O Optimizmu

SV.
VLADIKA NIKOLAJ
O OPTIMIZMU
MANASTIR RUKUMIJA 2008
Blagoslov Sv. Nikolaja Srbskog
Preuzeto: Sabrana dela vl. Nikolaj Minhen 1978
Izdaje manastir Rukumija 2008

2
BESEDA O OPTIMIZMU
Posve}eno onima koji gledaju u sunce a ne vide ga. U svemu se pokaìte kao sluge Boìje:u trpqewu mnogom, u nevoqama,u bedama, u tesnotama. Kao àlosni, a koji se jednako vesele;kao siroma{ni, a koji mnoge oboga}avaju;kao oni koji ni{ta nemaju, a sve imaju.II Kop. 6, 4. ôve~e, Tvorac tvoj nije tiranin, ti strada{ od samog sebe!Bezumni, probudi se! Pogledaj na vasionu;sve di{e sre}om, sve slavi udes svoj. @ukovski Optimizam jednog invalida moja je dana{wa tema. Moja je tema jedan istinit fakt. Postoji jedan invalid optimist, jedan grozan invalid, a veliki optimist. To je paradoks - re}i }ete. Ne; paradoksi ne postoje. Ako logika vlada s jednog do drugog kraja vasione, onda za paradokse nema prostora. I zaista nema. Paradoksi su samo prividni; to su vi|ene posledice s nevidqivim uzrocima. Kad uzroci postanu vidni, o~evidni, onda posledice prestaju biti paradoksi. Postoji jedan invalid optimist, koga sam ja svojim o~ima video. To je jedan vojnik iz pro{log rata. Neprijateqski kur{um pro{ao mu je kroz telo, pored same ki~me. Lekari su rekli, da su mu mnogi nervi iskidani, mnoga tkawa mi{i}na razorena, i motorna snaga u nogama paralisana. Invalid ne ose}a
3
vi{e da ima noge. Naspite mu àra ili leda na noge, svejedno, on ne}e osetiti ni vrelo ni hladno. Zvao me je da ga posetim. Osetio sam tugu pome{anu sa strahom, kad sam zazvonio na ku}i. On mi je pisao o svojoj nevoqi, i ja sam imao predstavu o jednom melanholi~nom nevoqniku. Do~ekala me wegova majka; na licu osmejak. [ta }e re}i taj osmejak? U|emo u sobu, polutamnu. U jednoj velikoj naslowa~i kraj prozora sedeo je moj poznanik, posa|en, zavaqen. Uvelo ùto lice prosijavalo je rado{}u. Sve mi se ~inilo da vidim nimbus oko tog }ilibarnog lica. - Ja sedim ovde od jutra do mraka, po~e invalid i posmatram ìvot kroz prozor. Od jutra do mraka, a ponekad i od jutra do jutra. Majka mi je udesila ovu polutamnu sobu, jer mi se ìvot, koji na ulici posmatram, tada ~ini jasniji i svetliji. Vi znate, da kad ~ovek sa dna dubokog bunara posmatra nebo usred podne, vidi zvezde na nebu. I ja posmatram iz moje polutame qude, i qudi mi se ~ine zvezde, blistave, sjajne zvezde, koje gore i kruè, neprekidno plamte i kruè, jedna s drugom, jedna za drugom, jedna oko druge. Dok sam i sam u~estvovao u vrtlogu ìvota, ja nisam znao da je ìvot tako lep i tako sladak. Od kako sam izgubio noge, dobio sam o~i. Da, ja vidim ovaj ìvot tek od onda od kad sam seo u ovu naslowa~u. @ivot je tako lep, tako harmoni~an! - Bolest nije veliko zlo, a smrt nije ni veliko ni malo. Moje noge vise na meni; ne drè one mene, no
4
ja wih. Ali ima ne{to {to drì i mene, kao {to ja drìm moje paralisane noge, bez ~ega bih i ja sav bio paralisan. To je moj unutra{wi, du{evni optimizam. Moja du{a dugo je bila paralisana. Wen vid bio je paralisan najvi{e. Ona nije mogla imati viziju svecele lepote i celishodnosti ovoga sveta. Ona je sama tumarala po mraku i mra~an joj se ~inio ceo svet. Jedina wena revnosna delatnost to je bila slu`ba telu, robovawe telu. Telo moje vuklo je du{u moju za sobom kao lovac kera na konopcu; ona je podskakivala, poigravala po pra{ini i po blatu za telom, po èqi tela, po mirisu tela. Ja sam imao zdravqa, no nisam ga ose}ao. Imao sam o~i, no nisam video. Sun~ani zraci smejali su se na mene, a ja sam se mr{tio na wih. Zvezde su me gledale, a ja sam ih mrzeo i bojao se. Kao krtica bio sam, koju je neko izbacio na svetlost i vazduh, i koja zbuwena tumara tamo-amo i drhte}i rovi zemqu, da pobegne od Sunca i zavu~e se ponovo u tamu podzemnu. Hvala Bogu, te se desio ovaj rat. I hvala Bogu, te me je neprijateq ovako onesposobio. Taj neprijateq mi je najve}i dobrotvor. Ja sam izgubio noge, a dobio sam du{u. Kako je mudar Bog! On upotrebquje i najsurovije sredstvo prema nama, radi na{eg najve}eg dobra. Ja sam dao samo noge za du{u. Da znate, koliko vi{e vredi du{a od nogu! Od kako sedim u ovoj naslowa~i i posmatram svet kroz prozor, ja sam sredio svoje misli i svoja ose}awa. Haos je dugo vladao u mojoj glavi i mome srcu.
5
Da bi ~ovek mogao videti red u ìvotu i svetu, mora prvo imati red u sebi. Do toga reda u samome sebi ja sam tek do{ao. Rasterao sam haos i isterao sam strah iz sebe. Nekad me hvatao strah od kijavice; danas stoje kraj mene, da, stoje kraj mene, dve paralisane noge, negda{wi sastavni deo mene, i ja nemam nikakva straha. Jedan prevrat desio se u mojoj du{i. Sada, kada sam postao najru`niji, svet mi se ~ini najlep{im; i kada me ceo svet saàqeva, ja po~iwem ceo svet saàqevati. Tako mi je govorio invalid s mrtvim nogama, koji je sudbom osu|en, da do smrti bude nepokretan organizam, kao biqka. To je jedan mlad ~ovek, od 25 godina, koji }e mo}i ìveti jo{ 25 godina. A ìveti jo{ 25 godina za wega zna~i presedeti dve i po decenije nepomi~no, u naslowa~i, kraj prozora, pred bioskopom ìvota. Koliko bi vas na ovo rekli: Ja bih se ubio, kad bih dopao takvoga stawa? Izvesno, mnogi. Broj samoubistava postaje iz dana u dan sve ve}i, i to i iz daleko mawih razloga, nego {to je umrtvqewe obeju nogu. Misao o samoubistvu danas je na{la pristupa u svima glavama. Jedan gimnazist se ubija zbog slabe ocene, jedna devojka zbog melanholije, jedan starac zbog bolesti. Mi smo doìveli za posledwih nekoliko godina nekoliko samoubistava lekara, profesora, direktora, dr`. savetnika, pa ~ak i vladika. Samoubistvo je postalo tako obi~na pojava u dana{wem vremenu, da sam ja jednoga dana mogao ~uti ovakav razgovor izme|u dva prijateqa:
6
Prvi prijateq: Jesi li ~uo da je N. N. svr{io? Drugi prijateq: Kako? Da li smr}u ili samoubistvom? Vaspitawe tu igra glavnu ulogu. ôvek se moè vaspitati za optimista ili za samoubicu. Na{a generacija vaspitana je vi{e za ovo posledwe. Prvo roditeqi po~nu da spremaju samoubice. Svet je ovaj r|av, {ap}e majka svako jutro sinu u u{i. Qudi su, sine, sebi~ni, pakosni i la`qivi. Izbegavaj qude, sine. Gledaj samo sebe. Posle majke otac govori sinu: Kako je odvratno vreme napoqu! Kako je ru`na divqa priroda! Kako su odvratna dela qudska! Kako je Sunce dosadno! Kako je ìvot mizeran! A i otac i majka ponavqaju sinu naj~e{}e lude re~i jednog o~ajnog pesnika: "U svetu, brale, nema qubavi." Nema stra{nije osude za svet od ove. Svet je stvoren iz qubavi, svet se odràva qubavqu. Re}i, da u svetu nema qubavi, to je najstra{nija ali i najla`nija osuda sveta. A na toj frazi jednog propalog o~ajnika vaspitala se cela na{a generacija. Vi }ete na}i stotine mladih i starih, koji ne znaju O~e na{ i nisu pro~itali nijedno jevan|eqe, no ne}ete na}i ni desetine, koji ne ponavqaju posvednevno: U svetu, brale, nema qubavi. A onaj, ko te re~i ponavqa, ne misli na smeh i radost, no na samoubistvo. Koliko je na{ svet, na{ varo{ki, obrazovani i poluobrazovani svet, zatrovan pesimizmom, to
7
pokazuje najboqe raspoloèwe toga sveta posle minulih ratova. Posle neslu}enih uspeha ratnih, koji su i za san, i za ma{tu, bili suvi{e veliki i suvi{e lepi; posle neslu}enog po`rtvovawa i izdr`qivosti na{ih {irokih narodnih masa, na{i pesnici deqaju onako isto suve i haoti~ne stihove, kao i pre svega toga. Pritu~eni jednim starim pesimizmom, opasnijim od najstarijeg reumatizma, na{i stihotvorci nikako jo{ ne mogu da se povrate i da otpo~nu pevati. Mladi qudi, koji su mogli poginuti u pro{lom ratu, i kojima bi se opet uskoro dala prilika da se `rtvuju za otad`binu, oduzimaju sebi ìvot. Roditeqi produùju da govore deci: "U svetu, deco, nema qubavi." U~iteqi i profesori produùju da podni{tavaju svoje u~enike, stavqaju}i ove namerno uvek na jednu veliku distanciju od sebe, skoro bliè stvarima, {kolskim inventarisanim i protokolisanim stvarima nego sebi. Jednom re~ju: vladamo se danas, posle osve}enog Kosova, kao posle jednog sna, a ne jave. Vu~emo se, a ne idemo. Posmatrate na Terazijama kako se na{ svet kre}e: prosto, vu~e se, a ne ide. Melanholi~ni, izlomqeni, ravnodu{ni tipovi, mogu se videti u ve}em broju na na{im Terazijama nego li u Londonskom Piccadilly ili na berlinskoj Friedrichstrasse. Na{a radost uvek je poluàlost. Na{ smeh ne li~i na srebrnu sun~anu svetlost, nego na bledu, melanholi~nu svetlost mese~evu.
8
Na{ varo{ki svet ne voli osobito ni svetlost ni vazduh ni kretawe. Zatvoren sobni ìvot je najvi{e u obi~aju. Beogradski parkovi srazmerno mawe se pose}uju praznikom nego li parkovi ma koje varo{i zapadne. Na{a veseqa i uìvawa ne mogu nikako, a da ne pre|u u tamnu oblast poroka. Pa i na{ porok je gor~iji i turobniji od poroka drugog sveta. - Ja nisam, - rekao mi je nedavno jedan nema~ki novinar - ja nisam video narod s tako malo prave radosti u ìvotu i s tako mnogo tuge i melanholije, kao {to je narod srpski. Odkuda to dolazi? Odkuda zbiqa to dolazi? Jednim delom dolazi to od dugog ropstva na{ih predaka. Rob je uvek tuàn i briàn. On se uvek vu~e, umesto da ide. Melanholija predaka - robova preneta je i na oslobo|ene potomke. Du{a se nasle|uje u onolikoj meri u kolikoj i telo. Drugim delom dolazi to od neiskazano te{kog i neodre|enog na{eg dràvnog i nacionalnog poloàja za ~itavo jedno stole}e, a naro~ito za posledwe 2-3 decenije. - Biti ili ne biti! Ta je dilema treperila vi{e na{ih glava od ro|ewa pa do posledwih, velikih dana, kao kob. Tre}im i najve}im delom dolazi to od na{ih unutra{wih prilika, u {koli, u crkvi, u doma}em i javnom ìvotu, to jest: od na{eg vaspitawa. U invalidskom stawu nalazila se cela na{a zemqa za nekoliko decenija; invalidska nam je bila i {kola i crkva, i
9
dru{tveni ìvot i politika. Zato je i na{e vaspitawe bilo invalidsko. Otuda i na{ pesimizam, na{a turobnost i neveselost! Retko je koji invalid optimist. Ja sam poznao samo jednoga. On ima obe noge paralisane, i ose}a stra{ne ìgove u ki~mi, i sedi u naslowa~i kraj prozora, i posmatra ìvot kroz prozor. A mi ne posmatramo ìvot kroz prozor,- kako mi da ne budemo optimisti? Optimizam i pesimizam, to su dve razli~ite ocene ìvota. @ivot je veliko dobro, po optimisti~koj oceni, a veliko zlo, po oceni pesimisti~koj. Mnogima izgleda da izme|u optimizma i pesimizma nema ve}e ni bitnije razlike nego izme|u plavih i crnih o~iju. Jedan ~ovek ima plave, drugi crne o~i; tako je jedan ~ovek optimist, a drugi pesimist. Nije tako. Optimizam je sre}a, pesimizam - nesre}a. Nije najve}a sre}a, kad ~ovek ima zdravqe, i bogatstvo, i prijateqe, i slavu: najve}a je sre}a, kad je ~ovek optimist. Niti je najve}a nesre}a bolest, ili siroma{tina, ili osamqenost i ostavqenost, ili nepravda, ili ma kakva neda}a i gubitak; najve}a je nesre}a za ~oveka pesimizam. Optimizam je himna ìvotu, pesimizam himna smrti. Refren prve himne glasi: Vredi ìveti! Refren druge himne glasi: Ne vredi ìveti! @iveti zna~i: misliti, ose}ati i raditi. Optimizam ponavqa dakle: vredi misliti, ose}ati i raditi. Vredi misliti.
10
"Ako je i{ta dostojno bogova olimpijskih, dostojno je mi{qewe" - govorili su stari Grci. Platon i Aristotel i Stoici smatrali su misao za vrlinu, i to za vrhovnu vrlinu. Sokrat je smatrao svojom misijom nau~iti qude misli i rasu|ivawu. Skeptici su prvi porekli vrednost misli. Oni su prvi pesimisti u pogledu misli. Qudi ne mogu do}i do istine, tvrdili su skeptici. Qudske misli su {imere, koje lebde na povr{ini svih stvari. Mi ne moèmo imati misli adekvatne stvarima. Na{e misli su obmanqive i neverne kopije onoga {to postoji. Tako su u~ili Piron, i Montew, i Jum. No ~ak i wihova skepti~ka misao nije bez vrednosti. Tamo, gde se vodi napravi brana, stvori se dubok vir. Skepsa je brana, koja je pomagala, da zahuktani filosofi - sistemati~ari uspore svoj hod i udube misao. Qudi su uvek dolazili do potrebne istine i ìveli od istine. Nijedno vreme nema svu istinu, no nijedno vreme nije bez istine. Hegel je oborio fatalnu zabludu, kao da je svako idu}e vreme u istoriji filosofije zna~ilo demant pro{loga vremena, i svaki idu}i filosof ru{iteq filosofije svojih prethodnika. "Svi su filosofski sistemi istiniti u onome {to tvrde i neistiniti u onome {to odri~u", govorio je Dekart. Qudska misao nije toliko mo}na, da shvati i obuhvati sve, no ipak ona je toliko mo}na, da moè osvetliti smrtnima vi{e prostora i vi{e vremena, nego {to o~i mogu dogledati. Misli su neprolazne i
11
nepropadqive. Misli se utkivaju jedna u drugu i ìve kao jedno ìvo tkawe. Sve misli, koje su se ikad zarodile u mozgu qudskom, i danas se sun~aju na zemqi. Vredi misliti, jer misao je najve}a mo}, koju ~ovek poseduje. "Ja volim traìti istinu, nego imati je svu gotovu", govorio je Lesing. Vredi misliti, jer misao je istina i put ka istini. ôvek ne moè zadovoqiti svoju è| za znawem, jer to je è| za sveznawem. ôvek nikad ne moè znati sve, no u svakom vremenu ~ovek moè imati onoliko znawa, koliko mu je potrebno, da podrì svoj optimizam, a to zna~i - svoj ìvot u tom vremenu. Kao {to misli na{e imaju vrednost, tako isto i ose}awa. Na kraju krajeva ~ovek je vi{e ose}ajno nego misaono bi}e. ôvek se vi{e vlada po ose}ajima nego po razumu. Suma na{ih ose}awa daleko je ve}a od sume na{ih misli. Po simpatiji i antipatiji (tj. po sumi na{ih ose}awa u danom momentu) cenimo mi sve stvari vi{e nego po razumu. Qubav i prijateqstvo spadaju u carstvo ose}awa. Tako isto i mr`wa, i tuga, i strah, i radost. Ono {to najvi{e zagor~ava qubav i prijateqstvo, to je kobna misao: I to }e pro}i, i to }e imati svoj skori, vrlo skori kraj! Stvorewe, koje ja volim, zatrpa}e crna zemqa, i iz lica, koje me sad greje toplije od Sunca, proni}i }e trava. Takva misao najvi{e truje svaki trenut radosti, koji nam qubav i prijateqstvo dodele. Qudi se nikako ne mogu da naviknu da posmatraju sve pod uglom ve~nosti. Sve {to ovaj svet pro12
dukuje, produkuje za ve~nost. Qubav na{a i prijateqstvo na{e neprolazni su kao svet, i jo{ neprolazniji. Varaju nas o~i o prolaznosti svega, kao {to nas varaju o~i o kretawu Sunca. Postoji jedna inteligibilna sredina, u kojoj sve ìvi i sve se kre}e. Ona je sama po sebi nepokretna. Sve {to se kre}e u toj sredini, ostavqa na woj svoj neizgladiv otisak. Taj otisak je potpuno adekvatan stvarnosti. Sve {to je ikad ìvelo na Zemqi, ìvi i danas u toj inteligibilnoj, duhovnoj sredini; i sve {to danas ìvi, ìve}e ve~ito, opet u toj sredini. Na{a qubav i prijateqstvo ne raskida se smr}u, no produùje se u jednom daleko ~istijem i uzvi{enijem i intenzivnijem obliku u drugome svetu. Izme|u tog drugog i ovog sveta granicu ~ini jedino na{a kratkovidost. Mi ne vidimo produèwe ovoga ìvota posle smrti, i zato nam smrt li~i na makaze, koje sve konce i veze izme|u mrtvih i ìvih presecaju, i koje i od nas svaki dan odsecaju po jedan deo, kada nas rastavqaju od na{e qubavi, na{eg prijateqstva i na{e radosti. - Mi ne vidimo, no mi moèmo da vidimo. Moèmo da vidimo svojim duhom sad za sad, a ide vreme i uskoro }e do}i, kad }e i za na{e fizi~ke o~i biti vidqiv duhovni svet. Vrednost ose}awa bi}e ve~ita kao i vrednost misli. Isto je tako ve~ita i vrednost dela qudskih. Nijedno delo qudsko nije izgubqeno, ne samo delo Pavlovo i Saladinovo i Karlovo, no ni delo ma kog kroja~a ili zidara iz predgra|a Beograda, ili Pariza,
13
ili Londona. Svaki kroja~ misli da on radi iskqu~ivo za sebe! To i misli, to i ose}a. U samoj stvari svaki kroja~ radi prvo jedan op{te koristan posao, a potom jedan posao, koristan po wega li~no. Radom wegovih ruku odenu}e svoje telo toliki i toliki broj qudi. Jedan zidar zida dom, u kome }e drugi qudi ìveti i raditi, i ra|ati se i umirati. On ga zida u misli, da samo sebi koristi. Jedan teàk seje ìto u nameri sasvim sebi~noj. Me|utim, desetine i stotine usta nahrani}e se hlebom, koji on proizvodi. Jedan ubo`jak pravi svirale, uz koje }e drugi svirati, a tre}i se na svadbi i slavi veseliti, ili u tuzi i jadu te{iti. Jedna Piro}anka tka }ilim, da zaradi novaca. Taj }ilim }e u ku}i bogata{evoj uveseqavati o~i mnogih gostiju. Mi smo svi tka~i istorije, bra}o moja, mi smo tka~i istorije i tkawe jednog vi{eg tka~a. Svi dani, koji sa~iwavaju pro{lost, sami po sebi ne bi ni{ta zna~ili bez tkawa, koje je u wih utkano. Vreme samo po sebi ni{ta nije bez tkawa svetskog, koje ga ispuwava kao wegova sadrìna. Usred toga tkawa vremena nalazimo se i mi. Mi tkamo i utkivamo se celog ìvota. Na{a dosada{wa pro{lost jeste na{e dosada{we tkawe. Svako na{e dosada{we delo, i svaka re~, i svaki ose}aj utkan je u veliko tkawe pro{losti. Nijedan pokret na{eg tela nije izgubqen, niti ijedna
14
pomisao. Sva na{a herojstva i na{e podlosti stoje ~vrsto utkane u pro{losti. Na{e radosti i na{e bolesti, na{a stradawa i razo~arewa, obmane i samoobmane, suze i osmejci, ambicije i intrige - sve, apsolutno sve postoji u pro{losti, utkano jedno kroz drugo ili jedno pored drugoga. U tom ogromnom tkawu pro{losti ne stoji samo istorija qudi no i istorija celoga sveta, od sunaca do atoma. Pomisli, prijatequ moj, {ta si ti utkao u to veliko Boìje tkawe? Ponavqam: sve tvoje re~i i dela i pomisli ~uvaju se u najsigurnijoj riznici. Jesi li utkivao greh, greh ti se i ~uva; jesi li ~inio dobra dela, to stoji urezano u istoriji neizgladqivije nego da si u mermer zaparao; jesi li lagao i klevetao, pro{lost to isto tako bri`qivo ~uva kao i bitku kod Austerlica; jesi li krao novac ili qubav, jesi li pomi{qao na ubistvo ili prequbu, - to je tako isto jasno u pro{losti kao {to je jasno tvoje dana{we prisustvo u ovoj crkvi. Mo`da su qudi to zaboravili, mo`da si i ti sam to zaboravio - to je prirodno uostalom: svi mi zaboravili smo ve}i deo svoga ìvota - no ne uzdaj se ni{ta u na{ qudski zaborav: mi nismo ni postavqeni za ~uvare istorije, no za tka~e ove. Pro{lost ~uva Onaj, koji ne moè zaboraviti ni{ta; pro{lost je pod kqu~em Vrhovnoga Tka~a, koji revnosno bdi nad svakim koncem u svome tkawu. Ti bi èleo, prijatequ, da poneki konac iz svoje pro{losti istrgne{ i uni{ti{. Uzaludna je tvoja èqa. Ni{ta se od onoga {to je bilo ne moè ni
15
istrgnuti niti uni{titi. Ti se kaje{ za neki greh iz pro{losti; dobro je kajati se, no nepravilno je misliti, da }e se kajawem u sada{wosti izgladiti neki greh iz pro{losti. Greh ostaje na svom mestu, a kajawe na svom. Kajawe koristi budu}nosti, ne pro{losti. Kajawe nije guma za pro{lost (takva guma ne postoji), kajawe je obnovqewe savesti za budu}nost. Ili ti bi èleo, prijatequ moj, da svoja dela uzdigne{, a dela tvoga bli`weg omalovaì{. Veruj mi: tvoja je èqa utopija, - sva~ija dela stoje na zasluènoj visini u istorijskom tkivu, ni za santimetar vi{e ni za santimetar niè. U pro{losti niti se {to bri{e niti se {to popravqa: istorija je jedina kwiga, koja se pi{e bez korektura. - Ja nisam do{ao da poru{im, izjavio je Hristos jo{ na po~etku svoje u~iteqske misije. Hristos je razumevao istoriju. On je znao, da se ni{ta ne moè poru{iti od onoga, {to pripada istoriji. Zakon i proroci utkani su bili u tkivo istorijsko, i niko ih nije mogao iz toga tkiva izvu}i i poru{iti. Ni zakon ni proroke nije Hristos stoga ni nameravao ru{iti. Re~i moje, bra}o, nazvali su neki re~ima optimizma. Ja se ne mogu braniti od ovakve ocene. Optimizam je oreol i hri{}anske filosofije i hri{}anske istorije. Optimist je bio Osniva~ Hri{}anstva, i to najve}i od svih optimista na svetu. On nije bio optimist samo u svetlim trenucima svoga ìvota, onda: kad je svadbovao u Kani Galilejskoj, ili kad je zasipan
16
cve}em u Jerusalimu, ili kad je u tihim ~asovima posmatrao lilije u poqu, ili kad se pod zvezdanim svodom vozio po Jezeru genisaretskom u krugu qudi, koji su ga oboàvali. Ne samo tada, no On je ostao optimistom i onda, kad je. napu{ten od sviju, sam se molio Bogu u onoj kobnoj no}i, na po~etku tragedije; i onda. kad je vu~en od Iroda do Pilata, izvi`dan i ismejan; i onda, kad je trnov venac zaparao wegovu boànsku glavu; i onda, kad je pod krstom te{kim ostavqao za le|ima svojim Jerusalim, koji ga je ispra}ao kikotom i prokletstvom i nemo}nim suzama ènskim; i onda najzad, kad se ~a{a gor~ine prelila i kad je u{la u istoriju re~ Golgota. Optimisti su bili, i hri{}anski mu~enici. Mu~enici i velikomu~enici bili su optimisti, kako mi da budemo pesimisti? Optimisti su bili oni, koji su se u rimskim cirkusima borili sa divqim zverovima na uveseqewe Cezara. Optimisti su bili oni, koji su goreli u katranu po parkovima, na uveseqewe Cezara i wegovih èna. Optimisti su bili oni, koji su na to~ku istezani i u zemqu ìvi ukopavani. Optimisti su bili oni, koji nisu znali za ravnopravnost, i slobodnu {tampu, i humanost, i dru{tva ~ak i za za{titu ìvotiwa. Kako mi da budemo pesimisti? Za{to mi da budemo pesimisti? Optimista je bilo istina i me|u starim, klasi~nim misliocima i pesnicima. No to je samo optimizam metafizi~ki i pojedina~ni. Optimizam hri{}anski pak, to je oprobani optimizam i opti17
mizam mnogih. Ono prvo je zlato novokovano i bri`qivo ~uvano i gla~ano svaki dan da bi sjalo, ovo je zlato, koje je pro{lo kroz blato i prah, kroz vodu i vatru, kroz smolu i krv, i opet ostalo blistavo i ~isto zlato. Klasi~ni pisci su samo mislili i u misli - i zbog misli - bili su optimisti. Hri{}anski mu~enici su na vatri goreli i vikali: Mi ipak verujemo! Oni su od zverova bili rastrzani, i {aptali su: Mi se ipak nadamo! Na krst su raspiwani, i jecali su: Mi ipak qubimo! Wih su gonili i zli i dobri carevi: i Neroni i Trajani, u Aziji i Africi, na Balkanu i u Britaniji; prezirali su ih kao prokaène, odbacivali ih kao nepotrebno kamewe, otresali ih kao pra{inu s nogu. U~eni ih nisu hteli razumeti, mo}ni ih nisu hteli saslu{ati, bogati ih nisu hteli za{tititi. Sav je svet bio gluv za wihove molbe, divqi zverovi imali su vi{e prijateqa od wih, mrtvi u grobu nisu zavideli wihovom ìvotu. Pa ipak oni... dok je se zemqa kolutala po etru ogledaju}i se na Suncu i nose}i svoj crvaq na sebi... oni su dizali svoje poglede Suncu i govorili: - Mi ipak qubimo, i nadamo se, i verujemo. Mi qubimo ovaj mu~eni~ki ìvot, i nadamo se u boqi, i verujemo u Jednoga Mo}noga, koji je vi{i od Sunca i koji broji sve bolove na{e i sve nepravde na{ih mu~iteqa. To odba~eno kamewe, koje su nogom odbacili zidari onda{weg dru{tvenog ìvota, uzeo je Boànski Zidar vasione za temeq svojoj crkvi, toj najve}oj gra|evini
18
optimizma, koja je na zemqi sazidana. Hri{}anski optimizam nije samo jedna duhovita teorija, to je optimizam oproban i dokazan. Optimizam platonski i stoji~ki odnosi se prema optimizmu hri{}anskom kao san prema javi, ili kao bajka prema stvarnosti. Ja se ne bih zvao Hri{}aninom, kad ne bih bio optimist. Ili ako bih se zvao, ne bih istinu govorio. I vi svi uzalud se nazivate Hri{}anima, ako niste optimisti. Hri{}anstvo je najve}i sistem optimizma, za koji svet zna. To je sistem vere, nade i qubavi. To troje samo spasava: vera, nada i qubav. A vera, nada i qubav - to je optimizam... Dakle, jedino optimizam spasava. Bez optimizma mi smo bez vere. A bez vere su bili stotine volova, koji su jutros zaklani na klanici. Bez optimizma mi smo bez nade. A bez nade su uga{ene zvezde u vasioni, koje se kao grobovi vuku za svetlim i ìvim zvezdama. Bez optimizma mi smo bez qubavi. Bez qubavi je i pustiwa Sahara, u kojoj èdan lav ri~e traè}i vode, i ne na{av grize svoju {apu dok krv ne potekne, i liè slanu krv, da ugasi è|. [iler veli: Todte Grappen sind wir, wenn wir hassen. Gotter, - wenn wir liebend uns umfassen. Bez optimizma mi smo invalidi. Ve}i je invalid ~ovek bez optimizma, nego ~ovek bez noge. Bog je stvorio ovaj svet najboqe {to je mogao. Ovaj svet je kao
19
jedna koncertna sala za optimista, a kao bolnica za pesimista. Prvi ~uje neprestano svirawe valcera u ovome svetu, drugi - svirawe àlosnog mar{a. Prvi vidi cve}e, drugi |ubre. Prvome padnu zraci sun~ani na lice, i zagreju mu i osvetle du{u; drugome ostaje iza obasjanog lica du{a hladna i mra~na. Budimo optimisti, bra}o i sestre, jer Bog je iz optimizma stvorio ovaj svet, (jer nema nikakvog stvarawa bez optimizma). Pogledajmo dawu u zemqu, i no}u u nebo, i verujmo i dawu i no}u u Boga. Postoji Tvorac sveta i Otac na{, - to je osnov na{eg optimizma. Budimo optimisti, jer smrt nije tako stra{na, kako stra{qivci pri~aju. Svako seme istruli pre nego {to iz wega nikne cvet. U smrti mi trulimo, da bi potom cvetali u novom ìvotu. Mi smo deca besmrtnoga Oca, te smo i sami besmrtni. Kakav bi to bio otac, koji ne bi ra|ao decu sli~nu sebi? Koji bi ìveo milijarde milijardi godina, a imao sinove, ~iji vek ne dostiè ni stotinu godina? Budimo optimisti, jer nijedan pravednik ne}e oti}i u pakao, niti ijedan nepokajani gre{nik, u raj. Da bi ~ovek mogao u}i u raj, prvo raj mora u}i u wega. K paklu gredi onaj, kome je ve} pakao unutra, u du{i. Raj nije jelo i pi}e, no ne{to sla|e od toga - besmrtna radost i boànska uzvi{enost. Pakao nije kotao, u kome se kuvaju qudi, no ne{to stra{nije od toga: to je ve~ita àlost i unutra{wa grià savesti. Kazna gre{nika i nagrada pravednika - to je najvi{a matematika vasione.
20
Budimo optimisti onda, kad stradamo, jer stradawe na{e nikad nije becciqno i besmisleno; ono je vaàn faktor u op{tem ìvotu ~ove~anstva; ono je jedina plata, kojom mi pla}amo ulaznicu u ovo svetsko pozori{te, koje je Bog osvetlio mnogim Suncima i ukrasio mnogim ~udesnim scenarijama. Mene je triput u ìvotu stradawe dovelo do same smrti. I ja vam mogu posvedo~iti, da ni takva stradawa nisu bila nepodno{qiva i stra{na. Ja ih se rado se}am, jer ona mi ~ine ìvot danas lep{im, a du{u moju ponosnijom i ja~om. Budimo optimisti kad gubimo kao i kad dobijamo, kad ostarimo kao i kad smo mladi. Svaki uzrast ima svoju veli~inu i svoju naro~itu lepotu. I srebrne sede vlasi prelivaju se prema Suncu isto kao i crne. I du{a jedne starice od 80 godina vibrira pri radosti i àlosti onako isto kao i du{a jednog mladog i bujnog stvorewa. Budimo optimisti kao Hri{}ani, jer u na{oj veri nalazili su utehe najve}i o~ajnici, inspiracije - najve}i umetnici, osvetqewa i putovo|stva - najve}i i najboqi qudi posledwih devetnaest stole}a. Budimo optimisti kao Srbi. Pet stole}a gledali smo mi u pro{lost. Sad je svu~ena zavesa, i mi moèmo pogledati i u svoju nacionalnu budu}nost. Mi nismo prvi me|u narodima, ali nismo ni zaboravqeni od Onoga, koji stvara istoriju. Na{a uloga u istoriji zna~ajna je, i postaje sve zna~ajnija. Na{ nacionalni idealizam nije grub ni {ovinisti~an. On po~iva na
21
rasnim i op{te~ove~anskim te`wama, Kad se borimo za slobodu robqa, mi se borimo za Boìju stvar, jer Bog je Otac slobodnih, a ne ropskih du{a i tela. Budimo optimisti, ako ne èlimo da budemo invalidi du{om, tj. daleko gori i teì invalidi od onoga invalida - optimista, koji bez nogu u naslowa~i sedi i kroz prozor posmatra ìvot. Budimo optimisti u misli, jer samo optimisti~ka misao doseè do Boga. Budimo optimisti u ose}awima, jer optimizam je lek àlosti i izvor prave i ve~ite radosti. Budimo optimisti u delima na{im, jer dela na{a se utkivaju u dela Boìja, i ostaju ve~ita kao i dela Boìja. Budimo optimisti, jer ìvot je optimizam, a mi, qudi, najboqi smo stubovi i najlep{i izraz ìvota. Optimist biti zna~i ìveti i ìvot pravedno ceniti.
22
BESEDA O KRAJWOJ POBEDI DOBRA

