a ln ih i strunih tekuih i retrospektivn ih b ib lio g r a fija , tam pan ih k a ta lo g a , v o d i a , ad resara. P re m a A le k s a n d r i V ra n e (2 0 0 6 ), m e u n a ro d n i stan dardi z a n aro d n e b ib lio te k e p re c iz ira ju d a u u k u p n o m b r o ju p u b lik a c ija d o stu p n ih ja v n o s ti 2 0 ,0 0 % treba d a in e o p te in fo rm a tiv n a , n au n a i struna literatura (b ib lio g r a fije , tam p an i k atalo zi, p o p is i s a d r a ja a so p isa , opte i sp e c ija ln e e n c ik lo p e d ije , b io -b ib lio g r a fs k i z b o m ic i, re n ic i i d ru g i s e k u n d a m i i te rc ija m i iz v o ri in fo rm a c ija ). Z a te p o treb e , u b ib lio te k a m a se fo rm ira ju re fe re n sn e z b irk e k o je o b je d in ju ju tri g r u p e p u b lik a c ija : ( 1 ) trad icion aln e b ib lio g r a fs k e iz v o re , in d ik a tiv n o g karaktera; ( 2 ) e n c ik lo p e d ijs k e , le k s ik o g ra fs k e i b io b ib lio g r a fs k e iz v o re , a d resare i d ru g e sistem atizo van e p re g le d e p o d a ta k a ; ( 3 ) h restom atije n au n ih i strunih tekstova, d e la o optoj i n a c io n a ln o j istoriji, isto rijsk e p re g le d e k n ji e v n o sti i p o je d in ih g ra n a um etnosti, m o n o g r a fije o g e o g r a fs k im r e g ija m a i d ru g e p ri m arn e iz v o r e in fo rm a c ija o d ak tu e ln o g zn a a ja z a itaoce.

1 .8 . ELEKTRONSKI PRISTUP INFORMACIJAMA U BIBLIOTEKAMA

V ir tu e ln e referen tn e b ib lio te k e o m o g u u ju p re tra iv a n je p u b lik a c ija p rek o In tem eta sa b ilo k o je take pristupa, k o ri e n je ren ik a, p riru n ik a , im e n ik a, in deksa, k a o i p u b lik a c ija i o stalih b ib lio te k ih z b irk i u o b lik u p o tp u n o g teksta, On lin e k a talo k im p ristu p o m . S v e j e v e i b ro j p u b lik a c ija iz v o m ih tekstova u elek tro n sk oj fo rm i k o jim a ra s p o la u b ib lio te k e . V irtu e ln a b ib lio te k a S r b ije o m o g u u je u z ajam n u k a ta lo g iz a c iju sa cen tra ln im e lek tro n sk im k a ta lo g o m i m re o m b ib lio t e k a u S rb iji. K o m p ju t e rs k o p re tra iv a n je b a z a p o d atak a o s tv a m je se p re k o p o sta v lje n ih term i n a la u fak u ltetsk im , u n iverzitetsk im , g ra d s k im i n a c io n a ln im b ib lio te k a m a . K a o n a jv a n ije m o g u n o sti u p o g le d u p ro n a la e n ja iz v o ra n a In tem etu , Z o r a n Iv a n o v i (1 9 9 6 )

A k a d e m s k o p is a n je

65

iz d v a ja : ( 1 ) p re tra iv a n je n e k o lik o m ilio n a in fo rm a c ijsk ih je d in ic a za v rlo kratko v re m e; (2 ) p re tra iv a n je n e k o lik o stotina b a z a p od atak a n a j e d n o m m estu; ( 3 ) isto v re m e n o p re tra iv an je v i e b a z a p o d a ta k a n a istu tem u; ( 4 ) p re tra iv a n je p o s v im p o ljim a i re i m a in fo rm a c ijs k e je d in ic e , ( 5 ) p retraivan je, b e z ru n o g p re p is iv a n ja rezultata n a literatu m e kartice; ( 6 ) la k o sortiranje, u v a n je i isp is iv a n je p rib a v lje n ih in fo rm a c ija ; ( 7 ) b rz p ristup n a jn o v ijim in fo rm a c ija m a i (8 ) p retraiv an je on ih b a z a p o d a ta k a k o je nisu tam p an e u tekstualnoj fo rm i. Jedan o d p re d u s lo v a z a p retraiv an je p u b lik a c ija u z p o m o ra u n a ra j e d e jr n is a n je istra iva k ih izraza, to o b a v e z u je istraivaa d a p reth o d n o izrad i s p isa k k lju n ih rei. T o su rei k o je d e fin i u i o b u h v a ta ju p red m et istraivan ja. U spisal? se u k lju u ju sin o n im i i iri i ui p o jm o v i. P ri tom e se m o e koristiti i tezaurus, k o ji sad ri p rih v a e n e p o jm o v e u d o tin o j n au ci. P o m o u d efin isan ih k lju n ih rei ra u n a r m o e d a p retrau je o d re e n e d e lo v e teksta, n a s lo v , apstrakt, a i sa m tekst. U z z a d a v a n je im e n a autora i k lju n ih rei m o g u e j e p retraivati m o n o g r a fs k e i p e rio d i n e p u b lik a c ije . N a s lo v ra d a p rid ru en j e saetku rada, a k n jiz i sad raj. N e k e b a ze n u d e i p re g le d a n je c e lo v itih ra d o v a p o h ran jen ih u e le k tro n s k o m o b im u , to o la k a v a istraivan je. E le k tro n sk i k a ta lo g N a r o d n e b ib lio te k e S r b ije sad ri o k o 5 9 9 .0 0 0 b ib lio g r a fs k ih zap isa, tj. d o k u m e n ata , u o k o 4 0 zb irk i (m art 2 0 0 7 ). E le k tro n sk i k a ta lo g u sin o n im n o m zn aen ju n a z iv a se: d ig ita ln i, virtuelni, h ibrid n i, u n iv e rza ln i, svep risu tn i, b ib lio te k a b e z z id o v a . N u d i d ig ita ln e z b irk e d o k u m e n ata iz srpske kulture, um etnosti i nau k e. O r g a n i z o v a n a j e p o vrsti g r a e i tip o v im a dok u m en ata. B r o j ,,v irtu eln ih k o ris n ik a p re m a io j e b ro j fiz i k ih k o ris n ik a u z g ra d i N a r o d n e b ib lio te k e S rb ije . S e r ijs k e p u b lik a c ije su c e lo v it o o b u h v a e n e u e le k t ro n s k o m k a ta lo g u . O s ta la g r a a iz te k u e g p r iliv a p re 1989. g o d in e , m o e se p ro n a i j e d i n o u ta m p a n im i li sn im k a ta lo z im a , ili u d ig it a liz o v a n im k a ta lo z im a i b ib lio g r a f ija m a . A k o trae n u g r a u n ije m o g u e p ro n a i u k a ta lo z im a , o n a se m o e p otraiti u U z a ja t n n o m k a ta lo g u b ib lio t e k a S r b i je C O B I B . S R . C O B I B . S R ( w w w .n b s .b g .a c .y u / c o b o s s / ) j e b i b li o g r a f s k o -k a ta lo k a b a z a p o d a ta k a , sa v e lik im b r o je m z a p is a o b je d in je n ih in fo r m a c ija o fo n d o v im a b ib lio t e k a u S r b iji. U S r b iji j e n a jb o lje pristupiti p rezen taciji N a r o d n e b ib lio te k e S r b jje , n a adresi: ( h ttp :/ / w w w .n b s.b g .ac .y ti) i p ro veriti m o g u n o st pristupna n je n im i stran im resu rsim a. Z a p re tra iv a n je d ig ita ln e z b irk e N a r o d n e b ib lio te k e S r b ije forrniraKia j e b a z a p o dataka. O b ja v lje n j e i V o d i k ro z d ig ita ln e z b irk e N a r o d n e b ib lio te k e - S t b ije . Prerr^a U p u ts tv u z a p re tra iv an je, iz b o r p u b lik a c ija j e m o g u : p o e lo m z a p isu , p o n a slo v u , autoru, g o d in i i z e m lji iz d a n ja . P o sto ji p o s e b n a stranica z a p retcaiV anje sv ih z b irk i z a je d n o , a n a p ristu p n im stran icam a z a sv a k u z b irk u p o je d in a n o . U pit,,se m o e uneti na irili n o m ili la tin i n o m p ism u s rp s k o g je z ik a . D o svih rezultata iz -je d n e z b irk e d o la z i se p re k o lin k a p r e t r a i zb irk u . S v a k i rezultat sadri o s n o v n e p o d a tk e o ^ r a i, n a z iv z b ir k e k o jo j d o k u m e n t p rip a d a , lin k n a b ib lio g r a fs k i za p is u b a z i p o d a ta k a N a r o d n e b ib lio te k e S r b ije , k a o i m in ijatu rn u slik u k o ja v o d i d irek tn o d o d ig ita ln o g d ok u m en ta. O d re d n ic e iz rezultata p re tra iv a n ja u je d n o su lin k o v i k o ji v o d e do. svih. z a p isa sa tim o d re d n ic a m a . K o n tak ti n a ad resam a : ( d ig i t a l@ n b s .b g .ac.rs). D a b i se p ro n a la traena p u b lik a c ija , p o p u n i se b a r je d n o , a p o m o g u n o sti d v a ili v i e p o lja p retrage.

66

M . K u n d a in a V . B a n u r

..m p f r n m r n

'C C ^ I

I ustallranai

t i

teibiiateci-. tehnike pretrairivania

A N G

i i t

r :

.......................................

a s l o v : m i i n m '

...............

K iJ u T i e

reci:

1
i r '

Jezik:
V f ^ t a g r m # e : '

svi jezici sve vrste grae

| t a r a t

M e u n a r o d n a b ib lio te k a elektron sk a m re a C O B I S S (C o p e r a t iv e O n lin e B ib lig ra p h ic S y s te m & S e r v ic e ). C O B I B . S R j e fo rm ira n o d lo k a ln ih elek tro n sk ih k a ta lo g a N a r o d n e b ib lio t e k e S r b ije (B e o g r a d ), B ib lio te k e M a t ic e srp sk e ( N o v i S a d ), U n iv e rz ite t ske b ib lio t e k e S v e t o z a r M a r k o v i (B e o g r a d ) i J u g o s lo v e n s k o g b ib lio g r a fs k o g in fo r m a c io n o g instituta (B e o g r a d ). O n sad ri o k o 1.720.000 b ib lio g r a fs k ih za p isa (m art 2 0 0 7 ), k o ji se o d n o s e n a sv e tip o ve b ib lio te k e gra e. ir o k o m k ru g u k o risn ik a j e o m o g u e n o d a o b a v lja ju \ V E B O P A C p retraiv an ja p o u z a ja m n o j, k a o i p o lo k a ln im b a z a m a b ib lio g r a fs k ih z a p is a svih b ib lio te k a k o je su u k lju e n e u sistem . A k o v re p retraiv an je p o u z a ja m n o m k a ta lo g u , p o re d traenih z a p isa d o b ije se i sp isa k b ib lio te k a u k o jim a se traena p u b lik a c ija n a lazi, sa n a v e d e n im b r o je m d o stu p n ih p rim e ra k a i o d g o v a ra ju im sign atu ram a.

1.8.1. Naini pretraivanja baza podataka

P r ilik o m p re tra iv a n ja b a z a p o d atak a d ostup n ih p re k o C O B I S S / O P A C - a m o e se birati je d a n o d tri n a in a p retraivan ja: (1 ) o s n o v n o p re tra iv an je, ( 2 ) iz b o rn o pretra iv a n je i ( 3 ) k o m a n d n o p retraivan je.

1.8.1.1. Osnovni nain pretraivanja

O s n o v n i n ain n am e n je n j e k o risn ic im a k o ji ne p o z n a ju strukturu z a p isa i za h tev n ije n a in e p re tra iv a n ja b a z a p od ataka. S h o d n o iz a b ra n o j b a z i p o d atak a , o v a j nain p re tra iv a n ja o m o g u u je p re tra iv an je p o pet o sn o v n ih p o lja za p re tra iv a n je (p o au to ru, n a s lo v u , g o d in i iz d a v a n ja , k lju n im re im a i iz d a v a u ), u z k o ri e n je z v e z d ic e ( * ) , k a o d o k e r z n a k a i u z m o g u n o s t o g ra n i a v a n ja p re tra iv a n ja n a je z ik , i/ili vrstu gra e , i/ili m o g u n o s t e le k tro n s k o g pristupa.

A k a d e m s k o p is a n je

67

U p ro z o ru z a p re tra iv a n je K lju n e re i m o e d a se p retrau je, a k o se d o n e k le p o z n a ju sad ra ji (n p r. p red m etn e o d re d n ic e ), ili a k o se n e zn a p o u z d a n o g d e se u za p isu n ek a re n alazi. U n a p r e d d e fin isa n nain p retraivan ja, u sv im p ro z o rim a z a p re tra iv a n je je ste p re tra iv an je p re m a re im a, a u p o je d in im p ro z o rim a m o e d a se p retrau je i p re m a fr a zam a. F r a z n o p re tra iv a n je p o la z i o d n ap isan e fra z e u n a v o d n ic im a . P o jm o v i za p re tra iv a n je m o g u se m e u s o b n o k o m b in o v a ti, tako to se u p isu ju u p o je d in e p ro z o re z a p retraivan je. U o s n o v n o m n ain u p re traiv an ja, iz m e u p o je d in ih p ro z o ra za p re tra iv a n je (o d n o s n o in d e k sa ) p ostoji lo g i k i o d n o s.
U p it za o s n o v n i nain p retra iva n ja
( D BMSjiMOTeBia Joia He jcojpwCTW..ffiipijP'aia;igw.eiBi'iA fO C H O B H On p erp a ? K . M sS o p H O riperpaac Y | '^ ^ M .a H ,s (H o ~ n ]p e T p

. . .

y';CMCTeMy COOISSv.',' .' v^ fip e T p a > k M & a w b a

Ayrop: Hacnos:
roAHHa M3AaH>a:

Banur A k c i o n o istraivan je u koli

Kn>yHHe pesM:
orpsH M M aBaijbe J g 3Hk:
: cpncKM

M ' i:

Bpcrra rpalje:
flH C M O :

c e a HMCMa

E-npucrTyn:

R e z u lta t p r e tr a iv a n ja

M^TBW

^ 2m w ^m
's

, M m m m m a tc ma i.y iic i]p

' ,
s n a t a p rili. c

3.-ti:aiJLiri6S. Kim CEM E O mmmmcim. . .

OJOpmJBCIJPMCICT m L C J IO B .

^
. . . . . . . . . . . . .

BfBJguggci s JU ccJ,om o, S .ast^ ira i.'ira m je

m S lc o ii.

\ M ao

3 1 . izil.; ' ^
s ll:c?e . 2

cm

lfa3Lt;eXJ*lcA f aMi30Lt;et; ^ SOO# \

3JrcKM OUMC.
IS B II. pCTJiJIMI M k C J tO B Ii.

2JL2
s. Ac1:JLoiu . R e e m r c l m

- e 6 -e o e 9 5 -# *7 ~ 5 . . , ^

sgooK .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . m w CTM , rBA*WS. . . . . . . . . . . . . M m m m m . ,

C O B IS S . - . . . . . . . . . . .

IDPEJIPIETIBB O ^ n p P E J p C M H E 2 IIej^ai:*'<M uuoica.

s 3-7.o is . . M O K tir^aBiiciscm
: 3.1.94H1S90IS

' ' _

'MmwQW^

, caccyajMi

^ -'^vyj ^ ^
v::

. . ^> \

68________________________________________________________________________ M . K u n d a in a V . B a n d u r

1.8.1.2. Izborno pretraivanje

I z b o r n o p re tra iv a n je n a m e n je n o j e k o risn ic im a k o ji su d o n e k le za h tev n iji o d k o risn ik a o s n o v n o g n a in a p retraivan ja. Iz b o r n o p retraiv an je iz v o d i se.po* 28 elernenata, u z k o ri e n je z v e z d ic e ( * ) k a o d o k e r zn ak a i lo g i k ih o p e rato ra I, HJl, N E ( A N D , O R , N O T ) uz m o g u n o s t p re g le d a n ja unesenih p o d atak a p o s v a k o m o d elem en ata. P retrai v a n je se m o e o gra n iiti n a je z ik i/ili m o g u n o st e le k tro n s k o g pristupa. Iz a p ro z o ra u k o ji se upisu ju p o jm o v i za p retraivan je sle d e p ro zo ri tm ii u . U tim p ro z o rim a o d re u ju se indeksi p o k o jim a eli d a se pretrauje. U p ro z o rim a se n alaze u n ap red d efin isan e vrednosti in dek sa koje, p o elji, m o g u d a se m enjaju, tako to se iz spu ten og m en ija (d r o p -d o w n m e n u ) b ira ju n o ve vrednosti. U n a p r e d d e fin isa n i nain p retraivan ja, u s v im p ro z o rim a z a p retraiv an je, je ste p re tra iv a n je p re m a re im a, a u p o je d in im p ro z o rim a m o e d a se p retrau je i p rem a fra zam a. F r a z n o p r e t r a iv a n je o tp o in je a k o se fra z a n ap ie u n a v o d n ic im a . U iz b o r n o m n a in u p retraivan ja, p rilik o m o b lik o v a n ja za h tev a za p retraiv an je k o ji se u n o se u p ro z o re z a p retraivan je, k a o p o m o m o e se koristiti fu n k c ija p r e g l e d p o jm o v a . O v a fu n k c ija se koristi k o d fr a z n o g n ain a p re tra iv a n ja, k a d a j e sig u rn o d a e se fr a z a p ra v iln o napisati. e s to se, m eutim , koristi i k a o p o m o p r ilik o m u n o sa raznih k o d iran ih , o d n o s n o n u m erik ih p o jm o v a z a p re tra iv an je iz ifr a m ik a (n p r. k o d ,,s p a zsL pan sk i je z ik ).
U p it za iz b o rn o p re tra iva n je
y i-ff jakciono
M i str ei iv a n j e 200* L.J M H E M l id id a k tik a legil K u n d a in a [M

I MsSopMo npOTpaac^'pfflwaHMHO

' TexMtii<e'-rtP^nte^e*cHgai-fe.a-

yfec:M fiojMoise^a fi|ieTpaxcHsaHe:

, Tp?kii Hacjioe
H a c jio B

Irpwmwy < ToAMHa ! rpnmm y ^ .................................................. ............ . .....

i rpa>KM y 1A v r o p - o c o 6 a

...

"

l e !

Bpirra rpat| : j MOHorpacficKe nyOjiMKaqMje

IIm c m o : c e a OMCiuia i;,,'"..., ,

orpa<iM iB H se
' :; j
.

E-npMirvy^:'^^^ O ;^

P o jm o v i z a p re tra iv a n je u in d e k s in la p r e g le d a ju se ta k o to se u p ra z a n p r o z o r u p is u je p o e ta k z a h te v a z a p re tra iv a n je (n p r. p o e ta k a u t o r o v o g im e n a , n a s lo v a , o d r e e n o g k o d ir a n o g p o d a tk a itd .), te u p ro z o ru tr a i u , p o m o u s p u te n o g m e n ija b i ra se p rik la d a n in d e k s. P o t o m se k lik n e d u g m e liO (p r e g le d p o jm o v a ). Iz p r e g le d a k o ji se is p i e , k lik o m m i a b ir a se o d g o v a r a ju i o b lik k o ji se a u to m atsk i p re n o s i u p r o z o r z a p re tra iv a n je . A k o se to e li, o d g o v a r a ju i o b lik m o e i d a se u p i e u p r o z o r za p re tra i v a n j e .

A k u d e m s h o p is a n je

69

K a d a se ne z n a p o e tak p o jm a z a p retraivan je, p r o z o r z a p re tra iv a n je se ostavi p raz an i k lik n e d u g m e ( S (p r e g le d p o jm o v a ). P o b i j e se p o e ta k p r e g le d a p o k o je m se pregled poj n m by a k ree n a p re d tako to se k lik n e d u g m e n a d n u stranice. P r ilik o m p re tra iv a n ja p o p o ljim a s k o d ira n im p o d a c im a (n p r. je z ik teksta, d r a v a iz d a v a n ja , U D K z a p retraiv an je, tip o lo g ija itd .) iz v o d i se p re tra iv a n je p o ra zre e n jim a k o d o v a iz ifra m ik a , n a taj nain to ^ e npr. u p r o z o r z a p re tra iv a n je un ese re b e z n a v o d n ik a (n p r. srp sk i). R e m o e d a se skrati z n a k o m A k o u p is a n o m p o jm u za p re tra iv a n je o d g o v a r a v i e k o d o v a iz ifra m ik a , isp isu je se lista k o d o v a , iz k o je se p o to m b ir a ju o n i k o d o v i k o ji se u z im a ju u o b z ir p rilik o m p retra iv an ja. P o jm o v i z a p re tra iv a n je k o ji su uneti u p o je d in e p ro z o re z a p re tra iv a n je m o g u se m e u s o b n o k o m b in o v a ti p o m o u lo g i k ih o p erato ra I, I L I , i I N E .

1.8.1.3, Komandni nain pretraivanja

N a m e n je n j e z a h te v n ijim k o risn ic im a k o ji p o z n a ju strukturu z a p isa u b a z a m a p o d ataka u sistem u C O B I S S . S R , a tak o e v la d a ju tehnik am a p re tra iv a n ja b a z a p od atak a. K o m a n d n o p re tra iv a n je se iz v o d i p o s v im e lem en tim a k o ji su p o n u e n i u p re g le d u p re fik s a i su fik sa , u z k o ri e n je z v e z d ic e ( * ) k a o d o k e r zn ak a, lo g i k ih o p e rato ra I, ELI, N E ( A N D , O R , N O T ) , k a o i o p eratora b liz in e ( W I T H , N E A R ) . P re tra iv a n je se m o e o gra n iiti n a vrstu g r a d iv a i/ili m o g u n o st e le k tro n s k o g pristupa.
U p it za kom andni nain p retra iva n ja -- 7 ;-------------- --------------------jpgi^tra;?. 1

tehnike pretra

J sve vrste grskte

pregfed prefiksa i sufiksa

P r ilik o m o b lik o v a n ja za h tev a z a p retraivan je, u k o m a n d n o m n a in u p re tra iv a n ja k a o p o m o m o e d a se koristi fu n k c ija p r e g l e d p o jm o v a . P o jm o v i z a p re tra iv a n je u in d e k sim a z a p re tra iv a n je p re g le d a ju se tako to se iz a p re fik s a z a p re tra iv a n je un ese p o etak zah teva z a p re tra iv a n je (n p r. p o e ta k auto r o v o g im en a, n a s lo v a , o d re e n o g k o d ira n o g p o d atk a itd.). P o t o m se k lik n e d u g m e O S (p r e g le d p o jm o v a ). Iz sp isk a k o ji se isp ie b ira se zatim o d g o v a r a ju i o b lik k o ji se au to m atski p re n o si u p r o z o r z a p retraivan je. A k o se to eli, o d g o v a r a ju i o b lik se m o e i upisati u p r o z o r z a p retraivan je. A k o se zahtev z a p retraivan je sastoji o d vie p refik sa z a pretraivan je, fu n k cija p r e g l e d p o jm o v a iz v e e se sam o za p rvi prefiks. P rilik o m au to m atsk o g prenosa, izabrani o b lik se d o d a je iza p r v o g p re fik sa za pretraivanje, a isto v rem en o se b riu svi d m g i p re fiksi i zahtevi z a p retraivan je k o ji su prethodn o uneti.

70 ________________________________________________________________________ M . K u n d a in a V . B a n u r U slu a ju d a se ne zn a p o etak p o jm a z a p retraiv an je, u n o s i se sam o p re fik s za p re tra iv a n je i z n a k je d n a k o s ti ,,= , a p o to m se k lik n e d u g m e H l (p r e g le d p o jm o v a ). D o b i e se p o e ta k sp isk a p o k o je m se m o e kretati n ap re d , tako to se k lik n e d u g m e d n u stranice. U p ro z o ru z a p re tra iv an je se m o e pretraivati r e im a ili fr a z a m a .
P r e t r a i v a n je r e im a se u v o d i tako d a se koriste k lju n e rei, k o je se n alaze b ilo g d e u z a p isu ili u n a slo v u , im e n u autora, iz d a v a a itd. Iz m e u d v e rei m o e d a se upie b ilo k o ji z n a k in terp u n k cije (o s im u z v i n ik a ) ili d a se u sp o stav i ra zm ak . R e d o s le d rei k o d n a in a p re tra iv a n ja re im a m o e d a b u d e p ro iz v o lja n . F r a z n o p r e t r a iv a n je s p ro v o d i se p rem a celo j fra zi k o ja se p ie u n a v o d n ic im a . A k o n ije n a p isa n a u n a v o d n ic im a , autom atski e se izvesti p re tra iv a n je reim a. R e z u l tat p re tra iv a n ja j e i n a slo v .

Z n a k o m z v e z d ic a m o g u se skratiti p o je d in e rei ili fra z e . R e i i fra z e m o g u d a se skrate n a p o etk u ili n a kraju, a ne i na p oetk u i n a k ra ju isto v rem en o . P r ilik o m u p is iv a n ja zah teva z a p retraiv an je m o g u se koristiti v e lik a i m a la s lo va. (P r im e r k lju n e rei N o v i B e o g r a d , o d n o sn o ,,novi b e o g r a d ). L i n a im e n a u p o ljim a z a autorstvo, o d n o s n o u p o ljim a z a im e k a o predm etn u o d re d n ic u o b i n o su in v erto v a n a, to zn ai d a j e p re z im e n a p r v o m m estu, a z a n jim s le d e je d n o ili v i e im en a. Iz m e u p re z im e n a i im e n a n a la z e se zap eta i razm ak . Z a t o j e k o d fr a z n o g n a in a p re tra iv a n ja v a n o d a se im e u p ie u o b lik u : P re z im e , Im e. B u d u i d a su n e k im im e n im a u p o ljim a z a autorstvo, o d n o s n o u p o ljim a z a im e k a o predm etn u o d re d n ic u d o d a te i g o d in e ro e n ja i/odnosno sm rti, p re p o ru u je se d a se fr a z a u v e k z a k lju u je z v e z d ic o m tj. z n a k o m z a sk raivan je. A k o se n ije s ig u rn o k a k a v j e p ra v i o b lik im en a, u iz b o rn o m n a in u p retraiv an ja, k a o p o m o m o e m o d a k o ristim o p re g le d p o jm o v a u in d e k s im a za p retraiv an je. U n e s e se p o e ta k a u to ro v o g im e n a i k lik n e d u g m e t&l (p r e g le d p o jm o v a ). D o b i e se spisak im e n a iz k o je g se b ira o d g o v a ra ju i o b lik im ena. Im e e se au tom atsk i preneti u p ro z o r za p retraiv an je. A k o se eli, o d g o v a ra ju i o b lik im e n a m o e d a se u n ese u p ro z o r za pretrai v an j e . K o d fr a z n o g p retraiv an ja, fra z a m o ra d a se u p ie sa s v im in terp u k cijam a, a p o strofim a, crtic am a itd. (n p r. m ladost, g r a d o v i i Iju b a v i). Iz u z e ta k su zn a c i ( , ) , [ , ] , < , > , = , A k o se neki o d tih z n a k o v a p o ja v lju je u sredin i rei, um esto b ilo k o je g o d njih n a p ra v i se ra zm a k ; a ak o se p o ja v lju je n a p o etk u ili n a k raju rei, s lo b o d n o g a iz o sta v lja m o . Z n a k ( p o ja v lju je se u sredin i rei, a zn ak ,,) ja v lja se n a k ra ju rei m e u re z u l tatim a p re tra iv a n ja . M o g u e j e p re tra iv an je sa s v im d ija k riti k im z n acim a , a ta k o e b e z njih. B e z d ijak ritik ih z n a k o v a p retrau je se tako to se un esu s a m o o s n o v n a s lo v a . P r ilik o m p re tra iv a n ja u isto m p ro z o ru z a p retraivan je, v a n o j e biti d o s le d a n u p o g le d u k o rien ja d ijak ritik ih z n a k o v a , o d n o sn o n jih o v o g iz o sta v lja n ja . K o d fr a z n o g n a in a p retraivan ja, na p oetk u n a s lo v a m o g u se izostaviti la n o v i ,,a , th e , ,,d ie , 1 , ,,le , ,,la itd.

A k a d e m s k o p is a n je

71

P r ilik o m p re tra iv a n ja , u p ro z o ru K lju n e re i m o e se p retraivati k a k o p re m a re im a tako i p re m a fr a z a m a ili k o m b in o v a n o p rem a re im a i fra z a m a . F ra z e se p iu u n a v o d n ic im a . (R e z u lta t p re tra iv a n ja su za p isi u k o jim a se n a la z i re A n d r i i sv e rei k o je p o in ju sa ig ra , npr. za p isi s n a s lo v o m ah ig ra m ilio n a i im e n o m D r a g o s l a v A n d r i ).

1.8.1.4. Pretraivanje u okviru vremenskog intervala

O v a j nain m o e d a se koristi u iz b o rn o m p retra iv an ju za p re tra iv a n je u o k v iru v re m e n s k o g o b im a iz d a v a n ja n ek e p u b lik a c ije i p rilik o m n u m e ri k o g p re tra iv a nja. P re tra u je se tako to se u p ie p rv a (d o n ja ) vredn ost, a za tim d v o ta k a i d ru g a (g o r n ja ) vredn ost.
U p it za p re tra iva n je u okviru vrem en sk og in tervala

focHOBHo nperpapK;^} M36opHo nperpa>K.^fKdMaH^rio npetpa?K.^

TiexH i^K e npeTPa>KHBaHsa

VHecti nojMOBe aa npeTpa>KHBa|Hbe:

2004: 2003

Tpa>KM y ; FoAMHa MS^ai-ba - rpa>KM y 1A v ro p - o co 6 a irpmmm y ^ ToAMHa n /|aH>a ; Tpa>K y

K un daina,

Krh>yHHe p& nm
A y r o p - K o p n o p a i^ M ja

? T pa>K My
B pcrra r p a l je :

B io

OfpOHl4 MaB M0 H0 rp a 4>cKe ny 6 /inKai4Hje

E -n p w C T y n :

riMCMo:

~1

c e a oMCMa

R e z u lta t p r e t r a iv a n ja u o k v iru v r e m e n s k o g in te rv a la 2 0 0 4 2006,

LJ 'i . '3 . Efej"losico: s p e# oca to r:!# -''i'' ^ er ~ tj. X ' ' 2 00^ '.acio% 70 C E # ^ ' ^

J LJ i 1
S . ' AJcci i o mO''' jl & t>icai-

a n o

^W m M 0

f' V
eKLOJioiuKor* soic:nMT?aifc^
m#

'L J j 1 -^ 310

P re tra iv a n je m o e d a se o g ra n i i u p o g le d u n a je z ik (o s n o v n o p re tra iv a n je ) i na tip g ra e (o s n o v n o i iz b o rn o p re tra iv a n je ). U p ro z o rim a z a o g ra n i a v a n je u n ap re d se d e fin i u vredn osti k o je se m e n ja ju , tako to se iz sp u te n o g sp isk a b ir a n o v a vrednost. P re tra iv a n je m o e d a se o g ra n i i i n a elek tron sk e iz v o re . A k o se o zn a i k v a d ra t ,,E -p ristup , rezultat p re tra iv a n ja b i e sam o oni za p isi k o ji u p o lju 856 im a ju unetu U R L adresu. O g r a n i a v a n je n ije m o g u e u s v im b a z a m a p od atak a. P r ilik o m p re tra iv a n ja m o ra ju se u va av a ti o d re e n e s m e m ic e .

72

M . K u n d a in a V . B a n u r M o e se p retraivati p o m o u p refik sa, o d n o s n o su fik sa z a p retraiv an je. N a k o n

k lik a n a d u g m e isp ie se sp isa k k o ji sad ri sa m o iz b o r n a jk o risn ijih in d ek sa, k o ji su n av e d e n i i u sp u ten o m sp isk u u iz b o rn o m n ain u pretra iv a n ja . U k o m a n d n o m n ain u p retraiv an ja m o e d a se p retrau je i p re m a s v im osta lim p o ljim a i p o d p o ljim a , k o ja su in d ek siran a u b a z a m a p o d atak a. K o m p le ta n spisak p re fik s a i s u fik s a z a p re tra iv an je n a v e d e n j e u p riru n ik u C O B I S S /K a t a lo g iz a c ija . K a d a se p retrau je p re m a k lju n im reim a, p re fik s, o d n o s n o su fik s K W (k e y w o r d s k lju n e rei^, m o e d a se izostavi. U s v im d r u g im s lu a je v im a , p refik s, o d n o sn o su fik s, m o ra d a se upie. P r ilik o m p re tra iv a n ja p re m a k lju n im reim a, iz m e u p o je d in ih p o jm o v a m o ra j u d a se k o riste lo g i k i, o d n o sn o kontekstualni operatori. A k o se koristi p re fik s z a p re tra iv a n je K W , zah tev z a p re tra iv an je se u p isu je u z a g ra d a m a .

1.8.1.5. Pretraivanje bez adrese stranice

Z a p re tra iv a n je o b i n im p re tra iv a im a i m e ta p re tra iv a im a koriste se k lju n e rei ili iz ra z i (fr a z e ), k o je j e p o tre b n o d o d atn o defin isati. D o d a t n o d e fin is a n je o stvaru je se u z p o m o o p e ra to ra i u p o tre b o m o d re en ih zn a k o v a . P re tra iv a n ja b e z ad rese stranice re a lizu ju se u s p o s ta v lja n je m v e z e iz m e u k lju nih rei, p o m o u lo g i k ih operatera, k o je p re d sta v lja ju e n g le s k e rije i A N D , O R i N O T . U p it i se p re c iz ira ju lo g i k im op erato rim a, k o ji se p iu v e lik im s lo v im a . N a j e e se k oristi o p e ra to r I. P o m o u lo g i k ih operatora, zah tevi z a p re tra iv a n je m o g u se d o d atn o o g ra n i iti ili proiriti.
L o g i k i o p e ra to ri

AND (I pretraivau se nareuje da trai dokum ente sa svim navedenim kljunim reim a, O R (E LI pretraivau se nareuje da trai dokum ente s b ilo kojim o d nave denih rei), N O T ( N E iskljuuje odreene rei iz niza), ______N E A R ( B L I Z U definie koliko rei termin m oe biti udaljen, npr 12).
K o r i e n je logikih o p era to ra

Predm et istraivanja: kolski uspeh darovitih uenika M o g u e kljune rijei: daroviti uenici; kolski uspeh U sp o sta v lja n je veze izm eu odabranih kljunih rei: 1. postupak: pronalaenje referentnih radova koji se o dn ose sam o na jed n u od kljunih rei d a ro viti u en ici I L I kolski uspeh Postupak proiruje o bim generisanih referentnih. 2. postupak: pronalaenje radova u kojim a se trae stavke u k ojim a se nalaze o b e rei d a ro viti u en ici I kolski uspeh Postupak suava o bim referentnih radova. 3. postupak: ograniava obim referentnih radova daroviti uenici N E kolski uspeh

A k a d e m s k o p is a n je

73

Z n a e n je logikih o p e ra to ra :

O R Rezultat pretraivanja su zapisi koji sadre b a re m je d a n od navedenih p o jm o v a za pretraivanje. A N D R ezultat pretraivanja su zapisi koji sadre o b a pojm a, odn osn o s v e p o jm o v e k o je sm o p o v e zali sa operatorom A N D . N O T R ezultat pretraivanja su zapisi koji sadre prvi p ojam , a ne sadre p o jam koji sledi iza operatora N O T .
U p o tr e b a logikih o p era tora

iii

r*

M
MJIM M HE

M
B

Pedagoka,
is t r a iv a n ja

S orevi

M
B pcra rpa |
flM G M O : .

r OAHHa H3A3^a 1 H a c jio B |H acjiO B 1 Kru^HHm p& H m 1 Ajnrop - K op n op ai 4 Mja

m
m -

m d m| r J mi s aB IM

1 0:1 M0 H0 rpa4>cKe ny6jiMKaL(Mje

c e a HM CMa

orp a M M H abaH >e

E-npMcnryn:

R ezultat p retra iva n ja

SSx>
agM

' * ' < 1( 3^

^ m u i M ^

illlllllilillw M liiiM liM i ^ M W W I i i H M ^ M u , ----------- ...... -------- -

'M ........... ^ -...II.................... ^ ^ On p m n tm m . ft iaMw >. nwni.^, :s f V m o c hn o jM o B o3 r F
' 'r ~ ^ ... C'.-' .
1II V K tv a m

7 4 ________________________________________________________________________ M . K u n d a in a V . B a n u r

1.8.2. Klektronske zbirke kataloga i bibllogranja

V o d i k ro z N a r o d n u b ib lio te k u S r b ije (2 0 0 6 ) sad ri, p o re d o sta lo g , i p o p is k a ta lo g a i b ib lio g r a fija . T e k u a b ib lio g r a f ija S r b ije se sastoji o d p o p is a svih vrsta g ra e i p u b lik a c ija , k o je se to k o m g o d in e o b ja v e n a teritoriji R e p u b lik e S rb ije . O v a b ib lio g r a fija j e d o 2005. g o d in e o b ja v ljiv a n a k a o tam p an o iz d a n je , a n ak o n to ga sam o k a o ele k tro n sk o iz d a n je , d o stu p n o on lajn. K a o d ig ita ln a z b irk a o b u h v a ta sv a iz d a n ja i sv e serije tekue b ib lio g r a fije , o d 2003. g o d in e , i to: m o n o g r a fs k e p u b lik a c ije (etiri s v e sk e g o d i n je ), p re v o d i (g o d i n je ), zv a n in e p u b lik a c ije m o n o g r a fs k e (g o d i n je ), n e k n ji n a g r a a (g o d i n je ), serijsk e p u b lik a c ije (g o d i n je ), z v a n i n e p u b lik a c ije serij ske (g o d i n je ), lan ci i p rilo z i u se rijsk im p u b lik a c ija m a (g o d i n je ). Iz la z i u serijam a. S e rija A : d ru tv en e nau ke. S e rija B : p riro d n e, p rim e n je n e , m e d ic in s k e i tehnike n auke i S e rija C : um etnost, spc-rt, filo lo g ija i k n jievn ost. T e k u a b ib lio g r a fija se p retrau je p o p o s e b n o m s o ftv e ru k o ji o m o g u u je p o je d in a n o p re tra iv a n je p o se rija m a i go d itim a, i to p o autoru, n a s lo v u , U D K b ro ju , predm etn oj o d red n ic i, I S B N ili I S S N b ro ju . K a t a lo g k n jig a n a je z i c i m a j u g o slo ve n sk ih n a r o d a 1 5 1 9 1867. sad ri o k o 3000 b ib lio g r a fs k ih z a p isa z a k n jig e , n a je z ic im a ju g o s lo v e n s k ih n a ro d a o b ja v lje n im u tretira n o m p e rio d u , n a je z ic im a ju g o s lo v e n s k ih n a ro d a k o je se n a la z e u fo n d o v im a N a r o d n e b ib lio te k e S rb ije . P re tra iv a n je k a ta lo g a se o b a v lja sa m o p o autorim a. K a t a lo g k n jig a n a je z i c i m a ju g o s lo v e n s k ih n a r o d a 1 8 6 8 1972. sad ri 3 5 0 .0 0 0 b i b lio g r a fs k ih z a p is a z a k n jig e u tretiran om p e rio d u , n a je z ic im a ju g o s lo v e n s k ih n a ro d a k o je se n a la z e u fo n d o v im a N a r o d n e b ib lio te k e S rb ije . P re tra u je se p o au to rim a i to m o v im a . S rp sk a b ib lio g r a f ija k n jig e 18 6 8 1944. sad ri k n jig e k o je se n a la z e u b ib lio t e k a m a u svetu, a k o je p rip a d a ju srpskoj pisan o j kulturnoj batin i, sa o k o 90 .0 0 0 b ib lio g ra fs k ih zap isa . P retrau je se p o to m o v im a i autorim a. T e k u a b i b l i o g r a f i ja S e r b i k a iz la z i o d 20 0 5 . u d v e s v e s k e g o d i n je : M o n o g r a fs k e p u b lik a c ije i n e k n ji n a g r a a i S e rijs k e p u b lik a c ije . O b u h v a t a : s v e p u b lik a c ije S r b a k o ji iv e iz v a n g r a n ic a terito rije S r b ije o b ja v lje n e n a stran im je z ic im a , s v e p u b li k a c ije o b ja v lje n e n a s rp s k o m je z i k u b ilo g d e u svetu v a n g r a n ic a terito rije S r b ije , sv e p r e v o d e d e la srp sk ih au to ra o b ja v lje n e n a b ilo k o m je z ik u i b i lo g d e u svetu van g r a n ic a te rito rije S r b ije , s v e p u b lik a c ije o S rb im a , srp sk o j k u ltu ri, n a u c i, isto riji, u m e tn o sti o b ja v lje n e n a b i l o k o m je z ik u i b ilo g d e u svetu van g r a n ic a terito rije S r b ije . M o e se p re tra iv a ti p o a u to rim a, n a s lo v im a , p re d m e tn im o d re d n ic a m a , z e m lja m a o b ja v lj i v a n ja , U D K b r o je v im a , p o je z ic im a n a k o ja su p re v e d e n a d e la sa s rp s k o g je z ik a , I S B N ili I S S N b r o je v im a .

P o s to ji j a k o m n o g o b ib lio te k a k o je n u d e b e sp la ta n p ristu p s v o jim elek tro n sk im k a ta lo z im a p re k o Interneta ( e s to p o d a k ro n im o m O P A C o n la jn ja v n i k a ta lo g ). O v d e su s a k u p lje n e a d rese W e b k a ta lo g a zn aajn ijih b ib lio te k a u svetu, u k lju u ju i i b ib lio t e k e u n a e m n a jb li e m o k ru e n ju , k a o i n e k o lik o direktorij u m a o v ih k a ta lo g a .

A -k a d em sk o p is a n je E -k a ta lo zi

75

N a c io n a ln a biblioteka K anade: A m ic u s ( http://www.nlc-bnc.ca/7/2/) N acio n a ln a bibliotek a panije: A ria d n a ( http://www.bne.es/ingles/cat-fra.htm) D an sk i nacionalni centralni katalog: B ib lio te k ( http://www.library.dk/) Centralni katalog N o rv e k e (p rek o 6 m iliona zapisa): B IB S Y S (http ://wgate.bibsys.no/search/pub?lang=E) K atalozi Britanske biblioteke: British L ib ra ry C atalogu es ( http://www.bl.uk/catalogues/toppage.htm l) K atalozi Francuske nacionalne biblioteke: C atalogu es et R essources Electroniques ( http://www.bnf.fr/pages/zNavigat/fram e/catalog.htm ) E -k atalo zi biblioteka u B iH : C O B IS S / O P A C B IH ( http://w w w .cobiss.ba/scripts/cobiss? uk az=getid& lang=w in& lani=ba) E -k atalozi biblioteka C rn e G o re : C O B I S S / O P A C C G ( http://cnbct.cnb.cg.ac.yu/cobiss/) E -k atalo zi biblioteka M ak ed o n ije: C O B I S S / O P A C M K ( http://www.nubsk.edu.mk/scripts/cobiss) E -k atalo zi N a c io n a ln e i univerzitetske biblioteke u Z a g re b u : ( http://www.n sk.hr/D igitalLib.asp x? id =8 ) E -k atalo zi vajcarsk e nacionalne biblioteke: H elviticat ( http://www.helveticat.ch/) Elektronski katalozi N a ro d n e i univerzitetske biblioteke u L ju b lja n i: ( http://www.nuk.uni-lj.si/vstop.cgi) Elektronski katalozi N a c io n a ln e biblioteke H olan dije: ( http://www.kb.nl/kb/resources/fram eset_catalogi-en.htm l) Elektronski katalozi K o n gresn e biblioteke: L ib ra ry o f C on gress O n lin e C atalogue ( http://catalog.loc.gov/) Elektronski katalozi N a c io n a ln e biblioteke Australije: ( http://www.nla.gov.au/webpac/) E -k atalo zi N a c io n a ln e biblioteke vedske: R e g in a ( http://unow.kb.Se/ALEPH/-/con-lng/eng) E -k atalo zi K ra lje v sk e biblioteke D anske: R E X ( https://rex.kb.dk/F/)

76
D ire k to riju m i

M . K u n d a in a V . B a n u r

D irek toriju m elektronskih kataloga biblioteka p od C O B I S S platform om : C O B I S S ( http://w ww.cobiss.net/default_scr.htm) D irek toriju m elektronskih kataloga nacionalnih biblioteka (U n iv erzitet u K vi n sle n d u ): http://www.library.uq.edu.au/ssah/jeast/) E v ro p sk a digitalna biblioteka E D L ( http://www.edlproject.eu/) D irek toriju m bibliotekih i knjiarskih kataloga: http://w w w .ubka. uni-karlsruhe.de/kvk.htm l) D irek to riju m w e b prezentacija velik og b ro ja biblioteka i njihovih elektronskih ka taloga L ib D e x ( http://www.libdex.com /) D irek toriju m biblioteka iz preko 115 zem alja: L I B W E B (http: Vsunsite.berkeley.edu/Libweb/) E v ro p sk a biblioteka: T E L ( http://www.theeuropeanlibrary.org/portal/index.htm )

1.8.3. Pristup asopisima i bazama podataka preko KoBSOlV servisa

K o B S O N (K o n z o r c iju m b ib lio te k a S r b ije z a o b je d in je n u n a b a v k u ) u k lju u je 150 b ib lio te k a u S rb iji. F o r m i r a n je sa c ilje m d a b i se b r e , lak e i je ftin ije p ristu p ilo stranim n a u n im a s o p is im a i b a z a m a p od atak a. O b e z b e u je se on lin e p ristu p z a o k o 16000 in ostran ih n au n ih a s o p is a u p u n o m tekstu, d o k isto v re m e n o b ib lio te k e u S rb iji, p re k o o v o g k o n z o rc ij u m a, d o b ija ju 3 0 0 n a s lo v a a so p isa u p a p irn o j fo rm i. Istra iv a i z a p o s le ni u d r a v n im o b r a z o v n im i n a u n im in stitucijam a S r b ije , o d n o s n o sv i k o ji su p rik lju e ni n a A k a d e m s k u m re u m o g u b e sp la tn o koristiti svetsk e b ib lio te k e b a z e p re k o o v o g servisa. K o B S O N lista p re d sta v lja sp isa k svih a s o p is a k o ji su n a n ek i n a in dostupn i u b ib lio te k a m a , b i lo elek tron sk i, b ilo u p apirn o j fo r m i, i to z a s v e g o d in e o d 1984, u k lju u ju i i n a s lo v e a s o p is a k o ji iz la z e u S rb iji i im a ju elek tro n sk u fo rm u . P risu stv o a s o p is a n a o v o j listi j e sa m o p ok azatelj dostupnosti, a n ik a k o kvaliteta. U s lu g e K o B S O N - a m o g u se koristiti u z m aterijaln u n a d o k n a d u u: N a r o d n o j b ib lio t e c i S r b ije u B e o g r a d u , za tim u B ib lio t e c i M a t ic e srp sk e u N o v o m S a d u i U n iv e rz ite ts k o j b ib lio te c i S v e to z a r M a r k o v i u B e o g r a d u ( h ttp ://w w w .un ilib.bg.yu/u slu ge/cen e/in tem et.p h p ). P o d e a v a n je K o B S O N servisa p re k o rau na ra A k a d em sk e m ree

(1 ) Podesiti u Internet E x p lo re r-u P ro x y server univerziteta. (2 ) O dabrati: T o o ls Internet O ptions Connections L A N Settings. (3 ) M ark irati p o lje U s e a prohy server . (4 ) U pisati u p o lje A d re s a jed n u od dozvoljenih IP adresa (slo v n u ili brojanu). Proxy-2.rcu b.bg.ac.yu ili (147.91.1.45) Univerziteti u B eo grad u i K ragujevcu. P ro x y .ftn.ns.ac.yu ili (147.91.173.31) Univerzitet u N o v o m Sadu. P r o x y .junis.ni.ac.yu ili (16 0.99 .1 .9 ) Univerzitet u N iu . (5 ) U p isati u p o lje ,J*ort 8080 .

A k a d e m s k o p is a n je

11

Pristup K o B S O N servisim a p rek o raunara van A k a d e m s k e m re e m o g u j e uz prethodnu registraciju, o d n o sn o potpisanu licencu (preuzetu sa K o B S O N Internet strani ce), k o ju im a ju p ra v o d a d o b iju svi zap o slen i u institucijam a iji j e o sn iv a R e p u b lik a S r b ija i to besplatn o. L ic e n c a sadri d o d e lje n o k orisn iko im e i ifru, nakon e g a se p rija v ljiv a n je o b a v lja n a adresi: ( http://nainfo.nbs.bg.ac.yu) ili p rek o g la v n e stranice K o B S O N . R egistracija p o d ra z u m e v a pristup in fo rm acija m a na K o B S O N stranici (im p a k t fak tor a sopisa, detaljne in fo rm a c ije o a so p isim a ) i p reu zim an je ra d o v a d o n iv o a saetka.
P ostu p a k registra cije

(1 ) Izabrati R egistracija iz gla v n o g padaju eg m enija i popuniti podatke u p on u enom form ularu. (P o lja oznaena zvezd icom su obavezn a). (2 ) Izabrati i upisati korisniko im e i ifru (koriste se pri svakom p rijav ljiv an ju na K o B S O N ). (3 ) Izabrati R egistruj se d olazi poruka o potvrdi registracije. (4 ) A ktivirati n alo g je d n im klikom na link u prim ljenoj E -m a il poruci. N a k o n registracije, u s lu g e K o B S O N - a se koriste tako d a se u p re d v i e n a p o lja unese k o ris n i k o im e i lo zin k a.

O P A C katalozi. (O n lin e P u b lic A c c e s s C a t a lo g ) F o rm ira n i su u sv e tsk im i d o m a im b ib lio te k a m a , p re k o k o jih se u z u p otrebu lo z in k e m o g u pretraiti b ib lio te k i fo n d o v i i to p o in d e k su autora, n a slo v a , k lju n ih rei i d ru g o g . Pristup Evropskoj biblioteci . N a Internet ad re si N a r o d n e b ib lio te k e S r b ije m o g u se izvriti s le d e e u s lu g e : p retraiv an je elek tron sk ih k a ta lo g a b ib lio te k a je d a n a e s t z e m a lja (F in sk a , F ra n c u sk a , H o la n d ija , H rv a tsk a , Italija, N e m a k a , P o rtu g a l, S lo v e n ija , S rb ija , v a jc a rs k a , V e lik a B rita n ija ); p re g le d a ti i pretraiti p re k o stotinu zb irk i, d ig ita l nih d o k u m e n a ta n a v e d e n ih n a c io n a ln ih b ib lio te k a ; p ristu p p o rtalu e v ro p s k ih b ib lio te k a sa o s n o v n im in fo rm a c ija m a o 43 n a c io n a ln e b ib lio te k e E v r o p e i d ig ita ln im fo n d o v im a iz 43 n a c io n a ln e b ib lio te k e E v ro p e .
V e o m a j e tek o uskladiti za h tev e u v a n ja elek tro n sk ih izd a n ja . P o r e d b ib lio te k a , to ra d e iz d a v a i k o ji a rh iv ira ju s v o ja izd a n ja , ili a g re g a to r s e rv is i k o ji sk lad ite iz d a n ja razliitih iz d a v a a . A le k s a n d r a V ra n e (2 0 0 6 ) n a v o d i i n e k e o te a v a ju e o k o ln o sti ra d a virtu eln ih v is o k o k o ls k ih b ib lio te k a : p ro b le m i v ez an i z a au to rsk a p ra v a , p orast tro k o v a, n ed o statak k o m p a tib iln o sti m e u iz d a v a im a , za h tev n a o b u k a z a k o ri e n je , k o rien je s p e c ija ln e o p re m e , tek oe pri p o z a jm ljiv a n ju , n e d o v o ljn a p o k riv e n o s t intere so v a n ja k o risn ik a d ig ita ln o m p e rio d ik o m , tek oe p o v e z iv a n ja d ig ita ln o g i ta m p a n o g o b lik a , k o m p le k s n o s t licen cn ih sp o razu m a, konstantna p ro m e n ljiv o s t iz v o ra , to o n e m o g u u je p o u z d a n o s t pri citiranju.

Pretraivanje publikacija na Internetu. Z a h v a lju ju i Intem etu , m o gu n o sti p ro n a la e n ja in fo rm a c ija su v e o m a p o v e a n e . A k a k o sv i iz v o ri n isu je d n a k o v a n i ni je d n a k o p o zn ati z a n au n i ra d k o ji se p ie, isto tako nisu je d n a k o p o u z d a n i z a p o treb e izrad e a k a d e m sk ih i n au n ih ra d o v a , p o tre b n o j e u fu n k c iji b ib lio g r a fs k o g istraiv an ja koristiti v i e strategija p re tra iv a n ja Interneta.
V a n o s t i p o u z d a n o s t iz v o ra se p ro c e n ju je n a o s n o v u p o re k la (k o g a j e n a p is a o ), k a d a j e stranica au riran a, ra d i li se o p ro m o tiv n o m , p ro d a jn o m ili s p o n z o ris a n o m m ate

78

M . K u n d a in a V . B a n u r

rija lu , je s u li p o d a c i d o k u m e n to v an i. A k o se u U R L adresi n a la z i s lo v o , to u k a z u je da j e to li n a stranica autora. Stran ice registro van ih d o m e n a se m o g u p ro v eriti k o d a g e n c i j e z a re g istro v a n je : ( h ttp ://w w w .rip e.n et/cgi-bin /w h ois). In fo r m is a n o s t o tem i p o d ra z u m e v a p o z n a v a n je im e n a istakn utih au tora n a o d r e e n o j terito riji i p o z n a tih sajto va. O tim a d re s a m a p o t re b n o j e v o d iti b e le k e . P re tr a iv a n je se m o e re a liz o v a ti: ( I ) b e z p o z n a v a n ja a d re s e stran ice i ( 2 ) p o m o u U R L ad re se .
K o ri e n je znakova N a v o d n ic i pretraivau nareuju da trai sam o stranice koje sadre rei koje su upisane i to tano istim redosledom , npr. na upit ,,opisno ocen jivan je d o b iju se sve stranice na k ojim a se sintagm a o p isn o o c e n jiv a n je p o ja v lju je iskljuivo tim redosledom ; Z n ak + pretraivau nareuje da trai sve stranice koje sadre te rei ili fraze bez o bzira na poredak, npr. na upit o c e n jiv a n je + o p is n o d o b iju se sve stranice k oje sadre o v e d ve rei; Z n a k pretraivau nareuje da iskljui stranice koje sadre navedene rei ili fraze, npr. na upit o c e n jiv a n je o p isn o d obiju se sve stranice k o je sadre re o c e n jiv a n je , a ne sadre re opisno-. Z n a k * upisuje se sam o kao deo neke rei a ostalo se zam eni znakom , npr. upit p e d * d o b ie sve stranice koje sadre rei p ed a go g, p e d a g o g ija , pedagoka, p edagoki, pedagok o, pedijatar; U p itn ik ? zam enjuje bilo koji znak ili slo vo u izrazu koji se trai, npr. upit ?aza d o b ie se stranice koje sadre rei: baza, oaza, faza, m aza i si.

V la s tita im e n a i fra z e (d v e i v ie re i) se stav ljaju p o d zn ak e n a v o d a (n p r. ,,V la d o S m it ). Z n a k o v i + i se sta v lja ju b e z ra zm a k a u z re n a k o ju se o d n o se , a k o d fra z a isp re d n a v o d n ik a . Z a p re t ra iv a n je iz v o r a p o tre b n o j e p o z n a v a ti k o jim a la to m se m o g u koristiti p o je d in i o p e ra to ri. A k o se p r ilik o m p re tra iv a n ja , p ri p o s t a v lja n ju z a h te v a ko riste je d n a ili d v e k lju n e re i, za h te v n a j e e n ije p re c iz a n , p a ni p re tra iv a n je n e e biti k v a litetn o .
K o r i e n je kljunih rei

U ticaj nasilja na televiziji na d ecu traimo kao: children AJSTD television A N D violence ili-t- children-f- television-f- violence ocenj i v a n je+ v lad an je D o d a v a n je m prethodnoj rei jo jed n e kljune rei opisno o cen jiv a n je + v la d an je d obie se precizniji izbor. N e k i p retraiv ai ra n g ira ju rezultate p retraiv an ja p o tom e k o lik o se puta traeni term in (k lju n a re ) s p o m in je u dok um entu , d a li se n alazi u n a slo v u , k o lik o j e b liz u p oetk u teksta ili k o lik o se u estalo d ok u m en t koristi.

Ahuderrisho p is a n je

79

A k o e lim o d a se in fo rm i e m o o v e o m a s p e c ifi n im te m a m a iz d o m e n a , npr. m ik ro p e d a g o g ije , d o v o ljn o j e d a traim o p o k lju n im re im a sv a o n a d o k u m e n ta g d e se one n alaze. T a k o e m o d o biti m n o g e va n e lan k e iz razn ih priznatih a s o p is a k o ji se tiu n a e g in tereso v a n ja, ali i p o datu m u o b ja v ljiv a n ja (k o ji sm o , takoe, m o g li u n ap re d d a o d re d im o u v id u o b im a : o d d o ; p isae u je d n o m o d d o b ije n ih r e d o v a na ek ran u ad resa servera: ( h ttp ://w w w .n ejm .org/size 2 k -2 4 F e b 9 7 .), g d e j e m a n jim s lo v im a o z n a en a i v e li in a lan k a, u slu aju d a e lim o zaista d a p o g le d a m o dati tekst i, even tu a ln o , k o p ira m o , n a svo j ra u n a r ili n a sp o ljn u m em oriju^.

1.8.4. Pretraivanje po parametrima U R L adrese

U slu a ju p re tra iv a n ja o b i n im p re tra iv a im a i m etap retraiv aim a, a k o se z a trai ad resa ( http://oup.co.uk), d o b ije se p o p is svih U R U a d resa k o je sa d r e taj d o m e n . Iz ra z n ap isan m a lim s lo v im a p ro n a la z i iz ra z e k o ji su n ap isa n i m a lim , v e lik im ili sa m o p o e tn im v e lik im s lo v im a , a iz ra z n apisan v e lik im s lo v im a trai s a m o za d an i o b lik . N a k o n to se d o lo d o stranice k o ja sad ri p retraiva, u p o lje za un os p o stu p ak j e sled ei: ( 1 ) u p iu se k lju n e rei k o je e p retraiva d a p ro n a e ; ( 2 ) k lik n e se na d u g m e S E A R C H i d o b iju se lin k o v i; ( 3 ) o d lu u je se o tom e koji e se lin k o v i slediti; ( 4 ) p r e g l ed aju se stranice k o je se d o b iju i kon statu je d a li se p ro n a lo o n o to j e traeno. L in k o v i su g la v n o sred stv o k retan ja p o Intem etu. M o g u biti p re d sta v lje n i tekstom , slik o m , m e n ije m ili a n im a c ijo m . U sp isk u k o ji se n a z iv a H is t o r y v o d i se autom atski p re c iz n a e v id e n c ija o s v im W e b stran icam a i W e b sa jto v im a k o ji su p re g le d a n i, sa v re m e n o m i d a tu m o m k a d a su p o se en i i k o lik o puta su stranice p re g le d a n e .

Pretraivanje kataloga i vodia. U k o li k o j e n e p o zn ata a d re sa ili w e b stranica ve j e p o z n a to sa m o p o d ru je ili tem a k o ja istraiv aa za n im a, tada se k oriste p redm etn i v o d i i i k a ta lo zi (im e n ic i) u k o jim a se m o e nai o d g o v a r a ju a tem a, a p re k o n je d o i d o stranica k o je su v a n e za istraivan je. Elektronska pota. O m o g u u je ra zm en u tj. k o ri e n je i s la n je nestrukturisanih naunih p o d a ta k a (projek atri istraivan ja, tekstova, statistikih p o d atak a , m e m ih instru m enata, tabela, g r a fik o n a , iz v e ta ja istraivan ja, n a ru d b e n ic a z a m e u b ib lio te k e p o z a jm ic e p u b lik a c ija i s i), n a m d b e n ic a k n jig a u k n jiarsk o j m re i ili n e p o s re d n o o d iz d av aa . P r e k o elek tro n sk e pote, na e -m a il ad rese n au n ih ra d n ik a alju se o b a v e te n ja o n a u n im s k u p o v im a , d a ju uputstva i p ro p isu ju u slo v i z a teh n ik o o b lik o v a n je n aunih ra d o v a. N a u n i i struni ra d o v i m o g u se dostaviti e le k tro n s k o m p o to m n a e -m a il a d re se o rg a n iz a c io n ih o d b o r a n au n ih sk u p o v a i k o n fe re n c ija , re d a k c ija a s o p is a i slin o. D a je se m o g u n o s t d ire k tn o g o b ra a n ja d ru g im n a u n im ra d n icim a , im e se d o b ija n e p o sred n a p o m o u n e p o s re d n o m n a u n o m stvaralatvu. U z p o m o In tem eta m o g u se predstaviti rezultati istra iv a n ja u v id u stacioniranih ili d in a m i k ih p rezen tacija.

V i e o nainu p o sta v lja n ja upita sintaksi u procesu pretraivan ja videti u radu: L jilja n a K m e ta (2 0 0 4 ): P ro b le m i p re tra iv a n ja i p rezen tovan ja n a Intem etu u z osvrt n a sm ernice u W e b d iz a jn u . P e d a g o k a stva rn o st. N o v i S ad , L , 12, str. 101110.

80________________________________________________________________________ ]VI. K u n d a in a V . B a n u r

1.8.5. Elektronske publikacije

P u b lik a c ije k o je ini skup zap isa u o b lik u teksta, slika, g ra fik o n a , prikaza, an im aci ja , z v u k a i si. k o jo j se m o e pristupiti p o m o u raunara n a z iv a ju se E -p u b lik a c ije . Ziapisi su m e u s o b n o p o v e z a n i tzv. lin k ovim a, p a se m o e istraiva usm eriti naostalu grau. E lek tro n sk e k n jig e m o g u biti prikazane na Intem etu u P D F form atu (p o rtab l digital fo r m at) k o ji se m o e itati ali ne i m enjati, m o e biti form atiran k a o u tam panoj p u b lik a ciji sa stranam a, n u m eracijam a, en d i fusn otam a i si., ali i u H T M L , H T M , D H T M L i d ru g im form atim a, k o d k o jih p rik az nije identian tam pan om izdanju. P o ja v lju ju se n a m ed ijim a k o ji su itljivi na raun aru d v a o sn o v n a vida: ( I ) k a o statine elektronske p u b lik a c ije u fo rm i diskete, C D - R O M - a , k a o zasebn e p o o b lik u i sad raju i fik siran e je d in ic e i (2 ) on li ne baz;e p od atak a (instaliran e na n e k o m m re n o m m estu ) k a o elektronski aso p isi i e lek tronske k n jige. O v e m ogu n o sti su vie p o g o d n e za lank e a m an je za k n jige. U v o d i se au ditivn a kom ponenta. Im a poetnu stranicu na ko jo j j e sadraj, sa k o je se m o e doi na svak i n aslo v , o d n o sn o p o d n a slo v . O stali d e lo v i k n jig e p relim in am i, tekstualni i referentni, o rga iizo v an i su k a o k o d tam panih izdanja. O m o g u a v a se p ro n a la en je b ilo k o je rei ili p od atk a u tekstu, p o v e z u je itaoca sa b ilo k o jim citiranim iz v o ro m on lajn na Intem etu ili n a lo k aln oj m rei. M o e se dospeti u s v a k o m trenutku d o b ilo k o je g d e la k n jige. U m e s to n a p o m e n a i in d ek sa koriste se p ogo d n o sti hiperteksta (lin k o v a ).

l.S.S.l. Elektronske enciklopedije i renici

E le k tro n sk e e n c ik lo p e d ije i ren ici altem a tiv a su In tem etu i im a ju sle d e e p re d nosti: ( I ) im a ju o rg a n iz o v a n i razvrstan m aterijal p a se p o d a c i la k o n ala z e ; ( 2 ) m aterijal j e p re d sta v lje n u sa e to m o b lik u , la k o g a j e p re gled ati i p ro cen iti d a se m o e koristiti i ( 3 ) p o d a c i su autentini, istiniti i staln o se u p o tre b lja v a ju .
Elektronske en cik lop ed ije i ren ici

E n cy clo p e d ia.c o m ( http://v^ww.encyclopedia.com ) E n cy clo p e d ia R esources ( http://www.refdesk.com/myency.htrrjl) E n cy clo p e d ia Sm ithsonian ( http://www.si.edu/resource/fag) O n line renik ( http://www.vokabular.org) W ik ip e d ia , the free encyclopedia ( http://w w w .w ikpedia.org) W ik ip e d ia na srpskom jezik u ( http://sr.wikipedia.org/wiki/Srbija)

Wikipedia. T c j e s lo b o d n a In tem et e n c ik lo p e d ija k o ju , p o d o d g o v a ra ju im u s lo v im a , m o g u i p o setio ci d a d o p u n ja v a ju i u re u ju s la n je m la n a k a i p od ataka. W i k i p e d ia j e o tv o re n a e n c ik lo p e d ija , za p o e ta 2001. g o d in e . S a d r i o k o 1400000 la n a k a na e n g le s k o m je z ik u . N a la z i se n a adresi ( w w w .w i k i p e d ia .o r g ). W ^ikipedia n a s rp sk o m j e zik u ( h ttp ://sr.w ik ip ed ia.org/w iki/S rbija). P o zn ate su i e n c ik lo p e d ije : E n c y c lo p e d ia R e s o u r c e s ( w w w .r e fd e s k .c o m ) i E n c iy c lo p e d ia S m ith s o n ia n ( w w w .s i.e d u / re s o u rc e / fa g ),
B r ita n ic a , E n c a r ta .

O d re d n ic e se p ro n a la z e tako to se u p o lje z a p retragu u n ese n a z iv e n c ik lo p e d ije . T im e se d o b iju lin k o v i, m e u k o jim a se n alazi i lin k k a o d a b ra n o j e n c ik lo p e d iji. I z b o ro m o d g o v a r a ju e g lin k a d o b ije se p rv a stranica e n c ik lo p e d ije . T im e su p o n u e n a ra z li-

A k a d e m s k o p is a n je _______________________________________________________________________ ___________ ^

ita p o d ru ja z a p ro n a la e n je en c ik lo p e d ijsk ih o d red n ic a. M o e se koristiti i p retrai va, pri em u se p o m o u o d g o v a ra ju ih k lju n ih rei d o la z i d o o d g o v a r a ju e strariice.

Encycloped[ia.coin. P re d sta v lja p rv u be sp la tn u In tem et e n c ik lo p e d iju , k o ja sad ri 5 7 0 0 0 la n a k a iz E n c ik lo p e d ije C o lu m b ia (6 . iz d a n je ), k o ji se re d o v n o d o p u n ju ju . S v i lan ci su p o v e z a n i sa slik am a, m a p a m a i n o v in s k im la n c im a k o je o b e z b e u je ,,e lib ra ry . E n c y c lo p e d ia .c o m se n alazi n a adresi: ( http://v^ww.e n c y c lo p e d ia .c o m ). Encarta. M ic r o s o it -o v a e n c ik lo p e d ija n a C D - u , k o ja se p ro d a je <^ie o d e n c i k lo p e d ije u p isan o j v e rziji. M o e d a detektuje k a d j e ra u n a r n a v e z i s In te m e to m i autom atski p o z iv a o d re e n i sajt i sk id a n a jn o v ije stvari, sn im a ju i ih ni h a rd d isk k o ri snika. S a d r i i p re tra iv a e k o ji p retrau ju ne sam o p o n a s lo v im a , v e i pso, sa m im la n cim a, im e se d o b ije m n o g o v i e in fo rm a c ija . P re tra iv a o m o g u u je i traSnje p o sli n im p o jm o v im a . Britanica. N a jp o u z d a n iji iz v o r in fo rm a c ija u svetu , k o ja iz la z i V ie o d 2 3 0 g o d in a j e B rita n ic a . P o z n a ta j e p o s v o jo j v e ro d o s to jn o sti i p o u z d a n o s ti p o d atak a . O b u h v a t a s v e o b la s ti lju d s k o g zn a n ja , o d p o d a ta k a iz d a v n e p ro lo s ti d o n a jn o v ijih s a z n a n ja iz o b la s ti p riro d n ih i d ru tv e n ih n au k a. U s p o s t a v ila j e ta k v e sta n d a rd e , d a se p re m a n jim a v re d n u ju s v a le k s ik o g r a fs k a d e la u svetu. Iz d a je se u s v im v e r z ija m a : ta m p a n o j, n a In te m e tu , C D - r o m u ili D V D - u . N a k o m p a k t d is k o v im a j e sa zn atn o p ris tu p a n o m c e n o m o d 7 0 eu ra, u to m o v im a n a tam p an o j v e r z iji o d n e k o lik o h ilja d a eura. Srpski elektronski renik. S a d r i 3 0 0 .0 0 0 rei i o k o 1.50 0.00 0 zn aen ja. T o j e p rv i i n a jv e i elek tro n sk i re n ik u S rb iji u iz d a n ju A g e n c ije z a s o ftv e r i in telektualne u s lu g e S -r b o s o f au tora M ilo r a d a S im i^. B ib lio te k a rsk i te rm in o lo k i re n ik e n g le s k o srpski / s rp s k o -e n g le s k i. P o s to je i ren ici e n g le sk o -s rp s k i, n e m a k o -s rp s k i k o ji im a ju fu n k c iju translatora (p r e v o d io c a ). M o g u d a p re v o d e H E L P - o v e i in tem et stranice, ali g ra m a ti k a p ra v ila n e m o g u ispotovati. W okabular.org. N a ad resi w w w .w o k a b u la r .o r g s rp s k o g je z ik a , k o ji j e u fa z i testiranja i ra z v o ja . 1.8,5.2. Elektronski asopisi
P o sto ji v e lik i b ro j n au n ih i strunih a s o p is a k o ji im a ju tzv. ele k tro n sk a izd an ja , tj. iji se lan ci m o g u d o b iti n a Intem etu. E le k tro n sk i a so p isi m o g u biti loc ira n i: ( I ) na stranicam a iz d a v a a , ( 2 ) nt. W e b stranicam a p o s re d n ik a i (3 > sa lin k o v a , k o ji d o d atn o p ra v e p o s re d n ic i. P o s re d n ic i im a ju v e lik i b ro j lan ak a u s v o jim b a z a m a p o d ata k a , nu de p retragp k ro z aso p ise, p r e k autora i n a s lo v a ili ak p re k o p u n o g teksta. A . V ra n e (2 0 0 6 ) iz d v a ja n ek e p red n osti elek tro n sk ih aso p isa: ( I ) o b e z b je u ju p ra v o v re m e n i p ri stup, b e z o b z ira n a u d a lje n o st k o risn ik a; ( 2 ) m o e ih isto v re m e n o koristiti v i e italaca; ( 3 ) p o d r a v a ju p o tre b e p re tra iv a n ja ; ( 4 ) o b e z b e u ju m e u s p b n o p o v e z iv a n je , ( S ) n u de m u ltim e d ija ln e in fo rm a c ije ; ( 6 ) tede p ro sto r z a sm etaj g r a e i ( 7 ) ne za h te v a ju p o v e z ivarye i k o ri e n je u to m o v e, O s ta le prednosti: p o v e a v a ju b i^ in u o b ja v ljiv a n ja ra d o v a , k o risn ic im a j e o la k a n p ristu p a so p isim a , h ipertek stovn i o b lic i p o v e a v a ju m o g u n o s t p re tra iv a n ja ra d o v a j e r su p o v e z a n i s d ru g im tekstovim a, slik a m a , z v u n im zap isim a. N e d o s ta c i elek tro n sk ih a s o p is a su: pristup j e m o g u sa m o u z pretplatu, m e n ja n je sadr* aj a sajtova. n a la z i se o n la jn ren ik

82

M . K u n d a in a V . B a n u r

ta m p a n a i elek tro n sk a v e rz ija a so p isa ne m o ra ju se is to v re m e n o p o ja v iti, a ne m o ra ju im ati ni identian sad raj. E le k tro n sk a v e rzija m o e im ati p ro ire n je , neku ani m a c iju , tro d im e n z io n a ln i p rik a z i slin o. N e k i aso p isi iz la z e s a m o u e le k tro n s k o m o b liku. Jedan b ro j a so p isa , iz u sk o s p e c ija liz o v a n ih n au n ih p o d ru ja , iz d a je se u m ik ro fo rm a m a m ik ro fi a m a , npr. W ild ife D is e a s e s ( S A D ) . Pristu p elek tro n sk im aso p isim a m o e se ostvariti p rek o : ( 1 ) k atalo ga, (2 ) p o s e b n o g seta W e b stranica i (3 ) b a z e podataka. U elek tron sk om o b lik u su dostupne i liste a so p isa . Pristup p o je d in im aso p isim a o m o g u u je se p o m o u lo zin k i, k o je d o b ija ju nauni radnici n a lini zahtev, a na o sn o v u p ro v ere stm n og ili n a u n o g identiteta. U p is o m lo zin ke pristupa se asopisu, tako to se klik n uvi na n a slo v m o e pristupiti lan cim a sad ra n im u p o je d in im g o d itim a i b ro jev im a . Pristup ce lim tekstovim a n aje e n ije besplatan. O s tv a m je se p re k o b ib lio te k a i naunih institucija k o je im a ju u g o v o r o pristupu. B ib lio te k e ra sp o la u sa apstraktim a i in dek sim a u tam p an om , C D - R O M - u ili on line o b lik u , k o ji o m o g u u ju d a se pretrae lanci u a so p isim a i p re g le d i k n jig a p o p red m etu in teresovanja, p o au tom ili n aslo v u i to iz m n o g o v e e g b ro ja a so p isa n e g o to ras p o la u u s v o jim fo n d o v im a . N e k i autori n u de zbirk e ra d o v a u elektron sk oj fo rm i na o d re ene tem e z a on e istraivae k o jim a su potrebni. E le k tro n sk i a s o p is i u n au k a m a o o b ra z o v a n ju su: T r ia n g le , E U R O D L (E u ro p e a n J o u m a l o f O p e n , D is ta n c e an d E - L e a m i n g ) i A J D E (T h e A m e r ic a n J u m a l o f D ista n c e E d u c a tio n ).
P ristu p elektronskim verzija m a a sop isa

http://www.leeds.ac.uk/bei (z a pristup British E ducation In d e x ), http://www.routledge.com:9996/routledge/journal/er.htm l (w e b stranica m euna ro d n o g izdavaa koji daje inform acije o svim svo jim istraivakim lancim a), http://www.carfax.co.uk (servis koji jedan britanski izdava nudi za pristup S c o lary A rticles R esearch A lertin g m rei u V e lik o j B ritan iji), http://www.tandf.co.uk/era (w e b stranica za saetke edukacijskih istraivanja), http://www.leeds.ac.uk/educol/index.html (w e b stranica E du cation -lin e, servisa za elektronske tekstove iz p odruja o brazo van ja), http://bubl.ac.zu (nacionalni inform acijski servis V e lik e B ritan ije koji se nudi za jed n ici v iso k o g obrazovanja), http://w w w .soosig.ac.uk (T h e Social Science Inform ation G a te w a y , koji prua p ri stup izvo rim a in form acija u svetu), http://www.carfay.co.uk/ber-ad.htm (w e b stranica British E ducational Research Journal), http://wos.mimas.ac.uk (w e b stranica T h e W e b o f Sicence, k o ja izm eu ostalih fu n kcija im a u lo gu o m ogu avan ja pristupa Social Scien ce Citation Index-u, S cien ce Citation Index i Arts and Hum anities Citation In d e x ), (w e b stranica E ducational Research Abstrakt O n lin e ), http://w w w .socresonline.org.uk (w e b stranica S o c io lo g ic a l R esearch O n lin e ).

Triangle. T o su britan sk i aso p isi m e u n a ro d n o g z n a a ja , k o ji o b ja v lju ju re zultate is tra iv a n ja iz d m tv e n ih nauka, sa fo k u s o m n a o b r a z o v a n je . U p re k o deset

A k a d e m s k o p is a n je

83

a s o p is a n je g o v o g iz d a n ja n a la z e se: P e d a g o g ija i o b ra z o v a n je . U s a v r a v a n je n astav n i ka, T e h n o lo g ija , E -u e n je i d ru gi. D a ti su rezultati istraiv an ja. a s o p is i su P D F fo r m a ta i besp latn i.

E U R O D L . E u ro p e a n J o u m al o f O p e n , D ista n c e an d E - L e a m i n g je s te e v ro p s k i aso p is za o tv o re n o uen je, u en je n a d aljin u i elek tro n sk o u en je, u k o m e se m o g u p ro n ai svi lan ci o d 1997. g o d in e .
U m n o g im d r a v a m a p o sto je k o m p a n ije k o je k o risn ik e s n a b d e v a ju p retp lato m na tam pan e a s o p ise i k o je o m o g u u ju pristup elek tro n sk im a so p isim a . U p o je d in im slu a je v im a , iz d a v a i elek tro n sk e a so p ise ine b e sp la tn o d o s tu p n im b ib lio t e k a m a k o je k u p u ju tam pan i p rim e rak . P r e k o K o n z o r c iju m a b ib lio te k a S rb ije ( K o B S O N ) m o g u e j e d o i d o stranih a so p isa u e le k tro n s k o m o b lik u , k a o i b a z a m a p u n o g teksta i b a z a m a saetak a i to za 12000 aso p isa. U R J^ a d rese elek tro n sk ih v e rz ija a so p isa n ala z e se n a In tem etu i lin k o v im a datih aso p isa, k a o i u tam p an oj v e rziji. N a u n i radn ici, n astav n ici i studenti se m o g u pret platiti n a e le k tro n sk o iz d a n je a s o p is a i na m ail listu. T im e o b e z b e u ju d a o d institucije d o b ija ju n o v o sti u datoj o blasti, p re iz la sk a n o v ih b r o je v a aso p isa. M o g u se p retraivati sa d ra ji v ie o d 1700 aso p isa, apstrakti z a p re k o tri m ilio n a lan ak a i pun i tekstovi p r ilo g a u p erio d ic i, na k o je j e k o risn ik p retp laen . K o ris n ic im a m o g u biti d ostu p n i i la n c i k o ji su recen ziran i i p rih v a e n i z a o b ja v ljiv a n je . P r e k o p ro g ra m a S c ir u s m o g u e j e pretraiti v ie o d IO m ilio n a stranica sa n a u n im sa d ra je m .

1.8.6. Prezentacije Naune video konferencije. P re d sta v lja ju je d n u o d m o g u n o s ti u p o tre b e In ter neta u n a u n o m ra d u , pri em u u esn ici, u toku v id e o fo n s k o g ra z g o v o ra , is to v re m e n o u ju i v id e , s a o p ta v a ju rezultate sopstven ih istraiv an ja i itaju n a u n a sao pten ja, m e u s o b n o k o m u n ic ira ju . In te m e to m se, u z p o m o F T P (F ile tran sfer P r o t o c o l) sistem a, m o g u ra z m e n jiv a ti (slati i koristiti) datoteke sa b ib lio g r a fs k im , citatnim i statistikim p o d a c im a , tek sto vim a, m err.im instrum entim a, tabelam a, g ra fik o n im a , b a z a m a p o d a ta k a i si., to p re d s ta v lja v e o m a ra c io n a la n i ek o n o m i a n p o stu p a k u n a u n im istra iv a n jim a . K o ri e n je m ra u n arsk e i k o m u n ik a c ijsk e te h n o lo g ije v id e o k o n fe re n c ija o m o g u a v a istra iv aim a n a ra z li itim lo k a c ija m a d a se m e u s o b n o v id e i uju.
Jedan o d m o g u ih n a in a iz v o e n ja v id e o k o n fe re n c ije p u te m In tem eta b io b i d a s v a k o k o e li u estvo vati u k o n fe re n c iji p o z o v e o d g o v a ra ju u U R L a d re su i tim e p o sta j e u e s n ik o m k o n fe re n c ije . N a strani W e b serv e ra b i tada m o ra o p ostojati n e k o k o z a p o in je c e lu v id e o k o n fe re n c iju (n p r. a k o se ra d i o u en ju n a d a ljin u , tada b i to b io p r o fe so r k o ji e li odrati p re d a v a n je ). U to m slu aju , sv a v id e o k o n fe re n c ijs k a o p re m a k o ju koristi u e sn ik n a strani s e rv e ra m o ra la b i biti sp o je n a n a server.

On-line naune diskusione grupe. O m o g u u ju u sp o s ta v lja n je k on tak ata i s a rad n ju p o je d in a c a i in stitucija p re k o N e w s g r o u p s . Z a to p o sto je s p e c ija liz o v a n i sajto v i: Liszt ( w w w .lis z t .c o m ) i Deja.com ( http://htp://www.d e ja .c o m ). A lt a V is t a im a s v o ju b a z u p o d a ta k a z a te g ru p e (n e w s g r u p e ). LISTERVlists o m o g u u je d a n ak o n u la n je n ja n au n ik a u g ru p u , p re k o e -rn aila d o b ija o b aveten ja.

84

M . K u n d a in a V . B a n u r

-------------------- ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

D is k u s io n e g ru p e fu n k c io n iu tako d a je d a n o d istra iv a a p o k re n e n ek u tem u, a za tim d ru g i istra iv a i iz n o s e s v o ja m ilje n ja o toj tem i, npr. ta m islite o p r im e n i e v a lu a o ije z n a n ja stu d en a ta p o B o lo n js k im p rin c ip im a . P o se tio c i d is k u sio n e g ru p e o d g o v a raju n a p o s ta v lje n a p itan ja i tako se ra z v ija d isk u sija n a tu tem u. S v a k i istraiv a u d isk u sio n o j g ru p i im a s v o je je d in s tv e n o k o risn i k o im e, p o k o m e se m o e p rep o zn ati u d isk u siji. O n o se n a v o d i n a k raju s v a k o g kom en tara, u o k v iru n ek e d isk u sije .

Kupovina knjiga preko Interneta. K u p o v in u k n jig a p re k o Interneta m o g u e j ostvariti p re k o : ( 1 ) sa jto v a k o ji su s p e c ija liz o v a n i z a p ro d a ju p re k o In tem eta i ( 2 ) s a j to v a iz d a v a a ili distributera. O k o 3 1 ,0 0 % k o risn ik a In tem eta u svetu n a ru u je ili k u p u je k n jig e . P r e k o sajta In t e r n e t k n ji a re ( h ttp :/ / w w w .k n ji a ra .c o m ) m o g u e j e p retrai vati p u b lik a c ije p re m a o bla sti, n a s lo v u ili au to m v ie o d 30 OOO n a s lo v a i iz a b ra n e n a m iti. S a jt n u d i i p r e g le d n a jz a n im ljiv ijih p rik aza, la n a k a i in terv ju a o n o v im izd a n jim a, li n o stim a i d o g a a jim a . la n o v i k n jia re e le k tro n sk o m p o to m m o g u d obiti liste n a j n o v ijih iz d a n ja p o o b la stim a. P re k o o v o g sajta se m o g u p oru iti strane i a n tik v a m e k n ji g e , V H S i D V D iz d a n ja i strani aso p isi.
P o s tu p a k k u p o v in e j e d a se p ro n a e k n jig a , a za tim p o p u n i elek tro n sk i o b ra z a c n a ru d b e n ic a . U d ru g o j fa z i vri se p ro v e ra identiteta p o m io c a , n a j e e te le fo n o m , j e r j e e -b a n k a rs tv o u S r b iji d o stu p n o za p o je d in a p re d u z e a d o k p la a n je p la tn o m k a rtico m p o s re d s tv o m In te m e ta z a g ra a n e j o n ije m o g u e .

2 . NAUNA I STRUNA DELA

2.1. POJAM I PODELA
N a u n i ra d o v i su je d n o li n o im e n o v a n i in d iv id u a ln i ili tim ski p ro iz v o d i n a u n o g stvaralatva, rezultati o r ig in a ln o g p ro u a v a n ja i istraiv an ja, k o ji se s a o p ta v a ju na n a u n im s k u p o v im a i/ili o b ja v lju ju u n au n im p u b lik a c ija m a . T o su, z a p ra v o , o n a d ela , u k o jim a j e p rez en tiran o zn an je, p o stign u to p u tem sistem atski p rik u p lje n ih sazn an ja, k ro z o rg a n iz ira n o sticanje isk u stv a i m e to d o lo k i u ra e n o p ro m a tran je p o ja v a i ek sp e rim e n tisan je s n jim a, te e g z a k tn o , ili v e o m a p re c iz n o v e rb a ln o , iz lo e n ih n a la z a i sazn an ja o p red m etu k o ji nas in teresira (F ilip o v i 2004: 121). S v rh a n au n ih r a d o v a je s te d a se n au n a z a je d n ic a i strun a ja v n o s t u p o z n a ju s o rig in a ln im is tra iv a n jim a i rezultatim a istraivan ja u o k v iru ja s n o d e fin is a n e tem e, u o k v iru o d re e n e n au n e oblasti. N a u n i ra d o v i se p iu n a o s n o v u u tv r e n o g istra iv a k o g c ilja k o jim se re a v a ju lau n i p ro b le m i ili s a g le d a v a ju v e reen i p ro b le m i n a o r ig i nalan n ain , n o v o m n a u n o m m e t o d o lo g ijo m i n a o s n o v u n o v ih iz v o ra . T a k v i ra d o v i m o g u d a ra zm a tra ju i m e t o d o lo g iju istraivan ja, p o s e b n o v a lja n o st i p rim e n ljiv o s t istra iv a k ih m e to d a i p o stu p ak a. T e k s tu a ln o se o b lik u ju p o z a h te v im a opte i p o s e b n e n a une m e to d o lo g ije , s p re c iz ira n o m n a u n o m aparatu rom , u z n e o p h o d a n n iv o k o n su lta c i j a s o d g o v a r a ju im stru n jacim a. N a u n i ra d o v i sad re an a lize, sinteze, g e n e ra liz a c ije i s u e lja v a n ja s n a u n im iz v o rim a i autorim a. S m is a o n jih o v o g p is a n ja je s te d a se re z u l tati o rig in a ln ih istra iv a n ja u in e d o stu p n im n au n oj i strunoj ja v n o s ti iz v i e ra z lo g a . T a k v i ra d o v i, p o re d to g a to u p o z n a ju n au n u i strunu ja v n o s t s re zu lta tim a n e k o g is traivan ja, d a ju n a u v id istra iv ak e hipoteze, m etod e ra d a i z a k lju k e , p ru a ju m o g u nost k riti k o g osvrta, p ro v e re i iz v o e n ja dodatnih istraiv an ja. B e z o b ja v ljiv a n ja n a u nih ra d o v a a k a d e m s k a k o m u n ik a c ija b i b ila usporen a. R a d o v i k o ji n e sa d re n o v a ili o rig in a ln a n au n a p ro u a v a n ja i n a u n e rezultate n e g o o b ra u ju v e p o z n a te in je n ic e i o d n o se sm atraju se s tru n im r a d o v im a . O n i im a ju u lo g u iren ja i p o p u la r iz a c ije n au n ih sazn an ja i isk ustava. M o g u biti v e o m a k o risn i, ali se z b o g to g a n e m o g u svrstati u n au n e ra d o v e. U m e to d o lo k o j literaturi d rutven ih n au k a p osto ji v i e k la s ifik a c ija strunih i n au n ih ra d o v a . U to m p o g le d u , m e u au torim a n em a p o tp u n e saglasn o sti. O s n o v n a p d e la n au n ih i strunih ra d o v a j e na p rim a m e i seku n darn e. U p r i m a m e r a d o v e , p re s v e ga, s p a d a ju m o n o g r a fije , la n c i i istraivak i izvetaji, u k o jim a se s a o p ta v a ju rezultati so p stve n ih p ro u a v a n ja i istraivan ja. S e k u n d a rn i r a d o v i p rik a z u ju , su m ira ju i in terpre tiraju rezultate o b ja v lje n ih istra iv an ja d ru g ih autora. S o b z ir o m n a s r e d s tv a p r e n o e n ja , ra d o v i se d e le na: ( 1 ) u sm en e, ( 2 ) p isan e, (3 ) ra d io fo n sk e , ( 4 ) te le v izijsk e , ( 5 ) film s k e i ( 6 ) n o v in sk e. P re m a c ilje v im a b a v lje n ja tek stovim a, fo rm ira n e su ra zliite n au k e i n au n e d iscip lin e. P o r e d te k sto lo g ije (k ritik e tek sta), kon stitu isan a j e m o d e m a n au k a o tekstu, na v rlo iro k o j m e to d o lo k o j o s n o v i f e n o m e n o lo g ija , strukturalizam , sem io tik a, d ek o n stru k cija (Iv a n i 20 01 : 3 0 ).

86

M . K u n d a in a V . B a n u r

K a o p o la z i te u k la s ifik a c iji naunih ra d o v a N o v a k M ilo e v i (2<X)2) u zim a: p red m et istra iv a n ja , hipotetiki o k vir, vrstu i k o li in u p o d atak a , n au n i cilj, n iv o n a u n o g s a z n a n ja i p o to m o s n o v u n au n a d e la ra zv rsta v a u: m o n o g r a fije , studije, sintetike studije, n a u n a sao p ten ja i iz v e ta je istraivan ja. P r o iz v o d e n a u n o g stvaralatva o r e L e k i (1 9 7 9 ) sv rsta v a u etiri g ru p e : (1 ) in fo r m a tiv n i r a d o v i ( i z >^etaj, referat, k o re fe ra t); ( 2 ) v e r ifik a tiv n i r a d o v i (sao p te n je , e k sp o z e , p le d o a je i p re d a v a n je ); (3 ) stru n i r a d o v i (stru n i lan ak , struna m o n o g ra fija , u d b e n ik , p riru n ik ); ( 4 ) n a u n i r a d o v i (n au n i lan ak , n a u n a m o n o g r a fija , m a g ista r ski ra d i d o k to rsk a d ise rta c ija ). H o r s t B e lk e (1 9 8 9 ) u p o tr e b n im tek sto vim a sm atra o n e tekstove k o ji su p rim a m o o d re e n i sv rh o m , iz v a n n jih sam ih. U s m e re n i su n a o d re e n u p o p u la c iju k o risn ik a, a n a m e ra im j e d a in fo rm i u , p o u a v a ju , kritikuju, u b e u ju , n a g o v a ra ju , a g itu ju ili z a b a v lja ju . S o b z ir o m n a o b la st p red m eta, o d n o sn o k o rien ja, iz d v a ja etiri v e e g ru p e tek stova: ( 1 ) te k sto v i za p r iv a tn u u p o tr e b u (p is m o , d n ev n ik , a u to b io g ra fija , m e m o a ri); ( 2 ) n a u n i u p o t r e b n i te k s to v i (traktat, ra sp ra va, o g le d , esej, m o n o g r a fija , b io g r a fija , recen zija, k o m en tar, p ro to k o l); ( 3 ) d ida k tik i u p o tr e b n i te k sto v i (g o v o r , p ro p o v e d , iz la g a n je , p re d a v a n je , referat, struna k n jig a , u d b en ik , o b lic i k o lsk ih s a s ta v a ); ( 4 ) p u b lic is ti k i u p o t r e b n i te k sto v i (v e st, bilten , h ron ik a, izvetaj, repo rtaa, in tervju , u v o d n i lan ak , an trfile, g lo s a , k o lu m n a , feljto n , letak, p am flet, o g la s , p o liti k i i k o m e rc ija ln i re k lam n i te k sto vi). P r e m a a k u F in c iju (1 9 9 2 ), u n a u n a d e la sv rsta v a ju se: n a u n a studija, n au n a m o n o g r a fija , d o k to rsk a d isertacija, univerzitetsk i u d b e n ik , esej, p r ilo g u n a u n o m a so p isu , k o n g re s n i referat, p r ilo g u en c ik lo p e d iji, m e to d sk a ra sp ra v a , p reth o d n o saopte n je, re c e n z ija n a u n o g dela. N a p r e la z u izm e u stru ke i n a u k e n a la z e se; k o m p le k sa n p ro jek at, stu dijsk i elab o rat, m agistarsk i rad, d o k u stru n a d e la sp a d a ju : struna k n jig a , struni u d b e n ik , p riru n ik (p ra k tik u m ), projekat, elabo rat, e k sp ertiza, p r ilo g u stru n o m a s o p is u , referat, d ip lo m s k i rad, p rik a z stru n o g d ela. Z o r a n Iv a n o v i (2 0 0 2 ) p ro iz v o d e n a u n o g i stru n o g in te le k tu a ln o g stvaralatva d e li na: ( 1 ) n a u n e r a d o v e , ( 2 ) stru n e r a d o v e , ( 3 ) n a u n o -s t r u n e r a d o v e i ( 4 ) r a d o v e u v is o k o k o ls k o m o b r a z o v a n ju . P re m a B o ja n i P etri (2 0 0 5 ) svrh a p isa n ja a k a d e m sk ih r a d o v a m o e biti: ( 1 ) P is a n je u sv rh u u e a u iroj a k a d e m sk o j za je d n ic i (n a u n o is tra iv a k i ra d o v i, p re g le d n i lan ci, m o n o g r a fije , apstrakti iz la g a n ja n a k o n fe re n c ija m a ); ( 2 ) P is a n je u o k v iru studira n ja n a fak u ltetu (s e m in a rs k i ra d o v i, p rik azi, p re g le d i literature, m aster teze, d ok to rsk e d is e rta c ije ) i ( 3 ) P is a n je z a p o treb e ak a d e m sk e k a rije re (p r ija v e z a stipen dije, p re d lo g n a u n o is tra iv a k o g p ro jek ta, k o re sp o n d e n c ija sa u re d n ic im a a so p isa , C V , p re p o ru k e ). N e o s p o ra v a ju i isp rav n o st k la s ifik o v a n ih re e n ja d m g ih au tora i o b ra z lo e n ja k o ja su d a li z a p o je d in e k la s ifik a c ije n au n ih i strunih ra d o v a , o p re d e lili sm o se z a p o d e lu i o b ra d u u s le d e im k a te g o rija m a : ( 1 ) n au n i ra d o v i, ( 2 ) struni ra d o v i i ( 3 ) ostali ra d o v i. S v e tri k a te g o rije ra d o v a im a ju istu stm kturu, d o k u m e n ta c io n u o s n o v u , tehnika i g r a fi k a reen ja.

A h a d e m s k o p is a n je

87

2.2. NAUNA DELA

N a u n i ra d o v i sa d re in fo rm a c ije i in jen ice k o je a k a d e m sk o j z a je d n ic i n isu p o znate, siste m a tiz o v a n o i n a u n o p ro v e re n o n o v o sazn an je, rezultate n a u n o g istra iv a nja, n o v a re e n ja , n o v e m eto d e i tehnike za pristup o d re e n im p ro b le m im a o d zn a a ja za o d re e n u n au n u oblast, p retp ostavk e za d e fin isa n je teorijsk ih m o d e la ili p o tv rd u istih, d a ju n a u v id k o ri e n u istraivak u m e to d o lo g iju i z a k lju k e i p ru a ju m o g u n o st k riti k o g osvrta, p ro v e re i d o d a tn o g istraivan ja. N a u n i ra d treba ,,da n u d i n o v i p o g le d na p r o b le m k o ji tretira, b ilo d a se rad i o sistem atizaciji p o sto je ih sazn an ja, b ilo d a se radi o z r n c u istine k o je p re d sta v lja n o v o sa z n a n je (S u z i 20 0 7 : 115). F u n k c ija n a u nih ra d o v a j e d a o b ja v ljiv a n je m ire n au n u in fo rm a c iju p ro sto rn o i v re m e n sk i i p o staju d e o svetsk e n au k e i d a o m o g u e d a lja istraivan ja. O s n o v n i k riteriju m i n jih o v e n a u n o sti su o rig in a ln o s t u n a in u o b ra d e ili p rik a z iv a n ja ve p o z n a to g p r o b le m a i m o g u n o s t p ro v e re o p isa n ih rezultata. O rig in a ln o s t se d o k a z u je n a v o e n je m n a jn o v ijih i n a jre le van tn ijih ra d o v a . P re m a n iv o u n a u n o g sa zn a n ja , n au n i ra d o v i m o g u se p o d e li ti u d v e g ru p e : ( 1 ) d e s k r ip tiv n i r a d o v i, iji j e n au n i cilj o p is i k la s ifik a c ija i ( 2 ) eh sp lih a tivn i r a d o v i, iji j e n au n i cilj o b ja n je n je i p re d v i a n je . M id h a t a m i (1 9 9 0 ) n au n e ra d o v e d eli na: k n jig e , la n k e u a s o p is im a i n o v i n am a i la n k e u p riru n ic im a i a n to lo gijam a . V e l jk o B a n u r i N i k o l a P o tk o n ja k (1 9 9 9 ) sm atraju d a su o s n o v n e vrste n au n ih ra d o v a u p e d a g o k o j n au ci: iz v e ta ji o p e d a g o k im p ro u a v a n jim a i istra iv an jim a , n au n e studije, m a gistarsk e teze i d o k to rsk e d is e r tacije, n au n a sao p ten ja i n ek e o c e n e i prikazi. S o b z ir o m n a ra zliita p o la z ita u k la sifik a c iji n au n ih ra d o v a i n e o sp o rn u lo g i nost s v a k e n a v e d e n e p d e le , teko j e go v o riti o p red n o stim a ili sla b o s tim a p o je d in ih pristu p a i k la s ifik a c io n ih reen ja. Z a t o em o g o v o riti o n a u n im r a d o v im a b e z u la e n ja u to k o jo j k la s ifik a c io n o j g ru p i p rip a d a ju i k o ji j e n au n ik d a o ta k v o ili s li n o reenje.

2.2.1. Nauna monografija

N a u n a m o n o g r a fija (g r . m n o s , g r a p h ia p is a n je ) p re d s ta v lja iscrp n o , siste m atin o i d e ta ljn o naurio d e lo v e e g o b im a , u k o m e se c e lo v ito ra sp ra v lja p d g o v a r a ju im m e to d o lo k im p o stu p c im a o je d n o m u e m ili ire m n a u n o m p ro b le m u ili pitanju. P i e je , p o u n a p re d iz ra e n o m p ro jek tu istraiv an ja, je d a n ili v i e autora. M o n o g r a fija razm atra n ek i n o v i n au n i p r o b le m ili n a u n o tu m ai p o z n a te in jen ice, uz p re c izn u in terpretaciju i d isk u siju . O b ja v lju je se u fo rm i k n jig e (o b im a p e d e se t i v ie stranica teksta p o a u to ru ), u je d n o m ili v ie s v e z a k a (n a s ta v a k a ), k o ji se o b ja v lju ju isto v re m e n o ili u u n a p re d o d re e n o m v re m e n s k o m p erio d u . M o e d a se o b ja v lju je i u a s o p isim a i to u n astav cim a . GJ.avni d e o m o n o g ra fije se strukturira iz v i e lo g i k i z a o k ru e nih c e lin a (g l a v a i p o g la v lja ). U z g la v n i d e o m o n o g r a fija sa d ri i p o s e b n e o d e ljk e , u v o d i z a k lju k e . U v e k j e d o k u m e n to v a n a n a u n o m ap ara tu ro m (citati, p o d n o n e n a p o m e n e , literatura). K a o p o s e b n e celine, m o n o g ra fija im a p r e lim i n a m i d e o ( I S B N , im resum , n a slo v n a stranica, p osveta, m oto, sadraj, spisak ilustracija, sp isak tabela, p re d g o v o r, z a hvalnost, sp isak skraenica, apstrakt) i re fe re n tn i d e o (p rilo z i, p o d b e le k e i n apom en e, spisak literature, in deks im en a i p o jm o v a i k o lo fo n ). U m o n o g ra fije sp a d a ju m agistarske teze i d ok to rsk e d is e rta c je , ali tek nakon o b ja v ljiv a n ja . M o n o g r a fiju recenzira

88

M . K u n d a in a V . B a n u r

recenzentska k o m isija o d tri lana iz naune oblasti k o jo j p rip a d a m o n o g ra fija , o d ko jih d v o je trebaju d a su izvan ustanove. P o g la v lje u m o n o g r a fiji j e d e lo je d n o g autora, im a sli n u strukturu k a o lan ak u aso p isu , a l i j e o b im n ije i p o s v e e n o j e tem atici k o jo m se m o n o g r a fija b a v i. D u in a p o g la v lja m o n o g r a fije j e n a jm a n je d v a autorska tabaka.

2.2.2. Nauna studija

N a u n a stu dija je -d e lo u k o m e se c e lo v ito o b ra u je je d n a n au n a tem a, o d n o sn o p ro b le m . N a s t a je k a o rezultat tim ske ili p o je d in a n e re a liz a c ije n a u n o g p ro je k ta u n au n o is tra iv a k im in stitucijam a. Iz ra u je se u g la v n o m z a p o tre b e p o z n a to g n aru io ca. O s n o v n e k arak teristike n au n e studije je s u : r a s p r a v lja n je (ra z m a tra n je , d is k u s ija ) o n e k o m p ro b le m u i p itan ju , otu da z a o v a k v e ra d o v e i n a z iv r a s p r a v e ; c e lo v it o s t u ra sp ra v lja n ju o p re d m e tu stu d ije i n astojan je d a se taj p red m et o sv etli, iz to v e e g b r o ja m o g u ih asp ek ata; k ritik o p r e is p it iv a n je i o c e n jiv a n je d o tad an jih s a z n a n ja o to m p itan ju i p ro b le m u ; p od veziva n je s /ih ra s p o lo iv ih sazn an ja o p red m e tu stu d ije u n o v i k o h e re n ta n sistem s a z n a n ja o p red m etu stu d ije (B a n u r i P o tk o n ja k 1999: 3 1 6 ). P r e la z iz m e u n au n e m o n o g ra fije i n au n e stu dije j e n e o d re e n . M e u tim , v e i n a au tora (F in c i, B a n u r , P o tk o n ja k i d r.) sm atra d a se n a u n a stu d ija ra z lik u je o d m o n o g r a f ije p o tom e s t o j e m an je iscrp n a i in terd iscip lin arn a i to o b u h v a ta u i h o rizo n t re le v a n tn o g p ro b le m a . N a u n a stu dija se ra z lik u je i o d iz v e ta ja istra iva n ja , u k o m e se o b ja n ja v a i o p is u je c e o p ro ces je d n o g n a u n o g p ro u a v a n ja i istra iv a n ja i iz n o se re zultati d o k o jih se d o lo . N e k i iz v e ta ji o o b a v lje n im n a u n im p ro u a v a n jim a m o g u is to v re m e n o biti i n a u n e studije. P rv e n stv e n o se to o d n o si n a n ek e izv e ta je o teorij skim , is to rijs k im i fu tu ro lo k im p ro u a v a n jim a n au n ih p ro b le m a . M a n je j e to m o g u e k a d a j e re o iz v e ta jim a o e m p irijsk im istra iv a n jim a (e k sp e rim e n ta ln a , p rim en jen a, ra z v o jn a , so c io m e trijsk a , m a la i s L ). N a u n a stu d ija se u v e k o s la n ja n a v ei b ro j iz v o ra : n a iz v e ta je o p ro u a v a n ji m a i is tra iv a n jim a i n a v e o b ja v lje n e studije (r a s p r a v e ) o p red m etu k o ji tretira. S v e i n je n ice, p o d a c i, stav o v i, m ilje n ja , k o ji su sad ran i u a n a liz ira n im iz v e ta jim a i k o ri e n im n a u n im stu d ija m a se p reisp ituju, kritiki o c en ju ju , d o v o d e u n o v e v e z e i o d n o se, s a g le d a v a ju u n o v o m svetlu , iz aspekta n o v ih p o lazita, p a ra d ig m i, te orijsk ih k o n c e p c i ja , n o v ih e m p irijsk ih i d ru g ih sazn an ja, sv e u sk lo p u n o v ih p o tre b a , u n o v im o k o ln o sti m a i si. S v e e la b o ra c ije u studiji m o ra ju biti a rg u m e n to v a n e i z a sn o v a n e n a v rstim i p r o v e r ljiv im d o k a z im a . U n au n oj studiji nastoji se razjasniti i osvetliti p riro d a n a u n o g p ro b le m a, a to zn ai d a se nastoje p re v a z i i p d e le i suprotstavljanja kvan titativn og i kvalitativn og, teo rijs k o g i e m p irijsk o g , in d u k tivn o g i d edu k tivn o g, p ro lo g , sa d a n je g i b u d u e g i si. U p r a v o z b o g tako v iso k ih naunih zahteva u p o g le d u o d re iv a n ja n aunih c iljev a, a u to ri (je dan ili v i e ) n au n e studije treba d a su iskusni naunici i istraivai, vrsni teoretiari, strunjaci k o ji v e o m a d o b r o i svestrano p ozn aju predm et o k o m e ra sp ra v lja ju , k o ji su s p o so b n i i sprem n i d a s a g le d a ju i p re d lo e n o ve p ersp ektivn e puteve ra z v o ja o d re en e nauke. P red m et naiiSne studije m o e biti svaki zn aajniji p ro b le m . O n m o ra biti u naunoj studiji ja s n o i p re c izn o odre en i om een . Struktura n au n e studije, p o sv o jo j prirodi, ne p o d le e n ik a k v im em a m a i ablon im a. N a p ro tiv , svak i autor n au n e studije o p red elju je

A k a d e m s k o p is a n je

89

se za o n u strukturu i re d o sle d iz la g a n ja k oji mu n ajv ie o m o g u a v a ju d a c e lo v ito rasp ravi iz lo i i o b ra z lo i, argu m en tu je i d o k a e sv o je stavo ve o predm etu n au n e studije. N a u na stu dija sad ri n e o p h o d n u n au n u d ok u m e n tac iju n a k o ju se au to r o s la n ja o u ra sp ra v lja n ju p re d m e ta stu d ije (literaturu, n e o p h o d n e p rilo g e i d r.). R e a liz u je se u d u e m v re m e n s k o m p e rio d u o d pet d o deset g o d in a . Z b o g ire g z n a a ja k o ji m o e im ati, k a o i z b o g v e e dostupn osti d r u g im n a u n i cim a, n a u n a stu d ija sad ri re z im e na je d n o m ili vie svetskih je z ik a . e s to se i sad raj studije p re v o d i n a je d a n o d svetsk ih je z ik a . K a d a p o sto je m o g u n o sti i c e la stu dija se o b ja v lju je n a je d n o m o d svetsk ih je z ik a . T im e se o la k a v a k o m u n ik a c ija n a u n ik a na m e u n a ro d n o m n iv o u . P o s e b a n o b lik n au n e stu dije j e m o n o g ra fs k a studija. P o d m o n o g r a fs k o m stu d ijo m se p o d ra z u m e v a n au n i ra d o b ja v lje n u a so p isu ili z b o rn ik u ra d o v a k o ji sad ri n a jm a n je d v a tam p arsk a tabak a au torsk g teksta. R e c e n ze n tsk u k o m isiju za m o n o g ra fs k u stu diju in e d ^a la n a iz n au n e oblasti k o jo j p rip a d a tem a studije.

2.2.3. Nauni lanak

N a u n i la n a k j e n a j e i rezultat n au n e delatnosti p o je d in c a ili g ru p e , n ap isan n a n a u n im in je n ic a m a i o rig in a ln im rezultatim a istra iv a n ja i p o s v e e n p o z n a v a n ju i ra z u m e v a n ju n e k o g asp ek ta u e g n a u n o g pitanja, p ro b le m a i p rv i put o b ja v lje n . P o trebn o j e d a sad ri n au n e in fo rm a c ije o p ro b le m u i c ilju istraiv a n ja , o m e to d a m a k o je su se u istra iv a n ju koristile, rezultatim a i n jih o v o j in terpretaciji. In fo r m a c ije u n au n o m la n k u se iz la u n a je d in s tv e n i p ristu p aan nain, tako d a p re d s ta v lja ju sre d stv o u v e ra v a n ja , g ra e n o n a a rgu m en tim a i d o k a z im a , tj. koh eren tn i n iz in je n ica , ra z lo g a i iz ja v a k o jim a j e s v rh a p o d r a ti n e k o m i lje n je ili iz lo iti s a s v im n o v o . (M a r u i i sar. 20 04 : 13 7). R a d i se u s k la d u sa za h tev im a n au n e m e t o d o lo g ije k o ja se u la n k u p rik a zu je, k a k o b i se n a la z i m o g li p o n o v iti. Strukturu n a u n o g la n k a ine: im e (n a ) autora, n a slo v , re zim e , k lju n e rei, u v o d i p ro b le m , m etod a, rezultati i in terpretacija, z a k lju a k i literatura. P re m a u p u tstv im a k o ja se tem elje na U N E S C O - v i m d o k u m e n tim a Pra^^ila is p r a v n o g p o s tu p k a k o d p is a n ja n a u n ih p u b lik a c ija (1 9 6 9 ) i U p u ts tv a za p r ip r e m u n a u nih rado^^a za o b ja v l ji v a n je (1 9 7 1 ), p rem a n a u n o m d o p rin o su , n au n i la n c i m o g u se razvrstati u: ( 1 ) o r ig in a ln e n a u n e la n k e, (2 ) p r e th o d n a s a o p te n ja , ( 3 ) p r e g l e d n e la n ke i ( 4 ) iz la g a n ja n a n a u n o m skupu.

Originalni nauni lanak. O rig in a ln i n au n i la n a k (iz v o r n i n au n i la n a k ) j e p rim a rn i iz v o r n au n ih in fo rm a c ija k o ji p re d sta v lja n e o b ja v lje n e rezultate o rig in a ln o g n a u n o g istraivan ja, sa d o p rin o s o m n au ci. S a d r i n o v e n au n e in je n ice , id eje, otkria, sa zn a n ja (rezu ltate i p ra v c e d a lje g istra iv a n ja ) i teorije, d o k o jih se d o lo u te o rijsk o m ili e m p irijs k o m istraivan ju , n a rep rezen tativn o m u z o rk u i u z p rim e n u o d g o v a ra ju e na une m e to d o lo g ije . T a k v o istraivan je se iz v o d i p re m a u n a p re d s a in je n o m p ro je k tu i sa v a lja n im is tra iv a k im m e to d a m a i p ostu p cim a. T o p re tp o sta v lja a d e k v a tn o s re iv a nje, o b ra d u i a n a liz u p rik u p lje n ih p od ataka. N a u n e in fo rm a c ije o b ja v lje n e u o rig in a l n o m n a u n o m la n k u m o g u biti o b ra e n e i iz lo e n e tako d a o m o g u u ju s a g le d a v a n je p o n u e n ih d o k a z a , d a se m o g u p ro veriti au to ro v a z a p a a n ja i teorijsk i n a v o d i, a n a liz e i z a k lju c i p o n a v lja n je m istra iv a n ja i d a se n a o sn o v u njih m o g u p ro cen iti iz v e d e n i

90

M . K u n d a in a V . B a n u r

z a k lju c i. S a d r a j o r ig in a ln o g n a u n o g lan k a sledi tok r e a liz o v a n o g istraivan ja. N j e g o v a n a u n a v re d n o st z a v is i i o d p u b lik a c ije u k o jo j se o b ja v lju je i autoriteta re c e n z e n a ta k o ji su g a re cen zira li. O n o to o rig in a ln i nau ni lan ak b itn o ra z lik u je o d p ozn atih ra d o v a i sa zn an ja, o n o to m o e biti p r ilo g fo n d u n au n ih s a z n a n ja su: n o v e teorije, n o v e k la s ifik a c ije , n o v e d e fin ic ije , n o v a n au n a o b ja n je n a z a s n o v a n a n a rezu ltatim a istrai van ja, o rig in a la n m e to d o lo k i pristup, v e rifik a c ija n e k o g n o v o g m e t o d o lo k o g instru m enta, p o v e z a n o s t n o v ih sazn an ja s p reth o d n im istra iv an jim a , citiran je n a jv re d n ijih i n a jn o v ijih ra d o v a iz d o ti n o g p o d ru ja u z e m lji i in ostranstvu i si. O r ig in a ln i n au n i la n a k o b ja v lju je se u n a u n o m a s o p is u sa recen zen tsk im si stem o m p rih v a ta n ja ra d o v a . O b a v e te n je o re c e n z e n tsk o m sistem u j e in tegraln i d e o uputstva z a au tore ra d o v a . P re m a n a v e d e n im k riteriju m im a, o rig in a ln im n a u n im la n k o m se n e sm atra iz la g a n je sa n a u n o g sk u p a k o je j e o b ja v lje n o u z b o rn ik u ra d o v a sa to g sk u p a, u z b o rn ik u k o ji j e iz a a o k a o re d o v n i ili p o s e b n i b ro j ili u n a u n o m aso p isu . T a k a v ra d sv rsta v a se u k a te g o riju o b ja v l je n o iz la g a n je sa n a u n o g skupa.

Prethodno saoptenje. P reth o d n o sao pten je j e p rv o k ra tk o o b a v e te n je k o je p rik a z u je n a u n a sazn an ja, o d n o sn o rezultate o d re e n o g d e la ire g n a u n o g istra iv a n ja, je d a n ili v i e n o v ih n au n ih p od atak a, n au n ih in fo rm a c ija k o je p re d s ta v lja ju d o p ri n o s n a u n o m tretm anu o d re e n e m aterije. P ie se k a d a j e n au n o j z a je d n ic i p o tre b n o hitno o b a v e te n je o p re lim in a rn im rezultatim a i istra iv an je k o je n ije o k o n a n o . R a d i se 0 re zu lta tim a k o ji su n a u n o -e m p irijs k i tj. o sa zn a n jim a d o k o jih se d o lo , o b ja n ja v a p ro c e s istra iv a n ja k o ji j e u toku i sao p tav aju p reth odn i z a k lju c i, p re za v retk a z a p o ete studije. S a d r i n o v e n au n e in fo rm a c ije , ali u m an jo j k o li in i, b e z d e ta ljn o g o p isa m e to d a i o b r a z la g a n ja rezultata i d o v o ljn o p o jed in o sti z a n jih o v u p ro v e ru istra iv a n je m 1 b e z o pte in terpretacije n ala z a , n e g o sam o p re lim in a rn e n a la z e . N e m o ra d a o m o g u i p ro v e ru i p o n a v lja n je izn esen ih rezultata. T o g a i ra z lik u je o d o r ig in a ln o g n a u n o g lan ka. A l i , i p o r e d to g a u b r z a v a n au n u k o m u n ik aciju . U s v o jo j fo rm i n e m o ra d a sad ri s v e e lem en te k o ji in e o rig in a ln i n au n i lan ak . P re th o d n o sao p ten je p re d sta v lja p re li m in a m i izvetaj istraiv an ja, a sle d i g a o rig in a la n n au n i rad.
R e j e o k ra e m n a u n o m radu , k o ji sad ri sv e b itn e d e lo v e k a o i o rig in a ln i n a u ni la n a k ali u s k ra e n o m o b lik u , u k o je m se v e o m a saeto iz n o s e pred m et, p o lazita, m e t o d o lo g ija i rezultati o b a v lje n ih n au n ih p ro u a v a n ja i istra iv an ja, npr. ek sp e rim e n talnih, a k i on ih k o ja su u toku, a iji rezultati z b o g aktueln osti trae b r z o o b ja v ljiv a nje. S a d r a j i stm k tu ra p re th o d n o g sao pten ja z a v is e o d p riro d e p ro b le m a i a u d ito riju m a k o m e se sao p ten je p o d n o si. N a e ln o j e p ra e n o n a u n o m ap ara tu ro m , a m o e im ati i p rilo g e , k a o i n a g o v e ta je n o v ih istraivan ja. S v rh a sao p ten ja j e d a se p ro v e ri is p ra v nost don etih z a k lju a k a n a u n o g istraivan ja. U p rip rem i z a tam p u sao p ten je se p ro i ru je p o d a c im a i ra z m i lja n jim a n astalim u toku n au n e ra sp ra v e sa n a u n o g skupa. I o v a k a v ra d im a re z im e n a je d n o m ili d v a svetsk a je z ik a . O b a v e z n o p ro la z i k ro z p ro ces re cen z ira n ja . O v o m v rsto m n a u n o g ra d a n a g o v e ta v a se p o ja v ljiv a n je n o v o g ra d a n a k o n s p r o v e d e n o g istrai'^anja (z a v r n e studije, m o n o g r a fije ili o r ig in a ln o g la n k a ).

Pregledni nauni lanak. T o j e nauni ra d k o ji d a je p re g le d , sad ri iz v o m i, saeti i k ritik i p rik a z o sn o v n ih p o stav k i j e d n o g n a u n o g p o d ru ja ili n au n e oblasti p ro b le m a , ili p r e g le d v i e prethodn ih istraivan ja, u k o jim a au to r m o e i s a m d a u e stvu je i k o ji p rip a d a to m n a u n o m p o d ru ju , ali v e p u b lik o v a n ih . P r ik a z u je se nain na k o ji j e u d e lim a tretirana tem a, n iv o istraenosti g ra e i n u d e te o rijsk a ish o d ita za d a lja istra ivan ja. P r e g le d n i nau n i la n a k za n au n u z a je d n ic u p re d sta v lja v red an iz v o r

A k a d e m s k o p is a n je

91

in fo rm a c ija . P i e g a u g la v n o m n au n ik o d autoriteta. N e k a d se p is a n je n a u n o g lan k a n a ru u je o d re d a k c ije aso p isa. P r e g le d n i nau n i lan a k se z a s n iv a n a rezu ltatim a n a u nih istra iv a n ja d ru g ih istraiv aa , an a lizi i d isk u siji o b ja v lje n ih n au n ih ra d o v a , k o ji su sak u p ljen i, an a liz ira n i i ra sp ra v lja n i. S m atra se d a taj b ro j treb a d a d o stig n e o d 12 d o 16 i v i e re p rezen tativn ih n a slo v a , o d k o jih n ek i treba d a su o b ja v lje n i n a b a r je d n o m svet s k o m je z ik u . R a d i se o p re g le d u n a jn o v ijih ra d o v a o o d re e n o j n au n o j o b lasti, ra d o v a p o je d in o g istra iv a a ili g r u p e istraivaa, sa c ilje m d a se s a g le d a stanje d o ti n o g n a u n o g p o d ru ja i d a se v e p u b lik o v a n e in fo rm a c ije sam u , a n a liziraju , e v a lu ira ju ili sintetizu ju i iz v e d u o b ja n ja v a n ja i p re d v i a n ja . P re g le d n i n au n i la n a k sad ri g e n e ra liz a c i j u i ta k so n o m iju p reth o d n ih sazn an ja, d o n o si n o v e sinteze k o je u k lju u ju i rezultate is tra iv a n ja autora, n je g o v e o b ja v lje n e i n e o b ja v lje n e ra d o v e . U p r e g le d n o m la n k u m o ra biti n a g la e n a u to ro v stav, tj. n je g o v o rig in a ln i d o p rin o s o d re e n o j n au n o j o b la sti u o d n o su n a v e o b ja v lje n e ra d o v e . P re g le d n i n au n i lan ci o b ja v lju je se u n a u n im a s o p i sim a sa re c e n z e n tsk im s is te m o m p rih v atan ja lan ak a. O b a v e t e n je o re c e n z e n tsk o m si stem u m o ra d a b u d e sastavn i d e o uputstava z a p isa n je ra d o v a u aso p isu . S a o p te n ja sa n a u n o g sk u p a, k o ja se o b ja v lju ju u z b o rn ik u ra d o v a sa to g sk u p a, u re d o v n o m ili te m a tsk o m b r o ju n a u n o g a so p is a n e sp a d a u o v u k a te g o riju n a u n o g rada, v e u k a te g o riju o b ja v l je n o s a o p te n je sa. n a u n o g skupa. LJ p r e g le d n o m n a u n o m la n k u se o rig in a ln o m i k riti k o m a n a liz o m o tk riv a ju n o v i o d n o si i in fo rm a c ije , p rik u p lje n i n a n o v n ain , p re g le d n o i kritiki an a lizira ju , sistem atizuju, k o m en tariu , o c e n ju ju i n a nauni n ain p rezen tiraju . T a k a v la n a k o d s lik a v a stan je u d o ti n o m n a u n o m p o d ru ju u o d re e n o m v re m e n s k o m p e rio d u , p ru a m o g u n o s t z a p o s ta v lja n je n o v ih n au n ih h ip o te za i u k a z u je n a p ra v c e d a ljih istra iv a nja. S p o s o b n o s t p is a n ja p re g le d n ih lan ak a raste sa n a u n im is k u s tv o m autora. Struktura p re g le d n o g lan k a se razlik u je o d ostalih vrsta naunih lanaka. O b a v e zni n je g o v i d e lo v i su: u v o d , p ostup ak i diskusija. Im a vie p o d n a slo v a , to za v isi o d p ro b le m a k o ji se analizira. N e m o ra d a sadri origin aln e rezultate istraivanja. U ta k v im ra d o v im a treba d a su o rigin a ln i i n ovi: analiza, sinteza, utvreni o d n o si m e u p o ja v a m a , p o stavljen e h ipoteze i si. U v o d n i d e o p re g le d n o g lank a je d u i i u n jem u se p o sta v lja pita nje n a k o je se u lan k u p o k u a v a d obiti o d g o v o r. U d elu ra d a n a z v a n o m p o s tu p c i d efin iu se o sn o vn i p o jm o v i i nain n a k o ji su ocen jen i p regled an i ra d o v i, o p isu je nain p retraiva nja literature, b ib lio g ra fs k ih in dek sa i b a z a podataka, k lju n e rei z a pretraivan je, p rim e njene statistike m etode, n az n a av a vrem en sk o ra z d o b lje k o je j e o b u h v a e n o istraiva njem . D is k u s ija j e o b im n ija i sveobuh vatn a. U njoj se ko n fro n tiraju m ilje n ja razliitih autora, u k az u je se n a slinosti i ra zlik e u n jih o v im m iljen jim a, sta v o v im a i za k lju cim a, m e to d o lo g iji istraivan ja i d ru g o m . Z a k lju c i p re g le d n o g lan k a su u sm eren i n a sa im a nje, p o je d n o s ta v ljiv a n je i sistem atizovanje analiziranih sadraja. U p re g le d n i lan ak , u p o je d in im slu a je v im a , m o g u e j e uneti i n e o b ja v lje n e re zultate vlastitih istra iv an ja, s tim d a su oni s li n o g ili is to g ra n g a , te d a z a u z im a ju m a nji p ro sto r u tekstu, k a k o p o o b im u ne b i p re fe rira li autora. P ri tom e j e p o tre b n o opisati i p o stu p a k p o m o u k o g a se d o lo d o vlastitih rezultata. U z p re g le d n i la n a k se n a v o d e svi k o ri e n i iz v o ri, k o ji m o g u doprineti d a lje m s a g le d a v a n ju i ra zm atran ju p re d m e ta p ro u a v a n ja .

92_________________________________________________________

M . K u n d a in a V . B a n u r

2.2.4. Izvetaj naunog istraivanja

N a u n i izvetaj j e n a z iv p rv e v e rzije teksta o n a u n o m istraiv an ju , o d n o sn o z a vrn i d o k u m e n t r e a liz o v a n o g p ro je k ta istraivan ja, k o jim se strunoj i n au n o j ja v n o s ti p re d s ta v lja ju rezultati p ro je k to v a n o g i re a liz o v a n o g (t im s k o g ) istraiv an ja, u z p reze n to v a n je n e o p h o d n ih in fo rm a c ija o istra iv a k o m p ro c e su i sistem u d o k a z a . Izvetaj istra iv a n ja j e m o d e l in fo rm a tiv n o g n a u n o g rada. S m atra se p r v im o b lik o m p re d sta v lja n ja rezultata ja v n o s ti i m a te rija lo m sa o s n o v n im p o d a c im a i z a k lju c im a istraiv an ja, k o ji m o e p o slu iti z a iz ra d u ostalih fo rm i n a u n o g stvaralatva istraiv aa. K o lik o e iz v e taj biti d etaljan , tj. k o lik i m u j e o b im i k a k a v sad raj z a v is i o d to ga z a k o g a se sasta v lja, g d e e biti o b ja v lje n , k o g a sastavlja, k o lik o puta e se p o d n o siti, k a o i o d statusa istra iv a n ja (ja v n o , p rivatn o, fo rm a ln o , n e fo rm a ln o ), o d vrste o d a b r a n o g iz v e ta ja k o jim se e le p u b lik o v a ti istraiv ak i rezultati i si. Izvetaj e m se n aru ila c istra iv a n ja o b a v e tava o o b im u i d u b in i za v retk a istraivak ih zadataka. Izv etaj istra iv a n ja p re d sta v lja s iste m atizo v an i tekst, k o jim se n aru ila c istraiv an ja in fo rm i e o rezu ltatim a istra iv a n ja. M e u tim , p o s to je i ta k v a sh vatan ja p o k o jim a se s v a k i ra d k o ji se p ie n a o s n o v u r e a liz o v a n o g istra iv a n ja sm atra izvetaj e m o rezultatim a istra iv an ja. P o d istra iv a k im izvetaj e m p o d ra z u m e v a se i sintetiki i kritiki o svrt n a s v e p u b lik a c ije k o je su se p o ja v ile p o v o d o m je d n e tem e. S o b z ir o m n a stepen o bra en osti m aterije, o d n o s n o d o v re n o sti iz v e ta ja i fa z u re a liz a c ije p ro je k ta istraivan ja, izvetaj m o e biti: p re lim in a m i, fa z n i (e ta p n i), p ro sto r n o d e fin is a n izvetaj, p ro b le m s k i, o d n o sn o tem atski d e fin is a n izvetaj, m e to d o lo k o m e to d sk i d e fin is a n izvetaj i k o n an i, sv o d n i i za v rn i izvetaj istraiv an ja. Izvetaj o n a u n o m p ro u a v a n ju i istraiv an ju izn o si se u p i s a n o j f o r m i . M e u tim , rezultati se m o g u iz lo iti i u s m e n o n a n a u n im i strunim s k u p o v im a (s a o p te n je ), o d n o s n o m o g u se (u c e lin i ili d e lim i n o ) p r a k t i n o d e m o n s tr ir a ti k o risn ic im a. N a v e d e n e o b lik e sa o p tav a n ja rezultata n au n ih p ro u a v a n ja i istraivan ja j e m o g u e i k o m b in o v a ti. Iz v e ta ji se m o g u tam pati u v id u p o s e b n o g iz d a n ja (k n jig a , studija, m o n o g r a fija ), u v id u m a n je stu d ije (u p e rio d i n im p u b lik a c ija m a , re d o v n im i tem atskim z b o m ic im a sa n au n ih s k u p o v a i si.), k a o p o s e b a n o tisa k (sep arat, iz v e e stu d ije) i k a o la n a k (saeti p rik a z rezultata p ro u a v a n ja i istra iv an ja; b ilo u celin i, b ilo sam o n e k o g d e la ) u p e d a g o k im (n a u n im i stru n im ) a s o p is im a i listo vim a . B u d u i d a p o sto ji v ie vrsta p e d a g o k ih p ro u a v a n ja i istra iv a n ja k o je se m e u s o b n o ra z lik u ju , te ra z lik e n u n o d o la z e d o iz ra a ja i u sad ra ju , strukturi i n ain u p is a n ja izv etaja. N e m o g u se n a isti nain pisati iz v e ta ji o isto rijs k o m i e m p irijs k o m istra iv a n ju , o a k c io n o m i k o m p a ra tiv n o m istraivan ju , o te o rijs k o m p ro u a v a n ju i s o c io m e trijsk o m istra iv a n ju i si. T o zn ai d a n em a u n iv e rz a ln e em e z a p isa n je iz v e ta ja o o b a v lje n o m p ro u a v a n ju i istraivan ju . M e u tim , p o sto je n ek i o p ti z a h te v i u p o g le d u sa d r a ja iz v e ta ja k o ji se m o ra ju u v a av a ti p rilik o m n je g o v o g p isa n ja , b e z o b z ira na k o ju vrstu p ro u a v a n ja i istra iv an ja se taj izvetaj o d n o si. ita o c im a iz v e ta ja tre b a lo b i d a b u d e ja s a n p r e d m e t, zatim c i l j i za d a ci, h ip o te z e i v a r ija b le , z n a a j i p o t r e b a o b a v lje n o g p ro u a v a n ja i istraivan ja. ita o c im a , isto tako, m o ra biti ja s n o iz lo e n o o d k o jih t e o r ij skih p o la z i ta (o k v ir a , o s n o v a ) j e istraiva u s v o m ra d u p o la z io . U izvetaj u se m o ra saoptiti k ak o j e v r e n o p ro u a v a n je , o d n o sn o istraivan je o d a b r a n o g pred m eta. M o r a ju se o b jasn iti m etod e, tehnike i instm m enti k o ji su k o rien i u p ro u a v a n ju i istraivan ju, tj. m o ra ju se o b ra z lo iti sve m e to d o lo k e k o m p o n e n te i p r o c e d u r e k o je su u radu k o ri ene. N a p o k o n , izvetaj m o ra d a sadri p rik a z s r e iv a n ja i o b r a d e p rik u p lje n ih in je n i

A k a d e m s k o p is a n je

93

ca, k a o i a n a lizu i in te r p r e ta c iju tih in je n ica i f o r m u lis a n je za k lju a k a (re z u lta ta ) p ro u a v a n ja i istraiv an ja. N a k raju s v a k o g izv etaja n a v o d i se lite ra tu ra k o jo m se istraiv a u ra d u k o ristio (n e s a m o o n a k o ju j e d irek tn o n a v e o i p o m e n u o u izv etaju , v e i s v a ostala k o ja se o d n o si n a p red m et p ro u a v a n ja i istraiv an ja, a k o ju j e istraiv a k o ri stio). Izvetaj se z a v r a v a p r ilo z im a (d e o k o ji sad ri p rim e rk e instrum enata, tabele, k la sere, p re g le d e , p o stu p k e o b ra d e in jen ica, statistika iz ra u n a v a n ja , ek sp erim en taln e i d ru g e p ro g ra m e , slik e, fa k s im ile itd.; u tekstu izv e ta ja italac se u p u u je n a p rilo g e , n a v o d i se b ro j p r ilo g a ). K a o to se m o e zapaziti, s v e te opte zah teve k o je treba d a sad re izv etaji o p e d a g o k o m n a u n o m p ro u a v a n ju i istraivan ju istraiva j e m o ra o d a re a v a p rilik o m p r o je k t o v a n ja s v o g ra d a. E le m e n ti izv e ta ja o k o jim a j e b ilo rei, a k o j e p ro je k to v a n je b ilo d o b ro , v e su sad ran i u id e jn o m i stu d ijsk o m n a u n o -is tra iv a k o m p rojek tu . O tu d a j e d o b r o p ro je k to v a n je ne sa m o o s n o v a za u sp e n o p ro u a v a n je i istra iv a n je o d a b ra n o g p red m eta, v e i o s n o v a za p isa n je izvetaja o p ro u a v a n ju i istraiv an ju . D u in u iz vetaja o d re u je ru k o v o d ila c projekta, uredn ik p u b lik a c ije i si. K a d a izvetaj istra iv a nja d o b ije p o z itiv n u o cen u o d recen zen ata i b u d e p rih v a e n z a o b ja v ljiv a n je ili k a d a j e ja v n o o d b ra n je n (d o k to rs k a d ise rta c ija ) n a z iv a se n au n i ra d ili n a u n o d elo .

2.2.5. Doktorska disertacija

D o k t o rs k a d isertacija j e za v rn i rad doktoranta, k o ji se sm atra a k a d e m s k im i n a u n im ra d o m . P re d sta v lja o rig in a ln o i sam o staln o n au n o o stv aren je, k o je se iz ra u je i bra n i n a k raju d o k to rsk ih stu dija i k o jim se stie stepen d o k to ra n au ka. N a u n i cilj d o k to rsk e d isertacije n e ostaje n a n iv o u d e s k rip c ije i k la s ifik a c ije , k a o k o d m a g is ta rs k o g rada, v e se p ro iru je n a n iv o otkria, o b ja n je n ja p a i p re d v i a nja. D o k t o r s k o m d is e rta c ijo m je p o tre b n o sa m o sta ln im istra iv a n je m , d o i d o n o v ih naunih sazn an ja, k o ja e biti tako ad ek vatn o o b lik o v a n a i u vrten a u sistem o d g o v a r a ju e n a u k e (V u j e v i 20 02 : 181). T a j d o p rin o s se o e k u je u re a v a n ju n e k o g k on k retp ro ble m a, u n a p re iv a n ju teorije i m e to d o lo g ije n au ke. U r a e n a i o d b ra n je n a d o k torska d isertacija p o k a z u je sp o s o b n o s t i o s p o s o b lje n o s t dok toran ta z a b a v lje n je n a u n im i n a u n o istra iv a k im ra d o m . P o m e to d o lo k o m p ristupu d isertacija m o e biti: e k sp e ripien talna studija, m e to d o lo k a studija, d esk rip tivn a studija, an a liti k a studija, istorijska, b ib lio g r a fs k a i k o m b in o v a n a studija. K o n k re tn o , d o k to rsk a d isertacija sadri teorijsk a u o p ta v a n ja i n ala ze, otkria n o vi h in je n ica , k a o i tu m aen ja zn aajn ih nau nih p ro b le m a , n o v e z a k lju k e , te p red sta v lja z n a a ja n o rig in a ln i d o p rin o s p reth o d n im n a u n im zn an jim a. D o k t o r s k a d isertacija treba d a p o k a e d a k a n d id at v la d a m e t o d o lo g ijo m i te h n ik o m n a u n o g rada, d a p o z n a je p ro b le m a tik u iz o bla sti k o jo m se b a v i, d a j e z a p o treb e n jen e iz ra d e p ro u io sv u p o tre b nu d o stu p n u literaturu. R a d n a d ok to rsk o j d isertaciji k a n d id atu o m o g u u je svestran o p ro d u b ljiv a n je z n a n ja i o s p o s o b lja v a n je z a sam ostalan n au n i rad. T e m a d o k to rsk e d isertacije se d o g o v a r a i fo rm u li e sa p o te n c ija ln im m en torom . U: p rija v u d o k to rsk e d isertacije iz ra u je se p ro je k at istra iv a n ja k o ji treba d a sadri: tem u, teorijsk i p ristu p p ro b le m u (te o rijsk o uporite u k o n su lto v a n o j literaturi), cilj istraivan ja, r^ d n e h ip o teze, o p is n au n ih m etod a, nain iz b o ra , v e li in u i k o n strk ciju uzo rk a, k o n c e p c iju p rim e n e statistike m etode, p ro g ra m istraiv an ja, ra d n u b ib lio g r a fiju

94

______________________________________________]V1. t^u n d ain a V . B a n u r

i p r e d lo g m entora. K o m is ija k o ju im e n u je n a sta v n o -n a u n o v e e fak ulteta sastav lja izvetaj o p o d o b n o s ti tem e i kandidata, d o k senat u n iverziteta na p r e d lo g n au n o n a s ta v n o g v e a u n iverziteta d o n o si k o n an u o d lu k u o p rih v ata n ju p o d o b n o s ti tem e, k a n d id ata i m entora. P re d v i e n i p e rio d za izrad u d isertacije j e tri g o d in e o d d an a o d o b ra v a n j a. D o k t o rs k a d isertacija se p rija v lju je , o d o b ra v a , ra d i i b ra n i n a fakultetu, o d n o sn o u n iverzitetu k o ji j e m atian za o b la st iz k o je j e k an d id at stek ao a k a d e m sk i n a z iv u struci i z a v r io d o k to rsk e studije. O d kan d id ata se zah tev a d a im a z a p a e n e rezultate u n a u noj o bla sti k o jo j d isertacija p rip ad a, tj. o b ja v lje n o d re en b ro j n au n ih ra d o v a . U izradi d o k to rsk e d isertacije m en to r m o e biti sam o n au n ik k o ji j e autoritet u o d re en o j o b la sti, p r o fe s o r un iverziteta k o ji p o z n a je o d re en u p ro b le m a tik u i im a v e i b ro j o b ja v lje n ih r a d o v a iz d o tin e n a u n e d iscip lin e. M e n to ra im e n u je stru n o -n au n i o rg a n fakulteta. K o d o d o b r a v a n ja d o k to rsk e d isertacije p ro c e n ju je se p o d o b n o s t tem e, Tcandidatci i m e n to ra . D o k t o rs k a d isertacija se b ra n i p red k o m is ijo m k o ju in e tri ili pet la n o v a , u k o jo j n ije o b a v e z n o d a b u d e m entor. F o r m a d o k to rsk e d isertacije j e ustaljena. R a d i se sa m o o fo rm a ln im ra z lik a m a u o d n o su n a re d o v n e iz v e ta je o istraiv an ju i u o d n o su n a n au n e studije. N je n a k o m p o z ic ija j e s li n a k o m p o z ic iji n a u n o g rada. O b im d o k to rsk e d isertacije z a v is i o d k a ra k tera istra iv a n ja i n iv o a n a u n o g sazn an ja i u d ru tv en im n a u k a m a u g la v n o m izn o si o d 150 d o 2 5 0 stranica teksta, sa p ro re d o m , n a listo v im a fo rm a ta A - 4 (2 1 0 x 2 9 7 ). A d m in i strativni p o stu p c i p ro c e d u re o d b ra n e d isertacije su razliiti. N e k i fakulteti o d k an d id ata za h te v a ju da, u z tekst d ok to rsk e disertacije, u p rilo g u , p rilo i i re z im e n a stran o m j e z i ku, k lju n e p o jm o v e , p r ilo g sa im e n im a m en tora i la n o v a k o m is ije p re d k o jim a e teza biti b ra n je n a i si. O strukturi, o p tem p ristupu i m e t o d o lo g iji iz ra d e teze i d isertacije m o e se n ai n a sa jto v im a fakulteta. B u d u i d a n a u n iverzitetim a n e p o s to je je d in stv e n i pristupi z a p is a n je za v rn ih ra d o v a , S ta n isla v F a jg e lj (2 0 0 5 ) p re d la e d a s v a k a n au n a d is c ip lin a , u o k v iru je d n o g univerziteta, im a d e fin is a n e stan darde, sk ice ra d o v a p raen e u p u tstvo m , k o je b i b ile ja v n o dostupne. Z a sad a ostaje d a se u p isa n ju za v rn ih ra d o v a p o g le d a ju v e o d b ra n je n i ra d o v i.

2.2.6. Ostali nauni radovi

U ostale n au n e ra d o v e se sv rsta v aju h a b ilita c io n i rad, patent, traktat. Habilitacioni rad j e n a u n o d e lo k o je se p ie p o s le o d b ra n e doktorata. R a d i se u fu n k c iji p ro v e ra v a n ja k a n d id a to v ih sp o so b n o sti z a iz v o e n je n astave n a un iverzitetu. T e m u z a iz ra d u h a b ilita c i n o g ra d a o d re u je k o m is ija i to iz n au n e d is c ip lin e z a k o ju k an d id at k o n k u rie za iz b o r u n a sta v n i k o zva n je . N a tu tem u k an d id at p rip re m a i d ri p ristu p n o p re d a v a n je . Patent j e d o k u m e n t k o jim se p u b lik u je n o v a id e ja ili n o v i izu m . T e k s t o p aten tu se o b ja v lju je u o p tim sek u n d arn im ili p o s e b n im p u b lik a c ija m a . e s to n em a status iz v o r n o g n a u n o g rada. O b ja v ljiv a n je m i p ra e n je m patenata s p re a v a se d u p lira n je iz u m a. Traktat j e vrsta n a u n o g ra d a k o jim se p ro b le m i kritiki d e fin i u i s a g le d a v a ju , iz la u u v e e m o b im u i istrauje d a li j e zn an je o n jim a d o v o ljn o d o b r o i d a li j e m o g u e i p o tre b n o to zn a n je upotpuniti i n a k o ji nain to uiniti. O v a vrsta ra d a d o p rin o si p o v e a n ju b r o ja n au n ih h ipoteza.

A k a d e m s k o p is a n je

95

2.3 . STRUNI RADOVI

Struni ra d o v i su v e z a n i z a o d re en u p ro fe siju . S a d r e n o v e tren d o v e i d o s tig n u a, sa c ilje m d a u n a p re d e p o sto je e stanje i u v e d u n o ve tehnike i m eto d e i o m o g u e p o b o lj a n je u s lo v a i rezultata ra d a u o b a v lja n ju o d re en e delatnosti. Z a s n iv a ju su na o d re e n im te o rijsk im d o stig n u im a . O s la n ja ju se, p re s v e g a , na p o je d in a n e in terpretacije i sazn an ja i n a id e je k o je se p re u z im a ju iz d ru gih iz v o ra . U strune ra d o v e se sv rstav aju : strune m o n o g r a fije , struni lan ci, struni p rik azi, struni e lab o rati, strune ek spertize, struni izv etaji, m ed itacijo i re cen zije. U strune ra d o v e se u b ra ja ju i iz la g a n ja n a strunim s k u p o v im a , ra d o v i o b ja v lje n i u p u blicistici, u d b e n ic i i p riru n ici, k a o i le k si k o g ra fs k a d ela.

2.3.1. Udbenici i prirunici

U d b e n ic i i p riru n ic i se o b ja v lju ju sa s p e c ija ln o m n a m e n o m . U n jim a se na strun om n iv o u sa o p ta v a ju in fo rm a c ije o stepenu ra zv ije n o sti o d re e n e n au k e i iz n o se n a jv a n iji rezultati i d o s tig n u a te nauke. R e z im ira se o n o to j e trajn o i to j e o n e k o m pitanju ili o b la sti sa z n a n ja p o stign u to u o d re en o j nauci. U u d b e n ic im a i p riru n ic im a se sistem atski iz la u n au n i sad raji, ali b e z n a v o e n ja iz v o ra . T o su sa d ra ji n a k o jim a se g ra d e n o v a s a z n a n ja i istraivan ja, k o ja u p u u ju k o risn ik e z a d a lja s a z n a v a n ja u toj nauci. U strunoj i n au n o j ja v n o s ti ostali su u trajn o m se a n ju u d b e n ic i: P e d a g o k a p s ih o l o g ija B o r is la v a S te v a n o v i a , T e o r ijs k a jez ik a Iv a n a S u p e k a , O s n o v i b i o l o g i je S inie S ta n k o v i a , M a te m a t ik a u r a K u re p e , Statistika za n e m a te m a ti a r e B o r is a Petza, M e t o d o l o g i ja p e d a g o k ih is tra iv a n ja V la d im ir a M u i a i d ru g i, k o ji se u p o tre b lja v a ju d e c e n ija m a i sm atraju n e d o sti n im u n a u k a m a k o jim a p rip a d a ju .

Udbenici. T o su o s n o v n a sred stva u nastavi, u k o jim a se n astavn i sa d ra ji j e d n o g n a s ta v n o g p re d m e ta o b ra u ju u celin i. P i u se p o p la n u i p ro g ra m u n astavn ih p re d m eta, pri e m u se n a u n i sa d ra ji tran sfo rm iu u n astavn e sa d ra je , u s k la d u sa p s ih o lo kim , p e d a g o k im , d id a k ti k im i m e to d i k im n a e lim a i te h n i k o -e stetsk im za h tev im a. U im p re su m u u d b e n ik a n a m e n je n ih z a o sn o v n u i sred n ju k o lu n a v o d i se b ro j i d atu m o d lu k e n a c io n a ln o g m in istarstva z a o b ra z o v a n je , k o jo m j e o d o b r e n o k o ri e n je u d b e n ika u nastavi.
P o m i lje n ju Z o r a n a Iv a n o v i a (2 0 0 2 ), u d b e n ic i se sv rsta v a ju u n au n o -stru n a dela, j e r sa d r e p o d je d n a k u k o li in u elem en ata n a u n o g d e la (k o ji su m e rljiv i ili p r o v e rljiv i, u p o tre b o m o d g o v a r a ju e g n a u n o -m e to d o lo k o g in stru m en tarija) i elem en te s tr u n o g d e la (o p is e , a n a lize i p re d lo g e u vezi s v e ra n ije ste en im s a z n a n jim a ). M e u tim , o v a k v a k o n statacija m o e se odnositi sa m o n a u n iv erzitetsk e u d b e n ik e .

Univerzitetski udbenik. T o j e n au n o utem eljen rad, n a p isa n je z i k i k o rek tn o i ja s n o , u z o d g o v a r a ju u o rig in a ln o s t u iz b o ru i o b ra d i sad raja, p re m a p ro g ra m u stu d ij s k o g p red m eta. S a d r i o d m e re n a i p re c iz n o fo rm u lisa n a p ozn ata, d o k a z a n a i u s v o je n a n au n a sazn an ja, b e z p o stu p k a iz v o e n ja , d o k a z iv a n ja , kritike i p o le m isa n ja . T e k sto v i un iverzitetskih u d b e n ik a treba d a su n a n iv o u r a z v o ja n au n e m isli u d otin o j n au ci u trenutku iz ra d e i u sk la e n i sa za h tev im a p ro g ra m a , iz d a v a a , u re d n ik a i recenzenata. M o g u p o slu iti k a o p rv i iz v o r u p o z n a v a n ja sa o s n o v n im p o jm o v im a u p rv o j fa z i izrad e n a u n o g rada. Z a iz d a v a n je i u p o trebu u n iverzitetsk o g u d b e n ik a p o tre b n a j e o d lu k a

96________________________________________________________________________ ]VI. K u n d a in a V . B a n u r stru n o g o rg a n a fakulteta, o d n o sn o univerziteta, n a j e e n a u n o n a sta v n o g vea. B ro j i d atu m o d lu k e se n a v o d i u im p re su m u u d b en ik a.

Prirunici. T o su p u b lik a c ije u k o jim a su kratko, p re g le d n o i na n au n oj o s n o vi o b ra e n e sa d ra jn e c e lin e i p rik a za n a praktina uputstva i p o d a c i za reen je n e k o g p ro b le m a . P re m a Z o r a n u Iv a n o v i u (2 0 0 2 ), priru n ici p re d s ta v lja ju opte iz v o re in fo r m acija , re feren tn e p u b lik a c ije , k ap italn a i fu n d a m en taln a d ela , u k o jim a su lo g i k im re d o s le d o m siste m a tizo v a n e i sintetizirane in fo rm a c ije o o d re e n im in je n ic a m a , d e fin ic i je , tekstualni i b ro j a n i p o d ac i. U n jim a se d o sintetiziranih in fo rm a c ija d o la z i za to k rae vrem e. U p riru n ik e se svrstavaju : e n c ik lo p e d ije , b ib lio g r a fije , ren ici, lek sik on i, prak tik u m i, g o d i n ja c i, v o d i i i si.
strukturi sa draja, prirunici m o g u biti uraeni u vidu: (1 ) k o m p e d iju m a (iz lo e n o g r a d iv o n ek e n au n e d isciplin e u saetom o b lik u ), (2 ) r e p e tito riju m a franc. r p te r p on o viti (kratak p rik az n e k o g p o d ru ja sa p rim erim a k o rien ja i si., prven stve n o n am en jen za p o n a v lja n je g lav n ih p o jm o v a , zak o n a o d g o v a ra ju e n aune o b la sti) i (3 ) v o d i a (k ro z o d re en u naunu ili strunu oblast, sa p o d a c im a zn a a jn im za p rim en u ).

