Psihoanaliza i religija

Otkad je psihoanaliza kao empirijska nauna disciplina prestala da se interesuje samo za otkrivanje zakona nesvesnog ivota i leenje neurotinih pacijenata, a to se dogodilo jo za vreme Frojdovog ivota, kada je poela da objanjava zakone drutvenog razvitka i da je od jedne praktine medicinske discipline prerasta u jedan sistem sa vie ili manje odreenim gledanjem na svet prisan dodir psihoanalize sa religijom postao je neophodan. od toga vremena, znai jo od !"#$. godine, kada je Frojd napisao poznatu raspravu %rinudne radnje i praksa religije, taj odnos je postao trajan. &ao to marksizam nije mogao da izbegne suoavanje i sukob sa religijom, logino slede'i naela svoje doktrine, tako je i drugom velikom revolucionarnom pravcu u naem veku( psihoanalizi, bilo sueno da se na britkoj otrici sukobi sa svojom velikom rivalkom, religijom. ) krajnjoj liniji, susret i sukob psihoanalize sa religijom i nije nita drugo nego jo jedan u nizu sukoba veitih rivala ivota( razuma i ose'anja, intelekta i vere, racionalnog i iracionalnog. Ono to je pri tom paradoksalno u psihoanalizi jeste injenica to je ona, otkrivaju'i iracionalno na nov nain, pokuala, da to iracionalno do kraja objasni racionalnim operacijama. *ko je ona u ovome pokuaju umnogome i uspela, posebno kada je re o objanjavanju mnogih lavirinata nesvesnog ivota, kojima je pokazala, u vidu +ormulisanih zakonitosti tog ivota, i izvor i utoku ostaje otvoreno pitanje da li je uspela da na slian zadovoljavaju'i nain razrei i poreklo, tok i sadanje stanje religioznog ose'anja u oveku. Ovo 'e i biti predmet nae rasprave o odnosu psihoanalize i religije, onako kako je taj odnos tekao, najpre od vremena pre Frojda, potom za vreme Frojdovog ivota i konano posle Frojdove smrti do danas. ) prvoj polovini , , veka religiozno-meta+iziko uenje o bolestima bilo je jo mogu'e, pored ostalih shvatanja o duevnim bolestima. .eliki nemaki lekar /ajnrot 0/einroth1, koji je zaduio nemaku psihijatriju nekim drugim svojim postavkama uio je, u skladu sa verovanjima prethodnih vekova, da su duevne bolesti odraz personi+ikacije principa zla, avola, uvode'i tako religioznu s+eru u objanjavanje psihijatrijske stvarnosti. )brzo, meutim, postavljanjem psihijatrije na prirodno-naunu osnovu, kada su se i duevne bolesti poele da objanjavaju, kao i druge bolesti, promenama u bolesnikovom telu, /ajnrotovo objanjenje postalo je bespredmetno i kao takvo ostalo je sve do danas. %oto je religija na taj nain izala iz oblasti medicine i tako ostala sve do pojave Frojda, te dve oblasti ostale su strogo odeljene, pa se svaki mogu'i susret izmeu religije i psihijatrije, bilo u religioznim shvatanjima psihijatara ili u religioznim predstavama u sumanutom sistemu duevnih bolesnika, pomalo i na prinudan nain izbegavao. 2a je u takvom jednom odnosu, ma koliko spolja izgledao korektan bilo neeg neprirodnog i prisilnog, tek je vremenom pokazao sve strastveniji lini Frojdov stav prema religiji, kao i itav kasniji razvoj psihoanalize i psihoterapije, u kome je odnos lekara i pacijenta postao mnogo intimniji i dublji nego ikad ranije, moda izuzimaju'i najstarija vremena razvoja medicine, kada je celina linosti bolesnika jo bila u prvom planu njegovog terapeuta. )laze'i u drugu, odluuju'u +azu odnosa religije i psihijatrije, tanije psihoanalize, koja je u meuvremenu prodrla u gotovo sve pore savremene psihijatrije, dolazimo u stvari na odnos 3igmunda Frojda prema religiji. )pravo je taj njegov lini odnos prema religiji proeo itavo psihoanalitiko uenje tokom niza decenija i odredio sudbinu ak i njegovih disidenata. 4a koliko to bilo zanimljivo, ne moemo da podvrgnemo analizi samo 5bezbonog 6evrejina7, kako je Frojd sebe nazivao, ve' 'emo samo pokuati da nepristrasno iznesemo, otprilike, tri +aze kroz koje je Frojd u toku svoga ivota prolazio u svome, izgleda, !