Posve}ena onima, koji stradaju bez nade. Takva je vrlina: kada je pobe|uju,ona postaje mo}nija, i kada protiv we spletkare,ona postaje nepokolebqivija.J. Zlatoust (Beseda IV)
Transeunt nubes, manet coelum. Augustinus Izdrì u uzdrì ce. Epiktet

Niko pod Suncem nije veliki, draga bra}o, osim ~oveka, koji veruje u krajwu pobedu dobra. I niko ozbiqno ne veruje u Boga osim ~oveka, koji veruje u krajwu pobedu dobra. Te dve vere se podudaraju kao {to se sun~ana svetlost podudara sa Suncem. Kao {to se ne moè priznavati sun~ana svetlost, a odricati Sunce, tako se ne moè priznavati krajwa pobeda dobra, a odricati Bog. Niti obratno. Verovati u Boga zna~i verovati u krajwu pobedu dobra; verovati u krajwu pobedu dobra moè samo ~ovek sa verom u Boga. U trenutku, bra}o, kad potamni va{a vera u krajwu pobedu dobra, znajte, da je potamnela va{a vera u Boga.
23
Qudi, koji kaù da veruju postojano u Boga, a me|utim tvrde da zlo uvek pobe|uje dobro, nisu niukoliko svesni svoje vere. Jer ako Bog postoji, to wemu pripada pobeda, a nikom drugom. U svetu se bori dobro i zlo. Ako bi zlu pripala krajwa pobeda, to bi zna~ilo, da je Bog zla sila. No Bog pre ne bi postojao no {to bi postojao kao zla sila. Postoji li Bog, to on postoji neminovno kao dobra sila; postoji li Bog kao dobra sila, to je krajwa pobeda dobra neminovna posledica egzistencije Boga. Vera u Boga otuda zna~i veru u krajwu pobedu dobra. Vi svi, bra}o, verujete u Boga, no ima li jedan me|u vama, koji bi verovao u krajwu pobedu dobra? To jest ima li jedan, koji bi verovao dosledno? Neka vas ne ~udi i ne vre|a moje pitawe: gle, od uvek je bilo mnogo veruju}ih u Boga, a malo veruju}ih u krajwu pobedu dobra; i gle, od uvek je vre|an Bog na taj na~in, {to se mo} wegova smatrala slabijom od mo}i zla. Ja znam koje su dve najve}e ludosti pod Suncem: jedna je: vera u Boga bez vere u krajwu pobedu dobra; druga je: vera u krajwu pobedu dobra bez vere u Boga. Jedno je ogaw koji se gubi u mraku, drugo je mrak, koji se negde i negda zavr{uje ogwem. Kako to? Kako to? - pita}ete. Ne treba pitati. U glavama onih, koji nose ove dve ludosti, ne moè nikad da se obrazuje jedan razuman odgovor na ovo pitawe. Kako to? Kako to? Nikako; vera u Boga nikako nije ogaw koji se gasi u mraku; vera u krajwu pobedu
24
dobra nikako nije mrak, koji se negde sam od sebe razgoreva u ogaw. Vera u Boga i krajwu pobedu dobra, to je jedno drvo sa stablom i krunom. Sama vera u Boga, to je drvo sa stablom, bez krune. Sama vera u krajwu pobedu dobra, to je kruna bez stabla, koja visi u vazduhu. U svetu se prepiru dve grupe qudi: jedno su pobo`ni, koji ne veruju u pobedu dobra drugo su bezbo`ni, koji veruju u pobedu dobra. Jednoj grupi ime je zabluda, i drugoj grupi ime je zabluda. Jedni su stablo bez krune, drugi su kruna u vazduhu. Ima li ko god me|u vama, ~ija bi du{a bila dovoqno {iroka i dovoqno jaka za jednu normalnu, potpunu veru? Ima li ko god, ~iji duh ne bi predstavqao razbijeno ogledalo, u kome se mogu da ogledaju samo sitni delovi harmonije sveta i ìvota? Ima li ko god, koga istovremeno osvetqava vera u Boga i zagreva vera u krajwu pobedu dobra? Ako ima jedan, onda vreme na{e nije bez Mesije, ako ima dva, tri i deset, onda vreme na{e nije bez proroka i apostola, niti bez heroja, niti bez mudraca. Ko je Mesija? To je ~ovek, koji vidi Boga u svome ìvotu i u ìvotu svega oko sebe i vidi krajwu pobedu dobra u svetu. Ko je prorok? To je ~ovek, koji se ose}a nadahnut Bogom i nadahnut verom u krajwu pobedu dobra. Ko je apostol? To je ~ovek, koji propoveda Boga i krajwu pobedu dobra. Ko je heroj? To je ~ovek, koji je uveren, da }e dobro na kraju krajeva pobediti zlo i koji se za ìvota neustra{ivo isti~e kao braniteq i zato~enik dobra.
25
Ko je mudrac? To je ~ovek, ~ije misli vode Bogu i ~ije srce gori verom u pobedu dobra. Svako vreme u istoriji nosi naro~ito obele`je kao {to svaka planeta u vasioni nosi svoju naro~itu boju. Sva vremena su utkana tesno jedno u drugo kao raznobojna potka u jedno isto tkivo. Obele`je jednog vremena je kult telu i fizi~koj snazi; obele`je drugog vremena filosofska povu~enost i asketizam; obele`je tre}eg vremena negovawe nauke i umetnosti; obele`je ~etvrtog vremena vlada tehnike. Vlada tehnike obele`je je upravo na{eg vremena. Nikad tehnika nije bila tako razvijena kao u vreme, u kome mi ìvimo. Wena vlada prelazi gotovo u apsolutizam. Sve druge oblasti qudskog duha i qudske aktivnosti moraju se zadovoqiti sa jednim skromnim rangom u sravwewu sa svepotiskuju}om tehnikom. Izgleda da se ~ak i crkva Hristova mora u na{e vreme zadovoqiti jednim skromnim rangom pred modernom tehnikom. Tako je i u stvari. Da; prava crkva Hristova uostalom uvek je zadovoqna rangom, koji joj qudi dadu, no prava crkva Hristova nikad nije zadovoqna qudima. Crkva Hristova je stalan protest protiv qudi onakvih kakvi su. [ta je ideal crkve? Ideal crkve je poboàn ~ovek s verom u krajwu pobedu dobra. Dok god takvog ~oveka ne vidi u sredini svojoj, crkva ne miruje sa svojim protestom. Na|e li se takav jedan ~ovek crkva opet ne miruje sa protestom {to se i svi ~lanovi weni ne poùre ka savr{enstvu
26
ovoga jednoga. Ideal crkve nije ne{to nemogu}e i neostvarqivo. Ideal crkve vi|en je do sad mnogo puta ostvaren u istoriji ~ove~anstva. Svoj ideal crkva je Hristova gledala do sad ostvaren na svome Mesiji, na svojim prorocima i apostolima, i herojima i mudracima. No crkva jo{ uvek postoji, i ako je wen ideal ostvaren toliko puta do sad; crkva postoji, da bi sve qude privela svome idealu, i postoji neprestano kao institut nezadovoqstva prema qudima i dobronamerne kritike i vaspitawa qudi. Ima mnogo qudi koji ìve u velikoj daqini od ideala Hristove crkve. Ti qudi, koji su siroma{ni verom u Boga i krajwu pobedu dobra, prkosno isti~u neko svoje bogatstvo, misle}i da je to wihovo bogatstvo nesravweno ve}e od onoga, koje crkva predlaè. Crkva predlaè svima qudima na zemqi bogatstvo u veri u krajwu pobedu dobra, kao jedino bogatstvo, koje mogu imati svi qudi i koje mora nadìveti i naslediti sva ostala bogatstva. Ne oglu{ite se, bra}o, o ovaj spasonosan predlog crkve, jer crkva ga ne ~ini zbog sebe no zbog vas. ôvek, kome ideal Hristove crkve ostane vazda nedostupan, nije potpun ~ovek no karikatura od ~oveka, nije celo pravilno ogledalo, no izlupani i ispremetani komadi}i, koji pokazuju razroko i iskrivqeno lice. Setite se qudi, zdravih i lepih i sna`nih telom, koji ne veruju u pobedu dobra nad zlom. I ja se se}am takvih qudi, i izgleda mi kao da se se}am jednog
27
sitno istucanog ogledala u zlatnom okviru. Setite se filosofa i sve{tenika, koji neumorno pri~aju, kako je pravda boqa od nepravde, no kako je opet nepravda ja~a od pravde, od uvek do sad, i od sad do uvek. I ja se se}am takvih qudi i izgleda mi kao da se se}am bolesnika koji bi govorili: - Zdravi qudi su istina boqi od bolesnih, no bolesni su ja~i od zdravih. Setite se milionara, pod teretom ~ijih miliona du{a wihova ìvotari kao prebijena zmija pod teretom gvozdene poluge, i koji od sveg srca jadaju se {to ovaj svet mora propasti zato, {to mali i siroma{ni qudi, s porodicama i vojnim i poreskim obavezama, traè jedan gro{ povi{ice svoje nadnice. I ja se se}am takvih qudi, i izgleda mi kao da se se}am qudskih likova u izdubqenom opti~kom ogledalu, koji decu nagone na neuzdràni smej svojom spqo{}eno{}u, svojim poga~astim glavama i nogama i u elipsu razvu~enim trupom. Setite se umetnika, koji vidi lepotu iskqu~ivo u svome umetni~kom proizvodu, u slici, ili statui, ili simfoniji, ili poemi. Za takvog umetnika sav je svet jedna brutalna rugoba, iz koje je on kristalizovao jedan komadi} lepote u svome delu. Za wega je rugoba, ili disharmonija, oblik i ìvot ovoga sveta. I ja se se}am takvih umetnika i izgleda mi kao da se se}am napu}enog de~ka, koji zahvati iz mora vode u {koqku, pa se okrene le|ima moru i pakosno govori, kako je more to {to je u {koqci, i kako drugog mora
28
nema, a ono {to je iza wegovih le|a to je pustiwa Sahara. Setite se nau~nika, koji klasifikuje nekoliko minerala ili ispi{e nekoliko hemijskih formula na listu hartije, i onda s prekorom gleda na crkvu, koja propoveda neki vi{i razum od wegovog. Sve minerale i sve hemijske elemente i wihova jediwewa stvorio je nerazum, a ~ove~iji, nau~ni~ki razum kumovao je svima tim produktima nerazuma, i, eto, zato van razuma qudskog nema razuma u vasioni. Tako misli taj ~ove~uqak, koji je veoma daleko od vere u krajwu pobedu dobra i koji dolazi u klasu karikatura qudske prirode i u razbijena ogledala. Setite se uop{te svih onih qudi, starih i mladih, koji se svaki dan àle na trijumf nepravde i nemorala i rugobe i nerazuma u svetu. Setite se tih qudi, koji svoju veru u krajwu pobedu zla u svetu zasnivaju ~esto na vrlo sitnim razlozima, naj~e{}e na dnevnim neprijatnostima; setite se tih qudi, da pogledajte ih: oni su svuda oko vas, zagledajte i u sebe i vidite, da nisu oni i u vama samima, i ~ujte onda ovu prostu pri~u, koju crkva Hristova u ove dane pri~a kao odgovor qudima na wihovu pesimisti~ku malodu{nost, na wihovu malovernost i zlovernost. Jedno dete rodilo se u pe}ini. Druga deca ra|aju se u svetlim sobama, u perju i svili, pa opet se àle na nadmo} zla nad dobrom u svetu. Ono dete iz pe}ine i iz slame nikad se nije na to àlilo; ono je verovalo u Boga i krajwu pobedu dobra.
29
To dete koje je ro|eno u pe}ini, u slami, prinu|eno je bilo da ostavi svoj zavi~aj, tako mio svakom detiwem srcu, i da beì s roditeqima u tu|u, daleku zemqu, da bi spaslo samo ìvot svoj od smu{ene }udi despota wegovog zavi~aja. Druga deca ne osete gor~inu hleba u tu|em zavi~aju, i ne osete od svoga vladaoca ni{ta osim o~inske brige i milo{te i ne`nosti, pa ipak veruju da je zlo ja~e od dobra. A ono dete, koje je jo{ kao dete osetilo tako te{ka zla kao {to su: tiranija i podlost i mu~an ìvot u tu|ini, sve je vi{e krepilo u sebi veru u krajwu pobedu dobra. Od tog deteta koje je ro|eno u pe}ini i koje je rano moralo begati iz svog zavi~aja i od tiranije, porastao je de~ko, koji je morao raditi zamoran posao u radionici drvodeqskoj. Drugi de~aci ne rade ~esto ni{ta zamorno do svog zrelog uzrasta, pa ipak se àle na mnoìnu i teìnu zla u svetu. A onaj de~ko, koji je morao sekirom i bradvom tesati i time ìvot svoj izdràvati, nije se àlio ni na mnoìnu niti na teìnu zla u svetu, no radosno je podnosio sve napore s verom u krajwu pobedu dobra. Od toga de~ka, koji se rodio na slami, koji je rano begao ispred tiranije iz svog zavi~aja, i koji je u mladosti svojoj morao raditi zamoran drvodeqski posao, porastao je ~ovek, koji je voleo qude, voleo svet, voleo ìvot, i koji je po{ao da utvr|uje qude u veri i u krajwu pobedu dobra. No nije bilo lako utvrditi qude u veri u krajwu pobedu dobra. Qudi, pritisnuti siroma{tinom i bedom, i neznawem i bolestima, nisu
30
mogli poverovati u dobro, jer je zlo kao korov ubilo svaku veru u du{i wihovoj. Vlasnici pak i bogata{i, koji su svoju vlast i svoje bogatstvo na zlu zasnivali, nisu smeli poverovati u dobro, koje se protivilo wihovom zlom bogatstvu i wihovoj zloj vlasti. Toga ~oveka, koji je u~io qude, da krajwa pobeda pripada dobru, a ne zlu, ku{ao je jednom demon zla. Pokazao mu je sva carstva zemaqska i sve lepote sveta i rekao mu tad: Ako se pokloni{ meni, sve }e to biti tvoje (Lk. 4.). No toga ~oveka nije mogao o~arati trenutni trijumf zla u ovome svetu, on je tvrdo verovao, da }e krajwi i ve~ni trijumf pripasti dobru, i zato je odbio zahtev demonski, govore}i: Jedinom se Bogu treba klawati i wemu jedinom sluìti. Toga ~oveka, koji se nije hteo pokloniti zlu ni po cenu vlade nad svima carstvima zemaqskim, ismejali su qudi zbog wegove vere u krajwu pobedu dobra. I to nisu Ga zbog toga ismejali posledwi no prvi qudi wegovog naroda. Te{ko narodu, ~iji prvi qudi ne veruju u krajwu pobedu dobra! Propa{}e i ti qudi i taj narod, kao {to propadaju slepci vo|eni slepcima, kao {to je propao narod izraiqski vo|en licemernim i malodu{nim patriotima. I najzad taj ~ovek, koji je ro|en u slami i u veri u krajwu pobedu dobra, koji ni u tu|oj zemqi nije izgubio tu veru, koji nije malaksao u toj veri ni zbog trudnog i napornog svog zanimawa, niti zbog ku{awa demonskog, niti zbog ismevawa qudskog, - taj ~ovek je
31
bio osu|en zbog svoje vere, i bio je pquvan i {iban; i bio je u razbojnike uvr{}en i s razbojnicima kao razbojnik na smrt osu|en i na krst raspet. No on je sve otrpeo ostaju}i snaàn u svojoj veri, da je vlast zla samo trenutna i da }e dobro na kraju ipak pobediti. Kad je on bio raspet na Golgoti, zlo je u istini trijumfovalo. Nikad trijumf zla nije izgledao tako potpun kao u tome trenutku. Kad je ovaj pravednik izdanuo u najteìm mukama, koje su se jo{ jednom ponavqale u du{i wegove majke ispod krsta, wegovi prijateqi stajali su pogruèni i u srcu svome utvr|ivali veru u krajwu pobedu zla u svetu. Vera u pobedu dobra, koju je u wihovoj du{i utvr|ivao raspeti Hristos kroz tolike dane drugovawa s wima, ugasila se u wima kao lelujavi i nesigurni plamen sve}e, oduvan vetrom u no}i. Ovi prijateqi raspetoga pravednika vra}ali su se uve~e u Jerusalim, pomaù}i u hodu staroj i nesre}noj majci preko kamenitog brega. Za le|ima je majka ostavqala Golgotu, no Golgota je neprestano i{la pred wom. Na tamnom nebu su sijale zvezde. Pogruèni drugovi mogli su s bolom re}i zvezdama: Gle, vi ipak sijate, zvezde! Dakle, i nebo se raduje pobedi zla nad dobrom? Tako su mogli, s bolnom ironijom, re}i zvezdama Hristovi u~enici i prijateqi, vra}aju}i se s Golgote. No niti bi oni to rekli, niti bi àlost stezala du{u wihovu, da su u tom ~asu mogli di}i zavesu budu}nosti i videti samo mnogobrojne hramove,
32
podignute u slavu wihovog U~iteqa. Niti bi stara i nesre}na majka posrtala od iznemoglosti niz kameniti breg, da je mogla saznati, da golgotsko stradawe wenog sina ne zna~i posledwi ~in u wegovom ìvotu, kao {to uop{te stradawe i propast nije i ne moè biti posledwi ~in ni u jednoj drami dobra. To je prosta pri~a, koju crkva u ove dane pri~a vernima. Zavr{etak te pri~e glasi: Hristos je pobedio, dobro je pobedilo, oàlo{}eni: gore srca! Ta prosta starinska pri~a u stawu je i u na{em tehni~kom veku da podmladi mnoga uvela srca i da povrati veru mnogim razo~aranim du{ama. Mnogo ima uvelih srca i mnogo razo~aranih du{a u na{em vremenu. Kao olovo te{ko i kao olovo hladno - takvo je na{e vreme; kako da pod wegovom olovnom teìnom i olovnom hladno}om ne bude mnogo uvelosti i mnogo razo~aranosti? Takva je vlada tehnike; ona je te{ka i hladna; ona udaqava ~oveka od wega samoga, ona prenosi teì{te vrednosti u svetu sa ~oveka na ma{ine, sa ìvoga na mrtvo. U miru se ceni vrednost jednoga naroda po mnoìni fabrika, pokretnih ~udovi{ta, parnih ma{ina, i uvek samo ma{ina; u ratu se ceni mo} jednoga naroda opet po mnoìni tehni~ke opreme, po mnoìni pu{aka, i topova, i vrednota, i ma{ina, i uvek samo ma{ina. Moderna tehnika je postala kao jedan gigantski pancir, iza koga se ~ovek jedva da primetiti. Delo je zasenilo delaoca, stvar je zasenila ìvot. Intimni du{evni ìvot ~ovekov je daleko,
33
daleko zapostavqen iza tehni~ke virtuoznosti. Nestalnost spoqa{weg ìvota stvorila je nestalnost i ìvota unutra{weg, du{evnog; donela nervozu i paralisala voqu. Otuda o~ajawe, opu{tawe ruku niza se i ispovest, da zlo pobe|uje dobro u ovome svetu. Usred tog savremenog o~ajawa i nervoze i kr{ewa ruku diè se crkva Hristova kao ve~ni i svemogu}i dokaz suprotnog gledi{ta. Usred strahovite huke ovog tehni~kog stole}a, koja zaglu{uje pla~ i jecawe pobe|enih zlom, usred fabri~nog dima, koji skriva Sunce sirotnima, usred velikovaro{kog bezbo{tva i sujeverja i zlo~ina i histeri~nog sladostra{}a, crkva Hristova govori, kao {to je uvek govorila i kao {to }e uvek govoriti: Ipak krajwa pobeda pripada dobru! Glas crkve nije uvek najja~i: crkvu nadvikuje ~esto puta o~ajawe i zlo~in, i nepravda i nepo{tewe, no zato je glas crkve najtrajniji; jednim ravnomernim glasom ne prestaje ona hiqadama godina da ponavqa svoju parolu: - Krajwa pobeda pripada dobru. Pored crkvenih zidina prolazi ~ovek, koji je nepravdom stekao ogromno bogatstvo, baca prezriv pogled na crkvu i veli: - Boqa je, crkvo, nepravda od pravde. Dok sam se drào pravde ja sam bio prezren i gowen od qudi, a kad sam se nepravdom obogatio svi me cene i uvaàvaju. To je pravda, crkvo, gladna i bosa. Tome ~oveku ima crkva da kaè ovo: - Gre{ni ~ove~e, ja ~ekam kraj svakog ~oveka i
34
svake stvari, do~ekajmo i tvoj kraj i vide}emo {ta je boqe: tvoja ugojena nepravda ili moja gladna i bosa pravda. Ja sam videla kraj miliona takvih, koji su kao i ti hodili na {tulama nepravde, i videla sam wihovo vratolomstvo u blatu i bankrotstvo u stidu, dok je gladna i bosa pravda trnovitim putem hodila k pobedi. Ja }u videti i tvoj kraj, a ti moj ne}e{. Pored crkvenih zidina prolaze mase qudi, ucveqenih i oàlo{}enih u ovom ìvotu. - "îme nas moè{ ti ute{iti crkvo?" - pitaju oni s gor~inom i beznade`no{}u. "Verom u krajwu pobedu dobra, - odgovara crkva. Ja sam spomenik i dokaz te pobede". I tu crkva ponovo moè da podseti na onu svoju svetu po prostoti i istinitosti i ute{nosti pri~u o ro|enom u slami vitlejemskoj i raspetom na krstu golgotskom detetu, ~iji je sav ìvot zna~io trpqewe od zla no i veru u pobedu dobra, i ~ija je smrt zna~ila pobedu dobra, najslavniju i najdugotrajniju pobedu dobra od postawa sveta do danas. No nije samo ta jedna prosta sveta pri~a. Crkva ih zna stotine i hiqade sli~nih. Cele godine, iz dana u dan, crkva pri~a po jednu ili vi{e takvih pri~a, kao dokaz pobede dobra nad zlom. Crkva i nije ni{ta drugo do zbir tih dokaza o krajwoj pobedi dobra nad zlom, koji sluè kao izvor utehe i ohrabrewa novim pokoqewima. Vara se ko misli, da crkva po~iva na jednoj goloj teoriji, koja se da dokazivati i pobijati. Ne, crkva po~iva na faktima nepobitnim. I vara se ko misli, da crkva biva s
35
vremenom siroma{nija i slabija. Naprotiv, iz dana u dan crkva biva bogatija i ja~a. Ona se bogati i ja~a mnoìnom novih fakata, novih dokaza o pobedi dobra nad zlom. Crkva Hristova raste. Svi qudi, koji veruju u krajwu pobedu dobra, jesu ìve stene, iz kojih je sagra|ena crkva Hristova. Hri{}anin, koji, pod pritiskom trenutnog zla, poveruje u krajwu pobedu zla u svetu, prestaje ustvari biti Hri{}anin. Sve{tenik pesimist to je laàn sluga Hristov. Jer pesimist veruje u pobedu zla nad dobrom, nepravde nad pravdom, rugobe nad lepotom, mraka nad svetlo{}u. Sve{tenik ili Hri{}anin, koji bi tako verovao, verovao bi zna~i u pobedu zlog demona nad Hristom. Kome onda sluì takav sve{tenik i takav Hri{}anin? Sama vera u pobedu zla nad dobrom jeste slu`ba zlu. Ko veruje u pobedu zla, a naziva se sluga dobra, taj srcem svojim sluì zlu, a jezikom dobru. U na{e, tehni~ko, vreme qudi teè veruju u pobedu dobra no {to su verovali qudi ranijih vremena. Otkuda to dolazi? Poglavito otuda, {to qudi na{eg vremena vi{e posve}uju truda i vremena razvi}u kod sebe kakve tehni~ke sposobnosti no karaktera. I u ranija vremena qudi su se morali iz mladosti obrazovati za neki naro~iti posao, no zato se ipak prete`ni zna~aj pridavao obrazovawu karaktera. Otuda u na{e vreme ima mnogo boqih ve{taka i majstora svakog posla, no malo karakternih qudi, nasuprot ranijim vremenima, koja su imala istina mawe ve{taka, ali zato vi{e qudi. Otuda i pesimizam na{eg vremena, i razo~arewe i o~ajawe i samoubistva!
36
Nekad se ~ovek uzimao kao merilo stvari, sad se stvar uzima kao merilo ~oveka. Nekad se ~ovek cenio prema onome {ta on moè, sad se ~ovek ceni prema onome {ta on ume. Ko ume da sastavi jedan roman, ili napi{e na brzu ruku novinarski ~lanak, ili napravi kakav nov aparat za kuvawe ili letewe, ili konstrui{e kakvu ma{inu za tkawe ili osvetqewe, tome se opra{taju obi~no sve slabosti karaktera, - wegova tehni~ka naprava mera je wegove vrednosti, i apologija wegovog ìvota, i ulaznica u prva dru{tva. Onaj pak ko moè da izdrì zlo, a ne zapla~e, i ko moè da vidi tu|u nevoqu i pomogne je, i ko moè da od dve ko{uqe jednu odvoji i da onome ko nema nijedne, i ko moè da jednu slomqenu du{u uspravi i ohrabri, taj se ne vidi iza onoga, koji ume da iz gvo`|arije sastavi neku novu ma{inu za kruwewe kukuruza, ili bombu za ru{ewe i uni{tewe. Nekad je ~ovek bio ~oveku idol, danas je ma{ina ~oveku idol. Nekad je negovan u svetu kult du{i, sad se neguje kult tehnici. Zato je nekad ~ovek bio otporniji prema zlu i postojaniji u veri u krajwu pobedu dobra no {to je danas. Zar to nije dovoqan razlog da crkva Hristova danas bude puna nezadovoqstva prema qudima, nezadovoqstva i saàqewa. Crkvi nije te{ko poniàvawe, koje ona trpi od qudi; crkvi je te{ka nesre}a qudi. Crkva nije protivna savr{enstvu moderne tehnike, naprotiv ona joj se raduje; crkva je samo protivna despotskoj vladi te tehnike nad ~ovekom. Crkva ima svoj rang vrednosti: prvo dolazi Bog, pa ~ovek, pa tehnika. Na{e vreme obr37
nulo je taj rang vrednosti i stavilo ovaj red: tehnika, pa ~ovek, pa Bog. Otuda nesre}a, otuda pesimizam! Crkva pokazuje put sre}e: to je vera u krajwu pobedu dobra. Ti ne veruje{, prijatequ u krajwu pobedu dobra? Poku{aj jednom ozbiqno da da{ sebi ra~una o svom neverovawu. Gle, nauka tvrdi, da }e nastati jednom carstvo razuma. Gle, umetnost i filosofija prorokuju dolazak carstva sre}e. Gle, crkva propoveda dolazak carstva nebesnog, carstva pravde i qubavi, i svoju propoved podràva sa onoliko dokaza koliko cigala ima u woj. A vlada razuma i sre}e i pravde i qubavi to je vlada dobra. S kakvim argumentom staje{ ti, prijatequ, nasuprot i nauci i umetnosti i filosofiji i crkvi? Poku{aj da da{ jednom sebi ozbiqna ra~una o svom neverovawu u pobedu dobra. Ja sam uveren, da tvoje neverovawe po~iva na malodu{nosti, i da ono u stvari i nije toliko neverovawe koliko jedna mra~na slutwa. Ti ne veruje{, majko, u krajwu pobedu dobra? Tvoja du{a je, veli{, sam pesimizam. No pesimizam je besplodan, on ne ra|a. Ti se nisi mogla nazvati majkom, da nisi verovala u dobro. Jedna je majka stajala ispod krsta svoga sina. Zar tvoja nesre}a moè biti ve}a? Ti ne veruje{ radni~e, u krajwu pobedu dobra? No tvoj je rad tako teàk, da }e ti bez vere u dobro klonuti noge pod wegovom teìnom, i olabaviti mi{ice, i misao potamneti. Pogledaj u crkvu! Ona ti ma{e belom maramom i govori: Samo napred, bez straha i sumwe! Ja sam sazidana na slavi hiqade rad38
nika, ~iji je teret bio teì od tvog. Wihova pobeda do{la je od wihove vere u pobedu. Ti ne veruje{, star~e, u krajwu pobedu dobra? Tvoje neverovawe je tvoj grob, - ne o~ekuj teì i tamniji grob. Oko tebe svuda kqu~a ìvot, koji te potiskuje s teretnim uvaèwem. Samo te crkva gleda s qubavqu i saàqewem. Ti se sve ve}ma osamquje{, pokoqewa oko tebe postaju ti sve nepoznatija. Jezik borbe i strasti, kojim govore nova pokoqewa oko tebe i kojim si i ti nekad govorio, postaje ti sve nerazumqiviji. Ti }uti{; ti si sam; ti si jedna pokretna humka pra{ine; preturi}e se jednoga dana ta humka, i od pra{ine wene mravi }e praviti mraviwake. Nasloni se na crkvu, gle, ona veruje u pobedu ìvota nad smr}u, u vaskrsewe mrtvih. Ona ti govori o smrti kao o novom ro|ewu, koje }e te uvesti u nov ìvot, bliì Ocu tvom nebesnom. Ona ti govori kao slabom mladencu, koji se nu`dava u roditeqskoj pomo}i i qubavi. Star~e, ti si starac samo u o~ima sveta, ti si mladenac u o~ima crkve. A ti, mladi}u, zar ti ne veruje{ u krajwu pobedu dobra? Ti i ne uvi|a{ koliko svojim neverovawem kompromituje{ mladost. Mladost ni{ta drugo nije do ovaplo}ena vera u pobedu dobra. Jesi li video vrelo vode {to kqu~a iz zemqe? Zatisni ga blatom, ono }e za ~asak, dva, izbiti iznad blata; zapu{i ga {u{wem, ono }e i kroz {u{aw nabujati; pritisni ga kamenom, ono }e na drugu stranu opet izi}i na Sunce. Takva je mladost sa verom u pobedu dobra.
39
Kroz siroma{tinu, kroz bolest i nepravdu, kroz teret i intrige, kroz sve debele slojeve zla izbi}e prava mladost na poqa obasjana svetlo{}u wene vere u pobedu dobra. Ne dajmo se, bra}o, nikad zavarati trenutnim uspehom zla. Na{a vera ~esto mora biti ja~a od stvarnosti. Zlo ~esto dovodi na{u veru u isku{ewe. Ako vera na{a ne stoji uvek na straì, zlo }e nas iznenaditi i savladati. Negujmo kulturu tehnike, tehnika je gordost na{eg vremena; negujmo jo{ vi{e kulturu du{e, - jer du{a ~ove~ija gordost je svih vremena. Jo{ dugo svet ne}e propasti, tehnika nije posledwa re~ duha qudskog, i du{a qudska ima}e, sem tehnike, mnogo jo{ da stvara. Vera u pobedu dobra to je osnovni tvora~ki impuls du{e, to je osnovni impuls ìvota. Mi imamo mnogo vi{e nesvesne nego svesne vere u dobro, zato i ìvimo. Kud i kamo bi ìvot na{ bio i sre}niji, kad bi sva na{a nesvesna, instinktivna vera u dobro postala svesna. Osvetimo na{u veru sve{}u, osvetimo na{ ìvot verom. Blago ~oveku, koji veruju}i u Boga veruje u krajwu pobedu dobra u svetu. Jo{ dugo svet ne}e propasti, ne, nikad svet ne}e propasti, - on }e se zavr{iti pobedom i trijumfom dobra. Amin.
40
O OMLADINSKOM PESIMIZMU
