trkltrlnst

ASOPIS ZA PODSTICANJE I AFIRMACIJU INTERKULTURALNE KOMUNIKACIJE / MART 2012. / BR. 03

fotografija: Arnd Dewald

trkltrlnst
ASOPIS ZA PODSTICANJE I AFIRMACIJU INTERKULTURALNE KOMUNIKACIJE / MART 2012 / BR. 03

ISSN 2217-4893

INTERKULTURALNOST asopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije Izdava: Zavod za kulturu Vojvodine, Vojvode Putnika 2, Novi Sad, tel. +381 21 4754148, 4754128, zkvrazvoj@nscable.net Za izdavaa: Tibor Vajda, direktor Glavni i odgovorni urednik: mr Aleksandra uri Bosni Urednitvo: dr Duan Marinkovi, Novi Sad, dr Ivana ivanevi Sekeru, Novi Sad, dr eljko Vukovi, Sombor, dr Aleksandra Jovievi, Beograd, Rim, mr Dragana Beleslijin, Novi Sad, mr Dragan Jelenkovi, Panevo, Beograd, dr Ira Prodanov, Novi Sad, dr Andrej Mirev, Osijek, Rijeka, Vera Kopicl, Novi Sad Stalni saradnici: Franja Petrinovi, Novi Sad, Sava Stepanov, Novi Sad, Ivana Vuji, Beograd, dr Saa Brajovi, Beograd, dr Nikolae Manolesku, Bukuret, Ser Pej, Pariz, mr Majda Adlei, Novi Sad, Tanja Kragujevi, Beograd, dr Nada Savkovi, Novi Sad, dr Damir Smiljani, Novi Sad, Tomislav Kargain, Novi Sad, mr Boris Labudovi, Novi Sad, Ivana Inin, Novi Sad, dr Radmila Giki Petrovi, Novi Sad, dr Aleksandra Izgarjan, Novi Sad Savet: dr Jasna Jovanov, dr Gojko Tei, mr Vasa Pavkovi, dr Milena Dragievi ei, dr Gordana Stoki Simoni, dr Predrag Mutavdi, dr Nikola Grdini, dr Vladislava Gordi Petkovi, Milorad Belani, mr Mladen Marinkov, dr Miklo Biro, dr Lidija Merenik, dr Kornelija Farago, dr Svenka Savi, dr Svetislav Jovanov, dr Milan Uzelac, dr Jano Banjai, dr Ljiljana Peikan Ljutanovi, dr olt Lazar, dr Zoran eri, dr Zoran Kini, dr Dragan Kokovi, dr Dragan uni, dr Milenko Perovi Meunarodni savet: Neboja Radi, Kembrid, Engleska, dr Ivana Milojevi, Sanajn Koust, Australija, dr Dragan Kujundi, Gejnzvil, Florida, SAD, dr Branislav Radelji, London, Engleska, dr Nataa Baki Miri, Alma Ata, Kazahstan, dr Samjuel Babatunde Moruvavon, Ado Ekiti, Nigerija, dr Marharita Fabrikant, Minsk, Belorusija, dr Nina ivanevi, Pariz, Francuska, dr Nataa Uroevi, Pula, Hrvatska, A. K. Daje, Hajderabad, Indija Pravni konsultant: Olivera Marinkov PR, komunikacije: Duica Marinovi, Milica Razumeni Lektor: Ljudmila Pendelj Prevodi: Language&Translation Centre, Nataa Vukajlovi, Ileana Ursu Tehniki koordinator: Mirjana Kamenko Meunarodna saradnja: Ileana Ursu, Meral Tarar Tutu Vizuelni identitet: Dragan Jelenkovi Urednik foto-editorijala: Vladimir Pavi Prelom: Pavle Halupa Autori foto-editorijala: Arnd Dewald, Jovan Todorovi, Nikola Mrdalj, Aleksandar Jakoni, Vukain Velji, Kristoffer Klem Bergersen tampa: Stojkov tamparija d.o.o., Laze Nania 3436, Novi Sad Copyright: Zavod za kulturu Vojvodine, 2012. Tira: 500 asopis izlazi pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje Vlade AP Vojvodine

INTERCULTURALITY Magazine for stimulation and affirmation of intercultural communication Publisher: Institute of culture for Vojvodina, Vojvode Putnika 2, Novi Sad, phone no. +381 21 4754148, 4754128, zkvrazvoj@nscable.net President and Chief Executive Officer: Tibor Vajda Editor-in-Chief: Aleksandra uri Bosni, M.Phil. Assistant Editors: Duan Marinkovi, Ph.D, Novi Sad, Ivana ivanevi Sekeru, Ph.D, Novi Sad eljko Vukovi, Ph.D, Sombor, Aleksandra Jovievi, Ph.D, Belgrade, Rome, Dragana Beleslijin, M.Phil, Novi Sad Dragan Jelenkovi, M.F.A, Panevo, Belgrade, Ira Prodanov, Ph.D, Novi Sad, Andrej Mirev, Ph.D, Osijek, Rijeka, Vera Kopicl, Novi Sad Contributing Authors: Franja Petrinovi, Novi Sad, Sava Stepanov, Novi Sad, Ivana Vuji, Belgrade Saa Brajovi, Ph.D, Belgrade, Nicolae Manolescu, Ph.D, Bucharest, Serge Pey, Paris, Majda Adlei, M.Phil, Novi Sad Tanja Kragujevi, Belgrade, Nada Savkovi, Ph.D, Novi Sad, Damir Smiljani, Ph.D, Novi Sad, Tomislav Kargain, Novi Sad Boris Labudovi, M.Phil, Novi Sad, Ivana Inin, Novi Sad, Radmila Giki Petrovi, Ph.D, Novi Sad Aleksandra Izgarjan, Ph.D, Novi Sad Council: Jasna Jovanov, Ph.D. / Gojko Tei, Ph.D. / Vasa Pavkovi, M.Phil. / Milena Dragievi ei, Ph.D. Gordana Stoki Simoni, Ph.D. / Predrag Mutavdi, Ph.D. / Nikola Grdini, Ph.D. / Vladislava Gordi Petkovi, Ph.D. Milorad Belani / Mladen Marinkov, M.F.A. / Miklo Biro, Ph.D. / Lidija Merenik, Ph.D. / Kornelija Farago, Ph.D. Svenka Savi, Ph.D. / Svetislav Jovanov, Ph.D. / Milan Uzelac, Ph.D. / Jano Banjai, Ph.D. / Ljiljana Peikan Ljutanovi, Ph.D. olt Lazar, Ph.D. / Zoran eri, Ph.D. / Zoran Kini, Ph.D. / Dragan Kokovi, Ph.D. / Dragan uni, Ph.D. Milenko Perovi, Ph.D. International Council: Neboja Radi, Cambridge, EnglandIvana Milojevi, Ph.D, Sunshine Coast, Australia Dragan Kujundi, Ph.D, Gainesville, Florida, USA, Branislav Radelji, Ph.D, London, England, Nataa Baki Miri, Ph.D, Almaty, Kazakhstan, Samuel Babatunde Moruwawon, Ph.D, Ado Ekiti, Nigeria, Marharyta Fabrykant, Ph.D, Minsk, Belarus Nina ivanevi, Ph.D, Paris, France, Nataa Uroevi, Ph.D, Pula, Croatia, A. K. Jayesh, M.Phil, Hyderabad, India Legal Affairs: Olivera Marinkov PR Manager: Duica Marinovi, Milica Razumeni Proofreading: Ljudmila Pendelj Translated by: Language&Translation Centre, Nataa Vukajlovi, Ileana Ursu Technical Coordinator: Mirjana Kamenko International Cooperation: Ileana Ursu, Meral Tarar Tutu Visual Identity: Dragan Jelenkovi Photography Director: Vladimir Pavi Layout: Pavle Halupa Editorial Photographers: Arnd Dewald, Jovan Todorovi, Nikola Mrdalj, Aleksandar Jakoni, Vukain Velji, Kristoffer Klem Bergersen Printed by: Stojkov Printing House, Laze Nania 3436, Novi Sad Copyright: The Institute for culture of Vojvodina, 2012. Circulation: 500 The magazine is sponsored bY the Provincial Secretariat for Culture and Public Information of AP Vojvodina.

srj

vdik
Aleksandra uri Bosni, Jer, jezik je svemu uzrok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

trkltrna strivanj
Marharita Fabrikant, LINGVISTIKE MANIFESTACIJE HORIZONATA INTERKULTURALNIH OEKIVANJA U NARATIVIMA O NACIONALNOM IDENTITETU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Nataa Baki Miri, OSNOVNA PRAVILA ZA RAZUMEVANJE INTERKULTURALNE KOMUNIKACIJE . . . . . . . . . 32 Dragan Kujundi, RAS-KRSTITI: KAKO PODUAVATI RAZLIITOST... I DRUGA EVROPA . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Zigfrid Tornov, NEELJENI KONTAKTI. MEUJEZIKI I KULTURNI KONTAKTI RUMUNSKOG I SLOVENSKIH JEZIKA I NJIHOVO OBEZVREIVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Branislav Radelji, MUSLIMANSKA DIJASPORA I EVROPSKI IDENTITET: POLITIKA EKSKLUZIJE I INKLUZIJE . . . 78 Nataa Uroevi, KULTURNI IDENTITET, MULTIKULTURALIZAM I INTERKULTURALIZAM ISTARSKA ISKUSTVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90 Samjuel Babatunde Moruvavon, PONAVLJANJA U FRANCUSKOM PREVODU MIELA LINJIA ROMANA SVET KOJI NESTAJE AUTORA INUA AEBE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 A. K. Daje, KANON ILI NE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Jano Vilmo amu, SUBJEKT(I) URUENE EKSTAZE: SIMON GRABOVAC I JANO SIVERI . . . . . . . . . . . . . 136 Ljudmila Pendelj, FONETSKA ANALIZA DUBLETNIH OBLIKA REI POREKLOM IZ GRKOG I LATINSKOG JEZIKA U GRAI ZA RENIK STRANIH REI U PREDVUKOVSKOM PERIODU III VELIMIRA MIHAJLOVIA (I DEO) . . 150 Aleksandra uri Milovanovi, AKO JE DOAO SILOM, ON NE OSTAJE: NARATIVI O KONVERZIJI U RUMUNSKIM NEOPROTESTANTSKIM ZAJEDNICAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 Andrea Ratkovi, FABRIKOVANJE IDENTITETA KROZ JEZIK MASOVNIH MEDIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 Duica Dragin, DRAVA I FILM: ULOGA DRAVE U RAZVOJU KINEMATOGRAFIJE SRBIJA I ARAPSKE ZEMLJE . . . 196

vej
Nina ivanevi, JEZIK U EGZILU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 Vladimir Kopicl, MINIMALISTIKI TRIJUMF STAROMODERNOG OTPADNIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222 Donatan Rolins, ARIEL DORFMAN PIE KUI: KNJIEVNO DRAVLJANSTVO I TRANSNACIONALNA PRIPADNOST (priredio Neboja Radi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230

djaz
IVAN OLOVI (priredila Gordana ilas) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242 IVAN OLOVI (collected by Gordana ilas) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246 Ivan olovi, KULTURA MEUPROSTORA, Aleksandra uri Bosni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 Ivan olovi, THE CULTURE OF INTERSPACE, Aleksandra uri Bosni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256

krdnte
Adrijan Vaner, RUSKI HIBRIDI: IDENTITET U TRANSLINGVALNIM DELIMA ANDREJA MAKINA, VLADIMIRA KAMINERA I GARIJA TAJNGARTA (priredio Neboja Radi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 Stiven G. Kelman, TRANSLINGVALNA IMAGINACIJA (priredio Neboja Radi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282 Andrej Mirev, DECENTRIRANA IZVEDBA IDENTITETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 Ljiljana Peikan Ljutanovi, POPUNJAVANJE BELINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298 Anemari Soresku Marinkovi, RUMUNI IZ BANATA U INTERDISCIPLINARNIM OGLEDALIMA (prevela Ileana Ursu) . . 302 Gordana Dragani Nonin, VELIKI KRUG SLOBODE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306

vdik

Jer, jezik je svemu uzrok...

Kada u prvom inu Sofoklovog Filokteta mudri Odisej zakljui da ... jezik je svemu uzrok, a ne djelovanje, itaocu je jasno da pria o arheizgnaniku i bezdomniku Filoktetu, osim etikog horizonta otvara i zauujue ovovremen diskurs delanja u jeziku ili delanja jezikom... Iako raskono vieznana i esto gotovo antinomino divergentna simbolika odreenja jezika upuuju na izmeanost i isprepletanu raznolikost, ali i na povratak u sintetino stanje, u kome se pojavnosti i modaliteti forme i izraza doivljavaju kao neizbena i sluajna prilagoavanja primarnoj funkciji i moi jezika, koja je uvek i oblikotvorna i odreujua. Upravo su ove dve funkcije, oblikotvorna i odreujua, uinile jezik najmonijim oruem, koje je istovremeno kadro da imenuje i proglaava, opovrgava i ukida, zavodi ili odbija, okuplja ili razjedinjuje, tvori ili razara... Povest ljudskog jezika istovremeno je povest o njegovoj delotvornosti kao jasnom refleksu njegove kosmogonijske moi. Povest o ljudskim jezicima istovremeno je povest o njihovim zloupotrebama i nasilju injenom zbog jezika, u ime jezika, ili putem jezika... Aktuelne drutvene teorije upuuju na snanu meuzavisnost pojmova: jezik, identitet, pripadanje... Upravo pitanja o jeziku najee iniciraju pitanja o identitetu, pripadnosti, naciji, dravi, domovini, domu... Nacionalizmi, totalitarizmi i kulturni imperijalizmi svih vrsta poinju i zavravaju u jeziku. Meutim, specifian vid kulturoloke reakcije na stvarne ili mogue jeziko-identitetsko-patriotske zloupotrebe vodi nas u suprotnom smeru: od okamenjenih identiteta i dominacije jezikom i kroz jezik u svrhu odbrane ili velianja domovine do ideje fluidnih identiteta, raslojenih subjektiviteta sklonih promenljivostima i kretanju, i dalje, do ideje neukorenjenosti i meuprostora, programski odabranog nomadizma i bezdomnosti koja vie nije ni zastraujua, ni nepoeljna kategorija.

vdik

Tako jezici, identiteti i domovi u 21. veku polako postaju simulakrumi, imaginarnokreativni, artificijelno-stvaralaki prostori u kojima smo istovremeno dovoljno prisutni i dovoljno odsutni. Ova prisutna odsutnost ili odsutna prisutnost kadra je, kako se ini, da ukine kategorije stranstvovanja i izgnanstva, dominacije i uzurpacije, i potisne ih na virtuelne margine savremenosti... Svet, dakle, moe da postane imaginacijom osvojen prostor prisnosti upravo onako kako egzistencija moe beskonano da stranstvuje u sebi samoj. I uvek iznova izbor. Kao pretnja i potencijal istovremeno. Uprkos globalno heterogenoj strukturi ili pomou nje, uprkos razliitim jezicima, identitetima i teritorijama, ili pomou njih... Ukoliko nainimo pravi izbor, ne moramo biti ni heroji, ni izgnanici, ni mudraci, da bismo zakljuili da iako je svemu uzrok, jezik, ba kao ni vetina ni spoznaja, nisu dovoljni... Jer ... ako jezike oveije i anelske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni i praporac koji zvei. Ako imam prorotvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu vjeru da i gore premijetam, a ljubavi nemam, nita sam... (Sv. Pavle, I Kor. 13) Aleksandra uri Bosni

fotografija: Arnd Dewald

10

11

trkltrna strivanj

f o t o

A r n d

D e w a l d

a r n d d e w a l d @ g m a i l . c o m

12

13

fotografija: Arnd Dewald

trkltrna strivanj

UDC 323.1 UDC 316.77

Mar ha ri ta Fa bri kant (Mar haryta Fa brykant)

Be lo ru ski dr av ni uni ver zi tet, Minsk, Belorusija Na ci o nal ni is tra i va ki uni ver zi tet, Sankt Pe ters burg, Rusija

Lin gvi sti ke ma ni fe sta ci je ho ri zo na ta in ter kul tu ral nih oe ki va nja u na ra ti vi ma o na ci o nal nom iden ti te tu
SA E T A K : Ovaj rad ba vi se vi e stru kim vi do vi ma na ra ci je ko ji pred sta vlja ju raz li i te ti po ve na ci o nal nog iden ti te ta, kao i nji ho vim po sle di ca ma po inter kul tu ral nu ko mu ni ka ci ju za sno va nu na im pli cit nim oe ki va nji ma od kul turo lo ki Dru gog. Te o rij ski okvir pred sta vlja in te gra ci ju sa vre me ne na ra to lo gije, istraivanj o na ci o na li zmu, ana li ti ke fi lo zo fi je iden ti te ta i Ko se le ko ve (Ko sel leck) fi lo zo fi je isto ri je. Na ra tiv na ana li za ko ri sti se kao sred stvo za men tal no mo de lo va nje, to se po sti e upo tre bom nje nih her me ne u ti kih i struk tur nih ver zi ja, kao i onih za sno va nih na sa dr a ju. U re zul ta ti ma se navo de tri mo da li te ta na ra ci je ka rak te ri sti na za par ti ku la ri sti ki tip iden ti te ta (oso bi na et ni kog na ci o na li zma), iden ti te ta za sno va nog na sli no sti (od li ka gra an skog na ci o na li zma) i uni ver za li sti kog iden ti te ta (od li ka pre mo der nog et ni ci te ta). Is po sta vlja se da su glav ne lin gvi sti ke ma ni fe sta ci je ho ri zo na ta in ter kul tu ral nih oe ki va nja za sva ki od ovih na ra tiv nih mo da li te ta: re spek tivno, sim bol, ap strakt ni kon cept i ale go ri ja. Iz vr e na je de talj na ana li za uti ca ja ovih po da ta ka na efi ka snost in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je, a po seb na pa nja po sve e na je prak ti nim sa ve ti ma za or ga ni za to re in ter kul tu ral nih tre nin ga. K LJU NE RE I : na ra tiv na ana li za, na ci o nal ni iden ti tet, in ter kul tu ral na ko mu nika ci ja, ho ri zont in ter kul tu ral nih oe ki va nja, na ci o na li zam, mo da li tet na ra ci je.

Neophodni preduslovi za uspenu interkulturalnu komunikaciju, iji je rezultat obo strano razumevanje, uglavnom su podeljeni na skup vrednosti i crta linosti, kao to je tolerancija, i specifino znanje o razliitim kulturama, koje obuhvata sve od vidljivih
14

trkltrna strivanj

konvencija za ponaanje do navodnih dubinskih psiholokih crta, kao to su kulturoloki sindromi (Triandis 1994). Meutim, osnovano je pretpostaviti da interkulturalna komuni kacija ima najvee anse da uspe ukoliko se njeni uesnici rukovode strukturnim i herme neutikim znanjem koje je konkretnije od same dobre volje, ali istovremeno i koherentnije od labavo povezanih delova informacije o pojedinim kulturama. Cilj ovog rada je da se izvri analiza emergentnih konfiguracija na polju znaenja relevantnih za interkulturalnu komunikaciju, kroz ispitivanje njihove integrisanosti u opti okvir formiranja znaenja. 1. Teorijski okVir Prvi oigledan korak u naoj analizi je obezbeivanje radne defnicije interkulturalne komunikacije. Preutne pretpostavke na kojima se zasnivaju mnoga istraivanja govore da problemi meu kulturama najee nastaju zbog nedovoljnog shvatanja znaaja kulturo lokih razlika. Meutim, kada se ove razlike jednom uvide i kada uesnici shvate da se radi o interkulturalnoj komunikaciji, itava situacija dobija novi okvir u skladu sa relevant nim skupom znaenja uesnik. Zbog toga bi bilo teorijski opravdano napraviti razliku izmeu komunikacije izmeu osoba koje pripadaju razliitim kulturama, i interkulturalne komunikacije u strogom smislu rei, koju najmanje jedan od njenih uesnika eksplicitno klasifikuje kao takvu. Ova razlika posebno je primetna u dananjem globalizovanom sve tu proetom multikulturalizmom kao agendom, ali u kome istovremeno nedostaje kohe rentna strategija multikulturalizma kao politike, posebno na individualnom nivou. Zbog toga uvianje da uestvujemo u procesu interkulturalne komunikacije aktivira itav skup predefinisanih znaenja, poev od linog nacionalnog identiteta uesnika u komunikaciji. Pitanje nacionalnog identiteta poslednjih decenija nesumnjivo predstavlja jedan od najvie prouavanih fenomena iz oblasti socijalnih nauka (Smith 2010). Meutim, dosad je najvie panje posveivano kolektivnom identitetu nacije, a ne nacionalnom identitetu pojedinca (Calhoun 1997). Kao posledica toga, uesnici u interkulturalnoj komunikaciji esto se predstavljaju kao amorfni skupovi suprotstavljenih informacija, uz zanemarivanje konstrukcije granica izmeu Sebe i Drugog. Lini oseaj pripadnosti odreenoj naciji pret postavlja postojanje kulturoloki Drugog, a uvianje da se radi o procesu interkulturalne komunikacije ne samo da priziva odreene emocije i vrednosti i podsea na specifino zna nje, nego i aktivira duboko usaeni okvir identiteta koji ini jezgro linosti (Laitin 2007). Situacija u kojoj postoji interkulturalna komunikacija prirodno dovodi u prvi plan znaenje identiteta kao sutine jedinstvenosti, onoga to razdvaja predmet od njegovog spoljanjeg prostora (Ricoeur 1990). Meutim, u ovom radu pretpostavljamo da ovaj sin hronini aspekt identiteta nije za interkulturalnu komunikaciju nita znaajniji od svog dijahroninog pandana. Dijahronini identitet oznaava oseaj kontinuiteta i istrajno sti u vre me nu. U ovom smi slu, iden ti tet ni je isto to i jed na kost pred me ta sa mom se bi ili njegova razliitost od drugih predmeta, nego se definie kroz istorijat individualnih transformacija (Hbner 1991). Analitika filozofija poznaje svesne pokuaje razreavanja paradoksa koji nastaju oko pitanja da li je promena inherentna, ili postoji prelomna taka
15

trkltrna strivanj

u kojoj predmet gubi svoje sutinske odlike i dobija novi identitet (Sorensen 2003). Pro totipski sluajevi u analitikoj filozofiji bave se neivim predmetima, dok interkulturalne studije prouavaju one iji je oseaj identiteta sinhronino i dijahronino formiran kroz samoopredeljenje i razmiljanje o sebi (Ankersmit 1983). Konstantan tok rekonstrukcije individualnog istorijata omoguava istraivau da umanji dijahronini aspekt identiteta, svodei ga na atemporalni princip identiteta, to predstavlja konano reenje. Zbog toga je u naem istraivanju identitet najprikladnije posmatrati ne sinhronino, kroz prepozna vanje interkulturalnih razliitosti, nego dijahronino, kao individualni istorijski narativ koji se konstantno pojaava novim iskustvima i pripisivanjem izvesnih odlika kultoroloki Drugom (Fieldman 2011). Pretpostavka da se ovekov nacionalni identitet ne definie kao skup osobina nego kao individualni istorijski narativ otvara jedno potpuno novo polje za naratologiju. Ova interdisciplinarna oblast ira je od naratologije u tom pogledu to pre svega predstavlja ogranak strukturalizma, ali je istovremeno ua od brojnih istraivanja koja se na ovaj ili onaj nain bave narativima. Naratologija prouava unutranju jedinstvenost po kojoj se narativ razlikuje od nenarativnih diskursa, i tei da otkrije mogue modalitete naracije i definie razlike izmeu njih kroz konstrukciju alternativnih lingvistikih reprezentacija istorijskog vremena (Bal 1999; Bruner 2002). Konceptualizacija nacionalnog identiteta jedne osobe kao narativa podrazumeva analizu nain na ko je se ini ci jal na pri a, ili li nearni hronoloki niz dogaaja, transformie u fabulu, koja sadri naknadno pripisane uzrono-posledine odnose (Freeman 2001). U narativu, specifini dogaaji iz individu alnog istorijata dobijaju ne samo izolovana znaenja nego i strukturna mesta, kao to je kulminacija ili ishod, u skladu sa definisanjem fokusa narativa. Zbog toga je mesto koje interkulturalna komunikacija zauzima u narativu o nacionalnom identitetu u velikoj me ri odreeno modalitetom naracije koji se upotrebljava, a ne samo specifinim sadrajem procesa. Naracija jedne prie u razliitim strukturnim modalitetima moe rezultirati raz liitim fabulama, sa razliitim skupovima junaka i njihovih uzora. Konkretno, razliiti narativni modaliteti za predstavljanje nacionalnog identiteta pretpostavljaju pripisivanje razliitih uloga kulturoloki Drugom. U ovom pogledu, pitanje uloge ne oznaava samo stepen vanosti, nego i deo koji se pripisuje nekoj osobi u skladu sa njenom klasifikacijom kao predstavnika druge nacionalne kulture. Uloga kulturoloki Drugog u okviru narativa o nacionalnom identitetu ostavlja veliku slobodu u pogledu sadraja stvarne komunika cije, ali samo u strukturno definisanim formalnim granicama. Za razliku od isto kog nitivnih reprezentacija kulturne raznovrsnosti, ove granice ne definiu ta kulturoloki Dru gi su tin ski je ste i/ili bi tre ba lo da bu de, ne go ta se od nje ga oe ku je (For ster 2005). Osnovna oekivanja od manifestacije specifinih vrsta uloga predstavljaju sutinu oeki vanja od kulturoloki Drugog da se uklopi u ulogu koja mu je pripisana u okviru narativa o nacionalnom identitetu, koji predstavlja njegovu protivteu. Iz ove logike sledi da oekivanja od kulturoloki Drugog postavljaju izvesna ograni enja u pogledu onoga to bi se moglo smatrati izvodljivim, moguim, normalnim, eti
16

trkltrna strivanj

nim ili drutveno prihvatljivim. U okviru oekivanja, generalizovani ponavljajui obrasci specifinog iskustva stapaju se sa gotovim generalizacijama koje se pounutarnjuju u pro cesu socijalizacije. Konstrukt koji tako nastaje najbolje se moe konceptualizovati poja avanjem naratologije i analitike filozofije identiteta pomou jednog drugog teorijskog orua. U pitanju je Koselekov koncept horizonta oekivanja (Koselleck 1995). Izveden iz refleksivnog i lingvistiki deljenog polja iskustva nasuprot isto fenomenolokom protoku iskustva, horizont oekivanja moe se posmatrati kao glavno orue za stvaranje istorijata. Horizont oekivanja sa jedne strane odraava pojam budunosti izvedene iz prolog is kustva, a sa druge iskustvo prolosti doivljene kroz soivo relativno izvesne budunosti. Koselekov pojam horizonta oekivanja nam zato omoguava ne samo da shvatimo sutinu identiteta kao neeg logiki kontinualnog, to je inherentno sadrano u narativima o indi vidualnom istorijatu, nego i da napustimo polje kulturno specifinog, zapadnog modalite ta naracije zasnovanog na otroj diferencijaciji izmeu prolosti, sadanjosti i budunosti, tako to emo oekivanja posmatrati kao neku vrstu prole budunosti. Da rezimiramo, predmet naeg naina analize preduslova za uspenu interkulturalnu komunikaciju su horizonti interkulturalnih oekivanja ugraeni u narative o nacional nom identitetu, na kojima se zasnivaju uloge uesnika u komunikaciji. Prilino je oigled no da razliiti modaliteti narativa o nacionalnom identitetu pripisuju razliite, ponekad meusobno nekompatibilne uloge linosti kulturoloki Drugog, od trenutka kada se on definie kao takav. Jednako je oigledno da, u veini sluajeva, horizonti oekivanja nisu eksplicitno naznaeni od samog poetka, nego se postepeno otkrivaju tokom procesa ko munikacije, u kom mogu biti maskirani tako da ih je izuzetno teko deifrovati. Meutim, esto se zanemaruje injenica da je osoba obino nesvesna onoga to partner u komunika ciji od nje oekuje, kao i sopstvenog modaliteta narativa o nacionalnom identitetu i njego vim implikacijama na Drugog. Kada polje znaenj ugraenih u narativ postane predmet narativne analize, dobijamo mogunost da upoznamo alternativne modalitete naracije i tako konstruiemo jedan fleksibilniji, potencijalno zajedniki horizont interkulturalnih oekivanja. Zbog toga izuavanje moguih modaliteta narativa o nacionalnom identite tu i odgovarajuih horizonata interkulturalnih oekivanja predstavlja vaan preduslov za uspenu interkulturalnu komunikaciju. 2. Metodi Odabir metoda istraivanja u ovoj stu di ji bio je lak i deo po sla jer ni je bi lo mno go jed nako validnih opcija. Iako se narativima moe pristupiti na razliite naine, narativna ana liza je jedini metod iji su cilj specifine karakteristike narativa, a ne neke informacije koje se mogu iz njih izvui. Meutim, ono to je potrebno objasniti i opravdati jeste odabir odre ene verzije narativne analize koju smatramo najprikladnijom za ostvarivanje cilja studije. irok spektar postojeih varijacija narativne analize rezultat je kombinacije razliitih faktora. Prvi je rapidni porast popularnosti, koji je doveo do dijagnostikovanja takozva nog narativnog obrta u drutvenim i humanistikim naukama (Heinen 2009). Ovo je
17

trkltrna strivanj

aktiviralo proliferaciju empirijskih studija dajui neposredne prosvetljujue rezultate po cenu metodoloke jasnoe. Drugo, interdisciplinarna izolacija izmeu upotrebe narativne analize u knjievnoj teoriji, lingvistici, psihologiji, sociologiji i, do odreene mere, isto rijskim studijama, ustupa mesto esto produktivnim, ali haotinim spajanjima narativne analize sa drugim metodama i stilovima koji predstavljaju pojedinane disciplinarne tra dicije. Tree, uprkos nekim naporima, pre svega od strane Franzosija (Franzosi 2010), da se uvede neka vrsta kvantitativne narativne analize, ona se jo uvek smatra kvalitativnom metodom. Ovo, zauzvrat, ini njenu formalizaciju i verovatno svaku drugu vrstu metodo lokog razmatranja nelegitimnim kako za pozitiviste tako i za radikalne postmoderniste. Kao rezultat, narativna analiza trenutno se nalazi u slinoj situaciji kao i studije inter kulturalne komunikacije, kao to je opisano u prethodnom poglavlju ovog rada. Sa jedne strane, postoji prilino povezan niz filozofskih i metateoretskih pretpostavki koje deli ve ina narativnih analitiara, ili su im barem poznate (Lloyd 2008). Na drugoj strani, postoji difuzno mnotvo empirijskih studija koje daju specifine rezultate narativnih analiza i u kojima se smatra da organizacione i vladajue principe samog procesa treba shvatiti intu itivno, a ne kao neto to se podrazumeva i ponavlja. Prema tome, ono to nedostaje jeste jedan skup refleksivnih, eksplicitnih i detaljnih opisa specifinih narativno-analitikih tehnika, koje predstavljaju neophodan most iz meu konceptualne metateorije i prakse. Time upotreba narativne analize, kao teoretske alatke, postaje opasan, ali istovremeno, i vaan poduhvat. Pojedini empirijski podaci e u naem sluaju, osim ukazivanja na problem reprezentativnosti i zakljuivanja, po svoj prilici omoguiti uvid u raznolikost narativa o nacionalnom identitetu, ali e dati malo osnova za generalizaciju mnogostrukih znaenja u konfiguraciji, kao to je to navedeno u ciljevima ovog istraivanja. Iz tog razloga, mi u svojoj studiji koristimo narativnu analizu ne kao sredstvo empi rijskog istraivanja, ve kao sredstvo mentalnog modelovanja. Uzajamno obogaivanje primene naratolokog koncepta i teorija nacionalizma i nacionalnog identiteta zahteva obrazloenje koje se znatno razlikuje od konvencionalne upotrebe narativne analize u em pirijskim studijama. Sutina ove razlike lei u obrnutom redosledu primene osnovnih ti pova narativne analize. U svom verovatno najdoslednijem naporu da sistematizuje narativnu metodologiju, La slo (Laszlo) predlae da razlikujemo tri tipa narativne analize, i to, analizu zasnovanu na sadraju, formalno-strukturnu i hermeneutiku (Lszl 2008). Sadrajno orijentisana na rativna analiza poinje specifinim tekstovima i otkriva njihov sadraj prikazujui nain njihovog pripovedanja ili prikazivanja unutar narativa, obraajui posebnu panju na selek tivnost u odnosu na mogue alternativne tipove kontekstualizacije. Razlika izmeu analize sadraja i sadrajno orijentisane narativne analize je u tome to je prva voena teorijom, dok je druga empirijski orijentisana. U sadrajno orijentisanoj narativnoj analizi vrste sadraja povezane sa odreenim ablonima kontekstualizacije izvedene su iz tekstova u procesu ana li ze, a ne pre nje u ob li ku ta be le ko di ra nja, kao to je to slu aj kod ana li ze sa dr a ja.
18

trkltrna strivanj

Formalno-strukturna verzija narativne analize bavi se nainima na koje su narativi organizovani bez obzira na specifini sadraj i, za razliku od sadrajno orijentisane nara tivne analize, cilj joj je da pronae tipinosti, ali ne u sadraju, ve u obliku pripovedakih tehnika. Korpus odabranih tekstova na osnovu teorijom voenih kriterijuma pretvara se u ogranieni broj narativnih kockica i pravila njihovog povezivanja. Prototipski primer ovakve studije je poznata Propova (Propp) morfologija ruskih bajki (Phelan 2005). Hermeneutika narativna analiza pokuava da ide dalje od datih narativnih kon figuracija u socijalno, kulturno i istorijsko intertekstualno polje znaenja. Ova verzija narativne analize nastoji da obogati odreene narativne strukture, pronaene u poseb nim tekstovima, znaenjem koje predstavlja odreenu kulturu ili epohu. Hermeneutika narativna analiza ne samo da identifikuje odreene modalitete naracije, ve ulazi u trag njihovom poreklu sve do relevantnog polja znaenja kodiranog u nekoliko takozvanih velikih narativa. Inspirativni primer jednog od prvobitnih radova predstavlja koncept prirodne naratologije (Fludenik 1996). Fludenik navodi da se svi postojei, i verovat no svi mogui, modaliteti naracije u svom istom i prototipskom obliku mogu pronai u knjievnim delima. Zbog toga, narativi bez elemenata fantastike mogu se analizirati graenjem osnovanih analogija sa prototipskim modalitetima naracije knjievnih anro va i naknadne ekstrapolacije znanja akumuliranog od strane narativne knjievne teorije. Program prirodne naratologije, kao i druge verzije hermeneutike narativne analize, imaju za cilj da kreiraju povezano polje znaenja zasnovano na raznolikosti oblika i sadr aja narativa koji su generisani unutar odreene kulture. Ova klasifikacija u poetku nastoji da uporedi uzajamno iskljuujue tipove nara tivne analize koji se nalaze u osnovi oiglednog mnotva tipova narativne analize. Me utim, ova odlika koju nudi Laslo moe se koristiti ne samo kao klasifikacija, ve i kao periodizacija narativnog analitikog istraivanja. Kod svake pojedinane narativne ana lize istraiva mora da pone sa sirovim empirijskim podacima, da ih razume tako to e prvo dekodirati njihov oigledni sadraj. Ovaj prvi korak nije neophodan samo iz meto dolokih razloga, ve je i perceptivno neophodan. Sledea faza je, suprotno ovome, spe cifino metodoloka i zahteva primenu konceptualnog okvira koji nije nerazdvojivi deo tekstova, ve nastaje iz narativno-analitikog gledita nasuprot naivnim praksama itanja i prianja pria. im se ustanovi formalna struktura koja se nalazi u osnovi odabranog teksta ili korpusa tekstova, mogue je otii jedan korak dalje u hermeneutiki krug iz meu identifikovane narativne strukture teksta i niza raspoloivog repertoara naracije u intertekstualnom prostoru kao celini. Da sumiramo, narativni analitiar poinje unutar teksta narativa ili zbirke narativa, zatim nastavlja ka viem nivou apstrakcije paralelno sa narativom, nakon ega odlazi dalje od date strukture narativa u ire hermeneutiko polje da bi ustanovio okvir relevantnosti. Iako sve mogue verzije narativne analize ne ukljuuju sve ove korake i iako u veini sluajeva jedan korak uvek preovlauje, tipologi ja narativne analize koju je razvio Laslo sadri razliite, ali uzajamno zavisne tehnike, te se stoga mogu koristiti kao periodizacija. Najvaniji zakljuak ove take je da u svakom
19

trkltrna strivanj

empirijskom istraivanju redosled ova tri koraka ostaje isti, a svaka faza inherentno pret postavlja prethodnu. Meutim, poredak je upravo obrnut kod teorijske narativne analize. Prilikom upotre be narativne analize kao orua za mentalno modelovanje, u prvoj fazi prave se konceptu alni modeli koji e iscrpeti sve mogue varijante izuavanog fenomena. U naem sluaju, nacionalni identitet kao predmet modelovan je od strane nekoliko istaknutih autora, od kojih je najpoznatiji Gelner (Gellner) sa svojim konstruktima imaginarnih ruritanskih i megalomanskih tipova nacionalne pripadnosti (Gellner 1983). Izobilno polje znaenja predstavljeno savremenim teorijama nacionalizma prua do voljno injeninog i konceptualnog materijala za takvo modelovanje. Ovaj inicijalni korak moe se klasifikovati kao vrsta hermeneutike narativne analize. Drugi korak sastoji se od analiziranja moguih narativnih konfiguracija koje predstavljaju alternativne modele fenomena koji se nalazi pod lupom. Donekle slinu proceduru izveo je Baba (Bhabha) za narative o kolektivnim nacionalnim identitetima (Bhabha 1990), i nema razloga da se mi sli da se isto ne mo e ura di ti i za ne i ji li ni iden ti tet. Ova fa za pred sta vlja sve glav ne karakteristike formalno-strukturne narativne analize. Na kraju, postaje mogue tano od rediti varijante sadraja koje su neophodne, mogue ili neprihvatljive za konfiguraciju bilo kog narativa. U cilju odreivanja tipova nacionalnog identiteta i njihove ukorenjenosti u intertek stualno polje znaenja, analiziranja odgovarajuih narativnih konfiguracija i otkrivanja moguih horizonata interkulturalnih oekivanja, koristili smo metodu teoretske narativ ne analize na nain opisan u ovom delu rada. Sledei odeljak prikazuje glavne rezultate i osnovne principe. 3. Re Zultati Definisanje moguih tipova narativnog identiteta moe se izvesti na razliite naine. Prva, najoiglednija opcija je pretpostavka da klasifikacija nacionalnih identiteta moe da sadri iste tipove kao klasifikacija nacionalizma. Mnogi teoretiari su za klasifikaciju nacionalizma predlagali ceo niz tipologija koje sadre izmeu dve i pet komponenata. Pa ipak, za sada postoji samo jedna optepriznata tipologija, iako je i ona ponekad kritikova na zbog navodne povrnosti. Ovo je oigledno prosta dihotomna opozicija izmeu gra anskog i etnikog nacionalizma. S obzirom na to da jednostavnost ove klasifikacije moe dovesti u zabludu, a u svrhu naeg istraivanja, koje tei da bude metodoloki strogo, va no je da se ukratko opiu znaenja kako etnikih tako i graanskih tipova nacionalizma, a ukoliko je mogue, i nacionalnog identiteta. Poreklo tipologije lei u radu Majneke (Meinecke), koji je otkrio dva naina nacional ne legitimizacije. Staatsnation (dravna nacija) oznaavala je naciju ujedinjenu zajedni kim politikim poretkom i idejama o tome ta bi taj poredak trebalo da znai. Kulturnation (kulturna nacija) predstavljala je alternative naciji integrisanoj na osnovu zajedniki nasleene tradicije (Meinecke 1908). Prema Majnekeovom miljenju, obe verzije naci
20

trkltrna strivanj

onalizma bile su podjednako opravdane i zavisile su od posebnih istorijskih okolnosti. Meutim, kasnije je Kon (Kohn) dodao potpuno novi niz znaenja ovoj tipologiji istiui iracionalnost nacionalizma zasnovanog na tradiciji i njegove iskljuivosti i neprijateljstva prema autsajderima (Kohn 1955). Ovaj svoj stav suprotstavio je refleksivnoj racionalnosti i modernosti nacionalizma zasnovanog na politikom i institucionalnom sagledavanju, koje je on smatrao tipinim samo kod zapadnih zemalja. Kasnije su predlagane mno ge argumentacije graansko-etnike dihotomije, od kojih je najsveobuhvatniju predloio Smit (Smith 1991). Za raz li ku od Ko na, on se tru di da iz beg ne eks pli cit ne eva lu a ci je i ne pripisuje tipove razliitih nacionalizama specifinim geopolitikim podrujima. Etniki nacionalizam, koji se podudara sa kulturnom nacijom (Kulturnation) i Konovim isto nim nacionalizmom, prema Smitovom miljenju prvenstveno je definisan potragom za legitimizmom u prolosti. Od vitalnog je znaaja za etnike nacionaliste da se nacional na prolost posmatra kao kontinuirana, neprekinuta, suvisla i inspirativna, sa osnovnim principima kolektivnog identiteta jedne nacije, koji ih iznova predstavljaju bez obzira na globalni i regionalni istorijski kontekst. Prema tome, posedovanje etnikog tipa nacional nog identiteta znai stalnu potragu za skrivenim smislom istorijske prolosti jedne nacije deifrovanjem simboline poruke istorijskih dogaaja i konstruisanjem skladnog narativa o nacionalnoj istoriji. Graanski nacionalizam, kome prethode Staatsnation i za pad ni na cionalizam, posveuje relativno malo panje prolosti i nije vezan prethodnim dogaaji ma i tradicijom. Preovlaujua sadanja i budua orijentacija graanskog nacionalizma znai da njegovi zagovornici ne vide prolost kao izvor skrivenih znaenja, ve kao izvor realizacije nacionalnih planova baziranih na eksplicitnim pogledima na svet. Zbog toga, prosti odabir etniko-graanske dihotomije, na prvi pogled, izgleda kao pogodno reenje za prvi korak metodoloke procedure opisane u prethodnom odeljku. Graanski, kao i etniki nacionalizam, jasno pretpostavlja specifine modalitete naracije, koji se razlikuju u relativnoj predstavi prolosti, sadanjosti i budunosti, definisanju fo kusa i nainima ustanovljavanja uzronih odnosa izmeu dogaaja koji predstavljaju pri u i za plet i, verovatno, poloajima dodeljenim kulturoloki Drugom. Stereotipski etniki nacionalizam povezuje se sa multikulturalizmom i otvorenou prema lanovima drugih nacija, sa optom tolerancijom koja prua neku kompenzaciju za nedostatak specifinog znanja i relevantnog iskustva. Prema tome, etniki nacionalizam se esto povezuje sa kse nofobijom i izbegavanjem meukulturnih kontakata. Narativna analiza moe osporiti ove stereotipe, pod uslovom da je graansko-etnika dihotomija jednako opravdana kako za nacionalizam tako i za nacionalni identitet. Pitanje validnosti klasifikacije u studiji o nacionalnom identitetu je problematino zbog dvojakog znaenja termina. Graansko-etnika dihotomija odgovara nacionalnom delu termina, ali ne odslikava kljuni deo srodan drugim tipovima identiteta. Identitet kao logiki koncept ne mora se klasifikovati prema svom sadraju, koji moe neograni eno da varira, ve prema formalnim kriterijumima identifikacije. Ovo, zauzvrat, vraa dvojnu prirodu identiteta kao istost i jedinstvenost, koja je iznesena u teorijskom delu.
21

trkltrna strivanj

Najoiglednija klasifikacija koja proistie iz ovog teorijskog sagledavanja je razlika izmeu identiteta kao osobenosti, slinosti i univerzalnosti. Osobenost oznaava vrstu identiteta koja oslikava predmet kao slian sebi a razliit od svih drugih predmeta (npr. Ruritanija poseduje svoju sopstvenu istorijsku misiju), slinost, kao slian nekim predmetima od reene klase i razliit od drugih predmeta koji ne pripadaju toj klasi (npr. Ruritanija je istinski evropska nacija), i univerzalnost, identitet koji dele svi predmeti koji pripadaju unapred definisanom univerzumu diskursa (npr. Ruritanija ima isto pravo na samoodre enost kao i sve druge nacije). Klasifikacija pokriva sve mogue tipove identiteta sve dok se prate osnovni zakoni Aristotelove logike. Kada se ovo primeni na nacionalni identitet, logika klasifikacija otkriva oigledne analogije sa socio-istorijskom tipologijom nacionalizma. Prema tome, etniki nacionali zam odgovara partikularistikom tipu identiteta, jer oba jednako naglaavaju jedinstve nost, u naem sluaju, nacionalne misije ili istorijske sudbine. Znaaj otre eksplicitne razlike izmeu pitanja koja odgovaraju ili ne odgovaraju nacionalnim principima i kljune uloge drutvene solidarnosti, graanski nacionalizam ini jednakim identitetu zasnova nom na slinosti projektovanom u nacionalni referentni okvir. to se tie univerzalisti kog tipa identiteta, on nema direktnu slinost ni sa graanskim ni sa etnikim naciona lizmom, to moe podstai pitanje mogunosti takve vrste nacionalnog identiteta. Me utim, postojanje takvog tipa ve je dokazano kroz nae narativno-analitiko empirijsko istraivanje nacionalnog identiteta. Za razliku od graanskog nacionalizma usmerenog ka sadanjosti i budunosti i etnikog nacionalizma orijentisanog ka prolosti, ovaj trei tip pretpostavlja stapanje prolosti, sadanjosti i budunosti u atemporalni kontekst navodne univerzalne istine. Shodno tome, svaki od tri vrste nacionalnog identiteta poseduje svoj sopstveni modalitet naracije sa specifinim horizontom interkulturalnih oekivanja koja su unutar prototipskog zapleta pripisana karakteru kulturoloki Drugog. Narativ partikularistikog nacionalnog identiteta, prema definiciji njegovog tipa, sadrao bi mnogo specifinijih, detaljnih i relativno malo nenarativnih elemenata, kao to su eksplicitna objanjenja, opravdanja i najmanje od svega, teoretisanja zasnovana na sagledavanju nekoliko alternativnih apstraktnih reenja. U ovom narativu, zaplet bi bio slian prii, to znai da bi hronoloki redosled bio sauvan, jer se istorijat, nacionalni kao i individualni, kod ove vrste identiteta smatra znaajnim u svom originalnom obliku. tavie, ovaj proimajui oseaj vanosti bio bi sauvan unutar svake narativne epizode. Partikularistiki identitet narativa ne bi bio posebno ispunjen dogaajima, jer se pretpo stavlja da svaki dogaaj odie simbolinom vrednou, a to se u tekstu moe oslikati ko loristinim jezikom, eksplicitnim obelejima znaaja i naizgled prirodnim i neizbenim vezama izmeu injeninih dogaaja iz spoljnjeg sveta i unutranjih doivljaja. U takvom narativu, unutranji ivot bio bi prikazan kao nabijen oseanjem i razmiljanjem, a pri definisanju fokusa narativa oblikovan prema uzoru na spoljne dogaaje. U stvari, narativ partikularistikog nacionalnog identiteta je strogo poreani skup znakova i predskazanja (spoljnih dogaaja) i izvreno ili neizvreno otkrovenje i samootkrovenje (dogaaja unu
22

trkltrna strivanj

tranjeg ivota). Ova usklaenost narativa partikularistikog identiteta sa idealom onoga to se u naratologiji naziva dobar narativ je kontraintuitivna, jer se na nju gleda kao na kulturoloko specifini zapadni ideal naracije, dok se etniki nacionalizam koji odgovara partikularistikom identitetu pripisuje nezapadnim nacijama. Stoga, paradoksalno, narativ etniko-nacionalistikog identiteta nije nejasan, kao to bi se to moglo pretpostaviti iz njegove iracionalnosti i haotinog mnotva skrivenih zna enja, ve je jasno oznaen i dobro organizovan. Ovaj narativ obino sadri jasnu periodi zaciju individualnog istorijata u odnosu na faze formiranja nacionalnog identiteta, a po etak i kraj svakog perioda obeleeni su specifinim dogaajima. Prototipska lingvistika manifestacija partikularistikog narativa o nacionalnom identitetu je simbol. Simbol kao slika vidljive stvarnosti koja skriva potencijalno neogranienu raznolikost znaenja su protstavljena je apstraktnim konceptima sa jasnim definicijama. Ovi lingvistiki aspekti otkrivaju odnos partikularistikog nacionalnog identiteta prema etnikom nacionalizmu. Kada se originalno graanske ideje pretvore u drutveno prikazivanje, prolaze kroz pro cese objektivizacije i reifikacije i gube svoju originalnu apstraktnu definiciju. One se mogu vezati za vidljive i opipljive simbole, to jako podsea na Biligovu (Billig) predstavu ba nalnog nacionalizma, a mo gu osta ti i pot pu no ver bal ne. Ovo dru go mo e da za va ra, jer na nivou analize sadraja takvi tekstovi bili bi klasifikovani kao izrazi graanskog nacio nalizma. Meutim, narativna analiza bi prikazala da su graanski koncepti kod ovog od reenog naratora izgubili svoje originalno znaenje i pretvorili se u difuzne simbole neke nejasne nacionalne ideje. Ovaj socio-fizioloki proces etnizacije graanskog nacionalizma je merodavan za socijalnu promenu u onoj meri u kojoj koncepti i institucije funkcioniu putem svakodnevne prakse i vrednosti pojedinaca. Zbog toga je vano to ranije ukazati na njegove odlike, koje se prvo manifestuju u jeziku kao sigurnom modalitetu naracije. Narativna analiza horizonta interkulturalnih oekivanja povezana sa partikularisti kim tipom nacionalnog identiteta daje neke kontraintuitivne rezultate. Prvo, potcenjuje stereotipsko poimanje samostalnog i ekskluzivnog. Kulturoloki Drugi je neophodan lik svakog partikularistikog narativa o nacionalnom identitetu jer, za razliku od identiteta zasnovanog na slinosti, on nema apstraktne kriterijume pripadnosti te mu je stoga stal no potrebno ponovno stvaranje i ponovno uspostavljanje spoljnih granica. tavie, svaki primer interkulturalne komunikacije smatra se dogaajem od vane simbolike vrednosti i potencijalnom prekretnicom ili, barem, potvrdom poloaja protagoniste. Tri kljuna an tagonistika karaktera u partikularistikim narativima su jedan stranac, jedan sunarodnik protagoniste koji ne uspeva sebe da prepozna kao takvog i jedan sunarodnik protagoniste koji se ne slae sa naratorovom idejom nacionalnosti. Sva trojica antagonista mogu se in terpretirati kao kulturoloki Drugi, jer se od njih ne oekuje da dele kulturoloki kod pro tagoniste. Paradoksalno, upravo je taj lik Stranca obdaren najirim horizontom oekiva nja. U stva ri, je di no oe ki va nje ko je Stra nac tre ba da is pu ni da bi se uklo pio u fa bu lu je da prepozna sebe kao takvog. To znai, prvo, preutna saglasnost sa naratorovim poimanjem nacionalnosti uopte i prepoznavanje obima, ako ne specifinog sadraja, onda njegovog
23

trkltrna strivanj

znaaja, drugo, da bude otvoreno drugaiji od nacionalnog autostereotipa protagoniste. U stvari, Stranac mora da bude samosvesno egzotian i ne treba da tei interkulturalnom razumevanju da bi bio tolerisan i kategorisan unutar narativa, ako je shvaen ili barem razumljiv. Suprotno tome, likovi antagonistikog narativa Neostvarenog Sunarodnika, a naroito Pogrenog Sunarodnika, imaju uske horizonte oekivanja unutar narativa par tikularistikog tipa identiteta i postaju znaajni za razvoj zapleta budui da ne ispunja vaju oekivanja prema normalnim sunarodnicima. Od Neostvarenog Sunarodnika se oekuje da prihvati stavove protagoniste o nacionalnom identitetu, u najboljem sluaju kao rezultat nekog linog doivljaja, dok se od Pogrenog Sunarodnika, koji predlae al ternativni pogled na naciju protagoniste, oekuje da pre ili kasnije naciji nanese isto zlo. Neostvareni Sunarodnik, koji nikada ne prepoznaje nacionalni identitet koji mu je namet nut od strane naratora i/ili protagoniste i Pogreni Sunarodnik, koji nikada nije poinio nacionalnu izdaju, potencijalno su destruktivni za partikularistiki modalitet naracije i moraju se potpuno iskljuiti iz nje ili, kadgod je to mogue, moraju projektovati svoje istorijate u moguu budunost (npr. Ali to se tie njene iznenadne i prerane smrti, ona bi ipak na kra ju pre po zna la da je u du bi ni svog sr ca uvek bi la Ru ri tan ka). Na su prot to me, lik Stranca je relativno fleksibilan i ostaje unutar horizonta interkulturalnih oekivanja sve dok ne pokua da raspravlja o sutinskoj kulturolokoj drugosti. Pored teoretskog znaaja ovi kontraintuitivni rezultati imaju praktine implikacije, o emu e se kratko diskutovati u narednom odeljku ovog rada. Narativna konfiguracija nacionalnog identiteta zasnovanog na slinosti, suprotno od prethodno analiziranog, ukljuivala bi mnoge nenarativne fragmente, kao to su eksplicit ne izjave apstraktnih principa nacionalnosti i, moda, podranu argumentaciju. Specifini dogaaji bili bi oslikani ne kao samodovoljni izvori simbolinog znaenja, ve kao pomo ne ilustracije nekih generikih pojmova. Zbog toga, vladajui princip kontekstualizacije u takvim narativima bio bi identifikacija svakog posebnog sluaja kao predstavnika odreene klase slinih sluajeva. Dogaaji, stoga, jedni sa drugima ne bi bili uzrono povezani direkt no, ve putem logikih odnosa izmeu odgovarajuih tipova dogaaja. Zaplet u narativu identiteta zasnovanog na slinosti moe biti organizovan oko razvoja ideja pri kretanju mi sli. U narativnoj analizi partikularistikog identiteta, videli smo kako unutranji doivljaji mogu biti narativno modelirani prema stilu u kojem se obino priaju spoljni dogaaji. Za tip nacionalnog identiteta zasnovanog na slinosti vai obrnuto, i dogaaji spoljnjeg sve ta postaju kontekstualizovani u onoj meri u kojoj ilustruju odreene take u unutranjem refleksivnom procesu. Za razliku od drugih tipova narativa identiteta, ovaj po potrebi pret postavlja argumentaciju kao proces jer, kao to smo ranije otkrili, kada apstraktne ideje, na primer one o etnikom nacionalizmu, postanu fiksne i prevaziene, a ne razvijene i modifikovane, one postepeno, ali brzo postaju objektivizovani i reifikovani simboli lieni svoje poetne definicije. Ovo dokazuje etnicizaciju graanskog nacionalizma. Meutim, suprotno je takoe mogue, kada narator pokua da transformie implicitne pojmove et nikog nacionalizma u eksplicitni logiki skup ideja i da obezbedi njegovu apstraktnu argu
24

trkltrna strivanj

mentaciju. Zatim bi sadraj takvog narativa pripao etnikom nacionalizmu, dok bi njegova strukturna forma bila forma identiteta zasnovanog na slinosti koja odgovara graanskom nacionalizmu. Ovaj fenomen je naroito dobro prikazan u nedavnom oivljavanju primor dijalizma u studijama o nacionalizmu, to neslaganje izmeu svakodnevnih izraza i aka demskih opravdanja etnikog nacionalizma ini oiglednim. Narativna analiza pomae da se objasni zato takvo neslaganje ne postoji kod graanskog nacionalizma. Protagonista narativa o nacionalnom identitetu zasnovanom na slinosti je refleksiv ni mislilac koji prati zaplet otkriven njegovom linijom argumentacije. Poloaj kulturoloki Drugog, meutim, nije lako identifikovati kao u sluaju partikularistikog tipa. Poloaj refleksivnog mislioca otvorenog prema novim idejama ne pretpostavlja neprijateljstvo prema drugim misliocima, ak ni prema onima koji zauzimaju drugaije stavove, niti je antagonistiki nastrojen prema nerefleksivnim akterima, koji se mogu smatrati objektima interpretacije i spadaju pod logino prihvatljivu kategoriju. Lik koji se potencijalno moe smatrati kao kulturoloki Drugi je neko izmeu ova dva tipa, naime, antagonista koji nudi pogled na nacionalni identitet koji namerno nije zasnovan na racionalnoj argumentaci ji. Kulturoloki Drugi kao lik narativa identiteta zasnovanog na slinosti je iracionalista, koji moe da izjavi da se odreene fundamentalne istine ne mogu logiki dokazati, ve se moraju uzeti zdravo za gotovo, ili mistino doiveti, ili genetiki naslediti itd. Za raz liku od narativa partikularistikog identiteta, narativu identiteta slinosti nije potrebna figura Drugog da bi uspostavio spoljne granice sebe, jer on poseduje apstraktne logike izvore diferencijacije. Horizont interkulturalnih oekivanja kod ovog tipa narativa je sa mim tim relativno uzak i u osnovi predstavljen oekivanjima da Drugi, prvo, grei, drugo, da istrajava u svojoj iracionalnosti, tree, da ne moe da shvati celu poentu racionalne argumentacije. Kulturoloki Drugi graanskog nacionalizma je najbolje prikazan u feno me nu ori jen ta li zma, ali ono to autor ovog kon cep ta ne pre po zna je je to da ovaj fe no men nije odreen samo sadrajem odreene ideologije i potreba kolonizacije, ve je duboko uvreen u modalitet date naracije. Kulturoloki Drugi moe nestati sa horizonta interkul turalnih oekivanja ili kada podrava ideje koje priznaje protagonista, ali odbija njihov racionalni dokaz u korist alternativne rute njihovog prihvatanja, ili da upozna racionali stiki nain spoznaje i da mu se tada svesno suprotstavi i racionalno dokae intelektualnu superiornost iracionalizma. Kod narativa o nacionalnom identitetu zasnovanog na slino sti nema mesta za takav lik, jer on naruava sistem kategorija koje stoje u osnovi naracije. Kada narator tvrdi da je njegov iracionalni oponent nepristupaan zbog svoje racionalne ar gu men ta ci je, i da se ne ukla pa u pri u, on ne uspe va da pre po zna da je jed na ko imun na stavove antagoniste i da je granica usled toga zatvorena sa obe strane. Ovo kljuno ogranienje narativa o nacionalnom identitetu zasnovanom na slinosti, kao i graanskog nacionalizma, povezano je sa filozofskim pitanjem da li racionalni diskurs moe analizi rati iracionalnost bez objektifikacije svojih predlagaa to, meutim, nije tema istraivanja ove stu di je. Mo e se re i da na ra tiv za sno van na sli no sti ne nu di ta kvu op ci ju i da se ona moe traiti u drugim, nenarativnim tipovima ovog diskursa.
25

trkltrna strivanj

Univerzalistiki tip identiteta predstavlja najkomplikovanije pitanje za narativnu ana lizu, ne samo zato to ne nudi direktnu vezu ni sa graanskim ni sa etnikim nacionali zmom, ve i zbog toga to odgovarajui modalitet naracije ne dozvoljava jasnu diferencija ciju izmeu narativnih i nenarativnih elemenata. Kljuna karakteristika univerzalistikog identiteta je spajanje specifinog i apstraktnog. Ovo je toliko razliito od prevladavanja specifinih dogaaja u narativima partikularistikog tipa identiteta, kao i od faze razvoja apstraktnih koncepata i naina naracije karakteristinog za tipove identiteta zasnovanih na slinosti. Umesto mnogobrojnih interpretacija sakrivenih u injeninost narativa ili eksplicitne i precizne definicije apstraktnih koncepata, univerzalistiki identitet pretpo stavlja da pria, kao originalni sirovi materijal naracije, prua svoju sopstvenu uroenu interpretaciju, u stvari, da injenica jeste njena interpretacija. Za razliku od simbola i kon cepta, prototipska lingvistika manifestacija univerzalistikog identiteta je alegorija. Alegorija, suprotno konceptu, nije alat, ve samo predmet razumevanja. Takoe, su protno simbolu, alegorija ne dozvoljava viestruke interpretacije, jer se moe pravilno shvatiti na osnovu deljenog kulturolokog koda ili moe ostati potpuno neshvaena. Ale gorijski narativ ne otkriva nova znanja niti deli nova iskustva, niti mu je to svrha. Ume sto toga, on podsea svoju ciljnu publiku na ve poznate i kulturno podeljene istine. Ta procedura pomae, prvo, da se ponovno uspostavi dijahronini kontinuitet kolektivnog identiteta jedne nacije, drugo, da se ojaa sinhrono jedinstvo i solidarnost sunarodnika, i tree, da se prui dokaz individualnom pripadanju jednoj naciji. Druga taka narativne integracije izmeu dogaaja individualnog i nacionalnog istorijata je posebno interesant na, jer otkriva kriterijume nacionalnog pripadanja koji se podrazumevaju u ovom nainu naracije. Da bi neko postao priznat kao sunarodnik, suprotno od kulturoloki Drugog, mora, kao prvo, da poseduje lini doivljaj koji ima alegorijski znaaj za nacionalni isto rijat, drugo, da bude sposoban da pria u obliku koji bi ciljna publika prepoznala kao razumljiv. Shodno tome, strukturna organizacija univerzalistikog identiteta narativa e najverovatnije sadrati labavo povezane epizode, koje nisu ujedinjene zajednikim zaple tom, ve celokupnim predmetom nacionalnog identiteta, sa odgovarajuim poljem rele vantnosti i zajednikog kulturolokog koda. Oigledno ogranienje takvog naina naracije je njegova nemogunost da prenosi inovativne ideje. Iako se moe smatrati hipotetikim paradoksom injenica da narativ, ko ji se razlikuje od ostalih vrsta diskursa upravo po svojoj imanentnoj temporalnosti, ipak moe nekako da prenese oseaj atemporalnosti. Pa ipak, univerzalistiki identitet povezan je sa nainom naracije koji u stvari nudi jedan takav primer. tavie, narativi zasnovani na skupu alegorija nisu sposobni da ukljue raznolikost, jer ne postoji nijedan termin izmeu potpunog razumevanja i ukupnog nesporazuma. Univerzalistiki modalitet naracije je u sutini narativ tradicije. Paradoksalno, iako on pretpostavlja postojanje zajednikog kul turolokog koda kao znaka stabilnog, ako ne i previe stabilnog, nacionalnog identiteta, ovaj modalitet naracije neophodan je usled nedostatka stabilnosti i nacionalnog jedinstva. Stoga, univerzalistiki identitet pretpostavlja neslaganje izmeu stvarne stabilnosti i jedin
26

trkltrna strivanj

stva i doivljenog nedostatka i jednog i drugog, to dovodi do pomeranja prema daljem ujedinjenju i tradicionalizaciji komunikativnih resursa i ini kulturoloki kod sve manje transparentnim za one koji su se prvobitno socijalizovali u drugoj kulturi. Horizont interkulturalnih oekivanja kod narativa univerzalistikog identiteta je in herentno kontroverzan. Uzimajui u obzir injenicu da je razumevanje ili ak davanje bilo kakvog smisla alegorijskim lingvistikim manifestacijama mogue samo za one koji pounutarnjuju odgovarajui niz znaenja, oigledno je da takvi narativi ne ostavljaju me sta kulturoloki Drugom ni kao narativnom liku ni kao pripadniku ciljne publike. Ova homogenost znaenja dovodi se u pitanje kada narator mora da se obrati drugoj publici, na primer, da odri prezentaciju o svojoj naciji strancima. U takvim okolnostima, ekspli citno prepoznavanje drugosti moglo bi da koegzistira uz preutnu pretpostavku da drugi u stvari nisu do te mere razliiti da bi modalitet naracije trebalo posebno modifikovati. Pitanje interkulturalne komunikacije svelo bi se za naratora na jeziku barijeru, a Drugi bi se mogao zamisliti kao prerueno Sopstvo, koje govori isti metaforiki jezik reima koje drugaije zvue. Implikacije ovih lingvistikih manifestacija interkulturalnosti, kao i ana logni rezultati druga dva modaliteta naracije, predmet su razmatranja sledeeg odeljka. 4. Diskusija Rezultati narativne analize sprovedene u ovoj studiji nude brojne neposredne zaklju ke, a doputaju i nekoliko dalekosenih implikacija. Prvo, pruaju jasan dokaz poetne izjave da se narativna analiza moe koristiti ne samo u empirijskom istraivanju ve i u teoretisanju u obliku mentalnog modelovanja. Drugo, dokazali smo produktivnost inter disciplinarne integracije naratologije, studija nacionalizma i analitike filozofije u svrhu pruanja novog uvida u komplikovanu temu interkulturalne komunikacije. Tree, istrai vanje ukazuje na znaaj strukturne forme naracije i njene sposobnosti da nametne ograni enja na mogui sadraj interkulturalne komunikacije s obzirom na promenljivi horizont oekivanja kulturoloki Drugog. Pored ovih teoretskih razmatranja, u ovom odeljku bismo eleli da naglasimo prak tine implikacije rezultata istraivanja, naroito za programe iji je cilj razvoj kulturoloke kompetencije, kao to su interkulturalna komunikacija, obuka o toleranciji i diskusione grupe. Predlaemo da se uzme u razmatranje inicijalni modalitet naracije potencijalnih uesnika, jer svaki od tri modaliteta analizirana u ovom radu pretpostavlja drugaiju ulo gu kulturoloki Drugog te oni stoga zahtevaju drugaije pristupe i tehnike. Partikularistiki modalitet naracije, koji se povezuje sa etnikim nacionalizmom, pri pisuje simboliki znaaj svakom primeru interkulturalne komunikacije. Iz ovog razloga najveem broju nosilaca najatraktivnije su obuke na temu interkulturalne komunikacije. tavie, oni su otvoreni za sve informacije koje naglaavaju razliku izmeu kultura, jer odgovaraju njihovom optem poimanju kulturoloki Drugog. Meutim, takvi uesnici u obuci ponekad ne reaguju na isto pragmatiki pristup interkulturalnim razlikama, to je najea praksa veine trenera. Sa druge strane, trener moe biti neprijateljski nastrojen
27

trkltrna strivanj

ili, u najboljem sluaju, potpuno nepripremljen na pokuaje uesnika da zaponu diskusi ju o simbolikim znaenjima odreenih interkulturalnih razlika. U takvoj situaciji treneru se savetuje da se ne suprotstavlja osnovnim stavovima uesnika, ve da konstruie nekoli ko narativa o komplikacijama izazvanim neblagovremenim simbolikim itanjem kultu roloko specifinih odlika. Zatim se obuka moe nastaviti u pravcu diskusije o znaenju ovih komplikacija i usmeriti ka moguim nainima njihovog izbegavanja. Suprotno tome, nosioci narativnog modela zasnovanog na slinosti tee da potcene znaaj interkulturalnih razlika i pretpostavljaju da je racionalnost univerzalna zajednika osnova za sve nacionalne kulture. Oni bi bili spremni da ue relativno povrne razlike kroz detaljne ablone ponaanja, ali sumnjaju u postojanje kulturnih razlika u psiholokim cr tama, bez obzira na to da li su predstavljene kao esencijalistike ili drutveno konstruisane. Trener moe, alternativno, da naglasi i logiki dokae uzaludnost pasivne tolerancije bez stvarnog razumevanja i brige ili da zapone uvoenje kulturolokih razlika na najviem nivou apstraktnosti, kao to su Hofstedovi (Hofstede) kulturoloki sindromi (Hofstede 2001) ili Inglehart-Velcelova (Inglehart-Welzel) kulturoloka mapa sveta (Inglehart 1997), koja naglaava osnovne logike principe, npr. teoriju modernizacije u drugom sluaju. Univerzalistiki modalitet naracije predstavlja glavne potekoe u obukama iz oblasti interkulturalne komunikacije, pre svega jer ne ukljuuje lik kulturoloki Drugog, te stoga ne uspeva da dokui sutinu interkulturalne komunikacije kao fenomena sui generis. Za razliku od druga dva modaliteta, ovaj nije povezan ni sa etnikim ni sa graanskim tipom nacionalnog identiteta, ve podsea na etniki identitet tipian za zatvorena pre-moder na drutva. Kratkoroni zadatak trenera ima veoma malo opcija, od kojih je verovatno najbolja da se posveti ekskluzivna panja lingvistikim manifestacijama interkulturalnih razlika, moda da se zapone sa objanjavanjem Sapir-Vorfove hipoteze. Ovo bi zahtevalo naroito visok profesionalizam a dalo bi relativno skromne rezultate. Predstavljena teoretska ema zahteva dalju razradu kako putem istraivanja tako i u praksi. Bilo bi poeljno napraviti dijagnostike instrumente koji bi identifikovali preovla davanje datog modaliteta naracije kod odreenog uesnika u interkulturalnoj komunika ciji. Sledei korak ka ostvarivanju ovog cilja mogao bi biti detaljna studija moguih poseb nih vrsta narativa o nacionalnom identitetu, naroito onih koji su napravljeni iskljuivo radi interkulturalne komunikacije. Rezultati takve serije studija omoguili bi praktinu primenu rezultata istraivanja predstavljenih u ovom radu.

28

trkltrna strivanj

LI TE RA TU RA
1. Ankersmit Frank R. Narrative logic: a semantic analysis of the historians language. NY, 1983. 2 . Bal, Mi ke. Naratologija: teorija prie i pripovedanja; prevela Rastislava Mirkovi. Beograd: Narodna knjiga-Alfa, 2000. 3. Bhab ha, Ho mi K. Nation and narration. London: Routledge, 1990. 4. Bruner. J. The narrative construction of reality. Narrative Intelligence. Ed. by M. Ma te as and P. Sen gers. Amsterdam: John Benjamins Publishing Company, 2002: P.4162. Calhoun, Craig. Nationalism. Minneapolis, University of Minnesota Press, 1997. 5. Feldman, Carol F. Narratives of national identity as group narratives: Patterns of interpretive cog nition. Narrative and identity: studies in autobiography, self and culture. Ed. by J. Broc kme i er and D. Carbaugh. Amsterdam, John Benjamins Publishing Company, 2001: P. 129144. 6. Fludernik, Monika. Towards a `natural narratology. NY, 1996. For ster, Edvard M. Aspekti romana. preveo Nikola Koljevi; redigovao i priredio Svetozar Koljevi. Novi Sad: Orpheus, 2002 7. Franzosi, Roberto. Quantitative narrative analysis. London, Sage Publications, 2010. Fre e man, M. From sub stan ce to story: nar ra ti ve, iden tity, and the re con struc tion of the self . Narrative and identity: studies in autobiography, self and culture. Ed. by J. Broc kme i er and 8. D. Car ba ugh. Amsterdam: John Benjamins Publishing Company, 2001: P. 283298. 8. Gelner, Ernest. Nacije i nacionaliz am; s engleskog preveo Maan Bogdanovski. Novi Sad: Matica srpska, 1997. 9. Heinen, Sandra. Introduction: narratology and interdisciplinarity. Narratology in the age of crossdisciplinary narrative research. Ed. by S.Heinen, R.Somme r. Be rli n,D e Gruyter, 2009: P.110. 10. Hofstede, Geert. Cultures Consequences: comparing values, behaviors, institutions, and organizations across nations. Thousand Oaks, CA: SAGE Publications, 2001. 11. Hbner, Kurt. Das Nationale: Verdrngtes, Unvermeidliches, Erstrebenswertes. Graz , Wien, Kln, Verl. Styria, 1991. 12. Inglehart, Ronald. Modernization and Postmodernization. Princeton, NJ: Princeton University Press, 1997. 13. Kohn, Hans. Nationalism, Its Meaning and History. VanNostran d, 1955. 14. Koselleck, Reinhardt. Vergangene Zukunft: zur Semantik der geschichtlichen Zeiten. FaM: Su hrkamp, 1995. 15. Laitin, David D. Nations, States, and Violence. Oxford, Oxford University Press, 2007. Lszl, Janos. The Sci en ceof Stories: An Introduc tio n to Narrativ e Psychology . NY, Routledge, 2008. 16. Lloyd, Genevieve. Shaping a life: Narrative, time, and necessity. Practical Identity and Narrative Agency. Ed. byC.M ackenzie and K. At kins. NY: Routl edg e, 2008: P. 25 5268. 17. Meinecke, Friedrich. Weltbrgertum und Nationalstaat: Studien zur Genesis des deutschen Nationalstaates. FaM: R.Oldenbourg, 1908. 18. Phelan, James. Introduction: tradition and innovation in contemporary narrative theory. A companion to narrative theory . Ed. by J. Phelan and P. J. Rabinowitz. London, Blackwell, 2005. 19. Riker, Pol. So pstvo kao drugi ; s francuskog preveo Spasoje uzulan. Beograd; Niki: Jasen, 2004. 20. Smit, Antoni D. Nacionalni identitet. Preveos engleskog Slobodan orevi.Beograd: Biblioteka XX vek: Knjiara Krug , 2010. ----. Nationalism: theory, ideology, history. Malden, Polity Press, 2010. 21. Sorensen, Roy. A Brief History of the Paradox. Philosophy and the Labyrinths of the Mind. Oxford, Oxford University Press, 2003. 22. Triandis, Harry C. Culture and social behavior. NY, McGraw-Hill, 1994.

29

trkltrna strivanj

L in guistic Manif es t ations o f Horizons o f Int erc ul tural Expec tat ion s in Nati on alI dentityNarrativ es
SUMMA R Y : T he paper

is dedi ca ted to multiple mo d es o f narra ti on repr es enting var iou s types of n at ional id en t it y and th ei r implication fo r intercultural communicat ion based on im plicit expe ctations f ro m a cultural Other. The theore tical frame work i nt egrates co ntemporary narratology, n at i on alism stud ie s, analytic philoso ph y of id en tity and Ko sellecks philosophy of history. Nar ra tive analysis is use d asa methods of me nt alm odeling by means of apply ingit s he rmeneuti cal, st ru c tu ral and conte nt-o riented versions.The res ult s s pe ci fy the t hree m od e s of narration tha t are characteristi c for th e p art ic ul arist typ e of iden tit y (representative o f et hnic n at io nal is m), the s imilarity ty pe of id entity (r ep re sentative of ci vic natio na lism) and u niversalist t ype of identity (repre sentative of premoder n ethnicity). The m ai n linguistic ma nifestations of horizons of int er cultura l ex pe ctations for each mode of narration are fou nd to be, respective ly , symb ol, ab st ra ct concept a nd allegory. Th e i mp licatio n s of the se data for the effica cy o f intercultural c ommunicat ion is a nal yze d in deta il , wi th speci al attentio n p aid t o prac tic al r ecommen da t io ns for o rganizerso f intercultural training sessions. K E Y W O R D S : narrative analysis, national identity, intercultural communication, horizon of intercultural expectations, nationalism, mode of narration.

marharyta.fabrykant@gmail.com

30

trkltrna strivanj

31

fotografija: Arnd Dewald

fotografija: Arnd Dewald

32

fotografija: Arnd Dewald

33

trkltrna strivanj

UDC 316.77 UDC 808.5

Nataa Baki Miri

Univerzitet Sulejman Demirel Alma Ata, Kazahstan

Osnovna pravila za razumevanje interkulturalne komunikacije

S A E TA K : Pitanje interkulturalne komunikacije ve milenijumima postoji kao predmet prouavanja. Iako se smatra komplikovanim konceptom, zapravo oznaava nain na koji ljudi iz razliitih kultura komuniciraju i vide svet oko sebe. Izazovi koji prate interkulturalnu komunikaciju u dananje vreme postali su globalni, pri emu je vano razumeti koji socijalno-kulturoloki faktori odreuju dobru komunikaciju meu ljudima. Ovaj rad e itaocu predstaviti jasnu i pristupanu diskusiju o interkulturalnoj komunikaciji i pomoi mu da razume pojmove komunikacije i kulture, znaaj primenlji vih pra vi la in ter kultu ral ne efi ka sno sti kao i una pre e nje in ter kul tu ral ne sen zi tiv no sti ka da je u pi ta nju kul tu ro lo ka raz li i tost. K LJU NE RE I : in ter kul tu ral na ko mu ni ka ci ja, ko mu ni ka ci ja, kul tu ra, in ter kultu ral na efi ka snost.

UVod Prouavanje ljudske komunikacije ima dug i ugledan istorijat. Moglo bi se rei da, otkako je oveanstvo steklo sposobnost da komunicira putem verbalnih i neverbalnih simbola, ljudi prouavaju komunikaciju, uprkos tome to se to u poetku odvijalo na nenauan nain. Formalniji sistemi prouavanja pojavili su se kada su ljudi poeli bolje da shvataju ulogu komunikacije u drutvu i u svakodnevnim ljudskim aktivnostima. Tokom dokumentovane istorije, brojni aspekti komunikacije odavno figuriu kao predmeti ljudskog istraivanja. U staroj Grkoj i Rimu, izuavanje retorike, umetnosti oratorstva i ubeivanja, bio je za studente izuzetno znaajan predmet. Postojala je veli ka debata oko toga da li neko moe biti efikasan govornik samo na osnovu poznavanja osnovnih uzroka (sofisti), ili izuzetna retorika proizlazi iz izuzetnosti karaktera govornika (Sokrat, Platon, Ciceron). Tokom celokupnog srednjeg veka i perioda renesanse, grama tika, retorika i logika bili su jedini elementi trivijuma, osnovnog sistema klasinog obra zovanja u Evropi.