In fo r m a c ije o o d re e n im p ro b le m im a n au n e d isc ip lin e , o b ra e n e u prirun iku , sk rau ju v re m e tra g a n ja p o literaturi. T a k v im se p u b lik a c ija m a n a p re g le d a n nain sa o p ta v a ju sa d ra ji, p a n ije u o b i a je n o d a im a ju n au n u aparaturu. P o stilu p isan ja, p ri ru n ici su slin i u d b e n ic im a , ali nisu p ro g ra m sk i u sk la en i. U n astavn om p rocesu prirunici im a ju fu n k c iju p o m o n e literature, d o p u n ju ju u d b en ik , slue k a o podsetnici ili u v o d u detaljn ije iz u a v an je naunih p ro blem a. U didaktikoj literaturi, u prirun ike se svrstavaju praktikum i, tablice, atlasi i si.

Hrestomatija. T o j e z b irk a o d a b ran ih tipinih i sistem atizo v an ih tekstova u c e lini, ili p o o d lo m c im a k o ji p re d sta v lja ju stvaralatvo p rizn atih n au n ik a. K o risti se k a o d o p u n a u d b e n ic im a . U z tekstove k o ji se n alaze u h restom atiji d a ju se kratke b e le k e o au torim a, v re m e n u nastanka d ok u m en ta, n je g o v o m z n a a ju k a o i d ru g i relevan tn i k o m entari. U p e d a g o k o j n auci, m e u n a jz n a a jn ijim su: Z b ir k a tek sto va p e d a g o k ih k la sika (B e o g r a d , 19 60), M e t o d o l o g i ja e m p ir ijs k o g n a u n o g is tra iv a n ja (u re d . B . P e j i, 19 95). H re sto m a tije o b u h v a ta ju i iz b o r k n jiev n ih d e la iz p ro g ra m a k o lsk e lektire, ili su u v id u z b irk e tekstova z a u en je svetskih je z ik a . Z birk a zadataka. T o j e vrsta p riru n ik a k o g a in e p rik u p lje n i i sreen i zad ac i sa re e n jim a ili b e z re e n ja iz nek e n au n o -p red m e tn e d isc ip lin e . N je n a n am e n a j e u v e b a v a n je p o stu p a k a u re a v a n ju zadataka. U im p re su m u z b irk e zad atak a n a v o d i se o d lu k a stru n o g o rg a n a k o le ili fakulteta, k o jo m se o d o b r a v a n a k o ri e n je u nastavi. Praktikumi su instruktivni radn i priru n ici, k o jim a se iz n o se relev an tn i p ostu p ci i re d o sle d n e k o g p ro c e s a u re a v a n ju k o n k re tn o g p ro b le m a . K o riste se u n astavi p o je d in ih p re d m eta. U M e t o d o l o k o m p ra k tik u m u (K u n d a in a i B a n u r 2 0 0 6 ) ra z la e se c e lo k u p n a p ro c e d u ra n a u n o g istra iv a n ja n a o d g o v a ra ju e p ostu p k e i rad n je, o d iz b o ra istra iv a k o g p ro b le m a , d o p isa n ja iz v e ta ja istraivan ja. U im p re su m u p ra k tik u m a n a v o d i se o d lu k a stru n o g o rg a n a fak ulteta n a u n o n a sta v n o g vea, k o jim se o d o b r a v a n je g o v o k o rien je u nastavi. Radne sveske su sred stva u k o jim a se nastavn i s a d r a ji o b lik u ju d id a k ti k o -m e todiki, p o n a sta v n o m p lan u i p ro g ra m u , sa o d g o v a ra ju im u p u tam a i o d re d n ic a m a , radi d o b ija n ja p o vratn ih in fo rm a c ija o d korisn ik a, u p isa n o iji o b lik u . M o g u biti sastavni ili o d v o je n i d e o u d b e n ik a . Skripte su vrste u d b e n i k e p o m o n e literature, k o jo m se u

A k a d e m s k o p is a n je

97

nastavi o b ra u je g r a d iv o d e la n a sta v n o g p red m eta ili p red m eta u celin i, u o b lik u p r o fe so ro v ih p re d a v a n ja . S lu e u p rip re m a n ju ispita, k a o z a m e n a z a u d b e n ik u v is o k o k o l skoj nastavi. U p o t r e b o m u n a sta v n o -n a u n o m p ro c e su p ro v e ra v a im se m e to d i k o -s a d r a jn a vredn ost, p a k a o takve p reth o d e p isan ju u d b e n ik a . N e p o d le u k a ta lo g iz a c iji i re cen ziran ju .

Autorizovano predavanje j e vrsta p o m o n e n a s ta v n o -o b r a z o v n e literature, u k o je m se o b ra u je sad ra j je d n e tem e n a sta v n o g p ro g ra m a s tu d ijs k o g p red m eta. K o riste se u v is o k o k o ls k o j nastavi. Struni izvetaji su vrsta tekstova k o jim a se o p is u je n e k a p o ja v a , p ro c e s, stanje i si. T o m o g u biti: za p isn ici o n e k o m d o g a a ju u o b la sti o b r a z o van ja, izv etaji sa k o n fe re n c ija , g o d i n ji izvetaji o rad u o b ra z o v n ih u stan o va, izv etaji o u p isu studenata, iz v e ta ji o iz b o ru n astavn ik a u n a u n o -n a sta v n a z v a n ja , izv etaji o o cen i p o d o b n o s ti tem e i k a n d id ata z a iz ra d u m aster teze ili d o k to rsk e d isertacije. 2.3.2. Strune monografije i lanci Strune monografije. T o su o b im n ija d e la u k o jim a se c e lo v ito i struno sa g le d a v a p rim e n a rezultata istraivan ja, je d a n p ro b le m , linost, sa d ra j, d o g a a j, institu cija i si. (n p r. m o n o g r a fija v a s p itn o -o b ra z o v n e institucije, m o n o g r a fija stru n o g u d ru e n ja i s i.). O b ja v lju ju se u je d n o m ili v ie sv e za k a , isto v re m e n o ili p o u n a p re d u tv r e n o m re d o sle d u . U stru n im m o n o g r a fija m a se razm atraju razliiti asp ekti n e k o g te o rijs k o g ili p ra k ti n o g p ro b le m a . A u t o r i se u strunoj m o n o g r a fiji k o riste s a m o d e lim i n o d is k u si jo m , a d o p o d a ta k a d o la z e u g la v n o m n a o s n o v u a n a liz e d o k u m e n ta c ije i ra s p o lo iv e literature. Struni lanci. P re d s ta v lja ju vrstu strunih ra d o v a u k o jim se s a o p ta v a ju p o znate in je n ice , in fo rm a c ije i p o z n a ta sazn an ja i rezultati e m p irijsk ih istra iv an ja; s a i m aju i siste m atizu ju z n a n ja iz v i e ra d o v a iz struke o p ro b le m u k o ji j e p re d m e t ra sp ra ve. Iz la u se n a p ristu p aan n ain i in e d o stu p n im ja v n o s ti u s m is lu ire n ja zn an ja, p re n o e n ja isk u stava , p r ila g o a v a n ja iz v o m ih istraiv an ja p o tre b a m a p rak se. I u stru n o m lan k u j e p o tre b n o ra sp ra v u d o v e sti u v e z i s p o z n a tim sa z n a n jim a iz istorije, sm estiti j e u ja s a n teorijsk i k on tek st te istai v a n o st p oru k e. S tm n i lan ak , p re m a K r it e r iju m im a A iin is ta rs tv a n a u k e R e p u b lik e S r b ije (2007) j e p rik a z v e p o z n a to g , sa n a g la s k o m n a u p o tre b ljiv o st rezultata iz v o m ih istraiv an ja i iren ja zn an ja, p ri e m u j e tekst p r ila g o en p o tre b a m a k o ris n ik a i italaca stru n og ili n a u n o g a s o p is a u k o m e j e o b ja v lje n . S tm n i la n a k ne sad ri o rig in a ln a tu m aen ja i rezultate fu n d a m e n ta ln ih i p rim e n je n ih istraivan ja. M o e d a nastane, p re s v e g a , k a o rezultat a k c io n o g istra iv a n ja i na o s n o v u p ro u a v a n ja d ru g ih o b ja v lje n ih ra d o v a . P ie se sa n a m e ro m ire n ja in fo rm a c ija i sa z n a n ja i n jih o v e p rim e n e u p raksi. T a k a v lan ak ne sad ri izvetaj o istra iv an ju , n em a d e fin isan u h ip o te zu z a re a v a n je n e k o g p ro b le m a , n e m a d e ta ljn o o p is a n e m eto d e i tehnike rada, rezultati se o p is u ju o n a k o k a k o su kon statovan i, b e z d o k a z iv a n ja , k ritik e ra sp ra ve, n e m a n o v ih p ristu p a i n e n u d i n o v e p ra v c e d a lje g istraiv an ja, v e p re n o si li n a za p a a n ja i iskustva. P o m o u n je g a se p rik a z u je ilu stracija rezultata p rim e n e n ek e m etode.
S tm n i la n c i se o b lik u ju p o za h tev im a n au n e m e to d o lo g ije , u z s v a p ra v ila k o ri en ja n au n ih iz v o ra , o s la n ja n ja n a sazn an ja iz p re th o d n o g v re m e n a i n a sa zn a n ja n a unih autoriteta. P o stm kturi se ne ra zlik u ju o d nau nih ra d o v a . P re d s ta v lja ju istra iv a nja k o ja se z a d o v o lja v a ju s a z n a n jim a m a n je g b ro ja in jen ica. M o g u se o b ja v ljiv a t i k a o p re g le d n i lan ci u k o jim a se sistem atizu ju ve o b ja v lje n i p o d a c i, p ri e m u se p red n o st

98_________________________________________________________________________]VI. K u n d a in a V . B a n u r d a je sistem atinosti i m etod in o sti u o d n o su n a kreativnost. S tru n i lan ci se o b ja v lju ju u a so p is im a , z b o m ic im a , e n c ik lo p e d ija m a , d n e v n im ili n e d e ljn im listo v im a , ili u v id u sao p ten ja n a n a u n im s k u p o v im a (k o n g re s u , sim p o z iju m u , sem in aru , k o n fe re n c iji). U k o li k o se o b ja v lju ju u strunim listo vim a, p iu se n a u n o p o p u la m im stilom . Struni la n c i ne m o ra ju biti recen ziran i. la n c i sa strunih s k u p o v a (k o n g re s a , k o n fe re n c ija , s e k c ija ) p u b lik u ju se u z b o m ic im a re zim e a, tretiraju se u g la v n o m k a o struni lanci. S a o p ten ja sa strunih s k u p o v a k o ja su o b ja v lje n a u z b o m ic im a s k u p o v a i u slu aju d a j e z b o rn ik iz a a o k a o re d o v n i ili p o se b n i b ro j n a u n o g a s o p is a ne s p a d a ju u o v u k a te g o ri ju , v e se ra s p o re u ju u k a te g o riju o b ja v l je n o s tru n o s a o p te n je sa skupa. U strune la n k e se svrstava i s tru n i p r e g l e d n i la n a k . O n ostaje n a n iv o u stru ke, za to to n e a n a liz ira o rig in a ln e rezultate istra iv an ja i kritiki ih ne s a g le d a v a , iz o staje a n a liz a slin o sti i ra zlik a , ne u k a z u je n a m o g u e h ip o te ze n o v ih istraiv an ja. K o r i stan j e to la n o v e n a u n e za je d n ic e u p o zn a je sa s a v re m e n o m literatu ro m i to su u n je m u iz lo e n i rezultati d ru g ih autora sa k o jim a se itaoci u p o z n a ju .

2.3.3. Zavrili rad na osnovnim studijama

Z a v r n i ra d n a o s n o v n im stu d ijam a j e ra d u k o m e student, n ak o n izv re n ih o b a v e z a p ro p isa n ih n a sta v n im p la n o m i p ro g ra m o m o s n o v n ih stu d ija o b ra u je o d re e n u strunu tem u, u z p rim e n u o d g o v a ra ju ih m e to d o lo k ih p o stu p ak a , k o jim a d o k a z u je s p o so b n o st re a v a n ja p ro b le m a , d o n e k le o rig in a ln im p ristu p o m . Studen t z a za v rn i ra d na o s n o v n im stu d ija m a b ir a tem u, z a k o ju iz ra u je id ejn i p ro je k a t u k o m e se o b ra z la e iz b o r tem e, n a in n je n e o b ra d e i n a v o d i literatura. T e m a z a v r n o g ra d a n a o s n o v n im stu d ija m a se o d o b r a v a o d lu k o m n au n o -n astavn o g v e a fakulteta, a n a p re d lo g o d g o v a ra ju e katedre, k a d a se o d re u je i m entor. K a d a j e sastavni d e o ra d a em ip irijsk o -a n alitik o istraivanje, p reth o d n o se izra u je iz v e d b e n i projekat, k o ji o d o b ra v a m entor. Z a v r n i ra d n a o s n o v n im stu d ijam a je , u p rin cip u , in terd iscip lin aran . Im a o s n o v n e k arak teristik e o p e ra tiv n o g istraivan ja, u s m e re n o g n a re a v a n je p o je d in ih praktinih o b ra z o v n o -v a s p it n ih p ro b le m a . K a n d id a t n a o sn o v u is tra iv a n ja treba d a n ap ie k v a lite tan, c e lo v it tekst d ip lo r r s k o g ra d a iz k o g se m o e sa gled ati p ism e n o st i o s p o s o b lje n o s t za ra d u struci. Z a v r n i ra d n a o s n o v n im stu d ijam a m o e biti i p re g le d n i ra d iz o d re e n o g p o d ru ja . U z a v r n o m ra d u k an d id at s p e c ifik u je k lju n e p o jm o v e , s v o ja teorijsk a p o la z i ta z a s n iv a n a k o n fro n ta c iji sa p o la z itim a d ru g ih autora, p rik a z u je p reth o dn a is tra iv a n ja k o ja su v e z a n a z a n je g o v o istraivan je. P o tre b n o j e d a ra d z a d o v o lja v a m eto d o lo k e zah teve, d a se z a sv e tvrdn je p ro n a la z e i n a v o d e d o k a z i, d a se p rik a z u je nain ra d a k o jim se d o lo d o o d re en ih sazn an ja, d a se u p u u je n a d ru g e n a in e re a v a n ja p ro b le m a , n a p rim e n u o d re e n ih p rin c ip a i re e n ja i n a d ru g e sa d r a je i situacije, d a su p o d a c i tani, ru k o p is je z i k i korektan i tehniki o b lik o v a n . Z a v r n i ra d n a o s n o v n im stu d ijam a se radi u z p o m o i uputstva n astav n ik a m entora. K a d a m en to r p ro c e n i d a j e ra d z a d o v o ljio strune i m e to d o lo k e kriteriju m e, d a je s a g la s n o st d a se stavi u d a lju p ro c e d u ru z a ocen u i o d b ra n u . R a d treba d a p o k a e d a j e student stek ao o d re e n i n iv o optih i p o se b n ih strunih zn a n ja iz p e d a g o g ije , d i dak tik e, p s ih o lo g ije i p o s e b n ih m e to d ik a nastave, u m e n o st u re a v a n ju p ro b le m a iz struke, s p o s o b n o s t p is a r e o b ra d e n au n ih sad raja, m e to d o lo k e vetin e i kulturu istra iv a n ja , a n a o d b ra n i i s p o s o b n o s t u s m e n o g iz n o e n ja in je n ica , g e n e ra liz a c ija , z a k lju ak a. Z a v r n im r a d o m n a o s n o v n im stu d ijam a se p ro v e ra v a k a n d id a to v a o s p o s o b lje n o s t

A h a d e m s h o p is a n je

99

za sa m o stalan ra d u p rak si. O b i m z a v r n o g ra d a n a o s n o v n im stu d ija m a j e o d 50 d o lOO stranica teksta, to z a v is i o d vrste ra d a (d a l i j e em p irij s k o -a n a li ti ki ili te o rijs k i) i b r o ja p rilo g a . R a d i se u pet p rim e rak a. B ra n i se p o p ro p isa n o j p ro c e d u ri p re d stru n o m k o m i sijo m , u k o jo j su m e n to r i d v a lan a. O d b r a n o m z a v r n o g ra d a n a o s n o v n im stu dijam a, k an d id at stie o d re e n i p ro fe s io n a ln i stepen, struno zv a n je . O d n o s p re m a z a v r n o m ra d u n a o s n o v n im stu d ija m a z a v is i o d trad icije u stan o v e p re m a to m pitan ju , a i o d sa m o g m entora. Studenti esto u iz ra d i z a v r n o g ra d a n a o s n o v n im stu d ija m a p ra v e p r o puste, tekst p iu b e z p ro re d a , sitn im ili k ru p n im s lo v im a , n e o d v a ja ju p o je d in e o d e ljk e , fo rm ira ju p a s u s e o d je d n e re en ice, p ra v e in terp u n k c ijsk e g re k e , p re u z im a ju p a su se b e z n a v o e n ja iz v o ra , o s ta v lja ju n ep o tp u n e b ib lio g r a fs k e je d in ic e . D a b i student im a o oseaj d u b in e teorije n a k o jo j se z a s n iv a p r o b le m istra iv a n ja i n je g o v o b im p o tre b n o j e d a p ro ita v ie za v rn ih ra d o v a n a o s n o v n im stu dijam a. P o tre b n o j e d a fak ultet fo rm ira b a z u p o d atak a v e z a n u z a tem e z a v r n o g ra d a na o s n o v n im stu d ija m a p o n a u n im o b la stim a i literaturu z a o b ra d u p o je d in ih tem a.

2.3.4. Zavrni rad na master studijama

Z a v r n i ra d n a m aster stu d ijam a d o n o si au torim a a k a d e m s k i stepen d ip lo m ir a n g studenta m astera struke. M a s t e r ra d j e za v rn i ra d studenta d ip lo m s k ih studija, s a m o stalno p isan , k o ji im a o b e le ja stru n o g rada, sa elem e n tim a n a u n e m e t o d o lo g ije , k o j i m se u n a p re u ju struna zn an ja, o tk riv a ju sav ren iji postup>ci u o b a v lja n ju struke i s a z n a v a n ju stvarnosti. T o j e sam o staln i struni rad, k o jim se siste m atizu ju p o sto je a zn an ja i tim e d a je d o p rin o s struci, a k o ji se rad i u z p o m o m en to ra, iz o b la sti k o jo j p ri p a d a tem a m aste r rada. C ilj m aster ra d a m o e biti n a n iv o u d e sk rip c ije , k la s ifik a c ije , o b ja n ja v a n ja i si stem atizacije. R a d p re d s ta v lja sv o je v rsta n iz v e ta j o o b a v lje n o m istraiv an ju . N a j e e se radi o e m p ir ijs k o m istraivan ju . O v a vrsta stru n o g ra d a m o ra , z b o g to ga , z a d o v o ljiti sve za h tev e k o ji se p o s ta v lja ju iz v e ta jim a svih vrsta istra iv an ja. M a s t e r ra d se p rip re m a u toku d v o g o d i n jih ili je d n o g o d i n jih d ip lo m s k ih studija, k ro z iz ra d u sem in arsk ih ra d o v a. N a s lo v tem e m aste r ra d a p re d la e k an d id at u d o g o v o r u se b u d u im m en to ro m , o d o b r a v a n a u n o -n a s ta v n o v e e fakulteta, p o p ro c e d u ri p ro p is a n o j z a k o n o m i statutom un iverziteta i fak ulteta. M e n t o r studentu p o m a e savetim a, uputstvim a, k o n su lta c ija m a i si., u s v im fa z a m a iz ra d e m aster ra d a (p ri iz b o ru p ro b le m a , pri o rg a n iz o v a n ju i iz v o e n ju istraiv an ja, k a o i pri p is a n ju iz v e ta ja o is tra iv a n ju ). Iz v o ri na k o je se k a n d id at u p u u je m o ra ju biti dostupni. O b i m m aster ra d a z a v is i o d karaktera istraivan ja. U d ru tv e n im n a u k a m a iz n osi o d lOO stranica teksta sa p ro re d o m . R a d i se o b i n o u pet p rim e ra k a i to s a m o na je d n o j stranici p a p ira fo rm a ta A - 4 . S tu d en t u m aster ra d u treba d a p o k a e : o s p o s o b lje n o s t z a p ro n a la e n je n aunih iz v o ra (ta m p a n ih i e le k tro n sk ih ); p o z n a v a n je iz v o ra k o ji se o d n o s e n a n je g o v u tem u, te o rijsk o zn a n je i o se tljiv o st z a p ro b le m e struke; o s p o s o b lje n o s t z a k o ri e n je m e to d o lo g ije n a u n o g istra iv a n ja u n jih o v o m re a v a n ju , tj. d a p o z n a je iz ra d u p ro jek ta, o rg a n i za c iju i re a liz a c iju istraiv an ja, tehnike n a u n o g rada; s p o s o b n o s t z a p ro n a la e n je , p rik u p lja n je i o d a b ira n je g ra e , su m iran je i p rim en u utvren ih naunih in je n ic a u p is a

lO O

M . K u n d a in a V . B a n u r

n ju ra d a; s p o s o b n o s t d a v a n ja o c e n a i p rezen tiran ja o rig in a ln ih p o d a ta k a ili d o n o e n je o rig in a ln ih z a k lju a k a u p isa n ju teksta. U celin i o d b ra n je n m aste r ra d p o d ra z u m e v a o s p o s o b lje n o s t d ip lo m ir a n o g studenta z a re a v a n je p ro b le m a struke. N a n e k im fa k u lte tim a se z a izrad u m aster ra d a p re d v i a p o s e b a n sem estar. P o s ta v lja ju se i fo rm a ln i zah tevi z a iz ra d u m aster rada, k o ji ih ra z lik u ju o d re d o v n ih iz v e taja o is tra iv a n jim a (d a , n a p rim er, sad re re zim e n a stran o m je z ik u , d a se n azn ae k lju n i p o jm o v i , im e m en to ra i si.).

2.3.5. Ostali struni radovi

U o stale strune r a d o v e s p a d a ju zavrn i ra d o v i ra d o v i p riz n a n ja (sem in a rsk i rad, sp e c ija listi k i ra d ), p rik a z d ela , elaborat, ek sp ertiza, b io g r a fija , an o tacija, rasp rava, p o le m ik a , kritika, p r ilo g , esej, interpretacija, b e le k a , d n e v n ik , p am flet, m ed itacija, a p o lo g ija , p e d a g o k i ro m an , m e m o a ri, p u b licistik i ra d o v i, p is m a u red n ik u , intervjui ja v n o s ti i dr.

Naune prezent.cije. N a se rv e r rau n arim a se m o g u p ostaviti n au n e p re z e n tacije. M o g u biti stacio n iran e i d in a m i k e , a p o vlasn itv u to m o g u biti li n e p rezen taci j e i p re z e n ta c ije n au n ih institucija.
L.in e p r e z e n t a c ije p re d s ta v lja ju sajtove autora, k o ji sa d r e n je g o v o n au n o stva ra latv o , re z im e e ra d o v a , re c e n z ije , p rik aze , b io g r a fije i b ib lio g r a fije . F o rm u lis a n e su p re c iz n o i d irek tn o, d iz a jn ira n e sk lad n o , tako d a se d o svih stranica stign e sa d v a d o tri k lik a. R a d i b r e g u ita v a n ja ne sa d re v e e fo to g ra fije , p o g o t o v o u p o z a d in i, niti v ei b ro j m a n jih fo to g ra fija . P r e z e n t a c ije n a u n ih in stitu cija (reso rn ih m in istarstava, un iverziteta, fak u lteta) sa d re o s n o v n e in fo rm a c ije o tim u stan o vam a, n jih o v u o s n o v n u i strukturalnu p o d e lu delatn osti, o b a v e te n ja o n a u n im sk u p o v im a , sa d r a je z b o r n ik a n au n ih ra d o v a , re k la m n e p o n u d e n au n ih iz d a n ja , za k o n sk u re g u la tiv u o n a u n o is tra iv a k o m radu , k o n k u rse o is tra iv a k im p ro je k tim a i stipen dijam a, o b a v e te n ja o stu d ijsk im b o ra v c im a u in ostranstvu, iz v e ta je o iz b o ru u n au n o -n astav n a zv a n ja . E v id e n c ije n au n ih rad n ik a m o g u e j e p ro n a i u n a c io n a ln im b a z a m a p o d atak a, sa k o e fic ije n tim a k o m p e te n c ije k o ji p o k a z u ju n au n u usp en ost, k a o p retp o stavk u za n o v e istra iv a k e projekte. N a p rv o j stranici p re z e n ta c ije p o s ta v lja se zn ak ( l o g o ) n au n e u stan o v e k o jo j p rip a d a .

P re z e n ta c ije se p r ija v lju ju n a serv e re za p retragu . P re th o d n o j e p o tre b n o p ro c e n i ti k o je k lju n e rei p o te n c ija ln i p o setio ci koriste pri p re tra g a m a i k o ja su to m esta k o ja on i p o s e u ju , k o je su to d isk u sio n e g ru p e i g d e se s n jim a m o e stupiti u kontakt, k o je in fo rm a c ije o n i trae na In tem etu . P r ija v ljiv a n je se o d v ija u fa z a m a : ( 1 ) p rija v ljiv a n je p re z e n ta c ije n a s p isa k p ro v a jd e ra , o d k o g a se z a k u p lju je W W W p rostor; ( 2 ) p r ija v ljiv a n je n a p re tra iv a e Y u W e b A d r e s a r ili Y u S earch ; ( 3 ) p ro n a la e n je o n e In tem et adrese k o ja o d g o v a r a tem atici sajta, g d e se m o e postaviti lin k d o p la n ira n e p rezen tacije, i to: a ) a d rese z a p o s ta v lja n je lin k a k o je p rim a ju sve vrste p re z e n ta c ija i b ) ad rese k o je su p o v e z a n e sa tem atik om , a k o jo j m o e d a p rip a d a i p rip re m lje n a p re z e n ta c ija i ( 4 ) ra zm e n a ad resa. K o m e r c ija ln e p rezen tacije im a ju stranice n a k o jim a se m o e postaviti link. L in k e biti d o stu p an o n o lik o v re m e n a k o lik o se uplati.

A k a d e m s k o p is a n je

lO l

S p e c ija lis t i k i r a d (lat. s p e c ia lis u savravati se u g ra n i n e k e n a u k e ) j e z a v r ni struni ra d studenta sp e cijaliza n ta, ijo m se o d b r a n o m stie struni n a z iv sp e cijaliste z a o d re e n u g ra n u struke. S p e c ija listi k e studije su p rete n o u sm e re n e p ro fe s io n a ln o k a sticanju vrh u n sk ih z n a n ja iz o d re e n e u e strune oblasti. S p e c ija listi k i ra d se b ra n i n ak o n p o lo e n ih isp ita n a sp e c ija lis ti k o m studiju. S e m i n a r s k i r a d j e vrsta a k a d e m s k o g rada, sam o staln o p is a n o g , u o k v iru o b r a z o v n o g p ro c e sa , ija j e iz ra d a p ro p isa n a n astavn im p r o g r a m o m p o je d in ih n a u n o -n a stavnih d is c ip lin a n a o s n o v n o m ili d ip lo m s k o m studiju, k o jim student d o k a z u je n iv o o s p o s o b lje n o s ti z a sa m o sta ln o slu e n je ak tu e ln o m d o m a o m i stran o m literaturom , s p o s o b n o s t u o a v a n ja p rak tin ih i teorijskih p ro b le m a iz o d re e n ih n astav n ih p red m eta i vetin u s a m o s ta ln o g istraivan ja. N a o sn o v n im , d ip lo m s k im i d o k to rsk im stu d ijam a studenti sam i b ir a ju tem e sem in arsk ih ra d o v a u s k la d u sa s v o jim interes o van j em , k a k o b i im se r a z v ija la o se tljiv o st z a p ro b le m e istraivan ja i p ro u a v a n ja , a m o g u im b iti i z a date. S e m in a rs k i ra d o v i m o g u biti u v id u : ( 1 ) k raih istra iv ak ih p ro jek ata, u z p rim e n u je d n e istra iv a k e tehnike i ( 2 ) a k c io n o g istraivan ja. P is a n je m se m in a rsk ih ra d o v a stiu se p rv a isk u stv a u p isa n ju strunih ra d o v a . S v rh a iz ra d e i o d b ra n e sem in arsk ih ra d o v a je s te d a studenti s a m o sta ln o u p o z n a ju n a u ne sa d ra je , kritik i ih b ira ju , k oristei literaturu i a rh iv sk u g ra u iz d o tin e n au n e o b lasti, d a s a v la d a ju o sn o v n u te rm in o lo g iju struke, d a o b ra e n e in je n ic e ra la n ju ju i lo g i k i sre u ju , sistem atizu ju i ja s n o p re d sta v lja ju u p is a n o m o b lik u n a p re g le d a n i in fo rm a tiv a n n ain , p re m a m e u n a ro d n im n o rm a m a a k a d e m s k o g p isa n ja, te d a sa s v o jim p ro u a v a n jim a i istra iv a n jim a u p o z n a ju ostale studente. S tru ktu raln i elem en ti se m in a rsk o g ra d a su: n a s lo v n a strana, sad ra j, p o p is ilustra cija, tekst (u v o d , o s n o v n i tekst, z a k lju a k ), lista re fe re n c i i p rilo z i. U u v o d u sem in ar s k o g ra d a n a z n a a v a se tem a o k o jo j e se pisati i st^v k o ji e se za u zim a ti to k o m p is a nja. T e z a se iz n o s i u je d n o j fra z i u p r v o m licu (n p r. e li m d a o b ja s n im ra z lik e u e k o lo k im n a v ik a m a u e n ik a k a o rezultat d e lo v a n ja p o ro d ic e i k o le .), d o k se u o s ta lo m d e lu p re p o ru u je p is a n je u treem licu . U razrad i s e m in a rs k o g ra d a se d isk u tu je o a rgu m en ti m a k o ji su p re d s ta v lje n i, iz n o s e se vlastiti sta v o v i i in terpretacije v e z a n e z a p ro b le m . U s e m in a rs k o m ra d u studenti s a v la u ju istraiv ak e tehnike, k o ri e n je b ib lio g r a fs k ih b a z a p o d atak a , b ib lio g r a fs k u p rip re m u rada, p ro n a la e n je p o d a ta k a , k o d ira n je p od atak a , v e b a ju se p r e c iz n o m is k a z iv a n ju s v o g m ilje n ja , citiranju, p a ra fra z ira n ju , k la s ifik a c iji k o ri e n e literature, te h n i k o m o b lik o v a n ju ra d o v a i dr. N a sp e c ija listi k o m , m aster i d o k to rsk im studiju sem in arsk i ra d o v i su slo e n iji, u p o g le d u p rim e n e m e t o d o lo g ije i tehnike n a u n o g rada. O d studenta se za h tev a o d re e n a vetin a is tra iv a n ja i s a o p ta v a n ja rezultata. P ro je k tu ju i iz v o d e istra iv a n ja, u z p o m o p re d m e tn o g n a sta v n ik a m entora. P is a n je m sem in arsk ih ra d o v a studenti n a d o k to rs k o m stu d iju stiu p rv a n a u n o istra iv a k a iskustva. N a to m n iv o u , u ta k v im se m in a rsk im ra d o v im a se p ro v e ra v a : p rim e n a n au n ih m e to d a i p o stu p a k a n a u n o g istra iv a n ja , p rim e n a teo rijsk ih i p rak tin ih zn an ja, sp o s o b n o s t o b lik o v a n ja n a u n ih sa z n a n ja d o k o jih se d o lo istraiv an jem . O iz ra e n im se m in a rsk im r a d o v im a v o d e se ra sp ra v e u stu d ijsk oj g ru p i ili sa m e n to ro m (n a s ta v n ik o m i s a ra d n ik o m ), a n a d o k tors k o m stu d iju se m in a rsk i ra d o v i se b ra n e p re d strun om k o m is ijo m , pri e m u se k ritik i o c e n ju je n jih o v a vredn ost. O b i m s e m in a rs k o g ra d a izn o si o d d eset d o p e d e se t stranica teksta, o d n o s n o o d j e d n o g d o tri au torsk a tabaka. Iz ra u je se u d v a p rim e rk a . S tran ice se p a g in i raju o d p rv e stranice p o s le sa d ra ja . Student p o tp isu je sem in arsk i ra d n a kraju teksta.

102______________________________________ ________________________________ M . K u n d a in a V . B a n d u r U p rak si j e p risu tn a i p o ja v a im p ro v iz a c ije izrad e sem in arsk ih ra d o v a , u k o jim a se istra iv a n je sim u lira b e z stv arn o g p rik uplj anj a p o d a ta k a i p o to v a n ja re d o s le d a fa z a re a liz a c ije . M e u tim , istra iv a n ja u o k v iru sem in arskih ra d o v a m o g u e j e sp ro v o d iti uz u e e g r u p a studenata, g d e la n o v i svih g ru p a p re u z im a ju o d re e n e u lo g e u p o je d in im fa z a m a istraiv an ja. E l a b o r a t j e vrsta stru n o g rada, u k o m e se c e lo v ito na m eto d o lo k i ustaljen n ain ra z ra u je n e k a p o ja v a ili p ro ces, a k o ji nastaje k a o rezultat istraiv an ja. Im a sp e c ifi a n o b lik , fo rm u i sad raj. Prate g a tabelarni p rik azi i g ra fik o n i. (P rim e ri: E la b o r a t o p o b o l j a n ju o r g a n iz a c ije ra d a u j e d n o j s m e n i u o s n o v n o j k o li ili E la b o r a t o o tv a r a n ju n o v o g s tu d ijs k o g o d s e k a n a fa k u lte tu ). E k s p e r t i z a j e o cen a i m i lje n je ek sp erata o d re en e o b la sti o n a in u re a v a n ja n e k o g p rak ti n o g p ro b le m a . O c e n u n a j e e d a je tim ek sperata, k o ji se fo rm ira u zavisn o sti o d is tra iv a k o g zad atk a i n je g o v o g in terd iscip li n a rn o g karaktera. P r e v o d i n a u n o g ra d ia se p ie z a p o tre b e o b ja v ljiv a n ja u aso p isu . O b ja v lju je se n a k o n p ro c e n e ured n itva a s o p is a d a z a n au n u i strunu ja v n o s t m o e biti ak tu eln i i zn a a ja n . U z p re v o d se n a v o d i o rig in a la n n a s lo v d e la , iz d a v a , m esto i v re m e o b ja v ljiv a n ja . A u t o b i o g r a f i j a j e vrsta ra d a u k o m e n au n ik p rik a z u je s v o j ivo t, n au n o istra i v a k i o p u s i v re m e u k o m e j e iv e o . U p isan ju a u to b io g ra fije p o tre b n o j e iz b e g a v a ti su b je k tiv n i pristup. P o d a c i u a u to b io g ra fiji im a ju in d iv id u a ln i karakter. A k o a u to b io g ra fi j a d a je s a m o p re s e k je d n o g iv o tn o g p e rio d a p o je d in c a , o n d a j e to sa eta a u t o b io g r a fi j a . M e u tim , o p s e n ija a u t o b io g r a fija d aje p re g le d p o d a ta k a to k o m ita v o g iv o tn o g v e k a p o je d in c a . P o d a c i iz a u to b io g ra fije m o g u d a se o d n o se n a p ro lo st, sad an jo st i b u d u n o st iv o ta autora. P i e se u treem licu. ita se p rilik o m o d b ra n e za v rn ih ra d o v a (d ip lo m s k i, m a g ista rsk a teza, d o k to rsk a d ise rta c ija ) i p rilik o m p ro m o v is a n ja k an d id ata u n a u n a z v a n ja . M o e p red stavljati iz v o r za n au n a istraiv an ja. U an a liz i a u to b io g ra fije n e k e lin o sti istra iv a u sm e ra v a p a n ju n a karakteristine in je n ic e (o p is a n e i iz o s ta v lje n e ). B i o g r a f i j a (g r . b io g r a p h ia o p is iv a n je ivo ta, iv o t o p is ) je^ vrsta n a u n o g iz v o ra k o ji sa d r i re lev a n tn e p od atk e o linosti zn a a jn o j z a n au k u i struku. Iz v o ri z a p i san je b io g r a fije m o g u biti arh ivsk i d ok um en ti, a u to b io g ra fije , d n e v n ic i, m e m o ari, p re p i ske, iz v e ta ji i si. S a d r i i p o d a tk e o vrem en u , sredini i d ru tv e n im o k o ln o stim a u k o ji m a j e li n o st iv e la i ra d ila. B io g r a fija autora n a u n o g d e la sad ri: g o d in u i m esto ro e n ja, k o lo v a n je , k retan je u p ro fe siji, n au n a z v a n ja i titule, stv a rala k i o p u s, g la v n a d e la, n a g ra d e , p riz n a n ja i dr. M o e se o b ja v iti u p rilo g u n a k raju p u b lik a c ije . U k o li k o se z a s n iv a n a k riti k o -e g z a k tn im p o d a c im a , m o e im ati n au n u vredn ost. B io g r a fija se m o e saoptiti i u v id u n e k r o lo g a p o sth u m n o g o d a v a n ja pote p re m in u lo m n a u n o m rad n ik u . K r o z n e k r o lo g se istiu z a s lu g e p o k o jn ik a u iv o tu uop te, p o s tig n u a u struci i n a u n a o stv a re n ja u n auci. M o e d a se isk ae g o v o r o m ili ita n je m teksta na k o m e m o ra tiv n o j sed n ici ili n a s a m o m p o g re b u , ili o b ja v ljiv a n je m u a so p isu , zb o rn ik u ra d o v a , stru n o m listu i d n e v n o j i n e d eljn o j tam pi. B io g r a f ije n au n ih i strunih stvaralaca n ajee se o b ja v lju ju p o v o d o m n e k o g ju b ile ja u m o n o g r a fiji un iverziteta, fakulteta, k o le i si. M e u tim , a k o se b io g r a fija p ie u s k la d u sa in teresim a i o e k iv a n jim a italaca, o n a p o p rim a b eletristik i karakter.

A k a d e m s k o p is a n je B io g ra fija

103

V O J I S L A V B A K I (1 8 4 7 -1 9 2 9 ), profesor i direktor U iteljske kole u K ra gujevcu, prvi profesor i osniva Katedre za pedagogiju na F ilozofsk om fakultetu V e like kole u B e o g ra d u (o d 1892. god.). Jedan od najpoznatijih, najplodnijih i najo brazovanijih p ed a go ga u Srbiji druge polovine X I X veka. Z a v rio j e R ealk u u K a r lovcu i Srpsku preparandiju u Som boru. Studirao pedagogiju kod H erbartovca K . F. Stoja u N em ak oj (18701874). Doktorat iz p edagogije stekao 1874. god. odbranivi tezu pod naslovom Rusovljeva. p eda gogik a s gledita filozofsk e peda gogike. Z a vrem e rada u S rbiji, u koju je doao poto nije m o gao da se zaposli u H r vatskoj (A u s t r o -U g a r s k c j), bio j e veom a aktivan i predan p edagok i radnik, ne sa m o u kolam a u k o jim a j e radio, ve i van njih. U e stv o v a o j e u izradi skoro svih zakonskih i drugih norm ativnih dokum enata, kojim a su ureivane kolske insti tucije od predkolskih ustanova do p red lo ga za osnivan je univerziteta, um esto V e lik e kole. B io j e lan U e n o g drutva. Srpske knjievne zadruge, lan i predsednik G la v n o g prosvetn og saveta, pisac i recenzent m nogih udbenika, lan P e d a g o k o -k n jie v n o g zbo ra H rvatske itd. P o o sn ovn im p ed ago k im shvatanjim a ostao j e H erbartovac, ali um erenog, a ne ortodoksnog pravca. G o v o rio j e vie stranih je z ik a (nem aki, francuski, e n g le ski, latinski; slu io se sten ografijom ) i itao savrem enu psiholoku, socioloku, an tropoloku i filo zo fsk u literaturu u originalu. U svoja umerena herbartovska pedagoka shvatanja, ugraivao j e m noge nove pedagoke ideje. N ije se ustezao da prihvati nova saznanja i shvatanja korisna za pe dagogiju. M eutim , nikada se nije odrekao osnovnih i polaznih ideja H erbartovaca. Z b o g svojih politikih opredeljen ja (b io j e pripadnik L ib e ra ln e politike stran k e), z b o g sv o je vezanosti za dinastiju O bren o via (k ao Preanin i K rajin ik, roen isp od Petrove gore, b io j e uvek odan Kruni i D in astiji), im ao j e dosta p ro b lem a u ivotu u Srbiji. Z b o g toga nije izabran u K raljevsk u akadem iju nauka kada j e ona nasledila U e n o drutvo, nije izabran za red o vn o g p rofesora n o v o o sn o v an o g U n i verziteta u B e o g ra d u 1905. god., iako je to zvanje im ao na V e lik o j koli i b io R e k tor te kole d va puta. B a v io se raznovrsn om p edago k o m problem atikom ; optim i teorijskim pita njim a p ed a go k e nauke, m etodikim pitanjim a nastave u osnovnoj i srednjoj koli, nacionalnim i patriotskim vaspitanjem , m oralnim vaspitanjem , vaspitanjem d ece u porodici. O b ja v io j e oko 200 veih i m anjih radova. N a jz n a a jn iji su; O p ta nauka o vaspitanju i P r im e n je n a nauka o vaspitanju (B e o g r a d , 1 8 7 8 ); O p ta p e d a g o g ik a (B e o g r a d , 1 8 9 7 ); P o u k e o vaspitanju d ece u rod iteljsk oj kui (B e o g r a d , 1 8 8 0 ); O va sp itn om p rila g o d a v a n ju (B e o g r a d , 1 8 9 3 ); P e d a g o k o iskustvo (B e o g r a d , 1 9 1 0 ); S a m o u p ra va p r i kolskom vaspitanju (B e o g r a d , 1 9 1 1 ); P o seban znaaj im a D n evn ik , koji j e V . B ak i v o d io sv ak o g dana tokom p e deset godina. U njem u nisu opisana sam o pedagoka zb iv an ja u S rbiji, ve i naj znaajniji kulturni i istorijski d oga aji u Srbiji druge p o lo v in e 19. i prve d ve d ece nije 20. veka, iji j e svedok, a esto i uesnik bio V . B ak i. D n e v n ik j e ostao u ru kopisu i original se u va na K atedri za p ed a go giju F ilo z o fs k o g fakulteta u B e o g r a du. O V o jis la v u B a k i u pisano j e m n ogo i za ivota i p osle n je g o v e smrti. P o d aci o tome, kao i celovita b io g ra fija i b ib lio grafija, nalaze se u studiji koju j e o V o j i slavu B a k i u napisao dr N ik o la Potkonjak, P e d a g o k i p o g le d i V o jis la v a B akia, B e o g ra d , U iteljsk i fa k u tet, 2001. god. (N ik o la Potkonjak (2 0 0 6 ); Im enik srpskih p e d a g o g a . B eo g ra d ; Srpska akadem ija obrazovan ja, str. 18 22)

104

M . K u n d a in a V . B a n u r

Ourriculum Vitae. (JCratka b i o g r a f i ja ) P re d sta v lja k ratak o p is iv o tn ih ak tiv nosti p o je d in c a , datih p o p a su sim a lin i p o d a c i, p o d a c i o o b ra z o v a n ju , p o d a c i o ra d n o m isk u stvu , n a g ra d e i p riz n a n ja , zn an ju je z ik a i rau n ara, ak tivn osti u s lo b o d n o m v re m en u , h o b ije i si. P i e se k o n c iz n o u o b im u je d n e stranice. U p a ra g ra fu L i n i p o d a c i na v o d i se im e i p re z im e (n a p is a n o v e lik im s lo v im a ), d atu m i m esto ro e n ja , ad resa stano v a n ja , e -m a il ad resa, te lefo n i n acion aln ost, bra n i status, b ro j d ece, im e n a ro d itelja i n jih o v o za n im a n je . C ilj p isa n ja C V j e p red stav lja n je p ro je k c ije vlastite k arijere.
C u rric u lu m V ita e

Z O R IC A V E IN O V I L u k e V o jv o d i a 3, B e o g ra d tel. 011/3561-331 064/198-65-72 e/mail: zorica.vein ovi @ u f.b g .ac.yu O b r a z o v a n je O sn o v n u kolu i gim n aziju zavrila j e u B eo grad u . N a U iteljsk o m fakultetu u B e o g ra d u d ip lo m iia la j e u septem bru 1998. godine sa prosenom ocen om 9,35. D ip lo m sk i rad iz M eto d ik e nastave prirode i drutva. S a d ra ji na sta ve p r ir o d e i dru tva u jiin k c iji ra z vo ja ekoloke svesti uenika o dbran ila j e sa ocen om IO. Post d ip lo m sk e studije na U iteljsk o m fakultetu u B e o g ra d u smer: M eto d ik a nastave prirode i drutva, zavrila j e sa prosenom ocen om IO. M agistarsk i rad N a sta va p r ir o d e i dru tva u ju n k c iji o d r iv o g razvoja, odbran ila j e 2006. god in e na U ite lj skom fakultetu u B e o g ra d u i stekla zvan je m agistra didaktiko-m etodikih nauka smer: M e to d ik a nastrve prirode i drutva. R a d n o iskustvo P o zavren om fakultetu, u periodu od septem bra 1998. god in e do ju n a 2000. godine, radila j e kao p rofesor razredne nastave u O sn ovn o j koli G a v rilo P rin cip u Z em u n u . O d ju n a 2000. god in e radi na U iteljsk o m fakultetu u B e o g ra d u , p rvo kao m ladi istraiva m ladi saradnik, u okviru projekta M inistarstva za nauku i teh n ologiju R e p u b lik e Srbije, a zatim kao asistent pripravnik, odnosno, struni saradnik na predmetiT Praktikum iz p r ir o d e i drutva. U zim skom semestru kolske 2006/07. godine, an gaovan a je na predm etu M eto d ik a nastave prirode i drutva, u radu sa studentima tree godine i u radu u vebaonici sa studentima etvrte godine. N a u n a i struna delatnost O b ja v ila j e do sada vie strunih i naunih rado va u asopisim a P e d a g o g ija , M e to d i k a praksa. O b r a z o v n a tehnologija . In o v a c ije u nastavi i U itelj. U e s tv o vala j e u izradi je d n o g prirunika za uitelje. P isala j e i recenzije udbenika i p ri runika za uitelje k oje j e p u blik ovao Z a v o d za udbenike i nastavna sredstva. A n gao v an a j e u o k viru naunoistraivakog projekta P r o m e n e u osn ovn ok olsk om o b r a z o v a n ju p ro b le m i, ciljevi, stra tegije (br. 149055), U ite ljsk o g fakulteta U n i verziteta u B eo grad u . O sta la zna nja i vetine U p o tre b a raunara; operativni sistem W in d o w s program sk i paket M S O ffic e (W o r d , E xcel, P o w e rP o in t) Internet, O u tlo o k E xpress P o z n a v a n je stranih je z ik a : engleski vii n ivo

A k a d e m s k o p is a n je

105

U o d e ljk u O b r a z o v a n je n a v o d e se ak ad em sk a zv a n ja , k a d a i g d e su steena, k a o i p ro e k o cen a, a k o j e iz ra z ito v iso k . U p a ra g ra fu N a g r a d e n a v o d e se stipen dije, n a g ra d e, k o n k u rsi n a k o jim a j e u zeto u ee u toku a k a d e m s k o g k o lo v a n ja (n a z iv , g o d in a , m e sto i o p is o n o g a to j e b itn o ). P a r a g r a f R a d n o isk u stvo sad ri ra d n a a n g a o v a n ja (m e sto , k a d a i k o lik o ), o d g o v o rn o s ti u toku a n g a o v a n ja , steene vetin e i n a u e n a zn an ja. P a r a g r a f O s t a le a k tiv n o sti o b u h v a ta u ee n a k o n fe re n c ija m a i s e m in a rim a u z e m lji i in o stranstvu, n iv o p o z n a v a n ja stranih je z ik a i ra d a n a raun aru , p o z n a v a n je In tem eta i e d i tiranje tekstova i m e u n a ro d n o priznate d ip lo m e. E v ro p s k a k o m isija ( E C ) j e d efin isala i p u b lik o v a la standardni p rim e r fo rm u la ra za C V , tzv. E u ro p e a n C V . Zla p isan je C V - a postoji softver, p o d n a z iv o m R e s u m e M a k e r , koji ovaj p ro ces v o d i k o ra k p o k o rak i p ru a p o m o pri p isan ju sopstvene b io g ra fije , p o sed u je m o gu n o st im p o rto v a n ja postojeih b io g r a fija i v elik i bro j p rip rem ljen ih fraza. N a k o n za vretka, C V p ostaje form atiran a i kom pletiran a od strane p ro g ra m a i sp rem n a za tam pu. A n o t a c i j a (lat. annot.:itio n ap om en a, p rim ed ba, b e le k a , o b ja n je n je ) j e kratak sintetiki p rik az, b e le k a (p o d se tn ik ) sad raja k n jige, n a u n o g rad a ili n e k o g d ru g o g p rim a m o g dok um enta, u k o m e se izn osi n je g o v a aktuelnost i usm erenost, najhitniji rezultati i n o v a istraivanja. P i e se k a o deskriptivna, a n o ta c ija k a d a izn o si sadraj rada, in jen ice i neke d ru g e detalje, ili k a o kritika (p r e p o r u n d ) a n ota cija , u k o jo j se izn o si p isan a ocen a rada i n je g o v a korist z a od re en u p op u laciju . D e lo v i anotacije m o g u biti iskazan i autoro v im reim a, citiran jem d e lo v a k n jig e i p rep isiv a n je m re zim ea (d o s lo v n o ili u d e lo v im a ). O b im anotacije j e n e k o lik o reen ica teksta. B ib lio g ra fs k a aru>tacija sadri b ib lio g r a fs k e podatke i kratak sadraj o radu. M o e se objaviti u an ot i ranoj b ib lio g ra fiji.
A n o ta c ija

A u to r rasp ravlja o bibliom etrijskim tehnikama vredn ovan ja asopisa i naunih lanaka. Postupkom analize sadraja analizira izvorne rad o v e (b e z redakcijskih p rilo ga, prikaza publikacija i diskusija na o k ru glim stolovim a) u asopisim a P e d a g o g ija i N a sta va va spitanje za period 1981-2000. godina. P rv i nivo analize izved en j e na 1992 izvorna lanaka sa i b e z prikljunih zapisa o b ib lio g ra fsk im jedin icam a. D ru g i nivo analize obuhvatio j e 351 em pirijski lanak, d ok j e trei nivo analize o b a v lje n na 222 em pirijska lanka koji su im ali zapise o bib lio g ra fsk im jedin icam a. B ibliom etrij ska analiza o b a v ljen a j e prem a: bro ju o bim u em pirijskih lanaka sa i b e z reference i citata; titulama i zvan jim a autora; bro ju koautora; ustanovi autora, pripadnosti lanaka p ed ago k im disciplinam a po o s n o v u U n iv e rza ln e decim alne klasifikacije; je zik u lanka i rezim ea; bro ju kljunih rei i b ro ju bib lio grafsk ih jedin ica; urednikoj klasifikaciji radova; vrsti i starosti citiranih izvora. Istraivanjem j e utvrena prosena uestalost citiranja u kategoriji em pirijskih lanaka statistike razlike izm eu tretiranih asopisa u p o g lrd u b ro ja em pirijskih i teorijskih ra d o va i b ro ja em pirijskih radova sa i b ez b ib lio grafsk ih zapisa. O d n o s em pirijskih lanaka sa i b e z referenci i citata j e izrazito n ep o vo ljan (1,72 : 1) u korist lanaka sa b ib lio g i afskim zapisim a. M ilen k o Kundaina: Iz ve ta j istraivanja, 2001.

106

IM. K u n d a in a V . B a n u r

Rasprava p re d s ta v lja u sm en i tem atski ra z g o v o r, u k o m e se sv estran o razm atra n ek a o p irn a tem a. M o e se o b ja v iti k a o p o je d in a n a p u b lik a c ija k o ja se p o ja v lju je sa m o staln o . M o e biti an alitik a i sintetika. Im a cilj d a se u njoj ra z m e n e m i lje n ja u e sn ik a o n e k o j ak tu eln oj tem i. S a sto ji se o d tri dela: ( 1 ) p o s ta v lja n je h ip o te ze, (2 ) d o k a z i v a n je teze i ( 3 ) p o tv r iv a n je ili o d b a c iv a n je h ipoteze. N a k ra ju ra sp ra v e se d o la z i d o z a je d n i k ih stavo va . U to m slu aju , n jen e karakteristike su: m e to d i k i pristup, sistem a tino ra la n ja v a n je , lo g i k i sled, o b je k tiv n a i p otp u n a a rg u m e n ta c ija p o m o u in jen ica, o rije n ta c ija n a p red m et, o bje k tivn o st, nedostatak u k ra sa (B e lk e 1989: 2 0 7 ). Ogled j e vrsta teksta k o ji se koristi z a p rik a z iv a n je p o je d in ih p ro b le m a . K ra i j e u o d n o su na ra s p ra v u i im a isti n ain o b u h v a ta n ja i p rik a z iv a n ja p redm eta. O b ja v lju je se u strunim a so p isim a , p e rio d ic i, ju b ila r n im izd a n jim a. Polemika j e p isa n a ili u sm en a ra sp ra v a o o d re e n o m p ro b le m u . U n joj au tor n a stoji d a d o k a e isp ra v n o st s o p s tv e n o g m iljen ja, k riteriju m a i utvr en ih in je n ica i o p o v rg n e k o n statacije i m i lje n ja d ru g ih autora. U p o le m ic i se iz n o se d ru g a ije id e je i n o v e istine o p red m etu ra sp ra v lja n ja . R a z v ija se n ek a za o k ru e n a m is a o i re a v a n e k o pitanje iz ra zliitih n au n ih p o d ru ja . P o tre b n o j e d a j e o b je k tiv n a i a rg u m e n to v a n a. P red m et ra sp ra v e j e o b i n o n e k a sp o rn a tvrdn ja ili teza k o ja se o p o v r g a v a ili d o k a z u je n o v im ar g u m e n tim a ili d r u g a ijim tu m a e n je m p o sto jeih in jen ica. D o k a z i se n a j e e z a s n iv a j u n a b r o jn im n a v o d im a , p o d a c im a , in jen icam a, a prati ih b o g a t a n a u n a aparatura (c i tati, p o d n o n e n a p o m e n e , literatura). Iz la g a n je j e p o stu p n o i lo g i n o , o rg a n iz o v a n o u z ro n o -p o s le d i n im re d o s le d o m . R a s p ra v a u s lo v lja v a trostepen u strukturu: p o s ta v lja n je teze, d o k a z iv a n je teze, p o tv r iv a n je ili o d b a c iv a n je teze (D e le t i 2 0 0 2 ). Prilog j e k rai la n a k u k o je m se d a ju in fo rm a c ije , s a o p ta v a ju in jen ice, ili se u k a z u je n a n ek e p ro b le m e , d o p u n ja v a se neki d ru g i ra d i si. P i e se u z m a n je m e to d o lo ke zah teve. Esej j e vrsta p is a n o g ra d a k o jim se ra s p ra v lja ili o n a u n o m p ro b le m u ili o p itanju , p re s v e g a o k n ji e v n o m ili ku lturn om , n a u m etn ik i n ain , in tuitivn o upotre b o m stilskih sred stava, s lo b o d n ih m isli, k valitativn ih iz ra z a , p o re e n jim a , kon trastim a i si. N e p rid r a v a se n au n ih kriteriju m a, pre s v e g a o b je k tiv n o sti, p a s p a d a u u m e tn ik o k n ji e v n o ostvaren je. E s e jis ta tei zo rn o m , fra g m e n ta m o -o tv o re n o m , p o d s tic a jn o -p ro v o k a tiv n o m , u s m e re n o m n a interesantne asp ekte (B e lk e 1989: 2 0 7 ). Interpretacija j e p isan i k o m en tar ili tu m aen je n ek e p o ja v e , u k o m e autor o b ja n ja v a s v o je p o sta v k e , ili ih izla e. Beleka j e kratak tekst, in fo rm a t iv n o g karaktera, o n ek o j linosti, n o v o j k n jizi, n o v o m b ro ju n e k o g aso p isa , n a u n o m sk u pu , sajm u k n ji g a , n ek oj p o ja v i. O b ja v lju je se u k n jizi (b e le k a o p is c u ), d n e v n o j tam pi, aso p isu ili li stu (b e le k a o n o v o j k n jiz i). Dnevnik j e p u b lik a c ija u k o ju se s v a k o d n e v n o u n o se v a n iji d o iv lja ji p o je d in c a . M o e biti za v ren i o b ja v lje n . S a d r a j d n e v n ik a z a v isi o d n am en e. S v a k a b e le k a u d n e v n ik u im a dan, m esec, g o d in u , as i m esto g d e j e nastala. V o d i se u p r v o m lic u sa iz ra e n o m su bjek tivn o u . U delatnosti o b r a z o v a n ja i v a sp ita n ja p o zn ati su: k o lsk i d n e v n ik o radu nastavn ik a n a a s o v im a i p o h a a n ju n astave, d n e v n ik b ib lio t e k e o pos'iti italaca, iz d a v a n ju i p rim a n ju k n jig a , d n e v n ik n a u n o g istra iva n ja , u k o m e se v o d e p ostu p ci i p ro ced u re istraivan ja, u e n i k i d n evn ik , u k o m e se v o d e s v a k o d n e v n e o b a v e z e i d o iv lja ji, intim ni sad raji i si., zatim d n e v n ik p is c a , u k o m e se prati n astaja n je n e k o g k n ji e v n o g dela. Pamfleti su d o k u m e n ti k o jim a se re g u li e rad o b ra z o v n e ustan ove. T u se svrsta v a ju : tekstovi z a k o n a o o b ra z o v a n ju , kuni red o b ra z o v n ih u stan o va, p ra v iln ic i o ra sp o d eU linih d o h o d a k a i si. Meditacija j e struno d e lo u k o m e se iz la u d u b o k a ra z m i lja

A k a d e m s k o p is a n je

107

n ja autora, pri e m u se o staje n a n iv o u e m o tiv n o g i m is a o n o g u d u b ljiv a n ja u ra z ja n ja v a n ju p o jm o v a i p o ja v a . M e d it a c ijo m se ne sao p tav aju n o v i rezultati. Apologija j e d e lo (u s m e n o ili p is a n o ) u k o m e au tor bran i, o p ra v d a v a ili p o h v a lju je n e k o sh vatan je, u e nje, sistem ra d a ili linost.

Pedagoki roman j e vrsta ro m a n a u k o m e se p rik a z u je tok i n ain v asp ita n ja g la v n o g ju n a k a , o d d etin jstva d o d o b a k a d n je g o v a lin ost d o s tig n e o d re e n o o b r a z o v a n je i o s p o s o b i se d a is p u n ja v a m o ra ln e o b a v e z e p re m a se b i i d ru tv u i to p u te m iv o t n o g isk u stva u p o r o d ic i i u o j d m tv e n o j zajed n ici. S a d r i, u g la v n o m , p rak tin e ilustra cije. U E m ilu a n a k R u s o (1 7 6 2 ) iz la e s v o je vasp itn e p rin c ip e , sa c ilje m d a detetu o m o g u i p riro d n o i s lo b o d n o ra z v ija n je i p o d stican je n je g o v ih d o b rih o s o b in a i s p o s o b nosti. R o m a n E in h a r d i G e r t r u d a J. H . P e sta lo c ija (1 7 9 1 ) p o iv a n a sh v atan ju k o je isti e u lo g u i v a n o st p o r o d ic e u vasp itan ju , n aroito n e g o v a n ju ra d n e d is c ip lin e i r a z v ija n ju o s e a n ja z a iv o t u z a je d n ic i. IVIemoari p re d sta v lja ju p u b lik a c iju iji autori p i u o v re m e n u i d o g a a jim a k a o u esn ic i i sv ed o ci. U m e m o a rim a se iz n o si s u b je k tiv n a slika. P i u ih d r a v n ic i, n au n ici, k n ji e v n ic i. Publicistiki radovi su ra d o v i k o ji se p o n ain u izrad e, n au n o j utem eljen osti i d o k u m e n to v an o sti, p o u z d a n o sti za k lju a k a , stilu iz la g a n ja , stru n im k la s ifik a c ija m a autora n e m o g u uvrstiti u n au n u i strunu literaturu. R a d e se b e z n au n e aparatu re i im a ju p o p u la ra n i p o je d n o s ta v lje n stil i je z ik iz la g a n ja , tj. ja s n o i slik o v ito , b e z p reterane u p o treb e strunih iz ra z a , b e z v u lg a riz a c ije i b e z z a n e m a riv a n ja istinitosti. N e koriste se u p isa n ju n au n ih i ak a d e m sk ih ra d o v a. S a d raj p u b lic isti k ih ra d o v a se iz la e tako d a se itaoci ak tiv n o u k lju u ju u p ro ces sazn avan ja. N a teoriju se p o z iv a ju s a m o u k o li k o j e to p o tre b n o u z d o d atn a o b ja n je n ja . Z b o g to ga to su n a m e n je n i iroj ja v n o s ti n ji h o v a fu n k c ija j e in fo rm a tiv n a . O d ilu stracija d o n o se crtee i fo t o g r a fije um esto ta b e la i g ra fik o n a . P o r u k a k o ju n o se m o ra d a j e ja s n a . M o g u p o slu iti k a o p o d sticaj z a o tv aran je n au n ih p ro b le m a , ili u tra g a n ju z a literaturom . O b ja v lju ju se u stru n im listo v im a , k o ls k im listo v im a , d n e v n o j i n e d e ljn o j tam pi. N e sa d re sp isa k literature. P u b lic is ti k im r a d o v im a se sm atraju p r i g o d n i tekstovi, g o v o r i n a p ro sla -va m a , ju b il e ji m a , p r o m o cija m a , k o m e m o r a c ija m a , za tim f e ljt o n i, p o le m ik e i si. Pisiirio uredniku j e kratko, ^ e to i ja s n o is k a z iv a n je vlastitih m ilje n ja i sta v o v a strunoj i n a u n o j ja v n o s ti o n e k o m p ro b le m u . P i e se sa s v rh o m sao p ta v a n ja rezultata n a u n o g istraiv an ja, k o m en tarisan ja (p o d r a v a n ja ili n e g ira n ja ) n e k o g p reth o d n o o b ja v lje n o g ; ra a u a so p isu , prezentTan ja in teresan tn o g slu a ja iz so p stv e n e prak se, p rik a z a n e k o g istraiv an ja, iz n o e n ja ko m entara u p o g le d u sa d r a ja a s o p is a ili n je g o v e fo rm e . V e li in a teksta p is m a u red n ik u se o g ra n i a v a n a 50 0 rei. Intervju javnosti j e n au n i ili strun o re le v a n tn i ra z g o v o r, n am en jen ire m k ru g u italaca. K r o z d ija lo g sa in tervju i san o m o s o b o m p re d sta v lja se n je g o v a lin o st i p rik a z u ju n je g o v a ra z m ilja n ja , stavo v i, p o g le d i i si. O b ja v lju je se u n a u n o m ili stru n o m aso p isu , strunom , n e d e ljn o m ili d n e v n o m listu, ili s a o p ta v a n a ra d iju ili te le v iziji. In fo rm a tiv n a v red n ost in tervju a z a v is i o d spretnosti isp itiv aa.

108

M . K u n d a in a V . B a n u r

2.4. IZLAGANJA NA NAUNIM SKUPOVIMA

P r e m a M i l k u M e jo v e k u (2 0 0 5 ), iz la g a n ja rezultata istra iv a n ja n a n a u n im sk u p o v im a m o g u se re a liz o v a ti u o b lik u : ( 1 ) u s m e n o g iz la g a n ja (s a o p te n ja ), ( 2 ) p ostera i ( 3 ) s im p o z iju m a . 2.4.1. S a o p t e n je S a o p te n je n a n a u n o m sku pu j e vrsta izlagan ja, k o jim se n a k o n gresu , sim p o z iju m u, o k r u g lo m stolu, saveto v an ju i si. p rv i put saoptavaju in fo rm a c ije o rezultatim a istra iv a n ja i to kratko, sa d o v o ljn o pojedinosti i sistem atinosti. N a z i v a se i referativn o iz la g a n je ili k o n fe re n c ijsk o saoptenje. U principu, u sm en o iz la g a n je saoptenja j e nain p re zentacije rezultata naunih istraivanja na n au n o m skupu i to u o k v iru sek cije p o sro d n im tem am a. S v rh a saoptenja j e p o b u iv a n je in teresovan ja z a nau n i p ro b le m k o ji se razm atra i in iciran je d isku sije, p o tvr ivan je iznesenih za k lju a k a istraivan ja i u sm era v an je istraivaa u n o v e p ra v c e d aljih istraivanja. D u in a iz la g a n ja se o g ra n i a v a n a 15 m i nuta, o d e g a 12 m inuta za iz la g a n je i tri m inuta na disku siju . Iz la e se u z p o m o p au er pointa im e se o b je d in ju je sliku, g o v o r i tekst. N a ekranu se prezentuje o n o to se reim a ne m o e iskazati (struktura rada, tabele, grafik o n i, slike, crtei). T e k st n a ekran u treba d a p o slu i u e sn ic im a skupa, a ne autoru za itanje. S v e o n o to v a i za p ra v ila n a u n o g p i san ja u p o g le d u stila i je z ik a vredi i za n jih o v o saoptavan je. Isk azan i sadraji u saoptenju n e n o se sam o in fo rm aciju , ve se p>ercipiraju sluhom . O stro v sk i n aglaav a: R e iz g o v o re n a s p o z o rn ic e m n o g o j e d e lo tv o m ija o d o n e proitane u k n jiz i . Stil je z i k o g iz ra a v a n ja p o d n o s ila c a saoptenja treba d a p o se d u je p o s e b n a o b e le ja i to: u p o g le d u artikulacije g la s o m i m elo d ijsk ih elem enata, intonacije i akcenta, sa tipin im i p ra v iln im ak cen tskim iz g o v o r o m rei, sa n eispresecan im i lo g i n im reen icam a, p riro d n o m d ik c i jo m , b e z p re b r z o g i s p o ro g g o v o ra . Saoptenje treba d a im a sv o j kontinuitet sa v e im b r o je m m isao n ih celin a k o je m o raju biti p ovezan e. S a m o izn o e n je in jen ica i d o k az a m o ra d a j e o b ra z lo e n o i argum en tovan o. U to m sm islu p o treb n o j e d a su konstrukcije re en ica p o d n o s ila c a saoptenja sintaksiki i sm isao n o spretne, b e z p au zira n ja i suvin ih re i i je z i k ih p otap alica, b e z upotrebe k o lo k v ija ln o efem ern ih rei i fraza. D o s tu p n o s t sao p ten ja p od n etih n a n a u n im s k u p o v im a n a u n o j i strunoj ja v n o sti j e o g ra n i e n a . Iz r a z lo g a to ne sad re sv e p o d atk e p o tre b n e rad i p o n a v lja n ja istrai v a n ja i to se n a j e e n e re cen ziraju , to se takvi ra d o v i n e e v id e n tira ju u in d e k sim a i b a z a m a i n e p o d le u n au n o j k a te g o riza c iji, o s p o ra v a im se atribut n au n ih lan ak a. M e u tim , n e k a sao p ten ja sa n a u n o g sku pa se m o g u svrstati u iz v o rn e n au n e lank e. T o su sao p ten ja p o p o z iv u , u v o d n a i z a k lju n a sao p ten ja o b ja v lje n a sa d o ti n o g sk u p a, k a d a se tretiraju k a o lan ak . D a b i saopten je sa n a u n o g sk u p a im a lo o b e le je n a u n o g rada, p o tre b n o j e d a j e re cen z ira n o i p rih v a e n o o d u re d n i k o g ili re d a k c ijs k o g o d b o r a n a u n o g sku pa. U k o li k o to n ije, ostaje k a o struni rad. S a o p te n je m o e d a b u d e citirano, ia k o n ije tretirano k a o nau n i rad. S a o p te n je se m o e p u b lik o v a ti k ao: ( 1 ) o b ja v lje n o sao p ten je sa n a u n o g sk u p a p re d a v a n je p o p o z iv u ; ( 2 ) o b ja v lje n o saopten je sa n a u n o g sk u p a: p re d a v a n je , r e fe rat; ( 3 ) o b ja v lje n re z im e sao p ten ja sa n a u n o g skupa. S a o p te n ja se o b ja v lju ju u celin i ili sk ra e n o u z b o m ic im a s k u p o v a i n a w e b sajtu n au n ih s k u p o v a , o d n o s n o n jih o v ih

A k a d em slco p is a n je __________________________________________________________________________________109

o rga n iz ato ra, ili u p e r io d i n im p u b lik a c ija m a i to ak o su p rera en a, d o p u n je n a ili iz m e n jen a u o d n o su n a saopten i tekst. Z a tu n am en u sao pten je m o ra d a b u d e , b a r e m u n a elu, o r g a n iz o v a n o k a o n au n i lan ak . S a o p te n ja sa n a u n o g sk u p a m o g u biti o b ja v lje n a i u v id u sin o p sisa i o b im n ijih re zim ea. R e z im e sao p ten ja sa n a u n o g sk u p a m o e b i ti u o b lik u o b i n o g re z im e a ili p ro ire n o g re zim e a saoptenja. Iz la g a n je n a n a u n o m sk u p u m o e biti i p o p o z iv u o rg a n iz a to ra sku pa. T a k v e p o n u d e d o b ija ju ek sperti z a p o je d in e n au n e oblasti. O n o je , p o p ra v ilu , u v o d n o ili z a k lju n o p le n a rn o p re d a v a n je . P o tre b n o j e d a o d g o v a ra k riteriju m im a o d re e n im za o b ja v lje n o sao p ten je sa n a u n o g skupa.

Uvodni referat j e vrsta p is a n o g n a u n o g rad a u k o m e se o d re e n o m a u d ito riju m u (k o n g r e s u , sim p o z iju m u , sa v e to v a n ju ) sao p tav aju in fo rm a c ije i rezultati istra iv a n ja o fe n o m e n im a k o ji su p re d m e t sk u p a, radi u p o z n a v a n ja i u s m e ra v a n ja u e a u ras p rav i. P o d n o s i g a je d a n o d la u n ih autoriteta. P re d sta v lja d a lju o rijen ta ciju p o d n o e n ja sao p ten ja i u e a u d isk u siji n a n a u n o m skupu.
U referatu se, p o m e to d o lo k im k riteriju m im a, iz v e ta v a o n e k o m p ro b le m u , d a ju ocen e, p re d lo i i z a k lju c i k o ji e g a osvetliti n o v im aspektim a. P re d m e t referata m o g u biti ra zn i n au n i p ro b le m i. N je g o v a struktura z a v isi o d au d ito riju m a. N e m o ra biti p ra en n a u n o m a p a ra tu ro m i n e m o ra biti is tra iv a k o g karaktera. N a j e e sad ri: p re d met, iz v e ta v a n je o p red m etu , k o m en tarisan je predm eta, reen ja , p r ilo g e i za k lju k e . R e fe ra to m se n e d o k a z u je isp ra v n o st ili n eisp ravn o st n e k o g tvren ja, v e se u tvr en a sazn an ja o n e k o m p ro b le m u p ro iru ju n o v im isk u stvim a, to g a ra z lik u je o d rasp rav e. R e ferati, sao p ten i n a n a u n o m sk u p u g d e se u g la v n o m itaju, p u b lik u ju se u p o s e b n o m z b o rn ik u ra d o v a sa to g skupa.

Koreferat j e sastavn i d e o tem e u v o d n o g referata. P i e se u situ aciji a k o j e o b la st n a u n o g sk u p a su v ie irok a. C ilj m u j e d a v a n je in fo rm a c ija o fe n o m e n im a z a h v a e n im g la v n im u v o d n im referato m . P i u g a saradn ici autora referata, k om p eten tn i z a o d re e n o n a u n o p o d ru je i to n ak o n u p o z n a v a n ja s a m o g referata, p o je d in a n o ili u tim u. U p o g le d u s a d r a ja i v re m e n a , stro g o j e o g ra n i e n i ne m o e d a p o n a v lja sa d r a je referata. Ekspoze j e vrsta ra d a u k o m e se u sm en o, u z k o ri e n je tehnikih sred stava na n a u n o m s k u p u p re d s ta v lja n ek i n au n i p r o b le m (fra n . e x s p o s izv etaj, iz la g a n je , p rik a z iv a n je n e k o g sta n ja ). Iz la e se k o n cizn o , ja s n o i g la s n o sa u m e re n o m b rz in o m u p re d v i e n o m v re m e n u . Iz la g a n je treba d a sadri notu p o le m i n o sti. E k s p o z e m o e d a p re d sta v lja iz la g a n je ili p rik a z iv a n je n e k o g stanja o n e k o m v a n o m pitanju.
E k s p o z e se p o d n o s i n a o d b ra n i zavrn ih ra d o v a i d o k to rsk e disertacije. T r e b a d a j e u sm eren n a o b ra z lo e n je za k lju a k a , iz v e d e n ih k o m p le tn im p ro u a v a n je m istra iv a k o g p ro b le m a . U e k s p o z e u se ra d p rik a z u je n a d ru g a iji n ain o d o n o g k a k o j e isk azan u p ism e n o j fo rm i, tako d a iz la g a n je b u d e z a n im ljiv o i ra z u m ljiv o p risu tn im a. P re ze n ta cija treba d a p o s lu i v i e la n o v im a k o m isije i p risu tn im a n e g o k a o p o d setn ik p o d n o s io cu e k sp o z e a .

Pledoaje (fra n . p l a i d o y e r ) j e vrsta istra iv a k o g ra d a k o ji p re d s ta v lja z a v r n o tu m a e n je istra iv a a u o k v iru o rg a n iz o v a n e d isk u sije n a n a u n o m sk u pu , ili n e k o m n a u n o m ili stru n o m fo ru m u . P o d n o s i se nakon to g a to se sta v o v i i p re d lo i u esn ik a sa slu aju i u g ra d e u z a k lju k e n a u n o g skupa, pri em u au to r p le d o a je a in sistira d a b u d u u sv o je n i k a o k o m p eten tn i stru n o -n au n i p red lo i.

1 IO

N I. K u n d a in a V . B a n u r

D is k u s ija u e sn ik a n a n a u n im s k u p o v im a se v o d i p o s le p o d n etih saopten ja. U d isk u siji se ra s p ra v lja u n e p o s re d n o m kontaktu sa au torim a ra d a i u k a z u je n a n je g o v e m an e, m o g u n o s t p ro ire n ja tem e i n ed o staju u literaturu. D is k u s ijo m se m o g u dati p re d lo i p o d n o s io c im a sao p ten ja z a n ared n a istraivan ja. D is k u s ija u e sn ik a m o e se au to rizo vati i o b ja v iti u o b lik u p rilo g a sa o stalim d is k u s ija m a u z b o rn ik u ra d o v a sa n a u n o g skupa. S la v o K u k i i B r a n o M a r k i (2 0 0 6 ) u k a z u ju n a g re k e k o je se p o ja v lju ju pri p o d n o e n ju sao p ten ja n a n a u n im sk u p o v im a. T o su: d iktatorski o d n o s p o d n o s io c a s ao p te n ja (u v e r e n je d a j e u konkretnoj situaciji n a jv a n ija o s o b a ), p re n a g la e n a u k o en o st, p reteran a etnja, p reteran a leernost, p o z ic ija g lu m e , ig ra n je sa p red m etim a to k o m iz la g a n ja i si. Iz tih r a z lo g a p o treb n o j e k o d m la ih u esn ik a nau nih sk u p o v a ra zv ija ti o se a j o d g o v o rn o s ti z a sv a k u ja v n o iz g o v o re n u re i p ra v iln o d r a n je u toku p o d n o e n ja sao pten ja. 2.4.2. P o s t e r P o ster j e o b lik p red stavljan ja ideja, projekata, p ro g ra m a, n aunih d ostign u a i re zultata istraivan ja na n au n im sk u p o vim a, u saeto m o b lik u n a p a n o u ili k a o m u ltim ed i ja ln a p rezen tacija radi disk u sije sa k o legam a . N a z iv a se i plakat. P o s e d u je sve elem ente n a u n o g lanka, m eutim , n e p o d le e naunoj katego rizaciji. P o ster se p rip re m a p rem a uputstvim a, standardim a, sm e m ic a m a i d ru g im tehnikim d etaljim a o rgan izato ra n au n o g skupa. P o s e b n o se utvr uju o sn o vn i iz g le d i d im en zije postera (u je d n o m k o m ad u , u b o ji). Struktura p ostera j e takva d a o d raa v a sutinu rezultata istraivanja. P oster sadri o p tim aln u k o li in u in fo rm acija: o sn o v n e podatke (n a s lo v v eliin e 80 pt, im e i p rezim e autora, n a z iv u stan o v e) tekstualni d e o izlo en lo g i k im re d o s le d o m o k o 500 rei (re z i m e, u v o d , p ro b le m , cilj i hipoteze, m etode rada, rezultate, d isk u siju i z a k lju k e ), g ra fi k e ilustracije (ta b e le , slike, fo to g ra fije , g ra fik o n e ). P oster sadri o n e in fo rm a c ije k o je se na n a u n o m sk u p u e le predstaviti. K o riste se kratke reenice i o b e z b e u je p regled n o st i i tljivost teksta. F o n t s lo v a postera treba d a j e takav d a se m o g u v id n o itati sa udaljenosti o d je d n o g m etra. P o ste r se iz la e u prostorijam a u k o jim a se k ree n ajv ie uesnika. Z a svaki p oster se o d re u je vrem e prisustva autora d a b i se m o g li voditi ra z g o v o ri i davati dod atn a o bja n jen ja. A u t o r uz poster d on osi i d ru g e o sn o v n e pod atk e i zak lju k e u p isa n o m o b lik u , k o ji se m o g u staviti na u v id zain teresovan im u esn icim a skupa. N a m a n jim s k u p o v im a n a p le n u m u se m o g u izlo iti o s n o v n e id e je s v a k o g postera u trajan ju 23 m inuta. Z a p rija v ljiv a n je p ostera za nau n i sk u p p rip re m a se n je g o v re z i m e. Iz n o e n je rezultata istra iv a n ja n a n au n im s k u p o v im a u v id u p ostera j a v i l o se k a o p o s le d ic a v e lik o g in te re so v a n ja istraiv aa d a p rezen tiraju n a la z e , o d n o sn o z b o g n e m o gu n o sti d a se s v im a o m o g u i n e p o sre d n o iz la g a n je . 2.4.3. S i m p o z i j u m S im p o z iju m (g r . s y m p o s io n ) j e nain p rezen tacije rezultata n au n ih istraiv an ja n a n a u n o m sk u p u u o k v iru u e g p ro b le m a . N a u n i rad n ici iz la u s v o je n a jn o v ije n au ne rezultate o k o jim a se disku tu je. S im p o z iju m d o g o v a r a g r u p a n a u n ik a na o d re en u tem u pre o d r a v a n ja n a u n o g skupa. T o j e sastanak u e g k ru g a strunjak a, n ajistaknuti

A k a d e m s k o p is a n je

111

jih p re d sta v n ik a je d n e nauke, n a k o m e se stro g o n au n o ra s p ra v lja sa m o o je d n o m p ita nju, iz d o m e n a z a k o ji su kom petentn i. Z a to se s im p o z iju m sm atra n a u n im o b lik o m iz lagan ja. R a d i se o ra sp ra v i n o v ih nau nih pitanja, o d n o sn o m e to d o lo g iji n jih o v ih istrai vanja. V o d it e lji s im p o z iju m a p rija v lju ju se o rga n izato ru s o d re e n o m te m o m i p re d la u ostale u esn ik e s im p o z iju m a i n jih o v e p od tem e u o k v iru zadate tem e s im p o z iju m a . R a d s im p o z iju m a se o g ra n i a v a n a j e e na je d a n sat, ia k o v re m e m o e d a b u d e i d ue, uz p auze. T o k o d v ija n ja s im p o z iju m a j e d in am ian i u n ap red u igran . 2.4.4. O s t a le v r s t e i z l a g a n j a
P r e d a v a n je j e vrsta ra d a u k o je m se rezultati n a u n o g istra iv an ja p rezen tiraju strunoj ja v n o s ti p o m o u p rip re m ljen ih podataka, sa c ilje m m e n ja n ja i u s a v r a v a n ja p e d a g o k e p ra k se i p o d iz a n ja p ro fe s io n a ln e k o m p eten cije u esn ik a. P r e d a v a n je se n a j e e k o m p o n u je p ism e n o , a na strun om sku pu interpretira u sm en o , pri em u se m o ra im ati u v id u p re d z n a n je uesnik a. Javn o p re d a v a n je p o p o z iv u , p o z n a to g d o m a e g ili stranog p re d a v a a (n a u n ik a , um etnika, u n iverzitetsk o g p ro fe s o ra ), re a liz u je se esto u o rg a n iz a c iji un iverziteta, fakulteta, instituta, katedre, k o le i si.

R e fe ra to m se n a z iv a ju i p r e d a v a n ja n a s e m in a rim a ili iz la g a n ja n a s v e a n o s tim a i ju b il e ji m a , iji cilj n ije d a se o d g o v o r i na istra iv ak o pitanje, v e d a se su m ira to to je p ozn ato , to j e p o sa d ra ju i iz la g a n ju za sn o v a n o n a n auci, ali cilj i p o stu p a k su istra iv ak i. T a k v i su u v o d n i referati ili za v rn a iz la g a n ja , u k o jim a se re z im ira ju rezultati. R e fe ra t (iz v e t a j) p re d sta v lja i stru n u &cenu k o m isije, p r i iz b o r u k a n d id a ta u n a u n o -n a s ta v n a zva n ja ', o e n u te m e m a s te r ra d a i d o k to rsk e d is e r ta c ije i k a n d id a ta ; o c e nu d o k to rsk e d is e r ta c ije i m a s te r teze. U tom slu aju, referat p re d s ta v lja o b je k tiv n u n a unu kritiku ra d o v a i u k u p n ih naunih d om eta kandidata. S ta v lja se n a u v id ja v n o s ti na sa jto v im a o b ra z o v n ih institucija. P o d re fera to m se p o d ra z u m e v a i u v o d n o iz la g a n je za n a u n u i stru n u tem u, k o ja se o b r a u je n a p o s td ip lm s k o m u s a v r a v a n ju . P o d re fe ra to m se p o d ra z u m e v a i n a je le m e n ta m ija k a te g o rija p is a n o g ra d a studen ta, k o jim se on u v o d i u struni rad, a k o jim se re a v a neki teorijski ili prak tini zadatak iz n a s ta v n o g p ro g ra m a n e k o g predm eta. T a k a v rad im a strukturu stru n o g rada: n aslo v , u v o d , iz la g a n je sad ra ja, za k lju a k , fusnote, p o p is literature i p rilo g e .

3 . STRUKTURA NAUNOG DELA

N a u n i ra d im a o d re e n u strukturu i d e lo v e k o ji su ta k o m e u s o b n o lo g i k i p o v eza n i d a p ru a ju o k v ir, un utar k o g a se o m o g u u je itaocu d a sle d i tok m isli i p ro c e sa istra iv a n ja i ra z u m e v a n je p ro b le m a , k o ji j e o b ra e n i iz lo e n . S v a k i d e o ra d a treba d a b u d e d o v o ljn o o b ja n je n k a k o b i o m o g u io p ro v eru , p o n a v lja n je i n a sta v lja n je p ro u a v a n ja i istraiv an ja, u z k o ri e n je n av e d e n ih iz v o ra i z a k lju a k a . O d n a m e n e i vrste n a u n o g ra d a z a v is i n je g o v sad raj. V a n o j e k o ja k a te g o rija italaca e g a koristiti. N a u n a m o n o g r a fija n a j e e im a sle d e e strukturalne elem en te: im e i p re z im e autora, n aslo v , p o d n a s lo v , m o to , p re d g o v o r, sad raj, u v o d , o sn o v n i tekst m o n o g r a fije (te o rijsk i pristup, m e t o d o lo g ija istraivan ja, rezultati istra iv a n ja ), z a k lju a k , re zim e , zah v aln o st, p o p is literature, p rilo g e . U s t a lje n a struktura p o je d in ih vrsta ra d o v a o la k a v a k o m u n ik a ciju au tora i italaca. U o v o j studiji ra z ra u je se struktura m o n o g ra fs k e p u b lik a c ije , pri e m u se n a k ra j u s v a k o g d e la d a je o svrt i n a strukturu lanka, k o ji se o b ja v lju je u a s o p is im a i z b o m i cim a ra d o v a . K o m p o z ic ija ra d a u k a z u je na m e u s o b n i o d n o s d e lo v a un utar teksta. M i d hat a m i (1 9 9 0 ) istie d a s v a k o n a u n o d e lo o b i n o im a sle d e e d e lo v e : ( 1 ) n a s lo v , ( 2 ) p re d g o v o r, ( 3 ) u v o d , (-4) ra zra d u p ro b le m a , ( 5 ) za k lju a k , ( 6 ) b ib lio g r a fiju , ( 7 ) rezim e, ( 8 ) d o d a ta k i ( 9 ) sad ra j. M e u tim , u n a u n o m d e lu m o g u se n ai i sle d e i d e lo v i: (1 ) m oto, ( 2 ) p o sv e ta, ( 3 ) p o p is ta b e la i ilu stracija i ( 4 ) in dek s p o jm o v a i im en a. K o d n a u n o g la n k a i b ro j i re d o s le d stm kturalnih elem en a ta j e neto d ru g a iji. O n z a v is i o d vrste ra d a i n au n e o bla sti k o jo j p rip ad a, n au n e d isc ip lin e , k arak tera istra iv a n ja i o b im a . N a u n i la n a k se o rg a n iz u je k ro z s v o je kon stitu tivne elem en te: n a slo v , rezim e, k lju n e rei, u v o d u p ro b le m , m etod a, rezultati istraiv an ja, z a k lju a k , literatura i su m m a ry . D e lo v i n a u n o g rada: rei, reen ice, p asusi, o d e ljc i, treba d a b u d u in terak cijsk i p o v e z a n i tako d a in e n a u n o d e lo h o m o g e n o m celin o m .

3.1. UVODNI DELOVI NAUNOG DELA

U u v o d n o m (p r e lim in a m o m ) d e lu n au n e m o n o g r a fije n a la z e se: p o d a c i o au tori m a, n a s lo v d ela , m o to , zah valn o st, p osveta, p re d g o v o r, sad ra j, re zim e , k lju n e rei i u v o d . U u v o d n o m d e lu n a u n o g lan k a n ala z e se: p o d a c i o autoru, n a s lo v d e la , m oto, re zim e, k lju n e rei i u v o d . 3 .1 .1 . P o d a c i o a o t o r u Im e i p re z im e au tora j e o b a v e z a n elem en t strukture n a u n o g d ela . A u t o r (lat. a u g e r e tvorac, z a e tn ik ) j e stvaralac p is a n o g ili ta m p a n o g d e la (m o n o g r a fije , u d b e n ik a , ren ik a, e n c ik lo p e d ije , le k s ik o n a i s L ). A u t o r d e la m o e biti je d n a ili v i e o so b a . G m p u au tora in e v i e o d tri autora. j e je d a n o d d v o jic e ili v i e p isa c a k o ji su

114

M. Kundaina V. Banur

zajedniki napisali nauno delo. Delovi teksta monografije se piu prema unapred utvr enom dogovoru koautora, samostalno po poglavljima ili kolektivno. Rad grupe autora koordinira urednik, koji moe biti lan grupe. Ime i prezime, jednog ili vie autora, na lazi se na naslovnoj korici monografske publikacije iznad naslova, u impresumu, na na slovnoj stranici publikacije iznad naslova i to bez naune titule i zvanja, u CIP zapisu, a u pojedinim sluajevima i na svakoj pamoj stranici publikacije u hederu. Podaci o autom u vidu beleke nalaze se na kraju publikacije. Kod lanaka koji se objavljuju u asopisima i zbomicima radova ime i prezime autora, jednog ili vie njih, pie se centrirano ispod naslova, a u nekim levo ili centrira no iznad naslova, s tim da se prezime istie tipografski. Kod prikaza ime i prezime autora se stavlja na kraju teksta. Stavljanje inicijala imena umesto punog imena nije preporuljivo, jer moe da dovede do zabune. Uobiajeno je da se ispred imena i prezi mena na naslovnoj korici, na omotu i rikni publikacije ne stavljaju akademske titule i nauno-nastavna zvanja autora. Od toga se odstupa kad su u pitanju univerzitetski ud benici. Nleutim, na naslovnoj stranici knjige, uz ime i prezime autora koje se pie iz nad naslova, upisuje se nauno-nastavno zvanje i akademska titula, i to: ( 1 ) ispred ime na i prezimena autora nauno-nastavno zvanje i akademska titula (prof. dr Jovan orevi); (2) ispred imena i orezimena samo akademski stepen (dr Jovan ordevi); (3) is pred imena i prezimena akademski stepen, a iza prezimena nauno-nastavno zvanje autora (dr Jovan ordevi, redovni profesor). U navedenim sluajevima to se radi po pravopisnim pravilima jezika na kome je delo napisano. U naunim delima na srpskom jeziku, akademska titula se uvek pie ispred imena autora, dok se u delima anglosakson skog govornog podruja akademski stepen autora pie iza prezimena, odvojen zapetom. U drutvenim naukama upotrebljava se anglosaksonska skraenica PhD, to znai Psilosophy Doctor (doktor filozofije), koja oznaava svaki tip doktora humanistikih nauka. Za doktore ostalih nauka koriste se druge skraenice, npr.: (MdD) Medicine Doctor, a u pri rodnim naukama (PhM). Ime i prezime autora se navodi u prvom padeu. Uvek se pie prvo ime, izuzev, ako su autori radova poredani abecedno ili azbuno, kao npr. u biblio grafiji i spisku literature. Ukoliko je autoru poznato da ima vie naunih radnika sa istim imenom i prezimenom, da ne bi dolo do zabune, izmeu imena i prezimena stavlja poet no slovo imena jednog roditelja, obino oca (npr. Danilo . Markovi). Kod naunih laraka uz ime (napisano u punom obliku) i prezime (istaknuto ti pografski) autora, koje se pie uz naslov naunog lanka, navode se radno mesto i naziv institucije u kojoj autor radi (fakultet, institut, neka druga nauna ili struna ustanova), to se zove afilijacija autora. Afilijacija se navodi za sve autore rada zbog bibliografske i scijentometrijske obrade. Ukoliko autori ne rade u istoj ustanovi, tada se indeksi u ob liku brojeva stavljaju iznad prezimena, a u podnaslovu se sa istim indeksima navode ustanove. One se mogu navesti i u podnonim napomenama. Nije preporuljivo gmpu autora nekog naunog * ad a zamenjivati institucijom (katedra, odsek, fakultet), jer to umanjuje njihovu odgovomost. U podnonoj napomeni moe da se navede i e-mail adresa autora za eventualnu buduu komunikaciju italaca. Ako je u pitanju vie autora daje se samo adresa jednog koji je odreen za komunikaciju. Kod serijskih publikacija adrese autora mogu da se nau u posebnom prilogu, a kod monografskih publikacija u belekama o autorima. Koautorstvo je vie zastupljeno u pisanju empirijskih istraivakih naunih rado va, a manje kod teorijskih, umetnikih i knjievnih. Neki urednici asopisa ograniava

Akademsko pisanje

115

ju broj koautora naunog lanka i zahtevaju od autora da navedu svoj pojedinani dopri nos u radu, to se i moe na /esti u fusnoti. Redosled autora odreuje se pre pisanja dela i potuje se od strane urednika. Prvi autor je nosilac rada. To je onaj autor koji je u grupi najvie dao doprinos izboru i formulisanju problema istraivanja, stvaranju koncepta (projekta) rada, postigao najveu kreativnost i napisao rukopis dela u veem obimu. Samo uee pojedinih koautora mo e da bude razliito. Njihov redosled se uspostavlja zavisno od doprinosa u istraivanju (prikupljanju literature, postavljanju zadataka, operacionalizaciji varijabli, formiranju uzorka, organizaciji istraivanja, merenju, obradi podataka i si.). U praksi se esto od stupa od ovog zahteva, da se prvo mesto ustupa rukovodiocima odseka, pa se autori re daju prema zvanjima, ili se mlai autor stavlja na prvo mesto radi pruanja podrke i njegove afirmacije, autori se redaju po abecedi prezimena, te da se redosled autora na prvom mestu izmenjuje ako grupa zajedniki pie vie naunih dela. Pre konanog obli kovanja teksta naunog rada svi koautori su u obavezi da ga proitaju. Koautori nau nog rada ne mogu biti osobe koje su davale savete u projektovanju i izvoenju istraiva nja, konstruisale instrument.^ i uestvovale u prikupljanju i obradi podataka. Kada je autor lanka kolektivno telo, njegovo zvanino ime ili skraeni oblik imena potrebno je navesti u zaglavlju, a adresu u podnonoj napomeni ili na kraju lanka. Nauna i struna dela se ne potpisuju. Izuzetak su zavrni radovi na univerzitetu (diplomski radovi, magistarske teze, doktorske disertacije), to se ini na kraju zaklju ka, s njegove desne strane.

3.1.2. Naslov
Svaki nauni rad ili rukopis naslovom oznaava temu i predstavlja formulaciju predmeta istraivanja. Naslov sadri pojmove koji opisuju temeljnu ideju i sadraj rada. Pojmovi koje sadri naslov treba da omogue da se rad moe lako nai prilikom on line pretraivanja. To su uglavnom kljune rei nazivi varijabli u istraivanju, i to zavi snih. Naslov treba da je jasan, informativan i istovremeno koncizan, kratak, da obuhvata i odraava predmet naunog dela, tj. posebnost sadraja istraivanja, povezanost varija bli i da se lako pamti. Publikacije i lanci se na osnovu naslova razvrstavaju u odgova rajue nauno podruje i potpodruje. Na poetku procesa izrade publikacije ili lanka formulie se radni naslov, koji moe da se menja vie puta, dok ne dobije konanu for mu. To znai da se naslov formulie kada je tekst zavren. Slavo Kuki i Brano Marki (2006) prave razliku izmeu teme i naslova. Istraiva sa temom ulazi u istraivanje i pisanje naunog dela. Ona je okvir za izbor naslova. Moe da se poklapa sa naslovom ali ne mora. Tema je ira od naslova naunog dela. (primer: Tema: Ekoloko vasitanje u porodici; Naslov: Uticaj porodice na ekoloke navike dece). Najei oblici naslova su: oblik naslovne sintagme, tvrdnje iz opteg iskustva i objanjavajui oblik. U izboru naslova koriste se imenice, a izbegavaju glagolski oblici. Naslovi ne poinju infinitivom, niti brojem. ,,Ono to je adresa za pi smo, to za knjigu treba da bude njen naslov. Dakle, naslov treba da priblii knjigu onom delu publike, kome njena sadrina moe da bude interesantna (openhauer 1982: 9). Desrocke naziva delo robom, a naslov etiketom. Etiketa mora verno svedoiti o robi, u protivnom obmanut je kupac, tj. italac (prema: Zaki 2000: 35).

116

NI. Kundaina V. Banur

Formulacija naslova treba da je takva da sadri veinu kljunih rei i time odra ava sutinu, sadraj i rezultate prouavanja i istraivanja, da bude monogram sadraja. To je potrebno pre svega zbog obrade rada za potrebe kompjuterskog sistema pretrai vanja literature i za potrebe unoenja u baze podataka, u sekundarne publikacije, indek se i rezimee. Naslov moe biti indikativan i informativan. Predstavlja osnovno oba vetenje o objavljenom naunom delu. Naslov naunog rada ne moe da bude previe uopten, nerazumljiv, neodreen, dvosmislen, predugaak, laan, metaforian kao u be letristici, niti da sadri specifine strune termine, skraenice, specijalne oznake, stati stike izraze, argonske izraze, fraze. Naslov ne sme da sadri sintagme koje ne ukazuju na predmet istraivanja, sintagme koje preferiraju pretencioznost autora, metodoloke postupke koji se podrazumevaju sami po sebi. Postupak lektorisanja naslova primenjuje se kod odobravanja izrade zavrnih radova (diplomskih radova, master teza i doktorskih disertacija) i naunoistraivakih projekata. Formulisani i odobreni naslov obavezuje kandidata i istraivaki tim na takav sa draj dela koji odraava naslov. Funkciju naslova i podnaslova u naunom radu moe da ima: ( 1 ) tema i (2 ) specifina varijabla istraivanja, a funkciju podnaslova: ( 1 ) hipo teza, (2) zavisna varijabla, (3) pitanje nastalo iz hipoteze i (4) deo sadraja na koji se odnosi zavisna varijabla. Naslov eksperimentalnih istraivanja sadri zavisnu i nezavi snu varijablu i to uticaj nezavisne varijable na zavisnu (npr. Odravanje kolskog pro stora u izgraivanju ekolokih navika uenika).
Rei i sintagme koje se izostavljaju u naslovima Naa iskustva.... Na doprinos.... Neka naa iskustva.... Studija o.... Naa za paanja..., Neka zapaanja.... Neki aspekti..., O nekim aspektima.... Prilog proble mu..., Prilog raspravi.... Prilog prouavanju.... Prilog istraivanju.... Ispitivanje mogunosti primjene.... Istraivanja..., Prouavanja..., Moj nain merenja.... Kom parativno istraivanje.... Neto iz problematike..., Mesto i uloga.... Funkcija u vas pitno-obrazovnoj teoriji u praksi..., Uticaj raznih.... Doprinos metodologiji..., Pri mena metodologije.... Znaaj...

Kao naslov ne treba stavljati odreenja koja su sama po sebi razumljiva, npr.:
Monografija o.... Studija o.... Istraivanje o.... Ispitivanje..., Analiza..., Objanje nja_ _Od ovog se izuzima sluaj kada hoe da se oznai metoda koja se primenju je u istraivanjima, npr.: Primena metode eksperimenta..., Faktorska analiza..., Multivarijantna analiza U naslovu je pc-trebno izbegavati neodreena i dvosmislena odreenja, kao npr. ,, Rezultati merenja stavova .

U nekim asopisima duina naslova se ograniava do 12 rei, odnosno do jednog reda, formata A-4, do lO O slovnih mesta, ukljuujui i prazna mesta izmeu rei. Primer dugog naslova: Rezultati istraivanja izostanaka sa nastave uenika u Osnovnoj koli Aleksa anti u Beogradu u kolskoj 2005/06. godini. U ovom primeru, 5-uvini delo vi naslova su sintagma rezultati istraivanja i sintagma koja oznaava kolu, mesto i vreme istraivanja. Prva je nepotrebna, a druga se locira u naunom radu, na mestu gde se opisuje populacija i uzorak istraivanja. Umesto tog naslova, mnogo primereniji na slov je Izostajanje uenika sa nastave u osnovnoj koli. Primer uoptenog naslova (Pri log problemu delikvencije uenika) u kome nedostaju odreenja delikvencije na kom

Ahademsko pisanje

117

uzrastu, koji aspekt delikvencije (spreavanje, otklanjanje i sL)- Radovi koji se piu u funkciji sticanja nekog akademskog zvanja treba da imaju precizne naslove. Odstupanje od metodolokog zahteva da naslov predstavlja formulaciju predme ta istraivanja je mogue kada se daje u kraoj formulaciji (to je veoma poeljno) od formulacije predmeta istraivanja sadrane u projektu istraivanja. IVIeutim, i u tom sluaju, formulacija naslova mora biti veoma jasna i precizna. Nekada se naslovu na koricama knjige, ee na naslovnoj stranici, da bi se smanjila njegova duina i upotpunilo ono to nije moglo u njemu da se kae, dodaje podnaslov koji je vie informativan i kojim se skree panja itaocima na sadraj, isti ui bitne delove sadraja, njegovo teite. Time se izbegava i duga formulacija na slova. U tom sluaju, naslov se odnosi na problem, a podnaslov na predmet istraiva nja. Jedinstven iskaz naslova zamenjen je naslovom iz dva dela. U naunoj praksi ne dovoljno se koristi mogunost izdvajanja podnaslova. Podnaslov se od naslova odvaja pomou dvotake ili crte. Naslov rada se prevodi na jedan od svetskih jezika, uglavnom engleski. Uobia jeno je da se cela naslovna strana naune monografije ispisuje i najednom svetskom je ziku. Naslov lanka u naunom asopisu i zborniku radova se takoe, u osnovnom tek stu i sadraju, ispisuje najednom svetskom jeziku. Naslov je zatien zakonom o autor skom pravu. Pie se i u rezimeu publikacije, kao i u njegovom prevodu. Ukoliko je na slov rada dostavljen urednitvu asopisa neprikladan, ono moe da ga preformulie ili da ga vrati autom i predloi njegovu promenu. U publicistikim radovima se koristi i nadncLslov, koji upuuje na iri kontekst teksta koji poblie objanjava glavni naslov lanka. Uglavnom ga osmiljava urednik izdanja. Meunaslovi se odnose na manje deiove teksta. Oni su posebno potrebni u udbenicima, da bi olakali pronalaenje odgo varajuih sadraja. Naslov knjige je onaj koji se nalazi na naslovnoj stranici. Sa njim ne mora da se poklapa naslov na koricama. Za naune lanke, koji se dostavljaju za objavljivanje u a sopisima, formira se naslovna stranica koja sadri ime i prezime autora i naslov lanka. Time se, u pripremi za objavljivanje osnovnog teksta lanka, privremeno izostavlja ime i prezime autora, to obezbeuje anonimnost u procesu recenziranja. Neka urednitva asopisa zahtevaju i odreenje tzv. kratkog naslova, do 50 slovnih mesta, koji se ispisu je na vrhu desnih stranica lanka. Na kraju naslova naunih radova i njihovih podnaslova ne stavlja se taka. Izuze tak je kraj podnaslova iza koga u produetku reda sledi tekst. Takav podnaslov se uglavnom boldira. Ukoliko je nauni lanak raen u sklopu naunog projekta na kome se zasniva tema ili predstavlja ekspoze doktorske disertacije ili prevod, tada se uz naslov lanka superskriptom naznaava podnona napomena sa rednim brojem jedan, a na dnu stranice se navodi poreklo rada. Prevedeno delo u podnonoj napomeni treba da sadri izvomi naslov sa svim bibliografskim podacima.

3.1.3. IV Ioto
Prigodna, kratka, saeta misao, izreka, fi*aza, citat ili poslovica, iskazana u stihu ili prozi naziva se moto (epigraf, geslo, lozinka) (ital. motto 're, deviza, izreka'). U predgovom Misli velikih ljudi (2(X)7) stoji: Izreke su ukras govora, izvor mislima i valjan

118

M. Kundaina V. Banur

vcxii ka dobrim delima. Moto svojim oblikom i sadrajem predstavlja poruku autora i nagovetava smisao, karakter, svrhu i sadraj teme i teksta na koji se odnosi, obogauje tekst i uklapa se u tematiku dela, omoguujui dopunski umetniki doivljaj. Seneka kae: Pouke i maksime od velikog su znaaja; nekoliko korisnih, pri ruci, ine vie za srean ivot nego tomovi i tomovi knjiga, koje ne znamo ni gde bismo nali. Don Morli, engle ski publicista i politiar, kae: ,JMaksime ili aforizmi: stimo se da su one mudrost ivota, prava so literature i da su najdragocenije one knjige koje su ispunjene njima, da su one ono glavno to ovek treba da trai itajui knjigu (iz predgovora Enciklopedija citata 2< X )6: 6 ). Najee su to citati velikih mislilaca, izraeni kao maksime, aforizmi, mudrosti, apoftegme, setencije, ali bez dodatnih objanjenja. Ako su takve misli potrebne stavljaju se u predgovor. Moto se koristi pri pisanju monografija i studija, prigodnih knjiga, a ma nje kod objavljivanja naunih lanaka u asopisima i zbomicima. Ne treba preterivati i te iti da se nau na poetku svakog poglavlja monografije. Kod monografskih publikacija moto se ispisuje iza rezimea sa desnim ravnanjem, kod lanaka u zaglavlju iza naslova i kod poglavlja monografije izmeu naslo va poglavlja i poetka teksta na koji se odnosi. Izvor misli izraenih motom navodi se u narednom redu teksta, ako je u pitanju poznata linost navodi se samo prezime, a u ostalim sluajevima i naslov teksta iz koga je preuzet citat. Nije preporuljivo da se moto koristi kod zavrnih radova i u udbenicima. Ispisuje se kurzivom bez navodni ka, ili obinim slovima bez navodnika. Gabrijel Laub, eki aforistiar, kae: Istin ska vrednost poruke saoptava se u dva reda. Ostalo je objanjenje onoga koji je poru ku nejasno formulisao.
Moto

(1) Moto u knjizi M. ami (1990): Kako nastaje nauno delo, Sarajevo: Svjetlost. Raditi, zavriti, objaviti.'' ' (Faraday) (2) Moto u knjizi: . unji (1999): Metodologija, Beograd: igoja tampa. Nauka poinje sa problemima i zavrava sa problemima. ' ' (Karl Poper) (3) Moto u knjizi G. Gojkov (2005): Uvod u pedagoku metodologiju. Vrac: Via kola za obrazovanje vaspitaa. Tatina nad tatinama, veli propovednik, tatina nad tatinama, sve je tatina... (Prie Solomonove, Sveto pismo) istaknut na prvoj naslovnoj korici. (4) Moto u knjizi: R. Zelenika (1988): Metodologija i tehnologija izrade znanstve nog i strunog djela. Beograd: Savremeno pakovanje. Znanost slui samo tome da nam predoi kako je golemo nae neznanje. (Flicit Lamennais)

3.1.4. Zahvalnost
Zahvalnost je tekst koji se unosi u monografsku publikaciju u kome autor zahva ljuje pojedincima i ustanovama koji su na neki nain pomogli u njenoj izradi i objavlji vanju. Ruso istie: Zahvalnost je obaveza koju treba izvriti, ali koju niko nema pravo da oekuje. Autor dela moe da se zahvali na: (1) generalnoj podrci, npr. katedri, od seku, pojedincu; (2) doprinosu u intelektualnom pogledu; (3) tehnikoj pomoi i (4) finansijskoj i materijalnoj pomoi. Zlahvalnost moe biti upuena i recenzentima, uredni

Akademslco pisanje

119

ku, mentoru i lanovima komisije, ako je u pitanju master rad ili doktorska disertacija, lektoru, kolegama, saradnicima u istraivanju, roditeljima, branom drugu, roacima, prijateljima i drugima koji su dali podrku u izradi dela i si. Zahvalnost upuujemo sa mo onima ija je pomo bila sutinska i to redosledom, u zavisnosti od znaaja i velii ne doprinosa. Za one koji su dali doprinos u intelektualnom pogledu, navode se njihove funkci je i opis doprinosa, (npr. N. N., nauni savetnik, dao doprinos u kritikom razmatranju predloga studije; S. A., direktor kole, omoguio prikupljanje podataka.). Sa tekstom zahvalnice autor upoznaje osobe na koje se odnosi zahvalnost i trai njihovu saglasnost. Tekst zahvalnosti se moe smestiti: (1) u preliminamom delu monografije u predgovoru dela, (2) u podnonoj napomeni na prvoj stranici teksta i (3) u referentnom delu monografije izmeu kraja osnovnog teksta i literature. Rei zahvalnosti moraju biti odmerene, jednostavne i iskrene.
Zahvalnost

Autori koriste i ovu priliku da najsrdanije zahvale recenzentima ove mono grafije: dr Girozdanki Gojkov, redovnom profesoru Univerziteta u Novom Sadu, dr Milanu Matijeviu, redovnom profesoru Sveuilita u Zagrebu i dr Dragu Brankoviu, redovnom profesoru Univerziteta u Banja Luci. Imali smo posebnu ast da upravo oni pre objavljivanja proitaju i ocene ovu monografiju. Njihove primedbe i sugestije su nam bile od izuzetno velike koristi. Iz Predgovora: Milenko Kundaina i Veljko Banur (2 C X M ): Akciono istraivanje u koli nastavnici kao istraivai, Uice: Uiteljski fakultet U zavrnim radovima ne treba da se koriste rei kojima se nastoji pridobiti naklo nost lanova komisije, prilikom odbrane rada. Isto tako, na odbrani zavrnih radova, lanovima komisije i mentoru nije se umesno zahvaljivati u usmenom obliku, posebno pre zavretka odbrane rada. 2 ^hvalnost se ne upuuje bibliotekarima, operaterima na ra unaru, statistiarima, onima koji su pripremili crtee ili obavili korekturu i si. Stranica sa tekstom zahvalnosti lii na prvu stranicu poglavlja. Tekst zahvalnosti kod lanaka se pie na kraju, pre popisa literature, i to na odvojenoj stranici.

3.1.5. Posveta
Posveta je tekst koji nastaje iz line potrebe autora naunog dela da se zahvali pojedincima na inspiraciji, podrci, pomoi, razumevanju i si. u toku izrade. Radovi se najee posveuju roditeljima, branom drugu, deci, a nekad i istaknutom nauniku iji je doprinos bio presudan za autora da se bavi naunim radom. Posveta treba da bude kratka, bez upotrebe rei posveuje se. Nikad nije samo u vidu imena. Moe da se pie: (1) na posebnoj stranici na prvom listu, posle naslovne stranice, 7 8 cm od vrha, (2) is pred uvoda naunog dela, (3) u zadnjem pasusu predgovora i (4) na stranici ispred predgovora. U zavrnim radovima posveta se ne iskazuje, jer bi se time dao vei znaaj radu nego to to on jeste. Stranica sa posvetom ne nalazi se u sadraju rada, s obzirom na to da se nalazi pre sadraja, niti se na njoj ispisuje broj stranice, ali ulazi u numeraci ju preliminarnog dela rada.

120_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _.M . Kundaina V. Bandur Posveta

Olji, koja se tako dobro odomaila u mom svetu, koji vie nije siguran u svoje temelje. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _uro uSnji (1999): Metodologija, Beograd, igoja tampa

3.1.6. Predgovor
Predgovor je tekst opteg karaktera koji se nalazi na poetku publikacije (mono grafije, studije, udbenika, prirunika). X J predgovoru koga pie autor iznose se razlozi nastanka rada (sklonost prema temi, podrka odreenih osoba) i pruaju prve informa cije o celokupnom delu, istorijatu njegovog nastanka. U predgovoru se daju informaci je o predmetu i toku istraivanja, njegovoj irini i dubini (poreklo, cilj, svrha, namena dela), zato je preduzetc ba u tom momentu, okolnosti pod kojima je nastalo, u emu je znaaj i aktuelnost, kakav znaaj ima za naunu teoriju, a kakav za obrazovnu i vas pitnu praksu, u kojim uslovima je obavljeno istraivanje i si. U predgovoru se prezenti raju objanjenja, napomene u vezi razumevanja i iznose podaci o zadacima istraiva nja, optim karakteristikama dela i njegovoj lociranosti u okviru odreene nauke i na unog podruja, kao i povezanost sa graninim disciplinama, nameni, sadraju, kvalite tu i vrednostima dela i o tekoama (metodolokim i drugim) na koje je u istraivanju i pisanju nailazio autor (neistraenost naunog podruja, nedostatak literature i sL). Ovim autor iznosi obrazloenje zato je u stvaranju dela ostao na dostignutom nau nom nivou. Predgovor ima zadatak da uvede itaoca i u predmet (problematiku) i u celo is traivanje, da ukae na njegovu irinu i dubinu, kako bi se shvatio sadraj dela, da olaka itanje i razumevanje. Zbog toga se esto umesto predgovor stavlja naslov uvod, uvodne napomene i si. Kakav e naslov ovom delu naunog rada autor dati, zavisi od onoga to se u tekstu saoptava i kakav karakter svemu tome on daje. Vano je da predgovor sadri samo ono najbitnije, i to u veoma saetoj formi. U predgovoru je potrebno naznaiti da lije delo teorijske, praktine ili empirijske prirode, posebno da li je eksperiment, zatim od koliko se delova delo sastoji, koje vrste informacija sadri i kako su izloene (tekstualno, grafiki, statistikim merama), originalne ili su iz nekog drugog izvora. Karakteristike dela se daju po poglavljima. Na kraju se naznaava nje gova namena i navode potencijalni korisnici. Predgovor se ne pie u lancima i zavr nim radovima (diplomski radovi, master teze i doktorske disertacije). Pored autora, predgovor moe da pie neki drugi naunik koji poznaje naunostvaralaki opus autora, a najee mentor, lan komisije za doktorsku disertaciju, lan komisije za izbor u zvanje, recenzent, struni urednik. U tom sluaju se daje produbljenija kritika analiza dela, ukazuje na naunu vrednost dela, iznose se pozitivne i nega tivne strane dela, govori o autoru i njegovom naunom stvaralatvu, stavljajui to delo u njegov kontekst i daju preporuke naunoj javnosti. U pojedinim sluajevima predgovor pie i izdava. Pisanje px*edgovora je poslednja etapa u izradi naunog rada. U pogledu mesta gde se nalazi, predgovor moe da: (1) prethodi uvodu, (2) zamenjuje uvod, (3) da se ne pie, (4) da se spaja sa uvodom u jednu celinu, (5) da se izostavlja zajedno sa uvodom, pri emu se zamenjuje napomenama autora, koje sadre nekoliko reenica teksta.

Akademsko pisanje

121

Novo izdanje knjige, poreci postojeeg predgovora sadri i predgovor novom iz danju, gde se istie razlog objavljivanja novog izdanja i ukazuje na razlike u odnosu na prethodno izdanje. U prevedenom delu, iza predgovora autora, daje se i predgovor afirmisanog naunika iz oblasti kojoj delo pripada, u kome se govori o autoru dela, poseb no njegovim naunim ostvarenjima, iskazuju se neka obeleja dela. Nekad i prevodilac moe da pie predgovor, ukoliko poznaje naunu oblast. Obim predgovora je dve do tri stranice teksta. Krai je i optiji od uvoda. Stranice na kojima se nalazi predgovor nu meriu se rimskim brojevima, i to malim, npr. i, ii, iii i ne raunaju se u ukupan broj stranica. Na predgovor i njegovu paginaciju ukazuje se posebno u CIP zapisu dela. U predgovoru mogu da se navedu osnovni principi kojima se autor sluio teksto vima drugih autora, upotrebljenih u radu. Za nova izdanja publikacije prezentuju se oce ne i prihvaenost u naunoj javnosti. Daju se odgovori na pitanja koja su se postavljala u kritikama i nivo ispotovanosti primedbi. U predgovoru se analiziraju objavljeni prikazi i pisma upuena autoru. Na kraju predgovora, to smo ve istakli, autor se obino zahvaljuje saradnicima, institucijama, finansijerima i svima onima koji su pomogli i doprineli da istraivanje bude uspeno realizovano. Na kraju predgovora naznaava se i njegov pisac, navodi se da je to autor ili neko drugi, navodi se ime i prezime sa titulom i nauno-nastavnim zvanjem.
Predgovor

Sve je vie raznovrsne literature iz Metodologije pedagogije kod nas studija i monografija o pojedinim pitanjima udbenika i prirunika, zbirki instrumenata i zadataka, radnih svezaka i bibliografija. To je svojevrstan dokaz, s jedne strane odreenog, relativno visokog razvojnog nivoa i zrelosti nae pedagogije, a s druge strane, to je dokaz zainteresovanosti brojnih strunjaka za ovu vrstu literature. Za metodoloku literaturu, ukljuujui, razumljivo, i statistiku, interesuje se danas kod nas sve vei broj istraivaa pedagoke problematike: profesionalni is traivai (preteno zaposleni u naunim institutima), profesori fakulteta koji obra zuju nastavnike, struni saradnici i mnogi nastavnici u predkolskim, osnovno kolskim i srednjokolskim institucijama. Za ovu literaturu su zainteresovani i svi oni nastavnici koji ele da unapreuju svoj vaspitno-obrazovni rad. To oni mogu da ine samo ako se sistemski upoznaju sa rezultatima pedagokih prouavanja i istraivanja i ako ih stvaralaki primenjuju u svom svakodnevnom radu. Za to im je potrebno odgovarajue metodoloko obrazovanje iz oblasti pedagogije. Za ovu vrstu literature zainteresovani su i studenti nastavnikih fakulteta, od kojih mnogi posebno izuavaju kao studijsku disciplinu Metodologiju pedagogije. Ovaj Leksikon pedagoke metodologije sadri oko 850 obraenih pojmova iz Metodologije pedagogije i Pedagoke statistike, a to je upravo onaj fond znanja koji je potreban svima kao pretpostavka, bilo da se bave prouavanjem i istraiva njem vaspitanja i obrazovanja, bilo da se koriste literaturom u kojoj su saopteni rezultati pedagokih prouavanja i istraivanja. U tome je prvi zadatak ovog dela iz Metodologije pedagogije. Drugi zadatak odnosi se na pojmovno-terminoloku aparaturu, odnosno na je zik Metodologije pedagogije. Dela ove vrste u svakoj nauci, pa i pedagogiji, mogu znaajno doprineti preciznosti i standardizaciji pojmova i termina, odnosno simbo la i znakova u oblasti Metodologije pedagogije i Pedagoke statistike. Jezik nauke

122

M. Kundaina V. Banur

je veoma iv. U okviru savremene pedagogije to posebno vai za njen gnoseoloko-epistemoloko-metodoloki deo. Stalno se dolazi do novih istraivakih pro cedura, postupaka i instrumenata. Njihovo pojmovno-terminoloko i simboliko oznaavanje (posebno kada je re o pedagokoj statistici) je veoma razliito i neu jednaeno. Ovakva specijalna dela iz Metodologije pedagogije i pedagoke stati stike mogu u velikoj meri pomoi da se strunjaci dogovore (nauni jezik je stvar konvencije) i opredele za ujednaenije i istoznanije korienje jezika metodologi je i statistike. Leksikon pedagoke metodologije, kao specifino delo, ima znatne prednosti u odnosu na udbeniko-prirunu i optu enciklopedijskoleksikonsku pedagoku literaturu. Ovde su svi osnovni pojmovi iz Metodologije pedagogije i Pedagoke statistike dati na jednom mestu i tako da se Leksikon moe veoma lako koristiti. Odabrani pojmovi su, naime, obraeni saeto, sistematino i pregledno, i svi su poreaAi abecednim redom. To, kao i niz upitnih termina, omoguava brzo snala enje i nalaenje odgovora na svako pitanje koje se postavi u datom trenutku. U reenom vidimo i teorijsku i praktinu korisnost Leksikona pedagoke me todologije koji je pred nama. To je prvo delo te vrste kod nas u naoj pedagokoj literaturi. Autori, zbog toga, zasluuju svako priznanje. elimo da ovaj Leksikon pedagoke metodologije to uspenije ispunjava tu svoju, nimalo laku teorijsko-praktinu misiju. Beograd, jula 1999. godine Nikola M. Potkonjak Predgovor Leksikonu pedagoke metodologije autora: G. Gojkov, R. Krulj i M. Kundaina

3.1.7. Rezime
Rezime je kratko, koncizno, jezgrovito i dovoljno informativno, tano, koherenmo i vrednosno neutralno prikazan i organizovan sadraj celog dela, u skraenom obli ku, iji je cilj da pokae kako je istraivanje raeno i ta je njime dobijeno (eng. Sum mary; nem. Zusammenfassung\ fran. Resume', rus. PesiOMe). Naziva se i saetak jer sa eto prikazuje glavni sadraj dela. Rezime se za publikacije i dokumentaciju pie se po standardu ISO 214/1976 (Abstracts for publications and documentation). Rezime se pie na jeziku na kome je pisan rad i prevodi na jedan ili dva svetska jezika, ona na kojima su koriene bibliografske jedinice u teorijskom zasnivanju rada (najee je to engleski). Rezime na drugom jeziku mora da sadri naslov, kljune rei i adresu autora na istom j eziku. Rezime treba da prevodi struni prevodilac, koji poznaje struku, nauno podruje iz koga je rad pisan. Rezime se pie za sve strune i naune radove. U naunim monografijama pozicionira se na na kraju. Moe biti strukturiran i nestrukturiran. Cilj mu je da najbre i najefikasnije informie itaoca o problemu istraivanja u originalnom radu. Potrebno je da sadri est obaveznih elemenata: znaaj i kontekst problema, ciljeve, metode, popu laciju iz koje je odabran uzorak, rezultate do kojih se dolo analizom i interpretacijom i implikacije za praksu. Ii- rezimea se saznaje se da li je problem kojim se lanak bavi u

Akademsko pisanje

123

domenu interesovanja itaoca. Na osnovu upoznavanja sa rezimeom, italac donosi od luku da li e itati rad. U naunim lancima koji se objavljuju u asopisima i zbomicima radova rezime se najee nalazi na poetku (izmeu naslova i osnovnog teksta), dok se njegov prevod na jednom ili dva svetska jezika daje na kraju (iza literature). U monografijama se rezi me (i njegov prevod na jedan ili dva svetska jezika) najee nalazi nakon zakljuaka, a rede izmeu predgovora i sadraja. U nekim publikacijama rezime se pie iza svakog poglavlja. To je jedini dio ^eksta koji moe egzistirati samostalno, uz naslov rada, bez ostalih delova. Vlatko Silobri (2003) predlae da se rezime pie na poetku rada. Me utim, uglavnom se pie na kraju rada. Na poetku rezimea nalazi se ime autora i naslov rada kao to je to u tekstu dela. Rezime predstavlja skraeni oblik svih strukturalnih elemenata kategorisanog lanka, osnovni sadraj rada. Takav rezime je strukturisan, istie problem, cilj, svrhu istraiva nja, pitanja koja su postavljena (hipoteze), primenjene metode prikupljanja podataka (kvantitativne ili kvalitativre) i to kratko i precizno, meme instrumente i nain priku pljanja podataka, mesto, vreme i uzorak sprovedenog istraivanja, rezultate koji su do bijeni iz ugla postavljenih hipoteza, raspravu, osnovne zakljuke istraivanja, njihove implikacije i predloge za dalja istraivanja. Najvei deo rezimea zauzima prikaz rezulta ta. Zakljuci treba da sadre glavnu poruku i hipotezu. Optimalno je da obim rezimea za kratke naune priloge bude do lO O rei (1400 znakova sa praznim mestima) u jednom pasusu, za neto due lanke do 150 200 rei, odnosno 250 do lO O O znakova, a za mo nografije do dve stranice teksta s proredom, a nekada i nekoliko stranica, to zavisi od obima publikacije i njene problematike. Rezime sastavlja autor, a moe i prireiva. Ukoliko je u pitanju rad na jednom od svetskih jezika potreban je dui rezime na srp skom jeziku, do dve stranice. Rezime se pie u treem licu u prolom vremenu, u pasivu (radi lake kompjuter ske obrade), manjim slovima, italikom, proredom i uom irinom sloga u odnosu na osnovni tekst. Koriste se izrazi: Mereno je..., zatim bezlini izrazi: Autor(i) j e zaklju io..., Zakljueno je ..., U zal'ljuku Rezime lanka oblikuje se tako da se moe presni miti na bibliografski listi formata 7,5 x 12,5 cm. Rezime ne treba da sadri grafikone, tabele, beleke, formule, skraenice, argonske izraze, posebna uputstva i citate, kao ni prepriavanje naslova lanka, opisivanje nepotrebnih pojedinosti, literaturu. Rezime ne treba da sadri nita to ne postoji u osnovnom tekstu. Na o s m o v u itanja rezimea italac donosi odluku hoe li rad itati. Prema obimu, pored osnovnog rezimea u praksi akademskog pisanja koriste se krai i proireni rezime. Krai rezime naziva se ekstrakt. Zamenjuje rezime i u njemu se navode samo karakteristini delovi dela iz uvoda i zakljuaka, koji treba da su koncizno napisani i lako razumljivi. Proireni rezime naziva se sinopsis (gr. synopsis pregled, nacrt, skica), di gest, extended abstract. To je skraeni oblik lanka, a ne njegov rezime. Omoguuje autoru da na vie prostora same svoj rad, apstrahuje bitno od sporednog, da iskae ono to je najvrednije, a itaocu da bolje shvati saeti tekst. U sinopsisu se mogu ponoviti i neke misli napisane u tekstu rukopisa i istim reenicama prikazati rezultati. Sinopsis sa dri osnovne naune rezultate. U strukturu sinopsisa ulaze: problem, cilj, metodologija, znaajnije ilustracije, tabele, formule, citirana literatura. Postoje asopisi u kojima se

124

I V E . Kundaina V. Banur

objavljuju samo sinopsisi lanaka. Sinopsis pie autor, pa se naziva autorski sinopsis. Obim sinopsisa zavisi od vrste i obima rada, najee je dve do est stranica. Prema sadraju Vlatko Silobri (1983) rezlikuje informativni i induktivni rezime. Informativni rezime prua informacije o strukturi lanka, predstavlja lanak u malom i sadri sve informacije o cilju, metodama, rezultatima i zakljucima istraiva nja. Ova vrsta rezimea se pie tako da se bez preradi vanj a moe objaviti u primarnim i sekundarnim publikacijama (odvojeno od naunog rada). Integralni je deo svih naunih lanaka, izuzev preglednih. U praksi akademskog pisanja sve ee se rezimei piu i za neke strune radove. Indikativni rezime je skraen prikaz sadraja lanka. X J njemu se ne navode in formacije o cilju, metodama, rezultatima i zakljucima. Takav rezime ne moe da bude zamena za ceo rad. Obino se pie za pregledne lanke i saoptenja sa strunih i nau nih skupova. Na osnovu ovog rezimea, italac ocenjuje da li rad spada u sferu njegovog strunog i naunog interesovanja i donosi odluku da li e ga itati ili nee. Indikativni apstrakt se pie na kraju rada.
Rezime

MJERENJE MOTIVACIJE Kako mjeriti motivaciju? Kako vanjsku i unutranju, ili u kontinuumu od nemotivisanosti do intenzivne motivacije? nakon odgovora na ova teorijska pitanja, autor se bavi konceptom motivacije postignua koji je razradio Pol Pintri (2003) te na osnovu Pintrievih postavki razvija vlastiti instrument Veliki inventar moti vacije postignua (VIMP). Ovaj instrument ima 128 pitanja na koja se odgovara sa DA ili NE, a pitanja su rasporeena u sljedee suhtestove: 1) samoefikasnost i kompetencija: a) samoefikasnost IO ajtema. b) performativna samoefikasnost oekivanje uspjeha IO ajtema. v) percepcija kompetencije rekognicija 5 ajte ma, g) samocijenjenje 2 0 ajtema, d) samodeterminacija akademska kontrola IO ajtema; 2) atribucija i uvjerenje o sposobnosti kontrole: a) angaovanost 7 aj tema, b) izazov 8 ajtema, v) kontrola 8 ajtema; 3) zainteresovanost uenika za nastavu i percepcija kompetencije IO ajtema; 4) novo vrednovanja akademskog postignua IO ajtema; 5) ciljevi, a) masteru, ovladavanje IO ajtema, b) performativni ciljevi IO ajtema i v) nonkonformizam IO ajtema. Instrument je badaren na dva naina Alfa-Birombah testom za unutranju konzistentnost i Pirsonovom korelacijom sa dva poznata instrumenta motivacije postignua: Harterovom Skalom unutranje i vanjske motivacije (Motivational Orientation, Harter, 1981) i Velerandovom Skalom akademske motivacije (Academic Motivation Scale, Vallerand i saradnici, 1992). Rezultati badarenja pokazuju da smo dobili jedan vrlo vrijedan i visoko pouzdan instrument za mjerenje motivacije postignua. Kljune rijei: motivacija postignua, samodeterminacija, samoefikasnost, kompetencija, zainteresovanost za nastavu, izazov, ciljevi Nenad Suzi (2006), Mjerenje motivacije. Naa kola. Banja Luka, 3 4, 8 8 . Rezimei radova se dostavljaju u postupku prijavljivanja za uee na naunim skupovima, iji obim i formu odreuje organizacioni odbor naunog skupa. Na osnovu rezimea, organizator skupa uvrtava uesnike u program skupa.

Akademsko pisanje

125

U anglosaksonskom jezikom podruju pravi se izvesna razlika izmeu znaenja summary i apstrakta. Po tom kriterijumu, summary bi trebalo da sadri samo zakljuke za itaoce koji su proitali ceo lanak, a apstrakt, kao to smo ve kazali, saet prikaz lanka, razumljiv i bez itanja preostalog teksta (Silobri 1983: 32). Rezimei naunih radova mogu se nai u bazama podataka, na Internetu ili u knji gama rezimea. Prenose informacije o naunim radovima bez osnovnog teksta. U elek tronskim bazama podataka rezimei se razvrstavaju po oblastima, temama ili kljunim reima. Redakcije naunih asopisa propisuju podrobne kriterijume o obimu, sadraju, nainu pisanja i tipografskom oblikovanju rezimea.

3.1.8. Kljune rei

Kljune rei ili deskriptori su nauni termini koji upuuju na osnovne pojmove, odnosno sadraj naunog rada i koje su struno i nauno referentne za obraivanu tema tiku, dati na jeziku na kome je napisan rad. Koriste se i u indeksiranju lanka i u pretra ivanju relevantnih referenci u on line bibliografskim bazama podataka. U pretraivanju imaju prednost u odnosu na naslove rada koji nekad ne odraavaju njegov osnovni sadr aj. Redaju se alfabetskim redom u grupi od pet do deset rei ili sintagmi osnovnih pojmova naunog rada, tako da njihov broj ne prelazi vie od 80 slovnih znakova. To ne mogu biti iskazi (reenice). Izuzetno se doputa korienje sintagmi od dve rei i to samo ako one oznaavaju naune termine. Nije doputeno za kljune rei koristiti lina imena, opte pojmove koji dovoljno ne kazuju o sadraju rada. Kljune rei mogu biti kontrolisane, kada se preuzimaju iz tezaurusa, ili slobodno oblikovane od autora, ne uzi majui u obzir one koje se koriste u naslovu rada. Obino se daju u jednom pasusu na kraju rezimea i istiu italikom (kurzivom). Kljune rei se i meusobno odvajaju inter punkcijskim znakom taka zarez, a pomone od glavnih zarezom. Dozvoljava se da urednik asopisa dopunjava spisak kljunih rei radi bibliografske obrade. Stanislav Fajgelj (2005) predlae hijerarhijsko navoenje kljunih rei, koje iska zuju: disciplinu, oblast, problem, metodu, nezavisne varijable, zavisne varijable. Kljune rei se prevode na jedan od svetskih jezika kao naslov i rezime rada. Iz tog raz loga se za naune lanke dostavljaju redakcijama asopisa na posebnoj stranici. U zavr nim radovima se navode nr kraju, u okviru kljune dokumentacijske informacije.
Hijerarhijsko navoenje kljunih rei

Kljune rei: ekoloka pedagogija, ekoloka svest, izgraivanje, deskriptiv na, porodini odnosi, spremnost za akciju. 3.1.9. Uvod
Obavezni deo naunog rada, koji ima za cilj da itaoce uvede u problem koji je obraen u radu naziva se uvod. Uvod upoznaje itaoce sa sadrajem rada, upuuje na svrhu i doprinos rada naunoj oblasti kojoj pripada, podstie interes za itanje i ukazuje na teorijski i praktini znaaj prouavanja i istraivanja. Uvod mora d aje napisan jasno, kratko i informativno.

126

NI. Kundaina V. Banur

Uvod se organizuje u tri dela. U prvom delu uvoda eksplicira se glavna teza, tj. osnovna ideja rada, koja treba da je koncizna i informativna, data u jednom pasusu; opi suje se oblast istraivanja; precizira i formulie problem koji se obrauje i ukazuje na njegovu aktuelnost, relevantnost i razloge izuavanja i obrade teme; ukazuje na prakti ne, strune i naune ciljeve sa kojima se pristupilo izvoenju istraivanja ili obradi te me. Ciljevi ili svrha sa kojom se piu istraivaki radovi, prema J. Filipovi i sar. (2002) mogu biti: ( 1 ) pregled injenica na odreenu temu, (2 ) objanjenje odreenog fenome na, (3) kritika procena odreenog stanja ili grupe injenica, (4) iznalaenje reenja od reenog problema i (5) pregled literature na odreenu temu. Iz uvoda treba da se sazna da li rad ima za cilj dobijanje novih informacija ili predstavlja novi pristup ve pozna tim injenicama. U drugom delu uvoda itaocima se pribliava predmet istraivanja, tako to se naznaava s kojih teorijskih pozicija i polazita mu nastojimo pristupiti, navode rezulta ti drugih autora koji ine polazite istraivanja, i to: kratak, informativan i funkcionalan pregled prethodnih znanja obraenih u strunoj literaturi na datu temu, stepen istraenosti, kratak istorijat problema istraivanja (kada je poelo njegovo istraivanje kako bi se znalo stanje za polaznu osnovu istraivanja), navodi ko je glavnu tezu ve zastupao i ko je nudio oprenu tezu, nastanak i glavne etape u razvoju i reavanju pro blema, odnos izabranog problema prema tim istraivanjima, sa glavnim porukama ne kih od istraivanja, bitna saznanja koja e smestiti problem istraivanja u odgovarajui kontekst naunih saznanja. U ovom delu se ukazuje na to ta o problemu istraivanja do tada nije istraivano, ta je ostalo nepoznato i neobjanjeno i nije pisano. Ukazuje se na aktuelnost predmeta prouavanja. Uvod ima ulogu ,,da skrene panju na varijable koje su proputene u prethodnim istraivanjima i ,,da problem pozicionira u neku optu klasu fe nomena, opisujui na koji nain e ga razmotriti (Kuba i Koking 2003: 138). Dakle, u ovom delu uvoda sumiraju se osnovne informacije o stepenu istraenosti problema. U treem delu uvoda se na jasan nain sagledavaju metodoloka polazita: preci zno dreuju struni pojmovi i termini, koji itaocu omoguavaju da bez potekoa pra ti sadrinu rada, daje informacija o naunim disciplinama iz ijeg ugla se problem posmatra, o obimu i ciljevima istraivanja i smemicama koje su se u toku rada sledile. U ovom delu uvoda navode se pitanja na koja u radu treba odgovoriti, ono ta se trebalo istraiti, obrazlau razlozi korienja metoda i postupaka u istraivanju, odreuje obim i granice projektovanog istraivanja; predoavaju izabrani naini nniljenja koji vode do rezultata (indukcija i dedukcija) i naini predstavljanja materijala i relevantnih podataka u tekstu, prikazuje struktura naunog dela; istie doprinos naunoj oblasti kojoj istrai vanje pripada, ukazuje na relevantne reference i daje kratka verzija osnovnih zakljuka do kojih se tokom istraivanja dolo, a ostali nagovetavaju. U uvodu je potrebno prui ti informacije o eventualno objavljenim autorovim prethodnim saoptenjima i rezimei ma na osnovu istih rezultata. Potrebno je u uvodu napomenuti i koji projektovani zadaci istraivanja nisu ostvareni, a bili su predvieni. U uvodu se moe istai u emu je originalnost naunog rada (hipoteze, kritika, pregledni radovi, sistematizacija, analize, utvrivanje uzrono-posledinih veza, klasifikacija, predvianje i sL). Uvod predstavlja sie argumenata i analize predstavljene u radu. Za opte, pri hvaene istine, koristi se sadanje vreme, a prolo vreme za sve ostalo. Iz naina pre zentovanja uvoda moe se otkriti nauna i struna kompetencija autora rada. Uvod

Akademsko pisanje

127

dozvoljava odreeni nivo i^^ventivnosti, pa moe da sadri sve ono to je na odreeni nain u vezi sa temom, ali pri tome nita nije neophodno dokazivati. Kako e se uvod oblikovati zavisi od vrste naunog rada koji se pie i nauke kojoj pripada predmet istraivanja. S obzirom na poloaj u knjizi koriste se razliite vrste uvo da: osnovni uvod, uvod kao prvo poglavlje ili glava, uvod na poetku svakog poglavlja i uvod u nauku ili naunu oblast. U monografiji se osnovni uvod pozicionira ispred osnov nog dela teksta. Ako se pojavljuje uvod kao prvo poglavlje, onda je dui u odnosu na uvod ispred osnovnog teksta. Sadii definicije i komparativno analizirane pojmove, metode is traivanja u kraem obimu. Posebni uvodi piu se neposredno posle naslova, na poetku svake glave, bez naslovljavanja ili naslovljavanjem, bez obzira na to stoje napisan osnov ni uvod. Uvod u ruiuku ili naunu oblast pie se u obliku knjige (npr. Uvod u pedagoku metodologiju G. Gojkov). Nekada se zamenjuje terminom osnove. U uvodu naunog dela moe se iskazati zahvalnost onima koji su na neki nain pomogli u bilo emu da se rad uspeno privede kraju. U sluaju kada se ne pie predgo vor naunom radu, tada je uvod veeg obima. Za naune radove u zbomicima i asopi sima uvod iznosi do 20 reenica teksta. U odnosu na ceo rad, uvod treba da je po obimu deset do petnaest puta manji. Ukoliko postoji potreba za pisanjem skraenica, one se u uvodu piu u zagradama. Neki autori uvod piu kada zavre ostale delove rada, jer se ta da mogu sagledati potpunije svi elementi rada, o kojima se u uvodu govori. Uvod pie autor, dok predgovor moe pisati i neko drugo lice. U naunoj praksi pisanja radova susreu se uvodi koji imaju obeleja predgovo ra, kao i to da predgovori imaju elemente uvoda. Nekada susreemo i radove koji nema ju uvod, ve obeleja uvoda ima prvo poglavlje. Ako je odeljak pisan uopteno, bez do voljne konkretizacije i produbljivanja u sutinu istraivanja i po obimu je manji od na rednih poglavlja, imenuje se kao uvod. Nekada se pod uvodom u naunim radovima podrazumeva sav tekst koji ulazi u poglavlje Teorijski pristup problemu, izloen pre odeljka M etodologija istraivanja. Kada se pie predgovor, uvod je manjeg obima i u tom sluaju odnosi se na predmet istraivanja. Sve stoje napisano u predgovoru ne ponavlja se u uvodu. U nau nim radovima uvod je vie formalizovan. U uvodu je potrebno izbegavati prezentovanje podataka i zakljuka rada koji su predmet saoptenja, preteranu uoptenost, previe enciklopedijskih podataka, podnone napomene, kliee i sve ono te ne doprinosi uvoenju glavne teze. Numerisanje stranica naunog rada arapskim brojevima poinje od poetka uvoda.

3.2. OSNOVNI DELOVI NAUNOG DELA

Osnovni delovi naunog dela su njegovi glavni, najvaniji i najobimniji struktu ralni elementi. Obim i kompozicija osnovnih delova zavisi od karaktera i vrste naunog dela.Postoje najvei deo istraivanja empirijskog karaktera (primenjena, akciona, eks perimentalna, ex-post-facto, sociometrijska, neka komparativna), ovde emo dati osnov nu strukturu naunog dela o primenjenom istraivanju. Opet treba napomenuti da nema univerzalno dobre strukture koja bi vaila za sva primenjena istraivanja, a pogotovu za

128_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _IV I. Kundaina V. Bandur

sva empirijska istraivanja. Kod radova empirijskog karaktera, struktura osnovnog dela se organizuje po istraivakom projektu (Teorijski okvir istraivanja; Metodoloke osnove istraivanja; Rezultati istraivanja i njihova interpretacija). Novak Miloevi (2001) razlikuje strukturu glavnog dela u deskriptivnim i eks plikativnim radovima. U deskriptivnim radovima struktura je analogna operacionalnom odreivanju predmeta istraivanja, dok u eksplikativnim naunim radovima struktura je analogna sistemu hipoteza. U studiji se naslov glavnog (osnovnog) dela daje na nivou opte hipoteze (na nivou predmeta istraivanja). Naslovi glava daju se na nivou poseb nih hipoteza. Podnaslovima se imenuje izlaganje na nivou pojedinanih hipoteza. Ceo sistem elementarnih i segmentamih delova ima jedinstvenu logiku i teorijsku osnovu. Struktura glavnog dela naunog lanka, odnosno naunog saoptenja organizuje sledee elemente: (1) problem, (2) metoda, (3) rezultati i interpretacija. Za Ratka Zeleniku (2000), glavni deo naunog dela se sastoji od tri celine: (1) istorijsko-teorijski, retrospektivni ili eksplikativni deo, u kome se sa globalnog aspekta vrlo koncizno iznosi istorija prouavanja problema, njegova prethodna teorijska obrada i naznaava vanost, aktuelnost i korisnost istraivakog problema; (2 ) analitiko-eks perimentalni deo, u kome se analitiko-sintetiki iznose najbitnije naune injenice, sa znanja, stavovi, podaci, informacije, teorije i zakoni (tue i vlastite), kojima se dokazuje ispravnost i istinitost postavljenih hipoteza; (3) perspektivni deo u kome se predlau konkretna reenja, mere i akcije za primenu u praksi. Svaka od ovih tematskih celina moe imati vie poglavlja. U izradi dela naunog rada koji za predmet prouavanja ima fundamentalna, ka tegorij alna i teorijska pitanja, naslovljenog Teorijski pristup problemu istraivanja kori sti se metoda teorijske analize. Pomou ove metode analiziraju se razliita shvatanja o tim pitanjima, ispituju osnove razlika, uslovi pod kojima su nastale razlike i shvatanja i si. U analizama naunih problema iz obrazovanja i pedagogije zahvataju se podruja bliskih drutvenih nauka (filozofija, religija, psihologija, politikologija, sociologija). Sa brojem korienih izvora raste dubina uvida u razmatrani problem, stepen pokazane sa moinicijative i kreativnosti. U ovom delu rada autor koristi literaturu koja ima optiji, teorijski karakter i nije direktno vezana za predmet kojim se delo bavi.

3.2.1. Definisanje osnovnih pojmova

Kada se autor uveri da raspolae vrednim naunim informacijama na osnovu de taljne analize prouene literature pristupa se pisanju naunog rada. Teorijsko prilaenje problemu istraivanja uslovljeno je upoznavanjem sa osnovnom literaturom o predmetu istraivanja i uspenim definisanjem kljunih termina i pojmova sa ciljem da zauzmu mesto u postojeem strunom teorijskom pojmovnom sistemu. Termini koji se prvi put pojavljuju u tekstu uvek se definiu. Pod definicijom se podrazumeva tano misaono odreivanje sadraja jednog pojma. Time se izbegava upotrebljavanje pojmova u razli itim znaenjima. Taj pioces definisanja pojmova je nezamisliv bez upotrebe i korie nja terminolokih renika, leksikona, enciklopedija, bibliografskih indeksa, komentarisanih bibliografija i naunih dela autoriteta u pojedinim naukama. U objanjavanju usko strunih pojmova nisu dovoljne opte enciklopedijske definicije. Pri tome se na kraju naunog dela formira terminoloki glosar, koji itaocu omoguava da bez potekoa prati sadraj rada.

Akaxiem sko pisanje

129

U ovom delu naunog dela, kao posebnom poglavlju ili u sklopu nekog od pogla vlja, raspravlja se o pojmovno-terminolokoj problematici iz predmeta istraivanja, tj. definiu se kljuni pojmovi, sadrani u formulaciji teme istraivanja. Definicija (lat. definitio odreenje, oznaavanje) je iskaz kojim se u procesu naunog saznanja preci zno i tano odreuje odnos pojma prema drugim pojmovima, i to sadraj, znaenje i obim pojma, pomou njegovog najblieg srodnog pojma i osobina po kojima se taj po jam razlikuje od ostalih pojmova koji spadaju pod isti vii pojam. Kod kvantitativnih is traivanja definicije se postavljaju apriorno i odlikuju se visokom preciznou odreiva nja termina. Radi se o sintaktikim definicijama, koje su vie nominalistiki usmerene, jer tano odreuju sadraj nekog pojma ili pojave (Halmi 2005). Definisanje pojmova je odreivanje tanog sadraja nekog pojma pomou njego vog najblieg srodnog pojma i osobina po kojima se taj pojam razlikuje od ostalih poj mova koji spadaju pod isti, vii pojam. Nauni pojmovi zasnivaju se na injenicama i miljenju. Svaka definicija sadri definiendum (pojam koji se definie), definiens (po jam kojim se definie) i tvrdnju, svojstvo predmeta (sadraj) i/ili specifinu razliku iz meu pojma koji se definie. Valjana definicija mora biti predmetno sadrajna i sutin ska, saeta i precizna, iskazana poznatim pojmovima. Definicija moe biti: eksplicitna, implicitna, nominalna, realna, empirijska, renika, operacionalna, semantika, cirkulama, funkcionalna, formalna, deskriptivna, preskriptivna, teorijska, genetika, omnibus definicija itd. Za kvalitativnu metodologiju se vie koriste operativne definicije, ekspli kativne, analitike. Operativnim definicijama se tano odreuje svojstvo samog pred meta neke pojave pomou objektivnih indikatora. Eksplikativne definicije objanjavaju neki kauzalni odnos. Prema Aleksandru Halmiju (2005), u kvalitativnoj metodologiji se vie koriste semantike definicije, u kojima se .pomou poznatog znaenja definiensa odreuje nepoznato znaenje definienduma. U naunom istraivanju, teorijsko odreenje pojma ima ^ndamentalnu funkciju u odreenju predmeta istraivanja, celovitog uvida u obim i sadraj predmeta istraiva nja* Pojmovi se utvruju dedukcijom iz naslova predmeta istraivanja. Biraju se naje e dva, eventualno tri, a retko vei broj pojmova koje je potrebno definisati. Teorij skom definicijom zahvataju se sutinski ui pojmovi, koji se odnose na sadraj predme ta istraivanja. Valjane definicije nekih pojmova mogu se preuzeti iz drugih izvora i uneti u projekat. Ako takve definicije nisu do kraja podesne za konkretni prednaet istra ivanja, obavlja se suavanj'j ili proirivanje sadraja pojmova. Istraiva mora odrediti osnovne pojmove, pre nego to se upozna sa osnovnom strunom (pedagokom i drugom) literaturom o predmetu svog istraivanja i pre nego to konsultuje leksikone, renike i enciklopedije pri definisanju kljunih pojmova. To se radi iz razloga to se u literaturi pojedini termini i pojmovi razliito tumae i upotreblja vaju, nejasni su i dvosmisleni. Do toga dolazi pod uticajem razliitih teorija, ideolokih i metodolokih pristupa, te zbog interdisciplinarnog pristupa istraivakim problemima. Nakon pronaene zadovoljavajue formulacije predmeta istraivanja (na primer, Uzroci optereenosti uenika IV razreda osnovne kole), ista se dalje pojanjava. To se postie definisanjem kljunih pojmova sadranih u formulaciji predmeta istraivanja. tim pre to se u naukama o obrazovanju (i kod nas i u drugim zemljama) pojedini termini, pojmovi i sintagme ne koriste istoznano. Na primeru navedene formulacije, to bi znailo da treba tano rei ta istraiva podrazumeva pod pojmovima uzroci, optere enost, osnovna kola, pod pretpostavkom da se pojam ,,uenik IV razreda koristi isto znano i da ga ne treba definisati.