Radi i ne o~ajavaj! Rad je misija ~ovekova na zemqi. U osnovi uzeto, svaki pravi posao je religija. Divqewa je dostojna izreka starih monaha: laborare et orare. Hrabrost koju mi èlimo i cenimo, nije hrabrost pristojno umreti no mu{ki ìveti. Ne treba ~ovek da se tuì na svoje vreme; to ne pomaè ni{ta. Vreme je zlo? No, ti si tu da ga u~ini{ boqim. Karlajl Nada nema pravo ni u koga do u Boga i u cvoje ruke. Gorski Vijenac Ja sam potpuno svestan neznatne ~asti, u kojoj vi, mlada gospodo, drìte ovaj ~in, u kome se ja nalazim. No {to se toga ti~e molim vas jedno: ne dopustite nikad, da vas zbuni ili frapira poloàj ili zvawe ili uniforma jednog ~oveka. Znajte, da je na{ dru{tveni poloàj zavisan vi{e od dru{tva, u kome smo, no od nas samih. Zato ne varajte se i ne cenite nikad ~oveka po wegovom dru{tvenom poloàju. Ne cenite ~oveka po onome {to je nezavisno od wega na
41
wemu, no cenite ga po onome {to je na wemu, samo od wega li~no zavisno. Ono {to je od nas li~no zavisno, to je karakter na{ih ose}aja, karakter na{ih misli, i karakter na{e voqe, - jednom re~ju: karakter na{e du{e. Od toga smo mi gospodari. Neka vas raduje to, ako ja iz ovog ~ina budem koristan dru{tvu, u kome se nalazim. Neka vas ohrabri to; jer kad se iz ovog ~ina, potisnutog davno iz prvih po ~asti redova, moè u~initi jedan minimum dobra, onda kud i kamo }e lak{e biti vama ~iwewe dobra, vama, koji ne}ete biti monasi, kao ja, no profesori, oficiri, sudije, politi~ari, ministri. No ne varajte se ipak: spoqa{wi va{ poloàj samo }e vam olak{ati ~iwewe dobra, no on vas ne}e u~initi sposobnim za dobro, ako vi sami sebe, nezavisno od poloàja, ne osposobite za to. Epiktet, stoji~ki filosof, bio je rob, i kao rob bio je dobar i uzorit. Kaligula je bio car, no nizak i beskarakteran. Ne}e vas oficirski mundir u~initi hrabrim, ni sve{teni~ka mantija milosrdnim, ni sudijska toga pravednim, ni ministarska foteqa mo}nim, ako du{a va{a nije ispuwena hrabro{}u i milosr|em i pravdom i mo}i. Vi morate imati du{u, koja }e biti sposobna za tri stvari: 1j da podnese ìvot, 2) da zavoli ìvot i 3) da `rtvuje ìvot. Takvu du{u vi ne}ete nikad imati, ako ste pesimisti. Pesimist ne moè `rtvovati svoj ìvot. zato, {to ìvot za wega nema vrednosti. Kad ~ovek daje ne{to {to voli, on `rtvuje, kad daje ne{to
42
{to mrzi, on ne `rtvuje, no baca. Pesimist, daqe, ne moè voleti ìvot, zato {to mu se ~ini bez dovoqnog smisla i bez dovoqno radosti. @ivot je za w besmislica i bol, a besmislica i bol, ili besmislen bol ne moè se voleti. Pesimist. najzad, ne moè ni podneti ìvot, iz istog razloga, iz koga on ne moè ni voleti ìvot. Bol, kome ~ovek vidi smisao i kraj, moè se podneti, no bol, kome ~ovek niti vidi smisao ni kraj, ne moè se podneti. A ìvot je za pesimiste besmislen i beskrajan bol. Ako ste pesimisti dakle, onda vi ne}ete mo}i ni `rtvovati, ni voleti, ni podneti ìvot. Du{a va{a ne}e biti sposobna ni za jednu od ove tri stvari. Ona }e biti sposobna mo`da za druge tri stvari, naime: ili za stupidno ili zbuweno tuma~ewe, ili za fakirsku nepomi~nost i ukru}enost, ili za samoubistvo. U sva tri posledwa slu~aja niti }ete vi biti od kakve vrednosti za ìvot, niti }e ìvot biti od kakve vrednosti za vas. U sva tri slu~aja ìvot }e vas u svojoj ve~itoj hitwi prezrivo pogledati i projuriti mimo vas. Kao hu~na i srebrna reka projuri}e ìvot mimo va{u pesimisti~ku baru, iz koje }ete se vi uzalud bacati na w blatom i klevetom. Mislite li, da }ete zamutiti ìvot? Ne, zamuti}ete samo svoj pogled i svoju du{u. Mislite li, da }ete svojim pesimizmom zaustaviti i uni{titi ìvot? To je tako neverovatno, kao {to je neverovatno, da }e jedan slon, koji stoji pod nijagarinim vodopadom, svojom surlom vratiti vodopad natrag.
43
Va{ pesimizam to je va{ nemo}an prkos ìvotu. Od toga prkosa bolujete i trpite vi, kao deo ìvota, a ne ìvot kao celina. Ja sam i uzeo da govorim danas o va{em omladinskom pesimizmu zato, {to taj pesimizam donosi vama bol i trpqewe. Pesimizam va{ je bol i trpqewe na prvom mestu za vas, koji ste ùdni radosti. On je bol i trpqewe i uvreda za va{u otad`binu, koja vas podiè, da proslavqate sebe i wu u svojim delima, a ne da sedite i pla~ete na obalama Save i Dunava u ropstvu svoga pesimizma, kao {to su sedeli i plakali stari Izraiqci na rekama vavilonskim, u ropstvu cara Navuhodonosora. - Zar ne li~i va{ pesimizam na jednog orijentalnog, malog i zlobnog despota, koji okiva i gwe~i qude? Ja vam èlim od srca, da se uvek moète duboko zastideti, kad se osetite podanicima mra~nog i zlobnog orijentalnog despota - Pesimizma. Ja vidim dve vrste omladinskog pesimizma. Jedan se pesimizam odnosi na ìvot uop{te, drugi se odnosi specijalno na ìvot qudski. Prvi ili indijski pesimizam obuzme i savlada du{e onih mladih qudi, koji dugo ìve pod impresijom svetskog bola. [to duè traje jedna imnresija, to univerzalnija postaje ona. Kao {to lopov postepeno poveruje, da ceo svet krade, i kao {to istinit ~ovek pomisli, da ceo svet govori istinu, tako i stradalnik pomisli, da ceo svet strada. U Upani{adi, svetoj kwizi Indijaca, stoji napisano: "~ovek, koji je posednut voqom, mislima i
44
verom, jeste rob, onaj, koji nije posednut, slobodan je. Zato, ako se ~ovek oslobodi voqe, misli i vere, - to je znak slobode, to je put, koji vodi Brami, to otvara vrata, kroz koje se prelazi na drugu obalu mraka", tj. kroz koja se ulazi u Nirvanu. No koji je to smrtni, koji nije posednut voqom, mislima i verom? I koji je to smrtni, koji se svega toga oslobodio i ostao ìv? Nijedan; ~ak ni sam Buda, glavni u~iteq pesimizma indijskog. âk ni on se nije do smrti svoje mogao osloboditi voqe, misli i vere; do smrti svoje on je hteo, mislio i verovao. On je verovao postojano u Nirvanu, on je mislio neprestano o ovome prizra~nome, metapsihoznome, stradalnome, i onome besvesnome, nirvanskome, spokojnome svetu, on je, najzad, hteo, - hteo je da se otrese èqe za ovim svetom i da privede druge qude onome saznawu, koje je wegovu du{u ispuwavalo. Qudi su mogli do}i potpuno do onoga saznawa, kome ih je Buda vodio, no qudi se nisu mogli potpuno odre}i svoje voqe, svojih misli i svoje vere. U svojoj te`wi, da se odreknu voqe i misli i vere, sledbenici Budini su samo uspeli da oslabe to troje, {to ~ini sadrìnu ìvota, t.j. uspeli su samo da oslabe ìvot. [ta je u~inio Buda svojim pesimizmom? U~inio je to, da je od jednog ratobornog i ìvahnog naroda, kakvi su bili Indijci pre wega, postao jedan nemo}an i pogruèn i uspavan narod, koji danas nije u stawu ~ak ni svojim basnoslovnim brojem od 300 miliona da da otpora jednoj nebudisti~koj, hri{}anskoj posadi od 50 hiqada qudi.
45
Pesimizam indijski preneo se u Evropu kao i indijska kuga. Od ova dva zla, koja je Indija dala Evropi, ne zna se, koje je gore. Kuga razorava telo, pesimizam razorava du{u. Hristos je rekao: ne bojte se onoga, ko telo ubija, bojte se onoga, ko du{u ubija. [openhauer je presadio indijski pesimizam u Evropu. On je postao na taj na~in ubica mnogih du{a, naro~ito mladih. On je odbacio iz u~ewa Budinog samo metapsihozu, seobu du{a posle smrti, ostalo je sve zadràno u glavnim ta~kama. Evo tog u~ewa. Voqa je su{tina sveta i voqa je kob sveta. Sva bi}a postoje kao objektivizacija jedne univerzalne voqe, i sva bi}a trpe zato {to su voqa. Ceo ìvot je "ewiges Werden, endloser Fluss", ve~ito postajawe, beskrajan tok; ceo ìvot je ispuwen jednom trkom od èqe do zadovoqstva, i od zadovoqewa opet do èqe. @eqa je stradawe zbog nemawa ne~ega, zadovoqewe je stradawe, jer svako zadovoqewe je razo~arawe. Treba pobe}i iz vrtloga èqa na ostrvo, koje se zove saznawe. U saznawu, da je ceo svet voqa, i da je y voqi bol i stradawe, i u negaciji te voqe, nalazi se jedino mogu}e spasewe za ~oveka. @ivot je ni{ta, smrt je ni{ta; ìvot je ni{ta plus bol, smrt je ni{ta bez bola; smrt je, dakle, boqa od ìvota. To je evropsko izdawe indijskog pesimisti~kog jevan|eqa. [openhauer nije imao ni izdaleka onoga uspeha u Evropi, koji je imao Buda u Indiji. On je prepri~ao u nepopularnoj dijalekti~koj prozi ono, {to su svete kwige indijske izrazile jednom visokom
46
poezijom. A poznato je, da jedno u~ewe, koje izraèno u prozi pridobije jednoga sledbenika, izraèno u poeziji pridobi}e stotinu. Pesimizmu [openhauerovom smetalo je, daqe, evropsko hri{}anstvo, koje nije negiralo no samo oblagoro|avalo i preobraàvalo voqu qudi. Hri{}anstvo je odràlo prevagu nad poevropqenim budizmom jo{ i svojom konzekventnijom teleologijom. [openhauer je u~io, da svaki posebni akt voqe u svetu ima svoj ciq, no da univerzalna voqa nema nikakav ciq. Hri{}anstvo je u~ilo i u~i, da svaki akt voqe u svetu ima svoj ciq, i da i univerzalna ili Bo`ja voqa, sledstveno, mora imati svoj ciq. Svet je, shodno hri{}anstvu, jedan sistem celishodnosti, jer svet je celishodan ne samo u malome no i u velikome, ne samo u pojedina~nim i prolaznim fenomenima, no i u skupu svih tih fenomena, i u su{tini wihovoj. [openhauer je shvatio svet kao jedna ogromna kola sa bezbroj mnogo to~kova i paoca i osovina. Svaki to~ak i paoc i osovina ima svoj ciq, dok cela kola nemaju nikakav ciq. Mnogi to~ak i paoc i osovina svetle svojom svetlo{}u i vide svojim o~ima, - to je razbu|ena misao u wima - dok kola jure bez svetlosti i bez o~iju, po ve~nome mraku. Svet se branio od u~ewa [openhauerovog jednim konzekventnim zakqu~kom. Ako to~kovi i paoci i osovine i svi delovi imaju ciq, onda nesumwivo i cela vasionska kola imaju ciq, i: ako to~kovi i paoci i osovine svetle i gledaju, onda i kola nisu u mraku i nisu slepa. Vasiona, otuda, zato {to je vasiona, ima i ve}i i izves47
niji ciq no jedan wen deo i vi{e inteligencije no jedan wen deo, ma se taj deo zvao i [openhauer. Vasiona ima boqe o~i od [openhauera i vi{e misli od Bude i od [openhauera. Univerzalna voqa neminovno je vezana s univerzalnom inteligencijom. Voqa nije nigde slepa, woj svuda svetli inteligencija, ako ne uvek probu|ena, imanentna, onda neizostavno transcendentna inteligencija. [openhauer nije imao uspeha u Evropi jo{ i zato, {to on sam po sebi nije bio proro~ka priroda, kakvi su bili orijentalni propovednici pesimizma. T.j. on se nije pokazivao toliko u ìvotu pesimist, koliko je bio pesimist na re~i. Kad ~itate biografiju [openhauerovu, vi }ete se i sami uveriti, da [openhauer nije niukoliko bio pesimist u ìvotu. Vi }ete videti, da je on najskrupuloznije ~uvao svoj ìvot, o kome je pisao, da ne vredi ni{ta; vide}ete, da je on ostao rigorozne voqe do duboke starosti, mada je propovedao negaciju voqe; da je bio pun èqa, naro~ito èqa za slavom i novcem, i da ni starost ni filosofija nije mogla te wegove èqe ukrotiti. Kad pro~itate i dela [openhauerova i wegovu biografiju vi }ete odmah re}i: ili je [openhauer glumac u ìvotu ili u filosofiji svojoj. @ivot i filosofija wegova ne potvr|uju jedno drugo no demantuju jedno drugo. Kod osniva~a vere nije tako: kod wih je misao duplikat ìvota, i ìvot duplikat misli. Kod wih je ìvot wihov najja~i dokaz vere wihove, filosofije wihove. Hristos je dokazao svoju veru svojim ìvotom.
48
On je ne samo mogao da podnese ìvot, no mogao je i da qubi ìvot, i da ga `rtvuje. Hristos je u~io, da treba `rtvovati ìvot iz qubavi prema ìvotu, i on je `rtvovao svoj ìvot. [openhauer je u~io, da se treba odre}i ìvota iz odvratnosti prema ìvotu, i on se nije odrekao ìvota. Samopo`rtvovawe je konzekvenca Hristovog u~ewa, zato su se i Hristos i apostoli wegovi `rtvovali. Samoubistvo je konzekvenca [openhauerovog u~ewa, - [openhauer se nije ubio. Cenite svaku filosofiju po mogu}nosti wene Etike i po kulturi, koju ona inspiri{e. Je li mogu}a Etika [openhauerova? Sam je [openhauer dokazao, da je nemogu}a. Je li pak nemogu}a Etika, kao konzekvenca jedne filosofske postavke, onda je nemogu}a i ta filosofska postavka. Daqe, kakvu kulturu inspiri{e pesimizam [openhauerov? Nikakvu. ôvek, koji negira voqu, negira tim samim i kulturu, jer kultura je proizvod voqe. "[openhauer je neprijateq ~ove~anstva!" uzvikuje otuda Jelena Keler. No ne, za{to neprijateq ~ove~anstva? Buda je bio neprijateq jednoga celoga naroda; [openhauer je bio samo neprijateq svoj: za reku ~ove~anskog ìvota [openhauer zna~i onoliko, koliko jedna stena u koritu jedne obi~ne reke. Kad posmatrate jednu reku u ravnici, vi i ne opaàte wen tok, ona vam izgleda kao jedan uspavan lewivac, no kad je posmatrate u brdima, kako ska~e i penu{a se preko stena, kako reì i preti, i peva i {i{ti, vi kao da gledate jednog ratobornog vojnika, kako otima pobedu. Takva je jedna stena [openhauer u
49
reci ~ove~anskog ìvota. Takva je stena i Buda, i prorok Jeremija sa svojim vavilonskim pla~em, i Jov pre svoga pokajawa; takve su stene i svi ostali pesimisti, koliko ih ima, svi koji su hteli da spre~e i zaustave tok ìvota. Bez wih bi ìvot bio kao reka u ravnici, kao uspavan lewivac. No oni su stene, protiv kojih se ìvot mora da oruà i brani, jer ìvot je u su{tini optimisti~an. Kad udara o te stene ìvot se pokazuje ìvot; kad se penu{a i bori ìvot se pokazuje mlad i nov. Da li je vatra neprijateq gvo`|a? Ne, ona ga ~ini ~elikom. Tako Vede i [openhauer mene nisu dekuraìrali u mome optimizmu; naprotiv, oni su ga o~eli~ili. Ja sam u wima pro~itao sve ono, {to se uop{te moè re}i protiv ìvota. Sve to nije mnogo, verujte. Sve to samo moè da nas utvrdi u na{em optimizmu. Nije, dakle, [openhauer neprijateq ~ove~anstva, kako veli Jelena Keler, no neprijateq iskqu~ivo svoj. No znate li, ko je Jelena Keler? To je najve}i demant pesimizma u na{e vreme. To je devojka, slepa i gluvonema od druge godine svoga ìvota. Jedno nesre}no stvorewe jel' te? Ni u kom slu~aju; to je najoptimisti~nija du{a, kakva se samo da zamisliti. Svojim titanskim naporom uspela je ona, i pored svojih uàsnih nedostataka, da se uspne na toliku intelektualnu i moralnu visinu, da je stala u red najotmenijih savremenih u~iteqa ~ove~anstva. Ona, slepa, postala je vo| mnogim okatim; ona, gluvonema, postala je vrlo re~iti propovednik optimizma s one
50
strane okeana. Ona, slepa i gluvonema, moè da podnosi ìvot. Poneko od vas pak, ko moè da vidi sunce i zvezde, i moè da ~uje muziku i moè da iskaè svoje radosti i svoju tugu, ne moè da podnese ìvot, no dolazi na misao o samoubistvu. No slepa i gluvonema Amerikanka ne samo podnosi ìvot, ona moè vi{e: ona voli ìvot. Poneko od vas ne voli ìvot. No zamislite sebe slepim i gluvonemim u toku dvadeset godina, i zamislite, da najedanput budete iz te dugotrajne no}i izvedeni na dan, da vam se otvore o~i i otvore u{i i odre{i jezik! Bi li onda voleli ìvot, ili bi bili pesimisti? Gle, Jelena Keler voli ga i u svojoj ve~noj no}i, u kojoj joj svetli samo duh wen; kudikamo bi ga ona vi{e volela, kad bi na jedan put i ona mogla videti i ~uti ono, {to vi vidite i ~ujete. No slepa i gluvonema Amerikanka ne samo podnosi i voli ìvot, ona je u stawu i da `rtvuje ìvot. Ona ga ve} `rtvuje, jer ga je posvetila dobru drugih, dobru poniènih i uvre|enih qudi, dobru obeshrabrenih i o~ajnih. Bi li vi mogli posvetiti svoj ìvot dobru drugih qudi? Svome prijatequ, na pr.? ili otad`bini? ili ~ove~anstvu? Ako ste pesimisti, ne moète, jer, pre svega, nemate {ta da `rtvujete, po{to je ìvot va{ bez vrednosti u o~ima va{im, i onda ne moète jo{ i zato, {to smatrate i svaki drugi ìvot bez vrednosti, te otuda i nedostojnim pomagawa i podràvawa. Ako ste optimisti, lako }e vam biti i pod51
nositi i qubiti i `rtvovati ìvot. Optimist je ~ovek, koji radi s verom i nadom. Ho}ete li da postanete optimisti, onda radite. Pesimizam je bolest, od koje je rad lek. Nikad medicina ne}e izmisliti savr{eniji lek protiv pesimizma od rada. Karlajl, veliki optimisti~ki mislilac, u isto je vreme veliki propovednik neumornog, neprestanog rada. "Radi i ne o~ajavaj"! To je deviza, koje se on drào, i koju je drugima propovedao. Napoleon nije imao vremena da bude pesimist, jer za pesimizam treba dokolice, a veliki osvaja~ sveta imao je svega vi{e no dokolice. On je radio 18 sati iz dana u dan. Kad bi vi samo polovinu toga vremena posvednevno i sistematski radili, otad`bina va{a bila bi sre}na. Dostojevski je imao pada}u bolest, i bio je ina~e slaba zdravqa, pa je ipak svakog meseca pisao po ~etiri {tampana tabaka najliterarnije i najsadràjnije proze, kakve ima na ruskom jeziku. I pod teretom svoje stra{ne siroma{tine i stra{ne bolesti. Dostojevski je bio optimist. Optimisti su bili i svi oni veliki i mali qudi, koji su stvarali u ovome svetu sve ono, {to je dobro i korisno. Cela kultura, u kojoj ste vi ro|eni i koja vas okruàva, stvorena je od optimista. Dela pesimista su nepoznata u ovome svetu. Ovaj svet zna samo za wihove uzdahe i vapaje, no ne i za dela. Druga vrsta omladinskog pesimizma odnosi se specijalno na qudski ìvot. Ovaj pesimizam je delimi~an po vremenu, jer se odnosi ili na pro{lost, ili na sada{wost ili budu}nost, i jer se odnosi ili
52
na jednu li~nost, ili na ceo narod ili na celo ~ove~anstvo. Ruso je bio veliki optimist u pogledu cele prirode, izuzev jedino ~oveka. Kad je cenio ~oveka u istoriji, i dru{tvu, Ruso je bio veliki pesimist. On je mislio, da je ~ovek pao, ~im se "udaqio od prirode", a udaqio se od prirode, ~im je po~eo ìveti u organizovanom dru{tvu. Sve je bilo dobro, dok je ~ovek ìveo bez dru{tva i kulture, kao ìvotiwa, sve je se izvrnulo i postalo zlo, od kako su se qudi udruìli i kultivisali. Otuda cela istorijska pro{lost i cela sada{wost je pogre{na, sve qudske institucije osnovane na nepravdi, sva umetnost na laì, sve zakonodavstvo na sili. "Sve je dobro, kad izlazi iz ruku Tvorca, sve se kvari u rukama ~ovekovim". Tim re~ima po~iwe Ruso svoje slavno delo "Emila". U drugom jednom svom delu veli Ruso: "ôvek se ra|a slobodan, me|utim svuda je u okovima". Drugi jedan veliki pesimist u oceni qudske istorije bio je Lav Tolstoj. Qudi su od onda nesre}ni, od kada su napustili prirodnu prostotu ìvota i komplikovali svoje potrebe. Kulturni qudi, kako iz pro{losti tako i iz sada{wosti, za saàqewe su zbog toga, {to se brinu o mnogome nepotrebnome. Verovati u Boga, ìveti za druge qude i baviti se zemqoradwom potpuno je dovoqno za sre}u qudi. Tolstoj je pesimist u pogledu cele istorije qudske, ukoliko ona zna~i udaqewe od prostog zemqoradni~kog ìvota. Ceo kulturni svet po{ao je jednim putem, koji u propast vodi. Kultura je u~inila Zapad bednim, kultura je stavila
53
Ameriku u slu`bu Mamonu, kultura ~ini i Rusiju nesre}nom. [ta da se radi? Tolstoj veli: "Samo jedno i vrlo prosto: ìveti mirnim, zemqoradni~kim ìvotom, podnose}i ona nasiqa, koja se mogu vr{iti nad nama, ne protive}i im se silom i ne uzimaju}i u~e{}a u wima". Za Rusoa i Tolstoja ne bi mogla ~ak ni Jelena Keler, i ne bi nikad niko mogao re}i, da su oni neprijateqi ~ove~anstva, i ako su pesimisti. Jer wihov pesimizam ipak nije beznadeàn i ubita~an kao pesimizam indisko{openhauerovski. U osnovi i Ruso i Tolstoj bili su optimisti, jer su obojica verovali u Bo`je provi|ewe i u besmrtnost du{e. A vera u Boga, u provi|ewe i u besmr}e du{e ne moè dovesti do o~ajawa ~oveka ni u najcrwoj no}i, ni u najteèm bolu. Samo ta Rusovqeva i Tolstojeva vera u Bo`je provi|ewe stoji u o{troj kontradikciji s wihovim pesimizmom u pogledu qudske istorije. Jer ako se provi|ewe Bo`je pokazuje svuda u prirodi, kako da se ono ne pokazuje i u qudskoj istoriji? A ako se pokazuje i u qudskoj istoriji, onda kako da qudska istorija tolike hiqade godina luta jednim pogre{nim putem, koji se zavr{ava propa{}u i ambisom? Kako da u celoj ovoj prirodi, nad kojom se nosi duh Bo`ji, sve bude u svome redu, a jedino ìvot i rad milijarde qudskih bi}a, koja su ìvela i koja ìve na ovoj zvezdi, da predstavqa jedan besmislen haos? Dakle, ili nema provi|ewa, ili ~ove~anstvo nije zalutalo, kad je po{lo putem kulture. No kako, po
54
nepokolebqivoj veri i Rusoa i Tolstoja, provi|ewa ima, to onda, ~ove~anstvo nije zalutalo. Kultura je otuda neophodna. Bog nije stvorio qude sa èqom da oni kroz sve vreme svoga bitisawa na zemqi ostanu u primitivnoj prostoti i monotonosti ìvota, iskqu~ivo kao pastiri i zemqoradnici, no da se razvijaju i usavr{avaju. No kultura zna~i stradawe? re}i }e se. Da, kultura u istini zna~i stradawe, i to veliko, no zna~i i radost: radost u iznalaèwu, radost u stvarawu, radost u nadmetawu, radost u zidawu novih formi ìvota i novih kombinacija snaga. Ja drìm, da su Ruso i Tolstoj bili suvi{e zaneti bukoli~kom poezijom, i da ni jedan ni drugi nisu dovoqno ra~unali sa stvarno{}u ìvota. Zar su boqi planinski kozari i govedari od Helen-Keler i Emersona? Nisu ni boqi, nisu ni sre}niji. [ta je boqe: jedan stub neotesanog kamena, ili jedna kamena umetni~ki izra|ena statua? Ja sam za umetni~ki izra|enu statuu, vi birajte! Ja sam za kulturu, vi birajte. I Tolstoja i Rusoa kultura je digla na onu visinu, na kojoj su bili, i sa koje se nisu mogli spustiti, iako su propovedali to spu{tawe. Tolstoj je do smrti pisao kwige a nije orao; Ruso se do smrti potucao po letwikovcima i salonima hiperkulturnog, aristokratskog sveta, a nije oti{ao da ~uva stado na Alpima ili Pirinejima. I za wih dvojicu, dakle, povratak sa puta kulturnog, kojim kora~a ~ove~anstvo, bio je nemogu}; kudikamo je to nemogu}nije za celo
55
~ove~anstvo. Zato je ~ove~anstvo s respektom oslu{nulo i Rusoa i Tolstoja i produìlo svojim putem, putem kulture, s uzvikom: "Ja moram ovuda". Ako ipak niste razuvereni u opravdanost pesimizma ova dva neobi~na ~oveka u pogledu qudske pro{losti i sada{wosti, onda ja vas molim, zamislite pred sobom grofa Tolstoja i @.@. Rusoa, kao dvojicu izme|u supremnih predstavnika kulture pro{losti i sada{wosti, i zamislite pored wih dva sirova, od kulture nedirnuta ~oveka iz kakvih divqih planina. Stavite Tolstoja i Rusoa sebi na desnu, stavite dva primitivna ~obanina na levu stranu, razgledajte ih dobro i samo presudite, {ta je boqe: primitivnost ili kultura? Ako na|ete, da vi{e vrede dva nekulturna ~obanina od Rusoa i Tolstoja, onda je zaista sva istorija ~ove~anstva jedna tragi~na zabluda; ako pak na|ete, da vi{e vrede Ruso i Tolstoj od wihovih primitivnih, bukoli~kih ideala, onda znajte, da je pesimizam wihov neosnovan. [to se mene ti~e, ja sam na{ao ovo posledwe. Pomenu}u samo jo{ dve vrste ovog delimi~nog pesimizma, daleko od namere, da ih izre|am sve. Znam, da se ni o ~em ku`nijem ne moè govoriti od kuge, i ni o ~em pesimisti~nijem od pesimizma. Ja }u s toga znati ekonomisati s va{im strpqewem. Ja }u biti {tedqiviji prema vama od va{ega pesimizma. Pesimizam vas okupira ponekad ~itave dane, i vi ga trpite, pretrpite i mene jo{ za nekoliko minuta!
56
Ove dve vrste pesimizma vladaju va{im omladinskim srcima daleko vi{e od one dve vrste, koje ve} pomenuh. Jedno je va{ pesimizam prema vama li~no. i drugo je va{ pesimizam prema va{em narodu. Dozvolite mi, da vam govorim intimno. Ja poznajem taj va{ pesimizam prema vama samima. Ja sam ga sam preìveo. Vi ste sad u vremenu, kad svaki ~ovek samoga sebe traì, i samoga sebe ocewuje. "Za {ta sam ja.sposoban?" "Koliko ja vredim?" Ta pitawa vi sami sebi sad postavqate. I traè}i odgovor na ta pitawa, vi sravwujete sebe sa velikim qudima iz istorije. Ispadne li to sravwewe svuda na {tetu va{u, vi postajete pesimisti. Koga od vas nisu taknule u srce re~i Cezareve, izgovorene pred Aleksandrovom statuom: "ovaj je u mojim godinama svet osvojio, a ja nisam jo{ ni{ta u~inio?" Zar niste i vi postavqali sebi sli~na pitawa, stoje}i u mislima svojim pred svakim od velikih qudi, o ~ijem ste ìvotu i radu u~ili u {koli? Vi traìte sebe me|u velikim vojskovo|ama. Napoleon vam iza|e pred o~i, i vi se upla{ite od wegove veli~ine, i svoje malenkosti, i vi gubite poverewe u sebe i {ap}ete: "Napoleon je jedna planina, a ja {qunak pod tom planinom". Ili vi traìte sebe me|u velikim misliocima. Platon vam iza|e pred o~i, i vi stuknete, i pesimizam postaje gospodar va{eg srca. Ili vi sravwujete sebe s velikim rodoqubima, s Epaminondom, s Decijem Musom, s Mininom, s
57
Obili}em, i du{a se va{a ispuni prezrewem prema sebi. Ili vi volite poeziju i èlite da budete pesnik. No kad pomislite, da biti pesnik zna~i biti u dru{tvu s Virgilom i Miltonom i Geteom, vi se zastidite i s o~ajawem cepate svoje stihove i bacate u vatru. Ili vi èlite da budete nau~nik. No gle, nau~nici su: Wutn, Her{el, Faradej, Helmholc; - i vi ponirete glavu me|u ruke. Vi volite muziku; - no tu je Mocart. Vi bi hteli skulpturu; - no tu je Mikelan|elo. Vi se traìte me|u socijalnim reformatorima. No tamo su Solon i Likurg i Alfred Veliki i Petar Veliki. I tako traè}i sebe i ne nalaze}i nigde i cene}i sebe i potcewuju}i svugde, vi padate u jedan pesimizam, koji vas vodi ili jednom bezprincipnom i razuzdanom ìvotu, ili fakirskoj indiferentnosti i pogruènosti, ili pak samoubistvu. Na koje god poqe qudske delatnosti u pro{losti pogledate, vi nalazite svuda neverovatno velike i genijalne qude, nalazite svuda primere non plus ultra. I vama se u~ini, da je ~ove~anstvo svu svoju veli~inu ve} pokazalo u pro{losti, da se qudi sada{wosti, t.j. qudi va{eg vremena ne mogu meriti s qudima pro{losti, i da specijalno vi ne predstavqate savr{eno ni{ta u sravwewu s onim qudima, koji vam iz pro{losti toliko imponuju.
58