34

trkltrna strivanj

U XVI II ve ku, pi sci kao to su bi li En gle zi Dord Kem bel (Ge or ge Camp bell) i Ri ard Vejtli (Richard Whately) oiveli su aristotelovski pogled na komunikaciju i unapredili ga sopstvenim teorijama. U XX veku takoe je dolo do razvitka paralelnih strujanja u kulturnoj kritici, koja su bila zasnovana manje na drutvenim a vie na humanistikim naukama, to je postalo po znato pod nazivom teorija koristi i zadovoljstva. Umesto posmatranja komunikacijskog procesa kao jednosmernog toka od poiljalaca ka primaocima, ovaj pristup poeo je da i spituje tap ub li kadobija odte komunikacije, t a radi sa njom i zbog egase u nj u upu ta posebno na polju masovnih medija. Meutim, u prvoj deceniji XXI veka primeeno je da je potreba za efikasnom komunikacijom vea nego ikad, jer se interpersonalne i interkulturalne komunikacione vetine smatraju vanim faktorom za uspeh u svim ivotnim sferama. Komunikacija i kultura Svet se danas smanjuje, ali se istovremeno i iri. Ljudi dolaze u dodir sa pripadnicima drugih kultura. Kako bi bili u stanju da komuniciraju pravilno, potrebno je da shvate naj vanije inioce komunikacionog procesa. Iako kultura i komunikacija utiu jedna na dru gu, neophodno je napraviti razliku izmeu osobina ovih koncepata, kako bismo mogli da shvatimo njihov sloen odnos. Pre svega, moemo rei da je komunikacija proces koji nema poetak ni kraj drugim reima, proces je kontinuiran. To znai da ovek ne moe da ne komunicira (Samovar and Porter 2007; Ting-T oomey and C h ung 2005; Lustig and Koester 2005; Gudykun st 2005; Klopfand McCroskey 2007; C ooper etal. 2007). Svaki put k ada nas d ruga osoba opazi, mi komuniciramo odea, frizura, nakit, izgled tela, izrazi lica, pokreti, dranje, boja glasa itd. sve je to komunikacija. Imajui ovo u vidu, komunikacija moe da postane oteana kada se dve osobe koje pripadaju razliitim kulturama nau na istom mestu. Ne samo da su jezici sagovornik razliiti, nego i njihovi gestovi mogu imati razliita znaenja. Ako u Sj ed injen im Drava ma pot ap ete dete po g lavi (naklonost), to nije i s tokao da i stigest po novite na Tajlandu (moete povrediti duh deteta, koji poiva u njegovoj glavi). Otvoreno ispoljavanje naklonosti prema detetu na javnom mestu u Sjedinjenim Dravama (znak mogueg seksualnog zlostavljanja) potpuno se drukije tumai u Srbiji ili Grkoj (izraz roditeljske ljubavi). Ako u Grkoj nekome pokaete otvoren dlan i istovremeno ga pomerite ka njemu/ njoj, to predstavlja veoma nekulturan gest, dok se u drugim evropskim kulturama moe protumaiti kao Odlazi! ili Ne prilazi!. Ako se Nemac kaiprstom nekoliko puta kucne u elo dokg leda u neko ga, to o zn aava neto lo e (ozn aava dajeta os ob a idio t) i po vl ai plaanje kazne ukoliko ga policajac vidi da to radi ili ako neko podnese prijavu. U skladu sa tim, komunikacija je proces koji podrazumeva razmenu poruka i stvaranje znaenja (Samovar and Porter 2007: 25). Da li e neki konkretan sluaj komunikacije biti efikasan ili ne, zavisi od toga u kojoj meri uesnici pridaju ista znaenja porukama koje
35

trkltrna strivanj

razmenjuju. Drugim reima, komunikacija je efikasna u onoj meri u kojoj se znaenje koje nekoj poruci pridaje osoba koja je tumai podudara sa znaenjem koje je na umu imala osoba koja ju je poslala. Meutim, ovo se u veini sluajeva ne deava. Veina ljudi tumai poruke stranaca koristei sopstveni referentni okvir. Ljudi uvek pretpostavljaju da posto ji direktan transfer znaenja, da gest ili postupak u kulturi A pripadnici kulture B mogu da protuma ena isti nain (Ting-T oo mey and Chu ng 2005, Sam o var and Porter 2007, Cooper et al. 2007). Drugim reima, kada ljudi komuniciraju sa strancima zasnivajui svoja tumaenja na sopstvenim simbolikim sistemima, esto dolazi do neefikasne komunikacije. Zbog ovoga Gudykunst (2007: 60) predlae est principa za razumevanje faktora zbog kojih dolazi do pogrenih tumaenja u komunikaciji: 1. Ljudi nikad ne mogu poznavati stanje svesti stavove, misli i oseanja drugih ljudi. 2. Ljudi se jako oslanjaju na signale, koji su esto vieznani, da bi dobili informacije o stavovima i eljama drugih ljudi. 3. Ljudi za deifrovanje ovih signala koriste sopstveni sistem kodiranja, koji moe biti neadekvatan. 4. U zavisnosti od sopstvenog stanja svesti u konkretnom trenutku, neko moe biti pristrastan u svojim metodama interpretacije ponaanja drugih, odnosno naina za dekodiranje tog ponaanja. 5. Stepen u kom ovekveru jeda j eu pravu k a da tum ai mot ive istav ov e drug ih ljudi nema nikakve veze sa stvarnom tanou tog uverenja. 6. U optem sluaju, shvatanje ovih principa i pre svega jasno izraavanje mogu da pomognu ljudima da poboljaju kvalitet komunikacije sa strancima. Meutim, korienje navedenih principa iziskuje mudrost, otvorenost za nove informacije, svest o tome da u komunikaciji moe postojati vie taaka gledita, kao i paljivo pona anje. Naposletku, sutina komunikacije je u usredsreivanju na proces i u tumae nju poruka koje vode preciznom predvianju i objanjenju ponaanja uesnika komunikacije, to neizbeno poveava efikasnost komunikacije sa strancima. Prelazak diskusije o komunikaciji na diskusiju o kulturi ima smisla zato to je odnos izmeu komunikacije i kulture reciproan, sloen i dvosmeran. Jo 1959. godine smatrao je Hol (Hall) da je komunikacija kultura, a kultura komunikacija (1990:10). Komunikacija je prenosilac kulture i zbog toga utie na njenu strukturu. Isto tako, kultura se manifestuje kroz komunikaciju, jer ona govori ljudima kako bi trebalo da se ponaaju. Meutim, komunikacija utie na kulturu, i obratno. Ako to preformuliemo, moemo rei da je, a ko posma tr amo ko munika ciju i kulturu,teko rei ta je od toga g la s, a ta eho. Ovaj dualizam postoji zato to ljudi ue svoju kulturu kroz komunikaciju, koja istovreme no predstavlja odraz njihove kulture (Samovar and Porter 2007: 22). Snaga karike koja povezuje komunikaciju i kulturu vidi se iz sledeih pitanja:

36

trkltrna strivanj

Za neke kaste u Indiji pacovi su svete ivotinje, dok u Evropi i SAD ljudi unitavaju

ove glodare. Zato? Neki ljudi govore svahili (nacionalni i zvanini jezik tri drave Tanzanije, Kenije i Demokratske Republike Kongo, koji se i u velikom delu istone Afrike koristi kao lingua franca), dok drugi govore engleski. Zato? Neki lju di se rukuju k ada se upoznajusa st ran cem, d ok se dru gi kla nj aju. Zato? Op tiodgovor na sva o vapitanja je is ti kultura. Iz toga vidimo da je kultura sloen termin koji nema fiksno znaenje. Kultura se sastoji od elemenata ljudskog ivota, koji se razlikuju od mesta do mesta. Od ovih elemenata najoigledniji su jezik, tradicija, hrana, odea, umetnost, ples, muzika i sport. Drugi elementi nevidljivi su i u njih spada ju koncept vremena, religija, politika ideologija, prijateljstvo, lepota, greh i obrazova nj e,da po me nemo samo n ekoliko (Samovar a nd Porter 2007; Ting-To ome y and Chung 2005; Hofstede 2002). Kao to Cooper et al. (2007: 75) tvrde, kultura takoe predstavlja i nain ivota odreene grupe ljudi. Ona oblikuje ovekov ivot uticajima koji su svakome dostupni kroz drutvo koje ga okruuje, i obuhvata neije kulturno naslee koje mu govori kojisuobl ici pon aanja prihvatljivi a koj i ne, ili kao to j eGib son ( 2000: 20) j edno stavno rekao: Stvari koje mi ovde radimo. Tri taksonomije kulturnih obraZaca Hol, Hofsted i Bond Edvard Hol je 1976. podelio kulturu na dve dimenzije: niskokontekstne kulture (kineska, japanska, korejska, vijetnamska, grka i arapska) i visokokontekstne kulture (nemaka, skandinavska, severnoamerika i vajcarska). Sudei prema Holovom miljenju (1990: 180), niskokontekstna i visokokontekstna komunikacija odnose se na injenicu da ljudi, kada komuniciraju, pretpostavljaju u kojoj meri slualac poznaje temu razgovora. U skladu sa tim, u niskokontekstnoj komunikaciji slualac zna veoma malo i gotovo sve mu je potrebno rei. To znai da za niskokontekstne kulture vai sledee: 1. Komunikacija je otvorena i eksplicitna. 2. Ceni se individualizam. 3. Interpersonalne veze su krhke. 4. Akcenat je na linearnoj logici. 5. Ceni se direktna verbalna interakcija, a sposobnost za tumaenje neverbalnih poruka je smanjena. 6. Za predstavljanje ideja koristi se vie logike. 7. Visokostrukturirane poruke, sa mnogo detalja, uestalo se koriste. 8. Lino izraavanje se ceni, miljenja i elje se izraavaju direktno, a osoba pokuava da ubedi druge u ispravnost sopstvene take gledita. 9. Jasan, elokventan govor i verbalna fluentnost visoko se cene i potuju. 10. Vreme je veoma organizovano, manje usklaeno sa ljudskim potrebama (120121).
37

trkltrna strivanj

Sa druge strane, u visokokontekstnoj komunikaciji, slualac je ve kontekstovan i nije mu potrebno obezbediti dodatne informacije. To znai da u visokokontekstnim kulturama vai sledee: 1. Komunikacija je otvorena i eksplicitna. 2. Ceni se grupa. 3. Interpersonalne veze su snane. 4. Akcenat je na spiralnoj logici. 5. Ceni se indirektna verbalna interakcija; osoba je u stanju da tumai neverbalne poruke. 6. U izraavanju se koristi vie oseanja. 7. Koriste se jednostavne, vieznane poruke (18384). 8. Ceni se harmonija. Jezik je vieznaan, a tiina se esto koristi za izbegavanje konfrontacije. Izbegava se direktno izgovaranje rei ne. 9. Ceni se vieznanost i upotreba tiine. Sagovornici zaobilaze sutinu, doputajui jedno drugom da dopune komadie koji nedostaju. 10. Vreme je otvoreno i fleksibilno, vie usklaeno sa ljudskim potrebama. U ovom trenutku treba da bude jasno da sve gorenavedene razlike mogu da dovedu do oteane komunikacije. Pripadnicima visokokontekstne kulture pripadnici niskokontekstne kulture esto deluju veoma priljivo, kao osobe kojima nedostaje suptilnost i ije je izraavanjeesto redundantno. Pripadnicima niskokontekstne kulture, sa druge strane, visokokontekstna komunikacija deluje kao komunikacija u kojoj se teite smeta na pojedinca. Ukoliko neko napadne odreeno pitanje, samim tim napada i osobu. U niskokont ekstno j kulturi ljud i estokau: Toje grozna i d eja, a li nemoj toshvatiti li no . T o znai da je u niskokontekstnoj kulturi predmet debate odvojen od osobe. U vezi sa tim, Hofsted je kasnih 1960-ih i poetkom 1970-ih (2002: 5262) definisao etiri dimenzije kulturnih vrednosti: 1. Individualizam/kolektivizam opisuje odnose izmeu pojedinca i grupe kojoj on/ ona pripada. U individualistikim kulturama najvaniji je pojedinac, bez obzira na drutveni kontekst. Pojedinac i njegov uspeh imaju velik znaaj. Lini ciljevi vaniji su od kolektivnih, a takmienje se ohrabruje. Akcenat se stavlja na ovekov doivljaj samog sebe. Zemlje kao to su SAD, Australija, Velika Britanija, Kanada, Holandija, Novi Zeland, Itali ja, Belgija i Danska spadaju u individualistike kulture. Sa druge strane, u kolektivistikim kulturama grupa je osnovni element. Potrebe i stavovi unutar neije neposredne grupe (ua porodica i familija) vanije su od njegovih/njenih linih elja i potreba. Doivljaj samog sebe ovde ne igra toliku ulogu kao u individualistikim kulturama. Oekuje se da e ljudi svoje interese podrediti normama i vrednostima grupe. Zato su drutvene mree u mnogo veoj meri fiksne, a manje se oslanjaju na linu inicijativu. Kolumbija, Venecu ela, Pakistan, Peru, Tajvan, Tajland, Singapur, ile i Hongkong su kolektivistike zemlje.
38

trkltrna strivanj

U optem sluaju, kolektivistike zemlje imaju tendenciju da budu visokokontekstualizovane u svom pristupu komunikaciji, dok individualistike zemlje tee niskoj konteks tualizaciji u komunikaciji. 2. Distanca moi (Power Distance) oznaava u kom stepenu jedna kultura tolerie ne jednakost u raspodeli moi unutar veza i organizacija. Kulture sa velikom distancom moi esto su autoritarne, sa hijerarhijskom ili vertikalnom strukturom drutvenih odnosa. Pretpostavlja se da ljudi nisu jednaki. Razlike u starosti, polu, generaciji i statusu mak simalno su naglaene. Odnosi u kulturi sa velikom distancom moi zasnivaju se na nivoima hijerarhije. Francuska, Brazil, Hongkong, Kolumbija, Meksiko, Venecuela, Filipini i Singapur primeri su zemalja sa velikom distancom moi. Razlike u starosti, polu, gene raciji i statusu se minimalizuju, dok se ohrabruje lina razliitost. Komunikacija u ovim zemljama obino je direktnija i manje formalna. Primeri zemalja sa malom distancom moi su Australija, Izrael, Danska, vedska, Finska, vajcarska, Novi Zeland i Irska. 3. Izbegavanje neizvesnosti pokazuje u kojoj je meri jedna kultura u stanju da tolerie neizvesnost i nejasne situacije. Zemlje sa velikim stepenom izbegavanja neizvesnosti (kao to su Grka, Srbija, Portugal, Belgija, Argentina, ile, Peru, panija, Francuska i Japan) pokuavaju da umanje nivo nejasnosti i neizvesnosti u drutvenom i organizacionom i votu. One se opiru promenama, strahuju od neuspeha, izbegavaju rizike, tee ivotnoj sigurnosti i sigurnosti na poslovnom planu i zahtevaju postojanje izvesnih pravila pona anja koja se mogu primeniti na interakciju sa drugima. Zbog toga ljudi u ovim zemljama koriste manje govornih znakova i imaju veu sposobnost da predvide tue ponaanje. Nasuprot tome, kulture sa niskim izbegavanjem neizvesnosti bolje se nose sa nejasno u i n ei zvesno u. Njihovi l anovi u stanju su da izau nakraj sa streso m i nervozomd o kojih neizvesnost dovodi. Zbog toga bolje toleriu razliite nestandardne oblike ponaanja. ee preuzimaju inicijativu, fleksibilniji su i oseaju se oputenije u drutvenim si tuacijama. Danska, Norveka, vedska, Finska, Irska, Velika Britanija, Holandija, Filipini i SAD primeri su zemalja sa niskim stepenom izbegavanja neizvesnosti. 4. Muevnost/enstvenost oznaava u kojoj meri u kulturi preovlauju osobine ko je se stereotipno smatraju mukim ili enskim. U mukoj kulturi, mukarci dominiraju. Oni bi trebalo da budu ambiciozni, samouvereni, snani, takmiarski nastrojeni, da ele uspeh i postignua. To dovodi do agresivnijeg stila komunikacije. Od ena se oekuju briga i nega. Japan, Australija, Nemaka, Velika Britanija, Meksiko, Irska, vajcarska i Venecuela smatraju se mukim zemljama. lanovi enskih kultura naglasak stavljaju na saoseanje, emocije, brigu, naklonost i osetljivost. Od mukaraca se oekuje da ne budu dominantni. Postoji vea jednakost rodnih uloga. Zbog toga su ljudi tolerantniji prema nejasnim situacijama i poseduju veu sposobnost tumaenja neverbalnih poruka. vedska, Norveka, Danska, Finska, ile, Portugal i Tajland predstavljaju enske kulture. Iako Ki m (2000) sma tra daje Holov iHo fstedovpogledna k ulturne obras ce p ristras tan jer se zasniva na zapadnjakim, a ne na multikulturalnim osnovama, kulturni obrasci ipak se definiu kao zajednika verovanja, vrednosti i norme koje su vremenski stabilne
39

trkltrna strivanj

i koje u razliitim kulturama dovode do slinih oblika ponaanja (Samovar and Porter 2007; Ting-T oomey and C h ung 2005; Lustig and Koester 2005; Gudykun st 2005; Klop f and McCroskey 2007; Cooper et al.2007). Majkl Bond (Michael Bond), Kanaanin koji je godinama iveo i radio na Dalekom istoku, uveo je 1988. petu komponentu u Hofstedov model kulturnih dimenzija. To je kon- fuijanski dinamizam alternativna taksonomija izvedena iz konfuijanstva i konfu ijanskih kulturnih obrazaca. Cilj je bio da se omogui korelacija dimenzija u drugim kulturnim studijama zapadnjakog stila, pomou skale konfuijanskog dinamizma. Ova skala zasnovana je na instrumentu poznatom kao istraivanje kineskih vrednosti (engl. Chinese Value Survey, CVS), upitniku koji je Bond osmislio svesno se trudei da ga oslobodi zapadnjake pristrasnosti, koja je zamenjena elementima kineske kulturne pristrasnosti. Na praktinom planu, konfuijanski dinamizam odnosi se na razliku izmeu dugoronog i kratkoronog pristupa ivotu. Osa dugoronog pristupa sastoji se od sle deih vrednosti: Istrajnost. Ovo se o dn osi na u pornost i v rs tinu uradu n a ostvar ivanju c ilja.Kada se doe do zakljuka da neto zahteva delanje, osoba e raditi uprkos razoaranjima i po tekoama, kako bi dostigla eljeni cilj. Obavezni odnosi. Drutveni odnosi jasno su definisani, sa jakom hijerarhijom koja se paljivo potuje. Zahvaljujui jasnoj raspodeli moi, ljudi ne troe vreme na rasprave i preispitivanje nareenja, nego se posveuju istrajnosti koja je neophodna da se postignu ciljevi koje su im njihovi nadreeni postavili. tednja. Postoji opta sklonost ka tedljivosti i neodobravanju rasipanja. To dovodi do stvaranja dobara ija je proizvodnja ekonomina i koja su pouzdana za upotrebu. To takoe dovodi i do paljivog postupanja sa finansijama, zahvaljujui emu kompanije i drave ostvaruju profit. tednja je izuzetno rasprostranjena a pozajmljivanje je retko, pa su institucije finansijski stabilnije. Oseaj sramote. Ako se cilj ne ostvari, to se smatra sramotom. Ovakvo shvatanje dovodi do istrajnosti. Isto tako, oseaj sramote upravlja meuljudskim odnosima, a neuspeh i gubitak ugleda veoma su nepoeljni. tedljivost takoe ima veze sa sramotom, jer zbog kulturne tedljivosti dolazi do izraaja individualno rasipnitvo. Nasuprot tome, na osi kratkoronog pristupa ivotu nalaze se sledee vrednosti: lina postojanost i stabilnost, zatita linog ugleda, potovanje tradicije, uzvraanje pozdrava, usluga i poklona. Sve navedene vrednosti direktno proizlaze iz Konfuijevog uenja vrednosti na prvoj osi usmer en e s un a budunost i din am inije su,dok su vred no sti na dr ugoj osi u smerene na prolo st i sada nj os t, zbogega su stat inije. Tre baimat i u viduda ne moemo rei d a jedan pristup nije dobar a drugi nije lo; to su jednostavno razliiti pristupi ivotu. Sve u svemu, interesovanje za konfuijanski dinamizam i orijentisanost ka budunosti proistekli su iz porasta kompetitivne dominacije, do kojega je dolo u drugoj polovini XX vekau nekim azijskimzemljam a,kao to su Japa n i etirizmaja (i litigra) : Hong ko
40

trkltrna strivanj

ng, Singapur, Juna Koreja i Tajvan, ali i junoazijske zemlje, kao to su Malezija, Taj land i Indonezija. U mnogim od ovih zemalja, porodice kineskih emigranata drale su u svojim rukama najvei deo poslovanja i ekonomskih aktivnosti, pa su istraivai njihov ekonomski uspeh pripisali pre svega oslanjanju na konfuijansku radnu etiku, koja stavlja akcenat na kvalitet odnosa koje ovek odrava, kao i na njegov uinak na polju drutvenih i graanskih dunosti. U irem smislu, pojedinac bi trebalo da ima na umu da svaka kultura poseduje svoje jedinstvene odlike i svoj skup osnovnih problema. Da bismo razumeli komunikaciju u okviru jedne kulture, prvo moramo da razumemo njene kulturne obrasce. OkVirZa interkulturalnu komunikaciju Pitanje interkulturalne komunikacije ve milenijumima postoji kao predmet prouavanja. Njeno formalno prouavanje obino se dovodi u vezu sa objavljivanjem dela Nemi jezik iz 1959, u kome autor pokazuje zbog ega je kultura vana za razumevanje interkulturalne komunikacije. U dananje vreme, interkulturalna komunikacija definie se kao predmet multidisciplinarnog akademskog prouavanja, koje pokuava da odgovori na pitanje kako se ljudi iz razliitih zemalja i kultura ponaaju, kako komuniciraju i opaa ju svet kroz kulturnu sinergiju. S obzirom na to da se ljudski deo komunikacije dobrim delom sastoji od nauenog ponaanja, ovo bi trebalo da omogui pripadnicima jedne kulture da razviju umetnost komunikacije sa pripadnicima drugih kultura. To je trenutak u kome komunikatori stupaju u arenu interkulturalne komunikacije, kao sredstva za prevazilaenje potencijalnih nesporazuma, koji su sastavni deo komunikacije izmeu pri padnika razliitih kultura. Pre svega, moemo rei da do interkulturalne komunikacije dolazi kada faktori pripadnosti kulturnoj grupi (npr. kulturne vrednosti) utiu na proces komunikacije bez obzi ra na t o da li smo mi tog asvesni ili ne (Ting-Toomey andChung 2 005: 25). N a primer, osobe A i B mogu biti svesne da je dolo do greke usred kulturoloke omake u komunikacionom procesu, zbog ega obe prelaze u stanje obostrane alarmiranosti. Onda mogu da odlue da li e verbalnim sredstvima ispraviti greku (npr. tako to e pokuati da razjasne nesporazum ili se izvine jedna drugoj) ili e ostaviti stvari kakve jesu. Problem u komunikaciji mogu da pripiu tetnim faktorima (npr. nedostacima karaktera), umesto kulturnim faktorima,t ako da o n m oe da eska liraip retvori seu konfrontac iju ilikonfli kt. Na drugom kraju spektra nalazi se situacija u kojoj nijedan od uesnika u komunikaciji nije svestan da je dolo do kulturoloke greke, i oba se nalaze u stanju obostrane nesvesnosti. Potpuno su nesvesni da je posejano seme interkulturalnog razdora. U retrospektivi mogu da s hvateda je neto ozbil jno polopo zlu i danaknadn e p opravk e ne mogu da otklon e tetu,jer se v e n alaze n aputu b ezpovrat ka.Takoe, post oji i m ogunost daje samoosoba A il i osoba Bsvesna kult urolo ke greke, dok dr ug a osoba(B ili A, poinilac greke)ne zna da je greka uopte nainjena. Ovo se zove stanje jednostrane orijentacije i veoma se esto javlja u interkulturalnim susretima (26). Ako oba uesnika u interkulturalnoj
41

trkltrna strivanj

komunikaciji nastave da zanemaruju kulturoloke faktore koji utiu na njihove susre te , ovo ne kompetentn o tuma enje tu eg ponaanjal ako bi mo glo da s e razvijeuozbiljan k onflikt (Samovar a nd Porter 2007; Ting-T oomey and C h ung 2005; Lustig and Koester 2005; Gudykun st 2005; Klop fand McCroskey 2007;Coop er et a l.2007 ). Kako bismo razvili itaoevu svest o pitanjima interkulturalne komunikacije i poboljali njegovo razumevanje ovog procesa, moemo zamisliti model u vidu ledenog brega, u kome se opipljivi izrazi kulture i ponaanja nalaze iznad povrine vode, dok se njihovi uzronici, kao to su stavovi, uverenja, vrednosti i znaenja, nalaze ispod povrine. U zavisnosti od perspektive pojedinca, uesnici u interkulturalnim interakcijama mogli bi se predstaviti kao putnici na Titaniku, koji samo to nije udario u ledeni breg. Osim toga, esto se deava da su interkulturalni susreti obeleeni brojnim nesporazumima i nagaanjima koja nastaju usled jezikih problema, stilova komunika cije i ra zlika u sistemima vrednosti( Cooper et a l. 2007; Samovar and Porter 20 07) . Na primer, ako poiljalac izgovori primedbu tipa Ovo su moji prijatelji Jenkiji! (naziv ko ji Amerikanci ponekad doivljavaju kao uvredljiv ili neprijateljski), a zatim brzo pokua da povue izgovoreno, ovaj pokuaj nee uroditi plodom zato to je poruka ve ostavila tetne posledice u kodnom sistemu primaoca. Zbog toga bi svako, kada uestvuje u interkulturalnoj interakciji, uvek trebalo da ima na umu sledee stavke, koje predstavljaju veoma znaajno orue za interkulturalnu komunikaciju (Ting-Toomey and Chung 2005; Sam o var and Porter 2007; C oo peret al . 2007): Fleksibilni uesnik u interkulturalnoj komunikaciji stavlja akcenat na pristup komunikaciji zasnovan na samom procesu. Fleksibilni uesnik u interkulturalnoj komunikaciji prepoznaje razliite, etnocentrine stvarnosti koje razdvajaju pojedince i grupe. Fleksibilni uesnik u interkulturalnoj komunikaciji spreman je da zanemari sudove koji nastaju brzim vrednovanjem verbalnih i neverbalnih stilskih razlika nastalih zbog pripadnosti razliitim kulturama. Fleksibilni uesnik u interkulturalnoj komunikaciji moe da izae na kraj sa dvosmislenostima i paradoksima u nejasnim interkulturalnim situacijama. Fleksibilni uesnik u interkulturalnoj komunikaciji kadar je da komunicira adekvatno, efikasno, adaptivno i kreativno, korienjem raznovrsnih konstruktivnih i neverbalnih komunikacijskih vetina. tavie, uspena interkulturalna komunikacija ima izuzetan znaaj za opstanak oveanstva i drutva, a teorijsko i praktino poznavanje interkulturalne komunikaci je pomae ljudima da naue kako da u miru koegzistiraju sa onima koji moda ne dele njihov sistem vrednosti i stil ivota. Upadljivo je da su izvesni principi i prakse neo phodni za postizanje kompetentne interkulturalne komunikacije: (1) razvijena upotreba kognitivnih, emocionalnih i bihevioralnih dimenzija; (2) potovanje empatije i tenja
42

trkltrna strivanj

ka njoj; (3) poznavanje sebe i sociokulturnih korena, kao to su veze u okviru porodice, kao i veze sa politikim, religioznim, ekonomskim i drugim strukturama zasnovanim na stavovima; (4) odbacivanje stereotipa i predrasuda koji bi sabotirali poverenje prema drugima; (5) pozitivan stav i orijentisanost ka drugoj osobi i (6) obraanje panje na lo kalne i globalne dimenzije meuljudskih odnosa (Samovar and Porter 2007; Ting-Toomey and C h ung 2005; Lustig and Koester 2005; Gudykun st 2005; Klopf and Mc Cr os key 20 07 ). Meu razliitim nainima za poboljanje interkulturalne kompetencije, uenje kako da prevaziemo ili-ili-izam i napravimo razliku izmeu zbog i uprkos dogaaja i situaci ja1 u potpunosti je neophodno. Orijentacija ka razvijanju interkulturalne kompetencije, koja obuhvata oba ova pristupa, stavlja akcenat na relativno bogatu sloenost ljudskog ponaanja. Sledeih deset osnovnih pravila za interkulturalnu komunikaciju trebalo bi osobi da poslue kao smernice za minimalizovanje nesporazuma izmeu sebe i drugih (Samovar and Porter 2007: 384385): 1. Ne osuujte ljude unapred. Pretpostavite dobronamernost. Ovo pravilo pretpostavlja da veina ljudi eli da se osea psihiki prijatno i da postigne obostrano razumevanje. 2. Umanjite broj konfrontacija postavljanjem pitanja tipa: Kako to? i Zbog ega?, ili rec ite : Molim vasda mi pomo gnete das hvatim zbog egav i pitanje A ili B shvatate ba na taj nain. 3. Traited odatn oo bjanjenje, re cimo p itanjem: Dali bi ste mogli da mi date pri me r za A ili B?, ili izjavom: Nisam siguran/na da razumem na ta mislite. Da li moete da elaborirate? 4. Koristite ja umesto ti kako biste izbegli pripisivanje krivice. Recite: Imam tekoa da shvatim A ili B, umesto: Niste mi dobro objasnili poreklo kineskih tapia. 5. Pokuajte da posmatrate ljude kao pojedince, a ne kao pripadnike etnikih grupa. Izvesni stereotipi ipak e morati da se pojave, zato to ljudi obino ne zapoinju susret bez ikakvih ranije formiranih utisaka. 6. Traite zajedniki teren. Saznajte ta sa nekim imate zajedniko, na primer: Moja prijateljica Joiko i ja volimo pevaicu Barbaru Strejsend. 7. Budite fleksibilni u izboru rei i postupaka. Saznajte kako pozitivno da reagujete na okolnosti, ljude i situacije koje zbog njih nastaju.

1 Ili-ili-izam je oblik ljudskog miljenja koji koristi binarnu opoziciju kao sredstvo za klasifikovanje ljudi, ide ja i stva ri u ka te go ri je kao to su do bro ili lo e, vr li na ili po rok, de be lo ili mr a vo, cr no ili be lo. Ovaj model je kategoriki i dovodi do formiranja parova, to prisiljava ljude da zaborave da postoji i sredina. Zbog nain razmiljanja polazi od pretpostavke da je A (neija rasa, pol, etnika pripadnost, uzrast itd.) odgovorno za B (ono to se deava kao rezultat ljudske interakcije). Matematika i socijalna jednaina sa drana je u zbog nainu razmiljanja jer pretpostavlja da postoji jedan-na-jedan preslikavanje i direktan uzrono-posledini odnos izmeu A i B. Uprkos nain razmiljanja zasniva se na ispitivanju uzronosti. Pret po sta vlja da A (ono to se de a va) mo e i ne mo ra iza zva ti B. To je si me tri no raz mi lja nje ko je ohra bruje prijateljske odnose.

43

trkltrna strivanj

8. Nauite kako da napravite razliku izmeu onoga to se dogaa zato to ste belac, L atinoamerik anac ili Japa nac, ili za to to stemuko ili ensk o,i ono ga tovam se deava uprkos vaoj polnoj ili etnikoj pripadnosti. 9. Imajte u vidu da ljudi komuniciraju na razliite naine na primer, neki se esto smekaju, a neki ne. 10. Razvijajte empatiju. Probajte da shvatite ta drugi rade i oseaju. Ovo su samo opta pravila, koja se nuno razlikuju od situacije do situacije i od osobe oosobe. Po d re d toga, italac bi trebalo d a ima n a umu d a je sa n ekim osobama p on ekad veoma teko ostvariti komunikaciju, bez obzira na nae dobre i plemenite namere. Me utim, glavni cilj trebalo bi da bude dostizanje kompetentnosti za interkulturalnu ko munikaciju, koju je Kimova (2002: 259) definisala kao optu sposobnost pojedinca da se snae sa kljunim izazovima interkulturalne komunikacije, kao to su kulturoloke razlike, neznanje, odnosi izmeu grupa i oseaj stresa koji prati ovakve situacije. Zakljuak Cilj ovog rada je da sprovede inicijalno istraivanje popularnog koncepta interkul turalne komunikacije, tako to je interpretira kao princip koji rukovodi procesom razmene smislenih i nedvosmislenih informacija preko kulturolokih granica, na nain koji uva obostrano potovanje i minimalizuje antagonizme. Zbog toga kulturu posmatramo kao zajedniki sistem simbola, verovanja, stavova, vrednosti, oekivanja i pravila ponaanja. Na kraju krajeva, razumevanje interkulturalne komunikacije pretpostavlja da su ljudska bia u os novi rac ional na,ida ele i i maju p ot en cijal da os tvare zaj ednitvo sasvetom i jedni sa drugima. U tom pogledu, komunikacija izmeu naroda moe se posmatrati kao neto toima ve i znaa j od izbora ivotnog s tila, a l i in eto to nij e predo dreeno u onoj meri u kojoj je to DNK i to, naposletku, predstavlja katalizator za budunost u kojoj e svet biti ujedinjen kroz interkulturalni, multikulturalni i svaki drugi oblik sinergije.

44

trkltrna strivanj

L IT ERATURA 1. Cooper, Pamela J., Carolyn Calloway-Thomas, and Cheri J. Simonds. Intercultural communication.
2. 3. A text w it h readings. Bosto n: Pear son, 2007. Gibson, Robert. 2000. Intercultural business communication. Oxford: OUP,2 000. Gudykunst, William B. 2005. Th h eorizing about intercultural communication. Th o us and Oaks: SAGE publications, 2005. 4. Hol, Edvad T., Nemi jezik, Beogradski izdavako-grafiki zavod, Beograd, 1976. 5. Hofstede, Gert J., Paul B. Pedersen, and Geert Hofstede. Exploring culture. Maine: Intercultural press, 2002. 6. Kim, Min-Sun. Non-Western perspectives on human communication. Th ousand Oaks: SAGE publicat ions, 2002. 7. Klopf, Donald W. and James C. McCroskey. Intercultural communication encounters. Bos ton: Pearson, 2007 8. Lustig, Myron W. and Jolene Koester. Intercultural competence, intercultural communication across cultures. Boston: Pearson, 2006. 9. Samovar, Larry and Richard E. Porter. Communication between cultures. Belmont: Thomson Wa d sworth, 2007 10. Ting-Toomey, Stella and Leeva C. Chung. Understanding intercultural communication. Los Angeles: Roxbury publishin g comp any, 2005.

Gr ound Ru lesfo r Underst an di ngIntercul tural Co mmu nic at ion

SU M M AR Y : Intercultural com municat ion has been a human co nc ern for millennia. Althou gh a b uzzwo rdof ourt im esintercultural comm unication i n its mos t b asic form se e ks to unders ta nd how pe opl e from dif fe rent c ou ntries an d cu ltures beh av e , communicate an d perceive t he worl d a rou ndthem. Toda y, intercul tur al communic ation c h allenges are glob al , mea ning tha t t he si gnifica nc e of intercultural com munication is v ery important an d if people are t o interact wit h o ther peopl e, it is import ant to un derstan d how socio-cultura l fa ct ors shap e good c ommunication between peo ple. Th i s paper will pr esent rea der s with a cle ar and acc ess ibl e discuss io n of intercultura l communica ti on, help rea dersto developa n un derstanding ofcommunication andcu lture, s howtheimport ance of u nde rst an ding r ule s ofintercultu ral effect ive ne ss and fo st er intercul tu ral se ns i tivity to cultural v ari ati on . K EY W OR D S : intercul tu ra l communcia ti on, co mmu nic at ion, c ult ur e, intercultural effectiveness

natasabakicmiric@yahoo.com

45

trkltrna strivanj

UDC 316.7 UDC 323.1:316.7

Dragan Kujundi
Studije germanistike i slavistike Studije filma i medija Centar za hebrejske studije Univerzitet u Floridi, SAD

Ras-krstiti: kako poduavati razliitost... i Druga Evropa

S A E TA K : Ovaj lanak razmatra naine pripadanja jednoj naciji, kulturi ili politikom prostoru, jer se oni prelaze silama otuenja i odvajanja. Kako se uopte poduava ili predstavlja razlika koja je u sri onog to je ispravno u jeziku ili naciji, a da se pri tome ne povredi jedinstvenost i specifinost takve razlike? Do koje mere je ova razlika konstitutivna pa zatim potisnuta u svakom poimanju pripadanja ili identiteta? Primeri odabrani za razmatranje uzeti su iz dela Dostojevskog, Kafke i Voltera Bendamina, Alena Renea i Ive Andria. K LJU N E R E I : pedagogija kulturnog identiteta i razlika, ruski identitet i postkolonijalizam, Kafka i Holokaust, nuklearni rat i bioskop, etika, tehnologija.

RaZliitost treba uiti. RaZliitost se ne moe uiti. I unakrst po EVropi... Potreba uhvaena ili rastrgana nemoguim hijazmom, nemogui imperativ pomou kojeg ono to se odailja, transportuje, prenosi na drugu stranu, npr. studentima, treba i da zatiti i da izneveri dragoceni teret drugotnosti. ak Derida (Jacques Derrida), u svom delu o pedagogiji i Nieu, opisuje ovu situaciju kao potrebu za snanom mainom za proizvodnju iskaza, koja programira kretanja dve suprotne sile odjednom (Derrida 1985: 29). Da izneveri, jer razlika, u svim svojim oblicima, bilo da je lingvistika, ontoloka, etika ili dekonstruktivna, tematizovana od imena kao to su Sosir, Hajdeger, Levinas, Derida, izmeu ostalih, sa ciljem da ostanu istinski drugaija, dok se drugo mora nositi tajno, skoro ne-pristrasno, uvano u kriptinom, enigmatskom velu svoje drugosti. oana Felman (Shoshana Felman) naziva tu vrstu pedagokog imperativa poduavanje sa

46

trkltrna strivanj

slepilom (teaching with blindness) (Felman 1982: 44). Izneveren, i zbog toga istovremeno rtvovan, u meri u kojoj bilo koji prenos njegove tajne nosi sa sobom rizik razotkrivanja, otvaranja ili izlaganja, te stoga njenog unitavanja. Pa ipak, to se mora uiniti, i to je krst koji moramo nositi. Razliitost se mora uiti, a gubitak, odreeni gubitak je neminovan kako bi se spreili drugi, gori gubici. Na pedagoki projekat mora upravo u odnosu na ove gubitke da izrauna svoju etiku. Prema tome, kalkulacije se vre izmeu dve nepoznate, gubitak tajne drugog, pa ak i gori gubitak, koji moda moemo nazvati radikalnim zlom, koje iekuje Drugog, pre bilo kog pedagokog, kulturnog ili politikog projekta, pre ak i svakog materijalnog zapisa ili porekla. Upravo se sa tog mesta zahteva potovanje razlike Drugog kao i uvanje njegove tajne.1 Nositi tajnu Drugog i pripremati se za njegov dolazak: zadatak izbegavanja rtvenog prisvajanja. Ili, tanije, rtveno osnivanje kulture ili umetnikog dela mora se ispraviti (bez obzira na to da li je rtva znak revolucionarnog ili nekog drugog osnivanja drave, a samim tim i kulture, ili ontoloka, esencijalna rtva, koja je potrebna Hajdegeru za poreklo umetnikog dela), stoga i, kao to kae an Lik Nansi (Jean Luc Nancy), povlaenje od najmanje tendencije prema rtvi. Jer je ova tendencija prema rtvi, ili kroz rtvu, uvek povezana sa fascinacijom ekstazom koja je okrenuta ka Drugom ili ka apsolutnoj Spoljanjosti, u koju je subjekat preusmeren/prosut da bi se bolje obnovio (Nancy 1991: 36). Drugi treba da se prenese preko rtvenog kulturnog tla, rtva koja ini osnovu kulture i knjievnosti ponekad omoguava zatitu ove tajne. Zatitu koja nije bez rizika. Ono to se dovodi u pitanje je uenje, prevod, koji nije trans-formacija, ve trans-afirmacija drugog, seanje na katastrofu koja uvek saekuje Drugog, seanje na bol, ali bol koji se vie ne rtvuje (Nancy 1991: 37). Kao primer ove mogue ali ne i sigurne strategije predlaem umetnika dela zasnovana na najradikalnijim rtvenim iskljuivanjima, koja se zovu nacionalizam, totalitarizam, staljinizam, etniko ienje, nuklearno pustoenje ili nuklearni holokaust, i oa, kao to je to jasno izraeno u delima Dostojevskog, Kafke, Dirasove (Duras), Renea (Resnais), Ive Andria i Tea Angelopulosa. Ili je, u stvari, seanje na ovo rtveno tlo ono to se tematizuje u ovim delima i to preneseno preko, prema moguem zaklonu obeleava ili afirmie, trans-afirmie, razliku Drugog u njegovoj ili njenoj ranjivoj osobenosti. Ali ova pedagoka scena istovremeno zahteva odreenu zaboravnost, nemarnost, slepilo, kako bi se Drugi zatitio od svakog mogueg prisvajanja, umanjenja ili programiranog prijema. Upravo takvo prenoenje preko rtvenog ambisa predstavlja apsolutnu relevantnost ovih izvrsnih potpisa. To je relevantnost koja se mora poduavati.
1 Prema reima Vernera Hamahera u njegovom delu One 2 Many Multiculturalisms: Ovo potovanje drugog uvek prethodi spoznaji drugog jer se drugi pojavljuje iskljuivo kao potovanje, njegov dolazak pojavljuje se samo u odnosu na neto, on ne moe postojati kao objekat komparativne teoretske spoznaje i ni ka da ne mo e po sto ja ti sa mo kao obje kat, ve sa mo u svom pre-objek tiv nom i pre-su bjek tiv nom do lasku. Drugi je nesamerljiv samo za potovanje; za spoznaju on je jedan od mnogih drugih uporedivih objekata kojima se moe dodeliti odreena vrednost razmene (Hamacher 1997: 320). Drugi se, drugim reima, moe dobiti jedino kao poklon.

47

trkltrna strivanj

DostojeVski: pisanje unakrst po ruskoj kulturi U romanu Dostojevskog Zloin i kazna (185666), Raskoljnikov ulazi u prostor Petrograda koji je ve zagaen postistorijskim otpadom kulturnih reformi Petra Velikog: Na sve strane kre, skele, cigle, praina, i onaj naroiti letnji zadah, tako poznat svakom Petrograaninu [...] odvratan i tuan kolorit slike (Dostojevski 2003: 8). Prostor zapravo oscilira izmeu izgradnje (ono pre- njegove istorije) i posledica raspadanja (trule, kanalizacija, poznata hemoroidska [Gogolj] klima Petrograda, njegov naroiti zadah). Raskoljnikov je dodatno obeleen ovom istorijom kao onaj koji kasno dolazi (latecomer) do grla duan gazdarici (Dostojevski 2003: 7), to jest onaj koji dolazi nakon nje i duan je njenim posledicama. Roman se dalje razvija kao retroaktivna paradigma nastajanja grada, gde je Raskoljnikov simptom ove fantazmatine proizvodnje i njegove fantomatine ekonomije (ili njenog duga istoriji). Opet, mogli bismo rei da Zloin i kazna zapravo nikada ne poinje, ve se neprestano uvija prema sebi, zapoevi kao avetinjski povratak pretee drugosti, kao vraanje duga drugom. Obeleen nemakim eirom (Ej, ti, nemaki eirdijo!, Dostojevski 2003: 9) i opsednut time da se uini neto novo, izgovori nova re nikad ranije izgovorena (Dostojevski 2003: 9), Raskoljnikov je poinio prvobitni zloin modernizacije, tehnoloko premetanje (Hajdegerov Ge-stell) ili podelu ruskog identiteta. Njegova sekira (na ruskom jeziku topor), spremna za upotrebu, verovatno je najpoznatije protetiko sredstvo u istoriji ruske knjievnosti i kulture, presecajui je na pola (bukvalno). Raskoljnikovljeva modernistika, tehnoloka fantazma zapravo se oslanja na izokrenutu vremenost uslovljenu sutinom tehnologije, kako je shvata Martin Hajdeger u Pitanju o tehnici: Moderna tehnologija, koja je u hronolokom proraunu kasnija, jeste, iz ugla sutine koja dri prevlast unutar nje, istorijski ranija (Hajdeger 1977: 22). Ono to Raskoljnikova izvodi na njegov put jeste ova arhi-teleologija tehnolokog, prethodei istoriji, ali u kojoj je sutina cele (ruske) istorije odreena (Hajdeger 1977: 24). Roman se odvija vraanjem samom sebi u frustriranom, samounitavajuem nasilju tehne. (Ovde samo signaliziram odreenu rezonancu izmeu Dostojevskog i Hajdegera, ali je ne potvrujem. Distanca koju zauzimam u odnosu na ovu hronotopoloku emu modernosti i njene posledice postae oigledna za koji trenutak.) Raskoljnikovljeve etnje prema mestu zloina su u tom smislu veoma znaajne. (On ga poseuje i pre i posle zloina; oba odlaska sama po sebi imaju znaajna udvajanja, vraanja koja nikuda ne vode, i karakteristika su ove inhibirane, presavijene, replikovane pripovedake progresije; u toku posete nakon zloina on opsesivno zvoni, najavljujui motiv aljenja i mesijanskog okupljanja, jer prvo crkveno zvono koje se oglaava pre zloina, kao to emo kasnije videti, najavljuje ono rtveno u tehnologiji.) Dva puta dok ide na mesto pre samog zloina, pejza je obeleen snanim asocijacijama na Zapad i reformama Petra Velikog. Prva asocijacija na Zapad (na nemakom jeziku das Abendland nemakog eirdije) ostvarena je zalaskom sunca i prozorom u Evropu. Omanja soba u koju ue mladi, sa utim tapetama [...] bee u tom trenutku jasno obasjana suncem na zalasku. I tada e sigurno tako isto sunce sijati! iznenada i najednom sevnu kroz
48

trkltrna strivanj

glavu Raskoljnikovu (Dostojevski 2003: 12, moj kurziv). U toku druge etnje petrovska fantazma odreuje zloin koji e uslediti, dok Raskoljnikov razmilja kako bi obnovio ili sagradio grad: Prolazei pored Jusupova parka, on se ak jako pozabavi milju o podizanju visokih vodoskoka... Malo-pomalo, pree u mislima na ubeenje da, kada bi se letnja bata proirila na celo Marsovo polje, i kad bi se spojila sa dvorskim Mihailovskim parkom... (Dostojevski 2003: 88). Raskoljnikov je ne samo zaokupljen zadatkom koji je oigledno bio petrovski (vodoskoke i Marsovo polje izgradio je Pe tar Ve li ki) ve on i di rektno povezuje ove asocijacije sa figurom bronzanog konjanika, Rastrelijevom statuom Petra Velikog na konju, koja se nalazi nedaleko od samog Mihailovskog dvorca, koji Ras koljnikov eli da povee sa Marsovim poljem, a pored kojeg prolazi na putu ka zloinu. Dok je on na pu tu da po i ni zlo in, sa mo vre me ubr za va kao simp tom ovog teh nolokog, modernistikog premetanja (displacement) ruskog identiteta: Ne gde, sat od jed nom ot ku ca je dan udar. ta je to? Tek valj da ni je po la osam? Ne mo e bi ti, taj sat ide napred (Dostojevski 1991: 88). Raskoljnikovljeve reformistike fantazme su, naravno, sama paradigma modernistikog ubrzavanja istorije, i u tom smislu nisu njegove, nego opsene drugog, ostvarene pomou njegovog instrumentalizovanog tela, ili na njemu. On ka sni i u ri uz ste pe ni ce i sti e upra vo na vre me da po i ni zlo in, kao dvoj nik, pri e mu je on simptom modernistike tehnike reproduktivnosti, samo ponavljanje, kopija, ili maina: On izvadi sekiru sasvim, zamahnu obema rukama, skoro izvan sebe, pa skoro bez naprezanja, skoro mehaniki tresnu babu po glavi uicama (Dostojevski 2003: 92, moj kurziv). Budei opasnost povezanu sa tehnologijom (ekstremna opasnost tehnologije, Hajdeger), u ovom retroaktivnom odigravanju susreta Rusije sa modernou, Dostojev ski takoe postavlja razbijenu (ponornu, samoaluzivnu, izoidnu raskol, Raskoljnikov) scenografiju ruskog identiteta, razjedinjenog u samoosakaujuem, kako bi to Hajdeger rekao presudnom konfrontiranju izmeu onoga to je s jedne strane, srodno sutini tehnologije [modernizacija, kolonizacija] i, s druge strane, fundamentalno drugaije od nje [stabilan, sebi jednak nacionalni identitet] (Hajdeger 1977: 35). Raskoljnikov se javlja kao samo politiko nesvesno (jedva svesno) ovog sukobljenog identifikatorskog aparata, izvornog znaka (sekira, rez/usecanje) ili njegovog mehanikog (skoro mehaniki, kao automat, Dostojevski 2003: 455) ponavljanja. Suprotna strana modernistikog naselja je duboka, rtvena pasivnost kojom Rusi (u romanu Dostojevskog, npr.) odgovaraju na uvoenje kolonizujueg zakona (adajevljev Petar, koji se poklanja pred Zapadom, gospodar u Rusiji). Sadomazohistika dopunska ekonomija sama sebe stvara, ekstaza stradanja, erotizacija rane, moda su najlepe ilustro vane Marmeladovljevim delirinim, orgijastinim zadovoljstvom dok ga ena tue: A batina se ne bojim... Znaj, gospodine, da meni takve batine ne samo to ne priinjavaju bol ne go ja u nji ma jo ui vam... I ona ga na jed nom, kao po be sne la, zgra bi za ko su i po vu e u sobu. Marmeladov sam olakavae njeno naprezanje, smireno se vukui na kolenima. To je za me ne ui va nje! TO me ne ne bo li, ne go jo u-i-vam, po-to-va ni go-spo-di-ne, uzvikivae on, vuen i tresen za kosu, i ak jedared lupnuvi elom o patos (Dostojevski
49

trkltrna strivanj

2003: 3132). Alternativni, mesijanski, post- (pre-?) istorijski prostor otvara se u ovom prekomernom stradanju, u ovoj erotizovanoj rani, postavljajui Petrograd za mesto nove crkve, za figuru transfiguracije u novi Jerusalim (To on u Jerusalim ide, brao... prestoni grad Sankt Peterburg i njegov atar celiva, prolaznici ismevaju pokajanje Raskoljnikova na raskru, Dostojevski 2003: 608). Marmeladov, ije ime je Semjon, tj. Simeon/Simon, pojavljuje se kao ova alternativa, petrovska figura, njegovo nalije ili duplikat (Semjon, tj. Si mon, sve tov no je ime Sve tog Pe tra). I on do vo di dvanaest (!) oaloenih na poduje, 2 Poslednju veeru. Alternativa ovoj petrovskoj, autokolonijalnoj postistorinosti (u su tini, njen negativ) jeste ova nadoknada, mesijanski otvor (nakon smrti Gospoda), u koji e Rusija biti baena posle istorije jer e sama istorija prestati da postoji. Ovako se, u stvari, zavrava roman, sa Raskoljnikovim koji u Sibiru posmatra ogrom no prostranstvo ruske preistorije, kao da jo nije prolo vreme Avrama i stada njegovih (Dostojevski 2003: 635). Ali ova preistorija dovela je do ubrzanja vremena (alternativa onom doivljenom kao modernizacija u sceni zloina i kada sat otkucava pola sata posle sedam, sat ide na pred) dok se dam go di na (se dam go di na, samo sedam godina, kako istie Dostojevski) Raskoljnikovljevog zatoenitva doivljavaju se kao biblijskih sedam dana(Dostojevski 2003: 638) stvaranja. Sibirski gulag Sonji i Raskoljnikovu izgleda kao mesto sree, beskonane sree (to je ponovljeno nekoliko puta), i moe se samo oe kivati, zajedno sa njima, u svetlu ove logocentrine/logorocentrine ekstaze i njenog me sijanskog ubrzanja, veliki herojski podvig koji jo uvek oekuje Raskoljnikova. Mesto dijalektike pojavio se ivot (Dostojevski 2003: 637), sva meditacija je okonana, i bu dunost je svetla sa Raskoljnikovljevom predodreenou i ekstatinim hvalospevom koncentracionom logoru. Dva meusobno iskljuiva posle srastaju u pustoei rtve ni hijazam: ruska mesijanistika rtvenost susree se sa krajnjom opasnou tehnologije, mehanike obrade ljudskih tela.

2 Marmeladovljevo prvo ime dato je samo indirektno, skoro tajnovito, i to kada govori o svojoj kerci nazi vajui je Sofija Semjonovna. Upotreba ovog patronima otkriva njegovo ime. Etimologija njegovog imena izuzetno je znaajna jer se odnosi na dva mogua biblijska izvora. U Jevanelju po Luki pojavljuje se Simeon i nje mu bje e Duh Sve ti ot krio da ne e vi dje ti smr ti dok ne vi di Hri sta Go spod nje ga (Lu ka 2,26). I, na rav no, od izuzetnog znaaja za topografiju Petrograda je Simon, sin Jonin, a to je Petar [kamen], i na tome ka menu sazidau Crkvu svoju (Matej 16,18). Oba imena, i Simeon i Simon, izvedena su od hebrejskog shama, sluati (te su stoga etimoloki ekvivalenti), od ega je nastalo vlastito ime Shimon (Pe trovsky 1980: 198201). Ova podeljena referenca, kao u nekoj stranoj tajni, u Marmeladovljevom rtvenom telu, objedinjuje zavet no i mesijansko obeanje. Pored toga, njegova daa postavljena je kao Poslednja veera. Dvanaest gostiju koji sede za stolom su: 1) Katarina Ivanovna, 2) gazdarica, 3) star, gotovo slep ovek, 4) otrcani inovnii, 5) po ru nik u pen zi ji, 6) jo je dan o vek, 7) polj ski go spo din, 8, 9) jo dva go spo di na Po lja ka, 10) Po lji ca, 11) Raskoljnikov i 12) Sonja. rtvovano telo Marmeladova (13) prua i svedoastvo i dolazak Mesije, kao i kamen temeljac nove crkve (Simon/Petar) (Dostojevski 1991: 395).

50

trkltrna strivanj

Osta lo, kao to se ka e, jeste (ruska) Istorija.3 Najopasnije mesto: Kafka, Bendamin, rtVa ta je centralno centralnoj Evropi? Gde se nalazi? Zato Kafka? Hajde da odmah ponemo da kopamo. Jazbina (1923) poinje savrenim zavret kom hegelovske istorinosti, naizgled na kraju istorije: Uredio sam jazbinu i reklo bi se da je us pe la (Kaf ka: 445). Ona pru a dom, mo ju sop stve nu ku u, za ti tu, ve li ku pred nost: to je Do mo vi na sa mim tim to je heimlich (taj na), po zna ta i bli ska. A u sre ditu jazbine, za sluaj krajnje opasnosti, nalazi se glavno skrovite, to skladite zaliha (Kaf ka 2002: 448). Upra vo u ovom glav nom skro vi tu (Hauptplatz), vrhovnom prostoru, prostoru koji predstavlja sredite jazbine, teleologija prostora sama sebe najavljuje: to je sredinja odaja, koncentracija svih proirenja, ali i skladitenje, ishrana, sam ivot ja zbine. Mogli bismo rei da je to seanje jazbine, njena arhiva, njen prvi i sredinji prevoj. Nije bilo lako doi do ovog koncentrisanog prostora za skladitenje, sutine celokupne prostornosti jazbine. Gde je zemlja (Boden) bila mekana, morala se nabijati tako to je i vo ti nja na le ta la e lom na ze mlju sve dok joj krv (Blut) ne bi po te kla (448). I upra vo tu, u glav nom skro vi tu, u sre di tu ja zbi ne, ta i vo ti nja e [rei] na kra ju mir no mo gu do e ka ti i smrt nu ra nu od mog ne pri ja te lja, jer e krv (Blut) mi ov de is cu ri ti u mo je tle (Bo3 Dmitrij Merekovski osetio je ovu crtu kod Dostojevskog i smatrao ga je ambivalentim prethodnikom ruske, i time sovjetske revolucije. Videti njegov tekst Prorok ruske revolucije (1906); ili razmiljanja Se mjona Franka (Semen Frank) na temu ove dopunske veze izmeu ruskog nacionalnog identiteta i Petrove modernizacije, u njegovom beskompromisnom eseju Religiozno i istorijsko znaenje ruske revolucije (1924): Ruska revolucija je krajnje i popularno izraavanje nihilizma duboko, originalno rusko sta nje duha I bez obzira na sve razlike, trebalo bi pomenuti Petra Velikog zajedno sa savremenim ruskim boljevizmom (Frank 1992: 332); ili misao Nikolaja Berajeva u delu Izvori i smisao ruskog komunizma (1937): Dostojevski je revolucionar On je socijalista na temeljima pravoslavnog hrianstva, socijalista sa Hristom. Gradio je teokratsku utopiju (Berajev 1990: 72). Treba, takoe, pomenuti doslovno vraanje u ivot figure mrtvog Boga u balzamovanom telu Lenjinove mumije (doslovno uparivanje mesijanizma i komunizma), koje otvara srean vidik rusko/sovjetsko mesijanskog obeanja, njegovu svetlu budunost (Staljinov termin), koje nalae sve posle post- ovog istorijskog otvaranja/zatvaranja. Lenjinova mu mija otelovljuje ivot kada sva dijalektika prestane da postoji sasvim doslovno, u venom ivotu, kao u venoj smrti. Zakljuak ove idoloke zamisli moe se pronai u Solenjicinovom romanu Jedan dan Ivana Denisovia (1963), u kome najveu sreu predstavlja injenica da je junak prie dobio svoje dnevno sledovanje hleba u sibirskom koncentracionom logoru (Solenjicin je hvalio komunistike vlasti jezikom koji komunistike vlasti nisu najbolje razumele [ ], kako se jednom naalio Boris Grojs). A za noviji zakljuak i prihvatanje ruske totalitar ne/kolonijalne fantazme i njenih simptoma videti Solenjicinov rad Kako da obnovimo Rusiju, prvi put objavljen u Sovjetskom Savezu u komunistikom asopisu (sic) 1990. (ili nje go vu poslednju knjigu, sa jo znaajnijim naslovom Kako spasiti Rusiju). U njima on doslovno povlai granice Rusije, ponovo nastanjuje krimske Tatare i druge nacije, tvrdi da june, muslimanske zemlje, kao to su Kazahstan i druge, pripradaju Rusiji, igrajui Staljina, odvlai Rusiju u pre i predlae da njene patnje po tiu iz injenice da su Rusi poeli da diu zdanja via od dva sprata kada su prestali da se voze koijama itd. (Predlog koji bi nesumnjivo odgovarao Martinu Hajdegeru koji, u gorepomenutom eseju, suprotstavlja drage uspomene na dedu bavaraskog umara sa monstruoznou modernosti.) Problemi su za Rusiju poeli ranije, dakle, samim njenim ulaskom u modernost/istoriju.

51

trkltrna strivanj

den) i ne e se iz gu bi ti (mein Blut ver sic hert hi er in me i nem Bo den und geht nich ver lo ren) (Kafka 1970: 462). Na taj nain hronotopografija jazbine sama sebe definie, ostvaruje se iekivanom ili pre odlaganom budunou smrti (Kafkine prie odlau budunost, Bendamin 1968: 129); zavretak istorije podudara se sa njenom apsolutnom, smrtono snom budunou. Kafkine pripovesti su najvie ukorenjene u potpunoj katastrofi, kae Moris Blanot (Maurice Blanchot 1995: 10) a u doslovnom smislu rei: one pripovedaju propast korena, ta se deava sa korenom (radicus), na najradikalnije naine. Prostornost skladita zaliha odigrava se na preseku dva konkurentna reima. 1) Tehnologija: kopanje, sporazumevanje, prolazi, prenoenje; takoe obuhvata siste matsku, marljivu (industrius), mogli bismo rei industrijsku obradu mesa koje krvari, da pronesem plen kroz hodnike lavirinta, koji su uski i tankih zidova (zariven u obi lje me sa po ovim uskim hod ni ci ma, Kaf ka 2002: 463). 2) Suprotnost tehnologiji koja donosi opasnost: Ponekad mi nita drugo ne ostaje ne go da se dranjem i ispijanjem sauvam njihove [telesne] navale (Kafka 2002: 463). To jest, ovaj prostor se otvara prisustvom, neposrednou, krvlju, hranom, rtvenim varenjem istorije. Radikalna neodreenost otvara se meu njima, pri emu sama mir no a pro sto ra (ti i na je jo uvek sa mnom, Kaf ka 2002: 93), za sno va na na pro tetikom ubrzanju i tehnolokom napretku, istovremeno naputa samu sebe, svoje sopstveno spokojstvo, i sigurnost jazbine se onda najbolje sagledava ne iznutra, ve spolja. Spoljanjost, najvea opasnost, postaje njen najizraeniji unutranji kvalitet. Tajno delovanje izmeu onoga to se moe nazvati prostornost prostora (krv i tlo), i tehnoloka sredstva koja do toga dovode, meusobno se konfrontiraju u razarajuoj koliziji. to ima vie tehnologije, vie prolaza, bra je obrada ivotinjskog mesa, pa sa mim tim i mo jazbine da ih skladiti, da ih prikupi u svoje inije (najhitniji poslovi, 465), to je prostor opasniji, tlo postaje krvavije, a udobnost doma, stranija (unheimlich): Zalazim u atmosferu neke velike opasnosti (Kafka 2002: 453). Posmatranje jazbine spolja, u cilju izbegavanja opasnosti koje ekaju unutra, ne titi od njene pretee tehno-prostornosti: Smem li opasnost kojoj sam izloen u jazbini uop te ocenjivati prema iskustvima koja stiem ovde napolju? (Kafka 2002: 456). A u jazbini: Dosadanje mesto opasnosti je postalo mesto mira, a sredinja odaja je uvuena u buku sve ta i nje go vih opa sno sti (Kaf ka 2002: 475). Pro stor se udvo stru u je, uvek je dvo struk: ta ini prostor jazbine: njegova arhe-prostornost oznaena krvlju i tlom s jedne strane, i koncentrisano skladitenje (lagern) ko je sim bo li e Sre di nja oda ja, a ko je se na kra ju is postavlja kao najopasnije, proganjano od strane svog drugog. Kao to Nikolas Rojl (Nic ho las Royle) ka e u svom ese ju Kr ti ca, ja u ja zbi ni pro ga nja uho, zvi da nje i ko pa nje dru gog (Royle 1999: 16): U svo joj pa ni ci i za do volj stvu, Jazbina predstavlja animoloki doivljaj nemogueg. Ona pripoveda alegoriju znaka razlike unutar uha domaina koji pripoveda: ovaj znak postoji oduvek, ali nikada nije iveo u sadanjosti (ibid.).

52

trkltrna strivanj

Ali ko ili ta je to dru go Heimata, doma i odgovarajui, blizak i ogranien krug teh nologije, krvi i tla? Ta nemogua, krajnja opasnost? Odakle dolazi, ovaj duplikat prostora, koncentraciono uvanje (Konzentrazions Lager) domovine (Heimat)? No, takvog protivnika nisam mogao oekivati (Kafka 2002: 477). Ali, ta ako je pro tivnik jednostavno sam duplikat ove prostornosti, koji je nastanjuje i proganja od samog poetka, izvorno nasilje koje ostavlja krvav trag na tlu u samom sreditu prostora? Sad se ipak zbi va sa mo ne to od e ga je uvek tre ba lo da se pri pre mam: ne ko se pri bli a va! (Kafka 2002: 478). Ali jo uvek ima vremena da se ovek oslobodi radom, biu jo sasvim spo so ban za raz ne za ma ne po slo ve (Kaf ka 2002: 482), ak i kad vi di da nje gov rad tra i njegovu propast (Blanchot 1995: 74). Trebalo je da vidimo propast. Ali nijedna osmatranica nije bezbedna za posmatranje sve dok mislimo da je prostornost prostora ograniena odreenim rtvenim shvatanjem teh ne, kr vi i tla. U sva kom slu a ju, ta i vo ti nja vi di ili u je? Ona u je do la zak. Zna ci su svi bili tamo, ispisani tragovima krvi i tla, najvea opasnost tehnologije, velika njuka, ne ko, drugi, alje ivotinju u egzistenciju u izgnanstvu u punom smislu: mi nismo tamo, mi smo ne gde dru gde i ni ka da ne e mo pre sta ti da bu de mo ta mo (Blan chot 1995: 9). Ova ivotinja, pribeite zaboravljenih (Bendamin 1968: 132), na ta nas to podsea? Na ta nas pod se a ova cen tral na tam ni ca, krv, tlo, teh ne, rad ko ji nas oslo ba a (Arbeit macht frei), industrijska obrada mesa, mehanizovana prehrambena industrija, ivotinja koja tra i re e nje (Kaf ka 2002: 126) u sa mom sre di tu pro sto ra (ili da li je ovaj pro stor do sa da ve do bio ime)? Individua (po imenu Franc Kafka) [bila je] suoena sa tom naom realnou koja se sama teoretski realizuje, na primer, u modernoj tehnologiji [...] Ono to elim da kaem je da po je di nac bu kval no ne mo e vi e da do i vi ovu stvar nost i da je Kaf kin svet ta na dopuna njegovog doba koje se priprema da, u znatnom obimu, uniti stanovnike ove pla nete. Kafkino iskustvo, kao pojedinca, verovatno nee postati pristupano masama do tog vremena, jer se mase unitavaju (Bendamin 1968: 143; 1938. godine). S ob zi rom na to da je Kaf kin svet sa mo do pu na, ne znat no pro me nje na, sve ta u kom ivi, njen duplikat, ne postoji bezbedno mesto za razmiljanje o tom prostoru. U opasno sti smo i unu tra i na po lju, sve dok ova pro stor nost ne pred vi di kraj nju opa snost ko ja je uestvovala u njenom stvaranju. Ni unutra, ni spolja. U jazbini ivotinja ne umire, ali ni ne i vi. I to je upra vo ono to Blan ot ka e za nas u Kaf ki: Ta no je da ne umi re mo, ali zbog to ga ni ne i vi mo; mi smo mr tvi, a i vi, mi smo u su ti ni pre i ve li (Blan chot 1995: 8). Mi smo preiveli koji e iskusiti jedinstvenu sudbinu Kafkine ivotinje, njen potpuno poseban sluaj, ali tek kada svi budemo istrebljeni, apsolutno konani kao individue, ali istrebljeni kao mase. Zbog rtvenosti koja ograniava krv, tlo, naciju: to budue prethod no, mi smo svi preiveli. U beskrajno misaonom delu Hajdeger i jevreji Liotar (Lyotard) upuuje na Kafkina dela: Ono to je najrealnije u vezi sa stvarnim Jevrejima jeste da Evro pa u stvari ne zna ta da radi sa njima. Hrianska Evropa zahteva njihovo preobraenje, monarhistika Evropa ih proteruje, republikanska Evropa ih integrie, nacistika Evropa
53

trkltrna strivanj

ih istrebljuje. Jevreji su objekat ne-mesta koja posebno pogaaju Jevreje. Oni su stanov nici dua kojima su Kafkina dela, na primer, pruila zaklon samo da bi ih bolje izloila njihovom talakom poloaju (Lyotard 1995: 3). Drugo ime tog nemogueg iskustva, cen tral nog za Evro pu, cen tral nog za Za pad, ali lo ci ra nog u cen tral noj Evro pi i ko je se sa mo metonimijski moe koristiti za Zapad moe biti oa. U apokalipsi u Auvicu otkrivena je, ni ma nje ni vi e, ne go su ti na Za pa da ko ja jo od ta da ni je pre sta la da se ot kri va (La 4 coue-Labarthe 1990: 35).

4 Kafk k a i Bendmin stoga nude temeljni nain misaone arhivizacije u vremenu tehnike reproduktivnosti i aktivaciju njenog kobnog potencijala u Holokaustu. Nedavne vesti koje je objavio Rojters, 8. marta 2001, koje osvetljavaju vezu izmeu holerit maine koju su koristili nacisti u svojim istrebljivakim logorima i IBM-a. IBM-ov pravni rizik u parnici vezanoj za Holokaust ogranien Njujork (Rojters) Svaka odgovornost sa kojom bi se kompjuterski gigant International Business Machines Corp. mogao suoiti na osnovu tube koju su protiv njih podneli bivi zatvorenici nacistikog logora mogla bi biti ograniena jer se kompanija pridruila novom nemakom fondu za reparaciju, rekao je ef pregovaraa rtava Holokausta u ponedeljak. Stjuart Ajzentat (Stuart Eizenstat), bivi zamenik amerikog ministra finansija i glavni pregovara za Ho lokaust u vladi predsednika Klintona, izjavio je za Rojters da amerike kompanije imaju zatitu od tubi koje navode da su njihove jedinice u Nemakoj pomagale nacistima u izvravanju ratnih zloina, u skladu sa sporazumom na osnovu koga je prolog jula formiran nemaki fond za rtve Holokausta u vrednosti od skoro 5 milijardi dolara. Poznato je ve decenijama da su se nacisti oslanjali na IBM-ove tabelarne maine zasnovane na izbuenim karticama, nazvane prema Hermanu Holeritu (Herman Hollerith), Amerikancu nemakog porekla, koji ih je prvi koristio u popisu stanovniva u SAD. Holeritova maina je, na primer, izloena u Memorijalnom muzeju Holokausta u Americi. Nova knjiga Alija Bleka (Black) baca vie svetla na IBM-ove poslovne dogovore i obim u kom je kompanija prilagoavala ove maine za potrebe nacista. (Ali) Holokaust za koji mi znamo, holokaust sa fascinant nim ciframa, to je Holeritov holokaust, holokaust IBM tehnologije. Oko est miliona Jevreja stradalo je u Holokaustu.

54

trkltrna strivanj

Hi ro i ma: Da li je ime bez r tve mo gu e? U petak, 9. februara 2001, nedaleko od obale Honolulua, nuklearna podmornica USS Greeneville uda ri la je i po to pi la brod Ehi me Ma ru ko ji je pre vo zio 35 lju di. De ve toro nestalih su: Yusuke Terata, student, 17 Toshiya Sakashima, student, 17 Takeshi Mizuguchi, student, 17 Katsuya Nomoto, student, 17 Hirotaka Segawa, lan posade, 60 Hiroshi Nishida, lan posade, 49 Toshimichi Furuya, glavni inenjer, 47 Hiroshi Makizawa, nastavnik, 37 Jun Nakata, nastavnik, 33 Copyright 2000, The Associated Press. Sva prava zadrana.

Khora (pro stor, ni ti na) do pi re do nas, i kao ime. A ka da ime do e, ono od mah go vori vie od imena: drugo imena i sasvim jednostavno drugo, iju provalu najavljuje ime. Ova najava jo uvek ne obeava, ne vie nego to preti. Ona ni ne obeava ni ne preti niko me. I dalje ostaje strana pojedincu, samo imenujui bliskost, ak i samo onu bliskost koja je strana mitu, vremenu i istoriji svakog mogueg obeanja i pretnje (Derida 1995: 89). Hiroima dopire do nas, i kao ime. Ime beskonanog slepila, nemogunost shvatanja, dogaaj koji od nas krije svoju stranu tajnu bacajui svetlo na nju beskrajnom bistrinom (de set hi lja da ste pe ni na ze mlji, de set hi lja da su na ca, re i e oni, Di ras 1961: 24), da svi vide. Da svi vide [] nita. Jer neko moe videti sve u Hiroimi, a opet ne videti nita. Ni ta niste videli u Hiroimi. Nita [] Nita niste videli u Hiroimi, nita (Diras 1961: 15). Hiroima najavljuje prizor gde Lumieres, Aufklaerung doba, doba prosvetljenja, najavljuje svoja radikalna ogranienja, jer koliko se jo vie svetla moe baciti na modernost nego to je baeno u ovom dogaaju deset hiljada sunaca u Zemlji izlazeeg sunca, na mestu koje je smrt sauvala i kojem su oi doslovno izvaene, hirurki odstranjene, jer je videlo pre vi e (Di ras 1961: 9, 20)? Zaplet (fabula) u knjizi Hiroimo, ljubavi moja! Margerit Diras (Marguerite Duras) na osno vu ko je je 1959. na pra vljen film, na iz gled, ali sa mo na iz gled, pri li no je lak za prepriavanje. Mlada ena iz Francuske sree Japanca u Hiroimi za vreme snimanja do kumentarnog filma o miru (O emu drugom moete snimati film u Hiroimi, ve o mi ru?). Prilikom njihovog susreta otkriva se druga pria, njen odnos sa prvim ljubavnikom, nemakim vojnikom, koji je poginuo vee uoi osloboenja u Neversu, u Francuskoj. Bila
55

trkltrna strivanj

bi to banalna pria (univerzalna banalnost, Diras 1961: 24), skoro svakodnevna, da se deava na nekom drugom mestu. Ali ovo je mesto koje na kraju remeti linearnost pripo vedanja kao i vremenske i pripovedake koordinate i predstave koje se koriste u filmu. S jedne strane strane, na mestu snimanja filma o miru (o Miru napisano velikim poetnim slovom u sinopsisu), beskonana serijalnost smrti, 200.000 smrti u devet se kundi, ovo su zvanine cifre (Diras 1961: 24). Nepripovedljiv dogaaj, ako je uopte takav ikad postojao, pri emu sujet, predmet istorije saima 200.000 smrti, pojedinanih patnji u devet sekundi beskonane, indiferentne, smrtnosne serijalnosti. Serijalnost ali i sterilitet, jer Hiroima znai unitenje egzistencijalnih i doslovno topljenje seksualnih i reproduktivnih razlika, donosei ne samo smrt, ve i sterilnost preivelim mukarcima i enama (Mukarci postaju sterilni [] unakaena i umirua deca koja su bila u utro bi ena u Hiroimi, Diras 1961: 20). Eksplozija preokree tok vremena u roku od devet sekundi i otkriva topografiju gde beskonano ubrzanje tehno-atomske vremenosti savija ili prevre, rastapa prostor u neki koji prethodi svakom bivstvovanju, pre bilo kakve di ferencijacije, ontoloke, egzistencijalne ili seksualne, ak i pre nitavila. Khora, Hiroima, Horaima... Ime nemogue, grozniave arhive, beskonanog seanja i beskonanog uni tenja seanja. Dogaaj koji je razbio velike narative emancipacije za Liotara (Lyotard) radikalna hipostaza tog dogaaja je Auvic koji dovodi do temeljne restrukturacije svih naih ideolokih, politikih ili tehno-naunih paradigmi. I dogaaj, kao to je Auvic, ko ji, dok se oslanjao na logiku rtve, putem svoje beskonane tehno-tanatozne serijalnosti, okonava epohu rtvenosti. Posle Auvica zapadna ekonomija rtve dola je do kraja, a zavrila se raspadom samog rtvenog aparata, tog krvavog gaenja kojim bi trenutak ko nanosti bio nadmaen i prisvojen do beskonanosti (Nancy 1991: 35). Posle Hiroime nita nije ostalo za prisvajanje, nijedan narativ prosvetljenja (Lumieres), nijedna sloboda, po be da, mir, pre sve ga Mir sa ve li kim m, ne e mo i da pre i vi stra hot nu bi stri nu ovog preokreta. Ali nema patosa smrtnosti tubivstvovanja (Dasein), Sein zum Tod, ak, moda, ni posebnosti lica drugog koji zahteva odgovor... Nema lica da mu se odgovori, lice dru gog na koje nas Levinas upozorava, u svom majstorskom odgovoru Hajdegeru, stvarni je horizont vremena (Levinas 1987: 39). Jer sam horizont (Vremena, Bivstvovanja) obeleen je nuklearnom peurkom, rizomskom proliferacijom atomiziranih, obrnutih, beskonano regresivnih vremenosti. Nakon Hiroime nije mogua ni sredina ni fiksna taka, ni pri sutnost ni ideologija prisutnosti.5 Film, ka e il De lez (Gil les De le u ze) u ese ju o Re neu, zahteva iezavanje sredine ili fiksne take. Smrt ne odreuje stvarnu sadanjost, toliko
5 Prema reima Akire Mizute Lipita (Akira Mizuta Lippit): Atomska bombardovanja unitila su odree ni redosled jezika, tok znaenja, i primorala samu topologiju jezika da proe kroz radikalnu mutaciju Prvi kadroviovog filma iz 1959. Hiroimo, ljubavi moja! prikazuju idiom emulzije u carstvima katastrofe i ljubavi, istorije i seanja, i seksualne i kulturne razlike. Nepomeana meavina istie nemogunost pomi renja razliitih doivljaja patnje u ujedinjenu celinu. Nita niste videli u Hiroimi. Na telima i izmeu njih, emul zi ja nas upo zna je sa na ra ti vom Di ra so ve: to uti e na film ili splet iz me u dva glav na li ka, Hi ro ime i Neversa Scena navodi na pokuaj da se telo odredi kao povrina za pisanje atomskog scenarija (Lip pit 1999: 5).

56

trkltrna strivanj

je mnogo mrtvih koji progone listove prolosti (Delez 1989: 116). Posle Hiroime, poi njemo iznova, pre bilo kog bivstvovanja, diferencijacije, istorije: Zato ne ti u ovom gradu i ove noi tako nalik mnogim drugima da se razlika ni ne primeti (Duras 1961: 25). Samo beskonana, ne-prisvojiva serijalnost unitenja bez bilo kakve rtvene teleologije, samo aporijsko ali i aparatsko, mainsko, jedinstveno iskustvo smrti u masama, potpuno razara nje koje brie sve tragove, arhiva bez seanja, koja obre te stoga prethodi istoriji: Khora, Hiroshima, Horashima.6 I onda, sa druge strane, Nevers. tititi katastrofu na obe strane, Nevers ovde, Hiroi ma tamo (Kristeva 1989: 232). Hijazmatini preokret, jedinstveni doivljaj ogromnog bola i oplakivanja mrtvog ljubavnika, koji progoni enu pri njenom susretu sa Japancem u Hi roimi, katastrofalan prizor koji ostaje razdeljen i uporno se vraa zajedno sa udnim op stankom ivota (Caruth 1996: 55). (Ekonomija mog eseja zahteva da se samo tangencijalno objasni Karutov duboki i fascinantni tekst koji vodi rauna upravo o onim slabim takama u prii koje otvaraju mogunost da se ovaj film shvati kao odmotovanje traumatinog narativa. Razumevanje je mogue, upravo, prekidom koji najavljuje poetak ili mogunost autentinije ili, budui da je re autentian toliko iskompromitovana, onda, ne-traumatizovane ili netraumatizujue istorije.) Paralelizam kojim film poinje, izmeu dva iskustva, nezaboravan je: poslednji dan rata, poslednji metak ispaljen na nemakog vojnika, poslednji dan snima nja, poslednja scena koju smo snimali (Diras 1961: 8). ena je ogoljena (nezapamena kazna ljubavi izazvana ratom), i zakljuana u podrum da izlei svoje ludilo. U toku njenog ludila (koje bi, kae Diras, isto tako moglo biti znak krajnje bistrine), ona oplakuje svog ljubavnika, pljuje majci u lice, prezire ideoloki red koji ju je zatvorio u peinu (podrum). U stvari, sama kazna nema nikakvog smisla jer njena ljubav i tuga obitavaju van simbolinog i falocentri nog reda koji je odredio kaznu. Njeno ludilo je ludilo ponienja rata, beskonanog oplakiva nja moderne Antigone, skoro nesvesne logike peine. U tom smislu, njeno izleenje, njeno izlaenje iz peine na svetlost dana, poklapa se sa njenim ponovnim upisivanjem u simbolini red, u falocentrini reim normalnosti. Prema tome, izlaz samo pojaava interiorizaciju ludila, njegovu kriptinu ogradu. Na dan njenog konanog izleenja, kada kree za Pariz, svetlo na kraju peine potpuno jasno je objavljeno u svim novinama. Njeno ime je Hiroima. Hiroimo, ljubavi moja! sto ga slu i kao hi ja zma ti na oso vi na oko ko je se okre u dve tra ume, osovina koja povezuje dve prie u njihovom zajednikom pogrenom prepoznavanju, slepilu i ponienju. Oba dogaaja odigravaju se, ili zahtevaju restrukturiranje mesta, Khore, koja je liena reference ili znaenja, lokacije ludila pre izlaska iz peine. (Karut skree panju na injenicu da francuska re peina, odjekuje, Platonovom priom o peini [Caruth 32: 1995], ime autorizuje nau vezu izmeu Platonovog prisvajanja mitskog mesta peine i za
6 Za hva lan sam Ti ni an ter (Ti na Chan ter) na ras pra vi o Khori u njenom delu Abjec tion, De ath and Difficult Reasoning: The Impossibility of Naming Chora in Kristeva and Derrida (Chan ter 2000), i na broj nim razgovorima koje sam vodio sa njom na ovu temu. Ovom prilikom moram pomenuti njenu odlinu ana lizu i velikodunost. eleo bih, takoe, da iskoristim ovu priliku da Tini anter posvetim ove stranice o M. Diras.

57

trkltrna strivanj

slepljujueg prizora ideja na njenom izlazu, i njegovog poimanja Khore, u Timaju, druge vrste prostornosti, ni mitske, ni filozofske, pre bilo kog cilja (telos) ili svetlosti vo di lje, ve one ko ja, prema Deridinom shvatanju Khore, anahronizuje bivstvovanje [Derrida 1993: 94]) Ona obeleava poloaj, ime celokupna prostorna vremenost menja pravac i zahteva, prema Karu tovoj originalnoj analizi, novi nain gledanja i sluanja [] koji se nudi kao mogunost, u eri katastrofe, veze izmeu kultura. Ono to vidimo i ujemo u filmu Hiroimo, ljubavi moja! od jekuje izvan onoga to moemo znati i shvatiti; ali upravo u sluaju ovog nerazumevanja i na eg udaljavanja od smisla i shvatanja, nae sopstveno svedoenje moe zaista poeti (Caruth 1995: 56). S obzirom na to da Hiroima/Nevers oznaavaju mesta (topoi) izvan dominantne simbolike, zapadnog horizonta metafizike, ili su smeteni na njihovim granicama, ili jesu nji hove granice, dogaaji koji se otkrivaju u ovom filmu, filmskoj koreografiji, razbijaju ili potre saju dominantne politiko-teleoloke prie i njihove simboline rezerve. Stoga, u pitanju je, u stvari, bol koji se vie ne rtvuje. Istinski bol, nesumnjiv, i moda najistinskiji od svih. On ne brie radost (ni uivanje), a ipak nije ni dijalektika ili sublimirajua granica ovog drugog. Ne postoji nijedna granica, nijedan uzvien gest, koji e ga prei (Nancy 1991: 37, moj kur ziv). Ime ovog beskrajnog plaa je kao to narator kae u poslednjoj reenici drugog Reneovog filma o Auvicu, No i ma gla, iz ko jeg mo e mo po zaj mi ti bes kra jan pla ko ji se u je na ovom mestu, ovu Khoru Hi ro i ma: Hi-ro-i-ma. Hi-ro-i-ma. To je tvo je ime (Di ras 1961: 83). Da bih jo vi e ubr zao, bez par do na, e leo bih da skre nem pa nju na i nje ni cu da na ra tiv Margerit Diras eksplicitno izbegava bilo kakvu egzotiku i nehotian rasizam svojstven sva koj egzotici, esencijalizaciju, orijentalizaciju, kolonijalno i nacionalno prisvajanje prostora i Fran cu ske i Ja pa na. Film ne bi nikada trebalo da ostavi utisak franko-japanskog, ve antifranko-japanskog. To bi bila pobeda (Diras 1961: 109). Slino kao neuporediva Imperija znakova Rolana Barta (Roland Barthes), Hiroimo, ljubavi moja!, u stvari, pokuava da ot krije nepoznat sistem simbola [] samu fisuru simbolike, ublaenu do take nezamenljive praznine. Upravo ta stragetija dozvoljava i Bartu i Dirasovoj da piu istoriju nae sopstvene tame obelodanjuju gustinu naeg sopstvenog narcizma, kroz vekove belee nekoliko apela za razlikom, koje smo moda ponekad uli, ideoloki oporavci koji nepogreivo slede i koji se sastoje u konstantnom aklimatizovanju naeg nespoznavanja Azije pomou odreenih po znatih jezika (Volterov Orijent, Revue Asiatique ili Air France (Bart hes 1982: 3, 4). Ovaj je zik za koji niko nije uo, obeleen, prema reima Barta, makar i odreenom ne-razlikom, upravo je jezik Khore, pre-simbolini semiotski sistem koji odbija metafizika (Volter) ili ideolokopolitika prisvajanja (Air France). Takav izum jezika bio bi otporan, ili bi barem kodifikovao odreenu otpornost prema kastrativnoj pretnji simbolike (otuda Bartov sistem simbola za koji niko nije uo). Upra vo na ovoj osno vi mo da bi ne ko do ao u is ku e nje da ue u ras pra vu sa ne dav no objavljenim esejom Reja aua (Rey Chow) o Dirasovoj, When Whiteness Feminizes... Some Consequences of a Supplementary Logic, koji u filmu Dirasove i Renea deifruje, rekao bih potpuno pogreno, koncept ene kao preivele osobe, koja je sada, dajui sebe, uspeno uhvatila eljenog mukarca. U rukama Dirasove, zapadna enska subjektivnost postala je pot
58

trkltrna strivanj

puno zatiena [] kulturna razlika, Japan je tu samo da omogui da se ispuni subjektivnost egzistencijalni opstanak, postignue individualnog bia francuskih ena (Chow 2000: 155, 158). U ovom ne tak ti nom (heavy handed) tretmanu Dirasove od strane aua (koji je potpuno nesvestan celokupne beskonano bogate tematike, upravo, ruku [hands] kod Dira sove i na koju temu bi se mogao napisati ceo esej: ruka mrtvog ljubavnika, uspavanog japan skog ljubavnika, ruka koja oamari lice ene, enina ruka na leima njenog ljubavnika, ruke ispod atomskih radioaktivnih padavina i pepela i preplitanje znojavih tela u ljubavnom zano su, e na ko ja si sa svo ju kr va vu ru ku dok se pri se a ka ko krv is ti e iz mr tvog te la nje nog lju bavnika), ispostavlja se da je Hiroimo, ljubavi moja! samo jo jedna Emanuela (ena koja se daje [] hvatanje mukarca). Ono to au potpuno ignorie je hijazmatina osovina koja ini Nevers i Hiroimu, Francusku i Japan, zamenjivim, istovremeno poseban i jedinstven pokuaj da se izumi, pomou hijazmatinog kalemljenja, unakrsnog ivenja avova, jezik koji bi dekonstruisao velike narative rata, mira, oslobaanja, rtve, ukljuujui seksualnost, itd.7 (njegovo oslanjanje na teku linearnu i reduktivnu emu Vladimira Propa (Vladimir Propp) [ne bez odreenih metafizikih i falocentrinih prisvajanja teksta, takva analiza tvrdi da opi suje] u cilju opisivanja viestruko slojevite, invaginacione [Derrida] prie Margerit Diras, zanemaruje ogromnu koliinu poststrukturalistike kritike upravo takve reduktivne struktu ralistike naratologije [osim to ne spominje praktino celu biblioteku feministikih kritika napisanih o filmu Dirasove i Renea, ime se ozbiljno pogreno predstavlja celokupna oblast o kojoj au ipak donosi veoma tetne generalizacije]). Propova naratologija pretpostavlja odre eno teleoloko, linearno odmotavanje narativa Propov projekat se, na kraju krajeva, zove Morfologija bajke te je zbog toga potpuno neadekvatan za opisivanje ili tumaenje, kao u ovom sluaju, prostorno-vremenskih kao i narativnih prekida u delu Margerit Diras. (Videti, na primer, Karut i Deleuz o potrebi za novom prostornom vremenou koju Dirasova i Rene postavljaju pred gledaoca/itaoca.) Osim toga, iznenauje udna mrnja (ili barem nedo statak sestrinskog saoseanja) jedne naunice koja sebe, oigledno, smatra feministkinjom, prema enskom liku u filmu koji, posle ogromne patnje, ostvaruje svoje individualno bie (uko li ko je to za i sta slu aj u ovom fil mu). Hiroimo, ljubavi moja! nije mesto okupljanja, opo ravka, postizanja subjektivnosti (ili, uostalom, hvatanja mukarca); tanije, arhivska groznica od deset hiljada stepeni, ovekoveenje gubitka, ponienje, pre bilo kakve subjektivizacije,
7 Ne mogu se zanemariti prilino opipljivi politiki neprijatelji ovog filma, iji su distribucija i prikazi vanje na Kanskom festivalu dovedeni u pitanje da se ne bi uvredili Amerikanci. auovom eseju kao da nedostaje istorijska perspektiva prilino neobinog i specifinog politikog angaovanja filma protiv dru gog kolonijalizma, amerikog (u filmu predstavljen, pomalo indirektno, kontigvitetom, imenom amerike kolonijalne i militaristike ikone par ekselans, kafeom Kazablanka). Tu se postavlja pitanje: ta je vea opasnost, svedok koji feminizira (npr. francuske feministkinje) ili svedok koji ubija (npr. amerike nuklearne podmornice)? U ime ega se, tano, intervencija koja problematizuje militaristiku upotrebu nuklearne energije, u rukama oveka, kao to je film Hiroimo, ljubavi moja! (1959), kritikuje zbog svog feministikog angaovanja, danas? Zbog politike aktuelnosti knjige Hiroimo,ljubavi moja! italac je lju bazno zamoljen da ponovo proita epigraf ovog eseja. Za analizu uloge koju odreena predstava Ame rike igra u filmu, i kao primer beskonane odgovornosti amerikog intelektualca, videti delo Keti Karut (Cathy Caruth).

