MODEL ZAKONA O GRADU BEOGRADU I.

OSNOVNE ODREDBE Predmet zakona lan 1. Ovim zakonom, ureuje se teritorijalna organizacija grada Beograda (u daljem tekstu: Grad), nadlenosti Grada, organi, Grada, nadlenost njegovih optina i njihovi organi, mesna samouprava, finansiranje, poreska uprava i imovina grada i optina, neposredno uee graana u ostvarivanju lokalne samouprave, odnos grada i njegovih optina i druga pitanja od znaaja za funkcionisanje Grada. Status Grada lan 2. Grad je pravno lice. Grad ima peat iji se oblik i sadrina odreuju statutom Grada. Praznik i simboli lan 3. Grad ima svoje simbole i svoj praznik. Oblik, sadrina i upotreba simbola i praznik Grada ureuju se Statutom grada. Nagrade i priznanja lan 4. Statutom Grada ustanovljavaju se nagrade i druga javna priznanja.

II. TERITORIJALNA ORGANIZACIJA GRADA I OPTINA

Teritorija Grada i gradskih optina lan 5. Teritoriju Grada ini teritorija odreena zakonom, podeljena na teritorije gradskih optina i teritorije prigradskih optina. Prigradske optine su: Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surin, kao i optine koje na nain predvien ovim zakonom steknu status prigradske optine. Gradske optine su optine u sastavu Grada koje nemaju status prigradske optine. Gradske optine mogu, u skladu sa ovim zakonom, stei status prigradske optine, a prigradske optine mogu stei status gradske optine. Formiranje gradskih i prigradskih optina lan 6. Grad, u okviru zakonom utvrene teritorije, na nain i po postupku predvienim statutom Grada, obrazuje gradsku optinu, odluuje o promeni njene teritorije, ukida i spaja, odnosno deli gradsku optinu na vie novih.

PALGO centar, oktobar 2006.

Teritorija gradske optine je deo teritorije grada Beograda odreen statutom Grada kao teritorija odreene gradske optine. Prigradske optine obrazuju se na nain predvien za obrazovanje optina u skladu sa zakonom kojim se ureuje lokalna samouprava. Status prigradske optine stie se na osnovu zakona ili sporazuma o pristupanju Gradu. Optina koja stie status prigradske optine na osnovu sporazuma sa Gradom mora se na dan zakljuenja sprazuma sa Gradom graniiti sa njim. Sporazumom o pristupanju Gradu ureuje se odnos izmeu grada i prigradske optine za vreme dok je prigradska optina u sastavu Grada, mogunost promene statusa u status gradske optine, mogunost istupanja iz sastava Grada, kao i druga pitanja od znaaja za odnose izmeu Grada i gradske optine. Status gradske optine lan 7. Gradska optina je jedinica lokalne samouprave u kojoj se vre odreeni izvorni i povereni poslovi lokalne samouprave odreeni zakonom, statutom Grada i statutom gradske optine. Gradska optina je pravno lice. Gradska optina ima praznik, grb i zastavu koje odreuje svojim statutom u skladu sa zakonom. Granice gradske optine odreuju se odlukom Skuptine grada, po prethodno pribavljenom miljenju skuptine gradske optine. Podruje gradske optine ine naseljena mesta, odnosno katastarske optine koje ulaze u njen sastav, odreeni statutom Grada. Status prigradske optine lan 8. Prigradska optina je jedinica lokalne samouprave u kojoj se vre odreeni izvorni i povereni poslovi lokalne samouprave odreeni zakonom za optine i poslovi odreeni sporazumom prigradske optine i Grada. Prigradska optina ima praznik, grb i zastavu koje odreuje svojim statutom u skladu sa zakonom. Granice prigradske optine odreuju se zakonom i menjaju u skladu sa zakonom. Podruje prigradske optine ine naseljena mesta, odnosno katastarske optine koje ulaze u njen sastav odreene zakonom. Promena statusa gradske i prigradske optine lan 9. Grad odluuje o prestanku gradske optine, spajanju gradskih optina, njihovoj podeli, odnosno formiranju nove gradske optine na nain i pod uslovima odreenim ovim zakonom. Prigradska optina koja je taj status stekla na osnovu sporazuma sa Gradom moe izgubiti status prigradske optine na osnovu zakona, sporazuma sa Gradom, istupanjem ili iskljuenjem. Prigradska optina moe istupiti iz sastava Grada, ako je u sastav Grada ula na osnovu sporazuma sa Gradom, ako odluku o istupanju usvoji skuptina prigradske optine dvotreinskom veinom od ukupnog broja odbornika i sa istupanjem se saglase graani prigradske optine na referendumu, veinom od ukupnog broja upisanih biraa sa prebivalitem u toj optini. Prigradska optina moe biti iskljuena iz sastava Grada, ako je u sastav Grada ula na osnovu sporazuma sa Gradom i ako odluku o iskljuenju usvoji skuptina Grada dvotreinskom veinom od ukupnog broja odbornika. U sluajevima iz stava 3. i 4. ovog lana, status gradske optine prestaje 1. januara naredne godine, u odnosu na godinu u kojoj su se stekli uslovi za prestanak statusa, a od ispunjenja uslova do 1. januara je proteklo najmanje est meseci.
PALGO centar, oktobar 2006.

Mesna samouprava lan 10. U okviru gradske, odnosno prigradske optine (u daljem tekstu: optina), mogu se u skladu sa zakonom osnovati mesne zajednice, gradske etvrti, kvartovi, odnosno drugi oblici mesne samouprave (u daljem tekstu: mesna samouprava). Mesna samouprava organizuje se na delu teritorije optine, radi vrenja odreenih poslova lokalne samouprave koji se u skladu ovim zakonom mogu poveriti mesnoj samoupravi. Mesna samouprava ima svojstvo pravnog lica u vrenju poslova koji su joj povereni.

III.

NADLENOSTI GRADA I GRADSKIH OPTINA Ovlaenja Grada i gradskih optina lan 11.

Grad vri poslove u skladu sa Ustavom, zakonom i normama predvienim ovim zakonom. Gradska optina vri poslove u skladu sa Ustavom, zakonom, normama predvienim ovim zakonom i propisima koje donosi Grad na osnovu zakona. Prigradska optina vri poslove u skladu sa Ustavom, zakonom i sporazumom zakljuenim sa Gradom. Za poslove za koje je zakonom odreeno da ih vri lokalna samouprava, pretpostavlja se da ih vri Grad, ako zakonom nije izriito drukije odreeno ili statutom Grada, odnosno drugim propisom Grada. Poslovi koje vri Grad iz nadlenosti Republike lan 12. Grad vri sledee poslove iz nadlenosti Republike Srbije: 1) donosi regionalni prostorni plan u skladu sa zakonom kojim se ureuje prostorno planiranje uz pribavljeno miljenje skuptina gradskih optina; 2) donosi prostorni plan podruja posebne namene u skladu sa zakonom kojim se ureuje prostorno planiranje; 3) vri inspekcijski nadzor u oblasti urbanizma, naroito za objekte za koje urbanistiku dozvolu izdaje nadleni organ Grada; 4) reava po albama protiv prvostepenog reenja uprave gradske optine iz oblasti urbanizma; 5) odreuje standarde odravanja stambenih zgrada i stanova i preko komunalne inspekcije vri nadzor nad njihovim odravanjem; 6) odreuje minimalnu visinu naknade koju vlasnici poslovnih prostorija plaaju za odravanje zgrade u etanoj svojini kada to ne odreuje organ zgrade u etanoj svojini; 7) utvruje mreu osnovnih i srednjih kola, kao i mreu specijalnih kola u okviru osnovnog i srednjeg obrazovanja; 8) osniva osnovne i srednje kole i obezbeuje sredstva za njihovo odravanje i isplatu zarada; 9) bira i razreava direktore osnovnih i srednjih kola, odnosno daje saglasnost na odluku o izboru direktora u skladu sa zakonom; 10) u skladu sa zakonom osniva, odnosno uestvuje u osnivanju visokokolske ustanove. Odreivanje standarda lan 13. U vrenju poslova organizovanja obavljanja delatnosti, kao i u odnosu na poslove poverene Gradu i druge poslove od opteg interesa, Grad odlukom skuptine odreuje kvalitet i
PALGO centar, oktobar 2006.

obim, odnosno efekte koji se moraju ostvariti prilikom izvrenja pojedinih poslova. Nadlenost Grada u oblasti socijalne zatite lan 14. Grad, u skladu sa zakonom kojim se ureuje socijalna zatita, blie ureuje prava u oblasti socijalne zatite, vei obim prava od prava utvrenih zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje, kao i druge oblike socijalne zatite i obezbeuje sredstva za ove namene. Grad, u skladu sa propisanim kriterijumima, osniva gradski Centar za socijalni rad, ustanove za dnevni boravak i pomo u kui socijalno ugroenih lica i utvruje normative i standarde obavljanja delatnosti u tim ustanovama. Grad osniva Urgentni centar socijalne zatite u skladu sa propisanim kriterijumima. Grad predlae nadlenom republikom organu plan mrea ustanova socijalne zatite na podruju grada Beograda i daje miljenje na predlog odluke o mrei ustanova socijalne zatite za smetaj korisnika koji donosi Republika, u delu koji se odnosi na mreu ustanova na teritoriji grada Beograda. Grad odluuje kao drugostepeni organ po reenjima optinskih centara za socijalni rad sa teritorije Grada. Poslovi koje vri gradska optina iz nadlenosti Grada lan 15. Gradska optina vri sledee poslove iz nadlenosti Grada (izvorni poslovi gradske optine): 1) donosi reenja u prvom stepenu iz oblasti urbanizma u poslovima za koje je nadlena na osnovu zakona ili akta donetog u skladu sa zakonom; 2) donosi plan generalne regulacije i plan detaljne regulacije u skladu sa zakonom kojim se ureuje urbanistiko planiranje; 3) osniva javno preduzee, privredno drutvo ili drugo pravno lice za obavljanje poverenih ili drugih poslova koje vri ili poverava njihovo obavljanje drugom pravnom licu; 4) izdaje akt o urbanistikim uslovima za podruja za koje donosi plan detaljne regulacije; 5) izdaje graevinske dozvole za objekte do 3000 m2 i do etiri sprata; 6) organizuje poslove graevinske inspekcije za objekte za koje izdaje graevinsku dozvolu; 7) organizuje i ustupa poslove ureenja graevinskog zemljita za graevinsko zemljite na svojoj teritoriji, za zemljite za koje joj skuptina Grada poveri ureenje; 8) osniva osnovne kole, duna je da ih odrava, obezbeuje sredstva za isplatu zarada 9) osniva specijalizovane kole (muzike, umetnike i sline), duna je da ih odrava i obezbeuje sredstva za isplatu zarada; 10) uestvuje u upravljanju javnim preduzeima i ustanovama koje osniva po osnovu poverenih poslova Grada, na nain odreen zakonom. Poveravanje poslova gradskoj optini statutom Grada lan 16. Statutom grada mogu se gradskoj optini poveriti sledei poslovi (statutom povereni poslovi): 1) donoenje prostornog plana za podruje gradske optine u skladu sa zakonom kojim se ureuje prostorno planiranje; 2) donoenje generalnog urbanistikog plana za podruje gradske optine u skladu sa zakonom kojim se ureuje prostorno planiranje;
PALGO centar, oktobar 2006.