neizbenom susretu sa religijom. Opisivanje ovih +aza moglo bi poeti jednim Frojdovim citatom iz dosta ranog perioda njegovog stvaranja, koji je sam Frojd vrlo razliito komentarisao, svakako ni u kom smislu religiozan, ali koji u najmanju ruku otkriva njegovo rano zanimanje za religiozne probleme. 5Onaj koji je otpoeo da sluti velianstvenu povezanost univerzuma i njegove zakonitosti, taj lako izgubi svoje lino, malo 6a. )tonuo u divljenje, zaista postao skroman, ovakav ovek lako zaboravlja da je i sam deo tih delotvornih snaga i da sme da pokua, prema meri svoje line snage, da i sam promeni deli' ovog nunog toka sveta, sveta u kome sitne stvari nisu manje udesne i znaajne od velikih7. 8reba odmah rei da bez obzira na sve +aze kroz koje je Frojd prolazio jer njegova dinamina, iva priroda nije trpela statinost, niti se ikada zadovoljavala postignutim uspesima njegov je odnos prema religiji bio nepromenljivo odbijaju'i. 2a li takav njegov stav zaista ne neutralan kao kod mnogih drugih psihijatara koji sumnjaju ili su ravnoduni u odnosu na religiju, ve' izrazito negativan smemo da objanjavamo njegovim sopstvenim 9dipovim kompleksom: ) tom sluaju moglo je do'i i do odbijanja, inae, religioznog oca i itave religiozne, jevrejske tradicije porodice, mada ne i jevrejstva u celini. li pak taj stav moemo da objasnimo njegovom jakom privreno'u mehanicistiko-pozitivistikoj nauci njegovog doba, koja je u svome mladalakom uzletu pokuavala da sve pojave objasni sa svojih, ak i grubih materijalistikih pozicija: &onano, ho'emo li takav stav objasniti postoje'om hipokrizijom religioznog morala Frojdovog vremena kakva je vladala u seksualnom moralu moramo da ostavimo otvorenim. 4oda 'e nas ovaj materijal, kao i dalje pra'enje Frojdovog stava prema religiji, pribliiti nekom mogu'em odgovoru. ;ije bez znaaja ni to to se Frojd +enomenu religije pribliio s odreene strane svojih klinikih iskustava sa prinudnim neurotiarima. %rinudni ritual mnogih neurotiara, iji je prvobitni smisao bila odbrana i mere zatite od nagonskih tenji, inspirisao je Frojda da ga poredi sa slinim ritualima prilikom religioznih ceremonija. &ao to prinudni neurotiar, ne znaju'i svoje skrivene nesvesne tenje, smatra da 'e se svojim prinudnim radnjama ili mislima zatititi od nepoznatih unutranjih ili spoljanjih sila, tako i vernik, koji izvrava sline radnje u skladu sa dogmama svoje crkve, misli da 'e ovim radnjama ste'i milost nevidljivih sila, ak na njih i uticati. &ao to se vidi, ovde je Frojd religiozne radnje sveo na magijske, odnosno religiju na magiju. )prkos svom prividnom pojednostavljenju, mora se priznati da bez obzira ta mislili o prvobitnom odnosu magije i religije, vrlo je teko i danas 0pogotovu je to bilo u prolosti1 strogo odeliti i oistiti religiju od magije. 6o je u ovoj prvoj +azi Frojd je uoio, ne bez uenja i divljenja, kako religija uspeva da obuzda seksualna stremljenja i da sublimacijom uvede vernika u jedan vrst, socijalni odnos prema drutvu. 2aljom konstatacijom da neuroze onoliko rastu koliko uticaj religije opada, doveo je Frojda do +ormulacije( 5Onaj koji je religiozan uteuje sebi razvoj individualne neuroze, prema tome religija nije nita drugo nego kolektivna prinudna neuroza7. %itaju'i se, dalje, kako se ljudi mogu da odriu zadovoljstva na zemlji predaju'i se obe'anjima nagrade s one strane, da umanjuju vrednost ivota iskrivljuju'i sliku sveta na gotovo sumanut nain, Frojd je doao do zakljuka da se razvoj religije moe da objasni kao regresivno obnavljanje in+antilne potrebe za zatitom. %siholoki govore'i, sam bog nije niko drugi nego idealizovani otac. 3ve ono to se detetu inilo da otac moe( objanjenje postanka sveta, zatita od neprijatnosti i bola, obezbeena sre'a u promenljivim ivotnim uslovima, davanje odreenih uputstava kako da se misli i radi, konano, kako da se zatiti od pojaane svesti o krivici sve to sada, kada je odrastao ispunjava sam bog. <atitu koju religija nudi svojim vernicima protiv neurotinih oboljenja Frojd objanjava tako to ih ona oslobaa roditeljskog kompleksa za koji je vezano =

ose'anje krivice, kako individue tako i celog oveanstva, reavaju'i taj kompleks umesto njih, dok onaj ko ne veruje mora taj zadatak sam da rei. %onosni Frojd, pun poverenja u sebe, na poetku svojih velikih uspeha sa prezrenjem je odbio takav nezreo, nerealan i neherojski ivotni stav. 3lino poznatoj krilatici( religija je opijum za narod, Frojd je proglasio, sasvim u duhu 2arvinovog uenja, koje ga je u to vreme snano privlailo( 5religija je kolektivna iluzija7. 8akvo stanje oveanstva mora da bude savladano. 3lede'i lajtmotiv vremena( razvoj, Frojd je bio ubeen da se uporedo s optim razvojem oveanstva, razvija i ovekova predstava o religiji, i to od animistikog stupnja, preko religioznog, do naunog. 5;e postoji nikakva via instanca osim razuma7 izjavio je Frojd u tom periodu. 5;e postoji nikakva bolja nada za budu'nost od diktature razuma u ljudskom duevnom ivotu7 0podvukao .. 6.1. 6ednom zapoeta, nauna polemika sa religijom nije se mogla, prirodno, zaustaviti na takvim stavovima. 2o kraja svoga ivota Frojd nije prestao da produbljuje svoje argumente protiv religije, koji su bili utoliko e'i, mada uvek logini i velikom snagom Frojdovog intelekta maksimalno obrazloeni, ukoliko su napadi na itavo njegovo uenje, pa i njegov stav prema religiji, postajali brojniji i neobjektivniji. ) drugom periodu, od !"