Naa slova u Latin 1 fontovima

Sigurno ste X puta naleteli na kuul font, veoma lep ili sasvim odgovarajui za va mali projekat na kojem radite, oduevljeno ste ga odabrali i potom uvideli da dotini font, i ako je latinini, nema podrku za sva naa slova latinice (). Ovaj tutorijal tj. uputstvo se upravo bavi ovom problematikom. Stvar je u tome to razvoj novih tehnologija nije svuda isti, pa usled nastalog Digitalnog jaza izmeu razvijenih zemalja zapadne evrope i severne amerike tj. u ovom sluaju zapadnog latinskog govornog podruja i pisma (Western latin iliti Latin 1) i ostatka sveta; imamo situaciju da postoji mnogo vie fontova sa zapadnog latininog podruja nego fontova ostalih delova sveta zajedno. Ovo je moja slobodna procena i verovatno je tana. Ali ako ba hoete nebi bilo loe utvrditi taan odnos, koji verovatno ide u korist ove moje tvrdnje. Razlozi za to su viestruki. Pored civilizacijskog napretka tog dela sveta, razlog za nastalu situaciju je bio i tehnike prirode. Razvoj kompjutera je za sobom pokretao i razvoj digitalne tipografije, tj. nastala je potreba za lokalizovanjem operativnih sistema datih kompjutera koji su se koristili u zemljama van engleskog govornog podruja. Poto su tadanji kompjuteri bili ogranieni na veoma male resurse, male sposobnosti obavljanja operacija/prorauna, sporost, mala memorija, samim tim i softver je bio minimalnog i svedenog oblika sa nekim skromnim/siromanim mogunostima, gruba izrada delova u odnosu na sadanje kompjutere itd.; daljim razvojem kompjutera (neke generacije kompa ne znam koje) i ne znam tano koje godine dolo se do mogunosti da se u vidu 256 karaktera tj. slova i specijalnih znakova memorie neki jezik i to se zvalo kodna strana neke zemlje ili vie zemalja istog govornog podruja i pisma. Pre kompjutera su naravno postojale kucae maine (engl. Typewriter) tako da su zemlje otprilike imale reene kodne strane (baj estalost upotrebe imaju drugaije slovne znake od zemlje do zemlje; tako da je raspored slovnih znakova na pisaim mainama bio neki optimum u upotrebi jedne zemlje ili jednog naroda). Meutim verovatno se radilo i na standardizaciji tastatura tj. da se pronae neko idealno reenje za to vei broj zemalja. Na osnovu toga dobili smo dananje kodne strane i kompjuterske tastature. Te kodne strane su grupisane po nekim merilima (ne znam tano kojim) i granaju se, tako da imamo kodne strane koje ine Western latin (Latin 1) grupu kodnih strana zemalja zapadne evrope i amerike, zatim za nas bitnu Central Europe (Latin 2) grupu gde spada i naa latinica, Baltic grupu baltikih zemalja, azijske, arapske kodne strane itd. Kasnije, daljim razvojem digitalne tipografije, poveavanjem mogunosti kompjutera da memoriu i obrauju vei broj podataka ustanovljeni su i Unicode standardi tj. pojavila se mogunost da se sve kodne strane objedine u jednom fontu (Unicode fontovi). A danas postoji mogunost da se svi slovni znaci svih jezika sveta objedine u jedan Unicode font i da jo ostane mesta, ali je izrada takvog fonta naravno zahtevna.