No, ne bojte se! Pesimizam je va{ apsurdan, strah va{ je strah maloga orli}a, koji iz svoga gnezda gleda nad sobom na visini orla, svoga roditeqa, ra{irenih krila i smela poleta, i o~ajava {to je on osu|en, da leì u gnezdu, goli{av i nejak, i da prima hranu iz tu|eg kquna. Ne bojte se! Jer i Napoleon, veliki vojskovo|a, bio je jedno vreme prost redov, koji nije nikad ni sawao, da mu predstoji tako slavna budu}nost. Platon je bio u va{em uzrastu u o~ajawu zato, {to nije mogao da pi{e stihove kao Homer. On je ~itao neprestano Homera, i trudio se neprestano da mu podraàva. No uvek se qutio na svoje stihove i bacao ih u vatru. I Platon je, vidite li, sebe traìo i sebe potcewivao u mladi}skom dobu, i ne slute}i, kakvu je slavu provi|ewe wemu odredilo u budu}nosti. Franklin je jednoga dana hodao besposlen po ulicama Filadelfije, traè}i ùdno samo zanimawa, ma kakvoga. I niko na w nije ni glave osvrtao. Franklin je na{ao posla i ìvo je radio, slagao je slova u {tampariji, bez imalo pesimizma zbog svog skromnog poloàja. Tog istog Franklina drugoga jednoga dana, posle izvesnog vremena, pozdravqala je sva Filadelfija pucwem iz topova i obasipala ga svima mogu}im po~astima, kao oca otad`bine. Jedno ~oban~e u selu Tr{i}u ~uvalo je ovce, i idu}i za ovcama jedva sricalo slova nekakve stare kwige. Ono je smatralo za najve}u sre}u, da samo zna ~itati i pisati. To ~oban~e postiglo je vi{e nego {to
59
je ikad moglo poèleti. Ono je bez {kole postalo tako slavno, da je dobilo doktorat filosofije honoris causa. Ono je skupilo ve}i do umnoga blaga na{ega naroda i pokazalo ga i nama i Evropi. I to ~oban~e je prvo stvorilo nauku o na{em jeziku. Vuk Karadì} nije imao vremena da bude pesimist. Nekoliko seqaka orali su u [umadiji pre sto godina. Oni su imala samo pravo da oru i }ute; i oni su orali i }utali. I vera je zagrevala wihove grudi, i pesimizam se nije doticao du{e wihove. Nikad nisu mislili ti seqaci ostaviti svoje ralo i odati se drugom poslu. Orawe i }utawe bilo je zanimawe wihovo. orawe i }utawe bilo je zanimawe i wihovih predaka kroz ~itava 4 stole}a. No vi znate, {ta se desilo? Jednoga dana ti seqaci ostave svoja rala i pripa{u sabqe i prestanu da }ute. I od seqaka postanu heroji, koji su pobedili onu silu, od koje je bila pobe|ena Vizantija, i postanu jo{ politi~ari, i reformatori, i kneèvi. I ni u jednom svom ìvotnom zanimawu ovi qudi nisu se pokazivali pesimisti. Na{a srpska pro{lost ne zna za pesimizam. Na{e najcrwe vreme u istoriji inspirisalo je jednu svetlu herojsku poeziju. âk i na{i slepci bili su optimisti. Ko bi od vas preduzeo, da napi{e jednu studiju o na{im slepcima - guslarima u pro{losti? Ja mu garantujem, da bi me|u tim na{im slepcima na{ao nekoliko Jelena Keler. Ja vam ne kaèm: ne budite pesimisti zato, {to
60
slepci nisu bili pesimisti. Ja vam kaèm vi{e: ne budite pesimisti zato, {to je va{ pesimizam sasvim bez osnova. Ne budite pesimisti naro~ito u pogledu va{e li~nosti, jer vi sami jo{ ne moète predvideti, u ~emu }ete se pokazati veliki. Radite, jer ako radite ne moète biti pesimisti. Ili rad ili pesimizam. Ako ne moète biti Napoleon, to ne zna~i, da vi ne moète biti uop{te veliki vojskovo|a; ili ako ne moète biti Platon, to ne zna~i, da vi ne moète biti veliki mislilac; ili ako ne moète biti Virgil, to ne zna~i, da vi ne moète biti veliki pesnik. Velikih vojskovo|a ima mnogo, velikih mislilaca mnogo, velikih pesnika - mnogo, velikih qudi svake vrste - mnogo. Dobro je da èlite biti veliki, no samo onda, kad radite da budete veliki; ali je zlo, kad samo èlite veli~inu, a ne radite ni{ta, da bi je dostigli. Ako èlite veli~inu i radite za wu, vi ne moète biti pesimisti; ako samo èlite veli~inu, a ne radite za wu, vi morate postati pesimisti. Ili rad ili pesimizam. Veli~ina se, mladi moji prijateqi, ne izvla~i na lutriji, ona se osvaja neumornim radom. Vi morate sad neumorno raditi na prosve}ivawu svoga uma i ja~awu svoje voqe. Jer vi morate biti prosve}eni umom i jaki voqom onda, kad postanete predstavnici javnoga ìvota. Ma na koju du`nost da vas provi|ewe postavi, vi }ete biti veliki, ako budete bili jaki umom i voqom. Nije istina, da vi nemate sposobnosti. Ne àlite se na to; najre|i su izuzeci
61
oni qudi, koji nemaju nikakve sposobnosti. Ja li~no ~ak ni u te najre|e izuzetke ne verujem. No recimo, vi ose}ate uistini ako ne nikakvu a ono malu sposobnost u sebi, i vi se ne varate u tome. Ipak vi ne smete zakopati ni tu malu sposobnost, kao {to je zakopao svoj dobijeni talenat onaj nerazumni carev sluga iz jevan|elske pri~e o talentima. Vi ste du`ni raditi na uve}awu svoje sposobnosti. Poznato vam je svakako, {ta je Demosten, veliki gr~ki govornik, radio, da bi uve}ao svoju govorni~ku sposobnost. I vi morate uloìti toliki trud oko sebe, koliko i Demosten. Ne zakopavajte, dakle, no uve}avajte i razvijajte date vam darove, i vi }ete biti daleko od pesimizma u pogledu sebe. I najzad - pesimizam va{ u pogledu naroda va{eg i otad`bine va{e. Ja bih èleo da vam naro~ito i zasebno govorim o ovom predmetu: toliko je on {irok i toliko akutan. Za ovaj mah, u vezi sa ostalim, ista}i }u samo nekoliko misli, tj. onoliko, koliko mi jo{ minuta preostaje da govorim. Vi prou~avate druge narode, koji su dostigli vrhunac svoje mo}i i kulture, i postajete pesimisti zato, {to vidite svoj narod jo{ nemo}an i nekulturan. No gle, vi ste pesimisti ba{ zbog onoga, zbog ~ega treba da budete optimisti. Narodi, koji su do{li do vrhunca mo}i i kulture, mogu sad ili stajati neko vreme na tome vrhuncu, ili i}i naniè. Narodi pak nemo}ni i nekulturni imaju pred sobom jo{ duge stepenice, dok se ne popnu na vrhunac.
62
Francuski ili nema~ki omladinci mogli bi s vi{e razloga biti pesimisti no vi. Oni mogu re}i sebi: na{i su preci sve uradili, za nas nije preostalo ni{ta. No s kakvim razlogom moète vi biti pesimisti, vi, ~iji su preci samo po~eli da rade, vi, koji se nalazite na po~etku jednog novog stvarawa, vi, pred kojima se otkriva tako prostrano i tako neobra|eno poqe delawa, vi, pred kojima se prostire tako dug put za trku i utakmicu? "Mi smo mali!" Takva vam misao mo`da uleva pesimizam u du{u. No recite, po ~emu smo mali? Po broju, jel'te? No gle stari Grci bili su mawi brojem od nas Srba, pa su ipak zadivili svet svojom veli~inom. Ili smo mali po sposobnosti, jel'te? Mi se ne}emo hvaliti svojim sposobnostima, no ja vam kaèm, radi va{eg ohrabrewa, da do sad nijedan vi|en i sposoban ~ovek u Evropi nije o nama rekao, da smo mali po sposobnosti. Ja nemam vremena da re|am sve te vi|ene qude. Kad bih ih re|ao, ja bih po~eo s Pu{kinom i Geteom. "Na{ ceo savremeni ìvot je mali"! Moè biti tako vi mislite i zbog toga se podajete pesimizmu. Ja vas uveravam, da ne postoji malo vreme i mali ìvot u istoriji ~ove~anstva. Postoje samo velika vremena i priprema za ta velika vremena. Na{e sada{we vreme, dakle, moè biti ili jedno ili drugo. Ako ono samo po sebi nije veliko, onda je ono priprema za jedno budu}e, veliko vreme. U oba slu~aja, dakle, ono ne opravdava va{ pesimizam. Jer ako sada{wost nije velika, ona je
63
priprema velike budu}nosti. Ona je, zna~i, priprema va{e veli~ine, jer budu}nost je va{a. To treba da bude razlog va{e radosti a ne àlosti. Kritikujte na{u nacionalnu sada{wost, no ne o~ajavajte za na{u budu}nost. Kritikujte one qude, koji sad reprezentuju na{ nacionalni ìvot bilo u religiji, bilo u politici, bilo u poeziji, ili nauci, ili radinosti, kritikujte ih, no ne zaboravite, da vas samo nekoliko godina deli od onoga vremena, kad }ete vi reprezentovati na{u naciju u svima tim strukama. i kad }ete vi biti izloèni kritici onih, koji sad sri~u bukvar u osnovnoj {koli i gledaju na vas s respektom kao na neku nedosti`nu visinu. Dosti}i }e oni va{u visinu, a vi }ete dosti}i visinu otaca va{ih, i oni mali{ani, koji vam se sad dive, bi}e kriti~ari va{i i sudije va{e. Kakvom merom merite onakvom }e vam se meriti. Va{e je da kritikujete, no ne tro{ite mnogo vremena na kritiku sada{wosti. Mnogo je 1/10-ina. Ostalih 9/10-ina vi morate upotrebiti na svoju spremu. Nije dobar onaj glumac, koji dobro kritikuje tu|u ulogu; dobar je onaj, ko odigra dobro svoju ulogu. A odigra}e svoju ulogu dobro samo onaj, ko se s qubavqu i energijom za svoju ulogu sprema. A qubavi i energije opet ne moè nikad imati pesimist. Ne podajte se pesimizmu, jer pesimizam va{ bi}e najotrovniji izvor neizmernog zla i va{eg i tu|eg. Duhovi va{ih predaka, onih seqaka, koji su pre sto godina stvorili ovu zemqu, posmatra}e vas onda, kad vi
64
po~nete rukovoditi ovom zemqom, kao weni vojnici, kwièvnici, u~iteqi, ministri. Va{ pesimizam oàlosti}e du{u wihovu i odvrati}e pogled wihov od vas. "Zar mi, ne{kolovani, stvarasmo, a vi, {kolovani, razoravate! Zar mi, robovi, bismo optimisti, a vi, slobodni, jeste pesimisti - àli}e se oni na vas. Jedno pesimisti~ko pokoqewe jeste ku`no mesto u istoriji jednog naroda. No narod i kugu preboleva. I onda, kad narod ozdravi, potomci va{i ukaziva}e na vas kao na kugu. Ne podajite se pesimizmu, jer va{ pesimizam bi}e uvreda ne samo za va{u otad`binu, no jo{ i za celo ~ove~anstvo. ôve~anstvo je jedno bratstvo, ma koliko da je ono razbra}eno. Svi narodi, i svi qudi na zemqi, ~ine jednu celinu, jedan organizam. Taj organizam ima i bolesti na sebi. Pesimizam je bolest na organizmu ~ove~anstva. Ta bolest moè biti korisna velikom ~ove~anskom organizmu, kao {to i otrov moè biti koristan u izvesnom slu~aju, no za{to ba{ vi da budete ta bolest ~ove~anstva? Taj otrov? Pesimizam va{ bi}e uvreda i za svu vasionu; uvreda za zvezde, koje no}u oslu{kuju va{e misli i planove; uvreda i za sunce, koje svaki dan gleda svojim velikim iskrenim i optimisti~kim okom va{a dela. I najzad. Pesimizam va{ bi}e uvreda i za Tvorca sveta, koji vas nije stvorio, da se àlite na wegova dela, no da pokaète svoja. Konferencija dràna pred {kolskom omladinom
65
O HEROJIMA NA[EG VREMENA
Budi slobodan i hrabar. Ne boj se i ne pla{i se; jer je s tobom Gospod Bog tvoj kuda god ide{. Gospod je videlo moje i spasewe moje; koga da se bojim? Gospod je krepost ìvota mojega; koga da se stra{im (Is. Nav. 1,9; Psalam 27, 1)? Pokoqewa djela sude, {to je ~ije daju svjema. Pas svakoji svoje breme nosi, Nove nu`de ra|u nove sile. Gorski Vijenac Da li ima heroja i u na{em vremenu, ili oni svi pripadaju iskqu~ivo pro{losti? To je pitawe, draga bra}o, koje nas uvek onda uznemiruje, kad god pogledamo po jednolikoj masi qudi, zauzetoj sitnim brigama i zagrejanoj sitnim strastima. Da li su heroji privilegija samo pro{lih vremena, i da li je na{e vreme samo zbori{te malih i osredwih qudi? Da li su najpre trebali da do|u u ovaj svet svi veliki, a posle wih svi mali, najpre svi jaki, a posle wih svi slabi, najpre svi svetli i sre}ni, a posle wih svi mra~ni i
66
nesre}ni? Da se priroda nije ve} zamorila ra|aju}i, i da nije po~ela istresati iz svojih krila posledwu sitne` spremaju}i se da zaspi ili umre? Da nismo mi ta posledwa sitne` na{e majke zemqe, koja je ve} ostarela, te èli da se odmori od ra|awa? "Sve ima svoje vreme", rekao je jedan stari mudrac, " ima vreme ra|awu i vreme umirawu, vreme sa|ewu i vreme ~upawu, vreme ru{ewu i vreme zidawu". Da nije tako i sa herojima? Da li ima vreme heroja i vreme neheroja? Vreme. kad priroda ra|a jedan herojski porod i vreme, kad ga ~upa i na mesto wegovo proizvodi sitnu proju? Da nismo mi ta sitna proja, koja je nikla na jednom iscrpqenom i ispo{tenom zemqi{tu, na kome su dugo uspevali visoki borovi? Takve nas misli obuzimaju, kad hodimo po pijaci qudskog ìvota i gledamo male qude sa wihovim slabostima prema ìvotu i wihovim strahom prema smrti, sa wihovim cewkawima i wihovim àqakawima, sa wihovim la`no nasmejanim licima i la`no uplakanim o~ima. Takve nas iste misli obuzimaju i kad mislimo sami o sebi i sravwujemo sebe sa herojima, koji su pre nas ìveli i ~inili ~ast ovoj planeti, na kojoj mi sad gmièmo, jedva {to razlikuju}i se od pra{ine, po kojoj gmièmo. I obuzeti takvim mislima mi uzvikujemo ~esto s uzdahom: blago onima, koji pre nas ìve{e u ovome svetu; gle oni su bili jedno herojsko pokoqewe, dostojno na{eg divqewa, kao {to smo mi jedno bedno i pigmejsko pokoqewe, dostojno wihovog prezrewa!
67
Blago pro{losti, jer na izlo`bi ovog ìvota ona sedi na gorwem mestu, dok se sada{wost prostire pod wenim nogama. Pro{lost je izloìla jednu goru od visokih i ve~no zelenih ~etinara, dok sada{wost nema ni{ta da izloì osim sitne proje. Pro{losti pripadaju trojanski junaci, a nad wihovim grobovima ìvotari u sada{wosti jedno degenerisano pokoqewe, na ~ijem Olimpu stanuju samo bogovi straha i novca i alkohola. Pro{losti pripadaju oni idealisti, koji su u te`wi svojoj k nebu radije zidali egipatske piramide, no {to su mislili o hlebu, a nad wihovim grobovima planduje sada jedan propali nenasiti rod, sa velikim stomakom, koji se neprestano klawa i moli |avolu, da bi |avo obratio sve kamewe i sve piramide u hleb. Pro{losti pripada ono herojsko pokolewe, koje je zasnovalo Rim i slavu Rima, koje se pokazalo podjednako veliko i na ma~u i u pravosu|u. Po wegovom prahu gmiù sad mali qudi, ~ija se sva slava sastoji u pri~awu i pokazivawu svetu slavnih dela wihovih predaka. Pro{losti pripadaju slavne spartanske i rimske majke, koje su volele svoju decu vi{e no sebe, i svoju otad`binu vi{e no svoju decu, majke koje su znale jednu od najve}ih ve{tina ovog sveta, - da od deteta stvore herojski jaka i karakterna ~oveka. Na mesto ovih majki sada{wost pokazuje ène, koje misle da se mogu zvati majke, ako samo rode dete i nau~e ga sebi~nosti, ène, koje su uvek pre ène no majke i uvek
68
sve drugo pre no ène. Pro{losti pripada ona klasi~na omladina, koja je umela da mladuje, i koja je mladovala takmi~e}i se u herojskim delima i vrlini. Na mesto te omladine sada{wost pokazuje jedno razdra`qivo i histeri~no mlado pokoqewe, koje se u 10-oj godini takmi~i u poroku, koje u 16-oj svojoj godini ve} odri~e pro{lost, u 17-oj odri~e sada{wost, u 18-oj ose}a se potpuno zrelo i staro, u 19-oj izvr{ava ubistvo, a u 22-oj samoubistvo. Pro{losti pripadaju i svi odu{evqeni i juna~ki predstavnici hri{}anske religije, koji su svojim ìvotom punim samopregorewa i svojom smr}u punom herojstva i dali na{oj veri onaj zna~aj, koji je ona imala u istoriji. Na mesto wih sada{wost je u stawu pokazati samo pigmejske nosioce hri{}anskih ideala, kakvi ni u jednom drugom vremenu ne bi ~inili ~ast ovoj uzvi{enoj veri, i kakvi je izvesno ne bi doveli do onog ugleda, koji je ona imala u istoriji. Pro{losti najzad pripada i jedno na{e srpsko herojsko pokolewe, koje je oslobodilo ovu zemqu od azijskog varvarstva, jedno pokoqewe "za pesmu stvoreno". Na mesto toga pokoqewa, koje je imalo moralne snage, da ustane protiv jedne mo}ne carevine, sada{wost je izloìla nas, jedno pokoqewe za prozu stvoreno, nas, koji nemamo ni toliko moralne snage, da ustanemo protiv samih sebe, protiv svog li~nog varvarstva, i koji nemamo ni toliko umne snage, da moèmo misliti o celom narodu na{em, no delimo ga na partije, jer
69
lak{e je misliti o jednoj partiji no o celom narodu, i delimo partije na podpartije, jer lak{e je brinuti o jednom delu partije no o celoj partiji, i delimo podpartije na klike i koterije, jer lak{e je misliti o ovima no o podpartiji, i najzad delimo ceo svet na dvoje: na sebe i na ostali svet, i mislimo samo svak o sebi, jer za to se potrebuje najmawe moralne i umne snage. - Jednom re~ju, pro{losti pripadaju borovi, a sada{wosti sitna proja. I kad tako razmi{qamo o pro{losti i sada{wosti, mi dolazimo do zakqu~ka, da je ìvot imao vrednosti samo u pro{losti, da je samo u pro{losti on bio veliki i sjajan, a u sada{wosti da je on samo jedna bedna karikatura samoga sebe. I takav zakqu~ak dovodi nas ~esto do o~ajawa. Mi se po~iwemo àliti na ìvot, da, mi ga ~ak po~iwemo gorko optuìvati. Mi ga po~iwemo optuìvati zato, {to je pretcima na{im dao mnogo, a nama malo, i zato, {to je wima dodelio ozbiqnu ulogu, a nama sme{nu, i zato, {to je wih izabrao za svoje heroje, a nas za svoje komedija{e, i mi se po~iwemo stideti ove sme{ne komedije, koju ìvot tera s nama, i koju nas nagoni da igramo, i po~iwemo mrzeti ìvot, i svoju mr`wu prema wemu zavr{avamo najzad mr`wom prema sebi, dok mr`wu prema sebi ne zavr{imo samoubistvom. No ima jedan ~ovek me|u nama, koji se ne slaè sa takvim zakqu~cima na{eg razmi{qawa. Taj ~ovek ~ini jedan korak daqe od nas. Mi smo svi kao putnici u {umi, koji dugo i bezuspe{no traè put, i kad su
70
do{li ve} blizu puta oni u o~ajawu padaju i propadaju ne znaju}i da im samo jo{ jedan korak treba pa da iza|u na put. Jedan ~ovek me|u nama ~ini taj jedan korak, na koji se mi ostali ne usu|ujemo, i izlazi iz {umske tame na put obasjan svetlo{}u. Taj ~ovek, to je heroj na{ih dana. On ovako misli: @ivot u pro{losti i ìvot u sada{wosti to je jedan nerazdeqen ìvot. Gospodar i jednog i drugog jeste jedan isti. Gospodar i pro{losti i sada{wosti obuhvata ìvot jednom istom mi{qu i oìvqava jednom istom qubavqu. Bog nije mogao qubiti pro{lost vi{e no {to qubi sada{wost. Bog nije mogao stvarati pro{la pokoqewa qubavqu, a sada{we pokoqewe mr`wom; no stvarao je i jedno i drugo istom qubavqu i istom energijom. A ono {to stvara boànska qubav i boànska energija, koja nikad ne slabi, mora biti uvek veliko i lepo. I sada{wost, dakle, mora biti velika i lepa kao i pro{lost. Kad zemqa na{a ne bi bila u stawu vi{e da proizvodi veliko i lepo, zar bi je Bog trpeo, - Bog, kome je stalo samo do proizvo|ewa velikog i lepog, i Bog, koji ima vi{e ukusa za veliko i lepo no mi? Zar bi Bog. tvorac zvezdanog neba, trpeo, da se potom nebu koluta i jedna pepeqava kugla, na kojoj ni{ta osim korova i sitne proje ne uspeva? Gle i u pro{losti nisu rasli samo borovi, no i tada je bilo pored wih i izme|u wih i sitne proje. No mi ne vidimo sitnu proju pro{losti zato {to smo se udaqili od we. Mi vidimo u pro{losti samo borove, samo ono {to je veliko, jer ono {to je malo i{~ezava
71
za na{ pogled u daqini. Iz daleke pro{losti ~ove~anstva izdvajaju se samo nekolike herojske figure, kao {to se iz jedne ravnice pokrivene maglom izdvajaju bregovi. Svi ostali legioni malih i neznatnih qudi, koji su ìveli zajedno s tim herojima, i uz wih gmizali, ne prime}uju se iz daqine. Ovi mali i sitni qudi ne mogu da se vide iz daleka, onako isto kao {to se veliki i krupni ne mogu da vide iz bliza. Na jednoj izlo`bi slika ~ovek se mora prima}i bliè malim slikama, da bi ih mogao videti. a izma}i se daqe od velikih slika. da bi ih mogao videti. Tako je i sa istorijom sveta, ovom velikom izlo`bom qudi! Da bi male qude video, ~ovek mora biti sasvim blizu wih," mora biti wihov savremenik; da bi se pak veliki qudi videli, ~ovek mora stajati daqe od wihovog vremena, mora ih posmatrati iz daleka. Koliko je i koliko velikih qudi ìvelo i umrlo nevi|eno i neprime}eno od svojih savremenika, dok im mi danas spomenike podièmo. Neprime}eni i nevi|eni od svojih savremenika oni se danas od nas prime}uju i vide, dok wihovi savremenici ostaju nevi|eni i neprime}eni. Nekoliko velikih svetskih mislilaca u istoriji zlostavqani su od wihovih malih savremenika kao najgori i najbezna~ajniji qudi, dok danas mi ih slavimo kao prve heroje misli i divimo im se, a wihove male i maloumne goniteqe znamo samo kao jedan zbir, kao mnoìnu bez odre|enog oblika. Nekoliko velikih slikara i pesnika umrli su kao prosjaci, na tavanu. I ove genijalne prosjake danas sav svet poznaje, dok wi72
hovi mnogobrojni savremenici i{~ezavaju iz vida na{eg kao sitna proja pored borova. Ko zna koliko velikih qudi na{eg vremena gladuju na tavanima, nevi|eni i nepoznati, ili prezreni i odba~eni od svojih savremenika? Mi ih ne vidimo, jer ih suvi{e iz bliza gledamo. Wih }e mo}i videti samo daleka budu}a pokoqewa. Savremenici vide samo qude koji su na velikim poloàjima, no retko ili nikad ne vide qude, koji su i bez poloàja veliki. Kao {to je sada{wost sud nad pro{lo{}u, tako je isto budu}nost sud nad sada{no{}u. Ne hitajmo, dakle, i ne osu|ujmo sada{wost kao wivu, gde samo sitna proja uspeva. Na{ sud bi}e preran i neta~an. Me|u tom sitnom projom ima izvesno i borova, no borova, koji }e se tek docnije mo}i videti; me|u malim qudima sada{wosti mora da ima i heroja, no heroja, koje }e tek budu}nost mo}i zapaziti. Heroji su uvek malobrojni, dok su mali qudi uvek mnogobrojni. I to je razlog, da heroji u jednom vremenu ostaju nezapaèni. Ko veruje, da i u na{em vremenu postoje heroji, taj je na putu, da i sam postane heroj. Tako govori jedan ~ovek izme|u nas i nasuprot nama. Taj ~ovek - to je heroj na{eg vremena. No heroj na{eg vremena nije heroj samo u tim op{tim razmi{qawima o pro{losti i sada{wosti. On je heroj u svakoj ìvotnoj situaciji i na svakom poqu delatnosti qudske. On je heroj i kao nau~nik. Kad se on bavi naukom, wemu nauka stvara uìvawe, a ne o~ajawe. Mnoge nau~nike me|utim, nauka dovodi do
73
o~ajawa. Mnogome nau~niku stegne se duh od straha, kad ga wegovi nau~ni rezultati stave licem u lice sa stvarno{}u, koja se na prvi mah ne moè ni slutiti. Jedan nau~nik sa mikroskopom u ruci otkriva nebrojene i neslu}ene svetove u vodi, koju pijemo, i u vazduhu, koji di{emo. Ti nevidqivi svetovi, gde jedinka ne vredi ni{ta i gde gomila ~ini ~uda, zaprepa{}uju nau~nika. Gle, ta nevidqiva, sitna stvorewa u stawu su razru{iti ~oveka, i ne jednoga ~oveka no i cele gradove i cele pokrajine i naseobine qudske! Gle, ~itave vojske nevidqivih stvorewa neprekidno kruè oko nas i logoruju na na{em licu i na na{im ustima i o~ima, i prete nam smr}u. I od tih sitnih i mnogobrojnih stvorewa, koja mi vidimo samo pomo}u mikroskopa postoje izvesno jo{ i druga daleko sitnija i mnogobrojnija stvorewa, koja mi ne vidimo kroz sada{wi na{ mikroskop, no koja }e se mo`da tek docnije otkriti savr{enijoj i delikatnijoj tehnici. - I kad na te sitne i za ~oveka smrtonosne svetove obi~an nau~nik misli, i kad misli na uàsne mreè smrti, kojima je ìvot qudski umreèn sa svih strana, tad uzdi{e on bolno i govori: Blago onima, koji pre nas ìve{e, jer bar ìve{e u slobodi, mada iluzornoj slobodi, no ipak u zlatnoj slobodi, koju mi danas nemamo. Oni nisu videli, u kakvoj se mreì smrti nalazi ìvot qudski, kao {to to mi vidimo. Gle, oni nisu znali, da su robovi i su`wi u okovima nevidqivih dèlata oko sebe, kao {to to mi danas znamo. Zato je wihov ìvot bio slobodniji i bezbri`niji i sla|i od
74
na{eg. Tako govori obi~an nau~nik i poku{ava da na|e utehe sebi u svetovima suprotnim po veli~ini od nevidqivih mikrobnih svetova. On posmatra zvezde pomo}u teleskopa i divi se najpre wihovom harmoni~nom razme{taju i wihovom ravnomernom kretawu. No teleskop mu otkriva tako mnogobrojne i tako velike zvezdane svetove, da se wemu mozak po~iwe mutiti i srce treperiti. Mozak mu se po~iwe mutiti kad vidi, da u otkrivawu sve novih i novih jata zvezda i sa sada{wim teleskopom nigde kraja nema, i zamisli, {ta li }e tek biti, kad se sada{wi teleskop udvoje ili utroje usavr{i? Srce mu po~iwe treperiti, kad u toj neizmernosti broja i prostora, u tim razmerama bez kraja pomisli na na{u malu planetu, koja se samo sa nekoliko obli`wih zvezda moè videti, koja se sa nekoliko daqih zvezda jedva da primetiti i koja se sa milijarde drugih zvezda sasvim ne vidi i ne prime}uje. I on se uklawa od svog teleskopa i hvata se rukama za glavu i govori: Ta {ta je na{a zemqa? [ta li je tek ~ovek na zemqi? Na{a je zemqa ni{ta, a ~ovek na woj jedna koli~ina jo{ mawa od ni{ta. Blago onima, koji pre ìve{e i ne znado{e ovo {to ja znam, i verova{e ono {to ja ne mogu da verujem, verova{e, da je zemqa centar sveta, oko koga se sva nebeska tela okre}u. Oni su bili sre}ni jer su verovali, da u ovoj vasioni posle Boga odmah dolazi ~ovek po zna~aju svome. Kako danas ja mogu biti sre}an, ja, koji sam za nesre}u svoju saznao, da je zemqa na{a u sravwewu sa drugim svetovima
75
ni{ta, i da je car zemaqski, ~ovek, ne{to jo{ mawe od ni{ta, i da je izme|u Boga i ~oveka jedna neprehodna razdaqina? Ne kako mogu biti sre}an, - no kako mogu uop{te ìveti i jedan minut posle ovoga saznawa? Tako obi~an nau~nik misli i govori. Nau~nik pak heroj, koji je i sam preìveo sva ta mra~na i ubita~na razmi{qawa, no koji nije pri wima ostao; nau~nik heroj, koji se spu{tao u Ad, no koji je imao snage, da se iz Ada digne na svetlost, ovako sad misli i govori: Zaista ~ovek se danas mora druk~ije ose}ati no {to se nekad ose}ao. Nekad je ~ovek ose}ao tvr|i pod ispod svojih nogu, jer je zemqu smatrao za veliko i nepokretno telo, i jer nije video tolike sitne mikrosvetove oko sebe, koji se oruàju protiv wega i u snu i na javi, i nije znao za tolike neizbrojne i neizmerne sjajne svetove u vasioni, koji svojom veli~inom i svojim sjajem sasvim bacaju zemqu u zasenak i nizvode je po zna~aju do neura~unqivosti. Negda{wi ~ovek stajao je sigurnom nogom na ovoj zemqi i zami{qao je nebo kao jedno plavo platno, izvezeno zlatom. Mi smo tu wegovu poeziju odbacili, mi smo stavili zemqu u jedan vratoloman pokret i proderali smo nad na{im glavama plavo platno zlatom izvezeno, i pomakli smo granice neba do bezgrani~nosti. Mi smo prona{li bezgrani~no male svetove ispod nas i bezgrani~no velike svetove nad nama, i tako smo se na{li izme|u dve bezgrani~nosti. Na{i stari bili su kao ribari, koji se voze po sredini jedne reke i vide obe obale, mi smo pak
76
kao ribari, koji se nalaze na pu~ini morskoj, sa koje se ne vidi ni jedna obala. Zaista je teè nau~niku danas biti heroj no negda, kao {to je teè voziti se na pu~ini morskoj no na reci. Nau~nik staroga doba ne bi u dana{wem vremenu bio heroj znawa, kakav je bio on u svome dobu. No ako je te{ko ipak nije nemogu}no dana{wem nau~niku biti herojem. Pre svega nova nauka je o~igledno dokazala neizmernim materijalom fakata, da u ovome svetu vlada jedan savr{en red u najmawim kao i u najve}im stvarima. O harmoniji sveta stari su vi{e sawali i fantazirali no {to su znali. Dana{wi nau~nici znaju tu harmoniju sveta, znaju je i dokazuju je faktima. Stara nauka |e davala mesto i slu~aju i samovoqi u prirodnim pojavama. Nova nauka zna samo za red i zakon i ritam u svetu. Stara nauka shvatala je ovaj svet kao jednu samovoqnu i besnu orgiju, nova nauka shvata svet kao jednu ritmi~nu i ~udnu muziku. Daqe, nova nauka istina umawuje ~oveka pokazuju}i mu kolosalnu panoramu vasionskih svetova, prema kojima je on, ~ovek, jedna neura~unqiva koli~ina, i pokazuju}i mu strahovitu pau~inu od intriga, koje oko wega pletu mali nevidqivi svetovi protiv ìvota wegovog, no nova nauka sama sobom, sama svojom egzistencijom, dokazuje u isto vreme i veli~inu ~oveka. Kao najve}i dokumenat svoje veli~ine ~ovek bi mogao da pokaè nauku. Fakt, da je ~ovek mogao doznati, da je zemqa okrugla i da se okre}e oko sunca, kao i fakt, da je