!=. do !">#. godine, pojavila su se dva nova presudna Frojdova dela, koja su znaila nov odluuju'i udar religiji( 8otem i tabu i ?udu'nost jedne iluzije. ) prvom od ova dva dela, u skladu sa porastom interesovanja za mitoloka istraivanja, jo jednom postavljaju'i paralele izmeu neurotinih bolesnika i totemistikih predstava, odnosno tabu-propisa primitivnih plemena, Frojd je izvukao poreklo religije iz prvobitnog totemizma prastarih, primitivnih drutava. &ada su u prahordi sinovi zbog seksualne ljubomore ubili oca koji je despotski prisvajao pravo na enke u plemenu, pogoeni ose'anjem krivice zbog uinjenog zloina i u strahu da 'e se i sami meusobno istrebiti, sinovi su uspostavili, s jedne strane, tabu-incesta, tj. zabranu polnog optenja sa enama iz istog plemena, a, s druge strane, ubijenog su oca podigli na stepen boanstva odaju'i mu kao totemu plemena sve poasti i potovanje. %rahorda je bila zamenjena bratskim klanom, on matrijarhatom, a matrijarhat kasnije despotskim patrijarhatom. Ono to je Frojdu posebno smetalo u oblasti religije i sa ime je eleo da se obrauna u svome drugom delu ?udu'nost jedne iluzije jeste injenica 5da je u religiji sve onako kako zamiljamo, kako se eli7. @eligija poseduje mo' nad ljudima samo zbog toga to su ljudi jo na stepenu malog deteta koje nema drugih potreba nego da mu se zadovolje sve elje, prvenstveno elja za zatitom, elja da se odbrani od straha i svoje totalne nemo'i. ?ioloki, religioznost se, po Frojdu, svodi na dugotrajnu bespomo'nost i potrebitost malog deteta, koje se, kada kasnije sagleda svoju stvarnu naputenost i slabost u odnosu na mo'ne sile ivota, ose'a kao u detinjstvu i bezuspenost svog poloaja sada pokuava da negira regresivnim obnavljanjem onih mo'i koje su ga titile u detinjstvu. 8ajna religiozne mo'i je u izvanrednoj snazi takvih elja. 3ve religije sveta znale su dobro i do kraja da iskoriste tu uroenu ovekovu slabost i da nametnu sebe ljudima +ormulacijom( bog je jedini jak i dobar, ovek je slab i poroan. ;e poriu'i da je religija uinila ljudskoj kulturi velike usluge time to je vekovima obuzdala asocijalne ovekove nagone, Frojd smatra da je ovek konano poeo da uvia nepotpunost takve zatite i da preko naunih saznanja strese sa sebe jaram religije. ako je svestan toga da nauka jo na mnoga bitna pitanja ivota nije odgovorila, nauni rad smatra kao jedini put koji nas moe dovesti do upoznavanja prave realnosti van nas. Aovek mora da uvidi da svi veliki moralni zakoni koji vladaju oveanstvom, od momenta kada je prestala >

divlja borba za opstanak, ne dolaze ni od kakve natprirodne sile, ve' su ih ljudi sami stvorili, u sopstvenom interesu, u interesu odravanja ljudske zajednice. )pravo je besprimerna prava Frojdova vera u snage ljudskog razuma i budu'nost nauke. On, koji je otkrio razorene snage mranog haosa naeg nesvesnog ivota, koji je seksualnom nagonu i kasnije agresiji pridavao ulogu najjaih pokretakih poluga svekolike ovekove delatnosti, i sam je osetio potrebu za nekim vrstim uporitem, za nekom kulom svetiljom u moru bola, mrnje i razaranja. 8a jedina svetla kula bio je za Frojda intelekt. <ato je i napisao poznatu reenicu( 5Blas intelekta je slab, ali on ne miruje sve dok ne bude sasluan. ;a kraju, posle bezbroj neuspeha on uspeva7. *li ta ako se i ta vera u intelekt pokae na kraju kao iluzija: pita se Frojd. 3vima onima koji su se jednom odrekli vere u drugi ivot a ta vera poiva na toliko labavim nogama i toliko je logiki besmislena da je Frojd uvek iznova bio zaprepa'en pred ljudskom slabo'u jo je mnogo lake, ak i kada ljudski razum jo jednom doivi svoj poraz, nego onima koji se hrane iluzijom takve vere iji nastanak za njih znai, onda, propadanje svih vrednosti ivota i kulture. 5;e, naa nauka nije nikakva iluzija. luzija je, meutim, verovati da mi sa neke druge strane moemo dobiti ono to nam ona ne moe da prui7. ) skladu sa takvim stavom Frojd je nastavio da produbljuje svoje naune postavke, da trai u sebi i drugima skrivene snage ljudskog razuma, da se prijateljski, ali i sa blagom ironijom odnosi prema svome ueniku %+isteru, jedinom sveteniku-psihoanalitiaru iz Frojdovog ueg kruga uenika, koji je smatrao da se psihoanaliza moe izmiriti sa religijom. &onano, Frojd je i iveo prema svojim ubeenjima. Ogoreno napadan da potpaljuje temelje na kojima poiva ljudsko drutvo i itava kultura, svode'i religiju na iluziju, Frojd je na sve te napade odgovarao ubojnom snagom svog mo'nog intelekta i jo vie svojim izvanredno moralnim ivotom. u poslednjim godinama ivota, svakodnevno muen nepodnoljivim bolovima usled neizleivog raka vilice, ostajao je miran, bez straha, sve do poslednjih sati ivota, odbijaju'i da primi sredstva za umirenje. Fizike patnje, dugotrajna i neprekidna borba sa svojim mnogobrojnim protivnicima, poodmakla starost i pribliavanje senki 2rugog svetskog rata, koje su ga u poslednjem trenutku opomenule na spasonosnu emigraciju u Condon, uinili su svoje. ) poslednjem periodu Frojdovog stvaralatva od !">!. do smrti !">". godine, kada pada i njegova nova rasprava sa religijom i kulturom pod naslovom ;elagodnost kulture, Frojd je umnogome ublaio svoj stav prema religiji, iako nije odstupio ni od jedne svoje ranije teze. ) njegovim reenicama ose'a se samo mnogo ve'a tolerancija prema religiji, korekcija izvesnih ranijih preotrih stavova, objektivan uvid u nedovoljnost dokaza kojima je objanjavao poreklo i mo' religije u svojim ranijim delima. @e ljubav se sve e'e pojavljuje u tekstu. 