 Meutim pojam unicode fontova je u praksi promenljiv. Naii ete na unicode fontove sa samo jednom kodnom stranom, ili sa dve, tri ili vie njih ali njihova unicode sposobnost ostaje. Znai ako elite da odreenom fontu pridodate neku kodnu stranu to je potpuno izvodljivo. Naravno mogue je i od ne-unicode fontova napraviti unicode font. Znai ideal je unicode. Postoji jo neto: True Type Font (TTF) - najraireniji standard formata windows fontova Type 1 (PFM, FON) - prvobitni format fontova na raunarima, najraireniji, najpreciznije izrade znakova Open Type (OTF i TTF) - najnoviji standard formata fontova koji podrazumeva unicode i objedinjuje dobre strane predhodna dva (cilj je kvalitetan prikaz fontova i u tampi i u digitalnim medijima u svim veliinama fonta) i objedinjuje platforme tj fontovi su nezavisni od operativnog sistema (npr. mogu se koristiti i na Mac i na PC raunarima). Svi ovi formati fontova mogu u sebi imati jednu ili vie kodnih strana, ve kako je autor fonta odredio/uradio. Svaki font u sebi ima slovne znake, znakove interpunkcije, specijalne znake i sl., ali se svi oni jednim imenom u tipografiji zovu GLIFOVI (engl. glyphs), jer jedan slovni znak moe u fontu imati vie glifova tj. vie varijanti odreenog slovnog znaka koje se mogu koristiti npr. u zavisnosti od slovnog znaka gde se nalazi u nekoj rei i sl. Pored toga fontovi u sebi mogu sadrati neki specifini programski kod koji, znai pored toga to su svi slovni znaci/glifovi kodirani tj. krive koje opisuju neko slovo su zapisane u vidu matematikih formula-jednaina, moe imati neku drugaiju primenu od one koja se koristi za opis glifova, njihovo funkcionisanje i sl. Ta drugaija primena prog. koda sem osnovne funkcionalne, moe biti i dobronamerna i zlonamerna. Tako da sam sretao par fontova koji su se ponaali kao virusi. To su bila mislim samo dva i toga je jako malo. Ok, nebitno. Znai: Kodne strane/ Unicode/ Formati fontova/ Glifovi/ Programski kod ine jedan - font. Razumevajui deo problematike fontova sad moete da se upustite u dalje razmatranje ovog uputstva. Kao to se vidi moje znanje o ovome nije kompletno, ali mislim da sam nekom, za neki poetak, dovoljno objasnio da razume ta on zapravo radi kad pravi naa slova u fontovima koji ih nemaju i ta sve moe da susretne u ovoj oblasti. Cilj mi je bio da naim dizajnerima dam ekspresno reenje kada se nau u stisci sa vremenom i mogunostima, da brzo ree problem ali ne i profesionalno, jer je profesionalna tipografija mnogo vea oblast nego to na prvi pogled izgleda. Ljudi tome posveuju itav svoj radni vek i to je posebno zanimanje. * Jo neto. Neke fontove pomou ovog uputsva ete moi izmenjene snimiti i koristiti, a neke ne. Zato je to tako? postoji vie razloga, koji su jasni samo profesionalcima u ovoj oblasti.

 Ovde imamo jedan True Type font pod imenom Luedickital bla bla nije bitno. Izabrao sam ovaj da bi vam pokazao da moete praviti naa slova i u rukopisnim fontovima, i u serifnim (kao Times New Roman font i njemu slini fontovi), i u bezserifnim (kao Arial i njemu slini fontovi), kao i u nekim ilustrativnim fontovima ali ne svim, jer u ovakvim fontovima bi se slova nae latinice morala crtati od nule. To naravno nije brzo. Znai ovaj font nema naa slova i izgleda kao da je pravljenje istih malo komplikovano, ali nije. Preimo na stvar.

 Otvorite FontLab (top klasa program za profesionalno pravljenje fontova) i pod File menijem opciju Open; pronaite gde se font koji hoete da izmenite nalazi, izaberite ga i otvorite Open u FontLab-u. Savetujem vam da dotini font koji hoete da izmenite predhodno presnimite na neko mesto van Windows-ovog sistemskog Fonts foldera ako je ve instaliran, a ako nije onda ga ne stavljajte u Fonts folder dok ga ne izmenite. U naem sluaju ime fajla naeg LuedickitalDReg fonta je l044003d - (reima: L nula etiri etiri nula nula tri D. To je u stvari neko skraeno ime fonta. Ime fonta i ime fajla tog nekog fonta moe biti isto, skraeno ili potpuno drugaije, ali ako se fajl nekog fonta preimenuje moe doi do toga da taj font postane neupotrebljiv, mada to nije sluaj sa svakim fontom. Radi spreavanja takvih problema - ne menjajte imena fajlova.