3) osnivanje stambenog preduzea za podruje gradske optine, odnosno pravo na poveravanje ustupanja poslova stambenog preduzea drugom pravnom licu; 4) formiranje optinske komunalne policije; 5) organizovanje prevoza na svojoj teritoriji ili u saradnji sa drugim optinama (poveravanje poslova prevoza). Poveravanje poslova gradskoj optini odlukom skuptine Grada lan 17. Odlukom Skuptine Grada mogu se gradskoj optini poveriti sledei poslovi (odlukom povereni poslovi), ako su oni u nadlenosti Grada: 1) ureenje graevinskog zemljita; 2) obavljanje pojedinih komunalnih delatnosti u skladu sa zakonom kojim se ureuju komunalne delatnosti; 3) osnivanje uenikih domova; 4) organizovanje poslova ienja i skladitenja smea (deponije); 5) proizvodnja, dovod i distribucija vode; 6) izgradnja, odravanje i upravljanje kanalizacijom i preiavanje otpadnih voda; 7) dovod i distribucija elektrine energije; 8) dovod i distribucija gasa; 9) lokalna saobraajna infrastruktura; 10) osnivanje i upravljanje pijacama i trnicama; 11) odravanje zelenih povrina. Poslovi koje vri prigradska optina lan 18. Prigradska optina vri poslove predviene zakonom za optine kao jedinice lokalne samouprave. Sporazumom o pristupanju Gradu mogu se pojedini poslovi prigradske optine preneti na Grad. Pristupanjem Gradu, prigradska optina prihvata nadlenost Grada u poslovima koje Grad vri kao poslove iz nadlenosti Republike, nadlenost za odrivanje standarda u skladu sa lanom 13. ovog zakona, kao i drugim poslovima predvienim sporazumom o pristupanju Gradu. Poveravanje poslova lan 19. Ako ovim zakonom nije drukije odreeno, Grad ne moe poslove koje vri iz nadlenosti Republike Srbije da poveri optini. Ako Statutom Grada, odnosno odlukom o poveravanju poslova ili posebnom odlukom skuptine grada nije drukije odreeno, optina ne moe poslove koji su joj statutom ili odlukom skuptine Grada, povereni iz nadlenosti Grada, da prenese na mesnu samoupravu.

IV.

ORGANI GRADA I OPTINE Organi Grada lan 20.

Organi Grada su: Skuptina Grada i Gradonaelnik.

PALGO centar, oktobar 2006.

1.

SKUPTINA GRADA

Skuptina kao predstavniko telo lan 21. Skuptina grada je predstavniki organ koji vri funkcije lokalne vlasti utvrene zakonom i Statutom grada. Skuptina grada sastaje se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. Skuptina grada saziva se i kad to zatrai jedna treina odbornika, skuptina gradske optine ili najmanje 5.000 biraa, najkasnije u roku od 30 dana od podnetog zahteva. Sazivanje i rad skuptine Grada lan 22. Skuptinu saziva predsednik skuptine Grada, odnosno zamenik predsednika kada predsednik nije u mogunosti da to uini. Statutom Grada mogu biti ovlaena i druga lica da sazovu skuptinu Grada. Kvorum za rad i odluivanje skuptine Grada ureuje se Statutom Grada. Druga pitanja rada skuptine Grada ureuju se poslovnikom o radu skuptine Grada. Sastav skuptine Grada lan 23. Skuptina Grada ima 90 odbornika od kojih se 61 odbornik bira sa teritorije gradskih optina, a 29 odbornika sa teritorije prigradskih optina. Skuptina Grada radi i odluuje u punom sastavu od 90 odbornika, u sastavu od 61 odbornika gradskih optina(u daljem tekstu: iri saziv skuptine) ili u sastavu od 29 odbornika prigradskih optina (u daljem tekstu: ui saziv skuptine). Izbor odbornika skuptine Grada lan 24. Odbornici skuptine grada sa teritorije gradskih optina biraju se na jedinstvenim neposrednim izborima za teritoriju Grada. Izborne jedinice za izbor odbornika sa teritorije gradskih optina odreuju se Statutom Grada. Odbornici sa teritorija prigradskih optina biraju se srazmerno broju stanovnika sa pravom glasa svih prigradskih optina u odnosu na ukupan broj odbornika koji se bira sa teritorije prigradskih optina. Odbornici se biraju tajnim glasanjem u skladu sa zakonom i Statutom Grada. Odbornici se biraju na etiri godine. Delokrug Skuptine grada lan 25. Skuptina Grada: 1) donosi statut Grada i odluuje o njegovim promenama; 2) donosi odluke i druge opte akte i daje autentina tumaenja tih odluka i optih akata; 3) donosi program razvoja grada i pojedinih delatnosti, regionalni prostorni plan i urbanistike planove; 4) donosi budet Grada i zavrni raun; 5) donosi odluku o osnivanju javnih preduzea, javnih slubi i odluuje o uestvovanju u osnivanju preduzea od interesa za Grad; 6) odluuje o izgradnji, odravanju i korienju ulica, trgova i drugih javnih objekata od znaaja za Grad;
PALGO centar, oktobar 2006.

7) odluuje o zaduenju grada i o raspisivanju gradskog zajma, kao i o plasiranju sredstava Grada; 8) raspisuje gradski referendum, odluuje o predlozima sadranim u graanskoj inicijativi i utvruje predlog odluke o samodoprinosu; 9) donosi osnove zatite, korienja i ureenja poljoprivrednog zemljita i stara se o njihovom sprovoenju; 10) donosi godinji program o pribavljanju nepokretnosti za potrebe organa grada i Gradske uprave, uz saglasnost Vlade Republike Srbije; 11) osniva gradsku upravu, slube i druge organizacije od interesa za grad; 12) bira i razreava predsednika i zamenika predsednika Skuptine Grada, predsednika i lanove radnih tela Skuptine Grada; 13) postavlja i razreava sekretara i zamenika sekretara Skuptine Grada; 14) na predlog gradonaelnika bira i razreava Gradsko vee; 15) imenuje i razreava upravni i nadzorni odbor, postavlja i razreava direktore organizacija iji je osniva i daje saglasnost na njihove opte akte, u skladu sa zakonom; 16) odluuje o dodeljivanju plakete Grada i drugih javnih priznanja; 17) postavlja i razreava naelnika i zamenika naelnika Gradske uprave, na predlog gradonaelnika; 18) daje miljenje o zakonima kojima se ureuju pitanja od interesa za lokalnu samoupravu; 19) pokree postupak za zatitu prava lokalne samouprave pred Ustavnim sudom; 20) daje saglasnost na upotrebu imena, grba i drugog obeleja Grada; 21) odluuje o pristupanju u lanstvo organizacija gradova u zemlji i inostranstvu; 22) donosi poslovnik o svom radu; 23) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i Statutom grada. Rad i odluivanje u Skuptini Grada lan 26. Ako drukije nije predvieno zakonom ili statutom Grada, skuptina Grada radi i odluuje u punom sastavu. Statutom Grada ureuje se kada skuptina radi u proirenom, odnosno uem sastavu. Odbornici iz ueg sastava skuptine mogu i mimo sluajeva predvienih stavom 2. ovog lana, za odreeno zasedanje skuptine, dati pisanu izjavu da nee uestvovati u radu prilikom raspravljanja ili odluivanja o svim ili samo nekim pitanjima o kojima se raspravlja, odnosno odluuje. U sluaju iz stava 3. ovog lana smatra se za potrebe utvrivanja kvoruma za raspravljanje i odluivanje da skuptina broji onoliko odbornika manje koliko odbornika je dalo pisanu izjavu da nee uestvovati u radu, odnosno odluivanju. Skuptina Grada odluuje veinom glasova od ukupnog broja odbornika u punom sastavu, osim kad se odluuje o donoenju Statuta, programa razvoja grada, odnosno delatnosti za koje je nadlena, regionalnog prostornog plana i generalnog plana, kad se odluka donosi veinom glasova od ukupnog broja odbornika. Statutom Grada, mogu se odrediti i drugi sluajevi kada se odluka mora doneti kvalifikovanom veinom. Predstavljanje graana u Veima lan 27. Odbornik ireg saziva skuptine prilikom donoenja odluka zastupa i predstavlja interese graana gradskih optina, a odbornik ueg sastava skuptine, zastupa interese graana prigradskih optina. Sekretar skuptine grada lan 28.
PALGO centar, oktobar 2006.

Skuptina grada ima sekretara koji se stara o obavljanju strunih poslova u vezi sa sazivanjem i odravanjem sednica skuptine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad. Radna tela Skuptine grada lan 29. Skuptina grada, osniva savete i komisije kao stalna radna tela, radi razmatranja i reavanja pojedinih pitanja iz njene nadlenosti. Stalna radna tela Skuptine grada utvruju se Statutom Grada. lanovi stalnih radnih tela biraju se za mandatni period za koji je izabrana Skuptina grada. Skuptina grada, po potrebi, obrazuje povremene komisije, radne grupe odbornika i druga povremena radna tela radi razmatranja odreenih pitanja iz svoje nadlenosti. Postupak izbora lanova radnih tela utvruje se Statutom Grada. Vea skuptine imaju svoja stalna i privremena radna tela, radi razmatranja odreenih pitanja iz njihove nadlenosti. Broj i vrste radnih tela i postupak izbora njihovih lanova ureuje se Statutom Grada i poslovnikom o radu skuptine. Predsednik i zamenik predsednika Skuptine grada lan 30. Skuptina grada ima predsednika i zamenika predsednika, koje biraju odbornici u optem sazivu veinom od ukupnog broja odbornika na vreme od etiri godine. Ako predsednik, odnosno zamenik predsednika nije iz saziva u kome se odluuje, on predsedava sazivu, bez prava glasa. Poslovi predsednika i zamenika predsednika skuptine Grada ureuju se Statutom Grada.