5Cjudsku ljubav smatram isto toliko neophodnom za odravanje ljudske rase kao i tehniku7. %omo' pacijentu najbolje je +ormulisao podsetnicom( ozdravljenje kroz ljubav. 3vi oblici tiranije bili su mu strani i nepoeljni. 3vedok boljevike diktature u @usiji, on je i teorijski zamerio &arlu 4arksu to je jednostrano sagledavao stvarnost samo sa pozicija materijalnih ljudskih potreba. ) religioznom uenju je poinjao da sagledava istinu, ali samo istorijsku istinu. Ono to je, meutim, istinito u religiji, toliko su iskrivili i izopaili predstavnici religije da on nije vie bio toliko otar prema samoj religiji, koliko prema onima koji dre mase u neznanju, predstavljaju'i im +alsi+ikovanu istinu. ;e naputaju'i vie svoje interesovanje za problem religije, on je i svoje poslednje veliko delo 4ojsije i monoteistika religija posvetio istraivanju porekla ideje o jednom ?ogu, i to upravo u jevrejskom narodu, koji je sebe smatrao izabranim narodom ?oijim. ) zakljuku se odluio za pretpostavku 5da je psihiki talog D

nekadanjeg vremena postao nasledno dobro, koje sa svakom novom generacijom nema vie potrebu da bude iznova izboreno, ve' samo da bude probueno7. Ovom postavkom, moda to i ne slute'i, on je dospeo u vode svoga biveg uenika, sada ve' samostalnog mislioca &arla Bustava 6unga i mnogih drugih kasnijih analitiara, o kojima 'e dalje biti rei, a koji su zauzeli drukije stanovite u odnosu psihoanalize prema religiji. ) zakljuku naeg prikaza Frojdovog stava prema religiji, ne ulaze'i u diskusiju da li je takav njegov stav bio u osnovi ambivalentan i krio u sebi tragove neke skrivene religioznosti, od koje se Frojd uporno branio, kao to to smatraju neki teolozi i religiozno orijentisani analitiari, moemo samo re'i da je jedna ovakva kritika religioznog uenja bila potrebna oveanstvu. Frojda nije, po reima 4arkuzea, ?og pogodio u srce, niti je on religiju bacio u staro gvoe. 3vaki objektivan mislilac mora da prizna da na izvesnom dejem uzrastu verovanja 0a koliko je ljudi i danas jo poteeno upravo takvog verovanjaE1 religija slui istom ispunjenju elja, zatitni je omota od promenljivosti bivstvovanja, bekstvo od mune stvarnosti i kompenzatorna nada na nagradu s one strane za sve ono proputeno i u bolu doivljeno s ove strane. )kratko( svaku religiju ugroava regresija, povratak na in+antilni stadijum slepog verovanja vidljivom ili nevidljivom autoritetu koji hrani, spasava i obe'ava. &oliko je takva opomena na svome mestu, pokazuje i dananja religiozna situacija u svetu, naroito u *merici, u kojoj se, po reima /arija .elsa 0/. Fells1, tradicionalna religija potuje praznikom, a oboavanje robe vri radnim danom. ) svakom uenju izloenom kao sistem, bilo da je ono politiko, +ilozo+sko ili religiozno, u kome vie nema kretanja i obnavljanja, dolazi neminovno do regrediranja, to znai umanjivanja stvarne vrednosti takvog uenja, beivotne statike i okamenjivanja. )pravo takva opasnost ve' nekoliko decenija preti svim religijama sveta, pa otud se i svi vieniji teolozi danas ozbiljno vra'aju Frojdovim stavovima. 6o sa jednim krupnim problemom Frojd je otpoeo ozbiljnu polemiku( sa problemom morala. Gta 'e biti sa moralom, prvenstveno hri'anskim moralom dananjice, moralom koji je uao gotovo u svaku poru evropskog ivota i njegove nosioce, svesno ili nesvesno svejedno, kada jednom ovaj moral postane mrtvo slovo na hartiji: Frojd je bio daleko od toga da zaeli odravanje postoje'eg morala drutva u kome je iveo. On je ba bio taj koji je meu prvima, pored ;iea i 4arksa, igosao taj moral, i to ne samo religiozni. %ri svemu tome, poznavaju'i dobru svu destruktivnost asocijalnih nagona masa, bio je vie nego zabrinut za budu'nost tog morala. 3lede'i dosledno svoju veru u intelekt i nauku, on je i na ovome polju video renesansu morala onda kada nauna predstava o svetu bude prodrla i u mase. ;ije imao nikakvih iluzija da 'e se to mo'i da ostvari za nekoliko idu'ih generacija. 8radicionalist i istovremeno revolucionar 0evo, jo jednog paradoksa u samom FrojduE1 on je ostao skeptini posmatra vene borbe izmeu sile ivota, one sile koju je nazvao 9rosom i isto tako jake sile haosa i mraka, tenje ka smrti. Ostao je za potomstvo onaj koji ukazuje na rak-ranu, onaj koji opominje, ali ne i onaj koji donosi razreenje. 2a li takvo razreenje uopte postoji: %okua'emo da na ovo pitanje odgovorimo slede'i dalji razvoj psihoanalize kod njegovih uenika i disidenata, sve do savremenih analitikih pravaca, od kojih nijedan nije mogao da ostane poteen suoavanja sa religijom. 3ve dok je nauka bila strogo odeljena od religije, kao to je to bilo u , , i poetkom ,, veka, dok je religija bila privatna stvar svakog pojedinca, nisu mogla da se razmene iskustva i da se dublje suoi jedna disciplina sa drugom. Aak i za psihijatre , , veka ovekov duevni ivot, u skladu sa pozitivizmom u nauci, bio je samo odraz njegovih telesnih +unkcija, neto sekundarno i sporedno. .eliki lovac na tajne ljudske due, 3igmund Frojd, prvi je nauno poeo da prouava nesvesne i svesne lavirinte ove due, da je podvrgava analizi i H