Evo ovako to treba da izgleda - otvoren font u FontLab-u. FontLab otvara svaki font u default podeavanjima tog fonta, tako da bi na kraju unesenih prepravki trebalo vratiti sve kako smo zatekli pri otvaranju istog. O emu se radi? Font je na Unicode opciji, MS Windows 1252 Latin 1 kodnoj strani i na Codepages opciji/dugmetu (crvenim oznaeno). Znai font je unicode, Latin 1 kodne strane i ekiran na prikazivanje glifova po rasporedu Latin 1 kodne strane oznaenih sistemom brojeva i slova (uta polja sa sistemom oznaavanja). Nemam pojma zato je to ba tako, ali to i nije u naem sluaju bitno; bitno je samo da zapamtimo gde je ta bilo i kasnije da vratimo na te parametre, i bie uredu.

Da bi nam bilo lake u radu, prebaciemo se na Name mod tj. prikazivanje tih istih glifova po rasporedu kodne strane Latin 1 ali sada sa kratkim imenom iznad svakog glifa (uta oblast)

Kodna strana se pomerila na Imported, kliknemo na padajui meni i izaberemo WinEncoding Central Europe = CP 1250, to je kodna strana koja podrava naa slova ... i idemo dalje!

Sada to vidite je naa kodna strana i na mestima oznaenim zelenom bojicom* vidimo slova nae latinice. Tu treba da nacrtamo naa slova i kad zavrimo, da ih koristimo kao svako drugo slovo u fontu. Naravno nisu svi slovni znaci samo nai. Slovo na primer u nekim fontovima Latin 1 kodne strane ve postoji kao i veliko slovo i tu i tamo neki drugi slini sluajevi. Tako da kad otvorite neki font moete zatei neko nae slovo i samim tim imate manje posla.

* to sam naknadno uradio u Photoshopu da bi ste jasnije videli gde se nalaze naa slova.

Ovde pak slovo emo morati da pravimo i to emo poeti tako to emo uzeti postojee slovo S.

Selektujemo i uzmemo desni klik na slovo S, opciju Copy ili preicu CTRL+C...

Selektujemo i desni klik na slovo iznad pie Scaron, opciju Paste ili preicu CTRL+V...

Zatim traimo kvaicu za , ja sam je npr. naao na ovom O tj. Ocircumflex, dupli klik na glif/slovo...

Pojavi se ova slika, selektujemo samo to to nam treba,...

Opet isto - desni klik, Copy (CTRL+C), iskljui-zatvori prozor...

Ue (dupli klik) u Scaron - ono nae na kojem radimo, komanda Paste i dobijemo kao na slici...

Iz menija Tools/ opcija Outline/ V Mirror obrunuemo kvaicu po vertikalnoj osi...

Centrirajte kvaicu slova da odnos belina i crnih poteza koji ine slovo bude optiki u ravnotei. Otprilike ...

Pogledajte ta ste uradili. Ako je potrebno fino podeavanje uradite to, kao to se primer toga moe videti na donjim slikama.

Evo ga. Gotovo slovo .

Uzmimo sad malo slovo s...

...copy..

scaron tj. malo ima oznaeno polje sa slovom koje je tu samo oznaka, a stvarnog slova nema.

Tu znai stavimo (opcija Paste) kopirano malo slovo s.

Zatim uzmemo malu kvaicu caron za malo slovo koje pravimo...

Duplim klikom na caron uemo u prozor, selektujemo kvaicu, Copy (CTRL+C),...

...ili desni klik pa Copy...

...Paste (CTRL+V), pozicionirajte kvaicu - napravite optiki uravnoteenu celinu...i OK. Colse window.

Idemo dalje. Slovo . Copy...

...tu je u Zcaron boksu... ...Paste...

...maznite kvaicu sa velikog slova , stavite na da bi bilo nekog standarda u vaem fontu...i OKej.