2.

GRADONAELNIK

Gradonaenik kao izvrna funkcija lan 31. Gradonaelnik predstavlja i zastupa Grad i vri izvrnu funkciju u gradu. Gradonaelnik se bira istovremeno kad i odbornici za Skuptinu Grada, na teritoriji na kojoj se vri izbor odbornika ireg sastava skuptine, neposrednim tajnim glasanjem, na vreme od etiri godine, u skladu sa zakonom. Gradonaelnik ne moe biti odbornik Skuptine grada niti odbornik optine. Gradonaelnik je istovremeno i predsednik Gradskog vea sa pravom glasa. Zamenik gradonaelnika lan 32. Gradonaelnik ima zamenika koji ga zamenjuje u sluaju due odsutnosti ili drugih razloga spreenosti da obavlja svoju dunost. Gradonaelnik imenuje i razreava zamenika gradonaelnika uz pribavljeno miljenje skuptine Grada. Poslovi gradonaelnika lan 33.

PALGO centar, oktobar 2006.

Gradonaelnik: 1) neposredno izvrava i stara se o izvravanju odluka i drugih akata Skuptine Grada; 2) utvruje predlog odluke o budetu Grada; 3) predlae odluke i druge akte koje donosi Skuptina grada, kao i nain reavanja pitanja o kojima odluuje Skuptina Grada; 4) stara se o izvravanju poverenih poslova iz okvira prava i dunosti Republike; 5) usmerava i usklauje rad Gradske uprave; 6) predlae postavljenje i razreenje naelnika i zamenika naelnika Gradske uprave; 7) vri nadzor nad radom Gradske uprave, ponitava ili ukida akte Gradske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom, statutom i drugim optim aktom ili odlukom koju donosi Skuptina grada; 8) reava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama graana, preduzea i ustanova i drugih organizacija iz izvornog delokruga grada; 9) odluuje o davanju na korienje, odnosno u zakup, kao i o otkazu ugovora o davanju na korienje, odnosno u zakup i stavljanju hipoteke na nepokretnosti koje koriste organi grada i Gradska uprava, uz saglasnost Republike direkcije za imovinu Republike Srbije; 10) naredbodavac je za izvrenje budeta Grada; 11) donosi pojedinane akte za koje je ovlaen zakonom, ovim statutom ili odlukom Skuptine grada; 12) obrazuje struna radna tela za pojedine poslove iz svog delokruga; 13) vri i druge poslove utvrene ovim zakonom, statutom Grada i drugim aktima grada. Izbor i opoziv gradonaelnika lan 34. Ako ovim zakonom nije drukije predvieno, izbor i opoziv gradonaelnika, vri se u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima predvienim za predsednika optine. 3. SAVET GRADONAELNIKA

Sastav saveta Gradonaelnika lan 35. Savet Gradonaelnika ine predsednici svih optina i Gradinaelnik. Funkcije Saveta Gradonaelnika lan 36. Savet gradonaelnika podstie koordinaciju rada grada i optina, obezbeuje blagovremenu identifikaciju tekuih problema, obezbeuje razmenu iskustava, daje predloge i sugestije oko kvalitetnog i efikasnog reavanja problema u optinama i u gradu i obezbeuje koordinirano i usklaeno funkcionisanje i razvoj grada kao regiona u celini. Sednice Saveta Gradonaelnika lan 37. Redovne sednice Saveta gradonaelnika odravaju se jednom meseno. Vanredne sednice Saveta gradonaelnika mogu se organizovati na inicijativu gradonaelnika ili predsednika gradske optine. Vanredna sednica mora biti odrana u roku od 10 dana od dana podnoenja zahteva. Gradonaalnik je duan da zakljuke Saveta redovno podnosi skuptini. Skuptina grada je duna da stavi zakljuke Saveta na dnevni red i da ih razmatra.

PALGO centar, oktobar 2006.

Sednice Saveta i predsedavajui lan 38. Sednice Saveta saziva i njima predsedava Gradonaelnik. U sluaju odsustva ili spreenosti gradonaelnika, sednicu Saveta saziva i predsedava joj zamenik gradonaelnika ili lan Saveta koga Gradonaelnik ovlasti. Savet ureuje svoj rad i organizaciju poslovnikom o radu. Odluivanje lan 39. Savet utvruje predloge veinom od ukupnog broja lanova, ako zakonom ili Statutom Grada nije predviena drugaija veina. 4. GRADSKA UPRAVA

Funkcija gradske uprave lan 40. Za vrenje upravnih poslova u okviru prava i dunosti grada i odreenih strunih poslova za potrebe Skuptine grada, gradonaelnika i gradskog vea, obrazuje se Gradska uprava (u daljem tekstu: Gradska uprava). Poslovi gradske uprave lan 41. Gradska uprava: 1) priprema nacrte propisa i drugih akata koje donose Skuptina grada i gradonaelnik; 2) izvrava odluke i druge akte Skuptine grada i gradonaelnika; 3) reava u upravnom postupku u prvom stepenu o pravima i dunostima graana, preduzea, ustanova i drugih organizacija iz izvornog delokruga grada, ako zakonom to nije povereno gradskim optinama; 4) obavlja poslove upravnog nadzora nad izvravanjem propisa i drugih optih akata Skuptine grada; 5) izvrava zakone i druge propise ije je izvravanje povereno Gradu; 6) obavlja strune i druge poslove koje utvrde organi grada. Rukovoenje gradskom upravom lan 42. Radom Gradske uprave rukovodi naelnik. Naelnika Gradske uprave postavlja Skuptina grada na predlog gradonaelnika, u skladu sa zakonom. Naelnik Gradske uprave moe imati zamenika koji se postavlja i razreava na isti nain kao naelnik. Naelnik za svoj rad i rad Gradske uprave odgovara Skuptini grada i gradonaelniku. Gradonaelnik moe predloiti Skuptini grada razreenje naelnika, odnosno zamenika naelnika, a obavezan je da to uini u roku od 30 dana, ako to zatrai najmanje dve treine lanova Saveta gradonaelnika. Uz predlog za razreenje naelnika, odnosno zamenika naelnika Gradske uprave gradonaelnik obavezno podnosi predlog za postavljenje novog naelnika, odnosno zamenika naelnika. Ako naelniku Gradske uprave prestane mandat, a nije imenovan novi naelnik, vrioca dunosti naelnika imenuje gradonaelnik.
PALGO centar, oktobar 2006.

10

Unutranje organizacione jedinice lan 43. U okviru Gradske uprave, za vrenje srodnih poslova, obrazuju se unutranje organizacione jedinice. Rukovodioce unutranjih organizacionih jedinica postavlja naelnik uz saglasnost gradonaelnika. Posebne organizacione jedinice Gradske uprave su: Komunalna policija, Poreska uprava Grada, Glavni arhitekta i Gradski menader. Organizacija, prava, obaveze i odgovornost posebih organizacionih jedinca iz stava 3. ovog lana ureuju se Statutom Grada i Odlukom o organizaciji i radu Gradske uprave. Organizacija i rad gradske uprave lan 44. Organizacija i rad Gradske uprave ureuje se odlukom koju donosi Skuptina grada na predlog gradonaelnika. Skuptina grada, moe da obrazuje posebne organizacije za obavljanje odreenih strunih i drugih poslova i sa njima povezanih upravnih poslova koji su od znaaja za ostvarivanje poslova grada, Gradske uprave ili javnih preduzea i slubi iji je osniva Grad. Akt o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji Gradske uprave donosi naelnik Gradske uprave uz saglasnost gradonaelnika. Glavni arhitekta lan 45. U Gradskoj upravi postavlja se glavni arhitekta Grada. Glavni arhitekta sa slubom koju formira prati stanje u oblasti urbanizma Grada, predlae Skuptini Grada i Gradonaelniku donoenje propisa iz oblasti urbanizma i vri druge poslove odreene zakonom ili aktima Grada. Gradski menaer lan 46. Za vrenje odreenih poslova grada, Grad koristi usluge gradskog menadera. Gradski menaer obavlja poslove koje mu Gradonaelnik poveri ili o ijem je izvrenju sa menaderom zakljuen ugovor, kao to su: 1) organizacija i rukovoenje izvravanjem pojedinih poslova koje organizuje Grad; 2) upravljanje materijalnim resursima, njihova nabavka; 3) unutranja ogranizacija poslova jedinica Gradske uprave; 4) predlaganje projekata kojima se podstie ekonomski razvoj i zadovoljavaju potrebe graana i obezbeuje zatita ivotne sredine; 5) podsticanje preduzetnike inicijative i stvaranje privatno-javnih aranmana i partnerstava; 6) podsticanje i koordinacija investicionih ulaganja i privlaenja kapitala; 7) iniciranje izmena i dopuna propisa kojima se podstie preduzetnitvo. Gradski menader moe biti imenovan na tu funkciju ili obavljati poslove gradskog menadera po osnovu ugovora o menadmentu. Vrenje poslova gradskog menadera moe biti povereno i pravnom licu koje se bavi menadment poslovima.

PALGO centar, oktobar 2006.