130

M. Kundaina V. Banur

3.2.2. Teorijski pristup problemu istraivanja

Svaki problem istraivanja pripada nekom teorijskom kontekstu. Zato je znaaj no da se on postavi i obrazloi teorijskim znanjima koja se nalaze u literaturi, kako bi se smestio u odreeni, njemu pripadajui teorijski kontekst. Taj deo je posveen teorijskim osnovama (okvirima, shvatanjima, polazitima, ,,teorijskom utemeljenju, zasnivanju i si.), postojeim teorijskim objanjenjima predmeta prouavanja i istraivanja, tj. teorij skom pozicioniranju istraivanja. Teorijski pristup problemu naziva se i ,,pregled litera ture, odabrana literatura, referentna literatura, rasprava o temi. To je najdue po glavlje monografskog naunog dela, koje daje kritiki i koherentan pregled naunog podruja za koje je vezan problem istraivanja. Kod naunih lanaka teorijski pristup problemu moe da se imenuje kao uvod. Stanislav Fajgelj (2005) deli miljenje Creswella (2003), prema kome postoje tri karakteristina naina pisanja pregleda literature: integrativan, teorijski i metodoloki. Integrativan pristup zahteva konsultovanje obimne literature sa ciljem da se ona pred stavi integrisano. Primenjuje se kod master radova i doktorskih disertacija. Teorijski p ri stup zahteva izbor odreaene teorije, njeno razmatranje i povezivanje sa pretpostavkama samog istraivanja. Metodoloki pristup zahteva kritiki osvrt na dosad korienu metodo logiju, posebno definicije i metode. Struktura teorijskog dela naunog dela, uglavnom zavisi od prirode teme i njenog sadraja. U njemu se iznose ve postojea teorijska saznanja iz oblasti koja se istrauje. Utvruju se razvoj, stanje i tendencije prouavanog problema, u domenu odreene naune' oblasti. Santajana tvrdi: ,,Teorija nam pomae da podnesemo nae nepoznavanje injenica. Iznose se najbitnije naune injenice, koje su bitne za teorijsko tumaenje iza brane problematike. Problem se obrazlae u kontekstu teorije i prethodnih istraivanja. Polazna osnova za izradu teorijskog pristupa je postojei fond saznanja o proble mu kojim autor raspolae. Da bi se fond saznanja autora proirio, neophodno je da po znaje stanje nauke u odnosu na svoj problem. U tu svrhu neophodno je izuavanje po stojee literature, pojedinane istraivake studije, dolaenje do saznanja ko se sve pre i kako bavio tim problemom i slinim pitanjima, ali i ire rasprave o postojeoj temi, ,,... iz razloga da bi izbegao posao koji bi moda mogao ostati beskoristan, ili je ve bio obavljen (Kajzer, 1973: 51). an-Pol Sartr (Jean-Paul Sartre), francuski filoziof i knjievnik, kae: Kad neko prihvata neku teoriju, on onda ogoreno pobija injenice. U naunom radu se izbegavaju opta mesta (opte rasprave, prepria vanj a, na voenja i si.). Nauno delo koje predstavlja izvetaj istraivanja nije ni udbenik, ni pri runik, ni teorijska rasprava o optim pedagokim pitanjima i problemima. To je izve taj o sasvim odreenor^ istraivanju. On ne treba da sadri takva ,,opta mesta, ma koliko ona za istraivaa mogla biti privlana. U izvjetaj o istraivanju ulazi samo ono to je u direktnoj funkciji obavljenog prouavanja i istraivanja. Razumljivo, neko op te mesto se moe navesti samo ako obavljeno istraivanje, njegovi rezultati, zakljuci i si. omoguavaju kritiku analizu i ocenu takvog mesta. U tom sluaju, potrebno je da se predoi argumentacija za takvu kritiku analizu, pa se time opte pretvara u konkretno i moe biti znaajan rezultat u prouavanju i istraivanju. U pisanju nauncg dela koriste se raznovrsni izvori. Osnova za uspeno pisanje naunog rada, pre svega za formulisanje predmeta istraivanja i definisanje kljunih ter mina i pojmova je upoznavanje sa osnovnom literaturom o problemu istraivanja. Svi

Akademsko pisanje

131

izvori nisu iste vrednosti. Istraiva u svom naunom podruju mora d aje kompetentan da odabere adekvatne izvore, da razlikuje bitno od nebitnog, znaajne od manje znaaj nih radova i da se opredeli za dela najkompetentnijih autora koji se bave problemom koji se istrauje, ne samo dela koja su objavljena na matemj em jeziku, ve najednom ili dva svetska jezika. Odabrane bibliografske jedinice (leksikografska dela, monografije, naune studije, udbenici, prirunici, lanci i dr.) se iitavaju, i to u celosti. Ivo Andri kae: ,,Na kraju, i najbolji pisac moe u itaoca da izazove samo one asocijacije koje italac ve nosi u sebi a nije ih dotle bio svestan, odnosno da otvori pred itaocem samo one vidike koje je on, italac, sposoban da sagleda. Svaki pokazatelj iz literature mora se preuzimati sa obrazloenjem. Potrebne su kritike opservacije saznanja u tim radovi ma. Na osnovu saznanja preispituju se gledita, komentari i zakljuci autora i daju sopstvena razmiljanja i uoptavanja. Na isti problem ukazuje se iz razliitih uglova. Zato je potrebno stei to celovitiji uvid u ono to su drugi ve rekli o odabranoj temi, to omoguuje dolaenje do novog stava o postojeem pitanju. Prema Aleksandru tialmiju (2003), svrha korienja literature u izradi naunog rada je: ( 1 ) dolaenje do rezultata koji su povezani sa problemom koji se istrauje; (2 ) mogunost ire rasprave o navedenoj temi i (3) mogunost pronalaenja teorijskog okvira za istraivanje. Neke studije bie potrebno samo spomenuti, druge kritiki anali zirati, izneti vlastite opservacije o njihovom znaaju i mestu u kontekstu saznanja koje emo ponuditi. Literatura je kod kvantitativnih istraivanja deduktivnog karaktera. Me utim, u kvalitativnim istraivanjima literatura je induktivnog karaktera. Beleke o proitanim tekstovima, miljenja i stavovi eksperata, kljune informa cije iz naunih dela mogu se voditi na karticama veliine jedne polovine formata A-4 (21 X 14,5). Svaka kartica treba da sadri: naziv odrednice, tekst, bibliografski podatak, datum nastanka zapisa, komentar ili zapaanja, uputnice. Pored naziva odrednice ispisu je se odrednica koja blie upuuje na sadrinu kartice. Citati se moraju precizno ispisati, kako se ne bi naknadno proveravali. Beleka na kartici je osnova da se kasnije razvija vlastita misao. Meutim, uz svaki citat belei se i razmiljanje vezano za njega, uz ispis na kartici dodaje se komentar, zapaanje, kritika primedba, ideja. Uz citat (ispis dela), obavezno ide bibliografski zapis o izvoru (pisac, godina izdanja dela, naslov izvora). Uputnike napomene ukazuju na povezanost sadrine zabeleke sa graom koja se nalazi na drugoj kartici, da upozori na drugaiji stav, da uputi na dopunsko istraiva nje, itanje, na proveru podatka. Tekst se ispisuje samo na jednoj stranici kartice. Na osnovu sadraja odrednice vri se klasifikacija i rasporeivanje kartica u kartoteci. M [eutim, imperativ informatike ere nalae da se kartice prevedu u digitalnu formu, tako da se sadraji mogu smestiti u Word dokument. Istraiva samostalno modeluje struktu ru Word dokumenta, kako bi pretraga u fazi pisanja naunog rada bila efikasnija i za njega razumljivija. Pored beleki istraiva izrauje anotacije. Anotacija je saet, jasan i jezgrovit sadraj lanka ili knjige. U anotaciji se saeto daje pregled sadraja, sa ukazivanjem na ono to je najbitnije, to je novo kao rezultat istraivanja autora, ta ini sr izlaganja. Pie se svojim reima, ili doslovno ili skraenog popisivanja sadraja knjige, delova i rezimea. Ono to je vano za pisanje naunog rada treba da je zabeleeno na karticama ili u Word dokumentu. Na karticama i W ^ord dokumentu treba jasno razgraniiti citirane i parafrazirane tekstove od sopstvenog opaanja i razmiljanja. To se postie pravilnim

132

_ _ _ _ _ _ _Ivi. Kundaina V. Bandur

naznaavanjem izvora citata i parafraziranih delova teksta. Kartice se odlau u dosije rada, i to po poglavljima, dok se Word dokumenti odlau u foldere. Prouavanje litera ture ne zahteva samo dosta vremena (za prouavanje adekvatne literature strune i metodoloke, za precizne i argumentovane odgovore na tri osnovna pitanja: ta, zato i kako je ono to je u vezi sa problemom bilo istraivano), ve zahteva i maksimalno stvaralako angaovanje istraivaa (pojedinca, tima, institucije). Oigledno je da nauno delo treba da poiva na temeljnijoj studiji (prouavanju) relevantne literature koja se odnosi na predmet prouavanja, sa ciljem da se stvori teo rijski okvir za istraivanje. Obino se najpre objanjava ira problematika podruja koje se eli istraivati, ukazuje se na vanost istraivanja izabranog podruja, da bi se nakon toga ukazalo na ui, odnosno tano odreeni problem na koji je usmereno istraivanje. Upravo, u tom prouavanju se moe doi do novih saznanja i o predmetu, i o potrebi, i o znaaju, i o cilju, i o zadacima istraivanja. Na toj osnovi moe se izvriti dopuna, jo preciznija formulisanja svih elemenata projektovanog istraivanja. U nekim sluajevi ma, kada se doe do novih informacija, mogue je preformulisati i samu tezu od koje se polo u prouavanju problema. Istraiva, isto tako, treba da proui sva metodoloka pitanja vezana za prouava nje istog ili slinih pitanja i problema njegovom predmetu istraivanja. Time e ne sa mo odgovoriti na pitanje u emu je novina (originalnost) njegovog istraivanja, ve e jo dublje sagledati mogunosti naunog istraivanja odabranog predmeta istraivanja. Opisivanje postojee teorije o problemu koji se istrauje, navoenjem osnovnih referenci koja pripada odreenoj naunoj oblasti, omoguuje se razumevanje tekuih problema, obezbeuje davanje odgovora na postavljena pitanja i otklanjanje nedoumica koje su u neskladu sa istraivaevim uverenjem i nalazima istraivanja. U tom procesu potrebno je misaono slediti tok od ireg i opteg ka uem i specifinom problemskom podruju. Budui da je izbor literature izvren u fazi izrade projekta istraivanja, ovaj pro ces prati i prikupljanje informacija koje se mogu dobiti od iskusnih nastavnika i kol skih pedagoga i psihologa. U literaturi se, dakle, traga za svedoanstvima koja su za ili protiv moguih probnih odgovora na postavljeno pitanje. U raspravi se predstavljaju stvari i tvrdnje svih suprotstavljenih strana, kako bi se doprinelo utemeljenju vlastitih stavova i tvrdnji. Prouavanje izabrane literature voeno je postavljenim problemom istraivanja. Prema R. C. Beku (2003), teorije su dobre u onoj meri u kojoj su proverljive, plodonosne (generiu nove ideje i istraivanja), jedno stavne i sveobuhvatne. Razradu odeljka Teorijski pristup istraivanju moe uraditi samo istraiva. Od kvaliteta ovog dela naunog rada zavisi celokupno istraivanje odabranog predmeta. Dobro uraen teorijski pristup problemu predstavlja veoma celovitu teorijsku i naunu osnovu za fokusiranje problema istraivanja i hipoteza istraivanja. Teorijski okvir je deduktivnog karaktera za istraivaka pitanja i hipoteze i pravilno usmerava studiju. Odreene probleme potrebno je teorijski temeljno obraditi uz valjanu argumen taciju. Argumentovanje je proces stvaranja teksta, u kome se na osnovu analize i raz matranja dokaza iznosi miljenje o nekoj temi. Sprovodi se nakon analiziranih teza drugi autora i predstavlja njegov lini doprinos. Za pisanje argumentovan og teksta, prema M. Kols, . Vojt, P. Braun (2005), potrebno je: (1) iskazati miljenje na jasan

Ahademsko pisanje

133

nain; (2) potkrepiti miljenje dokazima; (3) ukazati i prokomen tari sati i drugaija gledita; (4) logikim sledom razmatrati mnogobrojne aspekte nekog problema; (5) iznositi uravnoteeno vienje ideje koje idu u prilog odreenom stavu i one koje su protiv njega; (6 ) koristiti i vrednovati dokaze tako da se izvedu opte tvrdnje i zakljuci; (7) razmiljati o irem znaenju svake tvrdnje. Miljenja koja se osporavaju potrebno je u argumentovanju tano citirati. Argu menti ,,za i protiv se navode uz korienje dokaza, sopstvenog iskustva, analiza i miljenja, i to logikim redosledom i uravnoteeno. Vlastite tvrdnje se obrazlau po drobno i u potpunosti, pri emu se mora postupati nepristrasno. Ako za jednu pojavu postoje dva objanjenja poeljnije je ono jednostavnije. U teorijskom raspravljanju treba omoguiti da italac jasno uoava ta je sopstve ni prilog autora, a ta korieni tekstovi i rezultati drugih autora. To se postie pravil nom upotrebom citata i parafraziranih delova. Podnone napomene se koriste samo u iz uzetnim sluajevima i sadre samo dodatni tekst (objanjenje). Teorijski okvir istraiva nja se pie u treem licu. Meutim, vie autora upozorava da taj impersonalni odnos udaljuje autora od italaca, ali omoguuje objektivno i nepristrasno pisanje o problemu. Kvantitativne studije imaju takav stil da injenice navode u prolom vremenu. Ovaj deo monografskog naunog dela, kao to se vidi, obuhvata uvek vie vrsta problema. Zbog toga se slina problematika grupie u poglavlja i potpoglavlja, (npr. pe dagoki, didaktiki i metodiki aspekti ocenjivanja, psiholoki aspekti ocenjivanja, soci oloki aspekti ocenjivanja, analiza istraivanja o ocenjivanju, metodoloki aspekti rani jih istraivanja i sL). To nikako ne znai da e istraiva prepriavati opte stvari o ocenjivanju uenika, sadrane u udbenicima, enciklopedijama i ostaloj pedagokoj, psiho lokoj (i drugoj) literaturi, ve je obaveza istraivaa da izloi i obrazloi samo ono to je predstavljalo osnovu u njegovom istraivanju (od ega je zavisilo i formulisanje predmeta istraivanja, cilja i zadataka istraivanja, hipoteza istraivanja, utvrivanje va rijabli istraivanja itd.). Prouavanje problema nekad zahteva interdisciplinarni pristup. Problem moe da se odnosi na proveru onog to su drugi istraivai utvrdili, ili na prouavanje novog pitanja. Kako je teorijska razrada bilo kog naunog pitanja i problema uvek stvaralaki akt (delatnost), treba nastojati da se niim ne sputava i ograniava, da se ni na koji nain ne ablonizuje (ukalupljuje) taj stvaralaki proces. To znai da je teorijsko razmatranje bilo kog naunog pitanja i problema osoben in i da se ono moe vriti uz puno uvaa vanje svih specifinosti odabranog predmeta prouavanja i istraivanja. To znai da se metodoloke norme i zahtevi uvek moraju stvaralaki koristiti iz aspekta osobenosti predmeta prouavanja ili istraivanja. U pisanju izvetaja istraivanja koristi se protokol (dnevnik) istraivanja i dosije istraivanja. Protohol istraivanja je dokumentaciona osnova istraivanja u kojoj se registruju istraivaki postupci, dogaaji, pregovori, razgovori i to hronolokim redosle dom, to je mogue objektivnije i tanije, detaljno ili u osnovnim konturama. Zapaanja i zapisi unose se u protokol onako kako se pojavljuju, dakle, i u razliitim razmacima. Znaajni sadraji koje dosije treba da sadri su: opti podaci o istraivanju, spisi i zapa anja (originali, fotokopije) o ispitanicima. Takav protokol ini zbirku zapaanja istrai vaa, koja predstavlja dokumentacionu osnovu za pisanje izvetaja istraivanja.

134

M. Kundaina V. Banur

Osnovna svrha dosijea istraivanja. da se u njega unesu, tj. sauvaju empirijski podaci do kojih se u toku istraivanja doe. Takav dosije ini zbirku dokumenata, koja predstavlja dokumentacionu osnovu izvetaja istraivanja.

3.2.3. Prethodna istraivanja

U situiranju vlastitog istraivanja potrebno je saznati ta su drugi autori istraiva li, a ta nisu, u vezi sa problemom koji se istrauje, da bi se vlastiti stavovi i miljenja bazirali na njihovim. Re je o snimanju stanja istraivanja u naunoj oblasti u kojoj je pozicioniran predmet istraivanja. Iz tog razloga istraiva je duan da analizira ranija relevantna istraivanja o problemu koji se istrauje u okviru ueg i ireg podruja, veza nog za vlastiti problem, da ih kritiki oceni i da precizno odredi u emu se on slae, od nosno ne slae sa stavovima i polazitima drugih istraivaa. To treba da budu najsveija istraivanja. Time istraiva produbljuje svoja polazita, teorijski utemeljuje svoj predmet istraivanja i omoguuje itaocima da razumeju u kakvom je odnosu njegovo istraivanje u odnosu na druga. To mu omoguuje da sagleda i proceni vanost i teorij sko znaenje problema kojim se bavi. Bekon istie: ,,itaj me da se suprotstavlja i raspravlja, ne da veruje i uzme zdravo za gotovo, ne da nae temu za razgovor i raspravu, ve da odmeri i razmotri. U delu istraivakog rada pod nazivom prethodna istraivanja iznosi se istorija interesovanja za odabranu temu, iz koje treba da se vidi kakav tok je imalo u prolosti njeno prouavanje. Iznose se samo rezultati glavnih istraivanja vezanih za istraivaku temu, odreene pojedinosti. Njih je potrebno pronai i knjigama. Volter istie: Sa knjigama je kao i sa ljudima. Mali broj njih igra veliku ulogu, dok se ostale gube u mnotvu. Prezentiraju se podaci o autoru, predmetu istraivanja, vremenu istraivanja, metodama, uzorku, rezultatima do kojih se dolo istraivanjem i zakljucima. Iznose se podaci drugih autora koji e se proveravati ili ine polazita za dalja istraivanja. Sazna nja do kojih se doe u prouavanju i detaljnoj analizi prethodnih istraivanja slue da bi se projektovano istraivanje na njih oslonilo i da bi se dobijeni rezultati mogli porediti. Na osnovu prouene literature dolazi se do saznanja o tome dokle se stiglo u izuavanju istraivakog problema, na koja saznanja se treba osloniti i kakve korake treba preduze ti u projektovanom istraivanju. Istovremeno sa tim, kod autora se razvija analitiko mi ljenje i vetina kritikog procenjivanja. U ovom delu rada, kako smo ve konstatovali, istraiva je obavezan da analizira i kritiki oceni i metodoloke aspekte ranijih (samo najznaajnijih) istraivanja istog pred meta, srodnog predmeta, predmeta iz iste oblasti. Istraiva treba da izloi u emu je nje govo istraivanje slino, odnosno razliito u metodolokom pogledu, u odnosu na druge istraivae. Sva razmatranja i ona koja se odnose na strune, i ona koja se odnose na metodoloke aspekte obavljenih istraivanja treba da budu strogo u funkciji predmeta is traivanja. Zbog toga ne treba davati nikakve istorijske, opte i si. preglede, koji nisu u funkciji predmeta istraivanja. Sagledavanje tog dijapazona je i moralna obaveza prema onima koji su ceo radni vek sistematski prouavali dotini problem. Kod veine empirijsko-analitikih istraivanja u drutvenim naukama postoje ja sno utvrene norme i procedure, ije potovanje obezbeuje, u najveoj meri, uspeh u naunom istraivanju. Upravo ti zahtevi i norme moraju biti ugraeni u sve faze izrade nauno-istraivakog projekta. Osobenosti predmeta prouavanja najvee su kod teorij

Akademsko piscinje

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 135

skih, istorijskih i sistematsko-strukturalnih pitanja i problema. Svaki od njih zahteva osoben nain planiranja i projektovanja. Utvrivanje standarda, u tim sluajevima, lako bi se pretvorilo u svoju suprotnost, u ukalupljivanje takvih prouavanja. Izuzetak od ja snog utvrivanja normi i procedura su akciona empirijska istraivanja, kod kojih je pla niranje i projektovanje procesa istraivanja znatno elastinije, nego kod ostalih empirij skih istraivanja. Kod empirijskog istraivanja najvidnije dolaze do izraaja metodoloki zahtevi i norme. Takva istraivanja su u naukama o obrazovanju najea i najbrojnija (i kao po jedinana, i kao timska, i kro institucionalno organizovana).

3.3. ]VLETODOLOKI OKVIR ISTRAIVANJA

Ukoliko je nauno delo empirijskog karaktera itaocima se daje na uvid poglavlje koje se najee naslovljava kao Metodoloke osnove (okviri, polazita, komponente i si.) istraivanja. Taj deo sadri jasna, precizna i optimalna (ni preoskudna ni preobimna) objanjenja za sva metodoloka pitanja i postupke obavljenog istraivanja, ali tako opisano da se ono moe razumeti, ponoviti od strane bilo kojeg kompetentnog istraiva a na drugom uzorku, i na taj nain proveriti nauna zasnovanost rezultata i zakljuaka. Ovo poglavlje ima svrhu da se nauno delo razume, da se mogu proveriti izneseni navo di i verodostojnost rezultata. U naunim radovima manjeg obima, kao to su lanci, ovaj deo moe biti prezentovaii veoma kratko (saeto) i pregledno. Ako je prvi deo na unog dela. Teorijske osnove istraivanja solidno uraen, to daje podlogu da se kvalitet no i pregledno uradi i deo Metodoloke osnove istraivanja. U ovom poglavlju naunog dela se obavezno daju formulacije, uz najnunija objanjenja predmeta, cilja, zadataka, hipoteza i varijabli istraivanja, populacije i uzorka na kome je vreno istraivanje, me toda, postupaka i istraivakih instrumenata, korienih u istraivanju, injenica, njiho vog karaktera, naina sreivanja, obrade, analize i naina izvoenja zakljuaka. Ovo poglavlje se pie u prolom.vremenu. Po obimu potrebno je nai pravu meru: ne sme bi ti ni preoskudno, niti preopirno. Metodologija naunoistraivakog rada postavlja zahteve u pogledu opisa meto da i istraivakih postupaka, koje je u naunom radu potrebno koncizno prikazati u kratkom sadraju. Meutim, empirijski radovi objavljeni u asopisima i zbomicima vie puta ostaju bez podataka o korienju poznatih istraivakih metoda i istraivakih po stupaka, opisa nedovoljno poznatih metoda, novih i bitno modifikovanih metoda, razlo ga njihovog korienja i procene njihovog ogranienja. Iznose se samo rezultati istrai vanja, a zapostavlja sam tok istraivanja. U pojedinim sluajevima nailazi se na bespo trebno opisivanje istraivakih postupaka, koji su postali ve standardi u odreenoj na unoj oblasti. Objanjenja koja se daju uz svako od tih metodolokih pitanja treba da budu takva da itaocu bude potpuno jasno kako je istraiva obavio svoje istraivanje. U ovom delu rada ne treba pisati, na primer, o anketiranju kao anketiranju (kao istraiva koj tehnici) uopte, ve sarho o osobenostima anketiranja i upitnika primenjenih u treti ranom istraivanju. Ne treba, na primer, naelno raspravljati o populaciji i uzorku istra ivanja, ve samo o odnosu konkretne populacije i osobenostima uzorka koji je u istra

136

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _NI. Kundaina V. Banur

ivanju postojao. Ovo navodimo zbog toga to dosta istraivaa ovaj deo izvetaja pro iruje optim raspravama o nekim metodolokim pitanjima, pogreno smatrajui da time njihov izvetaj postaje nauniji, ,,ozbiljniji i sL, poto im ,,izgleda kratak u odnosu na ostale delove izvetaja o istraivanju. Da bi se odredio obim poglavlja Metodoloki pristup istraivanju, preporuuje se mlaim istraivaima da u objavljenim radovima sagledaju taj odeljak. Pri iznoenju rezultata realizovanog naunog projekta istraivanja, istraiva obavetava strunu i naunu javnost o tome koliko se pridravao metodolokih normi i zahteva. Kako je prouavanje i istraivanje bilo kog pedagokog i vaspitnog pitanja i problema uvek i stvaralaki akt (delatnost), treba nastojati da se niim ne sputava i ograniava, da se ni na koji nain ne ablonizuje (ukalupljuje) taj stvaralaki proces. To znai da je planiranje (projektovanje) i izvoenje, pa i iznoenje rezultata za strunu i naunu javnost bilo kog naunog pitanja i problema osoben in i da se ono moe vriti uz puno uvaavanje svih specifinosti odabranog predmeta istraivanja. To znai da se metodoloke norme i zahtevi uvek moraju stvaralaki koristiti, iz aspekta osobenosti predmeta prouavanja ili istraivanja. Kod veine empirij sko-analitikih istraivanja u naukama o obrazovanju postoje jasno utvrene norme i procedure, ije potovanje obezbeuje, u najveoj meri, uspeh u naunom istraivanju i interpretaciji podataka. Upravo ti zahtevi i norme moraju biti ugraeni u odeljak naunog rada koji se naslovljava Metodoloke osnove istraivanja. Osobenosti predmeta nrunog istraivanja najvee su kod teorijskih, istorijskih i sistematsko-strukturalnih pitanja i problema. Svaki od njih zahteva osoben nain planiranja, projektovanja, izvoenja i interpretacije podataka. Utvrivanje standarda, u tim sluaje vima, lako bi se pretvorilo u svoju suprotnost, u ukalupljivanje takvih prouavanja. Izuzetak od jasnog utvrivanja normi i procedura istraivanja, interpretacije i iz noenja rezultata istraivanja su akciona empirijska istraivanja, kod kojih je planiranje, projektovanje i izvoenje procesa istraivanja znatno elastinije nego kod ostalih empi rijskih istraivanja. Ovde e biti izneti sadraji svih konstitutivnih elemenata koje treba da sadri po glavlje Metodoloke osnove istraivanja u monografskom naunom delu, koje ima karak ter empirijskog istraivanja. ini se to, prvo, zbog toga to u ovoj vrsti istraivanja najvid nije dolaze do izraaja metodoloki zahtevi i norme, drugo, zbog toga to su takva istrai vanja kod nas najea i najbrojnija (i kao pojedinana, i kao timska, i kao institucionalno organizovana), tree, zbog toga to se iz realizacije ovih projekata moe najbolje sagledati koja su to pitanja koja treba razraditi pre informisanja itaoca, tj. prezentacije rezultata prouavanja i istraivanja i bilo kog pitanja i problema u naukama o obrazovanju. Budui da se istraiva prvo opredeljuje za problem ili pitanje koje eli da istra uje, prvo to treba da uradi jeste da taj problem i pitanje formulie kao predmet istrai vanja. Time je on, u stvari, zapoeo rad na idejnom naunoistraivakom projektu, na formulisanju ideje istraivanja. Sa tim treba da upozna i itaoce dela, odnosno nau nog lanka. Istraiva u ovom poglavlju objanjava kako je nastala njegova zamisao, nazvana skica istraivanja, konceptualizacija istraivanja, razrada ideje istraiva nja i si. itaoci se upoznaju: ta je istraivano i zato je istraivano, te o kojoj istraiva koj orijentaciji je re kvantitativnoj ili kvalitativnoj?

Akcidemsko pisanje

137

3.3.1. Problem istraivanja

Budui da empirijska i teorijska istraivanja poinju postavljanjem problema, tj. njegovim formulisanjem i obrazlaganjem, o tome je potrebno obavestiti itaoce. iPrimer: Razlikuju li se mladi, razliitog socijalnog porekla, u stavovima prema ivotnoj sredini?). Problem istraivanja je veza izmeu teorijskog i istraivakog dela naunog dela. To je u kvantitativnim istraivanjima kriterijska ili zavisna varijabla, a u kvalita tivnim istraivanjima sredinje istraivako pitanje ili fenomen. Problem istraivanja proizilazi iz teorijskih razmiljanja, do kojih se dolazi prouavanjem literature, tj deduk cijom, ali i iz praktinih situacija koje nastaju iz linog iskustva. Prema Aleksandru Halrrdju (2005), pri utvrivanju problema istraivanja potrebno je: (1) problem specifi cirati, (2) apostrofirati relevantnost i (3) opredeliti se za verifikaciju kvantitativnim ili kvalitativnim metodama. Problem se najee formulie jednom reenicom, u upitnom obliku, ili kao te ma, koja postaje osnovna vodilja u istraivanju. On opredeljuje metodologiju njegovog reavanja. Nekada se istraivaki problem izlae na poetku teksta, u prvom ili drugom paragrafu uvoda, uz objanjenje razloga njegovog izuavanja, a nekada na kraju pogla vlja Teorijski pristup problemu. Tada ga nije potrebno izdvajati u poseban odeljak. Za potrebe definisana problema istraivanja najpre se objanjava ira problema tika podruja koje je istraivano, ukazuje se na vanost istraivanja izabranog podruja, a nakon toga se ukazuje na ui, odnosno tano odreeni parcijalni problem, na koji je bilo usmereno istraivanje. Odreuje se njegov znaaj u irem okviru, oblasti kojoj pri pada. Znaaj istraivanja se odreuje iz ugla potencijalnih korisnika. Saoptava se ko jim aspektima problema se istraiva bavio. Obrazloenje izabranog problema treba da je motivisano ranijim argumentacijama u odeljku Teorijski pristup problemu. Potrebno je navesti sve relevantne prethodne pokuaje da se problem rei. U lancima koji se objavljuju u naunim asopisima i zbomicima radova ne izdvaja se odeljak namenjen problemu.

3.3.2. Predmet istraivanja

Problem istraivanja je u osnovi predmet istraivanja. Predmetom istraivanja se konkretizuje ono to je bilo istraivano. Potrebno je izbegavati uopteno i neprecizno formulisanje predmeta istraivanja. Predmetom istraivanja se opisuje ta je istraivano, opisuje se pojava koja se istraivala, o kojoj se dolo do odreenog saznanja. Definisa nje predmeta istraivanja znai identifikovanje, odreivanje konteksta, situiranje pro blema istraivanja, jasno razgraniavanje od drugih, slinih problema. Predmet istrai vanja moe biti: problem, pitanje, aspekt, pojava, proces, stvar, koncepcija. Predmet se opisuje vremenski, prostomo i disciplinarno. Opisuje se vreme u toku koga je praen predmet istraivanja i prost*)r na kome se pratila predmetna pojava. Disciplinamo opisi vanje predmeta istraivanja odnosi se na naunu disciplinu, u kojoj je problem lociran. Odreuje se i ua nauna oblast, u kojoj je problem situiran. Njegovo lociranje u rado vima u naukama o obrazovanju je u okviru neke od pedagokih disciplina: didaktike, metodike i dr. Prouavanje problema nekad zahteva interdisciplinami pristup. Problem moe da se odnosi na proveru onog to su drugi istraivai utvrdili, ili na prouavanje novog pitanja.

138

M. Kundaina V. Banur

Formulacija predmeta istraivanja nije nimalo jednostavan i lak posao. Naprotiv, zahteva od istraivaa veoma solidno pedagoko i metodoloko znanje. Zahteva i odre eno istraivako iskustvo. Zadatak je jo tei, poto formulisanje predmeta ne sme biti uopteno (re je o konkretnom pitanju i problemu), ne sme se svesti na konstataciju, ve u sebi (u formulaciji) mora sadravati i problem, koji je u osnovi predmeta istraivanja. Nije, na primer, dovoljno rei da je predmet istraivanja bio osmogodinja kola. To je suvie uoptena, a time i veoma neprecizna formulacija. Jer, u okviru tako formulisanog predmeta, postoje desetine i desetine konkretnih problema, pitanja i aspekata, ko ji mogu biti predmet naunog pedagokog istraivanja (na primer: unutranja struktura osnovne kole, artikulacija nastave i razreda u osnovnoj koli, odnos nastavnog i vannastavnog rada, odnos osnovne kole i lokalne drutvene zajednice, upravljanje osnovnom kolom itd.). ak ni ti pojedini konkretni aspekti, pitanja i problemi, ne bi se mogli pri hvatiti kao formulacije predmeta istraivanja. Oni su itaocu jo uvek uopteni, neodre eni i neprecizni. Nije mu jo uvek jasno na emu je teite u naunom istraivanju. Tek kada autor utvrdi neki razlog, uzrok, stanje, rezultat, odnos koji uslovljava to i to, pa se postavi pitanje da li je to stvarno tako, on se pribliava pravoj formulaciji predme ta istraivanja. U projektovanju istraivanja dobri i iskusni istraivai dugo tragaju za konci znom, jasnom i kratkom, jeziki korektnom formulacijom predmeta istraivanja. Nekad odbace i desetak moguih, pre nego to se pronae prava formulacija predmeta. I naj manja izmena u formulaciji predmeta istraivanja moe biti veoma znaajna. Kad istraiva definie predmet istraivanja i kad je definisao kljune termine i pojmove sadrane u toj formulaciji, on je uinio prvi korak u odgovoru na pitanje: ta je istraivano.

3.3.3. Cilj i karakter istraivanja

Sledee pitanje s kojim itaoce treba upoznati jeste: Zato je preduzeto istraiva nje odabranog predmeta? To se postie, prvo, jasnim formulisanjem cilja koji se o ^ u je da se postigne kroz istraivanje i zadataka istraivanja, odabranog predmeta istraiva nja. Za svako empirijsko istraivanje (izuzetak su sloena empirijska istraivanja), utvr uje se jedan cilj istraivanja. On se odnosi na celinu istraivanja, odabranog predmeta istraivanja. Ciljem istraivanja definie se opta namera istraivanja, odnosno eljeno stanje na koje su usmerene istraivake aktivnosti. Ciljem se odgovara na pitanje zato i koja saznanja se stiu o predmetu istrait anja. Ciljem se izraava svrsishodnost istrai vakog projekta, odnosno jasno odreuje ta se istraivanjem elelo postii. Aspiracija istraivanja najee je okrenuta vaspitno-obrazovnoj praksi, njenom kvalitetnijem na unom osmiljavanju. itaocu treba da je jasno da se istraivanjem reavao postavljeni problem istraivanja, da bi se ostvario cilj istraivanja. Ciljevi istraivanja mogu biti fundamentalni i aplikativni. Fundamentalni cilj podrazumeva razvoj nauke u odreenom podruju, dok se aplikativnim ciljem unapre uje praktian rad u odreenoj delatnosti. Konkretno, ciljevi istraivanja mogu biti: (1) sastavljanje informativnog pregleda injenica na odreenu temu, (2 ) identifikovanje od reenih problema i ponuda konkretnog reenja, (3) iznoenje miljenja i objanjavanje odreenog fenomena, (4) kritika procena odreenog stanja ili grupe injenica i (5)

Akademsko pisanje

139

pregled literature na odreenu temu. Cilj moe biti usmeren na dobij anj e novih informa cija ili predstavljati novi pristup ve poznatim injenicama. Iako zadaci i cilj istraivanja odgovaraju na pitanje zato se odabrani predm et is trauje, to esto nije dovoljno. Pored obrazlaganja i objanjenja, formulacijom cilja i za dataka (zato ovako, a ne drugaije; zato ovaj, a ne drugi aspekt i sL), koji dovode do potpunijeg odgovora na postavljeno pitanje, nuno se govori o znaaju preduzetog istra ivanja za pedagoku nauku i za vaspitnu praksu, o potrebi da se to proui u ovom mo mentu i u ovim uslovima. Pored toga, istraiva objanjava u emu vidi originalnost is traivanja koje preduzima (da li je to prvo takvo istraivanje, a ako nije, u emu se ono razlikuje u odnosu na istraivanja koja su sproveli drugi istraivai i sL). Karakter istraivanja podrazumeva odreivanje vrste istraivanja. Istraivanje moe da bude: eksplikativno ili deskriptivno, dijagnostiko ili prognostiko, ekstenziv no ili intenzivno, terensko ili laboratorijsko, transverzalno ili longitudinalno. Potrebno je utvrditi kako e se istraiva odnositi prema pojavi koju prouava, (pasivno tj. prou ava je bez meanja u njen tok, ili aktivno, namerno i kontrolisano izazivajui izvesne pojave eksperimentalno).

3.3.4. Zadaci istraivanja

Na osnovi cilja, formuliu se konkretni zadaci, koje je istraiva ostvario u to ku istraivanja odabranog predmeta. Takvih zadataka je uvek vie, a konkretan broj zavisi od sloenosti predmeta istraivanja, ali i od istraivaevog nastojanja da oda brani predmet svestranije i produbljenije istrai. Svi zadaci moraju biti u okviru po stavljenog cilja istraivanja. U odnosu na cilj istraivanja koji izraava optu nameru istraivanja, zadaci istraivanja su ui, operativniji i konkretniji. Izraavaju pojedine aspekte problema. Zadacima se izraavaju zahtevi u okviru postavljenog cilja istrai vanja. To su konkretna pitanja na koja se ele dati odgovori. Njih je u istraivanju is traiva realizovao da bi odabrani predmet bio istraen. Broj zadataka istraivanja za visi od predmeta istraivanja. Iako zadaci i cilj istraivanja odgovaraju na pitanje zato se odabrani predm et is trauje, to esto nije dovoljno. Pored obrazlaganja i objanjenja, formulacijom cilja i za dataka (zato ovako, a ne drugaije; zato ovaj, a ne drugi aspekt i si.), koji dovode do potpunijeg odgovora na postavljeno pitanje, nuno se govori o znaaju realizovanog is traivanja za pedagoku nauku i za vaspitnu praksu, o potrebi da se to prouava u tom momentu i u tim uslovima. Pored toga, istraiva objanjava u emu vidi originalnost realizovanog istraivanja (aa li je to prvo takvo istraivanje, a ako nije, u emu se ono razlikuje u odnosu na istraivanja koja su sproveli drugi istraivai i si.). Razlikovanje moe biti, u odnosu na druga istraivanja, predmetno (u pogledu sadraja) i metodolo ko (drugim metodama, tehnikama i instrumentima se vri istraivanje). Ni na pitanje zato ne moe se odgovoriti bez solidnog poznavanja i korienja odgovarajue literatu re (pedagoke i druge).

140

IV I. Kundaina V. Banur

3.3.5. Hipoteze istraivanja

Na osnovu prouene strune literature, istraivakog iskustva, formulisanog cilja i zadataka istraivanja, istraiva upoznaje itaoce sa formulacijom hipoteza predmeta istraivanja. Budui da su hipoteze pretpostavke koje su realizovanim istraivanjem bile proverljive, potvrene (dokazane) ili opovrgnute (odbaene), one u ovom delu naunog rada moraju biti jasno i precizno formulisane. Hipoteze, prema L. Kubi i D. Kokingu (2003), mogu biti postavljene u funkciji: ( 1 ) pretpostavlj anj a stanja ili uslova; (2 ) speci fikacije odnosa izmeu dve i vie varijabli i (3) pretpostavlj anj a uslovljenosti jednog faktora drugim. Hipoteze su skele koje se podiu pre zgrade i rue kad je zgrada dovrena. One su radniku neophodne; samo neka skele ne smatra zgradom, kae Gete. Hipoteza je, s pravom se konstatuje, crvena nit kojom je teklo svako pedagoko nau no istraivanje, pa i ono koje je neposredno realizovano. Hipoteze su pretpostavke o reenjima odreenog problema. Izvode se iz postojeih teorija, sprovedenih istraivanja i iskustva istraivaa. Hipotezama se iskazuje odnos izmeu varijabli istraivanja. Proizilaze iz formulisanog problema, cilja i zadataka istraivanja. Hipoteze treba da budu definisane na nain da se mogu testirati. Empirijske hipoteze su operacionalne hipoteze. Statistike hipoteze (nulta i alternativna) predstavljaju statistiku operacionalizaciju em pirijskih hipoteza. Obino se postavlja jedna opta hipoteza, (najee je to pretpostavka koja proiz lazi iz cilja istraivanja) i vie posebnih hipoteza, koje proizilaze iz zadataka istraiva nja. Potrebno ih je logiki poredati prema zadacima istraivanja. U poglavlju naunog dela Interpretacija rezultata istraivanja, svakoj hipotezi odgovara zasebna celina, po sebno naslovljena. Hipoteze, postavljene pre istraivanja, kojima su proveravane injenice, jih se dolo u istraivanju, nazivaju se radne hipoteze. Ukoliko se o predmetu ne zna mnogo, onda se postavlja nulta hipoteza. Zahtevi koji se postavljaju za su: da se odnose na precmet istraivanja, da su saznaj no vredne, jeziki jasne i ne, da su zasnovane na dotinoj teoriji i da su praktino proverljive. a do ko hipoteze hipoteze konkret

3.3.6. Varijable istraivanja

Empirijsko istraivanje nije mogue izvesti ukoliko kljuni pojmovi nisu defini sani. Za tu potrebu obavlja se i operacionalizacija pojmova. Posebno se moraju operacionalizovati pojmovi koji se odnose na zavisnu varijablu. Posle predoenih hipoteza, i taoci se upoznaju sa varijablama istraivanja, koje se definiu i klasifikuju (opte, po sebne, zavisne, nezavisne, jedna ili vie, njihov meusobni odnos i si.). Klasifikacija va rijabli se izvodi na opte i posebne; zavisne i nezavisne i utvruje njihov meusobni od nos. Potrebno je opisati i nain na koji se manipulie varijablama, to jest objasniti nain upotrebe i varijacije izmeu varijabli. Operacionalnim definicijama se odreuju pojmovi u odnosu na postupke pomou kojih se ti pojmovi mogu meriti (npr. ekoloka kultura deteta se moe definisati kao broj dogaaja u kojima je opaeno da jedno dete naruava ivotni prostor). Operaciona lizacija varijabli je njihova konana konkretizacija. Potrebno je utvrditi i indikatore va rijabli, kao vidljive manifestacije.

Akademsko pisanje

141

Operacionalnim definicijama varijabli odreuje se znaenje i sadraj varijabli, pomou praktinih postupaka koji su neophodne za nastajanje, merenje i identifikovanje predmeta, sa ciljem da se teorijski pojmovi poveu sa praksom. Definie se znaenje va rijable, s obzirom na to kako se meri. Operaciono odreenje predstavlja taksativno na brajanje sadraja, koji su zahvaeni i definisani teorijskim odreenjem pojmova sadra nih u predmetu istraivanja. Razlozi za operacionalizaciju predmeta istraivanja su: (1) to se teorijskim odreenjem ne moe dati eksplicitan odgovor na pitanje ta se istrau je; (2 ) to se proverljive hipoteze mogu izvesti samo na konkretne sadraje predmeta is traivanja; (3) to se operacionalnim odreenjem varijabli istraivanja omoguava egzaktniji pristup i onemoguava proizvoljan izbor sadraja predmeta istraivanja. Svaka operacionalizacija je parcelizacija pojave koja se istrauje. Na primer, nae razumeva nje ekoloke svesti zavisi od postupaka kojima se svest meri.
Operacionalizacija, varijabli Ekoloko znanje se shvata kao dimenzija ekoloke svesti u kojoj je uenik upoznat sa injenicama i generalizacijama o ekolokim pojavama u okviru nastav nih predmeta prirodnih i drutvenih nauka. Izraava se nivoom postignua na testu ekolokih znanja. Ekoloka informisanost se shvata kao dimenzija ekoloke svesti, u kojoj je uenik upoznat sa ekolokim pojavama u ivotnoj sredini. Odnosi se na ekoloku ugroenost, aktivnosti koje doprinose ouvanju ivotne sredine, vrednosti ivotne sredine, norme ponaanja u ivotnoj sredini, kao i na ulogu osnovnih drutvenih inilaca u zatiti i unapreenju ivotne sredine. Izraava se postignuem, na testu ekoloke informisanosti iji rezultati predstavljaju razliite nivoe informisanosti. Ekoloka vrednosna orijentacija je dimenzija ekoloke svesti u kojoj uenik prihvata vrednosti ivotne sredine i vrednosti uenikove linosti, kao subjekta za tite ivotne sredine. Izraava se u nivou u kojem se uenik slae sa tvrdnjama na skali stavova, koje se odnose na vrednosti ekoloke sredine. Zadovoljstvo je dimenzija ekoloke svesti u kojoj su uenici (ne)zadovoljni stanjem neposredne ivotne sredine. Ogleda se u nivou izraenosti emocionalnog odnosa prema stvarima i pojavama ivotne sredine, na skali zadovoljstva. Ide u dva smera: od neutralnog do maksimalnog zadovoljstva i od neutralnog do maksi malnog nezadovoljstva. Spremnost za akciji-, je stepen htenja uenika da uestvuju u aktivnostima za tite ivotne sredine. Izrr.ava se prihvatanjem moguih naina angaovanja u eko lokim situacijama na skalama aktivizacije, iji s k o r o vi predstavljaju razliite ni voe spremnosti uenika da uestvuju u aktivnostima zatite ivotne sredine. Ova varijabla se posmatra kao jednodimenzionalna, unutar koje se pojedinci razlikuju, s obzirom na iskazani intenzitet spremnosti za akciju. Milenko Kundaina (1998): inioci ekolokog vaspitanja i obrazovanja, Uice, _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Uiteljski fakultet.

3.3.7. IMetode i telinike istraivanja

itaoci treba da su upoznati kako je odabrani predmet istraivan. Re je, pre sve ga, o odreenim metodama, tehnikama i instrumentima, odreenim procedurama istra ivanja. Budui da u metodologiji postoji vie metodolokih tekovina nego to je

142

M. Kundaina V. Banur

potrebno u istraivanju konkretnog predmeta i to se u jednom istraivanju moe kori stiti vie metoda, tehnika, instrumenata i procedura, istraiva daje objanjenja uz svako od tih metodolokih pitanja, ali tako da itaocu bude potpuno jasno je istraiva obavio svoje istraivanje. Ne treba u ovom delu rada pisati, na primer, o anketiranju kao anketiranju (kao istraivakoj tehnici) uopte, ve samo o osobenostima anketiranja i upitnika primenjenih u sprovedenom istraivanju. Posebno se opisuje i detaljno obrazla e eksperimentalni nacrt istraivanja, dok to nije sluaj sa korelacijskim i diferencijal nim nacrtom (utvrivanje povezanosti i razlika). Istraiva je taj koji, polazei od oso benosti predmeta, cilja, zadataka, postavljenih hipoteza i varijabli, utvruje koje su mu injenice bile neophodne, pa prema tome reava i sva ostala metodoloka pitanja. Obrazloenje izbora metoda i tehnika istraivanja, koje se vri na osnovu osobe nosti predmeta, cilja, zadataka, hipoteza i varijabli mora biti objektivno, celovito i pre cizno. Izabrane metode i tehnike istraivanja daju odgovor na pitanje kako je prouavan odabrani problem, odnosno kako su pojedine injenice bile sakupljene (anketiranje, skalio-anje, intervjui sanje, testiranje, analiza pedagoke dokumentacije i sociometrijska teh nika). Opis metodolokih postupaka izvodi se po hronolokom redosledu primene. Obrazlae se izbor instrumenata. Navodi poreklo instrumenata (samostalno konstruisani, adaptirani za potrebe projekta, ili preuzeti od drugog autora), relevantni podaci o nji ma (posebno metrijske karakteristike), opisuje sadraj instrumenata i odrednice gde se nalaze u prilogu. Ukoliko je izvedeno probno istraivanje, navode se metrijske karakte ristike instrumenata i njihov nain utvrivanja. Tani i precizni instrumenti obezbeuju valjano i pouzdano merenje. Instrumenti mogu biti prikazani in extenso ili samo opisno (format instrumenta, format stavki, broj stavki). Da bi se itaoci upoznali sa tim kako je prouavan odabrani problem, istraivau je potrebno da poseduje solidno poznavanje metodologije, tj. trebalo je da zna mogu nosti naunog istraivanja i da odabere one metode i postupke koji odgovaraju izabra nom predmetu istraivanja. Opredeljujui se za istraivake metode, tehnike i instru mente, za odreene metodoloke procedure kojima e ce sakupljati neophodne injeni ce, u ovom delu rada se mora rei koje su to injenice, u kom obimu su sakupljene, ka ko su sreene, kojim nainima i na kojim nivoima (statistikim i dr.) su obraene, anali zirane i interpretirane.

3.3.8. Popolacija i uzorak istraivanja

U ovom delu rada istraiva upoznaje itaoce s tim kako je definisao osnovni skup, tj. ciljnu populaciju i uzorak na kome je izvedeno istraivanje (pojmovno, prostor no i vremenski) i to eksplicitno i jasno. Ne treba, na primer, naelno raspravljati o popu laciji i uzorku, ve same o odnosu konkretne populacije i osobenostima uzorka koji je u istraivanju egzistirao. Pri tome se opisuje vrsta uzorka (kvotni, stratifikovani, pregled ni, jedinstveni, sluajni), razlozi opredeljenja za izabrani tip uzorka i kako omoguuje istraivanje postavljenog problema, nain izbora jedinica uzorka, veliina uzorka. Uzo rak je reprezentativan za ciljnu populaciju, ako je odabran sluajno. Struktura uzorka (socijalna, polna, obrazovna i uzrasna) prikazuje se tabelom iz koje se moe sagledati, izraeno u apsolutnim i procentnim frekvencijama. Navodi se eventualno osipanje uzor ka u odnosu na projektovani. Ako je u pitanju longitudinalno istraivanje, opisuju se

A-kademsko pisanje

143

stepen osipanja i razlozi osipanja uzorka. Isto tako, istie se procenat ispitanika koji ni su dali odgovore. Nekada je uzorak odreen okolnostima i samim predmetom istraivanja, npr. u uzorak koga ine uenici sa smetnjama u razvoju ukljueni su ispitanici koji ih posedu ju, ili prigodni uzorci koji su istraivau na raspolaganju. Obrazlae se u kojoj meri utiu na rezultat i koliko smanjuju uverljivost zakljuivanja. Naglaava se da li je u pitanju oda brana, ili prirodno formirana grupa. Iznose se kriterijumi na osnovu kojih su odabrani ispitanici i razlozi za njihovo odabiranje. Poto postoji vie vrsta uzoraka istraivanja, is traiva se mora opredeliti za onu vrstu uzorka (ili vie njih), koja je odgovarajua za oda brani predmet istraivanja. Subjekti, koji su uli u uzorak, nazivaju se ispitanicima. Oni se ispituju (pomou anketa, intervjuisanjem, testovima i sL), da bi se dolo do neophodnih injenica.

3.3.9. Statiftctika metoda

Svrha ovog odeljka je da pomogne itaocima razumevanje primenjenih postupa ka statistike metode. Razlike izmeu istraivaa u pogledu obima korienja statisti kih postupaka u okviru statistike metode, prilino su velike. U tom pogledu, u pedago koj nauci postoje dva stava. Prvi, koji potie od R. Dottrensa, da primena statistike u pedagokim istraivanjima treba da bude ograniena na one statistike postupke koji treba da su, uz krau informaciju, dostupni i razumljivi svakom nastavniku praktiaru i drugi stav, koji potie od G. Mialareta, da u pedagokoj nauci treba primenjivati sve postojee statistike postupke, jx)mou kojih se moe doi do korisnih rezultata istrai vanja, bez obzira na njihovu sloenost. U praksi izvoenja pedagokog istraivanja, u vei sa primenom statistike meto de, prisutne su dve krajnosti: prva njeno osporavanje i druga njeno fetiiziranje. Ne gativni stavovi prema primeni statistike metode u istraivanjima nauka o obrazovanja prisutni su jo od pre pola veka. Na razloge male primene statistike u pedagokim istra ivanjima ukazivao Je Vladimir Mui (1958). To su: (1) raniji uticaj nemake ideali da se kvantitativnim me stike pedagogije i (2 ) uticaj ranijih stavova ruskih pedagoga todama pedagogija biologizuje i dehumanizuje; da se zanemaruje kvalitativna strana pe dagokih pojava; da neki problemi pedagogije nisu dostupni kvantitativnoj obradi; da se primenom srednjih vrednosti, na grupama konkretnih ispitanika, polazi od nekih zami ljenih, irealnih veliina, na osnovu kojih se ostvaruje pedagoki proces njihovog indi vidualnog razvoja. Pojava fetiiziranja statistike metode ogleda se u insistiranju na njenoj primeni u svim podrujima pedagoke nauke, to naravno nije mogue zbog same prirode peda gokih pojava, zatim na isticanju stava da statistika obrada garantuje naunu vrednost podataka, to je neprihvatljivo, jer se i netani i izmiljeni podaci mogu statistiki obra ivati. Takvi istraivai sve ono do ega dou u empirijskom istraivanju pretvaraju u brojeve i uz pomo raunara dolaze do obimnih tabela primarnih podataka, za koje ne mogu kazati ta pedagoki znae. Takvi rezultati su daleko od kvalitativne analize, koja je neophodan uslov interpretacije rezultata u primeni statistike metode. U odeljku Statistika metoda obrazlae se opti nacrt analize podataka. Sama obrada podataka treba da poslui cilju istraivanja. itaoci se upoznaju sa nainom

144

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

M. Kundaina V. Banur

statistike obrade podataka do kojih se u istraivanju dolo, primenjenim postupcima

i merama deskriptivne statistike i statistike zakljuivanja. Potrebno je itaoce upoznati kako su, po istraivakim zadacima i hipotezama, prikupljene injenice bile sreene, kojim nainom i na kojim statistikim nivoima su bile obraene, analizirane i inter pretirane. Uz statistike formule potrebna su objanjenja za sve statistike mere i postupke. Iznoenje svih bitnih elemenata statistike metode pomae itaocu praenje toka istrai vanja. IVIeutim, iznoenje potpunije statistike aparature, primenjene u obradi statisti kih podataka, nekad nije opravdano jer moe da zaplai itaoce. Standardne statistike postupke nije potrebno detaljno opisivati, dok je za postupke koji se retko primenjuju potrebno itaoce uputiti na dodatnu literaturu u podnonim napomenama. Potrebno je opisati svrhu korienja statistikih mera, odnosno statistikih testova zakljuivanja, (npr. t-test je upotrebljen za objanjenje statistike znaajnosti razlike dve statistike mere). Izbor statistikih postupaka za konkretni istraivaki problem, u delatnosti vaspi tanja i obrazovanja, zavisi: od sadraja i prirode pedagoke pojave, od toga kakvi su po daci i koliki broj se moe prikupiti, od vrste skale sa koje potiu podaci, od vrste obe leja statistikih jedinica i od oblika raspodele frekvencija. itaoce treba upoznati sa i njenicom koji su postupci obrade i analize podataka najprikladniji za pojedine vrste po dataka i pojedina istraivaka pitanja.

3.3.10. Organizacija istraivanja

c *

Odeljak Organizacija istraivanja opisuje proceduru kojom je obavljeno istrai vanje. Treba da prui odgovor itaocu ta je i na koji nain raeno, zato je istraiva preduzeo takvo istraivanje i kakve je rezultate pri tome oekivao, te da iznese i sva konkretizovana organizaciona i tehnika pitanja, vezana za istraivanje odabranog pred meta. Opis postupka tee hronoloki. Re je o organizacionim, kadrovskim, materijalno-finansijskim i vremenskim uslovima izvedenog istraivanja. Posebno se razrauje kako je izgledala organizacija rada na terenu i kakva je bila uloga ispitivaa. Obim opi sa organizacije istraivanja zavisi od vrste istraivanja.
Organizaciona pitanja se odnose na davanje odgovora: kako je izabran uzorak,

kako je organizovano sakupljanje injenica svakim predvienim instrumentom, ko je vrio sakupljanje injen-ca i kojih zahteva se pri tome morao pridravati, ko je i kako izvrio sreivanje i prvu obradu sakupljenih injenica itd.; re je i o brojnim organizaciono-tehnikim pitanjima, koja se moraju predoiti itaocu, da bi se sagledalo kako se is traivanje odvijalo. Potrebno je da se konstatuje da li je istraivanje realizovano kako je zamiljeno (npr. od toga kako su instrumenti slati pomonim istraivaima, do toga ka ko su ih oni vraali sa sreenim podacima prema predvienim zahtevima, odnosno ne sreujui injenice, ako je tako bilo predvieno). itav niz organizacionih pitanja koji je bio vezan je za obrada sakupljenih injenica (korienje kompjuterske i druge tehno logije), italac treba da upozna.
Kadrovska pitanja se odnose na utvrivanje nosioca celog istraivanja (pojedinca, tima, institucije), njegovih prava i obaveza, preko nosilaca pojedinih aspekata istraivanja (koje odgovoran za sakupljanje i obradu odreene vrste injenica, a time i za instrumente

Akademsko pisanje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 14-5

kojima se one sakupljaju, ko je odgovoran za pripremu kog dela izvetaja o istraivanju i si.) angaovanja pomonih istraivaa, saradnika na terenu (njihov broj, struni profil, programi pripreme, nagraivanje za uee i pomo u istraivanju i sL)Adaterijalno-finansijska pitanja se odnose na sledee: koji uslovi i koliko materi

jalnih sredstava je bilo potrebno za obavljanje istraivanja, ko ih je obezbedio (da li je postojao poruilac istraivanja), u kojim iznosima, u kojim vremenskim periodima, ko liko od tih sredstava je bilo predvieno za obezbeenje uslova za istraivanje, a koliko za nagrade uesnicima istraivanja i si.
Kalendar istraivanja obuhvata: opti vremenski okvir u kome je realizovano is

traivanje, ukupno trajanje i trajanje svake pojedine istraivake aktivnosti, konkretno vremensko odreenje svake istraivake radnje (na primer, kada i koliko je vremenski trajalo sakupljanje injenica i korienje pojedinih instrumenata, da li je to izvoeno istovremeno na elom uzorku ili sukcesivno i sL), koliko su vremenski bili angaovani pomoni istraivai, koliko je vremena bilo potrebno za obradu podataka i za pisanje iz vetaja, da li je odrana rasprava o izvetaj u istraivanja. Potrebno je opisati usiove u kojima je sprovedeno istraivanje, datum i vreme sprovedenog istraivanja, situacije u kojima je vreno. Bitno je opisati uputstva koja su data ispitanicima, eksperimentalni ugao (manipulaciju nizom varijabli), kako je merena zavisna varijabla, kako je sprovedeno anketiranje. Ovaj deo ne zahteva manje panje i brige od prethodnih delova ovog odeljka. On je predstavljao osnovu za uspeno izvoe nje istraivanja. Iz ovog opisa je potrebno omoguiti itaocu da sagleda da se istraiva nje nije odvijalo haotino i neorganizovano i da zbog toga ne mogu biti dovedeni u pita nje njegovi rezultati, d aje dobra istraivaeva zamisao obezbedila i dobro ostvarivanje. 3.3.11. Metodoloke tekoe u istraivanju U svakom sprovedenom istraivanju postoje ogranienja i nedostaci. Iz tih razlo ga potrebno je komentarisati inioce koji su mogli ugroziti validnost istraivanja i po dataka i dati predloge kako bi trebalo popraviti istraivanje. Iznose se postupci kako je reen problem nedostajuih podataka (ukljuivanje samo celovito ispunjenih anketnih upitnika, obrada na svim dostupnim podacima, zamenjivanje nedostajuih podataka srednjim vrednostima, uz obrazloenje zato se tako postupilo). U ovom delu rada po trebno je ukazati na slabosti provedenog istraivanja, ukazati na nedostatke koji ugro avaju valjanost zakljuaka (nereprezentativnost uzorka istraivanja, nedovoljna i nea dekvatna pokrivenost istraivakog problema memim instrumentima, nedostaci stati stike obrade i si.), opisati nain kako su tekoe otklonjene i reene, ukazati na ograni enost dobijenih rezultata i ogranienost studije. Potrebno je dati smemice kako bi se istraivanje moglo unaprediti u metodolokom pogledu, kakav bi smer dalja istraiva nja trebalo da zauzmu, ta je proputeno, ta bi se moglo popraviti i kakve rezultate u tom sluaju oekujemo. Potrebno je detaljno sagledati pisanje poglavlja Metodoloke osnove istraiva nja, iz razloga to dosta istraivaa ovaj deo naune monografije ili naunog lanka proiruje optim raspravama o nekim metodolokim pitanjima, pogreno smatrajui da time njihovo delo postaje naunije, ozbiljnije i si., poto im izgleda kratak u od nosu na ostale delove monografije, odnosno lanka o istraivanju.

146

IV I. Kundaina V. Banur

3.4. ANALIZA I INTERPRETACIJA REZULTATA

Trei deo monografskog dela i naunog lanka ini odeljak koji se odnosi na sa optavanje i raspravu o rezultatima istraivanja. On se sastoji iz dve celine, prve, koja iznosi rezultate istraivanja i druge, u kojoj se rezultati interpretiraju, izvodi diskusija. Interpretacija, prema Louis Cohenu i sar. (2007), zahteva i trai kreativnost i visoke standarde objektivne i sistemske analize i sve informacije za razumevanje. Doji kae: Kapitalna je pogreka teoretisati pre no to se imaju podaci. U interpretaciji rezultata istraivanja polazi se od dve naune paradigme: para digme objanjavanja i paradigme razumevanja, ija su tumaenja i gledita razliita. Termin ,,paradigma vezuje se za ime T. Kuna, koji je u svojoj studiji ,,Struktura nau ne revolucije (1962), koristio ovaj termin. Re ,,paradigma je grkog porekla i koristi se u smislu znaenja za ,,izlaganje jednog pored drugog. U nekim kontekstima koristi se kao ,,primer. Sam Kun ju je koristio u vie znaenja. Kod Kuna je identifikovano oko desetak znaenja pojma paradigma. Sa stanovita obrazovanja, neki autori defini u paradigmu kao ,,model, uzor ili emu. Paradigme nisu teorije. One su vie nain mi ljenja ili obrasci za istraivanja, kojima se, kad se primene, moe doi do teorije. Pre ma shvatanju Husena, paradigme odreuju naune pristupe i proceduru. Javljaju se i slue kao primeri novim generacijama naunika, sve dotle dok ih oni ne odbace.
Paradigma objanjavanja nauna paradigma, od koje se u istraivanju polazi u pravcu utvrivanja to tanije uzrono-posledine veze pojava. Naziva se i kvantitativna paradigma. U analizi podataka teite je na kvantitativnim aspektima, tj. na numerikim obelejima pojave. Stvarne injenice se nastoje utvrditi empirijsko-analitikim postup cima. Zahteva kritinost i egzaktnost. Sa nomotetikom svrhom, utvruju se stalni od nosi dve ili vie pojava, izraenih u vidu zakona. U prikupljanju podataka primenjuju se to egzaktnija merenja, p aje prisutna vea optruzivnost primenjenih istraivakih tehni ka. Vea je usmerenost na rezultate vaspitno-obrazovnog procesa, nego na sam proces. U ovom pristupu, pojave se posmatraju partikul ari stiki, tj. praenjem pojedinanih aspekata. Osnovno opredeljenje je na objektivnom prouavanju pojava. Paradigma razMmevanja je nauna paradigma, koja zahteva produbljeno shvata nje istraivakih pojava. Naziva se kvalitativna ili interpretativna paradigma. Naglasak je na kvalitativnim aspektima, hermeneutikoj analizi kao fenomenolokom pristupu u istraivanju pojava. Teite je u prikupljanju podataka na atributivnim obelejima ispitanika. Pomou logikih misaonih procesa utvruju se osnovna kvalitativna svoj stva, veze, sutine, faktori, uslovi, uzroci i klasifikacije o kvantitativnoj datosti proua vane pedagoke pojave, varijable. Pri tome se, uporeivanjem i konfrontacijom, nastoji doi do uzronih, funkcionalnih i drugih deterministikih objanjenja, meusobnih veza i odnosa meu iniocima pojave, kao i o nastanku, razvoju, uzrocima i posledicama. Pod kvalitativnom analizom se podrazumeva i korienje hermeneutikih, introspektivnih i interventno-opservacionih postupaka kao oblika analize. Svrha istraivanja je idiografska, po kojoj je pojedinac predmet istraivanja. Ima za cilj, suprotno normativnom aspektu koji je imala u kvantitativnim istraivanjima, da izrazi brigu za individuu. U prikupljanju podataka primenjuju se to prirodnije tehnike uz odgovarajuu socijalnu komunikaciju istraivaa sa ispitanicima. Panja se usmerava vie na vaspitno-obrazovni proces, nego na rezultate tog procesa. Pojava se posmatra u svojoj celovitosti, gde do izraaja vie dolaze subjektivni momenti.

Akademsko pisanje

147

U interpretaciji rezultata istraivanja u naunom delu polazi se od saznanja; ko su potencijalni korisnici, (akademska javnost, profesionalna javnost, nestruna javnost), o kojoj vrsti istraivanja se radi i o kojoj vrsti podataka je re. U interpretaciji mora da postoji komplementarnost kvantitativnih i kvalitativnih rezultata. Smatra se da kvalita tivni postupci mogu da pomognu da se zatvore praznine u objanjenjima, kod kojih se statistiki sklopovi objanjavaju dodatnim ex-post pretpostavkama, dok kvantitativni postupci mogu da pokau nadindividualne strukturne sklopove, kojih individue nisu svesne, te se individualnim intervjuima gotovo i ne mogu utvrditi. I u jednom i u dru gom sluaju postupci interpretacije se dopunjavaju i pruaju obuhvatnu sliku predmeta koji se ispituje. Preduslov za ovu komplementarnost je da postoji teorijski okvir, u ko me se pojedinani rezultati mogu smisleno povezati. Odeljak Interpretacija rezultata istraivanja strukturira se tako da se rezultati i diskusija rezultata i preporuke prikazuju odvojeno. Takvom organizacijom se obezbe uje pregledan, logiki sistematizovan i objektivan odgovor na sva pitanja postavljena u istraivanju. Tekst odeljka se pie u prolom vremenu. Najprikladnije je da se sama struktura saoptavanja i rasprava o podacima i rezultatima istraivanja u naunim rado vima (monografijama, lancima, saoptenjima) organizuje prema zadacima, hipotezama i varijablama i problemima istraivanja. Preporuuje se da se podnaslovi poglavlja Interpretacija rezultata istraivanja organizuju po zadacima istraivanja i time obezbe di progresivno reavanje problema, potkrepljivanje, obrazlaganje i dokazivanje postavljenih hipoteza. Nije dobro, na primer, obraivati instrument po instrument (ako je korieno, na primer, vie anketnih upitnika, onda jedan anketni upitnik za drugim i si.), ve se injenice obavezno moraju grupisati po problemima. Izlae se, objanjava, analizira i kritiki ocenjuje problem po problem, a injenice do kojih se dolo slue kao argumentacija za te probleme. U analizi i oceni dobijenih rezultata mora se oslanjati i pozivati na ono to je izloeno u prvom delu izvetaja o istraivanju. U raspravi se prepliu teorijske osnove, metodologija istraivanja i rezultati istraivanja. Svi rezultati vlastitog istraivanja prikazuju se objektivno i realno, bez preuvelia vanja, da njihova evaluacija bude nepristrasna. Prikazuju se i negativni rezultati dobijeni istraivanjem. U rad se ne unose podaci koji ne doprinose razumljivosti napisanog. Dobijeni rezultati se moraju uporeivati sa rezultatima drugih istraivaa, bilo da su sa njima isti, bilo da su razliiti. Autor treba da istakne u emu se njegovo istraivanje razlikuje od prethodnih. U svim tim sluajevima, istraiva je duan da nae objanjenje za svoje re zultate, da pokua da utvrdi razloge razlikama u rezultatima istraivanja, u odnosu na dru ge istraivae. Da bi se dobile informacije o istraivakim skupovima ili uzorcima istraivanja, potrebno je postupcima posmatranja ili eksperimenta, konkretnije merenjem ili prebro javanjem, evidentiranjem ili klasifikacijom, na jedinicama istraivanja pojedinano registrovati modalitete pripadajuih varijabli. Tim postupcima se dobijaju mnogobrojne vrednosti koje se zovu podaci. U istraivanju vaspitno-obrazovnih pojava, podacima se smatraju injenice ili zapaanja opservirana od strane istraivaa i zapisana u vidu; bro jeva, rei, simbola, znakova i zvunih ili vizuelnih zapisa. Rezultati istraivanja se izvode iz prikupljenih, sreenih i obraenih podataka. Oblici iskazivanja podataka u naunim radovima zavise od; vrste podataka i njihovih obeleja; primenjenih statistikih postupaka i metodoloke obrazovanosti potencijalnih korisnika. Podaci istraivanja i iz njih izvedeni rezultati mogu se iskazati na razliite

148

M. Kundaina V. Banur

naine: brojano, tabelarno, u vidu statistikih mera, grafiki, tekstualno i kombinova no. Potrebno je proceniti najbolji nain njihovog predstavljanja. Podaci se najee po javljuju u brojanoj formi. Meutim, sami podaci, bez metodolokih objanjenja, ne is kazuju naune informacije. Zato se podaci dobijeni istraivanjem opisuju i analiziraju, pri emu daju informacije o merama fenomena i vrednostima veliina koje se istrauju. Prikazivanje podataka sledi logiku postavljenih zadataka istraivanja. Prikazuju se kljuni rezultati istraivanja. U procesu prezentiranja, podaci moraju biti iskazani ,ja sn o tako da nema sum nje na ta se odnose; precizno tako da iskljuuju svaku proizvoljnost znaenja; iscrp no bez neopravdanog odbacivanja ili saimanja; logino tako da imaju prirodan red svojstava i logian redosled pojmova; kondenzovano tako da sadre samo podatke po trebne za razumevanje pojave na koju se odnose; pregledno tako da ih je lako uoava ti i pratiti razume vati; konvencionalno tako da se koriste uobiajeni, irem krugu po znati termini i iskazi (Milosavljevi i Radosavljevi 2006: 613). Prema obelejima koja izraavaju svojstva statistikih jedinica, podaci mogu biti: (1) numeriki i (2) atributivni. Numeriki podaci predstavljaju vrednosti numerikih va rijabli jedinica koje pripadaju istraivakom skupu. Mogu se dobiti merenjem, prebroja vanjem i rangiranjem istraivakih jedinica po nekoj varijabli. Atributivni podaci pred stavljaju vrednosti atributi vnih varijabli. Kod numerikih varijabli, podaci pokazuju u kojem je stepenu merena varijabla prisutna kod uzorka istraivakih jedinica. Podacima se izraavaju utvreni modaliteti varijabli jedinica istraivakog skupa. Budui da su varijable istraivakih jedinica promenljive, prikupljeni podaci izraavaju promenljivost. To znai daje osnovna karakteristika podatka varijabilnost. Iz tog razloga, u analizi istraivanih pojava mora se raspolagati dovoljnim brojem podataka. Do podataka se dolazi na temelju postavljenog cilja istraivanja i utvrenog plana prikupljanja. Da bi odreene podatke mogli smatrati metodoloki valjanim, potrebno je ispuni ti odreene usiove: da su prikupljeni prema planu posmatranja ili merenja, da su varija bilni, da ih ima dovoljno. Da bi podaci dobijeni istraivanjem bili jednoznani i svako me jasni, treba potovati neke osnovne preporuke. Adekvatne informacije o merenjima treba da su dostupne. Iz navedenih razloga, postoji potreba da svaki empirijski nauni rad u istraivanju vaspitno-obrazovnih pojava sadri, pored ostalog, saoptavanje, interpretaciju i raspravu o rezultatima istraivanja i zakljuivanje. Na osnovu obraenih podataka vri se njihova analiza, zatim sinteza i uoptavanje, a potom se formuliu zakljuci obavljenog prouava nja i istraivanja. U tom smislu izlau se, objanjavaju, analiziraju i kritiki ocenjuju pro blemi, pri emu podaci do kojih se dolazi istraivanjem slue kao argumentacija. U analizi i oceni dobijenih rezultata istraiva se mora oslanjati i pozivati na ono to je izloeno u teorijskom pristupu problemu. Dobijeni rezultati se uporeuju sa rezul tatima drugih istraivaa, bilo da su sa njima isti, bilo da su razliiti. U svim tim slua jevima, istraiva je duan da nae objanjenje za svoje rezultate, da pokua da utvrdi razloge u razlikama rezultata istraivanja, u odnosu na druge istraivae. Nakon analizi ranja svakog problema (kvantitativno i kvalitativno), formulie se odreeni zakljuak, za taj deo rezultata istraivanja. Na kraju analize svih problema relevantnih za problem is traivanja, za sve njih se izvode i formuliu zakljuci i odgovori na pitanje zato je to tako. Od predmeta istraivanja i istraivaeve zamisli zavisi koliko e i kakvih podna slova u okviru naunog rada biti u funkciji interpretacije rezultata.

Akademsko pisanje

149

3.4.1. Brojano iskazivanje rezultata istraivanja

Podaci dobijeni istraivanjem mogu biti obraeni numeriki i verbalno. S obzi rom na izvor, brojani podaci istraivanja mogu biti: (1) primarni i (2) sekundarni. Pri m am i podaci su oni koji se prikupljaju u skladu s ciljem istraivanja i planom priku pljanja. Poetni podaci su na nivou apsolutnih i relativnih frekvencija. Ukoliko su podaci u nekom istraivanju prikupljeni neposrednim postupkom i is kazani u svom originalnom obliku kao nesreeni, neklasifikovani, nesaeti, nazivaju se osnovnim ili sirovim podacima. Kao takvi, predstavljaju primame podatke. Prikazuju se samo glavni i reprezentativni rezultati. Po pravilu, saoptavaju se samo radi sagledava nja opteg trenda pojave, ali ne sa tolikom tanou i preciznou. Da bi se iskazali, moraju se numerikom transformacijom, pomou pretpostavljenih modela i odgovaraju eg matematiko-logikog aparata pretvoriti u konane, standardizovane, izvedene re zultate. Organizo vanj em, objanjavanjem i tumaenjem dobijaju smisao. Tek kao takvi upotrebljivi su za interpretaciju. ,,Njih ne treba pripremiti tako, da se pokau rezultati, ve tako da se probranim podacima obrazloe teorije (Silobri 2003: 67). Interpretaci ja se temelji na samim podacima, trae se rezultati koji podupiru izvornu hipotezu, to utie na dubinu interpretacije i potkrepljuje osnovne ideje naiinog rada.
Sekundarni podaci su lako dostupni; ima ih mnogo; ve su prikupljeni u odree nu svrhu; ne pruaju sve informacije potrebne za istraivanje, ali se mogu koristiti u naune svrhe.

Prema nivou merenja, brojani podaci mogu biti: (1) nominalni, (2 ) ordinalni, (3) intervalni i (4) podaci odnosa. Ova pdela klasifikuje brojane podatke prema slo enosti informacije koje nose i prema mogunosti primene statistikih postupaka. Nomi nalni podaci mogu biti klasifikovani samo na odreeni broj i tip modaliteta nekog obeleja. Ordinalni podaci omoguuju uspostavljanje hijerarhije modaliteta ordinalne varijable. Hijerarhija nije kvantitativno precizna. Pored osobina koje poseduju nominal ni podaci, atributivni podaci imaju karakteristiku da su modaliteti varija.bli poredani od reenim redosledom. Intervalni podaci omoguavaju da se izmeu modaliteta varijabli odredi tana distanca. Ukljuuju sve osobine prethodna dva nivoa podata.ka. Ovi podaci su meusobno iskljuivi, imaju sveobuhvatnu klasifikaciju i hijerarhiju. U istraivanji ma pojava i fenomena u oblasti vaspitanja i obrazovanja najvie se koristi ova vrsta po dataka. Podaci odnosa daju informacije o odnosima, proporcijama, k a o i o odsutnosti varijabli na jedinicama istraivanja. Za obradu i analizu prikupljenih podataka potrebno je znati: sa k o je g nivoa merenja potiu, vrstu raspodele, kontinuiranost raspodele, valjanost, p o u zd a n o st, preciznost i linearnost povezanosti.
Kvantitet (lat. quantus koliki) osobina obeleja statistike jedinice koja predstavlja njenu brojnu odreenost, koliinu, veliinu i intenzitet n jen ih kvaliteta. Izraava se u memim jedinicama. Kvantitativni podaci se razlikuju n a osnovu brojne vrednosti merenog obeleja. Po toj kvantitativnoj vrednosti se klasifikuju (grupiu, kategorizuju). Kvantitativna klasifikacija je proces kojim se grupiu (kategorizuju) kvantitativ

ne vrednosti. Primenjuje se na kvantitativne podatke dobijene na n e k o m homogenom kvalitativnom obeleju. Pojave u dmtvenim naukama se najee isk azuju u vidu jed-

150

M. Kundaina V. Banur

nog broja koji predstavlja neku zbirnu osobinu obeleja koje je mereno (znanje, infor misanost, inteligencija, stavovi, vrednosna orijentacija, motivisanost). Broj postignutih bodova na testu ili skalna vrednost na skali ocenjivanja naziva se rezultat ili skor (engl. score = rezultat, ocena). Rezultat, za razliku od boda, izraava zbirnu vrednost ili meru u vidu brojanog izraza, koja se pridaje za neki poseban fenomen. Rezultat moe pred stavljati razliite mere: testovske skorove, procene latentnih varijabli, kolske ocene, procene rezultata vaspitno-obrazovnog rada i si. Rezultat na prijemnom ispitu, pri upisu na fakultet, je zbir svih rezultata na svim varijablama (obelejima), koje se vrednuju (opti uspeh u srednjoj koli, rezultat na testu informisanosti i rezultat na testu znanja iz predmeta znaajnog za struku). Brojani rezultati istraivanja su diskontinuirane veliine koje se iskazuju, pa i u sluaju kada izraavaju kontinuiranu varijablu. Rezultat oznaava poloaj podatka, njegov kvalitet ili njegov kvantitet na nekoj dimenziji ili skali. IVIeutim, vrednost rezultata nije uvek jednaka na raznim mestima iste skale. 2 ^to je potrebno poznavati relativno mesto re zultata na skali, odnosno u skupu podataka. Brojano iskazivanje podataka ini grupu postupaka koja poinje definisanjem dobijene raspodele frekvencija. Statistika metoda nudi razne veliine i postupke za is kazivanje rezultata. U tom smislu, vano je prethodno u projektu istraivanja utvrditi ta je potrebno da se zna o osnovnom skupu da bi se dnela valjana odluka o problemu koji se istrauje i o nainu iskazivanja podataka. Brojano iskazivanje podataka obuhvata prikazivanje podataka pomou mera prebrojavanja (apsolutnih i relativnih frekvencija) i pomou statistikih serija. Relativ ne frekvencije u brojanom iskazivanju podataka olakavaju donoenje zakljuaka o strukturi istraivakih jedinica po posmatranim modalitetima varijable istraivanog sku pa. Odrednice prilino, gotovo svi, vrlo malo ne koriste se nikada samostalno, ve uz jednoznano brojano odreenje. Brojani podaci mogu biti predstavljeni pojedinano po obelejima, zdrueni u grupe ili kombinovano. Mogu biti saopteni za svako testovsko pitanje posebno, za sva ku tvrdnju posebno, ili za ceo test, ili skalu u celini. Time se mogu uoiti karakteristike pojedinih grupa ispitanika. Grupisanje podataka u serije osigurava saimanje veeg broja podataka u manji broj. Time se itaocu pokazuje kako su varijable rasporeene iz meu jedinica skupa i skup se opisuje s obzirom na karakteristike koje poseduje. Tako se dobija utisak o prirodi rasporeivanja podataka i lake se uoavaju karakteristike po jave koja se istrauje. Statistike serije nastaju grupisanjem podataka po modalitetima varijabli istrai vakih jedinica, da bi se moglo tano utvrditi koliko ih ima u svakoj grupi. Na taj nain se dobija raspodela (distribucija) jedinica istraivanja, prema uestalosti pojavljivanja (frekvenciji) u svakom modalitetu. U istraivanju pojava u vaspitanju i obrazovanju podaci prikupljeni empirijskim putem mogu se iskazati: ( 1 ) prema vrsti varijabli istraivakih jedinica u jednom skupu i (2) prema tome ta pokazuju. Prema tom kriterijumu, serije podataka mogu biti: (1) se rije strukture: a) numerike i b) atributivne; 2) vremenske serije; (3) prostome (geograf ske) serije. Pomou serija podataka mogu se iskazivati oblik, karakteristike i struktura raspodele frekvencija posmatrane varijable na uzorku istraivanja. Memi podaci u naunim radovima se iskazuju nazivom ili oznakom veliine, brojanim iznosom, te nazivom ili znakom meme jedinice. U brojanom nainu navo

Akademsko pisanje

151

enja podataka primenjuju se uglavnom znakovi veliina i znakovi jedinica, brojevi i matematiki znakovi. Pri tom se koriste: slova latinske abecede i grkog alfabeta, arap ske brojke, znakovi interpunkcije. Budui da u okviru statistike metode postoji veliki broj simbola, nije postignuta jedinstvenost i standardizovanost u korienju. To oteava savlaivanje statistikih postupaka i zbunjuje itaoce.

3.4.2. Tabelarno iskazivanje rezultata istraivanja

Podaci dobijeni istraivanjem esto se organizuju i prikazuju tabelama, ime se olakava uporeivanje, obezbeuje kompaktno i pregledno prikazivanje, posebno kada ima mnogo podataka. Za podatke prikupljene sa vie instrumenata i sa vie eksperimen talnih grupa potrebne su tabele. U tabele se u meusobni odnos stavljaju prethodno gru pisani podaci brojanog i slovnog oblika, u izrazima veliina izraenih u apsolutnim vrednostima, prema odreenim pravilima, sa svrhom da se korisnicima olaka uporei vanje. Zbog preglednosti imaju prednosti u odnosu na deskriptivni nain predoavanja rezultata istraivanja. Na izbor podataka koji se ele prikazati tabelama utie vanost koju imaju i zahtev da su dobijeni na reprezentativnom uzorku istraivanja. Prostomo-grafiki ureenu tabelu ine: (1) mrea, (2) identifikacioni elementi i (3) izvorni podaci. Pri organizaciji i uspostavljanju oblika tabele, sastavlja treba da ima u vidu cilj istraivanja, u okviru kojeg je izvrena statistika obrada podataka. Mrea tabele je pravougaonog ili kvadratnog oblika, koju ini sistem horizontalnih i vertikalnih linija, koje zatvaraju polja (elije, rubrike), rasporeena u redove i kolone (stupce), a u koja se unose numeriki podaci i znaci. To znai da su osnovni elementi ta bele: redovi, postavljeni vodoravno i kolone (stupci), postavljene vertikalno. U statistikoj tabeli posebno se izdvajaju: zaglavlje (tekstualno objanjenje za podatke u kolonama), pretkolona (tekstualno objanjenje za podatke u redovima), zbirni red (zbir podataka po kolonama, 2 1 kolona) i zbirna kolona (zbir podataka po redovima, S redova). Pretkolona i zaglavlje tabele slue za unoenje: ( 1 ) modaliteta (oblika) obeleja, (2 ) vremenskih inter vala i (3) geografskih podruja, i to u kratkom, jasnom i nedvosmislenom obliku, to zavi si od vrste statistike serije. Radi preglednosti podataka u tabeli, debljim linijama odvajaju se: zaglavlje, pretkolona, zbirna kolona i zbirni red.

152

M. Kundaina V. Banur

Ako se tabela sastoji od vie kolona, potrebno ih je numerisati. U tom sluaju, u sastavni deo zaglavlja ulazi jedan ui red, u kojem se kolone tabele oznaavaju brojevi ma i to: pretkolona nulom, a kolone brojevima od 1 pa dalje. Brojevi u tom redu treba po formi da se razlikuju od brojeva u samoj tabeli. U nekim tabelama, kada je to potreb no, u posebnom redu ispod zaglavlja navode se simboli za veliine u kolonama koje se pojavljuju u objanjenjima, tj. u tekstu, ili se primenjuju u statistikim formulama. Zbog preglednosti, tabela mora imati ogranien broj redova (najvie do pet est) i kolona (do sedam), koje moraju biti u skladnom odnosu, to se odraava na njen estetski izgled. U pretkolonu tabele uglavnom se unose elementi statistikog skupa, a u zaglavlje tabele, obeleja koja blie odreuju sve elemente tog skupa. Oznake u zagla vlju i pretkoloni tabele se ne mogu pisati skraeno, ve moraju biti precizne i jasne. Izu zetak su simboli za frekvenciju (f), broj ispitanika (n), procenat (% > ) i neki drugi stan dardizovani simboli. Nije potrebno tekst u zaglavlju i pretkoloni isticati boldom ili itali kom, niti ga seniti. Raspored i sadraj redova i kolona kod statistikih tabela treba da je logian i d a je u sadrajnoj vezi sa pojavom i obelejem koje se prikazuje. Taj raspo red se ne menja, ako se u tabelama pojavljuju iste grupe, jer se time obezbeuje prae nje sleda misli kroz tekst i tabele. Brojevi u kolonama tabele se unose u polja, jedan ispod drugog, prema decimal noj zapeti, oznakama i si. Pojedini brojevi se mogu isticati boldom i italikom, uko liko su teorijski i empirijski interesantni za problem istraivanja. Pojedini redovi ili ko lone tabele mogu se isticati senenjem i bojenjem. Veliina slova i numerikih oznaka utie na veliinu tabele. T J tabele ne treba unositi nepotrebne podatke, npr. rezultate pojedinih raunanja, ni ti kolone sa podacima koji se meusobno ne razlikuju. Numerika obeleja se unose u ta belu po modalitetima, tako, ukoliko je to mogue, da rastu u pretkoloni odozgo na dole, a u zaglavlju s leve na desnu stranu (npr. malo, osrednje, mnogo). TJobiajeno je da se prvo navode kontrolne i normalne vrednosti, u prvoj koloni ili prvom redu, radi poredenja osta lih podataka. T J sluaju kad neki modalitet statistikog obeleja nema svoju vrednost, po lje tabele se popunjava odgovarajuim znakom. Sva mesta u statistikoj tabeli moraju biti popunjena tekstom, brojevima ili znacima. Ni jedno polje ne moe ostati prazno. Tabela 3.2. Znaci za popunjavanje tabela Znaci 0 ,0 0 ,0 0

...
(6 8

0
543)

(8 6 )? / 124*

Znaenje Nema pojave, npr. nema uenika sa promatranim obelejem. Podatak manji od 0,5 date jedinice mere. Podatak koji je manji od 0,05 jedinice mere. Pojave ima, ali se ne raspolae se podatkom. ^Nepotpun ili nedovoljno pouzdan podatak. : Polje u koje se ne unose podaci (obino kad ih i ne moe biti). Prosena vrednost. Da se u podnonoj napomeni pod istim brojem daje objanjenje za taj oznaeni podatak. Obuhvaen podatkom u pravcu strelice. Neproveren podatak. ^ Prisutnost obeleja statistike jedinice u elaboracijskoj tabeli. Ispravljen podatak.

Akademsko pisanje

153

Tabela treba da bude: (1) jasna i razumljiva, (2) potpuna, (3) pregledna, (4) do voljno informativna i (5) tehniki pravilno uraena. Podaci u tabelama organizuju se smisleno. Time se na koncizan, pregledan i logian nain predstavljaju podaci, to omo guava jasan uvid u injenice i sagledavanje njihovih karakteristika. Redovi tabeliranih pregleda su obino bez proreda. U pojedinim sluajevima primenjuju se i tabele bez polja. Neke imaju, a neke ne maju vertikalne linije koje razdvajaju kolone, nemaju ogranienu levu i desnu marginu ta bele, a od horizontalnih linija unose se samo one koje oznaavaju zaglavlje i zbirni red. T J takvim tabelama, podaci u kolonama se upisuju tako da se posle svakog petog reda odo zgo na dole ostavlja prazan prostor. Kada je to potrebno brojevi u tabeli se daju u skrae nom obliku, to je potrebno naglasiti na gornjoj ivici, desno (npr. izraeno u hiljadama). Redakcije asopisa propisuju standardni oblik tabela, nain oznaavanja kolona i memih jedinica, simbole koji pozivaju na legendu, organizaciju celokupnog teksta, u jednom ili dva stupca. Budui da redakcije zahtevaju pripremljene tekstove radova, pa i tabele, to je u njihovoj pripremi potrebno ostvariti uvid u sam asopis, kako bi se pripre mila valjana struktura stranica, pa i konstruisale valjane tabele. Tabele sadre dodatna uputstva, legende i izvore, neophodne za pravilnu inter pretaciju podataka. Omoguuju dovoenje vie grupa svojstava obeleja istih jedinica istraivanja u meusobnu vezu. TJkrtene tabele sadre zajedniki raspored distribucija dveju varijabli. Takve su korelacione i kontingencijske tabele. Kod ukrtenih tabela, na ziv treba da sadri tretirane varijable i vrstu podataka koji se prezentiraju.
Korelacionom tabelom se prikazuje, istovremeno, raspored istih statistikih jedi

nica, po modalitetima (klasama) dva numerika obeleja. Primenjuje se u sluajevima kad se eli proveri ti korelacija izmeu dva obeleja nekog osnovnog skupa.
Kontingencijska tabela, je vrsta ukrtene statistike tabele, koja prikazuje raspo

red podataka po modalitetima dva ili vie atributi vnih obeleja, izraenih u apsolutnim i relativnim frekvencijama. Radi se o grupisanju podataka statistikog skupa, najpre po jednom, a zatim nezavisno, prema drugom atributivnom obeleju. To su dva nezavisna atributivna niza podataka, koji su prikazani u vidu apsolutnih i relativnih frekvencija. Pomou relativnih frekvencija bolje se uoava struktura pojava. Tabela 3.2. Prisustvo roditelja roditeljskim sastancima na kraju kolske godine prema
kolskoj spremi

kolska sprema roditelja Visoka Via Srednja Ukupno:

Prisustvo roditeljskim sastancima redovno ponekad nikada f % f % % f 22 11 5 57,89 28,95 13,16 IO 14 4 35,71 50,00 14,29 6 IO 8 25,00 41,67 33,33 38 35 17 42.22 38,89 18,89

Ukupno: f % 38
1 0 0 ,0 0

28
1 0 0 ,0 0

24
1 0 0 ,0 0

90
1 0 0 ,0 0

154

NI. Kundaina V. Banur

U praksi interpretacije rezultata istraivanja ustalila su se pravila za unoenje obeleja u izvetaj ne kontingencijske statistike tabele: ( 1 ) nezavisna varijabla se uvek unosi u pretkolonu tabele, a zavisna varijabla u zaglavlje tabele; (2 ) relativne frekvenci je se uglavnom daju po nezavisnoj varijabli, tj. po redovima, ali se mogu prikazati i u kolonama; (3 ) reanje modaliteta nominalnih varijabli je teorijski proizvoljno, to ote ava utvrivanje stepena i smera njihove povezanosti i (4) istovrsni rezultati se slau uspravno, a ne vodoravno. Statistike tabele se popunjavaju numerikim podacima koji se ukrtaju, a koji se odnose na obeleja istih istraivakih jedinica, koje meusobno treba povezati. U tabele se unose odgovarajue statistike serije koje pripadaju podskupovima i znakovi koji upuuju na posebnost sadraja nekih polja. Numeriki podaci u statistikim tabelama se prikazuju po odreenim pravilima. Oni mogu biti iskazani u apsolutnim ili relativnim iznosima, a nekad i u jednom i drugom. Apsolutnim brojevima iskazuju se osnovni po daci o istraivanoj pojavi. Oni su imenovani brojevi. Kada god je to mogue, brojevi se skrauju ili zaokruuju. Relativni brojevi se iskazuju u vidu procenata, promila, relativ nih brojeva koordinacije i indeksa i koriste se u sluajevima kada apsolutnim brojevima nije mogue sagledati obeleja prouavane pojave. U identifikacione elemente tabele spadaju: (1) Redni broj i naziv (naslov) tabele; (2) Opisni deo: objanjenja u zaglavlju i pretkoloni; jedinica mere; oznaka vremena i prostora; legenda simbola i skraenica; napomene i objanjenja; (3) Numeriki deo i (4) Izvor podataka.
Naziv tabele treba d aje kratak i jasan, iz koga se moe saznati: o kojim statisti kim jedinicama je re (Ko?); po kojem kriterijumu je realizovano grupisanje (ta?); o prostornoj pripadnosti statistikih jedinica (Gde?); vreme na koje se odnose podaci (Kad?).

Nazivom tabele se iskazuje statistiki skup, prikazan tabelom. Iz samog naslova treba da se sagleda svrha tabele. U nazivu tabele potrebno je izbegavati rei: prikaziva nje, tabelarni pregled, distribucija, tabela koja pokazuje, frekvencija i si., koje se podrazumevaju, s obzirom na sadraj tabele. Uobiajeno je da se naziv tabele odvaja dvo strukim proredom i pie iznad tabele, u dva reda, u obliku prevrnute piramide, i to italik. Naslov tabele treba da ide uvek uz tabelu i ne sme da ostane na prethodnoj stranici pu blikacije. Na kraju naslova se ne stavlja nikakav interpunkcijski znak. U pojedinim slu ajevima, uz naslov tabele se daje i podnaslov, sa svrhom da ponudi dopunske informa cije, kao to su izvori podataka i koriene meme jedinice. Ako su u tabeli sumirani rezultati istraivanja dobijeni pedagokim eksperimen tom, onda je u naslovu potrebno naznaiti primenjeni nacrt eksperimenta, odnosno me renja. U tom sluaju, u naslovu se ne daje metoda, ve se ona objanjava u beleci pod tabelom. Pri tom, nije potrebno ukazivati na vremensku dimenziju eksperimenta. Ako je u tekst publikacije ukomponovano vie tabela, njihove nazive je potrebno ujednaiti, ta ko da imaju logiki sled i daje primetno da se dopunjuju.
Redni broj tabele se upisuje ispred naslova tabele, iza rei Tabela, i to uspravnim

slovima. Pomou arapskog broja tabela se dovodi u vezu sa tekstom koji interpretira po datke. Redni brojevi tabela se uspostavljaju uzlaznim nizom, po poglavljima, pri emu se za svaku tabelu oznaava i broj poglavlja (npr. Tabela 1.1, Tabela 1.2. itd.), ili uzla znim nizom, od poetka do kraja publikacije (npr. Tabela 1, Tabela 2. itd.). Pri numeri-

AkademsTco pisanje

155

sanju tabela, mora se imati u vidu da se za slike i grafikone uspostavljaju posebni nizovi rednih brojeva.
Oznaka za jedinicu mere za podatke posmatranog obeleja upisuje se na desnoj

strani iznad tabele, ili u zaglavlju, ispod naznake obeleja. Ako jedinica mere nije ista, u tabelu se unosi posebna kolona ili red koji sadri oznake jedinice mere, npr. 0 . 0 0 0 (hi ljade); ili C (stepena Celzijusa).
Legenda siml?ola i skraenica tumai znakove koriene u tabeli. Upotrebljava se

u sluajevima kad su podaci nepoznati, kad pojava ne postoji, kad su podaci privremeni, kad su podaci procenjeni, kad je pojava neznatna i si. Legende se ispisuju ispod tabele.
Napomene i oT:>janjenja, ukoliko za njih ima potrebe, navode se u vidu podno

nih napomena neposredno ispod tabele, pre izvora podataka. U napomenama se iznose dodatna objanjenja, ukoliko je to potrebno, a koja naslovom tabele ili njenim sadra jem nisu obuhvaena. Objanjavaju se i skraenice, koje je po pravilu potrebno izbega vati u tabeli. Napomene i objanjenja koja se odnose na tabelu treba oznaavati: krstii ma (- -), zvezdicama (*) i slovima (a), kako bi se izbegli brojevi i njihovo meanje sa sa mim brojevima u tabeli. Ukoliko autor naune studije podatke za tabelu nije prikupio samostalno, onda je potrebno uz tabelu navesti i izvor podataka. To je potrebno uraditi ako je tabela preuze ta iz neke publikacije izvorno. Izvor podataka ine sledei podaci: autor, godina obja vljivanja publikacije i stranica. Ako je podatke prikupio i obradio pojedinac, nastavnik, medijatekar, student i sL, a oni su prikazani u originalu, osoba se navodi kao izvor, jer poreklo podataka moe biti znaajno u interpretaciji. Ako je autor na temelju analitikih podataka izveo odreene proraune, odnosno izvrio sintetiziranu obradu, na kraju izvora se u uglastim zagrada ma navodi sintagma (obradio autor). Ako je tabela preuzeta sa intemetskih stranica, na vodi se sajt sa kojeg je preuzeta i vreme preuzimanja. Oznake izvora podataka omoguuju korisnicima tabela da provere verodostojnost podataka, ili ako je potrebno da trae detaljnije podatke ili objanjenja, zatim definicije osnovnih skupova, obeleja i druga obavetenja o podacima, radi korienja preuzete ta bele u daljoj obradi odreenih fenomena istraivanja. Ukoliko su svi identifikacioni ele menti tabele navedeni, oni ine celinu, tako da korisniku nije potrebno da ita tekst lanka. One tabele koje su suvie iroke za stranicu publikacije postavljaju se tako da njihov naziv stoji uz levu marginu. Tabele se mogu pozicionirati: (1) inkorporiranj em u sam slobodan prostor koji se ostavlja izmeu teksta, (2) na posebnim stranicama publikacije i (3) u prilogu publikaci je, to zavisi od veliine i sadraja tabele. Tabele koje zauzimaju vie od polovine stra nice treba pozicionirati na posebnoj stranici, na kojoj nee biti nekog drugog teksta. Du e tabele se lociraju u prilozima, dok se izvodi iz tabela prezentiraju u samom tekstu. U svim sluajevima tabele se postavljaju centrirano, na sredini stranice, podjednako uda ljene od leve i desne margine. O podacima iz tabele se prvo govori u tekstu, a zatim se ona prikazuje. Izuzetno, ako to tehniki nije mogue, moe biti i obrnuti redosled. U tekstu koji prethodi tabeli treba da se nalazi uputnica, koja sadri broj tabele koju autor nagovetava. Tabelu je potrebno stavljati to blie mestu nagovetavanja i mestu teksta koji je interpretirao podatke koji se na nju odnose. Pri pozivanju na tabele iz priloga (dodatka) monografske studije, moe se navesti i broj stranice na kojoj se ona nalazi.

156

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ IV I. Kundaina V. Banur

Ukoliko tabela prelazi na narednu stranicu u njenom nastavku, prenosi se zaglavlje, a na vrhu prenetog dela naznaava d aje to nastavak tabele. Statistike tabele prati tekst koji interpretira podatke. Tabela je u funkciji potkre pljivanja rezultata analize. Tabele pojaavaju uverljivost teksta. Tabela nije inventar rezultata ve ilustracija za odreenu tvrdnju. Tekstualni komentar ne sme da se svodi na ponavljanje podataka iz tabele. Obim komentara se poveava sa sloenou tabele. Sloenije tabele imaju analitiki znaaj i omoguavaju znaajnija uoptavanja. Identifi kacija tabele prilikom interpretacije obavlja se prema broju koji ide uz uputnicu (npr. Tabela 6 ), a ne prema izrazima: tabela iznad ili sledea tabela. U postupku interpretacije podataka iz tabele nije potrebno diskutovati o svemu onome to se nalazi u njoj. Uglavnom se naglaavaju trendovi, tj. kretanja frekvencija po modalitetima u zavisnoj varijabli, u odnosu na modalitete nezavisne varijable. Izdva jaju se i naglaavaju modalni modaliteti, oni sa najveom frekvencijom. Analitika mo jedne statistike tabele ceni se po tome koliko ona moe da prui adekvatne informaci je. To zavisi od prirode samih informacija i sposobnosti, strune spreme i vetine sagle davanja i analize podataka od strane korisnika. Tabela moe da se nazove statistika samo u sluajevima kada je njen sadraj ta kav da se mogu sagledati odnosi i veze meu pojavama koje sainjavaju statistiku celokupnost. Dobro sastavljenu statistiku tabelu, koja izraava statistiku celokupnost statistikog skupa obuhvaenog istraivanjem, po pravilu nije potrebno tekstualno obja njavati i ponavljati ono to ona ve sadri, a to je oigledno istaknuto. IVIeutim, istra ivanjem dobijeni podaci nekad se bolje mogu opisati u tekstu, nego u okviru numeri ke tabele. U analizi podataka koje sadre tabele, prvo se uoava naziv tabele, iz koga se vi di predmet, vreme i prostor na koje se odnose podaci. Zatim se uoava jedinica mere. Iz zaglavlja tabele se konstatuje koja su to obeleja bila predmet merenja i koji su to mo daliteti obeleja po kojima su statistike jedinice klasifikovane. Ono to je uneto u pretkolonu tabele objanjava se onim to se nalazi u zaglavlju tabele. Struktura statisti kih podataka koji su tabelom dovedeni u odreeni sklad, grafiko-prostomom formom i statistikim merama, treba da ima smisla i da korisnicima daje povezane informacije. Time se stvara osnova za strunu i naunu analizu i objanjenje, tj. opisnu interpretaciju podataka. Na osnovu kvantitativnih pokazatelja koji su dati u tabelama mogue je uoiti bitne veze, strukturu i ostale karakteristike pedagokih pojava. U tu svrhu, kolone koje je potrebno u interpretaciji uporeivati, potrebno je stavljati jednu do druge. Brojevi koji se dobiju statistikom obradom i koji predstavljaju odreene podatke koji su prikazani u statistikim tabelama su imenovani. Znaenje brojeva trebalo bi da se sagleda iz tabela, bez ostvarivanja uvida u tekst. Da bi se lake itali, istovrsni podaci se prezentiraju uspravno, a ne vodoravno. Tabela omoguuje itaocu da brzo razume i interpretira masu podataka i da shva ti znaajne detalje i odnose jednim pogledom. Ona saoptava ideje i odnose, nezavisno od teksta. Koja e se tabela koristiti u naunim radovima pripremljenim za publikova nje, zavisi od: cilja i zadataka istraivanja, broja obeleja koja se prikazuju, nivoa obra zovanosti korisnika da itaju tabele. Korisnici statistikih tabela treba da su dovoljno vesti da ih itaju i da lako i brzo uoavaju i sagledavaju osnovne karakteristike statisti kih skupova koje prikazuju. Informacije koje saoptava statistika tabela su orijentacione prirode i treba da zadovoljavaju namenu.

AkademsTco pisanje

157

Pored navedenih prednosti i mogunosti u pogledu informacija koju pruaju, sta tistike tabele imaju i svoje nedostatke: (1) Pruaju samo informacije o optim, spoljnjim tendencijama pedagokih pojava; (2) Obim informacija je relativno ogranien, ne mogu se uoiti bitne statistike karakteristike (nivo posmatranih karakteristika, stepen centralne tendencije, varijacije, zakonitosti i sL); (3) Na analizu i sagledavanje podataka utiu priroda statistikih informacija i sposobnosti, struna sprema i vetina tumaenja podataka od strane korisnika tabela i (4) Nekad izgledaju komplikovano, deluju odboj no i trae vie vremena i napora da bi se uoilo ono to je bitno za tumaenje podataka. Ti nedostaci u odreenoj meri mogu se prevazii grafikim prikazivanjem podataka. Nekada tabelu nije potrebno ni formirati, jer oni podaci koje bi trebalo da sadi efikasnije mogu da se prikau u tekstu.

3.4.3. Iskazivanje rezultata statistikim merama

Oblik analize podataka za konkretni istraivaki problem zavisi: od sadraja i prirode pedagoke pojave, od toga kakvi su podaci i koliki broj je prikupljen, od vrste skale sa koje potiu podaci, od vrste obeleja statistikih jedinica i od oblika raspodele frekvencija. Da bi se obavila valjana analiza rezultata istraivanja izraunavaju se statistike mere, utvruju se minimalna i maksimalna vrednost obeleja u skupu i zbir svih vred nosti, izraunavaju se mere oblika raspodele (kurtozis i skjunis), zatim mere proeka obeleja (aritmetika sredina, mod, medijana), mere varijabilnosti (standardna devijaci ja, proseno odstupanje, kvartilno odstupanje, varijansa, koeficijent varijacije), mere korelacije, zakonitosti oblika zavisnosti i stepena zavisnosti, zakonitosti razvoja (analiza vremenskih serija), mere relativnog poloaja (percentili i percentilni rangovi), izrauna vaju drugi statistici (mere dobijene na uzorku istraivanja). Navedeni postupci pripadaju deskriptivnoj statistici. U korienju statistikih pokazatelja primenjuju se meunarodni standardi zaokrueni na praktine vrednosti gde god je to primereno (sa lokalnim ekvi valentima u zagradi). Merenje pojava zasniva se na normalnoj raspodeli sa kojom se uporeuje empirijska raspodela. Utvrivanje oblika raspodele, tj. konstatovanje da li raspodela fre kvencija statistiki znaajno odstupa od normalne raspodele, je li to odstupanje sluajno variranje ili nije, prioritetan je zadatak istraivaa. Minimalan zahtev u informisanju italaca o merenju su: veliina uzorka, prosena vrednost i standardna devijacija za numerike skale ili proporcija za nominalne skale. Kod statistike zakljuivanja to su: ishodi postupka ocenjivanja parametara (interval poverenja) ili statistikih testova (vrednost statistika, broj step>eni slobode i p-vrednost), uz njihovo istovremeno opisivanje u samom tekstu. Daju se informacije o poetnim merenjima u istraivanju i poredenja sa merama u naunim radovima u kojima su saopteni slini rezultati. U interpretaciji statistikih rnera mora se obezbediti konzistentnost izmeu numerikih informacija i njihovog opi sivanja i tumaenja u samom tekstu, sa ciljem da se pomou njih potkrepe i ilustruju tvrdnje u tekstu. U fazi obrade podataka prisutna su i nepravilna izraunavanja pojedinih statisti kih mera. Jedan od najeih propusta je izraunavanje procenata iz malog broja poda

158

NI. Kundaina V. Banur

taka (manjeg od lO O istraivakih jedinica), koji u tom sluaju ne daju nikakvu pouzda nu predstavu pedagoke pojave. Premda, veliina uzoraka istraivanja zavisi od eljene preciznosti rezultata, varijabilnosti pojave koja se ispituje i frekvencije pojave, potrebno je u njihovom formiranju imati u vidu i aspekt statistike obrade podataka. Budui da ispitanici, kao istraivake jedinice, imaju odreene karakteristike, a u uzorku istraiva nja mogu se pojaviti i sluajno, to zakljuivanje koje obino sledi nakon izraunavanja odreenih statistikih mera iz premalog broja podataka je neopravdano. Samo pretvara nje apsolutnih frekvencija u procente frekvencije, opravdano je tek kod veeg broja re zultata. Isto tako, i preveliki procenti koji reprezentuju neku pojavu za itaoca su nera zumljivi da shvati koliko je puta neto vee, u odnosu na bazu poredenja. Propusti u primeni statistike metode pojavljuju se i u upotrebi procenata, kad se male razlike meu grupama tretiraju kao stvarne razlike. Nleutim, ne samo male, nego i nominalno velike razlike mogu nastati sluajno. Izraunavanje procenata slui samo za grubo uporeivanje grupa, tj. za taniji opis naenih pokazatelja. Isto tako, izraunava nje proeka procenata nije prosto izraunavanje njihove srednje vrednosti, ve se u ob zir mora uzimati broj sluajeva kod svakog procenta. Tekoe se javljaju i u posmatranju procentnih promena dva ili vie brojeva u toku vremenskog intervala, pri emu se u izraunavanju procenata preporuuje korienje geometrijske sredine. Prigovor u primeni srednjih vrednosti odnosi se na pedagoki nepravilan postu pak izraunavanja i uporeivanja ,,prosenih kolskih ocena kolskih odeljenja, razre da i kola. S obzirom na to da je izraunavanje aritmetike sredine dozvoljeno samo na onim brojanim podacima koji po svojim karakteristikama pripadaju najmanje takozva noj intervalnoj skali merenja, a kolske ocene pripadaju samo ordinalnoj skali koja slui samo za oznaavanje redosleda, to je izraunavanje proeka sa ocenama besmisleno i neopravdano. Nleutim, to je svakodnevna pojava u kolskoj praksi. Razlike izmeu stvarnih veliina znanja koje pokazuju susedne ocene nisu podjednake kao to su razli ke izmeu brojeva kojima su susedne ocene oznaene. U korienju aritmetike sredine kao mere srednje vrednosti, u smislu zamene za kvantitativni niz podataka koji sadri ekstremne vrednosti, mogu se bitno prikriti neke njegove znaajne karakteristike. Time se velike razlike svode na proek koji lano pri kazuje pravo stanje stvari istraivane pojave. Isto tako, nije opravdano raunati ponderisanu aritmetiku sredinu kao meru proeka jednostavnim sabiranjem nekoliko aritmeti kih sredina, a zatim taj zbir deliti s brojem aritmetikih sredina koje se sabiraju. U radu sa statistikim podacima nije opravdano sabirati sirove (bruto) bodove nekog uenika postignute na vie razliitih testova. Ta greka je prisutna u skorovanju bodova kandidata na kvalifikacionim ispitima na fakultetu, npr. kod testa informisano sti, testa maternjeg jezika i bodova izraunatih po osnovu opteg uspeha u srednjoj ko li. Sirove skorove je na osnovu rezultata svih kandidata potrebno prethodno pretvoriti u standardizovane z-vrednosti, te na osnovu zbirova tih mera sa dva ili vie testova vriti rangiranje kandidata. Prilikom interpretacije koeficijenta korelacije istraivai gree kada svoju inter pretaciju proiruju na meusobni odnos u visini korelacije, jer skala korelacije nema ka rakteristike racio skale. Isto tako, zakljuivanje o postojanju odnosa uzrok posledica ka da postoji izvesna povezanost meu pojavama, predstavlja greku. Izraunati koeficijent korelacije, kao izraz povezanosti, nije sam po sebi dovoljan pokazatelj da se radi o uzrono-posledinoj povezanosti pojava koje se istrauju. Statistika metoda ne moe nepo

Akademsko pisanje

159

sredno da pokae postojanje kauzalnosti, ve samo asocijacije. Istraivai gree kada upo reuju statistike podatke bez uzimanja u obzir faktora (okolnosti) koji su presudni za is traivane populacije. U izraunavanju vrednosti hi-kvadrat testa propusti nastaju kada se umesto apso lutnih i relativnih frekvencija u polja kontingencijske statistike tabele unose vrednosti obeleja, kada je uzorak istraivanja za te potrebe manji od 37 statistikih jedinica i ka da su pojedine teorijske frekvencije manje od 5. Kada je hi-kvadrat test suvie mali, kao i suvie veliki, moe se smatrati da nisu sluajno nastali. Logika je da to je hi-kvadrat manji, to je verovatnije da se moe prihvatiti pretpostavljena hipoteza, ali to ne mora bi ti uvek doslovno tako. Prihvatanje nulte hipoteze nije garancija d aje ta hipoteza istinita i ispravna. Boris Petz (1977) upozorava na jednu posebnost u statistikom zakljuivanju, koja se ne nala zi u statistikim udbenicima, da statistika obrada rezultata merenja moe dokazati (uz odreeni rizik greke, obino 1% ili 5 % > ) da neki fenomen postoji (da neka razlika izme u dve aritmetike sredine postoji meu osnovnim skupovima, ili da neka korelacija po stoji u osnovnom skupu), ali se ne moe dokazati da neki fenomen ne postoji. Npr. ako se meu nekim varijablama ne utvrdi korelacija, to ne doputa da se zakljui da korela cije u osnovnom skupu nema. Zakljuuje se samo da se korelacija nije mogla ustanoviti. IVIeutim, u naunim radovima se mogu pronai greke sa nepravilnim zakljukom u tom smislu. Utvrena statistiki znaajna razlika ne mora uvek biti i praktino znaajna. e sto, u izvetajima istraivanja re znaajno se poistoveuje sa kvantifikatorom veliko, to nije ispravno. Sinonim za termin znaajno je nije sluajno. Statistiki znaajna razli ka, sama po sebi, nita ne govori o tome emu tu razliku treba pripisati. Ponekad se ste pen znaajnosti smatra automatskim pravilom za donoenje odluke o prihvatanju ili odbacivanju nulte hipoteze. Ne vodi se dovoljno rauna o veliini uzorka istraivanja i drugim uslovima. Npr. ukoliko je uzorak istraivanja mali, hi kvadrat e biti znaajan samo ako je nulta hipoteza pogrena. Kod velikih uzoraka i mala odstupanja od nulte hi poteze mogu se pokazati statistiki znaajnim. Nije potrebno izvoditi izraunavanja do takvog stepena preciznosti koga ne omoguavaju sami podaci, jer to stvara lani utisak egzaktnosti koja, u stvari, ne postoji. Ve smo istakli da na sam izbor statistikih mera u obradi podataka utie vrsta meme skale (nominalna, ordinalna, intervalna, omema) kojoj pripadaju podaci, u emu se u praksi statistike obrade podataka esto grei. Npr. izraunavanje koeficijenta vari jabilnosti moe se primeniti samo na skalama koje imaju apsolutnu nulu, ali izuzetno i kod intervalne skale, ako se uporeuje varijabilnost u istoj varijabli. Ovaj koeficijent varijabilnosti se ne moe koristiti ako se radi o dva razliita testa. Da li e rezultati imati naunu vrijednost zavisi od interpretacije. Sama interpre tacija treba da je neposredno u funkciji unapreivanja pedagoke prakse i irenja peda goke spoznaje. Tei deo posla u primeni statistike metode je upravo u interpretaciji rezultata u odnosu na izraunavanje statistikih mera. U interpretaciji se istie ono bit no to pojedine vrednosti mera poruuju u odnosu na cilj i hipoteze istraivanja. Statistika metoda se koristi jezikom posebnih izraza i simbola sa jasno odree nim znaenjem, koji omoguavaju tano izraavanje i naunu komunikaciju. S obzirom na to da statistiki termini imaju i po nekoliko sinonima, te da standardi za statistike

160

M. Kundaina V. Banur

simbole koji se koriste u prikazivanju statistikih mera dobijenih na uzorcima i na osnovnim skupovima (statistici i parametri) u empirijskim istraivanjima nisu ustaljeni, to postaje odreene nejasnoe u njihovoj primeni. Pri promeni rukopisa, u fazi izrade naunog rada, iz jednog pisma u drugo pojavljuju se greke koje ne smeju ostati neotklonjene. Pisanje statistikih simbola irilinim pismom umesto latininim se ne doputa. Postupke statistike metode potrebno je koncizno prikazati u kratkom sadraju, statistike pojmove definisani, objasniti skraenice i simbole koji nisu postali standard. Nije doputeno ostavljati podatke nekih veliina samo u procentima, bez apsolutnih vrednosti, ili bez bazne osnove za koju su izraunati. Rezultati istraivanja izraeni u vidu statistikih zapisa moraju biti razumljivi za iru strunu i naunu javnost. Zato je u naunim saoptenjima, izvetajima, lancima, interpretaciju rezultata potrebno ,,prevesti sa statistikog jezika na jezik pedagoke struke. Bosiljka ordevi upozorava ,,da tehnika i statistika ponekad zasene oveka i deluju zbunjujue i zaplae obinog itaoca, kome je rad namenjen, ili uine nejasnim ono to bi trebalo da bude sasvim jasno i razumljivo (ordevi 1995: 481). U interpretaciji statistikih mera iznose se sve konstatacije o delovanju nezavi snih na zavisne varijable. Prikazuju se glavni rezultati, pa i oni koji ne podravaju is traivake hipoteze. Iznosi se zakljuak o svakom primenjenom testu. Svaki eksperi mentalni uslov mere se iskazuje posebno. Mere srednje vrednosti treba da prate mere varijabilnosti. (npr. prosean rezultat na skali ekoloke orijentacije iznosi M = 42, uz 8,20). Rezultate statistikih testova treba prikazivati u skraenom obliku (npr. F = 18,34; df = 1.6; p < .OO l ili F (1,6) = 18.34, p < .OOl). Potrebno je navoditi dobijene vrednosti, stepene slobode, nivoe znaajnosti i granine vrednosti. U statistikoj inter pretaciji potrebno je navoditi manji broj konvencionalnih nivoa p, npr: .05, .Ol, .OOl). U radu je potrebno navoditi i veliinu uinka (prosena razlika meu grupama podeljena standardnom devijacijom), kako bi italac mogao suditi o razmeru delovanja nezavisne varijable, a ne samo o njihovoj razlici od nule. Za uobiajene statistike pokazatelje nije potrebno navoditi formule i reference. Ako se koriste formule, one se numeriu po redo sledu javljanja. Broj decimalnih mesta u izraunatim iznosima treba da odgovara potrebama sta tistike mere. Vei broj decimalnih mesta ne mora da znai veu preciznost i pouzda nost rezultata. Ustaljena je praksa da se procenti uvek zaokruuju na dve decimale, a vrednosti hi kvadrat testa na tri decimale. Konaan rezultat se izraava u broju decimal nih mesta, u kojem su bile izraene prethodne vrednosti. Statistiko zakljuivanje predstavlja proces saznavanja, i to postupkom uoptava nja o osnovnom skupu, na osnovu podataka iz uzorka. Generalizacija rezultata istraivanja je uoptavanje rezultata na druge osobe iz iste populacije i na iste li sline probleme i situacije. Generalizacija se obavezno podrava podacima. Statistiko zaklju ivanje se izvodi kroz dva postupka: ( 1 ) formulisanje hipoteze u odnosu na problemsku situaciju i proveravanje te hipoteze na osnovu podataka uzorka; (2 ) upotreba podataka uzorka u cilju dobijanja procene o nekoj karakteristici osnovnog skupa, kao i o stepenu pouzdanosti koji smemo da pridajemo takvoj proceni.

A-kademsTco pisanje

161

Zakljuivati o osnovnom skupu istraivanja moe se na osnovu: (1) statistikog ispitivanja uzorka, (2) korelacije i (3) linije regresije. Prilikom svakog uoptavanja, ak i na osnovu briljivo odabranog uzorka istraivanja mora se stalno imati u vidu greka uzorka. Zato je neopravdano uoptavanje na osnovu nalaza jednog uzorka. U interpreta cijama rezultata istraivanja potrebno je uvek naznaiti irinu statike greke. Potrebno je dati informacije do koje mere doseu zakljuci primene statistikih testova. Zaklju ci, izvedeni na osnovu statistikih interpretacija, moraju da daju preporuke za dalja is traivanja, sa aplikacijama za primenu u praksi. U praksi naunog izvetavanja zaklju ci se uglavnom svode na zakljuke rezimea i zakljuke perspektive. Na pogrean izbor statistikih postupaka i mera mogu uticati nejasni ciljevi istra ivanja i istraivake hipoteze, neodgovarajua istraivaka strategija, neodgovarajui izbor varijabli, neodgovarajui postupak uzorkovanja, neodgovarajui opis uzorka ispi tanika, nepoznata validnost i pouzdanost instrumenata, neodgovarajui dizajn istraiva nja i si. IVIeutim, daleko tee posledice za istraivanje ostavljaju konkretni statistiki propusti. Tako neodgovarajua prezentacija deskriptivne statistika utie da priroda em pirijskih nalaza bude nerazumljiva, dok neodgovarajua statistika primenjena u opisu i /ili analizi podataka utie na to da se podaci iskrivljuju i izvode pogrena zakljuivanja. Pogrena izraunavanja statistika proizvode pogrena zakljuivanja. Suvie velika gene ralizacija zakljuaka ugroava eksternu validnost. U nekim radovima prisutno je meanje statistike znaajnosti sa pedagokom znaajnosti i si. Mora se imati u vidu da statistika znaajnost ne implicira uvek i peda goku znaajnost. U procesu statistikog zakljuivanja mogui su sluajevi da i*ezultati nisu logiki povezani sa nalazima prethodnih istraivanja. Dobra prezentacija rezultata bi trebalo da poseduje sledee tri osobine: (1) da su informacije o poetnim merenjima u istraivanju saoptene; (2 ) italac treba da je pa ljiv u prepoznavanju problema viestrukih poredenja u studijama u kojima se saopta va puno statistikih testova; (3) italac moe da primeti nekonzistentnost izmeu nume rikih informacija i njihovog "opisivanja i tumaenja u samom tekstu. 3.4.4. Orafiko iskazivanje podlataka Grafikonima se prikazuju najvaniji rezultati istraivanja, dobijeni posmatranjem i merenjem. Njima se omoguuje u neverbalnom obliku ostvarivanje uvida u neke pojedinosti: podatke koji se najee javljaju, njihov odnos i raspored i tendenciju go milanja oko nekih taaka; opte oblike raspodele podataka, simetrinost ili asimetri nost, modalnost, kurtinost; strukturu pojave, po oblicima obeleja; odnose unutar jed nog obeleja, kao i izmeu vie obeleja; tendenciju kretanja pojave tokom vremena; prostorni razmetaj statistikog skupa i eventualne raunske greke. Dok tabele daju pre cizniji uvid u podatke, grafikoni su slikovitiji i bre upoznaju itaoce sa trendom i optim odlikama pojave. Tabele i grafikoni se nadopunjuju, ali ne ponavljanjem informacija ve sadranih u tekstu. Pored navedenog, grafiko prikazivanje podataka omoguuje: direktno oitavanje re zultata koji pripadaju pojedinim obelejima, lake razumevanje podataka, praenje i pore enje promena (uspone i padove) i donoenje zakljuaka o pojavama na koje se odnose, kombinaciju s brojanim nainom prikazivanja, konstrukciju p>omou programa na rau-

162_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _]V 1 . Kundaina V. Banur

naru, dobijanje oiglednije slike o prouavanju pedagokih pojava. Ovim se potvruje izre ka koja se pominje u udbenicima metodologije; ,,Jedna slika vredi vie od hiljadu rei. I pored navedenih prednosti, grafiki prikazi u naunim radovima ne mogu za meniti tabele. Oni ih samo dopunjavaju, ine pojavu razumljivijom i lake shvatljivom. Da bi se to postiglo, grafikoni treba da; (1) budu jednostavni i jasni za korisnike; (2) predstavljaju oigledne odnose i strukture; (3) da budu pregledni, a ne preoptereeni po dacima. Grafiki se mogu predstavljati vrednosti ili serije statistikih podataka dobijeni posmatranjem i merenjem, na svim vrstama obeleja, posebno kvalitativnim (atributiv nim) i kvantitativnim (numerikim). S obzirom n a e l e m e n t e k o ji s e k o r is te u k o n s t r u k c iji (geometrijski oblici, oznake ili simboli), grafikoni se dele na; (1) d i ja g r a m e , (2) k a r t o g r a m e i (3) s i m b o l i k e f i g u r e . Izbor odgovarajueg grafikona u prikazivanju statistikih podataka zavisi od; cilja istra ivanja, prirode istraivane pojave, vrste statistikog obeleja (kvantitativno ili kvalita tivno) i merne skale sa koje podaci potiu. Uz grafikone, obavezno se navode; (1) redni broj grafikona, (2) naziv grafikona, iz koga se vidi mesto i vreme, (3) statistike vrednosti, (4) oznake jedinica 'mere, (5) oznake merila na kojem je grafikon ucrtan, (6) izVor podataka na osnovu kojih je nacr tan grafikon, (7) legenda koja objanjava znaenje pojedinih elemenata grafikona, (8) tekst koji prati grafikon. Naslov grafikona, koji ukazuje na pojavu koju prikazuje, treba da odraava stati stiki skup, prikazan grafikonom. Numeracija grafikona se izvodi arapskim brojevima, redom kako se pojavljuju u tekstu, zasebno u odnosu na tabele. Broj i naziv grafikona se ispisuje ispod grafikona. Naslov grafikona moe da bude izostavljen samo ako grafikon sledi odmah iza tabele na osnovu koje se crta. Grafikoni koji se crtaju na osnovu tabele koja je prikazana u publikaciji imaju isti naziv kao i tabela. Postoje etiri prihvatljiva i esto koriena oblika upotrebe naslova grafikona i svaki od njih moe biti korien, ako se sledi kroz publikaciju. To su; (1) oblik paragrafa, (2) istureni oblik, (3) oblik blo ka i (4) oblik prevrnute piramide. U uputnicama u tekstu najavljuje se grafiko prikazivanje statistikih podataka s pozivom na redni broj grafikona. Pri tome nije dozvoljeno upotrebljavati izraze g r a f i k o n izn a d , g r a f i k o n is p o d , n a r e d n i g r a fik o n . Grafikona se u tekstu najavljuje pre njego ve lokacije. Tekstualna diskusija koja objanjava i prati grafikon nalazi se ispod grafi kona i poziva se na njega. Ona mora biti usklaena s grafikonom. Vrednosti merenja se unose u prostor grafikona koji je za njih najpogodniji. Slo va koja predstavljaju oznake treba da budu dovoljno velika i itka. Nezavisna varijabla unosi se na apscisu, a zavisna na ordinatu. Izvor podataka unosi se ispod grafikona. l e genda grafikona objanjava znaenje pojedinih elemenata grafikona, skraenica i sim bola i daje osnovne statistike, odnosno parametre. Grafikon zajedno sa legendom za i taoca predstavlja razumljivu celinu. Legenda se locira desno ili ispod grafikona, i to na istoj stranici gde je ucrtan, samo ako je to potrebno. Sastavlja se tako to se prvo upiu simboli i grafiki izrazi, a zatim u produetku njihovo znaenje. Ako na grafikonu osta ne neiskorienog prostora, na to mesto se moe uneti legenda. Grafiko iskazivanje podataka je podesno za iskazivanje kvantiteta. Grafikonima se moe prikazati velika koliina meusobno povezanih podataka. Ponekad grafikoni nisu adekvatni svakoj vrsti statistikog obeleja, istraivakih jedinica sa kojih podaci potiu.

Akademsko pisanje

163

Pri izboru grafikona potrebno je odluiti ta grafiki prikazati, na koji nain i ko jom vrstom grafikona. Koji grafikon e se primeniti u prikazivanju rezultata zavisi od njegovih mogupiosti i ogranienja, koja treba da su poznata stvaraocu autoru naunog rada. ak Finci smatra da je vaan kvalitet ilustracije u naunom radu jednostavnost. ,,Komplikovane ilustracije trae napor itaoca, temeljno razmiljanje o tome ta zapravo ona predstavlja i ta autor eli da istakne, analogna je nejasnom tekstu, teko razumlji vom stilu i neadekvatno odabranim rijeima u tekstu (Finci i sar. 1992: 146). Zato tre ba biti odmeren, ne samo u broju, ve i u sloenosti prikazivanja podataka pomou ilu stracija. Prema istom autoru, najee greke koje se javljaju u izboru grafikona su pri: izraavanju pojave u mirovanju i kretanju, udelu pojedinih delova u jednoj celini, distri buciji pojave, istraivanju gustine, frekvencije ili kombinaciji grafikona. Ne sme se do zvoliti da ilustracijama tekst bude stavljen u drugi plan, niti da on bude samo komentar ilustracija, tabela i grafikona. Grafiko iskazivanje podataka, prema miljenju mnogih metodologa, ee je pratee, dopunsko, ilustrativno. Grafikoni zamenjuju tabele samo ako jasniji prikaz podataka u njima olakava njihovo poreenje. ,,Svrha grafikona jeste poboljavanje razumije vanj T rezultata i uporeivanja na tumaenje njihova znaenja (Marui i sar. 2004: 89). Veoma je vano znati da se grafikim prikazivanjem rezultata mogu otkriti i ra unske greke. Meutim, u dvodimenzionalnim (kvadratima i krugovima) i viedimenzionalnim grafikim prikazima, prave se este greke. One se izbegavaju prikazivanjem pojave stupcima, pri emu su razlike meu podacima mnogo jasnije. Da bi se izbegle greke, kod trodimenzionalnog prikazivanja razliitih koliina (vrednosti), one se prika zuju sumom jednakih volumenskih jedinica, npr. umesto jedne vee kocke, prikazuju se tri jednako velike kocke. Ako se eli postii da raspodela frekvencija nekih rezultata bude tanije prikaza na grafiki, koristi se histogram frekvencija, dok je poligon frekvencija pregledniji na in prikazivanja. Mora se imati u vidu da nain grafikog prikazivanja iste pojave moe navesti na razliite zakljuke, koji mogu biti sasvim suprotni. Iako su prikazi istiniti, in terpretacija mora da je ispravna. Ako su u pitanju sline vrednosti i ako nema promena u smeru kretanja podataka bolje je koristiti tabele nego grafikone. U jednom naunom radu se mogu kombinovati grafikoni, ali samo na osnovu po trebe da su meusobno povezani i da ine celinu, a ne radi estetskog izgleda i interesantnosti. ,,Njih ne treba pripremiti tako da se pokau rezultati, ve tako da se probra nim svrhovitim podacima obrazloe autorove tvrdnje (Silobri 1994: 8 8 ). Grafikoni ne treba da budu zamena za tekstualni opis, ve se u tekst unose da istaknu neke vane odnose, i to nikako na sloen nain. Pri pozicioniranju grafikona u tekstu naunog rada daje se prednost reanju jednog iza drugog, nego jednog pored drugog. Ako je na osama koordinamog sistema predvieno lociranje dosta jedinica, tada je potrebno izvriti njihov prekid. Numeriki podaci na kojima se grafikon zasniva treba da se nalaze u propratnoj tabeli, ako nisu obuhvaeni u samom grafikonu. Pri crtanju grafikona potrebno je obezbediti da ose budu jasno oznaene, sa naznaenim memim jedinicama. Ovome se mogu dodati neki zahtevi, koji mogu podii grafiku verodostojnost i grafiku izvomost na vei nivo, ako se u iu stavlja sadraj grafikona, a ne izgled. Ilustracije u obliku grafikona poveavaju interesovanje za uoavanje i praenje pojava koje se na taj nain iskazuju. Koliina informacija koje se mogu saznati iz grafi

164

M. Kundaina V. Banur

kona zavisi od osposobljenosti italaca da ih sam identifikuje. Pri sagledavanju grafi kog prikaza neke pedagoke pojave zakljuak se donosi tek kad se uporede razmere vrednosti skale koja je primenjena na osama koordinamog sistema. Ose treba prekinuti ako je u pitanju veliki broj jedinica. Odnose, oblike i tendencije ilustrovane grafikonom italac e bolje uoavati nego na tabelama i iz teksta. Na osnovu jednog pogleda treba da se shvati svrha zbog koje je grafikon prezentiran u radu. Prednost upotrebe grafikona je to italac na manjem prostoru u odnosu na tekst locira pojavu i na osnovu podataka koji su oigledni i saeti uoava odnose i zakonitosti, ima uvid u pojedinosti i razumljive poru ke bez dodatnih objanjenja. Kvalitetno uraeni grafikoni poveavaju razumevanje sloe nih grupa brojanih podataka i ostavljaju opti utisak o naunom radu. Primenom raunarskih programa omoguuje se: izrada ilustracija, slobodnoruno crtanje i bojenje; korienje ve pripremljenih setova grafikih simbola i oblika; brisa nje, kopiranje, crtanje grafika u dinamici i raznim dimenzijama, premetanje grafikih elemenata; skeniranje fotografija i njihova dalja obrada; vizuelizacija reenja i njihova analiza, pre nego to nauni radovi budu odtampani. Time se postie eljeno dizajnira nje naunih radova. Fotografije bi trebalo da budu ubedljive sa dovoljno kontrasta. Pri crtanju dijagrama, kao vrste grafikona, potrebno je pridravati se sledeih pravila: ( 1 ) da se prikladno izabere razmer irine i visine dijagrama, (2 ) da se n aje d nom dijagramu ne prikazuju vie od tri pojave, (3) da se uz dijagram navedu svi iden tifikacioni elementi. Praksa je da se pri konstrukciji dijagrama, radi oiglednosti, du ina ordinatne ose utvruje na osnovu duine apscisne ose. Visina dijagrama iznosi 3/4 apscisne ose. Grafiko prikazivanje ima i svoje nedostatke: vizuelni utisci, zbog razliitog me rila na apscisnoj i ordinatnoj osi razliiti su i subjektivnog su karaktera; ne prua mo gunost sagledavanja unutranjih odnosa pojava; manje je precizno u odnosu na nume riko prikazivanje; zahteva dosta vremena za izradu i potrebno je prethodno grupisane i tabelirane podatka. Sloenost i sporost izrade grafikona utiu na autore da se vie kori ste tekstualnim, ematskim i tabelamim predstavljanjem statistikih podataka. U grafi kom prikazivanju rezultata moe biti i manipulacije, sa ciljem da se prenese i ilustruje onaj iskaz koji vie podrava namere autora, a ne onaj koji je verodostojan prikuplje nim podacima. Ukoliko se u naunim radovima koriste ilustracije iz tampanih izvora, potrebno je pismeno odobrenje vlasnika autorskih prava, koje treba priloiti redakciji asopisa. Ako se koriste slike kao zatiena svojina, moraju se navesti izvori (gde se nalaze). Gra fikoni i tabele pronaeni na Intemetu i skenirani ne mogu se koristiti kao slike, ve ih treba nacrtati uz ispravno navoenje izvora.

3.4.5. Interpretacija i diskusija rezultata

Uz neverbalne oblike iskazivanja podataka (brojano, tabelamo, grafiko iskazi vanje i pomou statistikih mera) koristi se i tekstualno objanjavanje. Tekstualni deo sadri informacije bitne za njihovo razumevanje. Neki metodolozi glavnu radnju istrai vaa u ovoj etapi analizu, sintezu, ocenu i formulisanje zakljuaka nazivaju i inter
pretacija. podataka (injenica).

Akademsko pisanje _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 165

Ukoliko su se sve prethodne etape istraivanja (izbor i teorijska analiza problema istraivanja, izrada istraivakog projekta, prikupljanje i obrada podataka, iskazivanje podataka brojano, tabelamo, grafiki i pomou statistikih mera) dobro realizovane i onako kako je projektom planirano (zamiljeno), onda nee biti teko dati interpretaciju (analizu ili diskusiju) rezultata istraivanja. Dok se analizom podataka (kvantitativ nom, statistikom analizom) dolazi do rezultata istraivanja, interpretacija, kvalitativna i strukturalna analiza, polazi od njih. Interpretacijom se, pre svega, utvruju, analiziraju, tumae, obrazlau i osmiljavaju rezultati i veze izmeu pojedinih rezultata, dobijenih u izvrenom istraivanju, kao i izmeu njih i rezultata drugih (srodnih), ranije obavljenih istraivanja. U interpretaciji se, dakle, od injenica (rezultata istraivanja) prelazi na razmiljanje i zakljuivanje o njima. To je i razumevanje rezultata (naroito u akcionim istraivanjima) i odgovor na pitanje ta praktino i/ili teorijski znae dobijeni rezul tati istraivanja. Interpretacija i zakljuivanje u istraivanjima naziva se jo i zavrna etapa. Ona sadri sledee osnovne radnje: na osnovu obraenih injenica vri se njihova anali za, zatim sinteza i uoptavanje, a potom formulisanje zakljuaka (rezultata) obavljenog prouavanja, odnosno istraivanja. Svaki istraeni problem otvara nove dileme i nove probleme za budua istraivanja, pa je potrebno biti oprezan u izvoenju konanih zakljuaka. Prilikom interpretacije (analize i ocene) dobijenih rezultata istraivanja, neop hodno je, bez obzira na vrstu istraivanja, imati u vidu: problem (predmet), postavljeni cilj, zadatke i hipoteze istraivanja. Uostalom, interpretacija rezultata istraivanja i nije nita drugo do celovit odgovor na pitanje: da li je problem (predmet) istraivanja reen onako kako je planirano i da li su realizovani cilj i zadaci istraivanja. Istovremeno, to je odgovor na pitanje da li je postavljena hipoteza (ili vie njih) potvrena ili odbaena. Krae reeno, interpretacijom se na svaki postavljeni zadatak (istraivako pitanje) i svaku postavljenu hipotezu mora dati veoma precizan, pouzdan i argumentovan, na i njenicama zasnovan odgovor. U ovom delu moe se citirati literatura prilikom poreenja vlastitih rezultata sa prethodnim. Proces interpretacije zapoinje ^sticanjem glavnih saznanja i sumiranjem rezulta ta iskazanih brojano, tabelamo, grafiki i pomou statistikih mera. Nakon toga se lo giki utemeljenom dedukcijom sa injenica prelazi na razmiljanje i raspravlja o posto jeim saznanjima. Rezultati se tumae, izvode zakljuci, opovrgavaju ili potvruju po stavljene hipoteze. Tekstualno se objanjava i mali broj podataka koje nije prikladno prikazivati tabelama. Interpretacije rezultata istraivanja viestruko je uslovljena. U znaajnije usiove (pretpostavke) za ispravnu interpretaciju (analizu i ocenu) rezultata dobijenih u obavlje nim istraivanjima spadaju: solidno poznavanje oblasti i problema (predmeta) istraivanja; poznavanje metodologije istraivanja, posebno pravilne upotrebe postupa ka (tehnika) istraivakog rada. Ona ne sme da odlazi predaleko i nudi neopravdane za kljuke. ,,Odreeni rezultat istraivanja bit e glavni deo rukopisa i sve ostalo e sluiti opisivanju, argumentovanju i komentari sanju te nove informacije (Silobri 2003* 35). Iskazane neverbalne rezultate prati analiza sadraja verbalnih podataka koji se predstavljaju saeto. Analizu prati diskusija, u odnosu na postavljene ciljeve i hipoteze istraivanja i projektuje smemice za zakljuivanje. Da bi se tekst razumeo, mora da sadri dovoljno podataka. Podaci izraeni reima zauzimaju irinogo vie prostora u

166

M. Kundaina V. Banur

odnosu na kvantitativne podatke. Radi se o tekstualnom iskazivanju podataka u kome su glavne radnje istraivaa: argumentacija, deskripcija, analiza, sinteza, evaluacija rezultata drugih autora, uporeivanje, ocena, rezimiranje i formulisanje zakljuaka. ,,Sve to je utvreno mora biti komentarisano, moraju biti objanjene dobijene veze i razlike i sve to mora biti smeteno ujedan optiji okvir, kako ne bi bilo trivijalno (Faj gelj 2004: 629). Osnovno naelo interpretacije rezultata je objektivnost. Dobijeni rezultati se tumae u kontekstu ranije izloene teorije i prethodnih, sli nih istraivanja, da bi se proirila ili promenila teorija iz koje je proizaao sam istrai vaki problem. Budui da se i u Teorijskom pristupu problemu istraivanja raspravlja o rezultatima prethodnih istraivanja, ovde se raspravlja o slinostima i razlikama dobijenih rezultata s onima koje su dobili drugi autori. Sagledava se kako se rezultati odnose prema postojeem znanju, kako figuriraju u kontekstu saznanja drugih naunika. Objanjavaju se razlike, ali se ne odbacuju miljenja drugih autora. Trae se odgovori na otvorena pitanja. Rezultati koji otvaraju nove puteve istraivanja posebno se istiu. Ukoliko se do lo do neoekivanih rezultata, potrebno je navesti mogue razloge njihovog pojavljiva nja. Ako dobijeni rezultati osporavaju postavljene hipoteze, trae se objanjenja. Ako su hipoteze potvrene, rasprava se usmerava na uporeivanje s drugim, slinim istraiva njima i tumae se eventualne razlike meu njima (Milas 2005: 84). Ako rezultati ne pot krepljuju hipoteze (suprotni su ili nisu znaajni), potrebno je to objasniti. Ovaj deo in terpretacije je veoma vaan, jer onemoguuje da proces zakljuivanja bude nekorektan i da zakljuci da imaju ozbiljne posledice. Dok se analizom podataka (kvantitativnom statistikom analizom) dolazi do re zultata istraivanja, interpretacija (kvalitativna i strukturalna analiza) polazi od njih. Interpretacijom se, pre svega, utvruju, analiziraju, tumae, obrazlau i osmiljavaju re zultati i veze izmeu pojedinih rezultata dobijenih u sprovedenom istraivanju, kao i iz meu njih i rezultata drugih (srodnih) istraivanja. U interpretaciji se, dakle, od injeni ca (rezultata istraivanja) prelazi na razmiljanje i zakljuivanje o njima. To je i razu mevanje rezultata (naroito u akcionim istraivanjima) i odgovor na pitanje ta prakti no i/ili teorijski znae dobijeni rezultati istraivanja (Banur i Potkonjak 1999: 308). Interpretacija nalaza sledi posle statistikog zakljuivanja, bez ukljuivanja novih injenica. Na primer, rezultati istraivanja jedne procedure samo na prigodnom uzorku ne mogu se interpretirati kao generalno prihvatljiva procedura. U teorijskoj raspravi sa gledava se povezanost meu rezultatima, kako se novi empirijski podaci uklapaju u po stojei model i na taj nain se podvrgavaju naunom sudu. Sagledava se po emu se is traivanje razlikuje od prethodnih. Interpretacija podataka koji se odnose na jedan istraivaki zadatak u okviru celi ne imenovane jednim podnaslovom zapoinje postavljanjem tog zadatka, a zavrava se potvrdom ili odbacivanjem postavljene hipoteze istraivanja. Posmatrano celovito, in terpretacijom rezultata istraivanja daje se odgovor na postavljeni istraivaki problem. Interpretacijom podataka koji argumentuju analizu i ocenu dolazi se do odgovora na pi tanje da li je postavljena hipoteza (ili vie njih) potvrena ili odbaena. Istiu se oni rezultati koji su bitni za prihvatanje i odbacivanje postavljenih hipoteza. Kada se desi da se ne potvrde hipoteze istraivanja, istraiva je duan da po trai odgovarajua objanjenja. Takva situacija moe biti rezultat ili nerealno postavlje

Ahademsko pisanje

167

nih ciljeva, zadataka i hipoteza, ili neadekvatnosti primenjenih metoda, postupaka i in strumenata istraivanja, greaka u obradi dobijenih podatak i si.; moe biti i rezultat dejstva nekih parazitarnih faktora (naroito u eksperimentalnim istraivanjima), koji su delovali, a na koje istraiva nije obratio dovoljno panje, ili za njih nije znao. Mogu postojati i drugi razlozi. Meutim, bez obzira na to o kom uzroku istraivanja se radi, istraiva je duan da ga identifikuje ili bar u tom smislu uini odreene pretpostavke. Kvalitativna analiza podataka zahteva korienje citata. Kvale smatra da bi di rektni citati trebalo da: a) rasvetle i budu povezani s optim tekstom i istovremeno budu usklaeni s glavnim delom teksta; b) budu prikazani u kontekstu i popraeni komentari ma i interpretacijama; c) budu posebno jasni, korisni i ,,najbolji od raspoloivih poda taka (,,biseri !); d) ukljuuju opis naina na koji su ureeni i e) budu ugraeni u prirodni stil pisanja izvetaja (prema: Cohen i sar. 2007: 287). Pri interpretaciji su mogue razliite logike greke, koje se navode u svim ud benicima metodologije: ( 1 ) prebrza generalizacija (uoptavanje rezultata, dobijenih na nedovoljno velikom i nedovoljno reprezentativnom uzorku istraivanja); (2 ) zakljuiva nje u krugu (ova greka se najee pojavljuje u oblasti dokazivanja uzrono-posledinih veza); (3) zakljuivanje na osnovu vremenskog sleda (takoe se najee javlja u oblasti dokazivanja kauzalnih veza); (4) skok u zakljuivanju (npr. kada se sluajna ko relacija interpretira kao uzrono-posledina povezanost); (5) orijentacija na jedan uzrok, uz zanemarivanje ostalih (nedovoljno uvaavanje jednog od Milovih pravila kanona koje se figurativno moe iskazati ,,mnotvo uzroka i meanje posledica); (6 ) zakljui vanje na osnovu dela rezultata, koji iz odreenih razloga ,,odgovaraju istraivau i dru ge (Banur i Potkonjak 1999: 310). U interpretaciji rezultata istraivanja pojavljuju se i sistematske greke (i o njima istraivai treba da vode rauna), kao to su; ( 1 ) preterana deskripcija (ili epska opir nost); (2 ) suvina uoptenost (preveliko teoretisanje); (3) pozitivistika objektivnost (iznoenje velikog broja kvantitativnih podataka koji nisu teorijski osmiljeni robo vanje podacima); (4) preferiranje apodiktikih umesto hipotetikih stavova; (5) istica nje cmo-belih kontrasta itd. (Banur i Potkonjak 1999: 310). Diskutuju se rezultati istraivanja u odnosu na postavljene ciljeve i hipoteze i to bez ponavljana statistikih podataka iznesenih u prvom delu interpretacije, tj. rezultati ma istraivanja. Poto nije dovoljno samo jedno empirijsko istraivanje da bi se proiri la ili promenila teorija koja je u pozadini samog istraivakog problema, dobijene rezul tate treba povezivati sa rezultatima slinih istraivanja. Potrebno je utvrditi da li se sla u s dobijenim rezultatima, u emu se slau i postoje li razlike. Ako je dolo do neoe kivanih rezultata, trebalo bi navesti mogue razloge njihovog pojavljivanja. U ovom de lu rada zakljuuje se na osnovu rezultata o njihovom odnosu prema cilju i osnovnim hi potezama istraivanja i donose zakljuci da li ih dobijeni rezultati potvruju ili odbacu ju. Rasprava obuhvata pregled glavnih hipoteza, njihovo ugraivanje i tumaenje u kon tekstu ranije izloenih teorija i prethodnih istraivanja. Potrebno je ukazati koliki je doprinos rezultata proveri odreene teorije. A, Bloh kae; ,,Ako injenice nisu u skladu sa teorijim, moraju se odstraniti. Nije potrebno iz voditi dalekosene zakljuke o doprinosu rezultata dokazivanju i opovrgavanju neke te orije. M^ogue je da proces zakljuivanja bude nekorektan, a zakljuci da imaju ozbiljne posledice. U raspravi se prepliu teorija, metodologija i rezultati. Goran Milas upozora

168_ _ _ _ _ _ __ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _NI. Kundaina V. Bandur

va ,,da objanjenja ponuena u raspravi odlaze predaleko, u odnosu na dobijene rezulta te ili korienu metodologiju, to je est razlog nepovoljnih recenzija (2005: 83). U kvalitativnim istraivanjima analiza podataka zapoinje tokom prikupljanja po dataka, zbog gomilanja velike koliine podataka i preoptereenosti, izdvajanja znaajnih obeleja na koja se ubudue treba usmeriti. Takva analiza, prema Cohenu, obuhvata: pro sijavanje, razvrstavanje, pregledanje i razmiljanje o njima, izdvajanje bitnih obeleja si tuacije; iznoenje glavnih naznaka pojava koje se istrauju; sastavljanje nizova ili grupa podataka, grupiui ih tako da deluju, paljivo ralanjivanje terenskih beleki, uporeiva nje, traenje razlika, zdruivanje i sreivanje postojeih beleaka. Namera je da se napravi korak od opisivanja ka objanjavanju i stvaranju teorije. To se odvija kroz sledee etape: uporeivanje rezultata grupa istovremeno i tokom vremena; uporeivanje odgovora datih u intervjuima s opaenim ponaanjem; analiza odstupajuih i negativnih sluajeva; rau nanje frekvencija pojava i odgovora; sakupljanje i pribavljanje dovoljne koliina podata ka, to odvaja sirove podatke od analize (Cohen i sar. 2007: 148). Dokazivanje tvrdnji moe se ostvariti: ( 1 ) logikim zakljuivanjem, citatima, (2 ) dokazivanjem primera, (3) uporeivanjem ili (4) analogijom. U interpretaciji podataka istraiva treba da uzme u obzir i da navede neoekiva na odstupanja od izabranog dizajna. Generalizacija nalaza se dozvoljava samo u odnosu na populaciju iz koje uzorak potie, a ne na ispitanike ili situacije koje nisu ukljuene u originalni uzorak. Rezultati treba da budu logiki povezani sa nalazima prethodnih is traivanja. U interpretaciji je potrebno statistiku znaajnost razgraniiti od obrazovne znaajnosti. Kada se desi da se ne ostvare postavljeni zadaci i hipoteze istraivanja koja se sprovode, istraiva je duan da potrai odgovarajua objanjenja. Takva situacija moe biti rezultat ili nerealno postavljenih ciljeva, zadataka i hipoteza, ili neadekvatnosti pri menjenih metoda, postupaka i instrumenata istraivanja, greaka u obradi dobijenih po dataka i si.; moe biti i rezultat dejstva nekih parazitarnih faktora (naroito u eksperi mentalnim istraivanjima), koji su delovali, a na koje istraiva nije obratio dovoljno panje, ili za njih nije znao. Nlogu postojati i drugi razlozi. Meutim, bez obzira na to o kom uzroku se radi, istraiva je duan da ga identifikuje ili bar u tom smislu uini od reene pretpostavke. Kao to je ve reeno, druga vana radnja u okviru ove tree zavrne etape u pedagokim prouavanjima i istraivanjima jeste saoptavanje i korienje rezultata prouavanja i istraivanja. Rezultati razvijaju teoriju. Oni doprinose da je objasnimo. Nauna objanjenja se sastoje u prepoznavanju specifine pojave kao primera za opte naelo ili zakon (Beck 2003: IO). Prepoznavanje neeg kao primera nekog odreenog fenomena smatra se objanjenjem nieg reda. Kao objanjenje vieg reda trebalo bi ob jasniti uzroke ove pojave i ostale nalaze. Doprinos dobijenih rezultata nauci je i osporavanje odreene teorije koja se odnosi na istraivaki problem. Pedagoka istraivanja, bilo da je re o primenjenim, akcionim, eksperimental nim, soci ome trij skim, komparativnim, malim ili nekim drugim, prvenstveno se preduzi maju, kao to je ve reeno, radi unapreivanja menjanja, popravljanja, poboljavanja i reavanja problema vaspitno obrazovne prakse. Ova istraivanja, dakle, imaju smisla samo ako su dobijeni rezultati primenjivi, na primer u koli, nastavi i drugim vidovima vaspitno-obrazovnog rada.