da je uz pomo' mitologije i kasnije antropologije tumai. 2o pojave psihoanalize, tajna sa sedam peata, pristupana samo genijima umetnosti, pojedinim velikim +ilozo+ima i religioznim voama, ljudska dua je poela da se otvara i mani+estuje na jedan nov nain, u skladu sa pronaenim metodima koji su bili klju za ovu vrstu bravu. 4oda je najve'e iznenaenje za sve laike bilo u tome to je iznenaenje upravo izostalo. %sihoanaliza je obelodanila one ljudske potrebe, elje i tenje koje smo nali i u najstarijim spisima ljudske istorije. ;ov je bio samo metod objanjavanja i +ormulisanja, nova je bila neuvena smelost u razotkrivanju istine, njenom izljutenju od lai i iluzija, njenom skidanju maske i belini koja boli kada je u pitanju ovek, kruna prirode, stvoren po slici i prilici ?oijoj. )mesto altruizma egoizamI umesto plemenitih tenji potisnuta agresivnost i seksualnostI umesto ljubavi mrnjaI umesto mira ratI umesto vere iluzija. <a samoljubivo i narcistiko oveanstvo udar je bio previe jak. &ao i svaka revolucija, i ova duhovna je pokazala svetu njegovo nalije, njegove zablude i iluzije, ali opet, kao i svaka druga revolucija, i ona je otila predaleko u ruenju i obnaivanju. Aovek, taj veiti ovek, sa svim svojim manama i vrlinama, jo jednom se pokazao jai od svih teorija i doktrina, ma koliko one donosile istinu o njemu i pruio je otpor. Onaj prastari, uporni otpor, ilav u svome korenju, protiv kidanja i presaivanja. ;eka je taj teren na kome je ponikao njegov koren i pun korova, on je njegov, u zemlji nikao i iz zemlje izrastao. On najbolje zna ta znai presaditi ak i jednu biljicu na nov i nepoznat teren, iji sastav jo nije dovoljno ispitan i na kome blagotvorna kia ko zna da li 'e i kada pasti. /omo religiosus u oveku pruio je otpor psihoanalizi i odbio da prihvati razum kao svoju vrhovnu instancu, a racionalna objanjenja njegovog iracionalnog bi'a kao konana i jedina. 2a li u tome otporu treba videti jo jedan dokaz njegove krhkosti i slabanosti, ili njegove snage: Odgovor svakako vredan spomena moda je najbolje pruio 3te+an Jvajg u svojoj studiji o Frojdu( 58amo gde poinje carstvo unutranje vere, tamo prestaje mo' psihoanalizeI u tim gornjim s+erama, ona, ruilac iluzija i neprijatelj umiljenosti, nema poleta. %sihoanaliza nema opijata kao ;ieova ditirambika obe'anja, ona ne obe'ava nita, ona radije 'uti, mesto da tei. 8a njena iskrenost, koja proistie iz strogog i potenog duha Frojda, divna je u moralnom smislu. *li... ovek ko je ovo velianstvenije dokazao od samog Frojda ne moe ak ni u +izikom smislu iveti bez snova, njegovo teskobno telo raspuklo bi se pod pritiskom neproivljenih ose'anja, kako onda da dua oveanstva podnese ivot bez nade u neki vii smisao: 4oe nauka dokazivati koliko god ho'e da je besmisleno to ovekova dua sebi stvara bogove, ali uvek 'e se ona u svojoj elji da stvara truditi i da dK neki novi smisao svemiru kako ne bi zapala u nihilizam, jer zadovoljstvo koje prua trud po samom je sebi najdublji smisao duhovnog ivota.7 6o je Frojd bio svestan ovog otpora, ali je preko njega prelazio veruju'i da ovek raste u svome razumu i da 'e jednoga dana i sam shvatiti na kojoj strani treba traiti spas i zatitu. 3ledbenici Frojdovi bili su jo mnogo vie svesni snage ovog otpora i bacili su se na posao da istrae same korene ovekove potrebe za verom, korene najdubljeg porekla samog otpora i da na nov nain postave dijalog psihoanalize sa religijom. ) meuvremenu, poplava koju je revolucija donela poela je da se povlai, izlivena reka da se vra'a u svoje korito, a nova gnjuraka odela bila su spremna da se ponovo zaroni i jo jednom ispitaju i ona do tada neotkrivena udubljenja u koritu, ili, jo tanije, one pukotine u stenama iz kojih je reka jednom potekla. ;a drugoj strani reke, u krugovima crkve i religiozno orijentisanih +ilozo+a i naunika, takoe je splasnula prvobitna reakcija na psihoanalizu, puna revolta, neopravdanih projekcija i racionalizacija, ograivanja i anatemisanja. %opustila je, najpre, protestantska crkva, a zatim, posle smrti pape %ija , , koji je jo bio sav naoruan klasinim orujem katolianstva u borbi protiv svega novog, dolo je i do objektivnijeg i mirnijeg stava katolika prema psihoanalizi. $

;a nekoliko godina pre otpoinjanja dijaloga izmeu kapitalizma i socijalizma na svim podrujima ivota, samo kratko vreme pre otpoinjanja razgovora izmeu marksista i teologa, otpoelo je veliko izmirenje kroz sve e'e i otvorenije razgovore izmeu teologa i +ilozo+a, s jedne strane, i psihoanalitiara, s druge. ;emogu'e je u ovim susretima ne videti promenu drutvene klime u svetu. &ada su ljudi ipak donekle shvatili ne samo injenicu da ive na jednoj zemlji koja je postala jo manja, a bliskost ljudi na njoj jo ve'a, ve' i psiholoku injenicu ovekove egzistencije kao bi'a sa dubokim korenima, dijalog je bio uspostavljen, i on danas ve' donosi svoje plodove. ?ilo je, uostalom, apsurdno poverovati, kao to je to s pravom pisao .ol+gang &remer 0F. &retschmer1, da treba da zahvalimo strahu 0iz koga religija treba da je proizala1, ili uticaju neke zloeste svetenike kaste za mnoga stvaralaka kulturna dela nikla u hri'anskoj 9vropi u toku dve hiljade godina. 2a vidimo sada ta su sledbenici Frojdovi jo otkrili u ovekovom nesvesnom, osim onog to je u njemu amoralno, alogino i asocijalno. 