11

Izbor i razreenje glavnog arhitekte i gradskog menadera lan 47. Izbor i razreenje glavnog arhitekte i gradskog menadera, organizacija njihovih slubi i njihova odgovornost utvruju se zakonom, a blie ureuju Statutom Grada. Shodna primena lan 48. Odredbe ovog poglavlja (l. 40. do 47.), shodno se primenjuju i na organizaciju i rad uprave gradske optine. Komunalna policija lan 49. Odlukom skuptine Grad moe da formira komunalnu policiju kao organ za vrenje komunalnog nadzora. Komunalna policija obezbeuje komunalni red u oblasti parkiranja, deponovanja otpada, snabdevanja vodom, odvoenja otpadnih i atmosferskih voda, javne istoe, javne rasvete, odravanja pijaca, parkova, zelenih povrina, saobraajnih oznaka i signalizacije, sahranjivanja, lokalnih puteva, buke, radnog vremena, prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobraaju, auto taksi prevoza, prua informativne usluge graanima i vri druge poslove iz nadlenosti optine propisane zakonom i odlukom skuptine Grada. Skuptina Grada donosi odluku o formiranju komunalne policije i ureuje njen poloaj, prava obaveze i odgovornost. Ako drukije nije predvieno zakonom, komunalna policija ostvaruje svoje poslove i zadatke po pravilima koja vae za pripadnike policije, sastavni je deo policije, njeni pripadnici smatraju se pripadnicima policije ije zadatke odreuje gradonaelnik, a sredstva za finansiranje njihovog rada obezbeuje Grad. Rukovoenje komunalnom policijom i unutranja organizacija lan 50. Radom Komunalne policije rukovodi naelnik Komunalne policije. Naelnika komunalne policije bira i razreava Skuptina grada na obrazloeni predlog gradonaelnika. Optinska odeljenja (u daljem tekstu: Odeljenja) Komunalne policije na teritoriji optine formira Skuptina Grada. Radom Odeljenja rukovodi sekretar odeljenja. Sekretara odeljenja bira i razreava Skuptina optine na predlog naelnika Komunalne policije. Na akt o izboru i razreenju sekretara saglasnost daje Gradonaelnik.

5.

ORGANI OPTINE Organi lan 51.

Poslove optine vre organi optine. Organi optine su: 1) skuptina optine,
PALGO centar, oktobar 2006.

12

2) predsednik optine i 3) optinsko vee. Graani uestvuju u vrenju poslova gradske optine preko izabranih odbornika u skuptinu gradske optine, putem graanske inicijative, zbora graana i referenduma, u skladu sa Ustavom, zakonom, statutom Grada Beograda, statutom gradske optine i drugim aktima gradske optine. Skuptina gradske optine i organi gradske optine lan 52. Gradska optina ima skuptinu i optinsko vee Skuptina gradske optine ima od 19 do 75 odbornika. Optinsko vee ine predsednik gradske optine, zamenik predsednika gradske optine i najvie sedam lanova. Aktom o osnivanju gradske optine odreuje se broj odbornika i broj lanova optinskog vea. Odlukom o osnivanju gradske optine ureuje se njen nain rada i odluivanja. Skuptina prigradske optine i organi prigradske optine lan 53. Prigradska optina ima organe predviene zakonom kojim se ureuje organizacija i rad lokalne samouprave za optinu. Izbor odbornika gradske optine i lanova optinskog vea lan 54. Graani biraju odbornike u skuptinu gradske optine na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom. Izbore za odbornike skuptine gradske optine sprovode izborni organi gradske optine saglasno zakonu. Predsednik gradske optine bira se na nain predvien lanom 56. ovog zakona. Predsednik gradske optine predsedava skuptinom gradske optine i predsednik je optinskog vea. Predsednik gradske optine ima zamenika, koga iz reda odbornika imenuje i razreava predsednik gradske optine, uz pribavljeno miljenje skuptine gradske optine. lanove optinskog vea bira skuptina gradske optine iz reda odbornika i iz reda graana, na predlog predsednika gradske optine. Predsednik optine lan 55. Predsednik optine zastupa i predstavlja optinu i vri izvrnu funkciju u optini u skladu sa zakonom, odnosno odlukom o osnivanju. Izbori i opoziv predsednika optine lan 56. Izbor predsednika optine je neposredan. Predsednik optine ne moe biti odbornik Skuptine grada, niti odbornik optine.

PALGO centar, oktobar 2006.

13

Predsednik optine se bira istovremeno kad i odbornici za Skuptinu Optine neposrednim tajnim glasanjem, na vreme od etiri godine, u skladu sa zakonom. Izbore za predsednika optine sprovode izborni organi optine saglasno zakonu. Opoziv predsenika optine, vri se u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima. Zamenik predsednika optine lan 57. Predsednik optine ima zamenika koji ga zamenjuje u sluaju due odsutnosti ili drugih razloga spreenosti da obavlja svoju dunost. Predsednik optine imenuje i razreava zamenika predsednika optine. Savet predsednika optine lan 58. Predsednik gradske optine formira svojom odlukom Savet, koga ine predsednici Vea mesnih samouprava sa podruja optine. Savet je savetodavno telo, koje koordinira vrenje poslova iz nadlenosti i delokruga predsednika gradskih optina i Vea mesne samuprave. Supsidijarna primena lan 59. Na rad predsenika optine i saveta predsednika, shodno se primenjuje odredbe ovog zakona koje se odnose na Gradonaelnika. Optinski menader lan 60. Optina ima optinskog menadera. Optinskog menadera imenuje i razreava predsednik optine. Odredbe ovog zakona o gradskom menaderu shodno se primenjuju na optinskog menadera. Glavni arhitekta optine lan 61. Optina ima glavnog arhitektu. Glavnog arhitektu imenuje i razreava predsednik optine. Odredbe ovog zakona o glavnom arhitekti Grada shodno se primenjuju i na glavnog arhitektu optine.

6.

MESNA SAMOUPRAVA

Mesna samouprava kao pravno lice lan 62. Radi neposrednog zadovoljavanja potreba i interesa stanovnika na teritoriji optine osnivaju se mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave.

PALGO centar, oktobar 2006.

14

Mesna samouprava ima svojstva pravnog lica u okviru prava i dunosti utvrenih odlukom skuptine optine i odlukom o osnivanju. Odluka o osnivanju i ukidanju mesne samouprave lan 63. Skuptina optine donosi odluku kojom se blie ureuju pitanja vezana za osnivanje, poslove, odluivanje i finansiranje rada mesne samouprave, u skladu sa optim smernicama koje donosi Skuptina Grada. Skuptina optine odluuje o osnivanju i podruju za koje se osniva mesna samouprava, kao i o njenom ukidanju. Skuptina gradske optine moe doneti odluku o osnivanju, podruju i ukidanju mesne samouprave, samo uz prethodno pribavljeno miljenje stanovnika odreenog podruja, na nain i po postupku koji je utvren odlukom iz stava 2. ovog lana. Odluka iz stava 2. obavezno mora obuhvatiti i mogunost neposrednog izjanjavanja graana mesne samouprave putem narodne inicijative dela stanovnika mesne samouprave, kada oni smatraju da je, radi zadovoljenja njihovih potreba i interesa na teritoriji gradske optine to neophodno. Imovina, zavrni raun i izvori prihoda mesne samouprave lan 64. Mesna samouprava je posredni korisnik budeta. O imovini i utroku sredstava mesna samouprava usvaja finansijski plan i godinji izvetaj. Na plan utroka sredstava dobijenih iz budeta optine, optina daje saglasnost mesnoj samoupravi. Mesna samouprava obezbeuje sredstva za rad iz sledeih izvora: 1) sredstava koja optina prenese mesnoj samoupravi; 2) sredstava koja graani obezbeuju samodoprinosom; 3) sredstava od naknade za usluge; 4) poklona, donacija i drugih sredstava; Mesna samouprava koristi sredstva u skladu sa svojim programima i planovima. Mesnoj samoupravi koja nije u mogunosti da tokom godine izvornim i ustupljenim javnim prihodima obezbedi finansiranje poslova, obezbeuju se dopunska sredstva iz budeta gradske optine. Organi mesne samouprave lan 65. Organ mesne samouprave je mesni sekretar, vee i zbor graana. Mesnog sekretara neposredno biraju graani mesne samouprave. Broj lanova vea odreuje se odlukom o osnivanju mesne samouprave, s tim da ne moe biti manji od 5 ni vei od 9 lanova. Delokrug mesnog sekretara lan 66. Mesni sekretar: 1) zastupa i predstavlja mesnu samoupravu; 2) predlae usvajanje finansijskog plana i godinjeg izvetaja; 3) izvrava odluke vea; 4) predlae dnevni red o kome vee raspravlja i odluuje;
PALGO centar, oktobar 2006.

15

5) realizuje finansijski plan; 6) vri druge poslove u skladu sa zakonom i aktom o osnivanju mesne samouprave. Izbor lanova vea lan 67. Izbor lanova vea organizuje biraki odbor koga imenuje mesna samouprava. lan Vea bira se za period od etiri godine. Za lana Vea moe se kandidovati bilo koji graanin koji ima prebivalite na teritoriji mesne samouprave za ije se vee kandiduje. Kandidata za lana vea moe predloiti svaki graanin koji ima prebivalite na teritoriji mesne samouprave za ije se vee predlau kandidati, kao i grupa graana, iji su svi lanovi graani sa prebivalitem na teritoriji mesne samouprave za ije se vee predlau kandidati. Kandidate ne mogu predlagati politike stranke. lanovi vea biraju se tajno. Graani zaokruuju onoliko kandidata na izbornoj listi koliko ima lanova Vea. Izabrani su kandidati koji dobiju najvei broj glasova. Ako dva ili vie kandidata imaju isti broj glasova, izabranim se smatra mlai kandidat. Nadlenost vea lan 68. Vee: 1) utvruje politiku razvoja u odreenim oblastima od znaaja za mesnu samoupravu; 2) izvrava predloge i usmerava zahteve usvojene na Zboru graana; 3) obavlja poslove koje im poveri gradska optina statutom optine; 4) utvruje i realizuje politiku razvoja mesne samouprave i 5) obavlja druge poslove u skladu sa statutom mesne samouprave. Nain odluivanja lan 69. Predsednika i zamenika predsednika, vee bira iz svojih redova veinom glasova od ukupnog broja lanova. Vee donosi poslovnik o svom radu. Vee donosi odluke veinom glasova od ukupnog broja lanova, osim ako poslovnikom nije predvieno da se pojedine odluke donose dvotreinskom veinom glasova od ukupnog broja lanova Vea. Ukoliko su prilikom odluivanja glasovi podeljeni, odluuje glas predsednika Vea. Struna sluba mesnog sekretara lan 70. Mesni sekretar moe da formira strunu slubu. Za finansiranje rada strune slube iz sredstava budeta optine, saglasnost daje optina. Mesni sekretar donosi akt kojim ureuje rad strune slube, a ako se njen rad finansira iz budeta optine uz saglasnost optine. Mesni sekretar samostalno odluuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u strunu slubu, rukovoen potrebom profesionalnog i delotvornog vrenja svoje nadlenosti. Na zaposlene u strunoj slubi shodno se primenjuju propisi koji se odnose na rad zaposlenih u optinskoj upravi. Finansijska sredstva za rad mesnog sekretara i njegove strune slube obezbeuju se iz
PALGO centar, oktobar 2006.