77
~ovek mogao uveli~ati o~i svoje i videti ono {to se obi~nim okom ne vidi, dokazuju, da ~ovek nije ni izdaleka tako neura~unqivo bi}e, za kakvog ga drè pesimisti. Nije istina da moderna biologija i astronomija samo um na{ osvetqavaju, a srce na{e gwe~e. Ko razume kako vaqa ove dve nauke, koje ~ine najve}i ponos qudskom rodu u modernom vremenu taj }e osetiti radost, a ne àlost, taj }e biti optimist, a ne pesimist; jer biologija i astronomija ne gwe~e srce onom, ko ih dobro razume, no naprotiv dovikuju mu: gore srce. Biologija i astronomija ra{irile su vidik ~oveku. Biologija je pokazala ~oveku, da je ìvot ovaj ìvot borbe, ìvot herojstva. Astronomija mu je pokazala, da u ovoj vasioni ima daleko ve}ih lep{ih i savr{enijih bi}a no {to je on i wegova planeta zemqa. Pa zar to ~oveka da àlosti {to zna, da je ovaj ìvot - ìvot herojstva, a ne ìvot ustajalog mira, i da u vasioni ima ne{to savr{enije od wega? Ne, no to treba ba{ da ga raduje i da mu krepi nadu i voqu, da i on kora~a tome vi{em savr{enstvu pomo}u borbe. Tako misli i govori u na{em vremenu heroj nau~nik. No heroj na{eg vremena nije heroj samo kao nau~nik; on je heroj i kao politi~ar. Politi~ari su obeskuraèni na{im vremenom, samo heroja politi~ara ne moè ni{ta obeskuraìti. Drugi politi~ari misle ovako: Samo u pro{losti mogla se voditi jedna razumna politika, zato, {to su u pro{losti odnosi
78
me|u qudima bili odre|eniji i ustanove prirodnije. U pro{losti svaki je ~ovek bio daleko disciplinovaniji i kao gra|anin jedne zemqe i kao ~lan jedne nacije nego {to je danas. Stari politi~ari trebali su samo apelovati na qude bilo kao na gra|ane bilo kao na patriote bilo kao na bra}u, i qudi su se odazivali wihovom apelu i sledovali wihovoj voqi. Na koga i na {to dana{wi politi~ar da apeluje? Na gra|ane? No gle, gra|ani zemqe danas ne postoje, - postoje samo gra|ani ove ili one partije, a na gra|ane jedne partije politi~ar druge partije ne moè uticati vi{e no {to on moè uticati na gra|ane jedne druge, neprijateqske dràve. Slavni oratori atinski i rimski, mogli su jednim svojim govorom da izglade sve partijske razlike me|u gra|anima, da uravnaju provalu, koja ih je delila i da im sjedine misli i zagreju srca za jednu zajedni~ku, korisnu akciju. Danas je takav uspeh postao nemogu} i za najboqe govornike. âk kad bi danas i svi gr~ki i rimski proslavqeni oratori ustali iz grobova i poku{ali u ma kom parlamentu u Evropi, da svojim re~ima izglade sve partijske razlike me|u gra|anima i uravnaju tu provalu, koja im deli misli i ispuwava srca uzajamnom mr`wom, ne bi u tome uspeli. Pristalice partija divili bi se istina wihovoj re~itosti, aplaudirali bi i qubazno se klawali, no kad bi do{lo do glasawa, oni se ne bi obzirali na mi{qewe Demostena ni Cicerona no traìli bi mi{qewe svojih partijskih priora i igumana. U velikom domu narodnom sagradila je svaka partija po
79
jednu malu i mra~nu izbu, koju neprestano podupire i olepquje, i koja joj je milija no ceo veliki dom narodni. Gle, u va{em narodnom domu kisne, krov je pokvaren, - doviknuo bi danas Demosten i Ciceron srpskim partizanima, a ovi bi im odgovorili svak iz svoje dimqive izbe: na{a je izba oblepqena, u woj ne kisne, a van na{ih izba neka kisne ako ho}e i koliko ho}e. Na {to, dakle, da se apeluje? Na patriotizam? No gle, i poginuli ruski politi~ar Stolipin apelovao je na patriotizam, daju}i sam primera u patriotizmu svima i svakome. Kad je ceo jedan narod od Karpata do Tihoga Okeana i od Severnog ledenog mora do Crnog mora, ne ceo jedan narod, no gotovo celo jedno ~ove~anstvo od 150 miliona, spavalo no}u, Stolipin je prema lampi u pono}noj ti{ini brinuo brigu, i krojio planove, kako da taj narod, to ~ove~anstvo u~ini sre}nim. I mesto da mu se plati brigom za brigu, dobrom za dobro i qubavqu za qubav, platilo mu se olovom iz brauninga. Onda kad je Stolipin mislio kako da sazida sre}u ruskog naroda, egzaltirani mra~waci mislili su kako da ubiju Stolipina i razru{e ono {to on zida. Jednoga ve~era, kada je ovaj prosve}eni politi~ar ugrabio momenat, da se u pozori{tu razonodi, spazio ga jedan iz onih 150 miliona, o ~ijoj se sre}i Stolipin toliko brinuo, spazio ga i uzeo na ni{an kao divqeg zvera, nani{anio i ispalio, i olovo je razbilo grudi ministrove, iscepalo mu dìgerice i iskidalo nerve.
80
Stolipin je pogledao po masi naroda oko sebe, ironi~no se nasme{io i lagano se spustio na pod i posle ne dugog vremena pozdravqaju}i Cara i Rusiju izdahnuo. Na {to dakle da se apeluje? Na ponos qudski? na savest? na humanost?, na bratstvo? na moral? No gle, sve je to danas dovedeno u sumwu. Sve ideje pro{losti, koje su nekad bile osnov dru{tvenog stroja i ìvota, pokolebane su i omalovaène. Nekad je bilo pojmova, koji se nisu smeli uvla~iti u diskusiju, - danas toga nema. Nekad je bilo autoriteta, koji je u sva~ijim o~ima bio ili morao biti autoritet, - danas toga nema. Nekad ni bezumni nisu mogli pomisliti, da su vera i moral i vojska i vladala~ki autoritet nepotrebni dràvi. Danas na to pomi{qaju i oni, koji nisu sasvim bezumni. Nekad se dru{tveni ìvot osnivao na svetiwi braka i doma}em vaspitawu dece. Danas je brak izgubio svoj svetiwski oreol i dobio je karakter orgijski, pija~ni, a sve doma}e vaspitawe svelo se danas na ishranu i odevawe i {iqawe dece u {kolu. Nekad se politika dràvna mogla pouzdati u {kole, da joj one vaspitaju gra|ane, odu{evqene i karakterne. Danas su {kole prestale biti zavodi za vaspitawe i postale su zavodi za degenerisawe omladine pomo}u pretovarenosti wenoga mladoga duha prekomernim i raznovrsnim znawima. Vaspitawe dece danas je ostavqeno samoj deci. Porodica i {kola ne pomaù detetu u tome; porodica dete samo hrani i odeva, {kola samo puni znawem; porodica puni detetu
81
stomak, {kola mu puni glavu. Srce mu ne puni niko, osim samo dete i ulica. O srcu i karakteru svome dete se mora samo postarati, ako se ve} o tome ne postara ulica. Na takvom jednom razrivenom zemqi{tu, dakle, ne moè se sazidati jedna razumna politika, - u takvom jednom haoti~nom i zbuwenom vremenu nemogu}e je biti odu{evqen politi~ar. Tako zavr{uju svoju tu`bu na na{e vreme savremeni politi~ari. No na{ heroj - politi~ar vidi i svetlu stranu na{eg vremena, i veli: Dru{tveni ìvot je danas postao kudikamo komplikovaniji, zbog ~ega je i vo|ewe jedne razumne politike postalo teè. Politi~ar na{eg vremena mora imati vi{e razuma no {to ga je imao politi~ar pro{lih vremena. Jer politi~ar pro{lih vremena mogao je vladati i fizi~kom silom, s malo razuma, dok politi~ar na{eg vremena to ne moè; vlada fizi~kom silom bila je i potrebna i opravdana i dovoqna u vreme detiwstva qudskog. ôve~anstvo je danas postalo razvijenije i zrelije, te traì od svake politike, da bude razumna i razlo`na. Politi~ar na{eg vremena otuda mora imati razuma vi{e no drugi qudi, jer gle, danas svaki ~ovek traì obrazloèwe jedne politike. Politi~ar mora imati i odu{evqewa za ideale vi{e no drugi qudi. Politi~ar mora biti idealist; on mora verovati u ideale, on mora verovati i u svoje vreme, i u ~ove~anstvo, i u svoj narod, i u sebe samoga. Politi~ar - pesimist, to je slepi vo| slepih.
82
Politi~ar je vo| qudi, koji mawe vide no on; zato on mora daqe videti. On mora videti kuda vodi na{e vreme; on mora prozreti u tajne istorije, mora ot{krinuti vrata budu}nosti. Ako on ne vidi u na{em vremenu ni{ta do haosa i razuzdanosti i obesve}ewa svih svetiwa i negirawa i ru{ewa svega onoga {to treba da postoji, onda wemu kao politi~aru nije mesto u na{em vremenu. Na{e vreme ima svojih grdnih rana, to je istina, no i organizam ~ove~anstva postao je danas daleko ve}i, te je u stawu da podnosi te rane. Na{e pokoqewe vu~e sobom i mnogo truleì, no ta je trule` nu`na, da iz we u budu}nosti nikne kakva korisna i lepa biqka. Zdrav politi~ar }e uvek na}i i danas dovoqno zdravih elemenata u svome narodu, na kojima }e mo}i zidati jednu zdravu politiku. Politi~ar mora herojski da podràva ono {to je zdravo i dobro u wegovom narodu protiv onog {to je bolesno i zlo. Pa i ako pogine na svome mestu, kao i Stolipin, ne {kodi ni{ta ni wemu ni wegovom narodu. Jer herojska smrt za dobro samo osigurava duì ìvot onima, koji je pretrpe, i osigurava pobedu onoga ideala, za koje su oni poginuli. Tako misli i govori heroj - politi~ar u na{em vremenu. No heroj na{eg vremena jeste heroj i kao roditeq. On govori sam sebi: ja sam ispunio jednu du`nost prirodnu, kad sam postao roditeq, i zato se radujem. Roditeqska radost moja, istina, pomra~ena je mnogo koje~im, no ipak ona mi sija u mraku ìvota kao
83
zvezda kroz mra~ne oblake. Jedan mra~an oblak na mome horizontu dolazi otuda, {to ne mogu da zaradim onoliko, koliko mojim sinovima treba. Meni li~no ne treba ni{ta. Ja gledam u zlatno sunce pri izlasku i ja sam sit zlata. No nemam dovoqno zlata, da bih sinove svoje {kolovao kako treba. odenuo kako treba, nahranio kako treba. Drugi mra~an oblak dolazi otuda, {to imam na udaju odraslu k}er, koja ne moè da se uda. A ne moè da se uda zato {to ima ne{to {to se ne traì i nema ne{to {to se traì. Ima grbu na le|ima i nema miraza za udaju. Tre}i mra~an oblak dolazi otuda, {to me moja deca ne po{tuju, no preziru i ismevaju i prokliwu. [to si nas ra|ao, govore mi deca moja, kad si znao, da nas ne moè{ odevati i hraniti i {kolovati i udati? [to si nas ra|ao bolesne, i grbave, i ru`ne? Zar nam nije boqe bilo ostati nero|enim, nego sluìti na podsmeh svetu? êtvrti mra~an oblak dolazi otuda, {to je i moja èna s decom u zaveri protiv mene. Za sva zla u svetu ona mene krivi i predstavqa me deci kao jednog o~ajnog gre{nika. To je ~etvrti oblak; no postoji i peti, i {esti, i deseti. I ja hodim ispod tih mra~nih oblaka i traìm zvezdu izme|u wih. I oko mene hode mnogi drugi qudi, optere}eni istim teretom, i àle se na istu sudbu, i uzdi{u i pla~u i prokliwu svoje roditeqe kao {to wihova deca wih prokliwu. I slu{aju}i pla~ i uzdahe i ropce qudi oko sebe, ja ose}am da mi se snaga poja~ava i da mi se srce diè. I po~iwem te{iti i hrabriti qude oko sebe. I ose}am radost od toga {to
84
mogu da te{im i hrabrim druge qude, mada sam ja optere}en istom nesre}om kojom i oni. I radujem se dvostruko, {to sam u stawu da snosim svoju nesre}u i da je ne kazujem nikom. I radujem se trostruko, {to me qudi, koji ne znaju moju sudbu, smatraju za sre}na ~oveka. I ja po~iwem sebe za sre}na smatrati zato, {to nesre}u svoju mogu snositi hrabrije od drugih qudi. I hodim dan i no} ispod svojih oblaka i radim za decu svoju. I ukoliko me deca moja vi{e preziru, utoliko ja wih vi{e volim. I kad me moja neudata k}i kune, ja je blagosiqam i molim se Bogu za weno dobro, ma weno dobro zna~ilo za mene zlo. I ona je za mene zvezda, koja mi sija u oblacima i onda, kad me najvi{e prokliwe. Tako govori heroj - roditeq. Heroj na{eg vremena jeste heroj i kao dobrotvor qudi. Drugi qudi tvore mala dobra i prilaù od svoga suvi{ka. Heroj tvori velika dobra i prilaè kad treba sve, ne izuzimaju}i ni posledwu leptu. Drugi qudi ~ine mala dobra i kaju se uvek kad god ih ~ine. "Ko }e nam re}i hvala za to?" pitaju se oni. Heroju nikad ne pada takvo pitawe na um, i on se nikad ne kaje za u~iweno dobro. On se ne kaje zbog u~iwenog dobra ~ak ni onda, kad mu se dobro zlom vrati. On veruje u apsolutnu kompenzaciju u ovome svetu, u kome nikakvo dobro ne moè ostati zauvek nenagra|eno i nikakvo zlo zauvek neka`weno. Nagrada i kazna jednom delu moè odocniti u ovom svetu, no ne moè nikad sasvim izostati, jer svet bi propao kad bi druk~ije bilo. Heroj je pronikao u tu tajnu ìvota, i zato on kad ~ini
85
dobro, nikad se ne pita: "ko }e mi za to re}i hvala?" kao {to se pita obi~an ~ovek. Heroj je dobrotvor prema onima, koji u strahu ìve, jer im uleva hrabrost u srca svojim primerom. Heroj je dobrotvor prema siro~adi, jer im sluì mesto oca. Heroj je dobrotvor prema zabludelim, jer ih vra}a na pravi put. Heroj je dobrotvor prema malim i bolesnim, i gre{nim i prezrenim, jer ih uverava, da i oni nisu izli{ni i suvi{ni qudi u ovome svetu. Heroj je dobrotvor prema neprosve}enim, jer `rtvuje sebe i imawe svoje na wihovo prosve}ivawe. Heroj je dobrotvor prema narodu svome, jer veruje, da i kad sebe `rtvuje svome narodu, ipak ne}e propasti, no ìve}e u jednom {irem organizmu, za koji se `rtvovao. Heroj je dobrotvor prema ~ove~anstvu, jer veruje, da je ~ove~anstvo jedno veliko telo i jedna velika du{a, koja sadrì u sebi i wegovo malo telo i wegovu malu du{u, i da on niukom slu~aju ne moè u tom velikom organizmu propasti, ìveo ili umro, kao {to jedna kap vode ne moè propasti, bila ona u malom potoku, ili utonula u okean, ili isparila u vazduh. No pre svega i sva~ega heroj na{eg vremena jeste heroj prema samom sebi. Wegovo herojstvo prema samom sebi sastoji se u wegovom gospodarstvu nad samim sobom. Heroj je ukrotio i oblagorodio najpre sebe, pa je onda po{ao da ukro}ava i oblagoro|ava druge qude.
86
Neblagorodan ~ovek uzalud }e govoriti o blagorodstvu. Kao praporci zve~a}e re~i wegove, i qudi }e se smejati tim praporcima, i ako }e ih mo`da rado slu{ati. Heroj ne govori o svetlosti, - on svetli. Heroj se ne tuì na neslanost i bqutavost ìvota, - on je sam so ìvotu. Heroj ne trubi {ta on namerava uraditi, - on radi. Mali i zaludni qudi (kakvih je ve}ina u svetu) stoje oko wega prekr{tenih ruku i otvorenih usta i kritikuju wegov rad, no wega se malo ti~e povoqna ili nepovoqna kritika wihova, - on je svestan svoga rada, on sam zna najboqe vrednost svoga rada, i on radi i }uti. Heroj nije projekt, heroj je gotovo delo. Qudi se ~esto smeju projektima, gotova dela pak cene. Skulptorski {egrt hvali se pred svetom {ta }e on sve iz gipsa izrezati; pravi skulptor pokazuje svetu izrezanu gotovu figuru i }uti. Heroj nije {egrt skulptorski, heroj je izu~eni skulptor. Wegova skulptura to je wegov karakter. On se ne razme}e {egrtski pred svetom svojim karakterom; on se pokazuje karakteran. Kad se neko davi, drugi qudi stoje na obali i poga|aju se, ko }e prite}i davqeniku u pomo}. Heroj se ne poga|a, no ska~e i spasava. Heroj je uvek optimist, tj. on je uvek ono {to je najteè biti u ovome svetu. Ve}ina qudi gleda na ìvot pesimisti~ki; ve}ina ne gleda na ìvot ni s verom ni s nadom ni s qubavqu.
87
Od sto qudi, koje sretate dnevno, retko }e se na}i jedan, koji na ìvot gleda optimisti~ki. Svi ostali se tuè, svi se jadaju, svi hule na ìvot, svi protestvuju protiv ìvota, svi su neprijateqi Boga i qudi, svi su kriti~ari i huliteqi svoje sudbe. Pesimizam i mizantropija bolesti su, od koje ve}ina uvek boluje. Tim bolestima samo se heroj ne zaraàva. On ima amajliju, koja ga ~uva od te zaraze. Ta amajlija jeste wegova vera u veliki duh vasione, koji sve stvari dobru vodi. Od wegove vere dolazi i wegovo poverewe prema ìvotu. Heroj je gotov otuda da primi od ìvota s poverewem sve ono, {to mu ìvot ponudi, bilo to radost ili trpqewe, naslada ili bol. Pa gde je takav heroj u na{em vremenu? pita}ete vi, draga bra}o. Pokaì nam ga, - gde je? Ja vam ga ne mogu pokazati, jer on se izbliza ne vidi. Wega }e mo}i videti samo budu}nost. Kroz 40-50 godina svi mi, koji smo danas ovde, bi}emo mrtvi i staja}emo u muzeju pro{losti, kao {to kamene statue stoje u na{im muzejima; staja}emo i }uta}emo upara|eni pred na{im sudijama, tj. pred na{im potomcima. I na{i potomci posmatra}e nas izdaleka i vide}e samo herojske figure izme|u nas; sve ostale figure osta}e nevidqive za wihove o~i. No ako mi ne moèmo da vidimo heroja me|u sobom, heroj vidi sam sebe. On poznaje sebe i poznaje druge qude, i sravwuje sebe s drugim qudima i vidi u sebi heroja. On uvi|a, koliko je on ja~i od drugih qudi umom ili srcem, koliko je postojaniji u veri i nadi,
88
koliko izdr`qiviji u trpqewu, koliko vatreniji u qubavi prema idealima. On uvi|a, da je on jedan od onih retkih qudi, koji u ovoj dolini pla~a na{eg ìvota mogu da budu optimisti; od onih retkih, koji stoje na grobqu, opkoqeni mrtva~kim kosturima qudskim, i govore: "i ovo je wiva ìvoga Boga"; od onih, koji se ne boje da preno}e na grobqu me|u mrtvacima, od onih koji ne veruju u mrtvace, od onih, za koje je smrt bajka. Ako me pitate, gde je heroj na{eg vremena, ja }u vam kazati, draga bra}o; zagledajte svak u sebe, mo`da je u vama. Gle, nijednog od vas niko tako duboko ne poznaje kao {to vi sami sebe poznajete. Samo duh koji je u ~oveku poznaje ~oveka. Onaj }e od vas biti heroj, koji oseti ritam, po kome kora~a ìvot u sada{wosti. Onaj }e od vas biti heroj, koji po{tuje i qubi ìvot u sada{wosti kao i u pro{losti, i ne èli da bude na drugom mestu u vremenu, no na ovom, gde je sad. Onaj }e od vas biti heroj, kome nauka ne zatvara o~i no otvara, i koga nauka raduje, a ne àlosti, i kome nauka ja~a nadu, a ne ~upa je, i podiè srce, a ne gwe~i ga. Onaj }e od vas biti heroj, koji kao politi~ar veruje u sre}nu zvezdu ovoga naroda, i verom svojom gleda tu zvezdu na nebu budu}nosti i k woj krmani i upravqa brod, na kome se mi svi nalazimo. Onaj }e od vas biti heroj, koji se kao roditeq `rtvuje za dobro svoje dece, a kao gra|anin za dobro
89
svoje zemqe, a kao ~ovek za dobro celoga ~ove~anstva. Onaj }e od vas biti heroj, koji trpi, no kome trpqewe ne malaksava ni veru u Boga, ni nadu na svetlije dane, ni qubav prema ìvotu. Onaj }e od vas biti heroj, koji se kao prost radnik diè izjutra u pet sati, izqubi decu svoju i prekrije svojim pokriva~em, da bi im toplije bilo, pa se ùri kroz poluosvetqene ulice u fabriku na svakodnevni, monotoni posao svoj, i koji u ùrbi svojoj stigne da pogleda u zvezdano nebo nad sobom i rekne: "o velika i }utqiva vasiono oko mene, gle i ja nosim s pokorno{}u krst svoj, koji si mi ti natovarila; nosim ga, i nije mi teàk". Ona }e èna biti herojkiwa, koja sama sebi govori: "od karaktera moga sina zavisi sre}a celoga naroda srpskog, a wegov karakter zavisi od mene, dakle, sre}a celog srpskog naroda zavisi od mene". Dovoqno je, draga bra}o, da na|ete u sebi herojstva ma koliko jedno zrno goru{i~no. Stavite pored toga zrna herojstva jo{ jedno toliko zrno vere, i vi }ete mo}i brda pokretati, i mo}i }ete re}i: neka Srbija bude sre}na, i Srbija }e morati biti sre}na. Govorena jednog neobi~no mutnog i malodu{nog dana
90
BESEDA O JUNA[TVU
Govorena u Topoli pred rat 1912. godine. Usta}e Bog, i rasu}e se neprijateqi Wegovi, i pobje}i }e od lica Wegova svi koji ga mrze. Ti }e{ ih razagnati kao dim {to se razgoni; kao vosak {to se topi od ogwa, tako }e bezbo`nici izginuti od lica Boìjega. Psalm, 68, 1. Strah ìvotu kaqa obraz ~esto. - Juna{tvo je car zla svakojega. Gorski Vijenac O juna{tvu ho}u da vam govorim, draga bra}o. Ako igde prili~i govoriti o juna{tvu, prili~i to u mestu, gde je ìveo Kara|or|e. I ako je ikad u Srbiji posle Kara|or|a bilo vreme govoriti o juna{tvu, to je vreme danas. Juna{tvo je car zla svakojega, - veli veliki srpski pesnik. To zna~i: tamo gde ima juna{tva, zlo je podanik, tamo pak gde nema juna{tva, zlo je suveren. Ili: tamo gde je juna{tvo car, zlo je rob, tamo pak gde zlo caruje, juna{tvo robuje. Kako je kod nas? - zapitajmo se. Kako je kod nas? Da li je u na{em ìvotu juna{tvo car nad zlom, ili je
91
zlo car nad juna{tvom? Istina je ~esto uvredqiva, no nikad nije {tetna. Istina je otrov, koji le~i, no ne otrov, koji truje. Uzimajmo {to ~e{}e tu medicinu, ona je lekovita. Recimo, dakle, slobodno istinu: Zlo je se zacarilo kod nas nad juna{tvom. Zlo je se zacarilo nad du{ama na{im; u du{ama na{im zlo je utvrdilo sebi presto, i sa toga prestola upravqa ono celim na{im ìvotom, kako privatnim, tako i javnim. Nije na{e zlo nigde van nas, no u nama samima. Upitajte ~oveka, koga prvo sretnete: - Kako je? On }e vam odgovoriti jednom re~ju: zlo. Ne}e vam tako odgovoriti samo bolesni i siroma{ni i neu~eni, no tako }e vam odgovoriti i zdravi i bogati i u~eni. Za{to zdrav ~ovek kod nas govori o zlu? Zar nije zdravqe jedno veliko dobro? Zar zdravqe nije quti neprijateq zla? Da, zdravqe je jedno veliko dobro, i zdravqe je quti neprijateq zla, no nije dovoqno biti samo telom zdrav da bi se nad zlom carovalo, no mora se biti zdrav i du{om. Zdrava tela mogu biti samo oru|e, zdrave du{e su vo|e i tvorci. Zdrava tela su sita, gladne su bolesne du{e. Na{e su du{e bolesne zato {to su gladne. A glad je uvek gotova da sluì svakome gospodaru. Na{e du{e su gladne, zato su se i predale u slu`bu zlu. Vere i nade gladne su du{e na{e. Verom u sebe i nadom u Boga zasitimo du{e na{e, i na{oj slu`bi zlu bi}e kraj, i juna{tvo }e se zacariti u du{ama na{im! Ja imam dokaza za ovo {to govorim.
92
Dokaz su mi one zdrave du{e, zasi}ene verom i nadom, kojima je na ovome mestu jednoga dana pre sto godina sinula ova misao u glavi: êtiri stotine godina carovalo je zlo nad juna{tvom, od sad }e juna{tvo carovati nad zlom! I bi tako. I kao plod juna{tva rodi se dana{wa slobodna Srbija. I mi svi vidimo, da je bilo dobro. Kako da mi, naslednici tolikog juna{tva, u juna{tvu tako osiroma{imo? Za{to bogat ~ovek kod nas da govori o zlu? Zar nije bogatstvo jedno veliko dobro? Da, bogatstvo je jedno veliko dobro i jedno mo}no oru`je protiv zla, ali samo ono bogatstvo, od koga su ~ak i moqci ja~i, ne vredi ni{ta bez juna{tva. [ta vredi o{tar ma~ u rukama onoga, ko ne moè da ga iz korica izvu~e? Bogatstvo je dobro, kad se moè u dobro delo obratiti. Bogatstvo je zlo, kad ono, mesto da da slobodu ~oveku, stavi svoga sopstvenika u slu`bu. Na{a zemqa trpi mnogo od takvih qudi, koji su postali robovi svoga stada i svoje kese. Ovi qudi ne sawaju da postoji jedno boqe bogatstvo od wihovog. Oni ne sawaju, da je bogatstvo du{evno boqe od srebra i zlata. A bogat je du{om onaj, ~ija je du{a zasi}ena verom u sebe i nadom u Boga. Takav je u isto vreme i junak, jer takav caruje nad svakim zlom. Ja ne govorim napamet, ja imam dokaz za ovo {to govorim. Dokaz su mi oni bogati seqaci iz ovog mesta, koji su pre sto godina svoje bogatstvo obratili u jedno veliko delo. Bogatstvo nije bilo
93
wihov gospodar ni idol, no oru|e i snaga wihove juna~ke du{e. Za{to u~eni qudi kod nas da govore o zlu? Zar u~enost nije jedno veliko dobro? Nema sumwe, u~enost je jedno veliko dobro, no u~enost mnogih na{ih u~enih qudi li~i na vatri{te, na kome su naslagana mnoga drva, i suva i sirova, ali na kome nema vatre. [ta vredi vatri{te bez vatre? U~enost mnogih u~enih ne vredi vi{e no bogatstvo u rukama tvrdice. U~enost, koja se ne moè u delo obratiti, vredi onoliko koliko i bogatstvo, koje se ne moè ni u {ta, do u idolopoklonstvo, obratiti. Gladna je du{a i u mnogih u~enih kod nas, kao i u mnogih telesno zdravih i bogatih, gladna je i èdna, i zato {to je gladna ona se podaje u slu`bu zlu. Moè ~ovek i mawe u~en biti, a vi{e juna~an, a otuda opet vi{e sre}an i koristan. Ja imam dokaz za to. Srbi od pre sto godina nisu bili tako u~eni kao dana{wi, no ipak nisu se àlili na zlo, no borili su se protiv zla. Dana{wi Srbi imaju vi{e u~enosti, pa se ipak samo àle na zlo. Juna{tvo nedostaje dana{wim Srbima. Na{i qudi su veliko vatri{te bez vatre. Boqi je i jedan ugarak, koji gori, no hrpa drva u snegu, koja je hladna kao sneg. [ta pomaù nezapaqena drva ozeblom? Juna{tvo je ogaw, koji pali na{e srce i greje na{u du{u. Juna{tvo je car zla svakojega. Ja ne govorim napamet. Ja imam milion dokaza za ovo {to govorim. Ovaj hram va{ dokaz je ovoga, {to ja govorim. Ova slobodna zemqa, u kojoj ìvite dokaz
94
je toga. Ona je delo juna{tva. Ova crkva, koja je va{a najve}a svetiwa, delo je juna{tva. Ovaj hram nije samo mesto va{e molitve no u isto vreme spomenik juna{tvu, i to najve}em, kakvo je ikad bilo u svetu. Hristos je pobedilac sviju zala, On je "Car zla svakojega", On je junak nad junacima. Ovaj hram spomenik je Wegovom juna{tvu. Na{to je ovaj hram u sredini va{oj ako ne zato, da vas podse}a na juna{tvo i zapaja juna{tvom? Pogledajte na ovaj ikonostas, - na ove suve i ozbiqne likove! Ti svetiteqski likovi svedoci su onoga, {to vam ja govorim. Svi pravi sledbenici Hristovi, svi apostoli i svetiteqi, svi mu~enici i arhimu~enici bili su veliki junaci, dostojni divqewa i podraàvawa. Najve}e bogatstvo wihovo bilo je juna{tvo du{e wihove. Oni su ~esto imali malo zdravqa, malo zlata, malo u~enosti, no oni su uvek imali jedno neiscrpno bogatstvo, koje ih je i u~inilo carevima nad zlom. Imali su juna{tvo, koje je izviralo iz wihove vere i nade. Hiqade godina daleko od vas u vremenu i hiqadu kilometara daleko od vas u prostoru, ìveli su oni i pokazivali svoje juna{tvo. Wihovo juna{tvo pobedilo je i vreme i prostor. Daleko od ovog mesta raspiwani su oni na krst ili razdirani od zverova ili sagorevani u katranu. Odkud oni ovde, kad nisu odavde? Do{li su i nezvani, i do{li su u dobri ~as. @elite li da ih odagnate iz va{e sredine? Uzalud je èqa va{a, - wih su i za ìvota gonili, pa su oni nadìveli svoje goniteqe. Oni su bili pobe95