A-kademsko pisanje

169

Korisnici rezultata pedagokih istraivanja mogu biti, pre svega, nastavnici, struni saradnici, direktori kola, uenici, njihovi roditelji, kolski inspektori, voditelj i i nastavnici u obrazovanju odraslih, kao i drugi uesnici vaspitno-obrazovnog procesa. Dobijene rezultate, ipak, najee koriste i u sopstvenom radu primenjuju, naroito kada se radi o akcionim i malim istraivanjima, nastavnici istraivai, kako bi poboljali (po pravili) postojeu pedagoku praksu, radi ega se pedagoka istraivanja u koli uglav nom i preduzimaju.

3.5. ZAVRNI DELOVI NAUNOG DELA

3.5.1. Zakljuci
Zakljuci su integralni deo naunog rada koji predstavljaju njegovu sintezu, saetak, rezimiranje ve reenog, obraenog i pojedinano zakljuenog s aspekta doprinosa nauci. ,,Zakljuak je zapravo, na sistematian, koncizan i jezgrovit nain izloe na sinteza svih relevantnih spoznaja, informacija, stavova, naunih injenica, teorija i za kona koji su izneseni u analitikom delu naunog dela (Zelenika 2000: 238). Konkretno, zakljucima se kritiki evaluira istraivanje u celini. Mogu da se imenuju sintagmama Za kljuak, Zakljune napomene, Umesto zakljuka, Re na kraju ili Opti zakljuak. Zakljuci proizilaze iz utvrenog istraivakog cilja i zadataka, postavljenih hipo teza istraivanja i temelje se na podacima. Povezuju se sa pitanjima postavljenim u uvodu rada, s posebnim osvrtom na postavljenu tezu od koje se u istraivanju polo. Sistemati no i koncizno prikazuju osnovne informacije o sadraju rada, ispravnost primenjenih na unih metoda, opte rezultate do kojih se dolo u istraivanju, doprinos razvoju nauke i preporuke o buduim aktivnostima (istraivanjima i praktinoj primeni). Li Kuba i Don Koking (2003) ukazuju na potrebu procene rada u odnosu na iri kontekst istraivake oblasti i predlau da u zakljuke uu sledei zahtevi: ( 1 ) alternativni metodoloki pristup izuavanju istog fenomena; (2) ukljuivanje dodatnih varijabli u analizu i (3) izuavanje drugih okolnosti da bi se razmotrilo pitanje pouzdanosti podataka. Zakljuci se mogu formulisati u celo vi tom obliku ili u vidu pojedinanih zaklju aka, tako da predstavljaju poseban odeljak. T J njima se iznosi sutina rada, samo ono to jasno i nedvosmisleno proizilazi iz rezultata, dovoljnog broja injenica i saznanja istraivanja, na materijalu koji je sadrajem dokumentovan, bez dodatne argumentacije, polemike, navoenja novih dokaza, citata, podnonih napomena i poziva na izvore i bez ponavljanja pojedinanih zakljuaka istim reenicama iz bilo kog drugog dela naunog dela. Ali, ono to se smatra najvanijim i najznaajnijim iz celog istraivanja (prouava nja i kritike ocene literature u prvom delu, empirijskih nalaza i rezultata saoptenih u treem delu), obavezno se mora dati u ovim zakljucima, koristei koncizne i jezgrovite formulacije. Svi zakljuci treba da poivaju na injenicama, a glavni zakljuci treba da predstavljaju sudove o hipotezama, da su potkrepljeni rezultatima, da su ukratko argumentovani, ali ne novim injenicama. Svaki zakljuak treba da bude samostalan i nezavistan od prethodnog i narednog zakljuka. Svi iskazi u zakljucima treba da su da ti sa precizno odreenom sigurnou. Zakljuak sadri najvanija reenja postavljenog

.......... .... ........- ...................................... ........................

170

III.........III.................................I.- . ..... .... ................................ ............... .... ................ ..... ........ .

............ .

i ' ............................. ..... ................ .............. ...... ..................................................................... ..... i . ....... .......................... ..................

M . K u n d a in a V . B a n u r

p ro b le m a istra iv an ja, o d n o sn o sve o d g o v o r e n a p itan ja p o s ta v lje n a u te o rijsk o m d elu rada. O v e z a k lju k e n e treba optereivati p o je d in o stim a , d eta ljim a, n e p o tre b n im ilustra c ija m a i si., v e treba n avo d iti sa m o o n o s t o j e n ajh itn ije z a p re d m e t istraiv an ja, za z a m is a o istra iv a n ja i d o b ije n e rezultate istraivanja. Z a k lju c i se n a v o d e h ro n o lo k i p re m a strukturi rad a, p re m d a im a p rim e ra d a ih autori n a v o d e p o zn aaju . U z a k lju c im a se ne g o v o r i o e k o n o m s k o j koristi i tro k o v im a re a liz a c ije p rojek ta. N i je p re p o ru ljiv o d a se zak lju ci num eriu red n im b ro je v im a , j e r p red stavljaju za sebn e pasuse. U n jih o vo j fo rm u la c iji o b i n o se koriste izrazi: D a k le ..., P r e m a to m e.... Iz s v e g a o v o g p r o iz ila z i.... D a r e z im ir a m o .... N a o s n o v u r e e n o g m o e m o za k lju iti... B r o jani p ok a zatelji u za k lju c im a unose se sam o k a o sum arni. P o sta v k e iz g la v n o g teksta u za k lju k u se ne m o g u p on avljati istim fo rm u la c ija m a reenica. P rilik o m iz v o e n ja za k lju ak a treba iz b e g a v a ti ,,c m o -b e lu tehniku, stopostotna tvrenja i iskljuivosti. T re b a se d r ati ta k v o g pristupa d a se tvrdnje ne izn o se sa p rev ie p o u z d a n ja ili sum n je u n jih o v u ta nost. N Io ra se im ati u v id u d a neki itaoci p rv o itaju zaklju k e, p a se o n d a od lu u ju da li d a itaju rad. N a k ra ju z a k lju a k a u k az u je se n a van o st rezultata, n a n iv o ostvarenosti c ilja istraiv an ja, n a p itan ja k o ja su ostala o tvo ren a i p r e d lo g e p ra v a c a i m o g u n o sti b u d u ih teorijsk ih ra zm atran ja i e m p irijsk ih istraivan ja, n a p itan ja k o ja su ostala d a se jo n a u n o o b ra d e i n a p rak tin u korist o d istraivan ja. T i p re d lo i se p iu taksativno, u o b lik u kratkih i p re c izn ih reen ica, b e z uputanja u p o jed in o sti n jih o v e o rg a n iz a c ije i prim ene. T a k a v z a k lju a k se n a z iv a z a k lju a k p e r s p e k t iv a . P o obim u, zaklju ci u m onografskoj p u blikaciji o d g o v a ra ju veliini u v o d a ili od sed am d o deset procenata teksta. U lancim a koji se o b ja v lju ju u n au n im asopisim a nije prep)oruljivo d a se iz o sn o v n o g teksta p o seb n o izd vajaju zakljuci. Z a k lju k e ne treba da im aju enciklop>edije, renici, leksikoni, udbenici i prirunici. S v e o v o g o v o r i d a iz ra d a za k lju k a p re d sta v lja je d a n kreativn i p ro c e s i m isao n i n a p o r autora. ,,O n i su z a p ra v o ekstrakt, d e o o g o lje n o d su v in e d o k u m e n ta c ije i a rg u m en a ta (Z a k i 20 0 0 : 6 9 ). P re m a N o v a k u N lilo e v i u , k on k retn o i k o n c iz n o p re d o a v a n je rezultata istrai v a n ja u z a k lju k u m o g u e j e n a tri naina: ( 1 ) d a se u z a k lju n o m d e lu d a je o p is in je n ic a iz g la v n o g d e la rada, d a se p rv o istakne g la v n a m isao , id e ja k o ja j e v o d ila u istrai v a n ju a za tim d a se u n e k o lik o taaka fo rm u li e k o je su in je n ic e u tvr en e, k a k o su o b ja n je n e , k a k v i su o d n o si u sp o stav ljen i i k a k v e su zakon itosti s a g le d a n e ; ( 2 ) z a s e b n o iz v o e n je z a k lju a k a , b e z n e p o s re d n o g o slo n c a na v e rifik a c iju h ip o te za , p a se tem elje na ap stra k c ija m a ili ak u tiscim a; ( 3 ) d o s lo v n o p o n a v lja n je z a k lju a k a iz g la v n o g d ela rad a k o ji su iz v e d e n i p o h ip o tezam a. ,,U m o n o g ra fiji, k a o z a v r n o m n a u n o m d ok um en tu , d a ju se z a k lju c i p o s v im h ip o tezam a, u studiji p o optoj i p o s e b n im h ip o tezam a, a u sintetikoj studiji p o g e n e ra ln o j i op tim h ipotezam a. T re i n ain o b e z b e u je vrstu v e zu z a k lju n o g sa g la v n im i u v o d n im d e lo m n a u n o g rada, o b e z b e u je lo g i k i sle d h ip o teza, p re k o d o k a z a , n a za k lju a k , a odatle na sistem z a k lju a k a . N e d o s ta ta k j e to se u o v o m s lu a ju z a k lju c i p o n a v lja ju i to ne sad re b ilo k a k v o o b r a z lo e n je (M ilo e v i 2001: 3 4 6 ). O p ti z a k lju c i ne m oraju, ali m o g u d a sadre (o d v o je n o ) p r e d l o g e za d a lja istra i v a n ja (o n o to j e istraiva u o io d a b i trebalo d alje istraivati), to je , isto tako, vredan is traivaki rezultat. U n ek im p e d a g o k im istraivanjim a p o sle sao ptavan ja optih za k lju -

A k a d e m s k o p is a n je

171

aJca d a ju se i p r e d l o i z a p r a k s u (rezultati d o bijen i istraivan jem se tako o p e ra c io n alizu ju d a se uine p rim e n ljiv im u praktinoj p ed a go k o j delatnosti). U stro g o n au n im istrai v an jim a to nije n eo p h o d n o initi, ali u p e d a g o k im istraivan jim a u koli to t r e b a uiniti. M e u tim , esta j e p o ja v a d a zak lju ci n au n o g rada ostaju b e z p rep o ru k a za d a lja istrai vanja, b e z ap lik acija z a p rim en u u praksi. Z a k lju c i se sv o d e n a za k lju k e rezim ea, a iz o stavljaju zaklju ci perspektive. E p ilo g i zavrna re n em aju d u b in u i irinu obuhvatnosti k a o zaklju ci.

3.5.2. Pogovor
P o g o v o r j e d e o m o n o g ra fs k e p u b lik a c ije k o ji im a cilj d a p ro tu m a i n ek e o d b it nih karakteristika, p o sta n a k ili o d re e n e p ro b le m e k o ji se n a n ju o d n o se . S a d r i n a p o m en e, d o p u n e , p o d a tk e k o ji se o d n o se n a tekst k n jig e , n a m e n u k n jig e , tam p an je k n jig e ili n je n o g autora, neto to se sm atra van im , ali se n e e li m en jati p rv o b itn i tekst. N a l a zi se n a k raju k n jig e , u v id u postsk riptum a, teksta n a p is a n o g p o s le s v e g a ; p ie g a autor k n jig e ili strun jak k o ji p o z n a je n a u n o -stv a ra la k i o p u s autora; m o e d a g a p ie ak i iz d a v a . P o g o v o r se p ie u p r v o m licu je d n in e . O d n o s i se n a o n o ta se d e s ilo p o s le p i san ja z a k lju n o g d e la rada. P o g o v o r j e p o n am en i slian p re d g o v o ru , ali j e o d n je g a o b i n o krai. U beletristici koristi se za taj p o ja m term in e p i l o g .
Pogovor

Stigli sm o tako i do kraja nae rasprave, koja se m oe shvatiti kao toka za novi poetak. O v u studiju poeo sam tvrdnjom d a j e podruje kvalitativne m etodo lo g ije optereeno brojn im tenzijam a i kontradikcijam a. T e tenzije nastojao sam is taknuti i problem atizirati u svakom p oglavlju . P o n o v n o u ih rezim irati s ciljem da otvorim prostor za n ove p olem ike koje e uroditi toliko potrebnim kvalitativnim studijam a: 1 . ije em o p ovijesn o nalijee i k o je bazine teoretske tradicije slijediti u skoroj budunosti? 2 . K a k o em o prouavati ,,d ru g e , ako ne prouim o nas same? 3. K a k o form ulirati kodeks kvalitativne istraivake etike? 4. H o e li n o ve interpretativne paradigm e nastati iz aktualnog konflikta ili u eventualnom konsenzusu? 5. K a k o e se p arad igm e stopiti u novoj sintezi ako se ona uope dogodi? 6 . N a koji nain kulturoloke studije i etnoloki m odeli kao i pom au e disci pline p rid o n ose kvalitativnoj m etodologiji? 7. K o je e se nove strategije i m etode istraivanja pojaviti? 8 . K a k o e sljedea generacija kvalitativnih istraivaa prihvatiti nove metode procesiranja podataka, kao i kompjuterski voene program e i m odele analize? 9. H o e li postm odem istiko razd ob lje zapoeti n ovim fundam entalnim krite rijim a interpretativne valjanosti i evaluativne pouzdanosti pisan o g teksta? 10. K o je e m jesto imati pozitivizam i jo uspjeniji postpozitivizam u istrai vanju k o je nastoji obezvrijediti univerzalne vrednote i lokalne interpretacije ije p ostojan je v o d i istinskoj spoznaji i isticanju subjektivnih faktora u istraivakom procesu?

172

M . K u n d a in a V . B a n u r 11. K o ju u lo gu igra peti m om ent , ukljuujui p ro gram ev alu acije i analize u unapreivanju kreiranja jedinstvene razvojne politike? N e postoji definitivan o d g o v o r niti na je d n o od ovih pitanja. O n a sam o m ogu sugerirati d aljn ji sm jer naih istraivakih napora koji e se vjerojatno kretati oko ovih pitanja: pozitivizam i postpozitivizam , krize reprezentacije i legalizacije, tret m an d ru gih kultura i ,,drugih gla so v a , konflikt izm eu znanosti i religije, im pli kacije nove tehnologije na kvalitativna istraivanja. A le k san d ar H alm i (2 0 0 3 ); S tra te g ije k va lita tivn ih istra iva n ja u p r i m i je n je n im d r u tv e n im zn a n o stim a , Jastrebarsko: N a k la d a Slap, str. 458.

Z a o z n a a v a n je p o g o v o r a m o e se upotrebiti i sk ra e n ic a P . S. N e k a d se p o d p o g o v o r o m o b ja v lju je i tekst re cen z ije ili kritiki osvrt n e k o g n a u n ik a n a o b ja v lje n i tekst, n e k a d i o svrt n a n au n i o p u s autora.

4 . JEZIK I STIL NAUNIH DELA

K a o to a ljk a v o s t o d e l a o d a j e o m a l o v a a v a n je d r u t v a u k o je s e u la zi, ta k o p o v r a n , a ljk a v i r a v stil p o k a z u je o m a l o v a a v a n je it a o c a , k o je o n s p r a v o m k a n ja v a t im e t o g a n e ita.

A rtu r openhauer U n a u n im d e lim a , p o r e d sa d ra ja o k o m e autor p ie, v e o m a j e v a n o n a k o ji n a in iz ra a v a m isli, to je s t k a k a v j e n jih o v o b lik . T a j je z i k i iz ra z m is li au tora, p r ila g o e n c ilju teksta i kontekstu u k o je m se p o ja v lju je n a z iv a se stil p isa n ja . S ta n isla v F a jg e lj (2 0 0 5 ) istie ,,p isa n je n au n ih ra d o v a m o ra im ati, k a o p rv en stv en i c ilj, in fo rm is a n je n a u n e ja v n o s ti, a n e li n e ek sp resije. Jezik, k o jim se p ie n au n i rad, m o ra b iti g ra m atik i is p r a v a n , a u se m a n ti k o m sm islu ja sa n i k o n cizan i stilski k o re k ta n . V a e a p ra v ila p is a n ja n au n ih ra d o v a n a o d a b ra n o m je z ik u m o ra ju se u v a a v a ti. J ezik j e je d n o o d n a jv a n ijih , a k o n e i n a jz n a a jn ijih n acio n aln ih i kulturnih v re d n o sti n a r o d a (F e k e te 2 0 0 6 : 1 2 ). A k a d e m s k o p is a n je zah tev a o d g o v o rn o s t autora p re m a je z ik u i p o s e d o v a n je v a lja n ih je z i k ih zn an ja, iz g ra e n u iz ra a jn u je z i k u kulturu, o s e a n ja i p ro fe s io n a ln u o b a v e z u d a z a d o v o lji s v e e lem en te je z i k e p raviln osti. S til p is a n ja i stil g o v o r a rezultat s u n a u n ik o v ih s p o so b n o sti is k a z iv a n ja i sao p ta v a n ja m isli, n je g o v e in te lig e n c ije , s h v a t a n ja i m ilje n ja . A r t u r o p e n h a u e r istie: ,,S am o onaj k o ji im a s o p s tv e n e p ra v e m i s li im a p ra v i stil . Stil p o d ra z u m e v a p o to v a n je p ra v ila je z ik a n a k o m e se d e lo p ie. D a b i a u to r te za h tev e isp u n io , p o tre b n o j e d a p o se d u je b o g a t fo n d rei n a u k e u k o jo j stva r a , ra z v ije n e je z i k e iz ra a jn e sp o so bn o sti, konkretno, sp o so b n o st p r a v iln e u p o tre b e re i s o b z ir o m n a zn aen je, sp o so b n o st k o rek tn o g o rg a n iz o v a n ja re e n ic e i p a s u s a i si. T e s p o s o b n o s t i se r a z v ija ju p isan jem . C ic e ro n k ae: ,,G la v n a j e stv ar d a p i e to vie. P i s a l jk a j e n a jb o lji i n a jiz v rs n iji tvo rac i uitelj iz ra a v a n ja . F i lo z o f C h a r ls M o r r is (1 9 3 8 ) r a z v i o j e sistem z a ra z u m e v a n je n a u n o g je z ik a . T a j se sistem n a z iv a s e m i o t ik a i o b u h v a t a tri p o d siste m a : s in ta k s u (o d n o s iz m e u p o je d in ih z n a k o v a u j e z i k u ), s e m a n tik u (z n a e n je z n a k o v a i s im b o la p re m a o n o m e to o z n a a v a ju ) i p r a g m a t i k u (o d n o s z n a k o v a p re m a n jih o v im k o ris n ic im a ). Z n a k o v i su lin g v isti k e k o n v e n c ije , rei ili b ro je v i.

4.1. NAUNI STIL PISANJA

U V u ja k lijin o m L e k s ik o n u s tr a n ih r e i i iz r a z a z a stil se k a e d a j e ,,n a in p is a n ja i iz r a a v a n ja m is li (2 0 0 6 : 8 4 7 ). P ra v e rei n a p ra v im m e stim a to ini p ra v u d e f in ic i ju stila istie D o n a ta n S vivtn . P re m a Z o r a n u Iv a n o v i u (1 9 9 6 ), p o s to je tri n a i n a k a z iv a n ja , o d n o s n o tri k a te g o rije stila k o l o k v ija l n i s til (stil u s m e n e rei i s v a k o d n e v n o g g o v o r a ), s t a n d a r d n i stil (k o g a u p isan ju i g o v o r u k oriste o b r a z o v a n i lju d i) i

174

NI. K u n d a in a V . B a n u r

v u l g a r n i stil (k o ji se p o ja v lju je k a o ulin i a rg o n ). S tan d ardn i stil se koristi k a o n a u n i, k n ji e v n o -u m e t n i k i , a d m in is tr a tiv n i, n a u n o -p o p u l a r n i i p u b l i c i s t i k i stil. Ia k o svaki od

s tilo v a im a s v o je sp ecifin o sti, ne p re d sta v lja ju p o s v e iste k a tego rije. N a u n i stil se n e g u je u p isan ju naunih i strunih dela, a karak terie g a lo g i k a z a sn o v a n o s t teksta i u p o tre b a v e lik o g b ro ja naunih term ina, k o jim a se p re c iz n o o z n a a v a ju p o jm o v i, in jen ice, m isli i ideje. ,,R ad na stilu j e d u g , m u an i trai strp lje n je , k a e A rt u ro G r a f. V la t k o S ilo b r i p o d n au n im stilo m p isa n ja p o d ra z u m e v a ,,n ain is ticanja m isli i p rik a z a rezultata (2 0 0 3 : 90 ). P ra v iln im iz b o r o m fo n d a rei k o je autor koristi d a b i iz ra z io s v o je id e je u p isan ju n a u n o g d e la o b e z b e u je se ja s n o st m isli. o z e f u b e r k ae: ,,K o d je d n o g stil nastaje iz m isli, k o d d r u g o g se m isa o ra a iz stila . U p o t r e b a ad ek vatn ih rei n a p ra v o m m estu o m o g u u je d a se k o m p lik o v a n e stvari kau n a je d n o s ta v a n n ain i ine stil s v a k o g autora p re p o z n a tljiv im i v en im . Stil p isan ja se u s a v r a v a s isk u stvo m , itan jem i p isan jem . N a n je g a utiu in telektualn e sposobn osti, o b ra z o v a n je , opta kultura, vlastito n au n o stvaralatvo, n au k a u k o jo j stvara, leksika, gram a tik a , p ra v o p is n a i stilistika kultura. ,,N je g o v stil j e taan otisak to ga k a k o je on m islio , on j e taan otisak to g b itn o g sv o jstv a i o p teg k v a lite ta n je g o v o g m iljen ja. Stil p o k a z u je n a im e f o r m a l n o sv o jstv o c e lo k u p n o g m ilje n ja je d n o g o v e k a , s v o js tv o k o je m o ra u v e k d a ostane isto, p a m a ta i m a o e m u on m is lio ( o p e n h a u e r 1982: 2 2 ). N a u n i stil p is a n ja im a s v o je p osebn o sti. O n e se o g le d a ju u iz la g a n ju i o b r a z la g a n ju b ilo k o g n a u n o g ili stru n o g p ro b le m a . Stil se iz ra a v a iz b o r o m rei, sin tagm o m , fra za m a , ritm o m i o b lik o v a n je m reen ica, fo rm ira n je m p asu sa, u g ra iv a n je m ilustraci ja , n a g la a v a n je m p o s e b n ih m isli i rezultata. U n au n oj literaturi (N I. a m i, R. Z e le n ik a , Z . P o p o v i , NI. S a k a n ) n a v o d i se vie karakteristika n a u n o g stila p isan ja. V a ljan n au n i tekst treba d a b u d e s a d r a ja n (p o in fo rm a c ija m a k o je iz ra a v a ), l o g i a n (d a im a m is a o n o p o v e z a n e p o jm o v e unutar reenice, te m e u re e n ic a m a i p a s u s im a ), k o n c iz a n (s a tan o o n o lik o izraajn ih sredstava k o lik o j e p o tre b n o d a se p ren esu ja s n e m isli ili in fo rm a c ije , b e z su vin ih rei, m etafora, lo k a liz a m a ), m i s a o n (k o g n itiv n o orijen tisan ), r a c i o n a l a n (u p rik u p lja n ju in je n ic a ), s is t e m a t i a n (d a o b e z b e u je tok m is li), p r e g l e d a n (d a sle d i g la v n u m is a o ), p r ik la d a n (ra z u m ljiv ita o c im a ), p r e c i z a n (s a kon kretn o iz a b ra n im term in im a i re e n ic a m a ), (saet, d a sa m a lo rei isk a zu je m n o g o m i s li), j a s a n (d a im a potpu n tok m isli za itaoce, b e z viezn a n ih d e fin ic ija ), ta a n (sa p ra v iln o u p o tre b lje n im re im a i tano istaknutim in je n ic a m a ), s k la d a n (ad e k v a ta n o d n o s d e lo v a teksta), r a z n o lik (u izm en i strukture reen ica je d n o s ta v n e i slo en e, krae i d u e, i u iz m e n i rei u r& c& nici), je z i k i p r a v i l a n (d a se z a sn iv a n a p ra v iln o m iz b o ru ter m in a, k a k o b i se iz b e g la viezn an o st teksta), la k o s h v a t l ji v (d a se iz p r v o g itanja ra zu m e, b e z k o ri e n ja e n c ik lo p e d ijs k e literature), o b je k t i v a n (d a u p o z n a je sa in je n ic a m a b e z p re u v e li a v a n ja i u m a n jiv a n ja ), je d n o s t a v a n (isk a z a n r a z u m ljiv im i n e d v o s m is le n im re im a ), u je d n a e n (p ri up otrebi b ro je v a , im ena, sk raen ica, s im b o la i n a z iv a ), p r i r o d a n i o d m e r e n (b ir a n im term in im a u sk la en p rem a ita o c im a ), z a n i m l ji v (d a im a ivo st u o p is iv a n ju ), k o n z is te n ta n (d a ini o rga n sk u i lo g i k u c e lin u ), s tr u k tu r ir a n (d a v e e c e lin e p o v e z u je unutar teksta), p o u z d a n (d a rep rezen tu je au to ro v u v o lju )), k o h e r e n ta n (d a im a lo g i k i p o v e z a n e r&&nic&), f u n k c io n a la n (d a k o m u n ik a c iju u sm e ra v a p rem a o d re e n o m c ilju i svrsi, p isan je za o d re en e p o tre b e ), e ti k i z a s n o v a n (z a s n o v a n na iskrenosti, o tvoren osti, p o ten ju i skrom n osti au tora). ,,N Ierilo 'lep te' n a u n o g stila bit e pre s v e g a n je g o v a fu n k cio n aln o st, n je g o v a p o g o d n o s t i u p o tre b iv o st u p ren o su in fo r m a c ija (S ilo b r i 2003: 2 3 ). S v e n a v e d e n e karakteristike d o b r o g n a u n o g stila p isan ja su k o m p le m en tarn e . N i je ih je d n o s ta v n o ostvariti, p a se o d autora n a u n o g d ela trai

A k a d e m s k o p is a n je

175

dosta zn a n ja i vetine. D a b i se u d o v o ljilo s v im za h tev im a p o tre b n o j e d a au tor d o b r o p o z n a je n au n u o b la st i p r o b le m o k o m e pie, te d a svoj stil stalno u sa v rav a. Z a h te v i za p o to v a n je n a v e d e n ih norm i stila p isa n ja o stv a ru ju se n a ra zliite n a ine. J a s n o a tek sta p o v e a v a se n a v o e n je m p rim e ra k o ji n a slik o v it n ain o b ja n ja v a j u argu m en te, z a k lju k e i slu e z a potk rep ljen je. S a e t o s t tek sta p o stie se iz b e g a v a n je m d u g ih re en ica, iz b a c iv a n je m n ep otrebn ih rei i o d s tra n jiv a n je m s u v in o g . P r e c i z n o s t tek sta p o v e a v a se tako d a se optepoznate p o ja v e ne o b ja n ja v a ju . L o g i n o s t tek sta p o stie se iz n o e n je m m isli i m isao n ih celin a, je d n e za d ru g o m , pri em u se koriste rei sm ern ice (n a jp re , zatim i si.). K ra tk o a teksta ne sm e se postizati n a tetu ja s n o e . S p o re d n e , m a n je v a n e segm en te u tekstu treba izostavljati ili svesti n a n a jm a n ju m o g u u m eru i iz d v o jiti (u in iti ra z li itim ) u o d n o su na o n o to j e bitn o, s ta v lja n je m u p o d n o n e n a p o m e n e ili istican jem d ru g im tip o m s lo v a i si. P o je d in o sti i sp o re d n o u tekstu ne sm eju n ik a k o d a z a m a g le i uin e n e v id ljiv im o n o bitno. N ln o g o n a p o m e n a u tekstu o te a v a p ra e n je m isli autora. N o v a k M ilo e v i (2 0 0 1 ) n a v o d i p ra v ila k o ja j e n e o p h o d n o resp ek to vati p rilik o m iz ra d e i p is a n ja n a u n o g d ela. T a p ra v ila zah tevaju : d a se iz la g a n je ne p o in je su v ie iz d a le k a ; d a se ne un osi u d e lo o n o to n ije u n ep o sred n o j v e z i sa tem om ; d a se d e lo n e p re n a trp av a b e z n a a jn im p o je d in o stim a ; d a se ne p o n a v lja o n o to j e n a neki nain v e re e n o i n e ra z la e i o b ja n ja v a o p irn o o n o to j e p o sebi d o v o ljn o ra z u m ljiv o . D o b r i m a k a d e m s k im stilo m p isa n ja o b e z b e u je se ja s n o a i p re g le d n o s t iz la g a n ja , ja s a n cilj n a u n o g d e la k o ji se p ro v la i k ro z sve n je g o v e d e lo v e , o d n a s lo v a d o z a k lju k a i s k la d nost d e lo v a n a u n o g d ela. V la t k o S ilo b r i (2 0 0 3 ) istie n e k o lik o zahteva, k o jim a se p o stie iz g ra iv a n je d o b r o g stila n a u n o g p isan ja: ( 1 ) n e p re k id n o ra z m ilja n je o p o tre b a m a italaca; ( 2 ) z a sn iv a n je ja s n o e o p is iv a n ja predm eta, za m isli i p la n ira n ja ra d a n a ja s n o i ra z m i lja n ja autora; ( 3 ) p rid r a v a n je lo g i k o g re d o sle d a ; (4 ) n asto jan je d a s v e tvrd n je b u d u ja s n e , d o v r e n e i p o tk rep ljen e, tj. u tem eljen e na p o d a c im a i iz b e g a v a n je re e n ic a k o je p o in ju re im a m o g u e j e , v e r o v a t n o j e , m o d a \ (5 ) iz ra a v a n je m isli je d n o s t a v n o i saeto; ( 6 ) o stv a riv a n je p recizn osti i tanosti pri iz la g a n ju .

4.1.1. Strokturiranost naunog dela

S tru ktu riran ost n a u n o g d e la p o d ra z u m e v a p o d e lu tem e n a m a n je c e lin e s p o d n a s lo v im a i p o v e z a n o s t v eih c elin a unutar teksta d a b i se o b e z b e d ila p ostu p n o st iz la g a nja. O p ta struktura m o n o g r a fs k o g d e la o b e z b e u je se o r g a n iz a c ijo m i u z a ja m n o m p o vezan o u svih d e lo v a i in i n je g o v u k o m p o z ic iju , k o ju j e p o tre b n o to v ie ralaniti u izrad i p la n a p isan ja. P o d e lo m ra d a n a d e lo v e o b e z b e u je se: p re g le d n o s t sa d ra ja rada, o rg a n iz a c ija i p rik a z iv a n je o sn o v n ih teza rada, p rav ilan ra sp o re d g ra e , re d o s le d p o je d i nih etapa p isan ja, o d n o s d e lo v a p re m a celin i i o d n o s m e u p o je d in im d e lo v im a , m esto ilu stracija u tekstu, ra z u m e v a n je p ro b le m a o k o m e ra d g o v o ri. S v i d e lo v i ra d a p o d re e ni su g la v n o j z a m is li i g la v n o j istraivak o j id eji i treba d a su s ra z m e m i z n a a ju p o je d i nosti u o k v iru o d r e e n o g p ro b le m a . U n jim a m o ra biti ja s n o v id ljiv o o e m u se ra sp ra vlja. Z n a a jn ijim p o je d in o s tim a p ro b le m a istraivan ja ustupa se v i e p ro sto ra u radu , a sp o re d n im m an je. Iz a b ra n a struktura rad a treba d a o m o g u i p rezen taciju o sn o v n ih teza n a u n o g d ela.

176____________________________________________________________

M . K u n d a in a V . B a n u r

D a b i se d o lo d o p oetn e v e rz ije strukture ra d a iz ra u je se p la n p is a n ja i to n a k o n iita vanj a literature. K o n k re tiz a c ijo m id e jn o g p la n a iz la g a n ja iz v o d i se detaljan i kon kretan ra s p o re d gra e , d o n iv o a ra z v ija n ja p a su sa u tekstu. D a b i se to kvalitetno u ra d ilo p o tre b n o j e d a g ra a b u d e up ozn ata u d etaljim a i a s im ilo v a n a k a o celin a, d a se im a ja s n a slik a o tom e g d e ta p rip a d a i k o lik o zn ai k a o p o je d in o s t z a c e lin u (D e le ti 20 08 : 3 1 8 ). P ri p isa n ju teksta d o la z i d o p ro m en e strukture d e la i m e n ja n ja d e lo v a . P o je d in a p o g la v lja p ro u v ei b ro j verzija. N e k i d e lo v i se s m a n ju ju i o g ra n i a v a ju , irele vantni d e lo v i se iz b a c u ju iz rasp rave, a d e lo v i k o ji im a ju o d lu u ju i zn aaj jo d etaljn ije se strukturiraju i a n a liziraju . P ri to m se iz b e g a v a sv ak i em atiza m , p a struktura d e la m o ra b iti p o d re e n a karak teristik am a teme. G la v n i tekst m o n o g r a fs k o g n a u n o g d e la m o e d a b u d e p o d e lje n na: d e lo v e , g la ve, p o g la v lja , p o t p o g la v lja , o d se k e i p asu se (p a r a g r a fe ). T e k s t d e l o v a n au n e studije (o b i n o d v a d o tri) d e li se n a m a n je za o k ru e n e celin e, g l a v e , i to n a jm a n je dve. P o g l a v l ja su o s n o v n e strukturalne je d in ic e n a u n o g i stru n o g d ela , k o je p re d s ta v lja ju re la tiv n o sa m o staln e i za o k ru e n e c e lin e i k o je su u v e z i sa c e lim tekstom . P o e ljn o b i b ilo d a su p o g la v lja p r ib li n o iste d u in e, ali tom e ne treba teiti vetaki. N a k ra ju s v a k o g p o g la v lja m o g u se izvo d iti za k lju c i, k o ji slu e k a o o s n o v a za iz ra d u sintetikih z a k lju a k a n a k raju n a u n o g dela. U p o je d in im s lu a je v im a k o rien a literatura se ra sp o re u je p o p o g la v ljim a . U m a n jim ra d o v im a ( la n c im a ) iz b e g a v a se p d e la n a p o g la v lja . Strukturiranje m o n o g ra fs k o g n au n o g d ela n a d e lo v e , g la v e i p o g la v lja o m o g u u je za o k ru iv a n je p ro b le m sk ih celin a pri pisan ju i lake p raen je sad ra ja pri itanju. T im e ra d za itaoca p ostaje p regled n iji. P o re d toga to zaok ru u ju sad ra jn o je d n u celinu, p o g la v lja im a ju u lo g u d a s v o jim zavretk o m o m o g u e itaocu o d m o r i kon centraciju za n a stavak itanja. P o g la v lja p o in ju n a n o v im n ep arn im stranicam a m o n o g ra fs k o g dela.
P o t p o g l a v l j a su strukturalne je d in ic e p o g la v lja . N a s lo v i p o t p o g la v lja n a u n o g i stru n o g d e la b li e o d re u ju n jih o v sadraj. T a k o e se n u m eriu , im a ju p o s e b n e p o d n a s lo v e i n e p o in ju n a n o v im n e p a rn im stranicam a d ela. B e z p d e le n a p o t p o g la v lja n a u n o d e lo b i z a au tora b ilo tee pisati, a za itaoca b i b ilo n e ra z u m ljiv o . P o t p o g la v lja se d e le u o d se k e , k o ji se o b e le a v a ju b ro je v im a ili p o d n a s lo v im a .

U tok u p is a n ja p o je d in ih p o g la v lja m o n o g r a fs k o g d e la m o e d o i d o p ro m e n e n jih o v o g m esta u o d n o su n a p lan ira n u k o m p o z ic iju rada. A u t o r m o e d a ih m en ja, sk ra u je, p ro iru je , ali sa m o tako d a sv a k o p o g la v lje p ro iz ila z i iz p re th o d n o g i n astav lja se n a sle d e e , ra z ja n ja v a ju i o sn o v n i p ro b le m i d o k a z u ju i g la v n u m is a o istra iv a k o g p ro b le m a . U p isa n ju n au n ih ra d o v a u staljen a su d v a pristupa. P rv i pristup p re fe rira ra z m i lja n je o sa d r a ju k o ji se p ro u a v a i istrauje, a tek n ak o n ,,sa z re v a n ja i ra zra d e m isli p ristu p a se p isa n ju teksta. D r u g i pristup p re fe rira p isa n je o d m a h , tako to autori u toku p isa n ja o b lik u ju tekst k a k o im d o la z e id e je i m isli, a n a k o n to g a m e n ja ju , d o p u n ju ju i sk rau ju . D e l o v i m o n o g r a fs k o g n a u n o g dela, rei, reen ice, p asu si, o d e ljc i, p o tp o g la v lja , p o g la v lja i g la v e m o ra ju biti in terakcijski p o v e z a n i i initi g a h o m o g e n o m celin om . N a jv a n ije m isli o b i n o se d a ju n a poetk u ili na k raju reen ice, p asu sa, o d e ljk a , p o tp o g la v lja , p o g la v lja i c e lo g rada. N e k i d e lo v i ra d a ne m o ra ju se pisati o n im re d o m k o ji zah tev a k o m p o z ic ija , v e o n d a k a d a se z a njih p rik u p e n au n i iz v o ri. K o d p rim e n e p ri-

A k a d e m s k o p is a n je

177

p o v e d a k o g stila p is a n ja p re fe rira se h ro n o lo k i i p rostorn i re d iz la g a n ja , d o k se k o d o p is iv a n ja p o la z i o d b li e g k a d aljem , to opet z a v is i o d to g a k o ji j e n e p o sre d a n cilj u iz v o e n ju d o k a z a , sin teza ili an aliza. Z a o z n a a v a n je strukturalnih d e lo v a m o n o g r a fs k o g n a u n o g d e la u p o tre b lja v a ju se: ( 1 ) d e k a d n i sistem sa a ra p s k im re d n im b ro je v im a , ( 2 ) rim sk i b ro je v i, ( 3 ) s lo v a p o a b e c e d n o m re d u (v e lik a i m a la s lo v a ) i ( 4 ) rei. K o m b in a c ija o v ih m o g u n o s ti utie na n ep re g le d n o st, p a se iz b e g a v a . U o z n a a v a n ju strukturalnih d e lo v a m o n o g r a fs k o g d e la n a j e e se p rim e n ju je d e k a d n i sistem arap sk ih redn ih b ro je v a , k o ji j e sistem atian i p re g le d a n . Strukturalni elem en t v i e g re d a m o ra d a sad ri n ajm a n je d v a strukturalna e lem en ta (je d in ic e , c e lin e ) n i e g reda. U o z n a a v a n ju se d o p u ta u p o treb a d o etiri d e k a d n e je d in ic e (n p r. 2 .1 .1 .1 .). U k o li k o j e n ek i sad raj p o tre b n o ralaniti n a v i e o d etiri d e k a d n e je d in ic e , p rim e n ju j e se sistem arap sk ih b r o je v a s ra zli itim o zn a k am a , ili sistem d ru g ih iz ra z a i zn ak o v a.
Struk tu ra ln a n u m e r a c ija d e lo v a teksta

I DEO 1. G L A V A 1.1. P rv o p o g la v lje 1. 1. 1. P rv o potpoglavlje 1 . 1.2. D ru g o p otpo glavlje 1. 2. D ru g o p o g la v lje 1. 2. 1. P rv o potpo glavlje 1. 2. 2. D ru g o p otp o glavlje 1. 2. 3. T ree p otpo glavlje 2. G L A V A P ri o v a k v o m o z n a a v a n ju , u sad raj n a u n o g d e la u p isu ju se sa m o d e k a d n e j e d i nice, d o k se sistem arap sk ih b r o je v a s ra zli itim o z n a k a m a ili sistem d ru g ih iz ra z a i o z n a k a an alitik i in k o rp o rira u tekst rada.

4.1.2. Izbor rei i formulisanje reenica

S v a k a n a u k a ra s p o la e s v o jo m te rm in o lo g ijo m , s v o jim stru n im je z ik o m . O s n o v ni sm islen i elem en ti (s tils k e je d in ic e ) s v a k o g je z ik a , p a i n a u n o g su rei i reen ice. K o m b in a c ija rei u lo g i k e c e lin e o stvaru je se reen icam a. Iz a b ra n im te rm in im a n a u nik iz g ra u je s v o ju te rm in o lo g iju i n jo m e se slu i u p isa n ju ra d o v a . T u r g e n je v kae: ,,N a svetu n e m a nita ja e ... i n e m o n ije o d r e i! . B u d u i d a se u s v a k o m p ro u a v a n ju i istraiv an ju n a u n o g p ro b le m a d o la z i d o m n o g o ra zn o v rsn ih p o d a ta k a i n astaje m n o g o n o v ih id e ja i m isli, te d a u p rip a d a ju o j n au ci p o sto ji v e lik i b ro j n au n ih term ina, n a jzn a a jn iji za d atak au tora j e iz n a la e n je ta k v ih je z i k ih term ina, u d o s lo v n o m a ne u p re n e se n o m zn aen ju , d a se shvate n je g o v e m isli i tim e u in i tran sp aren tn im c e lo v ito delo. Istraiv a treba d o b r o d a o d m e ri k o je e iz ra z e upotrebiti, d a b i p re c iz n o iz ra z io o d re en e p o jm o v e , n ajsa e tije i n ajtan ije isk a

Sm

178_______________________________________________________________________ ]V1. K u n d a in a V . B a n u r z a o e lje n e m isli, a p o n e k a d u p o tre b io i razliite rei k a k o b i iz b e g a o m o n o to n iju i stereotip iju . ta e o d to ga uneti u tekst i k o jim re d o m (s is te m o m ) e to iz lo iti d a b i o b e z b e d io in je n i k u p o tk rep ljen o st i argu m en to van o st s v o jih m isli, utie n a stil pisan ja. N a u n i stil p is a n ja p ostie se d o b r im iz b o r o m i u p o tre b o m ad e k v atn ih rei, j e r za je d a n p o ja m p o s to ji v ie term ina. S v a k a re im a je d n o o s n o v n o zn a e n je i v ie d ru gih zn aen ja. I z b o r v o k a b u la ra n a u n o g stila p isan ja m o ra biti u s k la d u sa p otrebam a, inte resim a, ste p e n o m zn an ja i ra z u m e v a n ja p oten cijaln ih italaca (n a u n ik a , nastavnika, studen ata). Johan V o l f a n g G e te istie: N e k e su k n jig e , ini se, n a p isa n e ne zato d a iz n jih u im o , n e g o d a b is m o sazn ali k a k o j e autor neto z n a o . U p isa n ju n a u n o g ra d a p o tre b n o j e iz b e g a v a ti: d a v a n je p r e v e lik o g zn a a ja v la stitim rezu ltatim a; n e p re c iz n e izraze: stilske detalje i n e p o tre b n a ,,u k ra a v a n ja ; s lik o v i te n ad ah n u te o p ise , k o ji s m a n ju ju ra z u m ljiv o st i n e p o tre b n o p r o d u a v a ju tekst; lin e n o te (p o z iv a n je n a seb e, s v o je j a i s v o je m i lje n je ); su v in e rei i fra z e ( p r o l a i s t o r i ja , p o t e n c i j a l n i r i z i k )', p re v i e stranih rei, term ine karak teristine z a d ru g a p o d ru ja n a u k e; n o v e p o m o d n e rei (^ e d u k a c ija ) , ustaljen e fra ze , k liee, apstraktne izraze, a r g o ne, k n jik e rei, k o lo k v ija ln e term ine, ( g e n i j a l a c , ,,p o m r a e n u m )', ra z v u e n a o b ja n jen ja, z a g o n e tn o iz ra a v a n je i n ep o trebn e obrte u re en ici; p o n a v lja n je o n o g a to je v e re e n o i p o n a v lja n je esto k o rien ih rei; n e p ra v iln u u p o tre b u i n e p ra v ila n red re i; o p irn e iz ra z e ; k v a lifik a tiv e b e z k o n k re tn o g zn a e n ja (^ s la b o , j a k o , e s t o ,
, , r e t k o , ,,m n o g o , , , m a l o , s t o t i n e s l u a j e v a , , , b e z b r o j p u t a , ,, g o l e m o )', }&z.ik.e. i stilske n e p ra v iln o sti (,,w v e z i t o g a '' ' , n a jo p t i m a l n i j i , ,,u s a d a n je m d o b u , t r e b a m o d a , t r e b a m ) um esto p ra v iln ih sin tagm i (,,m v e z i s t i m , ,,o p t i m a l a n , ,,u s a d a n je d o b a , t r e b a d a , p o t r e b n o m i j e ) ; arogantnost (^kao to d o b r o zn a m o '"'', o i g l e d no'"'', o p t e j e p o z n a t o , s v a k to z n a , s v i s e s l a u , n e k i, m n o g i , ,,u m n o g i m s lu a j e v i m a , k a o t o j e p o z n a t o )', n ep o trebn e fo rm u la c ije u in terpretaciji rezultata ( v e s m o u n a p r e d r e k l i , d a l j e e s e p o k a z a t i , p o n a v lja m '"'")', p ra z n e p ro c e n e ( n e s v i a m i s e , ,, d o p a d a m i s e , o v o m i z v u i d o b r o , o v d e n e t o n i je u r e d u )', n ep raviln a

g la g o ls k a v re m e n a i p ad e e; n eprirodne i ro go batn e p re v o d e ; rastav ljan je rei na kraju re da; p re v ie sin o n im a za isti p o ja m ; detalje k oji sm an ju ju ra zu m ljiv o st; oseajnosti, intim nosti, cin izam , i iron iju; term ine karakteristine za d ru g e kulturne g ru p e i tradicije i si. U a k a d e m s k o m p isa n ju ra d o v a b ir a se o s n o v n o z n a e n je rei, k o je e u o d re e n o m kon tek stu n a jb o lje o d g o v a ra ti itao cim a k o jim a j e tekst n a m e n je n i tim e iz b e i n e ja s n o e . A r t u r o p e n h a u e r (1 9 8 2 ) istie d a j e p o tre b n o u p o tre b lja v a ti takve rei k o je e itao ca p risilja v a ti d a m isli u p ra v o o n o isto to j e i p is a c m islio . B ir a n e rei u z u p o treb u z n a k o v a in terp u n k c ije o d ra a v a ju autentinost a u to ro v o g teksta. Iz tih ra z lo g a , autorim a n au n ih ra d o v a u p isa n ju su n eo p h o d n i ren ici m atern jeg je z ik a i stranih je z ik a , renici stranih rei u m a te m je m je z ik u i e n c ik lo p e d ije . R a tk o Z e le n ik a (2 0 0 0 ) iz d v a ja je z i k e g re k e k o je se esto p o ja v lju ju u n au n im ra d o v im a . T e g re k e iz ra e n e su u o b lik u : (1 ) rei k o je o z n a a v a ju re lativ n e p o jm o v e , k ra jn je n e o d re e n e : s la b o , ja k o , e s to , retk o, m n o g o , m a lo , s to tin u s l u a je v a , b e z b r o j p u ta , g o l e m o i si.; ( 2 ) izraza: o p t e j e p o z n a t o , s v a k o to zn a , s v i s u s a g la s n i, k a o to j e p o z n a t o i ( 3 ) fo rm u la c ija ; v e s m o u n a p r e d rekli, a j o e m o s e v r a titi n a o v o p it a n je , d o l e e s e p o k a z a ti, p o n a v l ja m . O v im re im a treba dodati i d ru g e rei k o je su n e p o e lj n e u strun im i n a u n im d e lim a ; im a, p o s t o ji , s m a tr a m , m is lim , n e k o . B u d u i d a n au k a ne p o z n a je n ac io n aln e gran ic e, u p isa n ju n au n ih ra d o v a p re u z i m a ju se iz d ru g ih je z ik a oni struni izrazi za k o je ne p o sto je ad ek v atn i term ini u je z ik u

AJcadem sko p is a n je __________________________________________________________________________________________________ 179

k o jim se slu i autor. M n o g e rei iz klasin ih je z ik a (g r k i i latin sk i), a i rei e v ro p sk ih je z ik a (e n g le s k i, fran cu sk i, ruski, n em a k i i italija n sk i) p o stale su in tern acion aln e i ule u srpski je z ik . M e u tim , u p o tre b a stranih rei i izraza, k o je nisu p o sta le sastavni d e o s rp s k o g je z ik a d o z v o lja v a se sa m o u slu aju ak o d o p rin o se ra z u m e v a n ju teksta. F e ren c K e l e i k a e : ,,P otu j i u i je z ik e d ru g ih o b ra z o v a n ih n aro da, ali n ik a d ne z a b o ra v i: k a o to j e u e n je stranih je z ik a lep o , tako j e u p o treba v lastito g je z ik a d o k rajn jih m o g u n o sti d u n o st . U tekstu se u z p rv o n a v o e n je n e k o g s p e c ifi n o g n a z iv a za n ek i p o ja m ili izraz d a je n je g o v a d e fin ic ija i o b ja n ja v a ta se p o d n jim p o d ra z u m e v a . U p o tr e b lje n e re i stran o g je z ik a m o g u se o zn a avati n a v o d n ic im a i p o lu n a v o d n ic im a , stavljati u z a g ra d e ili isticati k o s im s lo v im a (ita lik ). Iz a n ep rirod n ih p re v o d a , u z a g ra d i n a stran om j e z i ku, isp isu ju se o rig in a ln i iz ra z i n a stran om je z ik u . M is li, id e je , o b a v e te n ja autora k o ji treba d a b u d u z a p isa n i u tekstu iz ra a v a ju se re e n i k im s k lo p o v im a . Jedna id e ja autora stavlja se u za se b n u , ja s n o iz g ra e n u re e n i cu k o ju k arak terie struktura, o d n o s rei u njoj i v e z a s d r u g im re en icam a. Jasnost re en ice p o stie se p ra v iln im iz b o r o m rei i n jih o v im ra s p o re iv a n je m u reen ici (s u b je kat, predikat, a za tim o d re d b e i d o p u n e ) i iz b e g a v a n je m in v e rz ija . D a b i se o b e z b e d ila ra z u m ljiv o s t teksta p o tre b n o j e koristiti kratke reenice. N i j e o p r a v d a n o iz d v a ja ti u z a se b n e re en ice s k lo p o v e u k o jim a j e izo stav ljen objekat. P r ilik o m n o v ih itan ja teksta, au tor p ro m e n o m o d re e n ih term ina, k o r ig o v a n je m i d o p u n ja v a n je m p o v e a v a ja s n o u i je d n o z n a n o s t p o jm o v a i reen ica. U tekstu reen ice ne z a p o in ju c ifra m a , niti se osta v lja ju sa n e d o re e n im p o jm o v im a i n etan im tvrdn jam a. P r e p o ru u je se fo rm u lis a n je re en ica razliite vrste, o b lik a i d u in e. N e k i autori ( V . S ilo b r i , M . G a i ) sm atraju d a p ro s e n o d u g a k a re e n ic a treba d a sad ri deset rei. D r u g i au tori (J. S a v i ) u sp o sta v lja ju g o rn ju g ra n ic u n a trideset d o etrdeset rei. D u e re e n ic e se p rim e n ju ju z a s a o p tav a n je k o m p le k s n ih m isli, ali su tee z a ra z u m e v a n je i p a m e n je . M e u tim , kratke re en ice su lak e za ra z u m e v a n je , ali n e d o p rin o se iz g ra d n ji v e ih c e lin a i istican ju v a n i jih m isli. U tekstu ne m o g u d a ostanu d v o s m isle n e i s u v ie kratk e i d u g a k e reen ice. A le k s a n d a r H a lm i (2 0 0 3 ) p ra v i ra z lik u iz m e u je z ik a u k v a n titativ n im i je z ik a u k v a lita tiv n im istra iv an jim a . U k van titativn im istra iv a n jim a ra d i se o je z ik u v a rija b l i , k o n cep ata, o p e ra c io n ih d e fin ic ija i in dik atora k o ji g o v o r e o o d re e n im re la c ija m a iz m e u p o ja v a . U k v a lita tiv n im istra iv a n jim a je z ik se o d n o si n a in terpretaciju i ra z u m e v a n je s m isla i z n a e n ja n ek e ak cije, d o g a a ja ili u o p ten e lju d s k e k o m u n ik a c ije . T a j je z ik j e s lo b o d a n i n e fo rm a la n . K v a lita tiv n a istraiv an ja slu e se v i e lite rarn im o b li k o m p isan ja, iv o tn im isk u stv o m , in tu icijo m i im a g in a c ijo m . U p isa n ju n au n ih tekstova iz b o r strunih iz ra z a i te rm in a p r ila g o a v a se k a te g o riji k o risn ik a. A k o j e d e lo n a m e n je n o n au n icim a isto g p ro fila , p ie se stro g im n a u n im stilom . M e u tim , a k o j e d e lo n am e n je n o iroj italak oj p u b lic i, k o n k re tn o p rak tiarim a i p re d v i e n o d a se o b ja v i u stru n o m listu, n je g o v je z ik , stil i strunu te rm in o lo g iju p o trebn o j e p o jed n o stav iti, sm anjiti b ro j strunih iz ra z a n a p o tre b n u m eru , n av o d iti ih u z a g ra d i, zam en iti ih e le m e n tim a d e sk rip c ije , n a v o d im a , o p isim a , tu m a e n jim a i k n ji e v n im iz ra z im a i d o p u n iti fu n k c io n a ln im p rik a z iv a n je m p o ja v a . T a k a v stil p is a n ja n a z iv a se n a u n o -p o p u l a r n i . U k rajn jo j distanci o s n o v n o j e p ostii d a tekst n a u n o g ra d a b u d e takav d a za itao ce p ostan e ra z u m ljiv , d a shvate p o ru k e k o je d e lo n o si u sebi. O d usta ljen ih n o rm i p is a n ja n au n ih ra d o v a o d stu p a p isa n je teksta k o ji in i izv etaj a k c io n o g istra iv an ja k o ji se p ie je z ik o m uesnik a.

180

M . K u n d a in a V . B a n d u r

4.1.3. Formiranje pasusa

P o r e d p r a v iln o g iz b o ra rei i p ra v iln o g fo rm ira n ja reen ica, u n a u n o m tekstu v a n o j e p ra v iln o o rg a n iz o v a ti p asuse. P a s u s (p a ra g ra f, o d lo m a k , sta v ) j e o s n o v n a i n a j m a n ja lo g i k o -s a d r a jn a i m is a o n o -e m o c io n a ln a c e lin a teksta, d e o o d re d e n e v e e m is a o n e c e lin e n a u n o g d ela , sastavljen o d vie reen ica, k o je su m e u s o b n o p o v e z a n e j e d n o m m isli ili tem om . LJ p a su su se ra zra u je je d n a n o v a id eja, je d a n n o v i aspekt, je d a n n o v i p r o b le m ili je d n a n o v a p o ja v a v e z a n a za p red m et p ro u a v a n ja i istraivan ja. Jedan p asu s m o e d a sad ri v ie m isli i argum en ata. K a o takav, p asu s fig u r ira k a o c e lin a sam a z a s e b e i u la z i u sastav v e e strukturalne celin e. T o j e o n a k o li in a m aterijala k o ju ita lac m o e obu h vatiti itan jem , u je d n o m m ah u k o n c e n tra c ije (G a i 2001: 5 7 ). A u t o r i ( V . S ilo b r i , J. S a v i , R . Z e le n ik a , M . G a i , Z . I v a n o v i ) sla u se d a su o s n o v n e o d lik e je d n o g p asu sa: je d i n s t v o (ra z v ija n je sam o je d n e m isli stava, id eje, te m e ), k o h e r e n t n o s t (lo g i k a p o v e z a n o s t re e n ic a ) i m o g u n o s t is t ic a n ja p o j e d i n i h d e l o v a
s a d r a ja .

P a su s se sastoji o d v ie reen ica, p o v e z a n ih tako d a ine koh eren tnu m isa o n u c e lin u i is to v re m e n o p re d s ta v lja d e o v e e celin e. V e z a re e n ic a u p a su su treba d a b u d e lo g i n a i p riro d n a , a u sp o sta v lja se v ez n icim a, p rilo z im a , u k lo p lje n im reen icam a. O b a v e z n o sad ri k lju n u re en icu k o ja se o d n o si na tem u k o jo j j e p o s v e e n . O sta le reen ice u k o jim a se tem a ra z ra u je i u tem elju je m is a o sad re n o v e p od atk e. P a su s m o e d a p o in je g la v n o m m isli, re e n ic o m ili n a g la e n im reim a. R e e n ic e k o je in e p asus m o ra ju biti g ra m a ti k i celo vite. U fo rm ira n ju p a s u sa p rv o se izn o si id eja, zatim d o k a z i i p o tk rep lje n ja . M o g u se p rv o izn o siti argu m en ti iz k o jih se iz v o d i m is a o i id eja. D a b i se d o lo d o vlastite id e je m o e se p o i o d suprotn ih m isli i id e ja i n jih o v ih argu m en ata. P r e m a u lo z i k o ju im a ju u tekstu, pasu si se d e le n a u v o d n e , p a s u s e u k o jim a s e d e jr n i u te r m in i, ju n k c i o n a l n e , p r e l a z n e i z a k lju n e . F u n k c i o n a l n i p a s u s i slu e za ra z ra d u p ro b le m a tem e, d o k a z iv a n je tvrdnji, in terpretaciju d o b ije n ih p o d a ta k a i rezultata. P r e l a z n i p a s u s im a fu n k c iju d a m e u s o b n o p o v e e ostale p asu se. 2 ^ k l ju n i m p a s u s o m se d a je z a k lju a k p reth odn ih p asu sa, k o jim a su razra en i ili interpretirani rezultati istra iv a n ja . P re m a M i lic i G a i (2 0 0 1 ), p asus m o e biti u fu n k c iji: u v o e n ja u tem u, z a p o in ja n ja ra sp ra v e , o c e n e ideja/m isli, u o p tav a n ja (g e n e r a liz a c ije ), o b ja n je n ja , iz n o en ja su ge stija i saveta, a rg u m e n ta c ije i p rotivargu m en tacije, iz n o e n ja p rim e ra, n a v o e n ja p ro tiv a rg u m e n a ta , u je d n a a v a n ja gled ita, stavljan ja n a g la s k a (is tic a n ja van osti n e e g a ), n a g la a v a n ja p a ra le liz m a , d o p u n ja v a n ja d etalja, n a b ra ja n ja , su p rotstavljan ja, k o m p a ra c ije , iz n o e n ja linih sta v o v a i m i lje n ja (s la g a n je i n e s la g a n je ), iz n o e n ja sta v o v a i m i lje n ja d ru g ih lju di, iz b e g a v a n ja iz n o e n ja sta v o v a i m i lje n ja , iz n o en ja ra z li itih stu p n je v a sigu rn osti, u b la a v a n ja tvrdnji, z a k lju iv a n ja . U tekstu su p asu si ja s n o o d v o je n i ali m e u s o b n o p o v e z a n i, p o slinosti id e ja ili p o n jih o v im suprotn ostim a. N a taj nain se o stvaru je lo g i k a i sa d ra jn a p o v e zan o st, sv ak i p asu s n astaje iz p re th o d n o g (p o z iv a se n a o n o o em u se g o v o r i lo ) i p rip re m a s le d ei (n a ja v lju je o n o o em u e se g o v o riti). P r v a i p o s le d n ja re e n ic a u p asu su o s ig u ra v a ju p o v e z a n o s t p re th o d n o g i s le d e e g pasusa. T im e tekst p o sta je koh eren tniji. Z a p o v e z iv a n je p a su sa k o riste se sp o jn e rei, tzv. tranzicije, u g la v n o m v ez n ici, npr. z b o g t o g a , m e u tim , n a im e , n e d a v n o , n e t o s p e c i ji n i j e . N e t o n o v o u id u e m p a su su n a g o v e tava se p o m o u rei: is to tako, s li n o to m e , o s im t o g a i si. P a su si p o suprotnosti koriste

A -k a d em sk o p is a n je __________________________________________________________________________________________________ 181

rei: in a e , o b r a t n o , ali, ip a k i si. U p asu sim a se koriste i rei z a z a k lju iv a n je : o n d a , p r e m a t o m e i si. V e z iv a n je m o e biti i tak vo d a rad n ja je d n o g p a su sa n a g o v e ta v a v ez u s n ared n im . P a su si n e m o g u p o in jati citatom , ali se m o g u za v rav a ti, i to izuzetn o. P a su si m o g u im ati istaknute k lju n e rei (d e sk rip to re ). S v a k o j n o v o j id e ji u p a s u su p rip a d a n o v a reen ica. P a su si se n e sm eju pretrpavati s u v i n im i n e v a n im in je n ic a m a. V e li in a p a su sa z a v isi o d o sn o v n e m isli k o ja se iz ra a v a i ra z v ija u n jem u , sa d ra ja i sm isla teksta i a u to ro v o g stila p isan ja, a p o e ljn o j e d a b u d u razliite d u in e. N e treba d a b u d u ni su v ie d u g i (n e d u i o d 120 d o 130 re i), ni su v ie kratki (o d je d n e re e n ic e ). IVtisli au tora p re m a s v o jo j van osti o p re d e lju ju v e li in u p asusa. N a je d n o j stranici teksta o b i n o d o la z i 35 p asu sa. U v o d n i, za k lju n i i p relazn i p asu si m o g u biti du i. U p a su sim a se sv i sta v o v i isk a zu ju u a firm a tiv n o m v id u . N e g o v o r i se o n eem u to n ije, v e o o n o m e to jeste. Isk a z i iste vrste isk a zu ju se n a isti n ain, i p o cen u p o n a v lja n ja p o je d in ih rei. A u t o r se itao cim a o b ra a u d ru g o m licu m n o in e (v id ite , u p o re dite, a n e v id i, u p o re d i i s L ). P a su si se n e o b e le a v a ju p o s e b n im n a s lo v im a , ia k o sa d r e p rik riv e n e n a s lo v e k o j i se ne u n o se u sad raj d ela. N o v i p asu si se o d v a ja ju p ro re d o m k o ji j e z a je d a n ra zm a k v e i o d p ro re d a k o jim se p ie ostali tekst i u v la e n je m p o e tn o g re d a z a pet d o o s a m slo v n ih m esta. N e k a d a se u n a u n o m i stru n om d elu , o b i n o na kraju, fo rm ira o d e lja k k o ji je v e i o d p asu sa, ali m a n ji o d p o tp o g la v lja , a k o ji se o d v a ja sa tri z v e z d ic e ( * * * ) . 4.1 .4 . Is t ic a n je d e lo v a te k s ta P o r e d n o rm a ln o g iz g le d a s lo v a s lo g a k o jim se p ie o s n o v n i tekst m o n o g r a fs k o g d ela, koriste se p is m a k o ja slu e z a isticanje p o je d in ih d e lo v a teksta u n je g o v o m g r a fi k o m o b e le a v a n ju . U tekstu m o g u d a se istiu: d e s k r ip to r i, r e i, s in t a g m e , p o d a c i , d e l o v i r e e n i c e , c e l e r e e n i c e , a n ek ad i p a s u s i. Istican je teksta iz v o d i se d e b l ji m s l o v i m a (b o ld o m ), k o s im s l o v i m a (ita lik o m ), p i s a n je m s a r a z jn a k o m (s p a c io n ir a n o ), p o d v l a e
n je m , z g u s n u t o , v e lik im k a p ita ln im s l o v i m a i v a r i r a n je m , te k o m b i n a c i jo m n a v e d e n ih n a in a ( b o l d i ita lik ). M e u tim , treba iz b e g a v a ti istican je teksta d v o s tru k o i trostruko (n p r. e d u k a '''', e d u k a '"'^). Istican je p o je d in ih m isli, stav o v a , sin tagm i zn atn o d o p rin o si

ja s n o i teksta. O v i o b lic i n a g la a v a n ja teksta u o d n o su n a o s n o v n i iz g le d tei su z a ita nje. Iz to g r a z lo g a ne p re p o ru u je se isticanje d u g ih p asu sa teksta o v im o b lic im a . Is t ic a n je t e k s t a k u r z iv o m . K u r z iv (lat. c u r s iv a sc. s e r i p t u r a ) (it a lik ) j e o s n o v ni n ain istican ja teksta, k o ji se sastoji u n a g la a v a n ju teksta tip o m s lo v a nagn utih n a d e sno. T a k v im o b lik o m n a g la a v a ju se: rei k o je b i tre b a lo d a stoje p o d n a v o d n ic im a , c i tati, autori, n a s lo v i k n jig a i a so p is a u spisk u literature, tekstovi abstrakata, d e lo v i re e nice, statistiki s im b o li u tekstu i si. K u r z iv o m se u sp isk u literature ne istiu n a s lo v i la n a k a u a so p isim a . U n e k im a so p isim a d o z v o lja v a se istican je teksta sam o k u rz iv o m . P o tre b n o j e iz b e g a v a ti d v o stru k o istican je n a v o d n ic im a i k u rz iv o m , j e r n a v o d n ic i im a ju s v o ju u lo g u .
Is tic a n je teksta k u rz iv o m

B anur, V e ljk o i Potkonjak N ik o la (1 9 9 9 ): M e t o d o l o g i ja p e d a g o g ije . B e o grad: S avez pedagokih drutava Jugoslavije.

182

__________________________________________________________________ NI. K u n d a in a V . B a n u r

Isticanje teksta debljini slovima. tam p an i tekst se m o e isticati p o lu m a sn im i m a s n im p is m o m . V rs ta p is m a z a istican je d e lo v a teksta d e b ljim s lo v im a n a z iv a se b o ld , o d n o s n o m a s n i s lo g . N la s n im s lo g o m istiu se b ro je v i n a p o e tk u p a ra g ra fa , p o je d in e k lju n e rei u tekstu i b ib lio g r a fs k e skraen ice u sp isk u literature. T im s lo g o m se ne istiu v e i d e lo v i teksta, niti sk raen ice u s a m o m tekstu. P o lu m a s n im s lo v im a se m o g u istai p rv a re ili p rv a reen ica na poetk u p asu sa, ak o slu i k a o n ek a vrsta p o d n a slo v a . G la v n i n a s lo v i i p o d n a s lo v i istiu se razliito, ali u v e k u isto m ra n g u i n a isti n a in. Z n a c i in terp u n k c ije (tak a, zapeta, upitnik, u zv in ik , d v o ta k a ), u z n a g la e n tekst d e b ljim s lo v im a p iu se istim n a in o m istican ja teksta (n p r. Napomena:). esto istican je p o lu c m im stilo m j e n e fu n k c io n a ln o i o teav a itanje.
Is tic a n je teksta d e b ljim s lo v im a

N astavn ik , kao u m e tn ik u o d n o sim a sa lju d im a , na razliite naine i razli itim tehnikam a stvara situacije koje e da podstaknu uenje, osetljiv j e na potre b e i osean ja grupe, i koristi ih da podstakne izvravanje zadataka (B je k i , 1999). U k o li k o j e c e la re en ica u k u rzivu , p o je d in i elem en ti ili d e lo v i d o d a tn o se istiu p o lu c m im k u r z iv o m (b o ld italic).

Isticanje velikim slovima. K a p ita ln o p is m o (lat. c a p it a lis g la v n i, o sn o vn i, tem eljn i, b it n i ) j e s lo g sa istim lik o v im a k a o to su v e lik a p o e tn a s lo v a , ali j e v e li i n o m lik a je d n a k o kratk im p is a n im m a lim slo v im a. S lu i za istican je p re z im e n a autora, u o k v iru re fe re n c i, u sp isk u literature, u fu sn otam a, a n e k a d i u tekstu. Istican je teksta v e r z a lo m u n e k im a s o p is im a n ije dopu ten o.
K a.pitalno p is m o

B A N U R , V . i P O T K O N J A K , N . (1 9 9 9 ): M e t o d o l o g i ja p e d a g o g ije . B eo grad : ___________ ____________________ S a v e z p edagokih drutava Jugoslavije.

Isticanje s razmakom. S p a c io n ira n je teksta (lat. s p a t iu m prostor, m e u p ro sto r ) j e o b lik istican ja d e lo v a ta m p a rsk o g teksta ra z m a k n u tim slo v im a . N a z i v a se i ra z re iv a n je teksta. N a takav n ain n a jv ie m o g u d a se istaknu je d n a d o d v e rei u re e nici. Istican je teksta s p a c io n ira n je m u n e k im a so p is im a se ne d o z v o lja v a .
S p a c io n ir a n je teksta

N astav n ik kao u m e t n i k u o d n o s i m a sa ljudim a, na razliite naine i razliitim tehnikam a stvara situacije koje e da podstaknu uenje, osetljiv j e na potrebe i osean ja grupe, i koristi ih da podstakne izvravan je zadataka.____________

Isticanje podvlaenjem. D e lo v i teksta se m o g u isticati p o d v la e n je m . N a s lo v i i p o d n a s lo v i, u k o lik o su ispisan i v e lik im s lo v im a se ne p o d v la e . Istican je p o d v la e n je m n a ru a v a o b lik s lo v a i rei i o teav a itanje. Pisanje marginalija. M a r g in a lije (lat. m a r g i n a l ia n a p o m e n a , p r im e d b a ) su b e le k e k o je d o p u n ju ju o s n o v n i tekst i n a la z e se na m a rg in a m a stranica k n jige.

A k a d e m s k o p is a n je

183

M a r g i n a l i je teksta

Studija sluaja m oe se smatrati reprezentom idiografski usm erenih naunih pristupa u okviru paradigm e razum e vanj a.

Poreenje se dalje vri i iz u gla svrhe istraivanja. Prem a M u iu , kod paradigm e razum evanja svrha je idiografska (gr. idios pojedinac), dakle, nastoji se pom oi pojedincu uz prim enu naunih pristupa. D a k le pak, paradigm a, ija j e svrha razjanjavajua, ima nomotetsku svrhu (gr. n o m o s zakon), dakle svrha joj je u utvrivanju naunih pretpostavki o stalnim odn osim a izm eu dveju ili vie p ojava, do kojih se dolazi istraivanjem na veem bro ju jed in ica naunog posmatranja.

G rozd an k a G o jk o v (20 05 ): U v o d u p e d a g o k u m e t o d o lo g iju , V rac; V i a kola za o b razo v an je vaspitaa. 4.1.5. it ljiv o s t te k s ta P o s m a tra n o sa aspekta itaoca, itljivost j e v e o m a v a n a karak teristik a n a u n o g i stru n o g teksta. O n a se su b je k tiv n o p ro c e n ju je itan jem teksta n a g la s ili itan jem n e k o m d r u g o m slu ao cu . O b je k t iv n i p o k azatelji itljivosti n a u n o g teksta, p rem a J ovan u S a v i u (2 0 0 1 ), su G a n i n g o v f o g in d e k s (G u n n in g s F o g In d e x , F o g In d e x ) i F l e o v s k o r la k o e ita .n ja (F le s h c h o v ). O v i p o k a z a te lji su d efin isan i za e n g le s k i je z ik , p a se u srp s k o m je z ik u u z im a ju s o d re e n o m re ze rv o m . G a n i n g o v f o g in d e k s . P ro se a n b ro j rei u reen ici z a p o tre b e G a n in g o v o g te sta d o b ija se k a d a se b ro j rei u je d n o m p asu su ili je d n o j stranici teksta p o d e li sa b r o je m reen ica. N a d o b ije n u vre d n o st d o d a je se p rocen at rei k o je su sa sta v lje n e o d tri ili v ie s lo g o v a , d o b ije n b r o ja n je m u lOO uzastopn ih rei teksta. F o g in d e x se d o b ija k a d a se z b ir o v e d v e vred n osti p o m n o i sa 0,4. G a n in g j e u tv rd io g ra n i n u v re d n o st in d ek sa k o ja iz n o si 12. T e k s t sa f o g in d e k so m 612 se la k o ita, a sa in d e k s o m iz n a d 12 itlji vost j e sla b a. T a k o e j e u tvrd io d a j e v e o m a s la b a itljiv o st teksta sa p re k o 20 rei u re enici. F le o v in d e k s . S k a la itljivosti o v o g in d ek sa j e o d O (n a js la b ija itljiv o st) d o lOO p o e n a (n a jb o lja itljiv o st). T e k st se la k o ita a k o j e F le o v in d ek s iz n a d 70, teak j e a k o j e is p o d 50, a itljiv o st j e v e o m a s la b a ak o j e m an ji o d 30. O v a j in d ek s se iz ra u n a va na sle d e i n ain : 20 6 ,8 3 5 0 ,8 4 6 x broj s lo g o v a u lOO rei 1,015 x (p ro se a n b ro j rei p o re e n ic i). P r o c e n a r a z u m ljiv o s t i u s m e n o g i z la g a n ja . N e is k u s n i iz la g a i n a n au n im s k u p o v im a iz la u n e ra z u m ljiv o . Z a p ro c e n u ra z u m ljiv o sti u s m e n o g iz la g a n ja koristi se fo g in dek s. U tu svrh u p o tre b n o j e tekst napisati i izraunati m u f o g in dek s. P re p o ru u je se in dek s is p o d n iv o a 6 , k o ji o d g o v a r a m o gu n o sti p ra e n ja d v a n a e sto g o d in ja k a . O v a j n iv o se p re d la e j e r se im a u v id u d a j e iz la g a d a le k o v ie u p u en u p ro b le m a tik u o k o jo j g o v o r i u o d n o su n a slu ao ce, b e z o b z ira na n jih o v n i v o n au n e a firm a c ije .

184

]VI. K u n d a in a V . B a n u r

4.2. NAUNI JEZIK PISANJA

N a u n i je z ik k arak terie o d re en o st i p recizn o st iz ra a v a n ja . D a b i n au n ik o b e z b e d io tak av stil, m o ra d a p o z n a je n ek e opte je z i k e zakonitosti. V la d a n je k n ji e v n im je z ik o m j e p re d u s lo v o v la d a v a n ja n au n im stilo m p isan ja. S v a k a n au k a i struka im aju svoj je z ik , k o ji im a s v o ju sp e c ifi n u te rm in o lo giju . T e k st n a u n o g i stru n o g rada treba d a j e n a p isan lek sik i, m o rfo lo k i i sintaktiko-stilistiki p ra v iln o , te rm in o lo k i p re c i zn o , uz d o s le d n o k o ri e n je p o d atak a i n a z iv a i b e z p ra v o p is n ih gre a k a , b e z isputenih in terp u n k cijsk ih z n a k o v a . S m a tra m o d a j e u o v u studiju p o tre b n o uneti n ek e o d je z i k ih zakonitosti, k a o to su: u p o tre b a g la g o ls k ih o b lik a i za m en ic a, u p o tre b a i p isa n je skra en ica, u p o tre b a in terpu n k cijsk ih zn ak o v a, p isan je b ro je v a , p is a n je im e n a autora.

4.2.1. Upotreba glagolskih vremena, oblika i zamenica Olagolska vremena. Jasnoa i o d re en ost n a u n o g teksta p o stie se u p otre b o m g la g o la , u m e sto g la g o ls k ih im en ica. P o tre b n o j e koristiti g la g o ls k e o b lik e : is tr a i v a l i s m o , p o b o l j a l i s m o p o s t u p a k , um esto: o b a v i l i s m o is t r a iv a n je , p o s t i g l i s m o p o
b o lj a n je p o s tu p k a .

P re m a V la t k u S ilo b r i u (2 0 0 3 ) i Jovan u S a v i u (2 0 0 1 ), iz b o r g la g o ls k ih v re m e n a z a v is i o d to g a k o ji se rezultati, m ilje n ja i stavo vi o p isu ju . A k o se o p isu ju poznati re zultati au to ra d e la ili d ru g ih autora, k o ji su ve b ili o b ja v lje n i u n a u n im a so p isim a , ta d a se k oristi sa d a n je v re m e (n p r. U e n i c i u iz r a z ito v e l i k o m p r o c e n t u (90*7c), p o k a z u ju
p o z i t i v n u e k o lo k u o r i je n t a c i ju . r o j iz o s ta n a k a s n a s t a v e s e p o v e a v a k r a je m p r v o g p o l u g o d i t a . ). A k o se n a v o d i autor k o ji j e o b ja v io o v e p o d atk e, p o e ta k reen ice j e u

p ro lo m

v re m e n u ,

dok

g la v n i

deo

reen ice

ostaje

s a d a n je m

v rem en u ,

(n p r:

I s t r a i v a n ja A. A n d e v s k i (2 0 0 6 ) su p o k a z a la d a s e n i v o e k o l o k e s v e s t i m la d ih s u z r a s t o m p o v e a v a . ). Iz to g ra z lo g a , nau nik u d e lo v im a n a u n o g la n k a U v o d , T e o r ijs k i p r i s t u p p r o b l e m u i D i s k u s i ja , u o k v iru in terpretacije rezultata istra iv a n ja koristi s a d a

n je vrem e. A k o se o p is u ju rezultati istraiv an ja k o ji se p rv i put sa o p ta v a ju , tada se koristi p ro lo v re m e (n p r.: T a b e l a 8 p o k a z u je d a j e b r o j iz o s ta n a k a s a n a s t a v e u e k s p e r im e n t a l n o j k oli, t o k o m p r v o g p o l u g o d i t a s m a n jiv a n . Ili, U e n i c i su, u iz r a z it o v e l ik o m p r o
c e n tu , p o k a z a l i p o z i t i v n u e k o lo k u o r i je n t a c i ju . ).

U d e lo v im a n a u n o g rad a M e t o d o l o g i j a is t r a iv a n ja i R e z u lt a t i is t r a iv a n ja istra iv a koristiti p ro lo v re m e (n p r. U z o r a k is t r a iv a n ja j e f o r m i r a n . ). Izu ze ta k o d o v o g p ra v ila j e k o ri e n je sin tagm e a u t o r j e o p i s a o ...'''', m a d a j e re o o b ja v lje n im p o d a c im a , k a o i k o d in terpretacije statistikih tabela k a d a se koristi sa d a n je vrem e, ia k o se radi o rezu ltatim a k o ji se p rv i put o b ja v lju ju , (n p r.: T a b e l a 1 2 p r i k a z u je ..., a n e T a b e l a 12 j e
p o k a z a l a . . .).

Zamenice. P ri p isa n ju n au n ih i strunih ra d o v a iz b e g a v a se u p o tre b a p r v o g li c a je d n in e (n p r. is t r a io sa m , d o b i o sa m , u o i o sa m , p r e m a m o j i m is tr a iv a n jim a , j a s m a tr a m , j a m i s l i m . .. ), pri em u se g u b i oseaj nepristrasnosti i o b je k tiv n o sti, stvara prepoten tnost i iz a z iv a o d b o jn o st. U g la v n o m se p re p o ru u je k o ri e n je p r v o g lic a m n o in e (n p r. m i s m o to d o k a z a li, k o r is tili s m o ..., p r e m a n a im r e z u lta tim a ..., d o b i l i s m o ....

A k a d e m s k o p is a n je __________________________________________________________________________________________________ 185
m i s m a t r a m o ), to j e stilski p rih v a tljiv ije . P rv o lice m n o in e o p ra v d a n o j e koristiti k a d a j e u pitanju k o lek tivn i rad. D a b i se p o v e a o p rivid n au n e objektivnosti autorim a se p re p o ru u je d a koriste p a siv n i o b lik treeg lica (npr. is tr a e n o je .. . , d o b i j e n o je .. . , o t k r iv e n o je ..., s m a tr a se..., m o e s e z a k lju it i...), iako nek ad im a stilske n ezgrapn osti i bezlin osti.

U n a u n im i stru n im ra d o v im a p o s e b n o j e n e p o e ljn a u p o tre b a za m e n ic e O d stu p a n je o d o v ih p ra v ila d o z v o lja v a se re n o m ira n im au torim a, u p re g le d n im r a d o v i m a k o je p i u p o p o z iv u re d a k c ije n e k o g asop isa. T a d a m o g u pisati u p r v o m licu je d n i ne (n p r. jiz s m a t r a m ). U p o t r e b a p r v o g lic a je d n in e d o z v o lja v a se i u situ acijam a k a d a se o p is u je vlastito n a u n o otkrie (n p r. j a s a m o t k r io d o p l e r o v e f e k a t ), k a d a se iz ra a v a s v o je vlastito m ilje n je , z a ra z lik u o d n e k o g d r u g o g m i lje n ja i k a d a se e li p o k azati k o ji e se p o stu p a k u istra iv a n ju koristiti i e l i m p o k a z a ti...''^ ). D e j (D a y , 19 83 ), V . S ilo b r i , (2 0 0 0 ) i J. S a ri (2 0 0 1 ) p re p o ru u ju p isa n je u p r v o m , u m esto u treem licu. Z a m e ra ju to se um esto lin e z a m e n ic e koristi sin tag m a a u t o r j e . . . '' ' i sin ta g m a a u t o r i su...'^"'. O p r a v d a v a ju d a je d n a o s o b a z a se b e m o e upotrebiti z a m e n ic u ,,mz , k a d a u u v o d u i d isk u siji m o n o g r a fs k o g d e la izn o si so p stv en e m isli i id e je (n p r. m i veru je m o ...^ ^ ili a u t o r s m a t r a ...'''). Z b o g o b ja v ljiv a n ja u sek u n d arn im p u b lik a c ija m a re z im e n a u n o g ra d a se p ie u treem licu (n p r. I s p i t i v a n j e u t ic a j v r n ja k e g r u p e n a e k o lo k u s v e s t m l a d i h ) ili b e z li n o (n p r. Z a k l ju e n o j e . . . ) . Izve taj o a k c io n o m istra iv an ju z a ra zlik u o d iz v e ta ja e m p irijs k o -a n a liti k o g is tra iv a n ja p ie se u p r v o m lic u je d n in e , to p roistie iz sam ih n je g o v ih karakteristika (u e e , sarad n ja, re fle k s iv n o s t i in d iv id u a ln o st).

Olagolski oblici. Z a p isa n je nau nih tekstova ak tivn i g la g o ls k i o b lik j e p o g o d n iji o d p a s iv n o g j e r o b e z b e u je krai, direktniji i taniji n ain iz ra a v a n ja . M e u tim , p a s iv n i o b lik se e e koristi z b o g u p o treb e b e z li n o g g o v o ra . P rik la d n ije j e n apisati g r a f ik o n 4 p r i k a z u je . .. ''', n e g o k a o to j e p r ik a z a n o n a g r a f ik o n u A k t iv n i g la g o l ski o b lik p rik a z u je o d re e n ije stanje, p a se p re p o ru u je z a p isa n je c e lo g rada, iz u z e v p i san ja re zim e a. M o e se koristiti i d ru g i nain, d a se iz a k o n k re tn o g n a v o e n ja n e k o g n a la z a p rik a z a n o g u tabeli ili g r a fik o n u n a v e d e sin tagm a t a b e la i n je n b r o j , g r a f ik o n i n j e g o v b r o j (n p r. P r o s e a n s k o r n a te s t ir a n ju u e n ik a P r v e g i m n a z i je u o k v ir u k o n t r o ln e g r u p e (T a b e la 12) b i o j e 4 8 b o d o v a ). M e u tim , o v o g p ra v ila se n e treba p rid rav ati u re z im e u n a u n o g d ela, z b o g rau n arsk e o b ra d e u sek u n d arn im p u b lik a c ija m a . S a d ra j z a k lju a k a n a v o d i se b e z sa d ra ja lica b e z li n o (n p r. i s t r a iv a n ja s u p o k a z a la , s m a tr a
se, r e z u lta ti p o k a z u ju , i n je n i c e p o t v r u j u ).

4.2.2. Upotreba i pisanje skraenica

R e i k o je z a m e n ju ju p re d u g a k e n a z iv e p o jm o v a , k a o i p o jm o v e k o ji se esto p o ja v lju ju , pri e m u se p o stie p re g le d n o s t i ek o n o m i n o st u iz la g a n ju teksta n a z iv a ju se s k r a e n ic e . U g la v n o m se koriste sk raen ice k o je su opte p rih v a e n e u d otin o j n au n o j oblasti. T o su: ( 1 ) sta n d a rd izo v a n e skraen ice d o m a ih rei (n a c io n a ln e ) i latinske (in te rn a c io n a ln e ) sk raen ice; ( 2 ) p o z a jm lje n e inostrane (k a d a ne p o sto je sta n d a rd iz o v a n e ) i ( 3 ) so p stv e n o fo rm ira n e sk raen ice. A u t o r treba d a iz b e g a v a o b lik o v a n je n o v ih sk ra e n ica i sk ra iv a n je n a z iv a i iz ra z a k o ji se u n a u n o m d e lu k oriste s v e g a n e k o lik o puta. S k ra e n ic e ne sm e ju d a u m a n je ja s n o s t teksta. P r a v ila za sk ra iv a n je rei iz n a s lo v a i

186_____________________________________________ _________________________ IVI. K u n d a in a V . B a n u r n a s lo v a p u b lik a c ija p ro p isa n a su stan dardim a I S O 4/1984. P r a v ila z a n a v o e n je a s o p i sa u s k ra e n o m o b lik u ili n a v o e n je fo n d o v a p o je d in ih arh iv sk ih u stan o v a o d re u ju a so p isi u s v o jim uputstvim a. Pri p rv o m p o m in ja n ju skraenice u tekstu on a se o b ja n ja v a tako to se ispisuje ceo izraz, a sk raen ica se n av o d i u zagrad i, npr. v id e ti (v .). O p tep ozn ate ak ron im e u tekstu n em a p o treb e p o s e b n o objan javati. S k ra ivan je rei u n aslo v u , p o d n a slo v u , na n aslovn oj stranici i re zim e u n a u n o g i strunog d ela se ne doputa. T o b i o m e ta lo ko m p ju tersk o p re traivan je referen ci na o sn o v u n aslo v a i rezim ea. S k ra iv an je rei na k raju i poetku ree nice se ne p rep o ru u je. S k raen ice u tabelam a, ilustracijam a i g ra fik o n im a trebalo b i iz b e gavati, a u k o lik o se koriste m o raju biti objan jen e. P o treb n o j e iz b e g a v a ti i skraivanje linih im e n a k a o i rei k o je se u tekstu ne p o ja v lju ju vie o d tri puta. U p o tre b lje n u skrae nicu u je d n o m tekstu treba d o sle d n o koristiti u istom o b lik u i n a istom je zik u . N e doputa se k orien je skraen ica istog o b lik a sa vie znaenja. S tan d ard n e sk raen ice m e m ih je d in ic a u tekstu se p i u p u n o m re ju (n p r. k ilo g r a m , s e k u n d a , a s ). IVIeutim, k a d se m e m e je d in ic e n a v o d e u z b ro je v e , o n e se sk rau j u (n p r. 5 kg, 72 k m ) i p iu se b e z take. U z o v e sk raen ice ne d o d a ju se d o d a c i za m n o inu. S k ra e n ic e d o m a ih rei p iu se b e z take, latin ico m ili irilic o m , to z a v is i o d p i sm a n a k o m e j e p isan tekst. O v e sk raen ice n ije p o tre b n o o b ja n ja v a ti. Z a s v a k o m o n o g r a fs k o n au n o d e lo iz ra u je se sp isa k sk raen ica, k o ji se p rila e u p o s e b n o m p rilo g u , u n je g o v o m p re lim in a m o m ili re fe re n tn o m d elu , a k o d lan ak a na p oetk u , u v id u b e le k e , ili u u v o d u . S p is k o m se o b u h v a ta ju n o v e i m a n je p ozn ate skra en ice, sv e sk raen ice k o je se p o ja v lju ju u tekstu, i to tako to se re d a ju a z b u n im ili a b e c e d n im re d o m p r v o g s lo v a . U p ro d u etk u reda, n a d v a d o etiri p ra z n a m esta o d n a j d u e sk raen ice n a v o d i n jen pun n a z iv n a latin sk o m ili d r u g o m je z ik u i to italik o m i p o p o tre b i d o d a tn o tu m aen je. P o e c i o b ja n je n ja ostalih o d re d n ic a p o ra v n a v a ju se p rem a o b ja n je n ju , sa n a jd u o m sk raen ico m . O d re d n ic a k o ja p re la z i u sle d e i re d p o ra v n a v a se p re m a p r v o m redu . D e lo v i m o n o g r a fs k e p u b lik a c ije ; k n jig a , g la v a , p o g la v lje , stranica, slik a u tekstu p iu se b e z sk ra iv a n ja u tekstu, iz u z e v ak o se u z njih ja v lj a b ro j (n p r. 3. knj., 4. g l., 162. str.). U n a u n im tek sto vim a ne p re p o ru u je se k o ri e n je sk rae n ice itd. u zn aen ju i ta k o d a l je , j e r z a itao ca isk az ostaje n ed o reen . Iz to g ra z lo g a , u n a b ra ja n je se u k lju u j e sv e o n o to j e p o treb n o . O p te sk raen ice d o m a ih rei p iu se m a lim s lo v o m (n pr. g o d ., s t r . ) i sa ta k o m n a kraju. S k ra en ice k o je se z a v r a v a ju p o s le d n jim s lo g o m ili s lo v o m rei k o ja se sk rau je p iu se b e z take Cga g o s p o a ). U isto m stm n o m ili n a u n o m d e lu n ije d o p u te n o koristiti latinske i srp sk e sk raen ice z a iste term ine (n pr. ib id . isto; i d e m isti; e a d e m ista; o p . c it nav. d el.; lo c . cit. nav. m esto; in \ x % f. d .). O v e latin ske sk raen ice u g la v n o m se n a v o d e u p o d n o n im n a p o m e n a m a u fu n k c i j i k o ri e n ja literature. L i n a im e n a autora, p o s le p r v o g p o m in ja n ja u tekstu sk rau ju se n a in icijal, d o k se p re z im e n e sk rau je, tako d a se p rv o p ie in icijal im e n a p a p rezim e. S k ra iv a n je e n skih im e n a se iz b e g a v a . A k o b i se z b o g sk ra iv a n ja u je d n o m tekstu p o ja v ili isti in icijali u z isto p re z im e , im e n a autora se ne skrauju. S k ra e n ic e n au n ih i strunih titula: dr, m ed ., sci., in. p i u se u irili n im teksto v im a irilic o m , a u latin in im tekstovim a latinicom , i to v e lik im s lo v o m na p oetk u

A -k a d em sk o p is a n je

187

isk a za (re e n ic e ili p o tp is a ) (n p r. P ro f. d r R a d m ila N ik o li ). S k ra e n ic a sci. j e iz v e d e n a o d latinske rei scienta (z n a n je , n au k a ). U srp sk o m je z ik u , u g la v n o m se u p o tre b lja v a k a o zn ak n a u n o g stepen a u titulam a lekara, u sprezi sa s k ra e n ic a m a d r i m ed. (d r m ed. sci.). Iz g o v a r a se k a o d o k to r m ed icin sk ih nauka. Z a s e b n o ,,dr o z n a a v a d o k to ra le k a ra. D o c t o r sciantice (u le k a rsk im titu lam a) sk rau je se d r sc. (n e sc i.). U srp sk o m je z ik u m o e se pisati i irilic o m u irili n o m tekstu, tj. k a d a su ostale d v e titule d r i m ed. is p i sane irilico m . N a z i v i m e u n a ro d n ih o rg a n iz a c ija , kulturnih i d ra v n ih u stan ova, u d ru e n ja , ra d io i T V stanica p iu se k a o ak ro n im i v e rz a lo m (n p r. U N E S K O , N B S N a r o d n a b a n k a S r b ije ). F o rm a n tn e sk raen ice sad re poetn a s lo v a i d e lo v e o d g o v a ra ju ih rei (npr. B E I M U S ). P r ilik o m p r v o g n a v o e n ja n az iv se n a v o d i u celosti. V e r b a liz o v a n e sk raen i ce p retv araju se u re i i p iu se sa crticom (c e -d e o m ). U reen ici se m e n ja ju k a o i sve d ru g e rei. 4.2 .3 . U p o t r e b a s in o n im a T e r m in o lo k i sistem se sm atra je d n im o d o sn o v n ih s tu b o v a sv a k e nau k e. S o b z i ro m n a to d a term ini u sv a k o j n au n oj d isc ip lin i im a ju ak i p o n e k o lik o sin o n im a, n ji h o v a u p o treb a u n a u n im tek stovim a m o e postati n e ja sn a k o risn ic im a n au n ih in fo r m acija . U L e k s ik o n u s t r a n ih r e i i iz r a z a M . V u ja k lije s in o n im se o d re u je k a o ,,gr. s y n o n y m o s isto g im en a, isto g z n a e n ja lin g v . srod n ica, re k o ja j e slin a ili ista p o s m i slu, p o z n a e n ju sa d r u g o m n e k o m rei, d o k se p o o b lik u o d n je ra z lik u je (2 0 0 6 : 8 2 1 ). P re d m e t sem an tik e su m odaliteti rei, k a o sred stva k o ja n o se o d re e n o zn aen je, k o je se p ro iru je u p o tre b o m . P o d p e d a g o k o m sem an tik o m (p e d a g o k o m te rm in o lo g i j o m ) p o d ra z u m e v a se sistem strunih i naunih n a z iv a u p o d ru ju o b r a z o v a n ja i p e d a g o k e n au k e, k o jim se ja s n o i sem an tik i p re c iz n o im e n u ju p red m eti, p ro c e s i i p o ja v e i o m o g u u je k o m u n ik a c ija unutar o v ih oblasti i sistem a n au ke. P e d a g o k a sem an tik a se o d n o si n a p ra v ila k o jim a s im b o le p rip is u je m o o b je k tim a ili d o g a a jim a u delatnosti v a sp ita n ja i o b r a z o v a n ja i p e d a g o k e nauke. Im a ju i u v id u d a sv a k a n au k a tei d a b u d e to p re c iz n ija u is k a z iv a n ju p o jm o v a , p o sto ji p o tre b a d a se p ro c e d u ra i rezultati istraiv an ja p o ja v a u o b r a z o v a n ju i v asp itan ju iz ra z e to k o n c iz n ije i p re c iz n ije i tim e o b e z b e d i v e a ja s n o a i v a lja n o st n au n e k o m u nik acije. IVIeutim, n a u n im p o jm o v im a u tekstovim a n e k a d se p rid a ju razliita z n a e nja, p a j e te rm in o lo k i sistem k o j i se koristi u istra iv a n jim a delatnosti v a sp ita n ja i o b ra z o v a n ja v e o m a ra zu e n , pri em u k o risn ici nau nih i strunih ra d o v a p o staju n e s i gu rn i. B u d u i d a n a u k a n e trpi n esigu rn osti, m o ra se bav iti, p o re d o sta lo g , i s v o jo m ter m in o lo g ijo m , d a je d n o z n a n o o d re u je o sn o v n e p o jm o v e s v o g te rm in o lo k o g sistem a. B u d u i d a j e j e z i k s v a k e n a u k e ja s a n i p re c iz a n i u v e k sa o d r e e n im s m is lo m (n ik a k o d v o s m is le n ), o s n o v n i term in i m o ra ju d a o z n a a v a ju isti p o ja m , im e n u ju isti p red m et. A k o v i e re i im a isto zn a e n je , n a z iv a ju se re i s in o n im n o g z n a e n ja . M e utim , s in o n im i m o g u o z n a a v a ti i n eto d ru g o . A u t o r b ir a o n aj s in o n im k o ji n a jb o lje iz ra a v a n je g o v u m is a o . B o g a t s t v o je z ik a i m n o g e p o z a jm lje n e rei utiu n a r a z n o v r snost, n a p o ja v u v e lik o g b r o ja sin o n im a . K o r i e n je re n ik a s in o n im a u p is a n ju n a u nih ra d o v a d o p rin o s i p r a v iln o m k o ri e n ju rei, b o g a e n ju re n ik a i u n a p re iv a n ju ra z u m e v a n ja je z ik a .

188

M . K u n d a in a V . B a n u r

U n a u n im r a d o v im a u p o tre b a sin o n im a m o ra biti o p ra v d a n a , j e r ne p o sto je sin o n im i a p so lu tn o isto g zn aen ja. U v e k su u pitanju n ijan se i z a o d re e n i sin o n im stvara se p rilik a za u p otrebu . Jedan te isti p o ja m u razliitim n a u n im d is c ip lin a m a im a razliito zn aen je. P ra v ih sin o n im a n e m a m n o g o , ali j e zato m n o g o v e e p risu stv o rei k o je su v ie ili m a n je b lis k e p o zn aen ju . O d n o s m e u reim a k o je se sm atraju sin o n im im a o d lik u je se tim e to u s in o n im s k o m p aru ili n izu n ijed an o d n jih n ije p o tp u n o je d n a k p o zn aen ju . U p e d a g o k o j literaturi m o e se nai v ei b ro j razliitih m e ra i m e m ih svo jstava, p o d ra z li itim n a s lo v im a . Ip ak , v e in o m se radi o re d e fin ic ija m a ili n o v im v e rz ija m a p o sto je ih m era. R e d e fin ic ije se, p o p rav ilu , d a ju k a d a se p ro m e n i m o d e l m eren ja, je r n ain iz ra u n a v a n ja m e re n o g sv o jstv a i n je g o v a in terpretacija z a v is e o d u s v o je n o g m o d e la m eren ja. Statistike m ere i p ostu p ci u g la v n o m su d o b ij ali n a z iv e p o statistiarim a k o ji su ih p ro n ali. P risu stv o e n g le s k o g je z ik a u srp sk o m ve j e to lik o d a on utie n a strukturu fo n d a n au n ih term ina. U to m sm islu , u p isan ju naunih tekstova p re v a s h o d n o se m o ra p o z n a vati p o r e k lo rei ( z b o g ra z li ito g p re v o d a literature sa stranih je z ik a ), a zatim traiti o d g o v a r a ju a re n a srp sk o m je z ik u (u k o lik o p o sto ji). T o j e p o tre b n o d a b i se o d re en i p o jm o v i m o g li p ro g la s iti sin o n im im a. U p o t r e b a sin o n im a z a v is i o d stila autora i n je g o v o g sh v atan ja p o jm o v a . Z a k o ri sn ik e n au n ih iz v o r a p o z n a v a n je sin o n im a j e v an o , radi la k e g s n a la e n ja u literaturi. Iz to g ra z lo g a , p o s e b n o j e v a n o d a autori u d b e n ik a p o z n a ju sin o n im e, pri em u m o ra j u biti sv esn i irin e svih p o jm o v a i svih n jih o v ih zn aen ja. B u d u i d a se u ak ad em sk o j za jed n ici m la i n au n i stv a rao c i su sreu sa m n o tv o m sin o n im a , u k o lik o n e p o z n a ju n jih o v o zn aen je, to e p red stav lja ti p rep re k u u p i sanoj n au n o j k o m u n ik a c iji. Iz to g ra z lo g a p o tre b n o j e g la v n e p o jm o v e , p o re d to ga to se ra z ra u ju u o s n o v n o m d e lu teksta, kratko defin isati i o b ja n ja v a ti n a k ra ju n a u n o g d e la , u o b lik u p o s e b n e celin e. S in o n im o m j e m o g u e dati i n o v u in fo rm a c iju o p o jm u . A k o se sin o n im i b o lje p o z n a ju , p o jm o v i e se b o lje shvatiti i upotrebiti. P r a v iln o k o ri en je sin o n im a u n o si d in a m ik u u nau n i tekst i ra z b ija m o n o to n iju , te se tim e iz b e g a v a n e p re k id n o p o n a v lja n je rei u reenici. e s to j e prisu tna p o ja v a d a autori u n au n im ra d o v im a koriste rei istog zn aen ja a ra z li ito g o b lik a , p a se m o e desiti d a ,,k o risn ic i tih d e la p o m is le d a su to rei ra z li i tog zn aen ja. 4.2.4. P i s a n j e im e n a i s t r a n ih i z r a z a Im e n a stranih autora, strani izrazi ili n a slo v i u tekstu p iu se p re m a p ra v ilim a j e z ik a n a k o m e se p ie rad. T a d a se koristi tran skrip cija ili transliteracija. P o d t r a n s k r ip c i j o m se p o d ra z u m e v a p rila g o a v a n je p isan ja stranih rei i vlastitih im e n a sa g la s n o iz v o r n o m iz g o v o r u , tj. z a m e n a iz v o m ih g la s o v a i s lo v a o d g o v a r a ju im s lo v im a k o jim a n a j b li e o d g o v a r a iz g o v o r u je z ik u n a k o m e se p ie rad (fo n e ts k o p is a n je p re z im e n a ). U srp sk o j tran skrip ciji, p re z im e n a autora p iu se p rila g o e n o p re m a iz g o v o r u u srp sk o m je z ik u , a za tim se u z a g ra d i, p rilik o m p r v o g p o ja v ljiv a n ja , p ie iz v o rn o p re z im e autora, o n a k o k a k o j e n a v e d e n o u iz v o ru , na p ism u i je z ik u k o ji se n a la z i u sp isk u referen ci na k raju teksta, k a o i g o d in a u k o jo j j e d e lo o b ja v lje n o , npr. m it (S c h m id t , 1 9 6 0 ). I z v o m o

A h a d e m s k o p is a n je __________________________________________________________________________________________________ 189

p isa n je u s rp s k o m je z ik u p rim e n ljiv o j e sa m o u latinici. U k o lik o se n ije sig u rn o u tano fo n etsk o p isan je im en a, p rep o ru u je se d a se o n o ostavi u o rigin alu . P re p o ru u je se p isa nje vlastitih im en a i stranih izraza u nom inativu. K o d transkripcije stranih im en a potuje se je z i k o p ra v ilo d a j e isp ravan onaj o b lik ko ji j e u srp sk o m je z ik u u o b iajen , b e z o b zira na iz v o rn u iz g o v o rn u (i p ra v o p is n u ) strukturu rei. Im en a svih autora k o ji se n a v o d e u listi referenci i u z a g ra d a m a u tekstu lank a piu se u vek n a isti nain. Im e n a srpskih autora n av e d e n a u tekstu van z a g ra d a piu se u p ism u u k o m e j e d ostavljen tekst. T ra n s lite ra c ija ili p re s lik a v a n je j e p o stu p ak u k o m e se tekst u iz v o r n o m p ism u v e rn o i fo rm a ln o k o p ira u d r u g o m g r a fi k o m sistem u. N a taj n ain se iz v o d i translitiran je slo v e n sk ih irilin ih tekstova u an g lo -la tin sk u latinicu. O b lic i p re z im e n a autora naunih i strunih d ela ko ji se u p o tre b lja v a ju za m uk a li ca m o g u d a stoje u tekstovim a b e z im en a i in icijala im ena (npr. P o t h o n ja h , I v i i si.). P re zim en a autora ra d o v a e n s k o g p o la ne u p o trebljavaju se b e z im en a (npr. D o s li n ih r e z u l tata j e d o l a B o s i ljh a o r d e v i , a ne sam o o r d e v i '). N le u tim , im a o p ra v d a n ja u tekstu pisati p u n o im e i p re z im e za m an je poznate autore. Izu zetak o d o v o g p ra v ila j e pisan je p rezim en a afirm isan ih i d o v o ljn o poznatih naunika (npr. K o m e n s h i, P e s t a l o c i , B a h i ). U k o li k o se u tekstu p o z iv a n a d v a autora dela, o b a se n a v o d e . U k o li k o j e v ie o d d v a autora, sv a p re z im e n a se n a v o d e pri p rv o m p o m in ja n ju , a k a sn ije se n a v o d i p re z im e p r v o g autora i sk ra e n ic a ,,i sar. ili ,,et. a l. , (npr. um esto J o h s im o v i , M i r h o v , P o l o v i na, S p a s o je v i , 1 9 9 6 . treba napisati: J o h s i m o v i i sa r., 1 9 9 6 ). N a v o e n je v ie autora u z a g ra d i iz v o d i se a lfa b e tsk i, a n e h ro n o lo k i (n pr. K m j a j i , 1 9 9 6 ; M a h s i , 1 9 9 8 ; e v k u
i, 1 9 9 7 ).

S v e srp sk e re fe re n c e u z a g ra d a m a u tekstu n a v o d e se latin ico m , b e z o b z ira n a v r stu k o r i e n o g p is m a u tekstu i p ism a n a k o m e su tam pani k o rien i iz v o ri. Im e n a svih autora k o ji se n a la z e u z a g ra d a m a u tekstu p iu se u v e k n a isti nain. Im e n a srpskih autora n a v e d e n ih u tekstu van z a g ra d e p iu se na p ism u n a k o m e j e n a p isa n tekst. D o m a a d v o stru k a m u k a p re z im e n a p iu se b e z crtice, d o k se k o d p is a n ja stranih im e n a o n a za d ra v a . P re u z im a n je i p isan je stranih im ena u srp sk o m je z ik u m o ra biti u sk lad u sa s v o j stvim a g la s o v n o g sistem a i iz g o v o ra . S o b z iro m na vrstu pism a, u irili n o m tekstu, iz v o r na v e rzija im e n a n avo d i se u zagrad i, ali ne i irilicom , npr. K a rl P o p e r (K a r l R a im o n d P o p p e r). Im e n a k o ja im a ju ve p rila g o e n o b lik nije p otreb n o p rila g o a v a ti re v iz ija m a i p rep rav ljan jim a. U irilin o m tekstu latinicom se m o g u pisati i n ep re v ed e n e rei i izrazi. Izv o rn i ispis im en a p rim e n ju je se i u n avo en ju b ib lio g ra fs k ih referen ci autora. K a d a se koristi n e k a re k o ja n ije iz srp sk o g je z ik a , k o d p ro m e n a p o p a d e im a p o stu p a se k a o d a j e srp sk a re. U tom slu aju , o b lic i p a d e a d o d a ju se b e z ik ak v ih p o m o n ih z n a k o v a . (K n j i g a A rtu ra o p e n h a u e ra O p i s a n ju i s tilu n a la z i se u sp isk u litera ture). Im e i p re z im e au tora p o d v rg n u to j e u o b i a je n im p ro m e n a m a s rp s k o g je z ik a . A k o su strana vlastita im en a u irilin im tekstovim a n av e d e n a latinicom , p ad e e i d ru g e gram atik e nastavke uz njih n eo p h o d n o j e odvojiti crticom i pisati irilic o m (npr. o W u y t s -y , R ic h -o v ), ili se takoe piu latinicom i d o d aju na im e b e z crtice (npr. o W u y ts u ). M e u tim , u latin in im tekstovim a, izv o rn a im ena, b ilo d a se transkribuju latininim p i sm o m ili d a se p re u z im a ju u iz v o rn o m o rto g rafsk o m liku d o b ija ju fle k s iv n e nastavke, b e z o d v a ja n ja crticom (n pr. sa Shakesp>eareom, L a v o is e ie ro v , L e w in o v i si.). P re p o ru u je se autorim a d a reenice stilizuju tako d a strana vlastita im ena ostanu u nom inativu.

190

M . K u n d a in a V . B a n u r

4.2.5. Pisanje brojeva

U in terpretaciji rezultata istraivan ja u m o n o g r a fs k o m d elu , m e m i p o d a c i se isk a z u ju n a z iv o m ili o z n a k o m v e liin e, b ro j a n im iz n o so m , te n a z iv o m ili z n a k o m m e m e je d in ic e . U b r o j a n o m n ain u n a v o e n ja p o d atak a p rim e n ju ju se u g la v n o m z n a k o v i v e liin a i z n a k o v i je d in ic a , b ro je v i i m atem atiki zn ak o v i. P ri tom e se koriste: s lo v a latin ske a b e c e d e i g r k o g alfab eta, arap sk e b ro jk e , zn a k o v i in terp u n k c ije i n ek i m atem atiki z n a k o v i. U is k a z iv a n ju b ro j a n ih rezultata u p o tre b lja v a ju se m a la i v e lik a s lo v a , u s p ra v n a i k u rz iv n a (k o s a ), svetla, p o lu d e b e la i d e b e la , zatim u o s n o v n o m re d u p isan ja, p o d ig nuta k a o ek sp o n en t ili spu ten a k a o in deks, m e u s o b n o p rilju b lje n a ili n a o d re en o j u d aljen o sti. M o r a se im ati u v id u d a i b elin a, ra z m a k iz m e u z n a k o v a im a o d re e n o zn aen je. T a k o , ra zm a k m an ji o d ra zm a k a izm e u rei im a z n a e n je m n o e n ja i zato g a treba is p ra v n o p rim e n jiv a ti iz m e u zn ak o va. U n a u n im i s tm n im tekstovim a, za isk a z iv a n je kvantitativnih p o k a z a te lja istra iv a n ja k oriste se b r o je v i k o ji se isp isu ju cifram a, a n e k a d a i reim a. B r o je v i o d je d a n d o d evet, k a o i o k ru g li b ro je v i p iu se s lo v im a (n p r. o s a m n a s t a v n ik a r a z r e d n e n a s t a v e i e s t n a s t a v n ik a p r e d m e t n e n a s t a v e ). M e u tim , n ek e o k ru g le b r o je v e lak e j e za itanje n av o d iti u o b lik u c ifa ra (n p r. 1200). K a d a se u je d n o j reen ici p ie k o m b in a c ija b ro je v a d o IO i v i e o d IO, o n d a o b a b r o ja treba pisati n u m e ri k im c ifra m a (n p r. 6 12 a s o v a
n a s t a v e ).

R e d n i b r o je v i se p iu sa ta k o m iza p o s le d n je c ifre (n p r. N a 4 8. s t r a n ic i tek sta n a la z i s e 12. g r a f i k o n .). U e n g le sk o m , n e m a k o m i fra n c u s k o m je z ik u n a k raju b r o ja k o ji o z n a a v a g o d in u ne stavlja se taka. R im sk i b ro je v i m o g u se u g la v n o m koristiti k a o redn i b ro je v i, iz a k o jih se ne p ie taka (n pr. h d eto d o l o k i o k v i r j e p r ik a z a n u V I p o g l a v l ju m o n o g r a f i j e . ). Izu zetak , iza arapskih i rim sk ih b r o je v a i s lo v a k o jim a se ra la n ju je n ek i tekst p ie se taka (p a ra g r a fs k a ), i to ak o se tekst n a sta v lja u isto m redu. K a d a se b r o je m is k a z u je v red n ost k a o rezultat m ere n ja n ek e v e li in e i u z n je g a o z n a a v a m e m a je d in ic a k a o sk raen ica, tada se p ie b ro j (n p r. 3 s, 6 kg, I O b o d o v a ). M e u tim, k a d a ne o z n a a v a ju b ro j a n u vredn ost je d in ic e m ere se p iu p u n im n a z iv o m . U slu a je v im a k a d a se iz iz v o r a u o b lik u citata p ren o se je d in ic e n e k o g d m g o g sistem a, npr. a n g lo s a k s o n s k o g , p o tre b n o j e napraviti k o n v e rz iju na M e u n a r o d n i sistem m era (npr. stope pretvoriti u c m ). IJ n a u n im ili s tm n im tekstovim a, b ro je v i na p o etk u re e n ice p iu se s lo v im a ili se z a m e n ju ju n e k o m d m g o m reju. V e lik e o k m g le b r o je v e m o g u e j e pisati k o m b i n o v a n o sa c ifr o m i re im a (n p r. 2 m i l i o n a ). N u m e r i k e isk a z e iste vrste treba pisati na isti nain. B r o j a n e vredn osti u ta b ela m a p iu se a ra p s k im b ro je v im a . V i e la n i z b im i i redni b ro je v i p iu se o d v o je n o (n p r. d v a d e s e t p e t ili d v a d e s e t i p e t ). P r id e v s k i i im e n i k i v ie lan i b ro je v i p iu se s p o je n o (n p r. p e d e s e t o g o d i n j i ili 5 0 g o d i n j i ). O k v ir n i n a v o e n i b ro je v i p iu se sa crticom (n p r. t r i - e t i r i ). U k o lik o j e je d a n b ro j v ie la n , p ie se crta sa ra z m a k o m (npr. e t r d e s e t i p e t p e d e s e t ). P r ib li n o n a v o e n je b r o je v a p ie se sa m o s lo v im a (n pr. d e s e t a k ). G o d in e ro e n ja i smrti o s o b a piu se u za g ra d i sa crtom , b e z ra zm ak a: npr. V o j i
s la v B a k i (1 8 4 7 - 1 9 2 9 ).

A k a d e m s k o p is a n je __________________________________________________________________________________________________ 191

C ifra m a se p iu b ro je v i k o ji se ne m o g u izraziti je d n o m ili d v e m a reim a, zatim b ro je v i u tabelam a i ta b licam a (tab e le graninih vrednosti statistikih m e ra ), procenti, p ro m ili, d ecim a ln i b ro je v i, n egativn i b ro je v i, n ovan i iznosi u z n a z n a av an je valute i datum i, b ro je v i ilustracija. B r o je v i sa etiri i vie cifara piu se sa b e lin o m (npr. 3 O O O ). P o treb n o j e iz b e g a v a ti p isan je v e lik o g b ro ja n u la u b ro jev im a . T o se postie p retv aran je m m anjih m ernih p od atak a u vee.
D e c i m a l n i b r o j e v i p iu se tako d a se m esn a vredn ost o z n a a v a d e c im a ln o m z a p e to m (n p r. 8,5 ita se o s a m z a p e t a p e t ). D e c im a ln a zap eta ne m o e se z a m e n jiv a ti ta k o m , k a o to j e to u e n g le s k o m je z ik u . V i e c ifre n i b ro je v i p iu se tak o to se g ru p e p o tri c ifre p iu m a lo razm ak n u te (n p r. 2 4 8 4 561,428 3 4 ). O v o p r a v ilo v re d i i k o d d e c i m aln ih b r o je v a o d zapete d e s n o (n p r. 14,286 2 6 2 ). Izu zetak o d o v o g p r a v ila j e k o d p is a n ja g o d in a , pri em u se ra z m a k ne o sta v lja (npr. 2006. g o d . ). e tiri c ifre se p iu z a je d n o (npr. 2 4 8 6 ) o s im u k o lo n a m a ta bela k a d a su m e u d ru g im b ro je v im a . N e is p r a v n o j e pri p isa n ju b r o je v a p rim e n jiv a ti v ie o d je d n e zapete ili pisati take (n p r. 2 ,4 8 4 .5 6 1 ,4 2 8 ). U s lu a je v im a k a d a j e isp re d take sam o nula, on a se p o n e k a d n e p ie (n p r. .2 4 6 ). U e n g le s k o m je z ik u za p etam a se o d v a ja ju h iljad e, a takam a d e c im a le . B r o j d e c im a la u d e c im a ln o m b r o ju z a v is i o d ap solu tn e vredn osti iz m e re n e v eliin e. A k o su u pitan ju v e lik e vredn osti b ro j d e c im a la j e m an ji (npr. za d v o c ifre n b ro j k o ji iz ra a v a telesnu m asu d o v o ljn a j e je d n a d e c im a la ). Z a m an je vredn osti b ro j d e c im a la se p o v e a v a .

K o d d e c im a ln ih b ro je v a , isp re d i iza zapete ne p o sto ji ra z m a k (n p r. 10,5). A k o se u re en ici n a e d e c im a ln i b ro j, sve ostale b ro je v e treba pisati c ifro m . Is p r e d zn a k a p ro centa i p ro m ila n e o sta v lja se ra z m a k (npr. 2 2 % ; 0 ,8 % ). U s tr u n o -p o p u la m im tek sto v i m a u m e sto z n a k a koristi se re p ro cen at ili p ro m il. E k sp o n e n tn i (p o d ig n u t i) i in dek sn i (s p u te n i) b r o je v i p iu se sitn ijim c ifra m a u o d n o su na b r o je v e u ta b e la m a i tekstu. M e s e c i se u re en ici p iu m a lim slo v im a. U d atu m im a, m e se c i se p i u rim sk im ili a ra p sk im b r o je v im a (n p r. B e o g r a d , 14. m 1947. ili B e o g r a d , 12. 2. 1 9 8 1 .). K o d je d n o cifren ih b r o je v a is p re d se n e d o d a je c ifra O. U tekstu se n a z iv i m e se c i, u o k v iru datum a, p iu s lo v im a . P o s e b n o se m o ra vo d iti rau n a pri p isa n ju b r o je v a u sp re z i sa d r u g im re i m a (n p r. d v e s i ja l i c e s a p o lOO V / ). U kontekstu reen ice, u z b r o je v e 5 i s lo e n e b ro je v e k o ji se z a v r a v a ju sa 5 i vie, te kon stru k cije s b r o je v im a o d 11 d o 19, k a o i b ro je v e lOO, 1 OOO, 2 OOO itd., im e n ic a se o b a v e z n o p ie u g en itiv u m n o in e (n p r. 18 r e d o v n i h p r o f e s o r a , lOO s t r a n ic a teksta, 2 0 0 0 u e n ik a p r v o g r a z r e d a . Is p it u s u p r i s t u p i l a 4 0 4 s tu d e n ta , a n e I s p i t j e p o l a g a l o 4 0 4 r e d o v n i h s t u d e n a t a ). R im sk i b ro je v i se d o b ija ju k o m b in a c ijo m o zn ak a I, V , X , L , C , D , M . P iu se b e z take n a kraju (npr. V77). R im sk i b ro je v i, ispisani m a lim slo v im a, m o g u se koristiti za n u m erisan je stranica u p re lim in a m o m d e lu m o n o g ra fsk e p u b lik acije, (npr. i, ii, iii, iv, v, v i). B r o je v i p re k o etiri ne p o d le u p ro m en i u ro d u , b ro ju i p a d e u , (n p r. P ra v iln o :
Z a t v r d n ju s e iz ja s n i lo e z d e s e t d e v e t u e n ik a . N e p r a v iln o : Z a t v r d n ju e z d e s e t i d e v e t u e n ik a . Z a t v r d n ju s u s e iz ja s n ili e z d e s e t d e v e t u e n ik a .). se iz ja s n ilo

U m atem atik im iz ra z im a , b ro je v i se p iu tako d a se ra z m a k n a la z i isp re d i iz a k o d : zn a k a p lu s (-t-) (n p r. 12 + 6 = 18), zn ak a m inus ( ) (npr. IO 4 = 6 ), z n a k a m n o e n ja ( x ) (n p r. 4 x 3 = 12), zn ak a d e lje n ja ( : ) (n p r. 15 : 3 = 5 ) i zn a k a je d n a k o s ti (n a v e d e n o u s v im p rim e rim a ). U m atem atik im izrazim a, k a o z n a k z a m n o e n je koristi se i iz d ign u ta taka (n p r. 6 4 ). K a d a zn ak + o z n a a v a p o z itiv n u vredn ost, tad a se isp re d n je g a n alazi ra zm a k , a iz a ne p o sto ji (n p r. t e m p e r a t u r a + 3 6 C ). K a d a zn a k m in u s ( ) o zn a

192

M . K u n d a in a V . B a n u r

av a n egativn u vrednost, tada se ispred zn aka m inus nalazi razm ak , a iza ne postoji (npr. 4x 2 X = 6 x ). U nem atem atik im tekstovim a, znak m n o e n ja k o d fo rm ata papira tako e se p ie sa ra z m a k o m isp red i iza (npr. F orm at p a p ira A 4 j e 2 1 0 x '2.91). TJ h em ijsk im v e z a m a k o d zn ak a jed n ak o sti ne ostavljaju se b elin e (n pr. N = 0 ) . R a z lo m a k u n em atem atik im p rik azim a m o e d a se pie sa k o s o m crtom (npr. % ili 3/4), pri e m u se isp red i iza k o se crte ne nalazi razm ak. Z a p isan je vrem en skih p erio d a koristi se k o sa crta i to b e z razm ak a ispred i iza (npr. 2007/08. kolska, g o d i n a ). S tep en im a ( ) se iz ra a v a b ro jn a vrednost u g lo v a (1 8 0 ), g e o g ra fs k a irina i duina, pri em u se isp red zn ak a stepen ne nalazi razm ak. S tep en o m se o zn a a v a ju tipo grafsk e take (npr. P e t i t im a s l o v a v e li in e 8 ) i p aragrafi u strunoj literaturi (npr. 1 U v o d , 2 M e r e n j e v r e d n o v a n je i o c e n ji v a n je , 3 O c e n j i v a n j e u e n i k ih z n a n ja i p o s t ig n u a , 4 O c e
n ji v a n je u e n ik a k a o p r e d m e t ru iu n ih istra iva n ja ^.

Z n a k o v i je d in ic a i predm etaka decim alnih je d in ic a piu se u v e k uspravno, b e z o b zira na ostali d e o teksta (npr. u k u rz iv n o m tekstu V e l i in a a m fite a tr a o d 310 m j e d o v o l j n a z a s tu d e n te p r v e g o d i n e . ). P iu se u v e k o n im s lo v o m k o je j e p r o p i s a n o , v e lik im ili m a lim , p a i k a d a j e sav tekst napisan m a lim ili v e lik im slo v im a (npr. u n a slo v u P O N A A N J E U E N I I C A U U I O N I C I P R I B U C I O D lOO d B ). A k o j e je d in ic a neke veliin e oznaena m e u n aro d n im z n a k o m je d in ic e , tada se on m o ra u p o trebljavati u n au n o m ili strunom delu, a ne neki drugi. Z n a k treba d a b u d e p i san latin in im (u s p ra v n im ) slo v im a (b e z o b zira na slo v a u p o treb ljen a u o stalo m d elu tek sta). N e sm e se sklanjati, treba g a pisati b e z take na kraju, iz u z e v i u o b i a je n u interpunk ciju, na p rim e r n a k raju reenice. Z n a k je d in ic e u p o treb ljav a se pri n a v o e n ju veliin a p o sle ce le b ro j a n e vrednosti, o stavljaju i razm ak izm e u b ro j a n e vrednosti i znaka. Z n a k o v i je d in ic a u g la v n o m se tam paju m a lim slovim a, o s im to j e p rv o s lo v o v e lik o ako je to zn ak je d in ic e n az v a n e p rem a lin o m im enu. U tekstu se u izn o en ju bro jan ih podataka p iu n azivi, a ne zn ak o v i je d in ic a , (npr. pravilno." N a k o n p r e e n i h n e k o lik o k ilo m e ta r a n a p r o l e t n o m k ro su , u e n ic i m la ih r a z r e da... n ep ra v iln o : N a k o n p r e e n i h n e k o lik o k m n a p r o l e t n o m k r o s u u e n ic i m la ih r a z r e d a ...). Iz a b ro j a n e vrednosti, i k a d a j e sam podatak, i k a d a j e d e o teksta, u p rin cip u se p i u sa m o z n a k o v i (npr. N a k o n p r e e n a 4 k m ...). M e a n je n a z iv a i z n a k o v a je d in ic a se ne d o z v o lja v a (npr. p rav iln o : v = 1 2 m /s , a n ep raviln o: v = 12 m u s e k u n d i). P r o iz v o d je d in ic a pie se s takom k ao zn ak o m m n o en ja, s m a lim ra z m a k o m iz m e u zn a k o v a (npr. A s ili A s ). T re b a izbegavati m o g u e za b u n e (npr. m e t a r p u t a v o lt napisan s p o g re n im ra z m a k o m ( m V ) s h v a ta s e k a o z n a k z a m iliv o lt, z a to g a t r e b a p is a t i V
m , ili m V ).

Z n a k d ecim aln e je d in ic e pie se tako d a se znak predm eta i znak jed in ic e piu prilju bljen o, k ak o b i se istaklo da j e re o celini. U statistikim izrazim a i tekstovim a potrebno je razlikovati s lo v o O o d nule (O ), slo v o I o d b ro ja 1, slo v o jc o d znaka m n oen ja (x ). K o d m e ra re la t iv n o g o d n o sa , o d n o s je d in ic a p ie se k a o r a z lo m a k s h o riz o n ta l n o m c rto m (n p r. m s ^ ), s k o s o m c rto m (n p r. m /s ^ ), ili k a o p r o iz v o d s n e g a tiv n im e k s p o n e n to m (n p r. m s ~^). P is a n je b r o je v a s e k sp o n e n tim a p o t re b n o j e iz b e g a v a ti. A k o j e u n a z iv n ik u v i e je d in ic a , tada j e n e s ig u rn o u p o tre b lja v a ti k o s u r a z lo m a k u crtu (n p r. J J /k g F C ), v e treb a p isati J/ ( k g K ) , ili s h o riz o n ta ln o m r a z lo m a k o m c rto m (n p r. ---------) kgK ili s n e g a t iv n im e k s p o n e n to m (n p r. J k g '^ FC ^). R e c i p r o n a j e d i n i c a p ie se na d v a

A k a d e m s k o p is a n je

193

n ain a, p ie se r a z lo m k o m (1/m ), ili n e g a tiv n im e k sp o n e n to m (m '^ ). B r o j a n a v red n ost i je d in ic a ne sta v lja ju se u isti ra z lo m a k 100:s ili lOO/s, v e treba pisati lOO s~^ . Jedin in a b ro j a n a v red n ost m e m e je d in ic e u g la v n o m se n e p ie d o v o ljn o j e p i sati g = lO*"^ k g , a ne 1 g = lO ^ k g . Jedinica o d b ro j a n e vred n osti o d v a ja se ra z m a k o m (1 2 ,4 m ^), a ne b e z ra z m a k a (1 2 ,4 m ^ ). U p o t r e b u k v a n tifik a to ra (o d re d n ic a k o li in e ) b e z b r o j a n o g o d re e n ja {p r i l i n o , g o t o v o s v i i v r l o m a l o ) u n a u n im tekstovim a treba iz b e g a v a ti. Sistem i za o b ra d u p od ataka rasp o la u sa o g ra n i e n im b ro je m zn ak o v a, p a j e iz tog ra zlo g a , u p o je d in im p ro g ra m sk im je z ic im a , utvren p o seb an nain o zn a a v a n ja m atem a tikih o peracija, in dek siran ja i d ru g ih operacija, bitno razliitih o d k lasin ih naina.

4.2.6. Upotreba interpunkcijskib znakova

P ra v iln o m u p o tre b o m zn a k o v a interpunkcije o b e z b e u je se lo g ik a s v a k o g reen ik o g sklopa, b o lje ra zu m e v a n je teksta i postizanje ja s n o e i itljivosti. Z n a c i interpunkcije su: taka (.), zapeta (,), d v e take (:), taka i zapeta (;), tri take (...), crtica ( - ) , crta ( ), upitnik (? ), u zv in ik ( ! ) , n a v o d n ici (,, ), p o lu n av o d n ici ( ), a p o stro f ( ' ) , z a g r a d e (), streli ce ( < > ) , tilda ( ~ ) , plus (-+-), m inus ( ), zn ak za m n oen je (x ), zn ak jed n ak o sti ( = ) , k o sa crta (/), u sp rav n a crta (I ), z v e z d ic a ( * ), n ap o m en e i akcenti. N e p r a v iln o m u p o tre b o m z n a k o v a interpunkcije, m o e se p otp u n o izm eniti sm isao p oru k e autora. Iz to g r a z lo g a p otreb n o j e koristiti o d g o v a ra ju e p ra v o p isn e prirun ike i sugestije d o b r o g je z i k o g lektora. S v i znaci interpunkcije, o s im crte (), p ostavljaju se b e z razm ak a (b e lin e ) u z o d g o v a ra ju u re ili gru p u rei n a k o ju se Odnose. P iu se istom v eli in o m i lik o m p ism a k a o g la v n i d e o teksta. R a z m a k (p ra z n o s lo v n o m esto ) p o sle zn ak o v a interpunkcije (taka, zapeta, zn ak u z v ik a i zn ak p itan ja) j e o d je d n o g , a ne d v a slo v n a mesta. Interpunkcijski zn aci u b ib lio g r a fs k im za p isim a n em a ju sv o ju p rav u u lo gu , ve u lo g u zn a k o v a p re m a b ib lio g r a fs k im p ravilim a. N jih o v a p rim e n a ra zlik u je se p o stilovim a citiranja.

Taka. K a o z n a k in terpu n k cije, taka se u p o tre b lja v a : n a k raju p o tv rd n e i o d ri ne reen ice, iz a sk raen ica k o je sad re n e k o lik o p oetn ih s lo v a re i (n p r. sL, itd., n p r.), iz a red n ih b r o je v a k o ji se p iu ara p sk im cifra m a , n a k raju p o d n a s lo v a z a k o jim u p ro d u e tk u re d a sle d i tekst, pri p isan ju p a ra g ra fa , pri p isa n ju d atum a, pri e m u se isp red take n e o sta v lja ra z m a k , a iz a p ostoji, k a o o b a v e z a n d e o U R L i i-m e jl ad resa, pri e m u se iza take ne o sta v lja ra zm ak . A k o ad resa u sle d d u in e p re e u sle d e i red, taka se stav lja n a p o etk u n o v o g re d a (n e n a k raju p re th o d n o g ).
T a k a se ne u p o tre b lja v a iza n a slo v a p u blik acije, n a slo v a p o g la v lja , p o tp o g la v lja , tehnikih n aslo va, p o d n a s lo v a u z a g la v ljim a p u blik acija, n a s lo v a tabela i gra fik o n a , iza n a slo v a p rilo g a , iza potpisa, iza adresa, iza rednih b ro je v a , ak o iza n je d o la z i neki d ru g i znak interpunkcije (zap eta, d v e take, taka i zarez, tri take, crta, z a g ra d a ili iz v o d ), iz^a skraen ica k o je nisu sastavljene o d poetnih slo va rei, iza rednih b ro je v a k a d a se ja v lja ju sam ostaln o u p o s e b n o m redu na n aslo vn o j stranici tam p an og rada. A k o se iz a r e d n o g b ro ja n a p is a n o g ara p sk im c ifra m a j a v lj a j o n ek i in terp u n k cij ski zn ak, taka se iz o sta v lja , (n p r. N a j v i e s tu d e n a ta n a o d s e k u p e d a g o g i j a j e u p is a n o u p e r i o d u 2 0 0 1 2 0 0 4 . g o d i n a , a n e 2 0 0 1 1 9 8 4 ). P re m a M ila n u B a k o v lje v u (1 9 9 1 ) n a j e e g re k e pri u p o treb i take nastaju z b o g n ep o to v a n ja d v a p ra v ila . P r v o p r a v ilo g la si: k a d a se m e u n a v o d n ik e stavlja p otp u n a reenica, za v rn i d e o n a v o d n ik a d o la z i iza

194

IVI. K u n d a in a V . B a n u r

ostalih z n a k o v a in terpu n k cije. D r u g o p ra v ilo glasi: u k o lik o se m e u n a v o d n ik e stavlja d e o re e n ic e za v rn i d e o n a v o d n ik a stavlja se isp red ostalih z n a k o v a in terpunkcije. Z a p e t a . K a o z n a k in terpunkcije, zapeta se u p o tre b lja v a : z a o d v a ja n je d e lo v a re e n ic e k o ji in e c e lin u z a sebe, za o d v a ja n je um etnutih d e lo v a reen ice, o d v a ja n je v o k ativa, k o d n a b ra ja n ja , pri em u isp re d zapete ne p o sto ji ra zm a k , a iz a p ostoji. N a j e e in terp u n k c ijsk e g re k e , p re m a NI. B a k o v lje v u (1 9 9 1 ), n a k o je se n a ila z i u o b ja v lje n im i n e o b ja v lje n im ra d o v im a , p o ja v lju ju se u p ra v o u v e z i sa k o ri e n je m zapete iz m e u d e lo v a reen ice. P o to v a n je u p o treb e zapete n ije o b a v e z n o u s lu a je v im a : ( 1 ) K a d a se rei i izrazi k o jim se neto n a b ra ja o d v a ja ju z a p e to m i k a d a se iz m e u n jih n a la z i neki v e z n ik (npr. U individua.liz.ova.noj n a s t a v i u e n i c i s u i a k tiv n iji, i u s p e n iji, i z a d o v o l jn i j i )', ( 2 ) K a d a d v a (ili v i e ) atributa je d n e te iste im e n ic e stoje je d a n p re m a d r u g o m u n a p o re d n o m o d n o su , o d v a ja ju se zap eto m , (n p r. k o la j e o r g a n i z o v a l a v i e d n e v n u ek sk u rziju , 2 0 0 0 g o d in e .). U o v o j re en ici atribut v i e d n e v n u i atribut 2001. o d re u ju n e z a v is n o je d a n o d d r u g o g p o ja m , o d n o s n o im e n icu g o d in a . N le u tim , k a d a n e stoje u ta k v o m o d n o su , ve p rv i o d n jih o d re u je sin taksiku celin u k o ju ine d ru g i atribut i im e n ic a zapeta se ne koristi (n p r. E k s p e r i m e n t j e t r a ja o c e lu a k a d e m s k u 2 0 0 1 . g o d i n u ). O v d e n em a zapete j e r atributi n isu u n e p o s re d n o m o d n o su ; (3 ) K a d a se je d n im d e lo m re e n ic e k a z u je neto su p ro tn o o d o n o g a to se k a z u je d ru g im n je n im d e lo m , o n d a se iz m e u ta d v a dela, tj. is p re d s u p ro tn o g v e z n ik a stavlja zapeta (n pr. P r o b l e m i is t r a iv a n ja n a s t a v n e p r a k s e v e
z a n i s u z a a k c i o n o is t r a iv a n je , a n e z a e m p ir ijs k o a n a li t i k o .).

Z a p e t a se n e u p o tre b lja v a u slu a je v im a : ( 1 ) k a d a n a z iv im e n ic e (ili im en ik ih s in ta g m i) stoji p o re d d ru g e im e n ice k a o n jen a ira o z n a k a ne o d v a ja se za p eto m o d im e n ic e u z k o ju stoji, b u d u i d a j e p o tre b n o za ra z u m e v a n je p o jm a o z n a e n o g tom im e n ic o m (n p r. N a u n i m m e t o d a m a s e b a v i p e d a g o k a d is c i p l in a m e t o d o l o g i j a . )', (2 ) isp red v e z n ik a n e g o i v e k o jim a p reth o d i o d rin i p r ilo g n e s a m o (n p r. T o v a i n e s a m o z a sa^ m o f i n a n s i r a ju e s t u d e n t e v e i s u f in a n s i r a ju e .)', ( 3 ) isp re d v e z n ik a n e g o k a d a on nije suprotan v e p o re d b e n i (n p r. I z v o e n je a k c io n ih is t r a iv a n ja b o l j e p o z n a ju u it e lji n e g o o s t a li n a s t a v n i c i.)', ( 4 ) isp re d v e z n ik a n e g o i v e a k o im p reth o d i k o m p a ra tiv isp red o d n o sn e re e n ic e (k o ji, iji, k a k a v , to, g d e ), k a d a o n a o g ra n i a v a z n a e n je su bjek ta (npr.
S a m o u e n i c i k o ji s u o s t v a r i l i s k o r n a testu e k o lo k e in f o r m is a n o s t i iz n a d 7 0 m o g u p o s ta ti l a n o v i e k o l o k e s e k c i je . ).

Dvotaka. K a o zn ak in terpu nkcije, d v o ta k a se u p o tre b lja v a d a se n a g la s e o d re en i sm is a o n i o d n o s i u reen ici. K a d a se u reen ici n a v o d e d o s lo v n o n e ije rei u v i d u c e lo v ite re e n ic e (u p ra v n i g o v o r ), tada se p rv a re p o s le d v o ta k e p ie v e lik im s lo v o m , p ri e m u is p re d n e m a ra zm a k a , a iz a postoji.
Sutina ak cion og istraivanja, po B . P etro vi-S o o , jeste: M iliti osobnu praksu i praksu drugih znai kritiki prihvatati i mijenjati odn ose koji u njoj v la d aju i na osn ovi toga kritiku teoriju prakse i praktinu teoriju . D v o t a k a se u p o tre b lja v a pri n a b ra ja n ju ili k a d se e li istai elem en t k o n k re tiz o v a n ja , d o p u n e o n o g a to se re e n ic o m k azu je. U ta k v im s lu a je v im a , tekst iza d v e take n e p o in je v e lik im s lo v o m (n ije c e lo v ita re e n ic a ), pri em u n e m a ra z m a k a isp red d v e take, a iz a p o stoji.

A k a d e m s k o p is a n je

195

Z a nae potrebe, prihvatili srao podelu akcionih istraivanja, s o b ziro m na: (1 ) broj istraivaa, (2 ) ulogu i odnos istraivaa i praktiara i (3 ) ciljeve akcionog istraivanja.______________________________________________________________________________ IVIeutim, a k o u isk a zu n em a elem en ata isticanja, n a g la a v a n ja i si., v e reen ik i niz tee ,,n o rm a ln o , d v e take nisu potrebn e. T o j e sluaj k a d a n a v o e n je tuih rei n i j e b u k v a ln o , k a d a se o n e n a v o d e neto d ru g a ijim reim a. U procesu ak cio n og istraivanja, istraivai stvaraju razvojn e p lan ove, fo r m iraju m etodoloki o k vir istraivanja, vre izbor istraivakih zadataka, n ad gle daju proces istraivanja, izrauju evaluacione instrumente, uestvuju u obuci praktiara i si. D v o t a k a se u p o tre b lja v a : (1 ) k o d n a v o e n ja b ib lio g r a fs k ih je d in ic a , i to iz a im e na (n p r. N e d o v i , V. (1 9 9 2 ), sa ra z m a k o m iz a ), ali ne k o d svih stilo v a ; ( 2 ) k a o zn ak d e lje n ja (n p r. IO : 2 = 5, sa ra z m a k o m ); (3 ) k a o zn ak z a m e re re la tiv n o g o d n o sa (n p r. 1 : lOO, sa ra z m a k o m ); ( 4 ) k o d XJRX^ ad rese n a Intem etu iz a sk raen ic e http. T a k a i z a p e t a . K a o zn ak in terpunkcije, taka i zap eta ( ; ) m o g u zam en iti o b a znaka. U p o t r e b lja v a ju se um esto v e z n ik a k o d o d v a ja n ja re e n ic a k o je m o g u biti n e z a v i sne, i to isto g sm isla i s li n o g sad raja. Distancirajui p ou avan je i uenje, kritiki orijentisana didaktika akcenat stavlja na uenje koje p ospeuje autonom iju linosti; um esto m odela didaktikog o dlu ivan ja preferira m odel didaktikog delovanja, u kom e su i nastavnik i ue nik delatni subjekti; naglaava interakciju izm eu cilja uenja (kom petencije, autonom ije i solidarnosti) i sadraja nastave, umesto izm eu uenika i nastavnih sadraja. T a k a i zapeta p re u z im a ju u lo g u zapete u s lu a je v im a g d e se n a b ra ja ju la n o v i k o ji u se b i v e sa d r e zapetu. T o j e sluaj k a d a se u p o d n o n im n a p o m e n a m a u p u u je na v ise iz v o ra. E k o lo k e igre su m etodiki razraene u radovim a: R. Lau evi- S v e za oveka i od oveka. S o c ija ln a m is a o , 78, 1985; V la d im ir M u i , Pretpostavke ra zv o ja ekolokih spoznaja i stavova, u: 'Z b o rn ik O d g o j i s a m o u p r a v lja n je , 1. 1982. i B . B a n B . G aan o vi, P u t m e d a i N a i m i d o m . Z e b ra , B e o g ra d , 1990. T r i ta k e . K a o zn ak in terpu nkcije, tri take (...) p re d s ta v lja ju p rek id . Z a m e n ju ju d e o rei ili reen ice, pri em u se isp red n jih o v o g p o z ic io n ira n ja ne n a la z i ra zm ak . K o riste se z a o z n a a v a n je n ep otp u n ih i n e d o v re n ih m isli. A k o su u pitanju iz o sta v lje n i d e lo v i citata, tri take se p o s ta v lja ju u u glastu z a grad u . U vaspitn o-obrazovnoj teoriji i praksi... N e k a naa iskustva pokazuju...

196

IVI. K u n d a in a V . B a n d u r T r i take z a m e n ju ju d e o reen ice (is p re d i iza tri take n a la z i se ra z m a k ). O v a se tri mom enta, na primer, spom inju u d efin iciji istaknutog francu sk og p sih o lo ga P jeron a (H . Pieron, 1951), po kom e j e linost integrirano jedin stvo ovek a sa svim n jegovim trajnim diferencijalnim karakteristikama... i njem u svojstvenim o b licim a ponaanja... _____________________________

Crtica. K a o z n a k in terp u n k c ije, crtica ( - ) j e u v e k z n a k s p a ja n ja , k o ji v e z u je re i k o je z a je d n o in e se m a n ti k u celin u . N a z i v a se i crta ,,n j e r z a u z im a irin u tog s lo v a . Iz m e u c rtic o m v e z a n ih rei i b r o je v a n e m a ra z m a k a (b e lin e ). U p o t r e b lja v a se n a j e e : ( 1 ) u p o lu s lo e n ic a m a (n p r. v iz it-k a rta ); ( 2 ) iz m e u d e v o ja k o g i u d a to g p r e z im e n a (n p r. M i l e n a O r l o v i - P o t k o n j a k )', ( 3 ) p ri ra s ta v lja n ju re i n a s lo g o v e i p ri p a ja n ju g r a m a ti k ih n a sta v a k a , k a d a j e p rv i d e o s k ra e n ic e n a p is a n v e r z a lo m u o s n o v n o m o b lik u (n p r. I S B N - u ) ; ( 4 ) u k o n stru k c ija m a k a d a j e p rv i d e o rei n a p isa n b ro je m , a d r u g i s lo v im a (n p r. A O -g o d i n j i c a )', ( 5 ) k o d n e p o s r e d n o g o d n o s a (n p r. d a n a s -s u t r a ) i v i e o sta lih n ija n si; ( 7 ) k o d o d v a ja n ja te le fo n sk ih b r o je v a (n p r. 0 3 1 -5 3 1 -5 7 1 ) ili b a n k o v n ih ra u n a (n p r. 3 5 5 -1 0 1 6 8 3 0 -0 4 ); ( 8 ) u stran im p re z im e n im a k a o u iz v o ru (n p r. S e n -S a n s S a in t -S a n s ); ( 9 ) p r ilik o m fo n e t s k o g p is a n ja s k ra e n ic a (n p r. D i - V i - D i ) . P o s e b a n o b lik crtice, k o ji se is k lju iv o koristi p ri d e lje n ju rei n a k ra ju re d a, n a z iv a se h a jf e n ( - ) . U n o s i se au to m atsk i u o k v iru p ro g ra m a ili u z k o r i e n je p re ic e (h y p h e n , o p tio n a l h y p h e n ). U tekstu p ri d e lje n ju p o lu s lo e n ic a , n a k ra ju re d a se n a la z i h a jfe n , a u s le d e i re d p re la z i crtica. Crta. K a o zn a k in terpunkcije, crta ( ) j e u v e k zn ak ra z d v a ja n ja . N a z i v a se crta ,,m , j e r z a u z im a irin u to g slo v a. D v o s tr u k o j e d u a o d crtice. R a z d v a ja n je se vri u s lu a je v im a : ( 1 ) k a d a se u o sn o v n i isk a z u m e e re ili k a k a v d o d atn i tekst (n p r. A k c i o n o i s t r a i v a n je s e o d n o s i n e b a u v e k z n a a jn i m n a p r o b l e m e o b r a z o v n e p r a k s e )', ( 2 ) u d v o jn im v e z a m a , m e u s o b n o ra v n o p ra v n ih ili su p ro tstavljen ih p o jm o v a (n p r. o d n o s z a p o s l e n i n e z a p o s l e n i )', ( 3 ) u fu n k c iji isticanja, n a g la a v a n ja rei ili d e lo v a reen ice (n p r. TLa p r e d m e t a k cion ih . is tr a iv a n ja , u z im a s e o b r a z o v n a p r a k s a )', ( 4 ) u spisk u lite rature u o d v a ja n ju p o d n a s lo v a o d n a s lo v a p u b lik a c ija (n p r. A k c i o n o is t r a iv a n je n a s t a v n ic i k a o is t r a iv a i)', ( 5 ) u za m en i rei o d do'^\ iz m e u , i, ali, to je s t , n a im e ', ( 6 ) u d ija lo z im a k a o z a m e n a z a n a v o d n ik e (n a v o d n a i iz v o d n a crta); ( 7 ) unutar d u g a k ih p a su sa k o ji se d e le n a d v e ili vie sad ra jn ih celin a; ( 8 ) um esto zapete k a d a se eli istai um etnuta re e n ic a , o d n o s n o k a d a se eli n aglasiti um etnuti d e o reen ice; ( 9 ) u zam en i z a d v e take. U s v im o v im p rim e rim a reen ica m o e d a sad ri s a m o je d a n p a r crta.
C rta se m o e pisati n a d v a naina: o dm ak n u to, s ,,b e lin o m n a o b e strane ili p ri m ak n u to, b e z b e lin e (p rim a k n u ta crta), to z a v is i o d sm isla i konteksta. P rv i n ain o d m ak n u ta crta, koristi se k a d a o z n a a v a n ek o n e s la g a n je (n p r. P o t k o n ja k N e d o v i ). D r u g i n ain p rim ak n u ta crta, koristi se k a o v e z a m e u im e n im a k a d a o z n a a v a k o a u torstvo (n p r. E n c i k l o p e d i ja P o t k o n ja k i m l e a ). P rim ak n u ta crta se p rim e n ju je k o d p ro stornih re la c ija i k o d o z n a a v a n ja stranica teksta (n p r. 1214) i v re m e n s k im in terv alim a iz ra e n im v e k o v im a (n p r. X X X X I ) ili g o d in a m a (2 0 0 4 2008. g o d in a ). C rta se stav lja iz m e u d v a b ro ja u zn aen ju ,,do sam o a k o isp re d p r v o g b ro ja ne stoji p r e d lo g ,,o d u to m slu a ju se um esto crte p ie ,,d o (n p r. p ra v iln o : Is t r a i v a n je j e t r a ja l o o d 1 9 9 3 . d o 1 9 9 5 . g o d i n e , ili I s t r a i v a n je j e t r a ja l o 1 9 9 3 1 9 7 6 . g o d i n e . N e p ra v iln o : I s t r a i v a n je j e t r a ja l o o d 1 9 9 3 -1 9 9 5 . g o d i n e , k a o i 1 9 9 3 -9 6 ).