16

prihoda mesne samouprave. Zbor graana lan 71. Zbor graana ine sva punoletna lica upisana u biraki spisak sa prebivalitem na teritoriji za koju se organizuje mesna samouprava. Zbor graana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadlenosti mesne samouprave, gradske optine i Grada Beograda. Zbor graana, po sopstvenoj inicijativi ili na inicijativu najmanje 1% biraa mesne samouprave, saziva mesni sekretar. Zbor graana kome prisustvuje najmanje 20% graana veinom glasova prisutnih, usvaja zahteve i predloge koji se odnose na prenete nadlenosti mesnoj samoupravi i upuuje ih mesnom sekretaru na izvrenje. Zbor graana kome prisustvuje najmanje 20% graana veinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upuuje ih, preko mesnog sekretara Skuptini grada, gradskoj upravi, skuptini gradske optine odnosno upravi gradske optine, za pitanja iz njhove nadlenosti. Organi iz stava 5. ovog lana, duni su da u roku od 30 dana od dana odravanja zbora graana, razmotri zahteve i predloge graana i o njima zauzme stav, odnosno donese odgovarajuu odluku ili meru i o tome obavesti graane. Nain sazivanja zbora graana, njegov rad, kao i nain utvrivanja stavova zbora ureuju se odlukom skuptine gradske optine i statutom mesne samouprave. Drugi organi mesne samouprave i statut lan 72. Mesna samouprava moe imati i druge organe utvrene odlukom o osnivanju i statutom mesne samouprave. Statutom mesne samouprave blie se ureuje postupak izbora organa mesne samouprave, organizacija i rad organa, nain njihovog odluivanja i druga pitanja od znaaja za rad organa mesne samouprave. Statutom mesne samouprave blie se utvruju poslovi koje ona vri i druga pitanja od znaaja za rad mesne samouprave.

V.

FINANSIRANJE, PORESKA UPRAVA I IMOVINA GRADA I GRADSKIH OPTINA 1. FINANSIRANJE

Prihodi grada i optina lan 73. Gradu pripadaju prihodi i sredstva utvreni zakonom, kao i sredstva za obavljanje poslova iz okvira prava i dunosti Republike. Gradskoj optini pripadaju prihodi i sredstva utvreni zakonom, kao i sredstva za obavljanje poverenih poslova iz okvira prava i dunosti Grada. Ako zakonom nije drukije odreeno, prigradskoj optini pripadaju prihodi i sredstva predvieni zakonom za optine izvan sastava Grada. Za ostvarivanje poverenih poslova gradskim i prigradskim optinama utvrenih ovim zakonom, deo prihoda Grada, rasporeuje se optinama posebnom gradskom odlukom. Grad moe da ustupi deo ostvarenog prihoda gradskim optinama.

PALGO centar, oktobar 2006.

17

Sredstva iz izvora prihoda koje grad ustupa gradskim optinama kao transferna sredstva, utvruju se u zavisnosti od vrste, obima, sloenosti poslova, broja stanovnika gradske optine u odnosu na ukupan broj stanovnika grada Beograda i ukupno raspoloivih materijalnih mogunosti grada Beograda. Za ostvarivanje poverenih poslova mesnoj samoupravi, deo prihoda rasporeuje se mesnoj samoupravi posebnom odlukom gradske optine. Finansiranje poslova iz izvornog delokruga nadlenosti grada i optina lan 74. Poslovi grada i gradskih optina iz izvornog delokruga nadlenosti, finansiraju se iz poreza, taksi, naknada i ostalih javnih prihoda u skladu sa zakonom. Za zadovoljavanje potreba graana u gradu, gradskoj optini i mesnoj samupravi, sredstva se mogu prikupljati i samodoprinosom, u skladu sa zakonom. Gradu pripadaju sredstva koja mu Republika obezbeuje zakonom za vrenje poslova iz okvira prava i dunosti Republike. Sredstva za poslove iz stava 3. ovog lana, obezbeuju se u Budetu Republike Srbije. Republika Srbija moe Zakonom o budetu predvideti da se pojedina sredstva prenose namenski za finansiranje izvrenja odreenih poslova iz stava 3. ovog lana. Transfer sredstava iz prihoda gradskih optina lan 75. Gradska optina koja iz izvornih prihoda ostvari prihod koji je po stanovniku te gradske optine dvostruko vei od prosenog prihoda po stanovniku grada Beograda, duna je da, u skladu sa odlukom grada Beograda, za godinu u kojoj je prihod ostvaren, izvri transfer sredstava u korist budeta Grada Beograda. Visina sredstava iz stava 1. ovog lana ne moe biti manja od 30% niti vea od 50% od prihoda koji dvostruko premauje prosean prihod po stanovniku grada Beograda. Ako odlukom grada Beograda nije odreen procenat u smislu stava 2. ovog lana, visina sredstava iznosti 40% od prihoda koji dvostruko premauje prosean prihod po stanovniku grada Beograda. Transfer sredstava vri se u roku od tri meseca od dana usvajanja godinjeg izvetaja. Sredstva budeta grada Beograda, ostvarena na nain utvren u stavu 1. ovog lana, grad Beograd ustupa optinama koje su ostvarile prihod po stanovniku manji od prosenog prihoda po stanovniku grada Beograda, posebnom gradskom odlukom. Samostalno raspolaganje prihodom grada i gradske optine lan 76. Grad i gradska optina samostalno raspolau prihodima i primanjima koja im pripadaju. O upotrebi budetskih sredstava grada odluuje Skuptina grada i gradonaelnik, a graske optine skuptina gradske optine i predsednik optine. Grad i gradska optina moe se zaduivati i zakljuivati ugovore o kreditu u skladu sa zakonom. Budet grada i gradske optine lan 77. Grad i gradska optina u skladu sa zakonom imaju budet u kome se iskazuju svi njihovi prihodi i primanja, rashodi i izdaci.

PALGO centar, oktobar 2006.

18

Budet grada i gradske optine izrauje se na nain predvien zakonom i donosi se za jednu budetsku godinu. Po isteku godine za koju je budet grada odnosno gradske optine donet, sastavlja se u skladu sa zakonom zavrni raun o izvrenju budeta grada odnosno gradske optine. Skuptina grada odnosno gradske optine usvaja izvetaj o izvrenju budeta grada. Budet grada i gradske optine, i zavrni raun o izvrenju budeta grada i gradske optine dostupni su javnosti. Izvetaj korisnika sredstava budeta lan 78. Korisnici sredstava budeta duni su da na zahtev Gradske uprave odnosno uprave otine, a najmanje jedanput godinje, podnesu izvetaj o svom radu i ostvarivanju programa ili dela programa i korienju sredstava budeta. Grad odnosno gradska optina vri nadzor nad namenskim korienjem sredstava korisnika budeta. Saglasnost na opte akte organizacija iji se rad finansira iz budeta grada i gradske optine lan 79. Grad odnosno gradska optina daje saglasnost na opte akte organizacija iji se rad finansira iz budeta grada odnosno gradske optine, akte kojima se ureuje broj i struktura zaposlenih i daje saglasnost na broj i strukturu zaposlenih i drugih lica koja se po drugom osnovu angauju na ostvarivanju programa ili delova programa korisnika budeta grada odnosno gradske optine. Samodoprinos lan 80. Za finansiranje odreenih potreba, odnosno namena za teritoriju grada, optine ili za teritorije mesne samouprave moe se uvesti samodoprinos. Odluku o samodoprinosu donose graani koji imaju izborno pravo i prebivalite za podruju za koje se samodoprinos uvodi. Odluku donose i graani koji nemaju izborno pravo i prebivalite na podruju na kome se prikupljaju sredstva ako na tom podruju imaju nepokretnu imovinu. Odluka se smatra donetom kada se za nju izjasni veina od ukupnog broja graana iz st. 2. i 3. ovog lana. Predlog odluke o samodoprinosu za teritoriju grada ili za vie gradskih optina utvruje Skuptina grada, za podruje optine skuptina optine, a za mesnu samoupravu zbor graana. Inicijativu za donoenje odluke podnosi 5.000 biraa ili dve treine odbornika Skuptine grada, kad se samodoprinos raspisuje za teritoriju grada ili vie gradskih optina, 500 biraa ili dve treine odbornika skuptine optine kada se samodoprinos raspisuje za podruje optine, odnosno 50 biraa kada se samodoprinos raspisuje za podruje mesne samouprave. Organ iz stava 5. ovog lana duan je da raspravlja o inicijativi za uvoenje samodoprinosa i donese odluku o prihvatanju ili odbijanju predloga u roku od tri meseca od dana podnoenja inicijative. Obaveza plaanja samodoprinosa lan 81. Odlukom o samodoprinosu odreuje se stopa samodoprinosa, obveznici, vreme trajanja, organi nadleni za sprovoenje samodoprinosa, nadzor nad utrokom sredstava, sticanje prava
PALGO centar, oktobar 2006.

19

svojine i drugih prava na stvarima, odnosno dobrima koja se pribave iz sredstava samodoprinosa i druga pitanja od znaaja za sprovoenje samodoprinosa. Ako odlukom o samodoprinosu nije drukije predvieno, obveznik samodoprinosa je fiziko lice ije se prebivalite nalazi na podruju za koje je uveden samodoprinos, a osnovica za naplatu samodoprinosa je prihod koji podlee oporezivanju u smislu zakona kojim se ureuje porez na prihod graana. Odlukom o samodoprinosu moe biti predvieno da su obveznici samodoprinosa i fizika lica koja ostvaruju prihode od pravnog lica sa seditem na teritoriji za koju se uvodi samodoprinos ili obavljaju delatnost kao preduzetnici sa seditem na toj teritoriji. Odluka o samodoprinosu se objavljuje na nain na koji se objavljuju opti akti grada odnosno optine. Naplata samodoprinosa lan 82. Oluka o samodoprinosu sprovodi se na nain predvien zakonom kojim se ureuje finansiranje lokalne samouprave.

2.