dioci u ìvotu i ostali pobedioci i u smrti. Oni nisu zato ovde, da prose milost od vas, no da vama, siroma{nima, zapajaju du{u juna{tvom. Oni vas gledaju mole}ivim pogledom, no ne da bi vi wima {to dali, nego da bi vi {to uzeli od wih. Uzmite primer wihov, - jer zato vas oni mole, - uzmite juna{tvo wihovo, jer to vam oni nude! Kad ste siroma{ni, kad ste bolesni, kad ste nepravedno goweni i optuìvani, kad ste prezreni i zapostavqeni setite se ovih ozbiqnih svetiteqskih likova. Oni su ovde zato, da vam u svakom ~asu sluè kao lek i uteha. U svakom trenutku, kad se zlo zacari nad vama, oni vam energi~no dovikuju: Ne daj se, budi junak, mi smo trpeli vi{e od tebe, mi smo se borili vi{e od tebe, i pobedili smo juna{tvom. Juna{tvo je car zla svakojega. Ako ste zdravi i bogati i u~eni, pa se ipak iz malodu{nosti àlite, znajte, da u ovoj crkvi stoje likovi velikih hri{}anskih junaka, koji vam sluè za prekor. - Mi smo s mawe bogatstva od vas pobedili ve}a zla od va{ih. To oni imaju vama da kaù u svakom nastupu va{e slabosti i malodu{nosti. Oni su savest va{a onda kad vi savest svoju izgubite. Oni su hrabrost va{a, kad vas hrabrost va{a izda. Oni su sudije va{e, kad god po|ete putem nepravde. Mislite, bra}o, u svakom svesnom trenutku ìvota na junake svoje vere i svoje narodnosti. Nije
96
istina da mi ne moèmo biti junaci. Mi samo ne}emo. Mi smo olewili svoju voqu. No do{lo je vreme da se prenemo, do{lo je vreme da se kod nas zaboravi re~ ne mogu, i da se nau~i samo re~: ho}u. Pomisao na junake bi}e spasonosna za vas i za decu va{u. Primeri juna{tva prenose se kao zaraza. Ta pomisao zapali}e sirovo vatri{te va{e du{e, i zagreja}e vas juna{tvom, juna{tvom koje }e vas u~initi "carevima zla svakojega" i kojim }ete proslaviti i sebe i narod svoj. Amin.
97
O VERI U MRAK
Bog je videlo i tame u wemu nema nikakve. Budite sinovi videla (1 Jov. 1, 5; Jov.12,36) O lux a qua omnis lux, lumen a quoomne lumen. Lux suprema... Lux, quae illuminas omnia tota simul. semel, et semper.S. August. Soliloquia, cap. XIII, 1.
Mi verujemo, gospodo, u Boga. Na{i protivnici dobacuju nam: vi verujete u mrak! - Kako to? pitamo mi u ~udu. Mi smo, gle, i poverovali u Boga iz ùdwe za svetlo{}u. Odkuda to sad, da mi verujemo u mrak? Moète li nam vi pozajmiti svoju svetlost, kojom vi ìvite? pitamo mi na{e protivnike. A na{i protivnici nam odgovaraju: - Da, mi }emo vam pozajmiti na{u svetlost, da rasterate va{ mrak. Evo, vidite, u ~emu je na{a svetlost: "Ne postoji ni Bog ni bogovi, postoji samo priroda i prirodni zakoni. Mi prou~avamo prirodu, i weni zakoni postaju nam sve jasniji i jasniji. Mi sistemati{emo zakone prirodne u mnogobrojne nauke,
98
i nosimo te nauke kao buktiwe pred sobom, kuda god hodimo. One osvetqavaju put na{ i hode}i za wima, mi hodimo sigurnim putem bez posrtawa i lutawa. Treba li nam, na primer, da ispitamo more, mi uzimamo nauku o moru i kroz wu, kao kroz reflektor, gledamo smelo u tajanstvenu dubinu morsku, u kojoj qudi bez nauke slute ceo lavirint boànskih naseobina. Mesto Posejdona i nimfa nauka nam pokazuje oktopode, i morske pauke, i korale. Treba li nam, da saznamo utrobu zemqe, geologija i mineralogija nude nam svoje usluge progone}i otuda Plutona i ceo wegov dvor. Treba li nam da vidimo, kakvi se procesi vr{e iza kore jednog drveta, - tu su botanika i hemija, koje ne}e da znaju za nereide. Ho}e li nam se, da vidimo, {ta se sve zbiva ispod koè na{eg tela, - tu je fiziologija, koja je isterala sve zle i dobre duhove iz ~ove~jeg bi}a. Ho}e li nam se, da se vinemo u daleke nebesne visine, - astronomija }e nas voditi, bez pitawa Apolona, i Venere, i Kastora, i Poluksa. Ho}e li nam se, da znamo svemu meru, i oblik, i broj, - matematika }e nas o svemu obavestiti, bez kabalisti~ke zamr{enosti i pitagorejske mistike. @elimo li poznanstvo s oblacima i gromovima, mi se obra}amo fizici, a ne Jupiteru i Perunu.
99
@elimo li zdravqa, mi se obra}amo medicini, a ne Eskulapu. @elimo li plodna poqa, mi pitamo agronomiju, a ne Dodolu. Nauka je, dakle, prognala sve bogove iz prirode, i znawe je zamenilo sva verovawa. Nauka je otuda na{a svetlost, vera je va{ mrak. Odbacite va{ mrak, i primite na{u svetlost." Tako nam govore na{i protivnici. A mi im u ~u|ewu odgovaramo: "Pa mi ve} imamo tu svetlost, koju vi imate. Nauka je na{a svojina onako isto, kao i va{a. Gde god nam buktiwa nauke moè osvetliti put u ìvotu, mi se tom buktiwom sluìmo, kao i vi. Na{a vera u Boga jeste samo jedan na{ plus; to je jedna buktiwa vi{e, kojom se mi sluìmo, a koju vi odbacujete. Zar je u ve}em mraku onaj, kome svetli vi{e buktiwa? Nauka je bacila veliku svetlost na prirodu, to je istina. No nauka je prognala iz prirode samo polubogove, a ne Boga. Nauka je samo uravnala put pravoj veri. Nauka je o~istila hram prirodni od idola, i u taj hram uselio se Onaj, koji je i dostojan toga hrama. Nauka je osvetlila dubine morske i visine obla~ne, i rasterala mrak podzemni i nadzemni; od svetlosti nauke i{~ezli su svi psevdo-bogovi, svi duhovi, veliki i mali, kojima je ma{ta qudska naselila ovaj svet, no od svetlosti nauke nije po tamneo, no jo{ vi{e se zasijao istinski duh prirode, istiniti, jedini Bog. Mi ne verujemo, dakle, u mrak, no
100
u svetlost. Prirodi inheriraju zakoni, velite vi. Ako je tako, onda prirodi inherira logika. A ako je opet tako, onda prirodi inherira razum. Zar nije tako? Recimo, da nije tako. Recimo, da zakoni ne zna~e logiku i ne zna~e razum. No tad zakoni ne zna~e ni red, a ako oni ne zna~e red, zakoni ne zna~e zakone, a ako zakoni ne zna~e zakone, oni ne postoje. To ne dopu{tate ni vi, ni mi. Jer ako zakoni ne postoje, onda nesumwivo ni priroda ne postoji. Priroda se ne da zamisliti bez zakona. U tome se slaèmo i mi i vi, i dotle idu}i zajedno niti mi prebacujemo vama veru u mrak, niti vi nama. Mi se slaèmo, dakle, u tome, da postoje zakoni. No mi idemo jedan korak daqe od vas, i kaèmo: zakoni zna~e razum. Priroda se drì zakonima, dakle: priroda se drì razumom. Taj razum, kojim se priroda drì daleko je ve}i od razuma qudskog. Razum qudski je samo jedan nerv toga velikog prirodnog razuma. Kad postoje nervi, postoji i centar tih nerava, velimo mi. Centar svih nerava u vasioni, ili sredi{te svih zakona u prirodi, ili _ i _ svekolikog reda, koji egzistira u stvarima, jeste na{ Bog. Na{ Bog je dakle, razum i svetlost. Od kud da mi verujemo u mrak? Zamislite dva mrava, koji bi imali sve na{e nau~ne aparate u minijaturi, i koji bi pomo}u tih aparata mogli ispitivati jedan na{ prst na ruci. Zamislite, da oni ta~no ispitaju i nervnu konstrukciju na{eg prsta i ravnomernost krvotoka u wemu. I za101
mislite ih sad, gde se posle trudnog ispitivawa odmaraju i prepiru oko toga, kakvo je to ~udo prst? Jedan od wih rekao bi: ovaj prst je jedan svet, u kome vladaju zakoni, u kome se nervi na pravilan na~in ukr{taju, i u kome krv ve~no te~e istim, pravilnim tokom. Drugi bi rekao: da; no odakle po~iwu i gde se zavr{uju ti nervi? I odakle poti~e i kuda se vra}a ta krv? Ja verujem, rekao bi daqe taj mrav svome kolegi, da ovi svi nervi imaju jedan centar; taj centar nazivam ja mozak, i verujem da svi ovi kanali i kanali}i krvi poti~u iz jednog rezervoara, koji ja nazivam srce. "Ja u to ne verujem", viknuo bi prvi mrav. "Ni mozak ni srce ne postoje", "postoje samo nervi i krv, i postoje zakoni koji wima upravqaju; mi moèmo govoriti samo o onome, {to vidimo; mi vidimo prst, prst i postoji; mozak i srce mi ne vidimo, mozak i srce ne postoje. Tvoja vera u mozak, prijatequ moj, jeste vera u mrak". Ili zamislite, da ova dva mrava-nau~nika imaju jedan teleskop u minijaturi i posmatraju kroza w sun~evu svetlost. Recimo, oni vide kroz wihov mali teleskop samo nekoliko zraka sun~evih, no ne vide sunce. Jedan bi mrav rekao: "mi vidimo mnoge zrake svetlosti, znamo wihovu ja~inu i wihovu boju i znamo vreme kad se oni pojavquju i kad trnu. I s tim je svr{eno. Mi znamo sve, {to se moè o svetlosti znati." Tako bi rekao jedan mrav. Drugi bi odgovorio: "da; mi ne znamo zaista vi{e, nego to, {to ti nabroja, no ja verujem, da svi ti zraci dolaze iz jednog velikog
102
za nas nevidqivog centra svetlosti, odakle se bezbrojni zraci prostiru na sve strane. Taj centar, u koji ja verujem, nazivam ja sunce". Prvi mrav }e se najediti i re}i na to: "kako moè{ govoriti o onome, {to ne vidi{? Kako se moè{ podavati takvim fantazijama? Kakvo sunce? Zraci se svi prostiru do beskrajnosti, i nigde centra wihovog nema. Tvoja vera u sunce jeste, dakle, vera u mrak". Takvi smo mi kao ovi mali mravi, mi i na{i protivnici. I mi i na{i protivnici ispitujemo ovaj svet, koji opaàmo, i koji u sravwewu s celom vasionom ne predstavqa ni toliko koliko predstavqa jedan prst na na{em telu. I mi i na{i protivnici gledamo nerve prirodne i slu{amo krvotok prirodin. No mi se ne slaèmo u jednome. Mi kaèmo: mi verujemo, da kroz nerve prirodne dejstvuje jedan univerzalni razum, i da kroz krvotok prirodni struji jedan ìvot, koji ima svoj centar, svoje srce. Na{i protivnici dobacuju nam: vi verujete u mrak. Mi kaèmo daqe: svi ovi fragmenti svetlosti, koje nam nauke otkrivaju, samo su fragmenti jedne velike, neslu}ene svetlosti. Mi verujemo u tu svetlost, i nazivamo je Bogom. Na{i protivnici dobacuju nam: vi verujete u mrak. Recite nam vi, gospodo, recite nam, ko je od nas u mraku: mi, koji traìmo svojim razumom vi{e svetlosti, no {to nam je o~i pokazuju i nauka nudi, ili na{i protivnici, koji se zadovoqavaju sa onim {to o~ima vide i u{ima ~uju? Recite nam: ~ini li se vama,
103
da je na{a vera u Boga - vera u mrak? Recite nam {to pre, jer od na{e vere ili nevere zavisi ceo ìvot na{! Recite nam {to pre, jer ko zna dokle }emo jo{ zajedno ìveti pod ovim suncem? Ko zna, da nas smrt ne ~eka pred vratima ove ku}e? Mi verujemo, gospodo, u besmr}e ìvota. Na{i protivnici dobacuju nam: vi verujete u mrak! Kako to? pitamo mi u ~udu. Mi smo gle, i poverovali u besmr}e iz ùdwe za svetlo{}u. Od kud to sad, da mi verujemo u mrak? Moète li nam pozajmiti vi va{u svetlost, kojom vi ìvite? Pitamo mi na{e protivnike. A na{i protivnici odgovaraju: "Da, mi }emo vam pozajmiti na{u svetlost, da rasterate va{ mrak. Evo, vidite, u ~emu je na{a svetlost; "Besmr}e ìvota ne postoji. Postoji ìvot i postoji smrt. @ivot je kratak, smrt je duga. Smrt je kao jedna beskrajna linija; ìvot je kao jedna ta~ka u sredini te linije. I mrtve i ìve stvari sastoje se iz istih sastavnih delova. Ti sastavni delovi mrtvih i ìvih stvari jesu materijalni atomi. Ti materijalni atomi grupi{u se u praznome prostoru ~as na ovaj ~as na onaj na~in, i svojim grupisawem obrazuju ~as ovakva ~as onakva tela. Slepim slu~ajem grupisali su se ti atomi jednoga dana i u jednu neobi~nu pokretnu figuru, koju mi nazivamo ~ovekom. Dok u toj figuri postoji jedna odre|ena razmera atoma raznovrsnih elemenata, koji sa~iwavaju qudsko telo, dotle i ta figura kao takva postoji i vr{i izvesne funkcije. Kad
104
se ta odre|ena razmera me|u atomima poremeti, tad se i ta figura osipa kao jedna ku}a od karata, kad izgubi ravnoteù, tako, da se nikad vi{e ne javi na svetlost u istom obliku. Tako mi mislimo, i, radi jemstva na{e misli, pozivamo se na Demokrita, Lukrecija, [trausa i Hekela. Na{a je misao svetlost; primite na{u misao i odbacite va{u naivnu veru u mrak". Tako nam govore na{i protivnici. A mi im u ~u|ewu odgovaramo: "Pa gle, to vi verujete u mrak, a ne mi. Vi verujete, da se sav ~ove~ji ìvot prostire izme|u dva groba: jedan je grob ro|ewe, iz koga ~ovek izlazi, drugi je grob smrt. u koji ~ovek ulazi. Vi verujete, da se jedan ~ovek pre svoga ro|ewa nije nigde nalazio u vasioni, do samo u razbacanim atomima, koji su pripadati raznim drugim telima. I, vi verujete, da se ~ovek posle smrti nigde ne}e nalaziti do opet samo u razbacanim atomima, koji }e pripadali raznim drugim, tu|im telima. Vi ne verujete, da je ~ovek ma i u ideji pre ro|ewa egzistirao, vi ne verujete, da }e ~ovek ma i u ideji posle smrti egzistirati. Vi ste sasvim bez svetlosti, a ne mi. Vi ne verujete, da vasiona ima razum i o~i, mi verujemo. Va{i atomi su bez razuma i bez o~iju. To su idoli va{i, koji ne vide i ne misle. Vi dakle, nemate svetlosti ni za vreme ìvota, a jo{ mawe s obe strane ìvota. Mi verujemo u besmr}e ìvota, jer verujemo u besmrtni razum vasione, koji je izvor ìvotu. Egzistencija prirode dokazuje egzistenciju prirodnih zakona;
105
egzistencija prirodnih zakona dokazuje egzistenciju univerzalnog boànskog razuma, egzistencija univerzalnog boànskog razuma dokazuje egzistenciju besmrtnog ìvota. Sve je to jedno s drugim tako tesno i neophodno vezano, da se jedno bez drugog ne da zamisliti. Priroda se ne moè odvojiti od zakona, koji je drè, jer ne bi se dràla bez zakona; zakoni se ne mogu zamisliti bez razuma, jer oni su sami razum; razum se ne moè zamisliti bez ìvota, jer razum je svest, a svest je ìvot; ìvot se ne moè zamisliti kao ne{to slu~ajno i prolazno, kad je razum vasione ve~an i neprolazan. Ako je razum ve~an i neprolazan, onda je smrt samo ne{to na ìvotu, jer kad bi smrt bila ne{to bitno i suprotno ìvotu, smrt bi bila i ne{to bitno i suprotno razumu, a ono {to JE suprotno razumu, to je suprotno i zakonima prirode, i zato ne egzistira. Smrt, dakle, ne egzistira kao ne{to bitno i apsolutno u svetu; ona ne egzistira kao jedna linija, na kojoj je ìvot samo jedna ta~ka. Pre se moè re}i, da je ona kao jedna ta~ka na beskrajnoj liniji ìvota. Mi, daqe, argumenti{emo na{u veru pred na{im protivnicima ovako: Na{ nagon za besmrtnim ìvotom najja~i je od svih nagona. A, gle, sve nagone, kojim nas je priroda snabdela, priroda je u stawu i da zadovoqi, i to u punoj meri. Mi nemamo ni jednog nagona, koji mi u ovome ìvotu ne bi mogli do prezasi}enosti zadovoqiti. Otuda veliki, mo`da i najve}i deo nas umire za106
sitiv{i vi{e-mawe sve svoje nagone. No niko od nas ne umire zasitiv{i jedan nagon svoj, svoj najja~i nagon, - nagon za besmr}em. I oni, koji izvr{uju samoubistvo, ne begaju iz ìvota za to, {to su zasi}eni ìvota, no zato, {to su zasi}eni ovoga ìvota, i zato, {to su èdni i gladni jednog boqeg ìvota. I oni, koji su bili toliko bogati i sre}ni, da su zadovoqili sve, i najmawe, svoje èqe i ùdwe u ovome ìvotu, umiru pla~u}i. Za{to? Zato, {to umiru èdni i gladni besmrtnog ìvota. I oni, koji su ìveli punu stotinu godina, i ~ija se stotina godina ìvota sastoji iz sasvim jednolikih, monotonih dana, umiru pla~u}i. Za{to? Zar im nije ve} dosadno provoditi iste dane? Jeste, dosadno im je, dosadan im je ovaj ìvot, i oni èle i o~ekuju jedan boqi ìvot, a me|utim, nisu sigurni, da li }e im taj boqi ìvot pasti u deo posle smrti; - zato pla~u pri smrti. Oni nemaju poverewa u prirodu, i ako im je priroda dala toliko dokaza svoje iskrenosti i istinitosti. Priroda ih ni u ~em nije obmanula: sve nagone, koje im je dala, ona im je i zadovoqila. Pa ipak oni nemaju vere u prirodu; oni se boje, da }e ih priroda ipak, na kraju krajeva, obmanuti. Oni se boje, priroda im ne}e zadovoqiti wihov najja~i nagon, nagon za besmrtnim ìvotom. Oni misle, da im priroda ispuwava sve èqe u ovom ìvotu, da bi ih za to mogla obmanuti u wihovoj glavnoj èqi. Oni misle, da ih priroda hrani i poji u ovom ìvotu, da bi ih na kraju krajeva progutala svojim tamnim `drelom smrti, kao {to je Kronos gutao
107
decu svoju. No na{to toliko nepoverewe prema prirodi? Nije li ono nelogi~no i nedelikatno? Priroda se svaki dan pokazuje toliko mo}na, da je u stawu zadovoqiti i najmonstruoznije prohteve ~ove~je. Kako, dakle, da joj ne verujemo, da }e ona mo}i zadovoqiti i na{u ùdwu za ìvotom posle smrti? Ta na{a ùdwa prirodna je, prirodina je. To je wena ùdwa; a svoje sve ùdwe priroda je isuvi{e u stawu zadovoqiti. Mi argumenti{emo i ovako na{u veru: Veliki duh vasione, koji nas je stvorio, koji je u nas poloìo mnoge mogu}nosti, i koji sve te mogu}nosti nekoliko desetina godina u nama razvija i dovodi ih do izvesnog savr{enstva, taj veliki duh vasione pokazao bi se nerazuman, kad bi toliki trud svoj jednim mahom uni{tavao; on bi se pokazao nedosledan sebi, kad bi ugasio jednim mahom onu svetlost, koju je on u nama palio celog na{eg veka; i najzad pokazao bi se neekonomi~an kad bi po~iwao jedan proces usavr{avawa u istoriji uvek ispo~etka, uvek samo na novim qudima, uni{tavaju}i smr}u sasvim one, koji su do{li ve} do jednog visokog stupwa savr{enstva. A za veliki duh vasionski ne moè se re}i ni da je nerazuman, ni da je nedosledan, ni da je neekonomi~an. Svoju razumnost, svoju doslednost i svoju ekonomi~nost pokazuje nam on u prirodi na svakom koraku. Mi se ne bojimo smrti, velimo mi na{im protivnicima, jo{ i zato, {to vidimo, da se i sama
108
priroda protivi smrti. Priroda ne}e da umre, priroda ho}e da ìvi. Ako je i{ta u prirodi jasno, jasna je ta te`wa wena, te`wa za neprekidnim, kontinuiranim ìvotom. Ako ni{ta, dakle, a ono sebi~nost prirode osigurava nama besmrtan ìvot. Priroda ho}e da ìvi, a ona ìvi kroz nas. Ako bi èlela smrt nama, priroda bi morala kroz to èleti sebi smrt. A priroda ne èli sebi smrt. Ona dopu{ta smrt delovima svojim, nama, samo zato, {to zna, da ta smrt vodi opet jednom drugom ìvotu. Nikad mi ne bi mogli umreti, ne bi mogli oti}i iz ovog ìvota, kad bi smrt bila ne{to apsolutno, kako je mi zami{qamo. Mi ne bi mogli oti}i iz ovog ìvota i kad bi hteli, mi ne bi mogli ni samoubistvo izvr{iti, kad ne bi po smrti opet mogli ìveti. Priroda nam ne bi to dopustila. Jer priroda ho}e ìvota. I ona {aqe smrt na nas, i dopu{ta samoubistvo, verujte, samo zato, {to se ne boji, da }e nas smrt uni{titi. Priroda se dakle ne boji smrti. Za{to mi da se bojimo? Mi se ne bojimo smrti, velimo mi daqe na{im protivnicima, jo{ i zato, {to na{a logika nikako ne dopu{ta da je smrt u stawu uni{titi jednoga [ekspira, Getea, Kanta, Tolstoja, itd., uni{titi jednom re~ju najuzvi{enije produkte prirodinog velikog truda. Jer kad bi to na{a logika dopustila, onda bi ona morala dopustiti i nerazum u prirodi, a ako bi dopustila nerazum, dopustila bi nezakonitost, - a to je iskqu~eno. Kad bi smrt bila u stawu uni{titi potpuno [ekspira, ona bi bila, zna~i, u stawu, da obus109
tavi zakon evolucije u prirodi. [ekspir je pri smrti nesumwivo èleo, kao i svi qudi {to èle, da i po smrti ìvi, i da se i po smrti duhovno evoluira, usavr{ava. Zar je tu evoluciju mogla smrt obustaviti? Uostalom mo`da i bi, kad bi to bila samo èqa [ekspirova. No gle, to isto èleo je i Gete, i Kant, i Tolstoj, i ceo rod qudski od Adama do danas. A ko je ceo taj rod qudski, ako ne jedan znatan deo prirode, i to jedan kvalitativno i kvantitativno veoma zna~ajan deo prirode? @eqa qudskog roda moè se identifikovati sa èqom same prirode. Priroda èli, da se i po smrti produì ìvot, tj. produì zapo~eta evolucija, zapo~eto usavr{avawe. A kad to priroda èli, to je lako ostvarqivo. Priroda ne moè imati prepreka u ostvarewu svojih èqa. Na{ nagon za besmrtnim ìvotom, dakle, jeste nagon same prirode. Zakqu~ci na{eg uma mogu nas obmanuti, no priroda svojim nagonima u nama nikad nas ne obmawuje". Tako mi velimo na{im protivnicima. I onda ih pitamo: "Kako, dakle, da je na{a vera - vera u mrak? Gle, mi verujemo u svetlost i posle smrti i pre ro|ewa, a vi ne verujete u tu svetlost, i opet vi nazivate na{u veru verom u mrak. Gle, vas je opkolio mrak sa svih strana, i vi ipak drìte, da se nalazite u svetlosti!" Recite nam vi, gospodo, recite nam, ko je od nas u mraku; mi, koji traìmo razumom vi{e svetlosti, no {to nam je o~i pokazuju i nauke nude, ili na{i pro110
tivnici, koji se zadovoqavaju sa onim {to povr{no o~ima vide i povr{no u{ima ~uju? Recite nam: ~ini li se vama na{a vera u besmr}e ìvota - vera u mrak? Recite nam {to pre, jer od te na{e vere ili nevere zavisi ceo na{ ìvot? Recite nam {to pre, jer ko zna, dokle }emo jo{ zajedno ìveti pod ovim suncem? Ko zna, da nas smrt ne ~eka pred vratima ove ku}e? Pre nego {to smrt do|e treba da znamo: ima li smrti? Mi verujemo, gospodo, u jedinstvo qudskog roda. Na{i protivnici dobacuju nam: vi verujete u mrak! - Kako to? pitamo mi u ~udu. Mi smo, gle i poverovali u jedinstvo qudskog roda iz ùdwe za svetlo{}u. Otkud to sad, da mi verujemo u mrak? Moète li nam vi pozajmiti va{u svetlost, kojom vi ìvite? Pitamo mi na{e protivnike. A na{i protivnici odgovaraju: - Da, mi }emo vam pozajmiti na{u svetlost da rasterate va{ mrak. Evo, vidite, u ~emu je na{a svetlost: "Ne postoji jedinstvo qudskog roda. Svaki ~ovek je napose ciq prirode, - ako bi se uop{te smelo govoriti o ciqu u prirodi. Me|u qudima ne postoji nikakvo metafizi~ko ni organsko jedinstvo. Ne postoji istorija ~ove~anstva, - postoje samo istorije pojedinih qudi. Otuda svaki ~ovek treba da gleda u sebi svukoliki smisao ìvota. Svak treba, da se {to vi{e skon111
centri{e u sebe, i {to vi{e otu|i od qudi. Svak treba da se stara, da sve svoje telesne i duhovne dispozicije do krajwih granica razvije i iskoristi. Jer van sebe on nema nikoga i ni~ega, dostojnoga wegove istinske pa`we. On ne treba da ima mnogo skrupula prema svetu, koji ga okruàva. On treba da smatra sebe kao varnicu, koja je isko~ila iz mraka i koja }e opet utonuti skoro u mrak, - s toga treba da se stara, te da svetli {to jasnije i gori {to silnije, ne da svetli i gori, da bi druge osvetqavao i zagrevao, no da bi samo sebe osvetqavao i zagrevao. - Svi su qudi kao jedno jato varnica, koje besmisleno lutaju tamo - amo, dok se ne ugase. Kao {to je besmisleno govoriti o smislu jednog jata varnica, tako je isto besmisleno govoriti o smislu istorije ~ove~anstva. I kao {to se ne moè uhvatiti jedinstvo me|u lutaju}im varnicama, jer ga nema, tako je isto te{ko uhvatiti jedinstvo me|u sudbama pojedinih qudi, jer ga nema. To je na{a misao. "Napustite i vi va{u veru u mrak, i primite ovu na{u misao, ovu na{u svetlost". Tako govore na{i protivnici, a mi im u ~u|ewu odgovaramo: "Pa, gle, vi verujete u mrak, a ne mi. Mi verujemo, da postoji i metafizi~ko i organsko jedinstvo me|u qudima. Ne postoji ni jedan ~ovek besmislen i besciqan, no smisao i ciq ìvota na zemqi ipak nije u svakome ~oveku ponaosob, no u svima qudima, ukupno uzev{i. Svi su qudi ~lanovi jednog velikog organizma, koji je ponikao na zemqi, koji se kroz istoriju
112
razvijao i rastao, ùteo i zeleneo, bolovao i cvetao, i koji }e najzad zavr{iti svoj tok, kao {to ga je i po~eo. Taj organizam - to je celo ~ove~anstvo sa svojom istorijom od pojave prvog ~oveka na zemqi do i{~eznu}a posledweg sa zemqe. I zato {to ose}amo jedinstvo qudskog roda i nalazimo i svoj smisao u zajedni~kom smislu svukolikog ~ove~anstva, mi se i ne povla~imo samo u sebe i ne otu|ujemo od ostalih qudi. Mi ose}amo da ~ove~anstvo ima jedno telo i jednu du{u, uzev{i to jedinstvo i metafizi~ki i organski, i zato nas ti{te svi bolovi i raduju radosti celog ~ove~jeg roda. Svi qudi na zemqi sa~iwavaju jednog ~oveka, jednog sve~oveka. Taj sve~ovek star je mnogo hiqada godina i rasprostrt je na celoj na{oj planeti. Sva istorija dosada{wa i odsada{wa sa~iwava istoriju sve~oveka. Taj sve~ovek je ve}a mo} i ve}a inteligencija od na{e pojedina~ne mo}i i inteligencije. Razbacani i razdeqeni mi se ose}amo kao siro~ad, nejaki i ubogi. Jaki i ponosni pak ose}amo se mi onda, kad se zamislimo u jedinstvu s celim rodom qudskim, sa svima qudima na zemqi, kao {to se danas ose}amo, na dan zajedni~ke molitve hri{}anske univerzitetske omladine na celoj planeti na{oj. Zato se mi molimo danas za sve male i neslobodne qude, ~iju sudbu mi Srbi osobito dobro pojimamo. Wihovo olak{avawe i mi }emo osetiti, ma gde oni ìveli. Mi se molimo za sve one, koji su gori i ne113
prosve}eniji od nas.Kad oni budu boqi i prosve}eniji, i mi }emo se osetiti jo{ boqi i jo{ prosve}eniji, kao {to se jedan zdrav deo na telu oseti jo{ zdraviji, kad jedan drugi bolestan deo tela ozdravi. Mi se molimo za one, koji su ve}i i kulturniji od nas. Mi na wih gledamo kao na one tice, koje napred lete i prosecaju vazduh svojim krilima. Mi se molimo za wih, da ne klonu i ne sustanu, jer dok god oni bodro predwa~e, mi se ose}amo u zaklonu i sigurnosti. Mi se molimo za Evropu, jer ona je na{a {ira domovina i na{e ogwi{te, na kome se i mi, kao i ostali svet, jo{ uvek grejemo i osvetqavamo. Mi se molimo za Ameriku, drugi najprosve}eniji kontinent u svetu, molimo se za ovaj novi, mladi svet, pun poleta i inicijative; pun optimizma i radosne voqe za ìvot. Mi se molimo i za qude ostalih kontinenata. Molimo se i za crnce i crvenoko{ce. Molimo se za qude ùte rase, koja sad preìvquje najteù krizu u istoriji svojoj. Mi se molimo i za one qude, koji veruju u Muhameda, ili u Budu. Molimo se i za one, koji se klawaju Jehovi. Molimo se i za na{e protivnike, KOJI na{u veru nazivaju verom u mrak. Molimo se i za one, koji veruju u ve{tice. Molimo se i za one, koji se klawaju suncu i zvezdama. Molimo se za sve sujeverne i sve bezverne na celoj ovoj zvezdi, na kojoj svi zajedno ìvimo, i koja nas trpqivo nosi izme|u jata mnogih drugih zvezda, i koja nas sve hrani i greje. - Jednom
114
re~ju: mi se molimo za svu decu na{e majke zemqe, za svu bra}u na{u i sestre na{e. Mi se tako molimo, jer vera nam na{a nalaè, da se tako molimo. Recite nam vi, gospodo, recite nam, da li je na{a vera - vera u mrak? Govorena na dan molitve studenata " Hri{}anske Zajednice "
115
MAWE BRIGE VI[E VERE