A h a d e m s k o p is a n je

197

Srednja crta. K a o zn ak in terpunkcije, sred n ja crta se koristi u k o m p ju te rsk o j o b ra d i teksta. O n a j e neto k ra a o d d u e crte, k a o zn ak m in us u s p re g a m a strana, u z a m en u o d d o (n p r. 1 2 -1 4 ) i ra z d o b lja . Upitnik. K a o in terp u n k cijsk i znak, upitnik (? ) se p rim e n ju je n a k raju upitne re en ice. N a k raju isk aza, isp re d u pitn ik a ne n alazi se razm ak . U p it n ik se u p o tre b lja v a sa m o iza n e z a v isn ih upitnih re en ica. Z a to j e u upotrebi o v o g in te rp u n k c ijsk o g zn ak a v a n o ra zlik o v a ti n e z a v is n o upitne reen ice o d z a v is n o upitnih. D a b i se upitnik u p o tre b io p o tre b n o j e z a v is n o upitne reen ice transform isati u n e z a v is n o upitne (n p r. z a v is n o upitna re en ica: Z a n i m a l o n a s j e d a li su s tu d e n ti i n f o r m is a n i o e k o l o k o j u g r o e n o s t i r e g io n a . D a b i se k o ristio upitnik o v u reen icu j e b ilo p o tre b n o tran sfo rm isati u n e z a v i sno upitnu: D a li s u s t u d e n t i in f o r m is a n i o e k o l o k o j u g r o e n o s t i r e g i o n a ? ). Uzvinik. K a o zn ak in terpunkcije, u z v i n ik ( ! ) se u p o tre b lja v a : ( 1 ) na k raju u z v i n e reen ice; ( 2 ) a k o p re d sta v lja sum nju, unutar z a k lju k a uz p o d a tak k o ji se n a v o d i; ( 4 ) uz au to ro v k o m e n ta r Si c! (lat. tako, to ) k o ji d o b ija iro n ia n sm isa o ; ( 4 ) na k raju re en ice u cilju p o d v la e n ja n je n o g sadraja. Isp re d u z v i n ik a se ne n a v o d i razm ak . Navodnici. K a o zn ak in terpunkcije, n a v o d n ic i (,, ) se koriste pri citiran ju tek sta, n a v o e n ju rei k o je n isu k n jie v n e , u k o je se iz ra a v a su m n ja, re z e rv a i n e s la g a n je , rei k o je im a ju iro n ia n sm isao , n a v o e n ju sim b o li n ih im en a, iz d v o je n ih n a s lo v a d ela. N jih o v o k o ri e n je j e o d re e n o tip o g ra fs k o m n o rm o m je z ik a n a k o m e se ra d pie. P ri tom e se, u isto m tekstu, ne d op u ta up otreba razliitih tip o v a n a v o d n ik a . N i j e p o tre b n o n a v o d n ik e koristiti za istican je teksta. P o l u n a v o d n i c i se u tekstu k oriste z a istican je z n a en ja rei, rei k o je se e le istai z b o g sp ecifin o sti k o je im aju , rei k o je treba d a se sta v e p o d n a v o d n ik e , a n a la z e se unutar teksta k o ji j e p o d n a v o d n ic im a . U m e s t o p o lu n a v o d n ik a , z a n jih o v o o z n a a v a n je m o e se koristiti ap o stro f.
T ip o v i n a v o d n ik a i p o lu n a v o d n ik a

edu ka eduka eduka e d u k a e d u k a

srpski i nem aki ed uk a srpski i nem aki polun avodn ici engleski navodnici ed u k a engleski polun avodn ici am eriki navodnici ed u k a am eriki polun avodn ici francuski i italijanski <eduka> francuski i italijanski polun avodn ici navodnici etnikih zajednica nem akog g o v o rn o g p od ru ja u Italiji i vaj carskoj

Apostrof. K a o zn ak in terpunkcije, a p o stro f ( ' ) se sta v lja um esto iz o s ta v lje n o g slo v a , p rilik o m p is a n ja stranih im ena. Zagrade. K a o zn ak in terpunkcije, z a g ra d e se koriste z a o d v a ja n je d e la teksta, k o jim se m is a o o b ja n ja v a ili d o p u n ju je . Z a g r a d e o b e z b e u ju m o g u n o s t o d v o je n o g i tanja. U z iz o sta v lja n je z a g ra d a reen ica treba d a ostane gram ati k i p ra v iln a . U tek stovi m a se koriste o b le , u glaste, vitiaste i tu p o u g le z a g ra d e i p o lu z a g ra d e . P o m p u o b lih z a g ra d a m o g u se n a s ta v k o m d op u n iti citirane rei k o je su skraen e. P o lu z a g r a d e (u o b lik u p o lo v in e o b le z a g r a d e ) se koriste u n a v o e n ju m odaliteta n e k o g o b e le ja . U tu svrh u m o e d a se koristi c e la z a g ra d a . U u glaste z a g ra d e se sta v lja ju a u to ro v i k om en tari u c i tatima, k a o i m esto iz o sta v lje n ih d e lo v a teksta o z n a e n o sa tri take. O b l a i u glasta z a g ra d a m o g u d a se koriste z a je d n o , s tim to j e o b la p rv o ste p e n a (o b u h v a ta sad raj u g la ste), npr. (... [ ] . . . ) . U m atem atik im o p e ra c ija m a j e o b m u to . U starim iz d a n jim a

198

IVI. K u n d a in a V . B a n u r

p u b lik a c ija su sree se p rim e n a vitiastih i uglastih z a g ra d a . Z a g r a d e se ne o d v a ja ju ra z m a k o m (b e lin o m ) o d rei k o je o bu h vataju . P iu se istom v e li in o m i n eu traln im lik o m p ism a (n o r m a lo m ). Z a g r a d e se ne m o g u zam en jivati r a z lo m a k im crtam a I I . S t r e lic e . K a o zn ak interpunkcije, strelice se u p o tre b lja v a ju pri u p u iv a n ju na n ek e d ru g e o d red n ic e. N a v o e n j e is k a z a u a lin e ja m a . U n au n im ra d o v im a , v rlo esto, iza d v o tak e n a v o d e se d e lo v i isk a za u z a se b n im alin e ja m a (r e d o v im a ), isp re d k o jih stoji crta ili re d ni b ro j. U p o t r e b a v e lik o g ili m a lo g s lo v a na poetk u isk aza, a lin e ja i n je g o v o z a v r a v a nje takom , ili b e z nje, za v isi o d to g a u k o jo j m eri j e isk az (n e )s a m o s ta ln i reen iki sk lo p , ili c e lo v ita in fo rm a c ija u o d n o su na prethodn i, in ic ija ln i d e o teksta. T a k a se iz o stav lja k a d n a v o d i im a ju p o lo a j slian (p o d )n a s lo v im a u sa d ra ju n ek e k n jig e .
A l i n e je sa red n im b r o je v i m a

U m on o grafiji A k a d em sk o pisanje obrauju se sledea p o g la v lja:

1

. Pristup naunim inform acijam a.

2. N au n i i struni radovi. 3. Prelim inarni d elovi naunog rada itd. U m e s t o arap sk ih b r o je v a m o g u se stavljati slo v a . U z arap sk e b r o je v e i s lo v a u m esto take m o g u se stavljati p o lu z a g ra d e , npr. a ) ili 1 ), k a o i p o tp u n e z a g ra d e , npr. (a)ili(l). A k o iz m e u o n o g a to se n a v o d i u a lin e ja m a p o sto ji u z a ja m n a sad rin sk a ili fu n k c io n a ln a v e z a , k a d a b i se iz o sta v lja n je m n e k o g segm en ta u m a n jila in fo rm a c ija o g la v n o m k o rp u su , tada se n o v a alin e ja z a p o in je m a lim s lo v o m , a z a v r a v a ta k o m i z a re zo m , sa m o z a re z o m , ili b e z ik a k v o g in terp u n k c ijsk o g zn aka.
A l i n e je sa crta m a

R ea liza c ija projekta akcionog istraivanja o d vija se kroz sledee faze; o dre ivan je predm eta interesovanja, o dre ivan je istraivakih pitanja, odre ivan je svrhe i opteg cilja istraivanja, definisanje istraivakih zadataka, o dre ivan je strukture i plana istraivanja, realizacija istraivakih zadataka, evalu acija istraivanja, izvo en je zakljuaka. O v la d a v a n je n a u n im stilo m p isan ja ne zn ai sa m o u s v a ja n je o d re en ih norm i i p ra v ila , v e n jih o v u p rim en u . O n o se p ostie p rak so m , p isan je m , u s a v r a v a n je m i o b li k o v a n je m teksta. ,,to se ee i vie pie, to se p ie s a v e sn ije i ra zn o v rsn ije , te to se v ie i k ritin ije radi n a d o te riv a n ju tekstova, to e se vie u sav rav ati i stil p is a n ja i ja a ti m o iz ra a v a n ja (Iv a n o v i 1996: 2 2 3 ).

5 . DOKUMENTOVANJE NAUNIH IZVORA

P is a n je n au n ih ra d o v a p o d ra z u m e v a k o ri e n je n au n e aparature, tj. d o k u m e n ta cio n e o s n o v e rada. D o k u m e n t o v a n je naunih iz v o ra p o d ra z u m e v a : k o ri e n je i p isan je citata, p o z iv n ih n a p o m e n a (u tekstu, is p o d teksta, na k raju p o g la v lja i na k raju ra d a ) i referen tskih je d in ic a u sp isk u literature. U p o t r e b a i d o k u m e n to v a n je iz v o m ih tekstova i iz v o ra , id e ja i argu m en ata, u p u iv a n je n a literaturu i k o ri e n je p o z iv n ih n a p o m e n a u n a u n im r a d o v im a in e d o k a z o p o z n a v a n ju n a u n o g p o d ru ja. N a in d o k u m e n to v a n j a n aunih iz v o ra z a v is i o d n a c io n a ln e ak ad em sk e tradicije, n au n e d isc ip lin e k o jo j p rip a d a nau n i ra d i a n ro v sk ih k o n v e n c ija . U vezi sa tim, u s v a k o j n au ci se u stalio o d re en i stil d o k u m e n to v a n j a n au n ih iz v o ra . P ra v iln o d o k u m e n to v a n je n au n ih iz v o ra u p ro c e su p is a n ja n a u n o g d e la p re d u p re u je n e sa v e sn o p la g ira n je . U praksi n a u n o g stv arala tva p o s to je tri n a in a k o ri e n ja naunih iz v o ra : i4.ka.ziva n je (u p u i v a n j e ), c i t i r a n j e i
p a r a f r a z ir a n je .

5.1 . UPUIVANJE NA IZVORE

N a p o m e n e p red stavljaju pratei d eo n au n o g dela k o je u k azu ju na dodatne in fo r m acije zn aajn e za tekst. K o riste se u svrhu o b ja n jav a n ja o s n o v n o g teksta n a u n o g rada, ko ji b i b io optereen d a su n je g o v sastavni deo. Javljaju se k a o v iak o s n o v n o g teksta, ali i potreban segm ent. O m o g u u ju autoru d a d o k ae svo je tvrdnje citiran jem d ru g ih autorite ta, d a o b ja sn i iz la g a n je i d a uputi na d ru g e izvo re u vezi s tretiranim sad rajem .

5.1.1. Napomene prema mestu javljanja

P re m a m estu g d e se n a la z e u n a u n o m tekstu n a p o m e n e m o g u biti: (1 ) unutar teksta, (2 ) is p o d teksta (fu s n o te ili p o d n o n e n a p o m e n e ), ( 3 ) n a k raju p o g la v lja i (4 ) u o d e ljk u r e f e r e n c e , n a k raju dela. M e s t o u p o treb e n a p o m e n a z a v is i o d vrste teksta i o d b ro ja i o b im a n a p o m e n a .

Napomene unutar teksta. P o z iv a n je na autora i d e lo m o e d a se vri u s a m o m tekstu. T a d a n ije p o tre b n o d a italac p re k id a p o g le d , ali se zato, u s lu a ju d u g ih p o z iv a , p re k id a lo g i k a nit teksta.
P o z iv a n je na autora i d e lo u p o p is u b ib lio g r a fs k ih je d in ic a , k o je in e o d e lja k L i te r a tu r a , o m o g u u je lak e itanje, ek o n o m i n o st u up o trebi p rostora, p o b o lj a v a estet sku stranu u g r a fi k o m o b lik o v a n ju teksta. N e d o sta ta k k o ri e n ja n a p o m e n a unutar tek sta j e u o te a n o m traen ju b ib lio g r a fs k ih je d in ic a u o d e ljk u L it e r a t u r a . B ib lio g r a fs k a je d in ic a se u v o d i u tekst n a sle d e i nain (K r u lj 2004: 5 6 ). U tekst se u v o d e im e n a j e d n o g , d v a autora, a a k o ih j e vie n a v o d i se p re z im e p r v o g i sk ra en ica i sar. ili ,,et a l .

Podnone napomene. P o d n o n e n a p o m e n e se stav ljaju u p o d n o je stranice. N a z iv a ju se f u s n o t e (,,fu sn o ta nem . fus = n o g a lat. nota = b e le k a ), (n e m . f u s s n o t e n a p o m e n a pri d n u ), b e l e k e ili p o d b e l e k e .

2 0 0 _________________________________________________________________________________________________________________________ ~ M

l.

K u n d a in a V . B a n u r

S a d r a j p o d n o n e n a p o m e n e m o e d a bu d e: d o d a tn o k o ris n o i z a n im ljiv o o b ja n jen je, upu ta n a altern ativn o tu m aen je p ro b le m a , ra zm atran je p o s e b n o g m e to d o lo k o g ili te h n i k o g p ro b le m a , citat na stran om je z ik u , b ib lio g r a fs k a re fe re n c a i si. U la n c im a k o ji se o b ja v lju ju u a so p isim a i z b o rn ic im a ra d o v a p o d n o n e n a p o m e n e sad r e sa m o d o d a tn e tekstove (k o m en tare , o b ja n je n ja , u p u te), a n ik a k o b ib lio g r a fs k e re fe ren ce, ali m o g u d a u p u u ju n a re fere n ce u spisk u literature. P o m o u p o d n o n ih n a p o m e n a iz d v a ja se a u to ro v d o p rin o s o d d o p rin o sa ostalih n a u n ik a k o ji su taj p r o b le m p ro u a v a li. P o d n o n e n a p o m e n e se m o g u p o v e z iv a ti sa tekstom a ra p s k im b ro je v im a , z v e z d i cam a, rim s k im b r o je v im a ili g r a fi k im zn a k o v im a . U tekstu se b ro j stav lja s g o rn je d e sne stranice za v re tk a teksta n a k o ji se p o d n o n a n a p o m e n a o d n o si. B r o j se stav lja pre zapete, n e p o s re d n o p o z a v r e n o m citatu (npr. ,,... s ta v o v im a ^), ali p o s le take (npr. ... istra iv a n je p o k a z a l o } ) . B r o je v i u tekstu se m o g u redati za sv a k u stranicu p o s e b n o , za s v a k o p o g la v lje p o s e b n o ili za nauni rad u celin i, to za v isi o d d u in e rada. A k o j e rad d u i, citati i p o d n o n e n a p o m e n e im a ju p o s e b n e b ro je v e , o d 1 d o ,,n z a sv a k u stranicu, ili e e z a s v a k o p o g la v lje rada. A k o j e ra d krai, b r o je v im a o d 1 d o ,,n o z n a a v a se re d o s le d citata i p o d n o n ih n a p o m e n a u e lo m radu. A k o se p o d n o n e n a p o m e n e o b e le a v a ju z v e z d ic a m a , n a sv a k o j stranici se p o in je sa je d n o m z v e z d ic o m . K o ri e n je z v e z d ic a se ne p re p o ru u je u slu a je v im a k a d a u tekstu im a stranica sa v ie p o d n o n ih n a pom ena. P r v a p o d n o n a n a p o m e n a na stranici teksta o d v a ja se h o riz o n ta ln o m lin ijo m d u in e tri d o pet cen tim etara, d u p lim p ro re d o m o d z a d n je g re d a teksta, u v la e n je m p r v o g re d a z a est d o o s a m slo v n ih m esta. P o in je n a stranici g d e se n a la z i tekst n a k o ji se o d n o si, d o k n jen d e o m o e biti prenet n a sle d e u stranicu. P o d n o n e n a p o m e n e se piu m a n jim p r o r e d o m i m a n jim slo v im a . V e i b ro j p o d n o n ih n a p o m e n a tek o j e sm esti ti n a o d g o v a r a ju u stranicu. A k o p o sto je d v a red a u p o d n o n o j n a p o m e n i, d ru g i red j e u istoj ra v n i sa le v o m m a rg in o m . T e k st p o d n o n e n a p o m e n e p i e se b e z p ro re d a i sa d u p lim p ro r e d o m iz m e u ostalih p o d n o n ih n ap o m en a. Is p is iv a n je p o d n o n ih n a p o m e n a z a h v a lju ju i k o m p ju te rs k o m p ro g ra m u j e o la k ano. P r o g r a m sa d ri v i e varijanata, o d k o jih autor m o e d a iz a b e re n a jp rik la d n iju .
P od n on a napom ena

^Proirena verzija rada saoptena je na naunom skupu ,,O sn o v n a polazita u o b razo v an ju S rb ije u organizacije Srpske akadem ije o brazovan ja, u B eo grad u , 24. X I 2006.____________________________________________ P o z iv a n je n a autora i d e lo u n a p o m e n a m a isp o d teksta ne p re k id a lo g i k u nit, niti zah tev a listan je p u b lik a c ije , ali d o la z i d o n ep regled n osti, j e r se tu n a la z e i ostale vrste p o d n o n ih n ap o m en a , a i n e ra c io n a ln o j e k o rien je prostora. N a p o m e n e n a k r a j u p o g la v l j a ili k n jig e . N a z iv a ju se e n d n o t e (e n g . e n d n o t e ). O n e u laze u p o p is R e f e r e n c i. V i e se koriste u ra d o v im a prirodn ih nauka, u od n o su na d ru tven e nauke. N e d o sta ta k o v e vrste n ap o m en a j e o tean o p ro n a la e n je . N e sta n d a rd iz o v a n e tekstove j e lak e tam pati u n ap o m en a m a na kraju p o g la v lja ili k n jig e n e g o u p o d n o n im n a p o m e n a m a . B r o je v i n a p o m e n a u o k v iru je d n o g o d e ljk a su tekui za ceo

A k a d e m s k o p is a n je

201

o d e lja k , a b r o je v i n a p o m e n a z a n o v i o d e lja k p o in ju o d 1. A k o su n a p o m e n e sm etene n a kraj teksta i n e m a ih m n o g o , o n d a se o z n a a v a ju tek u im b r o je v im a o d p rv e d o p o sle d n je, a a k o ih im a m n o g o , o n d a se d ele p o g la v a m a i un utar n jih o z n a a v a ju te k u im b r o je v im a k a o i k a d su sm eteni n a k raju g la v e .
E n d n o te

1. N a p o r i U je d i n je n i h n a c ija za b o l ju iv o tn u s re d in u 21. veka, (1 9 9 2 ), Rezultati svetskog samita u R io de aneiru, B razil, Savezn o ministarstvo za ivotnu sre dinu, B e o g ra d , 1991., str. 1/Il/lV 2. Ibidem , str. 12. 3. Pui, L j. (2 0 0 1 ): O d r iv i g ra d , ka j e d n o j s o c i o l o g i ji o k ru e n ja . N o v a 1975, B e o g ra d , str. 372. 4. N a p o r i U je d i n je n i h n a c ija za b o lju ... str. 5.4/IX 5.4/XI 5. Ibidem , str. 5.4/IX 6 . O v o j e o b a v e z a zem alja potpisnica R io dokumenta. V la d e su zaduen e da to uine za tri godine, u saradnji sa svim sektorima drutva. R a d i realizacije o v e o b a v e z e neophodno j e da se form iraju savetodavna nacionalna tela u oblasti o b razo van ja za ivotnu sredinu i razvoj. 7. N a p o r i U je d i n je n i h n a c ija za b o lju ... Ibidem , str. 5.4/IX 5.4/X 8 . Ibidem , 5.4/X - 5.4/XI 10. Pei, L j.: Ibidem , str. 371. 11. A li, im a i suprotnih prim era. Sum erci nisu znali za fizio lo k u e k o lo g iju itari ca, na ijem gajen ju se zasn ivala njihova civilizacija, a da su znali, ostali bi. N a v o d n ja v a li bi p o lja sam o parnih i neparnih god in a i kako tvrdi savrem ena nauka, salinacija ne bi ugrozila useve i ne bi izazivala n jih o vo propadanje. 12. u ri, M . (1 9 9 9 ): O p o t r e b i j^ lo z o fije danas. F ilo z o fija izm eu Istoka i Z a p a da, Prom etej, N o v i Sad. str. 298. P rvih 12 referenci iz N ap o m en e: M ilic a A n d e v sk i i O liv e ra K n e e v i F lo ri (2 0 0 2 ): O b r a z o v a n je i o d r iv i ra z v o j. N o v i Sad: S a v e z p edagokih druta va V o jv o d in e i V i a kola za obrazo van je vaspitaa V rac , str. 39.

5.1.2. Napomene prema funkciji

P re m a fu n k c iji, n a p o m e n e se koriste k a o : ( 1 ) b i b l i o g r a f s k e n a p o m e n e (d o k u m e n tarne i u p u iv a k e ), ( 2 ) e k s p lik a t iv n e n a p o m e n e (d o p u n s k a o b ja n je n ja ), ( 3 ) u p u tn e n a p o m e n e , ( 4 ) k r iti k e n a p o m e n e i ( 5 ) k o m b i n o v a n e n a p o m e n e .

Bibliografske napomene. B ib lio g r a fs k e n a p o m e n e m o g u biti u p u iv a k o g i d o k u m e n ta rn o g karaktera. N a p o m e n e u p u iv a k o g karak tera u s m e ra v a ju itao ca n a n e k u d ru g u vrstu iz v o ra . N a p o m e n e d o k u m e n ta rn o g karak tera u p u u ju n a b ib lio g r a fs k e p o d atk e n a u n o g d e la iz k o je g su u v id u n ep o sred n ih ili p o sre d n ih citata p reu zete id eje, sta v o v i, in je n ic e , z a k lju c i. O v a j v id n a p o m e n a j e n ajei. B u d u i d a d o k u m e n tu ju o n o to j e citiran o ili p a ra fra z ira n o , n a z iv a ju se d o k u m e n t a r n e n a p o m e n e , a s o b z ir o m n a to d a p o tiu iz o rig in a ln o g iz v o ra , z o v u se i i z v o r n e n a p o m e n e . B ib lio g r a fs k e n a p o m en e p ru a ju p o d a tk e itao cim a o n a u n o m iz v o ru radi p ro v e re n a p is a n o g ili z a p o tre b e n o v ih istraivan ja.

202

M . K u n d a in a V . B a n u r

B ib lio g r a fs k e n ap o m en e se m o g u stavljati u: ( 1 ) tekstu n a u n o g rada, ( 2 ) p o d n o n im n ap o m en a m a. U tekst n a u n o g rada b ib lio g ra fs k a n a p o m e n a se stavlja u m a lu z a g ra du (npr. R ot, 1972), ili ( Iv i 1992: 5 6 ), d o k se potpune b ib lio g r a fs k e je d in ic e n alaze u p o pisu literature. K o d b ib lio g ra fs k ih n ap o m en a u p o d n o ju stranice n a v o d e se svi b ib lio g r a f ski p o d a c i za d e lo i stranica sa k o je j e uzet citat. B ib lio g r a fs k a n a p o m e n a p o in je im e n o m autora i u v lai se za tri slo v n a m esta udesno, d o k k o d spiska literature p o in ju p re z im e n o m i isturaju se za tri slo v n a m esta p rem a levoj m argini. A k o se u je d n o j b ib lio g ra fs k o j n ap o m en i n alazi vie b ib lio g ra fs k ih je d in ic a , one se o d v a ja ju ta k o m i zarezom .
B ib lio g r a fs k a n a p o m e n a

N ik o la Potkonjak (1 9 7 8 ), Prosveta, B e o g ra d , str. 83.

T e o r ijs k o -m e t o d o lo k i

p r o b le m i

m e t o d o lo g ije ,

B ib lio g r a fs k e n a p o m e n e p o tk re p lju ju istinitost i v e ro d o sto jn o st citata, p a ra fra z i ranih d e lo v a i p o d ro b n ije u p o z n a ju itaoce sa d ok u m en tim a. U p rak si e g z is tira ju etiri o s n o v n a tipa b ib lio g r a fs k ih re fe re n c i i to za: ( 1 ) lan a k u a so p isu , ( 2 ) k n jig u , ( 3 ) p o g la v lje u k n jizi i (4 ) lan ak u e le k tro n s k o m o b lik u . E k s p li k a t iv o e n a p o m e n e . O v a vrsta n ap o m en a slui za d o p u n sk a o b ja n jen ja d e lo v a teksta, nekih podataka, in fo rm acija, m isli, injenica, d o g a a ja , linosti i term ina, i to u v id u k ritik o g razm atranja. in e ih dodatne in fo rm acije, k o je su v e o m a v a n e za ita oca, j e r m u n u d e m n o tv o in fo rm a c ija k o je nisu najdirektnije v e z a n e za tekst. O v im n a p o m en a m a se rastereuje tekst, ali istovrem en o daje m o gu n o st n o v ih saznanja. K o riste se k a d a za n ek a p o ja n je n ja n em a d o v o ljn o m esta u o s n o v n o m tekstu, ali autor o sea d a to nije to lik o bitn o z a kontekst, d a j e p otrebn o neto pojasniti i skrenuti p an ju na to, zatim , k a d a se k om en tarie m iljen je, d aje kritiki sud o n ek im ra n ijim za k lju c im a sa k o jim a se autor ne slae, izn o se razliita reen j a k o ja nude d ru gi autori, o b ja n ja v a nepotpunost n e kih isp itivan ja iz odre en ih ra zlo g a , u g la v n o m o pravd an ih (V e li k o v i 1995: 125).
E k sp lik a tivn a n a p o m e n a

P o red klasifikacija koje su dali autori raspravljajui o p roblem u istovrem enog rada sa nekoliko razreda B . P. Jesipov posebnu panju p osveu je sm enjivanju rada uitelja i sam ostalnog rada uenika, istiui tri sluaja: 1. K a d a se u o b a raz reda o bra u je nastavno gradivo, 2. K ad a se u jed n o m razredu obrau je, a u dru go m utvruje grad ivo i 3. K a d a se u o b a razreda utvruje grad iv o za svaki od ovih sluajeva, B . P. Jesipov navodi redosled rada uitelja (Jesipov, B . P.: E le m e n ta r n a didaktika, Prosveta, B e o g ra d , 1946, str. 108112). * U n avedenom radu ovi autori izlau prednosti teorijske zasnovanosti istrai vanja, kao uslov za precizno uzorkovanje jedin ica analize, izvora podataka i stva ranja setova kvantitativnih podataka. C it rad s. 156167. IJ e k sp lik a tiv n im n a p o m e n a m a iz v o r se m o e n avo d iti n a d v a n ain a: ( 1 ) u tekstu n a p o m e n e (u z a g r a d i) i ( 2 ) n a k raju n ap o m en e.

A h a d e m s k o p is a n je
N a v o e n je iz v o r a u ek sp lik a tivn o j n a p o m e n i U tekstu n a p o m e n e :

203

U delu M e t o d o l o g i j a n a u n o g ra da (B a n ja L uk a, A k a d e m ija nauka i um etno sti R e p u b lik e Srpske, 2004, str. 95 ) Petar M a n d i razm atra O so b in e linosti istra ivaa...
N a k ra ju n a p o m e n e :

o v o m p ro blem u go vo ri p od robn ije M u h am e d F ilip o v i (videti d elo M e t o d o lo g ija z n a n o sti i z n a n s tv e n o g ra d a , Sarajevo, Svjetlost, 2004, str. 40).

Uputne napomene. N a p o m e n e k o je upu uju na delo, u k azu ju i n azn aavaju , d o n ose dodatne in fo rm a c ije i u p u u ju itaoce na dodatne izvore, n a d ru g e ideje, argum ente, injenice, p o re d e n ja k o ja d o p u n ju ju tekst, na n ek o d ru g o m esto u iz v o ru k o ji j e ve citi ran. Z o v u se i d o p u n s k e n a p o m e n e ili k o m p a r a t iv n e n a p o m e n e j e r u p u u ju itaoce radi k o m p a ra c ije svo jih m isli na d ela k o ja razm atraju istu ili slinu p ro blem atik u , p a se sam p ostupak z o v e u k azivan je. M o r a biti p o p ra en o referencam a, pri em u se koriste oznake. Pri tom e se koriste rei vid i, v id e t i o t o m e ili n a j e e s a m o v. s k r a e n ic a o d la tin s k o g v id e = vid i, p r e m a , u p o r e d i (up . ili u p o .) i n av o d e b ib lio g ra fs k e je d in ic e k o je detaljnije p i u o temi i itaoce u p u u ju na njih, to m o e biti v eo m a d ra g o c e n a in fo rm acija.
U p u tn a n a p o m e n a

V ideti: S v e za o v e k a i s v e o d o v e k a (R . Lau evi: u: S o cija ln a m isao, 7 8 , B e o g ra d , 1985: 363), C iv iliz a c ija i o k o lin a (V . M u i : u: Pretpostavke ra zv o ja ekolokih spozn aja i stavova. Z bo rn ik , O d g o j i sam oupravljanje, 1, 82, Z a g re b , 1982: 22 7), P u t m e d a i N a i m i d o m (B . B a n i B . G aan o vi: u izdanju Izd avake kue Z e b ra , u: P ro g ra m nekih sadraja i oblika ekoloke aktivnosti u osnovn im kolam a B e o g ra d a , B e o g ra d 1993, 1819). ita la c se m o e uputiti i n a p o g la v lja u istoj k n jizi. T o se radi u slu a ju k a d se i taocu sk ree p a n ja n a p o v e z a n o s t sa o n im to se n a to m m estu n a la z i ili j e neto b ilo v e o b ra e n o , p a g a n ije p o tre b n o p on avljati. U P rilo g u m on ografije: Inform acija i izvetaj o radu 1. i 2. stalnog sem inara za didaktiko usavravanje saradnika na Univerzitetu u N iu . A k o se eli skrenuti p a n ja itaocu na neki argu m en t k o ji se ra z lik u je o d au to ro v o g ili j e slian , o n d a treba upotrebiti sk raen icu cf, (c o n fe ro , c o n fe re re = u p orediti ili u p o re d i). A k o j e na s rp s k o m je z ik u m o e se navesti i up. C f. A . H . M . Jones, Later R o m an Epire, L o n d o n , 1962, p. 56.

Kritike napomene. P o m o u o vih n a p o m e n a iz n o se se p o re d e n ja i kritike p rim e d b e (s la g a n ja i n e s la g a n ja ) sa d ru g im d e lim a i au torim a, n jih o v im gle d itim a , sta-

204

M . K u n d a in a V . B a n u r

v o v im a i k o m e n ta riu m i lje n ja d ru g ih autora. U o v im n a p o m e n a m a p rezen tu je se o n o to n ije z b o g p re g le d n o sti u lo u o sn o v n i tekst i zato p re d s ta v lja n je g o v u d o p u n u .

K ritik a n a p o m e n a

* * N e postoji uvek teorija pom ou koje bi se m ogao p o jm o v n o odrediti p red met m erenja. E m pirizam , teorijski oskudan i skeptian prem a teoriji, sklon je da m etodoloki uopti o v ak v e sluajeve. Karakteristino j e u tom p o g le d u shvatanje P. L a za rsfeld a. P o njem u, m erenje ili klasifikacija ne p o laze o d teorijske odred be ve od slikovite predstave pojm a, koji je , uz to ostala nejasna .

Kombinovane napomene. O v a vrsta n a p o m e n a n astaje k a d a j e u je d n o j n a p o m en i p o tre b n o o b je d in iti npr. b ib lio g r a fs k e p o d atk e i n avesti n e k o d o p u n s k o o b ja n je n je ili npr. k a d a se u z e k sp lik a tiv n u b e le k u koristi upu tna n a p o m e n a .
K o m b in o v a n a n a p o m e n a

Jedan od najglavnijih pobornika o v o g m etoda je , kako j e poznato, Stjuart apin. V id i Ernest G reen w 'ood op. cit. pp. 108134.

5 .2 . CITIRANJE
5.2.1. Funkcija citiranja
d t i r a n j e j e p o stu p a k in k o rp o rira n ja i d o k u m e n to v a n ja d e lo v a (k o m p le tn ih re e

n ic a ili n jih o v ih d e lo v a ) iz v o rn ih tekstova d ru g ih autora ili so p stv e n ih tekstova (a u to c itira n je ) u vlastite ra d o v e . D e lo v i iz v o rn ih tekstova m o g u biti pren eti k a o : d o s lo v n i cita ti, p a ra fra z ira n i citati, citirane id eje, citirani p o jm o v i i izrazi. S v a k i d o s lo v n o pren esen tekst se p o s e b n o o z n a a v a i d o k u m e n tu je na taj n ain to se sta v lja p o d n a v o d n e znake, sa tan o n a z n a e n im iz v o r o m (b ib lio g r a fs k o m je d in ic o m ), k o ji se u n o si u n au n i ra d (u tekstu, is p o d teksta, n a k raju p o g la v lja ili n a k raju ra d a ). C itira n je se koristi u strunim , n a u n im i d r u g im p is a n im ra d o v im a , pri an alizi, kritikoj o cen i i a rgu m e n tac iji, p re u z i m an ju , p rih vatan ju , o d b a c iv a n ju m isli d ru g ih autora. P r e g le d n i ra d o v i se ee citiraju u o d n o su n a iz v o rn e . C itira n je m o ra d a b u d e o d m e ren o , sa p a ljiv o o d a b ra n im p rim erim a. C itira ju se n a jn o v iji i n ajre lev a n tn iji ra d o v i k o ji tretiraju p r o b le m k o ji se p ro u a v a i is trauje, to d o p rin o s i o rig in a ln o sti rada. P re m a K n e z o v i u (1 9 9 0 ), p o sto je ra z lik e iz m e u re fe re n c e i citata. R e fe re n c a slu i d a p otvrd i d a je d a n n au n i ra d p re d a je in fo rm a c i j u d r u g o m radu , d o k citat p o tv r u je d a taj nauni ra d p rim a in fo rm a c iju o d d r u g o g ra d a . C itira n je m se d a je p o d r k a tvrd n jam a un etim u tekst n a u n o g rada. P re m a M i l o j u S a ri u (2 0 0 2 ), ra z lo z i citiranja su razvrstan i u tri g ru p e : (1 ) s t v a r a n je o s n o v e z a v e r ifik o v a n je s v o jih i tuih rezultata; ( 2 ) a d e k v a tn o o b j a n j e n j e so p stv e nih rezultata; ( 3 ) o s l a n ja n je na d o k a z e ili in je n ice d ru g ih autora.
S t v a r a n je o s n o v e z a v e r i f i k o v a n je tu ih i s v o ji h r e z u lta ta m o e d a im a sle d e e

u lo g e ; ( 1 ) o d a v a n je p oasti p io n irim a ; ( 2 ) isticanje za slu n ih autora; ( 3 ) stvaran je b ib li

A k a d e m s k o p is a n je

205

o g ra fs k e b a z e ; ( 4 ) b ib lio g r a fs k i v o d i k a o v e z a z a d a lje n a la e n je b ib lio g r a fs k ih p o d atak a; ( 5 ) p riz n a v a n je v red n osti srod n ih istraivan ja; ( 6 ) d o k a z iv a n je teorije; ( 7 ) d o k a z iv a n je h ip o te ze; ( 8 ) istican je savrem en o sti p ro b le m a tik e ; ( 9 ) u k a z iv a n je n a o rig in a ln e p u b lik a c ije , u k o jim a se g o v o r i o id eji ili kon ceptu.
C i t a t i z a a d e k v a t n o o b ja n j a v a n je s o p s t v e n i h r e z u lta ta m o g u biti u fu n k c iji: (1 )

k o r ig o v a n ja s o p s tv e n o g rad a; ( 2 ) k o rig o v a n ja ra d a d ru g ih ; ( 3 ) k riti k o g o svrta n a pret h o d n e ra d o v e , iz d o m e n a ra d a; ( 4 ) p rip re m a n ja itao ca za sle d e i ra d autora; ( 5 ) u k a z i v a n ja n a n e d o v o ljn o p o z n a te i necitiran e ra d o v e ; ( 6 ) p o tv r iv a n ja p o d a ta k a i in je n ica ; ( 7 ) p o b ija n ja ra d a ili id e ja d ru g ih ; ( 8 ) o p o v r g a v a n ja prioriteta d ru g ih ; ( 9 ) u p o z n a v a n ja m e t o d o lo g ije i ( I O ) u p o z n a v a n ja p rim e n je n ih statistikih p ostu p ak a.
C i t a t i k o ji i n e g r u p u o s l a n ja n ja ili p o b i j a n j a d o k a z a ili i n je n i c a d r u g i h a u t o r a

m o g u im ati s le d e e u lo g e : ( 1 ) isk orien podatak, tabelu ili d ru g o ; ( 2 ) isk o ri e n p rim e r iz d r u g o g ra d a; ( 3 ) u zeta ilu stracija ili slik a; ( 4 ) n a v e d e n tekst d ru g ih autora; ( 5 ) uzeta d e fin ic ija d ru g ih au tora; ( 6 ) u k a z iv a n je n a suprotn a istra iv an ja; ( 7 ) u k a z iv a n je n a su p rotne rezultate; ( 8 ) d o p u n a rezultata d ru g ih i (9 ) u p o re iv a n je sa rezu ltatim a d ru g ih (S a r i 20 0 2 : 1 3 -1 4 ). P ri citiran ju u n a u n im ra d o v im a , p rem a S tan ii V e li k o v i u (1 9 9 1 ), p o ja v lju ju se n ek e k arak teristin e g rek e. P r v a g re k a sastoji se u tom e d a se p re p ri a sad raj cita ta, p a se o n d a n a v o d i d o s lo v a n citat, a zatim p o s le n je g a k o m en tarie n je g o v sad raj. O ig le d n o j e d a se tri puta p o n a v lja ista stvar. O v u vrstu g re a k a u p is a n ju p ra v e p o e t nici. D r u g a g re k a se p o ja v lju je u slu a je v im a k a d a se citatom n e k o g autora d o k a z u je iz v e s n a tvrdn ja, k a d a s v o je m i lje n je o p o ja v i p o tk re p lju je m o m i lje n je m d ru g ih autora. C ita to m treba d a se ilu stru je iz la g a n je , stavovi, m ilje n ja , z a p a a n ja i z a k lju c i d o k o jih se d o la z i. C itira se au tor o k o m e g o v o rim o ; na p rim e rim a se d o k a z u je o n o to se tvrdi. T r e a g r e k a se p o ja v lju je u v id u p retrp av an ja s o p s tv e n o g teksta citatim a, k a o i u p o treb i p re d u g ih citata. Ia k o su citati zn a a jn i z a n au n e i strune ra d o v e , treba ih koristiti o n d a k a d a d o p rin o se b o lje m r a z u m e v a n ju teksta i la k e m p r a e n ju d o b ije n ih i ra n ije o b ja v lje n ih re zultata i k a o iz ra z n a u n o g poten ja. K o ri e n je citata za d o k a z iv a n je vlastitih h ip o te za treba iz b e g a v a ti. Z d r a v k o D e le ti (2 0 0 0 ) u p o z o ra v a d a n ije is p ra v n o citirati d e lo v e , za k o je j e o ig le d n o d a ih j e au tor n a p ra v io n a o s n o v u literature, d a n isu rezultat n je g o v ih istraivan ja. C itati ne m o g u zam en iti vlastite tvrdnje, niti m o g u biti z a m e n a za n e d o v r e n o istra iv a n je i n e d o v o ljn o p o u z d a n e rezultate. C itati se p rv e n stv e n o u z im a ju iz p rim a m ih iz v o ra (n a u n e m o n o g r a fije , studije, n au n i la n c i). N a j e e se citate u z im a ju m isli autora k o ji p re d s ta v lja ju autoritete za o d re e n u n an u o blast. S v o jim sa d ra je m , o b lik o m i o b im o m citati treba d a se u k la p a ju u o s n o v n i tekst. S v a k i citat, b e z o b z ira na d u in u , treba d a prati re fe re n c a sa b r o je m stranice sa k o je j e preuzet. O n o to j e p o stalo d e o o p te g zn a n ja i opte p o zn ate rei i m isli se ne citiraju, ve se p a ra fra z ira ju , uz u p u iv a n je n a iz v o re . U k o ri e n ju citata ne d o z v o lja v a se: p o in ja n je p a su sa citatim a, sta v lja n je d v a citata je d a n d o d r u g o g , p re u z im a n je citiran o g teksta iz d ru g e ruke, iz n o e n je sp o red n ih istina, iz v la e n je p o je d in ih re e n ic a iz konteksta ( im e se m o e p ro m en iti p o sto je i sm is a o m i lje n ja au to ra). N e o b ja v lje n i ra d o v i ( la n c i i n au n a d ela k o ja su u tam pi, ru k o p isi, re zim e i, ra d o v i sa n au n ih sk u p o v a , m agistarsk e teze i d ok to rsk e d ise rta c ije ), u d b e n ic i, k a o i

20 6

M . K u n d a in a V . B a n u r

sek u n d arn i iz v o ri m o g u se citirati sam o u izu zetn im slu a je v im a . A k o se to radi, o n d a se u tekstu takvi citati sta v lja ju u z a g ra d u ili u p o d n o n e n a p o m e n e i o n jim a se n a v o d e to p o tp u n iji p o d a c i. A r g u m e n t o v a n j e v la s tit ih s t a v o v a i m i lje n ja . K a d a au to r s v o je stav o v e i vlastito m i lje n je n e m o e d a p o tv rd i niti e m p irijsk i ili lo g i k i d o k a e i o b ra z lo i, tada se c itiran jem p o z iv a n a n au n i autoritet d r u g o g autora. M e u tim , citati se u o v o m slu a j u ne m o g u prih vatati k a o d o k a z n i m aterijal. Citat, radi p o tk re p ljiv a n ja v lastito g m i lje n ja au toritetom d ru g ih autora, d aje se k ro z im p licitn u izja v u . D o rezultata do k o je g sm o doli u istraivanju ... je d ola i B o s iljk a ord evi. I l u s t r a c i j a m is li i s t a v o v a d lru g ih a u t o r a . C itira n je se k oristi radi ilu stracija m isli i s ta v o v a d ru g ih au tora i to za ilustraciju v re m e n a i m esta n astan k a n ek e z a n im ljiv e m i sli, ili za ilu straciju i o n ih m isli sa k o jim a se autor n e m o ra slagati. C itat se d a je u im p li citnoj iz ja v i. N a v o d e se m isli i stavo vi d r u g o g autora, a zatim se iz n o si vlastito m i lje nje, is k a z u je s la g a n je ili n e s la g a n je sa njim . M o g u se citirati i le p e izrek e, radi ilustraci j e o n o g a to se e li izneti. D a j e zaista tak * m islio, o tome svedoe o ve n jego ve rei. S u p r o t s t a v l j a n j e m is lim a i s t a v o v im a d r u g o g a u t o r a . C itira n je u fu n k c iji su p ro tsta v lja n ja m is lim a i s ta v o v im a d r u g o g autora koristi se k a d a se au to r teksta sa n jim a n e slae. T a d a se, u z citat, d a je i im p licitn a izja v a. D a j e on zaista tako m islio, o tome svedoe o v e n jego v e rei ,,-

K o m p a r a c i j a . C itira n je u fu n k c iji k o m p a ra c ije p rim e n ju je se u slu a je v im a k a d a se sta v o v i d ru g ih autora citiraju i d o v o d e u v e z u sa s o p s tv e n im s ta v o m autora. O v a k a v citat slu i d a se u k ae n a in je n ice d a su d ru g i autori d o li dD slin ih ili razliitih re zultata. T a k o m isli N ik o la Potkonjak. D o slinih rezultata je doao i Jovan ordevi. I s k a z i v a n j a n a u n o g p o t e n ja - C itira n je u fu n k c iji is k a z iv a n ja n a u n o g p ote n ja d a je se u o b lik u iskaza. O v o nije m oja originalna m isao, ve je pre m ene o v e m isli saoptila G ro zd a n k a G o jk o v ..................................................................................................... I s k a z i v a n j e m is li k o je s u u v e z i s a p r o b le m o m . C itira se o n o to j e ja s n o is k a z a n o u v e z i sa p r o b le m o m k o ji se istrauje.

A k a d e m s k o p is a n je

207

L ok ato istie: ,J^aradigma.

Polazite u daljoj interpretaciji podataka.

L ok ato istie: ,JParadigma.

5.2.2,. Stilovi citiranja

U o k v iru sv ih p ro fe s ija p o sto je d o g o v o r e n a p ra v ila o d o k u m e n to v a n j u iz v o ra u strun im i n a u n im ra d o v im a , tj. n a v o e n ju n a p o m e n a i citata i fo rm ira n ju b ib lio g r a f skih za p isa , u tekstu i u sp isk u literature. U p u te n a literaturu sa d re d o k a z e o o rig in a l nosti n a u n o g rada. R a d i se o stan dardim a (p r a v ilim a ) n a v o e n ja m isli d ru g ih autora, o b lik o v a n ja b ib lio g r a fs k ih z a p isa i u p u iv a n ja na literaturu, tj. d o k u m e n to v a n j u iz v o ra u tekstu i u sp isk u refere n ci. T i standardi n a z iv a ju se s t i l o v i c it ir a n ja , s t i l o v i r e f e r i r a n ja i f o r m a t i c it ir a n ja . U p rak si iz ra d e naunih ra d o v a p o sto je tri u staljen a n a in a citiranja literature: ( 1 ) a lfa b e tsk i, ( 2 ) n u m erik i i (3 ) a b e c e d n o -n u m e ri k i. S t ilo v im a citiran ja se o d re u je sad raj i re d o s le d elem en ata b ib lio g r a fs k o g z a p isa k a o i u p o tre b a z n a k o v a in te rp u n k cije k o ji ih prate. S tilo v i citiran ja su izraen i u ra z n im v arijan tam a, o d n o sn o ra z lik u ju se u ra z n im d etaljim a, p re s v e g a u re d o sle d u elem en ata i u p o treb i in terp u n k cij skih z n a k o v a . U n au n o j z a je d n ic i koriste se: H a rv a rd s k i stil, O k s fo r d s k i stil, V a n k u versk i stil, M o d if ik o v a n i stil, ik a k i stil, T u ra b ija n stil, M L A stil citiran ja ( M o d e m L a n g u a g e A s s o c ia t io n ), A P A stil citiranja (A m e r ic a n P s y c h o lo g y A s s o c ia t io n ), A M A stil citiran ja (A m e r ic a n M e d ic a l A s s o tia tio n ), A C S stil citiran ja (A m e r ic a n C h e m ic a l S o c ie ty ), I E E E stil citiran ja (Institute o f E le c tric a l an d E le c tro n ic e E n g in e e r s ) i d ra g i. M e u n a r o d n im stan d a rd im a I S O 690/1987 u oblasti d ra tv e n ih i d ra g ih delatn osti, usta n o v lje n a su p ra v ila z a o b lik o v a n je nau nih ra d o v a . R a z lik e u s tilo v im a citiran ja u p o g le d u s a d r a ja b ib lio g r a fs k ih z a p isa u spisku literature su u: ra sp o re d u elem en ata z a p isa b ib lio g r a fs k ih je d in ic a , u in terp u n k c ijsk im z n a k o v im a k o ji te e lem en te ra z d v a ja ju , k a o i u fo rm i p is m a k o jim se p o je d in i elem enti p iu (u s p ra v n o , b o ld ira n o , italik, sp a c io n ira n o ), b r o ju au tora k o ji se n a v o d e , re d o s le d u im en a i p re z im e n a autora, n a v o e n ju p u n o g ili s k ra e n o g n a z iv a la n k a ili n je g o v o m iz o sta v lja n ju , n a v o e n ju p u n o g ili s k ra e n o g n a z iv a a so p isa , m esto u p is iv a n ja g o d in e izd a n ja , n a v o e n ju stranica la n k a (p r v e ili p rv e i p o s le d n je ). U n e k im stilo v im a im e n a autora se n a v o d e u p u n o m o b lik u , a u n e k im in ic ija lo m im e n a i p u n im p re z im e n o m . P re z im e autora m o g u e j e n ag lasiti tako d a se p ie v e lik im s lo v im a . N a z i v n a u n o g d ela p o p ra v ilu se p ie isto m v rsto m s lo v a k a o to su n ap isan i ostali elem en ti b ib lio g r a fs k e je d in ic e , ali se istie k u rz iv o m . U lite raturi se m o e uoiti d a elem en ti referen tsk e je d in ic e im a ju razliit re d o sle d , d a se ra z d v a ja ju tak am a, zaj>etam a ili k o m b in o v a n o , d a se p o je d in i n a g la a v a ju , d a se n a s lo v ra d a stavlja p o d n a v o d n ik e , d a se n a g la a v a p o d v la e n je m ili k u rz iv o m . Iz a n a z iv a d e la stav lja se taka, a k o sle d i m esto izd a n ja , p a im e iz d a v a a , a a k o zap eta sle d i b ro j iz d a n ja i im e iz d a v a a , i a k o sle d i z a g ra d a u k o jo j se n a la z i m e s to i im e iz d a v a a i g o d in a izd a n ja . G o d in a iz d a v a n ja , k a k o se to ve u stalilo u n a u k a m a o o b ra z o v a n ju , n a v o d i se n e p o s re d n o iz a im e n a autora. Iz a g o d in e iz d a n ja stavljan se taka a k o se p o ja v lju je k a o p o s le d n ji e lem en t u b ib lio g r a fs k o j je d in ic i, a zapeta a k o sle d i o z n a k a z a stranicu, sk ra en ica str. S tran ica se p ie na je z ik u o rig in a la , npr. e n g le s k o m ,,p ili stranice ,,p p .

208_______________________________________________________________________ IVr. K u n d a in a V . B a n u r P o d a c i k o ji se u b ib lio g r a fs k o j je d in ic i o d n o se na m esto iz d a n ja , n a z iv iz d a v a a i g o d i nu iz d a n ja m o g u se staviti u o k ru g lu za g ra d u . P rim e n a b ilo k o g stila treba d a o m o g u i fo rm ira n je takvih b ib lio g r a fs k ih za p isa n a o s n o v u k o jih se m o g u id en tifik o vati citirane p u b lik a c ije . U p ro c e su b ib lio g r a fs k o g p ristu p a z n a n ju i m e u n a ro d n e n au n e k o m u n ik a c ije sve j e n a g la e n ija p o tre b a standar d iz a c ije to g p ro c e s a , to se o b e z b e u je d o s le d n im p rid r a v a n je m u p o treb e iz a b ra n o g stila citiranja. M e u tim , N e n a d S u z i (2 0 0 4 ) konstatuje d a se u n ao j p rak si o b ja v ljiv a n ja ra d o v a stan dardi citiran ja s la b o p rim e n ju ju i s p o ro u g ra u ju i d a se iz o sta v lja ju k lju n e in je n ic e o n a u n im iz v o rim a u b ib lio g r a fs k im za p isim a . N i v o i p re z e n to v a n ja referen tskih je d in ic a b ib lio g r a fs k im z a p is im a z a v is e o d si stem a citiran ja i o d n au n e d is c ip lin e k o jo j p rip ad aju . K o je o d stilo v a e au tor prim eniti z a v is i o d za h tev a re d a k c ije aso p isa, o d zah teva katedre, o d s e k a v is o k o k o ls k e ustan o ve. M e u tim , p o tre b n o j e striktno se p rid ravati iz a b ra n o g stila k o d svih b ib lio g r a fs k ih je d in ic a , u z p o to v a n je tanosti, p rid r a v a ju i se svih p ra v ila p is a n ja re d o s le d a p o d ata ka, sk ra iv a n ja n a z iv a ra d o v a , reen ik ih zn ak o va. A k o j e ra d n a m e n je n strunoj ja v n o s ti o z n a a v a n ja citata z a v is i i o d a u to ro v o g li n o g o p re d e lje n ja (ta n je m u li n o iz g le d a n a jp rih v a tljiv ije ) i sa g le d i ta tehnikih m o gu n o sti i g le d i ta itaoca. T o p o n e k a d za v isi i o d b r o ja citata (a k o n e m a m n o g o citata, o n d a se n a s v a k o j n o v o j stranici citat p o in je o zn a avati o d b r o ja je d a n , ali a k o j e citata m n o g o , o n d a j e b o lje citate u je d n o m p o g la v lju ili u e lo m d e lu o zn a a v a ti o d b ro ja j e d an p a n a d a lje ). D a n a s su tehnike m o gu n o sti takve d a b ilo k o ji n a in o z n a a v a n ja c i tata n ije tek o izvesti pri tam p an ju p u b lik a c ije . P a n ju b i, ip ak , tre b a lo usredsrediti na itaoca. T r e b a lo b i uiniti sv e d a itanje n a u n o g lan k a (iz v e ta ja o is tra iv a n ju ) b u d e to lak e i je d n o s t a v n ije (s tehnike take gle d ita ).

5.2.2.1. Stil amerike psiholoke asocijacije

Stil am erike p sih olok e asocijacije A P A (A m e ric a n P sy c h o lo g ic a l A sso c iatio n ) standard citiranja u p rim n ik u A m e ri k o g udruenja za p sih o lo g iju j e je d a n o d najnovijih i najzastupljenijih stilova citiranja u d m tven im i hum anistikim naukam a, k o g a karakteriu loginost, funkcionalnost i dinam inost. Prim en juje se u citiranju E R I C dokum enata in form a c io n o g centra za o b razo v an je u S A D . Prim en juje se u asop isim a za o b razo v an je i za d o kum ente u oblasti obrazovan ja. N a la z i se na adresi: Qittp://w w w . ap astvle.org) . Prati g a peto izdanje prirunika o b im a 440 stranica o sn o vn o g teksta. U k o li k o su u tekstu n a u n o g ra d a p reu zete id e je iz tekstova d ru g ih autora inter p retira n je m (p a ra fr a z ira n je m ), tada se u o k v iru teksta, p re m a A P A stilu citiranja, n a v o d i p re z im e , a u z a g ra d i p o re d p re z im e n a i g o d in a izd an ja.
P a r a fr a z ir a n je u o k v iru teksta, p r e m a A P A stilu citiranja.

R espektujui osnovni nauni postulat kritiko-konstruktivne didaktike, da je cilj o b razo v an ja razvoj a u t o n o m ije lin o sti uen ik a , K la fk i (1 9 8 0 ) istie sledee: 1 . cilj o brazo van ja se ,,vidi u pruanju pom oi uenicim a da razviju s p o s o b n o s t s a m o o d r e e n ja i so lid a rn o sti, iji je jedan moment s p o s o b n o s t s u o d r e e n ja .

A k a d e m s k o p is a n je

209

U k o li k o su u tekstu n a u n o g rada, direktno, b e z ik a k v e iz m e n e citira d e o teksta d r u g o g autora ili vlastito d e lo tada se, p rem a A P A stilu citiranja, u z a g ra d i n a v o d i p re z i m e autora, g o d in a k a d a j e ra d o b ja v lje n i stranica teksta sa k o je j e p reu zet citat.
C it ir a n je u o k v iru teksta p r e m a A P A stilu c itira n ja

K a k o bi se to postiglo, neophodno j e ostvariti pedagoku kom unikaciju koja zahteva strpljenje i posebn u panju nastavnika: U nutar grupne razlike m o gu biti o gro m n a prednost ako u pedagokoj kom unikaciji stvorim o u siove (S u zi , 2005: 217).

ICnjiga sa jedLnim autorom. B ib lio g r a fs k a je d in ic a za k n jig u sadri: p rezim e i in icijal im e n a autora, g o d in u izdanja, n aslo v k n jig e (k u rz iv o m ), m esto iz d a n ja i izd avaa.
B ib lio g r a fs k i za p is m o n o g r a fije p r e m a A P A stilu c itira n ja

B ran k o vi, D . (1 9 9 9 ): P e d a g o k e t e o r ije n a u n e o s n o v e i r a z v o jn i tok ovi. B a n ja L u k a: U niverzitet u B a n jo j L uci. R e fe re n ts k e je d in ic e u p rim e rim a k o je n a v o d im o z a A P A stil c itira n ja su p r i p re m lje n e s p re t p o s ta v k o m d a u la z e n a a lfa b e ts k u listu, p a j e iz tih r a z lo g a p re z im e au to ra is p re d im e n a . U s v im o s ta lim s lu a je v im a im e au to ra id e is p re d p re z im e n a . U p o d n o n im n a p o m e n a m a u p r v o m n a v o e n ju d e la n a v o d e se p o tp u n i p o d a c i, u o sta lim n a v o e n im a v ri se s k ra iv a n je p o je d in ih elem en a ta. T it u le i z v a n ja se p i u u z im e, n jih o v o p is a n je n ije oi>avezno. P o g o t o v o se n e p iu a k o ih n e m a u z ra d ili n a n a s lo v n o j strani k n jig e . P o d a c i iz sek u n d arn ih iz v o r a p i u se u z a g ra d a m a .

Kiijiga sa dva autora. K o d b ib lio g r a fs k e je d in ic e d v a autora p o s to je d v e m o gu n o sti, p rv a , d a se k o d o b a p ie p r v o p re z im e p a im e, i d ru g a , d a se s a m o za p r v o g p i e p rv o p re z im e , a z a d r u g o g p rv o im e p a p rezim e. D r u g o m m o g u n o u is p o to v a n o j e p ra v ilo d a se p re z im e autora p ie isp re d im ena, sa m o a k o su autori p o re d a n i a lfa b e ts k im re d o s le d o m . U p r v o m s lu a ju p re z im e se o d v a ja zap eto m , a u d r u g o m slu a ju autori.
B anur, V . i Potkonjak, N . (1 9 9 9 ): M e t o d o l o g i ja p e d a g o g ije . B e o g ra d : S a v ez p e dagokih drutava Jugoslavije. K un dain a M ., V . B an u r (2(X )4) A k c io n o istra iva n je. U ic e U iteljsk i fakultet.

ICnjiga iji je autor enskog pola. P re p o ru u je se d a se im e n a autora e n s k o g p o la i im e n a autora s istim p re z im e n o m ne p iu in ic ija lim a , v e p u n im im e n o m . K njiga sa inicijalima autora. A k o su na d e lu n azn a e n i sa m o in ic ija li im e n a i p re z im e n a autora, a istraiva d o a o d o sazn an ja o autoru, u re feren tsk o j je d in ic i p iu se u p u n o m o b lik u i to u u g la s toj za g ra d i.
K . G . [K o ta G ru b a i ] (1 9 6 2 )

21 0 _______________________________________________________________________IVI. K u n d a in a V . B a n u r

Kjvjiga sa tri autora. A k o d e lo im a d o tri n a v e d e n i n a n a s lo v n o j stranici.

K n jig a tri autora.

autora, p i u se svi, re d o m k a k o su

K aa p o r, S.; V ilo tije v i , M . i K undaina, M . (2 0 0 5 ): U m i je e o c je n jiv a n ja . M o star: U niverzitet D em a l B ije d i u M ostaru, 188 str.

Kjtijiga sa vie odi tri autora. K a d a su d e lo n apisali tri i v ie autora, u b ib lio g r a f skoj je d in ic i n a v o d i se sam o p rezim e i im e p rv o g i iza n je g a se stavi ,,i sar. , et.al. ili tri take a u za g ra d i d o d a skraenica et al ... (et al.). N e k a d a j e ta gran ic a est autora. N ije d o z v o lje n o n avod iti b e z li n e sintagm e k a o to su ,,g ru p a autora i k o lek tiv autora .
K n jig a sa v i e o d tri a u to ra

Pei, M . et al. d rago g iju , Pei, M . i sar. d rago g iju ,

(1 9 9 3 ): P e d a g o g i ja u akciji. B e o grad : Institut za p e d a g o g iju i an 181 str. (1 9 9 8 ): P e d a g o g i ja u akciji. B e o grad : Institut za p e d a g o g iju i an 181 str.

ICnjiga sa autorima istog Imena i prezimena. U o v o m s lu a ju u referentskoj je d in ic i is p is u ju se p re z im e n a , sred n je s lo v o i p rv o s lo v o im e n a o b a ili v i e autora, k a k o n e b i d o lo d o m e a n ja razn ih autora.

M a rk o v i , . D a n ilo (1 9 9 9 ): S o c ija ln a e k o lo g ija . B e o g ra d : Z a v o d za izdavanje udbenika.

Knjiga sa podlnasiovom. K a d a ra d p o re d n a s lo v a im a i p o d n a s lo v * tada se isp i su je p r v o n a s lo v p a zatim p o d n a s lo v , k o ji se o d v a ja sa d v e take.

B ran k o vi, D . (1 9 9 9 ): P e d a g o k e t e o r ije : n a u n e o s n o v e i r a z v o jn i tok ovi. B a n ja L u k a : U niverzitet u B a n jo j L u ci, 247 str.

Prevedeno delo. T a k v o d e lo se n a v o d i p re m a autoru, a n e p re v o d io c u . Iz a n a z iv a d e la p i e se je z ik sa k o g a j e d e lo p re v e d e n o i p re v o d ila c . N a v o d i se o rigin a ln i n a slo v , g o d in a i m esto iz d a n ja o rigin a la. A k o istra iv a ra s p o la e sa iz v o rn ik o m i p r e v o d o m u ra d u koristi sa m o je d n o .
M on ten j D e M i e l (1 9 5 3 ): O g le d i o va sp ita n ju . P reveo s fran cu sk og M ilo ra d V a n li. B e o g ra d : P e d a go k o drutvo N R Srbije. (O rig in a ln i rad o b ja v ljen 1948.).

Knjiga sa vie izdanja. D e l o m o e im ati je d n o ili v i e iz d a n ja . P o d a ta k o iz d a nju n a la z i se u im p re su m u , na n a slo v n o j stranici is p o d n a s lo v a , u p r e d g o v o ru i u C I P zap isu . K a d a d e lo im a v ie izd a n ja , iza n a s lo v a se isp isu je p o d a ta k o iz d a n ju k o g a je

Akadem sTco p is a n je

211

au tor koristio. Iz d a n je iz k o g a se citiralo m o e d a se p ie iz a n a s lo v a re d n im b r o je m u z a g ra d i ( 2 . iz d a n je ), ili s lo v im a (d r u g o iz d a n je ), o d v o je n o takom , z a p e to m ili crticom . A k o se p ie s lo v im a , p o in je m a lim s lo v o m . T a k a d o la z i iz a b r o ja iz d a n ja , ak o sledi m esto iz d a n ja , a b e z p ra v o p is n o g zn ak a ak o sledi za grad a. MLui, V . (2 0 0 4 ): U v o d u m e t o d o lo g iju istra iva n ja o d g o ja i o b r a z o v a n ja . 2. izd. Z a g re b : E duca. 167 str. A k o se citira p r v o iz d a n je k n jig e k o ja im a vie iz d a n ja ne n a v o d i se p o d atak o izdan ju .

Vietomno dlelo. A k o k n jig a iz k o je se neto citira ili p a ra fra z ira im a v ie o d j e d n o g tom a, u fusn oti se m o ra navesti i iz k o g tom a j e uzet citat (o d n o s n o p a ra fra z a ), i to iz a n a s lo v a k n jig e . B r o j *:omova u b ib lio g r a fs k o j je d in ic i se n a z n a a v a sk ra e n ic o m ,,t ili k n j. . B r o j tom a se o d ostalih d e lo v a b ib lio g r a fs k e je d in ic e o d v a ja zap eto m , n a v e o d i se arap sk a ili rim sk a b ro jk a , ( 2 ) u z takvu b ro jk u d o d a je se re ,,tom ,,s v e s k a ili ,,k n jig a , ( 3 ) pre rei ,,tom s v e s k a ili k n jig a um esto o d g o v a r a ju e arap sk e ili rim ske b r o jk e p ie se o d g o v a r a ju a re, (trei tom, p rv a s v e s k a ). P o tre b n o j e p rid r a v a ti se o n o g a to p ie na n a slo v n o j stranici k n jige.
M andi, P. (1983): Iza b ra n a djela. knj. 3. Sarajevo: Svjetlost. str. 199 209.

Jedan tom u vietomnom delu.

L a v V igo tsk i (1 9 9 6 ): S a b ra n a d ela . tom V I. N au n o naslee, u redakciji: M . G . Jaroevskog. B e o g ra d : Z a v o d za udbenike i nastavna sredstva.

Delo u okviru edicije. U k o lik o j e d e lo o b ja v lje n o u o k v iru e d ic ije (s e r ije ), tada se u b ib lio g r a fs k o j je d in ic i u z a g ra d i n a v o d i n a z iv e d icije , im e p rire iv a a i b ro j dela.
A v ra m o v i , Z . (1 9 9 9 ): U d b e n ik kultura d ru tv o . U ic e : U iteljsk i fakultet, 192 str. (P e d a g o k e staze, br. 5).

Delo anonimnog autora. U slu aju k a d a n a p u b lik a c iji n e m a o z n a e n o g im en a autora, p ie se n a z iv institucije, ili se p u b lik a c ija u o d e ljk u L it e r a t u r a u p isu je p rem a p o etnoj rei n a s lo v a , a um esto autora stav ljaju take i isp isu ju ostali p o d a c i. Is p is u je se: n ep o zn at autor.
Institucije B o sn e I H ercegovin e: O krugli sto, Sarajevo, 9. sept. 1998. god. U r. K asim Trnka. Sarajevo: Program ski o d bo r projekta B o sn a i H e rc ego v in a m o gunosti i perspektive razvoja, 1998, 159 str. ili ... T e s tir a n je z n a n ja i v r e d n o v a n je k ola (1973). B a n ja L u k a: Jugoslovenski kolokvij o osnovnoj koli.

212

M . K u n d a in a V . B a n u r

Institucionalni autor dela.

F ilo z o fsk i fakultet u B e o g ra d u (19 89 ):

Delo sa dodacima. U k o li k o se u p u b lik a c iji n a la z e d o d a c i, o n d a se to n a z n a a v a u b ib lio g r a fs k o j je d in ic i.

... T e s to v i o s n o v n ih ra un sk ih o p e r a c ija i r a u n a n ja n a p a m e t. Z a g re b : k o l ski servis, 1960, 36 str. + dodaci.

Delo koje ima pisca predgovora. U o v o m s lu a ju n a z n a a v a se au tor p re d g o vo ra. A k o su stranice p r e d g o v o r a p o s e b n o p a g in ira n e rim s k im b ro je v im a , ti se b ro je v i u p isu ju is p re d arapsk ih .
Jacobsen, R . (2 0 0 2 ): D r u k ija z e m lja : Iz a b r a n e p je s m e . Izb o r, prepjev i p red go v o r M u n ib D elali. W u p p e rta l; B osan ska rije. X X X V I I 343 str. U v o d , p r e d g o v o r ili p o g o v o r m o e d a se p rik a e k a o b ib lio g r a fs k a je d in ic a p isca tih d e lo v a . Potkonjak, N . (2 0 0 5 ): P r e d g o v o r . U ; G rozdan ka G o jk o v , R ad en k o K ru lj, M ile n ko K undaina: L e k s ik o n p e d a g o k e m e t o d o lo g ije . V rac: V i a kola za o b ra zo van je vaspitaa, str. 78.

Delo koje ima svog prireivaa.

Rani, A . i sar. (2002): A sistenti u nastavi didaktiko u sa vra va n je univerzitetskih saradnika. Priredio: M io m ir Ivkovi. N i: Studentski kulturni centar, 245 str.

Delo sa vie prireivaa. U slu aju k a d j e autorski k o le k tiv p o b r o ju v elik i, ta d a im e re d ak to ra m o e d a se p ie n a m estu im en a autora.
Potkonjak, N . i im lea P. (red .) (19 89 ): E n c ik lo p e d ija p e d a g o g i je / i II. B eo grad : Z a v o d za udbenike i nastavna sredstva i ostali izdavai. 444 + 536 str.

Dela sa jednim izdavaem i tri ili vie mesta izdavanja. U o v o m slu aju n a v o d i se n a z iv k o ji j e g ra fi k i istaknut, a k a d ni je d a n n ije g r a fi k i istaknut, un osi se onaj k o ji j e n a p re d lo k u n a v e d e n prvi. Iz o sta v lje n i n a z iv i m esta iz d a v a a n a z n a a v a ju se s k ra e n ic o m etc. Delo sa nepotpunim podacima za referentsku jedinicu. Z a d e la k o je n em a ju je d a n o d elem en ata n a z iv a izd avaa, m esta izd a van ja i k o jim a j e n epozn ata g o d in a izdan ja isp isu ju se sin tagm e n e p o z n a t iz d a v a , n e p o z n a to m e s t o iz d a v a n ja ili n e p o z n a ta g o d in a iz d a n ja . M e u tim , ak o d e lo n em a neki od podataka potrebnih za b ib lio g r a fs k u jed in icu , a

c
A h a d e m s k o p is a n je

213

autor ra d a d o a o j e d o p od atak a o tom e iz drugih izvora, tada se taj p od atak stavlja u u g la stu zagrad u . N e d o s ta ju i b ib lio g ra fs k i podatak o zn a av a se stan dard n om sk raen ico m u u glastim za grad am a , npr. [s .a .] na m estim a g d e ti p o d aci treba d a stoje. A k o se ti p od aci sazn aju p osred n o, d o d a ju se u istim za grad am a i na istom mestu, npr. (1 9 8 2 ).

G ru bai [K o ta ]: L ek s ik o n b ib lo te k a rs tv a . D e l o n a s t r a n o m je z i k u . K a d j e d e lo tam p an o n a stran o m je z ik u , referentski p o d a c i se isp isu ju n a to m je z ik u u o rigin alu .

3ypaBJieB, B . H . (peA -) (1 9 7 2 ): M e m o d u n e d a z o s u u e c K o z o u ccjied o ea H u n . M o CK Ba: O p o c B e m e H H C .

Pop p er, K . (1 9 6 8 ): C o n je c t u r e s a n d R e fu ta tio n s. L on d o n : R o u tled ge K a g a n Paul. R a d iz z b i r k e iz v o r a . U k o lik o j e neki istraiv a u je d n o m d e lu s a k u p io vei b ro j iz v o ra , o n d a se o n i m o g u n avo d iti p rem a to m izd a n ju . U k o li k o se radi o n e k im v e lik im o p te p o z n a tim z b irk a m a iz v o ra , on e se m o g u navesti u tekstu u sk ra e n o m o b lik u , ali na k raju ra d a treba navesti sp isak skraenica. U g o v o r kralja M ilu tin a sa D u b ro v n ik o m od 1302. godine, izdanje A . S o lo v je v , O d abran i spom enici srpskog prava, B eo grad , 1926, str. 48. D e l o s a d v a ili t r i i z d a v a a .

Ivi, I., Peikan, A ., A nti, S. (2 0 0 1 ): A k tiv n o u e n je 2, B e o g ra d , Institut za p si h o lo g iju / M inistarstvo prosvete i sporta R ep u b lik e Srbije/ M inistarstvo za prosvetu i nauku C rn e G o re, 254 str. V la s t it o i z d a n je d e la . P u b lik a c ija se m o e o b ja v iti k a o vlastito iz d a n je autora. to m slu aju , u b ib lio g r a fs k o j je d in ic i se na m estu n a z iv a iz d a v a a u p isu je v la s tito

iz d a n je .

K o lari, I. (2 0 0 4 ): F ilo z o fija p e t o p r o m e n je n o i p r o i r e n o izd a n je. Z latibo r: autorsko izdanje.

R e p r i n t p r e t h o d n o o b j a v l j e n o g d e la . D an ii, . (1 8 6 3 ): R jenik iz knjievnih starina srpskih. D io prvi A K. B e o g ra d : D ra v n a tamparija. Repr. [,,V u k K arad i , B e o g ra d , 1975.]

21 4

IM. K u n d a in a V . B a n u r

Poglavlje u dlelu. P i e se p o d n a v o d n ic im a , a u n asta v k u k u r z iv o m n a z iv p u b li k a c ije iz k o je se p re u z im a . S li n o k a o ra d u Zfcom ik u.

P o g l a v l je u knjizi

B an ur, V . (2 0 0 6 ); N astavn ik i akciona istraivanja u koli, u: G o jk o v , G . i sar. M e t a t e o r ijs k i a k cen ti p e d a g o k e m e t o d o lo g ije k ontek st i n je g o v o r a z u m e v a n je , (1 4 5 158), N o v i Sad; S avez pedagokih drutava V o jv o d in e .

Neobjavljeno delo. N e o b ja v lje n i lan ci m o g u se sp o m en u ti u tekstu, i to s n a p o m e n o m : u s m e n o sao p ten je (n p r. Iv k o v i , u sm en o sa o p te n je ), ili u fusn oti. N e n a v o d e se u p o p is u citiran e literature. Z a citiran je n e o b ja v lje n o g ili u s m e n o g sao p ten ja p o treb n o j e im ati o d o b r e n je autora.
P r ir o d n e , te h n i k e i m e d ic in s k e n a u k e J u g o s la v ije u s v e tlu m e u n a r o d n ih p o r e e n ja , 19781985. (N e o b ja v lje n o ).

Objavljena doktorska disertacija.

V a s ilije v i , D . (2 0 0 7 ); U t ic a j in d iv id u a liz o v a n e n a s ta v e na k va litet zn a n ja o _____ p r i r o d i . U ic e : U iteljsk i fakultet. _________________________________________

Neobjavljena doktorska disertacija. B u d u i d a k o d n e o b ja v lje n e d ok torsk e d isertacije n e m a iz d a v a a , iz a b r o ja stranica u za g ra d i se sta v lja (d o k to rs k a d isertacija).
H o lo tk o v , V . (2 0 0 8 ); R azvijan je optih m odela ekspertnog sistem a E .biznisa (N e o b ja v lje n a doktorska disertacija). N o v i Sad; Fakultet za m enadm ent.

Arhivska graa. A r h iv s k a g ra a se n a v o d i p re m a n a in u k a k o j e sign iran a u arh iv u , p ri e m u se o z n a k e i sign atu re ne m o g u m enjati.

A r h iv s k a g ra a .

Z a p isn ik vlad e o d 27. m aja 1941. AJ, Z b irk a S a ve K o san o via. (Isto, 454, 34. (A J = A rh iv Ju goslavije). A k o iz v o r n ije o b ja v lje n , a istraiva g a j e k o ristio, treba n avesti n a z iv arh iv a ili n ek e d ru g e u sta n o v e u k o jo j se taj iz v o r n alazi, u z arh iv sk u o zn a k u , npr. A r h iv U ic e , d o k u m e n t br. 3.

lanak u naunom asopisu. B ib lio g r a fs k a o d re d n ic a la n k a u a so p isu treba d a sad ri p re z im e n a svih autora s in ic ija lim a , g o d in u iz d a n ja u z a g ra d i, n a s lo v lanka, p u n o im e a s o p is a (k u r z iv o m ), v o lu m e n i stranice. N a z i v la n k a se ne sk rau je a k o g a ini je d n a re. P i e se k u rz iv o m , a iz a n a z iv a a so p isa d o la z i zapeta. N le sto iz d a n ja za opte p o zn a te a s o p is e se ne n a v o d i, a u k o lik o se to ini, o n d a j e to u z a g ra d i, pre koje se ne s ta v lja n ik a k a v in terp u n k cijsk i zn ak, d o k se iza stavlja zapeta. G o d in a izla en ja, o d n o s n o g o d i te ili v o lu m e n a so p isa p ie se sk raen o Vio/. B r o j a s o p is a o z n a a v a

A h a d e m s k o p is a n je __________________________________________________________________________________________________ 215

p o je d in a a n b ro j g o d i n je g iz d a n ja aso p isa, n astavlja o d v o je n z a re z o m o d b r o ja v o lu m ena. Is p re d te k u e g b r o ja stav lja se o zn a k a b r., ili n a e n g le s k o m N o . S tran ice lan k a u v e k id u z a je d n o s v o lu m e n o m , o d n o sn o uz b ro j sveske. B ib lio g r a fs k i p o d a c i za lan k e tam pan e u z b o r n ic im a , h re s to m a tija m a ., a s o p i s i m a , l is t o v im a }es\x sle d e i; ( 1 ) p re z im e i im e autora; (2 ) g o d in a iz d a n ja ; ( 3 ) n a s lo v rada; (4 ) n a z iv z b o rn ik a , h restom atije, aso p isa, lista i sli n o u k o m e se ra d n a la z i; ( 5 ) b ro j to g z b o rn ik a , a s o p is a (v o lu m e n , g o d i te ); ( 6 ) strane n a k o jim a se ra d n a la z i; ( 7 ) m esto iz d a n ja ; ( 8 ) iz d a v a . U k o li k o n a d e lu iz k o g a se u z im a citat im a j o n ek ih o z n a k a (n a sp o ljn o j i un utran joj n a s lo v n o j strani, n a p o le in i un utranje n a s lo v n e strane, n a p o sle d n jo j strani k n jig e ) k o je m o g u doprineti id en tifik ac iji d e la (m o g u se sm atrati b i b li o g r a fs k im p o d a tk o m ), o n d a i to treba navesti (n a prim er, p re v o d ila c d ela, u red n ik z b o r n i ka, re d ak to r i si). A k o j e je d n o d e lo v ie puta tam p an o, o n d a treba rei k o je j e iz d a n je k o ri e n o (p o s e b n o k a d a u n a k n a d n im iz d a n jim a im a iz m e n a ). S v e re fe re n c e u o d e ljk u L ite ra tu ra z a v r a v a ju se takom . P o A P A fo rm atu , n a s lo v i la n a k a se ne p o d v la e i ne n a v o d e u k u rz iv u niti p o d n a v o d n ic im a . U k u rz iv u se p i u n a s lo v i aso p isa. N a v o d e se i stranice n a k o jim p o in je i n a k o jim se z a v r a v a lan ak .
la n a k u p e r io d i n im p u b lik a c ija m a

Ili, IVI. (2 0 0 0 ). R esp o n sibiln a nastava u kontekstu savrem enih didaktikih teorija. P e d a g o g i ja , 3 8 ( i ) , 22 43.

lanak u tematskom zborniku. la n a k u z b o rn ik u ra d o v a n a v o d i se p rem a autoru lan k a, a n e u red n ik u . U referentnoj je d in ic i, isp re d n a z iv a z b o r n ik a sta v lja se U : ili zn a k //, im e se o z n a a v a v e z a iz m e u p o je d in a n o g ra d a i z b o rn ik a .
Risti, Z . (1 9 8 5 ); E k s p e r im e n t i o c je n jiv a n je teo rija . / ^ Z b o rn ik Instituta za peda goka istraivanja u B eo grad u . U r. D ra g o sla v P o p o v i i A le k sa n d a r Petrovi. B e o g ra d , 18, str. 83 96.

lanak u zborniku sa naunog skupa. R a d o v i sa sk u p o v a , razliitih p o fo r m i, sa d r a ju i p o n a z iv u (k o n g re s i, s im p o z iju m i, k o n fe re n c ije , o k r u g li sto lo v i, s a v e to v a nja, sastan ci) sad re: p u n n a z iv sku pa, datu m i m esto o d r a v a n ja , u re d n ik a z b o rn ik a i iz d a v a a .
N e d o v i , V . (2 0 0 5 ); O b r a z o v a n je i u s a v r a v a n je p e d a g o g a za p r o m je n e u p r e d k o lsk o m v a s p ita n ju i o s n o v n o m o b r a z o v a n ju . // Savrem eni tokovi u o b ra z o vanju nastavnika; M e u n aro d n i nauni skup odran 20 21. ju n a 2003. U r. B o k o V la h o v i i sar. V ran je: U iteljski fakultet, str. 191198. o rd ev i, J. (2 0 0 5 ): M e t o d o lo k i p o s t u p c i u p r o u a v a n ju u lo g e n a sta vn ik a i n ji h o v ih s v o js t a v a k a o i u lo g e va sp ita a . U : D aroviti i odrasli. O k ru g li sto o d r an 25. i 26. ju n a 2005. G l. ur. G rozdan k a G o jk o v . str. 269 278. V rac : V i a kola za o brazo van je vaspitaa i U niverzitet T ibiscus T em ivar.

216

;. K u n d a in a V . B a n u r

l a n a k u a s o p is u s a k o n t in u ir a n o m p a g in a c ijo m . U k u rz iv u se n a v o d i b ro j a s o p is a i ne n a v o d i se ,,pp . P o tre b n o j e pisati sve c ifre (n e 34 13 7 3 ). G im en o , F. (1 9 8 1 ): D im ensiones del m ultilinguism . R e v is t a e s p a o la d e lin g u s I X , 3 4 1 -3 7 3 . l a n a k u a s o p is u k o ji p o s e b n o p a g i n i r a s v a k i b r o j . R o b les, C . (1 9 8 5 ): Transula... L a luj 7 (2 ), 6 5 -8 9 . U b ib lio g r a fs k o m z a p isu 7 j e b ro j tom a, (2 ) b ro j s v e sk e i 65 89 stranice. l a n a k u n e d e l jn o m ili d v o n e d e ljn o m a s o p is u . R o sa M an d es, R . (2 0 ju n k o 1999): A flor apesar. P u b lic a , pp. 2431. l a n a k u n o v in a m a . (2001,
8

d ecem bar) L a .... Prosvetni pregled, str. 13.

N e p o t p i s a n l a n a k u n o v in a m a . (2001,
8

d ecem bar) L a .... Prosvetni pregled, str. 13.

P r i l o g u r e d o v n o m z b o r n ik u . M a rin k o v i , Sneana: A n a liz a uslova u koli koji o m o gu av a ju ostvarivanje vaspitnife^i socijalizatorskih vrednosti koje nosi K o n v e n c ija o pravim a deteta; u:/Zbornik rado va 8 , U iteljski fakultet, U ic e , 2007. str. 2339. P o s e l m f i o tis a k . A k o j e re o p o s e b n o m o tis k u (s e p a ra tu ) iz n e k o g zb o rn ik a, h restom atije, a s o p is a i si., o n d a se p o re d svih o sn o v n ih b ib lio g r a fs k ih p o d atak a (o b i n o o d m a h p o s le n a s lo v a ) n a v o d i tano iz k o je j e p u b lik a c ije taj ra d iz d v o je n i sin tagm a otisnut p o s e b n o . T o u v e k stoji na n a slo v n o j stranici (s p o lja n jo j ili u n u tran jo j), i to treba n avesti o n a k o k a k o j e dato. K un daina, M . (2 0 0 4 ). A k c io n o istra iva n je P o se b a n otisak. U ic e : U iteljski fakultet.
u pedagokoj t e o r iji i p ra k si.

O d r e d n i c a u l e k s ik o g r a f s k o m d e lu . A u t o ri o d re d n ic a u e n c ik lo p e d ija m a , le k sik o n im a, re n ic im a m o g u biti p ozn ati ili ne. U referen tsk o j je d in ic i n a v o d i se o d re d n i ca, iz a k o je se o d v o je n o , k o s o m crto m i ra z m a k o m p ie im e u red n ik a.

Akademsko pisanje Istorijski karakter vaspitanja, II Nikola Potkonjak i Pero Simlea, (1089): Pedagoka enciklopedija I, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1989, str. 292. Kazac (M. Blagojevi) Leksikon srpskog srednjeg veka, Beograd, 1999, str. 59-60.

217

Nepotpuni lanak. - lanak kome nedostaju pojedini elementi, kao podaci sa naslovne strane, koja je prilikom uvezivanja unitena ili se koristi rad presnimljen na mikro-film pojedinih brojeva. Prikaz knjige. Nedeljkovi, M. (2006)* Obrazovanje za odrivi razvoj. (Milica Andevski i Milenko Kundaina) Prikaz knjige Ekoloko obrazovanje: od brige za okolinu do odrivog razvoja. Uice: Uiteljski fakultet, 2004, Pedagogija, 2. str. 255-258. Prilog u antologiji. orovi, S. (2000): IbrMm-begov oak. Antologija bosanskohercegovake pripovjetke XX vijeka. Ur. Enes Durakovi. Sarajevo: Alef. lanak u listovima i novinama. - Datum izlaska kao bibliografski element, dan, mesec i godina stavljaju se u okruglu zagradu. Dodaje se i broj rubrike na koju se odnosi lanak. Listovi u oblasti obrazovanja su: Prosvetni pregled (Beograd), Misao (Novi Sad), Prosvjetni rad (Podgorica), Prosvjetni list (Sarajevo), kolske novine (Za greb), Prosvjetni rabotnik (Skopje). Nikola Potkonjak (2003): Reforma obrazovanja. Prosvetni pregled, 15. maj, str. 15. Neobjavljen lanak. - Recenziran i prihvaen lanak za dotini tom - broj, ali nije prelomljen i nepoznate su mu stranice. Izostavlja se podatak koji se odnosi na broj stranice. Meutim, neobjavljeni radovi cirkuliu na katedrama i odsecima fakulteta i univerziteta. Ukoliko su korieni za potrebe naunih radova, u zagradi referentske jedi nice se na kraju dodaje re neobjavljeno, ,,u tampi. Autori treba da dobiju pismenu saglasnost da bi mogli da citiraju takav rad, kao i potvrdu da je taj rad prihvaen za objavljivanje. Meutim, interni izvetaji, pravila, procedure, ne mogu se navoditi kao reference. Uputstvo za izradu diplomskih radova (2004): Uice: Uiteljski fakultet (neobja vljeno). Rad u rukopisu. - Ako se koristi rad koji nije objavljen, nije predat u tampu i nije prihvaen, potrebno je navesti kako se do rukopisa dolo, uz pismenu saglasnost autora.

218

M . K u n d a in a V . B a n u r A k a d e m ik G ro z d a n k a G o jk o v stavila mi je na uvid rukopis n jenog jo neo b ja v lje n o g rada (ili rada koji je u priprem i) O k v a lita tiv n o m istra iva n ju , na emu jo j zahvaljujem .

A n o n i m n i la n a k . T o j e n ep o tp isan i lan ak . B ib lio g r a f s k i p o p is n ep otp isan ih ra d o v a p ra v i se tako to se b ib lio g r a fs k e je d in ic e sv rsta v a ju p o kriterij u m u a b e c e d e n a s lo v a d e la ili h ro n o lo k i p o g o d in a m a o b ja v ljiv a n ja p u b lik a c ije . P r e d la v a n je . N e k a d a se autori ra d o v a p o z iv a ju i n a n e k o p r e d a v a w e o d ra n o p re d n e k im fo ru m o m . B an ur, V . (2006, 3 m aj): A k c io n o istraivanje u predkolskoj ustanovi. P re d a v a nje odran o na U iteljsk o m fakultetu u B eograd u . N e o b j a v l j e n i z v o r u A P A f o r m a t u . U A P A sistem u, n e o b ja v lje n a p ism a i in tervjui in e lin u k o m u i>ik aciju i ne n a v o d e se u listi re fe re n c i. P o d a c i o li n o m p ism u n a v o d e se u o k v iru teksta. E le k t r o n s k i m e d i j i p r e k o F T P . G r a a skinuta sa Interneta m o ra sadravati to d e ta ljn iju ad resu , a a k o j e im a, i p o tan sk u adresu. A k o se n e k o d e lo koristi p re k o Interneta, n a v o d i se n a s lo v d e la , g o d in a k ad a j e d e lo sta v lje n o n a sajt i d atu m k a d a j e sajt ,,p o se en o d n o s n o k o rien . A k o su lanci sa m o o b ja v lje n i n a Internetu, treba navesti ad resu b a z e (\ V e b -a d r e s u ) i d a tu m pristupa iz v o ru . Iz v o r i in fo rm a c ija sa Interneta m o ra ju se d o k u m e n to v ati k a o i iz v o ri u tam p a n im fo rm a tu . A k o se citira la n a k u P D F fo rm atu , citiran je se iz v o d i n a nain k a k o se to rad i z a la n k e iz a so p isa .

K eh o e, B . P. 1992. Z e n and the art of. the Internet, znd Edition, (o n lin e) D ostu pan na F T P : quaqe.think.com D irectory: pub/etext/1992. File: Z e n lO.text
P r e k o e le k tro n s k e p o s t e :

R oot, C . 1994. E slan d learnong disabilities: A quide fo r E S L practitioners,. T E S L -E J 1;

O n lin e iz v o r

C lark , D . (2 0 0 4 ) L eo rn in g strateegies, on-lin e izvor http://www.nwlink.com /% 7Edonclark/hrd/strategy. 12. 9. 2004.

html,

sadraj

aktuelan

W e b d o k u m e n t - B ib lio g r a fs k a o d re d n ic a za w e b d o k u m e n t sad ri: im e autora, g o d in u , n a z iv d o k u m e n ta (k u r z iv o m ), d atu m k a d a j e sajt p o se e n i internet ad resu sajta.

AkademskxD p is a n je

219

B je k i , D . (2 0 0 0 ). K a k o uenici procenjuju ostvarivanje u lo g a nastavnika. N a s ta va i vaspitanje, 4 9 (5 ), 707-724. Preuzeto 6 . avgusta 2007. iz SocioF akt open assess b aze podataka. D eg elm a n , D . (2 0 0 0 ): A P A S tyle E ssen tia ls. Retrived M a y 18, 2000 from the W o r ld W id e W e b : http://www'.vanguard.edu/psychology/apa. pdf.

Televizijska emisija. Z a p is b ib lio g r a fs k e re fe re n c e sad ri: p ro d u cen ta, in ic ija l im en a. (P ro d u c e n t). (D a t u m ). N a s l o v . M e s to : D istrib u te r.

p re z im e

C rystal, L . (E xecu tive Produ cer). (11. IO. 1993) (engleski, am eriki (1993, O cto be r 11)). T h e A a c N e il/E e h r e r N e w s h o u r (T elev isio n broadcast). N e w Y o rk and W ash in gto n , D C : P u b lic B roadcasting Service.

On-line saetak. B ib lio g r a fs k i za p is sadri: P re z im e , in ic ija l im en a. (G o d in a ). N a s lo v , [o n -lin e ]. I m e a s o p is a , v o lu m e n , p rv a stra n a -p o sle d n ja strana. S a e ta k iz: Im e z b irk e D a to te k a : im e datoteke Jedinica: o zn a k a -je d in ic e .

M e y e r, A . S., & B o c k , K . (19 92 ). T he tip o f the tongue phenom enon: B lo c k in g or partial activation? [o n -lin e]. M e m o r y a n d c o g n itio n , 20, 715 726. Saetak iz: D I A L O G Datoteka: P s y c IN F O Jedinica: 8016351

On-line asopis, dostupan svakom na elektronskoj poti. B ib lio g r a fs k i za p is sad ri: P re z im e , in ic ija l im en a. (G o d in a , m e se c ). N a s lo v , [d u in a la n k a ]. I m e a s o p is a [O n -lin e se rijsk a p u b lik a c ija ], v o l u m e n (b r o j). D o s tu p n o n a E -m a il: e -a d re s a P o ru k a: tekst p o ru k e.

Funder, D .C . (1994, M arch ). Judgmental process and content: C om m entary on Koebiler base-rate [9 paragraphs]. P s y c o l o q u y [O n -lin e serijska p u b lik a c ija ], 5 (1 7 ). D ostupno na E -m ail: p s y c @ p u c c Poruka: G et psyc 9 4 -x x x x x

Saetak na CD-ROlVI-u. S a etak u k lju u je sle d e e elem en te: p re z im e , in icijal im ena. (G o d i n a ). N a s lo v la n k a [ C D - R O M ] . N a s l o v a s o p is a , v o l u m e n , p rv a stranap o s le d n ja s t r ^ a . S a e ta k iz: I z v o r i b ro j je d in ic e .
M e y e r, A . S., & B o c k , K . (1992). T h e tip-of-the-tongue phenom enon: B lo c k in g or partial activation? [C D - R O M ]. M e m o r y & C o g n itio n , 20, 715 716. Saetak iz: S ilverP later Datoteka: P s y c L IT Jedinica: 80-16351

22 0 W W W

M . K u n d a in a V . B a n u r

(I n t e r n e t , w e b site, w e b s a jt ). Z a p is b ib lio g r a fs k e re fe re n c e sadri: N a s l o v s t r a n e . (D a t u m ). M e s to : Iz d a v a . P o s ta v lje n o d a n .m e s e c .g o d in a sa W e b sajta: http n a slo v .

E le c t r o n ic r e f e r e n c e fo r m a t s r e c o m m e n d e d b y the A m e r ic a n P s y c h o lo g ic a l A s s o c ia tio n . (19.11.1999). W ashington, D C : A m erican P sy ch o lo gic a l A ssociation.

P ostavljen o 3.5.2000. sa W^eb-sajta: http://www.apa.org/webref.htm l. Z v u n i z a p is .

F ilm . A n d ri , R . (red itelj) (1 9 9 8 ): T ri palm e za dve bitange i ribicu (film ). D ak or.

5.2.2.2. Harvardski stil citiranja

H a rv a rd s k i stil citiran ja zah teva d a se u o d e ljk u L ite ra tu ra re fe re n c e re d a ju p o a lfa b e ts k o m re d o s le d u p re z im e n a autora. Z a to se o v aj stil n a z iv a i a lfab e tsk i. G o d in a iz d a n ja se n a v o d i u z a g ra d a m a iz a p re z im e n a i in ic ija la im en a, a stranice na k o jim a se n a lazi p ie se b e z sk raen ice str. O v a j sistem d o k u m e n to v a n j a iz v o ra za sn iv a se n a n a in u b ib li oteke k a ta lo g iz a cije H a r v a r d s k o g un iverziteta, najstarije ustan ove v is o k o g o b ra z o v a n ja u S A D , o s n o v a ne 1636. O v a j u n iverzitet z a u z im a p rv o m esto A k a d e m s k e ra n g liste svetskih u n iv e rz i teta, o c e n je n ih n a istraivak i o rijen tisan im in dikatorim a. N j e g o v sistem b ib lio te k a im a 15 m ili o n a n a s lo v a i etvrta j e p o v eliin i b ib lio te k a u svetu. P o H a r v a r d s k o m stilu citi ranja, u z tekst k o ji se citira, u z a g ra d i se n a v o d i p re z im e autora (b e z in ic ija la im e n a), g o d in a o b ja v ljiv a n ja iz v o ra i stranica. Izu zetn o, p rv o s lo v o im e n a se n a v o d i ak o im a v i e autora s istim p re z im e n o m . Iz tog ra z lo g a , o vaj stil citiran ja n a z iv a se stil a u t o r -d a tu m . O sta li p o d a c i o iz v o ru n ala z e se u p o p isu literature ili re fere n cam a . H a rv a rd s k i stil citiran ja p rim e n ju je se u ra d o v im a u k o jim a j e p o s e b n o v a n o ukazati na p re c izn o st i p ou zd an o st, na n o v e n au n e tok ove. R a d i se o p rim e n i u e g z a k t n im n a u n im d is c ip lin a m a , b io m e d ic in sk im , teh n ik im n a u k a m a i p s ih o lo g iji. Iz tih ra z lo g a , n a z iv a se s c ije n t is t i k i stil. P re m a h a rv a rd s k o m sistem u o z n a a v a n ja u zapisu b ib lio g r a fs k e je d in ic e , n ak o n n a z iv a aso p isa, z a re z o m se o d v a ja i n a z n a u je tekui bro j a so p isa , a iz a za re z a sled i b ro j stranice i n a k raju taka. O v d e se isp re d b ro ja a so p isa i b r o ja stranice n e stavlja n ik a k v a p isan a ozn aka. U k o n a n o m p o p is u u L it e r a t u r i, m o e se naznaiti p rv a i p o s le d n ja stranica lan k a u asop isu.

A .kadem s]co p is a n je

221

H a rv a rd s k i stil citiran ja d op u ta re ferisan je u s k lo p u s a m o g teksta, k a o i u p o d n o n im n a p o m e n a m a . K a d a j e re fe re n c a u sk lo p u s a m o g teksta i k a d a j e re fe re n c a n a p is a n a iz a p re z im e n a autora, u z a g ra d i s re fe re n c o m isputa se im e. R e fe re n c a u v e k treba d a sad ri im e autora i g o d in u o b ja v ljiv a n ja p u b lik a c ije u za g ra d i. npr. o rd e v i (2 0 0 5 ) j e naveo d a __ ili N a v o d i se d a ........ ( o rd e v i , 1955). Iz a citata treba navesti stranicu n a k o jo j se taj tekst n a la z i u p u b lik a c iji iz k o je j e preuzet. N p r. o rd e v i (1 9 9 3 ) tvrdi da ... (str. 126) H a r v a r d s k i stil se p re p o ru u je u s lu a je v im a k a d a j e b ro j u p u ta u ra d u na lite ra turu v e lik i i z a te k sto v e p rv ih v e r z ija ru k o p isa . P re d n o s t p rim e n e o v o g stila citira n ja j e u k ratk o i re fe re n c i. N e d o s ta ta k m u j e to su re fe re n c e z b o g k ra tk o e n e p re g le d n e i to j e o te a n o itan je i ra z u m e v a n je teksta, z b o g trae n ja citiran ih re fe re n tsk ih je d i n i ca, n a v e d e n ih u sp is k u literature. P r e o v la d a v a u p rir o d n im n a u k a m a (m a te m a tik a , f i z ik a , b i o l o g i j a ), m e d ic in i i n e k im d ru tv e n im n a u k a m a (p r a v o ). U z a p is im a b ib lio g r a fs k ih je d in ic a ra z lik u je se sa m o u d e ta ljim a , d a li su g o d in e iz d a n ja i stran ica o d v o je n e d v o t a k o m sa ra z m a k o m , ili z a p e to m sa ra z m a k o m .
2 12

A k o se uputa o d n o si n a d v e stranice o n d a se to o z n a a v a b r o je m stranica 211 , a z a tri i v i e stranica (1 1 2 115).

R e fe r e n c a u sk lop u s a m o g teksta

K a o to o rd e v i (1984: 126) smatra .

R e fe r e n c a na k ra ju citata

V . B an u r navodi sledee vrste matrica: matrica osnovnih podataka, m a trica opaenih korelacija, m atrica korelacija izm eu varijabli i faktora ili m atrica (m atrica saturacija), matrica korelacija izm eu faktora (m atrica faktorskog sk lo p a) i m atrica rezidua (B a n u r 1979: 126). S p is a k literature u H a r v a r d s k o m stilu citiran ja p re p o z n a tljiv j e p o in ic ija lim a im e n a autora, p o z a g ra d a m a o k o g o d in e iz d a n ja (ia k o j e d o p u te n o d a se o n e iz o s ta v e ) i p o k o ri e n ju italik a i z n a k o v a n a v o d a . P r e m a H a r v a r d s k o m stilu p rik a z a n i su b ib lio g r a fs k i p o d a c i z a re fe re n tsk e j e d i n ic e u s p is k u literature: z a k n jig u j e d n o g autora, k n jig u d v a ili tri au tora, p o g la v lje u k n jizi.

222

M . K u n d a in a V . B a n u r
B ib lio g r a fs k i z a p isi k n jig a u o d e ljk u L ite ra tu ra p o H a r v a r d s k o m stilu c itira n ja K n jig a j e d n o g a u to r a :

M a n d i , P. (2 0 0 4 ): M e t o d o l o g i ja n a u n o g ra da . B an ja L u k a, A k a d e m ija nauka i umetnosti R ep u blik e Srbije.

K n jig a d v a ili tri a u to r a :

K aa p o r, S., V ilo tijevi, M . i Kundaina, M . (2 0 0 5 ): U m i je e o c je n jiv a n ja . F a kultet hum anistikih nauka, M ostar.
P o g l a v l je u k n jizi:

B anur, V . (2 0 0 6 ): N astavnik i akciona istraivanja u koli. U : G . G o jk o v (u redn ik ), M e t a ie o r ijs k i a k cen ti p e d a g o k e m e t o d o lo g ije . S avez pedagokih drutava V o jv o d in e , N o v i Sad. P re m a H a r v a r d s k o m stilu p rik azan i su b ib lio g r a fs k i elem en ti z a referen tsk e je d i n ice u sp isk u literature z a lan ak u n a u n o m a so p isu i la n a k u z b o rn ik u ra d o v a.
B ib lio g r a fs k i za p isi a s o p is a u o d e ljk u L ite ra tu ra p o H a r v a r d s k o m stilu citira n ja d a n a k ta m p a n u n a u n o m a s o p is u :

B anur, V . (1 9 7 9 ): Terstonova centroidna metoda najracionalnija faktorska so lucija. P e d a g o k a s tva rn o st. N o v i Sad, 5, 256 241.
la n a k ta m p a n u z b o r n ik u :

K o ci , L j. (1 9 9 9 ): K o relacija izm eu kolskih ocena i rezultata testova znanja. Z b o r n i k In stitu ta za p e d a g o k a istra iva n ja , B e o g ra d , Institut za p edagoka istraivanja, god. X X X I , 31, 9 9 -1 1 5 .

S.2.2.3. ikaki stil citiranja

ik a k i stil citiran ja nastao j e iz in tern og uputstva U n iv e rz ite ts k e tam parije na U n iv e rz ite tu u ik a g u . P r v o iz d a n je j e iz 1906. g o d in e , a petnaesto, n a jn o v ije , iz 2003. g o d in e . O s n o v n a karakteristika o v o g stila j e fle k s ib iln o st p o sta v lje n ih n o rm i i n jih o v a p r ila g o d ljiv o s t za d ru g e kulture. N o r m e iz o v o g stila citiran ja se p rim e n ju ju u ra d o v im a d ru tven ih n a u k a i u um etnosti. ik a k i stil koristi d v a ra zliita n a in a citiranja, je d a n , p rim e ren h u m a n isti k im d is c ip lin a m a (s k o ro identian sa p ra v ilim a p re d v i e n im za m o d e m e je z ik e ( M L A S t y le ) i d ru g i, ,,au tor-datum . P o d a c i o ik a k o m stilu se n ala ze na adresi: (w w w .c h ic a g o m a n u a lo fs t y le .o r g )^ . ik a k i stil j e d o b io im e p o ik a k o m p ri ru n ik u , n a sta lo m n a ik a k o m univerzitetu 1891. g o d in e , za stil k o ji sad ri p recizn a uputstva za k o ri e n je literature, d e la na stranim je z ic im a , in dek sa. K o d ik a k o g stila g o d in e se ee o d v a ja ju za p e to m ili z a g ra d o m , a k o d n a v o e n ja k n jig a m esto izd a n ja j e n a s a m o m k raju , iz a iz d a v a a .

^ ikaki stil citiranja razra'jje Dragan obaji u priruniku Kako se pie struni rad (2007).

A k a d e m s k o p is a n je

223

P re m a ik a k o m stilu p rik a za n e su referen tske je d in ic e u sp isk u literature: za k n jig u je d n o g autora, k n jig u d v a ili tri autora, p o g la v lje u k n jizi, lan ak u n a u n o m a so p isu i la n a k u z b o rn ik u ra d o v a .
K n ji g e u o d e ljk u Literatura, p r e m a ik a k o m stilu K n jig a j e d n o g a u to r a :

V u i, L id ija , P e d a g o k a p s ih o lo g ija . B eo grad , D rutvo p sih o lo ga Srbije, 1996.

K n jig a d v a ili tri a u to r a :

A n d rilo v i , V la d o i M ira udina, P s ih o lo g ija n a sta ve i u e n ja . Z a g re b , kolska knjiga, 1985.

K n jig a sa v i e o d tri a u to ra ili institu ciju k ao a u to ra : V la h o v i , B . i sar., O p ta p e d a g o g ija . B eo grad , U iteljski fakultet, 1996. K rijig a g d e j e in stitu cija a u to r : Institut za p edagok a istraivanja, S a ra d n ja k o le i p o r o d ic e . B e o g ra d , 2007. U r e e n a k n jig a : R ani, A le k san d ar i sar., ured. M io m ir Ivkovi, A s is te n ti u n a sta vi. N i , Stu

dentski kulturni centar,

P o g l a v l je u k n jizi:

2002

A n d evsk i, M ilic a , T u m aen je odnosa oveka i prirode, u: E k o lo g ija i o d r iv i r a z v o j. N o v i Sad, E K O M boks doo, 2006. A k o j e au tor p rire iv a k n jig e , o n d a se o z n a a v a sa ur. (z a k n jig u n a srp sk o m j e z ik u ), o d n o s n o e d ili ed s (z a k n jig u na d ru g im sv e tsk im je z ic im a ).
l a n c i u o d e ljk u L ite ra tu ra p r e m a ik a k o m stilu la n a k u n a u n o m a s o p is u :

M a m u z i , Ilija (1 9 6 4 ): ,,Za prirodom u itanju i kulturom u pisanju . N a s t a v a i v a s p ita n je , br. 1 2, 1964, str. 4043.
la n a k u p o p u la r n o m a s o p is u :

N o e l F. M c Ginn: ta je potrebno za uspenu reform u o b razo v an ja . O b r a z o v n i m a g a z in , april, 4, 2003.

E le k tro n s k i m e d ij p o ik a k o m stilu

Sm all, S., D a y , P. M .: F am ily times, Jurnal o f Extension. V o l. 26, N o . 2, 1988. Po seen o 26. lO. 2006. na adresi w w w .joe.org/joe/1988sum m er7al.htm l. R e d o s le d p o d a ta k a z a b ib lio g r a fs k u je d in ic u iz e le k tro n s k o g m e d ija je : p re z im e autora ili u red n ik a, in ic ija li im en a, n a s lo v rada, im e e le k tro n s k o g aso p isa, v o lu m e n i b ro j aso p isa, g o d in a izd a n ja , d atu m p rib a v lja n ja . D o s tu p n o (tip m e d iju m a ), sn a b d e v a , id en tifik ato r b a z e p o d a ta k a im e ili b ro j ajtem a, d atu m pristupa. (P ris tu p lje n o cited i

retrived).

2 2 4__________________________________________ ____________________________N I. K u n d a in a V . B a n u r

5.2.2.4. Turabian stil citiranja

T u r a b ia n stil citiran ja j e d o b io n a z iv p o autoru p riru n ik a u k o m e se p rezen tu je th e s e s a n d d is s e r t a t io n s '). K a te L . T u ra b ia n , iz 1996. g o d in e . P re d sta v lja sp e c ija liz o v a n i o g ra n a k ik a k o g stila. K o risti se p rilik o m p i san ja strunih i n au n ih ra d o v a na am e ri k im u n iverzitetim a. P rim e n ju je g a i p refe rira M id h a t a m i , au tor stu dije K a k o n a s t a je n a u n o d je l o (o s a m iz d a n ja ). P o s to je s p e c ifi nosti o v o g stila citiran ja u o d n o su n a ostale, k a k o u tekstu, tako i u o d e ljk u Literatura. K o ji e se b ib lio g r a fs k i p o d a c i u b ib lio g r a fs k im z a p isim a iz iz v o r a (d o k u m e n ta ) n a v o d i ti, z a v is i o d vie in ilaca: d a li rad im a n a k raju o d e lja k L ite ra tu ra ili n em a, d a li j e b i b lio g r a fs k i za p is sastavn i d e o p o d n o n e n a p o m e n e ili o d e ljk a L iteratu ra, d a li se iz v o r n a v o d i je d a n p u t ili v i e puta.
(A .m a n u e l f o r w r i t e r s o f t e r m p a p e r s ,

U k o li k o ra d n e m a sp isk a literature, u p o d n o n im n a p o m e n a m a se n a v o d e svi u o b i a je n i p o d a c i b ib lio g r a fs k e je d in ic e (im e i p re z im e autora, b ro j izd a n ja , a k o ih im a v ie, m esto iz d a n ja , im e iz d a v a a , g o d in a izd an ja, b ro j tom a, b ro j stran ice). Im e autora u p o d n o n o j n a p o m e n i p ie se isp red p re z im e n a i ne o d v a ja zap eto m , d o k se u o d e ljk u L ite ratu ra p ie iz a p re z im e n a i o d v a ja zapetom . U k o li k o n au n i ra d sad ri o d e lja k L it e ratura, b ib lio g r a fs k e je d in ic e u p o d n o n im n a p o m e n a m a m o g u se pisati u sk ra e n o m o b lik u , a neki d ru g i p o d a c i se m o g u i izostaviti.
B ib lio g r a fs k i za p is za k n jig u u p o d n o n o j n a p o m e n i p o T u r a b ia n stilu

M id h at am i, K a k o nastaje nauno djelo: uvoenje u m etod o lo giju i tehniku na unoistraivakog rada opti pristup, Sarajevo, ,,Svjetlost , 1990, str. 171. S v i p o d a c i u b ib lio g r a fs k o m za p isu o d v a ja ju se zap eto m . P o d a c i k o ji se o d n o se n a iz d a n je , tj. n a m esto i g o d in u izd a n ja , im e iz d a v a a i si. m o g u se staviti u o k ru g lu za g ra d u .
B ib lio g r a fs k i za p isi za k n jig e p o T u r a b ia n stilu

M id h at am i, K a k o nastaje nauno djelo: uvoenje u m etod o lo giju i tehniku na unoistraivakog rada opti pristup, (S arajevo , Svjetlost , 1990), str. 171. U k o li k o p u b lik a c ija ne sadri neki o d elem en ata b ib lio g r a fs k e je d in ic e (g o d in a iz d a n ja , p re z im e autora, n a z iv iz d a v a a , m esto iz d a n ja ), a d o p o d a tk a se d o lo n a neki d ru g i nain, on se stavlja u u glastu za grad u . Isto tako, a k o se n a o s n o v u p se u d o n im a ot k rije p ra v o im e, o n o se un osi u u glastu z a g ra d u iz a p se u d o n im a . U je d n o j p o d n o n o j n a p o m e n i vie b ib lio g r a fs k ih za p isa o d v a ja se tak o m i z a p e to m ( a m i 1990: 9 1 ). P o T u ra b ia n stilu citiranja, za d e lo sa vie o d tri autora u b ib lio g r a fs k o m zap isu n a v o d i se s a m o im e p r v o g , a iza n je g a se stavlja: i d r ili et. al. K o d citiran ja la r a k a u p o d n o n im n a p o m e n a m a u z im e au tora n a v o d i se i n a u n a titula.

A k a d e m s k o p is a n je
B ib lio g r a fs k i za p is za la n k e p o T u ra b ia n stilu la n a k u a s o p is u :

225

E>ragoljub ICrneta, ,,Interaktivno uenje u savrem enoj koli . iv o t i kola (B a n ja L u k a ), 2006, 3 4, str. 122.
la n a k u z b o r n ik u :

A n e lk a M ili, P o ro d ic a , kola i m ladi u glo baln im i lokalnim tranzicijskim kretanjim a , u : S a r a d n ja k o le i p o r o d ic e , (priredile: N a d a P o lo v in a i B la n k a B o g u n o v i ), B e o g ra d , Institut za pedagoka istraivanja, 2007, str. 13.
N e p o t p is a n la n a k iz e n c ik lo p e d ije : ,,A k c io n o istraivanje . P e d a g o k a e n c ik lo p e d ija (B e o g ra d ), Z a v o d za izdavanje

udbenika, 1980, II, 426.

P o t p is a n la n a k iz e n c ik lo p e d ije :

D r Petar M a n d i , Seksualno vaspitanje . P e d a g o k a e n c ik lo p e d ija . I, 326. Z a p is i o b ib lio g r a fs k im je d in ic a m a u o d e ljk u Literatura red aju se alfabetski. A k o neki autor u p o p isu literature im a d v a i vie dela, o n d a m u se sam o p rv i put n a v o d i p rezi m e i im e, a k o d ostalih se stavljaju tri crte. N a s lo v i i p o d n a slo v i p u b lik a c ije se ispisuju ku rzivo m . Im e se o d p rezim en a o d v a ja zapeto m ili se stavlja u o b lu zagrad u , a o d n aslo v a tak om i crtom ili d v e m a takam a. D v e take ili je d n a taka d ele n a s lo v i p o d n a slo v dela.
B ib lio g r a fs k i za p is u o d e ljk u L ite ra tu ra p o T u r a b ia n stilu

ami, Midhat. K a k o nastaje n a u n o d je lo : u v o e n je u m e to d o lo g iju i tehniku ruxu n oistra iva k og rada opti pristup. Sarajevo, ,,Svjetlost , 1990, str. 171. am i (M idh at) K a k o ruistaje n a u n o djelo. U v o e n je u m e to d o lo g iju i tehniku n a u n oistra iva k og rada (o p t i pristu p). Sarajevo, ,,Svjetlost , 1990, str. 171. P ri p isa n ju b ib lio g r a fs k o g za p isa p u b lik a c ije sa d v a i v i e autora, sa m o se k o d p r v o g au tora n a v o d i p rv o p rez im e, p a im e, a k o d ostalih p rv o im e p a p re z im e ( a m i 1990: 9 9 ).
B ib lio g r a fs k i za p is u o d e ljk u L ite r a tu r a za d e lo sa d v a i v i e a u to ra p o T u r a b ia n stilu

H a v e lk a N en ad ,

B o ra K u zm an o vi i D ragan Po p ad i M e t o d e i teh nik e s o c i ja l n o p s ih o lo k ih istra iva n ja . B eo grad , Centar za prim enjenu p sih o lo g iju D r u tva p sih o lo ga S rbije, 1998.

5.2.2.5. Vankuverski stil citiranja

V a n k u v e r s k i stil citiran ja j e d o b io n a z iv p re m a k a n a d s k o m grad u . V a n k u v e r u (V a n c o u v e r u , 1978), g d e j e n astala p rv a v e rz ija p riru n ik a J e d i n s t v e n i z a h t e v i z a r u k o p i s e n a m e n je n e o b j a v l j i v a n j u u b i o m e d ic i n s k im a s o p is i m a . Prati g a je d n o o b r a z n o upu tstvo iz 1988. i iz 1993. K arak terie g a o d e lja k R e f e r e n c e na k raju p o g la v lja ili k raju d ela, k o ji se fo rm ira p o re d o s le d u p o ja v ljiv a n ja iz v o ra u tekstu ili pri d n u stranice ili na k raju lan k a. N a z i v a se i n u m e r i k i s til c it ir a n ja . P rim e n ju je se u h u m an istik im i n jim a

226

IV I. Kundaina V. Banur

srodnim disciplinama, i u znatnom broju drutvenih disciplina. Detaljna uputstva o pri meni ovog stila mogu se pronai na Web adresi: (http://www.acponeline.org).^ Vankuverski stil citiranja pojavljuje se u dva oblika. Prvi oblik se formira tako to se u tekstu uz ime i prezime autora izvora, iza broja (u zatvorenoj zagradi) navodi citat odreene tvrdnje, u oblim ili uglastim zagradama. Redni brojevi mogu biti izdignu ti u tekstu (zavisno o stila pojedinog asopisa). Ako se pojedinani dokument citira vie puta, kasniji citati dobijaju posebne redne brojeve.
Citat s pozivom na referencu prema Vankuverskom stilu citiranja

Uviajui tu opasnost za razvoj naune teorije, Bogdan Sei (1) upozorava da je ,,smatranje idejnog momenta kao potpuno objektivno-realnog jedna od tri najvee zablude kod utvrivanja naunih injenica (prvi moment u procesu nau nog saznanja). Prezime i ime autora moe se izostaviti u tekstu, a naznaiti samo broj bibliograf ske jedinice iz odeljka Reference.
Citati sa pozivom na referencu bez poziva na autora

Najnovije istraWanje efekata koje daje programirana nastava (12) je ,,poka zalo da ona nije svemona, da ne moe reiti brojna pitanja savremene nastave i vaspitanja i da te pretenzije nije mogla imati, niti ih je imala. Istim redosledom kao u tekstu, u podnonoj napomeni, odnosno na kraju pogla vlja ili dela u odeljku Reference dodaje se potpuna bibliografska referenca, kada se ona pojavi prvi put, a kasnije uz prezime i ime autora sintagma Navedeno delo i broj strani ce od do. Nazivi asopisa i monografskih publikacija ispisuju se kurzivom. Ako se neka referenca pojavljuje samo u tabeli ili ilustraciji, ona dobija broj prema mestu, gde se autor u tekstu prvi put poziva na dotinu tabelu ili sliku. Broj u zagradi na kraju reeni ce sastavni je deo reenice na koju se odnosi. Drugi oblik Vankuverskog stila citiranja dozvoljava da se na kraju citata, iza pre zimena autora ili kljune rei o odreenom problemu, napie arapski broj, koji se zatim ponovi u podnonoj napomeni i iza koga se navode bitni elementi bibliografske jedini ce, sa stranicom sa koje je preuzet citat. Popis referenci se moe nalaziti na kraju pogla vlja ili na kraju dela.
Bibliografski zapis po 'Vankuvershom stilu citiranja U tekstu:

Veljko Banur navodi sledee vrste matrica: matrica osnovnih podataka, ma trica opaenih korelacija, matrica korelacija izmeu varijabli i faktora ili ma trica (matrica saturacija), matrica korelacija izmeu faktora ( 12).
U podnonoj napom>ani ili u odeljku Reference: (12) Banur V. Terstonova centroidna metoda najracionalnija faktorska solucija. Pedagoka stvarnost. Novi Sad, 1999 ; 26(5): 256.

Primeri za Vankuverski stil citiranja se mogu nai u studiji Jovana Savia K a k o n a p isa ti, o b ja v i t i i v r e d n o v a t i n a u n o d e l o u b i o m e d i c i n i (2001), prema Jednoobraznom uputstvu iz 1993.

Akademsko pisanje _______________________________________________________________ __________________________________ 227

Prednosti Vankuverskog stila citiranja su: (1) dozvoljava upotrebu napomena za odgovarajua pojanjenja, koja nije mogue izneti u glavnom toku teksta i (2 ) pogod nost za konane verzije rukopisa. Ako se koriste bibliografske podnone napomene, mogue je imati uvid u izvor na koji se citat odnosi bez prelistavanja stranica. Tekst se vizuelno ne prekida da bi se pronaao bibliografski zapis. Nedostaci Vankuverskog stila citiranja su: (1) nepreglednost bibliografskih jedi nica u odeljku Reference, zbog toga to nisu poredane alfabetski; (2 ) oteanost traenja izvora po imenu autora, jer se dela istog autora nalaze na vie mesta; (3) remeenje re dosleda rednih brojeva referenci pri bilo kojoj izmeni rukopisa (dodavanju i isputanju citata); (4) neprikladnost za duge lanke i dela veeg obima. U oba oblika Vankuverskog stila citiranja, bibliografski podaci su isti. Razlike su u nainu pisanja, redosledu podataka i interpunkcijskim znakovima, a u sitnim pojedi nostima i izmeu razliitih asopisa. Pri odluivanju za koji oblik stila citiranja da se autor opredeli potrebno je konsultovati Uputstvo za autore, koje se nalazi u svakom strunom i naunom asopisu. Prema Vankuverskom stilu citiranja prikazujemo bibliografske podatke za refe rentske jedinice u spisku literature: za knjigu jednog autora, knjigu dva ili tri autora, po glavlje u knjizi, lanak u naunom asopisu i lanak u zborniku radova.
Bibliografske jedinice po Vankuverskom stilu citiranja Knjiga jednog autora: Bjeki, E )., Komunikologija, aak: Tehniki fakultet, 2007. Knjiga dva ili tri autora: pijunovi K-, Laketa N: Didaktika bibliografija. Uice, Uiteljski fakultet,

2000, 592 str.

Poglavlje u knjizi: Potkonjak, N.: Uitelji u srednjovekovnim srpskim zemljama, u Obrazovanje ui

telja u Srba. Uice: Uiteljski fakultet, 2006: 21 68.

lanak u asopisu:

Stankovi-orevi M. Stavovi vaspitaa o vaspitno-obrazovnom radu sa decom sa razvojnim smetnjama. Pedagogija. 2007; 62(1): 70 80.
lanak u zborniku radova'. Ivanovi S.: Virtuelna kultura i socijalne komunikacije mladih', u: Zbornik radova

7, Uiteljski fakultet, Uice, 2006, str. 43 4-8. Vankuverski stil ima neke posebnosti: iza prezimena autora u popisu literature ne navodi se zapeta, umesto punog imena autora navode se samo inicijali, poslednja stra nica se skrauje na dve ili jednu decimalu, za delo od vie od tri autora dodaje se et. al., doputa se skraivanje naziva asopisa, i to samo onih koji imaju vie od jedne rei (npr.. Sci. Jugosl.). Velika slova kojima poinju vanije engleske rei u naslovu lanka pretvaraju se u mala u spisku literature, izuzev kada se radi o vlastitim imenicama.

228_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _M. Kundaina V. Banur

5.2.2.6. Abecedno-numeriki stil citiranja Abecedno-numeriki stilovi citiranja predstavljaju kombinaciju Hardvarskog i Vankuverskog stila. Norme ovog stila zahtevaju da se svi radovi koji se navode u Lite raturi ili u odeljku Reference redaju abecednim redom po prezimenima autora. Ti broje vi sa spiska literature pripisuju se citatima u tekstu (zatvoreni u zagradi), bez obzira na redosled pojavljivanja. S obzirom na to da se u tekstu navode samo brojevi, ovaj stil ci tiranja krai je od Harvardskog stila. Reanje referentnih jedinica u odeljku Literatura, po abecedi, omoguuje lake pronalaenje podataka o citatima. Nedostatak abecednonumerikog stila citiranja je to se odmah ne uoava k o je autor citata. To se moe izbei na nain da se u najavi citata navede prezime autora (ispred ili iza zagrade) i godina izdanja, ili jedno ili drugo, zatim navede broj u zagradi.
Abecedno-numeriki stil citiranja U tekstu:

,,Narkoman, jo pre nego to je ovo postao, doivljavao je svoju porodicu, druge ljude, ak itavo drutvo, kao opasno (21/31). L J odeljku Literatura: (21) Jeroti, V. (2006): Linost narkomana. Beograd: Ars Libri/Never. Ovaj stil citiranja olakava traenje pojedinog dela, posebno kada je popis litera ture veliki. 5.2.2.7. Afodifikovani stil citiranja Ovaj stil oblikovan je po uzoru na Harvardski stil. U tekstu se, u zagradi navodi autor, godina izdanja i citirana strana. Potpuni podaci o referenci daju se u odjeljku Li teratura, gde su alfabetski poredane sve reference.
Modifikovani stil citiranja U tekstu:

,,... mogli bismo odrediti... linost kao jedinstvenu organizaciju osobina, koja se formira uzajamnim delovanjem organizma i socijalne sredine (Rot, 1963: 7). Ovaj sistem citiranja pogodniji je za drutvene i humanistike nauke. U naukama o obrazovanju primenjuje se od sredine ezdesetih godina, i to po preporuci Amerikog psiholokog udruenja. Potrebu za primenom ovog sistema istie Duan Savievi (1996) u udbeniku Metodologija istraivanja u vaspitanju o obrazovanju. 5.2.2.8. ACS stil citiranja (American Chemical Society Citation Style). Ovaj stil se odnosi na: citiranje u okviru teksta i formiranje bibliografskog zapisa prema ACS stilu citiranja.

Akademsk-o pisanje Bibliografski zapisi prema ACS stilu citiranja Knjiga:

229

Svenonijus I. Intelektualna osnava organizovanja informacija, Clio, Beograd, 2007.

lanak u periodinim publikacijama: kompletan zapis:

Nei, B. Razvojne i transferne promene u prostornim i perceptivnim sposobno stima, Godinjak za psihologiju, 2003, II/l, 7 20. skraeni zapis: Nei, B. Godinjak za psihologiju, 2003, 2, 7 20.

5.2.2.9. IEEE stil citiranja IEEE stil citiranja (Institute of Electrical and Electronice Engineers Citation Style). Na relevantne izvore, prema IEEE stilu citiranja, autor se poziva navodei u uglastoj zagradi redni broj reference prema spisku referenci na kraju publikacije, gde se za istu referencu koristi isti broj.
Navoenje izvora u tekstu prema IEEE stilu citiranja

ulc je govorio o emancipaciji kao ideji vodilji vaspitanja i nastave. Isticao je da ,, emancipaciji uenika ne smemo teiti bez njih samih.... [18: 128] Pojedini teoretiari u studijama o prouavanju drutvenih procesa [8 , 22, 36, 41] smatrali su da se veina elemenata i karakteristika demokratije i demokratske participacije (jednakost, odgovornost, kom p>etencija, sloboda, uee, konsenzus, zajednika vladavina, odluivanje, pluralizam...) moe najpotpunije saeti u termin responsibilnost. U bibliografskim zapisima u odeljku Literatura, prema IEEE stilu citiranja, navode se titule, zvanja, puno ime i dodame informacije o autoru.
Bibliografski zapis prema IEEE stilu citiranja Knjiga:

ne

Mandi, P., Metodologija naunog rada. Banja Luka: Akademija nauka i umjet nosti Republike Srpske, 2004.
lanak u periodinim publikacijama:

Bjeki, D. i Dunji-Mandi, K., ,,Stilovi uenja i profesionalne preferencije maturanata gimnazije. Pedagogija, Vol. 62, br. 1, str. 48 58, 2007.

230

Ivi. Kundaina V. Banur

5.2.2.10. MLA. stil citiranja Prirunik Asocijacije Udruenja za savremene jezike (Modem Languange Association) pojavio se 1985. u humanistikim disciplinama i naukama o obrazovanju. Prirunik za pripremanje seminarskih radova namenjen je uenicima srednjih kola i studentima dodiplomskih studija. Prirunik i vodi za naunu publicistiku namenjen je postdiplomcima, naunicima razliitih profila. Nalazi se na web adresi: (http://www.mla.org/style). 5.2.2.11. Oksfordski stil citiranja Oksfordski stil citiranja je sistem dokumentovanj a izvora, tj. upuivanja na korienu literaturu je stariji i koristi podnone napomene. Ime je dobio po Oksfordskom univerzitetu u Velikoj Britaniji. ee se primenjuje u humanistikim naukama filo zofiji, teologiji. Po njemu se na kraju citata stavlja oznaka u obliku broja. Prvo upuivanje na neko delo sastoji se od ispisivanja svih bibliografskih podata ka o tom delu (npr. M ^ . Brki i M !. Kundaina Statistika u istraivanju, odgoja i obrazovanjm, Eduka, Sarajevo, 2001, str. 23 " Z G ). Pri sledeem navoenju pie se samo autoro vo prezime, pozivanjem na isto delo koristi se skraeni naslov i broj stranice (npr. Br ki, Statistika u... 26) ili neka od standardnih skraenica, (npr. Novakovi, navedeno de lo, Novakovi, o. c, ili loc. cit. ili ibid.). K ofll ovog sistema stranice se oznaavaju srpskim skraenicama (str. za jednu ili strane aa vie stranica) ili latinskim skraenicama (p. za jednu ili pp. za vie stranica). Prednost Oksfordskog sistema dokumentovanj a izvora je u preglednosti, to se odmah vidi iz kog dela je uzet citat. Nedostatak mu je duina prostora na stranici koji zauzimaju reference, to akumulira mnogo podnonih napomena na jednoj stranici, po gotovo ako se tu nau pored bibliografskih i ostale napomene, ili se nakon vie stranica nae samo o.c. Kod Oksfordskog stila citiranja imena se najee piu u italik fontu, dok se lan ci ili asopisi stavljaju u navodnike. Na kraju naunog rada nalazi se popis literature ko ji ukljuuje pune bibliografske podatke knjiga, lanaka ili asopisa, koji su korieni u tekstu, ali bez brojeva stranica.

5.2.3. Opti principi citiranja

U praksi egzistiraju etiri osnovna tipa bibliografskih referenci, i to za: (1) lanak u asopisu, (2) knjigu, (3) poglavlje u knjizi i (4) lanak u elektronskom obliku. Refe renca za lanak mora da sadri: autora, godinu izdanja, naslov lanka, naziv asopisa, broj asopisa (tzv. volumen) i redne brojeve stranica. Referenca za knjigu mora da sadr i: autora, godinu izdanja, naslov, grad u kome je knjiga izdata i naziv izdavaa. Refe renca za poglavlje u knjizi: autor poglavlja, godina objavljivanja, naslov poglavlja, urednik knjige, naziv knjige, brojevi strana poglavlja, grad u kome je knjiga izdata, na ziv izdavaa. Referenca za elektronske radove: autor, naslov rada, datum pristupanja (ako je na Internetu URL Uniform resource locator).

Akademsko pisanje

231

Citiranje koautorskili radova. Rad sa dva autora citira se tako to se u tekstu stalno (ne samo prvi put) navode oba imena, uz dodatak godine objavljivanja.
Citiranje koautorskih radova

Poznati ruski pedagozi B. S. Geruunski i J. Pruha (1979) piu da u takve teorije moemo, na primer, ubrojiti teoriju programirane nastave, zasnovanu na psiholokim osnovama bihervioristike koncepcije uenja, asocijativnu, uslovnorefleksnu, simboliku, operacionalnu teoriju uenja, teoriju etapnog formiranja umnih radnji, teoriju problemske nastave. Kad se citira koautorski rad dva autora, tada se unutar zagrada, u popisu referen ci, umesto veznika ,,i poneicad koristi i znak &.
Korienje znaka &

U razmatranju reavanja problema (D. Kre & R. Krafild) razlikuju etiri osnovne faze ... Ukoliko rad ima vie od dva, a manje od est autora, prvi put se navode svi, a u narednim citatima ostavlja se samo ime prvog autora sa skraenicom i sar., ili skraeni com et. al. Ako se u radu citiraju dva ili vie autora s istim prezimenom, ispred njih se na znaavaju i inicijali linog imena, pa i kad su godine objavljivanja razliite. U sluaju kada se citiraju dva rada s istim prvim autorom, i iz iste godine, tada se navode svi autori. Ukoliko je rad rezultat est ili vie autora, tada se autorstvo imenuje i ispisuje grupa autora, zapisuju se i ostali elementi referentne jedinice. U citiranju vie radova jednog autora ili dvojice koautora, primenjuje se princip hronolokog reanja. Prvo se navode ime (-na) autora, a zatim hronolokim redom go dine izdanja.

Citiranje istog autora, vie puta. Isti autor moe da se citira na istom mestu vie puta iz vie izvora, iji su radovi objavljeni u istoj godini. Radi razlikovanja, uz go dinu publikovanja dodaju se sufiksi a, ,,b, ,,c itd., kako u referenci u spisku literatu re, tako i u referenci u tekstu. U citiranju dva ili vie autora, redosled je hronoloki. Citiranje dva ili vie razli itih autora, u okviru iste godine, izvodi se abecednim redom. Reference se meusobno odvajaju znakom ,, ; . Ako se radi o direktnom citiranju dela teksta stavljanjem pod znake navoda, oba vezno se naznaava stranica publikacije s koje je preuzet tekst. Citiranje vie autora. Izvodi se tako da se bira najkarakteristiniji citat, a za ostale autori se navode poimenino.
Citiranje vie autora

Sline stavove nalazimo i kod drugih autora, npr, kod.

232_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _IV I. Kundaina V. Banur

Ako se u tekstualnoj diskusiji ime autora u reenici koristi direktno, uz njega se u zagradi navodi samo godina kada je publikacija objavljena. Uenje otkrivanjem, prema istraivanjima Krea (1962), snano utie na raz voj motivacije za uenje. Ako se u tekstualnoj diskusiji ime autora u reenici ne koristi direktno, tada se ime autora i godina objavljivanja razdvajaju zapetom i stavljaju u zagradu. Posle prvog citiranja, u daljem tekstu navodi se samo ime autora. Ovaj sluaj je mnogo redi, u odno su na prethodni. Poslije otkria maina za uenje, daljnji razvoj programirane nastave, vezan je za pronalaenje linearnog (B. F. Skiner, 1954) i razgranatog programa. Pozivanjem na specifian deo nekog rada, u referenci se uz godinu izdanja navo di i stranica, poglavlje, tabela, slika i si. na koju se citat odnosi. Kada je broj autora tri i vie, spominje se samo prvo prezime, uz dodatak ,,i sar., npr. (Koci i sar., 1992).

Citiranje sekundarnih izvora. Citirani tekst ne moe biti preuzet iz druge ru ke, dok ideje mogu. Ovaj nain citiranja primenjuje se izuzetno, i to u situaciji kada nije mogue pronai originalne radove, neke retke ili stare knjige, a neki drugi autor je us peo da ih pronae i citira. Ako je citat uzet iz sekundarnih izvora, na to se ukazuje u fu snoti. U situaciji ako nema drugog naina da se doe do rada koji istraiva smatra znaajniin, onda se stavovi, a ne citati iz tog rada preuzimaju iz radova drugih ili treih aiitora, ali se to mora rei, mora se tano naznaiti od koga i iz kog njegovog rada je to preuzeto. Referenca do koje se dolo posrednim putem, citira se u skladu sa navedenim pravilima, s tim da se uz ime autora i godinu izdanja doda: citirano prema, prema navo du. NN ili citirano po, navedeno prema i dalje navodi ime autora u ijem tekstu smo na li tu referencu i godinu izlaenja publikacije u kojoj se nalazi sekundama referenca. U tekstu se navodi i primarna i sekundama referenca, dok se u literaturi navodi samo refe renca sekundarnog izvora, to jest onog koje je posluilo za citiranje prvog dela. U radu na engleskom jeziku koristi se izraz cited in. Kada se navodi neko delo prema drugom delu, u zagradu se stavlja prezime autora citiranog dela, godina objavljivanja tog dela, a nakon toga napie se prem a i prezime autora, godina objavljivanja dela koje je poslui
lo za citiranje prvog dela. Citiranje sekundarnih izvora

Petar Stojakovi je opisao rad Hauorda Gardnera. (Gardner, 1985 videti kod Stojakovi, 1994). Haag istie da akciono istraivanje predstavlja ,svakodnevnu praksu koja je dospjela do svog samoosvjeenja (Prema: E. Kooning i P. Zedler, 2001; 143). i/ili u okviru teksta: (Brent 1970, citirano prema Medawar). (Rimac, 1992. prema navodu Milasa, 2000).

Akademsko pisanje

233

Dostaje riskantno preuzimati parafraziranje neijeg rada (odnosno rezultata istra ivanja) iz drugih radova. Svaki autor u parafraziranju drugih, akcenat stavlja na ono to njemu izgleda bitno. Meutim, to uopte ne mora biti bitno i osnovno za drugog autora itaoca. Na taj nain se moe doi do pogrenih zakljuaka. Nije doputeno citirati ili parafrazirati iz drugog izvora, a ponaati se kao da je citiran odnosno parafraziran iz originala, jer se moe desiti da izvor iz kojeg se citira ni je verno preneo originalni tekst.

Citiranje dueg teksta. Citiranje teksta preko etrdeset rei, odnosno preko pet redova obavlja se tako to se takav tekst izdvaja u poseban pasus, sa uim proredom u odnosu na ostali deo teksta. Takav citat se zove blok citat, i daje u posebnom pasusu sitnijim slogom (llp t), sa ravnom levom ivicom (bez uvlaenja ili izvlaenja prvog re da), uvuenom sa leve strane onoliko koliko je uvuen prvi red normalnih paragrafa. Podrazumeva se da je na kraju pasusa potrebno navesti ime i prezime autora, godinu i stranicu, dok u popisu referenci treba da se nalaze svi, podaci o tako citiranom izvoru. Za ovakav citat nije potrebno stavljati znakove navoda. Za svaki citat dui od 350 znakova, po nekim autorima dui od 500 rei, koji su zatieni od reprodukcije bilo koje vrste (koji poseduju oznaku copyright), autor rada mora imati pismeno odobrenje vlasnika autorskih prava (autora ili izdavaa), koje se prilae uz rad. Citiranje vie stranica i delova naunog dela podlee ugovoru o novanoj nadoknadi. U pripremi akademskih radova (diplomski, specijalistiki, magistarske teze i doktorske disertacije), nije potrebno pribavljanje ovlaenja autora. Citati dui od etiri reda unose se sa uim proredom, manjom irinom sloga, manjim slovima u odnosu na ostali tekst. U nekim sluajevima, pasus citata je podjednako uvuen s obe strane, po deset slovnih mesta, ispisan bez proreda i bez znakova navoda.
Citiranje dueg teksta

Jedan od odgovora na taj problem ponudio je Mladen Vilotijevi ,JEvaluacija u didaktici oznaava delatnost kojom se prati, meri i procenjuje realizacija progra mom predvienih ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja i razvoj linosti uenika (Vilotijevi, 1999: 564).

Umetnuto citiranje. Ovaj nain citiranja koristi se u zapoetoj vlastitoj reeni ci. Zapoeti deo reenice zavrava se dvema takama nakon ega se pod navodnim zna kovima navodi citat, posle koga se u zagradi navodi prezime autora, godina i stranica i na kraju zavrava zapoeta reenica. Dvotaka se upotrebljava ako je citirani deo ree nica ili vie reenica.
Umetnuto citiranje

Razraujui tu ideju, Pelagi je pisao: ,JPojedinana je srea u srei sviju; i kome danas moe biti dosta to je on sam srean u kolu toliko njih nesrenih? (Pelagi, 1953: 91), to potvruje nae opredjeljenje o tom problemu.

234

Ivi. Kundaina V. Banur

Ako je u pitanju deo reenice koji se citira, a to je u sluaju kada se tui tekst raz bija u vie delova, tada se koristi zapeta za odvajanje citata. Na novu funkciju televizije kao medijatora, ,,ubrzanja procesa sticanja zna nja (Mitrovi, 1964), potrebno je gledati sa puno optimizma. Kada se citatom zavrava zapoeta reenica, tada se nakon citata, u zagradama navodi izvor citiranja i na kraju reenica zavrava nekim od interpunkcijskih znakova (takom, upitnikom, uzvinikom i sL). Citat iz knjige na stranom jeziku prevodi se na jezik kojim je pisan tekst. Citira njem radova iz drugog govornog podruja, hrvatskog i bosanskog jezika, citati se ne prevode, ve se ostavljaju u originalu.

Ubacivanje teksta u citat. U citat se moe ubaciti neko maksimalno saeto ob janjenje. Tada se deo teksta koji autor ubacuje u tui citat kao objanjenje oznaava uglastom zagradom, a po potrebi i inicijalima autora.
,,On [Komenski] smatra da ,vPoetkom 19 veka [1924 M. istraivanja.

K.

] poinje

proces

primene

akcionog

Citiranje prekinute reenice. Ako se reenica koja se navodi prekida nekim umetkom, taj umetak se odvaja zarezom ili crtom, a oba dela prekinute reenice stavlja ju se meu navodnike.
Upotreba interpunkcijskih znakova kod citiranja

,,Naroito detinjsko doba, kome Komenski, ,,mnogo bolje vodi i upravlja primerima negoli pravilima. ,,kola koja je usmerena prvenstveno na rad sa srednje sposobnom decom s pravom istie Rot moe izazvati tekoe u razvoju slabije sposobne dece. (Rot, 1981: 161)

Citiranje teksta napisanog na stranom jeziku. Citat iz dela na stranom jezi ku moe se navesti u originalu, ako je delo ili lanak namenjen svetskoj naunoj zajed nici. U tom sluaju, citat sa svetskog jezika se ne prevodi, ali se zato prevod citata pie u podnonoj napomeni, sem ukoliko je sigurno da potencijalni itaoci razumeju jezik originala.
Meutim, citati uzeti iz dela na stranom jeziku, u radovima namenjenim irem krugu italaca, koji su uzeti iz dela pisanog na jeziku koji nije rasprostranjen, uglavnom se prevode. Tada se u podnonoj napomeni moe navesti originalni tekst, ukoliko nema nekog posebnog razloga da se ne zadri u originalu. Ako nije dui od jedne reenice, moe i u nastavku citata u obloj zagradi. Kad se citira i parafrazira iz radova na stranom jezicima, svi podaci u fusnotama navode se u originalu. To se ne odnosi na radove prevedene na jezik autora.

Akademsko pisanje

235

Citiranje elektronskih izvora. Citirati se mogu izvori dati u elektronskom obimu, posebno sadraji s Interneta. Nleutim, citiranje oteava neujednaenost samih intemetskih sadraja. Tada se u citiranju navodi URL (engl. uniform resource locator) i datum pristupa, koji se istiu kurzivom.
Citiranje elektronskih izvora

55. Busquin P. Towards the European knowledge based society: linking knowled ge and society in the European research area. Brussels: European Concil of Applied Sciences and Engineering (Eurocase); 2001. Available from: http:// :
January 17, 2003.

Primer: Marui M. i sar. (2004): Uvod u znanstveni rad u medicini. Zagreb: Medicinska naklada, str. 153.

Izostavljanje rei, delova reenice i pasusa u citatu. Jedna ili vie izostavlje nih rei (neinteresantne, beznaajne i suvine) u citatu oznaavaju se trima uzastopnim takama u uglastim ili oblim zagradama [...]. Izostavljanje moe biti na raznim mesti ma, na poetku citata, na kraju citata, a i u citatu. Ako se izostavljaju cele reenice, zamenjuju se trima crticama [], a za izostavljeni pasus pie se ceo red taaka.
Izostavljanje rei na poetku citata

,,... jer on ne moe da postane ovek ako ne bude uio. (Komenski, 1950: 47).
Izostavljanje rei u sredini citata

,,Onaj koga poalju da putuje po svetu u ono doba i sa onim mislima koje prilie zrelom oveku... taj moe ui u drutvo i stei poznanstvo uglednih ljudi gde god bude doao (Lok, 195. 180).
Izostavljanje rei na kraju citata

,,Coveku je usaena i elja za znanjem, i ne samo trpeljivost prema radu ... (Komenski, 1954: 38).

Oznaavanje greke u citatu. Greke u citatima se ne ispravljaju. Iza greke se u zagradi stavlja sic. Ovakve greke se pojavljuju kada se misli nekih autora citiraju iz vremena vaenja drugaijih pravopisnih pravila od onih koja vae u vreme kada se rad pie.
Oznaavanje greke u citatu

,J*riroda hoe da deca budu dca [sic] pre nego budu ljudi (Ruso, 1925: 114). Ako greka u citatu tekst ini nerazumljivim, ispravka se ubacuje u uglastu zagradu.

236
Ispravljanje greke u citatu

M. Kundaina V. Banur

,J*riroda hoe da deca budu dca [deca] pre nego budu ljudi (Ruso 1925: 114). U citat se moe ubaciti krae, saeto objanjenje koje se stavlja u uglastu zagradu.

Naknadno isticanje rei u citatu. Izvodi se tako to se kur2 iivom ili boldom u citatu naznaava, odnosno istie neka re ili delovi teksta bold, podvlaenjem ili italik slovima, zatim se u zagradi navode inicijali autora kome pripada isticanje, ili se u pod nonoj napomeni navode sintagme podvukao autor ili kurzi^^ je na, moj kurziv, MC.
Naknadno isticanje rei u citatu

Nasuprot takvoj realnosti, u zvaninom programu za predmet Priroda i dru tvo, postoje zadaci koji proklamuju participaciju sticanje radnih navika i svesti o pravima, dunostima, obavezama, odgovornostima ueem u ivotu i radu u koli, porodici i drutvenoj sredini (podvukla S. M.); osposobljavanje uenika za ivot i rad u kolektivu izgraivanjem i razvijanjem drugarstva, prijateljstva, sarad nje i solidarnosti . (S. Marinkovi:, 1999: 354). U zagradu se stavlja da je re... podvukao onaj ko citira, a ne autor onoga to se citira. Tekst, napisan u originalu masnim slovima ili kurzivom, u citatu se prenosi istim slovima. Kad u citatu treba staviti zagradu u ono to je ve u originalu u zagradi, onda se vlastito objanjenje stavlja u drugaiji tip zagrade, to znai, ako je zagrada u onome to se citira obina umetak se stavlja u uglastu zagradu, i obratno. ,,Skor kod stavki numerisanih parnim brojevima trebalo bi da dobro korelira sa skorom neparnih (a slino je i sa svakom drugom dihotomijom i pdela na dva lana - M. K. 1 (Katel, 1987: 218).

Menjanje poetnih slova u citatu. Ako se za potrebe citiranja menja veliko poetno slovo u malo ili obmuto, to se oznaava uglastom zagradom.
Neki obiteljskopravni teoretiari smatraju da posvajanjem nastaje neraskidiv odnos izmeu posvojitelja i posvojenika. Meu njima je i profesorica Jakovac Lazi, prema kojoj, ,,[p]retpostavka neraskidivosti ukazuje na vrstou i trajnost odnosa srodstva koje nastaje posvajanjem. ()

Citiranje u okviru citata. Ako citirani tekst sadri navodnike, onda se oni u citatu menjaju u polunavodnike. Citat koji se ume unutar teksta oznaava se dvostru kim navodnicima (,, ), dok se meu polunavodnike (...) stavlja ono to je u origina lu meu navodnicima. Time jasno ostaj* ta je ije.

Akademsko pisanje Citiranje u okviru citata

'231

1 ona Terencijeva izreka: ,Idi napred, a ja u za tobom spada ovamo (Ko menski 1954: 178).

Uklapanje tuili rei u sopstveni iskaz. Tue rei se obeleavaju navodnici ma i kad se uklapaju u sopstvene iskaze. Smatrajui ,,da je najvie naelo nastave pri znanje opaaja kao apsolutne osnove svakom saznanju, Pestaloci se zalagao za odbaci vanje svakog drugog naina pouavanja (Pestaloci 1946: 142). Navoenje poznatih misli bez navodnika. Poznate rei ili rnisli se ne stavljaju meu znake navoda. O tome da li je neto dobro poznato odluuje sam autor.
Citiranje u okviru citata

,,Komenski je rekao, oveka valja vaspitavati ako hoe da postane ovek (1954: 47).