PORESKA UPRAVA GRADA

Poreska uprava kao organ Grada lan 83. Grad formira Poresku upravu Beograda kao organ Grada radi naplate javnih prihoda koje u skladu sa zakonom kojim se ureuje finansiranje lokalne samouprave naplauje Grad, odnosno optine. Odluku o formiranju Poreske uprave Grada donosi skuptina Grada. Odlukom iz stava 2. ovog lana ureuje se organizacija Poreske uprave Grada, njena ovlaenja u postupku, finansiranje rada, obaveze i odgovornost lica koja obavljaju odreene poslove. Nadlenost Poreske uprave grada Beograda lan 84. Poreska uprava grada Beograda u skladu sa zakonom: 1) vri registraciju poreskih obveznika dodeljivanjem PIB i vodi jedinstven registar poreskih obveznika; 2) vri utvrivanje poreza; 3) vri poresku kontrolu; 4) vri redovnu i prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja; 5) otkriva poreska krivina dela i njihove izvrioce i u vezi sa tim preduzima zakonom propisane mere; 6) pokree i vodi prvostepeni prekrajni postupak i izrie kazne i zatitne mere za poreske prekraje; 7) razvija jedinstveni poreski informacioni sistem Grada Beogdrada kao deo jedinstvenog poreskog informacionog sistema Srbije; 10) vodi poresko knjigovodstvo za teritoriju grada Beograda; 11) planira i sprovodi obuku zaposlenih u saradnji sa Poreskom upravom Ministarstva finansija; 12) prua strunu pomo poreskim obveznicima u primeni poreskih propisa, u skladu sa kodeksom ponaanja zaposlenih u Poreskoj upravi grada Beograda; 13) obezbeuje javnost u radu;
PALGO centar, oktobar 2006.

20

14) obavlja druge poslove. Rukovoenje poreskom upravom lan 85. Poreskom upravom rukovodi direktor. Direktora imenuje Gradonaelnik, na predlog sekretarijata gradske uprave nadlenog za poslove finansija. O predlogu za imenovanje direktora pribavlja se miljenje ministra nadlenog za poslove finansija. Smatra se da je miljenje dato, ako ministar u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje miljenja ne d miljenje. Direktor Poreske uprave grada Beograda obezbeuje koordinaciju rada i jedinstvenu primenu poreskih propisa na celokupnoj teritoriji Grada Beograda, koja se ostvaruje aktima ministra za finansije (pravilnici, naredbe, uputstva, obavezne instrukcije), aktima Poreske uprave Srbije i neposrednim izdavanjem uputstava za rad. Shodna primena lan 86. Na odredbe ovog zakona koje se odnose na Poresku upravu Grada, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje rad Poreske uprave Republike Srbije. 3. IMOVINA GRADA I GRADSKIH OPTINA Pravo na imovinu lan 87. Grad, u skladu sa zakonom, ima pravo svojine i druga imovinska prava na dobrima koja mu pripadaju, kao i imovinskopravne obaveze. Optina, u skladu sa zakonom, ima pravo svojine i druga imovinska prava na dobrima koja joj pripadaju, kao i imovinskopravne obaveze. Pretpostavka pripadanja lan 88. U sluaju sumnje da li pravo svojine ili drugo imovinsko pravo pripada Gradu ili optini, smatra se da ono pripada Gradu, odnosno da imovinskopravna obaveza tereti Grad. Pravo svojine na instalacijama i objektima namenjenim vodosnabdevanju, odvoenju otpadnih voda, grejanju, snabdevanju gasom, snabdevanju elektrinom energijom pripada gradu, ako zakonom ili pravnim poslom na osnovu zakona nije drukije odreeno. Pretpostavka iz stava 2. ovog lana ne vai u odnosu na Republiku Srbiju, javna preduzea i druga pravna lica, osim prema gradskim optinama. Pravo upotrebe, odnosno korienja lan 89. Grad moe odlukom da utvrdi postojanje opteg interesa za ogranienje prava upotrebe, odnosno korienja zemljita i drugih nepokretnosti na podruju optine, a naroito radi izgradnje objekata, postavljanja instalacija, izvoenja radova na odravanju postojeih objekata. Odluka iz stava 1. zamenjuje saglasnost nadlenog organa gradske optine kada je takva
PALGO centar, oktobar 2006.

21

saglasnost uslov za sticanje prava upotrebe, odnosno korienja zemljita i drugih nepokretnosti. Pravo raspolaganja lan 90. Grad, u skladu sa zakonom, samostalno raspolae imovinom koja mu pripada. Optina, u skladu sa zakonom, samostalno raspolae imovinom koja joj pripada. Grad moe odlukom ograniiti pravo raspolaganja gradske optine uvoenjem obaveze pribavljanja saglasnosti na odluku kojom gradska optina odluuje o raspolaganju. Grad moe uz saglasnost Vlade Republike Srbije oduzeti pravo svojine gradskoj optini na nepokretnosti koja joj pripada u svojinu uz obavezu isplate naknade u novcu po propisima o eksproprijaciji. Dobra u optoj upotrebi i prirodna bogatstva lan 91. Grad ureuje upotrebu, odnosno korienje dobara u optoj upotrebi od znaaja za dve ili vie optina. Optina ima pravo da uredi upotrebu, odnosno korienje dobara u optoj upotrebi za svoju teritoriju i kada je u smislu stava 1. ovog lana nadlean Grad Beograd, ako on ne donese odgovarajui akt kojim ureuje ove odnose. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, Grad ima pravo da uredi upotrebu, odnosno korienje dobra u optoj upotrebi i kada je ono od znaaja za samo jednu optinu, ako nadleni organ Grada proceni da e se takvom odlukom postii racionalnije i efikasnije korienje, odnosno upotreba. Prirodna bogatstva lan 92. Pravo svojine, odnosno drugo pravo koje jedinici lokalne samouprave pripada na prirodnom bogatstvu pripada Gradu, ako zakonom nije drukije odreeno. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, gradska optina ima pravo da joj pripadne pravo svojine, odnosno drugo pravo koje omoguava upotrebu ili korienje prirodnog bogatstva, na prirodnom bogatstvu od znaaja samo za tu optinu. Smatra se da je prirodno bogatstvo od znaaja samo za odreenu optinu ako ga koriste uglavnom lica nastanjena na njenom podruu, odnosno ako njegovu eksploataciju vre privredni subjekti sa seditem na podruju te optine. U sluaju faktike promene znaaja prirodnog bogatstva Grad, odnosno optina ima pravo da trai da joj pripadne prirodno bogatstvo. Neslaganje o znaaju prirodnog bogatstva lan 93. U sluaju neslaganja o znaaju prirodnog bogatstva, odnosno nepostojanja saglasnosti izmeu Grada Beograda i gradske optine, odluku o znaaju prirodnog bogatstva i kome ono pripada donosi Vlada Republike Srbije.

PALGO centar, oktobar 2006.

22

VI. POSEBNE ODREDBE O PRIVREDNIM DRUTVIMA, JAVNIM PREDUZEA, JAVNIM USTANOVAMA I DRUGIM PRAVNIM LICIMA IJI JE OSNIVA GRAD, ODNOSNO OPTINA
Komisija za prelaganje kandidata za direktora i lanove upravnog odbora i nadzornog odbora lan 94. Pravo predlaganja, odnosno imenovanja direktora ili lica kome pripada pravo na poslovodstvo, odnosno zastupanje u privrednom drutvu, javnom preduzeu, javnoj ustanovi ili drugom pravnom licu, Grad odnosno optina vri putem komisije koju imenuje skuptina Grada, odnosno optine na predlog Gradonaelnika, odnosno predsednika optine. Mandat lanova komisije iz stava 1. ovog lana traje do prestanka mandata odbornika skuptine Grada, odnosno skuptine optine. lan komisije moe biti razreen u svako vreme bez navoenja razloga. Komisija ima pet lanova. Komisija se imenuje iz reda strunjaka za delatnosti od javnog interesa. Nadlenost komisije lan 95. Komisija iz lana 94. ovog zakona predlae kandidate gradonaelniku, Skuptini grada ili organu odnosno licu u ijoj je nadlenosti izbor kandidata u roku od 15 dana od dana isteka roka za prijavu. Ako zakonom ili drugim propisom nije odreeno lice koje vri izbor izmeu predloenih kandidata, pravo izbora pripada Gradonaelniku, odnosno predsedniku optine. Statutom grada Beograda, blie se ureuje nain obrazovanja Komisije, uslovi koje moraju da ispunjavaju lanovi Komisije, nain rada komisije i kriterijumi za predlaganje kandidata. Komisija predlae razreenje lica iji izbor predlae organu nadlenom za njihov izbor. Regulatorno telo lan 96. Grad, odnosno optina osniva posebno regulatorno telo za praenje obavljanja delatnosti od opteg interesa. lanove regulatornog tela imenuje skuptina Grada, odnosno skuptina optine iz reda strunjaka za obavljanje delatnosti od opteg interesa. Mandat lanova regulatornog tela traje do prestanka mandata odbornika skuptine koja je izvrila imenovanje. lan regulatornog tela moe biti razreen u svako vreme bez navoenja razloga. Delokrug regulatornog tela lan 97. Regulatorno telo predlae skuptini Grada, odnosno skuptini optine: 1) uslove i standarde za obavljanje delatnosti od javnog interesa ije obavljanje organizuje Grad, odnosno optine neposredno ili preko privrednih drutava, javnih preduzea, javnih ustanova ili drugih pravnih lica iji je osniva; 2) kriterijume ustupanja poslova; 3) opte uslove za zakljuivanje ugovora kojima se ustupa obavljanje delatnosti od opteg interesa; 4) donoenje propisa kojima se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa kada je to u nadlenosti Grada, odnosno optine;

PALGO centar, oktobar 2006.

23

Statutom Grada, odnosno optine moe biti predvieno da regulatorno telo vri i druge poslove. Delatnost, rad i ovlaenja regulatornog tela blie se odreuju statutom Grada odnosno statutom optine.

VII.

GRAD, OPTINA I GRAANIN Pravo na jednakost lan 98.