[to mawe vere, to vi{e briga. Jedna od glavnih blagodati vere jeste ta {to vera osloba|a ~oveka od mnogih briga. Dok dete zna, da ima oca i da se otac brine o ku}i i svima poslovima ku}e, dotle se svaka wegova briga brzo zavr{ava pesmom. îm ovo saznawe i{~ezne, umukne i pesma i siro~e se oseti usred roja od briga, kao usred roja str{qenova. [to se ~ovek vi{e dre{i od briga sam svojom snagom, sve se vi{e zapli}e u brige. I radost zamire, dok od ~oveka ne ostane suha ko`na torba, ispuwena gnevom i nagnuta nad grobom. - Na {to sve va{e brige? Ovo je bitno pitawe Spasiteqevo ~ove~anstvu, rastrzanom od briga. "Ko od vas moè brigom primaknuti rastu svojemu lakat jedan?" Na {to vam sve brige, ako se sutra ujutru sunce ne rodi? A Onaj, ko se brine o tome, da se Sunce sutra ujutru rodi u odre|eni sekund, zaista zbrinu}e lako i sve va{e sitne brige. Veliki Epiktet: - Neobrazovan se ~ovek tuì na druge qude, {to mu ne ide sve kako treba; onaj ko je tek po~eo da se obrazuje tuì se na sebe; a obrazovan ~ovek se ne tuì ni na sebe ni na druge qude. Obrazovan ~ovek je za stoi~kog filozofa onaj, koji se predao potpuno u ruke Vasionskog Razuma. Jo{ ìvqe obja{wava udes qudski Isaija: - Gle, sluge }e moje pjevati od radosti u srcu, a
116
vi (koji ste ostavili Gospoda), vi }ete vikati od àlosti u srcu i rida}ete od tuge u duhu (65,14). Sluga Gospodwi je za proroka Isaiju onaj, ko oslu{kuje voqu Gospodwu i woj sledi bez roptawa, bez brige i straha. A najlep{e Gospod Isus veli: - Marta, Marta, brine{ se i trudi{ za mnogo, a samo je jedno potrebno. A {ta je to jedno? Vera: 1) da je Otac ìv, 2) da On nosi glavnu brigu o svemu i svakom i 3) da sin ne moè ni{ta ~initi sam od sebe (Jov. 5,19). Kako onda, da se svaka va{a briga ne prelije u pesmu? Ako istinski verujete u @ivoga i Budnoga Oca, onda su sve va{e zemaqske brige apsurdne. Svojim bezbrojnim brigama vi samo dokazujete svoje neverovawe u Boga. Ako pak kaète, da verujete a ipak klecate mra~no pod teretom briga, va{a vera zna~i jednu besmislicu, naime, kao da Doma}in doma vasionskog ne moè, ili ne}e, ili ne ume da vodi brigu o Svome domu, nego je sve predao najamnicima. Kako }e najamnici spasti dom, ako ga doma}in ne spase? Vi me popravqate: sinovi, a ne najamnici. No ako sinovi, prenose sve svoje brige na Oca i svu svoju voqu i sve svoje misli i sve svoje srce i bezbri`no vr{e samo voqu o~evu, takvi su pravi sinovi. A drugo su sve najamnici. Jer niko se ne moè nazvati obrazovanim ko ne ose}a na sebi obraz Oca nebesnog. Sve drugo je mra~no stado, bri`no i pe~alno, bilo ono sa velikim {kolama, ili bez {kole. Vera je kao hladan prst pruèn stanovnicima
117
pakla. Sve je drugo usijan ogaw, izuzev toga jednoga prsta. Bezumni sipaju rastopqeno gvo`|e na rastopqeno olovo. Ogwem se ogaw ne ugasi. Brige su kao rastopqen metal, u kome se kuva{. Samo vera moè pogasiti ogaw. Sve drugo je sipawe ogwa na ogaw. Mnogo vere - malo briga. Savr{ena vera - savr{ena bezbri`nost. Savr{ena vera - savr{ena radost. "Radujte se i veselite se!" I - Ovo vam kazah, da radost moja u vama ostane i radost va{a se ispuni (Jov. 5,19). Ne ide li Mojsej za Bogom kao dete za ocem? Tako i Avram, Isak i Jakov. Tako i Samuilo i David. Smotrite kad je Mojseju i Davidu bilo najteè. Zar ne onda, kada su gubili poverewe u Gospoda i tovarili na sebe bezbrojne brige, uzdaju}i se u svoju sopstvenu snagu? A Isus? Nije li on najsavr{enije dete u apsolutnoj predanosti, poslu{nosti i poverewu prema Ocu? Jevan|eqe Hristovo je radost, a ne tuga; olak{awe, a ne breme. Vi{e, dakle, vredi gram vere no tovar brige. Hri{}anin, koji ovo nije shvatio i usvojio, kr{ten je samo vodom, no ne i duhom. Sve{tenik, koji ovo nije shvatio i usvojio, survava se sam niz brdo, uz koje treba da podiè i druge. Bo`ji blagoslov, mir i zdravqe prate onoga
118
Hristovog slu`benika, koji je u stawu da iz sve du{e uzvikne: - Uistinu, vi{e se postiè verom nego brigom!
119
QUBITE PRIJATEQE SVOJE!