59

trkltrna strivanj

pa prema tome i (zapadne) istorije, ve pukotina na samom mestu njenog nastanka, koja otvara mogunost drugaijoj vrsti istorije: khoragrafije. U obliku krsta: Andri i Angelopulos Bo sna, ka kav pri mer! Bo sna, ka kav pri mer? Haj de da u je mo u ovom po na vlja nju dve mogunosti definisanja prostora: jednu, koja e slaviti prolost, katastrofalnu ruinu poznatu pod imenom istorija, suvie poznatu u svojoj predvidljivosti, gramofoniju prostora po znatu kao Evropa Bosna, kakav primer i drugu, pitanje, mogunost mesta/prizora ili granice radikalno posebne u svojoj osobenosti, u svojoj uvek ve neformiranoj, razmrenoj eg zem plar no sti, ko ja tek tre ba da se po ja vi, pi ta nju za ko je se ne zna Bo sna, za i sta, ka kav primer? I hajde da odmah predloimo tezu, trkom do granice: svaka od ovih mogunosti mo ra da osta ne u igri, i su spen do va na, da bi dru ga Bo sna mo gla da se po ja vi, kao i dru ga Evro pa. Pi ta nje tre ba da osta ne pi ta nje, a pri mer tre ba da osta ne pri mer, sva ki u igri i su spen do van, da bi mo glo da se po ja vi ne to kao otva ra nje dru ge Bo sne, dru ge Evro pe. Kao, na primer, otvaranje u pitanju aka Deride u delu Drugi pravac. Razmiljanja o Evropi danas (The Other Heading. Reflections on Todays Europe): A ta bi bi lo ka da bi Evro pa bi la ovo: otva ra nje ka isto ri ji za ko ju se pro me na prav ca, od nos sa dru gim prav cem, ili sa dru gim pravcima, doivljava kao uvek mogua? Otvaranje i neiskljuivanje za koje bi Evropa na neki nain bila odgovorna? (Derrida 1992: 17). Ovaj pravac bio bi mesto odgovornosti, pravac koji je mogu samo ako se kormilari izmeu dve ruevine: jedna je ruevina prole istorije, u kojoj je Bosna uzoran evropski prostor, a druga je ruevina stalno razmrene, neformirane, osobene i neuzorne, destrukturirajue budunosti. Izmeu ova dva prestanka, dve ruevine, mali prostor, klin, odgovornost za budunost, odgovornost za drugo. Ovaj klin mogao bi biti jedina mogua budunost za Evropu, jer toliko toga je dovedeno u pitanje. Hajde da pogledamo nekoliko primera! Ivo Andri, jugoslovenski dobitnik Nobelove nagrade za knjievnost 1961, pie svoje romane Na Drini uprija i Travnika hronika u toku Drugog svetskog rata. Prvi roman je pria o izgradnji mosta u bosanskom pograninom gra du Viegradu, od strane Mehmed-pae Sokolovia u 16. veku. Sam most, od poetka, mesto je povezivanja, premotavanja, komunikacije izmeu Evrope i njenog drugog, Otomanskog carstva; ali je isto tako i spomenik, u znak seanja na nasilno odvajanje Mehmed-pae, koji je kao deak na silu preveden u muslimansku veru. Most je, prema tome, takoe ve ruevina, primer ruevine; most je front, mesto rata, uzorna granica Evrope, unutar Evrope. Neka se u va Evro pa, jer ja mo gu da na pra vim zid pre ma njoj, kao pri mer za ce lu Evro pu, na pi sao je jednom prilikom pravi, istorijski Mehmed-paa. Andri opisuje most kao ruevinu istorije oduvek, koja prodire tela i muslimanskih i srpskih seljaka: varvarski primer istorije. Za vreme izgradnje ogroman kameni blok pao je na jednog od radnika, mladog Arapina, pomonika majstora Antonija, glavnog inenjera, presekavi ga napola i zauvek mu zakopavi noge u temelje mosta. Kameni blok je pao ta no gde tre ba pa ga ni su po me ra li da iz va de po smrt ne ostat ke mla dog Ara pi na, ko ji je umro ubrzo nakon incidenta, a kome ionako nije bilo pomoi: Svi muslimani mukarci izili su
60

trkltrna strivanj

da ga isprate i ponesu po nekoliko koraka njegov tabut u kom je leala samo gornja polo vi na nje go vog mla dog te la, jer po la ga je osta lo pod ka me nim blo kom (An dri 1965: 34). Granica koju most predstavlja je takoe i sarkofag, maina za jedenje mesa, njegov sredinji pot por ni luk, krip ta, tam na oda ja, po gu ban spo me nik. Jo jed no te lo ko je je most od neo je telo seljaka Radisava, koji je uhvaen kako unitava most u toku izgradnje. Njegovo rtvova nje nabijanjem na kolac, kao primer drugima, predstavlja takoe uspomenu na ovo uzorno mesto kao primer Evrope i za Evropu. Kada je Radisav nabijen na kolac, u jednom trenutku kucanje prestade. Merdan je video kako se pri vrhu desne pleke miii zateu i koa odie. On prie brzo i prosee to ispupeno mesto unakrst (An dri 1965: 25, moj kur ziv). Ovaj primer drugima spreio je daljnje ometanje gradnje mosta, i izgradnja je uspeno zavrena. U Travnikoj hronici Andri opisuje ivote zapadnih konzula u Travniku, zatim sedite otomanske vladavine u provinciji Bosni, poetkom devetnaestog veka, za vreme Napoleono vih ratova. U toku okupljanja koje je za konzule organizovao vezir Ibrahim-paa, slueni su limunada i ibuci da se proslave dobre vesti koje e objaviti Ibrahim-paa: Vezir je zautao. Kao da je to bio znak, u Di van su uli go to vo tr e im ko ra kom mno go broj ni io gla ni. Iz prljavih dakova i torbi koje su uneli, poee da sipaju odseene ljudske ui i noseve u znat noj mnoini, neopisivu masu ubogog ljudskog mesa, usoljenu i pocrnelu od usirene krvi. Hladan i odvratan zadah vlane soli i ustajale krvi proe Divanom... Francuski ambasador Da vil, ko ji ni u snu ni je mo gao oe ki va ti ova kav pri zor, ose ti ka ko mu se po di e sto mak i li mu na da gor a u usti ma i pre ti da uda ri na nos (An dri 1976: 177). Ovi osta ci ljud skog mesa bili su trofeji iz pobede nad nekom ruskom ili srpskom jedinicom, primer moi Oto manskog carstva; ali delovi tela, kae Andri, u stvari su poticali od obinog pokolja koji je ogorena i dokona vojska izvrila nad bosanskom rajom, negde oko Zvornika (Andri 1976: 179). Ova scena je primerena na mnogo naina, naroito kao scena gaenja Evroplja nina prefinjenog nosa, prilikom suoavanja sa drugom, nezamislivom Evropom (ak ni u snovima), samom Evropom. Da ne govorimo kako se i austrougarski predstavnik na sastanku, ambasador fon Mi terer, oseao pomalo gadljivo videvi granicu Evrope. I dva kontraprimera. Predvidljivoj gramofoniji katastrofa Andri u svom romanu Na Drini uprija suprotstavlja otvaranje jo jedne katastrofe. Tokom katastrofalne poplave, u Viegradu, u noi nesree sastale su se sve verske voe i otpoele da priaju duge prie iz starih vremena, koje nisu imale nikakve veze sa ne sre om ko ja ih je ov de sa te ra la i sa svih stra na okru i va la Ta ko su ugled ni lju di ovr sli i od detinjstva navikli na nedae svake vrste, savlaivali no za velikog povodnja i nala zei u sebi snage da se prividno ale, naoigled nesree koja je nailazila, zavaravali bedu koju nisu mogli da izbegnu (Andri 1976: 120). U noi, svetlo: izmeu predvidljive gramofonije religije, i katastrofe u prirodi, otvaranje, u noi, u kojoj su se deavala okupljanja, zajednitva, kada se pojavljivala mogunost koegzistencije, mogunost pojavljivanja drugosti, drugog, jo jednog Drugog, neprogramiranog od strane istorije, ali ipak prizvanog i pozdravljenog u njenom katastrofalnom seanju.

61

trkltrna strivanj

U svojoj kratkoj prii Most na epi Andri takoe nudi alternativno razmiljanje o prostornosti. Ova pria opisuje gradnju mosta od strane drugog vezira, Jusufa Ibrahima, u se lu epa na istoimenoj reci. (Selo epa postalo je ozloglaeno u toku prolog rata kada se vest o gladi i kanibalizmu u ovom pograninom selu, opsednutom od strane srpskih trupa, rairila u svetu.) Kada je most zavren, jedan mladi pesnik je veziru ponudio hronogram sa natpi som da se ure e u most. U spo men jav noj gra e vi ni ko ju je Ju suf po klo nio se lja ni ma e pe. Natpis se sastojao od pesme koja velia vezira; njegovog peata, koji sadri njegovo ime, Jusuf Ibra him, istin ski rob bo ji; i nje go vog ge sla: u utanju je sigurnost. Vezir je dugo razmiljao nad nat pi som i on da pre cr tao ceo nat pis i svo je ime. Osta vio je sa mo ge slo, ali je i nje ga na kra ju iz bri sao. Ta ko osta de most bez ime na i zna ka (An dri 1965: 98). S ob zi rom na to da se izgradnja mosta deava nakon politikog dogaaja koji se zavrio skoro katastrofalno za ve zira, gest brisanja imena, ostavljanje duple tiine (izbrisavi re tiina sa geslom) moe se posmatrati kao gest, sa Andrieve strane, da se uzdrma nasilje imenovanja i sigurnost mesta. Tiina, brisanje imena, belina, mogu znaiti nadu, obeanje, upisane u priu, da e to mesto ostati izvan genealokog, nacionalistikog ili politikog prisvajanja. Andri ostavlja granicu kao otvaranje ka neprogramiranom, prema drugom, obeanje druge, neprogramirane, ne rtvovane geografije i geofilozofije upravo zato Ugo Vlaisavljevi (najeminentniji bosan ski filozof koji je ostao u Sarajevu tokom cele opsade) pie: Geopolitika nije nita drugo do politika davanja imena. Vlaisavljevi zatim objanjava zato je geopolitika Bosne primer za svaku geofilozofiju: Zato treba misliti rat u Bosni i Hercegovini, ili rat protiv Bosne i Herce govine, ne ekajui nezainteresovane posmatrae sa strane, koji e nam, privilegovani zbog nesupstancijalne vezanosti za ovdanje tlo i svog pojmovnog jezika, jednom dati nauno ob ja nje nje ono ga to se do go di lo. Tre ba mi sli ti ovaj rat, ili ove ra to ve, u ime mno gih stva ri to li ko oevidnih, pa i u ime geopolitike egzemplarnosti Bosne i Hercegovine za svaku postojeu geofilozofiju (Vlaisavljevi 1995: 13, moj kurziv).8 Film Tea Angelopulusa Odisejev pogled (1996) pri a je o Odi se ju mo der nog do ba (Harvi Kajtel Harvey Keitel), koji trai tri nerazvijene rolne sa filmskom trakom brae Manakis, iji prvi film, koji zaista postoji, i koji je jedan od prvih filmova ikad, opisuje e
8 Vlaisavljeviev esej pojavio se kao uvodni lanak u asopisu pod nazivom ist rat, u Beogradu, tokom poslednjeg rata, tampanom dvojezino, na engleskom i srpskohrvatskom; Beogradski krug, nevladina organizacija, ostala je najuzornija institucija koja je kritikovala Miloevievu vladu, ali i druge nacional no-socijalistike snage na prostorima nekadanje Jugoslavije. asopis se sastoji od eseja vodeih intelek tualaca iz svih jugoslovenskih republika koji su odbili demonizaciju drugog na prostoru bive Jugoslavije, kao i eseja vodeih evropskih mislilaca i filozofa: an-Luka Nensija, Petera Sloterdijka, ana Bodrijara, Riarda Rortija itd. (Jean-Luc Nancy, Peter Sloterdijk, Jean Baudrillard, Richard Rorty). Kada se jedno ga dana bude pisala istorija rata u Jugoslaviji, Beogradski krug e se pojaviti kao najznaajnija institucija koja predstavlja evropsku civilizovanost u Jugoslaviji, za Jugoslovene i za samu Evropu. injenica koja je nedovoljno poznata na Zapadu: Beogradski krug je pozvao aka Deridu da odri predavanje u Beogradu uoi rata u Bosni. Derida je odabrao da proita svoju Politiku prijateljstva u Beogradu na dan tokom ko jeg su poele prve bitke u Sarajevu. Kada je vest o poetku rata dola do Beograda, Derida je rekao publici, okupljenoj na Kolarevom narodnom univerzitetu, da ako Evropa ne slua i ne obazire se na istorijske lekcije Sarajeva, sigurno e ponoviti sve greke ove istorije.

62

trkltrna strivanj

ne tka lje, ne gde na Bal ka nu. (Taj film je u stva ri pri ka zan na po et ku Odisejevog pogleda.) Potraga za znanjem vodi Odiseja kroz mnoge scene u kojima se ponavlja nasilje istorije na prostoru poznatom kao Balkan: u Grkoj, Albaniji, Makedoniji, Rumuniji, zatim Beo gradu i Sarajevu. (Scena u filmu, koju su braa Manakis snimala u Makedoniji, prikazuje beznaajno selo Janinu beznaajno, ali za primer a narator govori (voice-over): Sve evropske vojske su ovuda promarirale.) Teleologija njegove elje za znanjem dovodi ga ba u Sarajevo u prolom ratu, gde, pronaavi rolne, pronalazi svoju destinaciju, svoj kraj. Nerazvijene rolne uva jedan kustos Jevrejin, koji e biti ubijen zajedno sa celom svojom porodicom ubrzo nakon to Kajtelu preda film. Poslednje scene opisuju Sarajevo u magli, je di no vre me ka da je u gra du mir no. I taj mo me nat mi ra je vre me da se sa hra ne mr tvi. I upravo u tom trenutku suspendovane zajednike opasnosti orkestar mladih (mladi Srbi, Hrvati, Muslimani, sviraju zajedno, objanjava jevrejski kustos Kajtelu) moe nastupati na otvorenom. Zajednitvo se pojavljuje uoi katastrofe, za vreme magle, koja okree Odise jev pravac, mogunost za drugu Bosnu, drugu Evropu. Odisejev pogled rui celokupno grko te stoga i evropsko poimanje ontoteleologije gledanja i razmetanja, poevi barem sa Platonovom peinom, i predlae drugu disloka ciju grkog logosa, odreenu grko-jevrejsku kontaminaciju. Prema reima aka Deride u delu Nasilje i metafizika, dislokacija naeg identiteta, i verovatno identitet uopte; ona nas po zi va da se uda lji mo od gr kog po lo a ja, a mo da i sa sa mog po lo a ja uop te (Der rida 1978: 82). Ovo su Deridine rei o drugom pacijentu, Jevrejinu Emanuelu Levinasu (Emannuel Levinas) (Dojs svog Uliksa naziva jevrejgrki, grkijevrej, a Derida tako na ziva Levinasa [Derrida 1978:153]). To razliito mesto i prizor nee biti motivisani eljom za znanjem, gledanjem ili imenovanjem, to samo moe da svedoi o ve programiranoj katastrofi istorije. (Ova elja za znanjem je, sama po sebi, na mnogo naina sauesnik nasilju koje se deava, kao to se vidi i u cininoj anegdoti koja se prepriavala u Sarajevu tokom opsade: jedan sused drugom, Srbin Muslimanu, kao kletvu kae: Dabogda ti se ku a po ja vi la ve e ras na CNN-u! CNN se, da kle, ne na la zi ta mo gde su rat i ra za ra nje, ve su rat i razaranje tamo gde je CNN. Graani Sarajeva shvatali su to bolje nego liberal ni Zapad ili Evropa.) Tanije, ovaj alternativni prizor motivisae, ili predstaviti, krajnja pasivnost: tkanje, uvanje, strpljiva komemoracija opasnosti koja odbija upravo tu vrstu oftalmo-falokratinog pogleda na rat pod kojim se istorija Evrope razmrava ili unitava. Levinas kae da je u tkanju i uvanju, u opasnosti lice drugog, u ovoj nagosti, izloeno smrti Podsea nas na samu smrtnost druge osobe (Levinas 1987: 107). Odgovornost prema drugom uvek e prethoditi sigurnosti imena, prizora ili pogleda. U jednoj od poslednjih scena u filmu, prazni frejmovi trepere pred Odisejevim oi ma. Na praznom ekranu on vidi, moda, katastrofu istorije: lice svake osobe koja je umrla u ra tu u Bo sni; kraj jed nog pre de la i pri zo ra, pri zor/pre deo Evro pe. Ali, u tom pra znom treperenju frejmova, otvor: prazan, nerazvijen film, jo nevieno seanje neprogramira nog drugog, strpljenje, pasivnost, obeanje, budunost. Na primer, jedan primer. Primer? U meuvremenu, Sarajevo je u magli. Svet je slep.
63

trkltrna strivanj

**************************************** Razliitost treba uiti. Razliitost se ne moe uiti. Dru ga Evro pa, i una krst..

LI TE RA TU RA
1. Andri, Ivo. Pripovetke. No vi Sad: Ma ti ca srp ska 1965. ----. Na Drini uprija. No vi Sad: Ma ti ca srp ska, 1965. ----. Travnika hronika. Sarajevo: Svjetlost, 1984. 2. Barthes, Roland. Empire of Signs. Ric hard Ho ward Tran sla tor. New York: Hill and Wang, 1982. 3. Benjamin, Walter. Illuminations. Ha rry Zohn Tr. New York: Shoc ken Bo oks, 1968. 4. Blanchot, Maurice. The Work of Fire. Charlotte Mandell Tr. Stanford: Stanford University Press, 1995. 5. Berdiaev, Nikolai. Istoki i smysl russkogo kommunizma. Moskva: Nauka, 1990. 6. Caruth, Cathy. Unclaimed Experience. Trauma, Narrative and History. Baltimore:The Johns Hopkins University Press, 1996. 7. Chanter, Tina. Abjection, Death and Difficult Reasoning: The Impossibility of Naming Chora in Kristeva and Derrida. In Khoraographies For Jacques Derrida, on July 15, 2000. Dragan Kujundzic Guest Editor. Tympanum 4, http://www.usc.edu/dept/comp-lit/tympanum/4/khora.html 8. Chow, Rey. When Whiteness Feminizes: Some Consequences of a Supplementary Logic. diffe rences: A Journal of Feminist Cultural Studies 11.3 (1999/2000). 9. Delez, il. Film 2, Slika-vreme; prevela s francuskog Ana A. Jovanovi, Beograd; Filmski centar Sr bije, 2010. 10. Derrida, Jacques. On the Na me. Tho mas Du to it Edi tor. Da vid Wo od, John P. Le avy, Jr.,and Ian McLeod Translators. Stanford: Stanford University Press, 1995. ----. The Other Heading. Ref lections on Todays Europe. Drugi pravac; prevela Svetlana Stojanovi, Beograd: Lapis, 1995 (Beograd: Zuhra). ----. The Te ac hing of Ni etzsche and the Po li tics of Pro per Na me, in The Ear of the Ot her. Lincoln: University of Nebraska Press, 1985. ----. Nasilje i metafizika: ogled o misli Emanuela Levinasa; preveo s francuskog Sanja Todorovi. Beograd: Plato, 2001. 11. Dostojevski, Fjodor. Zloin i kazna. Prevod Jovan Maksimovi, Nova Knjiga: Podgorica 2003. 12. Diras, Margerit. Hiroimo, ljubavi moja. Tekst Margerite Diras za film Alena Renea pr. Nada Boji Beograd: Prosveta, 1994. 13. Felman, Shoshana. Psychoanalysis and Education: Teaching Terminable and Interminable. In The Pedagogical Imperative: Teaching as a Literary Genre, Yale French Stu di es 63, 1982. 14. Frank, Semyon. Religiozno-istoricheskii smysl russkoi revoliutsii. In Russkaia ideia. Ed. M. A. Ma slin. Moskva: Izdatelstvo Respublika, 1992, 324340. 15. Hamacher, Werner, One 2 Many Multicalturalisms, in Violence, Identity, and Self- Determination. Hent de Vri es and Sa muel We ber Edi tors. Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press, 1997.

64

trkltrna strivanj

16. Hajdeger, Martin. Pitanje o tehnici. U: to je to filozofija; to je metafizika; Filozofija i teologija; Pitanje o tehnici, Zagreb: Centar za drutvene djelatnosti omladine RK SOH, 1972. 17. Kafka, Franc. Pripovetke. Preveo sa nemakog Branimir ivojinovi, Mono&Manana Press, 2002. ----. The Basic Kafka. Eric Hel ler Tr. New York: Was hing ton Squ a re Press, 1979. 18. Kristeva, Julia. Crno sunce: depresija i melanholija; prevod sa francuskog Mladen ukalo. Novi Sad: Svetovi, 1994. 19. Lacoue-Labarth, Philippe. Heidegger, Art and Politics. Chris Tur ner Tr. New York: Ba sic Blac kwell, 1990. 20. Levinas, Emannuel. Ti me and the Ot her. Tran sla ted by Ric hard A. Co hen. Pittsburgh: Duquesne University Press, 1987. 21. Lippit, Akira Mizuta. Antigraphy: Notes on Atomic Writing and Postwar Japanese Cinema, quoted from manuscript, 1999. Published as: Antigraphy: Notes on Atomic Writing and Postwar Japanese Cinema, Review of Japanese Culture and Society . vol. X (De cem ber 1998 [1999]): 5665. 22. Lyotard, Jean-Franois. Heidegger and the jews. Andreas Michel and Mark Roberts Tr. Minneapolis: University of Minnesota Press, 1995. 23. Nancy, Jean Luc. The Unsacrificeable In Literature and Ethical Question, Yale French Stu di es, 79, 1991. 24. Pe trovsky, N. A, Slo var rus skikh lichnykh imen [Dictionary of the Russian proper names]. Moskva: Rus skii iazyk, 1980. 25. Royle, Nicholas. Mole, manuscript, 1997. Originalno objavljen kao prevod: Mole[sa naslovom na engleskom jeziku], u Lanimal autobiographique. Autour de Jacques Derrida, So us la di rec tion de Ma rie-Louise Mallet. Paris: Galilee, 1999, 547562. 26. Vlaisavljevi, Hugo. Geopolitika i filozofija, Beogradski krug 11, 1995, dvojezino izdanje, isti rat/Pure War isti rat.

A-Cross: How To Te ach Dif fe ren ce And Ot her Euro pe?

The ar tic le di scus ses the mo des of be lon ging to a na tion, cultu re, or po li ti cal spa ce, as the se are tra ver sed by for ces of ali e na tion and di sas so ci a tion. How do es one te ach or re pre sent the dif fe ren ce at the he art of the pro per in lan gu a ge or na tion wit ho ut vi o la ting the sin gu la rity and spe ci fi city of such a dif fe ren ce? To what ex tend is this dif fe ren ce con sti tu ti ve and then re pres sed in any no tion of be lon ging or iden tity? Exam ples cho sen for di scus sion are ta ken from the works of Do sto evsky, Kaf ka and Wal ter Benja min, Alain Re sna is and Ivo An dric. K EY WOR DS: Pe da gogy of cul tu ral iden tity and dif fe ren ce, Rus sian iden tity and post-co lo ni a lism, Kaf ka and the ho lo ca ust, nuc le ar war and ci ne ma, ethics, tec hno logy.
SU M M AR Y:

dragan@ufl.edu

65

trkltrna strivanj

UDC 811.135.1:811.16/.17

Zigfrid Tornov (Tornow, Siegfried)

Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, Srbija

Neeljeni kontakti. Meujeziki i kulturni kontakti rumunskog i slovenskih jezika i njihovo obezvreivanje
S A E TA K : U radu autor analizira pojavu bilingvizma na rumunskom govornom podruju i ukazuje na istorijski razvoj savremenog rumunskog jezika od XVII do XIX veka. Rad se sastoji iz tri dela. U prvom delu istiu se razlozi uspostavljanja jezikih kontakata izmeu Slovena i Rumuna, u drugom se govori o uticajima koje je slovenski jezik odigrao na rumunski, dok u treem autor hronoloki ukazuje na sve pokuaje oslobaanja rumunske leksike od slavizama. K LJU N E R E I : kontakti, Rumuni, jezik, slovenski jezik, transilvanijska kola, simbioza, reinterpretacija istorije.

UVodne napomene Jugoistona Evropa je u toku svoje duge istorije stekla bogato naslee, praistorijsko balkansko i rimsko iz doba antike, vizantijsko iz srednjeg veka i osmanlijsko iz ranog novog veka; od XIX veka narodi sa tog prostora mogu njime slobodno da raspolau, mogu da ga prihvate ili odbace, da neguju, zanemare ili da unite svedoanstva. U istorijska svedoanstva svrstavaju se ne samo ouvani tekstovi iz prolosti, ve i jezici: oni su dijahronijski gledano pravi muzeji istorije. Tako je i sa rumunskim. Uz to su jezike okolnosti u oblastima koje su naseljavali Rumuni bile posebno kompleksne. S jedne strane zato to je od 600. godine pa do XVIII veka postojala romansko-slovenska simbioza, odnosno romansko-slovenska dvojezinost, s druge strane zato to su u Moldaviji i Vlakoj do sredine XVII veka, osim nekolicine
66

trkltrna strivanj

prevoda religijskih tekstova i tapija, svi tekstovi pisani na crkvenoslovenskom. Slovenski jezik, zajedno sa grkim i turskim, kojima su bili izloeni svi jugoistoni jezici, imao je odluujui uticaj na rumunski. Taj uticaj je bio tako znaajan da je prouzrokovao do danas prisutan ideoloki problem koji e se ovde izloiti. 1. Etniki i jeZiki odnosi u jugoistonoj EVropi oko 1800. godine Pod geografskim nazivima jugoistona Evropa i Balkan podrazumevam sledee: jugoistona Evropa kulturno-istorijski obuhvata pravoslavnu (i muslimansku) istonu Evropu juno od Dnjestra, koja je posredno ili neposredno bila pod osmanlijskom vladavinom, drugim reima, Balkan bez podunavskih kneevina. Balkanski u koristiti kao lingvistiki naziv za izrazito analitike (videti nie) jugoistonoevropske jezike. Jugoistona Evropa, tako posmatrano, obuhvata predeo centralnih balkanskih jezika grki, albanski, bugarski sa makedonskim te rumunski sa moldavskim i arumunskim. Tu su, meutim, iveli i drugi narodi: Turci i Srbi, kao i jevrejska, nemaka, maarska i jermenska dijaspora. Treba odmah naglasiti da oblasti koje su naseljavali pojedini narodi tada jo nisu bile jasno omeene. Pored estih seoba Vlaha, koji su se bavili stoarstvom, bilo je i politiki uslovljenih seoba stanovnitva, pre svega Osmana i sefardskih Jevreja. Osim zatvorenih seoba itavih grupa stanovnitva, esto su i pojedinci menjali mesta svog boravka. Tako su i sela bila etniki meovita, mada uglavnom konfesionalno jedinstvena; gradovi su, nasuprot tome, bili multietniki i multikonfesionalni, a gradske etvrti, mahale, ograniene na po jednu konfesiju. Tako smo krajem XIX veka imali sledee gradove: ernivci 51% Nemci, 19% Rusini, 14% Rumuni, 13% Poljaci; Temivar 51% Nemci, 27% Maari, 14% Srbi (i Rumuni?); Bitolj 35% Albanci (i Turci?), 29% Sloveni, 19% Grci, 12% Aromuni, 6% Jevreji; Solun 55% Jevreji, 20% Turci, 12% Grci, 8% Sloveni, 3% Franci; Carigrad 43% Turci, 23% Grci, 17% Jermeni, 5% Bugari, 5% Jevreji (Meyer 19021908, Brokgauz/Efron 18901904). Moemo, dakle, pretpostaviti da je viejezinost u gradovima, a naroito po selima, bila vrlo rasprostranjena. Multietnikih, unikonfesionalnih kontakata bilo je po selima, gradskim etvrtima, na bogosluenjima, unutar esnafa; multikonfesionalni kontakti odi gravali su se na podruju itavih gradova, na trgovakim putevima, pijacama, religioznim proslavama koje su poseivali pripadnici razliitih veroispovesti. Oko 1800. godine u jugoistonoj Evropi govorili su se dijalekti koje su obrazovani sa vremenici posmatrali sa prezrenjem. Neobina je pojava da su se u oblasti donjeg Podu navlja i dalje ka jugozapadu grupisali raznorodni jezici koji, i pored toga to njima govore razliita plemena, imaju jednu slinost oni su najiskvareniji predstavnici svojih familija. Takvi izopaeni sinovi su: vlaki u porodici romanskih, bugarski u porodici slovenskih i albanski u porodici grkih jezika (A. Schleicher: Zur vergleichenden Sprachgeschichte. Bonn, 1848, str. 143, ci ti ra no u Schal ler 1999: 9899). Vremenom su ovi genetski razliiti jezici razvili slinosti, naroito u oblasti leksike i morfosintakse. Balkanska leksika je najveim delom grkog i turskog porekla. Grka se
67

trkltrna strivanj

odnosila na crkvenu i s njom u vezi na obrazovnu terminologiju, ali i na civilnu admi nistraciju, poljoprivredu, moreplovstvo; turska na islam, vojsku, domainstvo, zanatstvo, trgovinu, odeu i namirnice. Balkanske morfosintaktike strukture su analitike, a to se moe objasniti intenziv nim jezikim kontaktima. Analitiki su i drugi jezici, kao na primer engleski i persijski; za balkanske jezike bitno je to su za relativno kratko vreme od sintetikog tipa, za ta postoje dokazi u crkvenoslovenskom iz perioda oko 900. godine, do priblino 1500. godine (rani novobugarski, najstariji rumunski tekstovi, novogrki narodni jezik) razvili analitiki tip. Ovi je zi ci oko 1800. go di ne jo ni su ima li svo je pi smo. Pi sa lo se i i ta lo na sa kral nim je zicima, grkom i, ree, ponovo iz Rusije pristiglom crkvenoslovenskom, zatim na osman skom turskom, na albanskim i junoslovenskim knjievnim dijalektima; o rumunskom e tek biti rei. Trebalo je pronai nadregionalno sredstvo izraavanja koje bi se moglo koristiti i u usmenim kontaktima i u pisanim tekstovima; obino je postojala konkurencija izmeu dva ili vie jezika na prednacionalnoj teritoriji. Kada su se oko 1800. godine nacionalne elite pozabavile pitanjem jezika, reile su da une su red u taj na vod ni ha os: na me ra im je bi la da se na do ve u na sta re tra di ci je, da je zici ponovo postanu dostojanstveni i staroslovni (Steinke 1999: 399). Jezik je trebalo da postane sredstvo za identifikaciju i tako bi se govornici izdigli iznad banalne sadanjosti, a istovremeno pomou njega bi povukli granicu izmeu sebe i govornika drugih jezika. U kolama i putem obrazovanja naroda, trebalo je da Grci opet naue pristojan grki, od nosno jezik Platona i Ksenofonta, Bugari pravi slovenski, tj. crkvenoslovenski. U sluaju Rumuna, stvar je bila neto komplikovanija. 2. CrkVenoslo Vensko-pra VoslaVna tradicija Rumuna ta je, zapravo, bila rumunska tradicija? Rumunski srednji vek je poeo prilino ka sno. U Vlakoj je tek nakon upada Mongola i povlaenjem Kumana u Maarsku mogao da se uspostavi trajni svetovni i crkveni poredak: 1359. godine Carigrad joj je priznao crkvenu nezavisnost pod mitropolitom u mestu Kurtea de Are. Moldavska pravoslavna crkva je isprva bila pod patronatom arhiepiskopije u Haliu1, da bi tek 1401. godine dobila svog mitropolita u Suavi. Na podstrek Srbina Nikodima 1369. godine je [...] u Banatu kod (Drobeta Turnu) Severina izgraena Vodica, prvi manastir u Rumuna, a drugi oko 1377. u Te mi va ru [...] Slo ve ni su u ve li koj me ri ue stvo va li u iz grad nji tih pr vih, ali i ka snijih manastira, pa su u rumunskim zemljama veliki manastiri pored kneevskih dvoro va postali centri slovenske kulture. I sledeih dvadeset vlakih manastira [...] tokom XIV i XV ve ka i jo tri de set u XVI ve ku na sta lo je po uzo ru na ma na sti re sa Sve te Go re [...] U Moldaviji manastirski ivot poinje 1395. godine osnivanjem manastira Neamc, u emu su ue stvo va li bu gar ski mo na si; sle de jo tri u XIV ve ku, za tim dva na est u XV i jo de set u
1 Hali (nemaki Geschatz, maarski Gcs) naziv je mesta u Slovakoj, u dananjem regionu Banska Bi strica (slovaki Banskobystrick kraj). U daljem tekstu sve primedbe u fusnotama su prevodioeve.

68

trkltrna strivanj

XVI veku (Trunte 1998: 212). Do 1600. godine je u podunavskim kneevinama izgraen zavidan broj od sedamdeset osam manastira. U moldavskim manastirima su se razvili centri za prepisivanje knjiga. Pored religio zne, negovana je i svetovna knjievnost na slovenskom jeziku, tako da se 1444. godine u Bistrici pojavio primerak Duanovog zakonika iz 1349. Kada je kasnije srpsko tamparstvo zamrlo zbog prodora Turaka, Vlaka je postala centar slovenskog tamparstva: mitropolit Maksim je doveo tampara Makarija sa Cetinja u Munteniju2, gde je on od 1508. do 1512. tampao biblijske i liturgijske knjige. Rumuni su, i pored etnike specifinosti, bili uronjeni u slovensko-pravoslavnu kul turu. Slubeni jezik bio je crkvenoslovenski. Dravne odredbe, trgovake privilegije, do kumenti, povelje i tapije, hronike, istorijske knjige i zakonici, bili su napisani na crkveno slovenskom (Huber 1973: 41). Bio je to crkvenoslovenski bugarske redakcije. Sauvana su svedoanstva na lokalnom bugarskom jeziku [...] iz sredine XIV veka. Tek krajem XV veka u slubenom jeziku se pojavljuju prve rumunske rei, u XVI veku u slovenskom se pronalaze mnoge greke [...] Bugarski crkvenoslovenski knjievni jezik u podunavskim kneevinama pisan je po uzoru na trnovsku kolu, iji je uticaj prenesen i u Rusiju. U drugoj polovini XV veka knjievni jezik pokazuje porast uticaja iz srpskog jezika (Trunte 1998: 126). Sigurno su mnogi, bar pismeni ljudi, govorili crkvenoslovenskim slubenim i crkve nim jezikom. Centri crkvenoslovenske kulture bili su manastiri i biskupski dvorovi, kan celarije kneeva i boljara, ali i kontoari trgovaca, ukoliko nisu koristili grki. Pretpostavlja se da se crkvenoslovenskim sluilo i ire stanovnitvo: Prvo slovensko-rumunska simbioza i dvojezinost je u nekim oblastima trajala jako dugo, jo 1900. godine su treinu Moldavije (ukljuujui Bukovinu i Besarabiju) naselja vali Sloveni. Drugo bogosluenje se obavljalo na crkvenoslovenskom ne samo u gradovima ve i u selima. Tree procenat slovenskih rei u rumunskom je do reromanizacije u XIX veku bio jako velik. U prvom etimolokom reniku iz 1870. godine, od 5765 obraenih leksema sa mo je 20% la tin skog po re kla, 41% slo ven skog, 18% tur skog, 11% gr kog i 10% ma ar skog (Ci hac 187079: vi ii). Iako re nik mol dav skog fi lo lo ga ne sa dr i sve eti mo ne a i umno gome je nepouzdan sveobuhvatna statistika ne bi se mnogo razlikovala od njegove; jer ako nedostaje mnogo rei latinskog porekla, onda sigurno nema ni mnogih rei nekog drugog porekla (Tagliavini 1973: 257). Rumunski crkvenoslovenski je pisan na zapadnoj irilici, iz koje su se kasnije razvile srpska, hrvatska i rumunska, dok se Bugari i Rusi slue istonom irilicom. Vrlo je vano konstatovati da su se Rumuni od samog poetka korienja pisma 1521. godine pa do uvo
2 Muntenija ili Velika Vlaka (rum. Muntenia) predstavlja najvei deo dananje pokrajine Vlake u Rumu niji. Nju predstavlja teritorija koju ograniava reka Dunav na jugu i istoku, a na severu Sredinji Karpati.

69

trkltrna strivanj

enja latinice 1860. godine, dakle 340 godina, sluili irilicom. Oni je nisu samo preuzeli od Bugara, ve su je doraivali, razvijali i prilagodili svojim potrebama te su verovatno dodali slovo za esto rumunsko d, ko je su Sr bi pre uz e li od njih. Koliko su Moldavija i Vlaka kljune zemlje slovenskog pravoslavlja u politikom i kulturnom pogledu, vidi se i na primeru Petra Mogile3 iz jedne moldavske kneevske po rodice, koji je bio iguman Kijevsko-peerske lavre, a zatim i mitropolit Kijeva. Njegovo de lo Orthodoxa Confessio Fidei je 1642. ozvanieno na Prvom pravoslavnom vaseljenskom saboru novog veka u Jaiju. Uz njegovu podrku 1640. godine po uzoru na Kijev osnovane su prve duhovne slovensko-grko-latinske akademije sa crkvenoslovenskim jezikom kao na stav nim u Tr go vi tu za Vla ku i Ja i ju za Mol da vi ju. One su, ne sa mo za Ru mu ne ve i sve pravoslavce, bile od izuzetne vanosti. 3. Kraj rumunsko-slo Venske simbio Ze Sredinom XVII veka 300 godina stara kultura podunavskih kneevina poela je da se blii svome kraju. Bio je to samo deo opte propasti crkvenoslovensko-pravoslavne kultu re tog vre me na na Bal ka nu i u Ru si ji. Kod Bu ga ra je bi la sko ro uga e na, kod Sr ba e se opo ra vi ti tek oko 1700. go di ne, na 4 kon ponovnog procvata u junoj Maarskoj. Kada je Matej Basarab od Bugara zatraio da mu poalju dobrog uitelja crkvenoslovenskog, poslali su mu jednog Hrvata, sa pri med bom da je bu gar skih sve te ni ka ma lo, a ni oni ni su mno go ue ni (Trun te 1998: 375). Tako je 1646. u koli u Trgovitu crkvenoslovenski zamenio grki, a slovenske knjige su ustupile mesto grkim. U Kneevini Litvaniji, sa centrima u Kijevu i Viljnusu, crkvenoslovenski je posle Bre stovske unije crkava5, a kao posledica nadmoi Zapada, morao da ustukne pred latinskim, zapadnoruski pred poljskim, sve dok 1969. godine Sejmskim ukazom nije reeno: Pisarz zi em ski e go sdu po Pol sku, a nie po Ru sku pi sa po wi ni en (Da me rau 1963: 13). Ne u di, 6 dakle, to je Jeremija Kaavela sa Krita, lajpciki i beki ak i Kantemirov ui telj, 1656. u Jaiju zamenio nastavni kadar iz Kijeva grkim. Proterivanje Kijevljana bilo je znak po bede grko-vizantijskog kulturnog uticaja nad kulturnom epohom u kojoj je dominiralo slovensko pravoslavlje. Stalnim pristizanjem grkih monaha i uenjaka nastavljen je ovaj
3 Pe tar Mo gi la (rus. , rum. Petru Movil, 15961646) bio je mi tro po lit ko ji je poticao iz moldavske boljarske porodice. 4 Ma tej Ba sa rab (rum. Matei Basarab, 15801654), uveni vojvoda Vlake. 5 Brestovska unija crkava proglaena je 1596. godine u beloruskom gradu Brestu. Predstavlja ujedinjenje rimokatolike i pravoslavne crkve na teritoriji Poljsko-litvanske unije. 6 Dimitrije Kantemir (rum. Dimitrie Cantemir, 16731723) bio je u dva navrata gospodar Moldavije (martapril 1693. te 17101711), a u isto ri ji Ru mu na ostao je za pam en kao pr vi eru di ta i en ci klo pe di sta evropskih razmera. Njegova Istorija Osmanlijskog carstva napisana na latinskom (Historia incrementorum atque decrementorum Aulae Othomanicae) iz me u 1714. i 1716. go di ne pr vo je ta kvo de lo ko je se po ja vi lo u Evropi.

70

trkltrna strivanj

kulturni obrat, sve dok fanarioti7 nisu preuzeli vlast, ime je politika mo prela u grke ru ke (Hu ber 1973: 58). Ova promena nije znaila da je grki zauzeo mesto koje je pripadalo crkvenosloven skom, ve je rumunski dobio polet zbog rivaliteta koji je vladao izmeu crkvenosloven skog i grkog, te je polako osvajao teritoriju: tek 1679. tampan je prvi rumunski liturgi kon, a 1736. godine je poslednji put u Vlakoj objavljena knjiga liturgija na crkvenosloven skom je zi ku (Trun te 1998: 375376). Na bogosluenjima su se tri jezika dugo borila za prevlast. Tako je erban Kantaku zino8 u Vlakoj uveo rumunski jezik u liturgije. S druge strane je patrijarh jerusalimski Dositej Notara 1698. godine za Transilvaniju dao sledee instrukcije: Ako i pripadnici reformisane crkve bogosluenje obavljaju na rumunskom, onda rumunski ne moe biti jezik pravoslavne liturgije, jer je mali i beznaajan. Biskup slubu treba da dri na sloven skom ili grkom, narodni jezik je dozvoljen samo za jevanelja ili propovedi (de Vries 1963: 402). O ovo upozorenje su se ogluili kada je u vreme fanariota crkvenoslovenski konano postao zastareo, nije se prelo na grki, ve na rumunski. Tek po ujedinjenju ove dve kneevine, knez Aleksandru Joan Kuza9 je 1863. iz dao de kret prema kome rumunski i zvanino postaje liturgijski jezik. 4. No Vi pristup Taljavini je u svojoj Rumunskoj konverzacijskoj gramatici pre ezdeset godina napisao sledee: Poto su svi rumunski tekstovi, tampani ili pisani rukom (osim nekoliko izuze taka), do 1860. godine na irilici, svako ko je nauio rumunski mora da poznaje i irilino pismo (Tagliavini 1938: 431). Danas u Rumuniji, osim strunjaka, niko vie ne ume da ita rumunske, a kamoli crkvenoslovenske tekstove na irilici, poto je izmeu 1640. i 1780. godine dolo do spore, ali dosledne kulturne promene, koja je konano dovela do drugai jeg tumaenja nacionalne istorije. Umesto srednjovekovnog teolokog svetonazora, koji je podrazumevao da su Vlasi i Moldavci vodili bogougodni rat protiv Turaka i katolika zajed no sa pravoslavnim Srbima na strani Vizantije, sada se namee pagansko-nacionalna inter pretacija, koja je zastupala stav da su Rumuni deca Rima; ona se prvo pojavila u hronikama.
7 Fanarioti (gr. ) naziv za lanove uticajnih grkih porodica koje su ime dobile prema cari grad skoj e tvr ti Fa nar (tur ski Fa nar, gr ki ), u ko joj su ima le ku e i u ko joj je bi la sme te na Va se ljenska patrijarija. Vremenom se pojam fanarioti proirio i na kasnije helenizovane Rumune i pravoslavne Albance. Tokom XVII veka obavljali su prevodilake poslove za raun Visoke porte i bili su prve turske diplomate na Zapadu. Od 1711. do 1821. upravljali su Vlakom i Moldavijom kao gospodari, vojvode ili knezovi. 8 erban Kantakuzino (rum. erban Cantacuzino, 16401688) istakao se kao znaajan vladar Vlake: osnovao je prvu rumunsku kolu u Bukuretu i novano pomogao osnivanje nekoliko tamparija. Ujedno, dao je i finansijsku potporu za objavljivanje prvog prevoda Biblije na rumunski jezik 1688. godine. 9 Knez Aleksandru Joan Kuza (rum. Alexandru Ioan Cuza, 18201873) bio je prvi vladar Rumunije, tani je reeno Unije kneevinaVlake i Moldavije, svega etiri godine, od 1862. pa do njegove abdikacije 1866. u korist Karla Hoencolern-Sigmaringena, potonjeg kralja Karola I.

71

trkltrna strivanj

Oekivano je crkvenoslovenski zamenjen rumunskim mnogo vie u oblasti istorio grafije nego u duhovnoj knjievnosti. Moldavska hronika, pokrenuta na crkvenosloven skom na pod sti caj Sr ba i Bu ga ra u XV ve ku, a za tim pod uti ca jem polj skog hu ma ni zma, doivela je procvat u XVI veku, jer su je preuzeli Grigore Urekea i njegovi sledbenici koji su nastavili da piu na rumunskom jeziku (Trunte 1998: 376). Kulturne veze izmeu Moldavije i Poljske postale su u vreme kasnog humanizma ve oma bliske. Znaajnu ulogu u tome su imale jezuitske kole u Galiciji i Podoliji. Tamo su se obrazovala i uila latinski dva prva velika moldavska hroniara, Grigore Ureke10 u Lem bergu i Miron Kostin11 u Baru. Urekeovo delo Letopiseul rii Moldovei (16421647) na sta lo je po uzo ru na de lo Chronika wszystkiego oewiata Marcina Bielskog iz 1597. godine i opisuje dogaaje oko osnivanja Kneevine Moldavije od 1359. do 1594. godine (Behring 1994: 59). Tu se pr vi put po ja vio iz raz de la Rm ne tra gem, po ti e mo iz Ri ma (Boc hmann 1992: 103). U hronici Mirona Kostina Letopiseul rii Moldovei de la Aron vod ncoace, de un de este p r sit de Urec he vor ni cul (za klju no sa 1675. go di nom) pr vi put se pojavljuju direktne pozajmljenice iz latinskog u rumunskom, kao na primer canelar, gheneral, rspublic (Bochmann, 1979: 21): dakle, u Moldaviji pod kasnim uticajem poljskog humanizma, a ne u Transilvaniji12. Tamo je pola veka kasnije unijatski biskup Inoentije Miku13 formulisao latinsku te zu, ka da je 1735. go di ne u jed noj mol bi ca ru Kar lu VI na pi sao: Mi smo jo od vre me na cara Trajana najstariji stanovnici Transilvanije (Kpeczi 1990: 419). Kao to je poznato, iz ovoga se razvila teorija kontinuiteta, prema kojoj su Rumuni potomci Daana i Rimlja na, u kontinuitetu od perioda kasnog antikog doba nastanjeni u tri kneevine14, pa ima ju ista prava kao i drugi narodi. eleli su da dokau privilegovanim narodima Transilvanije
10 Gri go re Ure ke (rum. Grigore Ureche, oko 15901647) ostao je upam en u ru mun skoj isto ri ji kao pr vi moldavski hroniar ije je delo u celosti ostalo sauvano do danas. 11 Mi ron Ko stin (rum. Miron Costin, 16331691) bio je ne sa mo mol dav ski hro ni ar ne go i je dan od pr vih rumunskih knjievnika i istoriara. 12 O nazivu Transilvanija (rum. Ardeal ili Transilvania, ma. Erdly, nem. Siebenbrgen) do sada je mno go pisano. Tomas Negler (Ngler) izuavajui istorijsku i lingvistiku strunu literaturu u jednom itekako znaajnom saoptenju pokuao je da otkrije tajnu tog imena, koja ostaje misterija i pored mnogih tumae nja. Interesantno je da se pisani trag nemakog naziva Siebenbrgen pojavljuje ve u jednoj povelji iz 1296. go di ne, i da se jo Enea Si vio Pi ko lo mi ni, od 1459. po zna ti ji kao Pa pa Pi je II, tru dio da na e ob ja nje nje za ovaj naziv. Kasnije su Austrijanac Robert Resler (Roesler), arheolog Kurt Hored (Horedt), lingvista Fric Holctreger (Holztrger) nauno istraivali ovaj naziv. Iz svih dosadanjih teorija, Negler je izvukao zaklju ak da re Siebenbrgen izvorno nije znaila sedam tvrava ili planina (sieben Burgen oder Berge), ve se moe tumaiti kao Zemlja sedam oblasti. Razlog tome je taj to se u srednjovisokonemakom izmeu re i Burg i Berg (sak son ski brich) ne mo e po vu i pa ra le la iz da na nje per spek ti ve, bu du i da je u srednjovisokonemakoj knjievnosti brge znailo i oblast (Forschungen zur Volks- und Landeskun de, Bu ka rest, Band 12, Heft 2/1969). 13 Inoentije Miku-Klajn (Iaoan Inoceniu Micu-Klein, 16921768), unijatski biskup iz Faragaa, veliki borac za prava Rumuna u Transilvaniji. 14 Re je o Transilvaniji, Vlakoj i Moldaviji.

72

trkltrna strivanj

Saksoncima, Maarima i Sekeljima, koji Rumune smatraju uljezima, da se to vie odnosi na njih sa me (Ale xi ci 1906: 71); osim to ga si gur no su ima li ja ku e lju da se dis tan ci ra ju od svojih slovenskih suseda. Latinizacija, odnosno romanizacija, nije bila jednostavna. Re rumn, na sta la od la tinskog Romanus, zna i slu ga, ta ko da je mo ra la da na sta ne no va re Romn, ko ja bi oznaavala Rumune iz tri kneevine. Romanizacija rumunskog odvijala se u dve etape. Prva se odigrala u Transilvaniji, gde je pod vostvom pripadnika klera Samuila Mi kua (Sa muil Mi cu Klein, 17451806), Ge or gea in ka ja (Ghe org he in cai, 17541816) i Petrua Majora (Petru Maior, 1756-1821), transilvanijska kola15 istorijskim i lingvistikim sredstvima pokuavala da uvrsti teoriju latiniteta i kontinuiteta. Prvo 1780, u godini kada je Josif II preuzeo presto, u Beu izlazi spis Elementa linguae daco-romanae sive valachicae Mi kua i in ka ja, i ji je na slov ve sa dr ao i tav pro gram. Go di ne 1825. u Bu di je ob ja vljen Lecsicon romnesc-latinesc (Be hring 1994: 9394, 122), ko ji je za po eo Mi ku, a do vr i li su ga njegovi sledbenici. U njemu se rumunski paljivo i diskretno modernizuje uz pomo latinizama (Bochmann 1992: 103). Taj proces se moe uporediti sa latinizacijom roman skih je zi ka Za pad ne Evro pe, sa raz li kom to je ta mo za po et jo u sred njem ve ku i bez prekida traje do danas. Latinizacija je iz rumunskog izbacila slovenske elemente, koji su inili najvei deo strane leksike i koji su prema transilvanijskoj koli obini varvarizmi: Par leur haine contre lpoque o les Roumains avaient vcu sous linfluence slave, Micu, incai et Maior ava i ent rig en dog me lide que cet te po que ne mri ta it pas dtre tu die. Lin flu en ce des Slaves tait considre par eux comme dsastreuse pour la culture roumaine et, dans leur esprit, elle tait associe a` lide de barbarie (Densusianu 1997: 1617). Druga etapa se nakon toga odvijala u podunavskim kneevinama, koje su se nakon mira u Hadrijanopolju (Jedrene) 1829. godine oslobodile vladavine Grka i potpale pod ruski protektorat. Ta etapa je zavrena oko 1880. godine normiranjem pravopisa. Izvor modernizacije je ovoga puta bio francuski jezik. Grki je odbaen, iako je odgovarao svim zahtevima modernog ivota, s jedne strane zbog odbojnosti koju su, zbog poslednje i naj mranije faze fanariotske vladavine mnogi Rumuni oseali prema svemu grkom; s druge strane zbog nedovoljne transparentnosti grkih elemenata. Oni su velikom delu stanov nitva delovali kao ograniene pojedinane rei iz kojih teko nastaju izvedenice, a i sve manje Rumuna se sluilo grkim (Bochmann 1979: 46). Isprva su postojea sredstva iz rumunskog jezikog sistema posluila za stvaranje neologizama. Iako rumunska tvorba rei svakako doputa stvaranje izvedenica, kovanica i sloenica, ubrzo se prelo na direktne pozajmljenice iz francuskog. Odluujua u ovom procesu bila je sveopta kulturna i politika prevlast Francuske, koja je dovela do toga da mladi intelektualci, boljarski sinovi, ali i aristokratsko-mondenski svet sve novo to je do
15 U pitanju je takozvana erdeljska kola (rum. coala Ardelean), koja je poetno delovala u okviru ri mokatolike crkve u Transilvaniji. Iz njenog okrilja je vremenom nastala Rumunska unijatska crkva.

73

trkltrna strivanj

lazilo iz Francuske smatra progresivnim i modernim, a sve tursko, grko, slovensko, pa ak i novonastale prevedenice iz tradicionalnog jezikog sastava postalo je zastarelo, reakcionarno i arhaino (Bochmann 1979: 47). Zbog toga je zauujue to je na poetku ove etape, u prvoj deceniji Rglement Organique (18301839), jedan deo latinsko-romanskih neologizama dospeo u rumunski opet posredstvom slovenskog, ovog puta preko ruskog rei poput clas, finans, comisar, prezident itd. (Boc hmann 1979: 7980). Pritom je rumunski mogao da zamre. Postojao je pokuaj bojkotovanja uvoenja ru munskog kao jezika nastave. Godine 1847. kneevi Mihail Sturdza (17941884) u Molda viji i George Bibesku (Gheorghe Bibescu, 18041873) u Vlakoj, pokuali su da u viim razredima akademije zamene rumunski francuskim. Taj poduhvat je propao samo zbog nedostatka odgovarajueg nastavnog kadra ali je, na primer, zaiveo u internatu za devoj ke u Bukuretu, osnovanom 1833. godine (Fritsche 1983: 400). Treba napomenuti da su neki od najveih pisaca iz Rumunije, kao na primer Panajit Istrati (Panait Istrati 1884 1935) i Een Jo ne sko (Eugen Ione scu 19091994), pi sa li na fran cu skom. Jezika revolucija odozgo dovela je do apsurdne situacije. Vii slojevi su pisali na fran cu skom, dok u se li ma ni je bi lo ko la; ko je ta mo hteo da se ko lu je, mo rao je na na sta vu kod svetenika koji su znali da piu i itaju samo na grkom ili crkvenoslovenskom. U Istratijevom romanu Hajduci, ko ji se od i gra va oko 1860. u Vla koj, de voj ka Flo rea pri po ve da: Tih go di na sam na u i la da pi em i i tam na gr kom. Opet je Gro za bio taj ko me sam mogla da zahvalim za novosteena znanja. On je taj jezik bez znanja seljana nauio na svo jim pu to va nji ma u Bu zau. Ho e li, upi tao me je jed nog da na, da na u i gr ki? Na jezik nema svoje pismo. Da bismo nauili da itamo i piemo, moramo da se odluimo iz me u slo ven skog i gr kog. Ja sam na u io gr ki, i to mi je otvo ri lo oi. Ura di isto to i ja. Upoznae neverovatne stvari! Hou, ali gde? I kako? Kod uvenog kantora Joakima iz dr ve ne cr kve u Bu zau (Is tra ti 1985: 34). 5. Reinterpretacija istorije Ve sto godina je rumunski jezik standardni jezik, koji su u meuvremenu prihvatili i rumunski intelektualci. Ali kako danas, deset godina nakon politikog prevrata i u iekiva nju ujedinjenja Evrope, Rumuni gledaju na bogatstvo i raznovrsnost svoje jezike tradicije? Iako udeo sla vi za ma u ru mun skom ne pre la zi 10% (Hin richs 1999: 628), slo ven ski uti caj se jasno prepoznaje u mnogim oblastima, to je dovoljan razlog za neke rumunske slavi ste da pokuaju da opovrgnu njegov uticaj. U Priruniku o lingvistici jugoistone Evrope, koji je Uve Hinrihs priredio 1999. godine, Grigore Branku iz Bukureta se na petnaest strana bavi rumunskim. Ulae mnogo truda da ukloni slovenske tragove: tako rumunski hidroni mi nikako nisu posledica slovenskog uticaja (Brncu 1999: 266), postponirani lan u bu garskom je pojava koja nema veze sa rumunskim i albanskim (str. 267), dunavski Romani su poznavali glas h i pre kon tak ta sa Slo ve ni ma (str. 267), tvor ba osnov nih bro je va 1119 preuzeta iz slovenskog jezika teko je prihvatljiva (str. 268). Iako autor priznaje da sloven
74

trkltrna strivanj

ski uticaj obuhvata sve oblasti rumunske leksike, on na primeru reenice iubesc pe prietenii dragi16 naglaava da su rei slovenskog porekla, ali sve gramatike morfeme bez izuzetka su la tin skog po re kla (str. 273), kao da je to ne ka kva pred nost. Bran ku ima iste ar gu men te kao Pe tru Ma jor pre 200 go di na: Iako ne mo e mo da opovrgnemo da su se slovenske rei uvukle u rumunski, slovenski nije dotakao unutranju strukturu rumunskog jezika, koji je u tom pogledu ostao nepromenjen, isti kao u samom poetku, kada su Rimljani, preci Rumuna, doli u Dakiju. Rei koje su Sloveni doneli u ru munski su, osim toga, lako prepoznatljive, i bilo bi jednostavno oistiti jezik od njih, samo ka da bi Ru mu ni mo gli da se slo e oko ovog pi ta nja (Fritsche 1983: 3756). Naroito visok udeo slovenskih rei moe se zbog kulturnih relacija nai u religioznoj leksici: samo je sedamnaest hrianskih pojmova latinskog porekla, to se moe razliito protumaiti. Branku smatra: Osnovna religiozna terminologija u rumunskom je latinskog porekla (Brncu 1999: 261), dok je Trunte miljenja: Teoloka leksika rumunskog je oslo boena latinizama (Trunte 1998: 106). Slino zakljuuje i Pukariu: Nedostaje mnogo hrianskih izraza latinskog (ili gr ko-latinskog) porekla, koji su vrlo rasprostranjeni u zapadnoromanskom... Nedostatak ovih izraza moe se objasniti okolnou da Rumuni nisu poznavali crkvenu organizaciju u gra dovima, kao ni monaki ivot, koji se uobiajeno razvijao u prvim vekovima srednjeg veka, ve su imali samo seoske svetenike (Pucariu 1943: 4567). Mnogi autori za to krive loe sprovedeno obraenje u hrianstvo. Na VIII vaseljen skom saboru u Carigradu 869870. godine odlueno je da novonastala bugarska arhiepisko pija, koja e obuhvatati prostor koji su naseljavali i po kome su se kretali Rumuni, potpadne pod carigradski, a ne rimski patrijarhat. O tome piu imanski i Agake u zborniku Rumuni i Evro pa od sred njeg ve ka do da nas prireivaa Haralda Hepnera (Heppner), objavljenom 1997. godine: Za rumunsko stanovnitvo se ta odluka pokazala znaajnom, jer su bili pri morani da se odreknu latinskog jezika, a da umesto njega od Bugara preuzmu tzv. crkveno slovenski (slovenski) jezik, pismo i liturgije. Tako su se Rumuni udaljili od zapadne roman ske kulture, koja je smatrana jeretikom, i usavravali slovensku, koja je onemoguila da neposredno usvajaju vrednosti Starog sveta (imanschi/Agache 1997: 24). Takva argumentacija ima dugu tradiciju. Jo je George inkaj tvrdio da je Rumunima pravoslavlje nakodilo, jer ih je odvojilo od latinske crkve i iskvarilo jezik (Fritsche 1983: 376). Ovim se kao prvo sugerie da su Rumuni nekada bili pod rimskim protektoratom i koristili latinski u liturgijama, o emu nema nikakvih dokaza. Zatim se spekulie da se samom pripadnou rimokatolikoj crkvi i korienjem latinskog uspostavljaju zapadno evropske vrednosti, to samo delimino moe da se potvrdi i za katolike srednjoistono evropske zemlje, kao to je Poljska. Kao drugo, itava bogata rumunska tradicija od pre 1700. godine, koja je iznedrila blaga poput svetski poznatih oslikanih manastira u Molda viji, na ovaj nain se zanemaruje i odbacuje.
16 Pre vod: volim drage prijatelje.

75

trkltrna strivanj

Hronolo ka tabela
869870. VIII vaseljenski sabor pripaja buduu bugarsku arhiepiskopiju patrijarhatu Carigrada, a ne Rima 1359. Osnivanje vlake mitropolije u Kurtea de Areu 1369. Prvi manastir u Vlakoj 1395. Prvi manastir u Moldaviji 1401. Osnivanje moldavske mitropolije u Suavi 1444. Kopija Duanovog zakonika u Bistrici, Moldavija 1508. Prva tampana knjiga na crkvenoslovenskom jeziku u Trgovitu, Vlaka 1521. Prvi sauvan rumunski tekst 1640. Osnivanje slovensko-grko-latinskih akademija u Trgovitu (Vlaka) i u Jaiju (Moldavija) 1642. Prvi pravoslavni vaseljenski sabor novog veka u Jaiju 16421647. Prva rumunska hronika Grigora Urekea u Moldaviji 1646. Proterivanje slovenskih uitelja iz Trgovita 1656. Proterivanje slovenskih uitelja iz Jaija 1675. Prve direktne pozajmljenice iz latinskog u hronici M. Kostina 1679. Prvi rumunski liturgikon 1680. Prve liturgije na rumunskom jeziku u Vlakoj 1697. Rumunska unijatska crkva u Transilvaniji 1711. Vladavina Fanariota u Moldaviji 1715. Vladavina Fanariota u Vlakoj 1735. Molba unijatskog biskupa Inoentija Mikua Karlu VI 1736. Poslednja liturgijska knjiga na crkvenoslovenskom jeziku u Vlakoj 1780. U Beu izlazi Elementa linguae daco-romanae sive valachicae 1825. U Budi objavljen Lecsicon romnesc-latinesc 1829. Mir u Hadrijanopolju, ruski protektorat zamenjuje vladavinu Grka 1847. Francuski delom postaje jezik nastave u Vlakoj 1860. Uvoenje latininog alfabeta za rumunski jezik 1863. Rumunski konano postaje liturgijski jezik u podunavskim kneevinama 1880. Normiranje latininog pravopisa

LI TE RA TU RA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. Alexici, G.: Geschichte der rumnischen Literatur. Leipzig, 1906. Behring, E.: Rumnische Literaturgeschichte. Kon stanz, 1994. Bochmann, K.: Der po li tisch-so zi a le Wortschatz des Rumnischen von 1821 bis 1850. Ber lin, 1979. ----. La for ma tion du ro u main stan dard. In: Sociolinguistica 6. Tbin gen, 1992. Brncu, G.: Das Rumnische. U: Handbuch der Sdosteuropa- Linguistik. Pri: U. Hin richs. Wi es ba den,1999. str. 261276. Brokgauz/Efron: Enciklopedieskij slovar. Sankt Pe ter burg, 18901904. Ci hac, A. de: Dictionnaire dtymologie daco-romane. Frank furt/M, 18701879. Damerau, N.: Russisches und Westrussisches bei Kurbskij. Ber lin, 1963. Densusianu, O.: Histoire de la langue roumaine. Bucureti, 1997. Fritsche, M.: Die rumnische Nationalbewegung. U: Nationalbewegungen auf dem Bal kan. Pr:. N. Reiter. Berlin, 1983. Hinrichs, U.: Der Einfluss des Slavischen in Sdosteur opa. U: Handbuch der Sdosteuropa-Linguistik. Pri: U. Hin richs. Wi es ba den, 1999. str. 619647. Huber, M.: Grundzge der Geschic hte Rumniens. Darm stadt, 1973. Istrati, P.: Die Haiduken. Frank furt a. M, 1985. Kpeczi, B. (Pri.): Kurze Geschichte Siebenbrgens. Budapest, 1990. Meyer, Meyers Groes Konversations-Lexikon. Leipzig, 19021908.

76

trkltrna strivanj

15. Pucariu, S.: Die rumnische Sprac he. Leipzig, 1943. 16. Schaller, H.W.: Geschichte der Sdosteuropa-Linguistik. U: Handbuch der Sdosteuropa-Linguistik. Pri: U. Hin richs Wi es ba den, 1999. S. 91115. 17. iman schi, L., Agac he, D.: Die Rumnen und Euro pa: Vor spiel im aus ge hen den Mit te lal ter. U: Die Rumnen und Euro pa vom Mit te lal ter bis zur Ge gen wart. Pri: H. Hep pner. Wi en, 1997. 18. Steinke, K.: Sprachen. U: Sdosteuropa. Ein Handbuch. Mnchen, 1999. str. 395416. 19. Tagliavini, K.: Rumnische Konversations-Grammatik. Heidelberg, 1938. ----. Einfhrung in die romanische Philologie. Mnchen, 1973. 20. Trunte, N.: Ein praktisches Lehrbuch des Kirchenslavischen in 30 Lektionen. Band 2. Mnchen, 1998. 21. Vri es, W. de: Rom und die Pa tri ar cha te des Ostens. Freiburg i. B, 1963. U: Berliner Osteuropa Info 17 (2001) str. 3237.

Prevela sa nemakog Nataa Vukajlovi

Un wan ted con tacts. In ter lin gual and cul tu ral con tacts bet we en Ro ma nian and the Sla vic lan gu a ges and the ir de pre ci a tion
SU M M AR Y: In this pa per the aut hor analyses the exi sten ce of bi lin gu a lism in Ro ma nian lin gu i stic spa ce and po ints out the hi sto ri cal de ve lop ment of the con tem po rary Ro ma nian lan gu a ge from the 17. to the 19. cen tury. The pa per com pri ses three parts. The first part ex po unds the re a sons for the establis hment of lin gu i stic con tacts bet we en Slavs and Ro ma ni ans, the se cond di scus ses the in flu en ces of the Sla vic lan gu a ge to the Ro ma nian whilst in the third the aut hor chro no lo gi cally lists all the at tempts to li be ra te Ro ma nian le xi con from Sla vi cisms. K EY WOR DS: con tacts, Ro ma ni ans, lan gu a ge, Sla vic lan gu a ge, Transylva nian school, symbi o sis, re in ter pre ta tion of hi story.

stornado@t-online.de

77

78

79

fotografija: Arnd Dewald

trkltrna strivanj

UDC 28(4) UDC 159.923.5(4)

Branislav Radelji
Odsek za meunarodnu politiku Univerzitet Istonog Londona, UK

Muslimanska dijaspora i evropski identitet: politika ekskluzije i inkluzije

SAETAK: Ovaj rad se bavi prisustvom muslimana u Evropskoj uniji. Podeljen je na tri dela: prvi deo nudi kratak istorijski opis naseljavanja muslimanskih zajednica u Evropskoj uniji i formalno zagovaranje evropskog identiteta kao odgovora na razliite dileme proistekle iz njihovog prisustva; drugi deo obrauje ono to nazivam etiri faze interakcije; i, naposletku, trei deo paljivije promatra politiku ekskluzije i inkluzije. U zakljuku se istie da prisustvo muslimanske dijaspore u EU izaziva sve veu zabrinutost i kod muslimana i kod Evropljana, to jo vie dovodi u pitanje relevantnost zvaninog motoa EU ujedinjeni u razliitosti. KLJUNE REI: muslimanska dijaspora, Evropska unija, evropski identitet, ekskluzija, inkluzija.

UVod Brojne konferencije, javne debate i neformalni sastanci bave se prisustvom i relevant nou dijaspore.1 U tom smislu, rasprave o muslimanskoj dijaspori u Evropskoj uniji za uzimaju vano mesto ovo je kontroverzna tema zahvaljujui prvobitnom stanovitu ta
1 Znaenje rei dijaspora vremenom se menjalo. Na primer, u prvim opisima Gabrijela efera dijasporu je karakterisao osobit kolektivni identitet odravan na meunarodnom nivou preko sopstvene organiza cije i odravanjem veza sa otadbinom (efer 1986). Kasnije, zahvaljujui brojnim promenama stvarnosti i konfliktima, Vilijam Safran govori o dijasporama koje, pre svega, predstavljaju etniku manjinu u ino stranstvu (Safran 1991), a Hejzel Smit je otila jo dalje prouavajui vezu izmeu dijaspore i konflikta, jasno zakljuivi da se dijaspore meaju u konflikte jer to mogu. Dijaspore koje nemaju pristup moi, bez ob zi ra da li je ta mo di rekt na ili po sred na, ne me a ju se u kon flikt (Smit 2007: 5). Na po slet ku, Mil ton Esman je dopunio prethodne tvrdnje i, u smislu ukljuenosti dijaspore u politiku, primetio da je ona slo bodna da razvije odreene programe nezavisno od svojih predstavnika vlasti: Oni mogu da podravaju vla du svo je ze mlje, ili da joj se su prot sta ve u mo ral nom i fi nan sij skom smi slu, ali mo gu i da snab de va ju oru jem, pa ak i ljud stvom frak ci je ko je po dr a va ju (Esman 2009: 8).

80

trkltrna strivanj

kozvanog evropskog projekta koji je zamiljen i dalje razvijan u saglasnosti sa hrianskodemokratskim standardima. Kao to ekel i Kacenstajn (2010: 14) istiu, istorijski osnov Evropske unije nesumnjivo je hriansko-demokratski, to je obimna politika tradicija koja obuhvata umerene izdanke konzervativnog politikog katolicizma, kao i socijalnog katolicizma. Od tada, situacija se znaajno promenila i pojavila su se mnoga pitanja koja zahtevaju skoro neposredne odgovore u vezi sa spremnou i kapacitetom Evropske unije da prihvati muslimansku dijasporu. Smatram da je interakcija izmeu Evropljana i muslimana prola kroz etiri razlii te faze: (i) nevidljiva interakcija, (ii) vidljiva interakcija, (iii) podozriva interakcija i (iv) neophodna interakcija. Prema tome, svaka od gorenavedenih interakcija moe da nam pomogne pri prouavanju poloaja i ponaanja muslimanske dijaspore u Evropskoj uniji i njene kompatibilnosti sa idejama koje okruuju koncept evropskog identiteta. Muslimanska dijaspora i eVropski identitet Pre ezdesetih godina 20. veka, prisustvo islama u tadanjoj Evropskoj ekonomskoj za jednici (EEZ) bilo je skoro nevidljivo. Retke damije i povremeno okupljanje u predgraima evropskih glavnih gradova nisu bili tema razgovora. Meutim, ezdesetih godina, trend se veoma brzo promenio poto je ekonomski razvoj u kombinaciji sa niskim natalitetom ukazi vao na to da je potrebna dodatna radna snaga da bi se odrao napredak. U tom smislu, Fran cuska, Nemaka i Ujedinjeno Kraljevstvo postale su zemlje domaini mnogim muslimani ma. Esman (2009: 16) ove muslimane naziva lanovima radnike dijaspore, koju obino ine neobrazovane osobe bez kvalifikacija, sa sela ili iz urbanih proleterskih porodica, koje su migrirale u potrazi za boljim ivotom ili boljim izgledima za svoju decu. Iako su odluili da sami migriraju i tako izdravaju svoje porodice, vrlo brzo bi usledio proces ponovnog ujedi nje nja po ro di ce u ze mlji do ma i nu, a ovo je bio ja san po ka za telj da e le da osta nu u Evro pi. U Zapadnoj Nemakoj, posle podizanja Berlinskog zida, vlada je potpisala bilateralne sporazume sa Turskom 1961. godine, Marokom 1963. godine i Tunisom 1965. godine, do zvoljavajui ulazak jeftine radne snage. Jedan naunik je istakao da, dok je, s jedne strane, postojala potreba za stranim radnicima da bi se odrao visok rast privrede i poslovi u Ne makoj, novouvedeni program gastarbajter nije ni po kojoj osnovi podrazumevao nastanje nje gostujuih radnika (Holifild 1992: 218). Nasuprot oekivanjima, oni su doveli svoje po rodice i stalno se naselili. U Ujedinjenom Kraljevstvu, iako ono nije bilo lan Evropske eko nomske zajednice sve do 1973. godine, prva velika muslimanska imigracija stigla je krajem pedesetih godina. Sve vei broj imigranata iz Azije i Afrike doprineo je donoenju Zakona o imigrantima Komonvelta, 1962. godine (Parlament Ujedinjenog Kraljevstva, 1962. godine) i Zakona o imigraciji 1971. godine (ibid. 1971), ko ji su ima li za cilj da ogra ni e imi gra ci ju u Ujedinjeno Kraljevstvo. Efekat ovih zakona bio je ogranien jer su novi imigranti stigli u ze mlju da bi se porodica ujedinila. Prema jednom istraivanju, namera da se ogranii imigra cija proizvela je priliv migranata sa mornarima i vojnicima kao vezom (Pevjatr 2007: 28).

81

trkltrna strivanj

Zapadnoevropljani, ili barem njihove vlade, zarad ekonomskog napretka svojih ze malja, tokom gorepomenutog perioda, nisu obraali panju na veroispovest imigranata. Meutim, kao odgovor na naftnu krizu 1973. godine i potonju ekonomsku recesiju, mno ge evropske vlade odluile su da subvencioniraju imigrante kako bi se ovi vratili u svo je zemlje poto nije postojala stvarna potreba za njima. Ovaj program nije bio uspean. Mnogi imigranti ve su bili druga generacija, roeni u zemljama domainima, bez elje da se vrate. Na primer, u Francuskoj veoma visoka stopa nezaposlenosti, blizu 50 posto, izazvala je oseanja ogorenosti, izolacije i nemoi i dovela do kulture ulice, koju su pratili droga, nasilnike grupe, sitan zloin i mrnja prema francuskoj vladajuoj kulturi (Esman 2009: 27). U ovoj fa zi ve je bi lo ja sno da e se e lja da se ob li ku je Evrop ska za jed ni ca na ide jama koje su pre svega u saglasnosti sa rimokatolicizmom susresti sa raznim izazovima. Svesni problema, Evropljani su poeli da insistiraju na jakom evropskom identitetu, smatrajui ga monim oruem za suoavanje sa drugaijim. Na Evrop skom sa mi tu u Kopenhagenu, 1973. godine, predstavnici devet zemalja lanica Zajednice opravdali su svoju odluku da uvedu koncept evropskog identiteta kao neophodan korak da bi se bolje odredili odnosi sa ostalim zemljama, i odgovornosti i mesto koje zauzimaju u svetskoj politici (Evropska zajednica 1973: 118). Prilikom tog dogaaja donesena je Deklaracija evropskog identiteta po kojoj je evropski identitet snaan konstrukt koji e dopuniti i odrati ekonomske i politike aspekte evropskih integracija. Na primer, predstavnici su zajedniku evropsku civilizaciju posmatrali kao dovoljan ideal koji mo e da dominira nad postojeom raznolikou nacionalnih kultura u okviru Evrope, ali ipak nisu predloili nikakve strategije kojima e se to postii. Osim toga, pogreno su tvrdili da ujedinjenje Evrope i potonji razvoj evropskog identiteta nisu usmereni protiv ze ma lja ko je ni su la ni ce, iako je ve bi lo ja sno da je bi ti evrop ska dr a va van evrop skog zajednikog trita bilo veoma frustrirajue. Naposletku, ono to najvie udi jeste injenica da je Devetorka ograniila i sebe i svoje ideje iskljuivo na tadanje lanove i tako iskljuila svaku ideju o buduem sastavu Zajednice ili kako bi, ako se broj lanica povea, evropski identitet mogao da izgleda. Naredni talasi imigracije i sve vei broj muslimanskih udruenja u Francuskoj i Nemakoj osamdesetih godina (Savez islamskih organizacija Francuske, Nacionalna fe deracija muslimana Francuske, Islamsko vee za Nemaku, Turska islamska unija ode ljenje za religiju) negovali su relevantnost islama do te mere da je on postao inilac u diskursu akcije i reakcije (Kastrojano 2004: 1238). Ovo je dovelo do jasne podele ova dva identiteta, evropskog i islamskog. Afera fereda u Francuskoj, 1989. godine, kada su tri de voj ke do le u dr av nu ko lu no se i fe re de, po slu i la je kao do kaz da je islam ski identitet u Evropskoj zajednici jo uvek bio u izgradnji. Jedna studija paljivo se bavi ishodom ovog dogaaja, koji je navodno doveo u pitanje odnos drave, religije i javnog mnjenja: Mobilizacija oko pitanja ferede uvrstila je rukovodstvo islamskih udruenja kao predstavnika zajednice koja se oblikuje oko islama (ibidem: 1240).
82

trkltrna strivanj

Berlinska deklaracija iz 2007. godine obeleila je pedesetogodinjicu potpisivanja Rimskog primirja i dok je, s ponosom, nabrajala evropske uspehe iz prethodnih decenija, naglasila je elju Evropske unije da ouva identitete i razliite tradicije zemalja lanica (Evrop ska uni ja 2007). Ipak, ue sni ci su pri zna li da se mi, kao Evro plja ni, su sre e mo sa velikim izazovima, koji se ne zaustavljaju na nacionalnim granicama, i upotrebili su ter min Evrop ska uni ja kao od go vor na ove iza zo ve i ter min Evro pa da bi obe le i li na u za jedniku budunost (ibidem). Prema tome, kakvo mesto zauzima muslimanska dijaspora i kako sve vee zagovaranje jakog evropskog identiteta utie na njene lanove? etiri fa Ze interakcije Prva faza interakcije izmeu muslimanske dijaspore i drutava zapadne Evrope, iji su lanovi postali, bila je skoro nevidljiva. Evropljani su prihvatili poetni priliv imigrana ta kao neophodan za kontinuiran ekonomski razvoj svog kontinenta. Muka radna snaga, ko ja je pri vre me no i ve la u Evro pi i od ko je se oe ki va lo da ode im joj is tek ne rad na do zvola, okupljala se u svojim kuama i upranjavala obrede islamske vere u tolikoj meri da njeno prisustvo nije predstavljalo problem. Na primer, u Nemakoj, ovo javnosti nevidlji vo delovanje ezdesetih godina znailo je da je priroda islama u egzilu prilino povuena. Prema Ezlijevom miljenju ono to je jo vanije bila je injenica da je Nemaka zamilja la imigraciju pre svega kao radnu migraciju koju e initi promenljiva i iznova obnavljana populacija radnika. Kulturna, a samim tim i religijska dimenzija imigracije, nije smatrana do volj no va nom da bi joj se pri da va la po seb na pa nja (Ezli 2007). Drugu fazu interakcije, koja je prethodila ekonomskoj krizi na Zapadu 1973. godine, karakterisalo je ponovno ujedinjenje porodica, proces koji je jasno ukazivao na to da e privremene radne dozvole, pre ili kasnije, postati stalne radne dozvole. Sve vee prisustvo muslimana uinilo je islam u Evropskoj zajednici vidljivijim: Nedostatak drutvene an gaovanosti i odsustvo socijalne pomoi u ranom periodu ponovnog ujedinjenja porodica uti ca li su da mno gi imi gran ti ra do po tra e ute hu u ve ri. Ovo je jo vi e bi lo po ja a no ni skim stupnjem obrazovanja i ruralnim poreklom mnogih imigranata raznih veroispovesti, pri emu su religijske organizacije odigrale vanu socijalnu ulogu u odsustvu bilo kakve druge pomoi (Pevjatr 2007: 31). U stvari, organizacije kao to su Islamska zajednica Mili Gorus i Udruenje islamskih kulturnih centara obe aktivne u Nemakoj Unija muslimanskih organizacija Ujedinjenog Kraljevstva i Republike Irske, Ujedinjene islam ske zajednice u vedskoj, osnovane su da bi obezbedile obrazovanje i promovisale politi ku viziju islama i muslimanskog jedinstva u zemljama domainima, ali i van njih. Svesni sve vee interakcije sa drutvima zemalja domaina, neki Evropljani insisti rali su na jasnoj podeli izmeu sebe i drugaije Evrope. Francuzi su, na primer, otvoreno tvrdili da veina imigranata nije deo njihovog drutva i da to verovatno nikad nee ni po sta ti stav ko ji je ui nio da se imi gran ti jo vi e pri klo ne isla mu. Esman (2009: 24) s pravom tvrdi da su sve vea diskriminacija i ekskluzija vodile ka sve vrem verovanju u islamski identitet: Religijske voe, koje su veinom bile obuavane u svojim zemljama
83

trkltrna strivanj

i odatle dovoene u zemlje domaine, govorile su im da religija i vlada, crkva i drava ne mogu, po islamskim zakonima i verovanjima, da se razdvoje. Islam nije, prema njihovom propovedanju, bio u skladu sa nevernikim, amoralnim, sekularnim kulturama savreme ne Evrope. Trea faza interakcije izmeu muslimanske dijaspore i zemalja domaina dola je sa iz bi ja njem naft ne kri ze 1973. go di ne, ka da su imi gran ti, iako se od njih oe ki va lo da odu zbog sve vi e sto pe ne za po sle no sti, re i li da osta nu u Evro pi. Mno gi od njih su ve do bi li stalni boravak, deca su im bila roena u Evropi, ila su u lokalne kole i bolje govorila fran cu ski i ne ma ki ne go arap ski ili tur ski, a ni su ima li ni gde da se vra te, ak i da su to e le li. Zatim su Evropljani uveli koncept evropskog identiteta pod izgovorom da e on olakati nijhove odnose sa drugim, neevropskim zemljama. Meutim, zajednice muslimanske di jaspore doivele su sve vee zagovaranje jakog evropskog identiteta kao pretnju sopstvenoj egzistenciji u Evropi i odluile da se jo vie okrenu Dar-al-Islamu (sve tu isla ma) i Ummahu (zajednici vernika) da bi osigurale svoj status. Moemo primetiti da je trea faza interakcije bila vana jer je podstakla ozbiljno prou avanje ranije zapostavljenih aspekata koji okruuju prisustvo manjina u Evropskoj zajed nici. U svom je radu Habermas (2005: 144145) prikazao nekoliko najvanijih problema: esto je regulisanje kulturno osetljivih pitanja, kao to su zvanini jezik, plan i pro gram dravnih kola, poloaj crkava i religijskih zajednica i norme krivinog zakona (npr. one koje reguliu abortus), ali takoe i manje oiglednih pitanja, kao to su poloaj poro dice i branih zajednica, prihvatanje bezbednosnih standarda ili razgraniavanje privat nog od dravnog, prosto odraz etniko-politikog samopoimanja veinske kulture ija je dominantnost uslovljena istorijskim razlozima. Takvi implicitno nadmoni zakoni mogu da izazovu kulturnu borbu kod manjina koje se oseaju nedovoljno potovane protiv ve inske kulture ak i pored politike republike, koja garantuje formalno jednaka graanska prava. Ono to Habermas ovde naglaava jeste pretpostavka da e veina pokuati da do minira i utie na manjinu na svaki mogui nain, poto zvanine odredbe nisu dovoljno snane da spree ovakav razvoj dogaaja. Da bih slikovito prikazao ovaj trend, prouavao sam sledea etiri dokumenta koja odgovaraju treoj fazi interakcije izmeu muslimana i Evropljana: Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima iz 1976, Deklaraciju o pravima osoba koje pripadaju etnikim, religijskim ili lingvistikim manjinama iz 1992, Beku deklaraciju iz 1993. i Okvirnu konvenciju Saveta Evrope o zatiti nacionalnih ma nji na iz 1995. to se tie sporazuma iz 1976. godine, u njemu se nalaze brojni lanovi koji zagova raju zatitu slobode miljenja i veroispovesti. Na primer, lan 27 odreuje da u dravama gde postoje etnike, verske ili jezike manjine, lica koja pripadaju tim manjinama ne mogu biti liena prava da imaju, zajedno sa drugim lanovima svoje grupe, svoj posebni kulturni ivot, da ispoljavaju i upranjavaju svoju vlastitu veru ili da se slue svojim jezikom (Uje dinjene nacije 1976). Ovo je u saglasnosti sa idealima kosmopolitske Evrope, ali ako se
84

trkltrna strivanj

analizira iz dananje perspektive, tj. u okviru etvrte faze interakcije, nekim drutvima je oigledno teko da se pridravaju ovih odredbi Ujedinjenih nacija. Meutim, neki drugi lanovi sporazuma su postepeno dobili na vanosti, dostiui klimaks posle uasnih do gaaja 11. septembra 2001. godine: prema lanu 18 sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moe biti predmet samo onih ogranienja koja predvia zakon a koja su nuna radi zatite javne sigurnosti, reda, zdravlja ili morala, ili pak osnovnih prava i sloboda drugih lica (ibidem). Deklaracija iz 1992. potvrdila je relevantnost prethodno citiranog lana 27 i, dok s jedne strane napominje da promovisanje i zatita prava osoba koje pripadaju nacional nim ili etnikim, religijskim i lingvistikim manjinama doprinose politikoj i socijalnoj stabilnosti drava u kojima ive, s druge strane, njen lan 1 poziva drave da tite op stanak, te nacionalni ili etniki, kulturni, religijski i jeziki identitet manjine i omogue uslove za promovisanje tog identiteta (Ujedinjene nacije 1992). Slino tome, preostala dva dokumenta bave se manjinama istiui da sve drave treba da podstiu vei stepen harmonije i tolerancije (ibidem: 1993) i da e sva ki ob lik dis kri mi na ci je na osno vu pri padnosti nacionalnoj manjini biti zabranjen (Savet Evrope 1995). Ono to moemo da primetimo u raznim zvaninim dokumentima jeste da svi oni zagovaraju zatitu manjina i drugaije Evrope. Razliite religije i jezici posmatraju se kao pozitivni aspekti koji doprinose dobrom funkcionisanju drutva. Meutim, tokom tree faze interakcije, lanovi muslimanske dijaspore u Evropi, njihova religija i jezici naili su na drugaiji tretman od onog koji su promovisali meunarodno priznati dokumenti. U stvari, sve oiglednije prisustvo islama u Evropi osamdesetih i devedesetih godina 20. veka dovelo je u pitanje interakciju izmeu muslimana i Evropljana. U ovoj fazi, Evropljanima su se sviale ideje dalje integracije Evropske zajednice i jaeg evropskog identiteta, dok se pitanjem muslimanske dijaspore nisu bavili. Poslednja faza interakcije izmeu muslimana i Evropljana zapoela je teroristikim napadima 11. septembra, a potom je dopunjena bombakim napadima u Madridu 2004. i u Londonu 2005. godine. Ova faza ne moe se obeleiti kao faza podozrive interakcije, ve kao faza neophodne interakcije. Pomenuti dogaaji pokazali su da su ideje promovisane zvaninim dokumentima postale irelevantne im je prisustvo drugaijeg dovelo u pitanje lokalnu bezbednost. Kao to jedna studija ispravno primeuje, situacija nakon 11. septem bra je kad je u pitanju islam, zamaglila razliku izmeu nacionalne i meunarodne politi ke. Pribliavanje evropskog i amerikog politikog diskursa znaajno je zbog automatske korelacije izmeu rata protiv terorizma, unutranje bezbednosti i imigracione politike uvek, ini se, sa fokusom na pojedince muslimanskog porekla (Cezari 2010: 4). Ovakva korelacija prilino je uticala na lanove muslimanske dijaspore u Evropi, s obzirom na to da je njihovo prisustvo postalo predmet stalnih rasprava. Mediji su ih prikazivali kao po tencijalne teroriste, evropske vlade su razmatrale nove setove programa, a lokalna javnost oseala se neprijatno susreui ih u podzemnoj eleznici, u supermarketima ili zdravstve nim ustanovama.
85

trkltrna strivanj

Faza neophodne interakcije dovela je do postavljanja velikog broja pitanja o musli manskoj dijaspori u Evropi, koja su do tada zanemarivana. Osim procesa akulturacije, asi milacije i integracije, ova faza upozoravala je Evropljane da je islam validna komponenta nji ho ve stvar no sti i da, ako se ovim ne po za ba ve na pra vi na in, jaz iz me u lokalnog i drugaijeg mogao bi se jo vie produbiti i, uz formiranje paralelnog drutva, imati negativne posledice i po jedne i po druge. Meutim, zvanini moto Evropske zajednice ujedinjeni u razliitosti zaista zvui kao obeanje napretka, ali koliko su vlade i evropska javnost spremni da ga se pridravaju? Politika eksklu Zije i inklu Zije etiri faze interakcije pokazuju da je od dolaska u Evropsku zajednicu sve vei broj pripadnika muslimanske dijaspore prolazio kroz razne vrste ekskluzije. Nasuprot samom poetku, kada je samoekskluzija bila mogua, proces ujedinjenja porodice i prva deca roena u Evropi zahtevali su drugaiji pristup. Esman (2009: 103) pie da moemo da razlikujemo dve dimenzije prilagoavanja zajednica dijaspore zemljama domainima: (i) akulturacija koja podrazumeva prihvatanje i usvajanje osnovnih elemenata lokalne kulture, njenog jezika i ivotnog stila, njenih metoda funkcionisanja i popularne zabave, njenog kodeksa oblaenja i nacionalne kuhinje, a od generacija roenih u zemlji doma inu oekivalo se da ovaj proces dalje nastave, i (ii) socijalna asimilacija koja je uslovlje na uestvovanjem u mreama obrazovnih, ekonomskih, religijskih i politikih institucija koje bi na kraju dovelo [] do prihvatanja dravljanstva, a esto kulminiralo sklapanjem meovitih brakova. Meutim, sam autor priznaje da ovi procesi nisu uopte jednostavni. U svojoj raspravi o prvoj generaciji muslimana roenoj u Evropi, on primeuje da se ma njina borila da se integrie i bude prihvaena u nacionalni vladajui milje, ali veina je, osetivi neprijateljstvo socijalnog okruenja i diskriminatornu lokalnu strukturu, odbila da napusti svoj nasleeni identitet i ak nije ni pokuala da se integrie (ibidem: 15455). Proces integracije nastavio je da bude spor zahvaljujui njihovom nedostatku kvalifika cija i niskom stupnju obrazovanja i njihovoj neprestanoj socioekonomskoj marginaliza ciji, ak i kod druge i tree generacije imigranata (Jopke 2009: 108). Za mnoge, religija je obuhvatala sve sfere ivota ovaj aspekt su promovisale razne muslimanske organizacije, osnovane sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina 20. veka. Meutim, neki autori vide ovakvu pripadnost dijaspori kao problematinu, poto ona sa narednim generacija ma postaje gora, umesto da nestaje: oni koji su roeni na Zapadu vie nemaju taj identitet, a neki od njih dovedeni su u iskuenje pojednostavljenim idejama koje zagovaraju islam ski propovednici, pa tako fantazmatine tradicije postaju deo njihovog mentalnog sklopa (Todorov 2010: 151). Evropsko zvanino zagovaranje jakog evropskog identiteta moe da predstavlja veli ki pro blem ako mu se ne pri stu pi na pra vi na in. Pre ma Be ko vom mi lje nju (2008: 165), ideje koje podravaju hrianski zapad pretvaraju Evropu u religiju, skoro rasu, i prevr u projekat evropskog prosvetljenja naglavake. Meutim, islam je postao deo evropske
86

trkltrna strivanj

stvarnosti i, u stvari, evropsko graansko drutvo nastaje samo onda kada se hriani i muslimani, bele i crne demokrate itd., bore oko politike stvarnosti Evrope. Evropa bez muslimanskih demokrata bila bi hrianska, dakle neevropska Evropa (ibidem: 167). Spa ja nje ova dva sve ta uka zu je na to da in te gra ci ja mo e da bu de uspe na sa mo ako se shva ti kao dvosmerna ulica u kojoj obe strane moraju biti spremne na kompromis. Evropljani esto oseaju nelagodu prema idejama koje mogu da dovedu u pitanje ili narue njihov sopstveni status zahvaljujui ustupcima drugaijem. Bek i Grand (2008: 180) u svo joj ana li zi go vo re o dru tve nom tret ma nu drugaijeg, koji ukljuuje obezvreivanje i ekskluziju manjina, razliitih nacionalnih, etnikih i re ligijskih tradicija i identiteta, kao rezultat lokalnog univerzalizma dominantne grupe. Oni pominju ono to se obino smatra dvostrukim standardima u Evropskoj uniji: Ljudi brane ideale jednakosti drugih dok, istovremeno, ire plat tajnovitosti nad injenicom da crnci, ljudi drugaije boje koe, muslimani itd., nemaju jednake mogunosti upravo za hvaljujui socijalnoj strukturi Evrope (ibidem: 18485). Prema njihovom miljenju, zva nini evropski pristup karakterie indiferentnost i netolerancija prema prisustvu izbegli ca, azilanata i ostalih imigranata, od kojih mnogi, paljivije posmatrano, i nisu imigranti, nego priznati/nepriznati graani iji su uslovi ivota i zaposlenja odavno u tesnoj vezi sa istorijom i kulturom njihove negostoljubive zemlje domaina, sa Evropom (ibidem: 186). Meutim, citirana kritika Evrope i Evropljana moe da se prihvati samo pod uslovom da postoje validni dokazi da je muslimanska dijaspora neprestano pokazivala intereso vanje za akulturaciju, asimilaciju i potpunu integraciju. U prolosti, ovi procesi su esto zanemarivani, to je dovelo do samoekskluzije muslimana, s obzirom na to da nisu inili nikakve znaajne korake u tom pravcu, ime bi zapoelo ujedinjenje porodice i stalno naseljenje. Nisu bili posebno zainteresovani da ue lokalni jezik, prihvate lokalni kodeks oblaenja i lokalnu kuhinju, ve bi se radije drali tradicionalnog jezika, kodeksa oblae nja i kuhinje. Osim ovih osnovnih elemenata bili su prisutni i drugi relevantni aspekti. Prema jednoj studiji, mnogi zapadnjaci poeli su da veruju da postoje znaajne razlike iz me u na pred nog za pad nog sve ta i osta lih, pre sve ga islam skih na ro da, i da su ovi bi li drugaiji, uz preutnu pretpostavku, inferiorniji. Najsramnija krenja ljudskih prava, po litike slobode, ak i ljudskog dostojanstva bila su ignorisana, ak i umanjivana, a zloini protiv ovenosti, koji bi u Evropi i Americi izazvali burne reakcije, smatrani su normal nim, ak i pri hva tlji vim (Lu is 2003: 90). Takav pristup prema drugaijem esto podrava (ak iako je indirektan) politiku eks kluzije u Evropskoj uniji, a samim tim i postojanje paralelnih drutava i paralelnih iden titeta. Iako postoji sve vee interesovanje za integraciju od kada je prisustvo muslimana postalo pitanje od velike vanosti u toku tree i etvrte faze njihove interakcije sa Evro pljanima, moemo se sloiti da i dalje nedostaju neophodni programi da bi se integracija ostvarila i uvrstila. Muslimanska dijaspora je zaista esto bila predmet diskriminacije. Period posle 11. septembra obeleen je pojaanim trendom diskriminacije, poto su kul turne i religijske vrednosti dobile politiku vanost. U tom smislu, muslimanski zar postao
87

trkltrna strivanj

je tema politike debate koja ga legitimno moe zabraniti, a da ne prekri pravo na veroi spovest, zagarantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Evropska agencija za osnovna prava (FRA) 2009. godine sprovela je istraivanje i otkrila da je u proseku 1 od 3 ispitanika muslimana bio predmet diskriminacije u proteklih 12 meseci, a 11% je bilo predmet rasistikog zloina. Najvii nivoi diskriminacije prisut ni su pri zaposlenju [] hiljade sluajeva diskriminacije i rasistikih zloina ostaju nevidljivi [] Ljudi bez dravljanstva i oni koji ive u zemlji kratko vreme ree prija vljuju diskriminaciju. to se tie razloga za neprijavljivanje incidenata, 59% ispitanika muslimana veruje da se nita ne bi dogodilo niti promenilo da prijave [] Etnika pripadnost je glavni razlog za diskriminaciju [] Samo 10% ispitanika izjavilo je da misli da je diskriminacija koju su doiveli bila iskljuivo na osnovu njihove religije. Ovo is tra i va nje va no je ne sa mo zbog to ga to po ka zu je da bi ti mu sli man u Evrop skoj uni ji mo e bi ti te ko, ve i za to to do vo di u pi ta nje ne ke aspek te ko ji ma se do sa da Unija ponosila, kao to su potovanje raznolikosti i inkluzija. Politika diskriminacije pri zapoljavanju dovodi do zakljuka da Evropska unija nije tako otvorena kao to tvrdi. Uopteno govorei, neke druge studije pokazale su da postoje velike razlike pri zapoljava nju oso ba ro e nih u Evrop skoj uni ji i imi gra na ta: u Ne ma koj 7% pre ma 15%, u Fran cu skoj 9% prema 20% (Fuler 2002). Ovako visoke stope nezaposlenosti predstavljaju glavni uzrok visoke stope kriminala koji vodi u dalje nepoverenje prema imigrantima i u njihovu ekskluziju. Etnika pripadnost i nonja esto imaju prednost nad obrazovanjem i sticanjem strunih kvalifikacija. Jo vie zabrinjava injenica da mnogi muslimani veruju da je prija vljivanje sluajeva diskriminacije besmisleno. Ovakvo uverenje podrazumeva da evropski lideri koji se bave ovim veoma osetljivim pitanjima imaju dvostruke standarde: s jedne strane favorizuju raznolikost i inkluziju, a s druge strane ih ignoriu u zavisnosti od situa cije. Broj muslimana u Evropskoj uniji 2006. godine procenjen je na 6 miliona, a postoji mogunost da zbog visoke godinje stope rasta taj broj do 2014. godine poraste na 52 mili ona (Devetak 2010: 22). Sigurno je da oiglednije prisustvo muslimana moe da preraste u jo vei problem ukoliko nepostojanje inkluzije nastavi da dominira nad interakcijom izmeu obe strane. Prema Habermasovom miljenju (2005: 145) diskriminacija se moe eliminisati [] samo kroz proces inkluzije koji je dovoljno osetljiv prema specifinim razlikama kultur nog mi ljea po je din ca i gru pe. ak i ako se slo i mo da je ova stra te gi ja is prav na, Evro plja ni ma je te ko da pri hva te onu drugaiju Evropu unutar Evrope. Dogaaji 11. septembra, praeni bombakim napadima u Madridu i Londonu, poljuljali su poloaj itave musli manske dijaspore do te mere da se ini kao da su svi muslimani uestvovali u napadima. Pogreno tumaenje islama kao globalne pretnje (ili, u naem sluaju, evropske pretnje) nastavilo se i jasno je potvreno prilikom masakra u Oslu, kada su mediji pogreno spe kulisali da je Al Kaida odgovorna za ovaj uasni in. Ovaj specifini pristup obnovio je