2a li su moda otkrili, osim nesvesnog i svesnog, i nadsvesno, ili su samo pokazali da se u njegovom nesvesnom, irokom i dubokom kao okean, nalaze i neke druge tenje i potrebe, isto toliko duboke kao i one koje je otkrio Frojd. L ;eposredni Frojdovi sledbenici, sa izuzetkom Oto @anka i 8eodora @ajka, ili su ostajali sasvim na Frojdovim pozicijama, kada je bilo rei o odnosu psihoanalize i religije, ili se uopte nisu bavili pomenutom problematikom, bilo zato to nisu eleli da se izlau slinim neprijatnostima kojima je Frojd bio izloen u svojoj kritici religije, bilo, jo e'e, zato to su smatrali da je za razvoj psihoanalize korisnije ako se budu bavili praktinom stranom medicinske psihoterapije, nego esto zaludnim teoretisanjem o problemima koji su izvan empirijske nauke. &ao ni Frojd, ni dvojica njegovih najtalentovanijih uenika, koji su se kasnije od njega otcepili i zasnovali svoje uenje o ljudskoj psihi, *l+red *dler i &arl Bustav 6ung, nisu mogli da prou svojim detektorima za otkrivanje podzemnih zraenja u ljudskoj dui, a da ne naiu na religiozna pitanja i religiozne odgovore u toj dui. ) svome spisu ndividualna psihologija i religija *dler uopte ne diskutuje da li religiozna pitanja postoje u psihoterapiji ili ne. 3vaki iskusni psihoterapeut zna 0re je pri tom o pacijentima poetkom ovoga veka koji su dobili ve'e ili manje religiozno vaspitanje u ku'i i koli1 da se religiozni problemi pojavljuju u praksi ve' zbog toga to psihijatrijsko istraivanje ljudskog ponaanja, osobito neurotinog ponaanja, nedvosmisleno nailazi u oveku na sukob izmeu njegovih nagona i njegove svesti, ili njegovog ;ad-ja, koje je nastalo identi+ikacijom, izmeu ostalog, i sa moralnim stavovima roditelja.M!N %rema tome, ako se u praksi pojavljuju religiozna pitanja kod pacijenata, sasvim je prirodno to se psihoterapeut, kome je cilj ponovno uspostavljanje ravnotee itave linosti, a ne samo jednog organa, mora interesovati i za takva pitanja svoga pacijenta. 3asvim je drugo pitanje da li dubinska psihologija sme da daje i odgovore na takva pitanja. *dlerovo je odluno miljenje, i sa malim izuzecima treba re'i da je ovakvo miljenje zadralo svoju punu vanost sve do danas, da dubinska psihologija ne moe i ne sme da daje odgovore na takva pitanja, jer to prelazi njenu nadlenost. &obno je ako se na psiholoka pitanja pruaju +ilozo+ski odgovori. *dlerov uenik &inkel 0F. &Onkel1 otiao je mnogo dalje od *dlera u produbljivanju drutvenog znaaja religioznosti, osobito u svojoj knjizi ?orba za zrelost. &arl Bustav 6ung uinio je moda najznaajnija otkri'a u oblasti religioznog doivljavanja, kako zdravog tako i psihiki bolesnog oveka. ;jegovo interesovanje za istoriju P

religije, mitove, etnoloka prouavanja kod tzv. primitivnih naroda, koje je delimino i lino obavljao, u mnogome je prelo interesovanje njegovih prethodnika i ono ga je dovelo do jedne opte +ormulacije da je religija pre svega univerzalni, ljudski +enomenI da je slika nekog vieg bi'a koje na nevidljiv nain upravlja itavim kosmosom i uestvuje i u ljudskim delanjima na zemlji arhetip, znai svojina kolektivno nesvesnog svakog od nas, nasledni psihiki talog, naravno ne kao o+ormljena predstava boanstva, ve' samo kao latentna dispozicija za takvo predstavljanje. Ovo je, za 6unga, psihika istina i on je ne ceni manje nego bilo koju istorijsku ili +iziku istinu. 5 deju ?oga treba svesno priznati u oveku7 kae 6ung 5jer inae, po pravilu, postaje bilo ta drugo bogom, naje'e neko ili neto to je nedovoljno i glupo i to na tek probuenu svest tzv. prosve'enog skorojevi'a deluje zarazno. Cjudska dua govori o bogovima ve' eonima dugo i govori'e jo eonima budu'eg vremena7. @azlog za takvu univerzalnu injenicu 6ung vidi u samoj strukturi ljudske due, u ideji nadmo'nog, boanskog bi'a koja je svuda prisutna, ako ne svesno, ono ipak nesvesno, jer je ovakva ideja arhetip psihe. 6ung potvruje *dlerovo iskustvo da je bilo malo njegovih pacijenata koji u svojoj neurozi nisu ozbiljno postavljali pitanja o usklaivanju njihovih egoistikih tenji, njihovih seksualnih potreba sa zahtevima njihovog religioznog morala. 8reba re'i da se 6ung u svojoj praksi najvie bavio pacijentima druge polovine ivotnog doba, kao i onima koji su izgubili podrku svojih crkvenih duebrinika. Ovo je u skladu s optim opadanjem crkvene mo'i, nedovoljnom psiholokom spremom ispovednika i njihovim jednostranim i ablonskim zakljucima. Otud nije nikakvo udo to psihijatar u 9vropi i *merici, poslednjih tridesetak godina, sve vie potiskuje i zamenjuje ispovednika. %rotestantizam, koji je najmanje razvio praksu ispovednitva, prvi je morao da popusti i prizna nadmo' psihoterapeuta, posebno kada je re o neurotinim pacijentima sa religioznom problematikom. 8ako danas imamo paradoksnu situaciju da sami protestantski teolozi alju svoje vernike, sa kojima ne znaju kako da izau na kraj, psihoanalitiarima. &atolianstvo je mnogo due prualo otpor takvom razvoju dogaaja, ne samo zato to je od poetka imalo sumnjiav stav prema psihoanalizi, kao trojanskom konju savremenog ivota, ve' i zbog toga to su egzercicije gnjacijusa Cojole sadravale puno vrednih, ak i za analitiare interesantnih psiholokih tananosti ljudske due. %ri svemu tome danas vie ne iznenauje bliska saradnja katolikih teologa sa psihoanalitiarima, niti je retkost da se neki visoko kolovani jezuita sam podvrgne didaktikoj analizi. *li, da se vratimo 6ungu. %oetna nada sa kojom su teolozi doekali 6ungove knjige ubrzo je splasnula, jer se 6ung, s jedne strane dobro uvao da postane tit teolokih pravaca, a s druge nije ni u linom kontaktu sa religijom eleo da pree opasni prag. ;a odluuju'e pitanje, koje je bilo svima na usnama kada je 6ung objavio svoje knjige o religiji, da li ideja o ?ogu kao univerzalnom +enomenu ljudske psihe treba da posvedoi i njegovu egzistenciju 6ung nikada, do kraja ivota, nije odgovorio. Aak je smatrao svaku diskusiju o tome pitanju apsolutno suvinom. 