Uzastopno citiranje. Ako se jedno delo citira vie puta zaredom (odmah jedan citat iza drugog, ali sa razliitih stranica), onda je dovoljno samo prvi put navesti sve bi bliografske podatke, a kasnije stavljati; Isto, str... (navesti samo stranu sa koje je uzet citat). Neki autori stavljaju latinsku oznaku Ibid, to je skraenica od Ibidem (na istom mestu). Moe se upotrebiti i skraenica loc. sit. loco citato (navedeno mesto).
Ako se neko delo citira vie puta u radu, ali na razliitim metima, sa prekidima (u meuvremenu se citira neko drugo delo), onda se pri prvom citiranju moraju navesti svi bibliografski podaci (i strana sa koje je uzet citat), kasnije je dovoljno navesti samo ime autora i nekoliko prvih rei iz naslova, a posle toga se stavlja ,,op. cit" (opere cita to), pa strana na kojoj se nalazi taj citat. Re koja se koristi u citiranju teksta naziva se Ibidem (lat. ibidem na istom me stu). Nalazi se u podnonoj napomeni, da bi se oznailo da se citirani tekst nalazi na is toj stranici prethodno citiranog dela. Pie se skraeno: Ibid. 1 . Nikola Potkonjak, Teorijsko-metodoloki problemi metodologije, Prosveta, Be ograd, 1978, str. 83. 2. Ibid. str. 89.1. Nikola Potkonjak, Teorijsko ... str. 147.

IVaknadno citiranje. Oznaava ponavljanje istog referentnog izvora na distan ci. Ako se isti izvor ne citira uzastopno, nego posle nekog drugog izvora, u fusnoti se is pisuje samo ime i prezime autora. ,,Op cit se moe koristiti uvek sa prezimenom autora i stranom dela. ,,Op. cit. se pie kada se drugo delo navodi u meuvremenu. Opus citatum (navedeno delo) koristi se za naknadno citiranje, ali kada je od prethodnog citiranja prolo vie stranica. Kada na istoj stranici neposredno iza odreene fusnote sledi fusno ta koja bi se od prethodne razlikovala samo po podatku koji se tie stranice rada koji je citiran ili parafraziran, stavlja se op cit.

238

M. Kundaina V. Banur

1 . Nikola Potkonjak, Teorijsko-metodoloki problemi metodologije, Prosveta, Be ograd, 1978, str. 83. 2. Ljubomir Koci, Pedagoki eksperiment karakteristike i mogunosti, Prosve ta, Beograd, 1981, str. 93. 3. Isto, str. 133. 4. Nikola Potkonjak, isto, str. 167. Brojevi kojima se oznaavaju citati mogu se navesti jedan iza drugog, na kraju poglavlja (opet uz navoenje svih bibliografskih podataka i stranice sa koje je uzet ci tat), odnosno na kraju knjige. Za itaoca j e najlake kada se za svaki citat navedu svi podaci odmah, na istoj strani, u ,,jhsnoti. U svim drugim sluajevima, on mora stalno okretati stranice (kraj poglavlja, kraj dela, spisak literature) i traiti iji je citat, sa kog mesta i iz kog rada je uzet. Mnogi, ipak, koriste druge naine za oznaavanje citata, jer su lake izvodljivi. Ako se neko delo eli navesti vie puta, postupie se sa oznakom u daljem tekstu. N. Potkonjak, kolovanje Srba, Uice, 2004, str. (U daljem tekstu kolovanje Srba). Ako se u radu ve naveo neki autor, pa se kasnije opet poziva na njega, ne mora se ponavljati ceo naslov (Potkonjak, navedeno delo, str. 35). Ako se radi o delu pisanom na stranom jeziku, koristi se izraz op. cit. p. 36. to znai opus citatium, pagina 36 navedeno delo str. 36. Ako se navodi vie dela od istog autora, ne moe se koristiti ovaj nain, jer se ne zna na koje delo se skraenica odnosi. Ako se u belekama uz tekst u vie navrata pozivamo na isti rad, nije potrebno da ponovimo sve navode. Dovoljna je kratka opaska koja nee izazvati nesporazum, npr. u tom obliku to emo navesti ime pisca i uz ime dodati l.c., od loco citato (citirano me sto), i to zajedno sa oznakom stranice koja sledi.

Upotreba interpunkcijskih znakova u citatima. Kod reenice koja je zavre na zavrni deo navodnika stavlja se iza interpunkcijskih znakova.
Upotreba interpunkcijskih znakova kod citiranja

,,Van teorije, koncepcije, ideologije i drutva, svako vaspitanje postaje besmi sleno, pa i nemogue, a svako istraivanje koje ne dovodi u vezu sa celinom pred stavlja samo masu pojedinanih rezultata i tvrdnji sa kojima se ne moe uiniti gotovo nita. (Potkonjak, 1978: 2008). ,,Ako postoje metode za olakavanje uenja i pamenja, zato se ne ue u kolama? (Furlan, 1984: 94). Kad je deo reenice (svejedno koji) meu navodnicima, zavrni deo navodnika stavlja se ispred interpunkcijskih znakova (take, upitnika, zapete).

A-kademsko pisanje Upotreba interpunkcijskih znakova kod citiranja

239

Engleski psiholog Ajzenk (H. J. Eysenck, 1953), definie linost: ,JLinost je manje-vie vrsta i trajna organizacija karaktera, temperamenta, intelekta i fizike konstitucije pojedinca, koja odreuje njegovo specijalno prilagoavanje sredine. ,,Zato ljudi uenjem usvajaju i sadraje koje ne odobravaju, koji su im tui? (Furlan, 1984: 151). Dakle, ,,inventivno ili kreativno uenje sporo je, ali se isplati. (Furlan, 1984: 108). Pre ili posle citata u tekstu ne preporuuje se parafraziranje njegovog sadraja. Ako u tekstu svoga rada citiramo pod znacima navoda, autor, godite i stranica se piu u zagradi posle znaka navoda bez spelovanja, a zatim sledi taka informacija u zagradi je sastavni deo reenice. ,,ova studija se bavi istraivanjem... (Graesser and obr, 2003, str. 534).

Oznaavanje citata. Citati se mogu oznaavati na vie naina: brojevima, i to arapskim ciframa, rimskim brojevima (ili drugim znacima: -h , * i si.), koji se podiu i stavljaju s desne strane rei na koju se odnose, ili reenice na mestu gde se zavri na vod, i to iza interpunkcijskog znaka, a ne odmah nakon pominjanja autorovog imena.
Citirati se moe: u samom tekstu uz znake navoda, u samom tekstu u uglastoj za gradi, u posebnom odeljku bez znakova navoda, u pozivnim belekama (podnonoj na pomeni, napomeni, referenci, podnoku).
Uvod u citat

Uvod u citat moe da pone; Prema autoru......... Na slian nain B. orevi definie darovite kao.......U nastavnom programu stoji: ..................... Podaci o izvoru citata mogu da se navode: (1) u tekstu, na kraju citata; (2) u fu snoti (podnonoj napomeni) i (3) odeljku Reference.

Citiranje teksta sa vie stranica. Ako to to je citirano, odnosno parafrazira no, zapoinje na jednoj, a zavrava se na narednoj stranici, navode se obe te stranice, s crtom izmeu njih (npr. 126 127). Ukoliko se citira, odnosno parafrazira tekst koji zahteva vie od dve uzastopne stra nice, navode se sarho prva i poslednja od tih stranica, s crtom izmeu njih (npr. 46 52). Citiranje dueg odlomka. Pri citiranju dueg odlomka ili poglavlja iz knjige koristi se skraenica sq koja znai ,,i dalje, odnosno ,,ono to treba slediti (latinski sequentur).
Lj. Tadi, Filozofija prava, Beograd, 1985. str. 24 sq Ovo znai da se navedeni autorov stav nalazi na toj stranici u tekstu koji sledi.

240

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _] V 1 . Kundaina V. Banur

Moe se napisati v. inf. = vide infra = videti dole (ispod) ili v.sp = vide sopra = videti gore (iznad). Podaci o izvoru citata. Podaci o izvoru citata koji se navode u tekstu obuhva taju prezime autora, godinu izdanja dela i stranicu sa koje je uzet citat. Citiranje u tekstu (prezime, ime ili inicijali imena, godina, stranica).
Citat sa podacima o njegovom izvoru

,J*o pitanju razvitka linosti, autori se razlikuju prema toine koju ulogu pridaju nasleu, a koju sredini (Rot, N. 1963: 9).

Samocitiranje. Samocitati mogu biti autorovi i samocitati asopisa. Autorovi citati su citati, odnosno pozivanje na vlastite objavljene radove. Samocitati asopisa su citati lanaka objavljenih u odreenim asopisima.

5.3. PARAFRAZIRANJE
Slobodno interpretiranje, tj. prepriavanje misli, ideja, definicija bez direktnog preuzimanja kompletne jezike strukture u saetom obliku drugog autora (istraivaa), napisanih i objavljenih u nekom njegovom radu, naziva se parafraziranje, od parafraza (gr. parapUrasis) ili slobodno citiranje. Svaki podatak preuzet iz izvora najrazliitijih vrsta (sve ono to nisu misli, ideje i zakljuci) moraju biti dokumentovani bibliograf skim podacima u samom tekstu rada. Parafraze ideja i dokumenata moraju biti tane. Uglavnom slede iza dvotake. Izvor na koji se pozivamo bez citiranja, pod znacima na voda kada prenosimo samo ideju, navodi se u zagradi bez fonetskog spelovanja i obele avanja stranice (Deci, 2004). Meutim, u sluaju kada je iz konteksta jasno iji se tekst parafrazira, iza parafraziranog teksta ne navodi se referenca. Parafraziranje se koristi preteno onda kada se ne moe kratko citirati drugi autor, kada bi se morali navoditi dugi i mnogi citati, odnosno kada se slae sa nekom id^om drugog autora izloenom u elom radu, nekom poglavlju koje nije mogue citi rati i si. U parafraziranju se mora jasno razgraniiti ta je misao drugog, a ta onoga ko ji vri parafraziranje. Pai'afrazom moe da se pojednostavi vei deo teksta i time svede na glavnu ideju ili bitnu injenicu. Parafraziranje delova teksta moe se koristiti u sluajevima: (1) kada se istrai va slae sa drugim (s onim ko se parafrazira) i (2 ) kada se razlikuje u odnosu na njega, odnosno kada se stavovi drugog navode samo kao ilustracija za neto i si. Parafrazirani tekst se ne stavlja izmeu znakova navoda. Da bi se ukazalo da se radi o nalazu tueg istraivanja, dovoljno je navesti prezime autora i godinu izdanja, na znaene u zagradi, izvora iz koga je materijal preuzet. Ovde se uz referencu ne pridru uje broj stranice, kao kod citiranja. Rezime se koristi kao poseban oblik parafraziranja. U funkciji je predoavanja glavne ideje. Sagledava temu kojom se bavio neki autor. U njemu se vei delovi teksta skrauju i svode na osnovnu ideju. Rezime sledi iza dvotake.

Akademsko pisanje Poziv na autora i godinu izdanja dela

241

Koci (1981) istie sledee karakteristike pedagokog eksperimenta: namer no izazivanje pojave, utvrivanje kauzalnih veza meu pojavama, plansko utvri vanje efikasnosti pojedinih vaspitnih mera odnosno utriak vaspitno-obrazovnog rada, kontrola uslova, mogunost ponavljanja eksperimenta vie puta, uporeiva nje, merenje i ujednaavanje grupa. Nijedna od ovih karakteristika ne smatra se sutinskom odlikom. Najhitnija karakteristika eksperimenta je u tome to istrai va menja (varira usiove), pod kojim se pojava javlja. Osnovne karakteristike pedagokog eksperimenta jesu: namerno izazivanje pojave, utvrivanje kauzalnih veza meu pojavama, plansko utvrivanje efika snosti pojedinih vaspitnih mera odnosno uinak vaspitno-obrazovnog rada, kon trola uslova, mogunost ponavljanja eksperimenta vie puta, uporeivanje, mere nje i ujednaavanje grupa. Nijedna od ovih karakteristika ne smatra se sutin skom odlikom. Najhitnija karakteristika eksperimenta je u tome to istraiva menja (varira usiove), pod kojim se pojava javlja. (Koci, 1981) Osnovne karakteristike pedagokog eksperimenta jesu: namerno izazivanje pojave, utvrivanje kauzalnih veza meu pojavama, plansko utvrivanje efika snosti pojedinih vaspitnih mera odnosno uinak vaspitno-obrazovnog rada, kon trola uslova, mogunost ponavljanja eksperimenta vie puta, uporeivanje, mere nje i ujednaavanje grupa. Nijedna od ovih karakteristika ne smatra se sutin skom odlikom. Najhitnija karakteristika eksperimenta je u tome to istraiva menja (varira usiove) pod kojim se pojava javlja. (Koci, 1981: 256) Autor mora da kae koga parafrazira (ime i prezime), a moe da navede i delo koje parafrazira, i da, po mogunosti, to tanije parafrazira, prepria (izloi) misao onog koga parafrazira. Analizirajui ulogu pedagokog eksperimenta u istraivanju obrazovanja i vaspitanja, Ljubomir Koci (1981), u delu Pedagoki eksperiment, istie sledee njegove karakteristike: namerno izazivanje pojave, utvrivanje kauzalnih veza meu pojavama, plansko utvrivanje efikasnosti pojedinih vaspitnih mera odno sno uinak vaspitno-obrazovnog rada, kontrola uslova, mogunost ponavljanja eksperimenta vie puta, uporeivanje, merenje i ujednaavanje grupa. Nijedna od ovih karakteristika ne smatra se sutinskom odlikom. Najhitnija karakteristika eksperimenta je u tome to istraiva menja (varira usiove), pod kojim se pojava javlja. Navoenje podataka o autoru i delu iz koga je preuzet citat zavisi od upotrebljenog stila citiranja. Moe se obaviti na tri naina: ( 1) unutar samog teksta; (2 ) u napome ni ispod teksta i (3) upuivanjem na L.iteraturu, na kraju poglavlja ili celog rada. Sva tri naina imaju svoje prednosti i nedostatke.

6. ORGANIZACIJA RUKOPISA ZA TAMPU

Pripremanje rukopisa za objavljivanje u vidu monografskih ili periodinih publi kacija podrazumeva vizuelnu i tehniku organizaciju teksta, tj. njegovo konano obliko vanje. Pored tanosti odtainpanog teksta, ono podrazumeva korektan tehniki izgled, u pogledu tipografskih karakteristika i niza drugih detalja grafike obrade. Pripremanje rukopisa obuhvata formatiranje i paginaciju stranica, unoenje prateih oznaka publika cije, ureenje posebnih delova publikacije (naslovne stranice, impresuma, stranice sa sadrajem i spiska referenci), pregledanje teksta (lektorisanje i korekturu) i dostavljanje rukopisa. Svi ti elementi strukture rukopisa preciziraju se konvencijama koje variraju od jedne naune oblasti do druge.

6.1. OBLIKOVANJE OSNOVNOG TEKSTA

Pripremanje rukopisa svakog strunog ili naunog rada za tampu zahteva pozna vanje i uvaavanje sasvim odreenih i preciznih zahteva, potovanje ustaljene kulture ureenja teksta. Potrebno je da autori naunih dela poznaju vaee norme konanog oblikovanja teksta. Ako se radovi piu namenski za konkretni asopis ili zbornik, po trebno je pridravati se svih zahteva iz uputstva za autore koje se objavljuje u svakom broju periodine publikacije. Taj proces se naziva editiranje (eng. editor urednik). Obavlja se na raunaru, pod nazivom: prelom tehsta ili slog. Slog predstavlja osnovni nain oblikovanja teksta naunog dela. Osnovne karakteristike sloga su: oblik slova, ve liina slova, duina redova, prostor meu redovima i tekstualna kompozicija stranice. Neki urednici asopisa ne zahtevaju formiranje rukopisa lanaka po svim zahtevima zbog lakeg preloma teksta od strane izdavaa.

Izbor pisma. Za radove na srpskom jeziku, kao osnovno pismo koristi se irili ca ili latinica, po izboru autora. Urednitva naunih asopisa propisuju pisma na kojima se radovi dostavljaju. Reference radova koji se objavljuju na stranim jezicima piu se u tekstu u originalnom pismu. Za radove na srpskom jeziku koristi se Serbian (cyrillic) i Serbian (latin) u Times N ev v ^ Roman. Raunari omoguuju transkribovanje irilice u la tinicu i obmuto, pa zahtevi urednitva asopisa mogu biti ispunjeni. Veliina slova. Slova u tampanom tekstu su tipiziranog oblika i veliine. Veliina slova se izraava tipografskim takama (jedna tipografska taka = 0,376 mm). Obeleava se sa pt. Ne radi se o stvarnoj, ve tipografskoj veliini. Pri korienju vie fontova njihove veliine ne moraju biti iste, izraeno u tipografskim takama, ve usklaene. Tekst treba da ima samo dve visine slova (dve gradacije), standardnu za tekst (11 ili 12 taaka) i niu za podnone napomene, spisak literature, saetak i rezime (9 ili IO taaka).

244

M. Kundaina V. Banur
Upotreba slova u pojedinim delovima teksta

petit (8 pt) podnone napomene borgis (9 pt) tekst knjige garmond (IO pt) tekst napomena brevier (11 pt) izdvojeni citati (12 pt) osnovni tekst knjige, spisak literature

cicero

s r e d n j a k (14 pt) podnaslovi i nadnaslovi t c r c i j a . (16 pt) naslovi

dupli CiCOrO

(2 0 pt) naslovi

Oblik slova. Nauni rad se pie u tekst procesoru Microsoft Word-u. Kao osnovni font (lik) u pisanju koristi se Times New Roman sa ,,junikodnim rasporedom znakova. Fontovi mogu biti: (1) proporcionalni (razmak izmeu slova jednak); (2) nepro porcionalni (svako slovo zauzima isti prostor, bez obzira na svoju sopstvenu irinu); (3) serifni (sa poprenom crticom); (4) sanserifni (bez poprenih crtica). Budui da postoji mnogo razliitih fontova po obliku slova, najpogodniji fontovi za osnovni tekst naunih radova su Times New Roman, Garmond ili Sentury Schoolbook. U jednom naunom radu opravdano je koristiti dva do tri fonta, s tim da budu dobro usklaeni i dovoljno kontrastni.
Fontovi po obliku slova

Akademsko pisanje A k a d e m s k o p is a n je

Times New Roman Arial Arial Black Arial Narrow Arial Unicode MS Batang Book Antiqua Century Century Gothic Comic Sans MS Courier New Courier New B2 Dark Courier Estrangelo Edessa Franklin Gothic Med Garmond

Akademsko pisanje Akademsko pisanje A k a d e m s k o p is a n je A kadem sko pisanje Akademsko pisanje Akademsko pisanje A k a d e m s k o p is a n je A k a d e m s k o p is a n je Akademsko p i s a n j e Aka.ca.emsko p i s a n j e Akaclemskio p i s a n j e A k a d e m s k o p is a n je A k a d e m s k o p is a n je Akademsko pisanje

Akademsko pisanje

245

A k a d e m s k o p is a n je Akademsko pisanje A k a d e m ^ op is a n i

Akademsko pisanle
A k a d e m s k o p is a n je Akadem sko p i s a n j e A k a d e m s k o p is a n je A k a d e m s k o p is a n je Akademsko pisanje A k a d e m s k o p is a n je
S^J<suCems(k> p isa n je

Gautami Georgia Haettenschweil er Impact Latha Lucida Console Lucida Sans Cucuda Sans Unicod Mangal Mikrosoft Sans Seril Monotype Corsiva IV IS Micho MV Boli Palatino Linotype PMingLiU Raavi Shruti SimSun Sylfaen Symbol Tahoma Trebuchet MS Tunga Verdana

Akadem sko pisanje A k a d e m s k o p is a n je Akademsko pisanje Akademsko p isan je A k a d e m s k o p is a n je A k a d e m s k o p is a n je Akademsko pisanje Akademsko pisanje A K O c 5 e |L ic T K OT tioocvcpe A k a d e m s k o p is a n je A k a d e m s k o p is a n je A k a d e m s k o p is a n je Akademsko pisanje

Veliina slova osnovnog teksta zavrnih radova studenata je 12 tamparskih taa ka (12 pt), sa proredom jedan (single). Pri korienju vie fontova njihove veliine ne moraju biti iste izraeno u tipografskim takama, ve usklaene.
Vrste slova po veliini

Naziv Non plus ultra Mikroskopik Brilijant Dijamant Perl Nonparel Insercio

pt

mm

2 2,5 3 4 5 6 6,5

0,375 0,959 1,127 1,504 1,880 2,256 2,444

246

M. Kundaina V. Banur

Kolonel Petit Borgis Garmond Brevier Cicero Srednjak Tercija Paranjon Tekst Dupli cicero Dupli srednjak 2,5 cicera Dupla tercija Kanon 3,5 cicera Misal Grubi misal Sabon

7 8 9 IO 11 12 14 16 18 20 24 28 30 32 36 42 48 60 72

2,632 3,009 3,385 3,761 4,134 4,513 5,265 6,017 6,766 7,521 9,024 10,524 11,280 12,028 13,536 15,792 18,048 22,560 27,072

Formiraoje stranica. Jedinica za merenje obima tampanog teksta naziva se autorski tabak. Sadri esnaest stranica teksta, formata A4 (210 x 297 mm), odnosno trideset hiljada slovnih mesta (karaktera). Nauni radovi, pripremljeni za publikovanje, uglavnom se ograniavaju na jedan autorski tabak. IVIeutim, dozvoljava se da pregledni radovi mogu biti duine do pedeset hiljada znakova. Urednici asopisa zadravaju pra vo da objave i radove koji prelaze navedeni obim, u sluajevima kada jasno i saeto iz raavanje naunog sadraja zahteva veu duinu, odnosno prostor. Informacija o broju slovnih znakova u jednom tekstu se dobija izborom komande: Tools > Word Count... opcija Characters (with spaces). Stranice akademskog rada formiraju se tako da sadre 38 redova sa oko 70 zna kova u redu (oko 2500 karaktera), sa marginama 2,5 cm sa gornje (header) i donje (footer) strane i 3 cm sa leve i desne strane. Ako se tekst ispisuje samo s jedne stranice, on da se leva margina proiruje za 5 mm zbog korienja. Ako se tekst ispisuje s obe strane, onda se dodaje po 5 mm naizmenino sa leve na neparnoj, a sa desne margine na par nim stranicama. U svakoj kombinaciji spoljna i donja margina su vee od unutranje i gornje. Margine slue da na njima urednik, lektor, recenzent i tehniki urednik napiu svoje primedbe. Svi deloyi referentnog rada, sve vrste spiskova, dui citati tampaju se jednostrukim proredom (single). Kod odeljka L,iteratura umee se jedan prazan red iz meu susednih odrednica. U zaglavlju svake stranice tampanog teksta koriste se tekui ili ivi naslovi poglavlja i potpoglavlja, radi breg pronalaenja odreenih podnaslova..Na belini, pri

Akademsko pisanje

_________________________________________________________________________________________ 247

vrhu svake leve (parne) stranice, sa izuzetkom prve, ispisuje se broj i naslov tekueg poglavlja. Zavrni radovi studenata (diplomski radovi, master teze i doktorske disertacije) i radne verzije naunih radova, radi pregleda recenzenata, mentora, lanova komisije, pi u se na jednoj stranici lista, na formatu A4, sa proredom 1,5 ili 2 i sa veim margina ma, radi ispravki i dopuna, a umnoavaju se jednostrano. Editiranje teksta na raunaru obavlja se primenom specifinih operacija, kojima se obezbeuje: lak izbor sic va po tipu, veliini i ravnanju; markiranje delova teksta (re i, reenica i pasusa) u okviru istog dokumenta i njihovo menjanje i brisanje, kopiranje i pomeranje; memorisanje teksta, celog ili u delovima, ili prebacivanje u drugi dokument, spajanje dva ili vie dokumenata u jedan; brzo pretraivanje i menjanje pojedinih rei, pasusa i ostalih delova teksta. Verzije rukopisa rada se po potrebi mogu tampati. Rau nat omoguuje brzo formatiranje, poravnavanje margina, centriranje teksta i pisanje fu snota. Na taj nain se ostvaruju estetski zahtevi u izradi rada, posebno preglednost, kao i ostali zahtevi urednitva asopisa. Raunar je ekonomian u pogledu brzine koju posti e, niskih trokova upotrebe i male koliine potronog materijala. Tekst se slae bez proreda izborom komandi: Format > Paragraph > Line Spacing > Single.

Paginacija rukopisa. Numeriko obeleavanje stranica publikacije se izvodi arapskim brojevima. Brojevi se uglavnom piu u sredini ili na uglovima iznad teksta, a mogu i ispod teksta. Kod jednostranog ispisa broj se stavlja na ivici s desne strane, a kod dvostranog ispisa na neparnoj s desne, a na pamoj s leve strane. Stranice publikaci je koje sadre priloge mogi . se obeleavati rimskim brojevima. Naslovna stranica, stra nica sa impresumom, stranica sa predgovorom, stranice bez teksta se ne paginiraju, ali ulaze u ukupni zbir stranica publikacije. Meutim, drugi nain numerisanja stranica predvia numerisanje preliminarnog dela rada malim rimskim brojevima. Stranice na kojima poinje novo poglavlje, kao i stranice asopisa na kojima poinju radovi ne numeriu se. Postupak paginacije u Word-u je sledei: Insert Page numbers Top of pa ge (Header), ukinuti opciju Show number on first page.

6.2. MEUNARODNE STANDARDNE OZNAKE PUBLIKACIJA

Meunarodni standardni brojevi publikacija

ISBN: Meunarodni standardni broj za monografske publikacije ISSN: Meunarodni standardni broj za serijske publikacije ISMN: Meunarodni standardni broj za tampane muzikalije E)OI: Meunarodni identifikator za digitalne dokumente ISAN: Meunarodni standardni broj za audiovizuelnu grau ISCR: Meunarodni standardni kod za zvune zapise BIBLID: Bibliografski identifikacioni broj Narodna biblioteka Srbije je nacionalna ISBN, ISSN, ISMN i DOI agencija za Srbiju.

248_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ ___ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _M. Kundaina V. Banur

6.2.1. ISBN oznake

ISBN (eng. International Standard Book Number Meunarodni standardni broj knjige) je meunarodna oznaka, koja predstavlja matini broj svake monografske publi kacije, odgovarajueg izdavaa. Koristi izdavaima, knjiarama, bibliotekama, doku mentacionim i informacionim centrima. Ceo tira publikacije dobija isti standardni broj. Novo, ponovljeno izdarje publikacije, publikacija u drugom povezu i ista publikacija, izdata kod drugog izdavaa, dobija nov standardni broj. Publikacija u zbirci nosi zajed niku ISBN oznaku za zbirku i pojedinanu ISBN oznaku za svaku svesku. Ukoliko pu blikacija ima dva i vie izdavaa, nosi oznaku izvrnog izdavaa, a moe da nosi ISBN broj svakog izdavaa, navedenog u publikaciji. Pomou meunarodnog standardnog broja publikacije se evidentiraju i naruuju kod izdavaa. ISBN knjige se tampa na: stranici impresuma, u okviru CIP zapisa, na zadnjim koricama u doiijem desnom uglu, na poleini naslovne strane, u dnu zadnjeg zatitnog omota, na dnu hrbata knjige, na klapni, na nalepnici kutije i kaseta, disketa, CD-ROM-ova. Dodelom ISBN broja, izdava publikacije se ukljuuje u nacionalnu bazu podata ka i ulazi se u registar centralne baze Books in print kataloga i Publishers ISBN D irec tory, u izdanju Meunarodne agencije ISBN u Berlinu.
ISBN oznaka L,eksikona pedagoke metodologije

Standardni broj otisnut je u impresumu: ,JSBN 86-7372-056-7. Prvi broj (86 ) oznaava nacionalnu grupu izdavaa (Srbija). Drugi broj (7372) oznaava izdavaa Leksikona (Via kola za obrazovanje vaspitaa Vrac). Trei broj (056) je broj knjige. etvrti broj (7) je kontrolni broj.

6.2.2. ISSN oznake

ISSN (eng. International Standard Serial Number) M^eunarodni standardni broj za serijske publikacije dodeljuje se serijskim publikacijama u tampanom ili elek tronskom obliku, po kome se one vode u Bibliografiji serijskih publikacija. Nacionalne biblioteke dodeljuju ISSN brojeve i dostavljaju ih Meunarodnom centru za standardi zaciju. Uz pismeni zahtev za dodelu ovog broja prilae se ogledni primerak asopisa. Otiskuje se u vrhu prve korice asopisa i u impresumu.

6.2.3. Bar kod

ifro vani broj koji se moe laserski oitavati. Nalazi se na mnogim proizvodima i sadri razne podatke o proizvodu. Kod knjiga sadri brojeve UDK i ISBN. Bar kod se primenjuje u nekim bibliotekama, gde ima ulogu inventarnog broja knjige. Uz pomo laserskog oitavanja bar koda dodeljenog publikaciji, korisnici biblioteka se zaduuju. U tom sluaju sve publikacije imaju razliit bar kod koji se vezuje za inventarni broj knjige. Nalazi se na dnu poslednje korice knjige.

Akademsko pisanje
I S B N 978-86-80695-84-X

249

788680

695846

Bar kod za knjigu: V. Banur; M. Kundaina; IM . Brki (2008): Testovi znanja u funkciji ocenjivanja uenika, Uice, Uiteljski fakultet.

6.2.4. BIBLID
Bibliografski identifikacioni broj slui za bibliografsku identifikaciju lanaka. Sastoji se od identifikatora koji se ispisuje velikim slovima latinice BIBLUD i koda koji je razliite duine a sastavljen je od slova, brojeva i specijalnih oznaka za interpunkciju. Struktura koda se sastoji od ISSN oznake (bez identifikacionog koda ISSN), zatim od godine izdanja koja se pie arapskim ciframa u zagradi (4 cifre), oznake za volumen i broja koji se oznaava arapskom cifrom. Ukoliko je broj sveske oznaen slovima kori ste se samo prva etiri slova. Prvi stepen naznaenja se odvaja dvotakom od drugog stepena naznaenja. Kao etvrti element koda je paginacija, koju ine oznaka p. i cifre od poetne do poslednje stranice lanka.
BIBL.ID lanka u asopisu

BIBLID: 0553-4569, 51 (2005), 5-6. p 364-374 BIBLID 0553-4569 51 (2#05) 5-6 p 364-374 identifikator ISSN oznaka volumen godina izdanja broj paginacija

BIBLID za lanak: Milenko Kundaina (2005): Propusti u primeni statistike metode u pedagokom istraivanju. Pedagoka stvarnost, 51 (5 6) 364--374.

6.2.5. CIP zapis

CIP zapis (Cataloguing In Publication) Katalogizacija u publikaciji (kataloki zapis) predstavlja saetu informaciju o sadraju, predmetu i bibliografskim karakteristi kama publikacije. Radi se na osnovu poslednjeg prelomljenog otiska publikacije, po meunarodnim standardima. Izrada katalokog zapisa je zajednika obaveza izdavaa i centralnih biblioteka, na osnovu koje se dobijaju podaci o knjigama ije je izdavanje u toku i omoguava sistematsko praenje izdavake produkcije u Srbiji. CIP zapis sadri: UDK broj, odrednicu na autora, biblioteki opis publikacije (autor, naslov dela, prevo dilac, urednik, izdava, mesto i godina izdanja, tamparija, broj strana, autor predgovora

250

IM . Kundaina V. Banur

i stranice spiska literature), ISBN broj, predmetne odrednice, tira i E D broj pod kojim je publikacija zavedena, napomene. Kataloki zapis sc izrauje za publikacije pripremljene za objavljivanje u papir noj i elektronskoj formi, i to: za monografske publikacije u jednoj ili vie svezaka, ije je izdavanje zakljueno; za serijske publikacije (novi naslovi asopisa, zbornika, godi njaka); za neknjinu grau (tampane muzikalije, fonodokumenta, audiovizuelnu gra u, atlase, geografske karte, prostome planove). Katalogizaciji podleu i: broirana iz danja, reprint izdanja, katalozi izlobi, publikacije univerziteta, vladine publikacije, mikroforme, prevodi stranih monografskih publikacija. Za svako novo izdanje se izrauje nov kataloki zapis. Katalogizaciji ne podleu: efemerni materijal (telefonski imenici, kalendari, al manasi, redovi vonje, stripovi, skripte, katalozi knjiga, prodajni katalozi, umetniki ka talozi bez bibliografske vrednosti, proizvodni programi, izvetaji, depni kalendari, ro kovnici, reklamni prospekti i si.), separati iz periodinih publikacija. Katalogizacija publikacija moe se obaviti u nacionalnim bibliotekama. U Srbiji tu ulogu, prema Zakonu o bibliotekoj delatnosti ima Narodna biblioteka Srbije. Izdava je duan da za svaku novu publikaciju dostavi konanu verziju rukopisa pre tampanja na papiru, pausu, CD-romu ili elektronskom potom, uz ispunjen CIP formular. Ukoliko do e do bilo kakve promene originalne informacije neposredno pre tampanja publikacije, o tome je potrebno obavestiti CIP slubu, da bi zapis bio validan. Zapis na publikaciji prenosi se u potpunosti kao original- Mora da zadri nepr6menjen izgled, nepromenjen redosled, interpunkciju, pisanje velikih i malih slova, raz make i si. Kataloki zapis omoguuje: (1) funkcionisanje jedinstvenog biblioteko-informacionog sistema i izradu bibliotekih kataloga i bibliografija; (2 ) brzo i potpuno informi sanje biblioteka i italaca o novim publikacijama; (3) bolju komunikaciju na relaciji: iz dava biblioteka korisnik; (4) izradu promotivnih biltena, sajamskih vodia i katalo ga izdavaa; (5) ubrzanu nabavku knjiga i (6 ) kontrolu pristizanja obaveznih primeraka u nacionalnim bibliotekama.
CIP zapis

CIP KaTajiorH3au,nja y nyGjiHKaunjH HapoAHa 6M 5jiH O xeK a Cp6 H je, Beorpaji

3 7 .0 1 2 (0 7 5 .8 )

BAHT>yP, B e jfc K O M e x o f l o ji o r u j a n e / ia ro rn je / B c jb k o B a n ^ y p , HuKOJia r i 0 TK0 H>aK, B e o r p a A : C a e e a n e a a r o n iK n x itp y m x aB a J y ro c jia B H je , 1999 ( U I a 6 a u : / I p a r a n C p H w h ). 4 6 4 exp. : T a6 cjie; 2 4 um

Tnpa>K lO O O 1. ri0T K 0H > aK ,H nK O Jia

) H e / ia r o r H ja M e T O A C J io r n ja
) r i e z i a r o m K a H C T p a jK H B a it a M c t o / i h

M A = 78220556

Akademsko pisanje

251

CIP zapis se postavlja na poleinu naslovne stranice, ili u donjem delu kolofona publikacije, a nekada na donjem delu sledee stranice iza kolofona. IVIeutim, doputa se da se umesto CIP zapisa navodi sledea napomena: CIP zapis dostupan elektron
skom katalogu Narodne biblioteke Srbije u Beogradu p o d rednim brojem...

6.3. FORMIRANJE OSTALIH DELOVA PUBLIKACIJE

6.3.1. Formiranje i pisanje naslova Naslovna stranica monografskog dela. Naslovna stranica je stranica mono grafskog dela na kojoj se nalazi naslov. Ona je uvek neparna i nije numerisana. Uglav nom sadri: naziv izdavaa, ime i prezime autora, naslov monografije, podnaslov dela, ime i prezime prevodioca, prireivaa, pisca predgovora ili pogovora, mesto i godinu izdanja, u pojedinim sluajevima i amblem izdavaa, dok se ostali podaci piu u impre sumu. U monografijama meunarodnog i nacionalnog znaaja formira se naslovna stra nica najednom od svetskih jezika, obino engleskom.
Naslovna stranica monograjije

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU UITELJSKI FAKULTET U UZICU Milenko Kundaina

INIOCI EKOLOKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA UENIKA

Uice, 2005.

Naslovnoj stranici moe da prethodi prazan list, list sa posvetom, list sa motoom, list sa skraenim naslovom i list sa impresumom. Naslovna stranica se ispisuje najvie sa dva lika i dve veliine slova. Za naslove svih nivoa primenjuje se drugaiji stil u od nosu na stil teksta.

252

M. Kundaina V. Banur

Naslovna stranica akademskih radova. Naslovna stranica akademskih radova sadri: naziv univerziteta i njegovo sedite, naziv fakulteta, ime i prezime studenta, na ziv teme koji se ispisuje Times New Roman-om, veliine 12 14, vrsta rada, zvanje, ime i prezime mentora, mesto, mesec i godina zavretka rada. Za pisanje naslova uglavnom se koriste serifni fontovi.
Naslovna stranica zavrnog rada

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU UITELJSKI FAKULTET U UICU Biljana Planko

MEUSOBNA POVEZANOST EKOLOKOG I FIZIKOG VASPITANJA

(diplomski rad ) Mentor: Prof, dr Milenko Kundaina Uice, maj 2005.

Ako se u naunim delima i zavrnim radovima mora koristiti dui naslov, onda je potrebno glavnu misao istai velikim slovima, a ispod toga ostatak naslova ispisati sit nim fontom. Meutim, prikladniji su oni naslovi koji se ispisuju u jednom redu.
Pisanje dugih naslova

PEDAGOKA NAUKA U SRBIJI od 1945 do 1992. godine

Naslovna stranica asopisa. Sve sveske (brojevi) jednog asopisa su jednoo brazno grafiki-likovno ureene, sa posebnom naslovnom stranicom koja, pored naziva asopisa na srpskom i jednom svetskom jeziku (uglavnom engleskom), nosi brojane i hronoloke oznake: broj godita (serije) (latinskim brojem) i broj sveske (arapskim bro jem), mesto izdanja, naziv izdavaa organizacije koja je odgovorna za izdavanje aso pisa, bibliografsku manetu, ISSN broj, UDK oznaku. U svakom broju asopisa na istom mestu moraju biti navedeni i sledei podaci: ime urednika, sastav i adresa urednitva, CIP zapis, naziv tamparije, sadraj sveske, odluku nacionalnog ministarstva za nauku o kategoriji asopisa i vremensku frekvenciju izlaenja. Svako kompletirano godite asopisa ima vlastiti index (autorski, predmetni), koji se objavlju je u poslednjoj svesci. Naslovna stranica lanka. Naslovna stranica lanka se formira i dostavlja uredniku asopisa. Sadri naslov lanka, ime svakog autora uz navoenje najvieg aka demskog stepena obrazovanja, naziv ustanove u kojoj je autor zaposlen, imena onih koji

Akademsko pisanje

253

se odriu uea u radu, ako takvih ima, kontakte u vezi sa rukopisom, skraeni odnosno svi podaci iz teksta koji mogu Za sve autore jednog rada dostavljaju se

ime i e-mail adresa autora koji je odgovoran za naslov do 40 slova (na dnu naslovne stranice), odati identitet autora a njegov su sastavni deo. svi podaci.

Svaki lanak koji se objavljuje u asopisima prate podaci na njegovoj prvoj stra nici: naziv asopisa, izdava, godite, broj sveske, godina, UDK broj (broj koji oznaa va pripadnost naunom podruju, polju i grani osnovnoj grupi, grupi i podgrupi), ISSN broj, bibliografski identifikator (BIBLID), naslov lanka, ime(na) autora, naziv i adresa ustanove u kojoj autor radi (afilijacija) i oznaku naune kategorije lanka u koju je razvrstan, datum prijema lanka u urednitvo i datum prihvatanja lanka za tampu, tekui naslov (puni ili skraeni) i, ako je to neophodno, izvor lanka (ekspoze doktorske disertacije, lanak u okviru naunog projekta, saoptenje sa naunog skupa). Na svakoj stranici, iznad gornje margine ispisani su podaci: ime i prezime autora, naslov lanka, skraeni naziv asopisa, volumen, broj tekue sveske, godina i stranice lanka ,,od do. Uobliavanje lanaka u periodinim publikacijama izvodi se na osnovu standarda ISO 215/1986.

Podnaslovi. Podnaslovi se dvotakom ili crtom, ili se stavljaju otiskuje samo na naslovnoj stranici, da je jasno razdvojen od naslova. Za

ispisuju manjim slovima ispod naslova i odvajaju u zagrade. U pojedinim sluajevima, podnaslov se ali ne i na koricama monografije. Podnaslov treba pisanje podnaslova koriste se serifni fontovi.

Naslov sa podnaslovom

Milenko Kundaina Veljko Banur

AKCIONO ISTRAIVANJE U KOLI

Nastavnici kao istraivai

Naslovi poglavlja i potpoglavlja. Pored naslova naunog dela, koriste se i na slovi poglavlja, potpoglavlja, odeljaka i pododeljaka, koji u tekstu treba da su jasno oznaeni. Potrebno je izbegavati ponavljanje rei u naslovu. U pisanju osnovnog naslo va, naslova poglavlja, zbog razumevanja i praenja teksta potuje se hijerarhija koja se istie vrstom, veliinom, debljinom i oblikom slova, razmacima meu slovima, poloa jem u odnosu na tekst i poloajem na stranici i udaljenou od osnovnog teksta, boldiranjem i upotrebom italik pisma. Kao primer navodimo est nivoa naslova koji se koriste u monografskim publikacijama, ali ne vie od etiri. Mere za veliinu slova u naslovima daju se u tipografskim takama.

254

M. Kundaina V. Banur
Naslovi poglavlja, odeljaka i pododeljaka

1 . Naslovom koji ima 26 taaka, sva velika i boldirana slova, oznaava se na slov naunog rada. Ne podvlai se i na kraju nema taku. 2. Naslovom koji ima 16 taaka, sva velika i boldirana slova, centriran na vrhu nove desne (neparne) stranice, oznaavaju se poglavlja rada. Ne pie se re pogla vlje, ve broj ispred naslova. To je naslov prvog reda. Koristi se normal ili normal crni. Naslov poglavlja, zajedno sa belinom oko njega, zauzima gornju etvrtinu stranice. Naslov prvog reda treba da logikom obuhvata sve podnaslove koji su se nali unutar njega. 3. Naslov koji ima 14 taaka, sva velika i boldirana slova, centriran u tekstu (bez odvajanja na sledeu stranicu teksta) i odvojen sa pet razmaka gore i dole naslov je drugog reda, kojim se naslovljavaju odeljci. 4. Naslov koji ima 12 taaka, mala i boldirana slova, centriran je u tekstu i odvojen po tri razmaka gore i dole, naslov je treeg reda, kojim se naslovljavaju
pododjeljci.

5- Naslov koji ima 1 1 taaka, mala i boldirana slova, nije centriran u tekstu i nalazi se na poetku pasusa naslov je etvrtog reda. Pie se sa takom na kraju. Kod obimnijih radova (monografija) poglavlja poinju na novoj i to neparnoj stranici. Tada se naslov poglavlja sputa pet redova. Kod kraih radova novi odeljak se nastavlja na istoj stranici, na kojoj se zavrava prethodni odeljak. Izmeu posljednjeg reda prethodnog odeljka i naslova novog odeljka pravi se dvostruki razmak. U obimnijim radovima koristi se decimalni sistem oznaavanja naslova i podna slova. Ispred naslova poglavlja, potpoglavlja, odeljaka i pododeljaka, uspostavlja se si stem rednih brojeva. Svaki nivo se oznaava brojem u zagradi. Tako npr. glavni podna slovi treba da budu oznaeni brojem u zagradi, iza podnaslova (npr. ( 1) rezultati), a podnaslovi nieg nivoa brojem 2 u zagradi (npr. (2 ) promene znaaja pojedinih reagovanja). Oni se mogu razlikovati po veliini i obliku slova. Vrsta brojeva upotrebljenih za numerisanje poglavlja treba da se razlikuje od vrste brojeva upotrebljenih za numeri sanje delova. Naslovi se mogu pisati i drugom vrstom slova, u odnosu na osnovni tekst dela, npr. ako je osnovni tekst naunog dela pisan pismom Times New Roman, naslov moe biti pisan pismom A Za numeraciju paragrafa koriste se arapski brojevi, i to kontinuirano 1., 2., 3., ..., ili slediti logike podrazdele 1, 1.1., 1.2.1., 1.2.2., 1.2.3. Znak za paragraf & koristi se pri upuivanju sa jednog mesta u tekstu na drugo (npr. v. dole & 2.4.1.). Dragan obaji (2007) istie neka osnovna pravila u pisanju podnaslova; (1) Podnaslovi koji se postavljaju na sredini reda, vaniji su od podnaslova koji poinju od leve margine; (2) Podnaslovi ispisani velikim slovima, vaniji su od podnaslova ispisa nih malim slovima; (3) Naslovi ispisani crnim normalom, crnim kurzivom ili podvue nim kurzivom, vaniji su od podnaslova ispisanih obinim slovima (normal). Umetanje manjih ili veih belina, pre i posle podnaslova, doprinosi njihovom isticanju. Beline su ue kod podnaslova nieg ranga. Podnaslovi u lanku koji se objavljuje u asopisu od prethodnog pasusa su odvojeni za dva prazna reda, a od narednog jednim praznim re dom. Svi naslovi istog nivoa u jednom tampanom tekstu moraju imati isti izgled.

A-kademsko pisanje

255

Veliina slova podnaslova moe biti ista ili neto vea od veliine slova u tekstu. Pod naslovi ne poinju od nove stranice, kao u poglavljima. Podnaslov se ne moe sintaksno vezati za prvu reenicu paragrafa. Svako poglavlje zapoinje novom stranom, i to neparnom. Re ipoglavlje se ne is pisuje. Naslovi poglavlja se numeriu i vizuelno odvajaju belinom od osnovnog teksta. Piu se na sredini velikim slovima, sa duplim proredom ispod zaglavlja. Osnovni tekst sledi tri reda ispod naslova. U nekim radovima ispod naslova poglavlja navodi se nje gov sadraj.

6.3.2. Formiranje impresuma

Impresum (lat. impressum 'ono to je utisnuto) ini: skup podataka o publika ciji, autoru, naslovu knjige, izdavau, glavnom i odgovornom uredniku, recenzentima, tehnikom uredniku, likovnom uredniku, lektoru, korektoru, autoru kompjuterskog slo ga, tampariji, tirau, meunarodnom standardnom broju (ISBN), mestu i godini izda vanja knjige. Jedan deo podataka u impresumu je zakonski obavezan (imena izdavaa i urednika, odgovornih za sadraj). Impresum monografske publikacije se nalazi na dru goj stranici, ispred naslovne stranice, ili na kraju naunog dela. Pri dnu stranice navodi se uobiajeni tekst autorizacije sa imenom autora. Ako se radi o prevedenom delu, na vode se podaci o naslovu originala, prevodiocu i izdavau, i to u gornjem delu stranice.
Impresum publikacije

Grozdanka Gojkov Radenko Krulj Milenko Kundaina LEKSIKON PEDAGOKE METODOLOGIJE Izdava: VIA KOLA ZA OBRAZOVANJE VASPITAA - VRAC
Recenzenti: prof. dr Nikola Potkonjak

profT dr Jovan ordevi prof. dr Veljko Banur Urednik: dr Grozdanka Gojkov L.ektor: mr Dragana Josifovi Likovni urednik: mr Tomislav Suhecki
Kompjuterski slog: eljko Teevi Korektori: mr Aleksandra Gojkov, profesor

mr Aleksandar Stojanovi, profesor tampa: ,3ratis Uice YU ISBN 86-7372-007-9 Tira: 500 primeraka Vrac 2003. U impresumu se navodi i broj i datum odluke nauno-strunog organa o imenovanj u knjige.

256

M. Kundaina V. Banur

6.3.3. Formiranje sadraja

Sadraj je integralni elemenat strukture naunog i strunog dela (monografije, udbenika, prirunika, zavrnih radova). Sa aspekta autora sadraj ima funkciju da prui okvir unutar kojeg e izraziti svoje misli. Sa aspekta itaoca sadraj: (1) olakava ko munikaciju izmeu autora i itaoca i (2) uvodi itaoce u razumevanje dela. Sadraj obu hvata naslove pojedinih delova (poglavlja, odeljke, pododeljke) sa pripadajuim broje vima stranica. Sadraj mora biti jasan i pregledan. Naslovi strukturalnih delova publikacije u sadraju trebalo bi da su u okviru jednog reda. Unose se samo glavni na slovi bez velikog broja podnaslova. Sadraj se, po pravilu, organizuje na do dve stranice teksta. To se obezbeuje rasporedom delova, njihovim numerikim oznaavanjem i teh nikom tampe. Sadraj se sastavlja u toku projektovanja istraivanja i na poetku plana pisanja izvetaja, a konanu strukturu i fizionomiju dobija pred kraj zavretka dela. Pored delova osnovnog teksta, u sadraj ulaze: predgovor, uvod, zakljuak, rezi me, literatura, prilog, glosar, indeksi pojmova i imena. Ovi strukturalni elementi sadra ja se ne numeriu, ali se piu istom vrstom, oblikom, veliinom i debljinom slova kao i oznake poglavlja osnovnog teksta, koji su u radu korieni i prikazani. U sadraj publi kacije ulazi i popis tabela, ilustracija i priloga, pri emu se u sadraj unosi broj i naziv tabele i stranica na kojoj se nalazi. Poeci pojedinih poglavlja, koji su numerisani ili po sebnom vrstom slova izdvojeni ne unose se u sadraj. Stranice osnovnog teksta se nu meriu arapskim brojevima, a stranice priloga rimskim brojevima. Veliina slova sadr aja treba da je ista kao veliina slova osnovnog teksta. Sadraj se stavlja na poetku publikacije, iza predgovora (anglosaksonski stil), ili na kraju knjige (evropski stil). Pri kladniji je sadraj na poetku publikacije, jer neposredno na poetku upuuje itaoca u elemente strukture dela. U praksi postoje razliiti naini oznaavanja strukture i sadraja dela. Razlikuju se sadraji sa stepenastim oblikom, linijskim oblikom i kontinuirani sadraji. U svim sluajevima razlikuju se nadreeni i podreeni delovi, tok od opteg ka posebnom. U sluajevima kada naslov jedne odrednice usled duine pree u sledei red, novi red se uvlai za tri slovna mesta. Prored izmeu takvih redova treba da je jednostruk (Single). Kod sadraja stepenastog oblika, podreeni delovi se uvlae za tri slovna mesta u odno su na prethodni vii nivo. Delovi knjige koji objedinjuju vie poglavlja u sadraju mogu se oznaavati: arapskim brojevima (1. deo, 2. deo, 3. deo), rimskim brojevima (I deo, II deo III deo), ili reima (PRVI DEO, DRUGI DEO, TREI DEO), slovima A, B, C. Ako su poglavlja grupisana po delovima, naziv svakog dela se postavlja centrirano. De lovi poglavlja se oznaavaju arapskim brojevima i uvlae se u odnosu na nadreeni deo. Naslovi delova u sadraju treba da se slau sa naslovima u tekstu, i to po sadraju, po vrsti upotrebljenih brojeva za numerisanje poglavlja i odeljaka i po vrsti slova. Kod sa draja linijskog oblika svi naslovi, meunaslovi i podnaslovi poinju podjednako uda ljeni od leve ivice stranice. U sadraju se ne navode stranica sa impresumom, naslovna stranica, stranica sa posvetom, stranica sa motoom. Na ovim stranicama se ne stavljaju brojevi stranica. Za preliminarni deo rada, kako u sadraju, tako i na odgovarajuirh stranicama teksta, ispisuju se mali rimski brojevi, a za tekstualni i referentni deo arapski brojevi. Na kraju naslova ne stavlja se taka. Od naslova do stranice upisuje se niz taa ka, razdvojenih sa po tri beline. Vrsta slova sadraja treba d aje ista kao i u tekstualnom delu publikacije. Odeljci prvog dela rada (spisak ilustracija, spisak tabela, zahvalnica.

A.hademslco pisanje

257

spisak skraenica, apstrakt) ne navode se u sadraju, izuzev predgovora. Odeljci refe rentnog dela rada navode se sledeim redosledom: dodatak, napomene i literatura.
Izvod iz sadraja monografije Akciona istraivanja

SADRAJ PREDGOVOR. UVOD...................

11

.13

4. AKCIONO ISTRAIVANJE U KOLI ...........................................................................73 4.1. Pojam akcionog istraivanja.....................................................................................73 4.2. Cilj i funkcija akcionog istraivanja....................................................................77 4.3. Razlike izmeu akcionog i empirijsko-analitikog istraivanja.......79 4.3.1. Karakteristike empirijsko-analitikog istraivanja...............79 4.3.2. Karakteristike akcionog istraivanja..............................................82 4.4. Prednosti i nedostaci akcionog istraivanja...................................................85 4.4.1. Prednosti akcionog istraivanja........................................................85 4.4.2. Nedostaci akcionog istraivanja.......................................................86 4.5. Mogunosti primene akcionog istraivanja u koli...................................88 ZAKLJUNA RAZMATRANJA...............................................................................................169 ACTION RESEARCH IN SCHOOL Techers as researchers Summary............................................ .......................................................173 TTIGKEITSFORSCHUNG IN DER SCHULE - Die lehrer als forshe Beschluss.....................................................................................................................................175 CITIRANA LITERATURA............................................................................................................177 PRILOZI ......................................................................................................................................................183 1 . Projekat za akreditaciju programa strunog usavravanja nastavnika......183 2 . Selektivna bibliografija A A :c ic > n c > istraivanje.............................................................189 INDEKSI 1 . Indeks pojmova................................................................................................................................207 2. Indeks linih imena......................................................................................................................210 BELEKE O AUTORIMA..............................................................................................................215

Poseban vid sadraja je analitiki sadraj, koji, pored naslova poglavlja, sadri podnaslove manjih celina (odeljaka), koji saeto prikazuju sadraj poglavlja. U tom sluaju, formulacija podnaslova moe biti izostavljena u tekstu dela. Ovakav sadraj je funkcionalniji (prua bolji pregled sadraja knjige) i olakava pronalaenje i najma njih mesta koja itaoca interesuju. On, na izvestan nain, predstavlja rezime sadraja poglavlja.

258

M. Kundaina V. Banur

Analitiki sadraj

SADRAJ Predmet i zadaci metodike nastave srpskohrvatskog jezika i knjievnosti ................7 Ciljevi nastave maternjeg jezika i knjievnosti...........................................................................13 Obrazovni ciljevi (13) Vaspitni ciljevi (17) Praktini (funkcionalni) ciljevi (21) Blii i dalji ciljevi (22) Metodologija nastave maternjeg jezika i knjievnosti.............................................................25 Dijaloka metoda.............................................................................................................................................31 Radni nalozi (zahtevi) (32) Pitanja (33) Metodiko voenje (37) Pogodnosti dijaloke metode (38) Predostronosti (39) Monoloka metoda........................................................................................................................................41 Stvaralaki (produktivni) vid monoloke metode (41) Predavaici (reproduktivni) vid monoloke metode (43) Poreenje po funkcionalnosti (43) Nastavnikovi monolozi (45) Ueniki monolozi (46) Prisustvo dijaloga, teksta i ulnosti (47) Tekstovna metoda........................................................................................................................................... 48 Metodoloki odnos prema umetnikom tekstu (49) Korienje literature i udbenika (52) Tekstovna metoda u nastavi jezika i izraavanja (54) Metoda zapaanja i pokazivanja............................................................................................................56 Jedinstvo ulnog i logikog saznavanja (57) Nep>osredno i posredno pokazivanje (58) ulna imaginacija (unutranja oiglednost) (60) Pokazivanje u nastavi knjievnosti (62) ulnost u nastavi gramatike (67) pokazivanje u nastavi govor nog i pismenog izraavanja (71) Kombinovanje obavetajnih metoda..................................................................................................73 Metoda samostalnih uenikih radova (74) Metoda ekskxxrzija (78) Logike metode u nastavi maternjeg jezika i knjievnosti...................................................81 Poredbena ili komparativna metoda (81) Induktivna metoda (82) Deduktivna me toda (85) Analitiko-sintetika metoda (88) Apstrakcija i konkretizacija (90) M. Nikoli: Metodika nastave srpskohrvatskog jezika i knjievnosti. Ako je lista sa sadrajem prevedena na jedan ili vie jezika preporuuje se for miranje odvojenih stranica za svaki jezik koji sledi iza originalne liste sadraja. Uko liko periodina publikacija ukljuuje lanke na vie jezika, potrebno je oznaiti origi nalni jezik za svaki lanak. Ako je jedinstvena lista sadraja publikacije, prevodi na slova se daju posle originalnih naslova. List sadraja sadri: naslov publikacije bi bliografska maneta, zaglavlje Sadraj, popis lanaka sa kategorizacijom i BIBLIID-om. Za popis lanaka koristi se sledei redosled: ime autora kako je dato u zaglavlju lanka, pun naslov i svi podnaslovi, za lanke u nastavcima dodaje se ,,nastavie se, ili ,,kraj, broj stranice na kojoj tekst poinje i broj stranice na kojoj se tekst zavrava, povezan crtom.

Akademsko pisanje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 259

Sadraj sveske (broja) asopisa mora da sadri imena autora, naslove lanaka, broj strana i kategoriju svakog lanka. Ako se sadraj ne navodi na prvoj stranici korice sveske ili na unutranjoj naslovnoj stranici asopisa, tada se na stranici sa pregledom sa draja navode svi podaci za bibliografsku identifikaciju asopisa (naslov asopisa, ISSN, podatak o volumenu, odnosno goditu, broj tekue sveske, mesto izdavanja, go dina izdavanja). 6.3.4. Formiranje spiska literature
Nauno delo mora da ima odgovarajui broj referenci za koje se izrauje odeljak I^iteratura (lat. litterciturci\ selektivna bibliografija). Predstavlja popis bibliografskih je dinica (referenci, izvora), koje se odnose na predmet rada, koje je autor citirao, parafra zirao ili konsultovao, imao u njih uvid, koristio ih u toku planiranja i spro voenja istra ivanja. Budui da je spisak literature do s a ^ ukljuivao skoro samo tampane izvore, naziv ,,lista referenci zbog ukljuivanja elektronskih izvora, koji su sve vie prisutnije primereniji. Te reference su po oksfordskom stilu citiranja navedene u podnonim na pomenama. Prema Dragani Bjeki (2007), spisak literature ima ulogu da obezbedi referentnost samog rada, prenese jasnu poruku o polaznim osnovama teksta, kao i da obez bedi preglednost i usmeri pretraivanje i dostupnost korienih izvora. Spisak literature treba da odraava stanje saznanja o tretiranoj temi na meunarodnom nivou. Uloga liste bibliografskih jedinica je da informie naunu i strunu javnost o re levantnim izvorima koje je autor koristio, da pokae obim i podruja naunog intereso vanja autora, domet istraivanja, naina korienja izvora, potkrepljenost autorovih tvrdnji, da poslui u pronalaenju informacija onim istraivaima koji nameravaju da se bave istim ili slinim problemom, da se pronau i provere one informacije koje su slui le istraivau i da se oda priznanje i zahvalnost autorima kojima je poklonjeno povere nje u pripremi rada. Spisak referenci ne sme biti ni preopiran, ni preoskudan. Sadraj, oblik i struktura bibliografskih referenci usklauje se prema standardima ISO 690/1987. Tim standardima predvieno je da na kraju rada postoji jedinstven spisak literature, pa i onda kad se podnone napomene koriste u citiranju i kad se literatura stavlja iza odree nih poglavlja. Budui da je obaveza autora da navede sve bibliografske jedinice koje je koristio u tekstu, to je literatura, obavezan konstitutivni elemenat svakog naunog dela. Empirij skim putem je utvreno da se u naunim lancima u proeku citira 12 14 izvora. Treba izbegavati navoenje referenci nebitnih za temu kao i navoenje previe radova autora dela. Relevantnom literaturom naziva se ona literatura koja je posebno vana za preduzeto istraivanje, koja se ne moe zaobii i ija se analiza ne moe mimoii. Referentna literatura (citirana literatura) je ona literatura koja je citirana u naunom delu. ak Finci i sar. (1992) istiu da pored pregleda literature na koju se autor poziva u svom radu i i re, konsultovane literature u odeljak Literatura treba da uu i oni radovi koji se nisu ko ristili neposredno u izradi dela. Pri tome, ima u vidu da su to dela koja su imala uticaja na formiranje ideja, metodolokih postupaka, naina gledanja i pristupa problemima, koje su nauno obradili u svom radu. Autor se ,,osea obaveznim prema njihovom uti caju koji je ponekada ostvaren samo na posredan nain (1992: 150). Ovo ima opravda nje sa stanovita itaoca, jer daje pregled relevantne literature za odreenu temu.

260_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

M. Kundaina V. Bandur

Pojam literatura razlikuje se od pojmova bibliografija i reference. Bibliografija se sastavlja, kako smo to ve ukazali, pre poetka izrade naunog dela i sadri sve bibli ografske jedinice o kojima je autor saznao da postoje i nije obavezna. U procesu izrade naunog dela, autor ne mora da pronae sve evidentirane bibliografske jedinice iz bibli ografije. Reference predstavljaju popis bibliografskih jedinica, poredanih prema redo sledu javljanja, slue konkretnom potkrepljivanju onog to je pomenuto, pa se u popisu navodi samo ono to je pomenuto negde u tekstu rada. Veina asopisa zahteva da se u literaturu unesu samo one bibliografske jedinice na koje se autor poziva u tekstu. Cesto, istraivai ne prave razliku izmeu referenci, na jednoj strani i bibliografije i literature, na drugoj strani. Po pravilu, popis referenci sadri samo ono to je pomenuto negde u tekstu i koristi potkrepljivanju onoga to je uinjeno i to se navodi u radu, dok biblio grafija, odnosno literatura, daje iri pregled referentskih jedinica, ak i onih koje su ko riene posredno u naunom radu. Reference su vie prisutne u naunim radovima obja vljenim u asopisima, a literatura u udbenicima, prirunicima, monografijama. Spisak referenci omoguuje da se sagleda kontekst, polazita i doprinos rada nauci. Spiskom se ilustruje stanje u kome je rad objavljen. U tom smislu nisu relevantne opte i udbenike reference, niti starija literatura. T J nekim asopisima broj referenci se ograniava na dvadeset. Autori u izradi naunog dela koriste: (1) literaturu koja ima optiji teorijski ka rakter; (2) leksikografsku literaturu i (3) tematsku literaturu koja se odnosi na predmet istraivanja. Bibliografske jedinice u listi literature mogu da se odnose na knjige, mono grafije, studije, udbenike, prirunike, lanke u zbornicima i asopisima, konvencije, deklaracije, zakone, dokumenta, radove sa elektronskih medija i neobjavljena dela (ru kopisi, prepiske, dnevnici). Na popisu se mogu nai i razni publicistiki izvori (dijalozi, dnevnici, memoari, putopisi, autobiografije, korespondencija), koji se koriste, pre svega za oblikovanje i oivljavanje naunog teksta. Neki autori u popisu literature kategoriu radove na: osnovne, pomone, izvorne, originalne, udbenike, zakonska akta i si. Organizacija bibliografskih referenci razliita je u razliitim stilovima citiranja izvora. Bibliografske reference mogu da se redaju: (1) alfabetskim redom (azbunim ili abecednom) po prezimenu autora, (2) vrsti radova (primami i sekundarni izvori) i (3) hronoloki. Pravila naglaavaju da bibliografski zapisi koriene literature moraju biti potpuni, tani, sistematini i pravilno rasporeeni. Meutim, stilovi citiranja imaju svo ja pravila. Razlike postoje u rasporedu elemenata bibliografskih jedinica, u interpunk cijskim znakovima koji te elemente razdvajaju, kao i u formi pisma kojim se pojedini elementi piu (uspravno, boldirano, italik, spacionirano). Plemike titule de, von i sli ne, te lanovi kao the, ii i slini ne raunaju se kao prva re u abecednom popisu. Od toga kako su organizovane bibliografske reference u literaturi ceni se nivo metodoloke kulture autora. Razvrstavanje bibliografskih jedinica zahteva potovanje odreenih pravila. U reanju radova istog autora ili istog prvog autora u popisu literatu re vae pravila: ( 1) vie dela jednog autora rasporeuje se hronoloki, od najstarijeg ka najnovijem; (2 ) samostalni rad svrstava se pre koautorskog rada, u kojem se isti autor pojavljuje kao prvi autor; (3) koautorski radovi s istim prvim autorom, a razliitim koa utorima, razvrstavaju se prema drugom, treem, itd. autoru; (4) bibliografske jedinice koje su prema autoru (-ima) i prema godini publikovanja identine, redaju se alfabetski prema prvoj rei u naslovu rada, pri emu e se uz godinu objavljivanja dodaje sufiks ,,a, ,,b, ,,c itd. (npr. 2004a, 2004b). Ostala pravila za uspostavljanje redosleda odnose

Ahademsko pisanje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 261

se na sledee smemice: ( 1) bibliografske jedinice razliitih autora s istim prezimenom razvrstavaju se prema linim imenima ili njihovim inicijalima; (2 ) bibliografske jedini ce bez autora razvrstavaju se prema prvoj rei naslova; (3) literatura na stranom jeziku ne razdvaja se od domae literature. Preporuuje se da se, u sluaju kada se spisak literature alfabetizuje po abecedi, rei po kojima se izvodi alfabetizo vanje (najee samo prezime autora) transliteriu na latinicu, ako je tekst pisan nekim drugim pismom. Alfabetski redosled se potuje i za drugo, tree i ostala slova prezimena i imena. Uputstva u naunim asopisima zahtevaju da literatura bude navedena prema odreenim pravilima koja se razlikuju od struke do struke i od asopisa do asopisa (abecedni redosled ili redosled spominjanja u tekstu, skraeni ili puni naziv asopisa, godina izdanja na poetku ili kraju). ak se pravila o nainu navoenja literature menjaju i u istim publikacijama. Meutim, autori se zbog toga u navoenju literature moraju prilagoditi pravilima asopisa u koje dostavljaju ra dove za objavljivanje. Poeljno je da pre toga ostvare uvid u asopise. Pravila za izradu spiska literature: (1) Nije preporuljivo da autor u literaturu unosi vei broj svojih dela, jer to ostavlja utisak arogantnosti; (2) Iz literature se ne izo stavljaju izvori koje je autor konsultovao; (3) Uvrtavanje radova za koje je autor sa znao da postoje, ali ih nije koristio, nije dozvoljeno; (4) Bibliografske jedinice se piu na jeziku i pismu na kojem je delo napisano; (5) Ne navode se titule, nauna i struna zvanja i dodatne karakteristike autora, iako su otisnute na publikaciji, odnosno lanku; (6 ) Bibliografske jedinice se piu bez proreda, tako da svaka naredna poinje novim re dom; (7) Naslovi asopisa, koji su indeksirani u meunarodnim indeksima, u bibliograf skim jedinicama mogu biti skraeni; (8 ) ene autori radova navode se punim imenom; (9) Za on line izvore navodi se dan kada je sadraj pregledan; (IO) Ako bibliografska jedinica ima vie autora u principu se prezime prvog stavlja ispred imena, a kod svih ostalih ime ide ispred prezimena. Pravilo je da se u irilinom tekstu bibliografske jedinice redaju po prezimenu autora azbuno, a u latininom tekstu abecedno. Postoje miljenja d a je sve srpske refe rence potrebno navoditi latinicom, bez obzira na vrstu korienog pisma u tekstu i pi sma na kome su tampani korieni izvori knjige i asopisi. Imena svih autora koji se nalaze na listi referenci piu se uvek na isti nain (puno ime ili inicijali imena). Bibliografskim referencama koje su primljene za tampu, ali nisu objavljene, do daje se sintagma u . tampi ili uskoro izlazi- Da bi se takav rad citirao, potrebna je pisme na saglasnost autora i potvrda da je takav rad prihvaen za objavljivanje. Bibliografskoj jedinici u obliku rukopisa koji je predat urednitvu na razmatranje, ali nije prihvaen, dodaje se sintagma neobjavljeno saoptenje, uz pismenu saglasnost autora. Saoptenje koje sadri vane informacije i ne moe se dobiti u javnim izvorima, mogue je koristi ti. U tom sluaju, u zagradi treba navesti ime autora i datum saoptenja. I u ovom slua ju, potrebna je pismena saglasnost autora ili institucije i potvrda da lino saoptenje po tie iz tanog izvora. Spisak literature formira se na kraju publikacije ili lanka, a u nekim sluajevima (duim tekstovima) nakon svakog poglavlja publikacije. Navoenje literature po pogla vljima je sadrajno jedinstvenije, alije pronalaenje sloenije. U zbornicima i delima sa vie autora ili vie dela istog autora, literatura se navodi iza svakog pojedinog dela. Autorima se daju mogunosti da se bibliografske jedinice u preobimnoj bibliografiji mogu grupisati prema: (1) prezimenu autora; (2) vrsti dela; (3) delovima i poglavljinna

262

NI. Kundaina V. Banur

dela; (4) godini izdanja; (5> dravi izdavaa; (6 ) izdavau; (7) jeziku na kom su dela objavljena i (8 ) predmetu, struci (Ivanovi, 1996). Elementi koje treba da sadre bibliografske jedinice u popisu referenci ili u bibli ografskom popisu, utvreni su pravilima sadranim u dokumentu Jugoslovenski stan dard JUS Z.A4.023, koji je usklaen sa preporukama Meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO). Podaci u bibliografskim jedinicama u spisku literature navode se po odreenom redosledu i treba da su potpuni. U jednom broju naunih radova, kako upozorava Mladen Gali (1998), ovaj kriterijum se ne potuje dosledno od strane auto ra. Redakcije asopisa na njega ne ukazuju dovoljno. U tom pogledu je prisutna velika raznolikost. Bibliografske reference piu se bez proreda, a izmeu njih se ostavlja prazan red. Ako su bibliografske jedinice numerisane, njihovi poeci se ne uvlae za odreen broj slovnih mesta. Meutim, ako bibliografske jedinice nisu numerisane, poetak biblio grafske jedinice se uvlai za tri ili pet slovnih mesta. Mogua je i varijanta da prvi red svake referentske jedinice poinje kao puni red, dok su ostali redovi te jedinice uvueni za pet do osam slovnih mesta. Pojedini delovi bibliografskih jedinica, kao to su prezi mena autora i nazivi radova, prema potrebi, mogu se isticati posebnom vrstom i obli kom (boldom, italikom) slova, to zavisi od stila citiranja. U pojedinim sluajevima na glaavaju se i nazivi asopisa. U adresama sajtova ne koristi se hifemacija. Na katalokim listiima i CIP-u publikacija ukazuje se posebno na literaturu i njenu paginaciju. Na kraju procesa organizovanja literature, u obliku liste bibliografskih jedinica proveravaju se podaci uporeivanjem sa originalnim izvorima. Razlike su i u pogledu interpunkcijskih znakova i forme upotrebljenog pisma (us pravno, spacionirano, polumasno, zakoeno, zlatim redosleda referenci abecedno na voenje prema prezimenu prvog autora) (M. Gali 1998: 89).

6.3.5. Formiranje spiska ilustracija, tabela i skraenica Spisak ilustracija. Popis priloga u sadraju moe da se organizuje na dva nai na: ( 1) u publikaciji sa manje priloga, pojedinanim navoenjem svakog i (2 ) u publika ciji sa vie priloga, navoenjem stranice sa popisom priloga, koja se umee ispred prilo ga na kraju publikacije. Spisak ilustracija se postavlja na prvu slobodnu stranicu posle stranice sa sadrajem, ili iza odeljka litertura. U sadraju i samom dodatku ilustracije se numeriu prostim rednim brojevima. Dodatna objanjenja, koja stoje uz naslov ilustraci je, ne navode se u spisku. Navodi se ime i prezime autora, zatim naslov ilustracije, (kur zivom) i godina nastanka rada (normalom), niz taaka, meusobno razdvojenih sa po tri beline i broj strane. Predugaki naslovi ilustracija se u spisku mogu skraivati. Izmeu susednih odrednica ostavlja se po jedan prazan red. Odrednica koja pree u naredni red nastavlja se uvueno, za tri slovna mesta.
U ilustracije spadaju: fotografije, crtei, grafikoni, slike, karte, reprodukcije umetnikih dela. Popis ilustracija, se pravi ukoliko ih ima vie u publikaciji. Ukoliko je zastupljeno vie vrsta ilustracija, njihov popis se moe grupisati. Popis sadri broj i na ziv ilustracije i stranicu na kojoj se nalazi. U svakom sluaju, omoguava brzo snalae nje korisnika publikacije. Prema redosledu pojavljivanja u tekstu numeriu se rednim brojevima (nikako: la, lb, Ic, ...). Taj redosled numeracije se prenosi u spisak ilustraci

Akademsko pisanje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 263

ja, koji se postavlja na prvu slobodnu stranicu iza stranice sa sadrajem. Ukoliko se ilu stracije nalaze u prilogu knjige, onda se njihov popis nalazi na poetku priloga, zajedno sa popisom tabela i popisom priloga. U spisku ilustracija redni brojevi ilustracija se po stavljaju pored leve margine, naslov ilustracije, bB oj stranice. Naslovi ilustracija treba da budu identini po rednom broju i sadraju sa onim ispod odgovarajue ilustracije u tekstu. Kod naslova ilustracija koji prelaze u naredni red, on se uvlai za tri slovna me sta u odnosu na prvi red. Dugi naslovi ilustracija se mogu skratiti u spisku ilustracija.

Spisak tabela. Naslovi tabela piu se prema redosledu kako se pojavljuju u tekstu, i to sa rednim brojem, nazivom tabele i stranicom na kojoj se nalaze u tekstu. Redni broj tabele (bez rei tabela) postavlja se pored leve margine, a broj stranice pored desne. Ako tekst naziva tabele pree u sledei red, on se uvlai za tri slovna mesta u od nosu na prvi red. Redosled elemenata u spisku tabela je sledei: redni broj tabele, dva prazna slovna mesta, naslov tabele, ispisan velikim poetnim slovom, take, razmaknu te za po tri beline, broj stranice. Izmeu susednih odrednica ostavlja se prazan red. Spisak skraenica. U spisku skraenica nalaze se sve skraene rei koje je autor koristio u tekstu i to nepotpuno napisane rei sa takom na kraju i akronimi (skra enice od poetnih slova naziva). Re je o manje poznatim skraenicama. Skraenice se u tekstu razvrstavaju alfabetskim redom, po slovima skraenica, a ne po punom nazivu. U produetku reda, za svaku skraenicu navodi se njen pun naziv i, ako je potrebno, do datno tumaenje. Spisak pojmova i izraza. U glosarijumu se navode i objanjavaju strane rei i izrazi koji su nedovoljno poznati i jasni. Spisak pojmova i izraza se moe nalaziti i u re ferentnom delu publikacije, nekad i na poetku. Odrednice u spisku pojmova i izraza se razvrstavaju alfabetskim redom i piu crnim slogom. Posle svake navedene rei, izraza ili termina (sa takom), sledi prevod ili objanjenje u obliku reenice, sa velikim poet nim slovom i ispisano normalom. Preneti redovi se uvlae za pet slovnih mesta. Priprema korica publikacije. Ovaj deo posla preputa se likovnim umetnicima, uz sugestije autora, pri emu se u impresumu navodi autor korica. Na koricama pu blikacije navodi se manje podataka nego na naslovnoj stranici.

6.4. FORMIRANJE INDEKSA

Indeksi (index, registar) predstavljaju deo knjige u kome alfabetskim redom mo gu biti poredana imena autora, linosti, pojmovi, nepoznate rei, geografska mesta, ija je namena da itaocu olakaju pristup tekstu. Pored pojmova, imena, mesta navode se stranice u rastuem redosledu, kako bi italac o njima mogao da se informie. Pojmovi i imena mogu da se nalaze u okviru istog indeksa ili zasebno, kao posebni indeksi. Indeksi mogu biti predstavljeni samo jednom reju ili strukturirani sa vie slojeva nadreenih i podreenih pojmova. Izrauju se za monografske publikacije, udbenike, zbirke radova. Ne izrauju se za krae radove, radove sa detaljnom podelom na odeljke, radove sa relativno malim brojem pojmova predvienih za indeksiranje.

264

M. Kundaina V. Banur

6.4.1. Indeks imena

Indeks imena (lat. index pokaziva lista ili strane; registar; spisak imena) pred stavlja deo knjige koji sadri alfabetski (azbuni ili abecedni) popis linih imena koja se nalaze u publikaciji sa brojevima stranica na kojima se odreuju (tumae) ili spominju, radi lakeg snalaenja u tekstu i pronalaenja odreenih imena. Indeks imena moe da sadri imena autora koji se pominju u tekstu, imena istorijskih linosti. Indeks omogu uje uvid u stanje koji su autori najvie korieni, a posredno omoguuje da se poveu autori po tematskim oblastima i vremenskom periodu naunog stvaranja. Imena se piu u nominativu. Indeks linih imena i autorski registar obino se rade ujedno, pri emu se brojevi stranica autorskih imena boldiraju. Stranice se redaju rastuim redosledom.
Indeks imena

Adam, F. 83, 97, 99, lOl, 103, 104, 105, 122, 123, 137, 152, 177, 189, 198. Adelman, C- 94, 134, 189, 194. Adorno, 15. Alltrichter, H. 189. Altrichter, H. 189.
AH rejioBCK a-FajieBCK a, H . 189. ApceH O B-IIaBJioBH h, IV I. 189.

(Milenko Kundaina i Veljko Banur: Akciono istraivanje u koli nastavnici kao istraivai. Uiteljski fakultet, Uice, 2004, str. 210). U indeks imena se unose sva imena koja se pominju u delu, ukljuujui i imena koja se pojavljuju u konanoj bibliografiji. Imena se piu pismom i jezikom kao u tek stu. Indeks se formira nakon preloma rukopisa, kada su poznati brojevi stranica na koji ma se imena nalaze.

6.4.2. Indeks pojmova

Indeks pojmova (^registar pojmova, stvarni registar, predmetni indeks) je deo knjige koji sadri alfabetski (azbuni ili abecedni) popis pojmova, predmeta, geograf skih i drugih naziva koji se nalaze u knjizi i ire objanjavaju. Koristi se radi lakeg pro nalaenja pojmova. Nalazi se na kraju knjige. Pojmovi u okviru neke odrednice mogu biti hijerarhijski klasifikovani. Nazivi pojmova se piu u jednini. Indeks pojmova formi ra se u toku izrade teksta, a konano oblikuje po prelomu rada. Ne moe se zameniti sa drajem, jer je sveobuhvatniji. Ukoliko neko ime nije u tekstu nego u podnonoj napK>meni, tada se navodi redni broj napomene (npr. Nikoli 15n6, to znai Nikoli se spominje na stranici 15. u podnonoj napomeni br. 6 .

Akademsko pisanje Indeks pojmova

265

akciono istraivanje: 11, 84. cilj: 77. funkcija: 77. izbor problema: 83. karakteristike: 82. literatura: 96. nedostaci: 86 . pojam: 73. polazita: 83. postupci realizacije: 86 . akreditovani programi: 102 . cilj obrazovanja: 20 . eksperiment: 30. (Milenko Kundaina i Veljko Banur: Akciono istra.ivanje u koli nastavnici kao istraivai. Uiteljski fakultet, Uice, 2004, str. 207). Stranice na kojima se pojam definie i o njemu ire govori u indeksu pojmova se istiu boldom ili se pokraj pojma stavi slovna ili neka druga prikladna grafika oznaka. Na primer: Naune metode: 17, 25; 28-31; 58, 62. Uz stranice moe da sie navodi i slovo f ime se daje informacija da se na toj stranici pojam detaljno razrauje. Ako je uz stranicu ff to znai da je konkretnom pojmu posveeno i posebno poglavlje. Ukoliko se formira indeks pojmova i imena kao jedinstvena celina alfabetskim redom se navode i jedan i drugi. Proces formiranja indeksa pojmova i indeksa imena je takav da se paljivim ita njem na posebne kartone ispisuju pojmovi sa stranicama na kojima se pojavljuju, nakon ega se redaju alfabetski i unose u indeks. Mogue je kompjuterski, tako da program automatski oblikuje indeks, pri emu pojmove za registar treba automatski obeleavati. Meutim, raunar ne moe da pronalazi razne varijante (sinonime, pojmove od vie re i, padee, konjugacije, vremena) i objedinjuje pojmove.

6.5. FORMIRANJE PRILOGA

Prilozi (dodaci ili apendiks); (lat. appendix privezak) su dokumenti (materijali) koji pruaju informacije koje nisu bitne za praenje teksta, ali su u njegovoj funkciji. ine glavni deo rada preglednijim i razumljivijim. Uglavnom ih sadre akademski rado vi i monografske publikacije, jer podiu informativnost teksta. Retko su prisutni u lan cima. Predstavljaju dokazni materijal, tj. osnovu za argumentaciju pojedinih stavova i zakljuaka, izloenih u osnovnom tekstu; koriste razumevanju i evaluaciji, mogu da in teresuju itaoce radi provere istraivanja, ili da budu izvor grae za druga istraivanja i si. Dodaci koji se stavljaju iza glavnog teksta, a pre spiska literature ne spadaju u priloge. U njima se obino obrauju problemi za koje autor nije naao pogodno mesto u

266

M. Kundaina V. Banur

osnovnom tekstu. Dodaci nisu neophodni u osnovnom tekstu, jer bi razbijali kontinuitet teksta i remetili izlaganje. Formiraju se u sluaju kad se njihov sadraj ne moe prikaza ti ili kada bi se time opteretio osnovni tekst, ali su vani kao osnovna dokumentacija da pojasne grau iz osnovnog teksta i proire saznanja, i ne mogu da stanu u rad zbog obimnosti, nisu direktno povezani sa samim tekstom, koji bi ga ometali, da je sadraj priloga korien za analizu, voditi rauna o kvalitetu reprodukcija. Prilozi mogu da budu, pre svega uzorci memih instrumenata (skale, anketni upit nici, protokoli, testovi znanja, testovi sposobnosti) u obliku u kome su korieni, kodeks ifara (namenjen za kodiranje modaliteta), liste simbola, numeriki podaci u vidu tabela primarnih podataka (dvodimenzionalna tabela koja je namenjena za unos kodova moda liteta varijabli za sve ispitanike), dodatne tabele, korelacione, kontingencijske (dvodimenzionalne tabele koje treba da prikau vezu dva ili vie atributivnih obeleja) i radne tabele (namenjene za izraunavanja statistikih mera), kompletni obrasci o eksperimen talnim tehnikama, obrasci za praenje promena varijabli u eksperimentu, ilustracije, eme, faksimili i izvodi iz izvora, fotokopije dokumenata, protokoli, kompleksna matema tika izvoenja, kompjuterski ispisi, listinzi statistike obrade koji sadri kompletne re zultate testiranja statistikih hipoteza, zbime tabele koje zauzimaju celu stranicu i vie od jedne stranice i koje 3 u korisne itaocima za razumevanje teksta, evaluiranje i pona vljanje istraivanja, izvodi iz zakonskih i podzakonskih akata, biografije, fotografije, karte, eme, hronologije ivota i stvaralatva i fotografije naunika, razliiti stavovi autora o pojedinim problemima, dodatna objanjenja, matrice koriene za sreivanje i obradu podataka, multimedijalni materijal, raunarski programi, statistika izraunava nja, eksperimentalni programi, pojedinani grafikoni koji su posluili za izradu zbirnih grafikona, uputstva istraivaima-saradnicima, pisma upuivana institucijama u kojima je vreno istraivanje, podaci o studijama sluaja, faksimili pojedinih dokumenata i dru gi vizuelni materijali itd. Neki urednici asopisa radi simultanog ocenjivanja zahtevaju dostavljanje priloga na osnovu kojih je rad napisan, dok je kod zavrnih radova studena ta to obaveza. Prilozi ne sadre celokupnu istraivaku dokumentaciju nego samo ono stoje po trebno za odreenu vrstu publikacije, ono to slui kao dopuna knjizi i koristi za itao ce. U svakom sluaju, potrebno je izbegavati da se u priloge stavljaju dokumenti koji nisu potrebni. Monografija u odnosu na lanak sadri vie priloga. Ukoliko su u prilozi ma badareni instrumeiiti sa utvrenim metrijskim karakteristikama, to e omoguiti ostalim istraivaima da ih eventualno koriste za svoje potrebe. U odreenim sluajevi ma, kada je obim priloga vei, oni mogu biti fiziki odvojeni u posebnoj svesci. Doku mentacija o istraivanju se ne objavljuje, ve se uva. Podacima u dokumentaciji se mo e pristupiti i na novi nain. Prilozi se u sadraju najavljuju na dva naina, pojedina nim navoenjem svakog priloga ili navoenjem stranice sa popisom priloga koja se locira ispred priloga. Popis priloga sadri broj, naziv priloga i broj stranica (od do) na kojima se nalazi. U osnovnom tekstu publikacije itaoci se obavetavaju o prilozima, pri emu se povezuju uputnicama na standardizovan nain (npr. Prilog VI). Sami prilozi mogu da sadre dodatna objanjenja. U legendi dokumenata se mogu dati neka obja njenja, npr. k o je i kada snimio fotografiju, koje su znaajne linosti sa fotografije, gde se nalazi, ili kod karata kada su nastale, ko su njihovi autori, gde se nalaze i iz kojih iz vora su preuzete. Prilozi treba da imaju naslov, da su numerisani i da poinju na novoj stranici publikacije.

Akademsko pisanje

IL G I

Neki od priloga, kao npr. memi instrumenti prilau se uz tehniki projekat u iz vornom obliku sa naznakom u fusnoti o njihovom poreklu. Ostali prilozi mogu biti izvo di iz recenzija, koji se nalaze na zadnjim koricama dela ili unutar dela. U prilozima mo gu da se nau renici upotrebljenih termina, renici sinonima i si. Prilozi se u tekstu lociraju nakon popisa literature. Sadraj priloga obuhvata popis ilustracija (grafikoni, tabele) i instrumenata. Na vodi se u obimnijim delima. Moe doi na poetku rada, iza sadraja ili pri kraju rada. U sadraju se oznaava stranica na kojoj se nalazi popis priloga, dok se ispred priloga navodi njihov sadraj sa stranicama na kojima se nalaze. Prilozi sadre sve ono stoje u istraivanju korieno, to je od znaaja za istrai vanje, a to se ne moe dati u samom tekstu izvetaja o istraivanju, jer bi prekidalo tok izlaganja, nepotrebno optereivalo tekst izvetaja, odvlailo misao italaca u drugom pravcu itd. Veliina sloya u prilozima manja je za jednu tipografsku taku od slova glavnog dela teksta. Razmak izmeu redova moe biti jednostruk (Single) ili dvostruk (Double). Prilozi se ne stavljaju iza poglavlja, ve na kraj teksta, iza odeljka Literatura. Prilozi imaju zaglavlje i obeleavaju se reju Prilog i brojem (npr. Prilog 1, Prilog 2., ...). Osim generikog naslova, prilozi nose opisne naslove (Tabela..., Ilustracija... i sL).

6.6. FORMIRANJE OSTALIH DELOVA PUBLIKACIJE

Beleka o autoru. Beleka o autoru se formira sa ciljem upoznavanja italaca sa osnovnim podacima o autoru, o ivotu i radu, sa naunim opusom autora, njegovim najvanijim delima. Potrebno je da su objektivno napisane i da imaju funkciju afirmaci je autora. U diplomskim radovima ne praktikuje se pisanje beleaka o autoru, ali je oba vezan deo doktorske disertacije u zemljama Zapada. Beleka o autoru treba da bude kratka. Moe biti napisana na posebnoj stranici pre predgovora i to retko, na stranici na kraju knjige, na poslednjoj spoljnoj strani korica, na poslednjem presavijenom delu omota knjige (klapni). ak beleka o autoru moe da se nalazi na naslovnoj stranici is pod naslova knjige. Uz beleku o autoru moe da se locira fotografija, koja se nalazi na poetku teksta, to je retko. Glosar. Glosar iglossar) je deo knjige koji se sastoji od abecednog ili azbu nog popisa svih upotrebljenih, nedovoljno poznatih pojmova i skraenica i tumai nji hovo znaenje. Pozicionira se pre indeksa, a ako je u pitanju samo popis skraenica na lazi se izmeu korica i prednjeg naslova knjige, ili na kraju knjige, izmeu poslednje stranice i unutranje stranice poslednjih korica. Kod lanaka glosar se nalazi na poetku ili kraju lanka, ili ako su u pitanju skraenice, kao sastavni deo teksta uvoda. Kolofon. Kolofon (gr. kolophon kraj, zavretak) ili logo je zadnja tampa na stranica teksta u knjizi. Na ovoj stranici se nalazi grafiki znak izdavaa (logo) i na vode se osnovni tehniki podaci.

268_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _NI. Kundaina V. Banur

6.7. PREGLEDANJE TEKSTA

6.7.1. Autorovo pregledanje teksta
Autor najbolje poznaje svoj tekst, pa e ga najbolje i ispraviti. Ispravljanje teksta se odvija kroz tri faze. Prvo ispravljanje se odnosi na otklanjanje lako uoljivih greaka. Sagledava se organizacija teksta, logika struktura, potpunost, adekvatnost i poloaj na slova i podnaslova, poloaj tabela i grafikona u tekstu (da meunaslovi, grafikoni i tabe le ne ostanu prelomljene, da meunaslovi ne ostanu na dnu stranice). U drugoj fa z i autor ispravlja pravopisne i stilske greke, proverava celovitost i odvojenost pasusa, ispravlja nejasne reenice i neloginosti, zamenjuje pogreno upotrebljene termine. Proverava da li su iza taaka, zapeta ostavljeni razmaci, da li su rei pravilno podeljene na slogove pri prenosu u novi red, da veznik i ne ostane ispisan velikim slovom. Tree itanje obuhvata fino doterivanje teksta, utvrivanje tanosti misli, statistikih iskaza i citata i transkripcije originala, pravilno naglaavanje delova teksta, snagu ar gumenata i dokaza. Autor je duan da proveri izvore u tekstu, sadraj podnonih na pomena, podatke o literaturi (potpunost bibliografskih referenci). Preporuuje se da se pregled teksta obavlja na papiru, a ne na ekranu. Poslednju proveru mogu da obave kolege radi procene jasnoe i loginosti, da li se razume napisano, da se otklone nelo ginosti i nepravilnosti.

6.7.2. Redakcija teksta

Redakcijom se naziva prerada teksta s odreenom namerom. Obavlja je autpr ili neka druga osoba. Cilj prerade moe biti: promena idejnog sadraja, umetnike forme, promena stila, postizanje konciznosti i jasnosti, upotpunjavanje i odstranjivanje nepo trebnih delova iz njega, suvinih rei i injenica, ili njihova promena, otklanjanje nekih propusta, upotpunjavanje misli. Razlozi prerade teksta mogu biti: prilagoavanje zahtevima asopisa, cenzura, prilagoavanje za popularno izdanje, publicistiko izdanje i si. Osoba koja koordinira rad grupe autora na izradi naunog dela, daje konaan ob lik teksta, ureuje publikaciju i priprema za tampu zove se urednik. Ako monografija ima vie autora, jedan od njih moe imati ulogu urednika.

6.7.3. Lektorisanje teksta

Lektorisanje podrazumeva jeziku recenziju naunog rada. Obavlja se s ciljem utvrivanja i ispravljanja jezikih, stilskih, interpunkcijskih, pravopisnih, ortografskih i smisaonih greaka. Lektorisanje obavljaju strunjaci za jezik, pri emu se slui korektorskim znacima, koje mora da poznaje i autor rada. Budui da lektorisanje zahteva veliku koncentraciju u toku jednog dana mogue je lektorisati do 25 stranica teksta. Za hvaljujui kompjuterskim programima za obradu teksta, provera pravopisa je znatno olakana. Lektor svaki ispravak oznaava i na tekstu i na margini, isputenih rei, neja snih konstrukcija, upozorava na nejasnou reenica i neujednaenost teksta. Bilo kakvo ispravljanje i usavravanje teksta moi e da ostvari lektor koji poznaje predmet (sadr

Akademsko pisanje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _269

aj) o kome se pie. Potcrtavaju se samo rei koje treba da su napisane kurzivom. Pri lektorisanju ne moe da menja znaenje izreenih mish. Lektorov zadatak nije ni otkrivanje faktografskih greaka niti greaka u strunoj terminologiji. Neka urednitva asopisa zahtevaju da dostavljeni radovi budu lektorisani. Lektorisani tekst (rukopis) uitava se iz tekst procesora u neki od tamparskih programa.

6.7.4. Korektura teksta

Korektura teksta podrazumeva ispravku pripremljenog teksta za tampanje nakon lektorove intervencije, uporeivanjem odtampanog teksta sa izvornikom. Korektor se u toku itanja i ispravljanja teksta slui korektorskim znacima, u vidu grafikih simbola koje treba da poznaju i lica koja prave kompjuterski slog. Potrebno je da ih poznaju autori, recenzenti, lektori. Korektor treba da poznaje i odreene standarde jezika, gra matike i pravopisa. Korektor u samom tekstu ne moe nita da menja. Postoje kompju terski programi koji vre korekturu teksta (korekt-program). Korektura se obavlja u vie faza. Prva korektura se vri na tekstu, pomou korektor programa, zatim korektura sloga sreenog u stranice, tj. na prelomljenom slogu (revizija) i na kraju, korektura koja se ponovo vri na ispravljenoj reviziji (superrevizija). Urednici nekih asopisa zahtevaju da poslednju korekturu obavljaju autori radova, i time preuzmu odgovornost za uoene greke. Meutim, autoru je u vlastitom tekstu teko prepoznati greke. Tekst se ispravlja tako to se korektorskim znacima obeleavaju mesta gde je uoena greka na desnoj i stoj margini, u istom redu, az isti taj znak daje se ispravka. Ako ih ima vie, i na levoj. Za slovne greke najee se koriste promenljivi korektorski znaci. Dva ista znaka za is pravljanje ne mogu se upotrebljavati u istom redu. Obaveza je da autor rada pregleda tekst nakon zavrene korekture. Programski paket za obradu teksta RAS sastoji se od: Korektor programa za proveru ispravnosti teksta (korekturu), Hifenator programa za podelu rei na slogove, pri rastavljanju teksta koga prelama automatski i Konvertor programa za konverziju kodnih stranica. Radi na svim PC raunarima, pod svim Windowsima, u svim kodnim rasporedima, irilici i latinici, ekavici i ijekavici. Korektor radi u Wordu 6 2000 i QuarkXpressu 3.3x, a hifenator u Wordu 6 2000, QuarkXpressu 3,3x, 4.1, 4.11. Tekst obraen u Wordu moe se prenositi u QuarkXpress, Venturu, Page Maker, Frame Maker, InDesign, kao i na raunare Macintosh. Izrauje se u dve verzije, profesionalnoj i za poslovnu prepisku. Programski paket RAS razvija mr Milorad Simi, saradnik Instituta za srpski jezik SANU i urednik Renika SANU, u okviru Agencije za softver i intelektualne usluge Srbosof u Beogradu (www.rasprog.com).

270

M. Kundaina V. Banur

Korektorski znaci za slovne greke

- pogreno ili oteeno slovo ili znak

V
M -

- vimetnuti slovo koje nedostaje u re i - izmeniti re - pomeriti uvuen red - poeti novi pasus - sastaviti slogove (rei) koji sv i trebali biti spojeni - rastaviti rei koje su napisane sastavljeno - sastaviti delove rei koji su napisani rastavljeno - poravnati slova u rei

X
1,2,3ZXI f\J

- zameniti slovom istim slovom drugog tipa - izmeniti redosled rei u reenici - obrnuto napisano slovo - preformulisati misao - izbaciti slovo, cifru, znak, re, red - nejednak razmak izmeu redova - oteena slova i nejasno utisnute rei - Pogreno uvlaenje reda - Pogreno uvlaenje reda -jednu ili vie rei podvui valovitom linijom -jednu ili vie rei podvui ravnom linijom -jednu ili vie rei spacionirati - opoziv greke v i ispravljanju - smanjiti razmak izmeu slogova (rei) - poveati razmak izmeu slogova (rei) - ukloniti uzrok mrlja na otisku

cz:>
I
vruvv/vvvvvr

hademsho pisanje Primer

271

IIpe^H3HO ACiJHHHcaH nojaM 'naAapeHocTH ' hc 3HaMH h cacBHM flOBOJBHO o6j auiHaCifee 6 h t h h x KapaKxepHCTHKa HaAapeHHX nojeflHHau;a, a iioroTOBO F}i HHj'e AOBOJbHa ocHoea 3a paA ca TajiexHoeaHOM, oflHOCHo H^fl^pcHOM flei^OM. Jcn eiu aH p a ^ ca TajiioBaH ^iM a c u o m nojupasyM esa HacrfiM liH M o p a jy 3HaTH K o j ^ y t o ^ o h h c H3 k o Jhx ce M ory yoHHXH riojenHHHH ' ih Jh cy KBajiHTCT^ y K o iO -eK c ry HaapeHOCTH, o a h o c h o 1^ TaJieHTOBaHOCTH] O B a j 4)eHOMb-4?a3MaTpaJiH cy 6pojH n ayxopH . H o l^ a M a ce j a 3a H am e ycjioB e h npaKTHHHOCT p e m e it a npH ^^aTJBHBo MHniJt>ei^Kaje je H3Heo Ap M . K o p e H y ^ j o j cTyAwjH ,,Hi(^CTaBHHK H Haj^apeHH yneHHHH , r^ e noA py*ija HaB^^i^H HaAapeHOCTH h KapaKxepMCXHKe Ha^apenHX nojcAHHaiia. O A ceh aM o Hacx^^itHKe, Ka;n^aBOAHMO oB aj[_n oA p yija HaAapeHocxH m Ka^a ^ajeivio Hal3HaKe KapaKxepHCXHKa o c h o b HHX H a^apenocXM , oH ^a r o h Aa aaroaap aM O , h n o ro x o B O Aa AajeMO yviajpvns,npaHa m M^A*^Ji^a pemenba. 3 6 o r ^ x o r a , n o M eHyxa pemeifca x p e 6 a cxBaxHXH nd^eHO ejiacxHMHO, a ne K p y [o . 3 a HacxaBHHKe cy oBa pemeH>a M oryh^ opjeHXHpH"^eopHjcKH o a I KojHX x p e a nojiasHXH y yoHaBaity HaAapeHHx ^MCHHKa np^]^H KOM HbHXOBor HAeHXHc|)HKOBaH>a H HanoKOH y ca pa ^ HaAap9>^ ^M a. JH3 MfccxBa HacxaBHHKa koJh cy npoBOAUJiH npaK xnnH o Mcrpa^^nBaifea MO>Ke c^aKyMMXM Aa ce npaKXMMHO HAeHXHcf)HKOBaH>e ripoBOAH Ha na^HH pecneK xoBaH .a AOMHHanxHe , a He HckMHBe npiQiaAHOcxH OAprnoM MOAejny HaAapeHocxH. 1 / npaKc^ je H3ysexHO xem K o K oiQ ^pexH or y^ieHHKa cBpcxaxH y HCKy OA H^SHa^ieHHX Ks^l^eropHja HaAapcHocxH, a Aa nojeAHHH ejieMenxH ne sacen ajy y Apyry Kaxeropnjy. T o 3Ha^|^ Aa x p e a o a p c a h x h KOHxype h xeopnjcK H o k b h ] ^aA epcH ocxH sa CBaKor yncHUKa, 3a K ojer cM ^xpaM O Aa ra x p e 6a noABphH HAeHXHc|3HKOBaH>y. O s a K a B n ^ x y n O M o ry h a sa Aa ce b f k e yBHA y Maw>y hjih Behy npHnaAHocx yneHHKa, h c k o J o a hsL 3Ha^eHHX B pcxa H aA apenocxH .

~jn * ra jrc H T O B a H o c T H "|o

X n ie

[_0

^ H I H X /V 1 .2 1 ' e^ B X A ;i.2
B

I L L

^ Lt ^ h | t xru i.2
Xr U 1 . 2
H

ly

I X X 1 p
n H ~ i a
M

1 h la

^ x

Pk

L-

272

M. Kundaina V. Banur

6.8. OBJAVLJIVANJE NAUNIH RADOVA

6.8.1. Dostavljanje rukopisa
Poto je prethodno prouio Uputstva autorima i izvrio ispravke autor dostavlja tekst rukopisa. Pravo je vreme za objavljivanje koje nove informacije kada je ona jasna i celovita (Silobri 2003: 34). Za redakciju i recenzente tekst rukopisa treba da bude otkucan dvostrukim proredom i irokim marginama. Sve stranice moraju biti numerisane. Rukopis se dostavlja na papiru, potom i elektronskom potom, i ne podlee vraa nju. Radovi se uglavnom dostavljaju u Word formatu, sa Times New Roman fontom, veliine 12. Za radove na disketi jasno se oznaava naziv datoteke, a na nalepnici diske te format i naziv diskete. Daju se podaci o korienom hardveru i sortveru. Rad na di sketi potrebno je snimiti na dve datoteke, osnovnoj i rezervnoj, na papiru u dva primerka. Uz rad se dostavljaju i specijalni znaci, koje ne sadri standardni set simbola u okvi ru instalacione verzije W^indows-a, i to na disketi ili elektronskom potom. Radovi koji se dostavljaju na srpskom jeziku, koriste Serbian cyrilic. Rezime rada sa naslovom ra da, imenima i prezimenima autora i kljunim reima dostavlja se na posebnom fajlu ra di prevoenja na strane jezike, to obezbeuje redakcija asopisa. Ako se rad tampa dvojezino, obaveza je autora da dostavi tekst na oba jezika. Tabele, grafikoni, eme, slike, crtei treba da budu isti, otri, jasni i vidljivi da se mogu reprodukovati. Prilau se uz tekst na posebnim stranicama, oznaene brojem i naslovom. Njihova poeljna pozicija se oznaava na tekstu. Treba voditi rauna o for matu asopisa. irina tabela se ograniava na 12,5 cm, tj. na irinu sloga. Izdavai zadr avaju pravo da zbog efikasnog preloma teksta p>omere poziciju ilustracije u odnosu na njeno mesto u tekstu, ali minimalno. Grafikoni se dostavljaju na posebnim fajlovima, obeleeni velikim slovima, sa simbolima i u saglasnosti sa tipom korienog teksta. Na grafikonima se izbegavaju linije i senenja koja nisu neophodna. Naslovi, legende ili objanjenja koja prate grafike priloge treba da budu navedeni na posebnoj stranici. Re zolucija digitalnih slika mora da bude najmanje 300 dpi. U tekstu je potrebno obeleiti priblinu poziciju odreenog grafikog priloga. irina grafikog priloga ne sme prelaziti slog stranice od 12,5 cm. Uz rad koji se dostavlja redakciji asopisa formira se naslovna stranica, u kojoj se navode naslov rada, ime i prezime autora, struna i nauna zvanja, titule, institucija u kojoj su autori u radnom odnosu, mesto i kontakt adresa (elektronska i potanska), broj pote i telefon institucije, adresa, telefon, faks i e-mail adresa autora, obrazac za prenos autorskih prava, traeni broj primeraka i broj tekueg rauna i naziv banke za uplatu ho norara, saglasnost za reprodukciju ranije objavljenih materijala i za korienje ilustraci ja. U prilogu se dostavlja izjava da rad nije objavljivan. Pri tome je potrebno sauvati primerak rada u celini i svakog dostavljenog dokumenta. Rukopis lanka se dostavlja uz popratno pismo, koje potpisuju svi autori. Autori mogu predloiti kategoriju lanka. Rukopis za tampanje moe biti prihvaen, uslovno odbijen i odbijen. Urednitvo zadrava pravo utvrivanja redosleda objavljivanja rado va i pravo prilagoavanja rukopisa standardima asopisa. Rukopisi lanaka dostavljaju se u papirnoj i elektronskoj formi. Optimalno vreme da se autori obaveste o rezultatima recenzije i prihvaenosti rada je do tri meseca.

Akademsko pisanje

273

Jednom objavljen lanak ne moe se objaviti u drugoj publikaciji beic dozvole urednitva asopisa koje je lanak prihvatilo, ali i tada uz podatke o tome gde je lanak objavljen prvi put. Pregledni nauni rad PEDAGOGIJA LXII, 1, 2Q07. A. B. Sivolapov MODERNIZACIJA VASPITNIH KONC3EPCIJA: ZAKONOMERNOSTI I PROTIVURENOSTI*
Podnona napomena:

UDK: 37.017

*lanak je preuzet iz asopisa IleilarorHKa, No 9, Moskva, 2005. Naslov originala: ,,M oAepHH3am iH BocnnTaTejii>H nii K O H uenuH ii
SaK O H O M epH O C TH H n p O T H B O p e^ H H

6.8.2. Izdanja publikacija

Rukopis je tekst koji nije objavljen. Prema Ilejn Svenonijus (2007), izdanje je po sebna manifestacija jednog dela. Razliita izdanja jednog dela sadre, u sutini, isti informacioni sadraj, ali se razlikuju u pojedinostima, kao to su veliina slova, ilustracije, predgovor, podnone napomene, jezik, nova poglavlja i dopune. Izdanja publikacija prema D. Ivaniu mogu se klasifikovati po raznolikim osnovama: format (folio, kvart, oktav), izgled (broirano, povezano), namena (kolsko, struno, djeje), nain prireivanja (kritiko, popularno, populamo-nauno), okolnosti izdavanja (prvo, jubilarno), autor (autorizovano, anonimno, falsifikovano), datum (datirano, nedatirano) obim i obuhvat (posebno delo), zbirka dela jednog autora, zbirka radova vie autora hrestomatija, antologija, zbornici studija, kriteriji (nacionalni, anrovski (Ivani 2001: 228-229).
Autorizovano izdanje je takvo izdanje nekog dela, na osnovu sporazuma autora i izdavaa uz iskljuivo ovlaenje autora. Autorizovan p revod je takav prevod naunog dela, za koji je autor, ili onaj ko ga

zastupa (izdava), dao ovlaenje da se to delo moe prevesti na drugi jezik. U ovom sluaju, prevodilac je autor prevoda, kome pripadaju sva zakonom propisana prava. Autor prevoda se naznaava u impresumu publikacije i u bibliografskim podacima. Pra va stranog autora se izjednaavaju sa pravima svog autora.
Elektronsko izdanje publikacije je izdanje na CDR, koje ima istu formu stranica

kao i tampano izdanje i sve pratee elemente publikacije (naziv izdavaa, CIP zapis, impresum, bar kod, UDC oznaku). Podlee postupku recenziranja. Cena mu je nia.
Popularno izdanje publikacije je takvo izdanje koje se tampa u velikim tiraima i u jeftinoj opremi. Sinonim za popularno izdanje je depno izdanje. Popularna izdanja su esto bez kritikog aparata, registara, pa i bez ilustracija. ire shvaeno, popularno

274_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _IV I. Kundaina V. Banur

izdanje obuhvata listove i novine. ak i ozbiljne edicije se tampaju u dvostrukom izda nju, jednom skupom i drugom, u pristupanoj opremi.
Privatno izdanje publikacije (lat. privatus nesluben, lian) se tampa o troku

autora, obino u manjem broju primeraka.

Dopunsko izdanje publikacije predstavlja ponovo tampan odreen broj primera

ka, nakon ve odtampanog tiraa.

Dopunjeno izdanje publikacije je izdanje iji je znatan deo ve objavljen, a koje

je dopunjeno novim tekstom ili ilustracijama. Zove se i proireno izdanje.

Ponovljeno izdanje. Po odluci autora ili urednika moe se ponoviti celo mono grafsko delo, ili lanak u nekom asopisu uz eksplicitnu napomenu. Objavljivanje rada u asopisu drugi put dozvoljava se u sluajevima: ako postoji saglasnost urednika oba asopisa, da postoji odreeni vremenski interval izmeu dva objavljivanja, d aje rad ko ji se objavljuje drugi put namenjen nekoj drugoj grupi italaca. U podnonoj napomeni na stranici sa naslovom druge verzije rada daje se obavetenje da je rad ve objavljen i navodi asopis kao primami izvor. Kritiko izdanje je novo izdanje koje donosi autentian tekst sa neizmenjenim

jezikom, ortografijom i interpunkcijom. Ne radi se o prostom pre tampa vanj u prvog iz danja. Izdava u takozvanom ,,kritikom aparatu navodi izmene koje je izvrio i obra zlae ih. Na poetku kritikog aparata formira se spisak primenjenih oznaka i iznose principi na osnovu kojih se pripremalo izdanje. Izdava je duan da kod svih redakcija navede u kritikom aparatu odstupanja u tampanom tekstu. Ovo izdanje sadri bibliografiju i biografiju autora, predgovor ili pogovor o njegovom delu.

6.9. AUTORSKO I IZDAVAKO PRAVO

Autor je stvaralac pisanog ili tampanog dela (monografije, udbenika, renika,

enciklopedije, leksikona, numerike tabele i si.). Autor dela moe biti jedna ili vie oso ba. Grupu autora ine vie od tri autora. Ime i prezime autora se nalazi na naslovnoj prednjoj korici naunog dela iznad naslova, u impresumu, na naslovnoj stranici dela iz nad naslova, na svakoj neparnoj stranici publikacije, dok se podaci o autoru u vidu beleke nalaze na kraju publikacije. je jedan od dvojice ili vie pisaca koji su zajedniki napisali nauno de lo. Delovi teksta knjige se piu prema unapred utvrenom dogovoru koautora. Rad gru pe autora koordinira glavni redaktor. Koautorstvo je vie zastupljeno u pisanju empirij skih naunih radova, nego kod umetnikih i knjievnih. Najee se za usiove, koje je potrebno ispuniti za autorstvo naunog rada, navo di znatan doprinos autora u: ( 1) stvaranju koncepta i plana rada ili analizi i tumaenju rezultata; (2 ) skiciranju lanka ili njegovom kritikom pregledu i ispravkama znaajnog dela intelektualnog sadraja rada; (3) davanju konane saglasnosti u odnosu na verziju koja e biti publikovana. Sva tri uslova moraju biti ispunjena (Glas Instituta za zatitu zdravlja Srbije, godite 73, 1999, 3 4, str. 140). Vlatko Silobri (2003) izdvaja etiri

2,1e Tekst autorizacije

M. Kundaina V. Banur

Copyringht Milenko Kundaina, Veljko Banur, 2004; Copyringht Uiteljski fakultet, Uice, 2004. Sva prava zadrana. Nijedan deo ove knjige ne sme se umnoavati ni prenositi ni u kakvom obliku niti ikakvim sredstvima, elektronskim ili mehanikim, fotokopiranjem, snimanjem ili umnoavanjem u bilo kojem informatikom sistemu za pohranjivanje i korienje bez saglasnosti vlasnika prava.

7. EVALUACIJA NAUNIH DELA

Onaj ko nita ne smatra ravim taj nita ne smatra dobrim.

Artur openhauer U svinn naukama stalno raste obim i sadraj naunog stvaralatva, i to: broj specijalizovanih naunih poddisciplina, broj tekstova koji se nude redakcijama naune perio dike (nauni lanci, kongresna saoptenja, istraivaki izvetaji, struni radovi, recenzi je, prikazi, polemike) i broj sredstava pisane naune komunikacije u tampanoj i elek tronskoj formi (asopisi, knjige, zbornici, monografije, CD-ROM-ovi, Internet lokacije i sL )-, broj radova kolektivnih autora, radova sa interdisciplinarnim pristupom prouava nja problema i drugo. Ovim se znanje kumulira po obimu i dubini. Meutim, mora se imati u vidu da ,,nauni napredak nije kumulativni proces, nego pre evaluaciona borba za opstanak u kojoj teorijama koje se nadmeu stalno preti zamena teorijama koje vie ,,odgovaraj u, tj. mogu da podnesu napore sa iskustvom, koje njihove prethodnice nisu mogle (Gojkov 2002: 114). U nauno-istraivakoj delatnosti, iz vie razloga, postoji potreba da se to tanije i objektivnije vrednuje rad pojedinaca, istraivakih timova i istraivakih institucija. Vrednovanje ukupne naune produkcije objavljenih radova odvija se uz prethodno raz vrstavanje po mestu, nainu i medijumu objavljivanja i naunoj kategoriji kojoj pripa daju. Na naunim principima, u toj funkciji, izgraene su adekvatne metode i postupci vrednovanja proizvoda naunog stvaralatva i utvreni kriterijumi za ocenu naune kompetencije istraivaa, istraivakih timova i istraivakih institucija, kako na nacio nalnom nivou, tako i na nivou svetske naune zajednice. Sagledavanjem i istraivanjem kvaliteta vlastite produkcije nauka je postala sama sebi predmet prouavanja, i to na metateorijskom nivou. U pojmovnom smislu, evaluacija naunog stvaralatva polazi od jasnog odree nja i razgranienja naunog od strunog rada. Naunim radom se, po pravilu, otkrivaju nepoznate injenice i zakonitosti (uz primenu naunih metoda), dok se struni rad zasni va na prikupljanju poznatih injenica, u cilju dobij anj a korisnih rezultata, i to bez doka zivanja. Pod naunim stvaralatvom podrazumeva se celokupna nauna produkcija, ko ja nosi naune informacije, nastala u procesu sloenih intelektualnih aktivnosti, u ko jima su do izraaja dole stvaralake sposobnosti pojedinaca i timova istraivaa. Pojam eva.luacija naunog stvaralatva podrazumeva primenu egzaktno utvrenog sistema kri terij uma, metoda, postupaka i pokazatelja, izgraenih u svrhu objektivnog sagledavanja kvaliteta naune produkcije, sa ciljem sagledavanja individualnog i kolektivnog dopri nosa nauci naunih radnika, istraivakih timova i naunih institucija. Kvalitet naune produkcije u akademskoj zajednici izraava se dimenzijama ko risnosti i naunosti. Termin korisnost upotrebljava se u kontekstu potreba ue i ire dru-

278_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _] V 1 . Kundaina V. Banur

tvene zajednice, dok se termin naunost upotrebljava u kontekstu kvaliteta radova s aspekta kriterijuma i potreba naune zajednice. U naunoj zajednici koristi se vie kriterijum naunosti objavljenih radova. Stanislav Fajgelj (2004) konstatuje da se ti kriteriju mi obino primenjuju ,,zbirno i ne ciljaju direktno na identifikaciju ,,naunosti, nego na izvesne formalne preduslove za koje su praksa i iskustvo rekli da su vani. Meu naunicima se esto otvaraju pitanja i razvija polemika oko valjanosti i primerenosti postojeih kriterijuma, metoda, postupaka i pokazatelja koji egzistiraju u sistemu evaluacije proizvoda naunog stvaralatva. U nemogunosti da se doe <io eg zaktnih, univerzalno primenjivih pokazatelja kvaliteta u sferi intelektualnog rada, nau ni radnici se najee oslanjaju na globalne pr5cene naune produkcije. Vrednovanje naune produkcije, izraene u obliku pisanih izvetaja, rri u kom sluaju ne sme da osta ne u zatvorenim i uskim intelektualnim krugovima, ve postaje predmet evaluacije recenzentskih komisija i ekspertskih timova, formiranih u okviru nacionalnih naunih in stitucija i nacionalnih matinih odbora za pojedine nauke. Dokumenti nastali na taj na in moraju biti dostupni iroj naunoj zajednici preko biltena i intemetskih lokacija. Ocene donesene na taj nain treba da sledi slobodna struna polemika naunih stvarala ca u okviru akademske zajednice. Tek nakon javnih ocena i povoljnog prijema u aka demskoj zajednici nauna produkcija dobija svoju vrednost i odreuje mesto svakog autora u naunoj hijerarhiji. Bez adekvatne i planski usmerene evaluacije naune produkcije, na svim organizovanim nivoima, kako na nacionalnom, tako i po pojedinim naunim oblastima, ne bi moglo biti kvalitetnog stvaralatva, niti intenzivnog razvoja nauke. Iz tog razloga, po stoji potreba da se kriterijumi, metode, postupci i pokazatelji evaluacije stalno objektiviziraju, dograuju i standardizuju. Da bi se dolo do to egzaktnijih pokazatelja u procenj ivanj u vrednosti intelektualne produkcije i to validnijih i pouzdanijih postupaka u njenoj realizaciji, u okviru metodologije naunog rada razvila se nauna poddisciplina
naukometrija.

Sistemski pristup evaluaciji naunog stvaralatva dobija na kvalitetu krajem 20. veka. U toj funkciji, ezdesetih godina pojavljuju se i posebne studje i asopisi. Meu njima egzistira i meunarodni asopis Scientometrija (1978), koji se bavi naukometrijskim istraivanjima. U okviru svih nauka, evaluaciji se sistematski podvrgavaju nauni stvaraoci (pojedinci, timovi i institucije), nauna dela, nauni asopisi i nauni skupovi. U okviru naune zajednice u Srbiji, ine se napori izgraivanja kriterijuma evaluacije i usklaivanja sa evropskim i svetskim normama. U okviru tih napora, u Beogradu, 1996. godine, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti odran je nauni skup sa osnovnom te mom Vrednovanje naunog rada. Na univerzitetima i Ministarstvu za nauku Republike Srbije nastoje se izgraditi integralni i opte primenjiv sistem merila obezbeivanja kva litetne evaluacije naune produkcije, na nivou egzaktnih empirijskih pokazatelja. Iz tih razloga, u razradi strukturalnih evaluacionih elemenata kompetencije naunih radnika, prilazi se s uvaavanjem pokazatelja svetske nauke, sa ciljem da se nauna produkcija podigne na vii nivo. Tom pitanju se poklanja odgovarajua panja u Zakonu o nauci i Zakonu o univerzitetu. Nacionalno Ministarstvo za nauku, uz uee najviih naunih institucija, akademije nauka, univerziteta i nacionalnih naunih instituta utvrdilo je op te elemente sistema evaluacije naunih rezultata i elemente za ocenu kompetencije is traivakih timova i istraivaa u tom pogledu, i to u skladu sa evropskim i svetskim normama. Kriterijumi i pokazatelji evaluacije naunog stvaralatva nisu potpuno jedin

Akademsko pisanje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _279

stveni za sve nauke, njihove discipline, ali su jedinstveni u okviru pojedinih nauka i na unih oblasti na nacionalnom i svetskom nivou. Zahtevi za smislenom i organizovanom evaluacijom naunog stvaralatva u sebi sadre i ekonomske razloge. U okviru drutvene zajednice postavljaju se i pitanja racio nalnosti ulaganja finansijskih sredstava u nauno-istraivake projekte i nauni rad u celini. Ovim zahtevima se mogu dodati i oni zahtevi akademske zajednice koji proizilaze iz potrebe ocenjivanja kompetencije i doprinosa nauci pojedinih naunika, profesora i istraivaa, radi odreivanja njihovog materijalnog statusa. Etaj>a evaluacije naunog stvaralatva, kao jedna od zavrnih i nezaobilaznih eta pa nauno-istraivakog procesa, imanentna je naunoj metodologiji uopte, pa i meto dologiji istraivanja u vaspitanju i obrazovanju i ini njen koherentni deo. Dakle, nauke o obrazovanju, kao i ostale nauke, obavezne su da razvijaju profesionalnu kompetenciju naunih radnika u svim fazama i na svim nivoima naunih istraivanja, projektovanju, izvoenju istraivanja, pisanju radova, pa i na nivou sveukupne evaluacije naune pro dukcije. U naukama o obrazovanju skoro da nema empirijskih istraivanja o vrednovanju naunih radova. Ceo proces se svodi na pisanje recenzija, objavljivanje prikaza radova u periodinim publikacijama i na prikupljanje podataka o naunom stvaralatvu pojedi naca. Cilj tih aktivnosti je da se osiguraju objektivne informacije, dobijene pomou ra zumljivih, jasnih, merljivih postupaka, pre svega za potrebe ekspertskih timova koji do nose odluke o naunim projektima, komisija za izbor nastavnika u nauna i nastavna zvanja i komisija za donoenje odluka o dodeljivanju nagrada za nauno stvaralatvo i si. Postavlja se pitanje koliko su to objektivna i pouzdana merila evaluacije. Evaluacija naunih i strunih lanaka uglavnom polazi od metodolokih kriteriju ma. Meutim, metodoloki elementi u praksi evaluacije mogu biti, pre svega, osnova za sadrajniju recenziju realizovanih naunih istraivanja, ali ne i dovoljni pokazatelji za ocenu kvaliteta naune produkcije. Korienjem analitikih postupaka evaluacije naje e se mogu sagledati ciljevi naune deskripcije, dok se za naune ciljeve izraene na nivou eksplikacije i predikcije to ne moe obezbediti.

I pored toga to evaluacioni tretman naunih tekstova podrazumeva metodol aspekt, u praksi je potrebno ii mnogo ire i dublje od sagledavanja pojedinih segmena ta, predmeta prouavanja, metodologije izvetavanja i rezultata istraivanja. Interesova nje za naune radove kao proizvode naunog stvaralatva proiruje se sa njihovog poslednjeg razvojnog stupnja, objavljenog rukopisa, na prethodne stupnjeve, na ranije re dakcije, izmene, precrtavanja, dopune, odbaene verzije i si. Iz tog pristupa D. Ivani (2001 ) tekst definie kao sumu svih pojedinanih stanja kroz koja je proao na putu svo ga razvoja. Evaluacija je neminovna etapa naunog rada, koja za stvaraoce predstavlja odgo vornu aktivnost. U tom smislu, u nauci su postavljeni opti principi i norme za evaluaciju naunih radova, kako na nacionalnom nivou, tako i na svetskom. Opti principi i nor me evaluacije intelektualnog rada ulaze u zajedniki vrednosni sistem nauke. Od njih se polazi u vrednovanju procesa i elemenata celokupne naune produkcije. Zajedniko obeleje svih napora akademske zajednice, u pogledu evaluacije, pret postavlja sistemski pristup injeninom stanju u naunoj produkciji, tj. prikupljanje i stva ranje baza podataka i analizu pokazatelja koje se odnose na nauno stvaralatvo svih na

280_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _] V 1 . Kundaina V. Banur

unih radnika i uspostavljanje sistema akreditacije naunih institucija i istraivakih cen tara, u skladu sa svetskim kriterijumima. Takvu potrebu namee nauna praksa i svetske naune norme, zahtevi evropskih integracija u naunoj zajednici za egzaktnom i objektiv nom evaluacijom po svim segmentima i na svim nivoima stvaralatva. U pokazatelje razvijenosti svake nauke i naune discipline na nacionalnom nivou spadaju: nivo i obim valorizacije rezultata istraivanja, obim i dostupnost naunih rado va u asopisima i distribucija separata naunih radova u okviru akademske zajednice, obim prenoenja rezimea radova u referativnim periodinim publikacijama, doprinos ra dova fondovima znanja, uvaenost normi moralnog kodeksa naunih radnika, neposre dan uticaj na razvoj pojedinih naunih disciplina i dr. Nauno stvaralatvo pojedinaca, timova i institucija se po kvalitetu uporeuje sa evropskom dostignuima, i to; po cilju i nameni zbog koje nastaje i kojoj slui, po sadr aju, po prime njenoj naunoj metodologiji, po formi publikovanja. Meutim, sama eva luacija naunog stvaralatva ne moe se svesti na iste pokazatelje za sve naune radni ke, za sve vrste naunih radova, a jo manje na ogranien broj pokazatelja. Razraeni uslovi, postupci i kriteriji za vrednovanje i ocenjivanje naunog doprinosa i naune kompetencije naunih radnika primenjuju se uglavnom pri izboru pojedinaca u nauna i univerzitetska zvanja i u dodeli naunih projekata istraivakim timovima. Meutim, ti kriterijumi su ostali neusaglaeni na nivou Ministarstva za nauku Srbije i pojedinih uni verziteta. Korisnici informacija o utvrenom injeninom stanju evaluacije naunog stvara latva mogu biti: ( 1) autori naunih radova, (2 ) administracija resornih ministarstava, (3) naune institucije i (4) nauna i struna javnost.

7.1. VRSTE EVALUACIJE

Budui d a je nauno stvaralatvo veoma raznovrsno i kompleksno, u oceni nje govog kvaliteta nauka koristi veliki broj pokazatelja. S obzirom na vreme u kome se sprovodi, u odnosu na nastanak naunih proizvoda, evaluacija moe biti procesna i
finalna.

7.1.1. Procesna evaluacija

Procesna evaluacija se izvodi tokom samog procesa naunog istraivanja, u kome se analiziraju sve faze i postupci realizacije projekata, individualnih i kolektivnih ostva renja. T J tom postupku polazi se od ocene postavljenog cilja i svrhe projektovanog istra ivanja, prati se tok celokupnog istraivanja, sagledavaju rezultati istraivanja i njihova primena. Evaluacijom istraivanja prate se postupci koje preduzimaju istraivaki timo vi i pojedinci. To se postie adekvatnim operacionalizovanjem pokazatelja kvaliteta i konstruisanjem za te potrebe preciznih memih instrumenata, kojima se mogu pratiti od govarajue vrednosti. To se uglavnom postie ek listama i skalama procene kvaliteta istraivakih aktivnosti. Meutim, procesna evaluacija se ne svodi samo na praenje is traivakih postupaka, ve i efekata u pojedinim etapama istraivanja.

Akademsko pisanje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _281

7.1.2. Finalna evaluacija

Finalna evaluacija se odvija u razliitim vremenskim momentima izrade naunog dela i upoznavanja naune javnosti, i to: ( 1) evaluacija pre zvaninog stavljanja u proce duru za informisanje naune javnosti; (2 ) urednika evaluacija, radi ocene doprinosa fondovima znanja i kategorisanja naunih radova i (3) evaluacija nakon objavljivanja naunih radova, koja se moe izraziti sa vie pokazatelja. U pojedinim fazama empirij skog istraivanja potrebno je jasno odvojiti finalnu evaluaciju od analize procesa ili po stupka istraivanja.

7.2. EVALUACIONI POSTUPCI

Evaluacija naunih radova, s obzirom na broj stvaralaca, u praksi se sprovodi na individualnom, grupnom i institucionalnom nivou, pri emu se uvek polazi od uinka pojedinaca. Da bi se u evaluaciji naunog stvaralatva ostvario postavljeni cilj, potrebne su pouzdane i objektivne procene brojnih indikatora koji se mogu definisati kvalitativno i kvantitativno. U tom smislu, u nauci egzistiraju dva postupka evaluacije naunog stva ralatva: ( 1) ekspertski evaluacioni postupak (recenziranje), sa kvalitativnim pokazate ljima vrednosti proizvoda i (2 ) scientometrijski evaluacioni postupak, sa kvantitativnim pokazateljima kompententnosti naunih radnika, istraivakih timova i institucija. Ovi postupci se mogu podvesti pod odgovarajue istraivake naune paradigme. Tako, prvi evaluacioni postupak pripada naunoj paradigmi razumevanja, a drugi evaluacioni po stupak naunoj paradigmi pojanjavanja. Radi se o dve komplementarne evaluacione strategije, koje pripadaju jednom paradigmatskom paru, koji karakterie evaluaciju i ko ji mora da ini koherentnu celinu.

7.2.1. kspertski evaluacioni postupak

Ekspertski evaluacioni postupak naunog stvaralatva usmeren je na opisne, tj. atributivne karakteristike naunih radova kao nosilaca naunih informacija. Taj proces zahteva od evaluatora, kao dobrih poznavalaca struke, jasnu i preciznu konkretizaciju utvrenog stanja po strukturalnim elementima u skladu s naunom metodologijom. Eva luacija se zasniva na prouavanju teksta i utvrivanju relevantnih injenica o naunom radu, kako bi se mogle izvesti odgovarajue ocene po svim njegovim kvalitativnim pbelejima. To podrazumeva ocenu posebnih segmenata, sadraja i smisla radova, saznajne vrednosti i informativnosti radova, izraenosti naune sistematinosti, nivoa tumaenja rezultata, naunog uoptavanja i dr. U tom pogledu, u nauci su se izdiferencirali odree ni kriterijumi za pojedine vrste radova. Tako Jovan Savi (2001) istie d aj e ekspertsko miljenje, iako subjektivno, kvalitativno, sloeno i skupo, jedini pravi nain za ocenu originalnosti, sadraja, metodologije i znaaja, sutine jednog naunog dela. U kvalita tivnoj evaluaciji koristi se i Delfi-metod, sa ciljem da se razjasne poetne razlike u mi ljenjima ocenjivake grupe.

282_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

NI. Kundadina V. Banur

7.2,.2,. Scientometrijski evaluacioni postupak

Scientometrijski evaluacioni postupak zasniva se na kvantitativnim aspektima naunog stvaralatva, gde evaluacija preteno egzistira na brojanim pokazateljima, to je imanentno naunoj paradigmi pojanjavanja. Scientometrija je poddisciplina metodo logije naunog rada koja iznalazi merljive (kvantitativne) pokazatelje vredtM 3Sti proizvo da naunog stvaralatva, odnosno naune uspenosti naunih radnika, od nivoa pojedi naca, preko nivoa istraivakih timova do nacionalnih naunih institucija. Naziva se i nauka o nauci W \ nauKometrija. Kvantitativne tehnike u okviru scientometrije, namenjene vrednovanju naunog stvaralatva, nazivaju se bibliometrijskim. Scientometrijski pokazatelji se izvode iz broja objavljenih lanaka i broja njihove citiranosti u emu svo je mesto i ulogu ima i statistika metoda. Tim pokazateljima pokuava se kvantitativno proceniti kompetentnost istraivaa, tj. utvrditi nivo naunog doprinosa rastu naunog znanja. Upravo, poslednjih decenija evaluativni tretman naunih radova proiren je u jednom specijalnom segmentu citiranosti autora.

7.3. OBLICI EVALUACIJE

7.3.1. Recenzija
Obavezujui oblik evaluacije naunih radova je recenzija, kojom se sagledava sa draj rada, kvalitet prezentacije, originalnost, dubina uvida u razmatrani problem, jasno a, kreativnost, znaaj za odreeno nauno podruje, doslednost u primeni normi za pi sanje teksta, pravilnost jezika, gramatika korektnost, tanost, jasnoa, preglednost izla ganja, celovitost formiranja pasusa. Svrha pisanja recenzije, po shvatanju Ratka Zeleni ke (1990), je: (1) iskljuivanje mogunosti objavljivanja nekvalitetnih naunih i stru nih radova; (2 ) poboljavanje kvaliteta, ve napisanih rukopisa, i to: stila i terminologije pisanja, naina oblikovanja autorovih misli i to naunije prezentacije rezultata istrai vanja i (3) primerenije rasporeivanje grae u tekstu rukopisa (struktura ili kompozicija dela), te osiguravanje savremenog naina citiranja relevantnih saznanja, stavova, zaklju aka, teorija drugih autora. U praksi publikovanja lanaka preporuuje se anonimno recenziranje, pri emu ocenu o jednom naunom radu iznosi vie strunjaka. IV L o e biti slepo, i to: dvostruko recenziranje (gde recenzentu nije poznato iji rad pregleda, niti autor zna ko je recen zent njegovog rada) ili jednostruko slepo recenziranje, u kome je samo recenzentu po znato ko je autor rada. U drutvenim naukama, uglavnom se imenuju dva recenzenta, a u prirodnim jedan. Stanislav Fajgelj (2004) deli recenzente na trenere i elitiste. Recen zenti treneri nastoje da daju to vie sugestija, saveta i zapaanja autorima, sa ciljem da poprave rad, ili radove koje budu kasnije pisali, dok recenzenti kritiari daju malo save ta, a zakljuci su im turi i nije im stalo kako e autor prihvatiti i iskoristiti recenziju. Druga pdela recenzenata je na visokoproduktivne i elitiste. Visokoproduktivni recen zenti su obino slabije rangirani po naunom doprinosu, ali lake daju pozitivne recen zije i ,,putaju vie lanaka, jer su manje kritini. Elitisti su, po svojoj produkciji, obi

A k a d e m s k o p is a n je

283

no visok o scientom etrijski rangirani i vrlo kritini prem a rad o vim a k oje d o b ijaju na pre gled i d o z v o lja v a ju o b ja v ljiv a n je m anje radova. R ecen zija se sastoji od o p t e g d e la , p o s e b n o g d e la i z a k lju a k a .
O p t i d e o r e c e n z i je se odnosi na ocenu obim a n au n og rada, procenu da li delo

sledi form u predstavljenu u uvodu, strukturu i obim pojedinih d elo v a i procenu savremenosti obrad e teme: P rik azu je se struktura rada, njena loginost i koherentnost i prim enjenost d ek ad n o g sistema oznaavanja pojedinih d elo va rada.
P o s e b n i d e o r e c e n z i je obuhvata: analizu naslova rada, procenu rezim ea, aktuel-

nost rada, ocenu p ro blem a i cilja istraivanja, odnos autora prem a ran ijim istraivanji ma, analizu teorijskog okvira istraivanja i ocenu hipoteza i varijabli istraivanja, prikaz metoda, postupaka i instrumenata istraivanja, odreenost populacije i uzorka istraivanja, adekvatnost statistike obrade podataka i tumaenja rezultata. N a poetku p o se b n o g dela recenzije iznosi se procena n aslova u odnosu na celo kupni sadraj rada. Procen a rezim ea obuhvata n jego v u strukturisanost, istaknutost p o znatih injenica i ciljeva, n ivo preciznosti opisa naunih m etoda, konciznost i razu m lji vost rezultata. Procen a aktuelnosti rada sadri argum entovano obrazloen je doprinosa koji je autor dao razvoju teorije i prakse. Recenzent konstatuje k o lik o je nauni rad aktuelan, p o razvijenoj teoriji, iznetim naunim injenicam a i stavovim a i donetim za kljucim a. U p o g le d u ocene p r o b l e m a is tr a iv a n ja , recenzenti o bin o sagledavaju : definisanost po jm o va, upotrebu leksikografskih dela (enciklopedija, renika, leksikona) i m on o grafija, inioce koji su uticali na iz b o r problem a (rezultati ranijih istraivanja), o rigin al nost p roblem a, jasnost, vanost, ogranienost predm eta istraivanja, preciznost iskazanosti naun og i praktinog znaaja problem a, nedostatke k oje je autor n aveo u situiranju p ro blem a istraivanja. U p o gled u cilja istraivanja procenjuje sa da li rad donosi nove in form acije ili predstavlja novi pristup ve poznatim injenicam a. Procen a odn osa autora prem a ranijim istraivanjim a sadri analizu adekvatnosti izbora, organ izovan ost u sagledavan ju iznetih injenica, nivo preglednosti i konciznosti analiziranja literature, n iv o kritinosti u m etodolokom pristupu i rezultatim a ranijih is traivanja i analizu celo k u p n o g procesa istraivanja.
A n a l i z a t e o r i js k o g o k v ir a is t r a iv a n ja naunog rada odnosi se na dubinu pronica-

nja autora u sutinu predm eta istraivanja, opis i klasifikaciju p o jav e (o d re ivan je mesta u sklopu srodnih p o ja v a ), utvrivanje naina i stepena uzajam ne povezanosti p o jav e i strukturalnih elem enata koji ine pojavu. S a gled av a se stil pisanja, struktura reenice, razum ljivost je z ik a u tekstu istraivakih instrumenata, iskazivanje p o jm o v a sinonim i ma, pisanje stranih im ena (izv o rn o i transkripcija na srpskom je z ik u ). U oceni za d a ta k a , h ip o t e z a i v a r i ja b l i is t r a iv a n ja recenzenti sagledavaju : j a snost form ulisanih hipoteza, n ivo usklaenosti hipoteza sa zadacim a istraivanja, iskazanost hipoteza u sm islu odreenosti m etoda, tehnika i instrumenata istraivanja. Recenzenti sagled avaju izb o r varijabli, nivo usklaenosti v arijabli sa hipoteza ma, izdiferenciranost varijabli (nezavisne, kontrolisane, zavisn e), operacion alizaciju v a rijabli, uspenost m erenja varijabli, odnos izm eu vrem ena p ro ved en o g na m erenju v a rijabli i n jih ove vanosti u istraivanju, artikulaciju predm eta m erenja na lo gik e celine za m erenje, tanost m erenja i odnos kljunih varijabli.

28 4_______________________________________________________________________N I. K u n d a in a V . B a n u r
M eto d e istra ita n j a u recenziji se procenjuju s aspekta adekvatnosti karakteru

predm eta istraivanja i um ea istraivaa da ih prim eni. S a g le d a v a ju se njihove eventu alne slabosti. O cen ju je se: izvornost instrumenata (preuzeti sa evidentiranim izvorom , adaptirani, sam ostalno izraeni), m etrijske karakteristike, valorizovan ost i standardizo vanost instrumenata, dobre strane i slabosti m em ih instrumenata, uspenost primene, u vaavan je pouzdanosti i validnosti instrumenata, prim erenost sadraja instrumenata uzrastu, znanju i sposobnostim a ispitanika, postojanje potrebe za preform u lacijom nekih ajtema iz preuzetih instrumenata. Recenzenti ukazuju i na eventualnu nejasnost, trivijalnost ili bespredm etnost nekih pitanja u m em im instmmentima i si. U p o g le d u analize p o p u l a c i je i u z o r k a is t r a it'a n j a, u recenziji se iznose ocene o: definisanosti pop u lacije (p o jm o v n o , prostorno, vrem enski), definisanosti uzorka, doslednosti i potpunosti prim ene m etoda uzorkovanja, eventualnom postojanju pristrasnosti u izboru ispitanika, optim alnosti veliine uzorka, strukturi uzorka, odreenosti vrste uzorka, reprezentativnosti uzorka, hom ogenosti i pouzdanosti uzorka, eventualnim p ro b lem im a u vezi sa iz b o ro m uzorka, usklaenosti karakteristika pop u lacije i uzorka, ujednaenosti kontrolne i eksperim entalne grupe u prim eni m etode eksperim enta. U re cenziji se sa g le d a v a i p o lo aj ispitanika u istraivanju: obavetenost o cilju istraivanja i odnos ispitanika prem a istraivanju, razum ljivost ajtem a za ispitanike, potrebno vrem e za rad na instrumentima. R ecenzenti procenjuju a d e k v a t n o s t s ta tistik e o b r a d e p o d a ta k a , dobijenih istra ivanjem , i to: pravilnost izbora postupaka i m era (m ere prebrojavan ja, m ere proeka, m ere relativn og p o lo aja, m ere varijabilnosti, m ere o b lik a raspodele, m ere k orelacije) i statistikih testova (param etrijski i neparam etrijski), obrazloen ost izbora statistikih m era po: vrsti o b e le ja (v a rija b le ), vrsti m em e skale, rasporedu podataka u odnosu na norm alnu raspodelu; preciznost obrade podataka, ostvarenost testiranja postavljenih hi poteza, korienje altem ativnih m etoda statistike analize. S a g le d a v a se konciznost ta b e la i konvencionalnost sim bola u oznaavanju statistikih m era i pravilnost pisanja, nain obrad e podataka (raun arom ili runo). N a jv a n ije pitanje procene kvaliteta naunog rada su rezultati istraivanja, i to: originalnost rezultata, validnost (nauna tanost) tum aenja rezultata, lo gik a baziranost analize na prik u pljen im podacim a, usaglaenost sa postavljen im zadacim a istraivanja, dokum entovanost u prihvatanju i odbacivan ju hipoteza, integrisanost rezultata ranijih istraivanja u celinu rada, valjanost argum entacije (u b e d ljiv o st i utem eljenost na inje n icam a), objektivnost u iznoenju podataka, prihvatljivost sinteza, konzistentnost u izla gan ju stavova i m iljenja, uspenost gen eralizacija sa uzorka na populaciju, postojanost greaka u zak lju ivan ju i preuveliavan ja svojih rezultata, razgranienost kauzalnosti od otkrivene korelacije, razgranienost statistike znaajnosti od p ed ago k e znaajnosti, j a snost granica izm eu dokaza i spekulacije, eventualno postojanje indikacija pristrasnosti istraivaa u prikazivan ju kontraverznih rezultata. U okviru analize z a k lju a k a naunog rada procenjuje se stepen rezim iranosti o p itih (g la v n ih ) rezultata, n ivo naunog saznanja do kojih se d o lo na osnovu postavlje n o g cilja i zadataka istraivanja i ispravnost izvoen ja zakljuaka. Iznosi se ocena u ko jo j je postavljeni p ro b lem istraivanja reen, nauna i praktina valjanost, vrednosti re zultata, teorijski i praktini znaaj rezultata istraivanja. U recenziji se sagled ava a d e k v a t n o s t i z b o r a b i b li o g r a f s k i h j e d i n i c a , pokrivenost svih aspekata istraivanja izabranom literaturom, odnos korienja prim am ih i sekun-

A k a d e m s k o p is a n je _________________________________________________________________________________ 285

dam ih izvora, alfabetski poredak jedinica, potpunost i redosled elem enata, izvornost i starost b ib lio g ra fsk ih jedin ica. R e c e n zijo m se sagled ava i te h n i k a o r g a n i z a c i ja ra d a . T o su: usklaenost sloga, veliina n aslova i podn aslova, ukom ponovanost ilustracija, korienje citata, pisanje podnonih napom ena, p agin acija stranica, adekvatnost m argina, iskorienost praznih prostora. A n a liz o m se obuhvataju identifikacioni elementi grafik o n a i tabela.
Z a k l ju a k r e c e n z i je sadri ocenu o kvalitetu rada k oja treba da se zasniva na j a

snim, konciznim , objektivnim , istinitim i argum entovanim obrazloen jim a. R ecen zija se pie b e z u p otrebljavan ja izraza ,,N e svia mi se , ,,O vde nije neto u redu , ,,O vo mi ne zvui d o b ro , kao i b e z subjektivnih ocena velianstveno d e lo , ,,nedostino d e lo , n eprolazn o d e lo itd. O b a v e z e recenzenta u postupku pisanja recenzije, prem a G o ra n u M ila s u (2 0 0 5 ), su da: (1 ) don esu sud o o b ja v ljiv a n ju n e k o g rada, (2 ) tem eljn o o b ra z lo e v la stito m iljen je, (3 ) p o n u d e korisne preporuke autorim a rad a radi d o ra d e i (4 ) razvrsta ju rad u je d n u o d k atego rija (iz v o rn i nauni rad, p regled n i rad, struni rad i prethodno saopten je). V re m e trajanja recen zen tskog postupka u praksi j e o d d v a d o tri m eseca. R ecen zija sadri p re d lo g za dalji postupak: o b j a v l j i v a n j e u z d o r a d u (,,u slovn o pozitiv na recen zija), o b j a v l j i v a n j e b e z d o r a d e (pozitivn a recen zija) ili n e p r i h v a t a n je r a d a (n egativ n a recen zija). U situaciji kada jed an od recenzenata predloi o b javljivan je, a drugi n eo b jav ljiv an je rukopisa an gauje se i trei recenzent ije je m iljenje presudno. K riterijum i evalu acije pojedinih vrsta naunih tekstova u postojeoj m etodolo koj literaturi im aju vie n aglasak na m etodolokim elem entim a. U g la v n o m se p red v i aju procene p o kriterijum im a p om ou kojih se m oe utvrditi k o lik o su prisutni m eto doloki elem enti standardizovani kroz celi tok istraivanja i k o lik o su prisutni u izvetajim a istraivanja. R e je , zapravo, o preciznom praenju ostvarivanja m etodolokih zah teva u procesu m erenja u em pirijskim istraivanjim a i zahtevim a za standardizaciju eks perim entalnog tretmana. M eu tim , u kontekstu evaluacije istraivakih m etoda, istrai vaki postupci se m o g u razumeti sam o kao deo odreene istraivake aktivnosti, p o smatrani s aspekta d oprin osa cilju i svrsi, koji tu istraivaku aktivnost ine. N a j e i razlozi z b o g kojih recenzenti n ep o vo ljn o ocenjuju naune radove, pre m a B artolu (1 9 8 3 ), su: (1 ) neprim eren pregled literature (preopiran ili preoskudan ), (2 ) n avoen je referenci nebitnih za temu, (3 ) nejasan u vod koji zam a g lju je izlagan je p ro blem a, (4 ) nejasna istraivaka pitanja, (5 ) neprim eren opis uzorka istraivanja, (6 ) ne prim eren opis m etodologije, n edovoljan za pon avljan je istraivanja, (7 ) n ed o v o ljn o v o enje rauna o m eram a, p o seb n o n o vim instrumentima, (8 ) neprim erena ili problem ati na statistika analiza, (9 ) slabo osm iljena rasprava k oja ostaje na p on avljan ju rezultata, (I O ) tako postavljena rasprava da odlazi predaleko i nudi neopravdane zakljuke i (1 1 ) preterana duina rada (M ila s 2005: 86). R a d p regled aju d va kom petentna recenzenta, koji su upueni u temu k o ja je p red met istraivanja, pri em u recenzenti ne znaju autorov identitet, niti autor m oe p rep o znati identitet recenzenata. D a bi se to obezbed ilo, sve in form acije o autoru treba izneti isk lju ivo na naslovnoj stranici. Tekst je potrebno oistiti od sv ega to m oe odati auto ra, kao to su, npr. prepoznatljive autoreference ,,U naem prethodnom radu... i si. Z a radove koji su d o b ili u slovn o pozitivnu recenziju, autor postupa prem a zah tevim a recenzenata. Pri povratku doraen og rada autor p o n avlja kom entar svak o g

28 6

M . K u n d a in a V . B a n u r

recenzenta p o takam a i opisuje kako je zahtev ispotovan. U k o lik o je b ilo neslaganja sa recenzentim a, potrebno je navesti razloge. N e o p h o d n o je citirati stranice, pasuse i re d o ve g d e su izm ene napravljene. U redn ik i o d b o r ili glavn i urednik, nakon sproveden og recenzentskog postupka donosi konanu odluku o o b ja v ljiv a n ju rukopisa. R ecenzije (d o m a e i strane) se o b ja v lju ju u strunim i naunim asopisim a, strunim listovim a, u sastavu p u b lik acija kao prilozi i na koricam a publikacije. aso p isi ne o b ja v lju ju recen zije za nauna dela starije od dve godine. lan ci u asopisim a se recenziraju od vojen o od ostalih, to zavisi od toga kojoj naunoj disciplini pripadaju.
7.3.2. Prikaz naune publikacije

Prik az naune pu blik acije je oblik evaluacije naun og stvaralatva i inform isanja naune i strune javnosti. Prikaz publikacije pie strunjak iz oblasti kojoj ona pripada. Pie se p o izlasku p u blik acije iz tampe i o b jav lju je u strunim i naunim asopisim a, strunim listovim a, zborn icim a radova, dnevnim i n edeljn im listovim a, na radiju i tele viziji. Pisac prikaza upoznaje itaoce sa optim p odacim a o pu blik aciji (autor, naslov, izdava, m esto izdanja, go d in a izdanja, broj stranica, recenzenti, struktura rada, ilustra cije i dr.), m otivim a za pisanje, problem im a koje je autor o b rad io u publikaciji, o sn o v nim postavkam a, rezultatim a do kojih se u istraivanju dolo, vrednostim a publikacije, njenim p ozitivn im stranama, kao i eventualnim nedostacim a, m o g u im korisnicim a, p o trebom za njom , poredi je sa d ru gim slinim pu blik acijam a i dr. O pte je m iljenje da prikaz p u blik acije ne treba da sadri konanu ocenu o naunoj vrednosti publikacije, ni ti potkrepljenje i obrazloen je ocene. Prikaz m ora da bu de koncizan, jasan, objektivan i uverljiv. U p rik azu se daju in fo rm acije o tome da li je p u b lik a c ija m eu prvim a takve vrste u od re en oj naunoj oblasti, da li je ona naunoj ja v n o sti potrebn a i k oliko, u kojoj m eri je b o lja od ostalih; nude se dokazi o njenoj valjan osti i nedostacim a. U z prik az p u b lik a c ije m o e se saoptiti i in fo rm acija o autoru, pre sv e g a o n je g o v o m n a un om stvaralatvu. P rik azi naunih pu blik acija se ne tretiraju kao nauni radovi, ne unose se u in dekse i b ib lio g ra fsk e baze i ne raunaju kao o b j a v l j e n i r a d o v i u pokazateljim a produk cije i uticajnosti naunih radnika. M eutim , neki prikazi se m o g u i citirati, dok neki d o stiu ak i vrednost p re g le d n o g rada. N is u retki sluajevi da se prikazi publikacija piu i bjavljujw b ez ocene o nau nim kvaliteti ma i b e z ocene o propustim a i nedostacim a, da ne ukazuju na nestandardizovanost rada u celini. Prikazi m onografskih dela se u naunoj i strunoj periodici esto p o ja v lju ju sa vrem enskim zakanjenjem , a piu ih i oni nauni radnici koji se ne bave dotinom n au n om oblau. B a m e t i Stubbs (1 9 9 0 ) daju strukturu pisanja prikaza pu blik acije u pet pasusa sa 500 d o lOOO rei. U v o d n i pasus ukazuje na publikaciju i autora, osnovni cilj publikacije i daje neke indikacije da li je autor u tome uspeo. N a re d n a d va pasusa sum iraju osnovni sadraj publikacije. Pretposlednji pasus se posveuje oceni pu blik acije, pri em u se uka zuje na njene dobre i loe strane. U zakljun om pasusu se daje ocena o prednosti i n edo statku pu blik acije i razm atra m ogunost uticaja na dalja istraivanja (P rem a: K u b a i K o king 2006; 72).