88

trkltrna strivanj

seanje na prethodne napade Al Kaide i podstakao dalje irenje islamofobije. Tano je da se mnogi Evropljani oseaju nelagodno u dodiru sa razliitim kulturnim mi lje i ma (to je ma nje oi gled no u ve li kim gra do vi ma) i ovo se ne od no si sa mo na mu slimansku dijasporu. Novo irenje Evropske unije esto dovodi u pitanje kompatibilnost novih zemalja lanica sa starim i njihovu spremnost da se prilagode novonastalim prili ka ma. Pa ipak, u ovom slu a ju, od Evrop ske uni je se oe ku je da po ka e ve u to le ran ci ju i prui veu podrku, dok muslimanska kultura ostaje problematina. U tom smislu, moe mo rei da je moto ujedinjeni u razliitosti, lansiran 2000. godine sa ciljem da uvrsti uverenje da su Evropljani ujedinjeni u radu na miru i prosperitetu, i da mnoga razliita kulturna naslea i jezici u Evropi predstavljaju prednost za kontinent (Hamerijk 2010: 126), bio uspeniji u teoriji nego u praksi. Na primer, kontroverzne karikature u Danskoj 2005. godine inspirisane idejom da neki muslimani odbijaju sekularizaciju i insistiraju na posebnom uvaavanju njihove religije (Rouz 2005) prikazale su islam na nain koji je za ne ke bio ve o ma uvre dljiv. Osim to je iza zva la broj ne pro te ste, ova kon tro ver za je po stavila pitanje da li Evropa vie voli da ismeva svoju muslimansku populaciju nego da je in te gri e (Ku ne li us i dr. 2007). Osim to ga, ne ki dru gi po stup ci u Evro pi, kao to je od lu ka vajcarske da zabrani izgradnju minareta 2009. godine, ili odluka Francuske da zabrani burke u javnosti 2010. godine, jo vie su dovele u pitanje politiku ekskluzije i inkluzije. Ono to sledi iz gorenavedenog jeste da faza neophodne interakcije izmeu muslimana i Evropljana poiva iskljuivo na kompromisu. Ovaj kompromis, iako povremeno zahteva prilagoavanje koje moe biti protumaeno kao odbacivanje osnovnih elemenata neijeg identiteta, ini se neophodnim za uspenu koegzistenciju. Potreba za ovakvim procesom je ve prisutna i verovatno e sve vie rasti sa daljim proirivanjem Evropske unije, kada e i broj pripadnika muslimanske populacije znaajno porasti. Dok Evropska unija tvrdi da je posveena svojim potencijalnim lanovima (Turska i zemlje zapadnog Balkana), nije jasno kako misli da prihvati nove muslimane i izbegne moguu opasnost od izazivanja razdora meu lanicama Unije i uruavanja projekta integracije. U tom smislu, Rifkin (2004: 266) ispravno opisuje evropski san: Evropljani ele da ouvaju i neguju svoje kulturno naslee, uivaju kvalitetan ivot ovde i sada i stvaraju odrivi svet mira u bliskoj i ne tako dalekoj bu dunosti. A, pre svega, ele da ustanove politiku zasnovanu na inkluzivnosti, tj. potovanju sna svakog pojedinca, to predstavlja ozbiljan izazov i za one najoptimistinije. Zakljuak Ovaj rad se bavio nekim aspektima koji karakteriu prisustvo muslimanske dijaspo re u Evropskoj uniji. Podeljena na etiri faze, interakcija izmeu muslimana i Evropljana nikada nije bila jednostavna. Od nevidljive do neophodne interakcije, ono to karakteri e sve etiri faze jeste nesigurnost. U jednom momentu, ini se da je zagovaranje jakog evropskog identiteta bilo validan odgovor na prisustvo muslimana koji su se, s jedne stra ne, permanentno naseljavali, ali su se, s druge strane, borili protiv akulturacije, asimilacije i integracije u evropskim zemljama domainima. Lansiranje motoa ujedinjeni u razlii
89

trkltrna strivanj

tosti nije uspelo da povrati izgubljeni znaaj; u odreenoj meri uspelo je da ponovo na glasi pogrenu podelu na nas i njih, pri emu se pod ovim obino podrazumevalo do bri mi i lo i oni. Kao to je dan autor ka e: Da li e to bi ti Za pad, sa svo jim po im a njem teritorijalnih granica, trine ekonomije, line veroispovesti, ili prioritetom individualnih prava? Ili e to biti islam, sa naglaskom na univerzalnoj misiji plemenskih zajednica, koja treba da izgradi socijalni poredak zasnovan na istom monoteizmu koji je prirodan za o veanstvo? (Kelsi 1993: 117). Meutim, na politiarima je da se usredsrede na proces inkluzije, a ne na ideje kako da ojaaju evropski identitet koji, namerno ili ne, moe da do vede do ekskluzije, ili ak pojave jo jaeg islamskog identiteta u Evropskoj uniji. Dok neki postupci uspevaju da izazovu jo veu islamofobiju, ostali pokuavaju da prenesu ono to mnogi evropski muslimani vide kao kosmopolitsku prirodu islama i njegovu spremnost da koegzistira sa ostalima.

LI TE RA TU RA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. Council of Europe. 1995. The Framework Convention for the Protection of National Minorities, http://conventions.coe.int/Treaty/en/Treaties/html/157.htm, 10/07/2011. D ev et ak, Silvo. 2010. Elimina tion ofD is crimination as Foundation of Mino rities Rights i nth e EU. Pravo i politika, No. 2: pp .11- 32. Esman, Milton J. 2009. Diasporas in the Contemporary World. Cambridge: Polity Press. European Communities. 1973. The Copenhagen Summit Conference: Declaration on European Identity. Bulletin of the European Communities, No. 12. European Union. 2007. Declaration on the Occasion of the Fiftieth Anniversary of the Signature of the Treaties of Rome, http://www.eu2007.de/en/About_the_EU/Constitutional_Treaty/BerlinerErklaerung.html, 10/05/2011. Ezli, zkan. 2007. The Development of Turkish Islam in Germany, http://www.aicgs.org/analysis/c/ezliapr07.aspx, 01/07/2010. FRA. 2009. EuropeanUnion Minorities and Discrimination Survey. Data in Focus Report: Muslims, http://fra.europa.eu/fraWebsite/attachments/EU-MIDIS_MUSLIMS_EN.pdf, 01/07/2011. Full er, Thomas. 24 D ecember 2 00 2. Foreign Workers Face Tur ning Tide: Bac klash inE urope. New York Times. Habermas, Jrgen. 2005. The Inclusion of the Other: Studies in Political Theory. Cambridge: Polity Press. Hamerijck, Anton. 2010. Social Cohesion, Welfare Recalibration and the European Union, in Marco Zupi and Elisenda Estruch Puertas, (eds.) Challenges of Social Cohesion in Times of Crisis: Euro-Latin American Dialogue. Madrid: FIIAPP and Editorial Complutense, pp.71-150. Hollifield, James F. 1992. Immigrant s, Marke ts and States: The P oliticalEconomy of Postwar Eu rope. Cambridge, MA: Harvard University Press. Joppke, Christian. 2009. Veil: Mirror of Identity. Cambridge:Polity Pr ess. Kastoryano, Riva. 2004. Religion and Incorporation: Islam in France and Germany. International Migration Review, Vol. 38, No. 3, pp.1 23 4- 1255. Kelsay, John. 1993. Isl am and War. Lou isville, KY : John Knox Press. Kunelius, Risto, Elisabeth Eide, Oliver Hahn and Roland Schroeder (eds). 2007. Re ading the Mohammed Cartoo n Co ntroversy: AnInterna tional A nalysis o f PressDiscourses on FreeSpeech and Political Spin. Bochum: Projekt Verlag.

90

trkltrna strivanj

16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24.

Lewis, Bernard. 2003. The Cr isis of I slam: Holy Wa r andUnholy Terror. London: Phoenix. Parliament of the United Kingdom. 1971. Immigration Act 1971, http://www.britishcitizen.info/IA1971.pdf, 02/07/2011. - ---. Pa rliament of the United Kingdom. 1962. Commonwealth Immigrants Act 1962, http://www.britishcitizen.info/CIA1962.pdf, 02/07/2011. Pdziwiatr, Konrad. 2007. Muslims in Europe: Demography and Organizations,in Yunas Samad and Kasturi Sen, (eds.) Islam in the Europe an Unio n. Oxford: Oxford Un iversityPress,pp. 26-59. Rifkin, Jeremy. 2004. The European Dream. Cambridge: Polity Press. Ros e, Flemm ing . 30 September 200 5. Muham meds ansi gt[The Face of Muh ammed]. Jyllands-Posten. Safran, William. 1991.Diasporas in modern societies: myths of homeland andreturn. Diaspora, Vol. 1. No. 1: pp.83-99. Sheffer, Gabriel (ed). 1986. Modern Di asporas in Internat ional Politics . London and Sydney : Croom Helm. Smith, Hazel. 2007. Diaspora s in internati o nalconflict , in Haze lSmit h and Paul Stares,(eds.) Diasporas in Conflict: Peace-makers or Peace-wreckers?. Tokyo, New Yorka nd Paris:United Nations University Press, pp.3-16. Todorov, Tzvetan. 2010. The Fear of Barbarians: Beyond the Clash of Civilizations. Chicago, IL: Un iversity of Chicago Press. UnitedNations. 1993. The Vienna Declaration and Program of Action, http://www.unhchr.ch/huridocda/huridoca.nsf/(symbol)/a.conf.157.23.en, 10/07/2011. ----. United Nations. 1992. The Declaration on the Rights of Persons Belonging to National or Ethnic, Religious or Linguistic Minorities, http://www.ohchr.org/Documents/Publications/GuideMinoritiesDeclarationen.pdf, 01/07/2011. ----. United Nations. 1976. The International Covenant on Civil and Political Rights, http://www2.ohchr.org/english/law/ccpr.htm, 10/07/2011.

Mus li m Diaspor a a nd Europe an Identity: The Politics of Exclusi on and I nclusion

This paper analyze s the pr esence of Mu sl ims in the Europea n Union . It is di vided in to three s ections: the f irs t section offers a b ri ef historical account of t he settl ement of Musli m communi ties in th e EU and the f o rmal adv ocacy of a European i dentit y i n response to vari ous dile mm as deriving from their pres ence, the secon d s ec tion elabora tes on what I call t he four stage s of i nteraction, an d finally, t he th ird secti on looks more c losely at the polit icso f exclusion and i ncl usion. The p aper co n clu des by underlin ingthat the p resence of the Muslim diaspo ra in the EU repre se nts a growing concern bo th for theMuslims a ndth e Europeans, an a sp ect thatfurthe r questio ns the relevance of the E Us of f ici al mottounited in dive rsity. K EY WOR D S: Mu slim d ias pora, European Union, European identity, exclusion, inclusion.
SU MMAR Y :

B.Radeljic@uel.ac.uk

91

trkltrna strivanj

UDC 316.7

Na ta a Uro e vi
In ter di sci pli nar ni stu dij Kul tu ra i tu ri zam Sve u i li te Jur ja Do bri le u Pu li, Hrvatska

Kul tur ni iden ti tet, mul ti kul tu ra li zam i in ter kul tu ra li zam istar ska is ku stva
U ra du e se ana li zi ra ti kon cep ti kul tur nog iden ti te ta, mul ti kul tura li zma i in ter kul tu ra li zma u kon tek stu europ skih in te gra ci ja. Na te me lju rezul ta ta em pi rij skog is tra i va nja, kon ci pi ra nog i pro ve de nog u okvi ru ko le gi ja Kul tur ni iden ti tet Hr vat ske i Europ ski iden ti tet kul tur ne i po li ti ke osno ve na In ter di sci pli nar nom stu di ju Kul tu ra i tu ri zam pul skog Sve u i li ta, po nu dit e se mo de li upra vlja nja kul tur nom raz li i to u na lo kal nom, re gi o nal nom, na ci o nal nom i me u na rod nom ni vou. Is tra it e se pro ce si afir mi ra nja lo kalnih i re gi o nal nih kul tur nih iden ti te ta kao od go vor na glo ba li za ci ju kul tur nih tren do va. Uka zat e se na mo gu e mo de le va lo ri za ci je kul tur nih spe ci fi nosti i in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je u mul ti kul tur nim sre di na ma. Na istar skom pri mje ru ana li zi rat e mo mo gu no sti una pre e nja kul tur nog tu ri zma i me ure gi o nal ne kul tur ne su rad nje, te is tak nu ti raz voj ni po ten ci jal me u na rod nih kul tur nih po li ti ka. K LJU NE RI JE I : kul tur ni iden ti tet, mul ti kul tu ra li zam, in ter kul tu ra li zam, europ ske in te gra ci je, Istra.
SA E TAK:

UVOD Vanost koncepata kulturnog identiteta, multikulturalizma i interkulturalizma aktua lizirala se u kontekstu eurointegracijskih procesa i procesa pristupanja Hrvatske i ire re gije Europskoj uniji. U radu e biti predstavljeno istraivanje provedeno u okviru kolegija Kulturni identitet Hrvatske i Europski identitet kulturne i politike osnove, koji se izvode na Interdisciplinarnom studiju Kultura i turizam pulskog Sveuilita. U okviru seminarske
92

trkltrna strivanj

i terenske nastave, koritenjem kvalitativne metodologije (anketnog upitnika s 14 pitanja, uglavnom otvorenog tipa) studenti su, pod mentorstvom predmetne nastavnice, intervjuira li 175 graana Istre. Istraili smo stavove ispitanika prema kljunim odrednicama kulturnog identiteta, multikulturalizma i interkulturalizma u regiji, kao i njihova razmiljanja o pred nostima i rizicima pristupanja Hrvatske Europskoj uniji. Analizirali smo i odnos nacional nog identiteta i globalizacijskih procesa, te istraili smatraju li nai sugraani globalizaciju prijetnjom ili prilikom za male kulture i nacionalne privrede. Glavni cilj naeg istraiva nja bio je istraiti samopercepciju hrvatskih graana o vrijednostima kulturnog identiteta, ukljuujui mogunosti razvoja interkulturne suradnje u regiji, kao i unapreenja imida drave u turizmu i meunarodnim odnosima. U tom kontekstu, istraili smo nove koncepte interkulturalizma, transkulturalizma i kozmopolitizma kao mogue alternative zatvorenim i prevazienim verzijama etnocentrizma i multikulturalizma. 1.TE O RIJ SKI OKVIR: KUL TU RA, IDEN TI TET I GLO BA LIZA CI JA Ideja kulture kojom emo se baviti u ovome radu ukljuuje u sebi pitanja vrijedno sti, simbolizma, jezika, tradicije, pripadnosti i identiteta (Eagleton 2002). Kultura u doba globalizacije mijenja znaenje pojma identiteta kao trajnog, stabilnog i nepromjenjivog sredstva drutvene integracije pojedinaca i skupina. Postnacionalno, postkulturno i post moderno stanje i teorije koje ga (re)definiraju dinamiki artikuliraju kulturu kao otvore nu strukturu za izgradnju temeljnog (globaliziranog) identiteta kao transnacionalnog i hibridnog. Potreba za reafirmacijom kulturnog identiteta javlja se kao lokalni odgovor na globalizaciju i njene gospodarske, politike i kulturne posljedice. Globalizacija je najavila krizu identiteta, a kriza neoliberalnog modela i ideologije slobodnog trita konfekcijskih identitetskih opcija regresivni povratak zajednici kao sklonitu u odnosu na planetarne uinke globalizacije. San o pripadnosti i potraga za identitetom u meuvremenu su se od prirodne zadanosti pretvorili u pitanje slobodnog kulturalnog izbora i vlastite odluke o pripadanju odreenom nainu ivota. Postmoderna je dekonstruirala monoloku isklju ivost tradicionalne tvorbe identiteta, tako da u postkolonijalnom globaliziranom svijetu govorimo sve ee o hibridnim, multiplim, fluidnim identitetima, pri emu se smatra da svatko ima mogunost samostalno izabrati vlastiti identitet kroz procese identifikacije s odreenom drutvenom grupom ili stilom ivota, odnosno nainom potronje. Kulturni identitet kao projekt pripadnosti i organizacije ivotnog smisla temelji se na slobodi kul turnog izbora. U postmodernoj ideologiji kulturalnih razlika kultura je preuzela jedino to je preostalo od nacije identitet. Bordieu neoliberalnom globalnom sustavu (koji politizira kulturu i proizvodi identitete otpora) suprotstavlja (kao civiliziraniji model) tvorbu europskog kulturnog identiteta, koja uva univerzalne vrijednosti politike autonomije slobode, vrijednosti autentinosti svake europske nacije-drave i njezinih regija, kao hibridni, postnacionalni identitet multikultu ralne Europe starih naroda i kultura nastalih migrantskim tokovima kraja 20. stoljea. arko Pai pak ukazuje: da bi se uope moglo smisleno ivjeti, komunicirati s drugim na osnovi
93

trkltrna strivanj

priznanja njegove drugotnosti kao nesvodivosti osobnog i kolektivnog identiteta u suvreme nom informacijskom drutvu s vladavinom globalne kulture nuno je dvoje: konstrukcija identiteta s onu stranu organskog podrijetla nacije iz etnikih, povijesnih korijena i kultura prevoenja (Pai 2005: 100). 2. KUL TUR NI IDEN TI TET, IN TER KUL TU RA LIZAM I MUL TI KUL TU RA LIZAM Kritiki pogled na koncept sugerira da se kulturni identitet, kao lokalni odgovor na globalizaciju kulturnih trendova, uvijek iznova konstruira ili izmilja, odnosno zamilja uz pomo pripovijesti, simbola i drugih oblika reprezentacije, temeljei se na baznim sustavi ma jezika, etniciteta, religije, batine ili povijesti. Ovi se mehanizmi mogu pratiti u razvoju i samodefiniciji nacionalnih drava, kao i u projektu kreiranja zajednikog europskog kul turnog identiteta. Mogli bismo rei da je upravo takav proces diskurzivne tvorbe zajedniki u stvaranju europskog i pojedinih nacionalnih identiteta. Iako su takve kulturno-povijesne konstrukcije imale i odreenu emancipatorsku ulogu u borbi za ljudska prava i slobode i demokraciju, esto se njima pravdala i upotreba sile, genocida i rata. Naime, takav proces totalitarnog zamiljanja zajednice i konstrukcije nacionalnog identiteta na temelju velikog narativa uvijek za posljedicu i nuspojavu ima homogenizaciju i iskljuenje razliitog i dru gaijeg kao stranog i neprijateljskog. Opredijeliti se za jedan jedini identitet u suvremenom fluidnom svijetu, kako upozora va Bauman, rizina je operacija. Nai preci nisu imali tu mogunost izbora, u doba izgradnje nacije, identitet je bio oruje borbe. Upotrebljavalo ga se u obranu manjih, lokalnih jezika, sjeanja, obiaja i navika, ali i radi homogeniziranja zajednice protiv razliitih: Identitet je istodobno borba protiv rastakanja i fragmentacije, namjera prodiranja i u isto vrijeme vr sto odbijanje da se bude pojeden (Bauman 2009: 65). Ti su modeli danas prevladani: poto je sudbina modernog svijeta kulturna raznolikost, etniki apsolutizam ini regresivnu crtu kasne modernosti. U tom kontekstu, najveu opasnost predstavljaju oblici nacionalnog i kulturnog identiteta koji svoj opstanak pokuavaju osigurati usvajanjem zatvorenih inaica kulture ili zajednice te odbijanjem da se pozabave tekim problemima koji se javljaju pri po kuajima da se ivi s razliitou. Povijest europskih zemalja nakon drugog svjetskog rata pokazala je da njihov ukupan razvoj ponajvie ovisi o mogunosti da radikalno pacificiraju svoja drutva te da postanu aktivni i sastavni dio europskih integracijskih procesa (Dragojevi 1999). U tom kontek stu, potrebno je ukazati na nekoliko kljunih pristupa konceptu kulturne razliitosti, a to su multikulturalizam, interkulturalizam, transkulturalizam i kulturni pluralizam. Pojam multi kulturalizma, koji je uao u iru primjenu krajem ezdesetih godina, oznaava prvenstveno obvezu kulturnih i obrazovnih autoriteta u definiranju politika, mjera, akcija i inicijativa kojima se omoguava raznim kulturama da se razviju na istom ili susjednom teritoriju s drugim kulturama unutar jedne zemlje. Multikulturalizam smo, za potrebe naeg kolegija i istraivanja, ue definirali kao suivot vie kultura u istom drutvu, demografsku i kulturnu razliitost drutva, bez meusobnih odnosa.
94

trkltrna strivanj

Za razliku od tog statinog i relativno zatvorenog koncepta, interkulturalizam proma tramo kao dinaminu, jednakopravnu i kreativnu razmjenu i interakciju meu kulturama koje su svjesne svoje razliitosti i zajednikih vrijednosti, kroz elemente aktivnog dijaloga meu kulturama koje dijele isti prostor. Termin je uao u iru primjenu krajem sedam desetih i u osamdesetim godinama, paralelno s dinamiziranjem europskih integracijskih procesa. Poto nastaje kao kritika statike naravi multikulturnog pristupa, prvenstvena za daa postaje mu definiranje potencijalnih dinamikih meuodnosa te uzajamnog utjecaja razliitih kultura, te zalaganje za jednaka prava i mogunost dijaloga za sve kulturne grupe u dodiru: i autohtonih i imigrantskih, bilo veinskih ili manjskih (Dragojevi 1999: 82). Pod utjecajem procesa globalizacije, rasprava o pitanjima europskog identiteta i za jednikih europskih vrijednosti, uspostavljanja zajednikog europskog trita te intenzi viranja meunarodne suradnje na europskim projektima, razvio se koncept transkultura lizma, koji se vee za razvoj transnacionalnih kulturnih orijentacija i zalae za potivanje najviih dostignutih europskih vrijednosti i standarda unutar svakog kulturnog meuod nosa i bilo kojeg vida kulturne suradnje. Plurikulturalizam svaku kulturu promatra kao dinamiku cjelinu obiljeenu pluralistikim karakterom (razliitou stavova, vrijednosti, artefakata i obrazaca ponaanja), u opem okviru strogog pridravanja demokratskih na ela, pravila i procedura. Ukazujui na potrebu za propitivanjem graanske liberalno-de mokratske tradicije, koja pojam nacionalne drave izvodi iz demosa (zajednice ravnoprav nih graana, dravljana) u odnosu na model koji naciju shvaa kao organsku i povijesnu zajednicu etnosa, nae e istraivanje pokazati da se, inzistiranjem na konceptima kolek tivnih identiteta (kulturnog, nacionalnog) i na njihovim pravima, gube iz vida znaenje i graanska prava svakog pojedinca na jedinstvenost i razliitost bez obzira na pripadanje bilo kojem kolektivitetu. 3. ISTRA MO DEL ODR IVE MUL TI KUL TU RAL NO STI Istarski je poluotok najsjeverniji mediteranski poluotok, morskim putem najblii sred njoeuropskom prostoru, rubno, granino podruje, tipina transkulturalna kontaktna zo na u kojoj se kroz povijest kontinuirano susreu i pregovaraju razliite kulture, liminalni cijep koji otvara mogunost kulturne hibridnosti, razmjene i promjene. Istru definiramo kao multikulturni prostor mobilnih granica, karakteriziran bogatstvom meukulturnih utjecaja. Turbulentna povijest regije pisana je na raskru triju velikih europskih kultura (slavenske, romanske i germanske), a politiki konflikti i este promjene granica, ekonom ske i socijalne nesigurnosti, ratovi i poasti uzrokovali su brojne migracije i transformacije kulturnih identiteta. Burna je prolost ostavila brojne tragove u kolektivnoj svijesti, menta litetima i kulturnim identitetima: Istra je danas tako jedan od najbogatijih europskih regi onalnih muzeja, podjednako materijalne i nematerijalne batine. Istra je oduvijek bila prostor intenzivne komunikacije izmeu Istoka i Zapada, Sjeve ra i Juga: jo od prapovijesti poluotok je bio raskre trgovakih putova i komunikacija iz Mediterana prema Srednjoj Europi, odnosno u podruje Panonije i obratno. Istarski polu
95

trkltrna strivanj

otok kriaju i sijeku brojne kulturno-geografske granice: na kulturnoj karti Istre susreu se, pregovaraju i kreativno komuniciraju dominantna kulturna podruja Mediterana, Srednje Europe i Balkana, stvarajui jedinstvenu kulturu hibridnosti (Istru presijeca i sjeverna gra nica masline, kao simboliki limes Mediterana). Takvo je rubno, pogranino podruje posebno senzibilizirano za promiljanje multi kulturalnog jedinstva u razliitosti suvremene Europe. Imigracija dugog trajanja osigura la je Istri karakteristinu kulturnu hibridnost. Moemo rei da su istarska multietninost, multikulturalnost, diverzitet i hibridnost, te specifini oblici (sub)regionalnih identiteta re zultat svih tih stoljea imigracija i interkulturalnih kontakata uz granicu. Kod stanovnika Istre i danas su izraeni procesi regionalne identifikacije i vezanosti za zaviaj, odnosno nie, lokalne teritorijalne jedinice (tzv. novi lokalizam). 4. ME TO DO LO GI JA IS TRA IVA NJA Istraivanje je provedeno u okviru kolegija Kulturni identitet Hrvatske, koji se od ove akademske godine izvodi na Interdisciplinarnom studiju Kultura i turizam pulskog Sveu ilita. Glavni cilj istraivanja bio je osposobiti studente za kritiko promiljanje lokalnih odgovora na globalne kulturne procese, hrvatskog i europskog kulturnog identiteta, su vremenih kulturnih politika, multikulturalizma i interkulturalizma. Primjenom kvalitativ ne metodologije, u istraivanju je kao osnovni instrument koriten upitnik sa 14 pitanja, uglavnom otvorenog tipa. Kako bi dodatno istraili i promislili temeljne koncepte usvojene na predavanjima, studenti su, u okviru seminarske i terenske nastave, intervjuirali 175 svo jih sugraana, uglavnom itelja Istre. Uzorak je bio sluajan, a istraivanje anonimno. Prvi dio upitnika odnosio se na pitanja samopercepcije, odnosno vlastitog doivljaja vrijednosti kulturnog identiteta Hrvatske. Ispitanici su uvodno zamoljeni da definiraju koncept kul turni identitet Hrvatske i da daju svoje vienje problema. Zamoljeni su da navedu kultur ne osobitosti, elemente nematerijalne i materijalne batine i vrednote po kojima je Hrvat ska pre po zna ta u ino zem stvu. Pi ta li smo ih i vje ru ju li da su Hr vat ska i Istra u ino zem stvu dovoljno prepoznate po svojim kulturnim osobitostima i koje su mogunosti unapreenja imida. Zamoljeni su i da navedu na to, po njihovom miljenju, strance prvenstveno asoci raju rijei Hrvatska, Istra i Pula, te koje bi kulturne specifinosti, simbole i prednosti trebalo intenzivnije promovirati i komunicirati prema ciljnim skupinama u inozemstvu. Drugi dio upitnika bio je fokusiran na konkretna pitanja multikulturalizma i inter kulturalizma, stavove oko ulaska Hrvatske u Europsku uniju, odnos kulturnog identiteta i globalizacije i mogunosti valorizacije i zatite vrijednosti kulturnog identiteta u globali ziranom svijetu. Ispitanici su zamoljeni da komentiraju modele multikulturalizma i inter kulturalizma u Hrvatskoj i Istri, da navedu mogunosti unapreenja i konkretne primjere iz svoje lokalne zajednice. Posebno su nas zanimala razmiljanja o odnosu vrijednosti hr vatskog i europskog identiteta i stavovi o ulasku Hrvatske u novu ekonomsku, politiku i kulturnu zajednicu, poto je istraivanje provedeno upravo u razdoblju koje je prethodilo referendumu o pristupanju Hrvatske Europskoj uniji.
96

trkltrna strivanj

5. REZUL TA TI IS TRA IVA NJA U istraivanju je sudjelovalo 175 ispitanika, od kojih veina (163 ili 93%) s prebivalitem na podruju Istre. Prema dobnoj strukturi, prevladavala je populacija srednje dobi: 51% ih je bi lo iz sku pi ne od 25 do 50 go di na, 35% uglav nom stu dent ske po pu la ci je mla e od 25 go di na, dok je ispitanika starijih od 50 godina bilo 14%. Prema strunoj spremi, najvie ih, dvije treine (66%) sa srednjom strunom spremom (u tu grupu ulazi veina studenata ispitanika), a sli je de ih oni sa vi so kom stru nom spre mom (29%). Odgovori na pitanje to za Vas znai pojam kulturni identitet Hrvatske bili su vrlo raznoliki: to su kulturne znaajke po kojima je Hrvatska poznata u svijetu, kulturna batina, jezik i mentalitet ljudi, cjelokupna tradicija i batina jedne drave kroz svu njenu povijest, oznaava i vrlo bitan, zasebni kod raspoznavanja neke drave u svijetu, odnosno neto to je svoj stve no sa mo na ma, na oj ze mlji, ono i me se po no si mo i e li mo da svi to zna ju. To je prema miljenju Istrana skup specifinosti po kojima se prepoznajemo i po kojima nas pre poznaju, to su i znamenitosti koje moram posjetiti, hrana koju moram probati, nacionalni parkovi, odnosno nae mjesto u svijetu, naa batina, kultura, povijest, jezik, obiaji, nain ivota, danas i nekada, te multietninost, zastupljenost svih regija u svojim obiajima, a bilo je i duhovitih odgovora: neto to pokuavamo prodati sebi i strancima, a zapravo ne posto ji. Ukratko, kulturni identitet Hrvatske je spoj razliitih i vrlo starih nasljea na vrlo malom prostoru, koji se s manje ili vie uspjeha sve vie valoriziraju i prezentiraju nama samima i posjetiteljima. Nemogue ga je definirati u kratkim crtama jer se radi o razliitim utjecajima s obzirom na regije i povijest odreenih regija. Hrvatska je, prema miljenju naih ispitanika, u svijetu prepoznata prvenstveno po slje deim kulturnim osobitostima i vrednotama: na prvom mjestu su ouvanost velikog broja spomenika na irokom podruju kao dokaz dugotrajne civilizacije, razliiti ouvani obiaji i tradicije, zanimljiv spoj Istoka i Zapada, slijede posebnosti jezika, knjievnosti, kulturne ba tine, tradicije, prirodnih osobitosti te kuhinje, te brojnost dobara i fenomena upisanih na UNESCO-vu listu materijalne i nematerijalne svjetske batine, ali ipak prvenstveno po kul turnoj raznolikosti i razliitosti mentaliteta. Stranca e u Hrvatsku, dakle, privui u prvom re du Jadransko more i prekrasna obala, otoci, mediteranski gradovi (Dubrovnik, Trogir, Kor ula), prirodne ljepote (Kornati, Plitvice), gastronomija, bogata povijest i kulturni spomenici. Samo 17% ispitanika misli da su Hrvatska i Istra dovoljno prepoznate u inozemstvu po svojim kulturnim osobitostima. Ostali smatraju da se imid Hrvatske u inozemstvu jo uvijek temelji na ekoloki ouvanim prirodnim resursima, suncu i moru, dok su kulturne speci finosti nedovoljno naglaene (godinama je imid bio stvaran na prekrasnoj obali i istom moru. Po kulturi smo nedovoljno poznati, iako se zadnjih nekoliko godina drastino poveao interes za kulturni turizam koji prua nebrojene mogunosti u smislu razotkrivanja Hrvat ske), te da postoje jo uvijek velike mogunosti unapreenja imida, prvenstveno kvalitetni jom promocijom u inozemstvu i agresivnijim multimedijalnim nastupom: Prvo je potrebno poveati vidljivost na internetu i socijalnim mreama, zatim unaprijediti ponudu i poveati svijest o vrijednosti batine kod lokalnog stanovnitva i vlasti.
97

trkltrna strivanj

Zamoljeni da navedu na to, po njihovom miljenju, strance prvenstveno asocira rije Hrvatska, ispitanici najee spominju ljepotu i bogatstvo prirodne i kulturne batine i posebno navode formulu vrhunski sportai, prekrasna priroda i isto more, od ega su predivna obala, ouvana priroda i Jadransko more prva asocijacija ak polovine ispitanika. Nogomet i sport openito spominje kao prvu asocijaciju 17% ispitanika, a este su (kod 22% ispitanika) i asocijacije vezane za domovinski rat, Balkan i bivu Jugoslaviju (balkanska, u znaenju: pomalo egzotina i zaostala zemlja koja je nedavno prola kroz rat, a koju su obi li mnogi poznanici i vratili se iznenaeni i oduevljeni). Tek petina ispitanika kao prvu asocijaciju navodi vrijednosti kulturne batine i identiteta (kulturni spomenici, Dubrovnik, Plitvika jezera, Brijuni, gastronomija). Rije Istra pak prvenstveno ih asocira na vrhunski gastronomski doivljaj (ak 54% ispitanika): tartufi, prut, maslinovo ulje i vino su pojmovi koji se najee ponavljaju. Slijede prirodne ljepote, pitomost krajolika i istoa mora (31%), dok kulturne osobitosti (kulturna batina, povijest, ivopisni gradii) na prvo mjesto stavlja tek 17% ispitanika. Asocijacije na spomen rijei Pula su puno ujednaenije: kod ak 70% ispitanika prva asocijacija je amfiteatar, popularna Arena, dok ih 95% navodi antiku spo meniku batinu i pratee festivale (prvenstveno Pula Film Festival), iz ega moemo zaklju iti da Puljani i Istrani Arenu doivljavaju kao ikoniki simbol Pule kao grada obiljeenog antikom batinom i oivljenog brojnim festivalskim manifestacijama. Upitani da navedu kulturne specifinosti, vrijednosti i simbole koje bi Hrvatska trebala intenzivnije promovirati i komunicirati prema ciljnim tritima, istiu prvenstveno bogat stvo multinacionalne, svjetske batine; jedinstvene kulturne elemente: glagoljaka kultura, jezici i pisma, elemente kulturnog zajednitva s europskim kulturama, antifaizam, suvre mene, kreativne interpretacije batine. Isto tako, podsjeaju da je Hrvatska bila u sastavu mnogih drava i postoji velika regionalna razliitost pa bi svaka regija trebala promovirati neke svoje specifinosti, dakle regionalnu raznolikost, jezinu, folklornu i gastronomsku... Na pitanje jesu li u Istri i Hrvatskoj zaivjeli koncepti multikulturalizma i interkul turalizma, te koje su mogunosti unapreenja, ispitanici odgovaraju: Jo uvijek nedo voljno, unapreenje je mogue prvenstveno kroz cjeloviti sustav odgoja i obrazovanja u Europskoj uniji. Smatraju i da Istra je najbolji primjer multikulturalizma, kao i sva rubna podruja. Cijela Hrvatska je izrazito multikulturalna zbog svoje burne povijesti. Najbolji modeli suivota su Pula i Istra, kao primjer suivota manjina i borbe za ouvanje svaijeg kulturnog identiteta. Multikulturalizam je zaivio u svim istarskim sredinama: Imamo dvojezinost u govoru i pismu, imamo manjinske zajednice koje odravaju svoje kultur ne manifestacije i tako se prezentiraju, konkretno u Labinu imamo bonjaku zajednicu, zajednicu Talijana, zajednicu Slovenaca. Kao pozitivni primjeri suivota i njegovanja kul turnih specifinosti istiu se Pula i Rovinj, Galiana, Vodnjan, ian i Peroj. Dio ispitanika upozorava na nedovoljnu toleranciju i predrasude prema razliitim kulturama i manji nama, na podjele prema vjerskim i kulturolokim razlikama, kao i na negativne posljedi ce nedavnog rata. Ukazuju i na mogunost promiljanja graanske alternative nasuprot prevladavajuoj nacionalnoj koncepciji. Zakljuak je da je daleko najbolja situacija u Istri,
98

trkltrna strivanj

gdje postoji suivot raznih kultura i religija, i mogunost pohaanja teajeva i kola na raznim jezicima, postoje zajednice raznih naroda, konkretan primjer je razgranat sustav vrtia, osnovnih i srednjih kola u Istri. Vrlo su zanimljivi bili i odgovori na pitanje o predstojeem pristupanju Hrvatske Europskoj uniji: za ulazak u zajednicu europskih naroda izjasnilo se 54% ispitanika, pro tiv ih je bi lo 33%, a neo d lu nih je bi lo 13%. Is pi ta ni ci su se iz ja sni li za pri stu pa nje pr venstveno zato jer vjeruju da e se unaprijediti kvaliteta ivota i da e zaivjeti europske civilizacijske vrijednosti, jer e se otvoriti vie mogunosti za sve, perspektiva za mlade, za rad i studiranje, te zbog mogunosti financiranja iz EU fondova. Iako je dio ispitanika pri li no skep ti an zbog ak tu al ne kri ze, ve i na ih vje ru je da e im se u Europ skoj uni ji po boljati uvjeti ivota, a i turizam bi bio uspjeniji, obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura bi bili kvalitetniji. Zakljuak je da u globaliziranom svijetu kao mala zemlja ne moemo ostati izolirani i opstati samostalno. Na ovo se nadovezuje i sljedee pitanje o odnosu kul turnog identiteta i globalizacije: otprilike polovina ispitanika globalizaciju doivljava kao prijetnju za identitet malih zemalja, dok ostali smatraju da ju se moe i iskoristiti za pro mociju vlastitih osobitosti i identiteta: Globalizacija unificira vrijednosti i namee strane kulturne modele. S druge strane ima i prednosti jer omoguava intenzivniju komunika ciju, umreavanje i dostupnost informacija. Istrani dakle smatraju da globalizacija moe imati i pozitivan uinak na promicanje kulturnog identiteta, to dokazuju i suvremeni trendovi, prema kojima se cijeni sve to je izvorno, autohtono i jedinstveno. Zakljuno, na pitanje kako Istra i Hrvatska mogu najbolje zatititi, valorizirati i pro movirati svoj kulturni identitet u globaliziranom svijetu, veina se sloila da je potrebno uloiti podjednaki trud u kvalitetnu promociju (34%), edukaciju i informiranje o vrijed nostima identiteta (32%), zatitu i valorizaciju vrijednosti batine (31%), te meunarod nu suradnju i projekte (3%): Prvo moramo sami biti dobro informirani o vrijednostima vlastite kulture (i potovati tue). Zatim ih moramo na pravi nain prezentirati, zatititi i valorizirati u muzejima i na internetu. Umreiti se u meunarodne projekte i promiljati vlastitu kulturu na suvremene naine. Istrani zakljuuju: Ako smo se vie od tisuu go dina uspjeli boriti sa raznim pokuajima asimilacija, u puno gorim uvjetima, vjerujem da emo uspjeti i danas potovati tue ali uvijek voljeti i uvati svoje. ZA KLJU AK Provedeno istraivanje pokazalo je moduse na koje Istrani promiljaju koncepte kul turnog identiteta, multikulturalizma i interkulturalizma u aktualnom kontekstu europskih integracija i globalizacije. Ukazali smo na kljune aspekte samopercepcije kulturnog iden titeta i mogue modele upravljanja kulturnom razliitou na lokalnom, regionalnom, na cionalnom i meunarodnom nivou. Analiza je pokazala da su koncepti multikulturalizma i interkulturnog dijaloga zaivjeli u Hrvatskoj i posebno u Istri kao specifinoj graninoj zoni koju smo promatrali i kao model odrive multikulturalnosti. Ukazali smo ujedno na mogu e modele valorizacije kulturnih specifinosti i interkulturalne komunikacije u multikultur
99

trkltrna strivanj

nim sredinama poput Istre. Na istarskom primjeru istraili smo i mogunosti unapreenja kulturnog turizma i meuregionalne kulturne suradnje, te istaknuli razvojni potencijal me unarodnih kulturnih politika. Vjerujemo da bi istarska iskustva i promiljanja regionalnog, nacionalnog i europskog identiteta mogla biti zanimljiva i susjednim zajednicama koje ta koer u procesu pristupanja europskim integracijama prolaze sline tranzicijske procese. LI TE RA TU RA
1. 2. 3. 4. Bu dak, N., Ka tu na ri, V. (ur.) (2010): Hrvatski nacionalni identitet u globalizirajuem svijetu. Zagreb. Bourdieu, Pierre (2000): Izai iz neoliberalizma, Europski glasnik, br. 5/2000. Castells, Manuel (2002): Mo identiteta. Zagreb: Goldenmarketing. Dragojevi, Sanjin (1999): Multikulturalizam, interkulturalizam, transkulturalizam, plurikulturali zam: suprotstavljeni ili nadopunjujui koncepti, u: ai-Kumpes, Jadranka (ur.): Kultura, etninost, identitet. Zagreb. 5. Daun A, Jan son S. (2004): Europljani: kultura i identitet. Za greb: Je sen ski i Turk. 6. Eagleton, Terry (2002): Ideja kulture. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. 7. Jelini, Daniela Angelina: Kultura, turizam, interkulturalizam. Zagreb: Meandarmedia, 2010. 8. Menari, Silva (ur.) (2002): Etninost i stabilnost Europe u 21. stoljeu. Zagreb. 9. Ministarstvo kulture (2003): Hrvatska u 21. stoljeu. Strategija kulturnog razvitka. Zagreb. 10. Pai, arko (2005): Kultura kao nova ideologija. Zagreb: Antibarbarus. 11. Skoko, Boo (2009): Hrvatska identitet, imid i promocija. Zagreb: kolska knjiga. 12. vob o ki, Na da (ur.) (2010): Kultura multikultura. Za greb: Je sen ski i Turk.

Cul tu ral Iden tity, Mul ti cul tu ra lism and In ter cul tu ra lism Is trian Ex pe ri en ces
SUM M A R Y : The pa per will analyze the con cepts of cul tu ral iden tity, mul ti cultu ra lism and in ter cul tu ra lism in the con text of Euro pean in te gra tion. It will al so de ve lop mo dels of cul tu ral di ver sity ma na ge ment at the lo cal, re gi o nal, na ti o nal and in ter na ti o nal le vel. Our pa per is ba sed on the fi eld re se arch conduc ted in the fra me work of the co ur ses: Cul tu ral Iden tity of Cro a tia and European Iden tity Cul tu ral and Po li ti cal Gro unds at the In ter di sci pli nary Study Pro gram me of Cul tu re and To u rism at the Uni ver sity of Pu la, Cro a tia. We will ex plo re the pro ces ses of af fir ma tion of the lo cal and re gi o nal cul tu ral iden titi es as a re spon se to the glo ba li za tion of cul tu ral trends. We will al so in di ca te pos si ble mo dels of the va lo ri za tion of cul tu ral spe ci fi ti es and in ter cul tu ral com mu ni ca tion in mul ti cul tu ral en vi ron ments. Using the Is trian ex pe ri en ces, we will analyze pos si bi li ti es to pro mo te cul tu ral to u rism and in ter re gi o nal cul tu ral co o pe ra tion, and thus hig hlight the de ve lop ment po ten tial of crosscul tu ral and in ter na ti o nal cul tu ral po li ci es. K E Y W O R D S : cul tu ral iden tity, mul ti cul tu ra lism, in ter cul tu ra lism, Euro pean inte gra tion, Is tria

nurosev@unipu.hr

100

fotografija: Arnd Dewald

101

fotografija: Arnd Dewald

102

fotografija: Arnd Dewald

103

trkltrna strivanj

UDC 81255.4

Sa mjuel Ba ba tun de Mo ru va von (Sa muel Ba ba tun de Mo ru wa won)

Uni ver zi tet Ado Eki ti Ado Eki ti, Ni ge ri ja

Po na vlja nja u fran cu skom pre vo du Mi e la Li njia ro ma na Svet ko ji ne sta je auto ra i nua Ae be
SA E T A K : Po ja va i pre vod fi gu re po na vlja nja ve o ma su va ni u pro ce su prevo e nja i da ju uvid u prak ti nu pri me nu pre vo di la kih po ja va. Ro man i nua Ae bea (Chi nua Ac he be) Svet ko ji ne sta je vr hu nac je po na vlja nja na svom jezi ku. Pre vod Mi e la Li njia (Mic hel Ligny) na fran cu ski je zik de lo je svo je vr sne sme lo sti. Ovaj rad ana li zi ra pre vod po na vlja nja, ko ja su po sma tra na kao deo in ven ta ra ko mi nih, mu zi kih, sim bo li kih i estet skih sred stva u fran cu skom pre vo du knji ge Svet ko ji ne sta je. Ana li zu raz li i tih tre ti ra nja fi gu re po na vljanja u ro ma nu Svet ko ji ne sta je pod u pi ru pri me ri pre u ze ti iz ori gi na la i pre voda. U ra du se za klju u je da, ako pre vod po na vlja nja tre ba da bu de ne to vi e od pu kog pre no e nja smi sle nih in for ma ci ja, nji hov pre vod u cilj nom je zi ku i kul tu ri mo ra da od ra a va mu zi ke, ko mi ne, estet ske, lin gvi sti ke i kul tu rolo ke sli ke u cilj nom tek stu. K LJU NE RE I : pre vod po na vlja nja, pre vod pe sa ma, za me na za po na vlja nja, je zik, kul tu ra.

1. UVod U knjievnim tekstovima prevod ponavljanja predstavlja skup prevodilakih nor mi koje prevodilac svesno ili nesvesno primenjuje. Ponavljanje reflektuje odnos izmeu tekstualnih i intertekstualnih odnosa, tj. odnos izmeu adekvatnosti i prihvatljivosti u knjievnom tekstu. Ponavljanja mogu imati nekoliko funkcija u zavisnosti od anra, ti pa teksta, autora i istorijskog perioda kome tekst pripada. U drami i poeziji ona mogu imati ulogu kominog sredstva. Ne moe se dovoljno istai njihova vanost u narodnim

104

trkltrna strivanj

priama, legendama, mitologijama i izrekama, gde slue kao opti referentni okvir. Pona vljanja imaju irok dijapazon primene i u poeziji gde mogu imati funkciju muzikih, te matskih, simbolikih sredstava, kao i hipnotikih, religioznih elemenata u svetim teksto vima. Ona takoe vre slubu oznaivaa koji potpomau prepoznavanje rei i olakavaju proces pamenja. Ponavljanja obuhvataju paralelizme, koji se esto javljaju u izrekama, i predstavljaju definiue svojstvo nastalo raznolikim odabirima kako sintaksikih tako i leksikih sredstava (Hisham 2001: 217). Ponavljanje zvuka, sintakse i znaenja glavno je sredstvo kojim se podstie aktivno uestvovanje i angaovanje sluaoca i itaoca. Ponavljanja kljunih struktura imaju za cilj da potcrtaju odreenu taku gledita, ali na nain koji ukljuuje itaoca ili sluaoca dajui mu to neposredniju i kreativniju ulogu. Ovo stilsko sredstvo je paljivo uoblieno, tako da povezuje tekst u koherentnu celinu, i u njemu predstavlja kohezionu nit (ibid. 217). Ponavljanja takoe mogu da imaju stimulativnu i motivacionu funkciju u razgovorima, radnjama i odgovorima. Najee figuriraju kao kljuni elementi za itanje i razumevanje teksta. U knjievnim prevodima ponavljanja se mogu ili prevesti ili izbei. Ovaj rad analizira primere ponavljanja u Miel Linjijevom prevodu na francuski je zik romana inua Aebea Svet koji nestaje, koji na francuskom glasi Le Monde seff f ondre. Nainjen je pokuaj da se opie uloga ponavljanja i stilskih normi koji ne kongruiraju sa upotrebom ponavljanja u romanu Svet koji nestaje. Jedna od doslednih i krutih prevodi lakih normi jeste kako izbei prevoenje ponavljanja u knjievnim tekstovima kada ma nifestovanje tih normi nije ni logino ni svesno. ini se da je zaziranje od ponavljanja u sprezi sa duboko ukorenjenom potrebom za isticanjem bogatstva renika, nasleenom od prethodnih generacija koje su se strogo pridravale pravila normativne stilistike, a koje je sada izuzetno teko iskoreniti (Nitsa Ben-Ari 1998). inua Aebe, knjievnik koji pie o Igbo kulturi, ima jaku averziju prema ponavlja njima, i to ne samo prema ponavljanjima istih rei ve i prema ponavljanjima rei istog porekla. Postoje dva naina na koje se mogu posmatrati ponavljanja u knjievnom tekstu. Mogu se izostaviti ili zaobii upotrebom sinonima. Citat Nitse Ben-Arija (1998): Ponavljanja moemo zameniti na nekoliko naina, poevi od zamene odreenog segmenta njegovom varijacijom do upotrebe sinonimnog izraza, meutim, kada se jednom zamene, rezultat je uvek isti: zbog dominantnosti norme svaka tekstema prelazi u repertoaremu. Doslednost i nadmonost norme ogleda se u injenici da ona nikada ne zaobilazi nijedan tekst: ova pojava je podjednako rasprostranjena u klasinim knjievnim teksto vima, gde potovanje prema poloaju pisca u izvornom jeziku teoretski moe da utie na to vernije prenoenje tekstualnih od nosa tekstualnim sredstvima [] vernost originalu trebalo bi da pospei adekvatnost.

105

trkltrna strivanj

Prema gorenavedenom, ponavljanja se smatraju univerzalnom pojavom u knjievnim tekstovima. Ono o emu prevodilac treba da vodi rauna je adekvatnost i prihvatljivost pona vljanja u ciljnom jeziku i ciljnoj kulturi. 2. Mi el Linji kao (ko)stVaralac teksta inua Aebea Ako prevod posmatramo kao komunikativnu i interaktivnu lingvistiku radnju, uloga Mi ela Linjija kao prevodioca inua Aebeovog teksta izmeta se u prvi plan, jer je odluujui faktor u odabiru metode originalnog teksta. Miel Linji se u svom prevodu figure ponavljanja i poetikog diskursa izvornog autora odluio za veoma efektnu strategiju, koristei se izme u ostalog knjievnim i slobodnim prevodilakim strategijama. Kod funkcionalnog pristupa prevoenju, akcenat je na kreiranju teksta na ciljnom jeziku kao i injenici da ciljni tekst treba da odgovori na oekivanja ciljne italake publike i tekstualnim zahtevima ciljne kulture (Ja kob son 1993; Ne u bert 1985: 18; Ne u bert i Ste e ve 1992; 7, Snell-Hornby, Ho nig, Kus sma aul i Schmidt 1998: 5860; Vincze 2004: 29). Zbog komunikativne prirode samog prevoda, treba po novo paljivo analizirati stvaralaki aspekt Linjijevog prevoda inua Aebea. Meutim, tokom prevoenja Aebeovog teksta, ciljni tekst je proistekao na osnovu teksta na izvornom jeziku. Moemo se zapitati da li ovo podrazumeva produkciju ili pak moda reprodukciju teksta. S obzirom na kompleksnost prevodilakog procesa, Linjijevo prevoenje romana Svet ko ji nestaje na francuski jezik ne moemo smatrati sekundarnim u odnosu na stvaranje teksta. Kako prevod funkcionie kao nezavisan, autonoman tekst, od Linjija se oekuje da proizvede funk cionalni, prirodni tekst koji se ne razlikuje od originala (William 2005: 124). Ovo povlai za sobom i pomeranje fokusa sa stvaranja originalnog teksta na stvaranje ciljnog teksta. Zato se prevodilac smatra autorom ciljnog teksta (Jakobson 1993: 157). Prevodilac u toku prevoe nja polazi od izvornog teksta i preoblikuje ga u drugi tekst. Ovaj proces sjedinjuje produkciju i reprodukciju teksta. Na in Linjijevog prevoenja gleda se kao na reprodukovanje teksta jer se odnosi na neto to je prethodno proizvedeno. Istovremeno, to je i stvaralaki rad, prevodilac u raznim aspektima koristi svoju kreativnost tokom procesa prevoenja. Krisztina K. (2008) i Englund D. (2005: 2526) navode sledea razmiljanja na temu prevodilakog stvaranja teksta: Proces generisanja teksta pri prevoenju koji se ogleda u zapisiva nju prevedenog teksta razlikuje se u najmanje jednom aspektu od procesa generisanja teksta pri jednojezinom pisanju. U prevo e nju, te me za tekst i sa dr aj, kao i mno gi struk tur ni aspek ti ka ko celokupnog teksta tako i na nivou reenice, oblikuju se prema dru gom tek stu, iz vor nom tek stu, ume sto da ih pi sac sam stva ra oslanjajui se na temu spisateljskog zadatka. Meutim, postoje i odreene slinosti u pogledu optih kognitivnih procesa. Na pri mer, to su smenjivanje izmeu automatskog procesuiranja i pro blemskog reavanja i lingvistiki nivoi ili aspekti koji se obrauju.

106

trkltrna strivanj

U kojoj meri prevod moemo smatrati stvaralakom delatnou zavisi od svrhe i funkcije prevoda, kao i od anra i tipa datog teksta. Svrha prevoda moe biti politika ili humana. Oigledno je da je svaki pojedinani aspekt svrhe prevoda sastavni deo svake kulture, iz ega sledi da je osnovna uloga prevoda, kao izmeu ostalog i jezika, kulturna razmena. Prevodiocu e pri odabiru relevantne prevodilake tehnike izuzetno pomoi ako prethodno pokua da uoi raznolika znaenja raznih tekstova istovremeno imajui na umu svr hu pre vo da, jer je ona glav ni prin cip ko jim se vo di mo ka da je pre vod zna e nja teksta u pitanju. Posmatrajui prirodu stvaranja prevedenog teksta iz funkcionalne perspektive, za prevoenje se moe rei da je produktivna i reproduktivna delatnost promenljive dinami ke (Kroly 2007). Postavka produktivnih i reproduktivnih prevodilakih zadataka zavisi od anra teksta, namere i funkcije prevoda. Tako je stvaranje prevoda postepeni proces koji razlikuje doslovan prevod, puko reprodukovanje i nekreativan prevod (Kroly 2008). Prema tome, u sluaju prevodioca inua Aebeovog romana, njegovi produktivni i repro duktivni zadaci su relativni pojmovi. U kontekstu sedam standarda tekstualnosti koje su postulirali De Bogrande i Dresler (de Beaugrande i Dressler 1981), Klaudi (Klaudy 2006) prepoznaje sledee tri faze u prevoenju kao glavni zadatak prevodioca: uoavanje, pre nos i stva ra nje na cilj nom je zi ku. De Bo gran de i Dre sler (1981: 3) dr e da tek sto vi mo ra ju zadovoljiti odreene standarde tekstualnosti da bi tekst bio komunikativan. Prema De Bograndeovoj definiciji (1980: 17) tekstualnost se odnosi na status lingvistikog entiteta ili konfiguracije entiteta kao teksta na prirodnom jeziku. De Bogrande i Dresler (1981) daju sedam standarda relevantnih za proces prevoenja: kohezija, koherentnost, intencional nost, prihvatljivost, informativnost, situacionost i intertekstualnost. Kohezija se ne odnosi samo na gramatiku strukturu reenica i klauza, ve i na konkretne meureenine od nose koje grade elementi teksta, kao to su zamena, elipsa, aluzija i ponavljanja. Od po menutih kohezivnih veza, samo e ponavljanje biti razmatrano i analizirano u Linjijevom prevodu romana Svet koji nestaje autora inua Aebea. 3. Pre Vod pona Vljanja u romanu SVET KO JI NEsTA JE inua Aebe koristi ponavljanja u svom pripovednom tekstu. Razmotrimo neka od ponavljanja i njihove prevode u ciljnom tekstu. a. Go-di-di-go-di-go. Go-di-di-go-di-go [] Dim! Dim, Dim, gr meo je top u raz ma ci ma. Di-di-go-di-di-go plo vi lo je no nim vazduhom preoptereno porukama []. Poelo je imenova njem klana: Umuofia Obodo dike, zemlja hrabrih: Umuofia Obodo dike! Umuofia Obodo dike, Umuofia Obodo dike! Po na vlja lo je tu fra zu bez pre stan ka (str. 84) Go-di-di-go-di-go. Go-di-di-go-di-go [] Dim! Dim, Dim, ton na it le caon par in ter vals. Di-di-go-di-di-go flot ta it dans lair noc tur ne

107

trkltrna strivanj

charg de mes sa ges. Il commenait par nom mer le clan: Umu o fia Obodo dike, la terre des braves Umuofia Obodo dike! Umuofia Obo do di ke! Il rpta it sans ces se cet te phra se (pp.147148) Gorenavedeno ponavljanje je razgovor izmeu Ekve i klana, muzikog drvenog in strumenta, a njegova uloga je da uini razgovor to uverljivijim. Takoe, ponavljanje na glaava razliku izmeu junaka Onokva i ostalih likova u tekstu. Miel Linjijev prevod ovih ponavljanja je adekvatan i prihvatljiv jer pobuuje emocije kod ciljnog itaoca. Njegova uloga, kao i uloga Aebeovog prevodioca, veoma je sloena. On vri promenu kodova iz meu dva razliita jezika, odnosno, igbo jezika i engleskog jezika pre nego to ponavljanja prevede na francuski. Zahvaljujui trudu prevodioca, ciljnom itaocu je proiren hori zont, a cilj ni je zik, i kul tu ra i je zik obo ga e ni su u cilj nom je zi ku i kul tu ri. Miel Linjijev prevod knjige Svet koji nestaje istu pa iz sen ke u pr vi plan i od ne vi dlji ve sene postaje vidljiv subjekt, jer obogauje znanje ciljnog itaoca o igbo jeziku i sociokultu ri. To je zasluga kreativnog poduhvata Miela Linjija kao Aebeovog prevodioca. Iz ovog se moe zakljuiti da njegova uloga vie nije u inferiornom poloaju u odnosu na ulogu autora originala, ve se smatra kreativnim delom. Prevod gorenavedenih rei upuuje na povratak izgubljene subjektivnosti prevodioca i njegove moi pri odluivanju u procesu prenosa znaenja, kao i njegovog uea u stvaranju knjievnog teksta na ciljnom jeziku. Njegov prenos gorenavedenih rei samo potvruje da Miel Linji nije samo pasivni prima lac izvornog teksta, ve aktivan i kreativan uesnik u formiranju znaenja. Ne moemo nikako odvojiti Miela Linjija od strukture njegovog razumevanja sloe nog interaktivnog procesa sa tekstom. Prevodilac nesumnjivo uitava svoja uverenja, is kustva i stavove tokom obrade ve navedenih tekstova, tako da njegov prevod u odreenoj meri odraava njegove lingvistike, kulturne i psiholoke poglede bez obzira na njegovu ulogu objektivnog interkulturalnog i interlingvistikog posrednika i stvaraoca ciljnog tek sta u novom kulturolokom i lingvistikom sistemu. ta se dogodilo? upita Okonkvo. Da li poznaje Ogbuefi Ndulue? upita Ofoedu. Ogbuefi Ndulue iz sela Ire, re ko e u glas Okon kvo i Oberika. Umro je jutros, ree Ofoedu [].To je jako udno, ree Okonkvo [] Ni sam to znao, ree Okonkvo [] i sumnjiavo od mah nu gla vom [] Okon kvo ni je bio o vek od mi sli ve od akcije. (str. 4748) Quest-ce qui est ar riv? Demanda Okonkwo. Connaissez-vous Ogbuefi Ndulue? Demanda Ofoedu. Ogbuefi Ndulue du village dIre, dirent ensemble Okonkwo et Obierika. Il est mort ce matin, dit Ofo e du [] cest trs tran ge en vrit, dit Okonk wo []. Jignorais cela, dit Okonk wo []. Okonk wo hoc ha la tte dun air de do u te. [] Okonk wo nta it pas un hom me de rfle xi on ma is dac tion. (pp. 8485)
108

trkltrna strivanj

Glavni fokus gorenavedenih ponavljanja je in imenovanja. U datom tekstu ponavlja nje imena Okonkvo predstavlja deo skupa i prevodilake norme koja svesno ili nesvesno utie na prevodioca. Prevod junakovog imena u ovom tekstu daje opti referentni okvir. Prevodiocu to, meutim, ne predstavlja nikakav problem. Snana simbolika ovog imena lei u njegovom distinktivnom oznaavanju celokupne karakterizacije u izvornom tekstu. Prevod ovih imena, inspirisan lingvistikom antropologijom, istie proizvoljnu prirodu afri kih ime na (Ba ri ki 2008; Agyekums 2006). 4. Pre Vod pesama u romanu SVET KO JI NEsTA JE inua Aebe koristi pesme u okviru kompozicije romana Svet koji nestaje. Pogledaj mo ne ke od ovih pe sa ma: a. Ko e se bo ri ti za se lo? Oka fo e se bo ri ti za na e se lo. Da li je on pobedio stotinu mukaraca? On je pobedio stotinu mukaraca. Da li je on pobedio stotinu Maaka? On je pobedio stotinu Maaka. On da ga po a lji te da se bo ri za nas. (str. 36) Qui luttera pour notre village Okafo luttera pour notre village A-t-ill ter rass cent ho mes? Il a ter rass qu a tre cents Chats. Alors en voyez lui di re qu;il se bat te po ur no us. (p. 66) b. Kotma pranjave stranjice, On je po go dan da bu de rob. ovek bele rase nema mozga. On je po go dan da bu de rob. (str. 123) Kot ma aux fes ses de cen dres, Il est bon po ur fa i re un escla ve, Lhom me blanc na pas de bon sens. Il est bon po ur fa i re un escla ve. c. Kia pada, sunce sija, Usa mlje na Nna di ku va i je de. (str. 25) La plu ie tom be, le so leil bril le, To ut seul, Nna di fa it la cu i si ne et man ge. (p. 48)

109

trkltrna strivanj

U gorenavedenom tekstu (a) prevodi ponavljanja rei selo, mukarci, Make, pobedio, stotinu, u ciljnom tekstu prevedene kao village, homme, Chats, ter rass, cents, stvaraju melodiju u ovim pesmama. Pomenuta pesma je oblik usmene po ezije koja nam pomae da dublje shvatimo prevodilaku kreativnost i potvruje da Miel Linji, kao subjekat primalac, tumai pesme iz line perspektive i iz tih tumaenja kristalie in for ma ci je ka ko bi ofor mio li ne uti ske pre ne go to ih pre ne se u cilj ni tekst. Li nji nas kroz prevod ponavljanja u ovim pesmama uvodi u sutinski aspekt knjievnog prevoe nja, a to je ponovno stvaranje. Knjievni prevod je umetnost ponovnog stvaranja i repro dukcije. To mogu da posvedoe navedene leksike jedinice na francuskom. Ponovno stvaranje, koje se tie prevoda gorepomenutih rei, odvija se izmeu prevo dioca i tih rei. To se deava u procesu neprestane interakcije i tumaenja izmeu prevo dioca i teksta. S obzirom na to da ne postoji jedno autonomno znaenje knjievnog teksta zbog relativnog, dinaminog i beskonanog procesa interakcije, potpuno je mogue da bi drugi prevodioci pronali niz novih znaenja u datim pesmama, a sve zbog linih predubeenja. tavie, nije ak ni odvano rei da ne postoji autoritativno originalno znaenje. Meutim, date rei i i njihovi francuski prevodi su najpribliniji ekvivalenti koje su dosad prevodioci ponudili. Prevodilac oivljava ove pesme u ivot posle smrti kroz lina tuma enja na ciljnom jeziku. Miel Linji u svojoj transformaciji ove pesme uspeva da prenese umetniki arm i estetsku vrednost inue Aebea. Ponavljanje generie zvuk. U tekstu (b) ponavljanje i prevod On je pogodan da bude rob, pre ve de no kao Il est bon po ur fa ir e un escla ve, u isto vre me je mu zi ko, sim bo li ko i tematsko sredstvo kojim potlaeni ljudi iz Umuofija osuuju neljudske stavove zatvor skih slubenika. Data pesma simbolie oiljke od maete afroamerikih zatvorenika koje su u zatvoru tukli, primoravali da kose travu, iste vladine radnike logore i donose drva za bele izaslanike i sudske glasnike. Miel Linji prenosi poetski diskurs pesme posebno se osvrui na prevod izraza koji opisuju oseanja: On je pogodan da bude rob prevedeno kao Il est bon pour faire un esclave. Pesma zapoinje kratkim stihovima formirajui tako upeatljiv oblik u tekstu, a njihov pravilan ritam proizvodi muziki efekat. Tekst (c) nagovetaj je vienja stvarnosti. U prevodu na francuski primetno je izbe gavanje redundantnosti. Pesma je koncizan izraz u odreenim formama i u sebi sadri stilove, slike i muziku kao odraz pevaevih najintimnijih emocija i oseanja. Slike kie koja pada, sunca koje sija, kuvanja i jela iz dubine srca bude oseaje prijatnosti, sree, zadovoljstva i uivanja. Otpevana pesma pobuuje sliku iz realnosti kao i osea nja predstavljena reima, formama i muzikim ritmom. Iz ponuene analize prevoda dolo se do zakljuka da se prevod pesme ne bavi samo leksikim, gramatikim, reto rikim ili funkcionalnim problemima. Pitanja muzikog efekta i forme podjednako su vana za uspean prenos.

110

trkltrna strivanj

Ako je dr im za ru ku Ona ka e: Ne di raj! Ako je dr im za sto pa lo Ona ka e: Ne di raj! Ali ka da je dr im za po jas Ona se pra vi da ne pri me u je. (str. 83) Si je ti ens la main, El le dit: ne me to uc he pas. Si je lui ti ens le pied El le dit: ne me to uc he pas. Mais quand je tiens sa ceinture de perces. El le fe int de lig no rer. (p. 45) U gorenavedenom tekstu (d) prevod na ciljni jezik originalnih slika delova tela ru ka, sto pa lo, po jas oko stru ka, a u fran cu skom pre vo du istim re dom la main, le pied, ceinture de perces, inspirie ciljnog itaoca koji je podjednako dirnut i estetski zabavljen kao da ita originalni tekst. Miel Linji pored dvojezinog znanja i bikulturalne kompe tencije pokazuje visok nivo knjievne pronicljivosti i oseaj za estetiku Aebeove usmene poezije, koji se posebno istiu u prevodu lingvistikih jedinica: Ako je drim..., Ako je dr im..., pre ve de no na cilj ni je zik kao si je ti ens, si je ti ens. Ako knji ev ni tekst treba da bude neto vie od smislene tekstualne jedinice, on mora da potpadne pod kre ativni uticaj bilo osobe bilo kolektivne subjektivnosti grupe. 5. Zamena Za pona Vljanja Razmotrimo primere u kojima su ponavljanja zamenjena nekom drugom reju iz teksta. a. Pa ka ko je mo ja er ka Ezin ma? Ona je ve o ma do bro ve du e vre me. Mo da je do la da osta ne. Mislim da jeste. Koliko ima godina sada? Ima de set go di na, mi slim da e osta ti. (str. 34) Et com ment va ma fil le, Ezin ma? El le se por te trs bien de pu is un cer tain temps dj. Pe ut-tre est-el le ve nue po ur re ster. Je le cro is. Qu el ge a-t-el le maintenant? El le a en vi ron dix ans. Je pen se quel le re ste ra. (p. 64) b. Ali, po red cr kve bel ci su ta ko e do ne li i vlast. Iz gra di li su sud gde je okruni komesar presuivao sluajevima iz neznanja. Imao je i sud ske gla sni ke []. Ove sud ske gla sni ke su u Umu o fiji jako mrzeli zato to su bili stranci i takoe izuzetno arogantni

111

trkltrna strivanj

i oho li. Zva li su ih kot ma, a zbog nji ho vih ort se va bo je pe pe la nadenuli su im jo jedno ime, Pepeljasta stranjica. (str. 123) Ma is, part lgli se, les Blancs ava i ent ga le ment ap port un gouvernement. Ils avaient bti un tribunal o le Commissaire de Dis trict ju ge a it les affa i res dans son ig no ran ce. Il ava it des mes sa gers de la Co ur [] Ces mes sa gers de la Co ur ta i ent pro fondment has Umu o fia par ce quils ta i ent tran gers en mme temps quarrogants et brutaux. On les appelait kotma, et ca u se de le urs shorts co u le ur de cen dre, ils mrit rent le nom supplmentaire de Fesses-Cendres. (p. 211) c. Ako bi ban da efu le fu od lu i la da i vi u u mi Zla, to bi bi la nji ho va stvar []. Ovi iz gna ni ci ili osu videvi da nova religija prihvata blizance i sline grozote, pomislili su da je mogue da i oni bu du pri mlje ni [] Pa ga ni ka u da e umre ti ako ura di ovo ili ono, i pla i se [] Pa ga ni ni ta ne go vo re. (str. 110112) Si une ban de defu le fu dci da it de vi vre dans la Fort Ma ud i te, cta it le ur pro pre affa i re []. Les in to uc ha bles, ou osu, voyant que la nouvelle religion accueillait les jumeaux et de sembla bles abominations, pensrent queux aussi, peut-tre, ils seraient reus []. Les paens disent que vous avez peur []. Les paens ne di sent rien dautres que des men son ges. (pp.187191) Tekst (a) di ja log je iz me u Ekve fi i Chi e lo. U ovom di ja lo gu, Ezin mi no ime je iz beg nuto nekoliko puta. Umesto ponavljanja imena Ezinma, u nastavku dijaloga kao zamena za ponavljanje toga imena koriste se line zamenice. U tekstu (b) ponavljanje rei sudski glasnik, prevedene kao messagers de la cour, u ciljnom jeziku zamenjeno je reju kotma, prevedenom kao kotma i Fesses-Cendres. U ovom sluaju, zamenjene su samo pojedine rei ili grupe rei. Tekstemska uloga ponavljanja, kako je upotrebljena u izvornom tekstu i kako je Miel Linji preveo, ima za cilj da se podsme va sudskim glasnicima okrunih komesara. Izvorni tekst ismeva arogantnost i oholost ovih sudskih glasnika. Prevod adekvatno prenosi suptilno podsmevanje u ciljnji tekst. Tekst (c) primer je sluaja gde su ponavljanja uvaena, ali sa varijacijama. Tekstemska vrednost u izvornom tekstu je vie nego oigledna. Prevodiocu to omoguava da varira po navljanja tih rei u ciljnom tekstu. Na primer, re efulefu prevedena je kao efulefu, izgna ni ci ili osu, a ta ko e se od no si na efu le fu pre ve de nu kao les in to uc ha bles ili osu. Na isti na in re pa ga ni, ko ja se od no si na efu le fu, pre ve de na je kao les paens. Da ti pre vod opravdava varijaciju ponavljanja u knjievnom tekstu. Izbor Miela Linjija govori da on favo rizuje prevod pomenutih varijacija, koje transformie u prihvatljiv standard u ciljnom jeziku.

112

trkltrna strivanj

6. Zakljuak Roman Svet koji nestaje autora inua Aebea predstavlja vrhunac figure ponavlja nja na svom jeziku. A njegov prevod Miela Linjia na francuski jezik delo je svojevrsne smelosti. Vano je istai da su potekoe koje se javljaju pri prevoenju Aebeovog teksta enormne. Uprkos tome, prevodilac je odvano uspeo da prenese Aebeov duh i pismo i na taj nain ciljnoj italakoj publici na francuskom podario ivot posle smrti. Ponavlja nje, kao sastavni deo kominog, muzikog i simbolikog inventara knjievnih figura, igra znaajnu ulogu u knjievnim tekstovima. Ako prevod ponavljanja u knjievnom tekstu ima za cilj da bu de ne to vi e od sa mo smi sle ne tek stu al ne je di ni ce, on tre ba da pro jek tuje estetske, muzike, komine, lingvistike slike u ciljnom tekstu. Inovativni i kreativni rad Miela Linjija u pogledu upotrebe i prevoda ponavljanja sugerie novi budui pravac u prevodilakim studijama kada je prevoenje ponavljanja u pitanju. Ponavljanje se esto javlja u knjievnim tekstovima. Njegov prevod uvek treba da bude adekvatan i prihvatljiv u odnosu na stilistike normativne preskripcije izvornog teksta.

LI TE RA TU RA
1. Aebe, inua: Svet koji nestaje; prevod s engleskog Vesna Petrovi; Beograd, Dereta, 2008; prevedeno na francuski kao Le monde seff f ondre, preveo Michel Ligny, Prsence Africaine, 1966. 2. Ba ri ki, I.: Tran sla ting Afri can na mes in fic tion. Pa per pre sen ted at the XVI II world con gress of the international federation of translators and interpreters, Shanghai, China, August 4-7, 2008. 3. Agyekums, K.: The so cio-lin gu i stics of Akan per so nal na mes in Nordic Journal of African Sudies 15 (2), 2006, pp. 206-235. 4. Beaugrande, R. and Dressler, W.U: Introduction to text linguistics. Lon don: Long man 1981. 5. Chan, Sheung Wai: Some crucial issues on the translation of poetic discourse from C h i n e s e to English. GEMA online Journal of Language Studies, vol.3,(2) 2003. ht tp://www.fpbah a sa.ukm. my/ppbl/Gemavol3.2.2003No3.pdf.Retrieved December, 2008. 6. Eggins, S .: An introduction to Systemic Functional Linguistics, New York:We llington House , 1994. 7. Hatim, B. and M ason, I. :Discourse and translator. U.K: Longman Group, UK: Ltd. 8. Hisham, Obeidat: TheDi sc ourse of p eace in Othello: A comparati ve analysis of three translations in Babel, vol.47, no.1, 2001. 9. Jakobson, A. L.: Translation as textual (re)production. Perspectives: Studies in translatology, 2:155-165,1993. 10. Kroly, K.: Szovetan s fordits (Textology and translat io n) Budapest: Akadmiai Kiad, 2007. 11. Klaudy, K .: Szvegszint mveletek aforditsban (Text-l evel o peration s in translation) in L. Galgczy and Vass (eds.) A monda t k aland. Hetv entanul mny Bk si Imre 70. sz l etsnapjara ( The senten ce is adventure. Seventy papers for I mre Bekesis &0th Birthday). Szeged: JGYTF Kiad: 204-211, 2006. 12. Nitsa Ben-Ari: The Ambivalent case of repetitions in literary translation. Avoiding Repetitions: A universal of translation? In Meta, XLIII,1, 1998.

113

trkltrna strivanj

13. Neubert, A & Ste v e, G.M.: Translation as t est . Kent State University Press, 1992. 14. Neubert, A.: At ext and translation in bersetzungswisse nschaftlicheBeitrge 8. Leipzig: Enzylopdie. 15. Snell-Hor nby , M., Honig , H., Ku ss mau l, P. & Schmidt, P. A ( eds): Handbuch Translation. Tbingen: Stauffenburg Verlag, 1998. 16. Vincze, K: Szvegtipusok s forditas (Text types and translation), Forditastudomany, 6 (1): 28-35, 2004. 17. William, I. A.: Thematic items referring to research and researchers in the discussion section of Spanish biomedical articles and English-Spanish translations. Babel, 51 (21): 124-160, 2005.