Govoreno po~etnicima u qubavi. Ni{ta toliko ne protivstaje qubavi koliko greh,kako qubavi k Bogu, tako i qubavi k bli`wem. Tvoj prijateq otima, a ti ga ne izobli~ava{? Boji{ se gweva? Zar se boji{ gweva, iako ga pravedno izobli~ava{? Izobli~i ga dakle, i iskaì svoje negodovawe iz qubavi prema Hristu, iz qubavi prema wemu samom; zaustavi ga, ako cpqa u propast. U gostovawu, i lepim re~ima, i laskawima, nije nikakvo osobito delo qubavi. J. Zlatoust (Besede na posl. Efesc. IX, XVIII) [ta vredi, bra}o moja, ako ja budem ve~ito govorio, a Bog ve~ito }utao? Mogu li ja odbraniti pravdu Boìju, ako je Bog ne uzme pod svoju za{titu? Mogu li ja dokazati Boga bezbo`nicima, ako se Bog bude krio? Mogu li Ga ja omileti sinovima Wegovim, ako je On ravnodu{an prema patwama wihovim? Ne; ni{ta od svega toga ja ne mogu. Moje re~i nemaju krila, da bi mogle uzdi}i Bogu sve pale i otpale od Boga; niti moje re~i imaju ogwa, da bi zagre120
jale ohladnela srca dece prema Ocu wihovom. Moje re~i nisu ni{ta, ako one nisu slabi odjek i nerazgovetno ponavqawe onoga, {to Bog svojim mo}nim jezikom govori. {to je {u{tawe {qunka na obali prema strahovitoj rici okeanskoj, to su re~i moje prema jeziku kojim govori Bog. Kako }e mo}i ~uti {u{tawe {qunka prelivenog penom razjarene stihije onaj ~ovek, koji je gluv prema rici okeana? Kako }e videti Boga u mojim re~ima onaj, ko ne moè da ga vidi u prirodi i ìvotu? Kako }e jedva ~ujne re~i qudske ubediti nekoga, koga gromovi nisu u stawu ubediti? Kako }e se ogrejati na jednoj varnici neko, ko je ostavio ogaw iza sebe? Ne }uti Bog, bra}o, no govori glasnije od svih bura i gromova. Ne napu{ta Bog pravdu, no prati je u wenom stradawu i lagano uzvodi na presto. Ne zavisi Bog ni od ~ije dobre voqe, no ~ini sve zavisnim od svoje dobre voqe. Jadan bi bio Bog, koji bi zavisio od advokatske za{tite jednog smrtnog ~oveka. Ne izlazim ja pred vas da {titim Onoga, ~iju za{titu ja traìm dan i no}. Ne izlazim ja, ubo`jak jedan, da traìm od vas, ubo`jaka, potporu Boga i Boìje stvari. Ne; nego, naprotiv, izlazim s predlogom, s molbom, zaista s molbom, da svi mi potraìmo potporu sebe i svoje stvari u Boga, jedino u Boga. Nije to radi Boga no radi nas. I ponavqam: nije to radi Boga no radi nas samih. Jer Bog }e biti podjednako veliki, veli~ali Ga mi ili poniàvali. Bog }e biti svetao, ma koliko tame ba121
cali mi na Wegovo ime. Bog }e postojati, ma cela zemqa kroz sva usta svojih stvorewa i kroz sve vulkanske kratere jeknula: nema te Boè! Postoja}e Bog, svetao i veliki kao i danas, i onda, kad zraci sun~ani budu uzalud traìli i jednog ìvog ~oveka na zemqi, i kad budu mesto ìvih milovali samo grobove mrtvih. Boè, ve~ito svetli i ve~ito veliki, budi potpora nama kao {to si potpora tolikim Suncima u prostoru! I Sunca bi se ugasila bez Tvoga pogleda i pretvorila na mah u zakisla, mra~na vatri{ta, - kako mi da svetlimo bez Tebe? Kako }emo mi, bra}o mo}i qubiti svoje neprijateqe bez potpore Boìje? Gle, mi nismo u~inili ni prvi korak na tom putu. Mi nismo jo{ nau~ili da qubimo ni svoje prijateqe. Jo{ mawe: mi nismo jo{ nau~ili da qubimo ni sami sebe. Kako }emo qubiti svoje neprijateqe? Hristove re~i o qubavi prema neprijateqima, evo, jo{ lete po svetu od usta do usta, no jo{ nikako ne mogu da na|u puta od usta do srca. Mi ne qubimo svoje neprijateqe. Zar to nije o~igledno, bez dokazivawa? Mi qubimo samo one koji nas qube, i pozajmqujemo samo onima koji nam mogu vratiti, i ~inimo dobra samo onima koji nam se mogu dvostruko oduìti. Mi qubimo sebe i prijateqe svoje. Mi qubimo svoje bli`we, svoje najbli`we, u bukvalnom smislu re~i. Na{i daqni daleko su od na{e qubavi. Na{e srce lepi se za ono za {to i na{e o~i. O~i na{e su
122
putovo| i na{em srcu. Mi mislilo samo, da qubimo sebe i prijateqe svoje. Mi se i u tome varamo; jer mi sebi~nost nazivamo qubavqu prema sebi, i qubakawe qubavqu prema svojim prijateqima. U samoj stvari mi ne qubimo ni sebe ni svoje prijateqe, isto onako kao ni svoje neprijateqe. Jer u onome {to mi qubavqu nazivamo nema najboqih elemenata qubavi. A najboqi su elementi qubavi: poznawe, po{tovawe i `rtvovawe. U na{oj qubavi prema sebi nema ni poznawa, ni po{tovawa, ni `rtvovawa. U na{oj qubavi prema prijateqima na{im tako|e nema toga troga. Na{a qubav sastoji se samo iz svojih niìh elemenata. Na{a qubav prema sebi i svojima ni{ta drugo nije do poja~ana i pokvarena u isto vreme instinktivna qubav ìvotiwska. A ono {to qubav qudsku ~ini uzvi{enijom i svetlijom od qubavi pitome i divqe ìvine, to je poznawe, po{tovawe i `rtvovawe. Poznawe sebe i prijateqa svojih prvi je elemenat uzvi{ene i svetle boànske qubavi. ~ovek, koji je o sebi mnogo mislio i sebe mnogo ku{ao, moè do}i do poznawa sebe. No treba biti vrlo oprezan u tom ispitivawu sebe. Od najmawe pogre{ke u samopoznawu moè do}i laàn zakqu~ak, a od la`nog zakqu~ka i la`na qubav prema sebi. Treba se navi}i ra{~lawavati, analizirati. Jer od pravilne analize sebe, ~ovek }e do}i i do pravilne sinteze. Svaka nepravilnost u proceni sebe, sveti se vi{e nego na kvadrat. {ta pomaè ceo dan pravilnog i opreznog hoda po Alpima,
123
ako se predve~e u~ini samo jedan oma{an korak nad provalijom? Najva`nija pitawa, na koja jedan mlad ~ovek mora pravilno odgovoriti, da bi sebe poznao, te da bi mu ceo budu}i ìvot bio pravilan i zdrav, jesu: - Ko sam ja? - Koliki sam ja? - Za {ta sam ja? Svaki ~ovek ne moè se posvetiti filosofiji. No jedno zrno filosofije potrebno je svakom ìvotu qudskom kao so jelu. Shvati li ~ovek svoje bi}e kao jedan proizvod slu~ajno zatalasane materije, kao besvesnu i besciqnu igru elemenata, on }e imati najniì pojam o sebi i o svome nazna~ewu. A od veli~ine pojma o sebi zavisi i veli~ina ideala jednoga ~oveka, veli~ina misli i ose}awa i delawa wegovog. Shvati li pak ~ovek svoje bi}e kao rezultat i nastavak jedne umetni~ke celishodnosti i tvora~ke mudrosti op{tevasionske, on }e tad imati o sebi najvi{i pojam, podre|en jedino pojmu Boga. Druto pitawe name}e se svakom ~oveku: Koliki sam ja? Jedno klup~e èlatinske qigavosti i slabosti izlazi na Sunce pod imenom ~ovek. Sama nemo}, sama slabost, suze, i sawivost! Tu|om pomo}i to se klup~e odvija, na tu|im rukama diè se ka Suncu. Bez svoje zasluge ono deli hleb s ostalim svetom, bez svoje èqe ono postaje u~asnik ìvotne drame i ìvotne plate. Jo{ maleno, to klup~e upija svojom du{om kao sun|erom sav svet okolo sebe na dva o~na
124
prozor~i}a. No du{a je wegova tako malena, da mu sve pojave izgledaju beskrajno velike. Detetu se roditeq wegov i svi odrasli qudi ~ine kao titani, kao bogovi. Kad se digne do prose~ne visine svih qudi ~ovek onda mewa svoj pojam o veli~ini. On ne teì vi{e za veli~inom ma koga odraslog ~oveka no za veli~inom samo izvesnog broja velikih qudi, koji mu se ~ine u istoriji kao Sunca me|u zvezdama. I sravwuju}i sebe sa velikim qudima i sa svojim idealom veli~ine, on sebe pita jednoga dana neizostavno: Koliki sam ja? I tu je odmah opasnost, da se ne prevari, da ne u~ini oma{an korak nad provalijom. Oceni li pravilno svoju veli~inu, onda je prona{ao i sebe i put, kojim treba da ide. A ne oceni li? Ve}ina qudi ne oceni pravilno svoju veli~inu, te ìvi u opti~koj obmani. Ve}ina vidi sebe u mnogo ve}im razmerama nego {to je. ìve}i u jednoj obmani takvi qudi ~ine sve, da i druge obmanu. Ne ispadne li im to za rukom, - a to nikad ne ispada za rukom - oni se ose}aju nesre}nim vitezovima, koji su se javili ne u svom vremenu i ne u svom dru{tvu. Kao da je potrebno da svi qudi budu veliki i genijalni! Kao da Bogu za wegovu istorijsku dramu nisu potrebni isto tako i mali qudi! Kao da bi svet mogao postojati bez govedara i kova~a i ~ista~a ulice! Bog je i podelio qudima nejednaku meru darovitosti, da bi zbog te nejednakosti bilo stalnog kretawa u qudskom ìvotu. Niko nije kriv {to nije do{ao u svet sa ve}im darom. No kriv }e biti i quto ka`wen
125
onaj ko ne vidi svoj dar u wegovoj pravoj meri, i ko se ne potrudi da s tim {to mu je dato opravda svoj opstanak i izvr{i svoju misiju. I tre}e pitawe: Za {ta sam ja? To je pitawe o poznawu svoje misije u ovome svetu. Svaki ~ovek dolazi u ovaj svet s naro~itom misijom. Kako mnogi ne veruju u ovo! Svi smo mi Boìji poslanici i poslenici. Svi! Kova~ki posao je jedna naro~ita, bogoduhovena misija, kao i drvodeqski, i kwièvni~ki i dràvni~ki. Bez kova~kog posla ne bi bilo kulture, ni egipatske, ni evropske, niti ikakve. Narodna ma{ta dodelila je jednom od olimpijskih bogova kova~ki posao. Nije, dakle, nebu ugodno samo kraqevawe i savetnikovawe, no i kovawe gvo`|a, i strugawe dasaka, i pletewe asura. Na stra{nom sudu ne}e Bog re}i: Sedi ti {to si nosio krunu meni s desne, a ti {to si drào ~eki} meni s leve strane, no dava}e prvenstvo i nagradu prema boqe shva}enoj i izvr{enoj misiji na zemqi. Na àlost mnogo je me|u nama onih koji celog svog veka ne saznadu svoju misiju. Mnogo je maloumnih, koji opet ose}aju priziv za sve misije. Mnogo je gordih, koji ne rade}i nijedan posao kritikuju sve poslove. Mnoge trpi Bog jedino iz milosr|a, spremaju}i i {aqu}i druge poslanike i poslenike za istu misiju, koja je onima bila namewena i na wima propala. Mnogo je napu}enih i u sebe zaqubqenih, koji jedva ~ekaju da im se postavi pitawe: Za {ta si ti? - da bi mogli glasno re}i: Za sve! Mnogo, premnogo je onih, koji ne znaju ni ko su, ni koliki su, ni za {ta su, a koji govore
126
o qubavi prema sebi. Mnogo je premnogo onih, koji sebe nisu na{li, a sebe zavoleli. Uobraèwe svoje vole oni, a ne sebe. Iluzija im je slatka, wu qube, a ne sebe. Mnogo je onih, koji prave lonce, a misle za sebe da su vajari. Mnogo je onih, koji su postali dràvnici, a trebali su biti trgovci. Svi oni govore o qubavi prema svojim neprijateqima, dok me|utim jo{ ni sebe ne qube, jer nisu poznali sebe, niti su na{li najboqeg sebe. Wihova je qubav la`na, jer se odnosi na la` u wima, a ne na istinu. Kad lon~ar qubi vajara u sebi, wegova je qubav prema sebi la`. A ko qubi sebe la`no, taj qubi la`no i svoje prijateqe. A ~ija je qubav prema sebi i prijateqima la`, toga je qubav prema neprijateqima dva put ve}a la`. No ne sa~iwava uzvi{enu i svetu qubav samo poznawe. Uz poznawe treba da do|e i po{tovawe, drugi glavni elemenat dostojne qubavi. ôvek treba da ume po{tovati sebe i po{tovati prijateqe svoje. No ne moè ~ovek po{tovati zlo u sebi; i razbojnik zna da je samo dobro za po{tovawe. Ne moè pak ~ovek po{tovati dobro u sebi, ako nije saznao, {ta je i gde je u wemu dobro. Poznawe je, dakle, osnov i po{tovawu. Imao neko wivu, koju nije mogao nikad dovoqno iskr~iti od trwa. Dokle }u se ja boriti s tim prokletim trwem? - re~e doma}in i omrze svoju wivu. S dosadom kopa{e on ipak jednoga dana `bun trwa u wivi, dok motika ne zveknu i ne odsko~i od stena.
127
Srdwa doma}ina prema nemiloj mu zemqi jo{ ve}ma poraste. No kad doznade da su stene ispod trwa srebrne, pro|e ga i srdwa i dosada. I po~e doma}in ceniti trnovitu wivu vi{e nego sve ostale, zbog srebra koje be{e u woj. Tako i jedan ~ovek moè izgledati sebi kao wiva pod trwem. Pa ipak on moè i voleti sebe, premda qubav ta prema sebi bi}e vazda pome{ana s prezrewem sebe. On se moè hvalisati pred qudima, no u samo}i on }e sam sebi biti odvratan, jer zna da je lagao qude i zna da laè sebe, qube}i na sebi ono {to nije za qubav. On ne moè po{tovati sebe, jer nije za to na{ao razloga u sebi, nije prona{ao ìcu srebra u trwaku svoje du{e. Tako i qubav prema prijateqima, ako nije zasnovana na po{tovawu, kao i poznawu, brzo se obra}a u prezrewe i odvratnost. Kako je malo kod nas prave, idealne qubavi me|u prijateqima! U ve}ini slu~ajeva prijateqstvo nije zasnovano na srodnosti du{a, na poznawu i po{tovawu, nego na slu~ajnoj simpatiji i na sebi~nom ra~unu. Saslu{ajte ovo pismo, koje }e vam posluìti kao najboqi dokaz ovoga {to ja govorim, i kao najvernija ilustracija la`ne prijateqske qubavi. Pismo ovo, koje sam dobio pre dva dana, glasi: - "@eleo sam do}i k Vama, da Vam se li~no ispovedim i traìm Va{ blagoslov za re{ewe pred kojim stojim. Za blagoslov! Oprostite mi cinizam,
128
koji je ispunio moju du{u od dna do vrha. Ja stojim pred samoubistvom. Zato ne treba blagoslov ni razre{ewe, jel'te? Uostalom meni je ceo svet dao razre{ewe na to - odvratno{}u, koju je ulio u mene prema svima i svemu. Meni su svi qudi odvratni, odvratni do smrti, i ja evo sad di{em slobodnije, od kako sam se tvrdo re{io da umrem i bar kod smrti na|em za{tite i mira od najodvratnijih mi stvorewa na zemqi - od qudi. ~udi}ete se, znam, jer ovo {to pi{em stoji u potpunoj kontradikciji prema onome {to sam Vam li~no govorio. Ja sam Vam govorio, da imam prijateqa, koje cenim i volim. Govorio sam Vam zlo o drugim qudima, no o prijateqima ni{ta sem pohvale. Sve je bila la`, sad Vam smem istinu re}i. I onda kad sam Vam pohvale za pohvalama o svojim prijateqima nizao, ja sam ih prezirao, kao {to ih i sad prezirem, i kao {to ceo svet prezirem. - Na ra~unu je bilo zasnovano celo na{e prijateqstvo. Taj ra~un je bio ~isto materijalni, nov~ani, bez i~ega moralnoga i duhovnoga. Mi smo imali kao neki klub. Nije mogao pro}i dan, a da se ne sastanemo. Evo ve} 12 godina! No nikad, nijednog dana - to je ono {to ho}u da Vam ispovedim - ni o ~emu se drugom nije govorilo me|u nama do o novcu, intrigama, i uzajamnim gadnim uslugama u javnosti i iza javnosti. Mi nismo prezali od sredstava, niko od nas nije hteo znati za moral i milosr|e. Takvim radom mi smo stekli bogatstvo, do{li do poloàja i zadobili jedan renome, koji smo svaki dan ve{to podràvali
129
piskarawem po novinama i uzajamnim hvalisawem po ùrovima. Neki su od nas ~inovnici dràvni: oni su brzo dobijali klasu za klasom; neki su trgovci: oni su dobijali liferaciju za liferacijom. Neku su narodni poslanici: oni su dobijali {ta su hteli. Uhvatili smo bili veze svuda: sa ministarstvima, sa novinarima, sa vojskom, sa bankama, sa franmasonima. Uve~e smo se, s planom razilazili po raznim kafanama, da bi ~uli {ta se o nama govori, i da bi jedan o drugom progovorili {to god pohvalno. Slali smo i svoje ène po ku}ama i zabavama s naro~itim zadatkom, da {pijuniraju ceo svet i da nas hvale, pri~aju}i o na{oj zapostavqenosti i na{em patriotizmu. Kad je izbio rat mi smo najvi{e larmali, no niko od nas nije oti{ao tamo gde se moglo poginuti. Posle rata na{li smo se opet, svi zdraviji i bogatiji nego {to smo pre bili. I ceo svet nas jo{ uvek smatra za patrioti~ne i ~estite qude. Mi smo dotle oti{li na ovome la`nom putu, da je povratak za nas sasvim nemogu}. Moji prijateqi utoliko su mi postajali odvratniji ukoliko su bivali gotoviji da me pomognu u mojim prqavim ambicijama i te`wama. Svaki je od nas nadmetao se sa ostalima u ve{tini intrigirawa i laì. Za nas je postalo nemogu}e govoriti o ma kakvoj idealnijoj stvari, o ma ~emu du{evnom, humanom, op{te~ove~anskom. Samo ra~un, i ra~un! Nikad o Bogu, niti o du{i, niti o pomo}i bli`wim! Nikad u crkvu! Uostalom niko od nas ne veruje u Boga. Nekad sam verovao i u Boga i u du{u. Sad ne. Sad kad stojim
130
pred samoubistvom ja ne verujem u Wega. Ah, svi su qudi gadni, no od mojih prijateqa nema ni{ta gadnije! I crvi, koji po |ubretu gmiù, nisu mi tako nesnosni kao moji prijateqi. Oni su sasvim dotukli moju du{u u zamenu za to, {to sam ja wima pomagao da i oni svoju dotuku. Hteo bih da odem jo{ na jedan sastanak. Zovu me neprestano. Palo im u o~i moje odsustvo. "Bolestan sam" - slagao sam ih. Hteo bih da odem da im kaèm istinu u o~i pre nego {to umrem. Ne znam, da li da to u~inim. Kolebam se. Pqunuo bih ih, zgazio bih ih! U~inili su me sitim i bogatim, no uveli su me u jedan pakao laì, same laì, da ne mogu da di{em. Imam trbuh veliki, no nemam du{e. I moja èna i deca - svi su zatrovani kao i ja. Sve je izgubqeno. Ja sam svoj ìvot prokockao. Ako zaista na|em ne{to posle smrti, {to Vi zovete Bogom, i ako mi se bude sudilo, re}i }u istinu: najeo sam se, napio sam se, nakrao sam se, i nalagao sam se. To je sav moj ìvot. Ose}am neodoqivu potrebu, da i pre smrti nekome kaèm istinu. Mislio sam da to kaèm wima, podlacima. Ali kolebam se. Te{ko da bi imao kuraì. Izabrao sam Vas. Pa i Vama, eto, samo ovako, napismeno. Ako moète odvra}ajte druge od ovakvog ìvota. A mene prezrite i zaboravite." Ni{ta vam re~itije od ovoga pisma ne moè kazati {ta zna~i qubav bez po{tovawa. Boqe je da ~ovek ìvi bez prijateqa nego s prijateqima, koje ne moè po{tovati. ìvqewe s prijateqima, koje ~ovek ne po{tuje, to je klizawe na poledici, koja vodi u
131
ponor. Na poledici uhvate se deca za ruke i vuku jedno drugo, da bi se lak{e i brè klizala. I prijateqstvo bez po{tovawa je takvo klizawe po ledu, koje se nikad ne zavr{uje druk~ije do vratolomstvom i propa{}u. Tre}i element uzvi{ene i svetle qubavi jeste `rtvovawe. Qubav je oltar na kome se uvek mora vr{iti `rtvoprino{ewe. Qubav je boànstvo, koje traì da uvek pred licem wegovim gori `rtva, te da se ono vidi u svetlosti. Prava qubav, boànska qubav, odnosi se uvek na ono {to je najboqe u ~oveku. Ako ja qubim svoje uobraèwe, moja je qubav la`. Ako qubim svoga prijateqa zbog wegovog poroka, ja qubim la`. Ako qubim Boga zbog dobitka na lutriji, moja je qubav la`. A ako ja qubim zaista la`, ja joj moram `rtvovati istinu, jer i la`na qubav traì `rtve. Onaj ko voli svoju sujetu, `rtvuje joj pamet; i ko voli svoje telo, `rtvuje mu du{u, i ko voli novac `rtvuje mu ~ast. I obratno: ko voli razum, `rtvuje ovome sujetu, i ko voli du{u, `rtvuje woj telo, i ko voli ~ast, `rtvuje ovoj novac. I qubav prema prijateqima staje skupo. Ja govorim o pravoj, boànskoj qubavi. Pomagati prijateqa u dobru i traìti wegovu pomo} za dobro, - samo se to zove prava prijateqska qubav. Ja èlim prijateqa ne zato, da on laska mojim slabostima i zatrpava i opravdava moje pogre{ke, no zato, da me popravqa u zlu i podràva u dobru. Takvo prijateqstvo je ~istili{te, u kome se ~ovek ~isti od grubih i niskih navika i sklonosti. Prijateqstvo je potrebnije du{i nego telu.
132
U àlosti pomisao na prijateqa dovejava vedrinu na lice. U trpqewu videti prijateqa zna~i olak{awe. Na samrtnoj posteqi prisustvo prijateqa ulep{ava lice smrti. Prijateqstvo je uvek ìvotvorni dah an|ela, koji nas prati u ìvotu, koji nas diè kad padnemo i nadahwava kad onemo}amo. Kakvu qubav prema prijateqima jedan ~ovek nudi, takve }e i prijateqe na}i. Svak ima onakva prijateqa kakva zasluùje. Prema kakvo}i i veli~ini `rtve nalaze se i prijateqi. Ja se moram otkazati svega niskoga, da bih mogao imati za prijateqa onoga, ~iju visinu du{evnu qubim. I moram se otkazati sebi~nosti qube}i nesebi~nog prijateqa. I moram se otkazati grubosti qube}i plemenitog prijateqa. Prijateqstvo je jedno {kolovawe. Kakvo prijateqstvo onakvo i {kolovawe. Nekoga prijateqstvo diè k nebu, nekoga vu~e u pakao. Prijateqstva, koje zna~i zaveru protiv dobra, ima dosta. Takva prijateqstva se snuju mnogo i u na{oj sredini. Prijateqe se oni, koji niti se poznaju niti po{tuju niti jedan za drugog `rtvuju. Prijateqe se qudi razli~ite du{e, ne zbog du{e, nego zbog dobiti. Prijateqe se qudi razli~itih na~ela, ne zbog na~ela, nego zbog boga}ewa. Zbog koncesija i liferacija, zbog pqa~ke i kra|e! Prijateqima se zovu ~esto privremeno i oni, koji se iz dubine du{e preziru. Osmejkuju se jedan na drugog ~esto oni, koji osmejcima suzbijaju izliv mr`we jedan protiv drugog. Ah, ti osmejci prijateqski! Oni ~esto zna~e zavesu nad paklom. Prijateqe
133
se ~esto qudi iz kukavi~luka; ~esto iz bojazni jedan od drutog; ~esto iz sujete; ~esto iz dosade. To je privremeno i ra~unsko prijateqstvo, - najve}i korov, koji na zemqi raste i najve}i stid qudski! Je li onda ~udo {to qudi ne qube svoje neprijateqe, kad, gle, ni prijateqe svoje jo{ ne umeju da qube? Je li ~udo {to dete, koje nije nau~ilo azbuku, ne ume da ~ita kwigu? Kako }e qubiti ~ovek svoga daqwega kad nije nau~io da qubi ni svoga najblièga? Kako }e qubiti Srbin Nemca, kad jo{ Srbin Srbina nije nau~io da qubi? Kako }e neznabo{ci - Japanci qubiti hri{}ane - Ruse, kad hri{}ani - Rusi ne qube jedan drugog? Sve donde ne}e mo}i biti qubavi, prema neprijateqima, dok je ne bude bilo me|u prijateqima. A sve donde je ne}e biti me|u prijateqima, dokle se ona ne sazida na uzajamnom poznawu, po{tovawu i `rtvovawu. Dokle god qubav prema prijateqima bude samo slu{kiwa niìh ciqeva, dotle }e zlo gospodariti svetom. Hri{}anska qubav ide u krugovima. Prvo dolazi qubav prema sebi, pa qubav prema prijateqima, pa qubav prema neprijateqima, pa qubav prema Bogu. Hristos je uzeo qubav prema sebi kao merilo qubavi prema qudima i prema Bogu. "Kao {to qubi{ sebe samog" - veli Hristos. Kad bi qudi imali hri{}anske qubavi prema sebi, oni bi ubrzo imali i hri{}anske qubavi prema svojim prijateqima, i prema svojim neprijateqima. No ta osnovna qubav qudi, 134
qubav prema sebi - jo{ je u ve}ini animalna, sebi~na, pro`drqiva, ne~ista, te je i svaka druga qubav, kojoj je ta qubav osnov, ista takva. No do}i }e jedno boqe vreme, kad }e se qudi qubiti vi{e duhom i istinom, i zbog duha i istine, i kad }e prave qubavi biti onoliko koliko sad ima la`ne qubavi. Do}i }e vreme, kad }e prijateq prijatequ biti sve{tenik i ispovednik, a ne samo saveznik u zadobijawu bogatstva i uìvawa ovog sveta. Do}i }e vreme kad }e prijateq prijatequ biti ute{iteq i lekar, a ne zavoditeq i razoriteq du{e. Kad do|e to vreme, onda }e tek po~eti qubav me|u qudima. Ma kako daleko bilo to vreme, ono ide i do}i }e. Qubav kojom se sad qudi qube vodi samoubistvu. No kad do|e ono vreme, do}i }e s wim i qubav, koja vodi ìvotu. Jo{ nije do{lo vreme qubavi prema neprijateqima, jer jo{ nije ispuwena ni zapovest o qubavi prema prijateqima. Ali }e se ispuniti i jedna i druga zapovest, jer nijedna ni druga nije qudska no Boìja. A Boìja ne moè ostati neispuwena. Ja vas ne mogu, bra}o, pokrenuti mojim slabim re~ima, da ispunite Boìju zapovest o qubavi. No pokrenu}e vas na to Bog, koji Sunca pokre}e. Ne mogu vam ni snage dati za pravu qubav prema prijateqima, ni snage poznawa, ni snage po{tovawa, niti snage `rtvovawa. Tu snagu }e vam
135
dati Onaj, koji ima svemo} u rukama, i koji pokre}e oblake mislima. Stvar Boìja bi propala, kad bi zavisila od mojih re~i i od va{e }udi. No stvar Boìja }e nezavisno od nas sviju uspevati i pobediti. Onaj, ~ijim godinama nema broja i ~ijem bi}u nema kraja, ne moè ostaviti ovaj svoj dom svetski na proizvoq nas, slabih stvorewa svojih, ~iji po~etak i kraj gotovo se sastaju u jednoj ta~ki, i ~ije je celo bi}e jedna ta~ka. Ne ~ovek, no Bog je jemac, pouzdan i veran jemac, da }e carstvo qubavi do}i na zemqu. Bog nam je jemac, da se Sunce ne}e pre ugasiti nego {to vidi sinove zemaqske sasvim sli~ne Ocu wihovom nebesnom. Gle, kroz kratko vreme za nas }e se Sunce ugasiti. Pokriveni crnim pla{tom smrti mi }emo biti skriveni od Sunca. No za{to i nas ne bi Sunce, za na{eg ìvota, videlo kao sinove vrlo sli~ne Ocu na{em nebesnom? Zadajmo re~, da }emo u~initi takvo zadovoqstvo Suncu i - o, kud i kamo ve}e zadovoqstvo sebi i prijateqima svojim! Neka nam Otac na{ nebesni bude potpora u tome, od sad i do veka. Samo pored Wega prijateqstvo dobija boànski nimbus i boànski àr. Samo je u Wemu qubav, samo kroz Wega poznawe i po{tovawe, i samo pomo}u wega `rtvovawe. Slava neka je Wemu na visinama, i Wegova svetlost s nama u nizinama!
136
HIGIJENA DU[E
Pod higijenom se razume nauka o telesnom zdravqu ili jo{ jasnije re~eno: nauka o tome kako da se preduprede bolesti tela. Higijena tela samo je slika higijene du{e. Pa ukoliko je du{a va`nija od tela, utoliko je i higijena du{e va`nija od higijene tela. U svakoj higijeni telesnoj isti~u se tri glavne potrebe, bez kojih telo ne moè biti zdravo. To su: svetlost, vazduh, hrana. I u higijeni du{evnoj tri su glavne potrebe, bez kojih du{a ne moè biti zdrava. To su: Bog, molitva, re~ Bo`ja. Bog je za du{u ono {to je svetlost za telo. Molitva je za du{u ono {to je vazduh za telo. Re~ Bo`ja je za du{u ono {to je hrana za telo. Svetlost du{e Bog je svetlost du{e. [to je du{a vi{e izloèna toj svetlosti, to je zdravija, veselija, sna`nija. Bog je razumna svetlost, koja gleda i vidi sve tvariskroz. Bog gleda i vidi sve misli qudske, sve èqe, sve namere. Bog gleda. Kad je ~ovek svestan toga, da Bog gleda, on se onda stidi ludih misli, gre{nih èqa, nepravednih namera. Tako se pojavquje u ~oveku strah Bo`ji, koji ~isti du{u. Po~etak mudrosti - strah Gospodwi.
137
Bog gleda. Wegovo gledawe jasnije je od Sunca. Ne moè se od wegovog pogleda ni{ta sakriti. Pa i na {ta kriti? Kriti od Boga zna~i - truliti. U~iteqi nauke o telesnom zdravqu savetuju bole{qive qude da se {to vi{e sun~aju. Da bi svetlost sun~ana {to vi{e prodrla u telo i sagorela razne otrove u wemu. Pravoslavna nauka oduvek savetuje qudima, da otvore du{u svoju Bogu, da je razgolite i da je sun~aju pred Bogom i od Boga. Od svetlosti Bo`je, sagoreva u du{i sve {to je bolesno, sve {to je ne~isto i gre{no. Bog gleda. Ako si nauman slagati, seti se, da Bog gleda. Bog gleda. Ako si se re{io oteti ili zapaliti, ili otrovati, ili ubiti, seti se, Bog gleda. Bog gleda. Ako se raduje{ tu|em zlu, ili ako si nemilostiv prema bednima, seti se: Bog gleda. Bog gleda. Ako se u tebe javila poùda prequbna ili srebroqubiva, znaj da Bog gleda. Bog gleda. Uvek misli o tome. Ma {ta smi{qao, ili èleo, ili nameravao, seti se, da Bog gleda. Od tog pogleda ne beì, nego svu svoju du{u izloì tome ve~nome gledawu. I ono }e sagoreti u tebi sve grehe tvoje i ne~istote tvoje u samome po~etku. Tako }e du{a tvoja biti zdrava. Ona }e se stalno kupati u svetlosti Boànskoj. I bi}e topla od te svetlosti boànske, te }e u woj kao na dobroj zemqi ra|ati svaki boànski usev. A boànski je usev onaj, koji se ne pla{i svetlosti Bo`jeg gledawa, nego mu se raduje i traì ga, i povija se za wim, kao suncokret za
138
Suncem. Vazduh du{e To je molitva Bogu. Onim tempom kojim di{emo treba i da se molimo Bogu. Tako su disale molitvom najsvetije i najsavr{enije du{e. A ti dok ne do|e{ do ovog savr{enstva, ve`baj se u {to ~e{}oj molitvi. Gospod je zapovedio u~enicima Svojim, da se mole neprestano (Luka, 18,1; 21,36). I pravi wegovi u~enici oduvek su disali molitvom. Dok je dete u utrobi matere svoje, ono ne di{e, a ~im se rodi, ono po~iwe disati. Dok se god ~ovek du{evno ne rodi od Hrista, on ne di{e molitvom, niti ose}a potrebu u molitvi. A ~im se duhovni rodi, on po~ne disati molitvom. A bez molitve ne moè da ìvi, kao ni telo bez vazduha. Isto tako, dete u utrobi matere svoje devet meseci ìvi bez svetlosti i ne ose}a potrebu u svetlosti. a ~im se rodi, ono ose}a svetlost i potrebuje svetlost. Tako i ~ovek duhovno nero|en, nepreporo|en, ne ose}a potrebu za svetlo{}u Bo`jom, niti ose}a tu svetlost, mada ga ona obasjava i greje. A kad se ~ovek duhovno rodi od Hrista, on ne moè da ìvi bez svetlosti Bo`je. On ose}a neprestano gledawe Bo`je i otuda ima strah Bo`ji, koji ga ~isti. Po nauci o brojevima, broj devet ozna~ava pretposledwi broj, a deset posledwi. Devet meseci provedenih u mraku materine utrobe bez svetlosti i disawa, ozna~ava one qude, koji ve}inu svoga veka provedu bez
139
boànske svetlosti i molitvenog disawa. Broj deset ozna~ava posledwe vreme ìvota qudskog na zemqi. Ko se i u to vreme pred kraj ìvota osvesti, pokaje i pri|e Hristu, taj ipak oseti svetlost boànskog gledawa i slast molitvenog disawa. Hrana du{e Rekao je Gospod: Ne ìvi ~ovjek o samom hlebu, no o svakoj rije~i koja izlazi iz usta Bo`jih (Mat. 4,4). Hlebom se hrani telo, re~ju du{a Bo`ja. Od svih jela u svetu hleb je najzdravija hrana za telo. O samom hlebu moè ìveti telo ~ove~ije, a du{a moè ìveti o samoj re~i Bo`joj. Pod re~ju Bo`jom razume se ova nauka Bo`ja, otkrivena qudima kroz Gospoda Isusa Hrista. Kra}e re~eno: pod re~ju Bo`jom razume se sam Gospod Isus Hristos a da je On ta re~ Bo`ja kojom se du{a hrani, sam je On potvrdio kad je rekao: Ja sam hleb ìvi koji si|e s neba; koji jede od ovoga hleba ìvje}e vavijek (Jov. 6,51). Oni koji hrane svoje telo raznim poslasticama, pokvare telo svoje i padaju u razne bolesti. Tako isto i oni, koji hrane du{u svoju raznim poslasticama la`nih teorija i filozofija, pokvare du{u svoju i padaju u razne bolesti. Jedna potpuno zdrava i potpuno dovoqna hrana za du{u ~ovekovu jeste Gospod Isus Hristos, preve~na Re~ Bo`ja, ovaplo}ena od Svete Deve Marije i u svetu javqena kao Bogo~ovek. Od te hrane du{a se nikada ne moè prejesti, ma koliko jela. I ta
140
hrana ne samo da nikoga ne ubole{}uje, nego ona le~i od svih bole{tina. I tako, dakle, higijena du{e zahteva tri glavna uslova: Boga, molitvu i Re~ Bo`ju, {to ~ini: svetlost, vazduh i hranu du{evnu svakoga pravoslavnog hri{}anina. SPASEWE DU[E Kada se mnogo naroda be{e sabralo oko Gospoda na{eg Isusa Hrista, re~e Gospod re~ ovu: [ta koristi ~oveku ako i ceo svet zadobije, a du{u svoju izgubi? I jo{ re~e i ovu re~: [ta moè dati ~ovek u otkup du{e svoje? To zna~i, da du{a ~ove~ja ima ve}u cenu od celoga sveta vidqivoga. A kad ~ovek du{u izgubi, onda ~ime je moè platiti, ~ime je moè ponovo kupiti? Ni~im u svetu. Ni celi svet da da ne moè kupiti izgubqenu du{u. Blaèn onaj ko ovo zna i ko ~uva du{u svoju kao najve}e blago svoje. Blaèn onaj ko svaki dan straàri nad du{om svojom i ne dopu{ta, da mu se du{a nimalo ne o{teti. Jer ko du{u spase, spasi}e sve; a ko du{u izgubi, izgubi}e sve. U jednoj maloj varo{i ìveo veliki bogata{. @iveo je u maloj i tro{noj ku}i. Nije hteo praviti novu ku}u, nego je svoje blago {tedeo i ~uvao. Ali se dogodi jedne ve~eri te se wegova ku}a zapali i izgori. A on sko~i iz posteqe, pa onako neobu~en brzo potraì svoje sa~uvano blago i isko~i iz ku}e. Ku}a se wegova sva pretvori u pepeo, ali on nimalo za wom ne
141
zaàli. Nego sa svojim blagom preseli se u veliki grad i u tom velikom gradu napravi krasan dvor i tamo produì ìveti veselo i bezbri`no. [ta ozna~ava ova pri~a? Mala varo{ ozna~ava ovaj svet, u kome qudi kao gosti ìve kratko vreme. Mala i tro{na ku}a ozna~ava telo ~ove~ije, dom du{e ~ove~je. Bogata{ ozna~ava razumnog hri{}anina, koji je ~uo i razumeo i u srce metnuo ove Hristove re~i: [ta pomaè ~oveku ako i ceo svet zadobije, a du{u svoju izgubi? Veliko blago bogata{evo ozna~ava bogatu du{u razumnog hri{}anina, koji se celog veka trudi, da po zakonu Hristovom ìvi i da nagomila u du{i sve one dobrodeteqi, koje sijaju ja~e od zlata i srebra i dragog kamewa. To duhovno zlato i srebro, to veliko blago duhovno jesu: vera i nada u Boga, i qubav prema Bogu, molitvenost i milost i dobrota i mir i bratoqubqe i krotost i ~istota. [ta ozna~ava poàr ku}e? Ozna~ava smrt telesnu. Iznenadni poàr u no}i ozna~ava iznenadnu smrt telesnu, kojoj ni jedan smrtnik ne zna dana ni ~asa. Bu|ewe bogata{a od sna u ~asu poàra i preseqewe u veliki grad ozna~ava oslobo|ewe du{e od tela u ~asu smrti i preseqewe u drugi svet. Veliki grad ozna~ava ve~no carstvo Hristovo, u kome ìve samo angeli i pravednici. Krasan dvor u velikom gradu ozna~ava obitali{te svake pravedne du{e u onome svetu, u carstvu ve~nom i besmrtnom. Pri~a je ova jasna i pouka je krasna. Ko ima u{i da ~uje, neka ~uje. Neka se niko ne nada u ovaj prolazni
142
vek, koji hitro prolazi kao oblak {to ga vetar goni od Pelistera do Oblakova. Neka se niko ne ponosi telom svojim, jer je svako telo ~ove~je tro{na ku}a, koju smrt dana - sutra pretvara u pepeo. No neka svaki hri{}anin i hri{}anka neprestano misli o du{i svojoj, o tom jedinom blagu, koje se moè spasti od smrti i propasti. A ko o du{i svojoj misli, taj slu{a Hristove re~i i izvr{uje Wegove zapovesti. Tome Hristos blagi pomaè, neprestano pomaè. I bdi nad wim kao majka nad detetom u kolevci. I hrani ga i poji Duhom Svojim Svetim dan i no}. I daje mu An|ela hraniteqa da ga ~uva na svim putevima ìvota, i da mu u ~asu smrti uzme du{u i odnese u nebesko carstvo. Bogu na{em slava i hvala. Amin.
143
144
JEVAN\ELSKA DELATNOST MANASTIRA RUKUMIJA 1. Kakvo treba da bude vaspitawe dece 2. Molitve 3. Qubostiwski stoslov 4. Pesme molitvene monaha Tadije 5. Mitarstva 6. Carev zavet 7. Pesme Bogu i rodu 8. Duhovna lira 9. Znamewa vremena 10. Besede o Crkvi hristovoj 11. [ta je pisao Hristos po pra{ini 12. Besede ili prav. filoz. ìvota 13. Slu`ba Novomu~enicima srbskim 14. mali prav. Molitv. - San Majke Boìje 15. Sveti Sava 16. Pomo} onima koji pris. Sv. Pri~e{}u 17. Putokaz u Carstvo nebesko 18. Molitva protiv pijanstva 19. Kako da se u~imo doma}oj molitvi 20. Pravoslavna za{tita od magije 21. O spomiwawu umrlih 22. Odgovarawa na liturgiji 23. Crkvenoslovenski bukvar 24. Crkvenoslovenski re~nik 25. Dva akatista
145
26. Pravoslavni katihizis 27. O sabranosti i molitvi 28. Re~ o du{i i telu i stra{nome sudu 29. Prepodobni Serafim Sarovski 30. Ciq ìvota 31. Pouke o iskrenom pokajawu 32. Srce ~ove~ije 33. Gledajte da se ne upla{ite 34. ûda Svetog Save 35. Sveti Nikola 36. @ivot posle smrti 37. Pravoslavni Molitvenik form A4 38. Pravoslavna zajednica posl. vremena 39. Pravoslavni Molitvenik form. B6 40. Pravoslavni brak i porodica 41. Srbski Sveti 42. Mladost i strasti 43. Pravoslavna srbska istorijska îtanka 44. O~e na{ - Molitva Gospodwa 45. Molitva pomo}u brojanica 46. Tuma~ewe mol. uma i O~ena{a (iz zakonopr. Sv. Save) 47. Posna zimnica na vodi 48. Kuvar na vodi 49. Kuvar na uqu 50. Posni kola~i 51. Kako da slavimo krsnu slavu - PREDJELA 52. Posna jela od ribe 53. Mrsni kuvar bez mesa
146
54. Post za obolele 55. Preìveti u prirodi 56. Kuvar samoniklog biqa - Prehr. u prirodi 57. O Hristu Spasitequ 58. Krsna slava - bojanka 59. Obojimo Vaskrs 60. Srbski vitez - slikovnica - bojanka (Kosovski boj) 61. Hvala Boè - pesmice za decu 62. Da}e dobri Boga - pesmice za decu 63. Bogat je ko Boga ima - pesmice za decu 64. Sveti Sava pi{e }irilicom 65. An|eo ~uvar i Sveti sava - slagalica 66. Molitvenik za decu 67. Probu|ewe, pokajawe, o~i{}ewe, pri~e{}e V. Nikolaj - (4 Zaveta Sv. Nauma) - Azbuka pobede 68. Kako da provedemo dan hri{}anski 69. Nebeska liturgija 70. ûdesna vi|ewa 71. O raju (Sv. Jefrem Sirin) 72. Pvc. ikonice 5,5 x 4cm 73. Pvc. ikonice 5,5 x 8cm 74. Traktati za slave 75. Slavske ~estitke 76. De~ija ispovest prema 10 Bo`jih zapovesti 77. Borba za veru (Omilije - S. V. Nikolaj) 78. Boì} (Omilije - S. V. Nikolaj) 79. Pobeda Pravoslavqa (Omilije - S. V. Nikolaj) 80. Iz ìtija Sv. Save i pesme o Sv. Savi 81. Srbski posni kuvar manastira Rukumije
147
82. ûda Boìja na{ih dana I 83. ûda Boìja na{ih dana II 84. Monografija Manastira Rukumije 85. Vo`d Kara|or|e 86. Svetiwe Brani~eva 87. Srbski ratni pomenik - Brani~evo 1912-1918 88. O zabludama Latina 89. Molitve Majci Boìjoj i Svetima 90. Voleti Boga i qude 91. Srbski progres 92. Srbska kultura 93. Srbska prosveta 94. Zeko mali Boga hvali 95. Kako decu voli deda 96. Posni napici 97. Vera Svetih 98. Pravoslavqe na udaru ekumenizma 99. Kazivawe oca Simeona o novotarijama u crkvi
148

O Optimizmu

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

O Optimizmu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SV.

MANASTIR RUKUMIJA 2008

Blagoslov Sv. Nikolaja Srbskog

Preuzeto: Sabrana dela vl. Nikolaj Minhen 1978

Izdaje manastir Rukumija 2008

BESEDA O KRAJWOJ POBEDI DOBRA

Transeunt nubes, manet coelum. Augustinus Izdr`i u uzdr`i ce. Epiktet

O HEROJIMA NA[EG VREMENA

MAWE BRIGE VI[E VERE

QUBITE PRIJATEQE SVOJE!

You might also like