3vaki onaj ovek, govorio je 6ung, koji je imao neko religiozno iskustvo ili neki religiozni doivljaj poseduje ogromno blago koje mu slui kao izvor ivota, smisla i utehe. 8akav jedan doivljaj je apsolutno neprenoljiv i ak neiskaziv, a ako ga neko ipak pokua da saopti, njegov protivnik moe samo da mu odgovori( alim, ali ja takvo iskustvo nisam stekao, pa se svaka diskusija privodi neizbenom kraju. ;e mogu psihijatri da raspravljaju o istinitosti ili neistinitosti religioznih uenja, ali ono to psihoanaliza moe, a to je ve' izvanredno mnogo, jeste da kod pojedinca razlikuje zdravo i bolesno u njegovoj dui. 6ung smatra da analitika psihologija poseduje prilino sigurne kriterijume na osnovu kojih moe da zakljui kakvog su porekla religiozna ose'anja kod oveka da li su plod neurotinih kon+likata, dakle, ista kompenzacija i bekstvo, ili proizlaze iz stvarnih, prirodnih i zdravih pobuda. 8akvo razlikovanje moe se, naravno, primetiti samo pod pretpostavkom da Q

je nesvesno u ljudskoj dui stvaran nosilac ideje ?oga, to bi znailo neprihvatanje Frojdove, pa i 4arksove teze da je religija samo nadgradnja, izraz slabosti, bolesti i bekstva. *li, i takvo je razlikovanje bolesnih i zdravih religioznih ose'anja problematino, poto ni tzv. zdrav ovek nije lien lanih i pogrenih religioznih verovanja, dok tzv. bolestan ovek moe da poseduje prava i trajna religiozna verovanja. Ostaje, naravno, i dalje otvoreno pitanje ta se podrazumeva pod pravim i lanim religioznim ose'anjima. povodom toga pitanja 6ung je rekao neto znaajno, to je delovalo kao hladan tu na mnoge teologe. 5Ono to se uopteno naziva religijom do takve zauuju'e mere je jedan prost surogat, da se ja ozbiljno pitam da li ovakav nain religioznosti ne predstavlja bitnu +unkciju u ljudskom drutvu. Ovaj surogat ima oevidnu svrhu da zameni neposredno iskustvo zgodnim izborom simbola koji se uklapaju u neku vrsto organizovanu dogmu i ritual7. @eligija meutim nije, po 6ungu, nikakav surogat i zato teko onome ko religiju upotrebljava kao surogat za sopstvene nereene kon+likte. Ovde se ne misli na iroke mase prostog naroda kojima religija, u bilo kom svom obliku, upravo naje'e i slui kao surogat. Ovakve mase za as okre'u lea religiji i lako postaju otvoreni ateisti. @e je o onima koji su poli putem individuacije i, uplaeni od kon+likata i sukoba sa silama u svojoj dui i onima van nje, zastali i ukoili se u bilo kome religioznom sektatvu ili okamenjenoj crkvenoj doktrini. %rava religioznost je, po 6ungu, ona 5koja nije posledica niti tradicionalnog verovanja i porodinog vaspitanja, niti luka sigurnosti u koju se sklanja uplaeni neurotik. Ona je rezultat mnogobrojnih sukoba i razraunavanja i sa sobom i sa svetom oko sebe, ona proizlazi iz puno'e ivota, a ne iz njegovog siromatva7. ;e moemo da se dalje zadravamo na 6ungu, ma koliko bio zanimljiv poslednji period njegovog stvaranja, kada su njegovi raniji susreti sa gnozom i alhemijom, religijom 8ibeta i &ine doveli do novih stavova, koji su se naroito odnosili na kritiku hri'anstva, a koji mogu da zanimaju teologe od struke, koji onda treba da se obrate izvornim 6ungovim delima. 3vi kasniji psihoterapeutski pravci, koji su se samostalno razvijali poslednjih dvadeset do trideset godina, ve' se toliko bitno razlikuju od klasinih stavova psihoanalize da se postavlja pitanje opravdanosti njihovog spominjanja u jednom lanku koji treba da osvetli odnos psihoanalize i religije. *ko sam se ipak odluio da ih makar i sasvim povrno spomenem, onda je to zato to se sve ove kole smatraju, u svojoj najdubljoj osnovi, analitikim i nijedna, bez razlike, ne prelazi 'utke preko otkri'a 3igmunda Frojda, priznaju'i mu ogromne zasluge za svoj sopstveni razvoj, ak i onda kada se sa Frojdovim stavovima prema religiji uopte ne slau. 3ve ove kole bilo da je re o amerikoj kulturalistikoj koli, u kojoj je 9rih From svakako bio najznaajniji, 2asein-analizi Cudviga ?insvangera, logoterapiji .iktora Frankla, 5sudbinskoj7 analizi 3ondija, personalistikoj psihoterapeutskoj koli polaze od osnovne postavke da je predmet psihoterapije ovek u celini, dakle, u njegovom duhovno-duevno-telesnom jedinstvu. %oto su sve ove kole prihvatile 6ungovo tvrenje da je ovek izmeu ostalog i prevashodno religiozno bi'e, razlikuju se meusobno samo u nainu interpretiranja ove injenice i dozvoljenom domaaju psihoterapeuta u njegovom interpretacionom postupku sa pacijentom. Od svih ovih imena spomenuo bih samo neke stavove 9riha Froma, koji je pruio moda najbespotedniju sliku dananje duhovne situacije na <apadu, posebno u *merici. Aovek je, po njemu, svuda zapao u bespu'e, izgubio je vrednosti, nema nita za to bi se borio, pa je usamljen, zastraen i otuen od prirode, drugih ljudi i samog sebe. @azlog takvom oajnikom stanju, kae From, je u tome to je ovek, najzad, morao otvoreno i bez premiljanja da se sueli sa najve'om istinom od svih, sutinskom dihotomijom ljudskog postojanja. 3ve dok je hleb bio prvi i sveobuhvatni cilj, ovek je mogao da oboava lane bogove i priklanja se lanim religijama koje su obe'avale raj steen u obliku materijalnog izobilja. 3ada su sa zapadnog oveka zbaene ove lane religije i lane vrednosti i on stoji obnaen pred velikom duhovnom istinom, potrebom za "