Repetitions in Michel Lignys Fren ch Tra nslation ofCh inua Acheb e s Things Fall Apart
S U M M A R Y : Th e occurr ence and tra ns latio n of rep etition are c rucial i n the trans lat ion proc es s and pro vide i ns ight into the practical accountof transl atio n phenomena. ChinuaA c hebes Thing s F all Apa rt is a triumph of repetition in i ts own l angu age. Its tran slation into French b y M ichel Ligny i s a piece of effronte ry. Thi s paper anal yses the tra ns lation o f repetiti on s as part of comic, mu sic al, symbolic and aesthetic inventory of devices in t he French tr an slation of Things Fall Apart. Th e a nalysis of the tre atme nt of repetition i n Things Fal l A part is s upported by examples ex tracted fr om the original and translate d ve rs ions of the text. The paper concl u des that i f tra nslation of r epe titions is to be anythin g b eyond a pi ec e of sense d ata, its t ranslatio n into th e target l an g uage and cul tu re shou ld project th e musical, comic, aesthet ic,linguisti c an d cultural image in the targ et te xt. KEY WOR D S : T ranslati on of repe ti tions, songs translation, replacement of repetitions, language, culture.

tmoruwawon@yahoo.com

114

115

f o t o

N i k o l a

M r d a l j

m r d a l j @ y a h o o . c o m

116

117

fotografija: Nikola Mrdalj

fotografija: Nikola Mrdalj

118

fotografija: Nikola Mrdalj

119

trkltrna strivanj

UDC 008

A. K. Daje (Jayesh, A. K.)

Odsek za englesku knjievnost Fakultet za engleski jezik i strane jezike Hajderabad, Indija

Kanon ili ne*

S A E TA K : U poslednjih stotinak godina zapadni kanon umnogome je doprineo potvrdi prestia i vrednosti zapadne civilizacije. Uslov mogunosti prestia civilizacije ubeenje Zapada u superiornost svoje civilizacije moe se videti jo kod Karl Otfrid Milerovog odbacivanja oko 1840. godine antikog modela grke istoriografije u zamenu za arijevski model. Antiki model, koji je postojao od antike Grke i Rima do doba prosvetiteljstva, predstavljao je grko vienje istorije na koje su se pozivale tako uticajne linosti kao to su Eshil, Euripid, Herodot, Diodor sa Sicilije, Isokrat, Pausanija, Apolodor, Palefat, Konon i Platon. Model je priznavao grku kulturnu zaduenost susednoj staroegipatskoj i fenianskoj civilizaciji, a grka dostignua u raznim oblastima, kao to su astronomija, pravo, mit, medicina, matematika, filozofija, religija i nauka, smatrana su rezultatom bliskih kulturnih kontakata sa superiornom egipatskom civilizacijom. Vano je primetiti da u periodu koji se razmatra, 18201840, nisu postojali ni arheoloki ni lingvistiki dokazi zbog kojih bi klasiari smatrali da je promena iz antikog u arijevski model neophodna. Prema tome, razlozi za prihvatanje potonjeg modela, kao to Martin Bernal tvdi, moraju se traiti u kulturnom miljeu toga doba, kojim su dominirali romantizam, rasizam i napredak, kao i strah aristokratije od revolucija. Ovaj milje, osim to je doveo do promene u egejskoj istoriografiji novi model je u poetku negirao uticaj Egipta na Grku, ali u periodu posle 1880. godine, kada je sve vei antisemitizam doveo do ekstremnog arijevskog modela, koji je poricao i fenianske (antiki narod zapadnosemitskog porekla) uticaje u osnovi je odredio na koji nain e se posthumboltova pruska Altertumwissenschaft (antika nauka) razvijati. Akademski ugled Altertumwissenschafta i njene engleske varijante, klasicizma, obezbedio je poreklom opsednutoj Evropi apsolutno, autohtono i isto tj. arijevsko kulturno mesto porekla u antikoj Grkoj. Ovu retrojekciju Grke i poricanje spoljnih i vanevropskih izvornih uticaja na grku kulturu i, prema tome evropsku, pratilo je izgnanstvo ostatka sveta iz okvira civilizacije. Za zapadnu elitu, civilizacija ih je inila superiornijim i superiornost koju su podravali

* Zapadni kanon zapravo predstavlja dela iz filozofije, knjievnosti, istorije i umetnosti koja se proteu od sta rih Gr ka pa sve do da nas (Serl, Kri za, 26). Ov de, iz pre sve ga prag ma ti kih raz lo ga, nje go vo zna e nje ogranieno je najveim delom na knjievna dela. Proizvoljnost ogranienja, ako je uopte i ima, proizlazi iz toga to ovaj esej u pristupu kanonu koristi Zapadni kanon: knjige i kola vekova, i bez obzira na to ta bi se mo glo oekivati iz naslova, ova knjiga se iskljuivo bavi knjievnim tekstovima. Vie o ovome videti kod Bluma.

120

trkltrna strivanj

delovi akademije doprinela je sve veoj politikoj i moralnoj podrci evropskim imperijalistikim aktivnostima u Aziji, Africi i u Amerikama. U Evropi, nakon to je klasicizam proglasio Zapad jedinstvenim i superiornim, politika elita, primetivi sve veu revolucionarnu pretnju, stvorila je potrebu za nainom da se osigura masovna privrenost venim zapadnim vrednostima kao to su poredak, hijerarhija i kontinuitet. U engleskom kontekstu, sa prepoznavanjem nacionalnog literarnog kanona da bi se podrala institucionalizacija engleske knjievnosti koju je odbor Njubolt, koji je postavila Vlada, preporuio kao idealan nain da se ouva englesko nacionalno tkivo i izbegne proleterska revolucija pojavio se konkretan nain da se obezbedi ova privrenost. Engleski kanon crpeo je svoj civilizacijski kontekst i presti iz sveobuhvatnog tela od oko 2.500 godina evropske knjievnosti, i u takvoj kontekstualizaciji poeo je da se formira zapadni kanon za englesko govorno podruje. Ovaj rad ne samo da potencira drutvenu ukorenjenost znanja nego ide i korak dalje i razmatra kakve posledice po Zapad i njegov kanon proizlaze iz izlaganja (1) odnosu meusobnog podupiranja i validacije izmeu klasiara, Zapada i kanona i (2) uslovima mogunosti i posledica ovog odnosa. K L J U NE R EI: zapadni kanon, klasicizam, engleska knjievnost, Martin Bernal, Crna Atina.

Od Platona do postmodernizma ili, ako vam je drae, od Homera, preko presokratovaca, do danas, protee se manje-vie neprekidna nit samosvesne intelektualne tradicije i kulture, korisno i saeto nazvana zapadnom tradicijom. U rasponu od herojske Grke iz devetog veka pre nove ere pa sve do dvadeset i prvog veka, postoji veliki broj religioznih, knjievnih i filozofskih pisaca razliite zrelosti, ubeenja i interesovanja: jedan Platon, jedan Avgustin, jedan ekspir da navedemo samo trojicu1. Novi, kreativni i meditativni tekstovi, iji su oni tvorci, smatraju se proizvodima velike, opsene tradicije, a ovi proizvodi tekstovi treba da iznova stvaraju, ire i ovekovee to velianstveno zdanje tj. Zapad. Zapadni kanon, intelektualno i kulturalno odobren tekstualni zbir iz ogromnog tela evropske knjievnosti, treba da obuhvati i prikae ne samo Zapad, i ono to on predstavlja, nego da u sebi nosi u razliitim stepenima vrednosti i tenje koje su univerzalne u sankciji i veite u vrednosti: ljubav prema slobodi; pravo na slobodu, slobodu udruivanja i potragu za sreom; izbor religije i vere; duh racionalnog ispitivanja itd.2 U drugoj deceniji dvadeset i prvog veka mnogi od nas i na Zapadu i van njega imaju privilegiju da su, u razliitim stepenima, naviknuti na takvu tradiciju i otvoreni prema njoj. Najee je samo nekolicina srenika usvojila tu preporuenu iskljuivost kroz univerzitetsko obrazovanje na osnovu plana i programa liberalnih drutvenih nauka.
1 Stavljanje Homera u period oko kraja 9. veka pre nove ere rezultat je pridravanja hronologije Martina Bernala u njegovoj knjizi Crna Atina (BA) (1: 88). Vi e o ovo me u BA 1: 8688. 2 Prema Silviji Federii, Zapadna civilizacija se najee identifikuje sa jedinstvenim predodreenjem da brani individualne slobode, naunu objektivnost, moral i kongnitivni univerzalizam itd. (Bog koji nikad nije doiveo neuspeh, 71).

121

trkltrna strivanj

Odreeni plan i program gde god da se implementira da li u razvijenim zemljama ili zemljama treeg sveta stavlja ogroman naglasak na vanost zapadnoevropskih ikona. Njegov cilj je da prui univerzum misli koji su kulturni heroji Zapada projektovali ili zastupali bez obzira na kulturnu pripadnost studenata koji prate taj plan i program. On se ne obazire na interese drutva kojem ovi studenti pripadaju drutva koje predstavljaju i iji su sastavni deo. U poslednje vreme, naglasak liberalno intelektualnog i liberalno humanistikog okvira na ideji Zapada susree se sa sve veim intelektualnim protivljenjem od strane raznih odeljenja u okviru ustanove za studije knjievnosti. Ovim Filistejcima Zapad je kanonski i tekstualni univerzum koji naseljavaju uglavnom beli, evropski, muki, heteroseksualni, hrianski autori. Grupom klevetnika, koji se obino nazivaju kulturnom levicom, dominiraju kritiari razliitih ubeenja i teorijskih pravaca, kao to su feministi, marksisti, homoseksualci, postkolonijalisti i dekonstrukcionisti. Oni uglavnom ukazuju na odsustvo i ekskluziju drugaijeg seksualnog, rodnog, etnikog, religijskog i rasnog u zapadnom kanonu. Prema miljenju ovih kritiara, drugaije, iako marginalizovano i iskljueno, doprinelo je razvoju i odravanju Zapada;3 pa ipak, to drugaije i znaaj njegovog doprinosa sistematski su zanemarivani i smatrano je da nisu vredni pomena ili da ne treba da budu prisutni u okvirima kanona. Ako je verovati disidentima, Zapad, na koji su liberalni intelektualci i konzervativni politiari toliko ponosni, postao je to to jeste ugnjetavanjem i izrabljivanjem drugaijeg u svojim okvirima. U razliitim periodima, u istoj meri ga je dopunjavala i podravala imperijalistika okupacija i iznuda od generiki drugaijeg ostalog koje se nalazilo van njegovih geografskih granica. Kanon je, prema miljenju i oceni kritiara, uvek sauesnik moi (Kermodi: 29), i kao sakupljen i odobren zbir vrednih tekstova sa zapada, on je elokventan glas klasna propaganda svojih dominantnih klasa koje eksploatiu4. Iskljuivanje drugaijeg iz kanona, i u pregledu autora i u predstavljanju drugaijih iskustava, dovelo je do uutkivanja autentinih glasova, do brisanja drugaije intelektualne i kulturne istorije. Prema tome, drugaije je moralo da
3 Silvija Federii pie o doprinosu drugaijeg zapadnoj tradiciji: Mnoga navodna dostignua zapadne civilizacije na primer osvajanje politikih sloboda nisu nam, kao neku zakonsku transakciju, dali kvalifikovani predstavnici zapadnog duha. Naprotiv, veina proslavljenih bitaka Zapada, posebno u pogledu politikih prava, dobijena je zahvaljujui mnogim ljudima koji nisu smatrani zapadnjacima. Mnoga naa politika prava zapravo su ostva rena uprkos protivljenju najtipinijih zapadnjaka. Metafora naslea zapadne civilizacije takoe krije ulogu koju su evropski i neevropski radnici [i jedni i drugi smetani su van okvira civiliza cije] odigrali u stvaranju bogatstva i kulture Evrope i Amerika. Naravno, zasluga za tehnoloki razvoj nalazi se na pragu grkog racionalizma, ili se predstavlja kao logian sled prometejske unu tranje zapadne predispozicije retko se upitamo Ko je izgradio fabrike? (Bog koji nikada nije doiveo neuspeh, 76) 4 Za kulturnu levicu ideja zajednike kulture je la, jer znai predstavljanje univerzalno smislenih i politiki neutralnih knjiga koje izraavaju interese i iskustvo i privilegije belaca na utrb ostalih ena, crnaca, Juno amerikanaca, Azijata, radnike klase, koga god (Polit: 1031). itava zapadna tradicija prema tome je u svo joj osnovi ideologija, utoliko to je smiljena da slui interesima odreene grupe ljudi (Hoks, Ideologija,156).

122

trkltrna strivanj

vodi neizvestan ivot prognanstva: ivot u kojem pogled i propaganda dominantnih klasa definiu identitet marginalizovanog drugaijeg umesto njega samog. ivot kojim se tada ivelo bio je ivot drugaijeg-prema-sebi u kojem je ,,ja osueno drugaije i nalazi se pod budnim okom i kritiki se doivljava kroz svest koja ga pod uticajem kanona smatra inferiornim.5 Za izgnano ,,ja biti znai razmiljati i razmiljati o sebi glasom drugaijeg: kanona. Na poetku nae analize korisno je rei da je ideja Zapada ta koja dozvoljava zapadnom kanonu da zauzme nominalno mesto i ostvari kulturni znaaj. Ovo nam doputa privremenu, ali ipak i pragmatiku slobodu, da se kreemo napred i ispitujemo strukturnu konfiguraciju iroko prepoznatljivog entiteta, Zapada. Zapad bilo da ga tako shvatamo ili ne nastao je na osnovu geografskog i kulturnog izgona. Prostorna ekskluzija daje kredibilitet tvrdnji o konanom teritorijalnom poloaju; i oslobaanje od neeljenih kulturnog ostatka: drugaijih ini pozicioniranje neprekidnih, jedinstvenih 3000 godina evropske kulture postojanim i odrivim (Batler: 22). Ali, nije teko zakljuiti da u maksimalnoj topografskoj i kulturnoj blizini ne mora postojati nita ekstremno drugaije to bi dozvolilo tako apsolutno razdvajanje Zapada i ostalih.6 Takva apsolutna odvojenost entiteta koji imaju porozne, grube ivice i meusobno se proimaju, vie govori o razdvajanju koje je izvreno da bi se sprovela politika, kulturna, religijska i intelektualna kontrola, nego o bilo kakvom odreenom razgraniavanju koje postoji samo za sebe, u sebi i po sebi. Do te mere su ove granice dozvoljene od strane uvek interaktivnih sistema miljenja; sistema miljenja koji ine da sadanjica postoji. Sadanjica svet koji je odreen reju moe tako da se razume kao nebrojive, osmotske ljuske u prahu univerzuma mikromisli koje su prokrvljene, obloene i srasle jedna sa drugom, umesto bi narni i samostalni monoliti nasuprot jedan drugom. One neprestano, naizmenino jedna drugu oblikuju i menjaju. Sistemi miljenja, koji postoje u jeziku i dozvoljeni su u jeziku, predstavljaju zatvoreni poredak koji se nikad ne pojavljuje u sadanjici: uvek je tamo negde, u sebi. Neuspeh da se pojavi u sadanjici ne ini dozvoljeno u jeziku, ili u jeziku kao sistemu po sebi, manje va nim. Ovaj ne u speh is ti e i nje ni cu da je je zik ono to i ni da ovaj svet po sto ji; i ne po stojanje veze sa sadanjicom je uslov za mogunost jezika i dozvoljenog u jeziku sada njice da funkcionie. Jezik obeleava odsustvo sadanjice, u sebi, van sebe. Odsustvo apsolutne i samoidentine reference usled lingvistikog imenitelja supra, inovativnog termina koji je podudaran sa sadanjicom nadoknauje se razliitou unutar jezikog sistema. Ova razliitost nije apsolutna i ne prouzrokuje je sadanjica, nego se ostvaruje odravanjem iluzije centralizovane razlike uz pomo odgaanja: neprestanog odlaganja
5 Drugaije neizbeno sebe posmatra spolja, kao objekat, lik, malu figuru u ogromnom obrascu (Gilbert i Gu bar: 44). Jer dru ga i je ne mi sli, ne go se pro mi lja. Ne go vo ri, ne go se pre pri a va. Mi sao i go vor [...] nalaze se negde drugde (citirano kod Hola, 87). 6 Ovi entiteti su grubo oivieni i nemaju otre granice (Serl, Teorija knjievnosti, 637).

123

trkltrna strivanj

da se do e do ko na nog zna e nja. Raz li i tost mo ra da se de si u vre me nu, jer je vre me odlaganje uslov mogunosti razlike. Pa ipak, da bi razliitost imala uticaja, ono na ta se uti e raz li i tost mo ra da postoji. Jedna implikacija ove logike zagonetke jeste to da svet tj. tekstualni univerzum koga ini razliitost, koji postoji kroz razliitost mora da postoji u vremenu. Ne postoji vreme koje ne moe dalje da se istrauje. Ne postoji tradicija koja se ne moe dalje ispitivati. Tvrdnja da postoji apsolutno i jednostavno poreklo Zapa da po ko joj na a isto ri ja po i nje sa Gr ci ma, a i ji je cilj da se ospo ri da je ika da po sto jao ikakav znaajan vanevropski uticaj na formiranje Grke, duboko je problematina (citira no u De tjen: 1; Ber nal, BAWB: 8). Stari Grci, sa kojima je istorija Zapada navodno poela, nisu bili neistorijska bia ili istorijski autsajderi. Oni sami Herodot, Diodor sa Sicilije, Isokrat, Platon, Pausanija, Aristotel i dr. bili su svesni duga Egipanima i Fenianima za grka dostignua u raznim oblastima, kao to su astronomija, pravo, mit, matematika, fi lozofija, religija, nauka itd. (Bernal, BA, 1: 88120). Pokuaji da se izgradi Zapad koji je geografski i kulturno drugaiji od ostatka sveta i da se njegovo poreklo pripie neistorijskoj homerovskoj i klasinoj Grkoj puni su kontra dikcija. Osim problemom ogranienja koje ovakvo razdvajanje postavlja, treba se baviti i kontinuitetom unutar tih hipotetikih ogranienja. Grka pripada mediteranskom svetu. Geografski kontinuitet izmeu grkog kopna i zemalja Angloamerikanaca, Gala, Tevtona ca i Nordijaca titana i prosvetitelja Zapada izmiljen je. Iz toga sledi da geografski kon tinuitet nikada me moe biti i nije kriterijum za formalnu organizaciju Zapada. Princip grupisanja tako moe da bude samo kulturni kontinuitet meu sastavnim sektama.7 Ali do pozne renesanse, znanje i umenost kod Grka i priznavanje njihove drai bili su retkost meu zapadnim Evropljanima (Gibon: 27). U srednjem veku, svi Latini, a rimokatolika crkva posebno, imali su prema Grcima i grkoj pravoslavnoj crkvi neprijateljski i pre
7 Silvija Federii ima sledee da kae o istorijskim kontinuitetima unutar Zapada: Zapadna civilizacija je [...] sagraena u odnosu na navodni istorijski kontinuitet (izmeu institucija kla sine Grke i Rima, srednjovekovne Evrope i moderne/postreformatorske Evrope i Amerike), kao i uz pomo identifikacije odreenih vrednosti za koje se pretpostavlja da su odgovorne za jedinstvenost Za pada. Ovo podrazumeva nametanje kvalitativnog jedinstva, ili barem duhovne srodnosti, istorijskim periodima, zemljama i institucijama koje ovaj koncept prepoznaje. Meutim, kao to je Dord Baraklaf pokazao [...] postojanje kontinuirane zapadne tradicije nema potporu naunika iz ove oblasti Baraklaf, na primer, tvrdi da je Rimsko carstvo (jedan od stubova Zapada, zajedno sa hrianstvom i klasinom tradicijom) jedva moglo da obezbedi osnovu za zapadnu/evropsku koherenciju, jer se samo oslanjalo na istone, neevropske zemlje [...] On dodaje da direktan po tomak Rima nije bio Zapad ve Vizantija, u kojoj su rimska civilizacija i sama struktura rimske drave nastavili da postoje do pada Konstantinopolja [...] Nasuprot tome, klasina civilizacija nije postojala u Rimu, to pokazuje hrianska umetnost iji antiklasini karakter prua dokaz protiv kontinuiteta klasine tradicije [...] Baraklaf dodaje da ne samo da crkva nije prihvatila ono to je bilo vitalno u rimskom svetu ve je bila i neprijateljski nastrojena prema rimskoj tradiciji; a i mesta koja su zaista bila vana u ranim hrianskim vekovima nisu bila u Evropi, nego u Africi, Maloj Aziji [...] to je najvanije, on upozorava da najvei deo navodnog jedinstva miljenja koje navodno karakterie Zapad svoje postojanje duguje, pre svega, injenici da je katolika crkva iskorenila svoje protivnike (npr. jeretike), spalila njihove knjige i imala monopol nad literaturom. (Bog ko ji ni ka da ni je do i veo ne u speh, 7071)

124

trkltrna strivanj

zriv stav. Cenzura apofatike teologije Vizantije i njenog naglaavanja tiine, paradoksa i misterije, budui da je zaraena jeresima, dobro je dokumentovana (Armstrong: 255).8 Neprijateljstvo koje je rezultiralo raskolom sa Grcima promaljalo se kroz vei deo latinske sekularne i crkvene istorije. Jedino kad su Grci uvaavani i kada se sa njima saosealo bilo je doba romantinog filhelenizma, koji je svoj vrhunac doiveo u toku i posle grkog rata za nezavisnost (18211830). Oigledno je da je fascinacija Grcima i njihovo postavljanje na sam poetak takozvanog Zapada noviji intelektualni fenomen. Nije to bio neprekidan i oigledan dogaaj u istoriji. Ono to prepoznajemo kao zapadnu civilizaciju je retro jekcija; isprekidana i izmiljena tradicija za koju se tvrdi: Grka dostignua u knjiev nosti, umetnosti i arhitekturi postavljaju norme za [...] dve hiljade godina! (Krompton: 1). Zapadni kanon nalazi svoju vrednost i znaaj u okviru takvih poetaka i kontinuiteta. Osnova za takvu impozantnu grau nalazi se na vazda promenljivim podzemnim pea nim dinama peanim dinama istorije koje ni izbliza nemaju jednostavno i apsolutno poreklo ili kontinuitet; koje neprestano diskontinuirano sebe istrauju u oblasti bez po re kla (Bart: 261). Ako tvrdimo da su zapadni kanon i civilizacija nezavisni i apsolutni entiteti, ne moemo ih odbraniti. Entiteti se formiraju na osnovu stvarnog prisutnog i formi ranog sadanjice to je dozvoljeno jezikim sistemom. Sadanjica nastaje usled toga to predstavlja pitanje kojim se bave ljudi, a antropocentrizam sveta nikada ne moe da napreduje izvan nepromiljenog pristupa sadanjici. Koncepti ne iscrpljuju sadanjicu oni ko ji ni su u ve zi i nji ho va va lid nost tra je sa mo dok se ne bi e sa da nji ce ne ostva ri. Ova ugraena privremenost koncepata ne znai da se oni mogu unititi. Poto je svet osmiljen na sadanjici, naputanje konceptualnih okvira dovodi do unitenja sve ta. Van struk tu re je zi ka svet ne mo e da po sto ji: struk tu ral nost je uslov mo gu no sti tekstualnosti. Pojmovi kao to su zapadni kanon i civilizacija, bez obzira na njihovu nesposobnost da postoje kao apsolutni termini, jesu zbog jezikog sistema. Unutar siste ma, poto on nema sadanjicu u sebi, sva elementarna znaenja su odnosna element dobija svoje mesto u odnosu na ostale elemente. Promena koja utie na element dovodi do sistematske promene, a promena odvaja sadanjicu od onoga to joj prethodi. Poto razlika stvara sadanjicu, a odnos sadanjice i onog to joj prethodi je odnos odvojenosti i diskontinuiteta, meukulturalne pozajmice, kada se jednom inkorporira ju u svoje sadanjice, deluju i imaju osoben znaaj. Prema tome, kada se koncept koji postoji u egipatskoj metafizici inkorporira u, recimo, filozofski sistem Grka, promena u znaaju i elementarna i sistematska do koje e pozajmica dovesti, ne moe se ospo

8 Moemo tvrditi da se nepotrebna vanost pridaje religijskoj i teolokoj kontroverzi kada se govori o dis kontinuitetu zapadne tradicije. Ali, isto tako treba pomenuti krstake ratove, inkviziciju i reformu da bi se shvatio znaaj koji je religija imala u evoluciji Zapada. Nedostatak kontinuiteta u istoriji religije utie na navedeni kontinuitet strukture koja je sadri Zapada.

125

trkltrna strivanj

riti.9 Orue uz pomo kojeg je poreklo Zapada uinjeno problematinim taj isti Zapad moe shvatiti i moe njime rukovati tako da pobije bilo kakav argument po kome zapad na kultura ita duguje kulturama koje je okruuju. Jednom kada Zapad prihvati zavisnu prirodu svoje genealogije, njegovi kritiari nai e se priterani uza zid bez moguno sti bega. Istina je da su poreklo i kontinuitet zapadne civilizacije problematini; ali isti sluaj je i sa takozvanom staroegipatskom civilizacijom, ili bilo kojom drugom koja je prethodila ili sledila. Moemo ukazati na (1) neutivost nevoljnost da se uvae izvori prijemivih kultura, i (2) razliite politike upotrebe ideja zapadne civilizacije u toku i posle evropskog imperijalizma. Prouavanje ovoga bazira se vie na etikim i politikim pitanjima i posledicama odreenih istorijskih stanovita nego na uslovima koji su ui nili takva stanovita moguim. Iako kategorije miljenja koje dozvoljavaju sadanjicu nisu ni apsolutne ni stabilne u vremenu, ne znai da moemo da ih napustimo. Ovim kategorijama, pre svega, treba neprestano da se bavimo. Kritika tradicije koja razvija kategorije i sama je njima uslovljena, i samo u okviru tradicije sveobuhvatnog poretka u rei kritika nalazi znaenje i mesto kome tei. Kritika proiruje tradiciju kao izme njenu sadanjicu, a ova izabrana izmenjenost je poredak na koji se svi elementi pozivaju i prilagoavaju mu se da bi pronali svoje znaenje i znaaj. Mnogi autori zapadnog kanona su i sami ustro kritikovali svoje sadanjice. Veina njih je svoju kritiku morala skupo da plati slobodom i/ili ivotom. Apostol intelektual nog Zapada, Atinjanin Sokrat, morao je da popije otrov od kukutke zbog suprotstavljanja sofistima i vladajuoj eliti. Veina grkih filozofa, ako je verovati Dordu M. Dejmsu, progonjena je iz svojih drutava (12, 27). Slina je bila i situacija u judejsko-hrian skom sve tu dru gom ve li kom uti ca ju na za pad nu tra di ci ju u kom je pro rok, bi lo da je u pitanju Isaija, Jona ili Jeremija, bio usamljeni stranac koji je glasno kritikovao moralnu pusto naroda. Sudbina samotnjaka u biblijskoj tradiciji najbolje se vidi u ivotu Isusa Nazareanina koji je, kao i njegov dvojnik u klasinoj tradiciji, Sokrat, platio sopstvenim ivotom za svoja moralna ubeenja i umro u najgorim mukama, prikovan za drvo. U oba ova primera iz zapadne tradicije, stranac kritikujui sadanjicu dovodi u opasnost svoj ivot, reputaciju i slobodu. Straneva kritika unitava izvesnost sadanjice jer prika zuje odsustvo apsolutnog tla za sadanjicu. Sadanjica je, s druge strane, antagonistiki izmenjena. Sadanjica o kojoj stranac govori neminovno se pokorava izmenjenom koje tada postaje poredak sveta u rei: sadanjica. Kanonizacija zapadnih stranaca odlino istorijski svedoi o goreopisanom fenomenu. Jer za stranca upletenog u sadanjicu pa kao su [u stva ri] dru gi lju di (ci ti ra no kod Fra ja, 50), da bi se nje go va de mon ska raz liitost/stranost cenila u neminovnom dolasku njegove sopstvene sadanjice: izmenjene sadanjice, u koju se stranac uklapa i tada to uklapanje postaje norma.

9 Dru gim re i ma, u za vi sno sti od pri ro de iz ved be i kon tek sta u kom je sme te no, zna e nje onog to je toboe isto[] moe potpuno da se izmeni (Kanadin: 106).

126

trkltrna strivanj

Presti i oseaj nadoknade koje povezujemo sa kanonizacijom ne znae da politika nije ukljuena u proces kanonizacije. Takoe, ne smemo smetnuti s uma ni istorijske faktore koji su doprineli nastajanju zapadnog kanona. Stvaranje kanona je, manje ili vie, bilo simultano sa institucionalizacijom knjievnosti u toku kasnog devetnaestog veka i naroito preduzeto da bi sluilo odreenim socio-politikim ciljevima. Jaanjem proleterijata i njegove elje za univerzalnim bratstvom, revolucionarna pretnja postala je stvarna. Pojava Darvinove biologije sa irenjem naunog i racionalnog duha dovela je do opteg gubitka vere u religiju. Uvoenjem mekog poveza i pojavom masovnog tiraa novina i urnala dodatno se poveala pismenost u Evropi. Ovo je doprinelo stvaranju do tada u istoriji najvee italake publike. Prostorna odvojenost postajala je sve manje vana sa napretkom u komunikacijskoj i transportnoj tehnologiji. Uspon klasne svesti, pukotine u religijskom tkivu, vea cirkulacija kompleksnih i radikalnih ideja i sve ma nji znaaj granica i udaljenosti, doprineli su veoj introspekciji, gubitku vere u zapadne vrednosti i dezintegraciji evropskog provincijalizma. Kriza je svoj vrhunac doivela sa Prvim svetskim ratom u kom su neljudsko tehnoloko lice i autodestruktivni potenci jal razuma, racionalnosti i nauke ostvareni i prepoznati u razaranju po celom svetu.10 Oseaj gubitka, sumnja i potitenost irili su se Evropom, u manjoj meri praeni inte lektualnim entuzijazmom prema kulturi i tradiciji. U viktorijanskoj Engleskoj pokret za kulturu i kulturni nacionalizam predvodila su dva Arnolda: Tomas i njegov sin Metju. Cilj njihovog kulturnog obrazovanja bio je u velikoj meri oblikovan i definisan prema karakteru i kulturnim modelima prilagoenim klasicizmu i preuzetim iz njega. Klasicizam, uvezen u Englesku iz pruske Altertumwissenschaft, nauke o antici, po stao je centar reformisanog sistema dravnih kola, i dominantan na univerzitetima do druge etvrtine devetnaestog veka (Bernal, BA 1: 317). Kao i nji hov pru ski dvoj nik, klasiari su pretpostavili da promiljanje o svim aspektima grkog i rimskog ivota [...] ima blagotvoran obrazovni i moralni uticaj na deake koji treba da postanu voe [...] imperije (Bernal, BA 1: 317). Pru ska Altertumwissenschaft vodila je poreklo iz reformi obrazovanja koje je osmislio i sproveo Vilhelm fon Humbolt. Ove reforme implementi rane su 1806. godine, posle pruskog poraza od Napoleonovih snaga kod Jene. Trebalo je da re for me za ti te pru sko dru tvo od uni te nja ko je mu je pre ti lo u to ku i na kon Fran cuske revolucije. Prouavanje svih aspekata grkog ivota bilo je centralno za novousta novljeni Altertumwissenschaft. Za Grke se smatralo da su prevazili haos svakodnevice i bili blii neizrecivo najboljem. Ovo prevazilaenje i neizrecivost dali su im za pravo da ponude stabilne i sigurne modele socijalne i kulturne organizacije svojim kulturnim i rasnim potomcima Zapadnoevropljanima. Za konzervativce devetnaestog veka koji su iveli u strahu od revolucija, Grci i njihovi kulturni proizvodi su, inilo se, prui

10 Za detaljan opis opteg gubitka vere u civilizaciju posle Prvog svetskog rata, videti Hili 9645.

127

trkltrna strivanj

li najbolji nain da se izbegne i sprei revolucija (Bernal 1: 288).11 Konani politiki interesi, koji su doveli do uspostavljanja Altertumwissenschafta i njenih angloamerikih dvojnika, klasiara, i vana uloga koju su tada preuzeli u ideolokom formiranju vlada juih klasa, posluili su pri institucionalizaciji knjievnosti i identifikovanju literarnog korpusa (Bernal 1: 288). Istorijski, idejna savremenost civilizacije prethodila je romantinom filhelenizmu i uspostavljanju zapadnog kanona. Re civilizacija pr vi put su upo tre bi li fran cu ski i kot ski ekonomisti 1760-ih godina (Paterson: 41). Prema njihovom miljenju, civilizaciju su karakterisali socijalni poredak, fini maniri i ponaanje i akumulacija znanja (Pa terson: 42). Tvrdilo se da su ove karakteristike dostigle svoj najvii nivo razvoja meu arijevcima severne i zapadne Evrope. Ova razvojna superiornost, zajedno sa biolokim pozicioniranjem arijevaca na najvii nivo ljudske evolutivne hijerarhije u devetnaestom veku, dala im je prirodno pravo da dominiraju i eksploatiu nie rase Azije, Afrike i Amerike. Istovremeno, romantiarska opsednutost rasom i rasnom hijerarhijom i fa sciniranost jednostavnim, istim i autohtonim poreklom doprinele su da intelektualac devetnaestog veka teko prihvati grko priznavanje uticaja crne egipatske civilizacije na svoju kulturu. Politiki, ako bi se priznalo crno poreklo klasine civilizacije, legitimitet evropske trgovine robljem u Africi bio bi osporen, jer su intelektualna, religijska i za konska podrka trgovini robljem izgraene na konsenzusu da su: (1) crnci rasno inferi orniji i da (2) ni u jednoj fazi istorije nisu uspeli da izgrade sopstvenu civilizaciju. Rasna inferiornost i neuspeh da se sagradi civilizacija za Evropljane su predstavljali opravdanje za njihovu kolonijalnu misiju civilizovanja na crnim i braon kontinentima. Da bi ovo opravdanje bilo neosporno, bilo je neophodno osporiti bilo kakve vanevropske poseb no afro-azijske uticaje na formiranje Grke. Konzervativne i reakcionarne snage koje su dovele do pojave klasiara i ospori le vanevropske kulturne uticaje na staru Grku ponovo su podigle glave u toku opte evropske kulturne krize s poetka dvadesetog veka. Kriza koja je trajala dovoljno dugo da bi uticala na gubitak poverenja u budunost i opstanak Zapada doivela je vrhunac oko 1917. godine, i za svog strahopotovanja vrednog i omraenog neprijatelja obeleila ruske boljevike.12 Da bi se zatitili bogati i prema tome konzervativni buroaski in teresi, bilo je neophodno spreiti irenje crvene ideologije koja je za cilj imala besklasnu i globalnu proletersku republiku. U vreme kada hrianstvo nije vie imalo takav uticaj u pruanju utehe i zaslepljivanju ljudi kao ranije, i gde se implicitna mo hrianstva
11 Kao to To mas Hi li is ti e: Klasiari [...] su pomogli da se definie odreeni tip civilizacije: racionalan, stabilan, sreen. Po sedovanje klasinog obrazovanja govorilo je o poreklu, zrelosti rasuivanja, smirenosti tela i uma. Poznavanje klasicizma podrazumevalo je ne samo znanje o antici, ve i poznavanje odreenog idealnog moralnog gledita (946). 12 Za detaljnu analizu uslova koji su doveli do institucionalizacije engleske knjievnosti videti Hoks In stitucionalizacija knjievnosti: univerzitet, 929.

128

trkltrna strivanj

polako pribliavala svom kraju, oajnika potraga za alternativnim masovnim superlep kom dovela je do pojave politikog i intelektualnog zanosa kulturom i knjievnou.13 Ovaj entuzijazam ogledao se u intelektualno uticajnim figurama kao to su Metju Arnold, Ezra Pa und, T. S. Eli ot i Mar tin Haj de ger.14 Svi oni bili su veliki pobornici tradicije i kultu re i, u manjoj ili veoj meri, protivnici Jevreja evropskih izgnanika i jevrejske zavere da se, kako im se inilo, stvori anarhina i varvarska diktatura proleterijata (Delatli: 68,8). U toku ovog burnog i naposletku traginog perioda evropske istorije ranog dvade setog veka, granica koja je razdvajala faiste i konzervativce postala je suvie zamagljena i gruba, pa ju je, prema tome, jako teko napraviti.15 U Engleskoj, doba entuzijazma prema kulturi i grozniava briga da se izbegne ono to se dogodilo u carskoj Rusiji doveli su do imenovanja odbora Njubolt 1919. godine, koji je treba lo da ispita ta se podrazumeva pod uenjem engleskog u Engleskoj (Hoks, Institucionalizacija, 931). Nad politikim kontekstom ovog ispitivanja dominiralo je seanje na ne tako davni Uskrnji ustanak u Dablinu (1916), Boljeviku revoluciju u Rusiji (1917) i prevrate meu francuskim, britanskim i nemakim snagama (19171918) (Hoks, Institucionalizacija, 931). U izvetaju koji je podneo 1921. godine, Odbor izraava jako uverenje da prouavanje velianstvene knjievnosti ne samo da moe da oplemeni nego i da uspostavi socijalnu har moniju i [...] predupredi politiku revoluciju (Strikland: 669). Izmeu ovog jakog ubeenja i svesrdnog prihvatanja preporuka tog ubeenja veoma je mala razdaljina. Sa usvajanjem pre poruka odbora Njubolt da engleski treba detaljno institucionalizovati i poduavati u okviru britanskog sistema obrazovanja od osnovne kole do univerziteta, moe se rei da je moderna institucionalizacija knjievnosti zapoela (Hoks, Institucionalizacija, 931).
13 Teri Inglton se u tekstu Knjievnost i uspon engleskog detaljnije bavi problemom: Ako bi se od nekoga trailo da obezbedi jedno jedino objanjenje za razvoj engleskih studija u dru gom delu devetnaestog veka, ne bi bilo pogreno rei neuspeh religije. Do srednjoviktorijanskog perioda, ova tradicionalno pouzdana, izuzetno mona ideoloka forma bila je u prilinoj neprilici. Vie nije osvajala srca i umove masa, i usled uticaja naunog otkria i socijalne promene, njena prethodno neosporavana dominacija bila je u opasnosti da nestane. Ovo je bilo posebno zabrinja vajue za viktorijanske vladajue klase, jer je religija iz razliitih razloga bila veoma uspean oblik ideoloke kontrole (36). 14 Prema Arnoldovom miljenju kultura, kao i religija, prevazilazi ostale interese, posebno odreene interese bilo koje socijalne klase (Strikland: 699). U Arnoldovoj viziji ljudi kulture su istinski apostoli jednakosti (citirano kod Striklanda, 699). Pa ipak, njegov helenizam bio je eksplicitno vezan za viziju indoevropske ili arijanske rase u stalnoj borbi sa semitskom, ili za konflikt izmeu kultivisanih i buroa skih vrednosti (Bernal, BA 1: 348). 15 Tragedija se odnosi na jevrejski Holokaust u Nemakoj pod nacistima. Za detaljno prouavanje ove katastrofe, videti Delatlija. Intenzivni antisemitizam ovog perioda imao je uticaj na razvoj klasiara. Na poetku veka, prihva eni model za objanjenje kulturnog porekla Grka bio je iri arijevski model koji je priznavao fenianski uticaj na grko kopno. Ali sa irenjem antisemitizma od 1880. pa nadalje, Feniani inae smatrani se mitskim narodom bili su sve ree smatrani precima besprekorno arijevskih starih Grka. Od tada pa do sredine 1980-ih, iri arijevski model zamenjen je ekstremnim arijanskim modelom ko ji je, kao to mu i ime kae, poricao sve vanevropske uticaje na staru Grku. Za vie, videti Bernal, BA 1: 337438.

129

trkltrna strivanj

Kalup po kom je veina savremenih studenata pristupila engleskom kao akademskom predmetu poeo je da dobija svoj oblik kada je 1917. godine Senat Univerziteta u Kembri du odluio da uvede poasni diplomski ispit na engleskom.16 Novonastali nastavni plan i program Kembrida okrenuo se od posveenosti filozofskom uenju do tada glavnom na Oks for du i, ume sto to ga, od lu io da se kon cen tri e na knjievnost i odnos izmeu ivota i knjievnosti. Kembrid je, takoe, reio da se kloni bavljenja literaturom nasta lom pre 1350. godine. Sa ovom akademskom posveenou razvijanju engleskog u pravcu psiho-sociolokog istraivanja i detaljne analize tekstova, i sa odlukom Vlade da podri sveoptu institucionalizaciju knjievnosti, pojavila se potreba da se pronae konaan i nepobitan korpus tekstova kanon onoliko pragmatian koliko i procena studenata i osoblja fakulteta. Uz mnoge saradnike na asopisu Scrutiny, F. R. Li vis naj pre kroz svo je uticajno delo Velika tradicija, obrazovanje i univerzitet i njegova supruga K. D. Livis veo ma su doprineli bavljenju ovom potrebom. Tokom godina, kroz napore Livisovih i drugih, nastao je konaan engleski knjievni kanon koji je predstavljao osobite engleske vred nosti od Vulfa do Vul fa.17 Da bi se smatrao podobnim da pripada ovom velianstvenom panteonu knjievnih besmrtnika, autor je morao da stvori dela od velike intelektualne i isto rij ske va no sti (Serl, Kri za, 28). Jed nom, ka da bi se ovi lju di iz van red nog uma i ka libra prepoznali, sledei oigledan zadatak bio je da se napie akademski sankcionisana i odobrena nacionalna knjievna istorija. Odani duhu i potrebi svog postanka, standardni i preporueni tekstovi u ovom anru, najee su opisivali i analizirali uglavnom [...] dela vrhunskih genija (Serl, Budunost filozofije, 2079). Utvrivanjem kanona i pisanjem na cionalne istorije knjievnosti, engleski kao akademska disciplina postavljen je na vrsto institucionalno postolje. Prema tome, pesnici koji su bili veiti stranci u svojim sadanjicama po sta li su pred met kojim se opsesivno bavila naa akademska sadanjica. Autsajderi su uvrteni u proi majue delovanje moi kojom su transformisani u sredstvo za umirenje druge sadanjice. Meutim, potpuna institucionalizacija i diskvalifikacija bile su nemogue zbog neiscrp nosti izmenjene sadanjice koju su sami iveli. Viak koji je bio prisutan u njihovom knji ev nom de lu bio je upe ren pro tiv vla da ju ih kla sa da bi ih iz nu tra uru io. Bard, ak i ka da je oigledno prikazivao stranu tragediju koja je zadesila anglosaksonskog kralja, uspeo bi da upakuje toliko mnogo subverzivnih slojeva u traginu grau. Pri svakom ispitivakom grebanju po povrini oni bi se pojavili da otkriju ponor nad kojim je ova velianstvena tra
16 Za detaljniju analizu, videti Hoks Institucionalizacija knjievnosti: univerzitet 92330. 17 Pokuajima Engleza da stvore nacionalni kanon prethodile su njihove kolonijalne aktivnosti u ino stranstvu. Trebalo je da kanon ispuni korisnu i administrativnu funkciju u kolonijama. Kada su Britanci sproveli reforme u obrazovanju u svojim azijskim i afrikim kolonijama, glavni interes bio je da se oformi obrazovana srednja klasa koja bi funkcionisala kao posrednik izmeu kolonijalnih vladara i podreenih. Da bi se ovaj interes ostvario, bilo je neophodno da Britanci osmisle engleski kanon kako bi obrazovali budue posrednike. Osmiljeni kanon je morao da sadri vrednosti, norme i verovanja koji zadovoljavaju britanske administrativne potrebe. Odnos u rukavicama izmeu knjievnosti i kolonijalizma ini tanom tvrdnju Tonija Morisona da graenje kanona jeste graenje imperije (132).

130

trkltrna strivanj

gedija podignuta i slavljena. Ovo se, naravno, odnosi na Tragediju kralja Lira u ko joj ta ti, razmaeni i kapriciozni despot izaziva sopstveno unitenje kroz nepravednu i osvetniku po de lu svog kra ljev stva. Ne de lo se okre e da uni ti uzrok ve li an stve ni uzrok; ali kon flikt koji sledi, namerno ili sluajno, uvlai itavo kraljevstvo, u svojoj pokornosti i gorini, u dubine strane anarhije. Pa, ipak, u konstelaciju velianstvene i tragine patnje, samo Lir ima ulaz; Lir, za ko ga i vot i vred nost obi nog o ve ka po sto je sa mo kao sli ka i pro stor 18 u atlasu! Obini ljudi podloni su udljivom rasporeivanju zamahom maa njegovog velianstva i potpuno su nevani njegovom vanom egu. Bedni mukarci i ene koji ine kraljevstvo i jesu kraljevstvo nemaju pravo glasa u toku itave drame. Meutim, odsustvo kraljevstva odsustvo drugaijeg u sadanjici i njegovo nemo slaganje sa zahtevima sa danjice ine Lirovu tragediju moguom. Jednom kada nemi progovore i postanu prisutni kao do tada nebia sadanjice, sjaj tragedije je ugaen. Gaenje je trenutak kada je sada njica primorana da se suoi sa otkrovenjem: nikakva mu ka ne mo e bi ti ve a od one ko ju ljudsko bie moe da pretrpi (Vitgentajn, Kultura i vrednost, 45e). Bi lo ka kav po ku aj da se prekomerno velia patnja privilegovane manjine jeste rezultat ograniene perspektive. Ali u istom kritikom dahu, moramo dodati da je postavljanje ograniene perspektive ono to ini subverziju moguom, a genijalnost pesnika jeste njegova sposobnost da utka ne brojeno mnogo slojeva subverzivne sadanjice neme ili ne u tekstualnu grau pisanog univerzuma. Stvaranje klasicizma, institucionalizacija knjievnosti, stvaranje kanona sve ovo ima u sebi ugraenu politiku i politike posledice. Ali iz prepoznavanja da sve, ukljuujui i ono to je li no kao to je seks, ima po li ti ke im pli ka ci je, ne sle di da po li ti ka tre ba da bu de

18 Obra ti te pa nju na ove sti ho ve: LIR: Sve ze mlje te, od ove Cr te do ove, sa se no vi tim u ma ma i sa plod nim po lji ma, S pro stra nim pa nja ci ma i sa buj nim Re ka ma, bi e tvo je vla sni tvo (ek spir, Lir, 1.1.5861). I ove: LIR: Tebi i tvojima u naslee Osta e ve no ova pro stra na Tre i na na eg le pog kra ljev stva, Ni ma lo ma nja ni po ve li i ni, Ni ti po vred no sti, ni po kra so ti Od one ko ju da doh Go ne ri li. A sa da, na a ra do sti, ti to si Po sled nja na a, al ne naj ma nje, Za i jom mla dom te e lju ba vlju Fran cu ska vi na, mle ko bur gund sko... (ek spir, Lir, 1.1.7480). Ni po me na o ne kom i vom bi u i ne mo e mo a da se ne za pi ta mo ta je za pra vo tra ge di ja: eks klu zi ja lju di, ili Li ro va ta ti na i glu post ko ja ga vo di u pro past!

131

trkltrna strivanj

jedini kriterijum pri oceni ljudskog stvaralatva.19 Po li ti ka, ako se shva ti kao po ku aj da se ima mo, podrazumeva da je subjekat neprestano upleten u delovanje moi, i drutvo bez odnosa moi, kao to je Miel Fuko iznova isticao, moe da bude samo apstrakci ja (Subjekat i mo, 791). Znanje nikada nije osloboeno delovanja moi, odnosi moi omoguavaju mogui korpus znanja, i znanje se iri i uvruje efekat ove moi (Fuko, Disciplina i kazna, 29). Institucije kao to su klasiari, i engleski, i odobreni korpusi kao to je zapadni kanon, bili su rezultat potrebe za bavljenjem odreenim socio-politikim sluajevima koji su se pojavili u odreenim trenucima u istoriji. Ovi sluajevi u svojim veoma izmenjenim oblicima nastavljaju da deluju u sopstvenoj sadanjici. Sadanjica ini odreene poduhvate moguim i vrednim, dok se sami poduhvati ire i proimaju sveobu hvatni poredak poredak sadanjice iz koje izvode svoju sankciju i potvrdu. Zajedniki implicirana priroda odnosa podrazumeva da nas Cezarova smrt nee osloboditi od opera tivnog stiska moi. Kao to ekspir pokazuje u Juliju Cezaru, jedino do ega moe dovesti jeste katastrofa u kojoj, iako je Cezar mrtav, cezarijanstvo duh njegove ambicije koja ima sposobnost da stvori mogue polje akcije za druge nastavlja svoje delanje istim inten zitetom (Fuko, Subjekat i mo, 790). Uklanjanjem Cezara, operativni odnosi moi potpu no se sla ma ju da bi sila zamenila te odnose i nastavila da unitava vie od jedne decenije. rtvovani Cezar ne vraa konzularni Rim u svoju zavereniku sadanjicu. rtva vodi jedi no do stvaranja bezglave drave, kroz ije sporedne puteve Cezarov duh neprekidno besni da bi pu stio pse ra ta (ek spir, JC, 3.1.273). Shvatanje delovanja moi barda iz Stratforda najbolje se vidi u spornom naslovu koji je iza brao za ovu dra mu, Julije Cezar. Cezar je moda najmanje impresivan od svih heroja koje je ekspir stvorio. Karikatura ekspirovog Cezara nikada ne ispoljava retoriku bri ljant nost i nje go va li nost se ne raz vi ja; on je pri ka zan kao vla dar ko me je la ko la ska ti, ko ji je neodluan, slab, tvrdoglav, sujeveran i hvalisav. Njegovo pojavljivanje u drami je sve deno na minimum, pa ipak, nijedan drugi lik ni plemeniti Brut koga je lako nasamariti, ni lukavi Antonije, a da ne govorimo o hladnom i surovom Oktaviju ne moe da iznese radnju na svojim ramenima. ekspirov Cezar nije, kao to oekujemo, vladar koji izaziva strahopotovanje; ve se ak i ekspirov genij morao zadovoljiti injenicom da bez obzira na njegovo dramatino smanjivanje Cezarove veliine, ne postoji nijedan drugi lik kroz
19 Kao to Don Serl ne pre sta no po na vlja: Zakljuak ne sledi iz premise. Po svemu sudei, sve ima politike posledice, bilo da je u pitanju umetnost, muzika, knjievnost, seks ili gastronomija. Na primer, sada bismo mogli da vodimo kampanju za predsednike izbore umesto da sluamo predavanje o viem obrazovanju; prema to me, ovo predavanje ima nenamerne politike posledice jer nas spreava da se ukljuimo u politi ke ak tiv no sti u ko je bi smo se ina e uklju i li. U tom smi slu, sve je po li ti ka. Ali, iz i nje ni ce da je u ovom smislu sve politika, ne sledi da su nai akademski ciljevi politiki, niti sledi da su kriterijumi za procenu naih uspeha i neuspeha politiki (Kriza, 39). Patria Vo bavila se suprotnim vienjima umetnosti od strane puritanaca i pragmatiara: Zamena idealistikog estetskog purizma (umetnost postoji sama zbog sebe) sa neopragmatinom politikom ko rektnou (umetnost postoji samo zbog politike) prosto zamenjuje jednu vrstu puritanizma drugom (80).

132

trkltrna strivanj

ko jeg i oko ko ga bi mo gao da is ple te pri u o Ce za ru sa rad njom ko ja bi po sta vi la vr stu in tri ge ko ju na kra ju uspe va da smi sli. Ce zar je onaj na kog se svi li ko vi i do ga a ji u dra mi neprestano pozivaju; kroz njega individualna dela u drami moraju da se filtriraju da bi dobila na autoritetu i vanosti. Jednom kada se ova taka presecanja ma koliko proizvolj na otkloni, itava postavka odnosa moi se uruava da bi nastupili nasilje, rat i nemiri.20 Konspirativni san konane bitke za Rimsku republiku pokree se, naalost, kroz ubistvo Cezara samo da bi neslavno zavrio potpuno poraen na otvorenom groblju kod Fi lipa. San o republikanskom Rimu Rimu Rimljana za Rimljane nikad nije ostvaren, i sve do ega je doveo je ubistvo, krvoprolie i decenija haosa. Poto se razjasne poslednje scene Julija Cezara, kao i rad nja Antonija i Kleopatre, koja se na ovu dramu nadovezuje, kraljevstvo doivljava mir tek kada se Cezarova ambicija ostvari, tj. kada Cezarov neak Oktavijan preuzme titulu Avgust da bi postao vladar carskog Rima. Sa njim, operativni odnosi moi ponovo uzimaju svoj normalan tok kroz uspostavljanje hijerarhije da bi se iznova pokrenuli odnosi snaga koji jedni druge podstiu. Kultura prema Vitgentajnovom miljenju pretpostavlja posmatranje (Kultura i vrednost, 83e).21 U poslednjih stotinak godina, u oblasti odnosa unutar Zapada, zapad ni kanon bio je efektno i nezamenljivo orue da bi se to posmatranje uinilo moguim. Idejna savremenost knjievnosti i civilizacije zasigurno je imala razarajue posledice za evropske kolonije, jer u oima kolonijalnog vladara prisustvo pisane knjievnosti bilo je znak potencijalne, uroene ovenosti rase (Gejts: 44). Oigledno odsustvo pisane knji evnosti kod Azijata, Afrikanaca i amerikih Indijanaca, uinilo je da se rasno i civiliza cijski superiorni Evropljani oseaju moralno obaveznim da civilizuju ove nie rase. Ali ova uloga koju je knjievnost imala u istoriji kolonizacije ne vodi nuno do zakljuka da ne treba prouavati knjievnost. Pitanje da li studije knjievnosti treba da postoje kao akademska disciplina treba analizirati i na njega odgovoriti u okviru socio-politiko-eko nomskog okvira sadanjice. Kao to su studije knjievnosti uvedene zahvaljujui brojnim socijalnim faktorima razliite teine, tako e one nastaviti da postoje samo ako se uklapaju u strukturalnu konfiguraciju nae sadanjice.22 Ako se ne uklo pe, ni ka kva no stal gi na i kri ti ka pom pa ne e po mo i da taj pa ci jent bu de uspa van na sto lu, da se jo du go za dr i (Eliot, Prufrok, 3). Ali, ako na sta ve da se ukla pa ju, mo ra mo pri me ti ti da bi aka dem ska disciplina ostala funkcionalno delotvorna, ne moe joj se osporiti nekakva zasluga ili kva
20 Tre ba na gla si ti da mo nije ovde prikazana kao centralni fenomen. Argument se dri Fukoovog okvira moi u kom se uslov mogunosti moi [...] mora traiti u [] pokretnoj podlozi odnosa snaga koje, zbog svoje nejednakosti, neprestano izazivaju stanje moi (Fuko, Istorija seksualnosti, 12122). Odnosi moi su struk tu ral ni, ali van cen tra (Bart, Od de la do tek sta, 159). 21 Kultura se mora neprestano stvarati i potvrivati u drutvenom ivotu; ako se to ne deava, ona umi re (Filds: 112). 22 Engleski moda jo uvek ima znaajnu ulogu u dvadeset prvom veku. Politika hegemonija SAD i tre nutna tehnoloka premo engleskog jezika kao osnove za globalne informacije moe uiniti da engleski nastavi da ima ekonomsku, a prema tome i socijalnu korisnost (Panter: 525).

133

trkltrna strivanj

litet inkluzivni kriterijum sadanjice.23 Iz ova kvog za klju ka sle di da ka non mo e i tre ba da bude menjan, ali nikada uniten. Obnovom kanona, tj. inkluzijom, problem ekskluzije ponovo dolazi na red; pa ipak, ako se ovim neophodnim i neizbenim problemom nepre stano bavimo, on e samo dovesti do irenja i menjanja sadanjice, a ne do svog unitenja. Bez obzira na grehe koje moemo pripisati institucionalizovanom postojanju knji evnosti, studije knjievnosti su jedinstvene u izazivanju i negovanju unutar sebe samih razorno kritike samorefleksije. Kritiki pristup knjievnoj i institucionalnoj istoriji jedna je od najprepoznatljivijih osobina studija knjievnosti. Moda u tome ne postoji nita neo bino. Zapadni kanon, iz koga studije knjievnosti crpe svoje ivotne sokove, nosi u sebi neke od najokrutnijih kritika tradicije koju predstavlja i oliava. Od Sokrata do Deride, najbolji na Zapadu bili su najbeskompromisniji kritiari, a njihova kritika kanonizovana kritika iznedrila je savremeno mnotvo teoretiara protiv Zapada i kanona sa njihovim najdelotvornijim oruem strukturalnog desetkovanja. Surovo se bavei svojim sadanjicama, radikalne linosti prolosti nae sadanjice uspele su da daju svoje verzije sadanjice. Utiui na tu izmenjenost, ovi radikali stranci sadanjice samo su doprineli da se sa danjica iri i ovekovei.24 Suvie je drsko pretpostaviti da e, svojim oslobaajuim poho dima, savremeno mnotvo poznatih kritiara postii ita znaajno drugaije. Sve to rade i sve to jesu jeste dozvoljeno od strane strukturne konfiguracije sadanjice sadanjice uklopljene u svoju izmenjenost, nastale, uz dodatke, iz svoje prolosti. Uprkos skripturalnom prizvuku nastalom zahvaljujui terminologiji i asocijacijama sa idejama autentinosti i autoriteta koje su iz toga proizale, kanon nikada nije potencirao ekskluziju i nije bio nefleksibilan kao to bi se moda moglo zakljuiti. Njega je uvek inio fleksibilan korpus koji se razvijao i koga je karakterisala spremnost da se kritiki bavi svo jim delovima. Kanon pripada konstelaciji nae sadanjice, i nae nezadovoljstvo sadanji com ili strukturama moi sadanjice ne znai da moe da postoji sadanjica bez ovih mo gunosti. Sadanjica tekstualni univerzum: svet odreen reju svet je koji moemo da nastanjujemo, i svaki san o napretku izvan strukturalnosti sadanjice do rajske sadanjice mora se napustiti. Treba prihvatiti nesavrenu i nepredvidljivu prirodu sadanjice i baviti se njome. Tim bavljenjem, kanon i ono to je njime propisano doprineli su uspostavljanju odnosa meu tekstovima sa Zapada i treba ih tretirati kritiki, ali i sa potovanjem (Fu ko, ta je autor?, 268).

23 Zasluga/kriterijum inkluzije ima znaajnu ulogu za osoblje fakulteta, upis studenata i identifikaciju tekstualnog korpusa. 24 irenje sadanjice koje nastaje usled izmenjene sadanjice nikada ne vodi do njenog unitenja. Ono jedino dovodi do uticaja na izmenjen znaaj na strukturalnim i elementarnim nivoima.

134

trkltrna strivanj

LI TE RA TU RA
Armstrong, Karen. A Hi story of God: The 4000-Year Qu est of Ju da ism, Chri sti a nity and Islam. New York: Ballantine-Random, 1994. 2. Bart hes, Ro land. The De ath of the Aut hor. Trans. Step hen He ath. Literature in the Modern World: Critical Essays and Documents. Ed. Den nis Wal der. 2nd rev. ed. Ox ford: Ox ford UP, 2008. 25963. ----. From Work to Text.Image Music Text. Comp. and trans. Step hen He ath. Lon don: Fla min go, 1977. 15564. 3. Bernal, Martin.Black Athena: The Afroasiatic Roots of Classical Civilization. Vol. 1: The Fabrication of Ancient Greece 17851985. New Brun swick: Rut gers UP, 2003. ----.Black At he na Wri tes Back: Mar tin Ber nal Re sponds to His Cri tics. Ed. David ChioniMoore. Dur ham: Du ke UP, 2001. 4. Bloom, Harold.The We stern Ca non: The Bo oks and School of the Ages. London: Macmillan, 1995. 5. Bu tler, Ma rilyn. Re pos ses sing the Past: The Ca se for an Open Li te rary Hi story.Literature in the Modern World: Critical Essays and Documents. Ed. Den nis Wal der. 2nd rev. ed. Ox ford: Ox ford UP, 2008. 2027. 6. Cannadine, David. The Context, Performance and Meaning of Ritual: The British Monarchy and the Invention of Tradition, c. 18201977. The Invention of Tradition.Ed. Eric Hobsbawm and Teren ce Ran ger. Cam brid ge: Cam brid ge UP, 2000. 10164. 7. Crompton, Louis. Homosexuality and Civilization. Cambridge: Belknap-Harvard UP, 2006. Detien ne, Marcel. The Greeks and Us: A Comparative Anthropology of Ancient Greece. Trans. Ja net Lloyd. Cambridge: Polity, 2007. 8. Eagleton, Terry. Literature and the Rise of English.Literature in the Modern World: Critical Essays and Documents.Ed. Den nis Wal der. 2nd rev. ed. Ox ford: Ox ford UP, 2008. 3137. 9. Eli ot, T. S.The Lo ve Song of J. Al fred Pru frock. The Norton Anthology of Poetry.Ed. Mar ga ret Fer gu son, Mary Jo Sal ter, and Jon Stal lworthy. 4th ed. New York: Nor ton, 1996. 123033. 10. Federici, Silvia. The God That Never Failed: The Origins and Crises of Western Civilization. Enduring Western Civilization: The Construction of the Concept of Western Civilization and Its Others.Ed. Silvia Federici. Westport: Praeger, 1995. 6389. 11. Fields, Barbara Jeanne. Slavery, Race and Ideology in the United States of America.New Left Review I.181 (1990): 95118. 12. Foucault, Michel. Di sci pli ne and Pu nish: The Birth of the Pri son. Trans. Alan She ri dan. New York: Vintage, 1979. ----. The Hi story of Se xu a lity: The Will to Know led ge. Trans. Ro bert Hur ley.Vol. 1. Vic to ria: Pen guin, 2008. ----. Su bject and Po wer.Critical Inquiry 8 (1982): 77795. ----. What Is an Aut hor? Trans. J. V. Ha ra ri. Literature in the Modern World: Critical Essays and Documents. Ed. Den nis Wal der. 2nd rev. ed. Ox ford: Ox ford UP, 2008. 26378. 13. Frye, Nor throp, and Jay Mac pher son. Biblical and Classical Myths: The Mythological Framework of Western Culture. To ron to: U of To ron to P, 2004. 14. Gates, Henry Louis, Jr. Literary Theory and the Black Tradition. Literature in the Modern World: Critical Essays and Documents. Ed. Den nis Wal der. 2nd rev. ed.Ox ford: Ox ford UP, 2008. 4451. 15. Gellately, Robert. Le nin, Sta lin, and Hi tler: The Age of So cial Ca ta strop he. New York: Knopf, 2007. 16. Gibbon, Edward. The Dec li ne and Fall of the Ro man Em pi re. Ed. and abr. Hans Fri e drich Mu el ler. New York: Mo dern Lib., 2003. 17. Gilbert, Sandra M. and Susan Gubar.Women Poets.Literature in the Modern World: Critical Essays and Documents.Ed. Den nis Wal der. 2nd rev. ed. Ox ford: Ox ford UP, 2008. 37-44. 18. Hall, Do nald E.Subjectivity. New York: Ro u tled ge, 2004. 19. Hawkes, David.Ideology. London: Routledge, 1996. 20. Hawkes, Terence.The Institutionalization of Literature: The University. Encyclopedia of Literature and Criticism. Ed. Mar tin Coyle, et al. Lon don: Ro u tled ge, 1991. 92638. 1.

135

trkltrna strivanj

21. Healy, Thomas. Literature and the Classics. Encyclopedia of Literature and Criticism. Ed. Martin Coyle, et al. Lon don: Ro u tled ge, 1991. 96475. 22. Ja mes, Ge or ge G. M. Sto len Le gacy: The Egyptian Ori gins of We stern Phi lo sophy. N.p.: Fe at her, 2010. 23. Kermode, Frank. Canon and Period.Literature in the Modern World: Critical Essays and Documents. Ed. Den nis Wal der. 2nd rev. ed. Ox ford: Ox ford UP, 2008. 27-31. 24. Morrison, Toni. Unspeakable Things Unspoken: The Afro-Asian Presence in American Literature. The Tanner Lectures on Human Values. University of Michigan, Michigan. 7 Oct. 1988. 25. Patterson, Thomas C.Inventing Western Civilization. New York: Monthly Rev. P, 1997. 26. Pollitt, Katha. Does A Literary Canon Matter? The Norton Reader. Ed. Lin da H. Pe ter son, John C. Bre re ton, and Joan E. Hart man. 10th ed. New York: Nor ton, 2000. 102935. 27. Punter, David. Anti-canon Theory. Value: Criticism, Canons, and Evaluation. Literary Theory and Criticism: An Oxford Guide. Ed. Pa tri cia Wa ugh. New Del hi: Ox ford UP, 2010. 51929. 28. Searle, John R. The Future of Philosophy.Philosophical Transactions: Biological Sciences 354. 1392 (1999): 2069-80. JSTOR.Web. 2 Dec. 2010. ----. Is The re a Cri sis in Ame ri can Hig her Edu ca tion?Bulletin of the American Academy of Arts and Sciences 46.4 (1993): 2447. JSTOR.Web. 2 Dec. 2010. ----. Li te rary The ory and Its Di scon tents. New Literary History 25.3 (1994): 63767. JSTOR. Web. 14 Dec. 2010. 29. Shakespeare, William. Antony and Cleopatra. Ed. David Bevington. Updated ed. Cambridge: Cam brid ge UP, 2005. ----. Julius Caesar. Ed. Mar vin Spe vack. Up da ted ed. Cam brid ge: Cam brid ge UP, 2004. ----.The Tra gedy of King Le ar. Ed. Jay L. Ha lio. New Del hi: Cam brid ge-Fo un da tion, 2000. 30. Strickland, Geoffrey. Great Traditions: The Logic of the Canon.Encyclopedia of Literature and Criticism. Ed. Mar tin Coyle, et al.Lon don: Ro u tled ge, 1991. 696707. 40. Waugh, Patricia. Value: Criticism, Canons, and Evaluation. Literary Theory and Criticism: An Oxford Guide.Ed. Pa tri cia Wa ugh. New Del hi: Ox ford UP, 2010. 7081. 41. Wittgenstein, Ludwig. Culture and Value.Trans. Pe ter Winch. Ed. G. H. von Wright and He ik ki Nyman. Chi ca go: U of Chi ca go P, 1984.

Ca non/No Ca non*
In the last hun dred years or so the We stern Ca non has been instru men tal in con fir ming the pre sti ge and en su ring the cur rency of we stern ci vi li za tion. The con di tion of pos si bi lity of the ci vi li za ti o nal pre sti ge the Wests con vic tion in the su per i o rity of its ci vi li za tion can be tra ced back to Karl Ot fried Mllers over throw c.1840 of the An ci ent Mo del of Gre ek hi sto ri o graphy with the Aryan one. The An ci ent Mo del which re ma i ned from the Gre ek and La tin An ti qu ity to the En lig hten ment had been the Gre eks vi ew of the ir hi story re fer red to by fi gu res as in flu en tial as Aeschylus, Euri pi des, He ro do tus, Di o do rus Si cu lus, Isoc ra tes, Pa u sa ni as, Apol lo do rus, Pa la ip ha tos,
SUM MARY:

* In real terms the Western Canon denotes a body of works of philosophy, literature, history, and art that goes from the Greeks right up to the present day (Searle, Crisis 26). Here, for purposes that are essentially pragmatic, its denotation is delimited mostly to literary works. Arbitrariness, if any, of the delimiting is accounted for by the fact that the essay makes use of The Western Canon: The Books and School of the Ages to approach and enframe the Canon, and contrary to what one might expect from its title, the book is devoted solely to the treatment of literary texts. For more, see Bloom.

136

trkltrna strivanj

Knon and Pla to. The mo del ac know led ged the Gre ek cul tu ral in deb ted ness to ne ig hbo u ring An ci ent Egyptian and Pho e ni cian ci vi li za ti ons and held the Gre ek ac hi e ve ments in fi elds as di ver se as astro nomy, law, myth, me di ci ne, mat he ma tics, phi lo sophy, re li gion and sci en ce to be the re sult of clo se cul tural con tacts with a su per i or Egyptian ci vi li za tion. Im por tantly, in the pe riod un der con si de ra tion i.e. 182040 no ar cha e o lo gi cal or lin gu i stic evi den ce be ca me ava i la ble for Clas si cists to ne ces si ta te a chan ge in mo del from the An ci ent to the Aryan. Con se qu ently, the re a sons for the la ter mo dels ac ceptan ce, as Mar tin Ber nal con tends, ha ve to be so ught in the cul tu ral mi li eu of the age which was do mi na ted by Ro man ti cism, ra cism and Pro gress and the ari stoc ra ci es fe ar of re vo lu ti ons. The mi li eu, in ad di tion to ne ces si ta ting a shift in Aegean hi sto ri o graphy the new mo del ini ti ally de nied Egyptian in flu en ces on Gre e ce; but the post-1880 pe riod of he ig hte ned an ti-Se mi tism wit nes sed the po stu la tion of an Ex tre me Aryan Mo del denying Pho e ni cian (an ci ent pe o ple of West Se mi tic ori gin) in flu en ces as well fun da men tally de ter mi ned the way post-Hum boldt Prus sian Al ter tum wis sen schaft sci en ce of An ti qu ity was to evol ve. The aca de mic sta tu re of Al ter tum wis sen schaft and its En glish co un ter part, Clas sics, se cu red for an ori gin-ob ses sed Euro pe its ab so lu te, autoc htho no us and pu re i.e. Aryan cul tu ral po int of ori gin in An ci ent Gre e ce. This re tro jec ti ve fi xing on Gre e ce and the de nial of ex ternal and ex tra-Euro pean ori gi nary in flu en ces on Gre ek and by con se qu en ce, Euro pean cul tu re we re fol lo wed by an exi ling of the rest of the world from the pa le of ci vi li za tion. For the Wests eli tes ci vi li za tion ma de them super i or and the su per i o rity en dor sed by sec ti ons of the aca de mia was in stru men tal in gar ne ring po li ti cal and mo ral sup port for Euro pean im pe rial ac ti vi ti es in Asia, Afri ca and the Ame ri cas. Do me sti cally, sub se qu ent to Classics ca no ni zing of the West as uni que and su per i or, the po li ti cal eli tes per cep tion of a gro wing re vo lu ti o nary thre at cre a ted the need for a me ans to en su re the mass ad he ren ce to ti me less we stern va lu es such as or der, hi e rarchy and con ti nu ity. In the En glish con text, with the iden ti fi ca tion of a na ti o nal li te rary ca non to sup port the in sti tu ti o na li za tion of En glish Lite ra tu re which the go vern ment-ap po in ted New bolt Com mit tee re com men ded as the ideal me ans to sa fe gu ard the En glish na ti o nal fa bric and avert a prole ta rian re vo lu tion the con cre te me ans for en su ring the ad he ren ce was in pla ce. The En glish ca non drew its ci vi li za ti o nal con text and pre sti ge from an ove rar ching body of c. 2500 years of Euro pean wri tings and in that con tex tua li zing a We stern Ca non for the En glish-spe a king world be gan to ta ke sha pe. The pre sent pa per, whi le in si sting on the so cial em bed ded ness of know led ge, go es one step furt her, and lo oks at what con se qu en ces fol low for the West and its Ca non sub se qu ent to the ex po su re of (1) the mu tu ally su sta i ning and va li da ting re la ti on ship bet we en Clas sics, the West, and the Ca non and (2) the con di ti ons of pos si bi li ti es and con se qu en ces of that re la ti on ship. K EY WOR DS: We stern Ca non, Clas sics, En glish Li te ra tu re, Mar tin Ber nal, Black At he na. typetojay@gmail.com 137

trkltrna strivanj

UDC 821.163.41.09 Grabovac S. UDC 821.511.141(497.11).09 Siveri J.

Jano Vilmo amu

Odsek za maarski jezik i knjievnost Univerzitet u Novom Sadu Subotica, Srbija

Subjekt (i) uruene ekstaze: Simon Grabovac i Jano Siveri

S A E TA K : Istraivanje analizira depersonalizaciju i krizu identiteta jeziki poimanog subjekta u poeziji Simona Grabovca i uporeuje je sa ciklusom Janoa Siverija, kultnog maarskog pesnika iz Vojvodine. Jezika arheologija zbirke Isiot dospeva do nemogunosti denotacije totalnog i identinog prisustva, to otvara filozofiju svojevrsnog hijazmikog, inverznog subjekta, koji u kontekstu pamenja misli na sebe kao na Drugog. Arhaini, kameni znaci jezika konstituiu pesnika kao nekog ko je van svojih telesnih i jezikih granica u veitoj semantikoj ekstazi, koja se ipak uruava, jer su stabilizacija i krajnje pozicioniranje nemogui, a ulog transgresije je upravo motivisanje ove vene dinamike. Hermetizam Siverijeve rane poezije moe da stekne alternativno iitavanje iz pravca Grabovevog hijazmiki organizovanog subjekta i jezike arheologije, dok Siverijevi prosedei mogu da profinjuju interpretaciju tog istog inverznog subjekta. Rad se oslanja na teze M. Merlo-Pontija, aka Deride i Stivena avira. K LJU N E R E I : jezika arheologija, hijazmiki subjekt, ekstaza, interpretacija.

U ovom tekstu pokuaemo da saitamo jezike i subjektno-filozofske aspekte, sa stanovita celokupne poetike reprezentativne knjige Isiot, savremenog novosadskog pesnika Simona Grabovca, sa ciklusom Pomoranda, danas ve kultnog vojvoanskog i maarskog pesnika Janoa Siverija (Sziveri Jnos). Naa je temeljna teza da dva autora jedan na srpskom, drugi na maarskom jeziku u istovetnom kulturnom kontekstu, mogu da uzajamno i meusobno nijansiraju svoje recepcije. Hermetizam Siverijeve rane poezije moe da stekne alternativno iitavanje iz pravca Grabovevog hijazmiki organizovanog subjekta i jezike arheologije, dok Siverijevi prosedei mogu da profinjuju interpretaciju tog istog inverznog subjekta.

138

trkltrna strivanj

Bojana Stojanovi Pantovi kae da je Isiot arheologija jezikog pamenja (Stojanovi Pantovi 2008: 15). I doista, ini se kao da barata iskopanom, finim etkama oienom tajnom rei, koje bi da bezbrino, poput krompira [tako kae], po no vo po lo i u ze mlju1, u mranu jamu, dok u meuvremenu jednosmernim stepenitem silazi do takvih designa tora, koje bi inae zacelo bilo nepristojno opisati.2 Stepenite kojim / silazim juri kao / elipsa / kontinuirano obnavljajui / moju vrto glavicu / svetli / osvetljava uskladitene / prizore raznih vremena / i duboko u stenu ure za ne sli ke mo ga de tinj stva / Ste pe ni te ko jim si la zim / vo di me do bes kra ja / mo da u se na kra ju / kon cem slu a ja spu sti ti / do dna bez da na / o ko jem vi si / du a.3 Ov de e se sa da na tre nut ke ui ni ti da ova pa te ti na du a, osim to je bre me i to obavezuje, znai nekakvu nedokuivu tajnu (kako barem delom veli jedan drugi kritiar, ona je obavezujua, bremena, zaumna4 [Kovljani 2008]), ali za tu taj nu ni ne ma raz reenja, kao da ne bi objavila nemogunost, nego neizrecivu egzistenciju prema jeziku i za njega, hrapavost i ogrebene greke povrine jezika, duboke, strane, okamenjene oiljke ero zi je vre me na, ko je e se pre tvo ri ti u ima, ka da po vre de tra ga nje, i kao da je svo je usi rene rei Simon Grabovac nekad crveno kanuo upravo ovamo u tok ovog besciljnog tra ga nja, iz ko ga u naj bo ljem slu a ju mo e da usle di, da sa da ve ima sa mo tra go va, iz me u ostalih tragova tragova, koji oznauju izgubljenog kazivaa, i nita vie. Su bjekt se jo ni ka da ni kom ni je po ja vio [...] Su bjekt je pri a [...] tre ba da se za in teresujemo, kakav konvencionalni govor i zamisli ima za svoju pretpostavku jedna takva priava (Derrida 1997: 303). Jo se nikada nisu nikome pojavili ni pria ni jezik. Pesma/ jezik je pria, zainteresujmo se kakav konvencionalan govor i zamisli ne pretpostavlja jed na takva pria, jer bi u tom sluaju u reniku naena znaenja fraza i svakodnevnih rei (uzi mam re nik da pro ve rim / ta jo zna i re ko ju sam / koliko do jue izgovarao, upo trebljavao / samouvereno, skoro odsutno5) mo gla da ima ju ele men tar nu sna gu, re bi mogla da ispuni svoju otru i prodornu funkciju, ba ne bi govorila dubini pamenja (i ne bi progovorila iz te dubine, jer tu treba da napravimo razliku), ve sa vee daljine, odne kud, to nema nita za presumpciju i to tako, uprkos oajnike borbe odlomaka Isiota, ne
1 Za ce lo i zbog to ga da ga po se je kao se me, ko je je ve od u vek i is ko pa no i i je se po re klo ne si gur no mul tiplicira. Tako: Probija put ka Semenu, koje (se) raa, probija napred samo u mnoini. Mnoina u jednini, emu ne prethodi nikakvo jedinstveno poreklo. Klijanje, diseminacija. Nema prve inseminacije. Seme se po se bi ro ji. [...] se me, a ne ap so lut ni iz raz. Ali sva ka kli ca je iz raz svo ji ne, svoj iz raz ne ma iz van se be, ve u sa moj se bi, kao unu tra nju ogra du, ko ja ugao stva ra sop stve nom smr u (Der ri da 1998: 293). 2 Pie dua. Doslovno, kako sam gore citirao. 3 Si mon Gra bo vac: 3.1.4. (Gra bo vac 2007: 56). 4 Nedostina, ali fundirajua i u svom biu nadana, izmatana zaumnost biva i tekstualno formulisana u Isiotu, u ciklusu Treperava taka, kada govorei u treem licu jednine o pesniku koji se jedva dri pod bremenom dostinosti novih tema i ritma pesme, u vezi sa efektom eljene pesme pie ovako: Puna neo ekivanih kombinacija / zvukovnosti, / znaenja. / da bude zaumna / da se ne moe objasniti / a da ostavi du bok / jo du blji / naj du blji / trag / kao smrt. 5 3.2.2. (Gra bo vac 2007: 64).

139

trkltrna strivanj

ma kao po kri a za is pi si va nje su bjek ta, ne sa mo to se bri e ili je iz bri sa no, ve ga ni ka da ni je ni bi lo: kao afir ma ci ja, u onom Da ko je ne po ri e ne to, ni ta, ve tvrdi ovo izokrenuto upljikavo bie, neto to je mnogo dramatinije od automatizovane situacije ne-bia. Upr kos tu ma e nju ko je se na me e, ova knji ga ni je lir ska (kao to ni Isi ot ni je cvet), ne za vi sno od to ga to bi se su bje kat sa svo jim zah te vi ma iz gu bio u njoj i ti me do bio ve u tematsku vrednost, ime ne pronalazi svoju denotaciji podlonu totalnu sadanjost, ne ume da svo jim je zi kom i u svo me je zi ku do pre (do se be, ni do se be), kao to se zrak 6 sun ca pro bi ja do bi lo kog / ze le nog li sta, pej sa a i opet: du e , budui da tekst jezinost ispituje u funkcionisanju, piui (u nedostatku drugih mogunosti). U vezi sa time mo emo da napomenemo da ispitivati jeziki sistem tokom funkcionisanja svakako znai stati na stanovite govoreeg subjekta. Takoe je oigledno da se s tog stanovita otvara perspektiva prvog lica jednine: jezik tokom njegovog funkcionisanja ispitujemo onako kako nam se daje kada njime govorimo mi sami. Meutim, lako bismo mogli da poveru jemo da ovaj pristup s prvim licem jednine moe da stekne istaknuti znaaj jer subjektu koji govori nudi mogunost povratka k samosvesti ka kogitu u kartezijanskom smislu i ti me ga ti ti od pret nje da e se iz gu bi ti u bez li nom si ste mu je zi ka (Ten gelyi 2007: 257). Meutim, kazivaa Isiota ne titi nita od te bezlinosti, te i zbog toga, kada govori o sebi, prelazi ponekad na tree lice, zamilja da je jezik nedostatan i na svoj antinarativni nain, prepoznatim kratkim spojevima svojih tenji slae se sa Tengejievim (Tengelyi) (kako ga on iitava) i Merlo-Pontijem (Merleau-Ponty), koji izrie da taj koji govori zakorauje u sistem takvih odnosa, koji ga dodue pretpostavljaju, ali da ujedno ine otvorenim i ra njivim (Tengelyi 2007: 258). Tu su zatim i druge posledice, koje dotiu vremenske koor dinate osobe koja govori, ukoliko se u igru uvedu specifinosti realizacije subjekta koji se ispituje i manifestuje, relacije jezike egzistencije, iskazivanja/iskazivosti, jer pristupanje jezikom sistemu iz perspektive prvog lica jednine [...] znai tretirati kao istaknuto re eno huserlovskim izrazom ivu sadanjost govoreeg subjekta (Tengelyi 2007: 258). U ovom sluaju, opsednuto traganje za otvorenim razumskim mestima pesme jeste altituda koja, reima pesme idem do nepostojee / laboratorije / nove pesme / istraujem nejasna mesta, / pojave, neobjanjivo / zato da krijem / svoju / opsesiju7 upuuje na istaknutost, dovoenja u iskuenje onih trenutaka u kojima se za govoreeg subjekta jezik sklapa u celinu: organizuje u sistem iji svi elementi stupaju u slubu nastojanja jednokratnog izra avanja, ali u deavanju, u ivoj sadanjosti tih trenutaka ima neto to smo izrazili i ima ne e ga to ni smo iz ra zi li, ima po sla da se oba vi (Ten gelyi 2007: 259). Isiot se nalazi upravo u nezakljuenom stanju ovog posla da se oba vi, u permanent noj dislokaciji pisanja u funkcionisanju, u pomeranju kazivanja/iskazivanja i (ne)izricanja,

6 3.3.1. (Gra bo vac 2007: 67) . 7 3.1.5. (Gra bo vac 2007: 57).

140

trkltrna strivanj

gde taj ko govori jezik predstavlja formaciju sadanje prisutnosti pisanja, njegovo iskustvo8 daje poklapanje iskoraenja iz samoga sebe i zabasanja designatora teksta u neoekiva ne, nepredvidljive smerove. Upuujui povratno kazuje u treem licu: hteo je pesmu da ui ni / ble skom mu nje, re nim to kom / me sna te rav ni ar ske / re ke i on da iz no va / ona da bu de iz ne na e nje / efekt no neo bi e na sli ka / ne pe sma ne go sva ki stih / re / pu na neo e 9 kivanih kombinacija / zvukovnosti, / znaenja. Ono to se po stu li ra kao ne mo gu e, kao nedostatak, kao nedovoljnost bia u jeziku i kao beznadena sadanjost, jedinstvo u neuspenoj intenciji, to je iskoraenje iz prvobitnog i mitskog jedinstva (koje se ostva ruje iznova uvek sa zakanjenjem, naknadno zasecajui), rezanje odluujua i odluena odluka, rez, dok u meuvremenu izbacuje, raspodeljuje seme. Upisuje razliku u ivot [...] Ni jed na stvar ni je pot pu na po se bi i pot pu nom je mo e ui ni ti sa mo ono to joj ne do staje. Ali ono to nedostaje svakoj pojedinanoj stvari, to je beskonanost. I ponavljajui, citirajui nanovo, to je ve (nije uvek) bilo: Izraz kao atomski ele ment, zainje razdeljujui se, ucepljujui, hipertrofirajui. Jezgro, a ne apsolutni izraz. Ali svaka klica je izraavanje svojine, ne izraavanje izvan sebe, ve unutar sebe, kao unutra nja ogra da, ko ja ugao kon sti tu i e svo jom smr u. [...] hteo je pe smu da ui ni / ble skom munje, renim tokom / mesnate ravniarske / reke i onda iznova / ona da bude iznenae nje / efekt no neo bi e na sli ka. [...] da bu de za um na / da se ne mo e ob ja sni ti / a da osta vi 10 du bok / jo du blji / naj du blji / trag / kao smrt. Konture cveta Isiota su tako senke kontura, njegove promene jezike, a njegov iden ti tet uvek po zi va ne to to uvek do la zi spo lja, to se me nja i to iza zi va me ne, ne to pa ra doksalno i inverzno, osvetliti treba uvek spolja, da bi mogla da bude viena njegova ne supstancijalnost, cvet Isiot kao da dodiruje samoga sebe izvetavajui o finom sklizavanju koje se dogaa izmeu dotaknutog i doticatelja, poput druge pustolovine, kako moda shvata Merlo-Ponti; kada i po emu se razlikuje od sebe kada dotie samoga sebe, tada i u tome je ova razlika spoljanja, to ini moguim da dodiruje, i tada je to spoljanje osnova samog dodira, to jest sam dodir. Spoljanje je naravno nedodirljivo, dodir je posredo van nedodirljivim (Merleau-Ponty 2007: 284), i njegova konstitutivna infiltracija sledi iz toga to se poklapanje dotaknutog i doticatelja pokazuje nemoguim, to dvoje se u telu nikada ne podudara u potpunosti: doticatelj nije nikad tano ono to je dotaknuti. [...] Potrebno je jo neto izvan tela da bi se krug zatvorio, veza uspostavila (Merleau-Ponty 2007: 284), to je upra vo ne do dir lji vo, onog dru gog to ni ka da ne u bi ti u sta nju da na pi pam. U isto vre me, ono to ja ne mo gu da tak nem, ne mo e da tak ne ni on. U tom po gledu nijedno ja nema istaknut poloaj u odnosu na drugo ja, to jest nije nedodirljiva neija svest, to neopipljivo neto. Svest bi ovde oznaavala neku pozitivnu datost, u vezi
8 Ako prihvatimo da o iskustvu [...] moemo da govorimo samo tamo gde jedna nova spoznaja, jedan iznova iskrsli momenat razuma precrtava nae prethodne raune. 9 2.3.1. (Gra bo vac 2007: 39). 10 Diseminacija vs. Isiot.