Organi i slube Grada, gradskih i prigradskih optina, kao i preduzea, ustanove i drugi nosioci javnih ovlaenja, kojima je povereno vrenje odreenih poslova iz delokruga Grada, odnosno optina (u daljem tekstu: organi Grada, odnosno optina) duni su da prilikom vrenja javnih ovlaenja svakom omogue jednakost pred zakonom i jednaku pravnu zatitu u ostvarivanju prava, obaveza i pravnih interesa, te da ne povreuju ljudska prava priznata vaeim propisima. Postupanje u upravnom postupku lan 99. Kada organi Grada, odnosno optina reavaju u upravnom postupku i preduzimaju upravne radnje u jednostranakim postupcima, duni su da koriste ona sredstva koja su za stranku najpovoljnija ako se njima postiu svrha i cilj zakona, vodei rauna o zatiti javnog interesa. U dvostranakim postupcima, organi Grada, odnosno optina duni su da koriste ona sredstva kojima se u, skladu sa principom ekonominosti postupka postie, zatita povreenog prava, odnosno javnog interesa. Strankama se mora omoguiti brzo i delotvorno ostvarivanje njihovih prava i interesa. Organi grada, odnosno gradskih optina duni su da potuju linost i dostojanstvo stranaka. Zabrana diskriminacije lan 100. U radu organa Grada, odnosno optina primenjuje se princip jednakosti, osim u sluajevima i na nain predvien zakonom.

Ombudsman lan 101. Ombudsman Grada (u daljem tekstu: Ombudsman) je samostalan i nezavisan organ koji titi ljudska prava i slobode od nezakonitog i nepravilnog rada organa grada, odnosno optina u sluaju da za zatitu nije nadlean sud ili organ uprave. Ombudsman pokree postupak po sopstvenoj inicijativi ili po zahtevu lica koje smatra da mu je aktom ili radnjom organa grada ili optine povreeno neko od ljudskih prava. Ombudsman ne moe uzeti u razmatranje zahtev za pokretanje postupka koji se odnosi na rad Skuptine grada ili skuptine optine. Pokretanje postupka lan 102. Kada Ombudsman odlui da pokrene postupak po zahtevu lica za koje smatra da mu je aktom ili radnjom organa grada ili gradske optine povreeno neko od ljudskih prava, obavestie o
PALGO centar, oktobar 2006.

24

tome podnosioca zahteva i organ grada na ije se postupanje zahtev odnosi, a u sluaju pokretanja postupak po slubenoj dunosti organ na ije se postupanje postupak odnosi. Organ Grada, odnosno optine duan je da graanskom braniocu, na njegov zahtev, stavi na raspolaganje sve podatke i obavetenja iz svoje nadlenosti i da mu omogui da spovede postupak ispitivanja osnovanosti navoda iz zahteva. Organ Grada, odnosno optine duan je da dostavi Ombudsmanu, na njegov zahtev, kopije svih traenih spisa i dokumenata, odnosno da omogui uvid u spise koje Ombudstman zahteva. Organ Grada, odnosno optine duan je da Ombudsmanu omogui uvid u spise i u sluaju kada su spisi, odnosno podaci u njima tajna. Postupanje Ombudsmana lan 103. Kada smatra da je organ Grada ili optine povredio neko od garantovanih ljudskih prava za koje nije obezbeen drugi nain zatite, pokuae da organ koji je izvrio povredu i lice ije je pravo povreeno postignu sporazum o otklanjanju povrede. Ako sporazum u razumnom roku ne bude postignut, ombudsman je ovlaen da organu koji je uinio povredu izda preporuku o nainu otklanjanja povrede. Ako organ ne postupi po preporuci Ombudsmana, on e o tome obavestiti skuptinu optine, odnosno Grada. Obavetavanje iz stava 3. ovog lana Ombudsman po pravilu ini u svom godinjem izvetaju, ali moe da zahteva i da skuptina na prvoj narednoj sednici raspravlja o uinjenoj povredi i preduzme odgovarajue mere radi otklanjanja povrede. Ombudsman podnosi redovan godinji izvetaj skuptini Grada u januaru mesecu. Izvetaj Ombudsmana publikuje se na odgovarajui nain u sredstvima informisanja. Postupanje skuptine Grada po godinjem izvetaju Ombudsmana lan 104. Povodom godinjeg izvetaja Ombudsmana, odnosno specijalnog izvetaja kojim se trai hitno raspravljanje, skuptina Grada, odnosno skuptina optine konstatuje da li je uinjena povreda nekog od ljudskih prava i, u granicama svojih ovlaenja, o nainu da se povreda otkloni. Izbor i prestanak funkcije Ombudsmana lan 105. Ombudsmana bira i razreava Skuptina Grada na predlog najmanje jedne treine ukupnog broja odbornika. Ombudsman je izabran ako za njegov izbor glasa veina od ukupnog broja odbornika. Ombudsman se bira na vreme od est godina i moe biti biran na istu dunost najvie dva puta uzastopno. Za Ombudsmana moe biti izabrano lice koje ima dravljanstvo Srbije, zavren pravni fakultet i poloen pravosudni ispit, sa radnim iskustvom na pravnim poslovima od najmanje deset godina u oblasti zatite ljudskih prava, pravosua ili uprave, koje nije osuivano za dela koja ga ine nedostojnim za obavljanje funkcije i koje uiva najvii moralni i profesionalni ugled. Mandat Ombudsmana prestaje na lini zahtev, u sluaju smrti, istekom mandata, trajnim gubitkom radne sposobnosti, ili ispunjenjem uslova za penziju. Ombudsman se razreava dunosti ako bude pravnosnano osuen za krivino delo na kaznu zatvora i ako obavlja funkcije, poslove i delatnosti koje su nespojive sa funkcijom ombudsmana.

PALGO centar, oktobar 2006.

25

Obavezne javne rasprave lan 106. Uee javnosti u postupku donoenja odluka na nivou Grada obezbeuje se obaveznim javnim raspravama o predlozima odluke Grada o budetu i zavrnom raunu, izvetajima o radu organa grada, izvetajima javnih komunalnih preduzea, drugih preduzea i preduzetnika, koji obavljaju komunalne usluge, predlozima planskih dokumenata, odnosno urbanistikih planova, predlozima odluke gradskih optina o budetu i njihovih zavrnog rauna, kao i u drugim prilikama kada organi grada to odlue. Javne rasprave o budetu Grada lan 107. U postupku donoenja budeta Grada obavezno se organizuju javne rasprave u kojima se graanima, pravnim licima, udruenjima graana i strunim organizacijama (u daljem tekstu: uesnici u javnoj raspravi) daje mogunost da se obaveste o planiranoj politici javnih prihoda i rashoda (u daljem tekstu: fiskalnoj politici) Grada za sledeu godinu, o realizovanoj fiskalnoj politici za prethodnu godinu, kao i da utiu na odreivanje obima izvornih javnih prihoda budeta i prioriteta finansiranja javnih rashoda iz budeta u sledeoj fiskalnoj godini i to: 1) od 1. maja do 31. jula obavezna javna rasprava u kojoj se pribavlja miljenje uesnika u javnoj raspravi o predloenoj fiskalnoj politici, odnosno budetskim prioritetima za sledeu godinu (npr. komunalna infrastruktura, zatita ivotne sredine, izgradnja i rekonstrukcija objekata kulture, obrazovanja i osnovne zdravstvene zatite) kao i o izvrenju budeta za prethodnu godinu, uz obrazloenje eventualnih velikih odstupanja izmeu odobrenih sredstava i izvrenja ili promena u aproprijacijama u toku godine; 2) od 5. oktobra do 1. decembra obavezna javna rasprava o predlogu budeta za narednu godinu, koji je utvrdilo Gradsko vee i dostavilo ga Skuptini grada na usvajanje. Graani, pravna lica, udruenja graana i strune organizacije ostvaruju pravo na uee u javnoj raspravi na sledee naine: 1) kroz pristup i uvid u uputstvo za pripremu budeta sa osnovnim pretpostavkama i smernicama za pripremu nacrta budeta, koje se dostavlja direktnim i indirektnim buetskim korisnicima; 2) kroz pristup i uvid u predlog budeta optine i predloge finansijskih planova direktnih i indirektnih korisnika sredstava budeta; 3) kroz pristup i uvid u zavrni raun Grada, zavrne raune direktnih i indirektnih budetskih korisnika, kao i periodine izvetaje o izvrenju budeta Grada; 4) kroz mogunost da iznesu predloge, sugestije i primedbe u knjigu primedbi koja se obavezno nalazi uz predlog budeta u zgradi Skuptine grada Beograda, seditima javnih komunalnih preduzea, gradskim optinama i mesnim zajednicama; 5) putem postavljanja pitanja i davanjem predloga na zborovima graana o predloenim reenjima; 6) kroz uvid u zapisnike sa zborova graana na kojima je odrana javna rasprava o budetu; 7) upuuivanjem predloga i primedbi u pismenoj formi nadlenom organu. Pristup informacijama lan 108. Svako ima pravo na pristup informacijama od javnog znaaja kojima raspolau organi grada, prema zakonu kojim se ureuje slobodan pristup informacijama od javnog znaaja. Neposredan uvid javnosti u rad organa lan 109.
PALGO centar, oktobar 2006.

26

Radi obezbeivanja javnosti rada, organ grada duan je da optim aktom utvrdi uslove obezbeenja neposrednog uvida javnosti u njegov rad, a naroito prisustvom graana njegovim sednicama. Organ grada duan je da blagovremeno informie javnost o: 1) dnevnom redu sednica i vremenu i mestu njihovog odravanja, nainu rada organa i mogunostima za ostvarivanje neposrednog uvida u njihov rad. 2) postupak prijave za neposredno prisustvovanje graana sednici, odnosno nainu rada organa i mogunostima za ostvarivanje neposrednog uvida u njihov rad. 3) broju lica koja mogu prisustvovati sednicama ili sastancima, odnosno broju lica kojima se moe istovremeno obezbediti neposredan uvid u rad organa, pri emu se mora voditi rauna o redosledu prijavljivanja. Organi grada nisu u obavezi da obezbede neposredan uvid javnosti u svoj rad ako se radi o informacijama zbog ijeg bi odavanja mogle nastupiti teke pravne ili druge posledice po interese zatiene zakonom koji preteu nad interesom za pristup informaciji. Posebne odredbe o javnosti rada organa lan 110. Organ Grada objavljuje i najmanje jednom godinje dopunjava informator, koji sadri podatke o radu organa a naroito o imenu i prezimenu lica koja obavljaju javna ovlaenja, vremenu, mestu i nainu rada sa strankama, nainu uspostavljanja kontakta, kao i ovlaenjima i obavezama. Informacije o bitnim promenama o radu ovlaenog lica, odnosno slube, ine se dostupnim javnosti bez odlaganja. Pravna pomo lan 111. Organi grada obavezni su da, u skladu sa zakonom, graanima daju potrebne podatke, obavetenja i objanjenja i pruaju pravnu pomo, ako im je ona neophodna za ostvarenje njihovog prava ili pravnog interesa u postupku pred organima Grada, odnosno optine. Rad na poslovima pravne pomoi organizuje se u prostorijama podesnim za kontakt sa strankama i za izvravanje poslova i zadataka povodom pruanja pravne pomoi. U postupcima koji su sloeni, posebno ako se u postupku primenjuje vei broj propisa ili ti propisi zahtevaju produbljeno struno ili tehniko poznavanje odreene oblasti, organi grada su obavezni da pripreme potrebne obrasce i javno istaknu objanjenja i uputstva za postupanje.