Opet pozicionirajte odokativno, proverite kako izgleda kad izaete iz prozora, dok ne bude po vama ok.

Malo - zcaron na boksu, proces je isti kao i sa velikim .

od ...

...za

...pozicioniranje!...

Gotovo.

Slovo .

Pravimo od C, uzmemo Copy.

Paste...na Cacute (za budue slovo da posle ne moramo)...

...Paste...na Ccaron za nae veliko ...

...evo kako posle izgleda. Kopirali smo dva slova C na mesta gde su naa slova i .

Stavite kvaicu Copy/Paste od velikog ili , pozicionirajte, klik sa strane slova...

... izaite iz tog prozora, pogledajte va rezultat, otprilike, u stvarnoj veliini. OK. ...pogledajte jel dobro...

Sad ! Uzmite kvaicu/crticu od Aacute npr. ako nema konkretno ovog glifa/slova, pogledajte po fontu gde ima neki znak koji ima crticu skladne veliine da se s tim napravi nae slovo . Nebitno je od kojeg znaka uzimate bilo koji deo da bi ste napravili, u ovom sluaju slovo . To vai i za ostala slova.

Selektujte kvaicu, Copy...

...Paste.

Malo slovo

...od malog c, Copy...

Paste!

Od aacute uzmemo kvaicu za malo ...

Sad malo .

od malog selektujemo kvaicu i dobijemo malo

E sad veliko. Od velikog D. Desni klik na slovo D, Copy... ...Paste na Dcroat boks...

...uzmemo crticu iz boksa endash - izgleda mi najpriblinije za ono za ta nam treba. Copy/Paste.

Pozicioniramo...

Tako. E sad budimo crticu!

Selektujemo potrebne take (nodove - engl. nodes) i pomerimo miem gde treba otprilike...

Pogledamo jel OK...

Selektujemo nodove i s druge strane, i dragujemo/povlaimo miem...

Treba malo vilje...

...sad je OK.

Sad selektujemo ceo glif (slovo)...

...tako.

Tools meni/ Outline/ opcija Merge contures...

...da bi ste od dva objekta napravili jedan.

Uvek je bolje da imate to prostije objekte, jer moe se desiti npr. da radite neto za tampu, a ono izae vam ovo slovo svuda u tekstu bez crtice na primer i sl.

Malo ! Copy...

...Pejst.

Uzmemo crticu od znaka jednakosti (equal) npr. ...

select...copy...

...pejst (u dcroat naravno!)...

Selektujemo take...

Doteramo da bude fffiino!

Sve opet selektujemo...

Tools meni/ Outline/ opcija Merge contures...

...da bi ste od dva objekta napravili jedan.

Gotovo! Gotova slova!

Na slici vidite ta smo uradili. 10 slova - nije loe! ak ta vie dobro je! Yeah! A sad vratite kako je bilo (Unicode opcija i codepages ikonica).

...klik na opciju tj. ikonicu Font Info...

Snimite (Save!)... Opcija Encoding and Unicode, izaberete kodnu stranu 1250 Latin 2: Eastern Europe...

...prenesete je u susedni prozori klikom na strelicu desno...

Apply! pa OK.

Klik na Unicode ranges, klik na dijamant tj. mali arobnjak, Apply, OK. Gotovo.

Vratimo kako je bilo. U ovom sluaju ikonica Codepages.

Snimimo kao MS Windows 1250 Eastern European Generate font!...

Snimamo kao True Type font (*.ttf)... Otvorimo Control Panel/Fonts direktorijum...

...Yes. Klik.

Opcija File, pa Install New Font....

Pronaemo putanju gde smo snimili na preraeni font. OK.

Otvorimo neki grafiki program, u ovom sluaju Photoshop CS2...

New File...OK. Da isprobamo ta smo uradili.

...premestimo tastaturu na naa slova Serbian (Latin)...

Izaberemo Type Tool...

...naemo na izmenjeni font LuedickitalDReg, izaberemo ga ...

...i ponemo da piemo sporna slova ...

...otkaimo strelicu (klikom na nju)...

...i imamo i naa slova i slova abecede! iveli!