141

trkltrna strivanj

sa kojom bi iznova poela, pa ak i zapoinje udvajanje opipavaa i opipanog, samo to se ovom prilikom na dvema stranama udvajanja smeta reflektirajui, odnosno reflektirano. Nedodirljivo, neopipljivo nije na trenutak nedostupna druga opipljiva stvar [...] U ovom kontekstu negativno nije pozitivan sadraj koji se nalazi drugde (transcendentan predmet) pravi negativitet, to jest Unverbogentheit / neskrivenost / Verbogenheita (skrivenosti), Urpraesentation / prvobitna prezentacija / Nichturpraesentierbara / neprezentabilnog, / ili drugaije izraeno, prvobitno odsustvo, jedno takvo Selbst / se be, / ko je je je dan dru gi, jedno udubljenje, jedna konkavna forma (Merleau-Ponty 2007: 284). Mada u drugoj pesmi ciklusa Iskopine prividno u hermetiku samou zatvoreni su bjekt knji ge ka e pre ko zi da pre ba e na plah ta / spa ja me sa so bom11 ili ponekad kazuje iza ao sam iz se be / ko na no [...] iza ao sam iz te la ma log / pr sta [...] kao ova pe sma / 12 ta ko sam iza ao iz / se be ko na no / ras pet , ali drugde daje izraza potpunoj, nepremo stivoj odvojenosti od spoljanjeg, kada, na primer, konstatuje: Najprecizniji pribor za / rezanja je koa. Preciznija / je i od noa el. Testere / dijamantskog brusa ili/laserskog sklo pa sve tlo sti. / To ka ko je ona od stra ni la / te lo od ostat ka sve ta / ze mlje pri ro de... pa i / one nje go ve tvr de de lo ve / to ta ko jo ni ko ni je / ura dio ni ka da. / ak i one ele men te / ma te ri je ko ji se do zi va ju / us pe la je da odvo ji, od se e / za u vek i sa mo smrt / vra a prah pra hu, du u... / ali tek kad ko a puk ne / na is ta nje nim de lo vi ma / ili se iz nu tra sa ma uru i.13 A u jednom tekstu (Ra) knjige Strani lik iz 2002. go di ne, ko ja sa dr i iza bra ne pe sme, o ko joj kri ti ka ve li da u srp skoj li ri ci mo da jo ni kad ni ko ni je bio u pe smi ta ko sam, ta ko e naglaava razdvojenost, opet uz davanje naglaene uloge koi, opipavanju, organskoj po vrini dodira. Bez pogleda bez pokreta / samotan sedi u stolici pokriven / koom sasvim odvo jen odvo jen / od da na i nje go ve ska red no sti / sam / sam sa so bom / sam sa so bom uti / bez pogleda bez pokreta, ali zatim nastavlja ovako: Samotan sedi u stolici pokriven / po kri ven ko om odvo jen / odvo jen od / se be.14 I kao da ova dis kre pan ci ja, ova pro tiv rena dvojnost vezivanja i razdvajanja, prohodnosti istupanja, ak izvan bia (narator Isiota ispisuje sebe posredstvom jezikog arheologizovanja, dok ja koje mu se izgrauje u seanju shvata po uzoru na Drugog, kako smo videli), a na drugoj strani nerazluive zatvorenosti, dvojnost koja sledi iz citata i tako spaja tomove, kao da jo vie podvlai udubljenost i jeziku konkavnu formu kazivaa teksta. Telu strana, preko zida, granice prebaena plahta je ste ono to spaja subjektivnu konstrukciju sa samom sobom, to tako nije samo jednostavno preko vlastitih granica, budui da ono to je s druge strane samo po sebi opet nije dovoljno, nego se ostvaruje upravo u dogaaju spajanja, prenoenjem registra spoljanjeg.

11 3.1.2. (Gra bo vac 2007: 52). 12 2.3.4. (Gra bo vac 2007: 44). 13 1.1.2. (Gra bo vac 2007: 8). 14 Ra (Gra bo vac 2002: 79).

142

trkltrna strivanj

S dru ge pak stra ne, koa, organska, povezujua povrina razdvaja, ne odva ja ja sa mo od sve ta, ve i od sa mog se be, ume sto da de lu je kao mo gu i po jas eko no mi je tram pe i jedina joj je funkcija razdvajanje: i onda, kada je re o spoljanjem/unutranjem, i onda kada je re samo o unutranjem, to je neprobojno zatvorena, diskretna samoa, i uprkos preterano dohvatnim napomenama kritike, ideju samotnosti Grabovac pokazuje u svojoj poeziji u razliitim prelamanjima svetlosti. Koa kao bilo koja instanca, koja makar i u kontradiktornim situacijama funkcionie kao ono to razdvaja, na taj nain se ne pie u modusu poricanja, ve kao ono to odvaja u smislu zakljuivanja, ve kao afirmator udvo struenja, razdvajajueg uinka granine povrine, kao izaziva (i) kao uslov graninog dogaaja, u kome e komunikacija divergentnih strana uvek granice da bude vana u hijazmikoj konstituciji subjekta koja se nadograuje na reverzibilnost i inverziju, to je inae ulog jezike arheologije Isiota, i koja sebe esto pokazuje kao prazninu. U vezi s tim vredi prouiti i jo jednu beleku Merlo-Pontija, koja kae sledee: Hi jazam izmeu mog tela i stvari je udvostruenje mog tela, to jest njegovo razdvajanje na unutranje i spoljanje, kao i udvostruenja stvari, biva ostvareno putem razdvajanja nji hove unutranjosti i njihove spoljanjosti. Ovo udvostruenje omoguava da se svet moe uglaviti izmeu dve ploe mog tela i obr nu to, da mi se i te lo mo e ugla vi ti iz me u sva ke po je di ne stva ri i dve plo e, po vr ine sveta. Nema ovde ni govora o antropologizmu: prouavanjem te dve ploe, dve ploe tela, otkriva se struktura bia. Treba da se poe od toga da nema istovetnosti, niti ne-istovetnosti, ili nepodudarno sti, ve samo unutranje i spoljanje, koji zaokreu jedan oko drugog. Moje sredinje nita je poput vrha jedne stroboskopine spirale, za koji se ne moe ta no zna ti gde se na la zi. U je zgru vi ra ne ma ni kog (Mer le au-Ponty 2007: 295). S tim je povezano i to da je u Grabovevom univerzumu doticanje elemenata koji se kreu jedni k drugima mogue samo posle istanjenja i potom probijanja koe, membra ne, i konvergencija formiranja identiteta uzajamno pripadajuih elemenata moe da usle di na kon uru a va nja ko e, to je ve, ka ko ka e, car stvo smr ti, i na la zi se, da kle, s one strane subjektivne egzistencije. Ako bismo privremeno i prihvatili da ovo organsko tkivo za i sta i dr i za jed no ne to to se mo e uhva ti ti, na ta se mo e uka za ti i to je iden ti no, ako bi afirmativna operacija praznine i negacije bila suspendovana na paradoksalan na in, ili ba rem ne bi do la do pra ga spo zna je, ta ko da bi smo ve ro va li u nje go vu ose tlji vost, privremeno bismo prihvatili da du njegovog prostiranja moemo da artikuliemo i dodir, moe da se konstituie Drugi, strast prema njemu, estina njegove tuosti, uobliavanje ili ka le mlje nje jed no ga u dru go ga, i on da tre ba da mo tri mo na to ka ko e u ovoj po e zi ji iz ranjivog nastati reue, iz otvaranja prodiranje, od penetriranog falino, kako gubi svoje smerove transgresija, kada upravo koa see, cepa, povreuje, otvara, sinehdohijski inver tuje, i unutranje izigrava, a unutranje neumoljivo pripaja sebi. Najnadahnutiji autor ove magine i duboko realne procedure korak po korak dospeva do hijazmiki nemogueg,
143

trkltrna strivanj

do take gde u svojim najboljim trenucima Grabovac poinje da pie, ali tome inu pisanja prethode vane stvari i teke teme o kojima valja da se razmisli. Its dif fi cult to re a li ze just how sen si ti ve skin re ally is. Even the slig htest bre ath sets it all aqu i ver. Even the ol dest slash or bi te ne ver en ti rely di sap pe ars. The skin, li ke any membrane, serves two complementary functions. Functions that are both so vitally neces sary that no li fe wit ho ut a mem bra ne of so me kind is known (Lynn Mar gu lis and Do rion Sa gan). On one hand, the skin marks a bo un dary, se pa ra tes the in si de from the out si de. It 15 guarantees the distinction between me and the world . It pro tects me from the in sa ti a bi lity of your de si re; it pre ser ves my guts from spil ling out, and oozing in a sticky, sha pe less mass all over the flo or. But on the ot her hand, the skin (li ke any mem bra ne) is not an ab solute barrier; its pores, orifices and chemical gradients facilitate all sorts of passages and transfers. All along this surface, inside and outside come into intimate contact. Nutrients are ab sor bed, po i sons ex cre ted, sig nals ex chan ged. This is how I re mem ber you, flash sli ding over flash. My skin is the li mit that con fi nes me to myself; but its al so the me ans by which I re ach out to you. Its li ke the pri son walls Blan chot wri tes abo ut, that both iso la te the in ma tes one from anot her, and al low them to com mu ni ca te by tap ping and ban ging. What wo uld hap pen if the se walls we re to co me tum bling down? Co uld eit her of us en du re a na ked ness so ex tre me? How co uld we talk, how co uld we see, how co uld we to uch one another? The exquisite pain of nerve endings in immediate contact (Shaviro 1996). Prohodnost delimino propusne, ive membrane, daje se u relacijama strastvenog obraa nja, koja istrauju neposrednost, intenzitet doticaja sa Drugim, ljubav daje separaciju na stalu u intimnosti sladostraa i smrti, dramu razmene sekreta i ekstremnih nadraivanja nervnih vraka, to hijazmikom subjektu Grabovca ve nije dato, otuda erotika moda i nedostaje ovoj knjizi. Meutim, u aker-aviroovskoj (Acker, Shaviro) laboratoriji izokrenutog redosleda na slade, koa ostaje i u za nju vezanoj naknadnoj, ma koliko figurativnoj analizi, tavie, korak po korak odvodi u stanje hijazmike inverzije, to bismo ak mogli da smatramo i re e njem pro ble ma, ako bi to go vo rio Isi ot, ili bi se ba rem tru dio da upo zna je zik po u de. Noviji slojevi pouruju potpuno izokretanje, to radikalno suspenduje poziciju i status kao pri ma ju eg Dru gog, kao ja ko je se is pru a svo jim u li ma. Flay my skin, and all youll do is un co ver anot her layer. Fuck me hard, again and again, but its ne ver hard eno ugh. [...] The mo re our flesh in ter min gled, the mo re awa re I be ca me of your dif fe ren ce, your in dif ference, your utter separation. [...] So: ima gi ne a skin, a mem bra ne, thats been in ver ted, twi sted in si de out. The im men se uni ver se of ot her ness is now com pres sed wit hin its fra gi le walls. Whi le the en tra ils ex tend beyond it, stretching out ward to in fi nity (Sha vi ro 1996). Subjekat eksternosti je afirmativnim prihvatanjem protivrene udaljenosti od sebe i obeleja praznine (Teza, negacija, negacija negacije: ova strana, druga strana, drugo
15 Upo re di: To ka ko je ona od stra ni la / te lo od ostat ka sve ta / ze mlje pri ro de...

144

trkltrna strivanj

druge strane. [...] drugo identinog drugo, identino je razlikovanje razlikovanja [Mer leau-Ponty 2007: 295]), njegovim konstituisanjem i rasipanjem i uglavljivanjem izmeu samog sebe16 i izokretanjem, zavrtanjem mesa rei i saenjem mladica njegove ponadane organienosti, gestom da izrie magijske formule naprezanja koji vodi punktualnom ime no va nju, po tom se ipak po vla i, e pa ovim ge stom i ni, kao da po ku a va sa pri se a njem, kao da svoj integritet poverava klimavosti nekakve neproverljive prezencije. Kao da savija na list Vremena rub omnipotentnog, bez poetka postojeeg, nikad bilog jezika17, kao da nepomenuto pie izostalu nasladu na marginu neodredljivosti i nemogunosti ja u izo kre ta nju (Flay my skin [...] Fuck me hard, again and again), sa svim bli zu de sig na tor skoj povrini, bez naslova, bez paratekstualne udaljenosti, neopredmetljivo, promenljivo ale go rij ski, ve una pred u go vor ko ji ka zu je o nje mu, ko ji je ta ko u nje mu, ali Isi ot ak i ne ma a ku, ta ko da ak i ne u nje mu, ve pre oko nje ga, da le ko iz van. Grabovev inverzni subjekt, koji se organizuje hijazmiki, koji sebe izgrauje iz bezu spene jezike arheologije svoje autokonstitucije (izgrauje i iz sopstvenih okvira) prepo znatom krizom denotacije, potom prepoznavanjem svoje potpune nemogunosti razvije ne do ars poetike, viestruko izvlai sebe iz jezika. Ne priznaje odvojenost suprotne oba le referencije, samokretanje designatora upisuje najpre u beleenje, potom u dogaajno, isto temporalno proticanje aktualizacije itaoca primaoca, to je beznadeno klimavo, u pogledu smernica pesnikog tekstualnog sveta sklono da spoljanje okrene u unutra nje, da od razdvajanja uspostavi spajanja, subjektivizuje predmetni svet i da komponente subjekta nabroji u registru predmetnosti. Kulturni kodovi, strmine u univerzum poezije infiltriranog konteksta, intertekstualne aluzije, rasporivi elementi privatne mitologije bi vaju fragmentisani u ovoj tendencioznoj antiodiseji, iji sav ulog kao da je filozofija jezika. Kao da onaj ko go vo ri ne e li se be, pra zni na ko ja se otva ra na me stu su bjek ta je ana hro nistina i time bi se okrenula u ironino lamentiranje, u generatora neke (inae) brino pripremljene (jezike) samoe, nezahvatljivosti, impotentnog polja teksta koji moe da se okarakterie krizom semioze, koji zahteva alternativnu epistemologiju i ontologiju, radi kalnu promenu u razmiljanju, prepozicioniranje subjekta, funkcionisanja njegovog tela i njegovih ula, spajanja i ograivanja, vezivanja i razvezivanja. Jednu smenu koja povlai za sobom znaajne posledice, iz ije perspektive i hermeti ka interpretacija/interpretacije rane 1977. godine objavljene knjige Janoa Siverija (Sziveri 1977), a naroito ciklusa naslovljenog Pomoranda, mo gu, ili bi mo gle, da se kre u di vergentnim znaenjskim putanjama. O onovremenim kritikama pie ombor Labadi da su interpretatori, kao najvaniju karakteristiku, knjizi pripisali prividni nedostatak eko nominosti teksta, nesreenost i zbrkanost iskustava, hermetiku impersonalnost sveta pesama, a on pak sam veli, da se apstraktne predmetnosti po pravilu zatvaraju u sebe, po primajui lik jednog apstraktnog subego-geometrijskog sistema slika (Lbadi 2008: 51),
16 Vi di: Iz me u me ne (Gra bo vac 2002: 20). 17 u tam ni ci je zi ka. / [...] ni ot ku da / ide sve / ni ku da. Sli ka dr ve ta (Gra bo vac 2002: 121).

145

trkltrna strivanj

a potom drugde, da deprivacija od pouzdanog davanja smisla [...] nosi sadraje nemo gunosti jezikog posedovanja i otuivanja. U zatvorenom svetu bez subjekta, liavanjem uobliavanja stihova u reenicu, rei se postavljaju kao stvar koja postoji bez svog vrstog znaenjskog jezgra. [...] U nedostatku otiska personalnosti do izraaja dolaze neutralne po la zne ta ke stva ri (Lbadi 2008: 54). Uz povezujue slinosti koje se ispostavljaju iz recepcije, Vasko Popa se javlja kao uzor kako Simonu Grabovcu, tako i Janou Siveriju; u Siverijevom sluaju, u pogledu sve doanstva intervjua18 i ranog hermetizma, a kod Grabovca, opet, naglaenom primenom postupka organizovanja teksta, eksplicitno oznaenih intertekstualnih aspekata filozofije subjekta i hijazme dignute na nivo ontoloke sile. Frazeoloki koreni Popine poetske na racije, njegova ekscesivna i uznemiravajua razigranost, gotovo do ve mirne savesti za pisiva: njegova divlja ontologija, psihotina pretnja koja sledi iza meusobne igre ludusa i jocusa19, to je znatno vie od nadrealistikog afiniteta ili kakvog instinktivnog pesnikog habitusa, kod Grabovca se konkretno probija u poredak denotatora, dok kod Siverija, za obilaznim putem, postaje teko iskazivi prihvaen nameravani izvor nadahnua, o ijem uzimanju u obzir ponajvie odluuje interpretator. Studija Erebet anji rezultat je plodo nosne odluke (Csnyi 2008), iz koje takoe ujemo o mogunostima hermetiki zatvo renog pesnikog koda, o neoavangardnom konceptualistikom pristupu [...] hiperreali stikom opserviranju sveta koji funkcionie i bez nas i njegovim varijantama, ali na jedan senzibilan nain i o tome da je Siveri u stanju da emotivnu duhovnu situaciju prikae tako to je postavlja izvan sebe, pa tako i zaprepauje svog primaoca nonsensnim efekti ma [...] primenjujui apstraktan, intelektualan, lirski pristup (Csnyi 2008: 32). itano iz perspektive Graboveve (i Popine) hijazmike ontologije, ovaj apstraktan, intelektualan, lirski pristup, koji u ciklusu Pomorande izvrava i serijalno semantiko popunjavanje geometrije kugle i njeno postavljanje u odnos (Lbadi 2008: 4), i pomo randa gubi svoj prvobitni kontekst, svoje obeleje junog voa, umesto toga samo ozna ava polazne take disjunktivne strukture, koja moe da se proiruje proizvoljno20 (Lbadi 2008: 54), predmeti i opaaji koji se javljaju u impersonalnim jezikim konstrukcijama postaju subjektivni. Serijalna semantika, koja ne mora da bude tumaena samo kao jed na diskjunktivna struktura, ve i kao adicijska, posmatrala bi nabore jezikog prostora, obrte izraavanja, aleatorika prostiranja znaenja i po sebi, neposredno, esto i nezavisno
18 O emu se moe razmiljati autorocentrino, ili pak zahteva od interpretatora nekakav komplikovano kontekstualan pristup, ali to inae rado isputamo za ljubav sutinskog ispitivanja tekstova koji nadivlja vaju kult linosti. 19 Za mu ri se, na jed no oko. / Za vi ri se, u se be u sva ki ugao. / Po gle da se, da ne ma ek se ra, da ne ma lo po va. / Da ne ma ku ka vi i jih ja ja. Za mu ri se i na dru go oko. / u ne se, pa se sko i. / Sko i se, vi so ko, vi so ko, vi so ko... / Do na vrh, sa mo ga se be. / A oda tle se pad ne, svom te i nom. / Da ni ma se pa da, du bo ko, du bo ko, du bo ko... / Na dno svo ga po no ra Ko se ne raz bi je u pa ram par ad, / Ko osta ne i tav i i tav usta ne. / Taj igra... (Vas ko Po pa: Pre igre) 20 Podvlaenja u originalnom tekstu.

146

trkltrna strivanj

od gramatikih spona, to nije samo imaginacijska situacija, nego vodi problemima re fleksivnog razmiljanja. Hegelove rei: an sich oder fr uns [...] = postoji takvo razmiljanje (refleksivno raz miljanje), koje upravo zbog toga jer predmet dat po sebi namerava da zahvati neposred no, pada natrag u puki subjektivitet i obrnuto: zato to je zauzeta iskljuivo biem za nas, ne za hva ta ga, ve u sta nju da za hva ti je di no pred met po se bi, pred met ome en u gotovom stanju datim znaenjima. Prava filozofija = zahvatiti ono posredstvom ega je iskoraenje iz mene samog ujed no po vra tak k se bi i obr nu to (Mer le au-Ponty 2007: 223). Siverijev ciklus (i njegovu itavu knjigu) obeleavaju ograivanje, beanje od u gotovom stanju datih znaenja, krupni, varijacijsko-adicijski napori da se eliminiu predmet nosti predoene u labavom kontekstu koji se lako transformie, ija je subjektivnost ovako izrazitija i od onoga to je dato u Grabovevom jeziku nemogueg nedostinog korena, ko ji je za u zet bi em za nas i zbog to ga je u sta nju da za hva ti sa mo u go to vom sta nju datim znaenjima omeen predmet, to opet odrava izvanredno finu komunikaciju sa Popinom ars poetikom koja polazi od fraza, naracija, denotatora sa rasporeenim me stom. Grabovac u svom prosedeu istrauje izuzetno svesno fr uns, da bi po tom hi ja zam 21 uveo formacijski permanentno oscilirajue ironije . Virtuoznim izokretanjem semanti kih automatizama i nadograenih anrova, tematskim evokativnim distanciranjem uslova mogunosti neposredne subjektivnosti (dua), ontologija koja se otvara u okvirima li rike koja se ispisuje u ironinom modusu moe da bude protumaena kao udaljenija i re flektovanija faza nikako neimpersonalnog naina govora datog u ranoj Siverijevoj knjizi. Ako nastavimo da pratimo Merlo-Pontijev govorei subjekat, otkrivamo da nisu le po rasporeeni pred njima, kao svekoliki misaoni predmeti ili pojmovi, ve korieni i shvaeni izrazi. Rei poseduje samo tako, s takvim Vorhabe, ka ko i mo je te lo una pred ose a i uzi ma u po sed me sto ku da upra vo ide. To zna i da je su bje kat go vo ra je dan od re en nedostatak, traenje usmereno na izvesnog denotatora to, meutim, ne konstituie ve unapred, jo pre traenja, Bild onoga to trai. Ovde, dakle, imamo posla sa jednom ta kvom neoteleologijom koja, slino teleologiji opaanja, ne trpi okvire jedne nekakve (una pred date) na predmet usmerene svesti, ili jedne ekstaze strukture ili jedne nagovetene konstrukcije (Merleau-Ponty 2007: 226). Hermetizam ranih ciklusa, pojava koju dijagnosticiramo kao nedostatak stvarnosnih aspekata, prolazi u smeni diskursa hijazma kroz radikalnu smenu funkcije, a konsekvence mu tangiraju i subjektnu poziciju, jeziku koncepciju kao i opaanje, nadalje one totaliza torske, prema interpretatorima apsurdna tekstualna mesta, koja izokreu znaenje, saigra vanju polja prostornih i vremenskih polja i antipolja, pobleuju referencijalne take. Ii tavanje toga da sve polazi od jedne velike kugle / a tamo se i zavrava, istovremeno / kada

21 Permanente Parekbase.

147

trkltrna strivanj

polazi,22 otvara prema apsurdu s take gledita miljenja koje (makar i sa namerom pre vazilaenja) problematizuje opoziciju subjekat-objekat, svet i predmet, odnosno artikulie (Popom inspirisani) nihilizam 23, ali u onoj opaajno fundiranoj filozofiji, koja subjekat i predmet tretira u dijalektici bia i nitavila, ovde je re o fundamentalnim konstitucijskim gestovima, koji ni najmanje nisu protivreni. Time hermetizam koji se ini deprivacijom subjektiviteta postaje artikulacija toga, da ukoliko se svest otkriva kao nitavilo, kao ista praznina (Merleau-Ponty 2007: 67), ako sebe shvatam kao negativitet, a svet kao poziti vitet, ukida se svaka interakcija koja postoji meu nama. Iskoraivi iz potpunog sebe sta jem pred zgusnuti svet; izmeu njega i mene nema ni take susretanja, ni povrine trenja, budui da je on Bie, ja sam nita. Striktno smo suprotstavljeni (Merleau-Ponty 2007: 67), to je specifina varijanta razdvojenosti, budui da smo istovremeno nuno nerazdvojivi, i upra vo zbog to ga jer pri pa da mo istom po ret ku. Moj vla sti ti cen tar uzro ku je, da je bi e stva ri za me ne pot pu no stra no, ali je to ve je dan od nos, ko jim upu u jem na njih [...] li ce i nalije jedne te iste misli (Merleau-Ponty 2007: 67). Popa, uvar jezikog izvora,24 zacelo takoe vidi svuda naokolo to nitavilo koje poziva k sebi bie, da ne bude nitavilo, a u isto vreme i bie privlai nitavilo, kao jedinu moguu dopunu. Negativni manjak bia, ali takav manjak, koji uspostavlja samoga sebe u ovom manjku, to jest rascep koji istovreme no otva ra sa mo ga se be i za tva ra se u istom kre ta nju (Mer le au-Ponty 2007: 68). Suprotstavljenost nitavila kao poretka subjektiviteta predmetnom svetu (nedosta tak prisustva pesnika/kazivaa pesme) ovde priprema onaj iznijansirani, u oba smera konstitutivni odnos, koji u dogaajnom nastajanju i ispreplitanju sveta i subjekta znai mnogo organskiji nain od datosti u refleksivnom miljenju. Predmetne datosti mogu da bu du pri sut ne sa mo ta ko, ako ih ni ta ne raz dva ja od onog ko opa a, ako ovaj ne obraa panju na samog sebe, svoje mentalne reprezentacije ili misli, nego na njih, to znai da je u ovom sluaju nitavilo subjekat, koji od apsolutnog nitavila postaje odre e no ni ta ko je se od no si na ne to spram seg men ta re al no sti ko ji sto ji pred njim, ko ji se da je, po sta je ne u svo joj pra zni ni spram per cep ci je ko ja se da je. Ako je pred met opa anja jedan stol, onda ne-stol, ne-groe itd., shodno diferencijalnoj logici, za ta ovu altitudu vezuje i dvostruka negacija postavljena na mesto prisutnosti. Neposrednost, to refleksivno miljenje onemoguava, postaje nerazvojnost/nerazdvojivost u poretku ni tavila i u negaciji bia, odnoenje nitavila na sebe i na svet: predmet koji se isto daje u potpunosti popunjava praznost subjektivnog nitavila, zauzima njeno mesto i eliminie je, jer je pre tva ra u ne to, od no sno u ni ta me re no spram ne e ga, u raz li i tost u od no su na neto, dok ne stigne sledei predmet, ali dok je pozitivna strana subjektiviteta (za njega vezani, izvan njega postojei pozitivitet) u neprestanom nastajanju, i prisutnost joj je pseudopozitivitet, koji je zapravo jedno dublje, udvostrueno poricanje (Mer
22 A narancs rtelmezse (Interpretacija pomorande) (Sziveri 1994: 9). 23 Siveri citira Popu direktno u pesmi A narancs trtnik (Pomoranda se deava) (Sziveri 1994: 9). 24 Vi di jo: Pet ko vi 1997.

148

trkltrna strivanj

leau-Ponty 2007: 68), nitavilo i spram neega definisano nitavilo, to im se popuni, iznova negira. Ispruenja i tenje isprepletenosti maskirane kao posredovanosti, ontoloka saigrava nja unutranjeg i spoljanjeg, transgresivna, na nihilu utemeljena, nezaustavljivoj promeni izloena subjektivnost, koja sebe upisuje u svet, ali je njena ekstatina egzistencija ispisi va nje naj i sti je pro la zno sti, zbog to ga je u sta nju da za hva ti uvek sa mo Dru gog, ako se od vano prepusti inovima pisanja i refleksiji, ovaj subjekat u iskoraenju iz sebe i okretanju protee se du itav predmet, postaje njegovo bie i pomeranje, izdizanje, prostor njegove rasprostrtosti i njegovog odvajanja. Okreemo se. Pred nama na elino sivo rashlaen put, / paralela linija koja se ispravlja do apsurdnosti, / nastavljanje naih udova. / Razastrt objekat, / po kome polazimo s odmerenim batovima.25 I stiemo ni iz ega, potom nanovo obrnuto / zavrnuto.

LI TE RA TU RA
1. Csnyi, Erzsbet: Szi ve ri s Po pa, in, Csnyi Erzsbet (szerk.), jelHL: sszehasonlt irodalomtudomnyi, nyelvszeti s mdiakzi kutatsok, jvidk, Blcsszettudomnyi Kar, Vajdasgi Magyar Felsoktatsi Kollgi um, 2008. 2. Derrida, Jacques, A disszeminci, Pcs, Je len kor, 1998. ----. Jl en ni mrpedig muszj, avagy a szubjektumszmts, in Te stes knyv II., Sze ged, Ic tus, de KON, 1997. 3. Grabovac, Simon, Isiot, Vr ac, Kov, 2007. ----. Strani lik, Novi Sad, Dnevnik i asopisi kulturni centar Novog Sada, 2002. 4. Kovljani, Sonja, Isiot, Yellow Cab, 09. 2008. 5. Lbadi, Zsombor, A lebegs irnija (Sziveri-szinopszis), jvidk, Vajdasgi Magyar Felsoktatsi Kollgium, 2008. 6. Merleau-Ponty, Maurice, A lthat s a lthatatlan. Budapest, LHarmattan Kiad Szegedi Tudomnyegyetem Filozfiai Tanszk, 2007. 7. Petkovi, Novica, Uvod u tumaenje Popine poetike, u: Poezija Vaska Pope, Beograd, Institut za knjievnost i umetnost, 1997. 8. Shaviro, Steven Kathy Acker, in Doom Patrols, Serpents Tail, 1996. Online: http://www.dhalgren. com/Doom/ch08.html. 2010.08.18. 9. Stojanovi Pantovi, Bojana, Arheologija jezikog pamenja, Politika, 19. 05. 2008. 10. Sziveri, Jnos, Szabad gyakorlatok, jvidk, 1977. ----. Sziveri Jnos minden verse, Bu da pest, Kortrs Kiad, 1994. 11. Tengelyi, Lszl, Tapasztalat s kifejezs, Budapest, Atlantisz, 2007.

25 A szttertet objek tum (Ra i re ni objekt) (Szi ve ri 1994: 21).

149

trkltrna strivanj

The Su bject(s) of a Ca ving in Ec tasy: Si mon Gra bo vac and Jnos Szi ve ri
The pa per exa mi nes the de per so na li za tion and iden tity cri sis of the su bject, in ter pre ted as a lin gu i stic con struct, as well as the con se qu ences of di rect and in di rect at tempts at iden ti fi ca tion by acts of wri ting in the po e try of Si mon Gra bo vac and early po e try of Jnos Szi ve ri. In the lin gu i stic ar cha e o logy of the Gra bo vac re pre sen ta ti ve vo lu me en ti tled Isi ot (Gin ger), the im pos si bi lity of cre a ting a to tal, iden ti cal pre sen ce that co uld be de noted, of fers a very spe ci fic, in ver se, chi a smi cally or ga ni zed su bject, which assu mes the self of re mem bran ce as the Ot her, and pla ces the re mem be rer, who tri es to use pe tri fied lin gu i stic signs, beyond him self, and in to the pat tern of con stantly step ping out and back. Re a ding Jnos Szi ve ri from this al te red per spec ti ve mo di fi es the re a ders herme tic in ter pre ta tion of his early po et ry and opens a path to wards an al ter nati ve vi ew of the su bject. The the o re ti cal fra me work for the analysis is pro vi ded by a num ber of the ses by Ma u ri ce Mer le au-Ponty, Jac qu es Der ri da and Ste ven Sha vi ro. K E Y W O R D S : chi a smic su bject, ec stasy, in ter-pre ta tion
SUM MARY:

dnsamu@gmail.com

150

fotografija: Nikola Mrdalj

151

trkltrna strivanj

UDC 8134

Ljudmila Pendelj
Filoloka gimnazija, beograd Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, Srbija

Fonetska analiza dubletnih oblika rei poreklom iz grkog i latinskog jezika u Grai za renik stranih rei u predvukovskom periodu III Velimira Mihajlovia (I deo)
S A E TA K : Fonetskom analizom dubletnih oblika rei poreklom iz klasinih jezika u Mihajlovievom delu pokuala sam pojasniti jedan od procesa primarne i sekundarne adaptacije stranih rei u srpski jezik. U prvome delu ovoga rada rastumaen je metodoloki pristup fonetskoj analizi, navedene su neke od klasifikacija rei stranog porekla prema jezicima iz kojih su preuzete ili prema jezicima primaocima, pomenuti su razlozi i uzroci pozajmljivanja rei, meusobni uticaji grkog i latinskog jezika, i na kraju, predoen je kratak istorijski pregled stranih uticaja na srpski jezik, ponajvie na teritoriji Vojvodine. K LJU N E R E I : fonetska adaptacija stranih rei, pozajmljivanje rei, Mihajlovi, jeziki kontakti, jezici prenosioci, Klajn, Filipovi, Ivi.

1. UVod Dubletni oblici rei poreklom iz grkog i latinskog jezika, koje su u srpski jezik ule direktno ili preko jednog ili vie jezika prenosilaca (posrednika), navedeni u Grai za renik stranih rei u predvukovskom periodu III1 Velimira Mihajlovia (1972, 1974), ine
1 U dalj njem tek stu Gra.

152

trkltrna strivanj

ekscerpiranu grau za istraivanje naina leksikog pozajmljivanja, prilagoavanja ili adaptacije2 stranih rei u srpski knjievni jezik. Graa obuhvata knjievna dela napisana u periodu od 1660. do 1817. godine, ali jednim delom i materijal preuzet direktno iz arhivskih izvora iz istoga perioda. Kao gornju hronoloku granicu autor je odredio pojavu Vukovog Rjenika, bez obzira na to to su mnogi pisci u Vojvodini produili da piu starim pravopisom i jezikom (: IV). Valja napomenuti da su gotovo svi upotrebljeni izvori nastali u granicama Vojvodine u istorijskom smislu. Tipovi leksike u Grai nee biti predmet ovoga rada, ali bih napomenula da je Mihajlovi kod grkih (vizantijskih) pozajmljenica svesno izostavio veliki broj crkvenih rei jer su to rei koje nalazimo u svim crkvenim tekstovima od poetka nae pismenosti (: VIVII). Ipak su u Grai obraene neke leksike jedinice iz navedene grupe, a razlog za njihovo uvoenje Mihajlovi nalazi upravo u postojanju dubletnih fonetskih oblika. Graa je, navodi autor, u poetku bila zamiljena kao neka vrsta aneksa dijahronom delu teme Fonetski i praktini problemi bilingvizma u Vojvodini. Korieni materijal predstavlja korpus od 189 izvora, ukljuujui i arhivske dokumente, na preko 10 000 stranica. 1.1. Metodoloki pristup fonetskoj analiZi dubletnih oblika Iako dubletni oblici rei poreklom iz klasinih jezika predstavljaju manji deo korpusa Grae, oni su dovoljno bogat materijal za jedan mogui osvrt na fonetski nivo adaptacije stranih rei. Naime, fonetska analiza svakako bi bila potpunije izvrena na celokupnom fondu rei poreklom iz pomenutih jezika, ali i analiza dubletnih oblika, verujem, moe da pojasni proces primarne i sekundarne adaptacije3, te da se prema stepenu adaptacije jedna re stranog porekla prati u nestabilnom (dinaminom) i stabilnom (statinom) stanju4. Korpus obraenih pozajmljenica ne ine samo internacionalizmi, odnosno rei direktno preuzete iz grkog jezika, vizantijskog i srednjogrkog, kao i klasinog latinskog, kasnolatinskog i srednjovekovnog latinskog, nego i one koje su u srpski jezik ule preko jezika prenosilaca (novogrki, romanski jezici...). Za tako proireni materijal opredelila sam se imajui u vidu genetsku povezanost i povremenu nemogunost ja snog razgraniavanja5. Valja napomenuti i da brojni termini u meunarodnoj upotrebi jesu sauvani u iz vor nom ob li ku iz kla si nih je zi ka, ali i da je mno go vi e onih ko ji su sko va ni u to ku po 6 slednjih nekoliko stolea na osnovu latinskih i grkih korena . Takoe, internacionalizmi
2 Ivan Klajn ( 1966: 433) ko ri sti ter mi ne prilagoavanje i adaptacija, ali najpogodnijim smatra ter min asimilacija, iako svestan upotrebe navedenog termina u fonetici. Terminu asimilacija prednost daje i Rudolf Filipovi (Filipovi 1986: 38). 3 Prema: Filipovi 1986. Navedene adaptacije, prema Filipovievom miljenju, mogu biti strukturne i se mantike. Predmet ovoga rada bie strukturne adaptacije. 4 1996a: 119. 5 Klajn (1998: 69) o distinkciji latinizama i romanizama. 6 1967: 13.

153

trkltrna strivanj

su mnogo bolje odomaeni u romanskim nego u ostalim jezicima budui da su uglavnom pre u ze ti iz la tin skog je zi ka, jer ak i ta mo gde su ko re ni gr ki, la tin ska je gra fi ja i mor 7 fologija rei . Sto ga e se u ovo me ra du na i i ne ki du blet ni ob li ci ko ji se sma tra ju ro ma 8 nizmima , ali i neki germanizmi, rusizmi, turcizmi itd., u svakom sluaju rei koje vuku koren iz klasinih jezika.9 Pri klasifikaciji dubletnih oblika onih rei koje Mihajlovi ne svrstava u internaciona lizme, povremeno sam se i sama dvoumila da li je nekim dubletnim oblicima, s obzirom na njihovo poreklo, mesto u ovome radu. Zasigurno e to biti nedostatak ovoga rada kao to i je po ne kad i da lje te ko re i da li je od re e na re do ma a ili stra na.10 Dubletne grupe rei prema fonetskim promenama pojedinano e biti obraene na sledei nain: prvo e biti naveden referentni ili osnovni11 oblik, zatim izvorni oblik/obli ci12, i po tom spo red ni ili bo ni13 oblik/oblici. Ukoliko se uz osnovni oblik pojavi vie bo nih, meu njima e prvo biti naveden onaj oblik u kome je izvrena ona fonetska promena koja je i predmet analize. Kada se meu bonim oblicima pojavi vie od jednog oblika prema promeni koja se obrauje, oni e biti navedeni azbunim redosledom. Sporadine nedoslednosti u vezi sa navoenjem osnovnih oblika kao i nedoslednosti pri usmeravanju na osnovni oblik u odrednicama za bone oblike bie pomenute, i gde god je mogue, ne jasnoe u pokuati i da rastumaim. Takoe, povremeno e se kao osnovni oblik pojaviti i re ko ja je u Grai na ve dena kao bo ni ob lik. To e se de a va ti ka da se me u vi e u Grai navedenih bonih oblika pojave i oni u kojima je izvrena odreena morfoloka prome
7 Isto. 8 O romanizmima i njihovoj neminovnoj bliskosti sa latinizmima i latinskim jezikom uopte, vidi Skok 1951. i 1998. 9 Poreklo nekih (pojedinih) odrednica, prema Mihajlovievom miljenju iz modernih jezika, proverila sam u meni dostupnoj renikoj i leksikografskoj grai i ponegde navela i re na grkom ili latinskom jezi ku, ili obe ka da je oi gled no da su du blet ni ob li ci ne ke re i u srp ski je zik ule sa vi e stra na ili na raz li i te naine, uglavnom i preko nekog jezika prenosioca. 10 U tekstu Strana re ta je to? pored problema u vezi sa odabirom grae u nemakim renicima stranih rei Klajn (1967: 9) navodi izvesne nejasnoe tj. razlike takve vrste u Vujaklijinom (Vujaklija, M., Leksikon stranih rei i izraza, Beograd 1954) i Klaievom (Klai, B., Rjenik stranih rijei, izraza i kratica, Zagreb 1958) reniku stranih rei. Tako se samo u Vujaklijinom reniku, nastavlja Klajn, kao strane, navode i rei aj, pa pri ka, ta la, a u Kla i e vom npr. o ak, du van, lam pa, dok se u oba re ni ka po ja vlju ju i re i kao to su e lik, du kat, fin... Da kle, kao to je po ne kad ose tlji vo pi ta nje da li je re stra na ili do maa u domenu subjektivnog, odnosno line procene, tako je mogue da su i u ovom radu izostavljeni neki dubletni oblici jer su se, prema mome miljenju, fonetski suvie udaljili od korena iz klasinih jezika. 11 U dalj njem tek stu ko ri sti u ter min osnov ni ob lik, pre ma: 1991. 12 U Grai je uz sva ku od red ni cu na ve den je dan ob lik, bi lo da je re o gr kom je zi ku, o la tin skom kao izvornom ili obliku koji je preuzet iz grkog, ili o obliku iz ivih jezika kao prenosilaca. U ovome radu e se uz ob lik stra ne re i iz Grae povremeno pojavljivati i oblici iz drugih jezika, kada je potrebno da se po jedini dubletni oblik protumai i objasni njegovo poreklo. U tu svrhu ponajvie sam koristila Veliki renik stranih rei I. Klaj na i M. ip ke, Leksikon stranih rei i izraza M. Vujaklije, Etimologijski rjenik hrvatskoga ili srpskoga jezika P. Sko ka i Latinsko-hrvatski enciklopedijski rjenik J. Marevia. 13 U dalj njem tek stu bo ni ob lik, pre ma: 1991.

154

trkltrna strivanj

na, svakako u varijantama sa izvrenim odgovarajuim fonetskim promenama. U takvim sluajevima, kao novi osnovni oblik pojavie se ona re koja fonetski odgovara osnovnom obliku koji je naveden u Grai. Takav novi osnovni oblik bie obeleen asteriskom (*). Kako je Pravopis temeljni prirunik i osnovna literatura za ovaj rad, valjalo bi i razja sniti razloge estog pozivanja na Pravopis srpskohrvatskog knjievnog jezika iz 1960. go di ne. Na i me, u ovom tre nut ku jo uvek su mi do stup ni sa mo na ve de ni pra vo pis i Pravopis srpskoga jezika M. Peikana, J. Jerkovia i M. Piurice iz 1993. Na noviji Pravopis pozivau se uvek kada u njemu naem zadovoljavajue objanjenje u vezi sa uobliavanjem rei po reklom iz klasinih jezika i druge internacionalne leksike, poreklom iz grkog i latinskog jezika. Na stariji pak Pravopis pozivau se samo kada u njemu naem preciznije ili detalj nije objanjenje od onoga koje je dato u Pravopisu iz 1993. godine. 1.2. Klasifikacija rei stranog porekla Klasifikacija rei stranog porekla Branislava Brboria ( 1996: 34) prema jezicima iz kojih su preuzete ili prema jezicima prenosiocima: 1. 2. 3. 4. 5. latinizmi i helenizmi, odn. internacionalizmi; germanizmi (bez anglicizama); anglicizmi (ugl. britanizmi, amerikanizmi); romanizmi (izdvaja rei iz francuskog, galicizme, i italijanskog jezika, italijanizme); slovenizmi (uglavnom zasebno: rusizmi, polonizmi, bohemizmi, slovakizmi, srbizmi, kroatizmi, bugarizmi... i slavenizmi iz crkvenoslovenskog i njegovih redakcija); 6. turcizmi, arabizmi i persijanizmi (zbirno osmanizmi); 7. hungarizmi. Usled donekle nedovoljno specifikovane klasifikacije romanizama u navedenoj tabeli, i s druge strane, njihove maloas argumentovane nemale zastupljenosti u korpusu dublet nih oblika u Grai, smatram da je potrebno navesti njihovu precizniju podelu po poreklu i putevima dolaska u srpskohrvatski Ivana Klajna ( 1998: 8889): 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. balkanski latinizmi; dalmatoromanizmi; italijanizmi (podvrste: venecijanizmi i italogalicizmi); galicizmi (podvrste: pseudogalicizmi, italogalicizmi, anglogalicizmi i provansalizmi); anglicizmi romanskog porekla; hispanizmi; luzizmi; rumunizmi.

155

trkltrna strivanj

1.3. O tipo Vima leksike u Gra i Semantikom adaptacijom u ovome radu neu se baviti, i mogue pogreno tuma enje znaenja dubletnih oblika neu pominjati. Sa mim tim, kao to re koh u uvod nom poglavlju, izostae analiza tipova leksike te oni nee biti svrstani u tematske grupe. Tako e, neu analizirati rei koje imaju svoje tvorbene ekvivalente, a stoga ni odnos izmeu primarne rei i tvorbenih ekvivalenata. Ipak, u vezi sa kategorizacijom leksike u Grai, valja spomenuti i poreklo leksike po kategorijama rei, ime se bavila Stana Risti u radu Markirani tipovi strane leksike u jeziku predvukovskog vremena na korpusu Graa za renik stranih rei u predvukovskom periodu, I tom Velimira Mihajlovia ( 1996). Autor ka je, na ogra ni e nom ma terijalu (prvi tom Grae), uoila da u veoma zastupljenom administrativno-pravnom ti pu rei preovladavaju latinizmi, a ree se pojavljuju germanizmi, italijanizmi, galicizmi i grecizmi; vojnu leksiku uglavnom ine galicizmi, ree germanizmi, turcizmi i italijanizmi; u terminolokoj leksici preovladavaju grecizmi, zastupljeni su i latinizmi, retko turcizmi, italijanizmi i germanizmi; ekspresivnu leksiku ine uglavnom turcizmi, retko rei iz latin skog, grkog, italijanskog i francuskog jezika; latinizmi preovladavaju u nazivima zvanja i titula; u nazivima muzikih instrumenata najvie je italijanizama, ali se sreu i latinizmi i grecizmi, i poneki hungarizam; nazivi mera su uglavnom latinskog i grkog porekla; u na zivima zanata i zanimanja preovladavaju turcizmi, ali su zastupljeni i grecizmi i latinizmi; turcizmi preovladavaju u nazivima pokustva, u kulinarskim nazivima, nazivima odee i tkanina, nakita i ukrasnih predmeta, kao i agrarnih kultura i domaih ivotinja; malobroj ne re i u na zi vi ma bo ja raz li i tog su po re kla ( 1996: 121128). 2. UZroci po Zajmlji Vanja rei14 i je Ziki kontakti 2.1. Gr ki i la tin ski je zik me u sob ni uti ca ji Svi du blet ni ob li ci u ovo me ra du ima ju ko ren u gr kom ili la tin skom je zi ku. Ali, ka ko se ne ra di o sa mo jed nom kla si nom je zi ku, kao i zbog i nje ni ce da su uz ne ke gru pe navedene rei iz oba jezika, trebalo bi poneto rei i o njihovom odnosu. Naime, proces po zajm lji va nja re i te kao je naj e e u jed nom prav cu i to je osnov ni raz log to su in ter nacionalizmi, kako sam ve napomenula, uglavnom latinskog porekla i kada su koreni grki. U vezi sa tim ne mogu da ne pomenem Cicerona, oveka irokog obrazovanja i in teresovanja, i tvorca mnogih adekvata za grke rei ili izraze (Paki 2009: 30), odnosno njegovo miljenje o razlozima za pozajmljivanje stranih rei: Jo je Ciceron primetio da se strane rei upotrebljavaju suavitatis aut inopiae causa, to jest ili radi postizanja odree nog stilskog efekta ili naprosto zato to u domaem reniku ne postoji odgovarajui izraz. U pr vom slu a ju neo p hod no je da se re ose a kao stra na, u dru gom to ni je po elj no, jer 15 bi re trala iz konteksta.
14 U vezi sa moguim pogrenim tumaenjem znaenja pojedinih rei u Grai vidi 1973. i 1976. 15 O ter mi ni ma stra no i po zajm lje no vi di Slap ak 1987: 1820.

156

trkltrna strivanj

Pozajmljivanje grkih rei u latinski jezik bio je proces koji je trajao vekovima, a raz lozi za njihovo preuzimanje, prema miljenju Tirela i Pursera16, mo gli su bi ti sle de i: 1. grki kao jezik strunih, preteno filozofskih i medicinskih termina; 2. grki kao jezik koji ispunjava leksike praznine latinskog; 3. grki upotrebljen kolokvijalno, kao izvor argo ni za ma; 4. gr ki upo tre bljen iz hi ra ili za ba ve. U ko joj je me ri u pi sme noj ili usme noj ko munikaciji grki jezik bio u upotrebi u Rimu, kakav su odnos prema njemu Rimljani imali u razliitim periodima i o kojem grkom jeziku je re, s obzirom na njegov vievekovni raz voj, ni su po da ci zna aj ni za ovaj rad, i do volj no je sa mo pod se ti ti da je gr ki pro sla vljeni jezik filozofije, knjievnosti i obrazovanja, uzor po kojem je izgraivan i usavravan latinski (Putnik 2009: 54). 2.2. Za to po zaj mi ti tu u re Svetlana Slapak (Slapak 1987: 21) pored pojednostavljenog tumaenja uzroka po zajmljivanja17 re i, po ko me ono e ga ne ma, tre ba po zaj mi ti, uze ti, pre ne ti i sto ga se po zajm lju je ono e ga ne ma, to jest ime za ne to to jo ni je ime no va no, na vo di i raz vi je niji oblik tumaenja uzroka, i tumai ga kao proces od potrebe oznaavanja predmeta do potrebe razvijanja apstraktne terminologije. Petar Skok pozajmljivanje rei tumai praktinim razlozima, odnosno skraenjem postupka u leksikologijskom procesu, jer dok domaa batinjena mora da prijee dug put u semantikom razvitku, da se konano ustali i iskristalizira kao termin za izvjestan pred met ili po jam, do tle po su e na ri je taj put skra u je, i to zna me ni to. Ona do no si u je zik termin utvren u stranom jeziku. Domaa treba uvijek dulji ili krai period vremena, da postane stalan termin... (Skok 1951: 445) Skraivanje toga postupka, nastavlja Skok (Skok 1951: 475), odigrava se vetakim putem posredstvom nauke graenjem nau nih termina po izvjesnim principima grke ili latinske tvorbe rijei. Pozajmljivanje rei R. Filipovi (Filipovi 1986: 15) ne svrstava iskljuivo u ling vi stiku kategoriju te potrebom ukljuivanja neling vistikih faktora, iz domena sociologi je, psihologije itd., objanjava formiranje posebne grane ling vistike, ling vistike jezikih dodira. Ling vistika jezikih dodira ili kontaktna ling vistika bavi se prouavanjem je zikih dodira i jezikih sukoba, a predmeti njenih istraivanja su i biling vizam, multi ling vizam, jeziko posuivanje, usvajanje i gubljenje jezika, ling vistika interferencija uopte itd. 2.3. Te o ri ja je zi ka u kon tak tu U razvoju teorije jezika u kontaktu Filipovi uoava tri perioda u kojima su se koristi la tri osnovna termina koja nisu sasvim odvojena i meusobno se ne iskljuuju.
16 1967: 10. 17 Noel Put nik (Put nik 2009: 53) pre ma: Tyrrel, R. Y., Pur ser, L. C., The Correspondence of Marcus Tullius Cicero, Vol. 1, Du blin, Lon don 1970.

157

trkltrna strivanj

1. U prvom periodu (lingvisti 19. veka) koriste se termini meanje jezika i meani jezici, pr vo u ra do vi ma R. Ras ka (Ra smus Rask), F. Bo pa (Franz Bopp) i J. Gri ma (Ja cob Grimm). Problem meanja jezika svodio se na prihvatanje ili neprihvatanje injenice da leksika mno gih jezika nosi znakove meanja, ali da ne postoji meanje gramatikih struktura, te da se meanjem dvaju jezika ne stvara neki trei jezik, nastao kao posledica takvog meanja, ve da oba u odreenoj meri sadre elemente i jednog i drugog (Filipovi 1986: 19). Meu lingvistima koji su izuavali pitanje meanja jezika znaajno mesto zauzima Her man Paul (Her mann Paul)18, koji na sledei nain opisuje ulazak strane rei u jezik koji je primalac: stranu re unose u jezik govornici toga jezika i ona biva modifikovana supstitucijom glasova zbog nepoklapanja glasovnih sastava dvaju jezika. Neophodno je i fonetsko prilagoavanje s tim da se u raznim periodima isti strani glas ponekad zamenju je razliitim domaim glasovima. Strane suglasnike grupe, pogotovo one tee, mogu se odstraniti, esto i pod uticajem narodne etimologije. Duom upotrebom pozajmljena re preuzima i akcenatski sistem domaih rei, a mogua je i promena znaenja pozajmljenice u jeziku primaocu. Deava se da se jedna re pozajmi nekoliko puta u razliitim razdoblji ma, a ti me i u ne ko li ko ob li ka i sa raz li i tim zna e njem. Re mo e da se pre u zme i pre ko jezika posrednika, a ako prolazi vie posrednika, mogue je da se u jeziku primaocu javi u vie oblika i sa promenjenim znaenjem. 2. U drugom periodu, koji je obeleio termin jeziko ili lingvistiko pozajmljivanje (Filipovi 1986: 34), znaajni su radovi E. Haugena (Einar Haugen) i U. Vajnrajha (Uriel Weinreich), objavljeni tokom pedestih godina prologa veka. Haugen umesto termina meani jezik uvodi termin pozajmljivanje i opi su je ga kao pro ces ko ji se od vi ja ka da je dan 19 bilingvalni govornik reprodukuje uzorak jednog jezika u drugome. Vajn rajh pak sem to uvodi termin jezici u kontaktu, u istoimenom delu (Languages in Contact, 1953, 1) po sebnu panju posveuje pitanjima bilingvizma i interferencije, kao posledice bilingvizma. 3. Trei period u razvoju teorije u kontaktu, od sedamdesetih godina dvadesetog ve ka, obeleie termin jezici u kontaktu i, moe se rei, varijante ili termini iz njega proizali (jeziki kontakti, kontakt jezika, kontaktna lingvistika, lingvistika jezikih dodira, lingvistika kontaktologija)20. Prouavanju teorije jezika u kontaktu na ovim prostorima znaajan je doprinos Ru dolfa Filipovia, pogotovo u knjigama Teorija jezika u kontaktu. Uvod u lingvistiku jezinih dodira (Filipovi 1986) i Anglicizmi u hrvatskom ili srpskom jeziku (Filipovi 1990). Fili povi navodi da adaptacija moe biti primarna (obuhvata sve promene koje se javljaju do momenta integracije modela u repliku) ili sekundarna (obuhvata promene od momenta

18 U vezi sa terminom pozajmiti Slapakova (Slapak 1987: 18) navodi stav Teodore Bajnon (Theodora Bynon) da ta leksema nije adekvatna jer se pozajmljeno nikada ne vraa jeziku davaocu. 19 Fi li po vi 1986: 2224 pre ma Paul, Her mann, Prinzipien der Sprachgeschichte (Paul 1886;337349). 20 Fi li po vi 1986: 23 pre ma The Analysis of Linguistic Borrowing (Ha ug en 1950a: 210231).

158

trkltrna strivanj

integracije pa nadalje).21 U pre la sku re i iz jed nog u dru gi je zik on raz li ku je i tri ste pe na posuivanja: 1. prebacivanje prihvatanje neadaptirane rei; 2. interferenciju preklapa nje dvaju jezika; 3. integraciju stanje kada je pozajmljenica potpuno adaptirana (Filipo vi 1986: 38). Jeziko pozajmljivanje ostvaruje se preko posrednika (grki, latinski, fran cuski itd.) ili neposredno (usmena i neposredna komunikacija, knjige, tampa, masovni mediji itd).22 3. Srpski je Zik i strani uticaji Praslovenski jezik, praindoevropskog porekla, nije mogao imati leksiki fond kakav i koliki ima savremeni srpski jezik jer tada nije bilo izraza za razvijeniju ekonomiju i kul turu, za usavrenu proizvodnju i razgranat drutveni stroj, za pismenost, nauku, admini straciju itd. ( 1998: 7). Dolaskom na ove teritorije, Sloveni od lokalnog stanovnitva u ogranienoj meri primaju rei iz balkanskog latiniteta, dakle vulgarnog latinskog, uglav nom za poj mo ve za ko je ni su ima li iskon ski svo jih re i ( 1998: 910). Stranih rei nema mnogo ni u terminologiji feudalnog poretka. Hrianski verski ter mi ni sem slo ven skih sa dr e i gr ke ele men te, a pre ko cr kve i gr kog po sred stva sti gla su i la tin ska ime na me se ci ( 1998: 4749). Ali gr ki uti caj, sem u dve ma obla sti ma cr kvi i trgovini, poinje da bledi dolaskom Turaka, iji je uticaj na srpski jezik jai od grkog, kao i od nemakog, kasnije najuticajnijeg ( 1998: 102). Poetkom osamnaestog veka, od kada, sem etiri najstarija, potiu najstariji izvori za Grau, Srbi se u pisanoj rei izraa vaju srpskoslovenskim i narodnim izrazom. To je vreme neposredno nakon Velike seobe, kada e se znatan deo srpskog naroda nai u granicama Habzburke monarhije. Materi jalni i kulturni uticaj katolike crkve i dravnih vlasti doprineli su snanijem okretanju srpske crkve prema Rusiji i skoranjem uvoenju ruskoslovenskog jezika23 kao pandana srpskoslovenskom ( 1998: 117). Meutim, iz potrebe da se knjievni izraz priblii maternjem govoru, uskoro nastaje slavenosrpski jezik. Jedan od nedostataka toga jezika bilo je leksiko siromatvo u oblasti apstraktnih pojmova ( 1998: 129130). Zapadnoevropska leksika poinje da ulazi u srpski jezik nakon Velike seobe, ponaj vie preuzimanjem gotovih rei iz nemakog jezika, dominantnog u novoj sredini. U tri ma obla sti ma taj uti caj bio je oso bi to jak i ta ko e u ve zi sa nji ma bi ti po zajm lje ne mno ge rei vezane za vojsku, njeno ustrojstvo i forme ivota, zatim termini vezani za drutveni poredak i napokon, oni koji se odnose na materijalnu kulturu i zanatstvo ( 1998: 150151). Ivi dalje primeuje da su Srbi tada pozajmljivali i rei za njima poznate poj move, te u dokumentima iz osamnaestog veka, koji ine najvei deo izvora Grae, uoava slojevitu leksiku: domau uglavnom za osnovne pojmove, zatim jo uvek ivu i bogatu
21 2004: 15. 22 (1997: 16) prema Filipovi 1990. 23 Blumfild navodi pozajmljivanje kulturnim putem i neposredno pozajmljivanje ( 1966:435, pre ma Bloomfield, L., Language, New York 1958).

159

trkltrna strivanj

tursku za pojmove s kojima su se Srbi sreli tokom nekoliko prethodnih stolea, i najzad nemaku za pojmove nauene nedavno, esto najefemernije ( 1998: 151). U srpski jezik posredstvom nemakog, koji je takoe bio otvoren za strane uticaje, tada ulaze i rei poreklom iz francuskog, latinskog i italijanskog. Iz francuskog pak jezika ponajvie je voj nih termina, iz latinskog administrativnih, dok su iz italijanskog pozajmljene rei razno vrsnog znaenja. Sem odavno integrisanih pozajmljenica iz grkog jezika, najee preko nemakog, dolaze i rei koje pripadaju blagu evropske civilizacije ( 1998: 153), mnoge skovane u zapadnoj Evropi prema grkom korenu. Evropeizaciji srpskog jezika do prineo je i tradicionalno jak uticaj ruskog jezika u koji u osamnaestom veku takoe ulaze brojne rei iz latinskog i zapadnoevropskih jezika. Najzad, treba spomenuti i pozajmljeni ce iz maarskog jezika, ali i uticaj tog jezika na srpski jezik na teritoriji Vojvodine, i ire.

LI TE RA TU RA
1. , , , 1997. ----. ( ), 2004. 2. , , : , , 1996, 2751. 3. Filipovi, Rudolf, Teorija jezika u kontaktu, Za greb 1986. 4. , , ( , IV), , 1991. ----. ( , VIII), , 1998. 5. , , , , 6, 1966, 433443. ----. ?, , 1967, 724. ----. , , 41/1, 1998, 6989. 6. , , , , , 2007. 7. Paki, Marjanca, Marko Tulije Ciceron Pisma Atiku (predgovor), Beograd 2009. 8. , , 1960. 9. , , , , 1993. 10. Putnik, Noel, Marko Tulije Ciceron Pisma Atiku (predgovor), Beograd 2009. 11. , , , ( , I ), 12, , , 1996, 118131. 12. Skok, Petar, Prilog metodu prouavanja romanizama u hrvatskom ili srpskom jeziku, Zbornik radova (knjiga 1) Filozofskog fakulteta Sveuilita u Zagrebu, Zagreb 1951, 445485. 13. Slapak, Svetlana, Vukov Rjenik i prevedenice sa grkog, No vi Sad 1987. 14. , , , , , 1980.

160

trkltrna strivanj

Pho ne tic analysis of word do u blets ori gi na ting from Gre ek and La tin in Ma te ri als for the dic ti o nary of fo re ign words be fo re Vuk I-II by Ve li mir Mi haj lo vic (Part I)
SU MMAR Y: Using the pho ne tic analysis of word do u blets ori gi na ting from clas si cal lan gu a ges in the Mi haj lo vics bo ok, I tried to ex pla in one of the pro ces ses of pri mary and se con dary adap ta tion of fo re ign words in Ser bian lan gu a ge. The first part of the pa per ex po unds the met ho do lo gi cal ap pro ach to pho ne tic analysis, lists so me of the clas si fi ca ti ons of the words of fo re ign ori gin ac cor ding to the ir so ur ce or re ci pi ent lan gu a ges, men ti ons the ca u ses and re a sons for bor ro wing words as well as the mu tual in flu en ces of Gre ek and La tin and, fi nally, gi ves a short hi sto ri cal over vi ew of fo re ign in flu en ces in Ser bian lan gu a ge, espe ci ally on the ter ri tory of Voj vo di na. K EY WOR DS: pho ne tic adap ta tion of fo re ign words, bor ro wing words, Mi haj lovic, lin gu i stic con tacts, car ri er lan gu a ges, Klajn, Fi li po vic, Ivic.

ljud mi la pen delj@g mail.com

161

trkltrna strivanj

UDC 316.7(=135.1)(497.113)

Aleksandra uri Milovanovi

Balkanoloki institut SANU Beograd, Srbija

Ako je doao silom, on ne ostaje: narativi o konverziji u rumunskim neoprotestantskim zajednicama*

Neoprotestantske zajednice, na prostoru dananje Vojvodine, osnivaju se sredinom 19. i poetkom 20. veka. Iako su se najbrojnije zajednice osnivale meu maarskim i nemakim stanovnitvom, neoprotestantizam postaje privlaan i pripadnicima drugih etnikih zajednica, kao to su Rumuni. Pripadnici rumunske etnike zajednice u Vojvodini, iako veinom pripadaju Rumunskoj pravoslavnoj crkvi, krajem 19. veka poinju da prelaze i u druge konfesionalne zajednice grko-katoliku, a zatim i u brojne neoprotestantske zajednice: nazarensku, adventistiku, baptistiku i pentekostalnu. Pored predstavljanja kraeg istorijskog pregleda razvoja neoprotestantizma, cilj ovog rada jeste da ukae na ulogu konverzije (preobraenja) na promene u religijskom jeziku i identitetu vernika. Budui da je ovaj rad zasnovan na terenskom istraivanju kvalitativnog tipa u rumunskim neoprotestantskim zajednicama u Vojvodini, na osnovu dobijene etnografske grae, u radu se analiziraju osnovne karakteristike novog religijskog jezika i ukazuje na ustaljenost religijskih narativa o konverziji. K LJU N E R E I : neoprotestantizam, Rumuni u Vojvodini, konverzija, religijski jezik, narativi o konverziji.
S A E TA K :

Nakon reformacije, evaneosko buenje na Zapadu predstavljalo je doba velikog uspona i irenja mnogih verskih pokreta u razliitim delovima Evrope. Tokom 19. veka, promene koje nastupaju u religiji u dodiru sa modernou odrazile su se na udaljavanje od zvanine crkve, razdvajanje crkve od drave, kao i na pristupanje novim verskim zajednicama sa naglaskom na linu religioznost (Parker 1998: 195212). Tako je, prema miljenju istoriara Hjua Meklauda
* Rad je nastao kao rezultat rada na projektu Balkanolokog instituta SANU, Dunav i Balkan: kulturnoistorijsko naslee (br. 177006), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.

162

trkltrna strivanj

(Hugh McLeod), ovo bio period i sekularizacije i oivljavanja religije, budui da se veliki broj ljudi otuio od zvanine crkve i sve vie pridruivao novim, pre svega neoprotestantskim zajednicama (McLeod 1990). Neoprotestantizam se vezuje za period kada su poetkom i sredinom 19. veka u Evropi i Sjedinjenim Amerikim Dravama osnovane brojne nove verske zajednice nastale iz ogranaka reformacije, kao to su nazareni, adventisti sedmog dana, baptisti, pentekostalci, metodisti. Neoprotestantske zajednice, za razliku od protestantskih, bile su nadnacionalne po svom sastavu i prihvatale su vernike iz razliitih verskih i etnikih grupa. Veina zajednica, istoriar Bojan Aleksov navodi primer nazarena, pojavile su se u doba koje su obeleile dramatine socioekonomske promene, poznate kao modernizacija, i na prostoru na kojem su se susretale, preplitale i nadgraivale razliite kulturne, drutvene i verske tradicije (Aleksov 2010: 12). Kao termin, neoprotestantizam obuhvata one verske zajednice koje imaju odreene zajednike karakteristike, a koje se sa druge strane razli ku ju od tradicionalnih protestantskih zajednica iz kojih su izvorno nastale. Tako se nekoliko te meljnih karakteristika neoprotestantizma odnosi na centralnost Biblije, krtenje odraslih oso ba, pokajanje, preobraenje, irenje jevanelja i evangelizaciju ljudi izvan zajednice. Britanski istoriar Dejvid Bebington (David Bebbington) izdvaja pet osnovnih elementa koji ine temelj neoprotestantizma: obraenje ili konverzija, Biblija iznad crkvene tradicije, aktivizam i ire nje jevanelja, centralnost krsta, odbacivanje sedam svetih tajni, uvoenje krtenja i priesti (Bebbington 1989: 217). Isprepleteni uticaj puritanizma, pijetizma i anabaptizma, nalazi se u osnovi svih neoprotestantskih zajednica, pored ostalih zajednikih elemenata koje nalazimo u drugim protestantskim tradicijama, kao to su opravdanje verom, svetenstvo svih vernika, centralnost Biblije. Austrougarska je zbog svoje multietninosti i multikonfesionalnosti bila pogodan prostor za razvoj razliitih religija. Pored rimokatolika i pravoslavaca postojao je i ve liki broj luterana, kalvinista, judaista, anabaptista, pijetista. Tako nazareni, baptisti, adventisti, i kasnije pentekostalci, kao novi verski pokreti, prelaze i u krajeve naseljene Srbima, Rumu nima, podunavskim Nemcima, Slovacima i Maarima. Prve nazarenske zajednice osnivaju se 1830. godine, a najvie preobraenih bilo je iz luteranske i kalvinistike crkve. Nazareni, a kasnije i drugi neoprotestanti, najvie su se irili u etniki meovitim sredinama na podruju dananje Vojvodine i na taj nain snano su uticali na promene u religijskoj strukturi brojnih etnikih zajednica koje su bile monokonfesionalno orijentisane.1
1 Vanu ulogu u irenju neoprotestantskih zajednica na prostore Austrougarske monarhije imalo je doseljavanje protestantskog nemakog i maarskog stanovnitva. Tokom 18. veka, austrijska carica Marija Terezija i njen na slednik Josif II planskom kolonizacijom june Ugarske dozvoljavaju naseljavanje samo rimokatolicima. Car Josif II donosi dekret 1781. godine pod nazivom Patent o verskoj toleranciji, kojim je zagarantovana sloboda kretanja seljacima i pravo da poseduju zemlju. Kolonistima su ponueni bolji uslovi za ivot nego u severnijim teritorija ma iz kojih su uglavnom dolazili. Veina protestantskih crkvenih optina, uglavnom nemakih i slovakih, osno vana je do poetka 19. veka, dok su manji broj inile optine maarskih luterana. Iako je malo dokumenata koji govore o protestantizmu na podruju dananje Srbije pre 18. veka, istoriar Branko Bjelajac u monografiji Protestantizam u Srbiji prilozi za istoriju reformacijskog naslea navodi znaajne podatke o irenju protestantizma na prostorima Srbije i dananje Vojvodine. Bjelajac prati pojavu i nastanak protestantskih zajednica od valdeana u 18. veku, do luterana, kalvinista, unijata i neoprotestanata u 19. veku. Vie u: Bjelajac 2003.

163

trkltrna strivanj

Rumuni neoprotestanti: istrai Vanje dVostrukih manjina u Voj Vodini Konfesionalna pripadnost je za mnoge etnike grupe predstavljala snaan elemenat kohezije i nain da vidljivo izraze svoj grupni identitet. Tokom 19. i 20. veka pravoslavna religija imala je znaajnu ulogu u formiranju etnikog identiteta Rumuna.2 Rumuni su veinom pripadali Rumunskoj pravoslavnoj crkvi, koja se do 1864. godine nalazila pod jurisdikcijom Karlovake mitropolije, dok je jedan manji broj pripadao grko-katolicima (unijatima) i neoprotestantima.3 Meu prvim neoprotestantima pojavljuju se nazareni, koji svoje zajednice osnivaju krajem 19. i poetkom 20. veka u rumunskim naseljima Ba natsko Novo Selo i Sveti Mihajlo (Lokve), dok kasnije baptisti, adventisti i pentekostalci imaju sve vie vernika, pa se u gotovo svim rumunskim naseljima u Vojvodini osnivaju pomenute zajednice. Pojedine neoprotestantske zajednice osnivali su rumunski emigranti misionari, koji su po povratku iz Sjedinjenih Amerikih Drava pomagali u izgradnji mo litvenih domova. Ukoliko su zajednice bile malobrojne, bogosluenja su se odvijala u pri vatnim kuama, uz podrku zajednica iz Rumunije.4 Na osnovu postojeih istoriografskih podataka, razvoj neoprotestantizma meu Rumunima u Vojvodini moemo hronoloki podeliti na tri perioda: prvi period se vezuje za poetak 20. veka, kada se osnivaju prve neoprotestantske zajednice, pre svega veoma brojne nazarenske; drugi period nastupio je nakon Drugog svetskog rata, za vreme komunizma, kada je poloaj neoprotestanata bio nepovoljan, a njihov broj u sve veem opadanju; i trei period nastupa nakon pada komu nizma u Rumuniji 1989. godine, kada neoprotestantizam doivljava svojevrsni procvat, a baptisti i pentekostalci postaju brojniji u odnosu na druge neoprotestante i kada se raz vija snana misionarska podrka iz Rumunije. Kada je re o irenju neoprotestantizma na prostoru Vojvodine, jedna od hipoteza odnosi se na injenicu da je konverzija bila pri sutnija kod etnikih manjina nego kod veinske populacije. Pripadnici rumunske etnike manjine u Srbiji, budui veinom pravoslavni, predstavljaju dobar primer konvertita iz pravoslavlja u neoprotestantizam, ali i primer dvostruke manjine, etnike i verske. Kao manjina u manjini, ili dvostruka manjina, Rumuni neoprotestanti su u okviru svoje et nike zajednice vrlo esto marginalizovani i stigmatizovani, budui da je i kod Rumuna, kao i kod Srba, nacionalni identitet veoma blizak religijskom.

2 Rumunska etnika zajednica u Srbiji danas broji oko 38.000 ljudi, koji ive u oko etrdeset naselja cen tralnog i junog dela srpskog Banata. Za stvaranje rumunske manjine na teritoriji Vojvodine kljuna je bila promena dravnih granica nakon Prvog svetskog rata i raspada Austrougarske monarhije, kada dolazi do stvaranja novih suverenih drava i podele Banata na srpski, rumunski i maarski. O Rumunima u Vojvo di ni vi e u: Ma ran 2009. 3 Religioznosti Rumuna u Vojvodini posveena je interdisciplinarna monografska studija Rumunske verske zajednice u Banatu. Prilog prouavanju multikonfesionalnosti Vojvodine. Videti uri Milovanovi, Maran, Sikimi 2011. 4 Pentekostalni pastor Marinike Mozor navodi podatak da je zajednica u selu Nikolinci kod Alibunara bila povezana sa Pentekostalnom crkvom iz Rumunije, uz iju pomo je kupljena zgrada molitvenog doma (Mo zor 1998: 25).

164

trkltrna strivanj

Kontinuirana etnografska istraivanja, kvalitativnog tipa, koja su od 2008. godine obavljena u desetak rumunskih naselja u centralnom i junom Banatu, pokazala su da u gotovo svim naseljima postoje vernici neoprotestantskih zajednica, iako su one ponekad malobrojne. U veini rumunskih naselja neoprotestantske zajednice imaju mesto okuplja nja i odravanja bogosluenja molitvene domove. U ruralnim sredinama posebno je brojna nazarenska zajednica (u naseljima Lokve i Banatsko Novo Selo), dok su u urbanim sredinama najbrojniji baptisti i adventisti. Iako je veina rumunskih neoprotestantskih za jednica etniki homogena, u svim zajednicama istie se nadnacionalnost, odnosno da su svi vernici jednaki braa i sestre bez obzira na etniku pripadnost, pozivajui se na novozavetni citat, gde apostol Pavle u poslanici Galatima 3:28 naglaava princip jednako sti pred Bogom: Nema tu Jevrejina ni Grka, nema roba ni gospodara, nema mukoga ni enskog; jer ste vi svi jedno u Hristu Isusu. Jeziki identitet zauzima veoma vano mesto, to se najbolje moe videti u bilingvalnim propovedima u onim zajednicama koje imaju srpske, maarske ili slovake vernike. Upotreba maternjeg jezika u bogoslubenoj praksi, posebno kada je re o pripadnicima etnikih manjina, opravdava se injenicom da e ver nici najbolje moi da prate i razumeju bogosluenje na maternjem jeziku. Sa druge strane, kod neoprotestanata nailazimo i na teoloko utemeljenje upotrebe maternjeg jezika, sa oslanjanjem na dela apostolska, u kojima se istie da je svako uo Sveti duh na svom jeziku nakon to se on spustio u prvoj crkvi. Pored propovedi na maternjem jeziku, vernicima je obezbeena i verska literatura, kao i radio i televizijski programi preko satelita. Baptistike i pentekostalne zajednice u rumunskim naseljima Banata imaju snano razvijenu misio narsku delatnost, koja je u veini sluajeva pomognuta partnerskim programima saradnje sa zajednicama u Rumuniji. Terensko istraivanje se pored posmatranja sa uestvovanjem zasnivalo i na poludi rigovanim intervjuima na rumunskom jeziku sa vernicima razliitih neoprotestantskih zajednica: nazarenima, adventistima, baptistima i pentekostalcima. Budui da je re o manjinskim i esto zatvorenim zajednicama, kako bi sm istraivaki pristup bio laki, razgovori su voeni na maternjem jeziku sagovornika, rumunskom ili srpskom. Tran skribovani i prevedeni fragmenti intervjua predstavljeni u ovom radu ne sadre podatke o sagovornicima, kao ni o mestu u kome je istraivanje obavljeno, ve samo iz koje za jednice je sagovornik. Naime, pojedine zajednice su toliko malobrojne da bi otkrivanjem mesta voenja razgovora bio otkriven i identitet sagovornika. Imajui u vidu delikatnost i sloenost teme, postojao je okvirni upitnik, dok je veina intervjua bila poludirigovana i otvorena.5 Na osnovu intervjua moe se zakljuiti da odsustvo hijerarhije, nadnacional nost i jedankost predstavljalju snane elemente kohezije u etniki meovitim zajednica ma, dok prozelitizam i misionarski rad imaju vanu ulogu u pridobijanju novih vernika.
5 O delikatnosti istraivakog pristupa u malim verskim zajednicama i problemima insajderskog i aut saj der skog pri stu pa vi de ti: McCutcheon 1999; Knott 2005; Gil li at-Ray 2005; Bla nes 2006; a po me ga, Gulin Zrni, antek 2006.

165

trkltrna strivanj

Meutim, i meu neoprotestantima postoje razlike od veoma konzervativnih nazarena, koji nisu prozeliti i veoma su rigidni u moralnim i etikim naelima svog uenja, pre ko adventista, pentekostalaca i baptista koji putem evangelizacija na neposredniji nain predstavljaju drugima svoja verska uenja. Pored toga, u neoprotestantskim zajednicama esto je izraen religijski elitizam, prema kojem su svi krteni vernici izabrani za spasenje i njihova religija predstavlja jedini put ka tom spasenju. Formalnom inu pristupanja zajed nici, krtenju, prethodi konverzija, odnosno versko preobraenje, koje za neoprotestante predstavlja transformaciju identiteta. Promene u ivotu nakon konverzije ogledaju se u isticanju visoke moralnosti i etinosti, ivot u skladu sa Svetim pismom, uz esto nagla avanje odvojenosti od svetovnog, i u pripremanju za sudnji dan (kod milenaristikih zajednica, kao to su adventisti, odnosi se na ekanje drugog dolaska Hristovog, odnosno Bojeg carstva na zemlji). Kon Ver Zija i narati Vi o kon Ver Ziji u neoprotestantskim Zajednicama Pre nego to preemo na predstavljanje terenske grae i analizu narativa o konverziji, neophodno je definisati pojam konverzije, njegove osnovne karakteristike i ukazati na najznaajnije teorijske paradigme o konverziji. Re konverzija (lat. conversio) oznaava preokret, preobraaj ili promenu. Fenomenu preobraenja ili konverzije moe se pristupi ti sa nekoliko aspekata: istorijskog, antropolokog, sociolokog, teolokog ili psiholokog. Mnoge studije o konverziji pokuavaju da odgovore na pitanje zato ljudi prelaze iz jedne konfesije u drugu i kakav uticaj konverzija ima na ivot novog vernika. Tema konverzije posebno je istraivana u radovima iz oblasti psihologije, u kojima psiholozi pokuavaju da objasne zato su pojedini ljudi skloni konverziji a drugi ne, kao i kakav je psiholoki profil takvih ljudi. Jedan od najuticajnijih autora Vilijem Dejms (William James) u svojoj uve noj studiji iz psihologije religije The varieties of religious experience: a study in human nature (Raznolikosti religioznog iskustva: studija ljudske prirode), iz 1902. godine, zalae se za psiholoki pristup konverziji, smatrajui konverziju specifinim linim religijskim iskustvom koje se dogaa samo jednom tokom ivota (James 1990: 129). Rana socioloka istraivanja religije, u okvirima funkcionalistike paradigme zalagala su se za teoriju deprivacije, prema kojoj je konverzija karakteristina za ljude razoarane i nezadovoljne svojim prethodnim nainom ivota ili religijom kojoj su pripadali. Vremenom je ukazano na ne dostatke teorije deprivacije, budui da je bilo nemogue dokazati ta razlikuje one koji su se preobratili od onih koji nisu (Aleksov 2010: 21). Meutim, i danas postoji veliki broj teorija u okviru razliitih drutvenih i humanistikih nauka koje pokuavaju da daju od reene odgovore na ova i jo mnoga druga pitanja koja pokree problem konverzije.6 Pre obraenje, najee, podrazumeva radikalnu promenu pogleda na svet (Hamilton 2003: 429). U studiji posveenoj konverziji Understanding religious conversion (Razumevanje religijske konverzije), Levis Rambo (Luis Rambo) versko preobraenje vidi pre svega kao
6 O konverziji u zajednici Jehovinih svedoka videti i: Jindra 2005; Pitulac, Nstua 2007.

166

trkltrna strivanj

kontekstualni proces koji deluje pod uticajem itavog kompleksa odnosa, u interakciji lju di, dogaaja, institucija, organizacija (Rambo 1993: 5). Oslanjajui se na Ramboovu defi niciju, u ovom radu versko preobraenje posmatramo takoe kao kontekstualan proces, i ono se ne tre ti ra kao izo lo van do ga aj, ve di na mi ni pro ces (Ram bo 1993: 5). Ram bo je ponudio sedmostepeni procesno orijentisani model preobraenja koji ukljuuje line, kulturoloke, socijalne i verske elemente (Todorovi 2011: 201). Budui da se konverzija uvek odvija u odreenom kontekstu, Rambo prvi stadijum odreuje kao kontekst, odno sno okruenje preobraenika. U ovom stadijumu ukljuene su socijalne, kulturne, religij ske i line dimenzije konverzije. Razlikuje se makrokontekst politikih i ekonomskih siste ma, od mikrokonteksta porodice, religijske ili etnike zajednice (Rambo 1993: 2043). Drugi stadijum Rambo definie kao krizu koja moe biti religijske, politike, psiholoke ili kulturne prirode, i koja primorava pojedinca da se suoi sa svojim problemima. Razliita iskustva, kao to su mistini doivljaji, bolesti ili isceljenja, utiu na pojavu krize (ibidem: 4455). Kako konvertiti esto tragaju za oseanjem ispunjenja, sledei stadijum odreu je se kao traganje (ibidem: 5665). Ram bo sma tra da se kon ver zi ja ne mo e od i gra ti bez susreta, a znaajnu ulogu u ovom stadijumu imaju misionari koji prenose potencijalnim preobraenicima razliite mogunosti nove religijske orijentacije (ibidem: 6675). U sta dijumu interakcije potencijalni preobraenici usvajaju odreena znanja o verskim uenji ma i praksama nove zajednice, nainu ivota, oekivanjima koja zajednica ima. Pojedine zajednice insistiraju na dugotrajnom procesu uenja i socijalizacije; druge, meutim, ak cenat stavljaju vie na kratke i intenzivne vremenske periode u kojima su preobraenici ohrabreni da to pre donesu odluku o preobraenju. Preobraenik kroz rituale, uloge, re toriku i veze u zajednici dolazi do sledeeg stepena konverzije posveenosti (ibidem: 102123). Sledi posveenost u kojoj se donosi odluka o predstojeem preobraenju. Svedo anstvo preobraenika putem jezike promene i biografske rekonstrukcije centralni je do gaaj tokom preobraenja (ibidem: 124141). Promene koje nastaju u ivotu preobraeni ka pristupanjem odreenoj verskoj zajednici predstavljaju stadijum posledica, u ko jem je 7 konvertit manje-vie svestan promena kroz koje je proao (ibidem: 142164). Ram bo na glaava razliku izmeu normativnog i deskriptivnog pristupa konverziji, prema kojem normativni pristup podrazumeva specifinosti konverzije u sklopu jednog religijskog si stema, dok deskriptivni pristup konverziju posmatra kao proces (Rambo 1993: 6). Proces preobraenja, prema miljenju Loflenda (John Lofland) i Starka (Rodney Stark), predsta vlja proces koji obuhvata prethodne sklonosti, stepene ili faze, i stoga oni definiu model koji obuhvata sedam faza, nakon kojih je preobraenje potpuno: stanje napetosti, nain reavanja problema, tragalatvo, prekretnice, oseajna veza sa kultom, vankultne oseajne veze, intenzivna interakcija (Lofland, Stark 1965).8 Meutim, proces konverzije u razlii
7 Pre vod auto ra. 8 Loflend-Starkov model smatra se izuzetno vanim korakom ka formulisanju nove paradigme religijske konverzije u kojoj je akcenat stavljen na konverziju kao proces. Detaljnija razmatranja u: Inaba 2004: 3347.