A k a d e m s k o p is a n je

287

P rik az pu blik acije m oe imati i naunu vrednost, i to u sluaju kada se n jego v autor argum entovano suprotstavlja i osporava, odnosno potvruje i p ro d u blju je iznete stavove u publikaciji k oja je predm et prikazivanja. U praksi drutvenih nauka pie se i e s e jis t i k i p r ik a z , koji je p o obim u vei i u kom e se vie prostora daje oceni p u blik acije u okviru odreene istraivake tradicije.
S tru n i p rik a z

Nastava i vaspitanje br. 1 2, 2000, str. 266 E)r N edeljko Trnavac Filozofski fakultet B eograd

P r ik a z d ela

Primljeno: 3. X II 1999.

V eljk o Banur, N ik o la Potkonjak: M e t o d o l o g i ja p e d a g o g ije . Savez pedago kih drutva Jugoslavije, Beograd, 1999. M etodologija pedagogije je jedan od etiri uslova da bi pedagogija imala tret man celovitog i autonomnog naunog sistema (predmet nauke, suma znanja i istra ivakih rezultata, metodologija naunog prouavanja i istraivanja i specifina na una terminologija). U p riv o se zavrava etvrta decenija od kada je dr N ik ola Pot konjak, na Grupi za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, zapoeo preda vanja novog studijskog predmeta M e t o d o lo g ija p e d a g o k ih istra iva n ja . Tih ezde set godina 20. veka kod nas je naglo poraslo interesovanje za metodoloka pitanja, posebno za empirijska istraivanja. Metodoloka problematika tada dobija znaajan prostor u udbenicima pedagogije i odgovarajui programski deo u nastavi pedago gije u uiteljskim kolama i na nastavnikim fakultetima. Institut za pedagoka is traivanja u Beogradu prevodi i objavljuje u apirografisanoj formi nekoliko stranih prirunika za nauno-istraivaki rad u oblasti vaspitanja i obrazovanja. Pedagoki asopisi daju prioritet u objavljivanju radova istraivakog i empirijskog karaktera, a posebno onima koji imaju prateu statistiku aparaturu. Kraj te decenije, koja se moe smatrati veoma burnom i plodnom za razvoj pedagoke nauke u nas u celini, rezultirao je i obimnim delom dr V ladim ira M u ia, M e t o d o l o g i ja p e d a g o k ih istra iva n ja , koja e doiveti puno izdanje i koje e najneposrednije uestvovati u obrazovanju brojnih generacija diplomiranih pe dagoga i ne samo njih. N ije sluajno i dobra je okolnost to su se dva autora sa bogatim naunim, nastavnikim i istraivakim iskustvom prihvatila tekog i odgovornog posla da napisu novi univerzitetski udbenik M e t o d o l o g i je p e d a g o g ije . D r V eljk o Banur je nekadanji nastavnik na Odseku za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Saraje vu i sadanji nastavnik Uiteljskog fakulteta u Beogradu, a dr N ik o la Potkonjak je ve pet decenija u raznim ulogam a i uvek aktivan na Grupi za pedagogiju F ilo zofskog fakulteta u Beogradu. M o e se rei da su oni uesnici i svedoci razvoja nae pedagoke metodologije u prethodnim decenij ama i da logino sledi njihovo autorsko angaovanje u ovom poslu. Recenzentsku odgovornost za preporuku ovog teksta preuzeli su na sebe, takoe autoriteti u oblasti pedagoke nauke, dr Petar M andi i dr Grozdanka Gojkov, koautor, skoro objavljenog l^eksikona p e d a g o k e m e t o d o lo g ije (koautori su dr Radenko Krulj i dr M ilenko Kundaina), koji sa no

288

IVI. K u n d a in a V . B a n u r

vom M e t o d o l o g i jo m moe da ini jednu radnu celinu za studente pedagogije i sve one koji ele da usavravaju i osposobljavaju u ovoj naunoj disciplini. N a blizu pet stotina strana i najednom mestu imamo izloenu celovitu meto doloku problematika, sa optimalno odmerenom koliinom program a statistike (70 strana), prateim softverskim statistikim paketom, sistematinim pregledom statistikih form ula i brojnim tabelama, slikama i praktinim primerima (40 slika, 30 tabela, 30 primera). T o je jedna oiena i jasna teorija, sa relativno lako upo trebljivim praktinim primerima i realizacije. Autori su na poetku svoga rada postavili sebi cilj da napisu celovitu meto dologiju pedagogije. Naim e, postojee metodologije u ovoj oblasti su, m anje-vie, usredsreene na empirijska pedagoka istraivanja koja su ezdesetih godina bila ,,u m odi , to je kasnije izazvalo itavu polemiku o odnosu prema ,Jedno stranostima pozitivistikog pristupa u naim istraivanjima i naoj pedagokoj metodologiju. U strukturnom pogledu ova knjiga je konstruisana zaista celovito i stabilno. U njoj su obuhvaena kako osnovna teorijska (logiko-gnoseoloko-epistem oloko-m etodoloka), tako i delatna (praktina) metodoloka pitanja proua vanja i istraivanja. D r N ik o la Potkonjak je jedan od retkih koji se prethodnih de cenija polemiki zalagao za reafirmaciju teorijskih istraivanja, posebno u knji gama T e o r ijs k o m e to d o lo k i p r o b l e m i p e d a g o g ije e p is t e m o lo g ija p e d a g o g ije
(1 9 7 7 ) i M e t o d o lo k i p r o b l e m i sistem n ih istra iva n ja u p e d a g o g i ji (1 9 8 2 ).

U pogledu naina obrade pojedinih pitanja, knjiga ima karakter udbenika, je r e se, verovatno, tako najvie i koristiti. Autori su pristupali raspravi, kritikoj analizi i polem ici samo u onim sluajevima kada o nekom pitanju do sada nisu do kraja raiene dileme. Naravno, to je sada ve m ogue, je r se o veini nekada spornih pitanja ve dovoljno raspravljalo u drugim knjigam a i na stranicama pe dagoke periodike, na to ukazuje spisak odabrane literature na kraju teksta. T i me italac, bez m nogo itanja, moe da dobije dosta direktnih i kratko reenih in form acija, objanjenja i uputstava. N o v in a u strukturiranju sadraja knjige jeste i p o g la v lje R a z v o j m e t o d o l o g i je p e d a g o g i j e , koje je originalno i u pristupu i u argum entaciji, je r veom a pregledno i jasn o razvejava stare dilem e o samostalnosti p ed ago gije kao nauke, njenoj teorijskoj furdiranosti i osposobljenosti za uspostavljanje interdiscipli narnih i transdisciplinarnih povezivanja kada se istrauju vaspitanja i ukupni razvoj linosti oveka. D va osnovna teorijsko-koncepcijska poglavlja O d r e iv a n je m e t o d o lo g ije p e d a g o g ije i E p is te m o lo k o -m e to d o lo k e o s o b e n o s ti sa z n a va n ja u va sp ita n ju sa sa svim realnih osnova objanjavaju svu dijalektinost prirode vaspitanja, protivrenosti razvoja pedagoke nauke, pa i objektivne ogranienosti prouavanja i istraiva nja nekih vaspitnih pojava. B ez patetike i predrasuda, racionalno i optimistiki, ras pravlja se o mogunostima istraivanja vaspitnih pojava, tretiranja naunih injeni ca, shvatanja zakona i zakonitosti u pedagogiji, pluralizmu istraivakih paradigmi i specifinostima naunog otkria, razumevanja, objanjavanja i predvianja u pe dagogiji i vaspitanju. Iz ovako sistematine i svestrano utemeljene analize logino sledi etvrto poglavlje o C ilje v im a , za d a cim a i karakteristikam a n a u n o g p e d a g o k o g sa zn a va n ja . Peto poglavlje o V rsta m a p e d a g o k ih p r o u a v a n ja i istra iva n ja na udbeniki pregledan i postupan nain upoznaje itaoca i potencijalnog istrai vaa sa veoma irokim prostorima, varijantama i modelima istraivakog pristupa.

A h a d e m s k o p is a n je

289

Sledeih est poglavlja su ve klasina problematika i drugih udbenika m e todologije u drutvenim naukama, ili u ranije objavljenim prirunicima metodo logije pedagokih istraivanja. U M e t o d a m a p e d a g o k ih p r o u a v a n ja i istra ivQ n ja m oem o rei d a j e novina neto detaljnija obrada ,,metode teorijske analize , to je neophodno posle nekoliko decenija zanemarivanja tzv. sintetikih naunih radova i oslanjanja na suene kvantitativne obrade parcijalnih vaspitnih problem a ili pedagokih tema. U O r g a n iz a c iji u toku p e d a g o k ih p r o u a v a n ja i istra iva n ja vie nego do sada su predstavljena ,,sistemno-strukturalno-funkcionalna proua vanja , zatim primenjena (operativna i razvojna istraivanja), kao i ,,mala (m ikro) istraivanja , koja su znaajna za rad kolskih pedagoga i ostalih praktiara. H ip o t e z e , v a r i ja b l e i u z o r c i su objanjeni na jednostavan i pristupaan nain, koji e za analitiko-istraivaki rad pridobiti i one koji se do sada za njega nisu posebno osposobljavali i usavravali. T eh n ik e i in stru m en ti su propraeni brojnim pregledima, slikama, tabelama i praktinim primerima, koji privlae panju i b u de intelektualnu radoznalost za nova i slina istraivanja. N o v in a postoji i u ovom poglavlju. T o je napor autora da za primere navedu izvore iz istraivakih radova, koji su objavljeni u naoj sredini, ime se posredno afirmie i ono to je do sada kod nas uinjeno na razvoju ove naune discipline, a posebno na izradi instrumentacija za rad u konkretnim uslovima, kakvi su u naim kolama. Poglavlje E ta p e i tok istra iva n ja je dato veom a instruktivno i uputno, ne na vodei budueg istraivaa u ablone i unificirane istraivake eme, ve ga podstiui na kreativnost i kritiki preispitivanje svega to se deava tokom jednog istra ivanja. O O d lik a m a istra iva a u p e d a g o g iji reeno je samo ono to je osnovno, dakle, ono to nas podsea na naune, etike i proceduralne obaveze tokom kontak ta sa ispitanicima i prilikom obrade i interpretiranja prikupljenih injenica. Statistika p r o b le m a tik a je, takoe, prvi put kod nas data u kompletu sa soft verskom podrkom za kompjutersku obradu, to pedagogiji obezbeuje nauni presti i vii rejting u odnosu na srodne nauke kod nas. Uostalom , dovoljno je i obezbediti da pedagogija ne zaostaje u tom pogledu za ostalim naukama. Stvarna korist od ovoga zavisi sada vie od onih koji organizuju nastavu m etodologije i statistike u toku studija pedagogije, na uiteljskim i drugim nastavnikim fakulte tima i viim vaspitakim kolama. U tehnikom pogledu, knjiga je korektno uraena i pripremljena, ali s o b zi rom na obim knjige od skoro 500 strana i na injenicu da e ,,prolaziti kroz mno go ruku u jedn om duem periodu, a na osnovu autorskog truda da obezbede za vidan kvalitet teksta, m ogla je biti opremljena i u tvrdom povezu i tampana na kvalitetnijoj hartiji. B e z obzira na to, izdava i urednik (dr B oko V lah o v i) za sluuju takoe punu pohvalu za inicijativu i podrku objavljivanju o v o g znaaj nog naunog dela, koje e direktno doprineti pojavi i kvalitetu jo mnogih drugih, zasnovanih na savremenoj pedagokoj m etodologiji.
7.3.3. Nauna kritika

O b ja v lje n i radovi pruaju m ogunost e v a lu a c ije o d strane italaca, tj. pisanje k ri tikog osvrta od strane eksperata. K ritika je oblik e v a lu a c ije naune pu blik acije i in fo r m isanja naune i strune javn osti o njenoj vrednosti i reakciji na nju. T o je vrsta rada u k ojem se objektivno, argum entovano i nepristrasno, na osnovu p rocen jivan ja vrednosti

290

M . K u n d a ili V . B anur

naune p u blik acije iznose m iljenja, ocenjuju pozitivne i negativne strane uz iznoenje dokaza. K ritika m oe, ali ne m ora biti nauni rad. Piu je dobri pozn avaoci naune o b la sti k ojoj p u b lik a c ija pripada, visokih etikih kvaliteta, pri em u se p ro b le m publikacije sagled av a kom pleksn o. Prem a stepenu objektivnosti, kritika m oe biti vie objektivna ili vie subjektivna. O b ja v lju je se u vidu p rilo ga u periodin im publikacijam a. N lile Ili (2 0 0 1 ) ukazuje na posledice nerazvijenosti naune kritike u drutvenim naukam a, k o je se isp o ljav aju u: sm anjivanju bro ja naunih dela trajnije vrednosti, snia vanju kvaliteta naunih skupova i asopisa, sm anjivanju interesovanja predisponiranih m ladih k ad ro va za nauno-istraivaki rad, nedovoljnoj prim eni nauke u m odernizaciji proizvodn ih , uslunih i drutvenih delatnosti, pa i u porastu proizvoljn osti, diletantizma, povrnosti, fo rm alizm a i ostalih slabosti. N a u n a kritika se m oe porediti s recenzijom , ali ne i poistovetiti. M eutim , sva ka kritika nije recenzija, dok je svaka recenzija ujedno i kritika. U praksi je prisutna p o ja v a pisanja kritike iz negativnih pobuda, radi negiranja autora i n je g o v o g dela. S vak a kritika n au n og dela koja u sebi sadri neiskrenost, licem em ost, nedoslednost i destruk tivnost, prelazi u kritizerstvo. N Iora se imati u vid u da e k s p e r ts k i e v a l u a c i o n i p o s t u p a k pisanja recenzije, prika za i kritike im a i svo je nedostatke: u oceni radova do izraaja dolazi subjektivnost ev a luatora; zasn iva se na slobodn oj evaluaciji i vrednosnim su dovim a evaluatora, form ira nim u procesu vlastitog iskustva; nesistematian je , a time i m anje kvalitetan; nedostaju m u standardizovani kriterijum i; u odreenim sluajevim a ne potuje se anonim nost autora rad o va k o ji se recenziraju, niti anonim nost recenzija. N e k i nauni radovi se m o gu vrednovati tek nakon odreen og vrem ena. S v e n aved en o ukazuje da se evaluacija nau n og stvaralatva, i pored prednosti k oje im a kvalitativni evaluacioni postupak, m ora proiriti i oslanjati na o b eleja koja se m o g u kvantitativno iz;raziti.

7 .4 . EVALUACIJA NAUNIH RADOVA

7.4.1. Evaluacija projekta istraivanja

B u d u i da je za svak o nauno istraivanje potrebno izraditi projekat, to je n eop hodno sagledati m ogunosti n jego ve evaluacije. U evaluaciji projekata sagled ava se na uni sadraj projekta, da li projektovano istraivanje zavreuje naunu i finansijsku p o drku. O b lik , duina i sadraj istraivakog projekta zavisi o d ustanove k oja finansijski p o d rava projekat. Z a predm et analize p osebn o su znaajni: teorijsko utem eljenje p ro b lem a istraivanja, obrazloenost cilja i svrhe projekta, pon uen a m etodologija, k om pe tentnost istraivak og tima, oekivane posledice i praktina korist od realizacije p rojek ta. O c e n ju je se ja sn o a i nain izlaganja. U okviru kom petencije istraivakog tima, ocena se proiruje na bibliom etrijske podatke (citiranost u d ru gim rad ovim a). O d onih institucija k o je form iraju ekspertske kom isije za ocenu naunih projekata zahteva se da b u d u p ro fesio n aln o raznovrsne, ali s usklaenim p rofesion aln im iskustvim a i m erilim a. N a ru io c i projekata najvie su i zainteresovani za kvalitet i valjanost procesa istraiva

A k a d e m s k o p is a n je _________________________________________________________________________________ 291

nja i rezultate istraivanja. Z a nacionalne projekte u lo g u o cen jivaa im aju recenzentske kom isije sastavljene o d dom aih i istraivaa iz drugih zem alja. Sm atra se da je za izra du istraivakog projekta neophodno vrem e najm anje od d va m eseca, a za n jego vu adm inistrativnu obrad u i evaluaciju najm anje est m eseci.
7.4.2. Evaluacija izvetaja istraivanja

O b im i sadraj izvetaja istraivanja zavisi od vrste p u blik acije za koju se pie i vrste o d ab ran o g izvetaja k o jim se ele publikovati istraivaki rezultati. Izvjetaji se m o g u tampati u vidu p o s e b n o g izdanja (k n jiga, studija, m o n o g ra fi ja ), u vidu m anje studije (u periodinim publikacijam a, red ovn im i tem atskim zbo rn ici ma rad ova sa naunih sk u pova i si.), kao p o s e b a n o tis a k (separat, iz vee studije) i kao la n a k (saeti prikaz rezultata prouavanja i istraivanja, b ilo u celini, b ilo sam o n ekog dela> u p ed ago k im (n au n im i strunim ) asopisim a. K a k o se istraivanja izv o d e prem a unapred utvrenim projektim a, to se i ocene koje daju recenzenti izvetaja donose na osnovu nivoa ostvarenosti istraivakog p roje kta. T o su pre svega: ispunjenost u slova u kojim a je izveden o istraivanje, adekvatnost sredstava za p rikupljan je pcdataka, prim ena p ro b n o g istraivanja za proveru m em ih in strumenata, doslednost u realizaciji projekta u svim fazam a istraivanja, optim alnost korienja vrem ena u istraivanju i si. Prem a iv a n u Ristiu (1 9 9 5 ), kriterijumi za evalu aciju naunih istraivanja m o gu se svrstati u dve grupe: prethodne i naknadne. U p r e t h o d n e k r i t e r iju m e ubraja: (1 ) adekvatnost izvrene obrade i analize podataka dobij enih istraivanjem ; (2 ) adekvatnost tum aenja rezultata dobijen ih istraivanjem ; (3 ) valjanost n alaza istraivanja; (4 ) is pravnost izvo en ja zakljuaka; (5 ) novine sadrane u rezultatim a istraivanja; (6 ) in form acionu vrednost n alaza istraivanja; (7 ) vrednost p ro b lem a istraivanja i m era u kojoj je postavljeni p ro b le m reen; (8 ) u lo g u nalaza istraivanja u p ostavljan ju n o v o g nau n o g problem a; (9 ) dubin u pronicanja u sutinu predm eta istraivanja; (I O ) hum ani, soci jaln i i etiki znaaj rezultata istraivanja; (1 1 ) ekonom ski znaaj in form acija sadranih u nalazu istraivanja i (1 2 ) praktinu prim enljivost rezultata istraivanja. I_J n a k n a d n e k r i t e r iju m e evalu acije istraivanja svrstava: (1 ) pouzdanost rezultata istraivana; (2 ) p o dranost rezultata d obijen ih istraivanjem ; (3 ) veliinu ostvarenog uticaja na razvoj na unog znanja; (4 ) efektivnost rezultata istraivanja u praktinoj prim eni; (5 ) ekonom sku efikasnost praktine prim ene rezultata istraivanja i (6 ) hum anu i etiku vrednost ispoIjenih posledica prim ene rezultata istraivanja. D r a g o B ra n k o v i (2 0 0 1 ) se zalae za izgraivan je p osebn e m eto d o lo gije kriti k o g vredn ovan ja naunih istraivanja i precizira sedam osnovnih kriterijum a sa 40 potkriterijum a evaluacije. Z a osnovne kriterijum e evalu acije uzim a: (1 ) procenjivanje adekvatnosti p ro blem a i predm eta istraivanja; (2 ) adekvatnost literature; (3 ) odnos pre ma ranijim istraivanjim a; (4 ) izb o r i prim enu istraivakih m etoda; (5 ) adekvatnost definisane popu lacije i izabran o g uzorka; (6 ) nain prikupljanja istraivake grae; (7 ) adekvatnost statistike obrade podataka i (8 ) interpretaciju rezultata istraivanja. Prem a m iljenju autora, navedeni kriterijum i evaluacije naunih istraivanja i njihovih rezulta ta m o g u imati status orijentacionih kriterijum a i sasvim praktinu funkciju u univerzitet skoj nastavno-istraivakoj delatnosti.

29 2

M . K u n d a in a V . B a n u r

Petar IMandi (2 0 0 4 ) na osnovu sv o g d u g o g o d in je g iskustva izradio je instru ment u v idu evalu acion e liste, u kojoj kriterijum i evalu acije naunih rad ova m o gu imati oiljen tacion u u lo g u i praktinu funkciju u svakodnevnoj praksi recenziranja.
O c e n a izveta ja o istra iva n ju

(1 ) P r o b l e m istra iva n ja 1. D a li je odabrani problem originalan, i da li je dao vredne rezultate? 2. Im aju li dobijeni rezultati teorijski i praktini znaaj? 3. D a li su kadi ovi i uslovi omoguili da se istraivanje obavi prema projektu? 4. D a li je nauni i praktini znaaj problema precizno iskazan? 5. D a li je sadraj artikulisan na logike celine koje je m ogue meriti? Je li merenje uspelo? 6. D a li je proces operacionalizacije postignut, bez gubitka esencije original nog koncepta, od koga se u istraivanju polo? (2 ) P r e g l e d lite ra tu re 1. D a li odabrana literatura pokriva sve aspekte istraivanja? 2. D a li su primarni i sekundarni izvori istraivanja korieni gde god je to bilo mogue? 3. D a li je pregled literature koncizno i pregledno dat? 4. D a li je pristup metodologiji i rezultatima ranijih prouavanja bio kon struktivno kritian? 5. D a li je autor poao od nekih predubeenja u izboru literature i drugih iz vora? 6. Jesu li rezultati ranijih istraivanja iskoriavani za izbor problem a i formulisanje hipoteza? 7. D a li su hipoteze formulisane tako da se znalo koje e ce metode, instru menti i tehnike koristiti? 8. D a li su korektno date reference na kraju izvetaja? (3 ) M e t o d e istra iva n ja 1. D a li su odabrane metode istraivanja bile garancija uspenosti istraivanja? 2. D a li je bila dobro odabrana glavna i pomone metode? 3' D a li su instrumenti bili valorizovani i standardizovani? 4. D a li su ih istraivai uspjeno primenili? 5-, D a li je pouzdanost i validnost, oznaena u uputstvima, uvaavana za sve testove? 6. D a li je sad^^aj testa pisan na nivou uzrasta, znanja i sposobnosti ispitani ka kojim a je namenjen? 7. D a li je jezik u instrumentima bio potpuno razum ljiv za ispitanike? 8. D a li bi neki ajtemi m ogli biti drugaiji za neku subkulturu (ili zemlju, ako je test strani)? 9. D a li su neka pitanja bila nejasna, uvredljiva, trivijalna ili bespredmetna? 10. D a li je dovoljno panje posveeno tanom merenju odnosa kljunih vari jabli? 11. D a li su struno primenjeni razliiti metodu merenja?
1

A k a d e m s k o p is a n je

293

(4 ) B i r a n je u zork a 1. E)a li je populacija iz koje je biran uzorak briljivo definisana? 2. D a li su metodi uzorkovanja u potpunosti i dosledno primenjeni? 3. D a li je veliina uzorka bila dovoljna za ostvarivanje ciljeva istraivanja? 4. D a l i j e postojala mogunost pristrasnosti u procesu primene metode uzor kovanja? 5. A k o uzorak nije sluajan, da li su prodiskutovane i predviene m ogue posledice? 6. A k o je uzorak prigodan ili su na njegov izbor uticali neki spoljni faktori, da li su se pojavili problemi i koji? 7. D a li su usklaene karakteristike populacije i uzorka koji je iz nje biran? 8. A k o je korien eksperimenat, da li su kontrolna i eksperimentalna grupa struno prihvatljivo ujednaene? 9. D a li je uzorak bio dovoljne veliine, hom ogen i pouzdan? (5 ) P r ik u p lja n je p o d a ta k a 1. D a li su bili obezbeeni normalni uslovi za prikupljanje podataka? 2. D a li je korieno pilot istraivanje za probu mernih instrumenata? 3. D a li je ispitanicima objanjen cilj istraivanja? 4. ^ D a li je prikupljanje podataka bilo realno planirano i da li su se planovi dosledno realizovali? - 5. D a li su testiranja izvedena tako da su ih ispitanici prihvatili i dali od sebe to su m ogli? 6. D a li je vreme testiranja bilo odvie dugo? 7. D a li su uslovi za testiranje bili zadovoljavajui? 8. A k o su u uzorku istraivanja deca, da li su sve mere preduzimane da ona sve ajteme razumeju i korektno daju odgovore? 10. D a li su ispitanici imali dovoljno vremena da na svako pitanje odgovore potpuno? 11. D a li je uspostavljena ravnotea izmeu vremena provedenog na merenju raznih varijabli i njihove vanosti u istraivanju? (6 ) Statistika o b r a d a p o d a ta k a 1. D a li su pravilno izabrani statistiki postupci i tehnike? 2. D a li je obrada podataka bila precizna? 3. D a li je statistika analiza pruila mogunost testiranja postavljenih hipo teza? 4. D a li su korieni alternativni metodi statistike analize? (7 ) In t e r p r e ta c ija rezu lta ta istra iva n ja 1. D a li su rezultati dobijeni istraivanjem povezani s ranijim rezultatima is traivanja? 2. D a li je utemeljena na injenicama generalizacija na celokupnu populaciju? 3. D a li su zanemarene slabosti mernih instrumenata? 4. Ima li i koliko poznatih greaka u zakljuivanju? 5. D a li su objanjenja bazirana na rezultatima servej istraivakog metoda, eh post facto postupka, eksperimenta ili nekog drugog metoda?

294

IVI. K u n d a in a V . B a n u r

6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

D a li je kauzalnost prihvaena tamo gde je samo otkrivena korelacija? Postoji li dokaz Hawthornovog efekta koji iskrivljuje rezultate? D a li je statistika znaajnost pomeana sa pedagokom znaajnou? D a li je granica izmeu dokaza i spekulacije jasna? D a li je dokumentovano pokazano prihvatanje ili odbacivanje hipoteze? D a li se vidi nauna i praktina vrednost rezultata istraivanja? D a li je istraiva pokazao emotivnu vezanost za ishod istraivanja? Postoje li indikacije d a je istraiva bio pristrastan? D a li su u procesu pisanja izvetaja potovani principi jezika, logike i po sebno principi naune delatnosti? *Petar M andi (2004): M e t o d o l o g i ja n a u n o g rada. B anja Luka, Akadem ija nauka i umjetnosti Republike Srpske.

E lem enti evalu acije u evaluacionoj listi izdiferencirani su na b li e segm ente, na osnovu kojih se izv o d e ocene. N a m e ra je b ila da se evalu acio n o m listom pokriju svi m etodoloki segm enti, koji postaju predm et ocene zavrn o g rada. S o b ziro m na to da su istraivai zainteresovani za elem ente evaluacije i rezultate evaluacije, lista m oe poslu iti recenzentim a kao sredstvo za evaluaciju, a autorim a kao orijentir za sam oevaluaciju . E v a lu a c io n a lista o b ezb e u je da ciljevi evaluacije naunih rad o va postanu razu m lji viji, jasn iji, m erljiviji, specifiniji i si. K riterijum i i pokazatelji evalu acije naunih rado va, navedeni u evalu acion oj listi m o gu biti jedinstveni za sve em pirijske naune radove, a neki o d njih se m o g u prim eniti i na teorijske radove. T im e se o b e zb e u je standardiza cija zahteva evalu acije za sve radove i sve autore.

7.4.3. Evaluacija m onografije

D a b i neko d elo b ilo im en ovan o m on ografijom , potrebno je da im a: adekvatnu recenziju renom irane naune ustanove k o ja pripada o d go va raju o j nauci; odreen broj autocitata k o jim a se potvruje kompetentnost autora za dotinu naunu oblast; ispunje nost b ib lio g ra fsk ih u slova ( I S B N i U D K b ro j); u im presum u naveden u odluku nadle n o g organ a naune ili nastavno-naune ustanove (instituta, fakulteta), k o jim se dotino nauno d elo im enuje k ao m o n o grafija i o b im preko 50 stranica teksta. E v a lu a c ija m on ografsk ih pu blik acija sprovodi se pre sv e g a radi procene vredno sti sa p re d lo g o m za o b ja v ljiv a n je i razvrstavanje u odreenu kategoriju. U tom pogledu, m o n o g ra fija m ora da za d o v o lja v a odreene kriterijume. Prem a kriterijum im a M in istar stva za nauku R e p u b lik e S rbije (2 0 0 5 ), kategorije u k oje se m oe svrstati m on ografska p u b lik acija su: istaknuta m o n o grafija m eunarodnog znaaja, m o n o g ra fija m eunarod n o g znaaja, istaknuta m o n o g rafija nacion aln og znaaja, m o n o g ra fija n acion aln og zna aja, p o g la v lje u m o n o grafiji ili tem atskim zborn icim a i m o n o grafsk a studija.
Is ta k n u ta m o n o g r a f i ja m e u n a r o d n o g z n a a ja predstavlja vrhunski dom et u sv o

jo j oblasti. T re b a da b u d e napisana od strane afirm isanih naunih radnika, recenzirana o d strane poznatih inostranih naunika, objavljena od strane izdavaa m eunarodnog re nom ea, s d u g o m tradicijom u izdavanju naune literature, tampana na je d n o m od svet-

A k a d e m s k o p is a n je

2.95

skih jezik a i da im a najm anje deset autocitata odreene kategorije i prikazana kritikim prikazom u nekom od asopisa m eunarodnog znaaja.
N a u n a m o n o g r a f i ja m e u n a r o d n o g z n a a ja o b r a u je predm et prouavanja vezan

za odreenu nauku, im a recenziju uraenu po postupku izbora m eunarodnih recenzenata, tampana je na je d n o m od svetskih jezika, izdata od strane renom iranog izdavaa i ima najm anje sedam autocitata odreene kategorije.
Is ta k n u ta m o n o g r a f i ja n a c i o n a l n o g z n a a ja treba da o bezbed i znaajan nauni

doprinos, d a j e napisana pristupano, n a je d n o m od svetskih je zik a , da se sa n jom m oe upoznati i nauna jav n o st izvan zem lje, da im a sedam autocitata odreene kategorije. P o d m o n o g r a f i jo m n a c i o n a l n o g z n a a ja podrazum eva se nauno d elo koje je na osn ovu doprin osa nauci ja v n o pozitivno ocenjeno od strane priznatih naunih radnika je d n e zem lje i im a n ajm anje pet autocitata odreene kategorije.
S a m o s t a l n o n a u n o p o g l a v l j e u m o n o g r a f i ji pod razu m eva posebn u b ib lio g ra fsk u

jed in icu u urednikoj publikaciji (m o n o grafiji ili tem atskom zbo rn ik u ) u vidu sam ostal n og p rilo ga autora, a ne u vidu integralnog teksta vie autora, navedenih na naslovnoj strani m o n ografije. P o g la v lje u naunoj m on ografiji razrauje se na najm anje je d n o m autorskom tabaku. A k o je u pitanju p ublikacija renom iranog izdavaa, toj kategoriji pri pada i tekst m an jeg obim a, ali ne krai od p ola tabaka (o sa m stranica).
T i o n o g ra fsk a s tu d ija , prem a Pravilniku o postupku i nainu vred n ovan ja i kvanti

tativnog iskazivan ja naunoistraivakih rezultata istraivanja IVIinistarstva za nauku R ep u b lik e S rbije (2 0 0 7 ), je takva nauna publikacija, o b ja v lje n a sam ostalno ili u sklopu druge naune publikacije, koja p o obim u ne ispunjava b ib lio g ra fsk e usiove za m o n o gra fiju, a sadri najm anje d v a tam parska tabaka autorskog teksta i im a pozitivnu recenzi ju . V re d n u je se na osn ovu svojih kvaliteta, a ne na osnovu p u blik acije u ijem sastavu je o bjavljen a. R ecenzentsku kom isiju za evaluaciju m o n o grafije ine tri lana iz naune oblasti kojoj m o n o grafija pripada, od kojih d voje m oraju biti izvan nastave k o ja im enuje kom isiju.
7.4.4. Evaluacija asopisa

N a u n i asopisi su serijske publikacije, posveen e naunoistraivakoj p ro b le matici, koje im aju svo ju ustaljenu koncepciju i izlaze kontinuirano u tam panom ili di gitaln om obliku, u odreenim vrem enskim intervalim a (m esen o, d vom esen o, trom eseno, p o lu go d in je ili g o d in je ), od strane renom iranog izd avaa (n a u n o g drutva, na une ustanove). U njim a se o b ja v lju ju nauni i struni radovi razliitog oblika, pre sve ga recenzirani lanci, koji su snabdeveni naunom aparaturom . O m o g u u ju najefikasniji proces razm ene inform acija. lan ci koji se o b ja v lju ju u asopisim a po sadraju su aktuelniji u odnosu na m o nografsk e pu blik acije i predstavljaju glavn i izvor naunih in form acija u akadem skoj za jedn ici. lan ci koji se kategoriu kao nauni i struni m oraju imati d ve pozitivne recen zije od naunika iz oblasti kojoj pripadaju. P o svojoj vrednosti se kategoriu, pri emu se uz n aslove lanaka u sadraju sveske navode i kategorije k ojim a pripadaju. Z a o b ja vljivan je u asopisim a prihvataju se iskljuivo originalni radovi koji nisu prethodno

29 6

M . K u n d a in a V . B a n u r

o b ja v ljiv a n i i nisu istovrem eno podneti za o b ja v ljiv a n je u neki dru gi asopis, to autor garantuje slan jem rada. Jednom prihvaen lanak o b av ezu je autora da g a ne m oe o b ja viti na d ru g o m m estu b e z d o z v o le urednitva asopisa k oje g a je prihvatilo, a i tada sa m o uz podatak o tom e g d e je lanak objavljen prvi put. a so p isi se razvrstavaju u kategorije prem a kvalitetu. O pti evalu acion i kriteriju mi za izd avan je i ureivanje asopisa su: redovnost izlaenja, evidentiranost na spisko vim a i u elektronskim bazam a, poseban iz b o r recenzenata i ustaljen sistem recenziranja, ustaljen form at i grafik a oprem a naslovne stranice, potpunost oprem e radova, pisanje referentskih je d in ic a u p op isu literature p o jed n o j o d konvencija, saetak na je d n o m od svetskih je z ik a , kljun e rei, kom pletna referenca o radu u futeru stranica publikacije, n um erika k lasifik acija pu blik acije ( U D K ) navedena na koricam a, na naslovn oj stranici i uz svaki lanak. U re d n ic i i redakcije asopisa, sam ostalno ili p o grupam a, p ropisu ju zahteve u p o g le d u sm em ica i form i k oje treba da ispunjavaju rukopisi koji se d ostavljaju za o b ja v lji vanje. T i zahtevi su: identifikacioni elem enti autora (zan im an je, nauno zvanje, titula, organ izacija u k ojoj je autor zaposlen i m esto u kojoj se ta organ izacija n alazi); je z ic i na k ojim a se m o g u pisati rad o vi; o b im i struktura saetka izraeni u red o v im a (pet d o d e set) ili p asu sim a (je d a n do d v a ), broj kljunih rei na je z ik u na k om e je napisan osnovni tekst; je z ik na k om e se pie saetak (en gleski, ruski, nem aki, fran cu sk i); nam ena uvoda i sadraj rada; zahtevi za p ro sto m o -grafik o ureenje tabela i grafik on a; zahtevi za izra du spiska literature (potpunost b iblio grafsk ih referenci), red osled i fo rm a n avoen ja b i b lio g ra fsk ih podataka, nain citiranja; zahtevi za o b im rezim ea (d o je d n e stranice), je z ik rezim ea (en glesk i, francuski ili nem aki, za lanke napisane na sloven sk im jezicim a, ili na ru sk om je z ik u , za lanke napisane na n ekom od zapadn oevropsk ih je z ik a ); o bim lan ka izraen u slo v n im znakovim a, autorskim stranicam a ili autorskim tabacim a; p o treban broj prim eraka rada; d o zvo ljen e skraenice. Ispunjenost navedenih kriterijum a m o e biti p o la z n a osn ova za evaluaciju. U p u tstv o za autore sadri i form u u kojoj se radovi d ostavljaju redakciji (n a p ap i ru i elektronski prireeni, o bin o b ilo k o ja verzija program a M s W o r d fo r W in d o w s , o d n osno u form atu D O C (W o r d D o cu m en t) i R T F (R ic h T e x t F orm at) ili u b ilo k o m tekst editoru uz o d vojen ost pasusa prazn om lin ijom ), nain lokacije fusnota (o b i n o odvojen e u zaseban d eo teksta), nain dostavljanja elektronski priprem ljenih rad o va (n a disketi u d ve datoteke, osn ovn oj i rezervnoj, ili elektronskom potom , na p apiru u d va prim erka). U re d n ic i asopisa propisuju: slovni font (n ajee se koristi T im es N e w R o m an ), visinu slo va izraen u u d v e grad acije (u g la v n o m standardnu za tekst I I ili 12 taaka) i niu za fusnote, spisak literature, saetak i rezim e (9 ili IO taaka), nain slagan ja teksta (u g la v n o m b e z p ro red a), nain isticanja teksta (u g la v n o m k u rziv o m ), rastojanje n aslova od prethodnog pasusa (u g la v n o m d v a prazna red a) i o d n ared n o g pasusa (jedan prazan red ), korienje n avod n ik a prem a tipografskoj norm i je z ik a na kom e se rad pie, nain priprem ljenosti grafik ih sadraja (dijagram a, em a, slika, crtea, fo to g ra fija ) i o b lik i nain n jih o v o g dostavljanja, sadraj kratke b io g ra fije (k o ja predstavlja d eo asopisa B e le k e o a u t o r i m a ). U p u tstva tretiraju proirene i o b n o v lje n e radove, m ogunosti o b ja v ljiv a n ja rada p o dru gi put. P rim euje se da zajednikih d o g o v o ra redakcija asopisa u naukam a o o b ra zo v a n ju skoro i da nem a, pa se u ureivanju asopisa pristupa sa odre en im razliitostim a.

AkcLdemslco p is a n je

297

P ojed in i b ro je v i asopisa m o g u biti tematski ureeni. a so p isi se dostavljaju pretplatnicim a (p o je d in c im a i institucijam a), najm anje u n ek olik o drava. R etko se m o gu nai u prodaji, u knjiarskoj m rei. Uticajnost asopisa se procenjuje na osnovu: autora iz drugih zem alja, citiranosti autora iz drugih zem alja, broja lanaka na stranim jezicim a, duine izlaenja asopisa, na unog renom ea g la v n o g urednika i ostalih lanova redakcije, renom ea izdavaa, dok se vrednost naunog rada odreuje na osnovu kategorije asopisa u k ojem se rad objavljuje. U ticajn ost dom aih asopisa procenjuje se po kriterijum im a M inistarstva za nau ku R e p u b lik e S rbije, na osnovu bibliom etrijske analize i prelim inarne kategorizacije na osnovu rezultata ostvarenih u m eunarodnim citatnim indeksim a i n acion aln im citatnim indeksim a. M e r ilo vrednosti naun og asopisa je f a k t o r o d je k a . N jim e se izraava citi ranost asopisa. P o k a zu je k o lik o je puta koji asopis citiran. Im pact faktor (fak to r uticaja) je m era uestalosti koja p ok azu je k o lik o je jed an prosean lanak u asopisu citiran, k olik o je puta koji asopis citiran u odreen om vre m en skom periodu, o bin o za dve godine. Faktori uticaja se izraunavaju svake godin e za sve asopise koji se referiu u citatnim IS I bazam a (S C I, S S C I i A H C I ) i za sve aso pise koji su bili citirani u njima. B ro jn a vrednost faktora uticaja za tekuu god in u d obija se tako to se broj citata za dve posledn je prethodne godin e podeli b ro je m b ja v lje n ih radova u te d v e god in e. N a osnoyu dobijenih rezultata za potrebe baze b iraju se novi a sopisi ili iskljuuju neki ve postojei, vri iz b o r asopisa za biblioteke, autori donose odluke o izbo ru asopisa za o b ja v ljiv a n je lanaka. S vi asopisi su podcijen i p o naunim oblastim a u d ve stotine kategorija, pri em u su neki svrstani u vie njih. Z a svaku o d ka tegorija m oe se izraditi rang lista asopisa p o faktoru uticaja preko K o B S O N sajta. D a bi bili referisani, asopisi konkuriu u nekom od citatnih indeksa. N a k o n dve god in e referisanja d o b ija ju svoj im pakt faktor.
Iz ra u n a -v a n je Im p a k t fa k to r a

jp

_ 2006

(broi citata iz 2005 i 2004. u radovima 2006.) (broj radova, objavljenih u 2005 i 2004. godini)

Prem a kriterijum im a iz P r e d l o g a p r a v il n i k a o p o stu p k u , i n a in u v r e d n o v a n j a i k v a n t it a t iv n o m is k a z iv a n ju n a u n o is t r a iv a k ih r e z u lta ta is t r a iv a a M^inistarstva za na uku R e p u b lik e S rb ije (2 0 0 7 ), asopisi se svrstavaju u sledee kategorije: (1 ) vrhunski m eunarodni asopis, (2 ) istaknuti m eunarodni asopis, (3 ) m eunarodni asopis (4 ) asopis m e u n aro d n o g znaaja verifikovan p o sebn o m odlukom , (5 ) vodei asopis na cio n aln o g znaaja, (6 ) asopis n acion aln og znaaja i (7 ) nauni asopis.
V r h u n s k i m e u n a r o d n i a s o p i s jeste nauni asopis koji j e u svo jo j disciplini

svrstan m eu prvih 3 0 % asopisa u p u blikacijam a IS I lista. P otrebn o je za za d o v o lji sve kriterijum e koji vae za m eunarodne asopise. u svojoj disciplini oblasti svrstan izm eu prvih 3 0 % i 5 0 % asopisa u p u blikacijam a IS I lista. P o red optih kriterijum a za valorizaciju, treba da zad o vo lji i sledee kriterijum e: da im a m eun arod
Is ta k n u ti m e u n a r o d n i a s o p i s jeste nauni asopis koji je

298_______________________________________________________________________ 1V[. K u n d a in a V . B a n u r

nu redakciju sastavljenu o d naunika iz najm anje pet zem alja, da im a m eunarodnu re cenziju i da g a izdaje m eunarodna nauna institucija.
M e u n a r o d n i a s o p is , pored optih kriterijum a za ureivanje naunih asopisa

m ora da z a d o v o lji sledee kriterijume: da se nalazi na IS I listama, ali u njim a nije svrstan m eu prvih 509Tt asopisa, da se izdaje u zem lji i im a m eunarodnu redakciju sastavljenu o d naunika iz najm anje pet zem alja, da im a m eunarodnu recenziju, da ga izd aje v o d e a nacionalna nauna institucija, d a j e registrovan i da se referie u relevant nim sekundarnim izvorim a (o d g o v a ra ju e m eunarodne in form acion e b a z e ), da im a re d o v n o referisanje u relevantnim pu blik acijam a k oje izdaje Institute fo r Scientific In fo r mation (S c ie n c e Citation Index, Current Contents), da im a uspostavljenu m eunarodnu saradnju k oja se procenjuje na osnovu sastava autora, p opisa recenzenata, obim a razm e ne u m eunarodnim ok virim a (asopis se razm enjuje sa najm anje deset zem alja u svetu) i sastava urednitva, da se tam pa na en glesk om ili n ek om d ru g o m svetskom jeziku. N a jv i e se cene asopisi s m eu narodnom recenzijom u k ojim a recenzije prispelih ruko pisa o b a v lja ju m eun arodn o priznati naunici iz razliitih zem alja i u k ojim a je uredni tvo sastavljeno takoe o d renom iranih naunika iz razliitih zem alja. aso p isi sa m e u n arodn om recen zijo m izdaju se, p o pravilu, na en glesk o m jezik u . D a b i neki asopis b io uvrten u baze podataka Instituta za naune inform acije m ora da ispunjava stroge kriterijum e: kvalitet sadraja, redovnost izlaenja, pridravan je m eunarodnih standarda o b lik o v a n ja asopisa, inform ativnost naslova, precizne n aslove p rilo g a i apstrakata, kom pletne b ib lio g ra fsk e reference, puna adresa autora, n aslove lanaka, apstrakte i kljune rei na e n glesk o m jezik u . T ri poslednja b ro ja asopisa, radi evaluacije, dosta vljaju se na adresu: Publication Processin g Departm ent, IS I, 3501 Ivlarket Street P h ila delphia, P A 19104, U S A . P ro vera da li je neki asopis obuh vaen IS I-je v im bazam a p o dataka ostvaruje se na w e b adresi: (com/isi/joumals/).
a s o p i s m e u n a r o d n o g z n a a ja \>erijik ovan p o s e b n i m o d lu k a m a . U ovu katego riju se svrstavaju nauni asopisi p o sledeim osnovam a: (1 ) inostrani asopis koji je prisutan na nekoj indeksnoj listi s popisa M inistarstva nauke; (2 ) novopokrenuti asopis ren om iran og izd avaa (d o pet godin a izlaen ja) za koji se proceni da je m eunarodne vrednosti i o d p o se b n o g znaaja za razvoj dom ae nauke i (3 ) istaknuti nauni asopisi pojedinih disciplina, prem a proceni naunog odbora. V o d e i a s o p i s n a c i o n a l n o g z n a a ja jeste nauni asopis d o m aeg izdavaa, k o g a izdaje vod ee nacionalno udruenje ili nauna univerzitetska institucija, a koji je najuticajniji u svojoj naunoj disciplini i koji je na osn ovu zbira citata u IS I citatnim indeksim a i nacion aln im citatnim indeksim a ostvario n ajvei im pakt faktor, izraunat za period od pet godina. U o vu kategoriju se m oe uvrstiti i asopis inostranog izdavaa (u k o lik o ovaj nije ve prisutan na IS I listam a), uzevi u o b z ir status koji taj asopis ima u zem lji g d e se izdaje. P o red optih, m ora da zad o vo lji i sledee kriterijum e: da je re dakcija asopisa sastavljena od eminentnih naunika, da asopis red o vn o izlazi, da se razm enjuje sa najm anje 10 zem alja u svetu, da im a red o vn o referisanje u relevantnim sekundarnim pu blik acijam a (m eunarodne ili nacionalne b a ze podataka), da rukopisi za tam pu im aju recenziju najm anje dva em inentna recenzenta, pri em u krug recenzenata m ora biti iri o d kruga autora i lanova urednitva, da ispun java standarde propisane u slovim a N a ro d n e bibliotek e S rbije (iz v o d i kljune rei na je d n o m od svetskih jezik a, rezim e na je d n o m od svetskih jezik a, I S S N i U D K broj i kategoriju rada), da je vodei nacionalni asopis za jed n u od odgovarajuih oblasti nauke.

A k a d e m s k o p is a n je

299

aso p is n acion aln og znaaja jeste nauni asopis d o m aeg izd avaa koji p o uti cajnosti u svo jo j disciplini spada m eu prvih 5 0 % dom aih asopisa i istovrem eno za d o v o lja v a zahteve bibliom etrijsk e analize i prelim inarne kategorizacije. U ovu k atego riju se m oe uvrstiti i asopis inostranog izdavaa, uzevi u o b z ir status koji taj asopis im a u zem lji gd e se izdaje. O b i n o m ora da zad o vo lji sledee kriterijum e: d a j e redakci ja asopisa sastavljena od poznatih naunih radnika, da asopis izlazi redovno, da za svaki o bjav ljen lanak postoje najm anje dve anonim ne pozitivne recenzije, da je krug recenzenata iri od k ru ga autora i lanova urednitva, da im a p o v o lja n odnos naunih i strunih radova, odnos prihvaenih i odbijenih lanaka, da je izdava nauna institucija ili struno udruenje. kategoriju u koju se svrstavaju oni asopisi koji osim optih pred u slova da se sm atraju naunim za d o v o lja v a ju bibliom etrijsk e zahteve za in deksiranje u n acion aln om citatnom indeksu, a p o uticajnosti u svojoj disciplini ne spa daju u m eunarodne niti u prvih 5 0 % dom aih asopisa. M in im a la n u slo v koji treba da za d o v o lji jeste redovnost izlaenja. U oblasti o b ra zo v a n ja i vaspitanja u R ep u blici S rbiji izlaze asopisi koji su pre m a K riterijum im a M inistarstva za nauku (2 0 0 5 ) svrstani u kategorije, i to asopisi m e u n arodn og znaaja P s i h o l o g i j a (B e o g ra d ), vodei asopisi n acion aln og znaaja P e d a g o g i ja (B e o g r a d ), N a s t a v a i v a s p i t a n je ('Beograd^, P s i h o l o k a is t r a iv a n ja ('Beograd^ i A n d r a g o k e s t u d ije (B eograd^, asopisi nacion aln og znaaja P e d a g o k a s t v a r n o s t ('N o v i Sad^ i I n o v a c i j e u n a s t a v i ('B eo grad ). V o d e i nacionalni asopisi iz podruja nau ka o o b razo van ju u susednim zem ljam a su: N a p r e d a k (Z a g r e b ), V a s p i t a n je i o b r a z o v a n je (P o d g o ric a ), N a a k o la (S a ra je v o ), N a a k o la (B a n ja L u k a ), P r o s v e t n o d e l o (S k o p lje ) i S o d o b n a p e d a g o g i k a (L ju b lja n a ). P o red ispunjenosti navedenih zahteva, vrednovan je asopisa m o e da se izvodi i na osn ovu kriterija b ro ja pretplatnika, to je i najpouzdaniji pokazatelj, k ao i na osn ovu anketiranja italaca. P ojedin i bro jev i asopisa m o gu se odnositi na je d n u temu koju je od red ilo urednitvo. aso p isi se retko m o gu nai u prodaji u knjiarskoj m rei.
7,4.5. Evaluacija naunih skupova
N a u n i a s o p i s spada u

N au n i skup je form a okupljanja naunika, koji u neposrednom kontaktu saoptavaju i diskutuju o najn ovijim rezultatima naunih istraivanja. O rgan izuju se u form i kon ferencija, kolokvijum a, kongresa, sim pozijum a, odravaju se periodino, u proeku je d nom godinje ili u dve godine, u ogranienom trajanju (u proeku dva do tri dana), ili u zavisnosti od potrebe. N a njim a se okupljaju istraivai iz jed n e ili vie naunih oblasti, da bi raspravljali o nekoj temi koju organizatori precizno utvruju. Organizatori naunih skupova su struna udruenja i naune institucije (univerziteti, fakulteti i instituti). D a bi se nauni skupovi organ izovali, potrebno je ispuniti odreene usiove: da im aju form iran organ izacion i odbor, da su definisani pratei sadraji: ok ru gli stolovi, sim pozijum i, radionice, kom isije, struni sastanci, posteri i drugi oblici rada i njihovi rukovodioci/predsedavajui, m oderatori, da je definisan nain p rijav ljiv an ja radova, obezbe en recenzentski iz b o r radova, objavljen zbornik rezim ea pre poetka odravanja skupa, ili planiran zborn ik rad o va nakon odran og skupa, da skup im a svoju prezentaci ju na Internetu.

3 0 0 ______________ _________________________________________________

M . K u n d a in a V . B a n u r

O d r a v a n je naunih skupova je prilika da se prisutni naunici upoznaju sa dostig nuim a nauke u odreenoj oblasti i sa m etodolokim pristupim a istraivanja, kojim a se d o datih saznanja d olo, im e se p o veava kom petencija u o v lad av an ju istim. U linim, n efo rm aln im kontaktim a uesnici u toku odravan ja skupova u p ozn aju naunike iz ra znih zem alja sveta, razm enju ju i analiziraju inform acije i iskustva, kritiki ih ocenjuju i planiraju d alja istraivanja. T im e se nauka intem acionalizuje i naunici podstiu na d a lja traganja i provere. N a u n i o d b o r nau n og skupa odluuje o prihvatanju radova, im ajui u vidu pri rodu skupa i rezultate koji se oekuju. Indikatori naune vrednosti naunih skupova m o gu biti: sastav n au n og odbora, kriterijumi za iz b o r i selekciju ponuenih radova, prethodne recenzije i osn ovn a nam ena skupa.
M e u n a r o d n i n a u n i s k u p pored optih uslova m ora da ispuni i sledee, da ga or-

gan izu je m eunarodni nauni odbor, nauno udruenje ili nauna institucija, da u nau n o m o d b o ru im a lan ove iz najm anje pet zem alja i najm anje deset uesnika iz inostranstva sa radovim a, da im m eunarodnu selekciju i recenziju priloenih radova, da se ra d ovi sa skupa o b ja v lju ju u publik aciji koja se tam pa n a je d n o m o d svetskih jezik a. O v e kriterijum e treba da ispune kako skupovi u zem lji, tako i skupovi u inostranstvu. P o g re no se svaki skup u inostranstvu smatra m eunarodnim .
N a c i o n a l n i n a u n i s k u p organizuje nacionalno udruenje ili nauna institucija (univerzitet, fakultet, institut). U sastavu o rgan izacio n o g o d b o ra treba da bu du em inenthi strunjaci iz naune oblasti kojoj je skup posveen. B ro j uesnika sa saoptenjim a na skupu treba da b u d e najm anje deset.

N aun a konferencija. T o je jed an od oblik a nau n og skupa, na kom e se ras p ravlja o n aun im pitanjim a i problem im a. N a konferenciji kom petentni strunjaci p o d nose radove i diskutuju o istraivanjim a odabranih p roblem a, m eto d o lo giji i rezultatim a istraivanja.

R a d naune konferencije se organizuje plenarno i u vie sekcija. Problem atika kon feren cije se koncipira tako da zahvata ira podruja. N a plenarnoj konferenciji (lat. p l e n u m puna sednica, puno zasedanje, konferencija na kojoj uestvuju sv i) podnosi se uvodni referat i n ek o lik o koreferata, koji sv o jim sadrajim a p o k rivaju ua podruja p ro blem atike konferencije. D e o naune konferencije se odvija po sekcijam a koje su podeljene p o problem im a koji se obrauju. U okviru sekcija podnose se kraa saoptenja o istraivanjim a i posteri. R a d saopten na plenarnoj konferenciji vie se vrednuje n ego rad saopten na sekciji.
Nauni kongres. O b lik naun og skupa posveen odreenoj grupi naunih p ro b le m a u je d n o j naunoj oblasti, ili iz srodnih disciplina k oje su m e u so bn o povezane. N a u n i kongresi obuhvataju ire podruje odreenih problem a. U n jih ov rad se ukljuu je vie specijalista je d n e oblasti, naunih radnika poznatih u toj oblasti.

U organ izacion oj em i kongresa nalaze se uvodn a izlagan ja, a zatim se u okviru sim p oziju m a saoptavaju nalazi istraivanja, diskutuju nalazi i m eto d o lo gija istraiva nja, v o d e diskusije u vidu okruglih stolova, izlau posteri p o sekcijam a. N a u n i k on gre si m o g u biti nacionalni, nacionalni sa m eunarodnim ueem i m eunarodni.
Seminari. K rai struni ili nauni skup posveen specifinoj problem atici nazi va se sem inar (lat. s e m e r i). Sem inari su, kao i drugi skupovi, p osveen i naunom tretira-

A k a d e m s k o p is a n je

301

nju sveobuhvatnih problem a, k ak o teorijskih, tako i m etodolokih, pa i praktinih. S v r ha sem inara, k ao i drugih skupova je da u neposrednim kontaktim a nauni radnici saopte sv o ja m etodolok a iskustva i prodiskutuju nalaze, odn osn o kritiki ocene dostignua u odreen im oblastim a. U posledn je vrem e. Internet uzim a m aha i u organ izovan ju Internet sem inara, tzv. W e b in a ra . Z a to je potrebna Internet veza za d o v o lja v a ju e brzine, to A D S L o b e z beuje. P o sred stvo m Interneta se o b av i registrovanje, uplata i p rijava uesnika. U e sn ic i d o b ijaju lozin k u pom ou k o je pristupaju W e b in a ru . W e b in a ri o b ezb e u ju pot punu m ultim edijalnost prenos zvuka, slike, teksta i v id eo m aterijala.
7.4.6. Evaluacija lanaka

V re d n o st n au n o g lanka ocenjuje se na osnovu vie elem enata: n au n og rejtinga pu blik acije u kojoj se o b ja v lju je , da li je lanak o b javljen u k lju n o m asopisu za doti nu naunu oblast, o b im a nepoznatih i m anje poznatih naunih injenica k oje iznosi, ori ginalnosti prim enjene m etod ologije i dobijenih rezultata. O b ja v lju je se u n aunim aso pisim a i zborn icim a rad o va i prezentuje u vidu saoptenja na naunim sk u p ovim a (k o n gresim a, sim poziju m im a, sem inarim a). O b im naunog lanaka u drutvenim naukam a, n am en jen og za p u b lik o vanj e u periodin im p u blik acijam a je d o je d n o g autorskog taba ka, d o k je u prirodn im i bio m ed icin sk im naukam a znatno krai. U praksi ak ad em sk o g pisanja, pored utvrenih kriterijum a za p o jed in e vrste na unih radova, potrebn o je iznalaziti i dodatne kriterijum e za razlik ovan je nau n og od striinog rada. U tom sm islu, K r i t e r i ju m i z a v r e d n o v a n j e n a u n ih k n jig a , a s o p is a , r a d o v a i s k u p o v a , k oje j e do n elo M inistarstvo za nauku Republike Srbije (2005) otklanjaju nejasnoe. P o tim kriterijumima, recenzirani radovi se svrstavaju u jednu od sledeih kate gorija: (1 ) originalni nauni radovi, (2 ) kratka saoptenja, (3 ) prethodna saoptenja i (4 ) izla ganja na naunom skupu. E v a lu a c ija naunih i strunih lanaka sadri evaluacijske nalaze, ocene i p red lo ge za p o b o ljan je teksta i n je g o v o o b javljivan je. U praksi evalu acije koriste se form alni i n eform alni postupci. U n eform aln e postupke spada m e u sobn o ocenjivanje, a u fo rm alne postupke uredniko ocen jivan je i recenziranje. M e u s o b n o o c e n j i v a n j e p od razu m eva kritiko itanje , tj. stavljanje na uvid naun og lanka k o legam a sa katedre ili k o le g a m a iz istraivak og tima, radi itanja, donoenja ocene da li tekst im a suvinih detalja i da li j e ja sa n i inform ativan i d avan ja eventualnih sugestija. K oriste g a m ladi nauni stvaraoci. K o m en tar na radnu verziju naun og lanka, prem a J. F ilip o v i (2 0 0 2 ), sadri p o zitivne strane rukopisa, diskusiju o irim celinam a, sugestije na elem ente rada koje treba izmeniti, dopuniti, preform ulisati, opte kom entare kojim a se skree panja na to da je potrebno korigovati neke aspekte rada (tam parske i stilske grek e), utvrivaiije da li je tekst izdeljen na celin e k c je logik i i sadrajno o d go v araju osnovnoj i d ^ i rada, o b ja njenje k oje d e lo v e teksta je potrebno menjati i zato, sugerisanje i upuivan je na koji nain prom ene treba izvriti.
U r e d n i k o o c e n j i v a n j e j e postupak evaluacije lanaka k o ja im a cilj da se ocene

form a, sadraj, stil i m etodoloki nivo rada. U tom sm islu, svi lanovi urednitva (re d ak cije) itaju prim ljen e lanke i daju svoja m iljenja u sm islu z a d o v o lja v a n ja fo rm al-

302

Tvl. K u n d a in a V . B a ri u r

nih kriterija, tematike, obim a, je z ik a i m etodoloke aparature. Z a o b ja v ljiv a n je u asopi sim a ne prihvataju se tekstovi koji ne od govaraju p o tematici, ili im aju nedostatke u p o g led u b ilo k o je g od ovih kriterijuma. N a k o n urednikog sagledavan ja lanaka, redakcija asopisa odreuje recenzente koji treba da im aju je d n a k o i vie nauno i nastavno zvanje o d autora lanka, da im aju d o v o ljn o o bjavljen ih rad ova iz oblasti iz k oje je rad, kao i da su njihovi radovi citirani. Ekspertsku evalu aciju lanaka, u ulozi recenzenta, m ogu da o b a v lja ju sam o priznati i probrani naunici iz dotine naune discipline, koji m o gu savesno i nepristrasno da vrednuju nauna ostvarenja.
7.4.7. Evaluacija zavrnih radova studenata

U naun o-n astavn om procesu, kao p ro izvo d o b av eze studenata propisanih studij skim p lan o m i program om , nastaju razne vrste zavrnih radova (d ip lo m sk i, master, spe cijalistiki, m aster teze, doktorske disertacije), koji se razlikuju p o tematici, strukturi, kvalitetu, nainu m iljenja, stilu, jeziku, m etodolokoj aparaturi, zakljunim razm atra njim a, odn osn o p o n ivou zahteva koje treba da ispune. U oceni kvaliteta akadem skih radova studenata, u praksi se koristi veliki broj p o kazatelja. U tom p ogled u , u praksi se koriste dve kom plem entarne strategije, odnosno d v a pristupa: (1 ) g lo b a ln a ekspertska ocena zavrnih radova, (2 ) ocena na osnovu rele vantnih indikatora p o p ojed in im segm entim a, ustaljenih i u praksi proverenih zahteva. Procena kvalitativnih karakteristika zavrnih radova, u g la v n o m se zasniva na slobodnoj evaluaciji i vredn osn im su dovim a nastavnika (m entora i lan ova k o m isije). Saglasnost nastavnika u toj proceni pretpostavlja zajedniki vrednosni sistem, koji determ inie p o stupke i kriterijum e evalu acije i koji o bezbe u je razliito vredn ovan je m notva karakte ristika, dajui prednost jedn im , a zapostavljajui druge, to zavisi od prethodnog istrai v a k o g iskustva i m etodoloke orijentacije. T im e se ine pokuaji da se pored kvalita tivnih ocena pronau i m erljivi kvantitativni pokazatelji. U nem ogunosti da se doe do egzaktnih o d g o v o ra na postojee dilem e, nastavnici se najee oslanjaju na globaln e procene o valjanosti evaluacionih kriterijuma, metoda, postupaka i pokazatelja. U praksi izrade i ocene zavrnih radova studenata, sam proces evaluacije odvija se u tri faze: (1 ) evalu acija pre zvan in og stavljanja zavrn og rada u proceduru odbrane koju izv o d i m entor (p rocesn a evalu acija); (2 ) evaluacija rada u vidu izvetaja koju d o nosi k om isija i (3 ) evalu acija odbrane zavrn og rada (fin aln a evalu acija). T a k v a evalu a cija kvaliteta zavrnih rad o va je davanje ekspertskog m iljenja od strane lanova k om i sije. IVIeutim, ekspertsko m iljenje o kvalitetu zavrn og rada, u vidu izvetaja mentora i lan ova k om isije je subjektivni postupak vrednovanja. E v a lu a c iju akadem skih radova m ogu da izvod e sam o kom petentni nastavnici mentori iz o d go v araju e naune discipline. Z a razliku od drugih o blik a naunog stvara latva, ev alu acija zavrnih radova nije anonim na. U evaluaciji se koriste isti pokazatelji za sve zavrne radove. Ekspertski evaluacioni proces zahteva ja sn u i preciznu konkreti zaciju cilja i tretmana i evaluacije zavrn og rada. Z a v rn i rad, u svojoj celovitosti predstavlja konzistentnu celinu, uraenu tako da su m u svi strukturalni d elo v i usklaeni. T o podrazum eva da je polazn a ideja em pirij sk o g istraivanja izloen a u problem u istraivanja, dosledn o razvijen a u svim elem enti

A k a d e m s k o p is a n je _________________________________________________________________________________ ^ 3

m a d ru g o g dela z av rn o g rada (m eto d o lo giji istraivanja cilju, zadacim a, varijablam a, inclikatorima i hipotezam a). Iz tako dosledno izved en o g p o la z n o g okvira, uz pretpostav ku da je uzorak ispitanika i varijabli korektno odabran, da su korektno odabrani instru menti i da je izvren o korektno istraivanje na terenu, o b ezbe u je se kvalitet em pirij sk og zav rn o g rada. Iz tog razloga, evalu acija akadem skih radova podrazum eva, p o red ostalog, i m e todoloki tretman. V rsta zavrnog rada opredeljuje teorijski pristup problem u i m etodolo giju prouavanja k o jo m se bavi. U pogledu m etodoloke aparature, u osnovi postoje isti m etodoloki zahtevi za sve tekstove intelektualnog stvaralatva, pa i za zavrne radove. N iv o n au n og saznanja koji treba da se dostigne u em p irijsk om zavrn o m radu utvruje se ciljem i zadacim a istraivanja. Taj nivo m oe biti: (1 ) opis i k lasifik acija (po ja v e (o d re iv a n je m esta u sklopu srodnih p o ja v a ); (2 ) utvrivanje naina i stepena uza ja m n e povezanosti p o ja v e i kom ponenti koje ine pojavu; (3 ) istraivanje faktora koji utiu na ja v ija n je pojave. U p ra v o , nivo saznanja koji je odreen ciljem i zadacim a is;tj*aivan ja i k o ji'se u zavrn om radu ostvaruje, osnovni je pokazatelj n je g o v o g kvaliteta. S o b ziro m na to da se kvalitativne procene karakteristika zavrnih rad ova u g la v n o m zasn ivaju na slobodn oj proceni, takav postupak obin o izaziva zbrku u p ro su iva nju, pre sv ega z b o g neujednaenih kriterijum a ocenjivaa. S toga je u m etodologiji p ed a g o g ije tee iznai postupke sa operacion alizovan im nain om kvantitativne procene po m erljivim segm entim a. IVIeutim, kvantitativne procene u m etodolokoj evaluaciji vode kvalitativnim sudovim a. U p o g le d u m etodoloke aparature, u osnovi postoje isti m etodoloki zahtevi za sve zavrne radove. U teorijskom pristupu problem u zahteva se ja s n o raz grani a vanj e citata i parafraziranih tekstova od vlastitog opaanja i razm iljanja. Struktura zavrnih radova je razliita, zavisi od tipa rada (teorijski, em pirijsko teorijski, eksperim entalnoem pirijsk i), vrste istraivanja, n ivoa saznanja, pa i m etodoloke orijentacije m entora. G lo b a ln u strukturu em p irijsk o g zavrn og rada ine sledei delovi: uvod, teorijski pri stup problem u, m eto d o lo gija istraivanja, rezultati istraivanja i zakljuci. O v i d elovi ine koherentnu celinu. Izraenost, razgranienost i strukturiranost navedenih elem enata zav rn o g rada je predm et prouavan ja m etodologije naunih istraivanja. R azgran ien je osnovnih strukturalnih elem enata zavrn og rada, kao elem entarnih sadrajnih jedin ica, n ivo a n jih o v o g isp o ljavan ja je m etodoloko pitanje. U tom sm islu, u tekst koji p od lee evalu aciji ne ulazi sam o je z ik , raslojen na fonoloki i gram atiki nivo, ve i on o to pri pada g ra fi k o m je z ik u (Iv an i 2001: 31). T o su naslovi, podn aslovi, pasusi, p o glavlja kraj, poetak, nain o b ele av an ja d elo va (kurziv, navodnici, interpunkcija, itd.). M e to d o lo g ija naunoistraivakog rada postavlja zahteve u opisu m etoda i istrai vakih postupaka, koje je u zavrnim radovim a potrebno koncizno prikazivati u kratkom sadraju. M eutim , em pirijski zavrni radovi studenata esto ostaju bez podataka o korienim istraivakim m etodam a i istraivakim postupcima, opisa nedovoljn o poznatih metoda, novih i bitno m odifikovanih postupaka, razloga n jih ovog korienja i procene nji h o v o g ogranienja. U pojedinim sluajevim a, nailazi se na bespotrebno opisivanje istrai vakih postupaka, koji su ve postali standardi u odreenoj naunoj oblasti. Z a k lju c i zavrnih rad ova (diplom sk ih i m aster) esto ostaju b e z preporuke za dalja istraivanja, b ez aplikacija za prim enu u praksi. Z a k lju c i se svode na zakljuke rezim ea, a izostavljaju se zakljuci perspektive. U zakljuku em pirijsk og d ip lo m sk o g

304

M . K u n d a in a V . B a n u r

rada treba da se nau: (1 ) opti (g la v n i) rezultati (z a k lju c i); (2 ) pitanja k oja treba dalje prouavati i (3 ) m ogun ost korienja rezultata u praksi. C ilj rezim ea sv a k o g zavrn og rada je da upozna studente i nastavnike, u saetom oblik u , sa bitnim sad rajem naunog rada, sa n o v im m islim a, zak lju cim a i rezultatima rada. U praksi visokokolskih ustanova, struni organi, sam ostalno ili p o grupacijam a, propisuju zahteve u p o g le d u sm em ica i form e k oje treba da ispu n javaju zavrni radovi: potreban broj prim eraka, o b im i strukturu, nam enu uvoda, sadraj d ip lo m sk o g rada, na une disciplin e iz kojih se u zim a rad, napom ene za izradu crtea i grafikon a, zahteve za izradu p op isa literature, o b im rada (broj i veliina stranica), p ism o i je z ik na k ojem se pie rad i si. T i zahtevi su vie tehnike prirode, n ego sadrajne.

7 .5 . POKAZATELJI NAUNE USPENOSTI ISTRAIVAA

M e re n je m naune produkcije b a v e se bibliom etrija i scientom etrija (n au k o m etrija). P rva, sa c ilje m analize bifeliotekog rada, a druga, sa c ilje m analize naunog rada. K o eficijen t naune kompetentnosti je indikator naune kom petentnosti i uspeno sti stvaralatva istraivaa. Predstavlja utvrivanje statusa naunika u nauci. Izraunava se na osn o vu pojedinanih vrednosti M -o v a , odreenih za p ojed in e vrste nau n og stva ralatva. Scientom etrija je disciplina m etodologije n au n og rada, k o ja iznalazi m erljive (kvantitativne) pokazatelje vrednosti naun og rada. K vantitativne tehnike, nam enjene vred n ovan ju n au n og rada, nazivaju se bibliom etrijske tehnike. P o m o u bibliom etrijskih tehnika vrednuje se doprinos nauci, pojedinaca, kolektiva i naunih ustanova. Scientom etrijska tehnika m oe da se prim eni na lo k aln o m nivou, g d e su rezultati relevantni sa istraivae v o g stanovita, dok se naukom etrijski postupak prim enjuje na n acion aln o m n iv o u i irem g lo b a ln o m nivou, u svrhu dod ele naunih projekata. B ib lio m etrija i scientom etrija om ogu u ju davan je ocena o naunim stvaraocim a, kao pojed in cim a ili istraivakim tim ovim a, na osnovu kvantitativnih pokazatelja. Postojei u dbenici m etod ologije naun o-istraivakog rada u p edagokoj nauci, a i u d ru gim drutvenim naukam a, o v o m p roblem u ne p o sveu ju d o v o ljn u panju. K ri teriji k oji se u njim a razrauju, u g la v n o m se odnose na kvalitativne aspekte evaluacije p ro izv o d a n au n o g stvaralatva, dok ne go v o re o kvantitativnim p okazateljim a k o m p e tencija naunih radnika. M o r a se imati u vidu da broj objavljen ih naunih radova, k ak o se ocenjuje u na unim k ru go vim a, sam p o sebi m anje g o v o ri o kvalitetu n au n og znanja i uticaju na nje g o v rast. O n vie g o v o ri o naunoj produktivnosti ili aktivnosti naunika, istraivakih tim ova i naunih institucija i k ao pojedinaca. A k o se nauni radovi o b ja v lju ju u v iso k o kvalitetnim , u g le d n im asopisim a, onda broj takvih rad o va m o e predstavljati znaajne pokazatelje kvaliteta nau n og stvaralatva pojedin aca i institucije. N a j e i pokazatelji koji se koriste u praksi za procenu stvaralake produktivno sti istraivaa, k ao opti pokazatelj je broj objavljen ih radova. M e u tim , uspeh naunog

A k a d e m s k o p is a n je

305

radnika ne m oe se o bjek tivn o meriti sam o bro jem radova, ve i vrednou. Iz n jih o v o g kvantiteta m oe se oceniti im e se naunik bavi, a iz kvaliteta s t a je postigao. T o su p ro duktivnost i doprinos autora. B ro j citata na poseban nain ukazuje na vrednost n aun og rada, ali on ne m ora da b u d e najhitniji pokazatelj. P o m o u b ro ja citata i produktivnosti autora dolazi se d o odreenih rezultata, koji g o v o re o vrednosti n je g o v o g n au n og stva ralatva. N a osn ovu scientom etrijskih pokazatelja veom a se lako m o g u izdvojiti grupe naunika koji su u od re en om vrem enu citirani u zapaen om obim u . O teav aju a okolnost za bibli om e trij ska istraivanja u p ojed in im naukam a u R e publici S rbiji o g le d a se u injenici da nije zavreno stvaranje bibliom etrijske, odnosno citatne baze podataka za sve nauke. N edostaci su se pokuali prevazii stvaranjem S o c iofakta, bibliom etrijsk e raunske baze, iji je autor P. ipka, k o ja d o sada sadri sam o radove iz tzv. drutvenih injeninih nauka. U sp o sta v lja n je m takvih b a z a za sve nauke, stvorile bi se pretpostavke za objektivnije vrednovanje nau n og stvaralatva. R eferaln i centar IVlatice srpske u N o v o m S ad u prati citiranost radova doktora nauka, u periodu od 1975. godine. A k a d e m ik M . Sari (1 9 9 7 ) izd vaja ak 34 pokazatelja za evalu aciju n aun og stvaralatva. N e k i o d njih se m o g u primeniti u oblasti drutvenih nauka. T o su: (1 ) broj o bjavljen ih naunih, strunih, revijalnih i drugih radova; (2 ) renom iranost asopisa u kom e su radovi o b ja v lje n i u inostranstvu i zem lji; (3 ) broj sam ostalnih radova; (4 ) broj rad ova u koautorstvu; (5 ) broj rad ova u kojim a je autor na prvom , d ru g o m ili treem mestu; (6 ) broj rad o va citiranih u S C I; (7 ) broj radova citiranih u d ru gim alternativnim izvorim a; (8 ) broj sam ocitata u odnosu na ukupan broj citata; (9 ) citiranost sv a k o g rada p ojedin an o; (I O ) duin a perioda citiranosti odreen og rada; (1 1 ) broj ra d o v a citiranih u inostranim k n jigam a; (1 2 ) broj rad ova prikazanih u sekundarnim p u blik acijam a; (1 3 ) broj objavljen ih m o n o g ra fija u zem lji i inostranstvu; (1 4 ) broj referata ili postera pod n etih na d o m aim naunim skupovim a; (1 5 ) broj referata ili postera podnetih na inostra nim naunim sk u p ovim a; (1 6 ) broj udbenika, praktikum a i prirunika; (1 7 ) m entorstvo u izradi m agistarskih teza i doktorskih disertacija; (1 8 ) osnivanje n o ve naune d iscip li ne; (1 9 ) ru k ovo en je i uee u realizaciji naunih i strunih projekata u inostranstvu i u zem lji; (2 0 ) lanstvo u rukovodstvim a m eunarodnih naunih o rgan izacija; (2 1 ) broj odranih predavan ja u zem lji i inostranstvu po pozivu ; (2 2 ) doprinos u o d g o ju naunih kadrova; (2 3 ) p rogram sk i i organizacioni doprinos u naunoj oblasti u kojoj radi; (2 4 ) lanstvo u urednitvim a naunih p ublikacija i (2 5 ) priznanja za nauna dostignua. Indikatorski pristup evalu acije naune uspenosti tem elji se na p o d acim a utvre nim prem a p ostavljen im norm am a vod ee nacionalne naune institucije. N a u n a i stru na kom petentnost i uspenost naunih radnika istraivaa, za uee u naunim p ro jektim a, utvruje se prem a P r e d i o g u p ra v iln ik a . o p o s t u p k u v r e d n o v a n ja i k v a n t it a t iv n o m is k a z iv a n ju n a u n o is t r a iv a k ih r e z u lta ta i s t r a iv a n ja IVtinistarstva za nauku R ep u b lik e S rb ije (2 0 0 7 ), na osnovu pojedinanih vrednosti M -o v a , izraenih u b o d o v im a za p ojed in e vrste naun og stvaralatva. V rednosti M - o v a d o d elju ju se prem a kriterijum im a iz P r i l o g a 4. Kvantitativni pristup je b io izloen kritici i p od elio je istraivae. Jedni su branili stavove koji su ili u p rilo g istoj evaluaciji efekata sa kvantitativnim oznakam a efek a ta. N a drugoj strani su m iljenja koje se ne oslanjaju na kvantitativne ocene. Izm eu ovih krajnosti nala su sv o je m esto i istraivanja k oja nastoje da k om bin u ju evalu aciju procesa sa e v a lu a c ijo m ishoda.

306
........

.........

...........

............................. .

...........................................

.........................- ...............

................... - - ....... .... ........... ..............................................- .......................... .......... ........ ..

M . K u n d a in a V . B a n u r
........ ........- ........

............................... ...... .-............. ... ....... .... .... ......... ...

Z a savrem enu evalu aciju naunih radova, karakteristino je da se ne insistira sa m o na je d n o j o d ovih stanovita, n ego se uzim a u o b z ir i kvalitativni pristup, kako bi se anticipirale one vrednosti koje donose eksperti za odgovarajuu oblast sa podacim a koji se prikupljaju uz p om o inform acione tehnologije. K a o o sn o v a o v o g a je uvaavan je konstatacije da su sve kategorije istraivaa zainteresovane za ishode evaluacije. T o znai da im a vie vrednosnih struktura i grupa kriterijum a ocen jivan ja naunih radova. S v e o v o dalje znai da je n eoph odn o ukljuiti iru akadem sku zajednicu u proces iznoenja vlastitih stavova o evalu aciji naunog stvaralatva na sv im nivoim a. Z a stav istraivaa prem a o v im pitanjim a, znaajna je sledea konstatacija: ako istraiva prihvata form aln u teoriju m erenja, onda e u sv o jim evalu ativn im razm ilja n jim a teiti ka preciznos^ti u m erenju, kao i pitanjim a unutranje i sp oljan je valjanosti, tj. nastojae postii veu izvesnost nalaza evaluacije. Sm atra se d a j e preciznost m erenja sam o je d a n aspekt evaluacije, koji nije beznaajan. P ostavlja se pitanje: K a k o razviti m eto d o lo giju k o ja b i b ila sposobn a da uzm e u obzir svu sloenost procesa i vrstu nau nih rad o va k o ja su podvrgn uta evaluaciji? N a j e i pokazatelji k o ji se koriste u praksi za procenu naunih rad ova su p ro duktivnost i doprin os autora. B ro j citata, na poseban nain ukazuje na vrednost naunog rada, ali on ne m ora da bude najhitniji n je g o v pokazatelj. S a b ro je m citata i produktivnou autora, d o lazi se d o odreenih rezultata koji g o v o re o vrednosti n jih o v o g naunog stvaralatva. N a osn ovu scien to me trij skih pokazatelja veom a se lak o m ogu izdvojiti gru p e naunika k oji su citirani u odreenom obim u. Z a procenu uspenosti istraivaa koriste se i dru gi pokazatelji: znaaj istraivakih rad ova u odreenoj oblasti nauke u zem lji i u svetu, u kojoj m eri je istraiva b io sam ostalan u realizaciji istraivanja i p isa nja radova. O ig le d n o j e da se nauno stvaralatvo m oe tretirati sa raznih aspekata evalu aci je. S v e n aved en o p ok azu je d a j e u evaluaciji naun og stvaralatva m o g u a i neophodna sinteza k valitativn og i kvantitativnog postupka. Potrebna je kom plem entarnost dve e v a luacione strategije, k o je p o la ze od naune paradigm e razu m evan ja i naune paradigm e p ojan javan ja.

8 . NAUNA ETIKA

R a z u m j e n a j v e a svetin ja , n a s v e t u i s to g a j e n a jv e i g r e h a k o g a z lo u p o t r e b lja v a m o u s v r h u d a s e s a k r ije ili i z o p a i istina.

L a v N ik o la je v i Tolstoj R ei etik a i m o r a l se koriste naizm enino u jezik u , m ada koncept m orala brojni filo z o fi d o v o d e u pitanje. U svojoj glavn oj filo zo fsk o j dim enziji, etika se odnosi na si stematsko uenje o un iverzaln im m oralnim k od ovim a p rav iln o g ponaanja svih graana sveta, g d e g o d da su. Postoji, dakle, odreena razlika izm eu pravila i principa ivljen ja (m o raln o st) k o ja postoji u konkretnom prostoru i vrem enu i sistem atskog razm iljanja o njim a (etika). Etika m oe biti zasnovana aprioristiki, em piristiki, intelektualistiki, aksioloki, naturalistiki i voluntaristiki. P o sljed n je d ve decenije intenziviran je rad u tzv. p r i m e n j e n o j e tic i, u kojoj d o m i niraju tri osn ovn a uenja: deontologija, teleologija i uenje o vrlini. D e o n to lo k o uenje je klasino uenje o dunostim a (o n o to treba initi), ali ne u K an to vsk o m sm islu o dunosti uopte, n ego vie em pirijsko istraivanje o raznim p o sebnim dunostim a, npr. p rofesion aln im u nauci, umetnosti, sportu i si. P o deon tolozima, pre d e lo v a n ja m oraju se sagledati dunosti, obin o u form i prin cipa i prava. Sm atra se da sistem principa im a svoje uporite u super p ravilu (zlatn o p ra v ilo ) k o je je nastalo kao rezultat v ie g o d in je g iskustva. T e le o lo k o uenje je uenje o svrhovitosti, odnosno o d o b ro m k oje op ravd ava n ajp o v o ljn ije i n ajm anje n ep o vo ljn e posledice. O v d e je dom inantna utilitaristika m i sao, k o ja se ja v lja u m notvu oblika. II n ovije vrem e, o iv ljen a je teorija vrline u prim enjenoj etici: o v d e je etika snovana na liku dobra, pa e d o b a r ivot iveti oni koji poseduju niz vrlina, kao to su iskrenost, pravinost, hrabrost, kooperativnost i si. i odsustvo p orok a (k u k avilu k , e g o i zam , neasnost itd.).

8 .1 . PRETPOSTAVKE IZGRAIVANJA NAUNOISTRAIVAKE ETIKE

S a etike take gledita, postupci u naunoistraivakom radu m o gu se oceniti kao dobri ili loi. N a u k a je utvrdila kriterije po kojim a se o tome m oe suditi. T i kriteri ju m i isp o ljav aju se u oblik u norm i ili pravila, koja predstavljaju m od ele i o blik e ponaa nja nau n og radnika. N a u n i radnici treba da ih budu svesni, da ih uviaju, oseaju.

308__________________________________________________________________

M . K u n d a in a V . B a n u r

u v aav aju i da ih se pridravaju. M eutim , u sam oj naunoj praksi etike norm e se ne u v aav aju u vek u d o v o ljn o j meri. Iz tog razloga, na praktinom n ivo u n au n og rada de finisani su standardi, regulative i kodeksi koji se koriste za procenu ponaanja naunika. E tike norm e vae za sve naune radnike, b ez obzira na pripadnost naunoj disciplini na n jih o v o g e o g ra fsk o , etnografsko, nacionalno ili neko d ru g o obeleje. M o ra ln a sazna nja i m oraln a uveren ja naunika utiu na m oralno ponaanje i d elovan je, u okviru sveu k u p n o g n au n og rada. Sistem etikih norm i treba da b u d e d o b ro poznat svim naunim radnicim a. N e o p h o d n o je da nauni radnik poseduje socijalne, em ocion aln e i m oralne k v a li tete. O sn o v n e etike vrednosti naunog radnika su traganje za naun om istinom i nau no potenje. U n aun om stvaralatvu se iznad svega ceni izvornost (o rigin aln o st) nau n o g rada i izn oen je istine. G ete kae: M o ra ln i zakoni i sva p ra v ila svod e se na je d n o je d in o istinu . Z a istinom naunik stalno traga. N a u n i radnici su linosti sa ja k o m voljom . P ozn ato je da ovek ja k e volje vlada sobom , u pravlja sv o jim postupcim a, kontrolie svoj tem peram ent, m otive i oseanja i usm erava ih na ostvarivanje m oralno p o zi tivnih ciljeva, l j u d i ja k e v o lje odlikuju se upornou, doslednou, principijelnou, usm erenou na cilj, inicijativom , disciplinovanou, d o b ro m organ izacijom , sam ostal nou itd. S v e navedene osobin e pripadaju naunom radniku. P o ljsk i didaktiar V . O k on j za najvan ija svojstva nastavnika kao naun og radni ka izd v a ja stvaralaki stav, naunu savesnost i m etodoloku spretnost. S t v a r a la k i s ta v n au n og radnika karakterie ogrom n o akum ulirano znanje i teorijska osposobljen ost k o je o m o g u a v a ju da se sopstvenim stvaralakim n ap orom neprestano usvaja i obo gau je znanje i koristi za m enjanje stvarnosti i dalji razvoj odreene naune discipline i struke u celini. N a u n a s a v e s n o s t pod razu m eva intelektualno potenje, u skladu sa k o jim se priznaju ne sam o sv o je surnnje, neizvesnosti, nesigurnosti, pa i sv o je neznanje, ve i sprem nost d a se p o vu k u tvrdnje i stavovi, u koliko dalja p ro u avan ja pokau n edovoljn u obrazloen ost i utem eljenost. irok o i solidno obrazo van je (opte, struno i nauno), k ao i sistem atsko praenje savrem enih dostignua u odreen im naunim podrujim a o lak ava savrem en a raunarska tehnika (B . o rd e v i i J. o rd e v i 1992: 34). R adi se o fundam entalnim vrednostim a naunog radnika. K reativnost nau n og radnika je je d n a od n jegovih osnovnih osobina. Prem a nniljenju A . H . M a s lo w a , kreativnost je zajedniki im enilac za sledee osobin e linosti: ,,uspeno o p aa stvarnost i u god n ije se odnosi prem a n joj, prihvata sebe, druge ljude i prirodu o k o sebe, m oe se koncentrisati na problem e, sposoban je za odvajanje, zaseban je , nezavisan o d kulture i okoline, sve je i elastian u procen jivan jim a, im a iroke, ak n eogran ien e horizonte, posedu je socijalna uvstva i im a d uboke, ali selektivne socijal ne odnose, dem okratski je u o b liio svoj karakter, poseduje etiku eviden ciju u stvarim a d o b ra i zla, dobron am eran je u odnosu na druge lju d e (K u ju n d i 1987: 72). Vrhunski kvaliteti naune kreativnosti su perm anentno, sistem atsko i o rgan izo v an o traganje za n o v im saznanjim a, pronalascim a, racionalizacijam a, otkrivanje novih saznanja, genera lizacija, naunih in form acija, razvijena sposobnost za k om un ikaciju i saradnju s drugim naunim radnicim a. M erto n j e 1942. god in e form u lisao m oralne norm e u nauci. T o su: univerzalizam , kom unalnost, nezainteresovanost i organ izovan i skepticizam . E tik a norm a u n i v e r z a li z a m zahteva da se rezultati n aunog rada, predoeni naunoj javn osti, ocenjuju n ezavi sno o d autora, naravi n je g o v e linosti, socijaln og i p ro fesio n aln o g statusa, nacionalne.

A k a d e m s k o p is a n je _________________________________________________________________________________ 309

politike i verske pripadnosti. Etika norm a k o m u n a ln o s t odnosi se na p rav o vlasnitva nad rezultatim a n au n og rada, dostupnosti svim a koji su za n jega zainteresovani. Etika norm a n e z a in te r e s o v a n o s X . podrazu m eva da u traganju za istinom istraiva bu d e voen n ek oristolju bivom radoznalou, a ne uveanjem sv o g p ro fesio n aln o g ugleda, drutve n o g p o lo aja i m aterijalne dobiti. Etika norm a s k e p t ic iz a m zahteva kritiki odnos pre ma rezultatim a vlastitih istraivanja i rezultatima istraivanja drugih istraivaa. O v o j koncepciji etikih norm i M erton je d o d ao i neke druge norm e, kao to su: b rz o saoptavanje rezultata istraivanja i neurenje za publikovan jem , prijem ivost za n o ve ideje, nepotpadanje u pom odarstvo, tenja sticanja znanja k oje e od k o le g a biti cenjeno, ula ganje napora da se d o b iju inform acije o radovim a u oblasti k o jo m se bav i, da se bu d e precizno u form u lacijam a i pojedinostim a, b ez pedanterije, da se ui od velikih znalaca, ali da im se ne likuje. I. M it r o ff n avedenim norm am a suprotstavlja sledee norm e: veru u racionalnost i neracionalnost, em ocionalnu ukljuenost, partikularnost, socijalnost, norm u pojedinanosti k o jo m se o b ezbe u je pravo na kontrolu autora nad korienjem otkria, norm u n aunikove zainteresovanosti, brigu za m ogu e posledice otkria, doputanje dom iljan ja kao m ogunosti, zasnivanje naunih iskaza na p o ra ziv o m nepotpu n om svedoanstvu, lojalnost ovenosti um eto profesiji, usm eravanu naunoistraivaku delatnost um esto slo b o d e istraivanja (R isti 1995: 433).

8 .2 . ETINOST NAUNOISTRAIVAKOG RADA

Etiki aspekti se odr*avaju na svim n ivoim a i u svim fazam a n au n og istraiva nja, p o ev o d konceptualizacije, sakupljanja i analiziranja podataka, d o njihove inter pretacije i gen eralizacije. M o r a se imati u vidu da je konceptualizacija istraivanja, p o sebno u drutvenim naukam a, subjektivna, vrednosno o bo jen a i optereena. T a faza is traivakog rada je p o d uticajem lin o g uverenja istraivaa, n je g o v o g p o g le d a na svet, n aunog iskustva i disciplinarne naune usmerenosti. U toj fazi se reflektuju etike oso bine istraivaa. U istraivakoj fazi sakupljanja podataka, kao etiki problem i ja v lja ju se: razum ljivost subjekta is raivan ja o onom e to ih istraiva pita, napor koji od njih zahteva istraivanje, stresovi, neprijatnosti, frustracije i si. U fazi analiziranja podataka, m ora se imati u vidu da inform acije koje ispitanici daju u oblik u podataka m o g u biti p o verljive prirode. TJ nekim sluajevim a, potrebno je traiti saglasnost za n jih ovo o b ja v lji vanje u javnosti. E tika pitanja su: ta ispitanicim a rei o istraivanju? i K a k v a se zati ta ispitanicim a prua u p o gled u tajnosti podataka dobijenih u istraivanju? TJ procesu realizacije nau n og istraivanja, etike o b a v e ze istraivaa su: da p o teno i iskreno tumai rezultate d o kojih se istraivanjem d o lo ; da strunoj i naunoj javn osti da na u vid izvetaj o istraivanju, sa svim prateim instrumentima, k ako bi oni koji ele ponoviti istraivanje to m o gli i uraditi; da uestvuje u raspravam a o problem u istraivanja; da stvara nauna znanja i da vri n jih ovo tum aenje; da prati nauna d o stignua u svetu, struno se usavrava, uestvuje na naunim skupovim a, sim p o ziju m i ma i sarauje u naunim asopisim a; da uva m aterijalna d o bra k oja se upotrebljavaju neposredno i posredn o u naunom radu i si. M o r a ln a o d g o v o rn o st istraivaa sastoji se u zatiti drutva i p o je d in a c a od z lo upotrebe nauke. E tik a u n au n om istraivanju ne d o z v o lja v a prim en u postupaka i teh

310

M . K u n d a in a V . B a n u r

n ik a k o je b i m o g le da u g ro ze ivot i zd ra v lje ljudi, na k o jim a se iz v o d i istraivanje. T o se p o s e b n o odn osi na m edicin ska i psih olok a n auna istraivan ja. N a u n ik ne m o e s v o ja zn an ja i sposobn osti upotrebljavati protivn o n aelim a h u m an izm a i svo je svesti i savesti. T im sk o stvaralatvo naunih radnika zahteva u zajam n o uvaavan je, potovanje ljudskih i naunih kvaliteta sv ak o g lana istraivakog tima, form iran je navika zajed n ik o g rada, uzajam ne pom oi i saradnje, razum evanje i potovanje lju d sk o g dostojan stva. P re d u slo v za to su prisni i drugarski odnosi sa saradnicim a, m e u sobn o poverenje, podsticanja p rocesa o sp o so bljavan ja za naunoistraivaki rad. U d ru iv a n je naunih radnika u istraivake tim j e slobodn o, pri em u je potrebno obezbediti da se ne narua va nezavisnost lan o va tim ova. N au n i rad prati slobodan iz b o r p ro b lem a istraivanja i istraivakih m etoda i slo b o d n o iznoenje vlastitih m iljenja. N a u n i radnik im a veliku sam ostalnost, ali pri tome j e u obavezi da potuje naune standarde i norm e. T im sk i rad im a i sv o je nedostatke. P re svega, sniava odgovorn ost lan o va tima za konane rezul tate n au n o g istraivanja. U m e u sobn om odnosu lan ova istraivak og tima nisu retki sluajevi p o ja v a o m alo v aav an ja i klevetanja drugih naunika, svojeglavost, netrpelji vost i oholost pojedinaca. Strpljivo i argum entovano suprotstavljanje takvim lanovim a istraivak og tima, b e z o bzira na njihova nauno-nastavna zvan ja i naune titule, treba da se zasn iva na injenicam a. U praksi prezentovanja naun og stvaralatva, pre sv e g a u postupku citiranja i parafraziranja izvo ra, p o ja v lju ju se e ti k e d e f o r m a c i je . C i t o m a n i ja se tretira kao najnii stepen plagijata. Sastoji se u: preuzim anju citata iz rad ova drugih autora, um esto iz ori ginalnih izvora, zab o rav ljan ju n avoen ja izvora iz kojih su preuzete ideje, neukljuivanje b ib lio g ra fsk ih podataka za injenice, ideje i m iljenja n aveden a u d ru gim naunim rad o v im a i si.
P r e v a r e u n a u n o m s t v a r a la t v u se tretiraju kao intelektualno nepotenje. N a ne

ke prim ere intelektualnog nepotenja autora radova u nauci ukazuje Z o ran P o p o v i (1 9 9 9 ). T o su: fab rik o v an je podataka i rezultata istraivanja, prom en a i zloupotreba p o dataka i rezultata (fa lsifik a t), korienje ideja i rezultata drugih osoba, b e z n jih o vo g ukljuenja u lanak (p la g ija riz a m ), dvostruko p u blik o van je naunih rad ova u serijskim p u blik acijam a, pod eavan je podataka (m an ipu lacija podacim a, sakrivanje neprikladnih (p o d atak a), prevare (piratstvo, plagijarizam ). Etika d efo rm acija se o g le d a u izostavljanju onih podataka koji ne o d go v araju hipotezi istraivanja k oju bi istraiva eleo verifikovati. Isti autor izd v aja devijantne oblike autorstva: lano autorstvo, poasno autor stvo, p o a sn o autorstvo b e z znanja i pristanka osobe, odreeno autorstvo i fantom sko autorstvo. O v d e se m o gu dodati: krivotvorenje izvora, o b ja v ljiv a n je istih rezultata u dve pu blik acije, nam erno izostavljanje ili zanem arivanje uea drugih naunika u istraiva nju datog problem a, m anipulisanje podacim a, iskljuivan je podataka, previanje n epo bitnih injenica, o b ja v ljiv a n je vie radova s podacim a i rezultatim a istraivanja koji bi se m o g li objaviti k ao je d n a celina u je d n o m radu, preu veliavan je rezultata istraivanja. Prim eri intelektualnog nepotenja su i: davan je prethodnih saoptenja m as-m ed ijim a o n au n om sadraju rada koji je prihvaen za tampu, ali jo nije objavljen ; prikri vanje asopisa koji je o d b io o b ja v ljiv a n je rada; prikrivanje injenice da su pojedini d e lovi rada bili o b javljen i. N e smatra se krenjem naune etike u slu ajevim a o b ja v ljiv a nja k om p letn og izvetaja koji sledi nakon o b ja v lje n o g p relim in arn og saoptenja datog u

A k a d e m s k o p is a n je

311

vidu apstrakta ili postera, niti o b ja v ljiv a n je rada koji je b io prikazan na n ekom naunom skupu, ali nije b io o b jav ljen u celini. N ep o ten je naunih radnika u ulozi recenzenata ja v lja se u vidu: pristrasnosti u ocen jivan ju radova; o d u g o v la e n ju pisanja recenzije, sa n am erom da se nauni rad ne objavi, ili da se o b ja v i sa zakanjenjem ; potpisivanju recenzija koje j e napisao sam autor rada; n eobjek tivn im ocenam a recenziranih radova i si. K la sifik a c ija naunih sk u pova je etiko pitanje. P ro g la a v a n je skupova naunim i kad to nisu, p ro glaavan je skupova m eunarodnim sa je d n im ili d v a uesnika iz drugih zem alja, izostajanje sa naunih skupova za koje su radovi ve predati i o b jav ljen i u zborn iku rezim ea ili u zborr.iku radova takoe su prim eri nau n og nepotenja. K a tego rizacija naunih radova u vee kategorije n ego to im pripadaju takoe je krenje naune etike. U takvo ponaanje spada p roglaavan je zborn ika rad ova m o n o gra fijam a, p ro glaav an je nacionalnih asopisa m eunarodnim asopisim a i si. O d n o s naunika prem a rad ovim a drugih autora, sa etike take gledita, m oe imati d ve krajnosti, da se oni previe oslanjaju na autoritet pojedin ih naunika ili da ih radovi drugih naunika ne zanim aju. N ije retka p o jav a i am bivalen tn og odnosa nauni ka prem a strunim priznanjim a, nekritian odnos prem a naunim autoritetima, kao i prestanak sv a k o g n au n og rada posle odlaska u penziju. U naunom stvaralatvu je prisutna i p ojava um iljenih naunika, naunika koji u viaju da drugi istraivai idu p ogren im putem, ali na to ne reaguju, naunika koji kriju pojedinosti s v o g istraivakog pristupa, zatim naunika koji im aju elju da steknu nauno-nastavna zvan ja b e z odgovaraju ih referenci i si. Postignuti rezultati t nauci m oraju biti osn ova n apredovan ja u nauna zvanja svih naunih radnika, pa i m laih. esta je p o java zadravan ja naunih radnika u niim naunim zvan jim a, iz straha za presti u nauci i rukovodeoj funkciji, kao i davan je prednosti kandidatim a u izboru u nauna zvanja p o politikoj orijentaciji, rodbin sk im vezam a, teritorijalnoj i nacionalnoj pripadnosti i si. F orm iran je k om isija za iz b o r u na una zvan ja prem a elji kandidata i prem a neobjektivnim kriterijum im a ru k o vo d ilaca naune ustanove, um esto p ro feso ra sa najviim nauno-nastavnim zv an jem i n ajveim naunim autoritetom j e p ro l'le m etike prirode. U nauno-nastavnoj praksi b rig a za nauni p o d m la d a k nije na o d g o v a ra ju e m n ivou. U saradnika zvan ja nekada se biraju i oni kandidati iji nauni potencijali ne g a rantuju uspenost u nauci. N a fakultetim a ostaju deca univerzitetskih profesora, k oja ne kad im aju slabije naune potencijale u odnosu na druge kandidate. N is u retki nauni radnici k oji o d la z e u penziju, a da nisu priprem ili s v o g a naslednika za n aun o-n astavn i proces. U p ojed in im slu ajevim a kom isije k oje ocen ju ju i p red lau m aster teze i doktor ske disertacije za o d b ran u nisu najkom petentnije. Interesi nauke u toj sferi ne potuju se uvek dosledn o. TJ p o je d in im slu ajevim a, p om o m entora u radu ok o izrade m aster teze i doktorske disertacije prelazi granice d o z v o lje n o g . O d re iv a n je k o m isija za oce nu i o d bran u m agistarskih teza i doktorskih disertacija, u p o jed in im slu ajevim a m oe biti p lo d m an ip u lacije od strane kandidata i n je g o v ih prijatelja. D e a v a se da se iz tih k om isija elim in iu oni nauni radnici koji nisu p o elji kandidata, p a ak i mentora. P o n ek ad se za m entore na izradi doktorske disertacije biraju nastavnici sa m a lo m n au n om reputacijom i afirm acijom .

3 12

M . K u n d a in a V . B a n u r

L j. R ak i (2 0 0 2 ) ukazuje na neke zloupotrebe nauke, tj. p ro b le m pseudonauke i tzv. p ato lo k e nauke, a toTmoe da b u d e o gran iavaju i faktor n au n o g razvoja. P seu d on au n ik a o p isu je na sledei nain: intelektualna svojstva m u se kreu u obim u od nepism enosti d o blistavosti, veruje da je n epravedn o ign orisan ili progon jen , to ga i ni neurotinim , k o m p u lziv n im i paranoidnim , m o e biti o b ra z o v a n , ali se ne orijentie na o b last u k o jo j vri istraivanja, radi iz o lo v a n o m im o tima, nastranost m u je in d ividualistiki o b lik sam o o d bran e, rad o ve p u blik u je u p u b lik acijam a i asop isim a koji ne m aju o d g o v a ra ju e k v alifik acio n e recenzije, im a loe m iljen je o sp osobn ostim a i inte lig en ciji dru gih , sprem an je da se agresivn o ostrasti i n ap ad a najrafi risan ije naunike i n ajefik asn ije p otvren e teorije b e z argum enata. O v e patoloke d e v ija c ije su izazvane epistem olok im ogranienjim a, osekom m orala, drutvenim kontekstom u kom e se raz v ija la nauka, kao i ekon om skim uslovim a. Etika u lo g a nauke je u tome to je nauka o b ezb ed ila progres oveanstva, spasi la je m ilion e ljudi o d gladi, epidem ija bolesti, visoke smrtnosti dece, razorne m oi pri rode i si. o v e k je , zah valju ju i nauci, produio sebi ivot, uinio g a lepim , ugodnijim , slobod n ijim , raznovrsnijim , interesantnijim. M eu tim , nauni rezultati sve vie p opri m aju instrum entalni karakter, to znai da se m ogu pod jed n ak o koristiti u dobre i u loe svrhe. I. K u v a i (1 9 8 7 ) u p ozorava i zalae se da naunici napuste postupak uestvuju e g p rik riven o g posm atranja u istraivanjim a u k ojim se g u b i granica izm eu istraiva nja noenih n aunim interesim a i onih koji im aju sam o praktine, n esum njivo pijunske ciljeve. T o su nauna istraivanja s prikrivenom u lo g o m istraivaa, sa tano odree n o m praktinom svrh om koja, p o pravilu, nisu nauno relevantna. O v o se pravda inje n icom da naunik m ora da im a lino potenje. N a u n ik nepristrasno izvetava o onom e to zap aa i to saznaje. U k o lik o su predm et naun og istraivanja ljudi, nikakva o b je k tivnost ne sm e se postavljati ispred nehum anih eksperim enata. D a n a s se u svetu nauna i tehnika dostignua sve v ie koriste u nehum ane svr he, k o je ne slue oveanstvu, pa ni pojedincu. N eh u m an a i destruktivna upotreba nau nih dostignua je u sledeem : vei deo istraivanja o b a v lja se u vojn e svrhe i time o m o gu u je k olek tivn o sam oubistvo oveanstva, nauna dostignua su u slubi profita, a na tetu ivotne sredine (prirodn e i izgraene). Prim eri za to su: ,,brisanje p am en ja u raz liitim postu pcim a pijunae, pokuaj saznavanja tajni pod uticajem droga, poniavanja i zastraivanja ljudi, upotreba m ikrobiolokih sredstava za unitavanje ljudi, eksperi menti sa nuklearn im eksplozijam a, nekontrolisani razvoj dehum anizujue tehnike, raz voj profitabilnosti na raun hum anizacije, upotreba nauke u svrhu g lo b a ln o g razaranja, stvaranje n u k learn og otpada, zloupotreba hernije u p o ljo p rivred i i prehram benoj indu striji (p re o b im n o korienje vetakih ubriva, pesticida, vetakih b o ja , h orm on a), nam e m o izlagan je p ro izv o d a radioaktivnom zraenju, prim ena h em ik alija u m edicini, is traivanja sa c ilje m skraivanja ivota raznim robam a, kontrola lju d sk o g ponaanja, prislukivan je telefonskih razgovora, agresija na individualnu autonom iju putem poruka i sugestija, o b lik o v a n je stavova i aspiracija graana putem m as-m ed ija i si. B altasar G rasijan i M o ra le s , panski filo zo f, kae: N e k a je prokleta nadm o k oja se u p o trebljava za p o d la dela. N a u k a b e z razum a dvostruka j e ludost . Stvaralatvo n aun og radnika stalno je izloen o i dostupno kritikom sudu nau ne i strune javn osti, pri em u postoji m ogunost stalnog otkrivanja eventualnog nau n o g nepotenja. U praksi n aun og stvaralatva nekada je prisutna i p o ja v a n eodgovorn e pop u larizacije vrednosti naunih radova, koja se sastoji u sledeem : da se kao prilog

A k a d e m s k o p is a n je _________________________________________________________________________________ 313

pu blik u je ve o d av n o poznato i prevazien o stvaralatvo u o d go varaju o j naunoj disci plini; da se kroz dnevnu tampu i strune listove hiperboliu kao veliki doprinos nauci dela politiara, ru k ovodilaca, stvaralaca od finansijske m oi i stvaralaca b e z ik ak vo g n aun og u gleda; da se nekritiki prikazuju nauni radovi uz isticanje njihovih vrednosti, ali b e z uputanja u nedostatke; da se u m as-m edijim a saoptavaju rezultati istraivanja pre kom petentnih saoptavanja. Isto tako, u nauno nepotenje spada i preterano p u b li ko vanje kolektivnih rad o va u k ojim a se ne vri adekvatna p d ela rada, srazm em o redosledu autora navedenih uz naslov. Istraivaka etinost treba da se prepoznaje u svim fazam a n au n og istraivanja (u p red lagan ju i sprovoen ju istraivanja, u recenziranju i prikazivan ju p ro izv o d a nau n o g stvaralatva) i da se interpretira m ladim naunim stvaraocim a u toku postdiplom sk og studija. T o se postie tako to se oni stavljaju u poloaj u kom e se etike vrednosti adekvatno tretiraju. N a u n i radnici na fakultetim a i institutima sa v eim naunim isku stvom i viim n auno-nastavnim zvan jim a treba da bu d u u naun om potenju pozitivni uzori m lad im stvaraocim a. O v o m e se m o gu dodati i propisana pravila, propisi i postup ci, odgovorn osti i dunosti u sprovoenju naunog istraivanja, koje odreuju naune ustanove, fakulteti i instituti, a sa kojim a treba da bu d u upoznati m lai nauni stvaraoci. E tik o pitanje je i odnos prem a ispitanicim a, tj zatita n jih ove privatnosti. P otreb no je voditi rauna da se eventualno nekim postupkom ne prekre n jih ova ljudska prava i p ovred i lju dsk o dostojanstvo. N e k a d a je potrebno traiti pristanak ispitanika za uee u eksperim entim a. N e k a d a je potrebno traiti razum evanje ispitanika i dati garan cije da s p o d acim a nee biti upoznate tree osobe. T o se radi u uputstvu za sp rovo en je m em ih instrumenata, u kom e se napom inje da e se rezultati istraivanja isk lju ivo koristiti u naune svrhe, da se z b o g prirode istraivanja ne m o gu dati detaljne in form acije i da e kasnije biti detaljno inform isani. O nekim etikim pitanjim a k o ja se odnose na ispitani ke potrebno je voditi rauna u toku sam e izrade projekta istraivanja. O d istraivaa se zahteva poten rad sa podacim a, i to u: prikupljanju, obradi, skladitenju, vlasnitvu u rukovanju i si. Podatke u em p irijsk om istraivanju, uz prim e nu statistike m etode, potrebno je savesno i nepristrano prikupljati, uvati njihovu tajnost, nepristrano ih odabirati i obraivati, uvati u pism en om i elektronskom obliku, k a ko bi bili dostupni i korisni naunoj zajednici. N i u k o m sluaju istraivaim a nije d o zv o lje n o prepravljanje, ni izm iljanje podataka, niti ,,n av laen je u eljen o m sm islu, ka ko bi o d go v arali hipotezam a istraivanja ili nekim d ru gim ciljevim a osim naune istine, niti ustupanje d ru gim licim a. U p o g le d u iz g ra iv a n ja istraivake etike, M . M a ru i i sar. iz d v a ja ju o sn ovn e naune zapovesti: b u d i poten; b u d i objektivan i prav ed an u o d n osu prem a d avan ju prednosti p o d a c im a i zam islim a; n ikad ne m enjaj i ne izm iljaj podatke; istraj u tano sti; ne bu d i pristrasan u odn osu prem a p o d acim a i zam isli sv o jih su p am ik a; ne odstu pi, n e g o nas toj reiti p ro b le m ; koristi izraze i sim b o le s ja s n o o d re en im znaenjem ; nastoj usavriti opte i p o jed in an e pretpostavke i n jih ovu u verljiv o st; istraj na tano sti p re d v i a n ja i u vek naznai irinu greke; uvek bu d i sprem an ispraviti ili prom eniti sv o ju teoriju z b o g njene n elogin osti ili zato to je eksperim ent o p o v rg a v a ; im aju u vid u da lan o vi n aun e zajed n ice zavise je d n i od dru gih u p o g le d u verodostojnosti stvaralatva, intelektualnih postupaka, podataka, zak lju ak a i teorija; jed n o stavn o st smatraj n a jv io m v rlin o m i ne izm iljaj nove konstrukcije ako zaista nisu n eizben e (M a r u i i sar. 2004: 192).

314_______________________________________________________________________Ivi. K u n d a in a V . B a n u r

S m isao za etike vrednosti naunog rada k o d m laih istraivaa izgrau je se u izradi sem inarskih rad o va i m aster teza i u izradi prvih strunih i naunih radova, pri e m u ih je potrebn o podsticati, usm eravati i orijentisati na p raviln o i p o e ljn o ponaanje u tom sm islu. Z a potovan je etikih norm i istraivaim a nije potrebna p o sebn a etika spe cijalizacija, ve sam o zdrav razum i savest.

N a osn ovu teorijskih razm atranja problem a istraivake etike nau n og radnika ostaju otvorena pitanja u vidu naunih problem a: (1 ) K a k o se u jed n o j gen eraciji n au nih rad n ik a ra z v ija i sazreva nauna moralnost? (2 ) E>a li m ladi nauni radnici narua vaju m oralnost z b o g neznanja, neiskustva ili pak, zato to nisu svesni posled ica za sopstvenu naunu karijeru? (3 ) D a li je nauna m oralnost posled ica unutranje m otivacije ili spoljanjih zakonitosti, zakonskih odredbi, kodeksa, pravila, norm i, k oji nesum njivo o b lik u ju m oralnu linost naun og radnika?

LITERATURA
1. A janovi, NI. (1998); In te r p u n k c ija u te o r iji i p ra k s i b o s a n s k o g , h rva tsk o g , s r p s k o g j e zika. Sarajevo: Bosanska knjiga. 2. A lek ovi-N ik oli, IVI. '2002): ,,Aksioloke pretpostavke istraivanja u vaspitanju i obrazovanju. Z b o r n ik Instituta za p e d a g o k a istra iva n ja , Beograd, 34, str. 13 29. 3. Am erican Psychological Association. Publication M anual o f the Am erican Psychologi cal Association. 5th ed. Washington: A P A , 2001. http;//w w w .apa.or g/j ournal s/webref.html 4. Andriji, S. i M . Pulji (1974): ,,M etodologija i tehnika izrade seminarskog i diplom skog rada . U : Z b o r n i k r a d o v a . Ekonomski fakultet, Sarajevo, 9, str. 227 243. 5. Anti, T. (1990): ,JPrilog metodama stvaralakog miljenja. A n d r a g o g i ja , Zagreb, 1 3, str. 86. 6. A P A P u b lic a t io n M a n u a l (2001). Internet adresa: ( http://www.apa.org/books/4210030.html). Oitano 26. 7. 2007. 7. A P A S tyle (2004). Internet adresa: (http:www.apa.org/books/4210030.html). Oitano 26. 7. 2004. 8. Aronson, S. (1997): tule in Scientific Writing. Curent Contents 29 (2 ), pp. 612. 9. A vram ovi, B . (1990): ,,Citiranost lOOO doktora nauka V o jvo d in e u periodu 1975 1987. godine u Indeksima naunih citata. In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , 1 2, str. 63 65. 10. A vram ovi, B . i I. K lajn (1992): ,J*raenje citiranosti radova doktora nauka V ojvodin e u Indeksima naunih citata: Istraivanja u 1992. godini. G o d i n ja k B ib lio t e k e M a t i c e srp sk e, str. 149160. 11. A vram ovi, B . i I. K lajn (1997): Vrednovanje naunog rada diskusija. U : Z b o r n ik V r e d n o v a n je n a u n o g ra da . Urednik M . Sari. Beograd: Srpska akadem ija nauka i umetnosti, str. 40 42. 12. ,,Autorsko pravo i izdavai Z b o r n ik r a d o v a , Savetovanje u Opatiji. Beograd, 1984. 13. B aji, E>. (1981); ,,M ogunost valorizacije efekata struno-pedagokog i naunoistrai vakog rada u obrazovanju . U ; S tr u n o -p e d a g o k i i n a u n o -is t r a iv a k i r a d u v a s p ita n ju i o b r a z o v a n ju . N o v i Sad, Pedagoki zavod Vojvodine, str. 20 27. 14. B akovljev, M . (1991): ,JSTajee interpunkcijske greke u radovim a o pedagokim te m am a . N a s t a v a i v a s p ita n je , Beograd, 3, str. 251 259. 15. B akovljev, M . (1991): ,J^rilog predupreivanju nesvesnog plagiranja . P e d a g o k a s tv a rn o s t. N o v i Sad, 5 6, str. 25 32. 16. B akovljev, M . (1997); ,,AJccentuacija nekih osnovnih pedagokih termina. P e d a g o k a s tv a rn o s t. N o v i Sad, 5 6, cxp. 359 366. 17. B akovljev, M . (1997); ,J^oeljna svojstva istraivaa na polju pedagogije . U ; O s n o v i m e t o d o lo g ije p e d a g o k ih istra iva n ja . Beograd; Nauna knjiga, str. 68. 18. B akovljev, M . (1997); Saoptavanje rezultata istraivanja . U ; O s n o v i m e t o d o lo g ije p e d a g o k ih istra iva n ja . Beograd; Nauna knjiga, str. 25 38. 19. Ban, D . (1986); Cirkulacija informacija u strunoj periodici . In fo rm a tik a . Beograd, 6, str. 363-376.

316

________ ______________________________________________ Jvl. K u n d a in a V . B a n u r

20. Banur, V . i N . Potkonjak (1986): ,,Saoptavanje i koritenje rezultata istraivanja . U : P e d a g o k a istra iva n ja u koli. Beograd: Uiteljski fakultet. 21. Banur, V . i N . Potkonjak (1989): ,,Interpretacija rezultata istraivanja . U : P e d a g o k a istra iv a n ja u koli. Beograd: Uiteljski fakultet, str. 117118. 22. Banur, V . i N . Potkonjak (1996): ,,Izvetaj o istraivanju . U : P e d a g o k a istra iva n ja u koli. Beograd: Uiteljski fakultet, str. 121131. 23. Banur, V . i N . Potkonjak (1999): Izvetaj o pedagokim prouavanjim a i istraivanji m a . U : M e t o d o l o g i j a p e d a g o g ije . Beograd: Savez pedagokih drutava Jugoslavije, str. 304-314. 24. Banur, V . i N . Potkonjak (1999): ,,Vrste naunih radova . U : M e t o d o l o g i j a p e d a g o g i j e . Beograd: Savez pedagokih drutava Jugoslavije, str. 316319. 25. Bani, N . (1984): ,JRecenziranje rukopisa nain znanstveno-strunog vrednovanja . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 2 2, str. 101 105. 26. Banjanin, M . (1997): ,,Upravljanje projektom maturskih ispita . D i r e k t o r k o le, B e o grad, 2, str. 24 34. 27. Baevi, L j. (1976): Meunarodne asocijacije iz oblasti bibliotekarstva i naune infor m acije, In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a . 1, str. 17 24. 28. Bauer, A . (1983): ,,M etodologija na postdiplomskom studiju . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 3 4, str. 189195. 29. Beck, C. R. (2003): M o t iv a c ija , te o r ija i n a e lo . Jastrebarsko: Slap. 30. Belke, H. (1989): ,,Upotrebni tekstovi . Prevela sa nemakog D anka Nikoli. "ivot, Sa rajevo, 910, str. 201 215. 31. Berberovi, L j. i R. Igi (1980): ,,Traganje za metodom o mogunostima egzaktnog vrednovanja naunog rada . O d je k , Sarajevo, 7, str. 8. 32. Bergson, A . (1 9 9 1)'. S tva ra la k a e v o lu c ija . Sremski K arlovci: IK Z . Stojanovia. 33. Bertolino, M . (1976): ,JSTapomene o naunoj kritici . M a r k s is ti k a m is a o , Beograd, 6, str. 193-199. 34. Berry, R. (1986): H a w to W rite R e s e s e a r c h P a p e r s . O xford: Pergam on Press. 35. Basara, D . (2003): ,,Specijalizovane baze podataka i Internet kao izvor informacija za humanistike nauke . In fo rm a tik a , Beograd, 2, str. 119123. 36. Besarevi, V . (2 .0 0 5 ): In telek tu a ln a s v o jin a , ind ustrijsk a s v o jin a i a u to rs k o p r a v o . B e o grad: Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Beogradu. 37. Best, W . J. (1959): Izvetaj istraivanja . U : Is tr a iv a n ja u p e d a g o g ic i . Prevela R ad mila ordevi. B eograd: Institut za pedagoka istraivanja. 38. Been, A . (1980): ,,0 stanju kritike u odgoju i obrazovanju . U : P e d a g o g i ja u s a m o u p r a v n o m s o c ija lis ti k o m d ru tvu , Zagreb: Pedagoko-knjievni zbor i Savez pedago kih drutava Hrvatske, str. 38^42. 39. B ibliografsk a citiranja (JU S 3 A 4.023). Pravilnik, br 50-12678/1. S lu b e n i lis t S F R J 46, B eograd, 1981. 40. B ilbija, B . (2004): O s n o v i b ib lio te k a rs tv a . Banja Luka: G las srpski. 41. B ilo, D .; H. K rili i D . Tuzlak (1999 2000) ,JPrimjeri nekih od naina citiranja litera ture. B o s n ia c a , 4 5, str. 25 32. 42. Bjeki, D . (2007): K o m u n ik o lo g ija : o s n o v e p e d a g o k o g i p o s l o v n o g k o m u n icira n ja . aak: Tehniki fakultet u aku Univerziteta u Kragujevcu. 43. Blaevi, I. (1979): ,,Univerzalna dostupnost publikacijam a . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la vic a . 3A-, str. 1 9.

Akadem sTco p is a n je _________________________________________________________________________________ 317

44. Bojkovski, A . (1978): B ez dobre naune kritike nema dobre literature . N a a k ola , Sarajevo, 5 6, str. 270 274. 45. Bonjak, B . (1977): P i s a n je i m o . Zagreb: M ladost. 46. B oi, i sar. (1984): In v e n t iv n i rad. Zagreb: Radnike novine. 47. Brankovi, D . (2001): M etodologija nauke u univerzitetskoj nauno-nastavnoj djelat nosti. U : P o l o a j n a u k e u R e p u b lic i S rp sk oj. Banja Luka: Ministarstvo nauke i kulture. Univerzitet u B an ja Luci, Univerzitet u Srpskom Sarajevu, str. 53 56. 48. Brki, S., V u k ovi-D ek i, L j., Bogdanovi, G. (uredn.) (2004): ,JPublikovanje u bio medicini, Naunoistrai^^aki rad i prezentovanje rezultata istraivanja . Z b o r n ik r a d o v a , M edicinski fakultet u N o v o m Sadu, str. 49 78. 49. Brkovi, L j. (1975): Z a v i a jn i f o n d o v i. Zajednica biblioteka, 1 2. 50. B ubalo, I. (1982): ,JR.azina naune kritike u pedagogiji . P e d a g o g i ja , Beograd, 2 3, str. 610-616. 51. B u j, M . (1986): ,,Teme za diplomski ispit na nastavnikom fakultetu . k olsk i vjesn ik , Split, 2, str. 142-146. 52. Buja, M . (1997): ,,Uroga lektora u oblikovanju teksta . U : Z b o r n ik r a d o v a sa s a v e t o v a n ja ,, K u ltu r a je z i k a . N o v i Sad; Pokrajinski sekretarijat za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, upravu i propise, str. 913. 53. Butorac, J. (1950): A r h iv s k a itanka. Zagreb: Dravni arhiv. 54. Buzan, T. (1983): Isk o ris tite s v o j um. Ljubljana: Univerzum . 55. C hicago M anual o f Style The Essential G uide for W riters, Editors, and Publishers, (15th ed). Chicago, The University o f Chicago Press, 2003. 56. Ceni, M . (2002): P i s a n je in p r e d s t a v lja n je re z u lta to v r a z is k o v a ln e g a dela. Ljubljana: Pedagoka fakulteta U niverza v Ljubljani. 57. Cetanovi, S. i Brajevi, A . (1986): ,JSTeke mogunosti form iranja i pretraivanja bibli ografskih baza podataka . P r a k s a , Beograd, 4, str. 34 39. 58. Cicm il, B . (2000): Nauni asopis izvor i nosilac naune inform acije. V a s p ita n je i o b r a z o v a n je , Podgorica, 3, str. 144151. 59. Cicm il, B . (2000): ,3ibliom etrijska analizA asopisa . V o jn o delo (19701992). V o jn o d e lo , Beograd, 4 5, str. 204 219. 60. Cindri, M . (2003): ,,Struni skupovi u funkciji profesionalnog razvitka uitelja mento ra i savjetnika. N a p r e d a k , Zagreb, 144, (2), str. 180194. 61. Citovi, N . A . (1965): ,,0 naunoistraivakom radu studenata i asistenata . U n iv e r z it e t d a n a s, B eograd, 5, str. 4 2 -^5 . 62. Cohen, L ., L . M an ion i K. M orrison (20D7): M e t o d e istra iva n ja u o b r a z o v a n ju . Jastre barsko: N aklada Slap. 63. Cvranin-M atijevi, M . (1975): Tezaurus struktura i metode sastavljanja. In fo rm a tik a , Beograd, 4, str. 129137. 64. ai, T. (1980): ,,Kako vrednovati naunike . N I N , Beograd, 1523, 18. mart, str. 20 22. 65. aenovi, J. (1962): ,,Od koncepta do konanog teksta . B ilte n , Titograd, 3, str. 47 53. 66. ajetinac, . (1978): Diplom ski radovi studenata u sistemu studija uz rad . U : D i d a k tiki p r o b l e m i e fik a s n o g s tu d ira n ja uz ra d i iz ra da na v is o k o k o ls k o m n iv o u . Zajednica viih kola, B eograd, str 163170. 67. anovi, S. (1969): Seminarski oblici rada i problem individualizacije nastave na filo zofskom fakultetu . Z b o r n i k F ilo z o fs k o g fa k u lteta u P r i tin i, V - A , str. 307 318.

318

M . K u n d a in a V . B a n u r

68. opi, V . (1961): P is a n je . Zagreb: Pedagoko-knjievni zbor. 69. ekli, V . (1973): V e tin a p isa n ja . Tree dopunjeno izdanje. Rijeka: Fakultet industrij ske pedagogije. 70. euk, A . i J. Petrak (1986): ,,Korienje S C I kao bibliografsko-dokum entacijskog iz vora , In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a . Zagreb, 1 2, str. 65 69. 71. D avidovi, L j. (1991): ,,Sistematski pristup izgradnji i korienju baza podataka u dru tvenim i humanistikim naukama . U : T r e tir a n je z n a n s tv e n ih in s tr o k o v n ih p u b lik a c ij in p o lp u b lik a c ij v o n lin e d o s to p n ih b a z o v ih p o d a tk o v za zn a n o st, M aribor, str. 159167. 72. Deleti, Z . (2000): ,,1-lentorstvo u naunom radu. V a s p ita n je i o b r a z o v a n je , Podgorica, 3, str. 152-165. 73. Deleti, Z . (2000): M e t o d ik a n a u n o g rada u is to r io g r a fiji. Pritina: Univerzitet u Pri tini. 74. Deleti, Z. (2006): N a u k a o istoriji. N i: Centar za balkanske studije. 75. Deleti, Z. (2007): "Zlanat is to r i a r a : m e t o d i tehnika istra iva n ja . K osovska M itrovica: Uiteljski fakultet Univerziteta u Pritini. 76. Dim itrijevi, R. (1969): O s n o v i t e o r ije p is m e n o s ti. Beograd: ,,Vuk K aradi . 77. D o bro v, G. M . (1970): P o t e n c ija l nauke. Beograd: Institut za nauno-tehniku doku mentaciju, Centar za prouavanje razvoja naune djelatnosti. 78. D o bro v, G . M . (1970): N a u k a o nauk am a. Beograd: Z av o d za izdavanje udbenika SR Srbije. 79. Dolinar, F. M . (2000): U v o d v z n a n s tv e n o d elo . Ljubljana: Filozofska fakulteta. Odelek za bibliotekarstvo. 80. D oloek, V . (2006): U v o d u n a u n o is tra iv a k i rad. Sarajevo: Univerzitet u Sarajevu. 81. Dreyfus, H. (1977): ta ra u n a ri n e m o g u (kritika veta k e in te lig e n c ije ). Beograd: Nolit. 82. D ubrovski, S. (1970): "Zato n o v a kritika. Beograd: Srpska knjievna zadruga. 83. D ulovi, B i M . D ulovi (1970): M e m o r i r a n je i p r o n a la e n je in fo r m a c ija . Beograd: Ju goslovenski centar za tehniku i naunu dokumentaciju. 84. D unleavy, P. (2005): Iz r a d a d o k to ra ta : K a k o p la n ira ti, skicirati, p is a ti i d o v r iti d o k torsk u d is e r ta c iju . Zogreb. 85. ordano, K. (2001): O g l e d i o in telek tu a ln o j k o m u n ik a ciji. Beograd: ig o ja tampa. 86. urev, S. B . (2000): M e t o d o l o g i ja n a u n o g rada. N o v i Sad: Prirodno-matematiki fa kultet Univerziteta u N o v o m Sadu. 87. ordevi, B . (1986): ,,Je li informacija dobijena posredstvom raunara roba? M a r k e tin g J U M A , Zagreb, 1. 88. ordevi, B . i J. ordevi (1992): S v o js tv a u n iverzitetsk ih n asta vn ik a. Institut za peda gogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta, Beograd. 89. uri, B ., M . B ogner i L j. Brki (1971): P r ir u n ik za p is a n je ru k opisa . Beograd: B IG Z . 90. urkovi, Z. (1992): ,JPriprema i odbrana diplom skog rada metodoloko i tehniko uputstvo . Z b o r n ik r a d o v a P e d a g o k e a k a d em ije , Sabac, 3, str. 47 52. 91. Eko, U . (1973): K u ltu ra , in fo rm a c ija , k om u n ik a cija . Beograd: Nolit. 92. Eco, U . (1984): ,,Kako se pie diplomska radnja . S italijanskog prevele B. Stipani i M . Franuli, P it a n ja , Zagreb, 5 6, str. 181 208. 93. Eko, U . (2000): K a k o s e p i e d ip lo m sk a ra d n ja . S italijanskog prevele B. Stipani i M . Franuli, B eograd, Nauna knjiga A lfa. 94. ,,Etiki kodeks istraivanja s djecom . N a p r e d a k , Zagreb, 4, 2003, str. 529 537.

A k a d e m s k o p is a n je

319

95. Fajgelj, S. (2005): M e t o d e istra iva n ja p o n a a n ja . D rugo izdanje. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. 96. Fekete, E. (2006): J e zi k e n e d o u m ic e N o v i j e i sta rije. D ru go izdanje. Beograd: B e o gradska knjiga. 97. Fekete, E., D . upi i B . Terzi (2005): Srpski je z i k i sa vetn ik . Beograd: Slubeni list Srbije i Crne G o re i Srpska kolska knjiga. 98. Filipi-M atutinovi, S. (1986): ,,Bibliografija radova ju go slo venskih autora iz naukometrije i srodnih oblasti. In fo rm a tik a , Beograd, 6, str. 413 417. 99. Filipi-M atutinovi, S. (1989): ,,Vrednovanje naunog rada sa aspekta citiranosti u lite raturi i primena Science Citation Index-a. G la s n ik In stitu ta za oianiku (Botanikog zavoda) i Botanike bate Univerziteta u Beogradu, 23, str. 107120. 100. Filipi-M atutinovi, S. (1997): ,,Vrednovanje naunog rada diskusija. U : Z b o r n ik V r e d n o v a n je n a u n o g rada. Urednik M . Sari. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, str. 3539. 101. Filipovi, J., A . K uzm anovi i M . Andrijevi (2002): P r ir u n ik iz a k a d e m s k o g p is a n ja u p u tstva i s u g e s t ije za izrad u s e m in a rs k ih /n a u n ih /s tru n ih ra d o v a . Beograd: Katedra za iberijske studije Filolokog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 102. Filipovi, M . (2004): M e t o d o l o g i ja zn a n o sti i z n a n s tv e n o g rada. Sarajevo: Svjetlost. 103. Finci, ., L . Finci i R. Finci (1989): Doktorska disertacija kao samostalan doprinos nauci . iv o t , Sarajevo, 910, str. 267 275. 104. Finci, . (1979): ,,Tehnika odbrane doktorske disertacije . P o l jo p r i v r e d n i p r e g le d , Sa rajevo, 3A, str. 95103. 105. Finci, . (1986): ,J*rilog klasifikaciji naunih djela . P r e g l e d , Sarajevo, 5, str. 589 597. 106. Finci, ., L. Finci i R. Finci (1992): M a g i s t e r ij i d ok to rsk a d is e rta c ija . Sarajevo: S vje tlost. 107. Finci, . (1982): ,,Doktorska disertacija kao samostalan doprinos nauci . P r e g l e d , Sara jevo, 6, str. 743 756. 108. Frani, D . (1990): T ehtiike z n a n s tv e n o g ra da i iz v o r in fo r m a c ija . Pula: N auna biblio teka. 109. Frank, O. (red.) (1962): M o d e r n a d o k u m e n ta c ija i in fo rm a c ija . Beograd: Jugoslovenski centar za tehniku i naunu dokumentaciju. 1 IO. Gai, M . (1987): K a k o izraditi z a v r n i i d ip lo m sk i rad. Zagreb: kolska knjiga. 111. Gai, M . (2001): P i s a n je i o b ja v l ji v a n je zn a n stven ih i stru n ih ra d o v a . Zagreb: M in i starstvo unutranjih poslova Republike Hrvatske. Policijska akademija. 112. G ali, M . (1985): ,,Seminarski oblici rada u studijama fizike kulture . F iz i k a kultura, Beograd, 2, str. 99104. 113. G ali, M . (1998): ,,Reference, bibliografija i literatura o strunim pedagokim tekstovi m a . N a a k ola . B anja Luka, 1 2, str. 87103. 114. G azivoda, P. (1989): ,,Inform acija kao pedagoki resurs. S a v r e m e n o s t, N o v i Sad, 171 179, str. 145-149. 115. G aurilov, M . (1965): ,,Korienje naunih informacija u nauno-istraivakom radu . P r o d u k t iv n o s t , Beograd, 12, str. 763 772. 116. Giljarevskij, R. S. (1977): U v o d u in form a tik u i d o k u m e n ta c iju . Zagreb: Referalni cen tar Sveuilita u Zagrebu. 117. Giljarevskij, R. S. i A . I. M ih ajlov (1976): N a u n e in fo r m a c ije : izvo ri, p r o n a la e n je , k o ri e n je . Beograd: J C T N D .

320

IVI. K u n d a in a V . B a n u r

118. G ojkov, G ., R. Krulj i M . Kundaina (2005): L e k s ik o n p e d a g o k e m e t o d o lo g ije . Tree dopunjeno izdanje. Vrac: V ia kola za obrazovanje vaspitaa. 119. G ojk ov, G . (2007): K v a lita tiv n a istra iva k a p a r a d ig m a u p e d a g o g iji. Vrac: V isoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa. 120. G ojkov, G . (2005): U v o d u p e d a g o k u m e t o d o lo g iju (i l i m e ta te o r ijs k e k o n c e p c ije p e d a g o k e m e t o d o l o g i je ). Vrac: V isoka kola za obrazovanje vaspitaa. 121. Grbac, . (1983): O gled o diplomskom radu . Z b o r n ik P e d a g o k o g fakulteta, u R ije c i, 5, str. 61 68. 122. Grubai, K. (1964): E n c ik lo p e d ijs k i lek sik on b ib lio te k a r s tv a . Sarajevo: Z avo d za izda vanje udbenika. 123. Grubai, K. (1963): Klasifikacija nauka i klasifikacija knjiga. B ib lio te k a r s tv o , Sara jevo , 9 (3 ), str. 1 79. 124. Gud, V . i P. Het (1995): ,JPripremanje saoptenja . U : B o g o s l a v P e j i (ured.) M e t o d o lo g ija e m p ir ijs k o g n a u n o g istra iva n ja . Beograd: Defektoloki fakultet, str. 867879. 125. Gutman, I. (1996): ,J^rilog istoriji naunih zabluda. F lo g is t o n , 4, 125. 126. Halm i, A . (1999): T e m e lji k valita tivn e a n a lize u d ru tv en im znanostim a. Zagreb; Alinea. 127. Halm i, A . (2003); S tra te g ija k va lita tivn ih istra iva n ja u p r im e n je n im d r u tv e n im z n a n o stim a . Jastrebarsko: Slap. 128. Havelka, N ., B. Kuzmanovi i D. Popadi (1998): M e t o d e i tehnike s o c ija ln o -p s ih o lo k ih istra iva n ja . Beograd: Centar za primenjenu psihologiju i Drutvo psihologa Srbije. 129. Hedrih-Stevanovi, K. (1997); ,,Vrednovanje naunog rada diskusija. U : Z b o r n ik r a d o v a : V r e d n o v a n je n a u n o g ra da . Urednik M . Sari. B eograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, str. 53 58. 130. Hepkinson, A . (2003): ,,U pravljanje elektronskim resursima: elektronska dungla . In fo rm a tik a , Beograd, 1, str. 17 25. 131. H oge, H. (1994): S ch riftlich e A r b e it e n im Studium . E in E eitfa d en z u r A b fa s s u n g w isse n s ch a ftlich er T ex te f r P s y c h o lo g e n u n d S ozia lw issen sch a ftler. Stuttgart: Kohlhammer. 132. Horvat, N . R. (1952): O d ru k op isa d o k n jige. Zagreb; Izdavaki zavod Jugoslavenske akademije. 133. H rkalovi, R. (1966): ,,Kultura i tehnika istraivanja u pedagogiji i tehnika korienja literature i pisanja izvetaja o izvrenom istraivanju . P r i l o z i n a s ta vi p e d a g o g i je , B e o grad: Z a v o d za izdavanje udbenika, str. 48 70. 134. H rkalovi, R. (1966); ,,Tehnika korienja literature i pisanja izvjetaja o izvrenom is traivanju . U : P r i l o z i n a s ta vi p e d a g o g ije . Beograd: Z a v o d za izdavanje udbenika SR Srbije, str. 62 70. 135. Hrvati, N . i K. Posavec (1999): ,JPedagoka kritika u hrvatskoj periodici 18591999. N a p r e d a k , 3, str. 267 280. 136. Igi, R. (1991): U p u ts tv a za p is a n je d o k to rsk e d is e r ta c ije i m a g is ta r s k o g rada. Tuzla. 137. IE E E Standards Style M anual Section 7. Preuzeto 6. avgusta 2007. sa stranice: (http ; standarsd.ieee.org/guldes/style/section7.htm l). 138. Ijai, L j. (1985); N aslov rada . E k o n o m ik a o b r a z o v a n ja , B eograd, 12, str. 64. 139. Ili, M . (1979); T e o r ija i f ilo z o f ija stva ra la tva . Ni; Gradina. 140. Injac, V . i V . Jovanovi (2007); V o d i k roz d ig ita ln e z b irk e N a r o d n e b ib lio te k e S r b ije . Urednik Saa Ili. Beograd: Narodna biblioteka Srbije.

A k a d e m s k o p is a n je

321

141. I S B D ( A I ) M e u n a r o d n i b ib lio g r a fs k i o p is o m e e n ih p u b lik a c ija , drugo izdanje hrvat skoga prevoda. Zagreb: Hrvatsko bibliotekarsko drutvo, 1980. 142. I S B D ( S ) M e u n a r o d n i s ta n d a rd n i o p is serijsk ih p u b lik a c ija , preraeno izdanje. Zagreb: Hrvatsko bibliotekarsko drutvo, 1992. 143. Iz a rh ivistik e P r ir u n ik za slu b e n ik e a rh iva . Beograd: Izdanje Dravni-arhiv N R Sr bije, 1959. 144. Iv-Fransoa L. K. (2005): N a u k a o in fo rm a c ija m a . Prevela s francuskog Vesna InjacM albaa. Beograd: Clio. 145. Ivani, D . (2001): O s n o v i te k s to lo g ije . Beograd: Narodna knjiga A lfa. 146. Ivanovi, Z. (1996): M e t o d o l o g i ja izra d e z n a n s tv e n o g i s t r u n o g d jela . Opatija: Hotelijerski fakultet. 147. Jambrek, P. (1968): ,JProblemi mednarodnega znanstvenega sodelovanja (Problem i me unarodne naune saradnje). T e o r ija in p ra k sa , Ljubljana, 2, str. 261 277. 148. ,J^ednoobrazni zahtjevi s-a objavljivanje radova u biomedicinskim asopisim a. G la s n ik In stitu ta zatite z d r a v lja S r b ije . Beograd, 73, 3^4, 1999, str. 138142. 149. ,,Jezik i stil naunog rada . E k o lo g ik a , Beograd, 4, 1997, str. 58 59. 150. Jonathan, A . P. i S. R. Joseph: P s ih o m e tr ijs k i p r is tu p i istra iva n ju o v je k o v o g s tv a r a la
tva.

151. Jovanovi, B. (2003): ,JPedagoko miljenje-.i metodoloka kultura n asta vn ik a . U : O b r a z o v a n je i u s a v r a v a n je u itelja . Uice: Uiteljski fakultet, str. 203 220. 152. Jovanovi, D . (1969): ,JSTauna informacija i tok informacija u pedagokoj teoriji i praksi . P e d a g o g i ja , Beograd, 1, str. 109124. 153. Jovanovi, D . (1970): ,J*edagoka informacija i njeni korisnici . R e v i ja k o lstva i p r o s v e tn a d o k u m e n ta c ija , Beograd, 3 4, str. 169178. 154. Jovanovi, D . (1972): ,,U lo g a naune informacije u savremenoj pedagogiji . iETAronomska k ola , B eograd, 9, str. 1 5. 155. Jovanovi, M . D . (1972): S a v r e m e n a p e d a g o g ija i te o r ija i p ra k s a n a u n e in fo rm a c ije . Beograd: Privredno finansijski zavod. 156. Jovanovi, N . (1987): ,,Izrada doktorske disertacije . Z b o r n ik r a d o v a E k o n o m s k o g f a kulteta U n iv e r z ite ta u N i u , 25, str. 99108. 157. Jug, J. (1986): T eh n ik a p is a n ja in b e le e n ja . Kranj: M oderna organizacija. 158. Juki, S. (1995): ,,U enje uenja u nastavi (kako koristiti literaturu). P e d a g o k a s tv a r n o st, N o v i Sad, 1 2, str. 43 57. 159. Junkovi, Z. (1963): ,,Za koga se piu doktorske disertacije . N a e tem e, Zagreb, 4, str. 354-357. 160. Juri, S. (1971): O o b r a d i z n a n s tv e n o g d jela . Split. 161. Jurievi, B . (1987): E k o n o m ija k n jige, o r g a n iz a c ija i tehnika ra da . Za^rd^o: kolska knjiga. 162. Jurii, . (1971): O o b r a d i z n a n s tv e n o g d jela . Prigodom knjige M . am ia K a k o n a s ta je n a u n o d je l o . Split: N auna biblioteka. 163. Juni, S. (1992): D ip lo m s k a n a lo g a . N a p o tk i za iz d e la v o . Ljubljana: Amalietti. 164. K afel, M . (1967): ,,M etod i razliite specijalizacije za istraivanje inform acija. N o v i
n a rs tvo .

165. Kajzer, V . (1973): J e z i k o u m e tn i k o d e lo . Preveo: Zoran Konstantinovi. Beograd: Knjievna misao.

32 2_______________________________________________________________________N I. K u n d a in a V . B a n u r

166. Kapitan, A . (1981): ,,Izrada doktorske disertacije iz pravnih nauka . U : M iroslav Peuj li (ured.). M e t o d o l o g i j a d ru tv e n ih nauka. Z b o r n ik tek sto va , Beograd: Savremena ad ministracija, str. 267 275. 167. K edrov, D . M . (1978): ,,Klasifikacija nauka . I n f o r m a t i k a , 1, str. 5. 168. K eglevi, Z . (1998): Kako izdelamo dober poster? . D id a k ta , 8 (42/43), str. 65 67. 169. Keller, G i M . B. (1993): U v o d u z n a n stven i i stru n i rad. Tree izdanje, Zagreb. E ko nomski fakultet. 170. K iovi, M . (1960): is t o r ija N a r o d n e b ib lio te k e u B e o g r a d u . Beograd: Narodna biblio teka. 171. Kilibarda, K . (1978): ,Jiazvoj metodoloke kulture studenata zahtev savremenog vi sokog kolstva . V a s p ita n je i o b r a z o v a n je , Titograd, 6, str. 47 59. 172. K ilibarda, K. (1983): U slovi i efikasnost formiranja istraivakih kadrova putem ma gistarskih studija . V a s p ita n je i o b r a z o v a n je , Titograd, 5 6, str. 100121. 173. K lajn, I. (2004): R e n ik je z i k ih n e d o u m ic a . esto dopunjeno i izmenjeno izdanje. B e o grad: Srpska kolska knjiga. Beograd. 174. Klinar, P. (1977): ,,Seminarske in diplomske naloge. V : P r i s t o p k z n a n s tv e n e m u d elu . Ljubljana: F S N P U niverze v Ljubljani, Partizanska knjiga, str. 5580. 175. K ljaji, V . (1970): ,,D iplom ski radovi studenata vie kole za socijalne radnike u Sara je v u . S o c ija ln i ra d , Zagreb Sarajevo, 1 2, str. 145149. 176. Kneevi, B . (1986): ,,Citati u bibliom etriji . In fo rm a tik a , B eograd, 6. 177. Kneevi, B . (1978): ,,lanak nosilac informacije. In fo rm a tik a , 1, str. 25 26. 178. Kneevi, B . (1990): ,,Kvantitativni parametri radova u m edicini . P e r io d . B io lo g . 92 (2 ), str. 241-243. 179. Kneevi, V . (1977): ,,M odelovanje vrednosnih orijentacija u pedagogiji. Z b o r n ik In stitu ta za p e d a g o k a istra iva n ja , Beograd, IO, str. 241 256. 180. K okelj, P. (1984): ,,0 pisanju strunih znanstvenih lanaka i rasprava . K le k tr o -te h n i k i v je s n ik , Z agreb, 5, str. 193196. 181. K okelj, P. (1984): ,,0 pisanju strunih znanstvenih lanaka i rasprava . E n e r g ija , Z a greb, 3. 182. Kolari, I. (1993): M etod vrednovanja evaluacija. P r o s v e t n i p r e g le d , Beograd, P e dagoka praksa, 240, str. 3 7. 183. Kolektivni istraivaki rad i disertacija. U n iverzitet danas, Beograd, 1 2, 1964, str. 79 81. 184. Kolesari, V . (1987): ,,Univerzitet i nadareni studenti . M eunarodni seminar. U n i v e r zitet d a n a s, Dubrovnik, 2429. 8. str. 123135. 185. K ols, M ., . V ajt i B. Pip (2005): N a u it e da uite. Prvo dotampano izdanje Aktiv nosti i vebe za razvijanje umea uenja, pisanja radova, eseja i referata, polaganja te stova i ispita. S engleskog prevela Gordana M iljevi. Beograd: Kreativni centar. 186. Kornhauser, A . (1977): ,,Kako piemo strokovne lanke. V z g o ja in iz o b r a e v a n je , L ju bljana, 6, str. 4 1 -^ 4 . 187. Kosanovi, B . i P. ipka (1996): ,J^azvoj bibliografskih baza podataka za nacionalne potrebe: iskustva sa Socio Faktom . U : Z b o r n ik r a d o v a , , 0 sistem u n a u n ih i te h n o lo kih i n f o r m a c i ja , Kotor, str. IIO . 188. Kosanovi, B . i P. ipka (1996): ,,Socio Fakt Jugoslovenska baza za drutvene injenike nauke . U : P. Kosti (ured.), M e r e n j e u p s i h o lo g iji I I , Beograd: IK S I i Centar za primenjenu psihologiju, str. 88 95.