pravom religijom, za misaonim sistemom koji 'e slikati jedinstvo oveka i prirode, oveka i drugih ljudi i koji 'e ga nadahnjivati da se bori za sveoptu harmoniju. 3vima pomenutim kolama jo je bliska postavka .iljema 2emsa, koji se kao +ilozo+ interesovao i za psihologiju religije. %rema 2emsu, religija je neto to ljudima pomae da vode svoj ivot, beskorisno je, zato, pitati za objektivnu istinitost sadraja religija oveanstva. @eligiozne predstave utiu na onoga ko ih negujeI one deluju i u tome je njihova stvarnost. ?liskost 2emsa i 6unga oiglednija je. 6ung kae slino( 5;ije u mojoj mo'i, kao naunika, da vam kaem da li ?og postoji ili ne. deja ?oga aktivna je u oveku, ona je znai psihika realnost, a to je za mene kao psihologa koji ispituje razne oblike psihike stvarnosti dovoljno7. .elika je zasluga ovih kola to je ranije pomenuti dijalog izmeu teologa i analitiara toliko napredovao da se ve' godinama odravaju stalni seminari i kongresi katolikih i protestantskih teologa sa predstavnicima razliitih analitikih pravaca na kojima se raspravljaju zajednike teme od izvanrednog znaaja, kao to su pitanje krivice i savesti, straha, simbola i snova, magije i uda. &orist od ovakvih skupova za obe strane nesumnjiva je. 8eolozi su konano nauili da svako religiozno ispoljavanje oveka ne mora samim tim da znai i stvarnu religioznost, ve' esto samo natkompenzaciju i neurotini aranman, dok su psihijatri shvatili da religiozna ispoljavanja zdravih, pa i nekih bolesnih, nisu uvek znak nereenih seksualnih ili agresivnih potisnutih tenji ve' mogu u sebi da kriju i enju ka pravom religioznom iskustvu. <aista, arolika ljudska stvarnost prinuava ne samo teologe ve' i psihijatre da se duboko zamisle. ) obuzetosti ljubavlju, prisutnost smrti i roenja, neumoljivo'u neije sudbine koja ga prinuava na nemo', u takvim i slinim situacijama, koje je &arl 6aspers upeatljivo nazvao 5graninim situacijama7, ovek se susre'e sa transcedentnim. &akav 'e ovekov odgovor biti na izazove takvih graninih situacija zavisi od stepena ovekove slobode koju je on do toga trenutka za sebe izborio. 2ruga velika korist od pomenutog dijaloga je u tome to je osetno poraslo interesovanje za psihika, pa prema tome i religiozna doivljavanja ljudi van uzanog kruga bele rase. .iegodinji napori &al+rid 2irkhajma 0&. 2Orckheim1 u sprovoenju psihoterapije u duhu <ena pokrenuli su kod mnogih zainteresovanih staro pitanje da li je kauzalno miljenje <apada jedini i najispravniji nain miljenja. ndija i &ina, sa svojim neprocenjivim blagom u oblasti +ilozo+ije i religije, dobijaju i u ovome dijalogu svoje sve znaajnije mesto, a njihov esto akauzalni nain miljenja nije vie samo jedna nia +aza u miljenju, ve' jedan nov oblik istoga. ) zakljuku moemo re'i da psihoanaliza niti moe niti je kada je bila dovoljno samokritina htela da objasni oveku njegovu religioznost, jer ona ipak nije nikakva +ilozo+ija s odreenim gledanjem na svet, iako se to ponekad nametalo itaocu psihoanalitikih spisa samo od sebe. ;jen odnos prema religiji proizaao je iz bolesnog sveta njenih pacijenata, tako da je ona, htela to ili ne, prenosila, esto i neopravdano, iskustva bolesnih ljudi na zdravu ljudsku psihu. %sihoanaliza je, konano, ponikla u uslovima krize ne samo morala jednog odreenog drutva ve' i krize u svim oblastima ivota koju 9vropa ni danas nije savladala. %oznato je da u uslovima krize, uporedo sa raspadanjem postoje'eg morala, ovog puta i s ozbiljnom krizom zapadne hri'anske crkve, raste religiozna potreba u ljudi, traenje smisla i svrhe ivota koji u uslovima savremene tehnokratske civilizacije sve vie postaje problematian. Otud nije nikakvo udo to se neki savremeni psihoterapeutski pravci, vezani, istina, samo za evropske i amerike uslove, okre'u religioznoj problematici i trae neko reenje. 3ve to ne znai da nam psihoanaliza, osobito oni pravci u njoj koji su se !#

razvili posle Frojda, nije pruila dragocena obavetenja o tajnama ljudske psihe, koja, hteli mi to ili ne, osim seksualnih i agresivnih tenji poseduju jo i religiozne. 3vima je dovoljno poznato da se ovek ne moe naterati ni na verovanje, niti na neverovanje. &ad god su religiozni i antireligiozni pravci u istoriji oveanstva pokuavali ognjem i maem da nametnu sebe, doivljavali su na kraju neuspeh. 2ananje stanje u svetu u kome se vode tolerantni dijalozi izmeu ateista i vernika 0a ko bi mogao da kae kada 'e se i zbog ega ateista pretvoriti u vernika ili vernik u ateistu1 svakako je najprirodnije, pa i najhumanije. )mesto nekadanjeg ili-ili, dolo je mnogo svrsishodnije i veno dualistikoj ljudskoj dui ipak blie i-i. 4oemo mirno re'i da su i religija i psihoanaliza iz meusobne borbe izale ojaane. &ao i uvek kada se jednom shvati da su svi problemi vezani za ljudsku psihu i dublji i iri nego to se to u prvi mah mislilo, a i religija i psihoanaliza su shvatile da i jedna i druga dodiruju neke osnovne potrebe u oveku i raunaju sa njima, tako je i ovde ruka pomirenja bila znak da se jedno razumelo( ?og kao i ovek ima jednu levu i jednu desnu ruku. zvor( %sihoanaliza i kultura, 3abrana dela, saradnji sa % *rs libri, ?eograd =##P. kolo, <adubina .ladete 6eroti'a u

!!