167

trkltrna strivanj

tim verskim zajednicama ne obuhvata nuno sve faze Loflend-Starkovog modela, ve sa mo pojedine. Neto kasnije nastaje novi model Loflenda (John Lofland) i Skonovda, koji klasifikuje est glavnih tipova konverzije: intelektualni, afektivni, preporoujui, mistiki, eksperimentalni, prisilni (Lofland, Skonovd 1981). Pored navedenih naina konverzije, Lo flend i Sko novd iz dva ja ju i pet ele me na ta u ko ji ma se ti na i ni raz li ku ju, kao to su ni vo drutvenog pritiska, duina trajanja procesa preobraenja, nivo izazvane oseajnosti, vrsta oseajnosti, i da li verska ubeenost prethodi ili sledi preobraenju (Hamilton 2003: 438). Zbog izuzetne sloenosti koju odlikuje proces konverzije, pomenuti elementi naje e su isprepleteni u zavisnosti o kakvoj zajednici je re. Zajednica za konvertite predsta vlja prostor u okviru kojeg se konverzija odigrava. Sran Sremac naglaava da postoji jedan uzroni odnos izmeu konverzije pojedinca i zajednice u kojoj se to deava; zajed nica je istovremeno i kontekst i uzronik procesa konverzije (Sremac 2009: 82). Analizi rajui proces konverzije u pentekostalnim zajednicama u Americi, Henri Guren (Henri Gooren) izdvaja pet nivoa individualnog religijskog uea (Gooren 2010: 94). Prvi nivo, koji oznaava socijalni kontekst i pogled na svet potencijalnog vernika, Guren definie kao predafilijaciju. Zatim, slede afilijacija, koja se odnosi na formalno lanstvo u zajednici, i konverzija, lina (radikalna) promena identiteta vernika. Sledei nivo predstavlja ispovest u kojoj je konvertit u potpunosti ukljuen u novu versku zajednicu i poseduje snanu elju za misionarenjem. Poslednji nivo je dezafilijacija, u kojem konvertit ispoljava nezaintere sovanost za angaovanje u verskoj zajednici. Pored toga, Guren navodi nekoliko kljunih faktora koji utiu na konverziju: faktori linosti, socijalni, institucionalni, kulturni i ne predvieni faktori (Gooren 2010: 95). Prema miljenju Bojana Aleksova preobraenje podrazumeva ozbiljnu transformaci ju iden ti te ta, ono se vi e ne po sma tra kao pu ka pro me na iden ti te ta iz sta rog u no vi ili kao izoblienje i nestanak identiteta, koja ne ostavlja mesta za delovanje preobraenika (Alek sov 2010: 22). La tin ski iz raz unus christianus, nullus christianus (jedan hrianin, nijedan hrianin), koji se koristio u prvim vekovima hrianstva, prema miljenju Berta Herdina (Bert Hardin) i Gintera Kirera (Gunter Kehrer), simbolino predstavlja znaaj izgraivanja novog identiteta unutar zajednice ili grupe, kroz sistem verovanja itave zajednice, putem kojeg se razvija visoka posveenost pojedinca (Hardin, Kehrer 1978: 91). Kako zajednicu ne ine vernici koji su roeni u samo jednoj etnikoj grupi, neoprotestanti nove verni ke pronalaze u okvirima drugih religija, koji krtenjem prelaze u neoprotestantizam. Is traujui romske neoprotestantske zajednice u Srbiji, sociolog Dragan Todorovi razlikuje intrakulturalno i interkulturalno preobraenje, gde se intrakulturalno preobraenje tumai kao prelazak iz jedne verske tradicije u drugu, unutar jednog verskog sistema, ili kada osoba koja nije pripadala nijednoj verskoj tradiciji postane vernik odreene zajednice (npr. iz pravoslavlja pree u protestantizam). U okviru ovog oblika preobraenja ne dolazi do korenitih promena u kulturnom identitetu vernika. Sa druge strane, interkulturalno preobraenje podrazumeva velike promene u kognitivnom, emocionalnom i vrednosnom i vo tu po je din ca (npr. pre la zak iz hri an stva u islam) (To do ro vi 2011: 195196). U skla
168

trkltrna strivanj

du sa navedenom podelom, konverzija u neoprotestantizam moe se odrediti kao intrakul turno, budui da se odvijala u okvirima hrianske tradicije, preciznije, iz pravoslavlja u neoprotestantizam. Religijska konverzija posmatra se kao kljuni faktor u konstruisanju narativa novog ivota (Sremac, Radi 2010: 50). Prie o konverziji esto su ispriane kao ivotne prie, i stoga predstavljaju odreenu formu autobiografskog narativa. Konvertiti reinterpreti raju prolo iskustvo slike o sebi iz ugla sadanjosti, tako da se smisao prolosti pojedinca menja i stavlja u okvire novog identiteta (Snow, Machalek 1983: 266). Konverzijom na stupa dramatina transformacija socijalne realnosti u kojoj, prema miljenju Pitera Ber gera (Peter L. Berger) i Tomasa Lukmana (Thomas Luckmann), stara realnost mora biti reinterpretirana unutar legitimnog aparata nove realnosti (Berger, Luckmann 1966: 179). Iskustva konverzije esto se tumae kao kljuna za versko preobraenje, budui da pokre u procese samopreobraaja pojedinca i njegove posveenosti verskoj zajednici ili grupi. Dej vid Snou (Da vid A. Snow) i Ri ard Ma ha lek (Ric hard Mac ha lek) sma tra ju da kon ver zijom nastupa promena u univerzumu diskursa (Snow, Machalek 1983: 266268). Kao posledica konverzije subjektov komunikacijski jezik prolazi kroz korenite promene a sve u cilju pronalaska smisla u sebi i svetu (Straples, Mauss 1987: 135). Narativna perspektiva konverzije poima konverziju pre svega kao lingvistiku konstrukciju (Sremac 2009: 87). Imajui u vidu temporalnost i sekvencijalnost narativa, posebno je vana uloga retorike i jezika, koji oblikuju novi religijski identitet vernika. Uloga jezika, prema miljenju Pite ra Stromberga (Peter Stromberg), od izuzetne je vanosti u procesu izgradnje identiteta i konstruisanja realnosti koja se odraava u jeziku i diskurzivno oblikovanim narativima o konverziji (Stromberg 1993: 11). Analizirajui narative evaneoskih hriana, antropolog Piter Stromberg izdvaja kanonini i metaforiki jezik, gde se kanonini jezik odnosi na odreeni religijski kontekst znaenja u irem smislu, koji postaje smislen kroz nepo sredno povezivanje kanoninog jezika i individualnog iskustva. Suprotnost kanoninom jeziku je metaforiki jezik, koji nema tano odreeno znaenje (Stromberg 1993: 13). U narativima o konverziji kod neoprotestanta, naglasak se stavlja na lino spasenje i iskustvo ponovnog roenja (eng. born-again experience). Mnogi teoretiari, kako navo di Sran Sremac, slau se da su svedoanstva o konverziji u odreenoj meri kulturoloki i istorijski uslovljena. Tako se narativi konverzije, prema Sremevom miljenju, u okviru religijskog diskursa protestantsko-evaneoskog hrianstva razlikuju u istonoevropskom kontekstu od onih u afrikom kontekstu (Sremac 2009: 83). Kulturoloka uslovljenost na rativa o konverziji ukazuje na postojanje odreenih narativnih matrica. Narativi sadre dogaaje koji se izlau u odreenom vremenskom nizu, uz poseban akcenat na rekon struisanje biografije konvertita, kao i ivot pre i posle konverzije. Podreenost svih drugih oblika identiteta novom religijskom identitetu u snanoj je vezi sa procesom konverzije, odnosno sa pristupanjem zajednici. Konverzija simboliki odvaja pojedinca od njegovog/ njenog prethodnog drutvenog identiteta i na odreeni nain umanjuje znaaj etniciteta i socijalnog statusa (Foszt 2009: 163). Periodi pre i posle konverzije, kako ih definiu Snou
169

trkltrna strivanj

i Mahalek (eng. pre- and post- con ver sion li fe) u takvim narativima, odnose se na naputa nje odreenog naina ivota i navika konvertita, gde se period pre konverzije opisuje kao period krize, lutanja ili nezadovoljstva prethodnom religijom, a period nakon konverzije kao pronalaenje mesta kome pripadaju: [1] Pro ao sam kroz je dan period lutanja, ili da ka em pro ao sam kroz ne ke dru ge crkve. Da bih na kra ju shva tio gde ja tre ba da pri pa dam. Ne za to to ni sam raz u meo osnov ne stva ri, osnov ne stva ri sam ja ko do bro raz u meo. Jed no stav no sam hteo da vi dim gde je moj iden ti tet, moj hri an ski iden ti tet. On je u pen te ko stal noj cr kvi, ne u baptistikoj. (pentekostalac) Podatak iz ovog fragmenta intervjua ukazuje na to da su mnogi novi preobraenici u neoprotestantizam bili tzv. verski tragai (eng. religious seekers), idu i od jed ne ver ske zajednice do druge. Upravo zbog velike slinosti meu pojedinim neoprotestantskim za jednicama pojedini sagovornici su isticali da su pohaali bogosluenja ili bili aktivni ver nici u vie zajednica (npr. baptistikoj i pentekostalnoj). Kljuni, distinktivni termini koje moemo izdvojiti u neoprotestanstkim narativima o konverziji su vernineverni i zajednicasvet. Uspostavljanjem nove religijske granice izmeu vernih i nevernih, preobraenih i nepreobraenih, naglaava se znaaj i uloga koju novi religijski identitet ima za vernike. Budui da je re o etniki meovitim zajednicama u kojima je izraen princip nadnaci onalnosti, religijski identitet postaje homogenizujui elemenat, u odnosu na etniki. U pojedinim zajednicama, kao to je nazarenska, neophodan je postepen proces konverzije, gde budui konvertit naputa stare navike (svetske obiaje), odnosno sve ivotne navike i prakse koje nisu u skladu sa uenjima zajednice, i prihvata novi nain ivota, postajui prijatelj zajednice: [2] Kada neko hoe da pristupi zajednici on najpre treba da veruje, to je prvo, da osta vi sve svetske obiaje. Pa da ide jed no vre me, pa ako uspe sve to da po be di. To se kod nas zove prijatelj Gospodnji. (nazaren) Pokajanje (gr. , metanoia) teoloki se moe odrediti kao in kojim ovek ras po zna je greh i od vra a se od nje ga, pri zna ju i ga Bo gu, i pri da je mu se te melj ni zna aj u neoprotestantskoj dogmatici (Jambrek 2007: 292). Veina neoprotestanata sutinu svog preobraenja vidi u pokajanju, stvaranju linog odnosa sa Bogom i prihvatanju Isusa Hrista kao linog spasitelja. Sastavni deo konverzije je pokajanje, bez kojeg potencijalni konvertit ne moe biti primljen u zajednicu. Pokajanje (rum. pocin) ima te melj ni zna aj za proces konverzije u neoprotestantizam: [3] Ka da se pri ma u za jed ni cu, mo e sa mo onaj ko ji se pokaje. (nazaren) [4] Nije pokajanje ni u jed noj cr kvi, ne go u sr cu. Ako je sr ce i sto, on da e na i Go spoda.Velika je stvar pokajati se. (pentekostalac)

170

trkltrna strivanj

Pokajanjem i naputanjem prethodnog grenog ivota preobraenici usvajaju nova pravila ponaanja, novu hriansku etiku. Nakon konverzije menja se i nain na koji ljudi definiu svoj odnos prema Bogu, koji sagovornici opisuju kao lian: [5] Ne ko ka e, mo ji ro di te lji su bi li, pa sad i ja ho u. Ali to po sle od re e nog vre me na postaje problem, ako nema neki lini odnos sa Bogom. Naravno da sama crkva ima ulogu da se pojedinac uputi i priblii Bogu. Imali smo ranije sluajeve da se ljudi od lu e da do u, ali ako nema tog linog iskustva, ako ta ko pri stu pa, to je krat kog ve ka. Ono to je lino, ono traje. (pentekostalac) Budui da je krtenje dece zabranjeno i da jedino odrasli mogu biti krteni, kao pu nopravni lanovi zajednice, kada dovoljno odrastu, deca mogu sama odluiti da li e pri stupiti zajednici ili ne. Iz intervjua se moe zakljuiti da je konverzija neophodna ak i za one roene u odreenoj verskoj zajednici, i da se odvija unutar nje. Na osnovu terenskog istraivanja, moe se zakljuiti da je u veini neoprotestantskih zajednica re o drugoj ili treoj generaciji vernika. Nai sagovornici su najee poticali iz neoprotestantskih poro dica, ili su u porodicama imali nekoga ko je odlazio u neku od zajednica. Dakle, iako deca, kada odrastu, nisu u obavezi da postanu krteni lanovi zajednice, moe se zakljuiti da je konverzija ea kod sagovornika koji su imali kontakt sa neoprotestantima u porodici. Sastavni deo narativa o konverziji, zabeleenoj u etiri neoprotestantske zajednice, ri tual je krtenja (odraslih) uranjanjem celog tela u vodu. Budui da je ovakva praksa razliita u odnosu na krtenj u pravoslavnoj crkvi, sagovornici su esto opisivali vodeno krtenje kao jedan od kljunih rituala u procesu konverzije. Vernici krtenje poistoveuju sa oienjem od greha, spiranjem greha ili potvrdom preobraenja. Veina vernika krtenje smatra za veoma znaajnu fazu konverzije. U iskazima se izdvaja naglaavanje slobodne volje, izbora i svesnosti pojedinca prilikom krtenja: [6] Krtenje je svojevoljno pristupanje, predstavlja odricanje starog oveka, roenje no vog. Od tog tre nut ka, ti pred lju di ma po tvr u je da si Hri stov, od no sno da ti ho e da ide Hristovim stopama, odnosno da razume tu istinu. (pentekostalac) [7] Krtenje je novozavetno. Braa pastori obavljaju krtenje, u belom, ulaze u bazen i sa jedne strane stoje braa i onaj koji se krsti, postavljaju pitanje do kada eli da slavi Isu sa? On ka e - do smr ti. To je akt do bre vo lje, ne si lom. (pentekostalac) [8] Si lom ni ko ne mo e, ni Go spod Isus Hrist, ni ko si lom ne mo e, sa mo oni ko ji ho e da dou. Ako je do ao si lom, on ne osta je. Sve to kr te nje je ne to ve li ko. Umre kao Isus Hri stos ka ko je umro. Ka da si pri mio sve to kr te nje i na pu sti, se dam pu ta je go re. Ako ne ko mi sli da ho e da je ve ran, tre ba da ka e: Ve ran sam do smr ti, a ne ta ko da se predomisli. (nazaren)

171

trkltrna strivanj

Veina sagovornika koji su svoje pristupanje zajednici opisivali kao postepeno, ne precizira odreeno vreme ili trenutak kada je nastupila konverzija. Za razliku od poste penog, moe nastupiti i naglo preobraenje, koje sagovornici opisuju kao iznenadni (spontani) trenutak: [9] Ka da sam po eo da raz u mem Bi bli ju, da vi dim ka ko Bog gle da, za to smo mi ov de, ko ji je nje gov cilj, plan sa na ma ov de na ze mlji, on da sam re kao ho u da bu dem pra vi hri a nin i da i vim po to me, po Pi smu. Ta no, bez iko ga da me ne ko vo di u to, sluajno se desilo. (baptist) Narativi o iznenadnoj konverziji karakteristini su za vernike baptistike i penteko stalne zajednice u ijim zajednicama je izraenija emocionalnost (npr. tokom bogoslue nja), nasuprot racionalnosti nazarena i adventista: [10] Jo jedan bitan dogaaj je da sam ja kao mali bio astmatiar, alergian na sve i svata, polen, perje, klimu i sve i svata. Sve je to prolo u danu kada sam se predao, kada sam reio da postanem druga osoba. Od ta da, ima ve osam go di na, ni pre hla da. (bap tist) [11] Bio je jedan jedini momenat ka da sam se od lu i la. Re kla sam go to vo, ho u da uem po ce nu sve ga, ak i ako bu de te ko a. Sa mo da sle dim Hri sto sa. (adven tist) Razlikujui iznenadnu od postepene konverzije, Virdil Bejli Gilespi (Virgil Bailey Gillespie) pravi razliku izmeu dogaaja konverzije (eng. conversion event) i iskustva konverzije (eng. conversion experience) (Gil le spie 1991: 18). Pro me na u po na a nju i na vikama kod neoprotestantskih vernika postaje pokazatelj prave vere, to je u vrlo tesnoj vezi sa upoznavanjem sa Biblijom i usvajanjem novog religijskog jezika: [12] Ka ko sam se ja obra tio? Ja sam se obra tio, u stva ri, ja sam Sve to pi smo i tao. Je dan protestant ne postane ako ja vas ube dim, a to je ono ka da Bi bli ja ue u va e ru ke. ovek koji postane protestant sam zna da objasni Sveto pismo, ne postaje svaki ovek protestant. Onako kako je napisano, Biblija mora da se da narodu, da bude dostupna ona ko ka ko je na pi sa na, bo lje bi bi lo da mu se uop te i ne da je ni ka kvo bi blij sko pro uavanje. (baptist) Usvajanje novih doktrinarnih naela odreene verske zajednice i upoznavanje sa Biblijom, takoe, predstavlja veliku promenu u ivotima konvertita. Kako konverzija u neoprotestantizam oblikuje svakodnevni ivot vernika, tako oblikuje i njihove navike i ponaanje. Najee je re o naputanju poroka, odnosno prestanku konzumiranja alko hola i cigareta9:
9 Sociolog Dragan Todorovi daje primer preobraenih vernika romskih pentekostalnih zajednica, gde promenom religijskog identiteta Roma dolazi do redukovanja negativnog ponaanja, kao to su: raskid sa porocima (puenje, droga, alkohol, psovanje, kletve), smanjena stopa kriminala, razreavanje porodinih nesuglasica mirnim putem, sklapanje braka sa punoletnim osobama, smanjena stopa razvoda i slino (To dorovi 2011: 212).

172

trkltrna strivanj

[13] Bio je nov o vek, ni je vi e pu io, pio. To je pokajanje (pentekostalac). [14] Ne ki ka u ne mo gu da dr im to, a ja ka em pa ne ma ta da dr i, ne go da se olaka, da ne kra de, da ne la e, da se mo li Bo gu. (baptist) Konverzijom dolazi do usvajanja i nove neoprotestantske etike koja podrazumeva vi sokomoralni ivot vernika, estitost, potenje, uzajamno pomaganje, naporan rad, distan ciranje od razliitih poroka. Kako nazareni, baptisti i pentekostalci obeleavaju nedelju kao sedmi dan u svojim iskazima, ne nalazim posebno naglaavanje nedelje, budui da time ne dolazi do bitnijih promena u njihovom ivotu. Za razliku od njih, adventisti su kao jednu od promena koje nastupaju konverzijom, izdvajali subotu i njen znaaj za novi adventistiki identitet koji ih upravo razlikuje od drugih (pravoslavaca i ostalih neopro testanata): [15] Mi drimo subotu. Pre smo drali nedelju. Sada drimo subotu, nita razliito. (adventist) U navedenom iskazu sagovornik razlikuje vreme pre pristupanja zajednici, kada su dr ali nedelju, od sadanjeg vremena, kada je vernik u adventistikoj zajednici i dri subotu. Sagovornik ocenjuje da obeleavanje subote umesto nedelje nije nita razliito, odnosno da nije teko prihvatiti novu praksu svetkovanja subote. Promena u kulturnom identitetu vernika i nainu ivota moe se videti u drugaijem nainu oblaenja, pokrivanju glave kod ena u nazarenskoj zajednici, sklapanju brakova samo unutar zajednice, u zabrani alkohola i puenja, potovanju odreenih pravila ishrane (kod adventista). Iskustvo konverzije za pentekostalce razlikuje se u odnosu na druge neoprotestan te zbog glosolalije, odnosno govorenja u jezicima, tokom molitve, pevanja ili propove danja. U istoriji pentekostalizma, velika promena koja je nastupila nakon 1960. godine odnosila se na molitvu u jezicima, koja predstavlja znak posveenja i vere, ali ne nuno i dokaza uspene konverzije (Gooren 2010: 100). Tako su i pojedini sagovornici isticali da govorenje u jezicima nije neophodan inilac konverzije ve da glosolalija moe nastupi ti tokom vremena. Pentekostalci naglaavaju znaaj drugog krtenja Svetim duhom, koje ukljuuje glosolaliju i sposobnosti isceljenja. Govorenje u jezicima je za pentekostalce jedna od kljunih potvrda potpune konverzije. Kao termin, glosolaliju ne nalazimo ni u jednom intervjuu, ve njene sinonime govorenje u jezicima ili plameni jezici: [16] To se de a va i da nas, to to je ta da ui nje no da su plameni jezici bi li nad svim apo sto li ma. To je je zik ko ji im je Bog dao u tom tre nut ku. [...] Mo e na slu bi, ja sam to doiveo na slubi. Manifestacije su razliite. (pentekostalac) Ono to se na osnovu prikupljenih intervjua iz etiri neoprotestantske zajednice mo e zakljuiti, jeste da narativi konverzije variraju po sloenosti strukture. Meutim, svi oni imaju osnovne karakteristike narativa, koji se mogu svrstati u nekoliko kategorija: imaju odreeni poetak, sredinu i kraj; orijentisani su prema prolosti; linearni su i imaju sled

173

trkltrna strivanj

dogaaja; sadre zaplet; imaju smisao za onog koji pria. Konverzija je praena i stvaranjem novih socijalnih mrea unutar zajednice, promenama odnosa sa lanovima porodice koji nisu lanovi zajednice, kao i sa komijama ili prijateljima. Snana posveenost zajednici uvruje nove kontakte koji se stvaraju unutar nje, dok veliku ulogu ima i odnos drugih vernika prema novom lanu zajednice. Srdanost prilikom svakog novog dolaska na bo gosluenje, neposrednost u komunikaciji, oslovljavanje sa brate ili sestro, utiu da se uspostavi blizak kontakt meu novim i starim vernicima. Pozdravljanje reju mir (rum. pace), uz rukovanje, karakteristino je za sve neoprotestante. Ovakve promene odraavaju se i u narativima u kojima vernici usvajaju odreenu retoriku upotrebom religijskog jezika karakteristinog za odreenu zajednicu. Usvajanjem odreenih oblika religijskih narativa, neoprotestanti prenose svoja iskustva konverzije drugima, pruajui veoma detaljnu sli ku ovog dinaminog i mnogostrukog procesa. Ukoliko se konverzija moe tumaiti i kao usvajanje odreenog religijskog jezika i svedoenje istog, onda je svako onaj ko je istin ski zainteresovan da saslua propovedanje zapoeo proces konverzije (Harding 1987: 178). Usvajanje novog terminolokog sistema Suzan Harding (Susan Harding) opisuje kao put od slualaca do govornika religijskog jezika (Harding 2000). Pored toga, Harding uka zuje na znaaj jezika meu konzervativnim neoprotestantskim zajednicama, gde se jezik odreuje kao primarni inilac konverzije, a ne ritual, i da se duhovne stvarnosti prenose je zikim sredstvima (Harding 1987: 167169). Aktivno sluanje, tako, postaje prvi stepen ka konverziji. Ohrabrivanje drugih moe se tumaiti kao drugi stepen na putu konverzije, ali i reafirmacija sopstvenog religijskog identiteta. Svoje iskustvo o konverziji vernici svedoe i prenose drugima, prilikom misionarenja, evangelizacija ili propovedi, usvajajui posebnu retoriku kojom oblikuju novo religijsko iskustvo. Tako je narativizacija, prema miljenju Ketrin Vaner (Catherine Wanner), kljuna za razumevanje iskustva koje postaje religijsko iskustvo, izazivajui dvostruki proces samotransformacije i posveenosti verskoj zajednici (Wanner 2007: 157). Novi pristup konverziji, prema miljenju Dragana Todorovia, preo braenike sagledava kao osobe okrenute traganju za smislom ivota, pripremne za prevred novanje dotadanjeg sistema vrednosti i pogleda na svet (Todorovi 2011: 198). Imajui u vidu sloenost konverzije kao istraivake teme, u ovom radu predstavljene su osnovne karakteristike pojma i procesa konverzije na primerima intervjua iz adventi stike, baptistike, nazarenske i pentekostalne zajednice. Budui da je bilo rei o etiri neo protestantske zajednice, koje imaju meusobne slinosti, ali i razlike, ni proces konverzije nije jedinstven za sve neoprotestante. Meutim, vano je istai odreene opte karakte ristike narativa o konverziji kod neoprotestanata i ukazati na ustaljenost takvih narativa. Na osnovu predstavljene terenske grae, moe se uvideti da konverzija oznaava poetak novog ivota za vernike, koji svoje religijsko iskustvo interpretiraju na sline naine. Pri mer Rumuna neoprotestanata, kao dvostruke manjine, pokazuje kakva je uloga procesa konverzije u etniki i religijski manjinskim zajednicama na stvaranje novog identiteta ver nika, ouvanje maternjeg jezika i usvajanje nove neoprotestantske terminologije, kao i ko liko religijski identitet postaje homogenizujui faktor u nadnacionalnim zajednicama. U
174

trkltrna strivanj

zakljuku studije o konverziji, Levis Rambo ukazuje na svu sloenost konverzije opisujui je na sledei nain: Konverzija je paradoksalna. Ona je iskljuujua i ukljuujua. Ona unitava i spasava. Konverzija je iznenadna i postepena. Stvorena je na osnovu Bojeg de lovanja i na osnovu ljudskog delovanja. Konverzija je lina i kolektivna, privatna i javna. Istovremeno je i aktivna i pasivna. Ona je povlaenje iz sveta. Ona je reavanje konflikata i pod strek da se su o i sa sve tom. Kon ver zi ja je do ga aj i pro ces. Ona je po e tak i kraj. Ona je konana i beskonana. Konverzija nas razara i transformie (Rambo 1993: 176).

LI TE RA TU RA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. Aleksov, Bojan, Nazareni meu Srbima: verska trvenja u junoj Ugarskoj i Srbiji od 1850. do 1914. Be ograd, Zavod za udbenike, 2010. Bebbington, David, Evan ge li ca lism in Mo dern Bri tain: a hi story from the 1730s to the 1980s, London, Un win Hyman, 1989. Berger, Peter., Luckmann, Thomas, The social construction of reality, Harmondsworth, En gland, Pen guin, 1966. Bjelajac, Branko, Protestantizam u Srbiji. Prilozi za istoriju reformacijskog naslea u Srbiji I deo, Be o grad, Al fa i Ome ga, 2003. Blanes, Llera Ruy, The atheist anthropologist: believers and non-believers in anthropological field work, Social Anthropology 2006, 14, 4(2), 223234. apo mega Jasna., Gulin Zrni, Valentina & antek, Goran-Pavel, Etnologija bliskog: poetika i politika savremenih terenskih istraivanja, Za greb, Na kla da Ja sen ski i Turk, 2006. uri Milovanovi, Aleksandra., Maran, Mira., Sikimi, Biljana, Rumunske verske zajednice u Banatu. Prilog prouavanju multikonfesionalnosti Vojvodine, Vrac, Visoka strukovna kola za obrazovanje vaspitaa Mihailo Palov, 2011. Foszt, Lszl,. Ritual revitalisation after socialism. Community, personhood and conversion among Roma in a Transylva nian vil la ge, Lit, Ber lin, 2009. Gillespie, Bailey, The dynamics of religious conversion, Birmingham, Alabama, Religious Education Press, 1991. Gooren, Henri, Religious conversion and disaffiliation: tracing patterns of change in faith practices, New York, Palgrave-Macmillan, 2010. Hamilton, Malkom, Sociologija religije, Be o grad, Clio, 2003. Hardin, Bert., Kehrer, Gunter, Identity and Commitment, U: H. Mol (ed.), Identity and religion international: cross-cultural approaches, Lon don, Sa ge, 1978. Harding, Susan, Covicted by the Holy Spirit: the rethoric of fundamental Baptist conversion, American Ethnologist, 1987, 14(1), 167182. Inaba, Keishin, Conversion to new religious movements: reassessment of Lofland/Skonovd conver sion mo tifs and Lo fland/Stark con ver sion pro cess, Hu man Sci en ces Study, 2004, 11(2), 3347. James, William, Raznolikost religioznog iskustva, Zagreb, Naprijed, 1990. Jindra, W. Ines, An analysis of conversion narratives of Jehovahs Witnesses and their relationships to stages of religious judgment, Research in the Social Scientific Study of Religion, vol. 17, 138. Knott, Kim, Insider/outsider perspectives, u: John R. Hinnells (ed.) The Routledge companion to the study of religion. Lon don, New York, Ro u tled ge, 2005, 243258. Lofland John., Norman Skonovd, Conversion motifs, Journal for the scientific study of religion, 1981, 20(4), 373385. Lo fland John., Stark Rod ney, Be co ming a world-sa ver: a the ory of con ver sion to a de vi ant per spec ti ve, American Sociological Review, 1965, 30(6), 862874.

175

trkltrna strivanj

20. Maran, Mira, Kulturne prilike kod Rumuna u Banatu 19451952, Vrac, Visoka kola za obrazovanje vaspitaa, 2009. 21. McLeod, Hugh, Religion and people of Western Europe, Ox ford, Ox ford Uni ver sity Press, 1990. 22. Mozor, Marinike, Istorija pentekostnih crkava meu pripadnicima rumunske nacionalnosti u Banatu, (diplomski rad u rukopisu), Novi Sad, Biblijsko-bogoslovski centar Logos, 1998. 23. Par ker, G. Christin 1998, Mo dern po pu lar re li gion. A com plex ob ject of study for so ci o logy, International sociology, 1998, 13(2), 195212. 24. Jambrek Stanko, Leksikon evaneoskog hrianstva, Zagreb, Bogoslovni institut i Prometej, 2007. 25. Pitulac, Tudor., Nstu Sebastian, Choosing to be stigmatized: rational calculus in religious conver sion, Journal for the study of religions and ideologies, 2007, 16, 8097. 26. Rambo, Lewis, Understanding religious conversion, New Ha ven and Lon don, Yale Uni ver sity, 1993. 27. Stra ples, Clif ford., Ma uss, Ar mand, Con ver sion or Com mit ment? A re as ses sment of the Snow and Machalek approach to the study of conversion, Journal for the scientific study of religion, 1987, 26(2), 133147. 28. Stromberg, Peter, Language and self-transformation: a study of the Christian conversion narrative. Cambridge, Cambridge University Press, 1993. 29. Sremac, Sran, Socijalna konstrukcija konverzije: primer narativne analize svedoanstva konverzije kod bivih zavisnika. U: Zorica Kuburi & Sran Sremac (eds.), Konverzija i kontekst: teorijski, metodoloki i praktini pristupi religijskoj konverziji, 2009, 75103. 30. Sremac, Sran., Radi, Tatjana, Bio sam navuen transformativno iskustvo bivih zavisnika: uloga narativnog identiteta, religijske konverzije i socijalne podrke u procesu rehabilitacije, Antropologija, 2010, 10, 4971. 31. Todorovi, Dragan. Protestantizacija Roma jugoistone Srbije (neobjavljena doktorska disertacija), Filozofski fakultet u Beogradu, 2011. 32. Wanner, Catherine R. Communities of the Converted: Ukrainians and Global Evangelism. Ithaca, Cor nell Uni ver sity Press, 2007.

176

trkltrna strivanj

If he ca me by for ce, he wo uld not stay : Nar ra ti ves on con ver sion in Ro ma nian Neo-Pro te stant com mu ni ti es*
SUM MARY: Neo-Pro te stant com mu ni ti es on the ter ri tory of to days Voj vo dina we re fo un ded in the mid 19th and the early 20th cen tury. Even tho ugh the most nu me ro us com mu ni ti es emer ged among Hun ga rian and Ger man popu la tion, Neo-Pro te stan tism be ca me at trac ti ve to mem bers of ot her et hnic com mu ni ti es as well, such as the Ro ma nian. Mem bers of the Ro ma nian et hnic com mu nity in Voj vo di na, alt ho ugh mostly ad he rent to the Cat ho lic Church, star ted in the la te 19th cen tury to con vert to ot her con fes si o nal com mu niti es such as the Gre ek Cat ho lic, as well as to the nu me ro us Neo-Pro te stant com mu ni ti es such as the Na za re ne, the Adven tist, the Bap tist and the Pente co stal Church. Be si des pre sen ting a short hi sto ri cal over vi ew of the de velop ment of Neo-Pro te stan tism, the goal of this pa per is to draw at ten tion to the im pact the con ver sion (pro selytism) had on chan ging the lan gu a ge of the re li gion and the iden tity of the be li e vers. Sin ce the pa per is ba sed on qu a li tati ve fi eld work car ried out in Ro ma nian Neo-Pro te stant com mu ni ti es in Voj vodi na, in ac cor dan ce with the col lec ted et hno grap hic ma te ri als, it con ta ins an analysis of the ba sic cha rac te ri stics of the new lan gu a ge of the re li gion and po ints out the per ma nen ce of the re li gi o us nar ra ti ves on con ver sion. KEY WORDS: Neo-Pro te stan tism, Ro ma ni ans in Voj vo di na, con ver sion, lan gua ge of the re li gion, nar ra ti ves on con ver sion.

saskadjuric@yahoo.com
* This pa per is a re sult of the pro ject or ga ni zed by The In sti tu te for Bal kan Stu di es SA SA, The Danube and the Balkans: Historical and Cultural Heritage (no. 177006) financed by the Ministry of Education and Science of the Republic of Serbia

177

trkltrna strivanj

UDC 316.774 UDC 659.3

Andrea Ratkovi Filozofski fakultet u Novom Sadu Univerzitet u Novom Sadu, Srbija

Fabrikovanje identiteta kroz jezik masovnih medija

S A E TA K : U radu se razmatra da li je paralelno sa napretkom jezika tekao i razvoj same komunikacije, jer iako je zahvaljujui savremenim medijima ona unapreena u kvantitativnom pogledu stie se utisak da se njena kvalitativna komponenta sve ee zanemaruje. Stoga, kako bi se utvrdilo da li je opravdano govoriti o degradaciji medijskog jezika, kao i komunikacije koja se ostvaruje putem istog, autorka rada promilja o njihovim, pre svega, negativnim svojstvima, radi rasvetljavanja njihovih stvarnih efekata na savremenog oveka. Pri tome, posebna panja posveana je analizi kako medijskih produkcija stvarnosti i identiteta tako i naina na koji se individue odnose prema njima. K LJU N E R E I : masovni mediji, medijski jezik, masovna komunikacija, medijske produkcije stvarnosti, medijsko fabrikovanje identiteta.

UVOD Na poetku treeg milenijuma velikom broju ljudi irom sveta ivot bez medija, kao to su tampa, radio, televizija i/ili internet, gotovo je nezamisliv. Meutim, iako su se pomenuti mediji u poslednja dva veka afirmisali kao vodea tehnoloka sredstva, zahvaljujui kojima je omoguena masovna komunikacija, sve je izraenija sumnja u stav da pomenuti vid komunikacije predstavlja rezultat evolucije jezika uopte. Naime, na vremenskoj liniji ljudskih komunikacija1 jasno se vidi da su ljudi prvobitno meusobno komunicirali
1 Izraz vremenska linija ljudskih komunikacija preuzet je od Rodera Fidlera koji, radi hronologije kljunih dogaaja i dostignua koji su doprineli razvoju ljudske komunikacije, nudi interesantnu tabelu i njeno tekstualno objanjenje. Uporediti Fidler, R., Mediamorphosis, Clio, Be o grad 2004, str. 77111.

178

trkltrna strivanj

pomou neverbalnog jezika2, koji je tokom vremena evoluirao najpre u verbalni usmeni, a potom i verbalni pisani jezik, te da digitalni jezik3 predstavlja, barem za sada, poslednju etapu na njegovom razvojnom putu. Meutim, iako je sa evolucijom oveka dolo i do usavravanja jezika, to ipak ne znai da je paralelno sa napretkom jezika tekao i razvoj same komunikacije. Drugim reima, iako je zahvaljujui medijskom jeziku komunikacija unapreena u kvantitativnom pogledu, sve vie se stie utisak da je njena kvalitativna komponenta, ako ne u potpunosti, onda svakako dobrim delom zanemarena. Stoga, osnovno pitanje koje se postavlja u ovome tekstu i na koje se nastoji odgovoriti, glasi: da li je jezik koji se nalazi u slubi komunikacije koja se realizuje unutar medijskog prostora evoluirao ili je pre verovatno da je degradirao? S obzirom na to da se ma sov na komunikacija sve manje posmatra kao proces razmene, a sve vie kao proces masovne di stribucije poruka, stie se utisak da aktuelni mediji gotovo i da ne slue istinskoj komuni e ne go oprav da no go vo ri ti o nji ma kao o sred stvi ma ko ja je u ve li koj me ri kaciji4, te da je vi onemoguavaju. A kako bi se pokualo to objektivnije odgovoriti na postavljeno pitanje, u radu se najpre promilja o medijskom jeziku i komunikaciji koja se ostvaruje putem istog kako bi se, pre svega, ukazalo na neke od njihovih izrazito negativnih karakteristika, i ka ko bi se rasvetlili njihovi stvarni efekti na savremenog oveka. Radi toga, posebna panja posveena je prouavanju medijskog mainstream-a (dominantne struje u okviru masovnih medija), s obzirom na to da je upravo on u najveoj meri odgovoran za promovisanje onih produkcija stvarnosti koje su u skladu sa medijskim, ali i sa politikim, ekonomskim, ver skim i drugim ideologijama. Naime, nastojanje medija da sopstvene percepcije stvarnosti predstave kao istinite, za posledicu ima iezavanje onog linog i individualnog kod reci pijenata/recipijentkinja medijskih poruka. Drugim reima, mediji zahvaljujui ogromnom uticaju koji vre na svoje konzumente neretko meu njima prouzrokuju i (ne)svesno napu tanje sopstvenih pogleda na svet radi preuzimanja onog medijskog. Stoga ne treba ni da udi to se kao jedno od osnovnih svojstava savremenog oveka moe oznaiti i njegovo sve ee potiskivanje vlastite osobenosti usled impresije da je medijski identitet ne samo drutveno poeljan, ve i znatno vredniji. Meutim, ono to je posebno zabrinjavajue jeste takozvano produeno dejstvo medija kao sve izraeniji trend koji se javlja meu njihovim ovisnicima/ovisnicama, a koji za svoju posledicu ima zadravanje medijskog identiteta i po prestanku medijskog delovanja.
2 Neverbalni, odnosno izraajni jezik moe se posmatrati kao mnotvo najrazliitijih pokreta, zahvalju jui kojima su ljudi meusobno komunicirali, ali pomou kojih se pojedine plemenske zajednice jo uvek sporazumevaju. 3 Iako se poreklo digitalnog jezika uglavnom povezuje sa razvojem prvih elektronskih kompjutera krajem pr ve po lo vi ne XX ve ka, on se za pra vo ja vlja jo na po et ku XIX ve ka i to sa pr vim pri me na ma elek tri ne struje u komunikacijama. 4 Strane koje uestvuju u takozvanoj istinskoj komunikaciji treba posmatrati kao ravnopravne subjekte koji aktivno razmenjuju misli, stavove i oseanja. Suprotno tome, kada je re o masovnoj komunikaciji, mediji su ti koji na sebe preuzimaju ulogu subjekta, dok su individue kao deo masovne publike esto u podreenom i pasivnom poloaju.

179

trkltrna strivanj

ME DIJ SKO (RE)PRO DU KOVA NJE (NE)RE AL NOG Mediji kao tehnoloka sredstva masovne komunikacije zahvaljujui, izmeu ostalog, injenici da pruaju mogunost da se neto kae, zauzimaju znaajno mesto u ivotima ve likog broja pojedinaca. Meutim, problem nastaje upravo onda kada se to neto to se sa optava uzima kao apsolutno relevantno za oveka i njegovu egzistenciju, odnosno kada se ne uvia da je ono u svojoj sutini ponajee jedno isprazno nita. Budui da komunikacija predstavlja jedan od vodeih procesa socijalizacije i formiranja linosti, sasvim opravdano se namee zakljuak da su efekti komunikacije koja se ostvaruje putem medija neretko ne gativni, te da je potrebno preduzeti adekvatne korake kako bi se spreila dekadencija onog ljudskog. Naime, savremeni mediji u sve veoj meri doprinose ovekovoj degradaciji, dru tvenoj dezintegraciji i vrednosnoj devalvaciji, a neki od pomenutih trendova su, u stvari, isti oni negativni efekti medijskog delovanja na koje su ukazali jo teoretiari frankfurtske kole.5 Meutim, ono to je tokom ezdesetih godina postojalo samo kao pretpostavka, da nas je naa poraavajua realnost. Uprkos tome, stie se utisak da alarmirajua crvena lam pica koja upozorava na opasnost od sve intenzivnijeg i invazivnijeg medijskog uplitanja u kreiranje ovekovog logos-a i praxis-a, ne dotie gotovo nikog, ili barem ne dovoljno veliki broj onih koji bi zajednikim angaovanjem okonali praksu zloupotrebe medija.6 Kao lideri u ispraznim razgovorima u kojima se, bez obzira na koliinu onoga to je izgovoreno, veoma esto nita sutinsko ne kae, mediji su izvrstan primer za to kako se jezik, kao najvanije sredstvo komuniciranja, moe upotrebiti u pogrene svrhe. Ukoliko bismo poli od Gadamerovog (Hans-Georg Gadamer) stava da ono to je izreeno nije sve, jer tek ono neiskazano dovodi ono iskazano do rei koja nas moe dotai (citirano u: Gronden 2010: 175), te ukoliko bismo njegovu odrivost pokuali da proverimo na primeru medijskog jezika, doli bismo do zanimljive konstatacije. Naime, u stavu da je kod jezika najznaajnija okolnost da ovekovo kazivanje uvek znai vie od onog to uistinu uspeva da izrazi, nema nieg spornog: Nema stava koji u celini izraava to to neko eli da kae. Uvek po sto ji jo ne to ne iz re e no iza iz re e nog ili u nje mu, bi lo da se kri je, bi lo da se ne mo e na pravi nain iskazati (Gadamer 2000: 254). Stoga, gotovo da ne postoji ovek koji se nije na ao u situaciji da je bio u potpunosti nemoan da na adekvatan nain verbalizuje svoje misli i/ili oseanja. No, suprotno konstataciji da jezik kojim ovek raspolae nije dovoljan da bi se iscrpeo takozvani unutranji razgovor koji pokree na razumevanje, mediji neretko nasto je da ono to je iz go vo re no pred sta ve kao ne to to je u is toj rav ni sa ap so lut nim isti na ma. Dakle, medijski jezik nastoji da transcendira sva ona ogranienja koja su svojstvena je zi ku uop te, a sa ko ji ma se in di vi due su sre u sva ki put ka da shva te da su ne mo ne da is ka u sve ono to im je na umu/du i. Me u tim, iako bi se za me dij ski je zik mo glo re i da je
5 Ovde se, pre svega, misli na Adorna, Horkhajmera i Markuzea. Uporediti Lorimer, R., Masovne komunikacije, Clio, Be og rad 1998, str. 255312. 6 S jed ne stra ne, mo gu e je go vo ri ti o zloupotrebi medija od strane razliitih ideolokih sistema (na pri mer, politikih), ali je, s druge strane, opravdano govoriti i o medijskoj zloupotrebi sopstvenih pozicija radi ostvarivanja vlastitih ciljeva, odnosno radi postizanja trenutne koristi.

180

trkltrna strivanj

to za pra vo je zik ko jim se is ka zu je sve to se e li, tre ba ipak zna ti da ak ce nat ni je to li ko na svemu ko li ko na ono me to se eli re i. Ali, sve ono to se e li is ka za ti po mo u je zi ka ko ji se nalazi u slubi medija u veini sluajeva se manifestuje kao isprazan govor, a izvrstan primer za to jesu, izmeu ostalog, jutarnji programi koji se emituju na radio-stanicama. Pomenuti programi predstavljaju specifinu kombinaciju aktuelnih politikih vesti, zanimljivosti iz sveta, crne hronike, informacija o stanju na putevima, vremenskih podataka, muzike, din glova, reklamnih poruka, razgovora sa gostima, kao i spikerovih/spikerkinih linih stavo va, misli i utisaka kojima se ponekad pridaje mnogo vei znaaj od svega to je prethodno navedeno. Na osnovu toga moe se konstatovati da radijske jutarnje emisije, kao svojevrstan spoj nespojivog, sve vie podilaze (ne)ukusu veine time to afirmiu osrednjost, povrnost i ispraznost. Promovisanjem, a samim tim i popularizovanjem (raz)govora o svemu i sva emu, mediji proizvode univerzalne sveznalice koje, uprkos svom linom ubeenju da su zahvaljujui medijima u sve upuene, zapravo malo toga sutinskog znaju. Sto ga bi se mo glo re i da je me dij ski je zik za pra vo je zik ko jim se e sto ni ta ne ka e, te koji samim tim ne podstie na (samo)razumevanje. Takoe, to je jezik kojim se neretko nastoji ukinuti ovekova odlunost da spozna vlastiti svet, samoga sebe i svoju bit. Takav je jezik, prema Gadamerovom miljenju, u suprotnosti sa istinskim jezikom u kojem ovek je ste to to je ste, od no sno sa je zi kom i ja se pra va bit na la zi u raz go vo ru, to jest u spro vo enju sporazumevanja. Dakle, samo je puki privid da prosean ovek koji je izloen dejstvu me di ja ni je spu tan u svom ra zum skom ili pak ul nom re zo no va nju se be i sve ta u ko jem se nalazi. Mediji esto nastoje i da sopstveno vienje stvari nametnu kao konano, odnosno kao neto iju istinitost ne treba dovoditi u pitanje, to treba prihvatiti bez bilo kakve kriti ke provere. Imajui to na umu, sasvim opravdano se moe rei da medijski jezik predstavlja jezik putem kojeg se esto sprovodi manipulacija pojedincima kao recipijentima medijskih poruka. Meutim, pomenuta manipulacija nije apsolutna, jer ovek jo uvek moe da odbi je ulogu pasivnog konzumenta koji nikada ne zahteva vie od onog to mu je putem medija prezentovano. Zbog toga, svaki put kada odbije da medijske predstave stvarnosti prihvati kao nesumnjivo tane i istinite, ovek se zapravo potvruje kao subjekat koji kroz aktivno i autonomno angaovanje dolazi do sopstvenog pogleda na svet. Naalost, mnogo je vei broj onih koji jo uvek ne uviaju u kojoj meri mediji mogu da budu pogubni najpre po njih same, a zatim i po socijetet u celini. Za medije je karakteristino i to da u sve veoj meri potiskuju klasine vidove komu nikacije afirmiui jednosmerni protok poruka kao idealan obrazac transmisije stavova, vrednosti, normi i tako dalje. Uprkos tome to medijsko okruenje postaje u sve veoj meri interaktivno, mediji sistematski doprinose destrukciji tradicionalnih vidova interakcije, a to znai da je komunikacija koja se ostvaruje putem medija dijametralno suprotna onome to je nekada predstavljala. Naime, iako se medijski prostor pokazao kao adekvatno tle za razvoj interakcije, on jo uvek nije pogodan za neposrednu razmenu miljenja i emocija u vidu dijaloga. Zbog toga i Ga da me ro vo od re e nje je zi ka kao igre u ko joj smo svi mi sa i gra i, od no sno kao igre u ko joj je sva ko na re du i ne pre kid no na po te zu, ne va i za sve
181

trkltrna strivanj

tipove medijskog jezika. Na primer, tampa, radio i televizija u velikoj meri zaostaju za internetom koji je, najpre sa pojavom razliitih chat room-ova (so ba za raz go vor), a po tom i popularnih socijalnih mrea (poput Facebook-a), danas jedan od vodeih interaktivnih medija. Meutim, ono to razlikuje virtuelnu od klasine interakcije jeste injenica da stra ne ko je u njoj ue stvu ju ne mo gu da se pre po zna ju jed na u dru goj, a po tom i da se istin ski razumeju usled toga to nisu u stanju da naine distinkciju izmeu stvarnog i imaginarnog ga je i sva ko na sto ja nje da se u dru gom i u dru go sti pre po zna ono za jed ni ko drugog.7 Sto nemogue jer akteri komunikacije unutar virtuelnog prostora neretko nastupaju kao neko dru gi, a ne kao oni sa mi. Dakle, razlikovanje realnog od imaginarnog je sa pojavom interneta ozbiljno dovedeno u pitanje. Iako se njegova prvobitna namena ogledala u olakavanju elektronske razmene informacija izmeu naunika i istraivaa, on se, uprkos tome, poeo razvijati u jednom sasvim neplaniranom i neoekivanom smeru (upor. Fidler 2004: 140144). Naime, tokom vremena, internet je ljudima omoguio da slobodno diskutuju o svemu to poele, ali i da iskoriste priliku da se predstave u jednom sasvim novom svetlu. No, svesni injenice da sva ko mo e na mer no da (zlo)upo tre bi ono vir tu el no ka ko bi se pred sta vio u li ku, na pri mer, neke realno nepostojee persone, ljudi su nesvesno poeli da se sve vie formiraju kao individue upravo putem komunikacije unutar ovog medijskog prostora, a ono to je iz toga proizilo jeste oteano razlikovanje stvarnih od virtuelnih identiteta kod velikog broja kori snika i korisnica interneta. Naime, neomistika, kolektivna iskustva, sabirajua na novim erotskim teritorijama elektronskih zona oseta i oseajnosti, takorei na granici delirijuma, predstavljaju imaginarno kao istu imanenciju ili zakasnelo (pozno) pounutrenje pogleda, u kome doba punine i praznine pulsiraju naporedo i naizmenino, kao puki odjeci jednog te istog sveta opteg zanosa, transa i medijski proizvedenog privida (Vuksanovi 2007: 59). Pri tome je potrebno napomenuti da se sve ee deava i da ono virtuelno povratno deluje i u realnom prostoru, odnosno da transcendira svoje primarne okvire unutar kojih mu je omogueno legitimno kretanje budui da unutar njih vie ne moe da zadovolji sve svoje potrebe. Iz tog razloga, vrlo mogue, budue generacije e moda smatrati da je stvarnost ta god oni e le da ona bu de (Fi dler 2004: 165). Iz toga proizlazi i da je zahvaljujui medijima komunikacija izmeu individua kao ak tivnih i ravnopravnih subjekata, koji putem razgovora nastoje da se meusobno (spo)raz umeju, danas postala prava retkost, kao i da je potreba za istinskim, odnosno svrhovitim razgovorima, smetena u drugi plan. S obzirom na injenicu da je u medijskom prostoru jezik esto deformisan nastojanjem da se ukine mogunost da i drugi ima pravo, a samim tim i da bu de u pra vu, sa svim oprav da no se mo e za klju i ti da je ostva ri va nje istin skog raz govora u okviru pomenutog prostora nemogue. Takoe, injenica da veina medija na se
7 No, to to strane koje komuniciraju unutar jednog imaginarnog prostora nisu u stanju da naine razliku izmeu realnog i virtuelnog ne treba tumaiti kao njihovu nesposobnost, ve jednostavno kao posledicu njihovog nedovoenja u pitanje da ono to je predstavljeno kao stvarno moda moe da bude izmiljeno.

182

trkltrna strivanj

be preuzima ulogu komunikatora koji se iskljuivo obraaju drugima, te da akcenat stavljaju na go vor a ne i raz go vor, ide u pri log tvrd nji da se ko mu ni ka ci ja ko ja se ostva ru je pu tem medija ne moe izjednaiti sa istinskim razgovorom. Naime, drugi u razgovoru nije samo ne ko ko me je upu en go vor, ve je on i rav no pra van part ner u raz go vo ru i iz tog raz lo ga nijedna od strana koje uestvuju u razgovoru ne treba da postavlja zahtev za nadmonom pozicijom. Osnovni model sveg sporazumevanja je dijalog, razgovor. Zna se da dijalog nije mogu ako jedan od partnera veruje da je u bezuslovno nadmonoj poziciji u poreenju s drugim [...] Dijaloko sporazumevanje je u principu nemogue ako se jednom od partnera u dijalogu ne doputa razgovor (Gadamer 1997: 90). No, injenica da tok medijske komunikacije iskljuivo zavisi od onih koji su deo medij ske industrije, a ne od pasivnih recipijenata i recipijentkinja medijskih poruka, predstavlja vie nego evidentan dokaz koji svedoi o medijskoj superiornosti. Na primer, u televizij skim emisijama koje se emituju uivo, gledaoci i gledateljke ponekad imaju priliku da se direktno ukljue u program kako bi saoptili svoja miljenja o temi, iznetim stavovima ili samim uesnicima. Meutim, njihovo participiranje u medijski posredovanom razgovoru uvek je limitirano. Mogunost da kau neto vie (kako u kvantitativnom tako i u kvalita tivnom smislu) zavisi od dobre volje voditelja/voditeljke, ali neretko i od interesa njemu/ njoj nadreenih pojedinaca, grupa ili sistema. Drugim reima, unutar medijskog prostora sloboda javnog iznoenja vlastitih stavova, misli i oseanja nije ista za, s jedne strane, javne linosti, koje kao gosti emisija aktivno uestvuju u razgovoru i za, s druge strane, anonimne recipijente/recipijentkinje. Dok se prvima ponekad svesno i namerno tolerie komunika cija na, najblae reeno, necivizilovanom nivou, drugima se esto uskrauje mogunost da do vr e sop stve nu mi sao usled ak i naj ma nje sum nje da ono to bi mo gli da iz go vo re ni je u skla du sa onim to se oe ku je da bu de re e no. I to je ne to e ga su go to vo svi sve sni s ob zirom na to da svi koji koriste skromne mogunosti medija masovnog komuniciranja za iznoenje individualnih miljenja unapred se mire sa injenicom da ova sloboda nee biti ograniena neugroavanjem slobode drugih, nego diskrecionim ovlaenjima profesional nih komunikatora da, u skladu sa ureivakom politikom, procene i odlue hoe li, i u kojoj meri, ona biti ostvarena (Mileti 2008: 43). Stoga ne treba ni da udi to je televizija predmet sve ofanzivnijih kritika. Uprkos tome to, s tehnolokog stanovita, jo uvek vai za jedan od najrazvijenijih emisionih medija, ona je usled potrebe da direktno utie na celokupni proces komunikacije poprimila i oblik jednog od najregresivnijih medija. Naravno, injenica da televizija, kao uostalom i veina drugih medija, sve vie zanemaruje one vidove komunikacije koji bi bili u slubi objektiv nog informisanja, obrazovanja i prosveivanja ljudi, nikako ne znai da je ona sutinski te tan medij. Ali, konstatacija da sve vie postajemo nalik nepismenim plemenskim ljudima okupljenim oko televizijskih aparata, koji slue kao logorske vatre, a takoe i kao bubnjevi u dun gli ko ji pre no se ve sti (Fi dler 2004: 163), vi e je ne go osno va na s ob zi rom na to da mediji, iako u tehnolokom pogledu mogu da ispune najvea oekivanja, ne moraju nuno da slue i takozvanom optem dobru. U tom kontekstu treba razumeti i Henrija Dejvida
183

trkltrna strivanj

Toroua (Henry David Thoreau), koji je jo sredinom devetnaestog veka ukazao na sledee: Na i iz u mi su obi no le pe igra ke ko je nam od vra a ju pa nju od ozbilj nih stva ri. Oni su samo unapreena sredstva za neunapreene ciljeve. U velikoj smo urbi da izgradimo mag net ni te le graf od Mej na do Tek sa sa; ali mo e bi ti da Mejn i Tek sas ne ma ju ni ta va no da kau jedan drugom (citirano u: Fidler 2004: 122). Naime, sve vie se stie utisak da su mediji u svom nastojanju da unaprede komuni kaciju u kvantitativnom pogledu u potpunosti zanemarili njenu kvalitativnu komponentu, te su time doprineli afirmaciji ispraznih i povrnih razgovora, odnosno razgovora koji se najee vode samo da bi se ispunilo vreme. Potreba da se naprosto razgovara tokom vre mena prevagnula je nad potrebom za svrhovitim, odnosno produktivnim razgovorima, te je postalo sasvim uobiajeno da razgovor o svemu i svaemu predstavlja glavnu preokupaciju velikog broja ljudi. Tako se onome spava se, jede se, radi se, zahvaljujui u velikoj meri upravo medijima, pridruilo i razgovara se. A koliko to se moe da bude opasno po oveka uoio je jo Haj de ger (Mar tin He i deg ger), ko ji je upo zo rio da, upr kos to me to ono do pri nosi ovekovom rastereenju u njegovoj svakodnevici, ipak treba imati na umu da poto to se rastereenjem bitka stalno izlazi u susret svagdanjem tubitku, ono zadrava i ono uvr uje svoje tvrdoglavo gospodarenje (Hajdeger 2007: 162). Zapravo, Hajdeger je uoio da svako ko dozvoli da takozvano se-sopstvo zauzme mesto koje je bilo rezervisano za njegovo vlastito sopstvo zapravo pristaje na diktaturu toga se, a sa mim tim i na ne sa mo stal nost, nesvojstvenost i prosenost. Pri tome je vano napomenuti i da je za tipinog savremenog oveka sve karakteristinije zamenjivanje vlastitog sopstva za sopstvo koje je iskreirano od strane medija. Takoe, savremeni mediji bi se, u izvesnom smislu, mogli posmatrati i kao ogledala stvarnosti. Prema Burdijeovom (Pierre Bourdieu) miljenju televizija je izvrstan primer me dija kao ogledala ovekove stvarnosti, jer biti, govorio je Berkli, znai biti opaen i upra vo na taj nain televizijski ekran je danas i postao neka vrsta Narcisovog ogledala, a televizija mesto narcisoidne egzibicije (Burdije 2000: 28). Ipak, treba imati na umu da se u medi jima ogledaju iskljuivo oni aspekti stvarnosti koji su sistematski favorizovani od strane po li ti kih, eko nom skih ili ver skih eli ta, a ne stvar nost u ce li ni. No, iako sli ka stvar no sti u tom smi slu ne mo ra nu no da bu de iz ob li e na, ona je jo uvek ne pot pu na, od no sno neo bjektivna, jer je proizala iz nastojanja da se favorizuju vrednosti, kriterijumi i norme koji su specifini za odreenu ideologiju, a u ijoj slubi se nalaze upravo mediji. Ali, uprkos tome to se mediji sve ee opredeljuju za ideoloki obojene interpretacije stvari, dogaaja i zbivanja, ono to je posebno alarmantno nije injenica da njihove interpretacije stvarnosti u velikom broju sluajeva predstavljaju kvazistvarnost, ve saznanje da se ta medijski pro izvedena stvarnost nastoji poturiti kao jedina istinska, te da se sistematski radi na tome da ona bude i opteprihvaena. Naime, mediji masovnog komuniciranja proizvode stvarnost, bilo da je oponaaju, udvajaju ili simuliraju. Medijska stvarnost je uvek druga i drugaija, artificijelna u odnosu na prirodnu stvarnost, ali kao takva postaje deo prirodne stvarnosti (Mileti 2008: 152). Posustajui pod pritiskom medija recipijenti/recipijentkinje tokom
184

trkltrna strivanj

vre me na pri hva ta ju me dij ski po gled na svet a da pri to me ni su sve sni u ko joj me ri im je on, u su ti ni, stran i tu. Sto ga bi se mo glo za klju i ti da je sa vre me ni o vek r tva me dij skog voluntarizma koji, oslanjajui se na magine moi rei i slika, kao i na svoje specifino su gestibilno i zarazno dejstvo, doprinosi razvijanju kolektivnog sistema miljenja, oseanja i de lo va nja, u ko jem vi e ne ma me sta za bi lo ta to bi bi lo li no i in di vi du al no, a sa mim tim i originalno. Prema Bodrijarovom (Jean Baudrillard) miljenju mediji u svom nastojanju da pojedincima nametnu sopstveni pogled na svet kao njihov vlastiti zapravo stvaraju svet ko ji ud no li i na svoj ori gi nal, s tim da se tu ne ra di o ne koj la noj pred sta vi stvar no sti (ideologiji), nego o prikrivanju da stvarno vie nije stvarno, dakle, o spasavanju principa stvar no sti (Bo dri jar 1991: 1516). Iz tog raz lo ga on za stu pa stav da me di ji sno se svu od go vornost kada je u pitanju mutacija stvarnog u nadstvarno. Naravno, ovo nadstvarno treba shvatiti kao stvarnost koja je medijski obraena, te ko ja kao takva predstavlja finalni medijski proizvod namenjen masovnom konzumerizmu. U tom smislu, medijska produkcija nadstvarnosti predstavlja proces u kojem je istinska stvar nost veoma esto dovedena do neprepoznatljivosti. Uprkos tome to mediji, vie nego ikad pre, na sto je da se pred sta ve kao ne u tral ni pre zen te ri onog stvar nog, sa svim je ja sno da su oni u veini sluajeva imitatori ovekove realnosti iz koje je odstranjeno sve to je potencijal no nekomercijalno, nedovoljno senzacionalno ili to ne doprinosi sveoptoj zabavi. Dakle, mediji se mogu posmatrati kao sredstva pomou kojih se realno postojee stvari uglavnom ne prikazuju onakvima kakve zaista jesu, nego onakvima kakve se (iz medijske perspektive) ine da jesu; u tom smislu, mediji nisu samo puki imitatori, ve su kreatori jedne sasvim nove stvarnosti. A to znai da medijska industrija neguje umee stvaranja privida, odnosno umet nost si mu la kru ma, gde se isti na osta vlja po stra ni, a ilu zi ja sme ta u pr vi plan. A kao kreatori i emiteri poruka, mediji mogu direktno da utiu kako na sadraj tako i na formu sve ga onog to e le (ili onog to treba) da podele sa ostalima, a znajui da recipijenti u ve ini sluajeva nemaju uvid u stvarno stanje stvari, oni se neretko opredeljuju za produkciju stvarnosti. Na taj nain, kao to je reeno, subjekti koji imaju udela u medijskoj maineriji, umesto da prezentuju odreene fenomene onakvima kakvi oni zaista jesu, u velikom broju sluajeva se svesno opredeljuju za fabrikovanje istih i to prema sopstvenim kriterijumima. Drugim reima, takozvana medijska realnost nije nita drugo do medijski iskonstruisana stvarnost koja realne elemente podvrgava medijskoj metamorfozi radi masovne distribucije medijskog pogleda na svet. A medijsko produkovanje poruka za posledicu ima gubitak re alnog kontakta recipijenata i recipijentkinja sa istinskom stvarnou. Iz toga proizlazi i da se individue koje su izloene medijskim uticajima sve vie mogu posmatrati kao pasivni konzumenti medijskih proizvoda, a ne kao subjekti koji aktivno i kritiki promiljaju sebe i sopstvenu realnost. Takoe, ukoliko bismo se sloili da je jedna od primarnih svrha procesa komunikacije upoznavanje pojedinaca sa konkretnim dogaa jima posredstvom adekvatnih injenica, te tome dodali da su mediji danas glavni kontrolori njihovog protoka, onda je vie nego oigledno u kojoj meri su recipijenti/recipijentkinje u nezahvalnom poloaju budui da esto nemaju uvida u te iste dogaaje pre nego to su
185

trkltrna strivanj

bili podvrgnuti procesima selekcije i cenzure. A iz saznanja da se pod uticajem pomenu tih procesa injenice izobliavaju do te mere da se priroda i profil prvobitnih poruka, tih implikacija sirove drutvene grae, faktikog zbivanja, izneverava i deformie, proizlazi i zakljuak da te iste injenice u okviru tako oblikovanih poruka gube stvarni kontakt sa stvarnim i empirijski steenim iskustvom (orevi 1979: 54). Na taj nain se osujeuje i realni kontakt izmeu informisanih pojedinaca i grupa s jedne, i dogaaja koji su predmet informativnog saznanja, s druge strane, a time se i sama drutvena praksa orijentie na podlozi izoblienih, deformisanih informacija (ibid.). Pri to me je va no na gla si ti da ak i u situacijama gde se ne operie lanim, ve interpretativno izoblienim informacijama, i sama poruka esto biva izobliena, a samim tim i neobjektivna. Pojedinci i pojedinke koji se u velikoj meri oslanjaju na medijske prezentacije stvar nosti neretko bivaju lieni istinske spoznaje i na osnovu toga sasvim opravdano se moe zakljuiti da je, kada je re o podizanju nivoa njihove objektivne obavetenosti, to jest infor misanosti, ali i njihove obrazovanosti, doprinos savremenih medija sveden na minimum. Stoga ne treba ni da udi to su meu subjektima kao recipijentima medijskih poruka u ko jima su iznete informacije, vrednosti, obrasci miljenja i delovanja koji su drutveno poelj ni, sve izraeniji konformizam i uniformnost. Meutim, to nikako ne znai da je medijska manipulacija apsolutna s obzirom na injenicu da je pojedinac kao recipijent najrazliitijih medijskih sadraja u stanju da ih predstavi u sklopu sistema znaenja koji ne mora nuno da se po kla pa sa me dij skim si ste mom. A to zna i da sva ko od bi ja nje da se me dij ske isti ne pri hva te zdra vo za go to vo pred sta vlja po tvr du da lju di jo uvek ni su sprem ni da se od rek nu sop stve nih po gle da na svet. Zbog to ga je i va no is tra ja ti u na po ri ma da se svi ma oni ma koji jo uvek nisu svesni u kojoj meri su rtve medijske manipulacije ukae na potrebu da se lanim medijskim konstrukcijama stvarnosti ne sme dozvoliti da kontaminiraju ovekov cogito. Naime, ovek nijednog trenutka ne sme da se u potpunosti osloni na medije i njihove pro duk ci je stvar no sti, i to ne za to to je u pi ta nju kva zi stvar nost, ve zbog to ga to se tu radi o indirektnom doivljaju onoga za ta se smatra da predstavlja stvarnost. Drugim reima, sva ki o vek tre ba da se, u to je mo gu e ve oj me ri, oslo ni na sop stve ni do i vljaj stvar no sti, od no sno da u di rekt nom kon tak tu sa svim onim to sa i nja va svet u ko jem se za de sio pokua da doe do sopstvenog, a ne posredstvom medija formiranog ili ak nametnutog miljenja ili oseanja. Zapravo, svaki ovek treba da zna da njegovo lino i osobeno dolazi do punog izraaja u njegovoj stvarnosti, odnosno, preciznije reeno, u njegovom vlastitom doivljaju stvarnosti, a da mediji nikada ne stavljaju akcenat na pojedinca kao individuu, nego, u najboljem sluaju, na pojedinca koji je deo masovne publike.

IDEN TI TET KAO ME DIJ SKI FE NO MEN ovekovo poimanje svarnosti je zahvaljujui medijima u znatnoj meri izmenjeno i to, pre sve ga, za to to je on to kom vre me na po eo u sve ve oj me ri da se osla nja na me dij ske interpretacije stvarnosti, koje se sve manje mogu posmatrati kao njene reprodukcije, a sve vie kao specifini produkti plasirani od strane medijske industrije. To svakako ne znai da
186

trkltrna strivanj

je ovekovo osobeno razumevanje kao i doivljavanje stvarnosti u potpunosti potisnuto, ali ne znai ni da mu veina ljudi jo uvek pridaje prioritet u odnosu na medijski posredovanu stvarnost, koja esto nije nita drugo do kvazistvarnost. Ipak, davanje prioriteta medijskoj stvar no sti, u iz ve snom smi slu, sa svim je u skla du sa du hom na eg vre me na bu du i da u eri masovne proizvodnje i masovnog konzumerizma mediji masovnih komunikacija osta vlja ju uti sak da mo gu u ve li koj me ri da olak a ju o ve ku i vot, jer su oni tu gde je su upra vo zbog nje ga (?!). A s ob zi rom na to da sa vre me ni o vek zna (ili ba rem pret po sta vlja) ko li ko je tru da i na po ra neo p hod no da ulo i ka ko bi do ao do sop stve nog po gle da na svet, on se sve vie opredeljuje za instant pogled proizveden od strane medija. Stoga je i razumljivo to suvremeno stanje [...] posvuda na vidljiv nain proizvodi ono nemono Ja kojem je zbrisan pojam subjekta kao individualnosti (Adorno 1978: 167). Dakle, ono ega veina ljudi jo uvek nije svesna jeste injenica da se mediji koji fabri kuju poglede na svet uglavnom oslanjaju na imaginaciju, te da samim tim medijski reprodu kovani svet nije nita drugo do svet u kojem sva nekadanja realnost, tehniki-pojmovno isposredovana do same granice mogueg iskustva, i gotovo sasvim iezla u imaginarnim ulnim pojavama, biva pretvorena u privid kao egzistenciju (Vuksanovi 2007: 59). Upra vo za to me di ji svo je po ru ke ne usme ra va ju na in di vi due, ve na ma su, jer zna ju da je ona ta koja e odreagovati na ono imaginarno. Svesna injenice da masa nikada u prvi plan ne stavlja istine, ve iluzije, medijska industrija (zlo)upotrebljava audio i/ili vizuelne efekte, te njihovo zarazno dejstvo ne usmerava na recipijente kao samostalne subjekte, ve na recipi jente transformisane u masu. Adorno (Theodor Adorno) i Horkhajmer (Max Horkheimer) upozoravaju da mediji na taj nain stvaraju identifikaciju masa s normama ponaanja koje stoje ili iza kulturne industrije, ili ih ona svijesno propagira, te da se svaka nesaglasnost cenzurira, pri emu se primjenjuje konformizam sve do najsuptilnijih emocija (Adorno, Horkheimer 1980: 183). Takoe, prema njihovom miljenju, kulturna industrija se uspi jeva prikazati kao objektivni duh, kao ona koja se uvijek nadovezuje na antropoloke ten den ci je, ko ja ih ja a i po tvr u je, a sve ono to se to me ne mo e pod re di ti od ba cu je se ili se izriito predbacuje (ibid.). No, ono o e mu ne go vo re, a to je da nas vi e ne go oi gled no, je ste sve iz ra e ni ja ten dencija medija da promoviu i specifine obrasce miljenja. Pri tome je potrebno naglasiti da je kod pomenutih obrazaca akcenat ne toliko na sadraju koliko na formi, odnosno ne na onome ta se ka e, ne go na ono me kako se ka e, te sto ga ne tre ba ni da u di to me di ji veoma esto afirmiu upravo isprazne forme miljenja. To je posebno evidentno, na primer, za vreme predizbornih kampanja, kada dolazi do izraaja i injenica da veliki broj medija stoji u slubi razliitih politikih ideologija. Naime, kako bi pokazale da saoseaju sa svojim narodom, da imaju razumevanja za njegove probleme, kao i sluha za njegove potrebe, mno ge politike stranke koriste medijski prostor kako bi javno promovisale svoje programe. Pri tome, ono emu se sve ee pribegava jeste zakupljivanje termina na odreenim TV sta nicama radi emitovanja skupova na kojima politiari u obraanju okupljenim pristalicama govore o veim platama, smanjenju broja nezaposlenih, boljem standardu i tome slino.
187

trkltrna strivanj

Me u tim, ka ko e sve to re a li zo va ti za ma su je sa svim ne bit no jer ona, kao to je re e no, ne reaguje razumski, ve instinktivno i to na iluzije koje proizlaze iz njenih elja. Upravo je to ono to sva ko ko u od no su na ma su igra ulo gu hip no ti ze ra vr lo do bro zna. Sa ma sklo na svim krajnostima, masa reaguje samo na prekomerne nadraaje. Ko hoe na nju da deluje, ne treba da logiki odmerava svoje argumente; treba da slika najjaim bojama i da ponavlja uvek isto (Frojd 2006: 139). Ima ju i na umu da na kon to su po sta le deo ma se, in di vi due vi e ne mo gu da se po smatraju kao subjekti koji zadravaju sebi svojstvene naine oseanja, miljenja i ponaanja, Le Bon (Gu sta ve Le Bon) sma tra da im je svoj stve na ne ka vr sta ko lek tiv ne du e u skla du s ko jom oni ose a ju, mi sle i po stu pa ju na je dan nov, a sa mim tim i na sa svim dru ga i ji na in. Stoga je i razumljivo to je uloga oveka koji se utopio u masu, bilo pod uticajem medijske ili neke druge ideologije, bitno redukovana, jer se on vie ne moe posmatrati kao subjekat koji aktivno i samostalno promilja sebe i svet u kojem se nalazi. Naime, pomenuti subjekat biva potisnut od strane pasivnog recipijenta, koji kao sopstveno prihvata i usvaja ono to mu je prezentovano od strane ideologije pod iji je uticaj potpao. Meutim, ono ega ovek nije svestan, a to se ne sme zanemariti, jeste injenica da potpadanje pod uticaj odreene ideo logije moe biti krajnje tetno po njegovu vlastitu osobenost. Prema Le Bonovom miljenju glavna obeleja individue koja se nalazi u masi jesu sledea: iezavanje svesne linosti, dominacija nesvesne linosti, usmeravanje misli i oseanja u istom pravcu pomou suge stije i zaraze, tendencija prema neodlonom ostvarivanju sugerisanih ideja. Individua vie ni je ona sa ma, ona je po sta la bez volj ni auto mat (ci ti ra no u: Frojd 2006: 136). Ta ko e, za individuu koja se nalazi u masi karakteristino je i to da su njene intelektualne sposobnosti vidno redukovane, tako da je ukupni intelektualni kapacitet mase uvek znatno ispod poje dineve intelektualne sposobnosti. Tome treba dodati i da se afektivnost individua u masi neobino pojaava, odnosno da se meu njima neretko bude najprimitivniji instinkti koji tee da budu zadovoljeni. Na osnovu snanih afektivnih veza moe se objasniti i jo jedna karakteristika mase, a to je nedostatak samostalnosti i inicijative kod njenih lanova, to za svoju posledicu ima istovrsnost njihovih reakcija. Frojd (Sig mund Freud), za raz li ku od Le Bo na, sma tra da emo ci o nal ne ve ze i ne su ti nu ma se, jer je ube en da, s jed ne stra ne, ma su oi gled no dr i za jed no ne ka si la ko ja bi se mo gla pri pi sa ti upra vo ero su, ko ji sve u sve tu dr i sku pa i da, s dru ge stra ne, ako pojedinac u masi odustane od svoje posebnosti i podlegne sugestiji drugih lanova mase, on to i ni za to to ose a po tre bu da s nji ma pre bu de u slo zi ne go u su ko bu, od no sno on to mo da ipak ra di nji ma za lju bav (Frojd 2006: 154). Pre ma nje go vom mi lje nju in di vidue okupljene u masu izjednaavaju se jedne sa drugima i pri tome ne oseaju nikakvu vrstu meusobne odbojnosti, a upravo je to posledica libidinozne veze sa drugim ljudima. Drugim reima, egoistiki narcizam, odnosno samoljublje, ima prepreku iskljuivo u lju ba vi pre ma dru gom/dru gi ma, a to se naj bo lje vi di upra vo na pri me ru ma se. No, ono to je oigledno jeste da u masi ne moe biti rei o neposrednim seksualnim potrebama budui da one ne po volj no uti u na nje no for mi ra nje. Sto ga tek ka da se ti isti na go ni za me ne sa onim
188

trkltrna strivanj

seksualnim nagonima koji su bili osujeeni u pogledu svog cilja (a koji uprkos tome imaju snano dejstvo), dolazi do formiranja mase, a samim tim i do razdvajanja vlastitog ega i ide ala ega. Zbog toga masu treba posmatrati kao sumu sainjenu od velikog broja jednakih, ko ji su se me u sob no iden ti fi ko va li u svom egu, i jed nog je di nog, ko ji je u od no su na sve njih superioran, te koji je kao takav postavljen na mesto ideala ega. Upravo zato Frojd smatra da o ve ka ne tre ba po sma tra ti kao i vo ti nju sta da, ve pre kao i vo ti nju hor de, jer su u njoj pojedinana bia uvek predvoena od strane stareine. U vezi sa tim interesantna je i ako tinova (Serge Tchakhotine) konstatacija da su voe koje stvaraju i zloupotrebljavaju masu zapravo inenjeri dua. Istina je da masa moe biti dovedena do paroksizma, do eksplozije, istina je da je sposobna za neuvena djela, kao i za najvia herojstva. No, karakteristino je da ona djeluje samo kad je voena, kada su prisutni protagonisti koji upravljaju njezinim reakcijama, a to su inenjeri due (citirano u: Adorno, Horkheimer 1980: 86). Frojd naglaava i da uprkos tome to se individue meusobno identifikuju u masi, sa ma masa ne raspolae dovoljno jakim mehanizmima putem kojih bi u potpunosti apsorbo va li ego, ko ji je svoj stven sva kom o ve ku po na o sob. Da kle, za sve one ko ji i ne ma su ka rak teristina je neka vrsta zajednikog identiteta, ali onog trenutka kada pojedinac/pojedinka napusti tu istu masu on/ona ponovo u prvi plan stavlja vlastitu osobenost. Meutim, utisak lo i do pro me na nje nih osnov ko ji se sti e je ste da je sa po ja vom no vih ti po va ma se8 do nih karakteristika. Naime, sve vie se ini da meu mnogim individuama, ak i nakon to su odloile tampu, iskljuile radio, TV i/ili raunar, identitet mase nastavlja da dominira zahvaljujui svom produenom dejstvu. Mediji u svom nastojanju da kolonizuju ovekov cogito zahvaljujui svom snanom dejstvu uspevaju da ga uine zavisnim, ili bi se moda pre mo glo re i ovi snim, upra vo o nji ma sa mi ma. A to za svo ju po sle di cu ima se rij sku proizvodnju subjekata koji tokom vremena postaju indiferentni prema svemu onom to ini njihovu vlastitu osobenost. Zapravo, veliki broj ljudi nesvesno doputa da im upravo mediji kre i ra ju iden ti te te, ali ono to pri to me ne uvi a ju je ste da se na taj na in uka lu plju ju, od nosno da se utapaju u bezlinu masu. Time su mesto i uloga savremenog oveka alarmant no redefinisani, jer nekada visoko vrednovani subjekt koji aktivno i kritiki promilja kako sebe tako i svoj realitet jednostavno vie nije poeljan; on je zamenjen svojom replikom, to jest pasivnim konzumentom virtuelnih vrednosti imaginarnog sveta medijskog spektakla. Ono to predstavlja svojevrstan paradoks jeste da mediji, iako svoje postojanje duguju sto je sve vi e da ga kao ta kvog po ti snu, a to zna i da di rekt no uti u aktivnom subjektu9, na ne samo na njegovo odreenje, ve i na odreenje celokupne stvarnosti. Evidentno je da, ak i sa laikog stanovita posmatrano, pojam subjekta u dananjem vremenu sve vie gubi svoj dignitet, redukujui svoju nekadanju ulogu na funkciju tzv. slabog subjekta koji ble
8 I dok je Frojd go vo rio o cr kvi i voj sci kao dve ma naj u ti caj ni jim ve ta kim ma sa ma u nje go vo vre me, ovde se misli na mase itatelja i itateljki tampe, mase sluatelja i sluateljki radio-programa, mase TV gledatelja i gledateljki, kao i na mase internet korisnika i korisnica. 9 Ovde se pod aktivnim subjektom podrazumeva subjekat kao tvorac masovnih medija.

189

trkltrna strivanj

di, umire, decentrira se, dekonstruie svoj logos, ironizuje vlastitu poziciju, postavi time sopstvena razlika (nenormalnost)... (Vuksanovi 2007: 78). A redefinisanje ne samo o vekovih pozicija i funkcija nego i samog pojma oveka mediji ostvaruju, pre svega, putem fabrikovanja realnosti. Naime, u medijski posredovanom svetu sam ovek je bitno izmenjen jer svoj novi (medijski) identitet10 zadobija zahvaljujui tome to usvaja medijski pogled na svet, odnosno to pristaje da bude brendiran. Za tipinog savremenog oveka biti neko i neto znai biti brendiran, ali to ne znai samo posedovati izvesni (upotrebni) predmet koji donosi odreeni status u drutvu, ve i usvojiti logos i praxis koji su drutveno poeljni. o vek, usled sna ne e lje da i on sam pri pa da sve tu ko ji pre zen tu ju me di ji, po i nje da sop stvenu sliku stvarnosti zamenjuje za onu medijsku. Tako, na primer, najnoviji model odre ene marke automobila za savremenog oveka nije samo prevozno sredstvo koje olakava kretanje, ve je to osoben stil ivota. Ali, to je spoznaja do koje dolazi upravo zahvaljujui me di ji ma bez ko jih ne bi ni znao za ak tu el ne bren do ve, a sa mim tim ne bi ni bio u sta nju da naini distinkciju izmeu onoga to je in od sve ga osta log to je out. Sto ga, ne bi ti bren di ran, a sa mim tim i u tren du, i ni se da pred sta vlja naj ve u no nu mo ru za ve i nu ovi sni ka o medije. Meutim, konzumenti medijskih proizvoda, za koje je sve u brendovima, egzi sti ra ju u sve tu u ko jem se sve svo di na kon cept po jav no sti, od no sno u sve tu u ko jem se ne 11 pokazuje interes za istinu i za njoj svojstvene vrednosti . Podvrgavajui svoje recipijente procesu brendiranja, mediji doprinose tome da njima svojstveni identiteti budu zamenjeni adekvatnim supstratima, to za svoju posledicu ima, s jedne strane, iezavanje individua kao originala i, s druge strane, masovnu pojavu njihovih kopija. Kada se govori o medijski oblikovanim individuama uglavnom se pomisli na internet kao prostor u kojem su realno nepostojee persone sa sebi svojstvenim identitetima, kao neka vrsta tehnoloki iskonstruisanih replika stvarnih individua, najprisutnije i najoi gled ni je. Za raz li ku od stvar nog i vo ta, u ko jem se mno gi lju di ko ji su sve sni, pre sve ga, svojih nedostataka, kreu u okvirima svojih sigurnih zona, internet nudi mogunost da se pre e gra ni ca i da se bu de sve ono to se (po)e li, ali za ta uglav nom ne po sto ji re al na osnova. Zapravo, on svojim korisnicima nudi mogunost da u okviru virtuelnog prostora samostalno i prema sopstvenim afinitetima iskreiraju svoje nove identitete ili da ak na sebe preuzmu identitet neke druge osobe. Meutim, za razliku od interneta, koji nudi prostor u okviru kojeg moe da se bude neko drugi, televizija sve vie doprinosi tome da se individue sve ee odriu sopstvenih identiteta radi onog koji im je svakodnevno serviran od stra ne razliitih TV kua, a koji se ini gotovo savrenim. Dakle, za razliku od odreenog bro ja korisnika i korisnica interneta, za koje je karakteristino svesno naputanje sopstvenog identiteta radi preuzimanja nekog drugog, kod TV gledatelja i gledateljki deava se neto
10 Medijski identitet, kao specifini fenomen koji posebno dolazi do izraaja tokom XX veka, sainjen je zapravo od najrazliitijih identiteta (verskog, nacionalnog, rodnog i tome slino), kojima je svima zajed niko to da su promovisani, a neretko i nametnuti od strane medija. 11 Istini svojstvene vrednosti treba posmatrati kao vanvremenske vrednosti, odnosno kao vrednosti koje odolevaju naletima najrazliitijih trendova koji su uglavnom kratkoga veka.

190

trkltrna strivanj

sasvim drugaije. Naime, oni poput lakmus papira upijaju sve to im je putem televizije pre zentovano, a samim tim i pseudoidentitete. Drugim reima, tu se ne radi o identitetima na ije formiranje individue kao samostalni i (samo)svesni aktivni subjekti mogu direktno da utiu, ve o identitetima oblikovanim od strane televizije kao medija masovne komunika cije. Zahvaljujui svojim projekcijama stvarnosti, televizija ne samo da nudi gotove poglede na svet, nego i ve (is)konstruisane identitete, te je na pojedincima i pojedinkama koji ine masu njenih pasivnih recipijenata da samo (?!) prihvate ono to im se nudi. Meutim, iako im se ne moe pripisati nikakav udeo u njihovom kreiranju, ini se da oni nemaju gotovo nikakav problem da ih doivljavaju kao vlastite kreacije, te da se njima ponose kao da se radi o unikatima neprocenjive vrednosti, a ne o neemu to predstavlja masovnu pojavu. Razlozi zbog kojih se TV gledatelji i gledateljke uglavnom opredeljuju za preuzimanje masovnog medijskog identiteta, a ne za samo njima pripadajui osoben i jedinstven identitet, mnogobrojni su. Jedan od njih jeste i strah od odbaenosti, odnosno ovekova potreba da neemu/nekome pripada, to jest da bude prihvaen od strane zajedni ce i njenih lanova. A budui da se zajednici mogu pripisati neke od karakteristika koje se pripisuju i masi, onda je sasvim jasno zbog ega kod individua koje je sainjavaju dolazi do odbacivanja vlastitog i preuzimanja zajednikog identiteta. Upravo na osnovu toga moe se razumeti i zato je medijima svojstveno takozvano produeno dejstvo, zahvaljujui ko jem individue zaboravljaju svoju osobenost. Pojedinci i pojedinke nisu izloeni medijskim uticajima samo dok itaju tampu, sluaju radio, gledaju TV ili koriste internet, to jest oni nisu izloeni njihovom dejstvu samo kao deo masovne publike, odnosno kao konzumenti odreenih medija, ve i kao lanovi zajednice u kojoj je odreenim medijima (ini se neo snovano) dodeljena znaajna pozicija i funkcija. A to znai da se u tim istim zajednicama medijskim pogledima na svet i medijskim identitetima pridaje mnogo vei znaaj, a samim tim i mno go ve a vred nost, ne go to oni to za i sta i za slu u ju. Sto ga ne tre ba ni da u di to se individue sve vie opredeljuju da na sebe preuzmu identitete ponuene od strane medija, a favorizovane od strane zajednice u kojoj se ti isti mediji promoviu kao neto afirmativno. Ali, ukoliko se poe od injenice da iz kvantiteta ne proizlazi nuno i kvalitet, onda je jasno u kojoj meri takozvani popularni mediji12 mogu negativno da utiu na individue kao svoje recipijente. I to ne samo time to im nameu svoje fabrikovane poglede na svet i kvaziiden titete, ve to im nameu i oseaj/miljenje da im istinski pripadaju. No, medijski identiteti u mnogim sluajevima nemaju nikakvih dodirnih taaka sa in dividuinim osobenim identitetom, te je iz tog razloga nemogue govoriti o njima kao nee mu to joj istin ski pri pa da. U naj bo ljem slu a ju, oni mo gu sa mo da pro iz ve du ose aj da e zahvaljujui njima individua biti prihvaena od strane svoje zajednice. Ali, pomenuti oseaj nije nita drugo do puki privid i stoga je apsurdno govoriti o njemu kao neemu to je apso lutno relevantno za oveka i njegovu egzistenciju. Ono to je, s druge strane, mnogo vanije,
12 Popularni mediji jesu, u stvari, najitanija tampa, najgledanije TV stanice, najpopularnije drutvene mree na internetu i tome slino. Drugim reima, to su mediji koji ine medijski mainstream.

191

trkltrna strivanj

a to se uglav nom za bo ra vlja, je ste i nje ni ca da je strah od od ba e no sti, kao uosta lom i bi lo koja druga vrsta straha, neto sa ime svaka individua mora sama da izae na kraj, te da joj u tom smi slu sve osta lo mo e bi ti sa mo do ne kle ko ri sno, ali ne i od pre sud nog zna a ja. Upra vo iz tog razloga svako ko se opredeli za medijski iskreirane identitete, i to iskljuivo radi to ga da bi bio (ili ba rem ose ao da je) pri hva en od stra ne dru gih, tre ba da bu de sve stan ko li ko se on/ona ti me gu bi kao in di vi dua, te ko li ko se uta pa u osred njost. Me u tim, i ni se da je upravo prihvatanje prosenosti jedna od primarnih karakteristika individua koje su se odrekle vlastitih identiteta. Zbog toga su pomenute individue ubeene da, zahvaljujui upravo tome to pripadaju neemu to je veinsko, imaju pravo na superiornije pozicije. Pri tome je vano naglasiti da se ovde radi o linim projekcijama medijskih ovisnika i ovisnica koje nemaju nikakve veze sa realnou, kao i da je njihova vera u superiornost medijskog naspram osobenog identiteta apsurdna. Takoe je potrebno napomenuti da je rtva koju moraju da podnesu kako bi doli do pomenutih pozicija ponekad prevelika, te da je gotovo neverovatno na ta su sve ponekad spremni radi realizacije krajnje trivijalnih ciljeva. Ali, to je neto to pomenute individue ne ele da priznaju ni sebi ni drugima.