A k a d e m s k o p is a n je _________________________________________________________________________________ 323

189. Kosanovi, M . i S. Kostovi (1983): ,,Analiza diplomskih radova odbranjenih na Institutu za pedagogiju . Z b o r n ik Instituta za p e d a g o g iju . N o v i Sad, 1, str. 119126. 190. Kosti, R. (1986): ,,O sposobljavanje kadrova za nauno-istraivaki rad na poloaj na unog podmlatka na univerzitetima u Srbiji . Is tra iva , Beograd, 1. 191. Kovaevi, J. (1960): ,J*itanje postdiplomskog usavravanja. F iz i k a kultura, B e o grad, 5 6, str. 268 271. 192. Kovaevi, M . (1991): ,JEpistemoloke pretpostavke lingvistinosti radova o jezik u . U : N a u n i sa sta n a k sla vista u V u k o v e d a n e, 20, Beograd, str. 53 63. 193. Kouh, B. (1998): ,,U p oraba in interpretacija statistinih preizkusov hipotez. S o d o b n a p e d a g o g ik a , Ljubljana, 49 (3 ), str. 262 270. 194. ,,Kriteriji za sticanje naunih zvanja . U : N a u k a i teh n o lo k i r a z v o j u R e p u b lic i S r b iji, p olitik a , a n a lize, d o k u m en ti. Beograd: Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije. Beograd, 1997, str. 107114. 195. K r it e r iju m i za v r e d n o v a n je n a u n ih knjiga, a sop isa , r a d o v a i sk u p o va . Ministarstvo za nauku i zatitu ivotne si edine Republike Srbije, Beograd, 2006. 196. Kritovac, E>. (1978): ,,Oprem a naih znanstvenih i strunih publikacija . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 1 4, str. 91103. 197. Kritovac, D . (1982): ,,U lo g a naslova, saetaka i kljunih rei u komuniciranju inform a cijam a . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 1 2. 198. Krneta, Lj. (2004): ,JProblem pretraivanja i prezentovanja na Internetu uz osvrt na smernice u "WEB dizajnu . P e d a g o k a stva rn o st. N o v i Sad, 1 2, str. 1011 IO. 199. Krneta, S. (1992): E v r o p s k o p r a v o in telek tu a ln o g vla sn itva . Sarajevo. 200. Krulj, R. (1979): ,JDejstvo nastavne tehnologije na kvalitet znanja u nastavi poznavanja prirode Studijski projekat magistarske teze. U : M e t o d o lo g ija p e d a g o k ih istra iva n ja i stva ra la tva , Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 102112. 201. K uba, L. i D . K okin g (2003): M e t o d o l o g i ja izra d e n a u n o g teksta kako s e p i e u d r u tv e n im n a u k a m a. Podgorica; C ID , Banjaluka: Rom anov. 202. Kuan, . (1983): ,,0 kvaliteti u znanosti. N a e tem e, Zagreb, 7 8, str. 11221125. 203. Kujundi, E. (2004): M e t o d i b ib lio g r a fs k o g p ris tu p a zn a n ju i u m ije e citira n ja . Sara jevo: Biblioteka grada Sarajeva. 204. Kuki, S. i B . M arki (2006): M e t o d o l o g i ja d ru tv e n ih z n a n o s ti m e to d e , tehnike, p o s t u p c i i in stru m en ti z n a n s tv e n o -is tr a iv a k o g rada. Mostar: Ekonom ski fakultet Sveuilita u Mostaru. 205. Kumen, E. (1981): ,,O rganizacija i funkcioniranje multimedijskih indok sistema u slu bi oblasti obrazovanja, kulture i znanosti . A n d r a g o g ija , Zagreb, 3 5, str. 195 204. 206. Kum in, F. (1986): ,J*rilog konceptualizaciji nacionalnih i meunarodnih I N D O K siste m a . A n d r a g o g i ja , Zagreb, 1 3, str. 1104. 207. Kundaina, M . (2000): ,,inioci naunog stvaralatva studenata. Z b o r n ik r a d o v a . V ia kola za obrazovanje vaspitaa, Vrac, 6, str. 255 265. 208. KyHjiaHHHa, M . (2000): ,,Pl3rpa/iyBaH>e na MCTOjiojTOiiiKa Kyjixypa cxy/teHaxa. T Ip o ceemHO d e jio , CKonje, 3. 209. Kundaina, M . (2002): ,.M etodoloki aspekti kvaliteta naunih radova. U : U p r a v l ja n je k va lite to m i p o u z d a n o u . Beograd: D Q M 2002, str. 191197. 210. Kundaina, M . (1998): M e t o d o lo k a istra iva n ja u p e d a g o k o j p e r io d ic i. U : M etodika nauna i nastavna disciplina. Jagodina: Uiteljski fakultet, str. 83 98.

324

]Vr. K u n d a in a V . B a n u r

211. Kundaina, M . (2003): Inform acione tehnologije inilac naunog stvaralatva studena ta postdiplom aca . U : T e h n o lo g ija , inform atika, o b r a z o v a n je 2. B eograd, N o v i Sad: Institut za pedagoka istraivanja i Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i in formatike, str. 208 218. 212. Kundaina, IVI. (2007): O blici i postupci evaluacije naunih i strunih radova . O: G. G o jk o v _i sar: M e t a p e d a g o S k e r a s p r a v e m e to d o lo k i m o m e n t. N o v i Sad: Savez pedagokih drutava Vojvodine, 119162. 213. Kureli, N . (1978): P r ip r e m a d ip lo m s k o g ispita u o b la s ti fiz i k e k ulture. Beograd: Fa kultet za fiziko vaspitanje. 214. Kuvai, I. (1995): ,JBtiki aspekti teorijskog istraivanja . U ; B o g o lju b Peji (ured.), M e t o d o l o g i j a e m p ir ijs k o g n a u n o g istra iva n ja , Beograd: Defektoloki fakultet, str. 813-815. 215. K vaev, R. (1970): ,,Stvaralatvo i kriterijumi stvaralatva. P e d a g o g i ja , Beograd, 3, str. 586-605-. 216. K vaev, R. (1976): P s ih o l o g i ja stva ra la tva . Beograd: IG S . 217. L asi-L azi, J. (1996): "Znanje o zn a n ju . Zagreb: Filozofski fakultet. 218. Lauevi, R.; D izdarevi, IVI. i Grgi, P. (1983): ,,Teoretske osnove kriterijuma vredno vanja naunog rada . O d je k , Sarajevo, 8, str. 1415. 219. Lavri, J. (1971): T eh n ik a in m e t o d o lo g ija s tr o k o v n e g a p is a n ja (T e h n ik a i m e t o d o lo g ija s t r u n o g p i s a n ja ). Ljubljana: Z avo d SR Slovenije za statistiko. 220. Lazovi, M . (1981): ,J*Olupublikacija kao neformalni prenosilac naunih inform acija. In fo rm a tik a , Beograd, 3 4. str. 157159. 221. Leent, J. A . (1968): ,,Sposobnost naunog stvaralatva . U n iv e r z it e t d a n a s, Beograd, 5, str. 58 -6 7 ; 222. Leki, B . (2006): A rh iv is tik a . Beograd: Z av o d za nastavna sredstva. 223. Leki, . (1979); Kadrovski uslovi pedagokog istraivanja i stvaralatva (pojam , od like i m etodoloka kultura pedagokog istraivaa i stvaraoca) . U : M e t o d o l o g i j a p e d a g o k o g is tra iv a n ja i stva ra la tva . Beograd: Z avo d za udbenike i nastavna sredstva, str. 3 2 ^ 5 . 224. Leki, . (1979): ,JVIetodoloka kultura pedagokog istraivaa i stvaraoca . U ; M e t o d o lo g ija p e d a g o k ih istra iva n ja i stva ra la tva . Beograd; Z a v o d za udbenike i nastav na sredstva, str. 41 45. 225. Leki, . (1979); O dlike pedagokog istraivaa i stvaraoca . U ; M e t o d o l o g i ja p e d a g o k ih istra iv a n ja i s tva ra la tv a , Beograd: Z avo d za udbenike i nastavna sredstva, str. 33-41. 226. Leki, . (1995); ,,M od eli pedagokih radova . U : B o g o lju b Peji: M e t o d o l o g i ja e m p ir ijs k o g n a u n o g istra iva n ja . Beograd; Defektoloki fakultet, str. 912 913. 227. Leki, M . (1956): Slabosti seminarskog rada u srednjoj koli . N a s t a v a i va s p ita n je , B eograd, 9, str. 519 524. 228. Lelas, S. (1983); ,JEtiki aspekti objavljivanja rezultata znanstvenog rada . S cien tia V u g o s la v ic a , Zagreb, 9 (1 2), str. 49 53. 229. Lihaov, D . S. (1966); T ek s to lo g ija . Prevela Ljubica tavljanin-orevi. Beograd; N auna knjiga. 230. Line, M . i S. Vickers (1989); U n iv e r z a ln a d o s tu p n o s t p u b lik a c ija . Zagreb; Hrvatsko bi bliotekarsko drutvo. 231. L o gar, J. (1973); U v o d u b ib lio g r a fiju . Sarajevo; Svjetlost, 308 str.

A.ka.demsk .0 p is a n je _________________________________________________________________

'________________________ 325

232. M aek, M . i dr. (1977): P r is t o p k z n a n s tv e n o m u delu. P r ir o n i k za s tu d ij in r a z is k o v a n je . U niverza v Ljubljani Fakulteta za sociologijo, politine vede in novinarstvo. Parti zanska knjiga znanstveni tisk v Ljubljani. 233. M ahori, V . (1971): N a v o d ila za o b l ja v l ji v a n je statistikih p o d a tk o v . Ljubljana: Z a v o d SR S za statistiko. 234. M ajer, D . (1969): ,J^sihiki preduslovi za nauni rad. Doprinos problem u obrazovanja naunih radnika na univei*zitetima . U n iv e r z ite t d a n a s, Beograd, IO, str. 101107. 235. M aksi, Z. (1977): ,,Uvjeti za razvitak znanstvenog asopisa . U : Z n a n s t v e n a i stru n a p u b lic is tik a , Zagreb, str. 12. 236. M aksim ovi, V . (2003): O s n o v e t e o r ije b ib lio g r a f ije sa p r im je r im a . Pale: Filozofski fa kultet Univerziteta u Srpskom Sarajevu. 237. M alacko, J. (1991): P r ip r e m a i o d b r a n a d ip lo m s k o g i n a u n o g ra da . N o v i Sad: Fakul tet za fiziku kulturu. 238. M ali, J. (1986): K o n c e p c i ja s a v r e m e n o g u dben ik a . Zagreb: kolska knjiga. 239. M andi, P. (1988): O sposobljavanje studenata za razumevanje i primenu naunih m e toda . S a z n a n ja , Banja Luka, 5 6, str. 27 34. 240. M andi, P. (2004): M e t o d o l o g i ja n a u n o g rada. Banja Luka: A kadem ija nauka i umjet nosti Republike Srpske. 241. M an di D . (1997): Internet u obrazovanju . Z b o r n ik r a d o v a . Uiteljski fakultet, V ra nje, 4, str. 61 69. 242. M anojlovi, L. (1999): ,,0 kritici i kritikovanju u pedagogiji . D i r e k t o r k o le , Beograd, 1, str. 8587. 243. M argolis, D . (1984): ,,Emergencija i kreativnost. K u ltu r a , Beograd, 64, str. 125139. 244. M arii, S. (1981): ,,Savremena biblioteka u prijenosu (znanstvenih) inform acija. A n d r a g o g ija , Zagreb, 3 5, str. 153167. 245. M arii, S. (1977): ,,Vrednovanje znanstvenih asopisa. U ; Z n a n s t v e n o -s t r u n a p u b l i cistika. Zagreb. 246. M arinkovi, D . (1997): ,,Internet Osnovna pretpostavka za unapreivanje naina is traivakih aktivnosti u oblasti zdravstvene zatite . U : In fo rm a tik a u z d ra v s tv u . G o jk o vi, G. i M . ai, (E d s), Beograd: Savez zdravstvenih radnika Jugoslavije, str. 147 154. 247. M arijanovi, S. (1973): ,,Struni lanci i njihova recenzija . O r g a n iz a c ija i k a d r o v i, B e ograd, 4, str.45 49. 248. M arinkovi, J. i V . N ikoli (2003): O b l i c i iz ra a v a n ja i stilistika, drugo popravljeno izdanje, Vranje: Uiteljski fakultet. 249. M arinkovi, S. (1973): M i s l i v e lik ih 'lju d i. Kruevac: Oko. 250. M arki- ukovi, L j. (1976): Z n a n s tv e n a litera tu ra i m e t o d e n je n a k o r i e n ja . Zagreb. 251. M arkovi, M . (1988): ,JEtiki problemi nauke . G led ita , Beograd, 1112, str. 179192. 252. M arkovi, M . (1991): ,JEtiki problemi nauke . U : P r o b l e m i n a u k e u b u d u n o s ti, B e o grad: Srpska akadem ija nauka i umetnosti, str. 137150. 253. M arkovi, . D . (2002): ,,M oralna odgovornost stvaraoca . Z b o r n ik r a d o v a . V ia kola za obrazovanje vaspitaa, Vrac, 6, str. 100103. 254. M arkovi, S. M . (2002): B ib lio t e c a fu tu r a p ra k tik u m za m o d e r n u b ib lio te k u . Beograd: igoja. 255. M arkovi, S. (1979): A u t o r s k o p r a v o i s ro d n a p r a v a . Beograd.

326_______________________________________________________________________ Jvl. K u n d a in a V . B a n u r

256. M arkovi, S. (1998): O baveza plaanja autorskog honorara, autorsko pravo i trite . P riv re d a , i p r a v o , 58. '2.57. M arojevi (1982): ,^Dokumentacija i informacije u m uzejim a . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a . Z agreb, 1 2, str. 109113. 258. M arui, M . i sar. (2004): U v o d u z n a n stve n i rad. Tree, obnovljeno i dopunjeno izda nje. Zagreb: M edicinska naklada. 259. M atekovi, K. (1984): ,,TUnapredimo kvalitetu naih asopisa . P r im e n je n a p s i h o lo g i j a , Zagreb, 3 -4 . 260. M ati, D . (2003): Inform aciono opismenjavanje korisnika biblioteke za pristup zna nju. U : T e h n o lo g ija , inform atik a, o b r a z o v a n je 2. B eograd: Institut za pedagoka istra ivanja. 261. M atijevi, M ., V . M ui i M . Joki (2003): Istra iva ti i o b ja v ljiv a t i. Zagreb: Hrvatski pedagoko-knjievni zbor. 262. M atkovi, M . (1983): Seminarski i diplomski radovi u svijetlu koncepcije drutvene samozatite . U : P o ja m n asta na k i b itn e k arakteristike za titn e fu n k c ije . Ekonomski fa kultet, Split i Fakultet za turizam i vanjsku trgovinu, Dubrovnik, str. 7380. 263. Medani, V . (1954): ,,0 autorskom pravu i njegovoj zatiti . iv o t i kola, Osijek, 1, str. 1. 264. M[ejovek, M!. (2003): U v o d u m e to d e z n a n s tv e n o g istra iva n ja . Jastrebarsko: Naklada Slap. 265. M ejovek, M . (2003): M e t o d e z n a n s tv e n o g istra iva n ja u d r u tv e n im i h u m a n istik im z n a n o s tim a . Jastrebarsko: N aklada Slap. 266. M esaro, F. (1985): T ip o g ra fs k i p riru n ik . Zagreb: Grafiki obrazovni centar. 267. M esihovi, N . (2003): U v o d u m e t o d o lo g iju d ru tv e n ih nauka. Sarajevo: Ekonom ski fa kultet. 268. M ii, R. (2001): Kljune rei u opisu naunog lanka u elektronskom katalogu . G o d i n ja k B ib lio t e k e M a t i c e srp sk e. N o v i Sad. 269. M ihailovi, D . (1995): M e t o d o l o g i ja n a u n o is tra iv a k ih p r o je k a ta (p r ir u n ik za iz ra d u sem in a rsk ih , d ip lo m s k ih i m a gista rsk ih r a d o v a i d o k to rsk ih d is e r t a c ija ). Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. 270. M ihailovi, D . (1999): ,JZavrni radovi. K om pozicija naunog rada, Re o intelektual nom majstorstvu . U : M e t o d o l o g i ja n a u n ih istra iva n ja , Beograd: Fakultet organizaci onih nauka, str. 213 281. 271. M ih ajlov, A . I. i R. S. Giljarevskij (1976): N a u n a in fo rm a c ija . Iz v o r i, p r o n a la e n je , k o r i e n je . Prevela s ruskog M . M iljkovi. Beograd: Jugoslovenski centar za tehniku i naunu dokumentaciju. 272. M ih ajlov, A . I. i R. S. Giljarevskij (1984): U v o d u in fo rm a tik u d o k u m en ta ciju . 'Z .Sigreb: Referalni centar Sveuilita u Zagrebu. 273. M ih ajlov, A . J. (1964): ,JProblemi naune inform acije . Preveli Duan Isakovi i Franjo Idvegi, T eh n ik a , Beograd, 6, str. 10051008. 274. M^ihajlovi, B . (2003): K a k o napisati, p r ip r e m it i i p rik a z a ti n a u n i i s tr u n i rad. N o vi Sad: M edicinski fakultet, Sremska Kamenica: Institut za kardiovaskularne bolesti. 275. M ihel, I., V . O lu ji-V u k o vi i N . Pravdi (1984): ,JPrimjena bibliometrijskih zakonito sti u analizi irokih tematskih podruja i radovi iz humanistikih znanosti . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , 1 2, str. 21 23. 276. M ijanovi, N . (1999): ,,Osobine istraivaa kao znaajan preduslov uspjenog prouava nja vaspitno-obrazovnih fenomena . N a s ta v a i va sp ita n je , Beograd, 34, str. 296 309.

A k a d e m s k o p is a n je __________________________________________________________________________________________________ 327

277. M ilanovi, M . (1979): P is a n je , u r e iv a n je i ta m p a n je. Beograd: Tehnika knjiga. 278. M ilas, G. (2005): ,J^isanje znanstvenog rada i istraivakog izvetaja. U : Istra iva k e m e to d e u p s ih o lo g iji i d r u g im d ru tven im znanostim a. Zagreb; N aklada Slap, str. 73 88. 279. M ilas-B racovi, M . (1987): Struktura znanstvenog lanka i njegovog autorovog saet ka . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 19 (1 2), str. 51 67. 280. Milainovi, M . (1987): ,,Karakteristike korienih analitikih postupaka u empirijskim istraivanjima nastavnog procesa . N a s ta va i va sp ita n je, Beograd, 1 2, str. 195 201. 281. M ilat, J. (2005): O s n o v e m e t o d o lo g ije istra iva n ja . Zagreb: kolska knjiga. 282. M ileti, G. (1960): ,,Teme doktorskih disertacija . G le d i ta , B eograd, 3, str. 65 69. 283. M^ili, D . (1998): K o m e n t a r Z a k o n a o a u to rs k o m p r a v u i s r o d n im p r a v im a sa su d sk o m p r a k s o m . Beograd. 284. M ili, V . (1982): ,,Doktorati o obrazovanju i obnavljanju naunog o so blja . S o c io lo k i p r e g le d , Beograd, 1 2, str. 45102. 285. M ili, V . (1995): ,JBlcmenti teorije naunog obavetavanja . U : B o g o lju b Peji (ured.), M e t o d o l o g i j a e m p irijs k ih n a u n ih istra iva n ja , Beograd: Defektoloki fakultet, str. 191-202. 286. M ilinkovi, N ., R. M arkovi, I. Petrievi i J. M iloevi (1997): ,,A naliza sadraja di plomskih radova studenata andragogije u periodu 19911996. U : Is tr a iv a n ja u p e d a g o g i j i i a n d r a g o g iji. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, str. 157160. 287. M ilivojevi, Z . (1985): ,,0 diplom skim radovim a odbranjenim na katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u B eogradu od 19631985 . S o c io lo k i p r e g l e d , Beograd, 3A, str. 150-165. 288. M ilosavljevi, S. (1990): Iz v e ta j o n a u n o m istra iva n ju . Beograd: Institut za strategij ska istraivanja. Centar visokih vojnih kola. 289. M ilosavljevi, S. (1995): ,,Izvetaj o istraivanju i rezultatima istraivanja . U : B o g o ljub Peji (ured.). M e t o d o l o g i ja e m p ir ijs k o g n a u n o g istra iva n ja . Beograd: D efekto loki fakultet, str. 879 908. 290. M ilosavljevi, S. i I. R adosavljevi (2006): O s n o v i m e t o d o lo g ije p o liti k ih nauka, tr e e iz m e n je n o i d o p u n je n o izd a n je. Beograd: Slubeni glasnik. 291. M ilosavljevi, V . (1980): ,,IN S P E C baza podataka . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Z a greb, 2, str. 1 2. 292. M ilovanovi, M . (1979): P is a n je , u r e iv a n je i tam p an je. Beograd: Tehnika knjiga. 293. M^iloevi, N . i S. M^iloevi (2001): O s n o v i m e t o d o lo g ije b e z b e d n o s n ih nauka. B e o grad: Policijska akademija. 294. M ils, R. (1982): ,,0 intelektualnom majstorstvu . U : M iroslav Peujli (ured.). M e t o d o l o g ija d ru tven ih nauka. Z b o r n ik ra d o v a , Beograd: Savremena administracija, str. 283 292. 295. M iljk ovi, M . (1976): ,,Opta struktura tezaurusa . I n f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , B e o grad, 3, str. 118124. 296. M iljk ovi, M . (1974): ,,U lo g a i znaaj referentnih biltena . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v i ca , 2, str. 56. 297. M i s l i velik ih lju d i (2007;: Beograd: Kreativni centar. 298. M ikin, V . (1983): ,JPriprema naunih i nauno-pedagokih kadrova kroz aspiranturu. U n iv e r z ite t d a n a s, B eograd, 1 2, str. 111115. 299. M iti, P. (1962): K a k o p o s ta ti p is a c . Beograd.

328

M . K u n d a in a V . B a n u r

300. M itov, C. (1986): ,,M etodoloka kultura pedagokih radnika uslov uspenog rukovoe nja . U i t e lj, B eograd, 16, str. 65 70. 301. M itrovi, D . (1963): ,J^roblem stvaralatva u pedagokoj teoriji i praksi . "Zbornik r a d o va F ilo z o f s k o g fa k u lteta , Beograd, V II-2 , str. 151179. 302. M oilnik, S. (1956): ,,O blici seminarskog rada u nastavi . N a s t a v a i v a s p ita n je , B e o grad, 2, str. 7884. 303. M om ilovi, B . (1979): ,,Kvantitativno vrednovanje znanstvenih inform acija . S cien tia Y u g o s la v ic a , Zagreb, V -5 , str. 1 4. 304. M om ilovi, B . i V . Simeon (1981): ,JRaspodela uestalosti citiranja u neprestanoj sku pini znanstvenih radova . In fo r m a t o lo g ia J u g o s la v ic a , 1 4, str. 123128. 305. M om ilo vi, B . (1978): ,JPrimjena citata u evaluaciji kvalitete znanstvenih radova i a sopisa . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, IO (14), str. 22 28. 306. M om ilovi, B . (1977): ,,M jerenje kvalitete znanstvenih publikacija pomou citata . I n f o r m a t o lo g ia Y u g o c la v ic a , Zagreb, 14, str. 1 5. 307. M om i, S. (1987): ,,Osnovna pravila za bibliografska citiranja . V o jn o d e lo , Beograd, 4, str. 201-208. 308. M om irovi, K. (1988): ,J^eke konkurentne metode za valorizaciju znanstvenog rada . S c ien tia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 14 (3--4), str. 225 226. 309. M um inovi, H. (1986): ,,Osobenosti nauno-kritikog procjenjivanja pedagokih djela naih autora . N a a k ola , Sarajevo, 710, str. 73 78. 310. M u i, V . (1960): ,JGvidencija tekuih naunih radova preduvjet koordinacije peda gokog istraivanja . P e d a g o k a s tva rn o st. N o v i Sad, 5, str. 308 312. 311. M u i, V . (1982): O sobine linosti istraivaa u pedagogiji . U : M e t o d o l o g i ja p e d a g o k ih is tra iv a n ja , Sarajevo: Svjetlost, str. 3033. 312. M u i, V . (2000): Stalno i prom jenljivo u m etodologiji znanosti. N a p r e d a k , Zagreb, 3, str. 281-288. 313. M ui, V . (2004): U v o d u m e t o d o lo g iju istra iva n ja u o d g o ju i o b r a z o v a n ju . T>r\x^o izm ijenjeno i dopunjeno izdanje. Zagreb: Educa. 314. N edeljkovi, D . (1976): D ija le k tik a na d e lu i r a z v o j nauke, n a u n o g stva ra la tva i li n o s ti n a u n ik a . Beograd; N auno delo. 315. N e jg e l, E. (1974): Struktura n a u k e P r o b l e m i lo g ik e n a u n o g o b ja n je n ja . Beograd; Nolit. 316. Nem eth, K. (1970): U lo g a arhiva Jugoslavije u sistemu naunih inform acija. I n f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a . Zagreb, 1 4, str. 2. 317. Nei, V . (1987): ,J'siholoki aspekti osposobljavanja mladih za nauno-istraivaki rad . Z b o r n i k r a d o v a F ilo z o fs k o g fa k u lteta , N i, IO, str. 143146. 318. N ikovi, R. (1968): ,JCultura i tehnika pedagokog istraivanja . U : R adovan T eod o si i saradnici. P e d a g o g i ja . Sarajevo, str. 364373. 319. N ikovi, R. (1968); Izvetaj o istraivanju . U ; Radovan Teodosi i drugi. P e d a g o g i j a . Sarajevo; Z a v o d za udbenike, str. 360 364. 320. N ik oli, B . (1997): ,.Vrednovanje naunog rada diskusija. U : Z b o r n ik V r e d n o v a n je n a u n o g ra d a . Urednik M . Sari. Beograd: Srpska akadem ija nauka i umetnosti, str.
4 3 -A 5 .

321. N ik oli, M . i V . M iloevi (1978): ,,Neki aspekti drutvene valorizacije naunog i peda gokog rada univerzitetskih nastavnika . G r a d in a , N i, 2, str. 123137.

A k a d e m s k o p is a n je

_______ ____________________________________ _________________________________________

329

322. Ninkovi, A . (2000): N auka i naune discipline . N a a k o la . Banja Luka. 1 2, str. 80-93. 323. Nortrop, F. (1979): A n a t o m ija kritike. Zagreb: Naprijed. 324. Hobhkob, a . M . (2003): K a ic p a Q o m a m b nad u c c e p m a vfu e ii? MocKBa: E fbcu. 325. N ovosel, O. (19771978): ,,I N D O K sistem prosvjetno-pedagoke slube S R Hrvat ske . O b r a z o v a n je i ra d, Zagreb, 5, str. 58 64. 326. O bradovi, B . (1974): Komunikativna (ne)sposobnost istraivanja . B ilte n , Titograd, 3, str. 124-133. 31,1. Ognjenovi, P. (1983): Kognitivna obrada informacija. P s ih o l o g i ja , Beograd, 4, str. 10-17. 328. Okrugli sto ,,Znanstvena recenzija kao filtar kvaliteta u znanstvenoizdavakoj delatno sti . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 16, str. 113125. 329. Olea, J. (1964): N i d a n a b e z retka. Beograd. 330. Ormu, M . i . M atijevi (1979): In telek tu a ln i rad. m e to d e i tehnike. Zagreb: Radniko sveuilite ,JVIoa Pijade . 331. ,,Opi normativi u vezi s pisanjem doktorskih disertacija, In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a . Zagreb, 1 -^, 1969. 332. ,,Opi normativi za tehniku opremu diplomskih, magistarskih, habilitacionih radova i doktorskih disertacija . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , 3, 1971, str. 129134. 333. O p i m e u n a r o d n i sta n d a rd i b ib lio g r a fs k i o p is (2005). Beograd: N arodna biblioteka Srbije. 334. Pali, D . (2006): T ip o g r a fs k o -p r a v o p is n i p riru n ik . Beograd. 335. Paleki, M . (2000): ,^Diferencijalni istraivaki pristupi u pedagogiji dosezi i ograni enja. N a p r e d a k , Zagreb, 3, str. 267 280. 336. Palov, M . (1955): ,,D iplom ski ispit i seminarski oblik rada u uiteljskoj koli . P r o s v e t n i p r e g le d , B eograd, 18. 337. Pankovi, D . (1982): S rp sk e b ib lio g r a f ije 1 76 6 1850. Beograd: Narodna biblioteka Srbije. 338. Pankovi, D . (2006): S rp sk e b ib lio g r a f ije 185 1 1879. N o v i Sad: M atica srpska. 339. Pantovi, M . (1990): ,JEudised evropski sistem za pedagoku dokumentaciju i infor m acije . R e v i ja o b r a z o v a n ja , Beograd, 1 6, str. 136139. 340. Papotnik, A . (1985): ,JDiplomski rad studenata inovacija . I n o v a c i je u n a sta vi, Kruevac, 3, str. 233 235. 341. Pasinovi, K. (1970): ,JSTeka razmiljanja u vezi sa diplomskim radovima studenata vie kole za socijalne radnike u Zagrebu . S o c ija ln i rad, Zagreb Sarajevo 1 2, str. 18 31. 342. Pavi, H. (1980): Z n a n s tv e n e in fo rm a c ije . Zagreb: kolska knjiga. 343. Pavlovi, D . i M . Leskovac (1967): N a e la za kritika izda n ja . Beograd: S A N U . 344. Peji, B . (1995): ,,Saoptavanje rezultata istraivanja . U : B o g o lju b Peji (ured.). M e t o d o lo g ija e m p ir ijs k o g n a u n o g istra iva n ja . Beograd: Defektoloki fakultet, str. 865 866 . . 345. Peji, M . (1986): Osobenosti recenzija naunih i strunih djela . N a a k o la , Sarajevo, 7 -1 0 , str. 79-82. 346. Perenji, I. (1970): Univerzitetsko obrazovanje i istraivaka delatnost . Prevod D . P u halo. U n iv e r z it e t d a n a s, Beograd, 910, str. 58 61. 347. Perovi, S. (1958): Iz r a d io n ic e velik ih m a jsto ra . Zagreb.

33 0________________ _____________________________________________ ________ Jvl. K u n d a in a V . B a n u r

348. Petkovi, . M . (1993): Scientometrija. H e m ijs k i p r e g le d , 3 4-, str. 54. 349. Petkovski, V . (1987): ,JDrugtveni kontekst prom ocije kreativnih i obdarenih studenata. M eunarodni seminar . U n iv e r z ite t d a n a s, Dubrovnik, 24 29. 8., str. 148150. 350. IleTpocK a-Bem Ka, B. (1996): K aK O c e n u tu y ea u s e e u im a j s a c n p o e e e H O eMnt4.pujcKo ucmpazcyeaht>e. CKOnje: MajiHHCKa. 351. Petri, B. (2005): A kadem sk o .p is a n je u u n iv e r z ite ts k o j nastavi. ( w w w .ns.ac.y u/stara/no vostiidogadj aj i/nauniForum/2005/nf250505. htm l). 352. Petrovi, L j. (1937): T eh n ik a stila O s n o v n i p o jm o v i. Beograd; G eca Kon. 353. Petrovi, S. (1966): M e t o d ik a in telek tu a ln o g rada. Beograd; Pedagoko-psiholoka slu ba, X I beogradska gimnazija. 354. Peikan, M ., J. Jerkovi i M . Piurica (2002); P r a v o p is s r p s k o g je z ik a . Tree dopunjeno izdanje. N o v i Sad: M atica srpska. 355. Pijukovi, N . (1956): ta m p a rstvo. Beograd: Udruenje grafikih preduzea Jugoslavi je, Sekcija za N R Srbiju. 356. Pingel, F. (2000): V o d i za istra iva n je i re v iz iju u d b en ik a . Zagreb: Profil. 357. P i s a n je s tr o k o v n ih sesta vk o v. Biotehnika fakulteta, Ljubljana, 1988. 358. Plevnik, D . (1982): ,,Kada ovek postaje korisnik inform acija . In fo r m a to lo g ia Y u g o s la v ic a , Beograd, 1, str. 917. 359. Poljak, V . (1980): D id a k ti k o o b lik o v a n je udbenik a i p riru n ik a . Zagreb; kolska knjiga. 360. Popovi, A .: P r ir u n ik iz is to r ije b ib lio te k a . Beograd: Drutvo bibliotekara N R Srbije. 361. Popovi-K alem ber, O. (1974); ,,Kriterijumi za istraivanje relevantnosti inform acija . In fo rm a tik a , Beograd, 4, str. 177183. 362. Popovi-K alem ber, O. (1974); Neform alne inform acije , In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , B eograd, 3. 363. Popovi, M . (1965); ,JElementi drutvene kritike u naim sociolokim istraivanjima . S o c i o lo g ija , B eograd, 2, str. 7181. 364. Popovi, Z. (1999): K a k o napisati i p u b lik o v a ti n a u n o d elo. Beograd; Akademska misao. 365. Potkonjak, N . (1965); Izrada nauno-istraivakog projekta najsloeniji i najvaniji deo procesa istraivanja . N a s ta v a i v a s p ita n je , Beograd, 1 2, str. 311. 366. Potkonjak, N . (1981); P is a n je i p r ip r e m a n je za o b ja v ljiv a n je izveta ja o istraivanju. Um noeno autorizovano predavanje. Kolegij za postdiplomske studije Humanizacija od nosa rrieu polovim a i odgovorno roditeljstvo. Sarajevo: Filozofski fakultet. 367. Pranji, K. (1968); Jezik i k n ji e v n o d je lo . Zagreb; kolska knjiga. 368. Pratalo, T. (1985): ,,asopis u budunosti . U : T r e e J u g o s lo v e n s k o s a v e t o v a n je o p e z n a n s tv e n ih i u n iverzitetsk ih b ib lio te k a , M aribor, str. 4346. 369. ,J*ravila ispravnog postupka kod pisanja znanstvenih publikacija . In fo r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 1, 1969, str. 79 89. 370. P r a v iln ik o d ip lo m s k o m ra d u (u p u ts t v o za izra d u i o d b r a n u d ip lo m s k o g r a d a ). U itelj ski fakultet, Som bor, 1996. 371. P ra viln ik i p riru n ik za izradu a b eced n ih kataloga, ur. Eva Verona, Zagreb, 19701983, 2. sv. 372. ,JPravilnik o evidenciji bibliotekog materijala. S lu b e n i g la sn ik S R S r b ije 55. 1982. str. 9. (1984).

A k a d e m s k o p is a n je _____________________________________________________________________________________________

331

373. P r a v iln ik o p o s tu p k u i n a in u v r e d n o v a n ja i k va n tita tivn o m isk a ziva n ju n a u n o is tr a iva k ih rezu lta ta istra iva a , ( http://www.mntr.sr.gov.yu). 374. P r e g l e d doktorsk ih d iserta cija r a z v o jn o g i s tru n o -a n a liti k o g rada, izd a va k e d e la tn o sti k n jiga i b r o u r a i p e r io d ik e u ob la sti v a s p it n o -o b r a z o v n e d ela tn o sti u J u g o sla viji. B eo grad: Jugoslovenski zavod za prouavanje kolskih i prosvetnih pitanja, 1970. 375. P r e g l e d b a za p o d a ta k a u S F R J , ur. N . Toudor ilovi i J. kovrc, Zagreb, 1987. 376. Prelog, N . i M . Tum an (1977): Transfer znanstvenih inform acija kroz obrazovni pro ces . K u ltu r n i radnik^ Zagreb, 6, str 5380. 311. P r im je n a m ik ro film a k a o s re d stv a o r g a n iz a c ije , k o m u n ik a c ije i d o k u m e n ta c ije , ur. A . Bergstein, Zagreb, 1971. 378. ,J*riprema rukopisa za tampanje . Beograd: S lu b e n i list S F R J , 1951. 379. P r is t o p k z n a n s tv e n e m u delu. P r ir o n ik za s tu d ij in r a z is k o v a n je (1977): Ljubljana. F S P N , Partizanska knjiga Znanstveni tisk. 380. Prodanovi, T. (1981): ,,Znaaj i posebnosti vrednovanja nauno-istraivakog rada u oblastima vaspitanja i obrazovanja . U : Z b o r n ik radova-. S t r u n o -p e d a g o k i i n a u n o istra iva k i r a d u v a s p ita n ju i o b r a z o v a n ju . N o v i Sad: Pedagoki zavod Vojvodine, str. 369-384. 381. Prodano vi, T. i N . M ii (1996): N a u n o istra iva n je m e to d e , p r o c e d u r a , je z ik i stil. aak: Agronom ski fakultet. 382. Proki, B. (1985): ,JEx-post-facto eksperiment u izradi seminarskih i diplomskih student skih radova . Z b o r n ik Instituta za p ed a g o k a istra iva n ja , Beograd, 18, str. 233 236. 383. Proti, . D. (1967): ,,Neki elementi za procenu efikasnosti nauno-tehnikih informa cija . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Beograd, 1, str. 1 4. 384. Prpi, K. (1985): Socijalni profil istraivaa. N a e tem e, Zagreb, 1 3, str. 141161. 385. Puji, S. (1982): ,JLeksikografski prirunici u nastavi . U : D r u t v e n i a sp ek ti s tv a r a n ja u d b e n i k e lite ra tu re i n je n a fu n k c ija u sistem u va s p ita n ja i o b r a z o v a n ja , Sarajevo: Svjetlost, str. 242 252. 386. Radoevi, D . (1978): T e o r ija sistem a i te o r ija in fo r m a c ija . Varadin: Pakultet organi zacije i informatike. 387. Radovi, D . (1981): ,,Istraivai po slovu zakona . N a s t a v a i v a s p ita n je , Beograd, 4, str. 884-885. 388. Radovi, S. (1981/82): ,JSTavike korienja enciklopedija i leksikona . A n a liz e i istra i v a n ja u o b r a z o v a n ju i v a s p ita n ju , Titovo U ice, 5, str. 25 30. 389. Rajnberg, S. A . (1995): ,,Odbrana disertacije . U : B o go lju b Peji (ured.): M e t o d o l o g i j a e m p ir ijs k o g n a u n o g istra iva n ja . Beograd: Defektoloki fakultet, str. 947 955. 390. Rajnberg, S. A . (1948): M e t o d ik a i tehnika n a u n o g ra d a O m e t o d ic i i teh n ici n a u n o is tr a iv a k o g i n a u n o -lit e r a r n o g rada. S ruskog preveo ore M okijevi. Beograd:
M e d ic in s k a k n jig a .

391. Rajt, T. H. (1975): O b ja n je n je i r a z u m ije v a n je . Beograd: Nolit. 392. Raki, L j. (2002): ,,Etiki problemi naunih istraivanja K ad nauka o b o li . P o litik a , Dodatak, Kultura umetnost nauka, Beograd, 8. jun 2002. 393. Raos, N . (1987): ,,Kako napisati znanstveno-popularni lanak . K e m ija u in d u striji, Z a greb, 7, str. 305 308. 394. Razdevek-Puko, C. (1985): P is a n je d ip lo m sk ih n a lo g . Ljubljana: Pedagoka akade mija.

332

M . K u n d a in a V . B a n u r

395. Razdevek-Puko, C. (1988): Medpredmetne diplomske naloge nova kvaliteta v izobraevanju uiteljev. S o d o b n a p e d a g o g ik a , Ljubljana, 5 6, str. 242 245. 396. R endi-M ioinovi, I. (1991): ,,M etodologija analize udbenika. N a s t a v a p o v ije s ti. Zagreb, 3 4, str. 107117. 397. R eidbegovi, A . (1998): ,,Osnovi poznavanja bibliografije, B o s n ia c a , 3, str. 6880. 398. Risti, . (1995): ,JEtika strana naunog istraivanja. U : O istra iva n ju , m e to d u i zn a n ju . Beograd: Institut za pedagoka istraivanja, str. 430 437. 399. Risti, . (1995): ,JVIoralna odgovornost u sticanju novih naunih znanja . \J: M o r a l n o s t i d r u tv e n a kriza. Beograd: Institut za pedagoka istraivanja. 400. Risti, . (1996): ,JPisanje izvetaja o obavljenom istrdivanju . U.- O istra iva n ju , m e to d u i z n a n ju . Beograd: Institut za pedagoka istraivanja, str. 421 429. 401. Risti, . (1999): ,X^okuivanje informacija iz podataka u eksperimentalnim istraiva njim a. U : Z b o r n i k Institu ta za p e d a g o k a istra iva n ja , Beograd, 31, str. 151180. 402. Risti, . (1995): ,,Kriterijumi za ocenjivanje istraivakih projekata i rezultata istrai vanja. U : O istra iva n ju , m e to d u i z n a n ju . Beograd: Institut za pedagoka istraivanja, 1995, str. 438-453. 403. Rizvi, M . (1985): ,JDoktorska disertacija kao samostalna nauna radnja . P r e g l e d , Sa rajevo, 910. 404. Rizm an, R. (1977): ,,Navajanje virov in tehnika citiranja . V : P r is t o p k z n a n s tv e n e m u d elu . Ljubljana: Pedagoki institut pri Univerzi v Ljubljani. 405. Rusan, I. (1975): ,JDiseminacija nauno-tehnikih inform acija . In fo r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a . Z agreb, 1-4, str. 19 22. 406. Rui, I. (1978): ,JProcena znanstvenog kadra i znanstvene produkcije na osnovu S C I i W I P I S . In f o r m a t o lo g ia J u g o s la v ic a , 14, str. 1 9. 407. Rui, I. (1976): Z n a n s tv e n a d je la tn o s t i n je n o v r e d n o v a n je p u t e m z n a n stven ih p u b lik a cija . Republika zajednica za znanstveni rad SR Hrvatske, Zagreb. 408. Rui, I. (1977): ,J*rocjena znanstveno-publicistike produkcije u S R H i SFRJ . U : Z n a n s t v e n o -s t r u n a p u b lic is tik a , Zagreb, str. 42. 409. Sagadin, J. (1993): Kvalitativna analiza podatkov pri tudiji primera . S o d o b n a p e d a g o g ik a , 44(3/4), str. 115-123. 410. Sakan, M . (1998): Izrada pisanih saoptenja u vojnim naukama . V o jn o d e lo , Beograd, 2, str. 80101. 411. Sakan, M . (2005): Iz r a d a stru n ih i n a u n ih ra d o va . D ru go izdanje. N o v i Sad: Prometej. 412. Salitrei, T. i M . ugaj (1977): U v o d u zn a n s tv e n o is tra iv a k i rad. Varadin: FO I. 413. Sam olov, L j. (1978): ,,Jezik i pisanje lanka za asopis . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Beograd, 3. 414. Sari, M . (1985): O p ti p r in c ip i n a u n o g rada. Beograd: N auna knjiga. 415. Sari, M . (1992): V r e d n o v a n je n a u n o g stva ra la tva . Nauni skup: Srpski narod na poetku novog doba . Beograd: S A N U , str. 5. 416. Sari, M . (1993): V r e d n o v a n je n a u n o g stva ra la tva . Beograd: Savez poljoprivrednih inenjera i tehniara Jugoslavije. 417. Sari, M . (1990): ,,C!itiranost naunih radova kao jedan od kriterijuma ocene naunog stvaralatva . B ilte n Pokrajinskog sekretarijata za nauku, tehnoloki razvoj i informati ku, N o v i Sad, 5, str. 53 61.

A k a d e m s k o p is a n je _________________________________________________________________________________ 333

418. Sari, R. M . (1997): ,Z n a a j vrednovanja naunog rada za dalji razvoj nauke . U : V r e d n o v a n je n a u n o g rada. 'Z b o rn ik ra d o v a . Urednik M . Sari. Beograd: Srpska akade mija nauka i umetnosti, str. 7 30. 419. Sari, M . (1991): S a sta v i o r g a n iz a c ija S rpsk e a k a d e m ije nau k a i u m je tn o s ti o d 1 8 8 6 1990. Beograd: O deljenje za prirodnomatematike nauke S A N U . 420. SaH, M . (1997): V r e d n o v a n je n a u n o g rada. Beograd: S A N U . 421. Sari, M . (2002): O p ti p r in c ip i n a u n o -is tra iv a k o g rada. Beograd: K lub N ikola Tesla. 422. Savi, J. (2001): K a k o napisati, o b ja v it i i v r e d n o v a ti n a u n o d e lo u b io m e d ic in i. B e o grad: Kultura. 423. Savievi, D . (1996): ,JDiplomski i specijalistiki radovi, magistarske teze i doktorske disertacije . U : M e t o d o l o g i ja istra iva n ja u va sp ita n ju i o b ra z o v a n ju ., Vranje: Uiteljski fakultet, str. 453 488. 424. Savievi, D. (1996): ,Etiki problemi u istraivanjima vaspitanja i obrazovanja . U : M e t o d o l o g i ja istra iva n ja u va sp ita n ju i o b r a z o v a n ju . Vranje: Uiteljski fakultet, str. 439^52. 425. Savievi, E). (1996): ,,Interpretacija rezultata istraivanja . U : M e t o d o l o g i ja is tra iv a n ja u v a s p ita n ju i o b r a z o v a n ju . Vranje: Uiteljski fakultet, str. 2,772.36. 426. Schubert, A . i T. Braun (1986): ,JRelativni pokazatelji i relacioni dijagram i za kompara tivno utvrivanje rezultata objavljivanja i uticajnosti izraene citiranjem . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 6, str. 397^401. 427. Schubert, A . i W . Glam zel (1986): ,,Poreenje naukometrijskih pokazatelja iz vie ze m alja . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Beograd. 6, str. 385 386. 428. Schubert, A . i A . Teles (1986): ,JPotencijal objavljivanja pokazatelj naune jaine za poreenje vie zem alja . In fo r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 6, str. 391 395. 429. Seanski, V . (1975): B ib lio g r a fija . Beograd. 430. Seifert, J. W . (1996): V izu a liz a c ija , p r e z e n ta c ija , m o d e r a c ija . M aribor: D oba. 431. Sekuli-M ajurec, A . (2000): Kvantitativan i/ili kvalitativan pristup istraivanjima pe dagokih fenomena neke aktuelne dilem e . N a p r e d a k , Zagreb, 3, str. 289300. 432. ,,Seminar o nauno-tehnikim informacijama i I D O K delatnosti u SFR J. Z b o r n ik r a d o va D r u t v a za in fo rm a tik u S r b ije , Savez mainskih inenjera i elektrotehniara Jugosla vije, Beograd, 1978. 433. Sergejev, E>. (1970): ,,Mentorstvo kao princip reformisane sveuiline nastave. N a e tem e, Zagreb, 78, str. 14151427. 434. Shw ab, C. H. (1997): P u t ka u sp eh u I O z a p o v e s ti za uspeh. Kragujevac: D S P . 435. Sili, J. (1984): O d r e e n ic e d o teksta. Zagreb: Liber. 436. Silobri, V . (1979): Znanstveni asopisi i tercijarne publikacije kao izvor podataka za vrednovanje znanstvenog rada . S cien tia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 14, V -5 , str. 1518. 437. Silobri, V . (2003): K a k o sastaviti, o b ja v it i i o c ije n iti z n a n s tv e n o d je lo . Peto dopunje no izdanje. Zagreb: M edicinska naklada. 438. Silobri, V . (1985): Z n a n s tv e n o d jelo . Zagreb: Jugoslovenska medicinska naklada. 439. Simi, R. (1991): U v o d u filo z o fiju stia. Sarajevo: Svjetlost. 440. Sim onovi, E>. (1969): Nauni i struni rad studenata u reformisanoj organizaciji uni verziteta i univerzitetske nastave . N a u n i p o d m la d a k , N i, 34, str. 11 20. 441. Skaza, J. (1999): Citiranje in navajanje literature . S lo v e n in a v o li, 4 (6 ), str. 63 67.

334______________________________________________________________________ Ivi. K u n d a in a V . B a n u r

442. Slatina, M . (1999): ,,Izrada seminarskog i diplom skog rada u univerzitetskoj nastavi. D id a k ti k i pxj.toka.zi, Zenica, str. 117. 443. Smiljani, M . (1997): Vrednovanje naunog rada diskusija. U : Z b o r n ik ra d o v a , V r e d n o v a n je n a u n o g rada. Urednik M . Sari. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, str. 45 47. 444. Sm oli-K rkovi, N . (1970): Diplom ski radovi studenata vie kole za socijalne radni ke u Z agreb u . S o c ija ln i ra d, Zagreb Sarajevo, 1 2, str. 150169. 445. Sotirovi, V . i . A d a m o vi (2002): M e t o d o l o g i ja n a u n o -is t r a iv a k o g rada. Zrenjanin: Tehniki fakultet. 446. Spaji, V . (1983): T e o r ija a u to rs k o g p r a v a i a u to rsk o p r a v o u S F R J . Sarajevo. 447. Spaventi, J., N . Toudor-ilovi, S. M arii i M . Labus (1979): ,,Bibliometrijska analiza znanstvenih asopisa iz Jugoslavije. In fo r m a to lo g ia Y u g o s la v ic a , 34, str. 11 23. 448. Srdanovi-Bari, O. (1972): O s n o v i b ib lio g r a fije p rin c ip i, p r o b le m i, pra k sa , p rim e n a . Beograd: Institut za spoljnu trgovinu. 449. Sria, V . (1981): Sistem , in fo rm a c ija , k o m p ju ter. Zagreb: Informator. 450. Staji, B . (1960): ,J^azmena zvaninih publikacija u praksi F N R J . B ib lio te k a r, 12, 1 2, str. 28 -3 3 . 451. Stanisavljevi, V . (1970): K a k o se u i vetin a p isa n ja . Beograd: Obelisik. 452. Stankovi, V . (1979): ,,Vrednovanje znanstvenog rada u funkciji ostvarivanja njegove drutvene uloge . S cien tia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 14, V 5. 453. Stankovi, Z . (1982): ,vPut informacije od dokumenta do korisnika . In fo r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Beograd, 34, str. 125131. 454. Stefanovi, V . (1970): ,Osnovna metodoloka kultura nov zahtev savremenom nastav niku . P e d a g o k i iv o t, Zrenjanin, 34, str. 81 90. 455. Stevanovi, B . (1961): S tva ra la k o m i lje n je . Beograd: Rad. 456. Stipevi, A . (1986): ,,0 sekundarnim publikacijama danas . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v i ca . Zagreb, 1 2, str. 15. 457. Stipevi, A . (1985): P o v i je s t k n jig e. Zagreb: Nakladni zavod M atice hrvatske. 458. Stojak, R. (1990): M e t o d a analize sadraja. Institut za nacionalne odnose. Tuzla: Grrafiar. 459. Stojanovi, V . (1978): O kodeksu deontologije nastavno-naunih radnika . U n iv e r z ite t d a n a s, B eograd, 5 6, str. 5 21. 460. Stoki, G. (2002): K a f i l o z o f i ji b ib lio te k a rs tv a . Panevo: M a li N em o. 461. Strievi, I. (2003): ,J^rezentacija na posterima kako organizirati i kako izraditi odgo varajui poster . N a p r e d a k , Zagreb, 2, str. 240 243. 462. Strojnik, A . (1967): ,,Kdo je znanstvenik? Poskus definicije, po kateri bi laje dobili objektivna merila za vrednotenje znanstvenikov in njihovega dela. N a i ra zg le d i, L ju bljana, 28. 1. 1967. 463. S tru n i p r ir u n ik za b ib lio te k a r e . Beograd: Narodna biblioteka Srbije, 1962. 464. Suevi, P. B . (1978): O p isa n ju , o k n jig a m a i j o n ek im stva rim a . Zagreb: Prosvjeta. 465. Supek, R. (1963): ,JSTauni rad i nauna odgovornost. N a e tem e, Zagreb, 4, str. 402 413. 466. Supek, R. (1995): ,J*reporuke o izradi izvetaja o anketnom istraivanju na bazi uzor ka . U : B o g o lju b Peji (ured.): M e t o d o l o g i ja e m p ir ijs k o g n a u n o g istra iva n ja . B e o grad; Defektoloki fakultet, str. 908 912. 467. Sua, B . (1999): ,,Vrednovanje naunog rada objektivnim pokazateljim a . V o jn o d e lo , Beograd, 1, str. 57 72.

A k a d e m s k o p is a n je

335

468. Sua, B. i N . eni (1998): U p u ts tv o za izrad u d ip lo m s k o g ra da . Beograd: C V S V ojske Jugoslavije. 469. Suzi, N . (2007): P r im ije n je n a p e d a g o k a m e to d o lo g ija . Banja Luka: X B S . 470. Suzi, N . (2004): ,,Standardi korektnog citiranja . N a a k o la . Banja Luka, 3^4, str. 163-171. 471. Svenonijus, I. (2007): In telek tu a ln a o s n o v a o r g a n iz o v a n ja in fo rm a c ija . Prevela s engle skog Ljiljana K ovaevi. Beograd: Clio. 472. Svrdlin, . (1968/69): ,J*edagoka kritika uslov razvoja pedagoke teorije i unapreiva nja nastavno-vaspitne prakse . P u t e v i i d o stig n u a , Sarajevo, 3, str. 1 5. 473. ami, NI. (1990): K a k o n a s ta je n a u n o d je lo u v o e n je u m e t o d o lo g iju i tehniku n a u n o is tr a iv a k o g ra da o p ti p ristu p , o s m o izd a n je. Sarajevo: Svjetlost. 474. ami, M . (1995): ,J*riprema i tampanje rukopisa . U : B ogolju b Peji (ured.). M e t o d o lo g ija e m p irijs k o g n a u n o g istraivanja. Beograd: Defektoloki fakultet, str. 917 946. 475. ercer, T. (1975): ,J^rimarne znanstvene periodine publikacije u SFRJ. N a e tem e, Zagreb, 5, str. 911 922. 476. ercer, T. (1988): K o m u n ik a c ijs k a filo z o fija zn a n stven ih a so p isa . Zagreb: Globus. 477. L U eB jaK O B , JI. (1960): Kare p a o m a m b nad d u cep m a tfu eii. 4. M3M- M o c K s a : MajiaTejibCTBO AKa^eMUH nayK C C C P , CTp. 34. 478. imlea, P. (1968): ,,0 nainu pisanja jedne kritike . N a s t a v a i v a s p ita n je , Beograd, 5, str. 620 621. 479. ipka, P. (1995): ,,Citatna analiza jugoslovenske psiholoke periodike 19811990. Odnosi meu pokazateljima individualne citiranosti. P s ih o lo g ija , Beograd, 1 2, str. 195 205. 480. ipka, P. (1996): Inostrana citiranost prethodne Jugoslavije . U : P. Kosti (ured.): M e r e n je u p s i h o lo g iji II. Beograd: IK S I i Centar za primenjenu psihologiju, str. 169179. 481. ipka, P. (1996): Procena ,,oigledne valjanosti naunih radova iz oblasti psihologije na osnovu navoda u tekstu. P s ih o l o g i ja , Beograd, 4, str. 417^4^29. 482. ipka, P. (1996): ,,Citiranost inostranih autora u psiholokoj periodici prethodne Jugo slavije. a s o p is za K P I S P , 1 2, str. 84101. 483. ipka, P. (1998): ,,Upotreba bibliografskih baza podataka u vrednovanju naunog uin ka . G o d i n ja k F a k u lteta fiz i k e kulture, Beograd, 9, str. 17 27. 484. ipka, P. (1995): ,,Citatna analiza ju goslo venske psiholoke periodike 19811990 uticajnost i meusobno uvaavanje katedara za psihologiju. U : M om irovi K. (ur.): M e r e n ja u p s ih o lo g iji, 1, Beograd: IK S I i S D P S , str. 175186. 465. ikovi, J. (1963): O s n o v i p o z n a v a n ja k n jig e. Beograd: Z avo d za izdavanje udbenika Socijalistike Republike Srbije. 486. kreb, N . (1979): ,,Vrednovanje znanstvenog rada u naim uvjetima . S c ien tia Y u g o s la v ic a , Zagreb, V 5, str. 14 ^ . 487. kreb, N . (1980): Vrednovanje programa i rezultata rada i istraivanja razvoja . B ilte n R Z Z R , Zagreb, 5, str. 131-133. 488. obaji, D. (2007): K a k o se p i e stru n i rad. Beograd: Fakultet muzike umetnosti. 489. olaja, B. i D. Bokovi (1971): N a u n i i stru n i k a d r o v i k a o k o r is n ic i i s tv a r a o c i n a u n ih i stru n ih in fo rm a c ija . Prva konferencija o informacijama. Beograd: SITJ. 490. olaja, V . B . (1979): ,,Materijalni i kadrovski uslovi naunoistraivakog rada . M a r k sistika m is a o , Beograd, 1, str. 56 61. 491. openhauer, A . (1982): ,,0 pisanju i stilu. Preveo M ilan Vujaklija. E n c ik lo p e d ijs k a b i b liotek a . Beograd, 1 2, str. 175.

36

M . K u n d a in a V . B a n u r

2. oe, H. i D . Tom i (1991): K a k o s e p i e d ip lo m sk a teza. Beograd: S IA . 93. oe, H., M . M eki i I. R ado (1998): V o d i za p is a n je n a u n ih i stru n ih r a d o v a u k in e z o lo g iji. Sarajevo; Fakultet za fiziku kulturu Univerziteta u Sarajevu. 94. tajner, R. (1969): Budunost intelektualne snage . D ir e k t o r , B eograd, 6, str. 1317. 95. tefi, Z . (1982): N aa znanost u odnosu prema znanosti u svijetu . S a v r e m e n a p o l j o p r i v r e d a , 910, str. 415 423. 96. tefi, Z . (1986): ,JProblem vrednovanja znanstvenih publikacija. P e r i o d , h io l. 88. (3 ) str. 291-293. 97. terc, Z . (1992): ,,Kako postati nauni radnik . N a u k a i p r ir o d a , B eograd, 1. 98. unji, . (1993): Teorija, U ; E n c k lo p e d ija p o liti k e k u ltu re, Beograd: Savremena administracij a. 99. Swiecicki, M . (1963): O koristi od doktorskih disertacija i o ulozi promotora . U n i v e r zitet d a n a s, B eograd, 1 2, str. 42 47. 00. Tadi, K. (1994): R a d u knjinici. Opatija; N aklada Benja. 01. T h e C h i c a g o M a n u a l o f S tyle (2003), Chicago; The University o f C hicago Press, 15th Edition. 02. Tei, A . (1980); M etodologija izrade seminarskih radova i tok seminarskih vebi . P e d a g o k a s tv a rn o s t. N o v i Sad, 6, str. 505 509. 03. Teodosi, R. (1963); O kulturi naunog istraivanja . N a s t a v a i v a s p ita n je , Beograd, 5 -6 , str. 232-237. 04. Term iz, D . i S. M ilosavljevi (2000): P ra k tik u m iz m e t o d o lo g ije p o lit ik o lo g ije . Saraje vo; Autorsko izdanje. 05. Tei, M . (1981); Tehnika strunog i naunog stvaranja. Z b o r n ik r a d o v a C W J N A M a r a l T i t o , B eograd, 1. 06. Teak, B . (1970); In f o r m a c io n o d o k u m e n ta c io n i ( I N D O K ) sistem . R evija kolstva i pro svjetna dokumentacija, Beograd, 2, str. 89 93. 07. Tierno, J. M . i H . J. Leent (1985); ,J?.azvijanje i vrednovanje um ijea istraivanja p o m ou knjinice (Jedan m odel bibliografske p o d u k e) . P e d a g o k i ra d , Z agreb , 78, str. 321-330. 08. Todorovi, D . (1998): ,,Izvetaj istraivanja. U : O s n o v i m e t o d o lo g ije p s ih o lo k ih istra iv a n ja . Beograd: Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta, str. 278-284. 09. Todorovi, M . (1977): Pedagoka, fu n k c ija bibliotek a, m u zeja i a rh iva . Sremski Karlovci. 10. Tom i, O. (1964): P r ip r e m a ru k op isa n a u n ih i stru n ih ra d o va . Prirunik za autore, Beograd; Jugoslovenski institut za ekonomska istraivanja. 11. Topagi, O. (1992); ,JPretraivanje naunih inform acija. U : an Finci, L eo Finci i Rudi Finci; M a g i s t e r i j i d ok torsk a d is e rta c ija , Sarajevo, str. 181193. 12. Toth, T. i N . Pravdi (1981); ,,Nae znanstvene publikacije u sekundarnim publikacija ma u svijetu . S c ien tia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 1 2, str. 317. 13. Toth, T. (1995); O n U n e p r e t r a iv a n je ba za p o d a ta k a . Zagreb; D R IP . 14. Toth, T. P d e l a in fo r m a c ija p o vrsti na p r im a r n e , s e k u n d a rn e i te rc ija rn e . U R L : (http ;//j agor.srce. hr/hid/documents/DocPodj elalnformacij e .htm ). 15. Tm avac, N . (1978); ,,M etodoloka kultura savremenog nastavnika i angaovanje uite lja vanrednog studenta u istraivanju svoje vaspitno-obrazovne prakse . A n a liz e i is tra iv a n ja u o b r a z o v a n ju i va sp ita n ju , Titovo U ice, 2, str. 7 21.

A k a d e m s k o p is a n je

337

516. Turabian, L. K. (1996): A M a n u a l f o r W rite rs o f T e r m P a p e r s , Theses and Dissertati ons. Chicago: The University o f Chicago. 517. Turuin, R. i A . Isila (1982): Diplom ski radovi studenata defektologije u razliitim odgojnim institucijama S R Hrvatske . D e f e k t o lo g ija , Zagreb, 1 2, str. 161 167. 518. Tuzlak, D. et. al. (1999): P r ir u n ik sk ra en ih katalokih m o n o g r a fs k ih p u b lik a c ija : sk ra e n i kataloki o p is s erijsk ih p u b lik a c ija : sign a tu ra , in ven ta r, sm je ta j, revizija . Sa rajevo: Nacionalna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine. 519. U N I S I S T (1977): Studij:hi iz v e ta j o p r o v e r i v o s t i s v je ts k o g sistem a n a u n ih in fo r m a c i ja . Zagreb: Referalni centar Sveuilita. 520. ,,Uobliavanje lanka u periodinim publikacijam a . S lu b e n i list S F R J , 4, 1968. 521. ,,Uobliavanje lanka u periodinim publikacijam a . S lu b e n i list S F R J , 46, 1981. 522. ,,Upute za pripremu naunih radova za objavljivanje . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Z a greb, 3, 1971, str. 111-127. 523. U p u t e za in fo rm a ti k o i teh n ik o o b lik o v a n je d ip lo m sk ih i m a g ista rsk ih r a d o v a , d o k to r skih d is e rta c ija i z n a n stven ih lanaka. Rijeka: Sveuilite 1983. 524. ,,Upute za pripremu autorskih saetaka. In fo r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a . Zagreb, 1 4, 1971, str. 11-121. 525. U p u ts t v o za izra d u b io -b ib lio g r a fs k ih lanaka. Sarajevo: Narodna i univerzitetska bib li oteka Bosne i H ercegovine, 1975, 13 str. 526. Vasi, S. (1988): D e f in ic ija i d fin is a n ja . Beograd: Prosveta. 527. Vasi, V . (1997): ,,Vrednovanje naunog rada diskusija. U : Z b o r n ik radova-. V r e d n o v a n je n a u n o g ra d a . Urednik M . Sari. Beograd: Srpska akadem ija nauka i umetnosti, str. 47-49. 528. V asiljev, S. (1962): ,,D o bre i loe strane seminarskog oblika rada u nastavi . P e d a g o k a stv a rn o s t. N o v i Sad, 5, str. 326331. 529. Velikovi, S. (1998): ,,Sistem pedagokog informisanja. P r o s v e t n i p r e g le d , Beograd, 30, str. 11. 530. V elikovi, S. (1991): K n jig a o u e n ju . Bajina Bata: Logos. 531. BepeBKHHa, A . H. (1982): K a K ocpop M u m b 6ujiu03pa<puj0 p a o m e . lVleTo;a;nHecKHe COBCTH. MocKBa: HajtaxejTBCTBO BceiosHO khm ^ho najiaxy. 532. Verona, E. (1983): P r a v iln ik i p r ir u n ik za iz ra d b u a b e c e d n ih k a ta lo g a , deo 2. Zagreb, Hrvatsko bibliotekarsko drutvo. 533. Verona, E. (1986): P r a v iln ik i p r ir u n ik za iz ra d b u a b e c e d n ih k a ta lo g a , deo 1. Zagreb: Hrvatsko bibliotekarsko drutvo. 534. Vidakovi, D . (1963): S a v r e m e n a d o k u m e n ta c ija in fo rm a c ije . Beograd: Institut za izu avanje radnikog pokreta. 535. Vidakovi, K. (1984): ,,Tezaurus . In fo r m a to lo g ia Y u g o s la v ic a , Beograd, 4, str. 222 223. 536. Videti, R. (1964): ,,Raziskovalno delo, izumiteljstvo in novatorstvo. T e o r ija in p r a k sa, Ljubljana, IO, str. 13761391. 537. Vladikovi, V . i V . IVlilosavljevi (1988): M e t o d o l o g i ja p r o je k t o v a n ja b a za p o d a ta k a b ib lio g r a fs k o g tipa. Nauno-tehniki pregled, Beograd. 9, str. 112116. 538. V o d i k roz N a r o d n u b ib lio te k u S r b ije (2006). Urednici: Vesna Jovanovi i Saa Ili, Beograd: N arodna biblioteka Srbije. 539. Bo6jihh K. T. (1963): OpzaHusaiusi m p y a u a y n u o e o paom H utca. B. M . AKa^eMH>i Hay K yccp.

338_______________________________________________________________________ ]V. K u n d a in a V . B a n d u r

540. V odopivec, K . (1968): ,,0 stvaranju etikih stavova kod naunih istraivaa . U n i v e r z i tet d a n a s, B eograd, 2, str 46 55. 541. Vrane, A . (2001): O s n o v i b ib lio g r a fije . Beograd: Narodna biblioteka Srbije. 542. Vrane, A . (2006): O d ru k op isa d o b ib lio te k e P o jm o v n ik . Beograd: Filoloki fakultet u Beogradu. 543. Vrane, A . (2004): V is o k o k o ls k e b ib lio tek e. Beograd: Univerzitetska biblioteka Svetozar M arko vi. 544. Vrei, D . (1982): ,,Dom ai diplomski radovi studenata pedagoke akadem ije . P e d a g o k a s tv a rn o s t. N o v i Sad, 5 6, str. 517 523. 545. ,,V rednovanje naunog rada (1997) "Zbornik r a d o v a (uredio M ilo je R. Sari). B e o grad: S A N U , O deljenje prirodno-matematikih nauka. 546. V ukovi, Z . (1995): V r e d n o v a n je n a u n o g stva ra la tva i k riza s a v r e m e n ih n a u n ih in f o r m a c i ja . P o d g o r i c a : Narodna biblioteka ,3^adoslav L ju m o v i , 3, str. 41 48. 547. V ujaklija, M . (2006): L ek sik o n stran ih r e i i izraza. Deveto izdanje. Beograd: Prosveta. 548. V u jevi, M . (2002): Interpretacija podataka . U : U v o d u z n a n s tv e n o -is tr a iv a k i rad. V I dopunjeno izdanje, Zagreb: Informator, str. 169174. 549. V ujevi, M . (2002): ,JPisanje znanstvenog izvetaja . U : U v o d u z n a n s t v e n o -is t r a iv a ki rad. Zagreb: Informator, str. 175186. 550. V ukosav, . (1987): ,,Kako treba citirati psihologijsku literaturu . R e v i ja za p s i h o lo g i j u , Zagreb, 1 2. 551. V u jk ov, S.: K o re k tu ra . Beograd: Struna knjiga. 552. Vukasovi, A . (1978): Sauvajm o dignitet logikih i etikih kriterija znanstvenog ra da . P e d a g o k i ra d , Zagreb, 34, str. 175182. 553. Vuksanovi, J. (1995): K a k o izraditi i o d b r a n iti m a tu rsk i rad. Beograd: Nauka. 554. Vukasovi, J. (1995): ,Jvlogui kriterijumi za ocenjivanje maturskih pismenih zadata ka . k olsk i as. Gornji M ilanovac, 2, str. > 2 .S 7 . 555. Vukasovi, V . (1997): Vrednovanje naunog rada diskusija. U : V r e d n o v a n je n a u n o g rada. Z b o r n ik . Ured. M . Sari. Beograd: Srpska akadem ija nauka i umetnosti, str. 31-34. 556. Vukevi, B . (1982): ,,0 kriterijumima presudnim za odluku o izboru ili reizboru u na stavniko zvanje. G le d i ta , Beograd, 5 8, str. 123129. 557. V ukovi, R. (1953): ,,0 kritici i nekim metodama kritike u naoj tampi . S a v r e m e n a kola., B eograd, 1 2, str. 198 208. 558. V ukovi, . (1997): Vrednovanje naunog rada diskusija . U : Z b o r n ik ra dova '. V r e d n o v a n je n a u n o g rada. Urednik M . Sari. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, str. 50 53. 559. W a llo n , H . (1959): O d in a d o m isli. Zagreb: Naprijed. 560. ^Vasserborer, B. i I. Grgat (2007): Z n a n s tv e n i i s tru n i r a d n a e la i m e to d . Karlovac: Veleuilite u Karlovcu. 561. W esley-T an askovi, I. (1978): ,,Naune publikacije prijedlog za diskusiju. In f o r m a tika, B eograd, 1 3. 562. W inkler, Z . i drugi (1983): U p u te za in fo rm a tik o i teh n ik o o b lik o v a n je d ip lo m sk ih r a d o v a , m a g ista rsk ih ra d o va , d ok torsk ih d is e r ta c ija i z n a n s tv e n ih lanaka. Rijeka: Sveu ilite ,,V lad im ir B akari , Nauna biblioteka. 563. W^right, G . H . (1975): O b ja n je n je i ra z u m e v a n je . Beograd: Nolit.

A .k d d em sk o p is a n je ---------- ----------- -- ------ ----------------------- ----------------------------- --- ---------------------- -------------------------------------- 339

564.

Zakon o autorskom pravu.

S l u b e n i lis t S F R J , 19,

14. april, 1978.

S lu b e n i g la sn ik R e p u b lik e S r b ije , Beograd, 46, 2006, str. 184-191.

/ o v l a S e n j i m a

rada efikasne zatite prava intelektualne svojine.

2 0 0 4 " 567. Z I R s " " S" S t r .

srodnim pravim a. S lu b e n i list S r b i je i C r n e G o r e . Beograd, 61. djelatnosti. S lu b e n i g la sn ik R e p u b lik e S r b ije , Beograd.

r e a e n z ijc z n a n s tv e n o g i s t r u n o g djelc,.

Zagreb:

= m fr S

s e m i ^ r s k o g ra d a i k ritik o g p rik a z a -

M e t o d o l o k e u p u te

pom orstvo i saobraaj SveuCi-

570. Zelenika, R. (2000): M e t o d o l o g i ja i te h n o lo g ija iz ra d e z n a n s tv e n o g i s t r u n o g d je la Rijeka: Ekonom ski fakultet Sveuilita u Rijeci. ^ ^ n o g a jeia . 571. Zelenika R. (1988): Z n a n s tv e n o -is tr a iv a k a d je la tn o s t - z n a n o s t - s t je c a n je m a g is te rija i d o k to ra ta zn a n o sti - istra iva n ja . Beograd; Savremeno pakovanje. 572. (1982); Drutvena odgovornost znanstvenika. S cien tia V u g o s la v ic a , 3 - ^ ,
statistikih p o d a ta k a . Beograd; Savezni zavod za stati^ stra n p u tice u p is a n ju k o m p o z ic iji i stilu p is a n ih sasta va . D rugo, dopunjeno izdanje. Beograd: N o v a prosveta. 575. Z u gaj, M . (1989): O s n o v e z n a n s tv e n o g i s tr u n o g rada. Zagreb; Sam obor.

Z ag^ ib ,

rezultata znanstvenih istraivanja . F in a n s ijs k a p ra k s a .

PRILOZI

PRILOG 1 .

SINONIIVII \J METODOLOGIJI NAUNOG RADA

A b a k (mreasta tabela); Adresar (im enik); Ajtem (stavka); A kciona istraivanja (delatna istraivanja); A kciona komponenta (konativna komponenta); A naliza varijanse (A N O V A ) ; Anketni upitnik (anketa, kestioner, upitnik, anketni list, opinioner); Anonim nost (nepoznatost, bezim enost); Anotacija (beleka); Antecendentna varijabla (eksplanatorna varija bla); Aritmetika sredina (prcsek, srednja vrednost, prosena vrednost); Atributivna obeleja (kvalitativna obeleja, kategorijalna obeleja); Atributivni podaci (kategorijalni podaci); Autlajer (ekstremna vrednost). Badareni test (form alni test, pravi test); Badarenost (standardizovanost, graduiranost, normiranost); Bihejvioralna varijabla, (R -varijabla); B iografija (ivotopis); Bipolarna skala procene (dvopolna skala procene); Bivarijantna distribucija (skater dijagram ); B o d (poen); B oulijev koeficijent asimetrije (kvartilni koeficijent asimetrije). ek lista (kontrolna lista, evidenciona lista, interna evidenciona lista, alternativna ska la); ekirati (birati); injenica (fakt). Deskriptivna metoda (neeksperimentalna metoda, nekauzalna metoda, metoda norma tivnih pregleda, metoda istraivanja nekauzalnih veza i odnosa); Deskriptivna skala procene (verbalna skala, opisna skala); Diferencijalna skala (Terstonova skala); D ijagram rasprenja (skater dijagram, tabela za bivarijantnu frekvenciju, korelaciona karta, dijagram za korelaci ju, tabela za dvostruko ubeleavanje, tabela za dvostruku frekvenciju, grafikon korelacije, K elijev dijagram, sketergram); D ijagram kumulativnih procenata (ogiva, kumulativni dija gram, kumulanta, oiva, s-kriva, akumulacioni grafikon, sumaciona kriva, kriva rangova, Galtonova kriva, poligon kumulativnih frekvencija, kriva relativnih kumulativnih frekvenci ja, percentilna kriva); D ijagram kvadrat (kvadratni dijagram ); D ijagram poluga (horizontalni stupci, gredice); D ijagram toka (hodogram ); Dijagram ska karta (kartodijagram ); Diskrim i nativna mo (indeks diskriminativne moi, indeks diskriminativnosti ajtema); Direktno merenje (neposredno merenje); Diskontinuirana varijabla (diskretna varijabla, prekidna varija bla, diskriminativna obeleja); Diskontinuirano obeleje (prekidno obeleje, diskretno obeleje, prebrojivo obeleje); Diskriminativnost testa (osetljivost testa); Distorzija (iskrivlje nje); Distribucija frekvencija (raspodela frekvencija); Distraktor (om eta); Distribucija po frekvenciji (neintervalna serija); Dodatak knjige (apendiks, prilog); D odirna pitanja (vezana pitanja); Dokumentarne napomene (izvorne napomene); Dopunjeno izdanje (proireno izda nje); D nevnik istraivanja (protokol istraivanja). Eksperiment sa paralelnim grupama (eksperiment sa ekvivalentnim grupama); Eksterna kritika (vanjska kritika, preliminarna kritika, nia kritika); Eksploracija (istraivanje); Ekviva lentne forme testa (paralelne forme testa, ekvivalentni oblici testa, paralelni oblici testa); Ekvi valentne grupe (ujednaene grupe); Emancipatorsko akciono istraivanje (eksperimentalno akciono istraivanje); Epistem ologija nauke (filozofija nauke, teorija nauke); Epistemoloki holizam (epistemoloko jedinstvo); Eta koeficijent korelacije (odnos korelacije); Etnografska istra

42

]VI. K u n d a in a V . B a n u r

ivanja (etnoloka istraivanja, antropoloka istraivanja, kulturno-antropoloka istraivanja); valuacijska istraivanja (evaluaciona istraivanja, evaluativna istraivanja). Facijalna valjanost (valjanost po izgledu, oigledna valjanost, prividna valjanpst, pojav a valjanost); Fia (samostalna cedulja, arka papira); Fundamentalna istraivanja (bazina straivanja); Funkcionalna veza (deterministika veza, egzaktna veza, potpuna veza, mate matika veza); Fusnota (podnona napomena). Genetika metoda (razvojna metoda); Generalizacija (uoptavanje); Geometrijska sre ina (logaritam ska sredina); Gnoseologija (teorija saznanja, neotika); Granina vrednost kritina vrednost, teorijska vrednost, tablina vrednost); Granini region (kritiki region); Greka druge vrste (beta greka, beta rizik); Greka ekstremnog suda (greka rasprenosti); Greka prve vrste (alfa greka, alfa rizik); Grupni test (kolektivni test); Grupni uzorak (klaterski uzorak); Grupisani skor (sreeni skor); G udinaf test (test nacrtaj oveka). H a lo efekat (efekat jek e); H i kvadrat test (kvadrat kontingencije, Pirsonova statistika); Hipotetika valjanost (konstruktna valjanost); Hipoteza (pretpostavka); Histogram frekven ija (grafikon povrinskih stubaca, pravougli grafikon, histogram raspodele, spojeni stupci); Hom ogenost testa (konzistentnost testa). Inicijalno stanje (poetno stanje); Idiografski pristup (m orfogeniki pristup); Indeks mena (registar im ena); Indeks kurtinosti na bazi momenata (koeficijent spljotenosti); ndeks odbacivanja (indeks odbaenosti); Indeks pojm ova (registar pojm ova); Indikator (p o azatelj, znak varijable, simbol varijable); Indirektno merenje (posredno merenje, izvedeno m erenje); Individualni test (pojedinani test); Inferencijalna statistika (induktivna statistika, nalitika statistika, statistika zakljuivanja, metoda statistike inferencije, statistika teorije zoraka, matematika statistika); Interna kritika (unutranja kritika); Interkvartilna razlika interkvartilni obim , meukvartilna razlika, obim sredinjih 50% rezultata); Intencionalnost teloloka usmerenost); Interval pouzdanosti (Granice poverenja, obim procene, nivo poveenja, intervalna ocena, interval procene); Interval varijacije (raspon varijacije, obim rastura ja, varijacioni prostor, raspon, totalno rasprenje, interval varijacije, ukupni raspon distri ucije, razmak varijacije, raspon rezultata, varijaciona irina, totalni raspon, ukupni raspon, kupni obim distribucije); Intervalni razmak (veliina klase, razred, klasni interval, razredni nterval, numerika grupa); Intervenirajua varijabla (interpretativna varijabla, specifikatora varijabla, posredna varijabla, interventna varijabla, meuzavisna varijabla, parazitarna arijabla); Intervju (razgovor, usmena eksploracija); Introspekcija (samOposmatranje); Invaijabilnost (invarijantnost, nepromenljivost); Irleov test interesa (B - I - T ); Ispitanik (subjekt, espodent); Ispitivanje (investigacija); Istorija sluaja (studija sluaja, prouavanje pojedi og sluaja, analiza sluaja); Istorijska metoda (metoda istorijskog istraivanja, istorijskoomparativna metoda, uporednoistorijski metod); Istraivaka hipoteza (radna hipoteza, su tinska hipoteza, deklarativna hipoteza); Istraivanja budunosti (prognostika istraivanja); straivanje (eksploracija). Jatesova korekcija (korekcija za kontinuiranost, K ru sk al-V alisov test); Jednosmerna naliza varijanse ( A N O V A , H-test); Jednostavna statistika tabela (prosta statistika tabela); uleov koeficijent korelacije (fi koeficijent korelacije). K auzalna veza (uzrono-posledina veza); Kendalov koeficijent korelacije (tau koefici ent korelacije); K endalov koeficijent saglasnosti (koeficijent slaganja); Kljuna re (dekriptor); K odna lista (ifrarnik, kodeks ifara, datoteka sa kodnim podacim a); Koeficijent eterminacije (kvadrat koeficijenta korelacije); Koeficijent frekvencije (relativna frekvenci a ); Koeficijent korelacije (stepen povezanosti); Koeficijent linearne korelacije (Pirsonov oeficijent korelacije, koeficijent produkt moment korelacije); Koeficijent parcijalne korela

A k a d e m s k o p is a n je _________________________________________________________________________________ 343

cije (koeficijent delimine korelacije); Koeficijent valjanosti (indeks valjanosti); Koeficijent varijabilnosti (koeficijent varijacije, relativna standardna devijacija, koeficijent relativne prom enljivosti); K om binovana pitanja (pitanja sa poluzatvorenim odgovorim a); K om para tivno istraivanje (uporedno istraivanje, istraivanje putem poredenja); Kontinuirana vari ja b la (neprekidna varijabla); Kontrolisana varijabla (relativni faktor); Kontrolna grupa (nulta grupa); Kontrolna lista (kontrolinka, alternativna skala, skala alternativnih sudova); K orela cija (povezanost, zavisnost, veza, asocijacija, kovarijacija); Kratka biografija (curriculum vitae); Kriterijska valjanost (praktina valjanost, empirijska valjanost, pragmatika valjanost, dijagnostika valjanost, prognostika valjanost, predikati vna valjanost, konkurentna valjanost, simultana valjanost); Kriterijska varijabla (validirajua varijabla, varijabla kriterija); Kriterijski test (test domena); K riva kumulativnih frekvencija (ogiva, kumulativni dijagram, kumulanta, oiva, s-kriva, akumulacioni dijagram, sumaciona kriva, kriva rangova, Galtonova kriva, poli gon kumulativnih frekvencija); Kriva relativnih kumulativnih frekvencija (percentilna kriva, kriva kumulativnih procenata); Kruskal W alisov test (H-test); Kruni dijagram obim a i struk ture (pitasti dijagram, strukturni krug, histogram strukture); Kuder Riardsonov obrazac (m e tod racionalne ekvivalentnosti); Kumulativne frekvencije (nagomilane frekvencije); Kum ula tivni oblik ,,iznad (kumulativni oblik ,,odozgo prema dole . Kumulativni oblik ,,vie od); Kumulativni oblik ,,ispod (kumulativni oblik ,,odozdo prema gore , kumulativni oblik manje od); Kurtozis (koeficijent spljotenosti distribucije, koeficijent izduenosti distribucije, mera zaobljenosti distribucije); K uiziv (italik); Kvalitativna analiza sadraja (nefrekvencijska anali za); Kvalitativna klasifikacija (grupisanje, kategorizacija); Kvalitativna varijabla (kategorika varijabla, nominalna varijabla, atributi vna varijabla, nedostina varijabla); Kvalitativni podaci (atributivni podaci, verbalni podaci); Kvalitativno merenje (kategoriko merenje); Kvantitativ na varijabla (numerika varijabla, dostina varijabla); Kvantitativni podaci (numeriki podaci); Kvartilno odstupanje (kvartilna devijacija, semiinterkvartilni obim, srednja interkvartilna razli ka, srednje interkvartilno odstupanje). Lanani indeks (verini indeks); Lista (protokol); Lista posmatranja (lista snimanja, ek lista); Longitudinalna istraivanja (uzduna istraivanja). M a la istraivanja (m ikro istraivanja); M etodologija pedagogije (pedagoka metodolo gija, m etodologija pedagokog istraivanja, metodologija naunoistraivakog pedagokog rada, m etodologija prouavanja vaspitanja, metodologija istraivanja vaspitanja i obrazova nja, m etodologija istraivanja obrazovanja); M etodoloki deduktivizam (spekulativizam ); M atrica pitanja (matrica iskaza); M edijana (medijan, centralna vrednost, sredinja vrednost); M en -V itn ijev test (u-test); Metrijske karakteristike (merne karakteristike); M ere asimetrije (indeks asimetrije); M ere proeka (m ere srednje vrijednosti, mere centralne tendencije); M e re varijabilnosti (m ere disperzije, mere devijacije, mere rasprenja, sekundarni parametri, mere rasturanja, izvedeni parametri, indeksi odstupanja, indeksi promenljivosti, mere odstu panja od srednjih vrednosti, ocene homogenosti, ocene heterogenosti); M erne skale (skale brojanog izraavanja podataka, skale numerikog izraavanja podataka); M e re spljoteno sti (m ere zaobljenosti distribucije, mere kurtinosti); Metrijske karakteristike (m erne karak teristike); M o d (m oda, modus, dominanta, modalna vrednost, tipina vrijednost, dominantna vrijednost); M o d e l eksperimenta (nacrt eksperimenta, dizajn eksperimenta); M onodisciplinarna istraivanja (disciplinarna istraivanja); M oto (epigraf, geslo, lozinka); M rea zavisnosti (test repertoara situacionih resursa); Multidisciplinarna istraivanja (pluridisciplinarna istraivanja, transdisciplinarna istraivanja). Nauno-istraivaka metoda (istraivaka metoda, metoda naunog istraivanja); N a merni uzorak (aproksimativno-reprezentativni uzorak); Neform alni test (nebadareni test, nepravi test, didaktiki test, nestandardizovani test, niz zadataka objektivnog tipa, lokalno razvijeni test, objektivni ispit); Negativna korelacija (inverzna korelacija, obrnuta poveza

344_________ _____________________________________________________________ NI. K u n d a in a V . B a n u r

nost, inverzna povezanost); Neintervalna raspodela frekvencija (prosta raspodela frekvenci ja ); Nedirektno merenje (posredno merenje, izvedeno m erenje); Neparametrijska statistika (statistika slobodna od distribucije); Neparametrijski statistiki postupci (postupci slobodnih distribucija, procene nezavisne od oblika distribucije); Neprekidna obeleja (kontinuirana obeleja); Nestandardizovani instrumenti (neformalni instrumenti, nebadareni instrumenti); Nestandardizovani test (form alni test); Neverbalni test (perceptivni test); Nevezana pitanja (otvorena pitanja); Nezavisna varijabla (stimulans varijabla, uzrok, ulazna varijabla, prediktor, empirijska varijabla, faktor varijabla); N iv o znaajnosti (prag znaajnosti, rizik); N o m i nalna skala merenja (skala klasifikacije, tipoloka skala merenja, disignatorna skala merenja, klasifikaciona skala merenja); Nom inalno merenje (kvalitativna klasifikacija); Nom ogram (grafikon form ula); Norm alna distribucija (teorijska distribucija); Norm alna kriva (Gausova kriva, zvonasta kriva); Numeriki podaci (metriki podaci). O b e le ja (osobine, karakteristike, svojstva, atributi); O blici obeleja (modaliteti, kate gorije); Obuavati (instruisati); Odeljak (podpoglavlje); ,,Odredi ko skala (,,pogodi ko ska la); O kvir (skica); Opaanje (posmatranje, opservacija); Opaene frekvencije (empirijske frekvencije, konstatovane frekvencije); Operativna istraivanja (primenjena istraivanja); Ordinalna skala (skala rangova, redna skala, aditivna skala); Ordinalna obeleja (rang obe leja); Ordinalno merenje (kvantitativna klasifikacija); Organska varijabla (organizmika varijabla, personalna varijabla, s-varijabla); Originalni nauni lanak (izvorni nauni la nak); O sobine linosti (crte linosti); Otvorena pitanja (nezavisna pitanja). Paradigm a (uzor, model, obrazac, ugledni primer, reprezentativni primer); Paradigm a objanjavanja (kvantitativna paradigm a); Paradigm a razum evanja (kvalitativna paradigm a); Paragraf (pasus); Parazitarna varijabla (parazitarni faktor); Parcijalna korelacija (ista kore lacija); Pedagoka istraivaka paradigma (istraivaka orijentacija, istraivaki pristup, is traivaki m odel, nain i teorija miljenja, pedagoka kola, pravac u orijentaciji u istraiva nju, osnovni epistemoloko-metodoloki pristup, istraivaka tradicija, osnova za interpreta ciju); Percentilni rang (postotni rang); Piktograf (sim bolike figure, slike, slikovni dijagram, simboliki crte); Pilot prouavanje (probno prouavanje, sondano prouavanje); Pismeni test (papir-olovka test); Planiranje (projektovanje); Podskup (stratum, subpopulacija); Poja va (fenom en); P oligon frekvencija (poligon distribucija, poluugaoni dijagram ); Polirana kri va (graduirana kriva, uglaana kriva, uravnana kriva, zaglaena kriva); Polulogaritamski di jagram (semilogaritamski dijagram ); Populacija (univerzum, osnovni skup, generalni skup, statistiki skup, statistika m asa); Popularno izdanje (depno izdanje); Postefekat (efekat spavaa); Poster (plakat, oglas); Postignue (uspeh); Postupak (proces, put); Potvrdivake studije (konfirm ativne studije); Pouzdanost testa (relijabilnost, doslednost, konstantnost, po stojanost, vernost); Pouzdanost rezultata (reproduktibilnost rezultata); Pozitivna korelacija (direktna povezanost); Praktina pedagogija (primenjena p edagogija); Praktinost (upotrebljivost); Pravougaona kriva (ravna kriva); Prediktorska varijabla (prediktor); Predmet istra ivanja (iri problem istraivaiija); Prigodni uzorak (nesistematski uzorak); Pristrasni uzo rak (biasirani uzorak); Projekat istraivanja (nacrt istraivanja); Prom ene (varijacije); Proseno odstupanje (srednje odstupanje, srednja greka); Prostorna obeleja (geografska obe leja); Prostorna serija (geografska serija); Prostorni dijagram (stereogram, 3-E) prikaz, dija gram 3-E>). R acio skala (om erna skala, skala proporcije, skala odnosa, razmerna skala, kardinalna skala, apsolutna skala); R ang obeleja (ordinalna obeleja, redosledna obeleja, ureena obeleja, obeleja ranga); R ang lista radova (skala uzoraka, skala kvaliteta, skala proizvoda, skala izvrenja); Raspreni rezultati (rastureni rezultati, disperzivni rezultati); Razmerna skala (racio skala, omerna skala, skala odnosa, skala proporcije, kardinalna skala, apsolutna skala); Redosled (ran g); Registar toka pojave (protokol toka pojave); Reproduktibilnost re

A k a d e m s k o p is a n je

345

zultata (pouzdanost rezultata); Rezidualni metod (metod ostatka); Rezultat (skor); Rorahov test (Rorahove mrlje od mastila). Sadrajna valjanost (aprioristika valjanost, intrinzika valjanost); Saznaj na komponen ta (kognitivna komponenta); Separat (poseban otisak); Servej (pregled, opis vaspitne stvar nosti); Set odgovora (grupa odgovora); Signiranje (kodiranje, ifriranje); Sinopsis (proireni rezim e); Sim uliranje (pretvaranje); Sirovi rezultat (originalni rezultat, dobijeni rezultat, ostvareni rezultat, grubi rezultat, bruto rezultat, nesreeni rezultat, negrupisani rezultat, siro vi skor, originalni skor, dobijeni skor, ostvareni skor, grubi skor, nesreeni skor, negrupisani skor); Sistematska greka merenja (konstantna greka); Situaciona varijabla (stimuls varija bla, S-varijabla); Skala socijalne distance (Bogardusova skala, skala drutvenog odstojanja); Skala sudova (skala procene, rejting skala); Skalogram (Gutm anova skala procene, kumula tivna skala); Skjunis (koeficijent zakrivljenosti distribucije, mera asimetrinosti); Sloena statistika tabela (grupna statistika tabela, sjedinjena statistika tabela); Sloena aritmetika sredina (ponderisana aritmetika sredina); Sluajna greka merenja (varijabilna greka); Slu ajno rasporeivanje (random izacija); Smer stava (valencija); Sociometrijski test (sociom etrijski upitnik); Sondana primena (pokusna primena); Spacioniranje testa (razreivanje te sta); Specifikatorna varijabla (kondicinirajua varijabla, uslovljavajua varijabla); Spirmanov koeficijent korelacije (koeficijent rang korelacije); Standardizovani instrumenti (bada reni instrumenti); Standardizovano odstupanja (smanjeno odstupanje, norm alizovano odstu panje); Standardna devijacija (srednje kvadratno odstupanje, standardno odstupanje); Stan dardna greka (srednja kvadratna greka, indeks preciznosti); Standardni skor (sigm a skor, Z -sk o r); Statistika serija (statistiki niz); Statistika znaajnost (statistika signifikantnost); Stepen pouzdanosti (stepeni verovatnoe); Stigmo gram (takasti dijagram ); Stohastika ve za (statistika veza); Stopa izabiranja (frakcija izabiranja); Sumaciona skala (Likertova skala stavova). tapiasti dijagram (linijski dijagram u vidu vertikalnih dui). t-test (Studentov test); Tabela primarnih podataka (tabulator, listing, fajl sa podacima, list, araf, datoteka, rekapitulaciona tabela, baza statistikih podataka); Tematska bibliogra fija (specijalna bibliografija); Teorijska pedagogija (sistemska pedagogija, normativna peda gogija, opta p edagogija); Teorijske frekvencije (oekivane frekvencije); Terstonova skala (Tatm anova skala, diferencijalna skala); Test brzine (test ogranien vremenom, brzinski test); Test hom ogenog niza 'Run test, W a ld -W o lfo w itz o v test); Test izvoenja (test ina, test aparat); Test obrazovanja (kolski test, test kolskog uspeha, nastavni test, test uinka); Test projektivni (R orahov test); Test sa ,,otvorenim stavkama (test sa slobodnim odgovori m a); Test snage (test ogranien radom, test ogranien snagom ); Test stava (skalirani test); Test sume rangova (postupak kompozintnog ranga, W ilcoh on ov T-test); Test uinka (test postignua); Test znanja (test obrazovanja, nastavni test); Testovi inteligencije (testovi opte mentalne sposobnosti); Tipini skor (proseni skor); Transverzalna istraivanja (poprena istraivanja, istraivanja preseka). Uestalost (frekvencija); Univarijantna analiza (deskriptivna analiza); Upitnik interesovanja (inventar interesovanja); Uporeivanje polovina (split-half postupak); Usm eni test (oralni test, verbalni test); Utvrivanje (procenjivanje, dijagnostifikovanje); Uzronost (kauzalnost); Validnost testa (tanost testa, valjanost testa, adekvatnost testa, simptomatska vred nost, punovanost, dokazanost, zasnovanost, ispravnost, istinitost, vaenje); V arijabla (prom enljiva); Varijansa (kvadrat standardne devijacije); Verovatnoa (ansa); Vetaka valja nost (sintetika valjanost); Vilkoksonov test ekvivalentnih parova (test predznaka parova, test sa naznaenim rangovim a, test ranga); Vrem enska obeleja (hronoloka obeleja); Vrste istraivanja (tipovi istraivanja); Vrste testovskih zadataka (tipovi testovskih zadataka).

346______________ _________________________________________ _______________IM. K u n d a in a V . B a n u r

Zadatak biranja odgovora (zadatak prepoznavanja); Zadatak dihotomnog izbora (zada tak alternativnog izbora, zadatak dvolanog izbora, zadatak alternativnog odgovora, zadatak prinudnog izbora, testovski zadatak da ne, disjunktivni zadatak, zadaci tano netano); Zadatak nalaenja najboljeg odgovora (zadatak selektivnog odgovora, opcioni zadatak); Z a daci doseanja (zadaci sa prazninama za popunjavanje, zadaci priseanja, zadaci sa kratkim odgovorim a); Zadatak dopunjavanja (zadatak dovravanja); Zadatak nalaenja greke (zada tak obrnuto viestrukog izbora, zadatak s netanim odgovorom ); Zadatak povezivanja (zada tak sparivanja, zadatak zdruivanja, zadaci pridavanja, zadaci uporeivanja, zadaci kom bi nacije); Zadaci reprodukcije (zadaci tipa prosto priseanje i dopunjavanje, zadaci kompezacije, zadaci slobodne forme, zadaci navoenja, zadaci kratkog odgovora); Zadaci sreivanja (zadaci redosleda); Zadatak viestrukog izbora (zadatak s mnogostrukim izborom, zadatak selekcije); Zajednika aritmetika sredina (sloena aritmetika sredina, vagana aritmetika sredina, ponderisana aritmetika sredina); Zapisnik testiranja (protokol testiranja); Zasienost (saturacija); Zatvorena pitanja (vezana pitanja, strukturirana pitanja); Zavisna varijabla (od govor varijabla, konsekventna varijabla, zavisno promenljiva, posledica); Zavrno stanje (finalno stanje).

PRILOG 2 .

PRIMERI ZAPOINJANJA RECENICA I PASUSA

[Iz v o r; M ilic a G ai (2 0 0 1 ): P is a n je i o b ja v ljiv a n je zn a n stven ih i stru n ih ra d o va . Zagreb: M inistarstvo unutranjih p>oslova R epu blike Hrvatske, P o lic ijsk a akadem ija.]

Uvoenje u temu U ovom radu ograniiem o se na ... Zapoeem o razmatranjem ... aspekta tog problem a ..., a zatim emo se pozaba viti pitanjem ... U ovom poglavlju ograniiem o se na prezentovanje ... O vd e se neemo baviti ..., ve ... Svi se slau d a je ... Potrebno je, dakle, raz motriti ... M o e li se prihvatiti teza d a j e ... T o pita nje podstie autor lanka ... Brojni su primeri ... Ponekad se zaboravlja da... Prvenstveno je vano shvatanje okolnosti ... To pitanje se ve dugo nalazi u sreditu inte resovanja ... jeste tema koja zaokuplja ... Opte je prihvaeno stanovite ... Nepobitno je da ... esto se istie da ... esto se zaboravlja da ... Zapoinjanje rasprave Prva postavka koja nam se namee je da li se iz ... K ao polazite prihvatiemo ... Prvo emo ispitati ... (zatim ..., konano ...) Prvo emo razmotriti... (drugo ... i na kraju ...) P o naem miljenju bilo bi zanim ljivo ispi tati ... Prema autoru analize, to nije prepreka ... D a bism o ilustrovali povezanost ..., posluie nam primer ... D rugi primer ukazuje na vanost... Ispitivanje porekla ... (problem a) om oguie nam bolje razumevanje... Brojni su oblici ... Glavni je problem ...

Ocena ideje/misli M oem o izneti nekoliko razliitih argum e nata ... Nekoliko argumenata podupire ove navode ... Razmotrimo poreklo problem a ... Usput se moe spomenuti da ... B ez insistiranja na detaljima, m oe se uoi ti da ... K ao to emo to podrobnije istai u nastav ku ... N a to pitanje vratiemo se kasnije, ve sad moemo rei (izneti, pokazati) ... Zanim ljivo je ispitati zato (razlog) ... T o dovodi u pitanje stanovite da ... Uoptavanje (generalizacija) U pravilu ... K ao opte pravilo ... U celini ... Uopte ... Objanjavanje ..., drugim reima, ... ..., to jest (tj.), ... T o znai da ... Sugestije i saveti Predlaem o da ... Preporuljivo je ... B ilo bi potrebno sagledati (prouiti) ... N uno je ... Bitno je ... Argumentacija i protivargumentacija na nivou pasusa U sledeem odeljku pozabavi emo se pita njem ..., a nakon toga ... Moram o razlikovati izmeu ... i videti kako ... G lavno pitanje je ...

348

_______________________________________________________________________________________________________________________

T o je najreitiji argument u prilog ... Ograniiem o se na pronalaenje ele ta koji ukazuju na ... N eem o raspravljati s onima koji zas stanovite da ..., ali emo nasto neti argumente da ... G lavni problem je ..., a sledei s njim vezan ... O vd e se radi o ... O pitanju pom ae li ... u razreavanj blem a m iljenja se ra^likuju i ... Ono to daje podrku ovakvom pristu ste ... Trei, (naj)vaniji razlog zbog kojeg avam stanovite jeste ... Stanovite da postoji raskol izmeu ta ne stare teorije i pojave nove teor M n o gi smatraju da je navedeno gledi ko prihvatljivo ... M eutim , istie se da stroga pdela n odraava stvarno stanje ... O v o stanovite m oe biti tano za tu nu, ali pokazatelji ukazuju na ... Takvo gledite ne m oe se odrati razloga ... D rugi nain pristupa problem u bi bio B ilo bi primerenije govoriti o ...

Izn oen je p r im e r a U zm im o kao primer... jeste izrazit pr N a primer (npr., tj.) D a navedemo primer ... kao to su ;... Razmotrimo, na primer, problem ... k Sluaj ... dobro ilustruje ... Sagledajm o, smo zbo g ilustracije, slu Stimo se injenice da ... D o b ar primer takve odluke jeste ...

N a v o e n je p ro tiv a rg u m e n a ta N ak on to smo prikazali (se prikae) bi dobro zadrati se na ... N akon toga treba se zapitati ... Vratim o se sada na pitanje ... Zatim emo se vratiti na analizu ... M o e se prigovoriti da ... Problem se m oe sagledati i s aspekta ... Teko je braniti m iljenje da ... O vakva argumentacija nije zasnov najmanje dva razloga ...

 V . Banur

olazita ... ...

nje... vratimo

. jo uvek je

itanje je li to

dodiruju u ... iskljuiva ...

vanosti ne-

otrebno je ... ... ...

aenje ... titi) da ... e ... slednjih pet ... potrebno

... aava ...

razito vano

mi? S jedne

uhovnu sna-

vana s jedne a ... se pitaju i ... od onog to

A.kudemsk.o p is a n je

_____________________________________________

349

Ponovo se vraamo na misao koju smo izneli u uvodnom delu ... S druge strane, takva stanovita ... Slino, u istoriji su se javljala razdoblja kad ... T o rasvetljava ne samo ... ve ... D o p u n ja v a n je d e ta lja T e osobe suoavaju se s ozbiljnim proble mima kao to su ... tavie, radi se o sasvim ... to se tie kretanja ..., ta pojava ima nepromenjeno znaenje ... S druge strane, radi se o ... Tom e treba dodati ... Isto tako, moe se ukazati na ... N ek e kategorije nisu zastupljene, meu nji ma ... N a b r a ja n je Pruaju se brojne mogunosti ... O d obinog oveka do vrhunskih profesio nalaca svi se slau da ... O d miljenja poznatih autora najpre moe mo navesti miljenje ..., zatim ... i na kraju domaeg ..., budui da svi istiu ... Prvo s to je nuno preduzeti ..., zatim ... i na kraju ... T o prvenstveno zavisi od tri inioca: prvo, ... drugo ... i tree je ... D a bi se razum elo ..., prvo moramo ... D rugo, m ogli bism o sagledati ... N a prvom/drugom/treem mestu ... Konano, postoji stanovite da ... S u p rotstavljan je/k on trastiran je/k om p ara c ija N e m oe se dovoljno istai vanost ... Brojni su primeri ..., ipak ... alosno je da ... Uprkos injenici da ... Jedni ..., drugi ... Iako se (m akar) ... N ije m ogue poreenje izmeu ... i ... U poreenju s ... to je ... S druge strane... O vi elementi ukazuju na ..., meutim ... Uprkos ..., ne moe se zaobii ... U sutini nema razlike izmeu ... (osim ) ... Postoji znaajna podudarnost izmeu M a lo je zajednikog (slinosti) u ...

Iznoenje linih stavova/m iljenja (s la g a n je/neslaganje) teta da autor ... V e je bilo krajnje vreme da neko ... Dobrodolica je injenica da ... Po naem miljenju (vienju) ... Po miljenju autora ovog rada ... O no to mi posebno upada u oi jeste ... Smatramo d a je potrebno ... Lino se zalaemo da se ... N ije sigurno da li ... Uvereni smo da ... Zastupamo stav (m iljenje) da ... S nae strane nije m ogue prihvatiti ... Smatramo da ... M o g u se nai neki prigovori ... Iako je to dosta zanim ljivo stanovite, ne delimo gledite s autorom ... Teko je shvatiti kako to m oe doprineti ... T e k o je prihvatiti ... K ao to navodi autor ... ini se da sve ukazuje na ... T a situacija je posledica nesporazuma (do kojeg je dovelo ...) Pridruujemo se onima koji ... N isam siguran da ... Pitamo se da li ... M a lo je verovatno da ... Ostaje da se potvrdi ili ospori stanovite N e slaemo se s ... ^^oramo izraziti rezerve kad je u pitanju Svi pokazatelji govore u prilog ... B ilo bi besmisleno negirati ... N e moe se prihvatiti miljenje ... Izn oen je stavova/m iljenja d ru g ih lju d i Prema miljenju autora (dela, lanka, nave dene studije) ... Prema strunim miljenjima, potrebno je ... Autor usmerava nau panju na ... Pisac nas podsea na velike rasprave koje su se po vele povodom ... On insistira na injenici da ... Prema njegovom (autorovom ) prikazu... Po izjavama ispitanika ... M o ra se priznati da njegov rad pokazuje ... N e slaemo se s miljenjem iznesenim u lanku ... Teko je poverovati kako nema povezano sti izmeu ... i ...

50________________________________________

o uvek nismo uvereni da ... tvrdi da ... o se m oe interpretirati kao ...

z b e g a v a n je izn oen ja stavova/m il itanje je ta se misli pod ... ism o u poloaju da iznosimo milj zasnovanosti ... e bih eleo komentarisati ... avisi ta se smatra pod ... avisi od gledita (polazita) ... eko se identifikovati s jednim ili d stanovitem budui da ... em am odreeno m iljenje o uzrocim znoenje razliitih stupnjeva sigurno igurno (je ) da ... em a sumnje ... vereni smo da ... erovatno je ... M o g u e je dovesti u pitanje ... um njam o d a je ... ije verovatno ... em ogu e je ...

zn oen je razliitih stu p n jev a sigur igurno (je ) da ... em a sumnje ... vereni smo da ... erovatno je ... M o g u e je dovesti u pitanje ... um njam o d a je ... ije verovatno ... em ogu e je ...

 V . Banur

leda sasvim

i autoru ise da rezul-

neki detalji agledaju ... nja ...

leda sasvim

vu o vog pri-

dnjih godina

pokazati kao

u da ...

e da ...

zi u ... ... ljuku da ...

ajne ...

PRILOG 3 .

VRSTA I KVANTIFIKACIJA INDIVIDUALNIH n a u c n o is t r a iv a k ih r e z u l t a t a

N apom en a nauke su razvrstane na sledei nain: (2 ) tehniko-tehnoloke i biotehnike
Oznaka grupe rezulta ta

(1 ) prirodno-m atem atike i m edicinske (3 ) drutvene i humanistike.

Vrednost rezul tata
( 1)

Naziv grupe rezultata

Vrsta rezultata

IVI
M ll M 12 M 13

(2 ) 15 IO

(3 ) 15 IO

Istaknuta m on ografija m eunarodnog znaaja M o n o g ra fija m eunarodnog znaaja M on ogra fsk a studija/poglavlje u k n jizi M 1 1 ili rad u tematskom zborniku v o d e e g m eunarodnog znaaja
IVIonografij e, monografske studije, tematski zbornici, leskikografske i kartografske publikacije me u na rodnog znaaja

15 IO
6

M on o gra fsk a studija/poglavlje u k n jizi M 12 ili rad u tematskom zborniku m eunarodnog znaaja M IO

M 14

Leksikografska jedinica ili karta u naunoj publikaciji Vodeeg meunarodnog znaaja

eksikografska je d in ic a ili karta u publikaciji m eunarodnog znaaja U re iva n je naune m o n ografije ili te m atskog zbornika v o d e e g m eunarod n og znaaja U re iva n je naune m on ografije, tem atskog zbornika, leksikografske ili kartografske publikacije m eunarodnog znaaja R ad u vrhunskom m eunarodnom asopisu R ad u istaknutom m eunarodnom

M 15 M 16 M 17

M 18

Radovi objavljeni u naunim asopisima meunarodnog znaaja

M 20

M 21

iskazivanju

52
N au n a kritika i p o le m ik a u istaknu tom m e u n arod n om asopisu

NI. K u n d a in a V . B a n u r

M 25 M 26 N I27 M 28

1,5

1,5

1,5

N au n a kritika i p o le m ik a u m e u n arod n om asopisu U re iv a n je istaknutog m e u n a rod n og n au n og asopisa na god . n iv o u (g o s t

urednik)

U re iv a n je m e u n arod n og n au n og asopisa P re d a va n je p o p o z iv u sa m e u n a rod n og skupa tam pano u c e lin i (n e o p h o d n o p o z iv n o p is m o ) P re d a va n je p o p o z iv u sa m e u n a rod n og skupa tam pano u

M31
M 32 M 33 M 34 M 35 M 36 M 41 7 0,5 0,3 0,5 0,3 0,5 0,3 1,5 1,5 1.5

Zbornici meunarodni ti naunih skupova

M30

S aop ten je sa m e u n arod n og skupa tam pano u ce lin i S a op ten je sa m e u n arod n og skupa tam pano u iz v o d u A u to r iz o v a n a disku sija sa m e u n a rod n og skupa U re iv a n je zb o rn ik a saoptenja m e u n a rod n og n au n og skupa Istaknuta m o n o g ra fija n a cio n a ln o g zn aaja ________________________________ M o n o g r a fija n a cio n a ln o g znaaja, m o n o g ra fs k o izd a n je grae, p r e v o d iz v o r n o g teksta u ob lik u m o n o g r a fije (sa m o za stare je z ik e ) M o n o g ra fs k a b ib lio g ra fs k a p u b lik a cij a P o g la v lje u k n jizi M 4 1 ili rad u istaknutom tem atsk om zb orn ik u v o d e e g n a cio n a ln o g znaaja, p r e v o d iz v o r n o g teksta u o b lik u studije, p o g la v lja ili lanka, p r e v o d ili struna red a k cija p re v o d a naune m o n o g ra fs k e k n jig e (sa m o za stare je z ik e ) P o g la v lje u k n jizi M 4 2 ili rad u tem atsk om zb orn ik u n a cio n a ln o g zn aaja L e k s ik o g ra fs k a je d in ic a u naunoj p u b lik a c iji v o d e e g n a cio n a ln o g znaaja, karta u naunoj p u b lik a c iji n a cio n a ln o g znaaja, izd a n je gra e u naunoj p u b lik a ciji,____________________ L e k s ik o g ra fs k a je d in ic a u naunoj p u b lik a c iji n a cio n a ln o g zn aaja

Nacionalne monografij e, tematski zbornici, leksikografske i kartografske publikacije nacionalnog znaaja; nauni prevodi i kritika izdanja grae, bibliografske publikacije

1 V I40

M 42

M 43

M 44

M 45 M 46

1,5

1,5

1,5

M 47

0,5

0,5

0,5

A k a d e m s k o p is a n je

353
U re iv a n je naune m o n o g ra fije , tem atsk og zborn ik a, le k s ik o g ra fs k e ili k a rto gra fsk e p u b lik a c ije v o d e e g n a cio n a ln o g zn aaja U re iv a n je naune m o n o g ra fije , tem atsk og zborn ika, lek sik o g ra fs k e ili k a rto gra fsk e p u b lik a c ije n a cio n a ln o g zn aaja R a d u v o d e e m asopisu n a cio n a ln o g zn aaja R a d u asopisu n a cio n a ln o g zn aaja R a d u n aunom asopisu 1 V 1 5 0 U re iv a n je v o d e e g n au n og asopisa n a cio n a ln o g zn aaja (n a g o d i n je m n iv o u ) U re iv a n je nau n og asopisa n a cio n a ln o g zn aaja (n a g o d i n je m n iv o u ) P re d a va n je p o p o z iv u sa skupa n a cio n a ln o g zn aaja tam pano u c e lin i P re d a va n je p o p o z iv u sa skupa n a c io n a ln o g znaaja tam pano u iz v o d u S a op ten je sa skupa n a cio n a ln o g zn aaja tam pano u c e lin i S a op ten je sa skupa n a cio n a ln o g zn aaja tam pano u iz v o d u A u to r iz o v a n a disku sija sa n a cio n a ln o g skupa U re iv a n je zb o rn ik a saoptenja skupa n a c io n a ln o g zn aaja O d b ran jen a doktorska d iserta cija O d b ran jen m agistarski rad N o v i p r o iz v o d ili te h n o lo g ija u ved en i u p ro iz v o d n ju , prizn at p rogram ski sistem , prizn ate n o v e gen etsk e p ro b e na m e u n arod n om n iv o u (u z d o k a z), n o v o p rih v a en o reen je p ro b le m a u ob lasti m ak ro ek o n o m sk o g , s o c ija ln o g i p ro b lem a o d r iv o g p ro sto rn o g r a z v o ja re c e n z o v a n o i p rih va en o na m e u n arod n om n iv o u (u z d o k a z ) N o v a p r o iz v o d n a lin ija , n o v i m aterijal, industrijski prototip, n o v o p rih v a en o reen je p ro b le m a u ob lasti m a k ro ek o n o m s k o g , s o c ija ln o g i p ro b lem a o d r i v o g p ro sto rn o g r a z v o ja u ved en i u p ro iz v o d n ju (u z d o k a z ) i.
"

M 48

M 49

M 51 M 52 M 53 M 55

2 1,5 1 2

2 1,5 1 2

3 2 1 2

asopisi nacionalnog znaaja

M 56 M 61 M 62 M 63 IVI 64 M 65 M 66 M 71 M 72

1 1,5 1 0,5 0,2

1 1,5 1 0,5 0,2

1 2

Zbornici skupova nacionalnog znaaja

M60

1 0,5 0,2

1 6 3

1 6 3

1 6 3

JMagistarske i doktorske teze

1V I70

Tehnika i 1razvojna rese nj a

M80

M SI

M 82

________________________________

54

]S4. K u n d a in a V . B a n u r
N o v o la b ora torijsk o p o stro jen je, n o v o ek sp erim en taln o p ostrojen je, n o v i teh n o lok i postupak (u z d o k a z) B itn o p o b olja n p o s to je i p r o iz v o d ili te h n o lo g ija (u z d o k a z ) n o v o reen je p ro b lem a u ob lasti m ik ro e k o n o m s k o g , s o c ija ln o g i p ro b lem a o d r iv o g p ro sto rn o g ra z v o ja re c e n z o v a n o i p rih v a en o na n a cio n a ln o m n iv o u (u z d ok az) P rototip , n o v a m etoda, so ftver, stan dardizovan ili atestiran instrum ent, n o v a gen ska proba, m ik ro o rg a n izm i (u z d o k a z ) K riti k a e v a lu a cija podataka, b a za podataka, prikazan i d eta ljn o kao d e o m odu narodn ih projekata, p u b lik o va n i kao interne p u b lik a cije ili prik azan i na Internetu R e a liz o v a n i patent, soj, sorta, ili rasa, arhitektonsko, g ra evin sk o ili u rban istiko autorsko d e lo na m e u n arod n om n iv o u M90 R e a liz o v a n i patent, soj, sorta ili rasa, arhitektonsko, g ra evin sk o ili u rban istiko autorsko d e lo A u to rsk a iz lo b a sa k a ta lo g o m u z naunu recen ziju

1VI83

M 84

M 85

M 86

1VI91

IO

IO

10

Patenti, autorske izlobe, testovi

M 92

M 93

PRILOG 4 .

SKRAENICE U PISANJU NAUNIH RADOVA

A. ud inf. ad infinitum qs lib. ad libitum anon, anonimus ANOVA (Analysis o f Variance) app. (appendix) art.; arts ('e n g . article, articles) AS b.g. b. i. bk,;bks b.m. br. br. ca (\ s L t. circa) CD ( Compact Disk) cf. (Isit. confer) cfr. (confer) chap.(e,r\^. chapter) C IP ( Cataloging in publication) cit. cl. Cl (confidence interval) col, cols corr. ( correxit) cos

a n to n im u n e d o g le d p o v o lji a n o n im a n a n a liz a v a r ija n s e d o d a ta k la n a k , la n c i A r h i v S r b ije b e z g o d i n e iz d a n ja b e z im e n a k n jig a ; k n j i g e b e z m e s ta iz d a n ja b roj b rou ra o k o , o tp r ilik e (p r ib li a n d a tu m ) d is k p la s t i n i p r e n ik a 12 c m u p o r e d it i, s r a v n it i, v i d e t i u p o r e d i, s r a v n i, v i d i p o g la v lje z a p is u k a t a l o g i z a c i j i c it ir a n i la n a k ra s p o n p o u z d a n o s ti s tu p c i is p r a v io k o s in u s la n ir ilic a i d a lje d a tir a n s te p e n i s l o b o d e n o r m a fo r m a t a p a p ir a d is e r t a c ija p o d gru p a, p o d g ru p e d o p u n je n a k a d e m s k i s te p e n d o k t o r a n a u n i r a d n ik sa d v a d o k t o r a t a d ru go

l.
cir. d. ( i z a b r o ja s t r a n ic e ) dat. d f ( degrees o f freedom) D IN (Das ist Norm ) disert. div.; divs dop. dr ddr dr.

356_____________

E A N (E u r o p e a n A r t i c l e N u m b e r e d .; ed s (editor) e d ; edd. (edition) e.g. (lat. e x e m p li g ra tia ') eng. et. al. (lat. et a li i) et seq. (lat. et s e q u e n s ) etc. (e t c e n t e r a ) et cet. (lat. et c e t e r a ) f ff/ j9 ^ (n e m .) fa k s. fig - fig is fl. f l o r u it fr a n . gga g ic a g la g . god. gra f g r . i dr. ib. ibd. (i b i d e m ) ibid. (lat. i b i d e m ) id. (i d e m ) i.e.(la t. id e s t ) inf. (lat. in f r a ) illus. ilustr. i si. mm in f i n e inf. ( infra ) infra inv. IQ IS B N IS S N isp. ispr. isto itd. izd .; ed. (e d i t i o n ) i si. i td.

na V . B a n u r

roizvoda tori

stranici dela stranici dela

anje publikacija erij. publikacija

A k a d e m s k o p is a n
knj.

L ; U.

l.c ; loc. cit (l o c o c lat. log. loc. cit. (l o c o c it a t L .S ('lat. lo c u s s ig i

m. m. m u ta tis m u ta m im eo . mr m r. art. M . P. m .p. ('lat. m a n u p r o MS ms. m s m s s .( m a n u s c r i

n.n. nasl. str. nav. N . B. ('lat. n o ta b e n N . A^.('lat. n o m e n n n.p. npr. no. nos. n u m e r o N S ( n o t s ig n ific a n n.s. o. c. o p u s cita tiu m O R (o d d s r a t io ) op. cit. (lat. o p e r e p (p a g i n a ) p a g (p a g i n a ) p a r .; p a rs, p a ss. (lat. p a s s i m ) p g . (p a g i n a ) p .o .

PP p r. prev. p rof P . S. (p o s t s c r ip t u m P P . S. (p o s t p o s ts c r p se u d . p t .; p ts ('engl. p a r t

357

avedenom mestu

ne izmene

gistra

nju na uvaavanje, pazi dobro

hodno citirano

nekoliko mesta, tu i tamo

kstu

358__________________________________
RR resp. (r e s p e c t i v e ) rev. ('engl. r e v i s e d ) rus. S. s. a.

(la t. s in e a n n o )

s.a. (s u b . a n n o )
SANU sast. s .d (s i n e d a t a )

s-v. ^.v. (s u b . v o c e )
S C I S c ie n c e C ita tio n In d e x sar. s c il (s c i l i c e t ) sec; secs s e g (s e q u e n s ) SEm (s t a n d a r d e r r o r o f the m e a s e q q (s e q u e n t e s ) ser s ic (lat.) sign. sin si. s. I. ("lat. s in e l o c o ) s.n. ("lat. s in e n o m i n e ) SPSS
S t.

sq

( sequens)

sqq (sequentes)
str. s u p (lat. s u p r a ) su p pl. (eng. s u p p le m e n t ) .v. ( lat. s u b v o c e ) sv. t. ( to m u s ) tb. tp tjtrans. UDK UDC u p .; u p o r. ur. v id e V

na V . B an ur

h nauka aravno

ne
a

nom izlaganju

A k a d e m s k o p is a n je
V.V. (v i c e v e r s )

359

viz ('lat. v id e lic e t ) v.l. (v a r i a le c i t i o ) vlast. izd. vol. ("eng. v o l u m e ) vs. (lat. v e r s u s )

obrnuto naime, to e rei, oekivano, pouzdano razliiti izvori vlastito izdanje godite asopisa (broj godina izlaenja) protiv, nasuprot

Izvo ri korieni u izradi renika: (1 ) E. K u ju n di: M e t o d i b i b l i o g r a f s k o g p r is t u p a z n a n ju i u m u je e c it ir a n ja . Sarajevo: B ib lio te k a grad a Sarajeva, str. 146150; (2 ) Z . Iv an o v i (1 9 9 6 ): M e t o d o l o g i j a iz r a d e z n a n s t v e n o g i s t r u n o g d je la . R ijeka: S v e uilite u R ijeci, str. 205206; (3 ) ]VI. N larui (2 0 0 4 ): U v o d u z n a n s t v e n i r a d u m e d ic in i. Z a g re b : IVIedicinska nakla da, str. 161.

anotacija 31, 105, 131 apologija 106 apstrakt 125 autorizo vano predavanje autor 113, 274 autorsko pravo 275 autorstvo 45

baze podataka 53 baze podataka na C D -R interne elektronske ba ISI-baze 53 A H C I 53 Curent Contents 55 Jurnal Citation Repo scie 53 S S C I 53 W e b o f Science 54 obrazovne baze 56 A S S I A 56 B E I 56 D I A L O G 56 E B S C O -b a z a 56 Education Abstracts E R IC 56 F I N U S baza 56 I S A 56 L I S A 56 P s y c IN F O 56 Research-Index 57 SocioFakt 57 specijalna baza podata beleka 106, 131 beleka o autoru 267 bibliografija 29 analitika 30, 31 anotirana 30 autorska 30 deskriptivna 30 enciklopedija 30 hronoloka 30 indikativna 30 informativna 30

33

30

30

nica 29, 34 s 54 3 a 65

a 64 64 a 63 63, 64

5, 77

362_____________________________________

citiranje 204 greka u citiranju 205 oznaavanje 235 princip citiranja 230 citiranje dueg teksta 233 citiranje istog autora vie puta citiranje koautorskog rada 231 citiranje prekinute reenice 23 citiranje sekundarnog izvora 2 citiranje teksta napisanog na st jeziku 234 citiranje vie autora 231 citiranje u citatu 236 isticanje rei u citatu 236 izostavljanje delova reenice 2 naknadno citiranje 237 ubacivanje teksta u ^itat 234 umetnuto citiranje 233 uzastopno citiranje 237 oznaavanje citata 239 samocitiranje 240 razlozi citiranja 204 argumentovanje miljenja 206 ilustracija stavova 206 iskazivanje miljenja u vezi sa problem om 207 iskazivanje naunog potenja 2 kom paracija stavova 206 polazite u interpretaciji 207 suprotstavljanje miljenjima 20 C O B IS S asopis 17, 18 apstraktni 26 elektronski 81 F U R O D L 83 Triangle 82 evaluacija 295 indeksni 26 istaknuti meunarodni 297 meunarodni 298 nacionalni 299 nauni 18, 299 primarni 17 referentni 26 sekundarni 17 teorijski 18 vodei nacionalni 298 vrhunski meunarodni 297

 V . Banur

jivosti 183 183

74

277

ata 302

A k a d e m s k o p is a n je

citatni 27, 53 imena 264 izvora 27 pojm ova 26, 264, 26 permutacioni 27, 53 indeksiranje 27 informacija 40 digitalna 40 Internet 41, 43, 77, 84 internet knjiare 84 oznake publikacija 247 B ar kod 248 B ib lid 249 C IP zapis 249, 250 I S B N oznake 248 IS S N oznake 248 intelektualni rad 12, 14 interpretacija 106 isticanje teksta 182 bold 182 kurziv 182 marginalije 182 podvlaenje 182 razmicanje slova 182 velika slova 182 izdanje publikacije 273 autorizovano 273 dopunsko 274 dopunjeno 274 elektronsko 273 kritiko 274 popularno 273 ponovljeno 274 privatno 274 izdavaki katalog 28 istraiva 12 evaluacija interesovanje 12 kompetentnost 12 komunikaciona vetin motivacija 12 sposobnosti 12

katalog 28, 60, 79 autorski 60 centralni 63 elektronski 65, 74, 75 lisni 60 on line 60 O P A C katalog 77

363

likacija 62

dnica 61 ica 61 61 9 149 4

da 113

, 259 9 ure 259

andard IS O 207

4 grafija 87

201
204

202

3,200 199 03

36 4

pOtpoglavlja 253 podnaslov 253 naslovna stranica 251 m onografskog dela 251 akadem skog rada 252 asopisa 252 l^^naka 252 naunih disciplina 36 naunici grana 36, 37 nauTia etika 307 riauna inform acija 11, 14, nosioci 12 nauni tekstovi 15 Struni tekstovi 15 korienje 14 nauna institucijk nauna konferencija 83, 300 video 83 nauna knjiga nauna kritika 289 nauna paradigm a 146 paradigm a objanjavanja 14 paradigm a razum evanja 146 nauna studija 88 nauni lanak 89, 113 originalni 89 prethodno saoptenje 90 pregledni nauni lanak 90 nauni izvor 102 biografija 102, 103 Curriculum Vitae 104 nauni jezik 173, 179 glagolska vremena 184 zamenica 184 glagolski oblik 185 pisanje stranih imena 188 pisanje stranih izraza 188 pisanje brojeva 190 sinonim 187 skraenica 185 interpunkcijski znakovi 193 apostrof 197 crta 196 crtica 196 dvotaka 194 navodnici 197 srednja crta 197 strelice 198 taka 193 taka i zapeta 195

in a V . B a n u r

ma 238

177

88, 92

138 45

e 145 35 134, 137

130, 137 133 43 141

A k a d e m s k o p is a n je

varijabla 140 operacionalizacija 140 vrste istraivanja 168 zadaci 139 nauno objanjenje 168 nauno podruje 36 nauno polje 36 nauno saznanje 1 1 , 12 , nauka 36 nivoi merenja 149 osnovni pojm ovi 128 definisanje 128, 129

pamflet 106 parafraziranje 240 patent 94 pedagoki roman 107 podatak 146, 147 analiza 146, 166, 167 atributivni 148 grafiko iskazivanje 161 grafikon 162 dijagram 162 interpretacija 146, 159, 16 intervalni 149 nominalni 149 numeriki 149 ordinalni 149 podaci odnosa 149 prezentacija 148 primarni podaci 149 sekundarni podaci 149 serija podataka 150 sirovi 158 podnaslov pogovor 171 polem ika 106 posveta 119 potskriptum predgovor 120 pregledanje teksta 268 lektorisanje teksta 268 korektura teksta 269 redakcija teksta 268 pregledi 17 pretraiva 45 metapretraivai 48 D o gp ile 49 Kartoe 49 V ivisim o 49

365

g 49

ka 66 e 72 nje 68 9 tervalu 71

ih institucija lOO

7 7

366______________________________________

W okabular. org 81 enciklopedijski 23 struni 23 terminoloki 23 referenca 260 rezime 28, 122 informativni rezime 124 indikativni rezime rezultati istraivanja 147, 164, brojano iskazivanje 149 diskusija 164, 167 generalizacija rezultata 160 iskazivanje statistikim merama interpretacija 159, 164, 167, 168 greka u interpretaciji 167 tabelarno iskazivanje 151 rukopis 243 oblikovanje teksta 243 form iranje stranica 246 oblik slova 244 paginacija stranica pism o 243 veliina slova 243

sadraj 256 analitiki 257, 258 linijski 256 kontinuirani 256 sadraj asopisa 259 stepenasti 256 saoptenje 91, 108 ekspoze 109 koreferat 109 pledoaje 109 referat 111 saoptenje po pozivu uvodni referat 109 scientometrija 278 scientometrijski pokazatelj 278 sekundarna publikacija 20 signatura 61 sinopsis 123 spisak ilustracija 262 pojm ova 263 priloga 266 skraenica 263 tabela 263 statistika metoda 40 statistike mere 158

 V . B an u r

160, 161

228

10, 211,

26,

A k a d e m s k o p is a n je

znaci za popunjavanje tezaurus 39 traktat 94

udbenik 95 univerzitetski udbenik U R L adresa 42 uvod 125 osnovni uvod 127 uvod kao prvo poglavl uvod u nauku 127 uvodni referat 127 seminarski rad lO l

367

5, 169

tudijama

8 27

2 . INDEKS IMENA

A b b o t 11 A im ovi K. 34 Adam , F. 264 Adam ovi, . 334 Adam s, R. J. 22 Adelm an 264 A dorno 264 Airasian, P. 22 Ajanovi, M ustafa 315 A jzen g 239 A lek ovi-N ik oli, M ila 315 A libabi, efika 34 Alii, A . 213 Alltrichter, H. 264 Anin, V asilije 34 Andevski, M ilica 31, 32, 184, 201, 217, 223 A n gelovska-G alevska, N . 264 Andri, R. 220 Andrijevi, M . 319 Andriji, Stipe 315 Andrilovi, V la d o 223 Andeli, Anelko 34 Anti, S. 23, 213 Anti, Tatjana 315 Aranelovi, D ragom ir 35 Aronson 315 A rsenov-Pavlovi, M . 264 A vram ovi, Branislav 315 Avram ovi, Z. 211 Baji, ore 315 Baki, V o jislav 103, 189, 190 B akovljev, M ilan 23, 193, 194, 315 B all 13, 22 Ban, B. 195, 203 Ban, Duanka 315 B anur,V eljko 2 , 32, 62, 87. 88, 96, 119, 122, 166, 167, 181, 182, 209, 214, 221, 222, 226, 249, 250, 255, 264, 265, 276, 287, 316 Bani, N . 316 Banjanin, M ilo rad 316 Barmet 286

Bartol 285 Basara, D . 45, 316 Baevi, LJ. 316 Bauer, Antun 316 Beck, R. C. 132, 168, 316 Bekon, 4, 134 Belke, Horst 86, 106, 316 Besrevi, V . 316 Blagojevi, M . 217 Bloh, A . 167 Berberovi, Ljubom ir 316 Bergson, A . 316 Bergstein, A . 331 Bertolino, M ilo rad 316 Berry, R. 316 Best, W . John 316 Been, Ante 316 B ilbija, B. 316 Bilo, D ijana 316 Bjeki, D ragana 182, 219, 227, 229, 259, 316 Blaevi, I. 316 Blai, M arjan 32 Blekburn, S. 23 Bock, K. 219 Bogdanovi, G. 317 Bogner, M . 318 B oi 317 Bojkovski, Aleksandar 317 Bordens, 11 Bokovi, D . 335 Bonjak, B . 317 Brajevi, Aleksandra 317 Branko vi. D rago 119, 209, 210, 291, 317 Braun, P. 132 Braun, T. 333 Brent 232 Brki, Lj. 318 Brki, M . 230, 249 Brki, S. 317 Brkovi, A leksa 33 Brkovi, Lj. 317 Bruno, F. 22 Bubalo, Ivan 317

370_______________________

Bubanja, P. 24 Buj, M arija 317 Buja, M . 317 Busquin, P. 235 Butcher, H. J. 21 Butorac, J. 317 Buturovi, . 213 Buzan, T. 317 Cohen, Louis 146, 167, 168, 317 Ceni, M . 317 Cetanovi, Svetlana 317 Ciceron 173 Cicm il, B osiljka 317 Cindri, M . 317 Citovi, N . A . 317 Clark, E). 218 Cresvell 130 Crystal, L. 219 Cvranin-M atijevi, M . 317 ai, T. 317 aenovi, Jovan 317 ajetinac, ivota 317 anovi, Svetozar 317 euk, A . 318 opi, V enceslav 318 apin, Stjuart 204 ukovi, D . 23 udina, M ira 223 ekli, V aso 318 orovi, S. 217 upi, D . 319

Dai, M . 325 D avidovi L jiljan a 318 D ay, P. M . 223 D eci 240 Degelm an, D . 219 D ej 185 D elali, M u n ib 212 Deleti, Zdravko 106, 176, 205, 318 Desrocke 115 D e w y y , M e lv il 37 Dim itrijevi, R. 318 D izdarevi, M u so 324 D juij 38 D obrov, G . M . 318 D o ji, 146

 V . Banur

239, 308, 318 15, 221, 255,

30, 166, 183,

, 319 03, 319

9 ,3 1 9 ,3 3 6

19

A k a d e m s k o p is a n je

371 Iv-Fransoa L. K. 11, 12, 18, 321, 324 Ivani, D . 15, 85, 273, 279, 303, 321 Ivanovi, Zoran 15, 64, 86, 95, 96, 173, 18 0 ,1 9 8 ,2 6 2 ,3 2 1 Ivanovi, Stanoje 227 Ivi, I. 189, 213 Ivkovi, M iom ir 223 Jacobsen, R. 212 Jambrek, P. 321 Jaroevski, M . G. 211 Jerkovi, J. 330 Jeroti, V . 228 Jesipov, B. P. 202 Johnson, B . 20 Joki, M a ja 326 Joksimovi 189 Jonathan, A . 321 Jones, A . H. M . 203 Jonn, H. L e e 336 Josifovi, D ragana 255 Jovanovi, Branko 321 Jovanovi, D o brivo je 321 Jovanovi, M . D . 321 Jovanovi, N ik o la 321 Jovanovi, V . 22, 24, 320, 337 Jug, J. 321 Juki, tipan 321 Junkovi, Zvonim ir 321 Juri, . 23, 321 Jurievi, B . 321 Jurii, . 321 Juni, S. 321 Kaapor, S. 32, 210, 222 Kafel, M . 321 Kajzer, 130, 321 Kalender, F. 24 Kalesari, Vladim ir 322 Kapitan, Anri 322 Katel 236 Kedrov, D .M . 322 Keglevi, Z. 322 Kehoe, B .P. 218 Kelei, Ferenc 179 Keller, G. 322 Kiovi, M . 322 Kilibarda, Krsto 322 K lafki 208 Klajn, H. 24

Gete 12, 140, 178, 308 Giljarevskij, R. S. 25, 319, 326 Gim eno, F. 216 Ginn M . C. 223 Glam zel, W . 333 G ood, V . C. 21 G ojkov, Aleksandra 255 Gojkov, Grozdanka 2 , IO, 24, 32, 118, 119, 122, 127, 183, 212, 214, 215, 2 5 5 ,2 7 7 ,2 8 7 , 320 G ojkovi, G. 325 Graf, Arturo 174 Graesser 239 Grasijan, Baltasar 312 Grbac, eljko 320 Grgat, I. 338 Grgi, Petar 324, Grli, D. 24 Grubai, K. 24, 30, 209, 213, 320 Gud, V ilje m 15, 320 Gutman, I. 320 H aag 232 Hadiom erovi, Hasan Halm i, Aleksandar 129, 131, 172, 179, 320 Havelka, Nenad 225, 320 Hedrih-Stevanovi, Katica 320 H egel, F. 22 Hepkinson, A . 320 Het, Pol 15, 320 H oge, H. 320 H olotkov, V . 214 Horvat, N . R adoslav 320 Hrkalovi, Radm ila 320 Hrvati, N even 320 Hudoli, V . 24 Idvegi, Franjo 326 Igi, R ajko 316, 320 Ijai, Ljubica 320 Ili, M ile 215, 290, 320 Ili, M ilo 320 Ili, S. 337 Ili Saa 320 Ingli, A . C. 23 Ingli, H. B. 23 Injac, V . 320, 321, 324 Isakovi, Duan 326 Isila, A . 337

137,

170,

372_________________________________

Klajn, I. 23, 315, 322 Klinar, P. 322 K ljaji, V ah id 322 Kneevi, Branka 322 Kneevi, V u jo 322 K neevi-Flori, O livera 201 Koci, L j. 222, 232, 238, 241 K okelj, Petar 322 Koking, D. 15, 60, 126, 140, 169, 28 Kolari, Ivan 24, 213, 322 Kolesari, V . 23, 322 K ols, M . 132, 322 Kom enski 189, 234, 235, 237 Konstantinovi, Z . 321 K ooning, E. 232 Kornhauser, A . 322 Kosanovi, B. 322 Kosanovi, M arijana 323 Kosti, P. 322, 335 Kosti, R ajko 323 Kostovi, Svetlana 323 K ovaevi, Ante K ovaevi, Janko 323 Kovaevi, L j. 335 Kovaevi, M ilo 323 Kouh, B . 323 Kravild, R. 231 Kre, D . 231 Kre 232 Krili, Hatida 316 Kritovac, D . 323 ICrneta, D rago lju b 225 Krneta, L j. 79, 323 Krneta, S. 323 ICrnjaji 189 Krsti, D . 23 Krsti, T. 146 Krulj, Radenko 24, 32, 62, 122 , 19 255, 287, 320, 323 K uba, L i 15, 60, 126, 140, 169, 286, Kuan, eljk o 323, Kujundi, Enes 26, 29, 30, 55, 323 Kujundi, N . 29, 308 Kuki, S. l i o , 115, 323 Kuli, Radi voje 32 Kumen, Fron 323 Kum in, Franc 323 Kun, T. 146 Kundaina, M ilenko 2, 24, 28, 31, 59, 96, 105, 119, 122, 141, 209

 V . Banur

30, 249, 251, 320, 323, 324

324

2, 225, 229,

A k a d e m s k o p is a n je

373

M am uzi, Ilija 223 M argolis, D o z e f 325 M ari, S. 23 M arii, S. 325, 334 M arijanovi, Aleksandra-Sanda 190, 325 M arinkovi, D . 325 M arinkovi, Jovanka 325 M arinkovi, Sneana 32, 216, 236, 325 M arki, Brano IIO , 115, 323 M arki- ukovi, Lj. 325 M arko vi, M ih ailo 325, 326 M arkovi, R adoslava 327 M arko vi, S. 326, M arkovi, S. M . 326 M arkovi, . D anilo 114, 210, 325 M arojevi, 326 M arui, M atko 89, 163, 235, 313, 326 M aslo w , A . H. 308 Matekovi, K. 326 Mati, D . 43, 326 M atijevi, M ilan 2 , IO, 56, 119, 326 M atijevi, . 329 M atkovi, M ato 326 M edani, Vlatko 326 M ejovek, M ilk o 107, 326 M eki, M . 336 M erton 308 M esaro, F. 22, 326 M esihovi, N . 326 M eyer, A .S . 219 M ii, N ik o la 331 M ii, R. 326 M ihailovi, D o brivo je 326 M ih ajlov, A . I. 319, 326 M ihajlovi, B . 326 M ihel, Ivan 327 M ijalaret, G. 143 M ijanovi, N ik o la 327 M ilanovi, M . 327 M ilas, Goran 18, 166, 167, 232, 285, 327 M ilas-B rackovi, M ilica 327 M ilainovi, M ilan 327 Milat, J. 36, 327 Mileti, G ojko 327 M ili, A nelka 225 M ili, D . 327 M ili, V o jin 327 M ilinkovi, Nataa 327 M ilivojevi, Zdenko 327 M ils, R. 327

M iljevi, Gordana 322 M iljkovi, M . 326, 327 M ilosavljevi 148 M ilosavljevi, Slavom ir 15, 148, 327, 336 M ilosavljevi, V . 327, 337 M iloevi, Jasmina 327 M iloevi, N o v a k 86, 128, 170, 175, 327 M iloevi, S. 327 M iloevi, Vlastim ir 329 M ilovanovi, M ih ailo 327 M ils, Rajt 327 M irkov 189 M ikin, V . 328 Miti, Petar 328 M itov, Cvetin 328 M itroff, I. 309 Mitrovi, Darinka 234, 328 M oilnik, Silvester 328 M om ilovi, Berislav 328 M om i, Sveto mir 328 M om irovi, K. 328, 335 Montenj D e M iel 210 M orris, Charls 173 M orrison 317 M orli, D on 118 M okijevi, , 331 M um inovi, H aim 32, 328 M ui, Vladim ir 95, 143, 195, 211, 287, 326, 328 Nedeljkovi, D . 328 Nedeljkovi, M . 217 Nedovi, V . 195, 196, 215 N ejgel, E. 328 Nemeth, K. 328 Nei, B lago je 229 Nei, V ladim ir 328 Nikovi, R adisav 328 Nikoli, Branko 329 Nikoli, Danka 316 Nikoli, M . 329 Nikoli, M ilija 258 Nikoli, Radm ila 32 Nikoli, V idan 2, IO, 325 Ninkovi, A . 329 N oel, F. 223 Nortrop, F. 329 N ovakovi 230 N ovikov, A . M . 329 N ovosel, Ozrenka 329

37 4_____________________________________

O bradovi, B osiljka 329 Ognjenovi, P. 329 Okonj, V . 308 Olea, Jurij 329 O luji-V ukovi, V esn a 327 Orlovi-Potkonjak, M ilena 196 Ormu, M . 329 Ostrovski 108

Pali, D . 329 Paleki, M ark o 329 Palov, M ih ailo 329 Pavlovi, B. 23 Pankovi, D . 329 Panto vi, M irjana 329 Papotnik, Am and 329 Pasinovi, Krsto 329 Pavi, H elena 329 Pavi, M ilo rad 59 Pavlovi, E). 329 Peujli, M iroslav 322, 327 Peji, B o g o lju b 96, 320, 324, 32 331, 334, 335 Peji, M arinko 330 Pelagi 233 Perenji, Imre 330 Perovi, Stjepan 330 Pestaloci, J. H. 107, 189, 237 Pei, L j. 201, 210 Peikan, A . 213 Peikan, M . 330 Peovi, G ligo rije 330 Petkovi, . M . 330 Petkovski, V la d o 330 Petrak, J. 318 Petri, B ojan a 86 Petrievi, Ivana 327 Petroska-Beka, V . 330 Petrovi, Aleksandar 215 Petrovi, Lju bom ir 330 Petrovi, Slobodan 330 Ptrovi-Soo, B . 194 Petz, B . 23, 95, 159 Pijukovi, N ik o la 330 Pikula, M ilen ko 33 Pingel, Folk 330 Pip, B . 322 Piurica, M . 330 Pjeron, H. 196 Planko, Biljana 252 Plevnik, D . 330

a V . Banur

0, 330 , 330

25, 32, 39, 62, 167, 181, 182, 12, 217, 227, 7 ,3 1 6 ,3 3 0

332

A k a d e m s k o p is a n je

375

Rizvi, M . 332 Robles, C. 216 Rot 228, 234, 240 Rott, C. 218 R ow e, K. J. 22 Rusan, I. 332 Ruso, an a k 107, 118, 235, 236 Rui, I. 332 Sagadin, J. 332 Sakan, M om ilo 15, 174, 332 Salitrei, T. 332 Sam olov, Lj. 332 Sari, M ilo je 204, 205, 305, 315, 319, 3 2 0 ,3 2 9 ,3 3 2 ,3 3 3 ,3 3 4 ,3 3 7 ,3 3 8 Sartr, an Pol 130 Savi, Jovan 15, 179, 180, 183, 184, 185, 226, 333 Savievi, Duan 228, 333 Schubert, Andras 333 Seanski, V . 333 Seifert, J. W . 333 Sekuli-M ajurec, A n a 333 Seneka 118 Sergejev, Dim itrije 333 Shakespeare 189 Shw ab, C. H. 333 Sili, Josip 333 Silobri, Vlatko 11, 15, 16, 123, 124, 125, 149, 165, 174, 175, 179, 180, 184, 185,272, 274, 333 Simeon, V . 328 Simi, M ilorad 81 Simi, R. 333 Sim onovi, D ragolju b 333 Sivolapov, A . B . 273 Skaza, J. 334 Skiner, B . F. 232 Slatina, M u jo 334 Small, S. 223 Smiljani, M ilo lju b 334 Sm oli-K rkovi, N a d a 334 Solovjev, A . 213 Sotirovi, V elim ir 334 Spaji, V . 334 Spasojevi 189 Spaventi, J. 334 Srdanovi-Bari, O. 334 Sria, V elim ir 334 Staji, B. 334

Stanisavljevi, Vukain 334 Stankovi, Sinia 95 Stankovi-ordevi, M . 227 Stankovi, V . 334 Stankovi, Z. 334 Stefanovi, V o jislav 334 Stevanovi, B orislav 95, 334 Stipani, B. 318, Stipevi, A . 334 Stojak, Rudi 334 Stoj ako vi, Petar 232 Stojanovi, Aleksandar 255 Stojanovi, M . 22, 24 Stojanovi, V . 334 Stoki, G. 334 Stortini, K. R. 23 Strievi, Ivanka 334 Strojnik, A le 334 Stubbs 286 Suevi, P. Branko 334 Suhetski, Tom islav 255 Supek, Ivan 95 Supek, Rudi 334 Suzi, N en ad 87, 124, 208, 209, 335 Sua, Budislav 335 Svenonijus, Ilejn 13, 229, 273, 335 Sviftn, Donatan 173 Svrdlin, . 335 ami, M idhat 9, 15, 87, 113, 118, 174, 224, 225, 321, 335 ercer, Tvrtko 335 ei, B ogdan 226 evjakov, L. D . 335 evkui 189 imlea, Petar 23, 62, 196, 212, 217, 335 ipka, Pero 57, 322, 335 ikovi, J. 335 kovrc, J. 331 kreb, N . 335 mit 188 obaji, D. 335 olaja, B . 335 openhauer, Artur 115, 173, 174, 178, 189,336 oe, H. 336 pijunovi, K. 2, 32, 227 tajner, R. 336 tavljanin ordevi, L ju bica 324 tefi, Z. 336

376__________________________________

terc, Zdravko 336 unji, . 118, 120, 336 vviecicki, M aciej 336 Tadi, Katica 336 Tadi, LJ. 239 Tei, A nelko 336 Teles, A . 333 Teodosi, R adovan 328, 336 Terrasi, W . 22 Term iz, D evad 336 Terzi, B ^319 Teevi, eljk o 255 Tei, M . 336 Tei, Vladeta 62 Teak, B o o 336 Thom pson, A . 23 Tierno, J. 336 Todorovi, D ejan 336 Todorovi, IVI. 336 Toudor-ilovi, N . 331, 334 Tolstoj 307 Tom i, D . 336 Tom i, O. 336 Topagi, O sm an 336 Toth, T ibo r 336 Trebjeanin, . 24, 25 Tm avac, N ed eljk o 287, 337 Trnka, K asim 211 Tuman, M . 331 Turabijan, Kate L . 224, 337 Turuin, R. 337 Tuzlak, Denana 316, 337 U je vi. Tin 60

Vajt, . 322 Vanli, M ilo rad 210 Vasi, Sm iljka 337 Vasi, V o jisla v 337 V asilijevi, D . 214 V asiljev, Slobodan 337 Veinovi, Zorica 104 V elikovi, Stania 202, 205, 33 Verevkina, A . N . 337 V erona, E va 331, 337 Vickers, S. 325 Vidakovi, D rago 337 Vidakovi, K. 337 Videti, Rudi 337

in a V . B a n u r

2, 210, 222, 233 223, 289

4, 30, 43, 64, 77,

7,336,338 8

, 128, 169, 174,

aU H JM e o rp a ^

nko K undaina, ki fakultet, tabele;

o g iji n aun og rada: sanju naunih radova: 319 340; Registri:

p a ^ e - rip M p y H H H H H