Oblici neposrednog uea graana u obavljanju poslova Grada i optine lan 112. Graani koji imaju birako pravo i prebivalite na teritoriji Grada odnosno gradske optine, uestvuju u odluivanju o poslovima grada: ostvarivanjem graanske inicijative, na zborovima graana i referendumu, u skladu sa zakonom i statutom Grada, odnosno gradske optine. Graanska inicijativa lan 113. Graani putem graanske inicijative predlau Skuptini Grada, odnosno skuptini optine donoenje akta kojim e se urediti odreeno pitanje iz izvornog delokruga grada, odnosno gradske optine, promenu Statuta grada odnosno gradske optine ili drugih akata i raspisivanje referenduma u skladu sa zakonom i ovim statutom.
PALGO centar, oktobar 2006.

27

Za punovano pokretanje graanske inicijative u odnosu na Skuptinu Grada potreban je potpis najmanje 1% biraa sa prebivalitem na teritoriji Grada, odnosno 5% biraa sa prebivalitem na teritoriji optine, ako se graanska inicijativa pokree pred skuptinom optine. O predlogu iz stava 1. ovoga lana Skuptina Grada odnosno skuptina gradske optine je duna da odri raspravu i da dostavi obrazloen odgovor graanima u roku od 60 dana od prijema predloga. Referendum lan 114. Skuptina Grada, odnosno skuptina optine moe na sopstvenu inicijativu da raspie referendum o pitanjima iz svoga delokruga. Skuptina Grada duna je da raspie referendum o pitanju iz svoga delokruga na zahtev najmanje 20.000 biraa, a skuptina gradske optine, na predlog najmanje 5.000 biraa za podruje te gradske optine. Ako zakonom nije drugaije predvieno, odluka putem referenduma doneta je ako se za nju izjasnila veina graana koja je glasala, pod uslovom da je glasalo vie od polovine ukupnog broja graana. Podnoenje predstavki na rad organa Grada lan 115. Svaki graanin ima pravo da Skuptini grada, gradonaelniku, Gradskom veu, skuptini optine, predsedniku optine, odnosno ptinskom veu podnosi predstavke i pritube i daje predloge. Na podnete predstavke, pritube i predloge, organ grada odnosno gradske optine je obavezan da odgovori podnosiocu, u roku od 30 dana od dana prijema predstavke. U odgovoru, organ je obavezan da iznese svoj stav o osnovanosti predstavke, pritube ili predloga, da obavesti podnosioca na koji nain je utvrdio da li je njegova predstavka, prituba ili predlog osnovan, kao i o merama koje namerava da preduzme, u sluaju da je utvrdio da je osnovana. Niko ne sme trpeti tetne posledice, zbog korienja prava na podonoenje predstavke, pritube ili predloga. Organi Grada jednom meseno analiziraju sve pristigle predstavke, pritube i predloge podnete od strane graana.. Meseni izvetaji o broju primljenih predstavki, njihovoj strukturi (najuestalije primedbe, problemi koji imaju sistemski karakter) dostavljaju se do 10. u mesecu za prethodni mesec Skuptini grada. Shodna primena lan 116. Odredbe ovog poglavlja (l. 98. do 115.), shodno se odnose i na odnos mesne samouprave i graana.

VIII.

ODNOS GRADA I OPTINE

Preuzimanje izvornih poslova optine lan 117. Grad ima pravo da preuzme vrenje izvornih ili statutom povernih poslova iz nadlenosti gradske optine, ako postoje razlozi iz stava 2. ovog lana.
PALGO centar, oktobar 2006.

28

Odluku o preuzimanju vrenja poslova iz nadlenosti gradske optine donosi Skuptina Grada ako proceni da gradska optina i posle upozorenja na nedostatke u njihovom izvravanju ne ostvaruje oekivanje rezultate, postoji vei broj pritubi na rad organa gradske optine, izvetaj ombudsmana upuuje na esta krenja ljudskih prava od strane organa gradske optine ili broj ukinutih pojedinanih ili optih akata upuuje na zakljuak da lica u organima gradske optine nisu dovoljno osposobljena za izvravanje poslova optine. Odlukom iz stava 2. ovog lana odreuje se organ Grada ili druge gradske optine koji e preuzeti vrenje poslova organa gradske optine, kao i vreme na koje se vrenje poslova preuzima. Ako vreme za koje se vrenje poslova preuzima nije odeeno, smatra se da su poslovi preuzeti za period od etri godine. Istovremeno sa preuzimanjem poslova, Skuptina Grada sa skuptinom optine preduzima potrebne mere radi stvaranja uslova za obavljanje tih poslova u gradskoj optini. Skuptina Grada ukinue odluku o preuzimanju poslova kada se stvore uslovi za uspeno obavljanje preuzetih poslova u organima gradske optine. Preuzimanje odlukom povernih poslova od optine lan 118. Grad ima pravo da preuzme vrenje odlukom poverenih poslova od gradske optine kada proceni da e ih organi Grada efikasnije izvravati. Odluku o preuzimanju poslova iz stava 1. ovog lana donosi Skuptina Grada sa dejstvom na odreeno ili neodreeno vreme. Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti lan 119. Kada Gradska uprava smatra da opti akt organa gradske optine nije u skladu sa zakonom, Statutom grada, propisom ili drugim optim aktom grada, duna je da pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti tog akta pred Ustavnim sudom i da zatrai obustavu izvrenja pojedinanog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opteg akta ija se ustavnost, odnosno zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvravanjem mogle nastupiti neotklonjive tetne posledice. Nevrenje poslova od strane Grada lan 120. Kada organ Grada ne vri poslove utvrene zakonom i statutom Grada, skuptina optine moe zatraiti od nadlenog organa grada da postupa u skladu sa zakonom i Statutom Grada. Ako optina smatra da organ grada i posle upozorenja ne vri te poslove due od mesec dana, skuptina gradske optine moe da zatrai da Vlada Republike Srbije preduzme mere u skladu sa zakonom. Vlada Republike Srbije moe, iz razloga predvienih lanom 117. stav 2. ovog zakona doneti odluku o preuzimanju vrenja odreenih poslova iz nadlenosti Grada za odreeni period koji ne moe biti dui od est meseci. Odlukom o preuzimanju vrenja poslova, Vlada Republike Srbije odredie republiki organ nadlean za vrenje preuzetih poslova. Po isteku roka od est meseci iz stava 4. ovog zakona, Vlada Republike Srbije ne moe ponovo preuzeti iste poslove iz nadlenosti Grada pre isteka roka od jedne godine od dana prestanka mera preuzimanja poslova. Shodna primena lan 121.

PALGO centar, oktobar 2006.

29

Optina moe preuzeti poslove od mesne samourave uvek kada oceni da mesna samouprava ne obavlja poverene poslove na odgovarajui nain. Odluku o preuzimanju povernih poslova od mesne samouprave donosi skuptina optine.

IX.

DONOENJE OPTIH AKATA SKUPTINE GRADA I DRUGIH ORGANA GRADA, ODNOSNO OPTINA Propisi Grada lan 122.

U okviru Ustavom i zakonom utvrenih prava, Grad donosi propise kojima ureuje pitanja iz svoje nadlenosti. Propisom iz stava 1. ovog lana moe se, u skladu sa zakonom, predvideti da pojedine odnose i pitanja, koji se ureuju tim propisom, optine mogu blie urediti. lan 123. Opte i pojedinane akte iz nadlenosti grada donosi Skuptina grada, gradonaelnik i Gradsko vee, u okviru zakonom i statutom utvrene nadlenosti. Opte akte u formi odluke donosi samo Skuptina Grada, odnosno skuptina optine. Ovlaeni predlaga lan 124. Svaki odbornik Skuptine Grada, skuptina gradske optine i najmanje 500 biraa imaju pravo predlaganja propisa i optih akata iz nadlenosti Skuptine grada. U pripremi predloga akata Gradska uprava duna je da konsultuje odgovarajue strune, naune i druge organizacije, odnosno slube. Objavljivanje propisa organa Grada lan 125. Odluke, drugi propisi, odnosno opti akti organa Grada, pre stupanja na snagu, objavljuju se u Slubenom listu Grada Beograda. Stupanje na snagu akata dravnih organa lan 126. Odluke, drugi propisi, odnosno opti akti stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, samim aktom moe, u skladu sa zakonom biti odreeno da stupa na snagu nekog drugog dana.

X.

PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Supsidijarna primena Zakona o lokalnoj samoupravi lan 127. Na sva pitanja koja nisu ureena ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe zakona o kojim se ureuje lokalna samouprava. lokalnoj samoupravi.
PALGO centar, oktobar 2006.

30

Usklaivanje statuta Grada i gradskih optina sa ovim zakonom lan 128. Grad Beograd i gradske optine uskladie svoje statute i druge opte akte sa odredbama ovog zakona u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Odlona primena odredaba o nadlenosti Grada i optine lan 129. Odredbe ovog zakona koje se odnose na nadlenosti Grada i gradskih optina, bie primenjene u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Odlona primena odredaba o Poreskoj upravi Grada lan 130. Odredbe ovog zakona koje se odnose na Poresku upravu Grada, bie primenjene u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog Zakona. Odlona primena odredaba o organima Grada i optina lan 131. Odredbe ovog zakona o organima grada Beograda i organima gradskih optina primenjivae se od sprovoenja narednih izbora za odbornike Skuptine grada i skuptine gradskih optina. lan 132. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije.

PALGO centar, oktobar 2006.

31