ZA KLJU AK Za razliku od veine mainstream medija koji se bave produkcijama stvarnosti koje go tovo i da nemaju nikakvih dodirnih taaka sa istinskom stvarnou, pojedini mediji jo uvek na sto je da ono to je stvar no pred sta ve ona kvim ka kvo ono za i sta i je ste. U tom smi slu je mogue govoriti o dva tipa takozvane medijske stvarnosti, odnosno, s jedne strane, o medijski iskonstruisanoj i, s druge strane, medijski prezentovanoj stvarnosti. Za razliku od prve, koja neretko nema ni najmanje slinosti sa istinskom realnou, druga nastoji da odreeni segment ovekove stvarnosti, iako vien iz perspektive medija, predstavi u to autentinijem obliku. Uprkos tome, utisak koji se stie jeste da su individue kao recipijenti/ recipijentkinje medijskih poruka sve vie ovisne o onima medijima koji stavljaju akcenat na spektakularne projekcije kvazistvarnosti. Meutim, bez obzira na to to bi se upozna vanje individua sa fabrikovanom stvarnou u izvesnom smislu moglo oznaiti ak i kao pozitivno, jer se zahvaljujui njemu one susreu sa neim to nije svojstveno za stvarnost u kojoj ive, negativne posledice medijskih konstrukcija stvarnosti znatno su brojnije. Naime, medijsko kreiranje stvarnosti praeno je i promovisanjem specifinog pogleda na svet koji je takoe medijska konstrukcija, a sve to s namerom da ga individue prihvate i usvoje. Zato mediji nikada ne deluju na samostalne i (samo)svesne pojedince i pojedinke, nego iskljui vo na individue transformisane u masu. Na taj nain, svi koji ine masu medijskih konzumenata i konzumentkinja nalaze se u potencijalnoj opasnosti da zauvek izgube i sebi svojstvene identitete, jer se sa usvajanjem medijskog pogleda na svet odriu svega onog to je svojstveno svakom od njih ponaosob. Zapravo, pored toga to direktno deluju na masu svojih recipijenata, medijima je svojstveno i produeno dejstvo zahvaljujui kojem individue, i nakon to su istupile iz pomenute mase, zadravaju neke od njenih optih karakteristika. Drugim reima, ono to je karakteristino
192

trkltrna strivanj

za masu individua usled produenog medijskog dejstva postaje karakteristino i za samu individuu, te se esto deava da identitet mase postane identitet same individue, odnosno da ga ona prihvati kao svoju vlastitu osobenost. A ono to iz toga neminovno proizlazi jeste iezavanje svega to je lino i individualno, odnosno zamenjivanje svega to je originalno za njegove blede kopije, replike, klonove u kojima nema nieg osobenog. Individue svoju novosteenu osobenost, to jest identitet koji im je nametnut od stra ne medija, doivljavaju kao neto to im istinski pripada, te usled toga nisu u stanju da uvide koliko putem medija forsirana slika stvarnosti moe zapravo da proizvede mnogo vie tete nego koristi. Naime, na poetku XXI veka za oveka je karakteristino da je kao kreator medija dopustio da ti isti mediji kreiraju kako njegovu stvarnost tako i njegove predstave o se bi i sve tu u ko jem eg zi sti ra. No, da li zbog to ga od go vor nost tre ba da sno si o vek, me di ji, ili mo da i o vek i me di ji, ni je od pre sud nog zna a ja, jer je mno go va ni je da se pre du zmu neophodni koraci kako bi se aktuelni medijski mainstream dekontaminirao, odnosno kako bi se sve one medijske poruke koje doprinose popularizaciji svega onog to je lano i ispra zno, ako ne iskorenile, onda barem svele na minimum.

LI TE RA TU RA
1. Adorno T., Horkhajmer M., Socioloke studije, Za greb: kol ska knji ga, 1980. ----. argon autentinosti, Beograd: Nolit, 1978. 2. Bodrijar, ., Simulakrumi i simulacija, No vi Sad: Sve to vi, 1991. 3. Burdije, P., Narcisovo ogledalo, Be o grad: Clio, 2000. 4. orevi, T., Teorija informacija. Teorija masovnih komunikacija, Ljubljana: Partizanska knjiga, 1979. 5. Fidler, R., Mediamorphosis, Be og rad: Clio, 2004. 6. Frojd, S., Psihologija mase i analiza ega, Beograd: Fedon, 2006. 7. Gadamer, H. G., Klasina i filozofska hermeneutika, u: Theoria, vol. 40, br. 4, 1997. ----. Um u doba nauke, Beograd: Plato, 2000. 8. Gronden, ., Uvod u filozofsku hermeneutiku, No vi Sad: Aka dem ska knji ga, 2010. 9. Hajdeger, M., Bitak-u-svetu kao sabitak i samobitak. Ono ,Se, u: Bitak i vreme, Beograd: Slubeni glasnik, 2007. 10. Lorimer, R., Masovne komunikacije, Be o grad: Clio, 1998. 11. Mileti, M., Resetovanje stvarnosti, No vi Sad: Pro to col, 2008. 12. Stojkovi, B., Identitet i komunikacija, Beograd: Fakultet politikih nauka u Beogradu, 2002. 13. Tomi, Z., Komunikacija i javnost, Beograd: igoja tampa, 2004. ----. Komunikologija, Beograd: igoja tampa, 2003. 14. Vuksanovi, D., Filozofija medija: ontologija, estetika, kritika, Beograd: igoja tampa, 2007.

193

trkltrna strivanj

The Fa bri ca tion of Iden tity thro ugh the Lan gu ag e of Mass Me dia
In the fol lo wing ar tic le, the aut hor exa mi nes whet her it is pos si ble to con si der the pro gress of lan gu a ge and the de ve lop ment of the com mu nica tion as two pa ral lel pro ces ses, as it is evi dent that a sig ni fi cant com po nent of com mu ni ca tion has been put asi de due to mass me dia. The re fo re, in or der to de ter mi ne whet her or not it is ju sti fi a ble to talk abo ut the de gra da tion of me dia lan gu a ge and com mu ni ca tion, the aut hor in her work, re flects on the ne ga ti ve ef fects of me dia and its in flu en ce on con tem po rary so ci ety. Spe cial at ten tion is gi ven to the analysis of re a lity and iden ti ti es that are pro du ced by mass me dia, and al so to the analysis of ways in which in di vi du als are rela ted to them. K E Y W O R D S : mass me dia, lan gu a ge of mass me dia, mass com mu ni ca tion, re ality pro du ced by mass me dia, iden ti ti es fa bri ca ted by mass me dia.
SUM MARY:

andrearatkovic08@gmail.com

194

fotografija: Nikola Mrdalj

195

fotografija: Nikola Mrdalj

196

fotografija: Nikola Mrdalj

197

trkltrna strivanj

UDC 791.622(497.11)(091)

Duica Dragin
Akademija umetnosti, Novi Sad Katedra za audio-vizuelne medije Univerzitet u Novom Sadu, Srbija

Drava i film: uloga drave u razvoju kinematografije Srbija i arapske zemlje

Savremene prakse upravljanja u oblasti kinematografije1 umnogome zavise od kulturne politike i instrumenata koje drava koristi ili ne koristi. Oblast kinematografije karakterie veoma sloen proizvodni proces, koji ine tri osnovne delatnosti: produkcija, distribucija i prikazivanje filmova, ali i mnogo drugih srodnih delatnosti. Uzimajui u obzir kompleksnost kinematografije, kao i ekonomski aspekt, drava ima veoma teak zadatak da finansira, regulie, odri i unapredi ovu kulturnu delatnost. Prvi deo rada daje uvid u razvoj srpske kinematografije, analizirajui ulogu drave u tom razvoju, kao i sposobnost menadmenta da se prilagodi i opstane u atmosferi odreene kulturne politike. Posebno su analizirani aktuelno stanje i problemi. Drugi deo rada prikazuje poloaj i odnos drave prema kinematografiji u sledeim arapskim zemljama: Aliru, Egiptu, Jordanu, Libanu, Maroku, Palestini, Siriji i Tunisu.2 Iako Srbija tei usklaivanju kulturne politike sa Evropom i zapadnim svetom, iskustva arapskog sveta mogu biti od neprocenjive ko ri sti. K LJU NE RE I : ki ne ma to gra fi ja, dr a va, kul tur na po li ti ka, me nad ment, instru men ti kul tur ne po li ti ke.
S A E TA K :

1 U radu se pored termina kinematografija koristi i termin filmska industrija. 2 Ovaj deo rada pisan je prema podacima publikacije Cultural Policies in Algeria, Egypt, Jordan, Lebanon, Morocco, Palestine, Syria and Tunisia, An Introduction, nastala kao rezultat konferencije: The 1st Conference on Cultural Policies in the Arab Region (Beirut, 78 June 2010).

198

trkltrna strivanj

UVodna raZmatranja Film je nastao kao niz tehniko-tehnolokih pronalazaka, prolazei faze od vaarske atrakcije i zabave, do priznate sedme umetnosti. Zbog inovativne nadogradnje tih pronala zaka, od kinematografa, preko filmske trake, do dananjih savremenih digitalnih kamera, i razvoja svih delatnosti, filmsku industriju moemo smatrati najznaajnijom preduzet nikom inicijativom u oblasti kulture. Tretirana kao privredna grana, kinematografija se u poetku razvijala u zavisnosti od trinih uslova, da bi kasnije u mnogim zemljama drava preuzela na sebe obaveze razvoja ove delatnosti. Od roenja filma pa do danas, razvilo se mnotvo modela razvojne politike u oblasti kinematografije. Najvea razlika u modelima moe se predstaviti kroz ameriki i evropski model. U skladu sa liberalnim modelom kul turne politike, ija je osnovna karakteristika nemeanje drave u oblast kulture i umetnosti (uki 2010: 109), ameriki film je preputen tritu, tako da drava ne finansira direktno proizvodnju filmova ve pospeuje produkciju stvaranjem uslova za investicije privatnog kapitala u filmsku produkciju, distribuciju i prikazivanje. Kada je Evropa u pitanju, ne postoji jedinstven evropski model kulturne politike. Od nos prema kulturi, a tako i prema kinematografiji, drugaiji je od drave do drave, i to su razliiti modaliteti dravnog i paradravnog3 modela kulturne politike. Osnovna karakteristi ka dravnog modela je preuzimanje odgovornosti od strane drave za upravljanje kulturnim razvojem. Preuzeta odgovornost drave prema kulturi jeste kulturna politika, odnosno javna praktina politika, koja predstavlja skup upravljakih mera i aktivnosti kojima nosioci javne praktine politike na osnovu politikog, pravnog i finansijskog autoriteta dobijenog na de mokratskim izborima upravljaju kulturnim ivotom i kulturnim razvojem na odreenoj teritoriji (uki 2010: 63). U praktinom smislu, u odnosu prema kinematografiji, to podra zumeva da su nacionalni kreatori kulturnih politika odgovorni za uspostavljanje politika koje obuhvataju ne samo proizvodnju ve sve aspekte lanca filmskih vrednosti (razvoj, produkcija, distribucija i marketing, projekcija, usavravanje, pristup publici i filmskoj batini itd.) i uklju uje ne samo finansijsku podrku nego i legislativu, istraivanje i prikupljanje podataka. U kreiranju kulturne politike u arapskim zemljama najjai uticaj imaju politika i ideo loka opredeljenja i nacionalni identitet, tako da u Aliru, Egiptu, Jordanu, Libanu, Maroku, Palestini, Siriji i Tunisu dravni organi imaju odluujuu ulogu u domenu kulture. Modeli kul turnih politika razlikuju se od drave do drave, i kreu se od centralizovanih modela zasno vanih na dominaciji Ministarstva kulture (Alir i Egipat) do pokroviteljskog modela (Jordan). U nekim je zemljama veoma teko odrediti model kulturne politike, kao na primer u Libanu ili Palestini, jer odsustvo jasne integrisane vizije i sistematizacije oteava definisanje kulturnog modela. Po pitanju kinematografije, odnos drave prema toj oblasti se takoe veoma razliku je. Na pri mer, u Egip tu i Jor da nu dr a va ve o ma mno go ula e u raz voj fil ma, dok je u Li ba nu
3 Ovaj model podrazumeva da je Vlada prenela svoju odgovornost u domenu kulture na struno telo (Umet ni ki sa vet, Sa vet za kul tu ru i sl.) ko je ona ime nu je, ali ko jim di rekt no ne upra vlja i ko je ima pot pu nu autonomiju odluivanja u periodu za koji je imenovano (uki 2010: 104).

199

trkltrna strivanj

filmska produkcija gotovo nevidljiva zbog odsustva podrke dravnih institucija i fondova kao i odsustva odgovarajueg pravnog okvira kojim bi se zatitio sektor kinematografije. Kulturna politika vodi se odreenim sredstvima, odnosno instrumentima. Instrumen ti kulturne politike dele se prema prirodi svog delovanja na ekonomske, politiko-prav ne, organizacione i vrednosno-idejne, a prema smeru svog delovanja na podsticajne (sti mulativne) i suzbijajue (represivne) (Dragievi ei i Stojkovi 2007: 47). Instrumenti kulturne politike su vrsto i sutinski povezani u celinu, tako da je, recimo, bez upotrebe organizacionih instrumenata nemogue jedan idejni koncept implementirati u praksi, po to i primena drugih instrumenata (ekonomski, pravno-politiki) mora biti utemeljena na planiranju i praktinoj implementaciji plana (uki 2010: 121). Kulturna politika morala bi pre svega biti voena organizacionim instrumentima, jer oni omoguuju precizno pla niranje. Strateko planiranje je osnovni instrument kulturne politike. Bez njega je razvoj stihijski i bez cilja. Strateki plan sadri idejni koncept kulturne politike (viziju, svrhu, ci ljeve, prioritete i strategije kulturne politike), kao i plan potrebnih aktivnosti i finansijskih sred sta va ko ji ma e plan bi ti ostva ren (u ki 2010: 121). Uloga dra Ve u raZ Voju srpske kinematografije 4 Istorija odnosa Srbije i fil ma za po i nje kra jem 1916. go di ne, ka da je dr a va pr vi put in tervenisala u ovoj oblasti. Tada je pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske osnovana Filmska sek cija, to dovodi do produkcije velikog broja dokumentarnih filmova. Godine 1931. donesen je Za kon o ureenju prometa filmova, prvi zakon koji je ureivao oblast kinematografije, i posebno je bio povoljan za filmske proizvoae. Zahvaljujui ovom zakonu i odredbi po kojoj bioskopi moraju da na repertoaru imaju 15% domaih filmova, dolazi do naglog porasta do mae proizvodnje, otvaranja novih privatnih filmskih preduzea, kao i stvaranja institucija u oblasti filmske delatnosti. Osnovana je Dravna filmska centrala, koja uspostavlja evidenciju u proizvodnji i distribuciji, izdaje Filmski almanah, godinjak o filmskim delatnostima u ze mlji, pokuavajui tako da nae nain za stimulisanje domaeg filma. Da bi se ispunila kvota od 15%, a u nedostatku dovoljne koliine novih, u bioskopima su se prikazivali stari domai filmovi, to je smanjilo posetu i dovelo do nezadovoljstva kako vlasnika bioskopa, tako i stra nih distributera, te je 1933. ukinuta odredba o obaveznoj zastupljenosti domaih filmova. Tih godina u dravi je registrovano preko 350 bioskopa, od toga u Srbiji 53 (Rankovi 1998). Tokom Drugog svetskog rata, pri Glavnom tabu Narodnooslobodilake vojske Srbije osnovana je Filmska sekcija. Ona je imala zadatak da osposobi postojee bioskope i orga nizuje kulturni ivot uz prikazivanje odabranih filmova. U vreme rata u Srbiji radilo je 128 bioskopa. Iste godine, u novembru, osnovano je i Dravno filmsko preduzee. Tokom 1945. godine organizacija jugoslovenske kinematografije prelazi s vojne na civilnu, te se ukidaju i Filmska sekcija i Dravno filmsko preduzee, ali je osnovano Filmsko preduzee Federa tivne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ) sa dravnim osnivakim kapitalom u iznosu
4 Tada Kraljevina Srbija.

200

trkltrna strivanj

od milion dinara. Godinu dana kasnije, ukida se i Filmsko preduzee, a osniva se Komitet za kinematografiju Vlade FNRJ, ime je kinematografija, prvi put na ovim prostorima, ui vala status delatnosti od posebnog drutvenog znaaja i potpunu finansijsku pomo drave (Rankovi 1998: 79). Do 1945. vei deo proizvedenih filmova bio je dokumentarnog i propa gandnog tipa, ali se ubrzo na film poelo gledati kao na umetnost (1945. osnovano je filmsko preduzee Avala film). Nakon pet godina, u sklopu celokupne reorganizacije drave,5 Vlada FNRJ ukida Komitet za kinematografiju, to dovodi, izmeu ostalog, i do promene u sistemu finansiranja filmova; umesto budeta, osniva se Savezni fond za kinematografiju, u koji se sli vaju sredstva iz prihoda od bioskopskih ulaznica. Osnivaju se jo dva specijalizovana filmska preduzea na saveznom nivou, Zastava film i Filmske novosti. Godine 1949. osniva se nacio nalni filmski arhiv pod nazivom Centralna jugoslovenska kinoteka, da bi 1952. godine naziv bio promenjen u Jugoslovenska kinoteka, koji se koristi i danas. U tom periodu donesen je Osnovni zakon o filmu (1956), kojim je definitivno regulisana celokupna delatnost kinema tografije na prostoru tadanje Jugoslavije. itav ovaj period karakterie prenaglaen koncept centralnog planiranja, finansiranja i upravljanja kinematografijom od strane drave, to se oslikava i na primeru distribucije posle Drugog svetskog rata uvoz i distribucija stranog filma centralizuju se preko jednog preduzea Jugoslavija filma. Proces decentralizacije jugoslovenske filmske industrije zapoinje ukidanjem Saveznog fonda 1962. godine, i prelaskom na finansiranje preko republikih, a neto kasnije i preko pokrajinskih fondova. Izvor sredstava ovih fondova bili su posebni porezi na bioskopske ula znice. U Novom Sadu osnovano je filmsko preduzee Neoplanta film (1966). Srpska kinema tografija zadrala je udeo od preko 50% od ukupne jugoslovenske filmske produkcije. U to vreme, pojavom televizije, dolazi do opadanja broja bioskopskih gledalaca, to je bio sluaj i u osta lim de lo vi ma sve ta. Sve do 1967. broj bi os ko pa se po ve a vao, te ih je te go di ne bi lo 1765 u ce loj SFRJ, ali se od te go di ne nji hov broj sma nju je. No vi Za kon o kinematografiji donesen je 1982. godine. Njime je, kao i Zakonom o samostalnom obavljanju umetnike i druge delat nosti u kulturi, omogueno organizovanje trajnih radnih zajednica za proizvodnju filmova. Period od 1962. do 1991. godine predstavlja najznaajniji period srpskog filma i neprekidni uspon filma u Srbiji. Tokom tog perioda u Srbiji je snimljeno preko 300 igranih filmova. Ostvarenja domae kinematografije postala su sastavni deo nacionalne kulture, domai film je osvojio gledaoce, a mnoga ostvarenja su reprezentovala nau zemlju na filmskim festiva lima irom sveta. Jedan od znaajnih razloga za ulaganje u razvoj kinematografije je i taj to su tadanje vlasti razumevale propagandnu i promotivnu snagu filma, to danas nije sluaj. Pored navedenih zakona i osnivanja sekcija, komiteta, fondova ili preduzea, drava je ureivala nacionalnu kinematografiju propisima i uredbama o cenzuri. Zakonom o kinema tografiji iz 1982. godine ukinuta je poslednja komisija za pregled filmova. Raspad Jugoslavije 1991. godine pogubno je uticao na filmsku industriju: smanjen je broj bioskopa za 70%, broj gledalaca za 80%. Te godine donesen je Zakon o kinematografiji.
5 Uvoenje radnikog samoupravljanja i decentralizacija.

201

trkltrna strivanj

Jedan od osnovnih ciljeva donoenja tog Zakona bio je da se zakonski uredi video delat nost, koja je do tada bila piratska i koja je nanosila velike tete kinematografiji u Srbiji. Tih godina dravni interes vezan za kinematografiju znaajno je smanjen, meutim, slobodno se moe rei da je produkcija filmova ipak cvetala usled priline ekonomske deregulacije. Tokom 1990-ih snimljeni su, izmeu ostalih, filmovi koji se ubrajaju u najznaajnija ostva renja domae kinematografije, kao to su Podzemlje, Lepa sela lepo gore, Mi nismo aneli ili Ubistvo s predumiljajem. Nakon demokratskih promena 2000. godine, otkazan je sistem davanja finansijskih sredstava i ponovo uspostavljen sistem budetskog finansiranja; 2003. godine uvodi se princip javnih konkursa u odreenim oblastima umetnike produkcije, gde pripada i filmska industrija; 2004. godine osnovan je Filmski centar Srbije (FCS), koji je dobio ulogu paradravnog tela za razvoj filmske industrije i dodeljivanje novanih sred stava za filmove. Novi Zakon o kinematografiji usvojen je 26. decembra 2011. godine. Aktuelno stanje i problemi srpske kinematografije Poslovanje u okviru kinematografske i video proizvodnje u Srbiji podeljeno je na razli ite delatnosti, te je odreenim produkcijskim kuama pretena delatnost produkcija filmo va (dugometranih, kratkometranih, animiranih, dokumentarnih ili eksperimentalnih), a druga preduzea bave se proizvodnim uslugama za drugu stranu u filmskoj industriji, vizu elnim filmskim efektima, TV i filmskom produkcijom, dok jedan deo preduzea sarauje uglavnom sa marketinkim agencijama i proizvodi reklame i audio-vizuelne komercijalne sadraje. U 2010. godini snimljeno je 32, a u 2011. godini realizovano je ukupno 20 filmova.6 Postoje dve homogene radne grupe u okviru filmske industrije, i one imaju razliite ti pove vlasnitva: privatno vlasnitvo je uglavnom prisutno u produkciji i distribuciji, dok su bioskopi uglavnom u dravnom vlasnitvu. Od ukupnog broja bioskopa, oko 85% pripada dravi, a samo 15% je privatno. U filmskoj industriji znaajan proces privatizacije odvija se od 2004. godine, a jedna od najvrednijih privatizacija je kupovina Beograd filma za 8,8 mi liona evra, 2007. godine. Do sada je ponueno 12 filmskih kompanija, na tenderu ili preko auk ci je. Osam od dva na est je pro da to za ukup no 10,8 mi li o na evra (Mi ki i Ri ka lo 2011). Vie od 85% bioskopa radi kao deo drugih organizacija i institucija (obino u okviru lokalnih kulturnih centara), a samo 15% od njih su samostalna pravna tela, ija je primarna aktivnost prikazivanje filmova (oko 29 bioskopa). Mrea bioskopa 2009. godine sastojala se od 117 bioskopskih sala, sa kapacitetom od 46.359 mesta; 2010. godine od 126 bioskopskih sala i kapacitetom od 51.580 mesta. U 2010. godini, broj bioskopskih predstava povean je za 22,2% u odnosu na prethodnu godinu. U strukturi bioskopskih predstava, uee domaih fil mo va u od no su na stra ne sma nje no je za 31%.7

6 Dugometrani igrani, dokumentarni i animirani filmovi, ukljuujui i manjinske koprodukcije. Preuzeto sa saj ta FCS. 7 Podaci preuzeti iz Statistikog godinjaka Republike Srbije.

202

trkltrna strivanj

Domaoj filmskoj industriji veoma je teko da finansijski pokrije osnovnu reprodukci ju. Za to postoji nekoliko razloga: trite je ogranieno, potroake mogunosti su niske i, iznad svega, publika nema redovnu naviku da ide u bioskop zbog visokog nivoa uline pro daje piratskih izdanja, interneta i mnogo drugih razloga. Zbog toga, od prihoda koji ostvare prikazivanjem u bioskopima najgledaniji domai filmovi mogu da pokriju samo oko 10% trokova filmske produkcije. Kada je re o aktuelnom odnosu drave prema filmskoj industriji, moe se konstatovati nedostatak politikog interesa koji predstavlja razlog mnogih proputenih prilika za regu lisanje i razvoj ove oblasti. Najbolji pokazatelj je dugogodinja neadekvatnost zakonske re gulative. Novi Zakon o kinematografiji, koji je zapoet 2004. godine, dat je poetkom 2010. godine na javnu raspravu, ali je Zakon usvojen tek u decembru 2011. godine. Najznaajnija promena u ovom Zakonu tie se diverzifikacije javnih sredstava, u cilju finansiranja kine matografije, to bi znaajno olakalo produkciju filmova. Zakon predvia da se za kinemato grafiju izdvaja 20% sredstava koja naplauje Republika radiodifuzna agencija (RRA), 10% sredstava koja naplauje Republika agencija za elektronske komunikacije (RATEL), kao i 1,5% sredstava od ukupno ostvarene mesene pretplate Radio televizije Srbije (RTS). Neop hodno je pomenuti da su na ovakav predlog Zakona reakcije RRA, RATEL-a, ali i Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), bile izuzetno negativne, pa se u medijima mogla uti i najava tube Ministarstvu kulture od strane RATEL-a. Praksa pokazuje da donoenje zakona u Srbiji ne znai i doslednu primenu istih, tako da je neophodna izvesna vremenska distanca koja e pokazati da li e novodoneseni Zakon zaista u predvienoj meri pomoi razvoj kinematografije. to se tie krovne filmske institucije u Srbiji, do danas su ovlaenja FCS nekoliko puta menjana i ak vraena Ministarstvu, tako da je nejasno koja je zapravo uloga te institucije.8 Osnovna pitanja su: da li drava eli da delegira odgovornost za strate ko planiranje i finansiranje razvoja kinematografije FCS ili ne, kao i koji je razlog za takvu neodlunost? U Srbiji jo uvek nije izraena Strategija kulturnog razvoja i, shodno tome, namee se pitanje da li je donoenje Zakona o kinematografiji dobro reenje bez, prethod no, jasno definisanih nacionalnih prioriteta u oblasti kulturnog razvoja, posebno zbog toga to donoenje zakona ne moe da rei kljuna pitanja kulturne politike bez primene ostalih instrumenata. Ministarstvo kulture po svemu sudei vodi stihijsku politiku razvoja kinema tografije, koristei samo osnovni instrument kulturne politike finansiranje, oito bez pret hodno razraenog finansijskog plana, jer se iznos sredstava kao i broj filmova poslednjih godina menjao. U 2010. godini izdvojeno je 128 miliona dinara i finansirano je 5 filmova, razliitim iznosima (2134 miliona), dok je 2011. godine izdvojeno 150 miliona dinara i fi nan si ra no je 10 fil mo va (5 fil mo va sa po 20 mi li o na i 5 fil mo va sa po 10 mi li o na).9
8 Vano je pomenuti da su dva predsednika upravnog odbora FCS (Emir Kusturica i Predrag Manojlovi) podnela ostavke u poslednje 3 godine, sa obrazloenjem da FCS nema nikakvu snagu. Novi predsednik UO FCS je re di telj Dar ko Ba ji. 9 Iz vor: sajt FCS.

203

trkltrna strivanj

Arapske dra Ve i film Izuzetno nestabilne politike prilike u arapskim zemljama, kako u novoj tako i u sta rijoj istoriji, ne ostavljaju previe prostora za promiljanje o kulturnoj politici ili o kulturi uopte. Meutim, kulturna scena u ovom regionu je veoma dinamina i moe se posma trati kroz brzu ekspanziju savremenog umetnikog trita, kao i kroz rastui interes me unarodnih umetnikih strunjaka, ali najvie kroz razvoj nezavisnog kulturnog sektora. Postojanje kulturne scene i kulturno-umetnikog stvaralatva podrazumeva i odreenu kulturnu politiku, u kojoj u arapskom svetu dravni organi imaju odluujuu ulogu, ali iz vestan uticaj imaju i drugi akteri, kao to su univerziteti, civilno drutvo, verske i druge za jednice. U kreiranju kulturne politike, koja se svakako odnosi i na oblast kinematografije, najznaajniji uticaj imaju pre svega politika i ideoloka opredeljenja, nacionalni identitet, geografski poloaj i blizina susednih zemalja kao i pozicija etnikih i verskih manjina. Kulturne politike arapskog sveta mogu se okarakterisati sledeim optim osobinama: imaju tendenciju da ostanu samo u domenu teorije i da ne postanu integrisani pla novi u praksi; ostaju omeene zvanino odreenim pravcem razvoja, ne bivaju prevedene u set for malno usvojenih pravila, zakona i planova napravljenih radi realizacije dugoronih promena i razvoja; stavljaju kulturu u slubu politike (ime nastaju termini poput arapska nacional na kultura, kultura nacionalnog identiteta, kultura islamskog identiteta, kultura otpora, kultura vladajue partije ili centralizovana zvanina kultura), pre nego politiku u slubu kulture. Alir Od sticanja nezavisnosti 1962. godine, kulturna politika u Aliru formulisana je u skladu sa centralizovanim modelom zasnovanim na dominaciji Ministarstva kulture koje, kroz svoje ogromne finansijske resurse, kontrolie veinu kulturnih i umetnikih aktivno sti u zemlji. Uprkos ogromnom poveanju budeta u poslednjih desetak godina, kulturna infrastruktura je i dalje siromana i nije regulisana adekvatnim zakonskim propisima. Alirska kinematografija doivljava strahovit udarac polovinom 1980-ih godina XX veka, preraspodelom odgovornosti u oblasti filma i video-tehnike. Tada su zatvorene tri kljune javne institucije Alirski centar filmske industrije, Nacionalni institut za audio i video produkciju i Nacionalna agencija za dokumentarne filmove. Ovakva kulturna po litika dovela je do propadanja filmskih kapaciteta i pada gledanosti filmova. Bioskopi, kojih prema podacima Ministarstva za kulturu u Aliru ima 325, imaju status polukomer ci jal nih, ali dr a va i ni na po re da ih vra ti pod svo ju kon tro lu, pa zbog to ga in ve sti ra u iz gradnju novih bioskopa. Sektor distribucije podeljen je izmeu pet velikih distributerskih pred u ze a: MD Si ne, Sir ta film, Ta si li film, So ra pro dakn i Ki no Maks (MD Cin, Cir ta Film, Tassili Film, Sora Production i Kino Max). Za institucije u oblasti kinematografije iz

204

trkltrna strivanj

budeta se izdvaja 0,93% sredstava, dok se za bioskope, ali i sve ostale kulturne dogaaje,10 izdvaja ak 32,99%. Stavljanje kulturnih industrija u sredite nove kulturne strategije, e mu pripada i kinematografija, jedan je od prioriteta kulturne politike Alira. Egipat Model kulturne politike Egipta je, primarno, administrativno dravno kontrolisani cen tralistiki model, koji ima poreklo u socijalistikom ekonomskom sistemu iz 1960-ih. Do sredine 1970-ih ekonomski sistem se promenio ka liberalizaciji trita. Kao rezultat toga, javna novana sredstva za bioskope, pozorita i popularnu kulturu su se smanjila. Ministar stvo kulture nadleno je za oblikovanje i sprovoenje kulturne politike i kulturnih aktivno sti. Budet Ministarstva kulture je nizak u odnosu na budet ostalih ministarstava. Jedan od razloga je to se u neoliberalnoj viziji Vlade kultura smatra robom. U egipatskoj kulturnoj politici postoji ogroman procep izmeu zvanine politike i svakodnevne kulturne prakse. Egipatska filmska industrija jedna je od najstarijih u svetu, najznaajnija i najzastu pljenija meu arapskim zemljama. Svoj vrhunac doivljava 1950-ih godina XX veka, ali dolazak Nasera na vlast i okretanje socijalizmu dovode do preuzimanja potpune kontrole nad filmskom industrijom od strane reima i do njene nacionalizacije. Iako i dalje najvea u arapskom svetu, egipatska filmska industrija jo uvek se nije oporavila. Danas je egipat ska filmska industrija pod cenzurom veeg broja slubi; 1994. godine doneta je fatva (ver ski zakon) koja se odnosila na islamska pitanja vezana za zatitu javnog reda, morala i viih interesa drave; 2002. godine ministar pravosua odluio je da zvaninike Islamske akademije za istraivanja ovlasti da donose odluke po pitanjima cenzure. Pored toga, Egi patska cenzorska komisija ovlaena je da izdaje dozvole za filmska scenarija i scenarija serija. Tokom poslednjih nekoliko godina, ova industrija je doivela odreeno poveanje u smislu potranje, to je rezultat ukidanja indirektnih poreza na bioskopske karte. Ta me ra je poveala profit producenata, distributera i samih bioskopa. To je bio poetak ireg ulaganja u bioskope, tako da se njihov broj znatno poveao. Kada je produkcija u pitanju, u Egiptu postoje 44 studija, od kojih vie od 60% kontrolie Media prodakn siti (Media Production City). Stranih distributera nema u Egiptu, a satelitski kanali su preuzeli njiho vu ulogu. Filmovi se i pre prikazivanja u bioskopima prodaju satelitskim kanalima, pogo tovo enkriptovani filmovi, za viemilionske iznose u funtama. Ovo znai zagarantovani profit producentima koji primaju samo 50% bioskopskog profita. Produkciju, domau i inostranu distribuciju, oglaavanje, kao i bioskopsko prikazivanje u Egiptu karakterie i vertikalni monopol. Savez nekoliko kompanija je najznaajnija monopolistika asocijacija u ovoj oblasti. Zajedniki prihod ovih kompanija 2005. godine iznosio je 139 miliona egi patskih funti, ili ak 80% udela u prihodima ostvarenim tokom te godine.

10 U tabeli koja prikazuje izdvajanja finansijskih sredstava za 2009. godinu, bioskop i kulturni dogaaji podrazumevaju istu stavku.

205

trkltrna strivanj

Jordan Na nacionalnom nivou Ministarstvo kulture je odgovorno za izradu i sprovoenje kul turne politike u skladu sa politikom Kraljevine i nacionalnim interesima. Model kulturne politike u Jordanu moe se smatrati najjasnijim modelom u svim arapskim kraljevstvima i emiratima a to je mecenat, ili model pokroviteljstva.11 Kraljevska porodica je preuzela di rektnu ulogu u podsticanju i uspostavljanju kulturnih institucija. Jordan ini velike napore za revitalizaciju kinematografije. Kako bi doveli do razvo ja svetski konkurentne filmske industrije u Jordanu, 2003. godine osnovana je Kraljevska filmska komisija (The Royal Film Commission). RFC je finansijski i administrativno auto nomna organizacija jordanske vlade. Odobrena je zakonom, nalazi se u okviru Ministarstva kul tu re i vo e na je od stra ne uprav nog od bo ra na i jem je e lu princ Ali bin Al-Hu sein (Ali bin Al-Hussein). Vizija RFC je izgradnja vrhunske filmske industrije svetske klase, u kojoj svi ljudi na Bliskom istoku mogu slobodno da snimaju filmove zajedno sa najtalentovanijim umetnicima sveta. RFC radi na osnaivanju kapaciteta u audio-vizuelnoj i multimedijalnoj industriji, na primer kroz Razvojni program za produkciju filma. Ovaj program nudi obuku za poetnike i one koji imaju poetne nivoe znanja. RFC pozajmljuje opremu za snimanje, obezbeuje stairanje i prua mogunost umreavanja sa drugim producentima, uestvuje na festivalima i ima kontakte sa produkcijskim kompanijama. RFC je takoe odgovoran za reklamiranje Jordana kao mesta za snimanje filmova, za davanje dozvola za snimanje filmo va i do no e nje opre me u ze mlju. RFC osni va i dru ga te la, kao to je la bo ra to ri ja za pi sa nje i razvoj scenarija Ravi (Rawi), 2005. godine; 2009. godine otvara se Filmska kua, koja ima za cilj osnaivanje kapaciteta i promovisanje audio-vizuelne kulture. Jo jedna od inicijativa RFC je irenje mree kino-klubova u Jordanu koji prikazuju filmove i obezbeuju besplatnu opremu za snimanje i montau filmova. Profesionalcima u oblasti kinematografije dozvolje no je vie slobode nego drugim umetnicima u Jordanu. Liban Kulturna politika u Libanu je vrsta formalnog dogovora, zasnovanog na zvaninim pogledima o identifikovanju i navoenju najvanijih principa i prioriteta kulturnih aktiv nosti. U odsustvu jasne, integrisane vizije, civilno drutvo i privatni sektor ine kulturnu infrastrukturu na marginama politike, koja je daleko dublja i efikasnija nego aktivnosti koje sponzoriu politiari i njihovi pristupi, koje ostaju folklorne i u najboljem sluaju samo privremene. Uloga Ministarstva kulture u finansiranju svog sektora je veoma ma la oko 2 mi li o na do la ra. ak i taj no vac uglav nom od la zi na pla te za po sle nih u kul tu ri. Li ban ska vla da je osno va la dva fon da iz ko jih se umet nost fi nan si ra: Fond za kul tur ne in dustrije i aktivnosti i Fond za podrku antikviteta i spomenika kulturnog naslea. Za razliku od perioda 1960-ih i 1970-ih, kada je godinje snimano priblino 50 filmo va, dananja libanska filmska industrija gotovo je nevidljiva godinje se realizuje najvie
11 Prema Mileni Dragievi ei.

206

trkltrna strivanj

pet filmova. Jedan od razloga ovom padu je odsustvo odgovarajueg pravnog okvira kojim bi se zatitio ovaj sektor i njegovi radnici, kao i odsustvo podrke dravnih institucija i fon dova, ak iako je ministar kulture jo 2001. godine, kako bi podrao libansku produkciju filmova, odredio poseban budet. Zakon ne obezbeuje nikakve zajednike povlastice, ni ti uvodi posebna pravila za organizacije koje proizvode filmove ili njima trguju, i drutva koja su ukljuena u ovu oblast. U vezi sa filmovima nema zakonske regulative u pogledu principa koji bi trebalo da rukovode procesom cenzurisanja, sa izuzetkom lana 4 Zakona o cenzuri, koji glasi: Odluke koje su doneli cenzori uzimae se u obzir kod sledeih prin cipa: potovanja javnog reda, morala i ponaanja; potovanja oseanja javnosti i izbega vanja podsticanja rasnih i religioznih oseanja; ouvanja prestia javnih autoriteta; borbe protiv propagande koja nije u skladu sa interesima Libana. Maroko Jedan od prioriteta Nacionalne strategije kulture je saradnja i partnerstvo izmeu Mi nistarstva kulture i svih onih koji su zainteresovani za polje kulture u vladinom sektoru, iza branim veima i organizacijama civilnog drutva. Cilj je da se ostvari integrisani nacionalni kulturni procvat, podigne nivo pruanja kulturnih usluga, poboljaju uslovi i metode rada, uspostavi kulturna politika primarno zasnovana na decentralizaciji i regionalizaciji, usposta vi saradnja sa lokalnim zajednicama. Zato trenutni model kulturne politike moe biti opisan u smislu saradnje i partnerstva na kulturnom polju izmeu Ministarstva kulture i grupa za jednica. Pored godinjeg budeta, marokanski kulturni sektor koristi podrke raznih fondo va koji su jednako subvencionisani od strane drave, kao to su: Nacionalni fond za kulturni rad, Fond za podrku filmske produkcije i Fond solidarnosti osiguravajuih kompanija. Marokanska produkcija filma poela je u vreme protektorata; prvi bioskop je osno van 1934. godine. Postoji primetna neuravnoteenost u geografskom rasporedu bioskopa. Sama Kazablanka ima preko 50 bioskopa, odnosno 20% od ukupnog broja bioskopa u Maroku, dok ostali marokanski gradovi jedva da imaju bioskope. Veina bioskopa u zemlji je u ruiniranom stanju. Filmska produkcija je poetkom ovog veka poela vidljivo da na preduje. Sektor marokanskog filma dobija podrku preko brojnih fondova u obliku poseb nih budetskih rauna subvencionisanih od strane drave, konkretno Fonda za podrku filmske produkcije (1987), kao i Fonda solidarnosti osiguravajuih kompanija (1966). Ma rokanski kinematografski centar, osnovan 1944. i reorganizovan 1977. godine, nezavisna je institucija, pod rukovodstvom ministra za komunikacije. Centar je u osnovi odgovoran za primenu zakonskih regulativa koje se odnose na kinematografiju, posebno na merenja koja su povezana sa profesionalnim autorizacijama, propisima za kinematografske organi zacije kao i sistemom rada bioskopa. Porez na bioskope iz 1987. godine uveden je u korist Centra, a 2003. godine izdat je dekret koji definie raspodelu dobiti prikupljene ovim na knadama i taksama; 47% sredstava iz fonda namenjeno je za produkciju filmova, 48,25% za ulaganje u bioskope i 4,75% za finansiranje menadmenta.

207

trkltrna strivanj

Palestina Mi ni star stvo kul tu re osno va no je tek 1994. go di ne. U to vre me u Pa le sti ni je ve po stojao velik aktivni civilni kulturni sektor. Veoma brzo se ispostavilo da Ministarstvo nije u mogunosti da isprati i podri (finansijski i tehniki) rad NVO organizacija u kulturi. Zbog veoma malog budeta za kulturu i u nameri da se razvije kapacitet samog Ministarstva, 2004. godine osnovan je jedinstven Palestinski kulturni fond, u saradnji sa norvekom vla dom. U avgustu 2010. godine Ministarstvo kulture zvanino je pokrenulo Strateki plan za kulturni sektor 20112013. Palestinski model kulturne politike moe se opisati kao nesiste matizovani model, preteno orijentisan ka neprofitnom sektoru. Model nije u potpunosti ukorenjen i funkcionie samo u centralnim delovima Palestine i u velikim gradovima. Zbog toga znaajni delovi zemlje ostaju uskraeni za bilo kakav oblik i akcije kulturne politike. Iako je prilino istaknuta i meunarodno priznata, produkcija filma u Palestini je relativno mlada u poreenju sa drugim arapskim zemljama. Godine punog razvoja za pa lestinsku filmsku produkciju bile su devedesete, kada je nekoliko palestinskih filmova bilo prikazano na arapskim i meunarodnim filmskim festivalima. Od prve Intifade,12 panja novinskih agencija bila je usmerena na Palestinu, to je dovelo do obuke lokalnog osoblja za poslove kamermana, tehniara zvuka, svetla, kao i za druge profesije. Zauzvrat, to je dovelo do podizanja nivoa svesti o vanosti vizuelne kulture uopte. Proces mira ranih 1990-ih takoe je dozvolio da se vrate mnogi palestinski filmski producenti iz dijaspore. Glavne prepreke u palestinskoj filmskoj industriji su stalni nedostatak novanih sredstava za produkciju, kao i specijalizovanih ljudskih resursa. Sirija Zvanina kultura u Siriji je orijentisana ka panarabizmu i smatra se sredstvom za raz voj panarapske svesnosti. Dominantni model kulturne politike u Siriji je socijalistiki mo del: drava igra glavnu ulogu u potpomaganju kulture kroz mreu institucija koje pokrivaju sve aspekte kulturnog ivota. Drava jeste glavni igra u javnom sektoru, ali nije jedini. Civilno drutvo i privatni sektor generiu nove oblike proizvodnje, to uzrokuje novi mo del koji bi se mogao nazvati pokroviteljskim. Zakoni, propisi i radne procedure sporo se menjaju, to dovodi do promene uloge vladinih kulturnih organizacija. Vano je napome nuti da je Evropska unija najvei partner Sirije u kulturnom sektoru. Vrednost projekata za 20072010. iznosi oko 130 miliona evra. Filmska produkcija u Siriji skoro da uopte ne postoji, niti se ona smatra delom kultur ne industrije. Zvanina filmska produkcija u veini sluajeva ne iznosi vie od 1 ili 2 filma godinje namenjenih festivalima. Dravna komisija za planiranje je uspostavila brojne pro jekte koji uvode zakonske promene, kako bi se olakalo uestvovanje privatnog sektora u filmskoj produkciji. Ovo obuhvata uspostavljanje dravnih fondova za podrku filmskom sektoru u okviru Komore filmske i TV industrije, i ohrabrivanje privatnih i drugih banaka
12 Prva Intifada (19871993) odnosi se na palestinski ustanak protiv izraelske okupacije palestinskih teritorija.

208

trkltrna strivanj

da investiraju u ovu oblast. Kada je re o prikazivanju filmova, infrastruktura praktino ne po sto ji. Ne to ma nje od 40 bi o sko pa, od ko jih je 25 sme te no u Da ma sku i Ale pu, pred stavlja u proseku manje od jednog sedita na 1000 stanovnika. Broj bioskopa je bio znatno ve i 1960-ih go di na (oko 120), ali je 1969. go di ne do ne sen Za kon o za bra ni uvo za fil mo va, koji je obavezivao vlasnike bioskopa da prikazuju filmove koje je uvezla Glavna bioskop ska uprava (GEofC), osnovana 1963. godine. Zakon je ukinut 2003. godine. Drugi razlog za loe stanje bioskopa su razne takse nametnute od strane drave: 10% na prihod, taksa za do bi ja nje do zvo le od Glav ne upra ve za bi o skop, tak se na uvoz fil mo va i opre me za mo dernizovanje bioskopa, na ulaznice, zatim naknade koje se plaaju telima kao to su Opta uprava za reklamiranje ili Ministarstvo za lokalnu administraciju (naknade za peate i i enje). Tunis Kulturna politika Tunisa usmerena je sluenju nacionalnom identitetu, prosveivanju naroda, olakavanju meukulturnog dijaloga i ekonomskom razvoju na polju kulture. To kom 1960-ih, kada se drava nametnula kao jedini legitimni branilac nacionalne kulture, tunianski model bi mogao da se opie kao centralizovani paternalistiki model kulturne politike. Od ranih 1990-ih dravi vie nije odgovarala ova pozicija i ona se borila da defini e novu strategiju koja ujedinjuje kontrolu sa decentralizacijom, ali se i dalje nikakve kul turne aktivnosti ne mogu preduzeti bez odobrenja i ovlaenja Ministarstva kulture i zatite spomenika ili institucije koja predstavlja Ministarstvo na regionalnom ili lokalnom nivou. Tri su najvea problema sa kojima se suoava kinematografija u Tunisu: kriza biosko pa, nedostatak distribucione infrastrukture i poveanje broja kontrolnih komisija u sluaju privatnih ili stranih investicija. Kriza bioskopa rezultat je globalnih bioskopskih proble ma, kao to su postojanje piraterije, internet, loi uslovi i smanjenje broja bioskopa, nesta nak filmskih klubova, koji su bili jedno od efikasnih sredstava za irenje filmske kulture. Ogromna birokratija i stroga kontrola ugroavaju privlaenje stranih investicija i utiu na porast produkcijskih trokova. Primera radi, 1982. godine snimljen je 181 film, 2002. go di ne 81 film, i tek oko 50 u 2008. go di ni. Si ne ma kod (Ci ne ma Co de) pri osni va nju 1960. godine postavio je principe zakonske osnove dananjeg sektora zaduenog za kinematogra fiju. On definie grane filmske industrije (produkciju i distribuciju), uspostavlja dravnu kontrolu preko viza za snimanje, produkciju i distribuciju filmova i video produkcije, bez obzira na anr (igrani ili dokumentarni) i njihov medij (bioskop ili TV). Drava indirekt no doprinosi filmskom sektoru preko davanja statusa za izuzimanje od taksi (koje se ti u uvezene opreme i protoka) za tunianske filmove. Razvojni fond za proizvodnju filma, uspostavljen od strane Sinema koda, daje najvie novanih sredstava za filmsku i video produkciju. Fond se finansira naknadama za izdavanje viza i taksom od 6% na bioskopske ulaznice, kako bi se podrala nacionalna filmska produkcija. Zakon jasno definie 3 tipa

209

trkltrna strivanj

dovola: dozvolu za dobijanje profesionalne karte13, dozvolu za snimanje i dozvolu za proiz vodnju i distribuciju audio-vizuelnog materijala. Zakljuak Nezavidnom poloaju kinematografije u Srbiji prethode mnogi razlozi. Polazei od drave, pre svega, nije izraena Strategija razvoja kulture, na osnovu koje bi se oblikovala jasna politika razvoja filmske industrije. Drava u nedostatku vizije i dugoronih i kratko ronih ciljeva vodi stihijsku razvojnu politiku i koristi samo osnovni instrument kulturne politike finansiranje. Indirektne mere razvoja potpuno su zanemarene, nejasni su uloga i ovlaenja FCS, tako da se slobodno moe konstatovati nepostojanje politikog interesa za razvoj filmske industrije. Pored toga, bioskopska mrea u Srbiji je desetkovana, to je takoe izazvano mnogim razlozima: nezavrena i nespretno provedena privatizacija, ve lika dugovanja za tekue trokove, koja optereuju poslovanje, zastarela tehnika i oprema bioskopa, jo uvek nereeno pitanje piraterije na filmu, mali potroaki kapacitet graana. Mnogi gradovi u Srbiji vie nemaju nijednu bioskopsku salu. Veliki uticaj drave u finan siranju filmske industrije uinio je da se estetski i umetniki kriterijumi visoko vrednuju, ak iako postoje mali trini efekti takvih filmova. Zbog izuzetno velikih ulaganja koja zahteva razvoj filmske industrije, njena razvojna politika u Srbiji ne moe se posmatrati drugaije, nego kao rezultat poprenih veza izmeu kulture i ekonomije, pri emu se vi e panje mora posvetiti kulturnim, a tek onda ekonomskim interesima. To su okviri od kojih je neophodno poi u definisanju politike razvoja filmske industrije uz primenu iro kog opsega politikih i ekonomskih mera, kombinovanog na organizacionoj, obrazovnoj i ekonomskoj osnovi (Miki i Rikalo 2011). Razvojna politika u oblasti kinematografije u arapskom svetu, kao i opte stanje i po loaj filma, razlikuju se od zemlje do zemlje, ali ipak postoji nekoliko zajednikih odlika, koje bi se pre mogle nazvati problemima: smanjena produkcija, zatvaranje bioskopskih sala kao posledica video revolucije, cenzura, pitanja distribucije, smanjenje investicija, su avanje domaeg trita, kao i invazija amerikih filmova i televizijskih emisija. Sloenost kinematografske delatnosti, u dravi koja se ve izvesni broj godina definie kao zemlja u procesu privatizacije, u politikoj, ekonomskoj i drutvenoj tranziciji, kao i u dravama u kojima vladaju izuzetno nestabilne politike prilike, poput arapskih, dovodi u pitanje odrivost te delatnosti. Velike i este promene, kao to su gaenja i osnivanja novih institucija, preduzea ili fondova, zatim donoenje novih zakonskih reenja, centraliza cija, decentralizacija ili promena naina finansiranja, ukazuju na konstantno traganje za dobrim reenjima koja e odrati razvoj multidimenzionalnog poslovanja u oblasti kine matografije. Iako je uloga drave od krucijalnog znaaja, ona se, zbog svih problema sa kojima se susree savremeni menadment filmske industrije, ne sme olako osuditi. Stra hovito brz tehnoloki razvoj, digitalizacija, televizija, internet, kuni bioskop, piraterija,
13 Profesionalna karta je uslov za rad u sektoru filmske industrije.

210

trkltrna strivanj

izuzetno skupa proizvodnja filmova, ogromni trokovi odravanja bioskopa, nedostatak kvalitetnih filmskih ostvarenja, nedostatak interesovanja ili mali potroaki kapacitet pu blike, samo su deo trenutnih razvojnih izazova filmske industrije i njenog menadmenta.

LI TE RA TU RA
1. 2. 3. 4. 5. Dragievi ei, Milena i Stojkovi, Branimir, Kultura menadment, animacija, marketing, Beo grad, Clio, 2007. uki, Vesna, Drava i kultura studije savremene kulturne politike, Beograd, Institut za pozorite, film, radio i televiziju, Fakultet dramskih umetnosti, 2010. Miki, Hristina & Rikalo, Mirjana, Film market in Serbia: development challenges and solutions, From the 9th Annual International Conference on Communication and Mass Media, 16-19 May 2011. Rankovi, S. Radenko, Kinematografija, Jugoslovenski pregled, broj 2, (1998): 75105. ----. Kinematografija u Srbiji, 19982009, Pre gled RS, broj 1, (2010): 6492. Cultural Policies in Algeria, Egypt, Jordan, Lebanon, Morocco, Palestine, Syria and Tunisia, An Introduction. The 1st Conference on Cultural Policies in the Arab Region (Beirut, 7-8 June 2010).

Co un try and Film: The Go vern ments Ro le in the De ve lop ment of Ci ne ma to graphy Ser bia and the Arab Co un tri es
Mo dern ma na ge ment prac ti ces in the fi eld of ci ne ma to graphy largely de pend on the cul tu ral po li ci es and in stru ments that go vern ments use or do not use. The fi eld of ci ne ma to graphy is cha rac te ri zed by a com plex pro duction pro cess thro ugh three main ac ti vi ti es: pro duc tion, di stri bu tion and scree ning, and many ot her re la ted ac ti vi ti es. Ta king in to ac co unt the com ple xity of ci ne ma to graphy, as well as the eco no mic aspect, go vern ment has a very dif fi cult task to fi nan ce, re gu la te, ma in tain and pro mo te this cul tu ral ac ti vity. First part of this pa per pro vi des in sight in to the de ve lop ment of the Ser bian ci ne ma to graphy, analyzing the ro le of the go vern ment in the de ve lop ment, ma na ge ment and the abi lity to adapt and sur vi ve in an at mosp he re of cer tain cul tu ral po licy. In par ti cu lar, this pa per analyzes the cur rent si tu a tion and problems. The se cond part of this pa per shows the po si tion and at ti tu de of the go vern ment to ci ne ma to graphy in the fol lo wing Arab co un tri es: Al ge ria, Egypt, Jor dan, Le ba non, Mo roc co, Pa le sti ne, Syria and Tu ni sia. Alt ho ugh Ser bia stri ves to co or di na te cul tu ral po licy with that of Euro pe and We stern world, the expe ri en ce of the Arab world can pro ve to be in va lu a ble in this pro cess. K EY WOR DS: ci ne ma to graphy, sta te, cul tu ral po licy, ma na ge ment, cul tu ral policy in stru ments.
SU M M AR Y:

organizator@ptt.rs

211

vej

212

213

fotografija: Jovan Todorovi

f o t o

J o v a n

T o d o r o v i

j o v a n . t o d o r o v i c @ g m a i l . c o m

214

fotografija: Jovan Todorovi

215

vej

UDC 8127

Ni na i van e vi, Pa riz

Je zik u eg zi lu: ne ki vi do vi pro me na u go vor nom i pi sa nom je zi ku ko ji su pro u zro ko va ni no vom i vot nom si tu a ci jom
Linton Kvesi Donson, jamajanski pesnik iz Brikstona, jednom je primetio: Kad sam pr vi put do ao u Lon don, ra dio sam u podzemnoj eleznici, ali rad u podzemnoj ele znici ne bee ba tako zabavan Njegova opaska podsea na tipinu situaciju u eg zi lu, u ko joj mo e da se ob re ne ka oso ba pridolica koja ivi u zemlji koja nije njegova domovina i koja moe da iskusi psiholoku potekou koju stvara ta kav ivot. I ivotni i radni uslovi izgledaju esto nepri jat ni i ne po elj ni oso bi ko ja je oda bra la da i vi u stra noj zemlji, i mi ne moramo da analiziramo mnogo brojne razloge za tvrdnju da ivot u izgnanstvu esto izgleda preteak i neprijatan. Pa ipak, nakon viego dinjeg udubljivanja u problematiku egzila, osvrnu la bih se na ne ke skro vi ti je ili na iz gled ma nje pri stu pane vidove ivota u njemu. Jednu od najznaajnijih karakteristika ivota u egzilu predstavlja injenica da emigrant svakodnevno govori jezikom koji nije nje gov ma ter nji. Ono to se e sto do ga a u ta kvoj si tu aciji jeste da osoba koja stalno, svakodnevno govori stranim jezikom, tj. idiomom sredine u kojoj ivi, ka da se vrati uvee kui, u porodini kutak, najee se vraa svom maternjem jeziku, lokalnom dijalektu. Ali, u kom ob li ku mu se ona vra a, ka ko i ko li ko se ona vra a je zi ku ko ji je zna la i go vo ri la, a u kojoj meri je ona taj jezik promenila? Novi sadraji svih svakodnevnih iskustava osobe koja ivi u iz gnan stvu ve su du bo ko pro dr li u nje nu svest i u njen jezik (koji, kau lingvisti, biva osiromaen i tr pi, uprkos novim iskustvima i saznanjima), ali koga istovremeno i obogauju razliiti spektri iskustava kroz koje emigrant prolazi u novoj ivotnoj sredini. Pod bogaenjem ovde ne podrazumevamo samo poveavanje fonda rei neijeg maternjeg jezika u trenutku kada govornik potpuno preuzme i usvo ji re ili iz ra ze ne kog stra nog je zi ka, ve i stva ra nje neobinih neologizama koji su stranog korena. Le nji prevodilac ponekad ne prevede celu re na ma ter nji je zik, ve na osno vu stra ne re i sa mo do da sufiks maternje strukture (ujem, u Londonu srp ski i hrvatski emigranti kau chicketina [od chicken pile] umesto piletina); pod bogaenjem jezika podrazumevamo i usvajanje celog niza ivotnih si tuacija sa kojima se susreemo u novoj sredini, ko je uvek ne znamo kako da apsorbujemo i smestimo u maternji jezik. Kao mlada spisateljica, pisala sam u Nju jor ku ro man po et kom 1980-ih, i u jed nom tre nut ku sam za sta la jer sam hte la da ka em da je

216

vej

neko ostavio poruku na telefonskoj sekretarici. Zbu ni la sam se jer ni sam zna la ka ko da pre ve dem danas ve odomaen izraz telefonska sekretarica, koji tada jo nije postojao u Srbiji. U naoj zemlji jo ni su po sto ja le te ma i ne, ma lo ih je bi lo i u Evro pi u to vre me, zna i ni sam zna la ta da ka em, i od lu i la sam se za iz raz ko ji sam na li cu me sta iz mi sli la telefonska maina ili maina za ostavljanje poru ka. Bi la sam ve ro vat no pr va ko ja je u tom tre nut ku upotrebila taj izraz na maternjem mi srpskom, ose ti la sam se odi sta sme lom, hra brom, ali sa ne kom knedlom u grlu, koju esto osete prevodioci kada nespretno tragaju za adekvatnim izrazom. U smi slu, imam li ja pra va da tom re ju ime nu jem ovu no vu stvar? Postoji pak jo jedna drugaija mogunost ili situacija da jezik kojim se osoba slui u egzilu bu de neki jezik kojim se ve sluila u domovini setite se svih Afrikanaca iz zapadne Afrike koji danas ive u Francuskoj i koji su morali da govore francuskim kao drugim zvaninim jezikom, ili prvim, u rodnoj Afri ci, pre no to su se ika da pre se li li u Fran cu sku. Njihov kulturni i drutveni kontekst danas, dok ive u Francuskoj, veoma se razlikuje od starog, afrikog; ovaj novi kontekst je uveliko uticao na njihov verna kular i na upotrebu njihovog najintimnijeg dijalek ta. Osoba koja potie iz Obale Slonovae i koja ve decenijama ivi u Francuskoj, ne govori vie onim afrikim francuskim kojim je ranije govorila, jer u Fran cu skoj ni je sa mo sti ca la no vi fond re i ve i no ve obiaje, usvajala je drugaiji, novi nain ivota, ta ko da se sa mim tim i njen ver bal ni iz raz me njao u skladu sa menjanjem njenog svakodnevnog ivota. Treba istai da se jeziki izraz nije promenio samo u zvaninom francuskom jeziku ove osobe, ve se i njen lokalni izraz promenio, struktura i sintaksa vernakulara (narodnog jezika) koji ova osoba govo ri samo sa nekolicinom bliskih osoba. Ovaj proces jezikog prilagoavanja, ili adaptacije novoj sredini, ne mo ra da se od vi ja na na in tra u ma ti an po emi
217

gran ta ovaj pro ces je ste spor i go to vo je ne vi dljiv u drutvu u kome jedinka normalno funkcionie, obavlja svakodnevne poslove. Meutim, ova promena u sluaju osobe koja je pi sac emi grant ko ja me nja svoj je zik pi sa nja, osta vlja maternji u korist novog jezika sredine u kojoj ivi moe da bude zaista bolna i cepajua, sa trau matskim posledicama. Poznati, a nedavno preminuli francuski pisac roen na Antilima, Eduard Glisan, jednom se poa lio da se nakon tolikih godina boravka u Francuskoj vi e nig de do bro ni je ose ao, jer su ga svu gde tre ti rali kao stranca: kada bi otiao na Antile, tretirali su ga kao Fran cu za, a ka da bi se vra tio u Fran cu sku, svi su ga uporno tretirali kao Antiljanina koji ivi u egzilu, podseajui ga da nigde nije kod svoje kue, ni svoj na svo me. Postoje najmanje dve velike mogunosti za pi sca u eg zi lu: ili da pri hva ti da pi e je zi kom sre di ne u kojoj ivi ili da nastavi da pie na maternjem jeziku. Ako prihvati ovu drugu, postoji objektivna mogu nost da e se obre sti na usa mlje nom i ne za hval nom putu, potpuno ostavljen i zanemaren i od strane svog italatva i od kolega iz domovine, one komune ili gru pe pi sa ca ko joj je ne ka da pri pa dao dok je bo ravio u domovini. Meutim, za odreeni broj pisaca koji poseduju izuzetnu vrstu moralne snage i hra brosti, pisanje na jeziku kojim u datoj zemlji niko ne govori moe da otvori neke druge, nove mogu nosti, kovanje nekog novog izraza, osebujnog ima ginarnog sveta, posebne tajne zemlje u koju samo on ima pri stu pa i ko jom se ko ri sti. Ni ova kva vr sta spisateljske prakse ne mora neophodno da bude ne ko lo e is ku stvo. Za i sta, ako autor na sta vi da pi e na maternjem jeziku, moi e ak da ostvari zanimljive rezultate, ak eksperimente na nivou upotrebe sop stvenog vokabulara, koji moda ostaje ogranien, ali koji se neprestano obogauje novim ivotnim isku stvi ma kroz ko ja autor pro la zi, jer on obo ga u je i menja svoj mentalitet, to je za pisanje toliko vano

vej

koliko i stalno bogaenje vokabulara. U ovom slu a ju, on e mo da mo i da sta re re i obo ga ti no vim i vot nim sa dr a ji ma, ak i da ih osve i, da im po dari novu semantiku sveinu i sjaj, stavljajui ih u potpuno nove i neoekivane kontekste u kojima se inae ne bi naao boravei u domovini. Promene u autorovom jeziku, koje se odvijaju na nivou njego vog vokabulara, nisu najznaajnije po njegovo delo, a esto nisu ni toliko vidljive da bismo sa sigurnou tvrdili da autor pie i ivi u nekoj zemlji drugaijoj od one u ko joj pi u na nje go vom ma ter njem. e sto autori sami upotrebljavaju u tekstu strane rei i iz raze koji su neobini, jer ele da proizvedu neobine efekte, ak i kada piu na maternjem jeziku, u zemlji iz koje su potekli (ovde mislim na neobinu Knjigu o Milutinu, autora D. Popovia). Pravo meanje lingvistikih elemenata, isku stvo lingvistikog meleza i gramatikih mele skinja stvara se pri upotrebi gramatike strukture jezika, koju autor koristi u stranoj zemlji dok pie na stra nom je zi ku, jer nje gov mo zak, ili bar nje gov nesvesni deo, jo uvek koristi gramatiku strukturu nje go vog ma ter njeg. Pa ipak, ka ko se ovaj no vi Ge stalt upotrebe pisanog jezika razvija, primeujemo da u odreenom trenutku struktura drugog jezi ka, jezika zemlje egzila, poinje da se namee i preo vladava nad strukturom maternjeg. Taj neurolingvi stiki proces je gotovo fotografski, i u njemu mozak autora prolazi kroz duplu fotografsku ekspozituru i udvajanje. Njegova upotreba jezika filtrira se kroz odreeno lingvistiko sito koje stvara novu struktu ru u pi sa nju u ko joj se autor vi e ne osla nja sa mo na strukturu maternjeg. Ovo filtriranje jezika na novi nain deava se govorniku koji govori na novi na in, ili maternjim jezikom, ili kao stranac novim jezikom sredine u kojoj boravi, ali u govornoj situ aciji mi toliko jasno ne primeujemo ovaj fenomen, kao kad pred so bom dr i mo pi sa ni tekst. Kad je neto odtampano, ono dobija odreenu vizibilnost, odtampa se momentalno u naem mo

zgu, i tu se traj no za dr i. Po ne kad ovaj no vi pi sa ni jezik, ovo novo pismo pisano na maternjem jeziku kao u sluaju Salmana Rudija ili Semjuela Beketa, itaocima lii na prevod knjievnog teksta sa nekog dru gog je zi ka, kao da se autor sam preveo. Kae mo tada da autor pie na svom maternjem, ali da da nas njegov maternji jezik zvui kao prevod sa jezika ze mlje u ko joj je autor du go bo ra vio i ko jim se upo redo sluio. Nove pak strukture u pisanju moemo lake opaziti u tekstovima onih autora koji su oda brali da piu na novom jeziku, jeziku sredine koju su odabrali. Te strukture najlake opaaju domoroci koji bre otkrivaju neobine naine na koje je neko iskrivio i zloupotrebio njihov jezik, izvor njihove tradicije i nacionalnog ponosa. Moda ovo izvanredno i jedinstveno iskustvo pi sanja na jeziku koji nije maternji ne moe tako lako da se uoi i ana li zi ra u slu a ju auto ra i ji se ma ter nji jezik ne razlikuje isuvie (po vokabularu i gramati koj strukturi) od novog jezika na kome piu. Padaju mi na um ru mun ski auto ri ko ji su i ve li u Fran cu skoj (Tristan Tzara, Emile Cioran, Gherasim Luca), i u ijoj prozi jedva da naziremo neku ograniavajuu sveinu ili zaprljanu lepotu koja ne pripada francu skom je zi ku, ali ko ja ne pri pa da ni ru mun skoj knji evnosti i stilskoj strukturi rumunskog teksta. Pri pi sanju teksta na stranom jeziku, autor uspostavlja od reeni odnos hrabrosti i izuzetne snage dok se obra unava sa tim stranim jezikom. Tu vrstu hrabrosti i neizvesnost avanture, koje su rumunski pisci ostvarili na francuskom jeziku, teko da moemo sresti u nji hovim tekstovima pisanim na rumunskom jeziku. Zanimljiv profesionalni poduhvat za svakog lingvistu bio bi pokuaj da prati javljanje tekstualne sveine i jezikih promena unutar teksta nekog auto ra koji poinje da pie novoodabranim jezikom. Ali ovaj zadatak esto se uini nemogue tekim u trenu kada se lingvista poduhvati dvostrukog prevoenja, kroz koje autorove misli prolaze u procesu dok pie na maternjem jeziku, a koji vie ne predstavlja jezik
218

vej

njegove svakodnevne reference. Kako je ovaj izazov za lingvistu ili knjievnog kritiara isuvie velik, a proces praenja autorove izmenjene misli i izmenje nog jezika isuvie komplikovan, pomenuti strunjaci najee ili potpuno prestanu da obraaju panju na takvog autora. Nekoliko autora koje poznajem (Gor dana irjani, Nemanja Mitrovi) isprialo mi je da je jedan od razloga za njihov povratak u otadbinu bi la ne mo gu nost da se uhva te u ko tac sa tim in di ferentnim itanjem, tj. utanjem itaoca (lingvista i kritiar u ovom sluaju su najidealniji itaoci). Problemi koji se javljaju tokom promene jezi ka i pi sma po ne kad su isu vi e ve li ki da bi se i naj struniji kritiar njima bavio: gotovo po pravilu is krsavaju oni problemi koji su vezani za sintaksike i gramatike strukture odreenih jezika francuski pisac zvui uvek neobino lirski i poetino kad pie na en gle skom, jer ima ten den ci ju da sta vlja pred loge nakon imenica, a stil mu je daleko barokniji i razgraeniji, ak i u opisu najjednostavnijih situa cija. Nemaka pak knjievnost, koja daje prednost preciznom izraavanju, lake se ita i razume u pre vodu jer, uprkos odreenoj teini izraza (kao kod Hajdegera i drugih nemakih filozofa), jednom de ifrovanu na jezik primaoca, italac je u stanju da je apsorbuje. Slovenski jezici imaju dugu reeninu strukturu, te knjievna dela, kada se prevedu sa njih, esto zvue nejasno ili preopirno, zbog upotrebe zgusnutih epiteta ili eliptine reenine strukture, koja je strana romanskim ili germanskim jezicima. Ono to je odista zanimljivo u sluaju pisma autora u egzilu jeste koliina materijala koju on sam cenzurie, ne stavi na papir. Tu pre svega podrazu mevam one razne idiosinkratine, posebne izraze njegovog maternjeg jezika, kao i situacije koje on eliminie jer smatra da su isuvie regionalne, lokal ne, da pripadaju iskljuivo kulturi kojoj je pripadao. U ovom slu a ju autor ko ji e li da ostva ri uni ver zal niji izraz dostupniji novom italatvu, pone da za postavlja one delove prolosti koji ga vezuju za stari
219

kraj, maternji jezik i nekadanje itaoce, koji izazi vaju nostalgiju. Ovde mi pada na pamet Nabokov i njegov dugogodinji boravak u Sjedinjenim Dra va ma. Da li su sve te go di ne i vo ta u Sje di nje nim Dr a va ma osta vi le trag, i to ka kav vi dljiv trag, na njegovom pisanju? Da li je trag bio vidljiv u pogle du izbora tema, predmeta, graenja likova? Kakve su uloge njegovo rusko naslee i tradicija u pi sa nju igra li u sve mu to me? U slu a ju biv eg ju goslovenskog autora Davida Albaharija, moemo da uoimo odreenu promenu tematike u njegovom pi sa nju, pa ak i pro me nu u upo tre bi srp skog je zi ka u poslednjem periodu njegovog rada, koji se podudara sa njegovim boravkom u Kanadi. Prevoenje stvar nosti koja naseljava njegov novi ivot podrazumeva odreenu bukvalnost prevoenja sa engleskog jezika, kojim se svakodnevno slui, na maternji mu srpski jezik, kojim se ogranieno slui u privatnoj, subjek tivnoj sferi a koja se njemu javlja u obliku aleatornog seanja. U ovakvom sluaju kaemo da pisanje preu zima rizik kako kod autora tako i kod itaoca izo frenog diskursa. Ali kod izuzetno talentovanih pisaca, poput Beketa ili Dojsa, rekli bismo da je njihovo izla ganje riziku bilo vredno, rezultati su bili velianstveni. Sluaj srpskog autora Nemanje Mitrovia tako e je ve o ma za ni mljiv kao pr vo, on je bio je dan od najtalentovanijih autora beogradske generacije koja se javila sedamdesetih i osamdesetih godina, kada je zajedno sa piscima poput Vladimira Pitala oformio pokret manufaktura snova, koji se kasnije pretvorio u izdavaku ediciju istog imena. Meni lino njegovo pisanje bilo je uvek zanimljivo, odvijalo se u oblasti dekonstrukcije jezika, znai, lingvistike je orijenta cije, predstavlja isto pisanje koje donekle, u nekom vidu, podsea na moje sopstveno. Mogli bismo da ga okarakteriemo kao oniriko, na granici izmeu ja ve i sna, realnog i nadnaravnog. Takoe ga karakteri e odsustvo anra, tj. meovitog je anra, ni poezija ni proza, poetska proza, koja ukljuuje programsku odreenost, program, nalik ruskim futuristima, koji

vej

su stvarali manifeste i programsku knjievnost. Od svoje prve knjige San rata pa sve do po sled njih (Scenario za san, Drug Pe tar Pan, Romansa sa Vevericom), Mitrovi je insistirao na vrlo poetskoj upotrebi zgusnutog, kondenzovanog jezika. U njego vim priama bez prie i zapleta, gde ono to je ispri ano nije bilo toliko bitno koliko jezik kojim je neto ispriano, odista prvo primeujemo posebnost jezika koji je veoma bogat, lirski i donekle eksperimentalan. Jezik Vladimira Pitala je takoe veoma zgusnut i ne mogu za prevoenje u ovome njih dvojica legitim no pod se a ju na Pa ster na ka i Har msa ali, za raz li ku od Mitrovia, Pitalo u svoj jezik uvek ugrauje klasinu priu! Znai, prve knjige koje je Mitrovi objavio u nekadanjoj Jugoslaviji, ili one iz perioda ranog boravka u Holandiji, sa poetka devedesetih, karakterie osebujan jezik koji je, na svom najviem nivou, slian jeziku velikog moderniste Rastka Petro via, koji je Mitroviev prethodnik i u pogledu jezika i u funkciji pisca iz egzila. Nakon desetogodinjeg boravka u Holandiji, gde je uglav nom sli kao, Mi tro vi se vra tio u Sr bi ju i objavio knjigu Nerasvetljeni Svetozarov nestanak, u kojoj susreemo sasvim drugaijeg pisca. Njegov kratak, lakonski stil jo uvek je tu, njegov besprekor ni je zik se za dr ao, on i da lje le ti us prav no i da le ko, takorei pod nebesa, gde ne moemo da ga sledi mo, ali mu se stil ipak u ce li ni pro me nio. Po stao je neka vrsta veoma ogorenog Danila Harmsa, to na ko ri ca ma ka e i nje gov ured nik, ali u okvi ru te krat ke proze sada zapaamo priu i zaplet koji je, istina, udan i onirian, vie nalik nekoj vinjeti i skaski ska zu a ma nje kla si noj krat koj pri i. Ov de pak primeujemo promenu tona u prozi koja je postala neko svedoanstvo gorine ivota u egzilu, ta proza je postala preciznija, vra i grublja, moda manje sne na od pret hod ne, jer se do ne kle tru di da nas neemu poui, pokuava neto da nam saopti, a ne samo da postoji u okviru tog savrenog jezika koji Mitrovi kao da je odvajkada posedovao. Primeu

jem, ta ko e, da su mu se i po sve te pro me ni le ne ka da je pi sao ve o ma du ge po sve te, dok ova gla si na prosto: Mojoj dragoj Nini Nemanja! to se ti e mog sop stve nog pi sa nja mo da ni sam naj bo lji tu ma sop stve ne pro ze, ali ako se osvr nem na nekih 25 knjiga koje sam objavila i ako osta vim istu poeziju po strani, uroniu u svoju tako zvanu prozu. Posmatram promene koje su nastale u prozi nakon toliko godina provedenih u egzilu: po gled na moj pr vi ro man, ko ji sam pre 20 go di na na pi sa la u Nju jor ku, ot kri va da je ak i na slov knji ge u he roj skom aori stu Kao to ve re koh kao da pripada jednom periodu kojeg bi mi bilo teko da se pri se tim i da ga ana li ti ki sa mem, ak i ka da bih uporno pokuavala to da uinim Rekla bih samo da je engleski jezik, kojim sam veoma rano poela da se slu im u i vo tu, ve o ma pro dro u mo ju pro zu: njegova nemilosrdna preciznost, kratkoa i jasnoa izraavanja, kao i Sviftovska tendencija ka upotrebi oksimorona, zatim zapostavljanje odreene nijanse u izrazu, njegova crno-bela neosenena faktura, kao i tenja ka stvaranju gotovo nemoguih jukstapozi ci ja da, re kla bih da su svi ovi na bro ja ni ele men ti prevashodno anglosaksonskog porekla. Mo gla bih sve ove ele men te da tra im u knji zi pripovedaka Inside and Out of Byzantium (tako zvane Vizantijske prie), koju sam prvu napisala na engleskom jeziku i koju sam kasnije prevela na srpski, a iji je jezik zadao toliko muke i glavobo lje urednicima, i srpskim i amerikim korektorima i lek to ri ma! A tu je i mo ja po sled nja knji ga pri a Orfejev povratak, koja je pretrpela odreeni uticaj francuskog jezika, njegovog opsenog i razuenog stila, iako sam i u okviru francuske knjievnosti ostala uvek verna onom konciznom talasu njiho ve proze, koji je anglosaksonskog porekla, a u koji spada stil Alain Robbe-Grilleta i Philippe Sollersa. Otuda i naslov moje francuske knjige Recherche Philippe Sollers (U traganju za Filipom Solersom), tj. u tra ga nju za tim pro znim sti lom.
220

fotografija: Jovan Todorovi

221

fotografija: Jovan Todorovi

222

fotografija: Jovan Todorovi

223

vej

UDC 821.163.41-31.09 Tima S.

Vladimir Kopicl, Novi Sad

Minimalistiki trijumf staromodernog otpadnika

Bezmesni prilog kanonizaciji Slobodana Time, ovogodinjeg do bit ni ka NIN-ove na gra de za ro man Ber nar di je va so ba
Ako je pisanje proze neka vrsta narativne strategije, neka vrsta lukavosti umetnika, onda to ima smisla potpisati, tj. ofirati se, otkriti identitet, meutim, ono to tom stra te gi jom po sti e mo, to osva ja mo, to zbi lja ni je ni i je, a to je ujedno i ono naj vred ni je u i ta voj stva ri, zbog e ga se i po la zi u pi sa nje ko je je neka vrsta lova, potraga za vrhovnim uitkom, za doivljajem postojanja. Slo bo dan Ti ma Je zik uvek kri vo tvo ri. Slo bo dan Ti ma

Svaka ptica peva svoju pesmu. Ta ko je i s pe sni ci ma, po ne kad i sa lju di ma. Po gotovo s pesnicima koji su ljudi a piu i druge oblike teksta. One oblike to ih, sledei naueno ili uobi ajeno, nazivamo prozom, pa bilo da su u pitanju dnevnici, eseji, prie ili romani, te tako fatalno raz liite stvari koje nam govore. Ima to ga jo ali nas u ovom tek stu to jo ne zanima. A ko smo ti mi, bar u ovom tek stu? To smo sva ona Ja, da kle, a ima ih po vi e, ko ja su u sla vu svog tre nut nog predmeta i svo ju li nu sla

vu pevala, pisala, i obratno, o tekstovima Slobodana Time, pa to napisano/ispevano i proe potpisivala jednim te istim potpisom kojim je i tekua laudacija zakiena. A ko li je, ko, taj preninovski i ninovski ST? I ta on to pe va, / pi e kao da i tav Okean s tim pi smom uzdie, i itaocu na ramenu i tamo gde se Veno Vee, Vena Dokonost i Radost Venosti stapaju u jedno na kapijama Abendlanda? Po ve ru je mo li na as sa mom ST i sve mu to je godinama pisao i govorio za danas njime zatravljene me di je i lju de, a da se sve to tek sa da u je i oke an ski

224

vej

odjekuje on je konzervativan avangardist, staromo deran tip, knjievni i ivotno-poetiki odmetnik/ot padnik sa aurom jingerovskog Valdgangera, ujedno post-ekoloki i trans-virbijevski Kralj ume, tj. pre ostale urbane ili planetarne umice-Slobodice. Uz to neko ko se sea, reminiscencira i tako mitotvori svoju protejski fluidnu individualnu mitologiju za ogrnutu naim, ujvidekim koliko i svetskim, Pavlo vim ulicama i Limanima, i Provalijama, da bi se sve to na as, ka ko na autor vo li da ka e pro me ta lo, pa i pro met nu lo, u Ne to, ne to Dru go, jer sve vred no sa im se susreemo u njegovom ili naem pisanju, ili i vo tu, prema ST, je sa mo / Tre nu tak, pri zor ko ji 1 2 skriva neto , Tren osenen ljudskou . A ono to umetnik tom trenutku oduzima ili pridodaje nije ni ta vi e do ma lo sve sti / sa mo sve sti ili tek na me ra, od lu ka / Da se za spi ili osta ne bu dan3 bu du i da je Umetnost samo um Doivljaja / Doivljaj je kripa Stvarnosti (Dogaaja) / Stvarnost je sivilo Umetno sti ha os / I ta ko u krug4. Ne ba pojmovno-statistiki najistije i najfre kvent ni je, ali sna no, ube dlji vo i de lat no kad se li terarno prelomi u delu umetnika koji ima svoj glas i zasad neotklonjiv prisenak volje da gaji svoje Prvo li ce i me nja mu ma ske, tj. da pi e, ma kar da tvr di da Pisanje je ubijanje, ponitavanje / Stari muki zanat, najstariji5. I ta tu sad ima da se do da? Povodom Timinog nagraenog romana Bernardijeva soba najmanje sledee: 1. Da je to trans-socijalni roman, makar tekstual no srezan na krajnje individualistiki minima listinom uzorku, u duhu one individualne/ur
1 ST, Blues Diary, 27. 2 Ibid. 116. 3 Ibid. 93. 4 Ibid. 67. 5 Ibid. 144.

videke mitologije koju je Tima uveliko rasuo, odnosno ifrantski isprofilisao u svim svojim ne-stihovnim knjigama i anrovski neobelee nom Blues Diary; 2. Da je to trans-porodini roman, iji veiti ak tan ti otac, maj ka, de te itd. uz sve pro tej ske mene u odnosu na prethodno pozicioniranje nosioca porodinih funkcija u Urvideku i Quattro Stagioni bi va ju re ljef ne, ako ne i pre sudne figure ukupne romaneskne intencije/ inicijacije ST i njenog dizanja na para-sakral ni nivo u nesvakidanje srezanom gore = dole kljuu; 3. Da je to trans-de tek cij ski ro man, u ko me se plono eksplicirani pa razvijeni sredinji siejni motiv (hipotetini udes rodno i drugaije per sifliranog Hipolita na Jadranskoj magistrali + potraga za sobom kao autentinim Ja/grekom) podvrgava kompozicionim, jezikim, formal nim, smisaonim i dodatnim igrama skrivali cama i otkrivalicama svakojake ekstenzije, dis torzije, pa i preoblikovanja u neraspoznatljivo, a da opet ostaje ivo aktivacijsko jezgro u koje se pria, tj. naracija, vraa kad god slutimo neki ras plet, ne ki pre gle dan kraj. I to dvo struk, jer Timina pria, poput alhemiarske smicalice, ima dvostruk detekcijski tok, dvostruko detek cijski vezan a) za individuacijsku potragu za identitetom i njegovom razgradnjom i b) za tra e nje pra ve sli ke jed ne ne/sre e, oma ke koja bi se mogla smatrati saobraajnim ko liko i ivotnim udesom.

225

vej

4. Da je to trans-bil dungsro man, jo jed na Ti mi na povest o odrastanju junaka i njegove okoli ne, Gra da, in di rekt no i svih nas, do one ta ke i mere koju neemo domaiti makar bili i ide alni sauesnici, tj. itaoci, jer Istine i Dogaa ja prema miljenju naeg autora nema poto je Do i vljaj sve, a uvek se iz me u njih, ili njih i nas, isprei Neto, s velikim slovom N, Neto kao Nesaznajno, gde uvek prebiva neto Drugo, pa bila to Odsutnost, Transcendencija ili... ko zna ta? Recimo, neka u tekstu tek nagovetena ili malerovski ujna melodija/kripa Stvarnosti, ili jedva uhvatljivo podseanje na oblik neka kvog izoblienog oblaka u kome je Neija dua, ili neka Timina diskretno, umalo ne/verbalno domatana slika Radosti Venosti koju pri i tanju ove knjige skoro da moemo doivljajno opipati, i to ne na kaiicu. Ipak, da se manemo paragrafskog mudrovanja i vra ti mo knji zi kao svom konkretnom predmetu, makar da ST tvrdi da predmeti su samo senke, utva re. Utva re ili ne, knji ge sva ka ko je su pred me ti, pa i Bernardijeva soba, i to s numerisanim stranama, uhvatljivim i neuhvatljivim kodovima/koanima, otvorenim i zatvorenim koricama i pitanjima, tj. vi dljivim spoljanjim i unutranjim organima. Dakle, da vi di mo ka ko je taj pred met, knji ga Bernardijeva soba, pi san, i ta je tu vred nost/raz li ka u od no su na prethodne predmete iz urvidekog ciklusa. Na pri mer, na stra ni 56 na la zi se lep upit ni ko madi teksta koji glasi: Ako u dru tvu ne pred sta vlja ni ta, osta je ti porodica. Ako nema porodicu, sam si, ostaje ti sa mo pri ro da, tvo je te lo, tj. ko smos i ve nost kao najvea tamnica. Sam pod zvezdama pred Oke a nom. Da li je to ma lo? Da li je to Ni ta? S neto dobre italake volje i neto iskustva u ovo malo rei nalazimo tota.

Prvo, nekoliko bitnih opsesivnih, trans-koan skih motiva ukupnog Timinog pisma, odnosno pe vanja, na zadatu i nezadatu temu. Drugo, jo jedan primer po njegovim knjigama rasute makroesejizacije svega postojeeg, ali sada u sasvim mikro formi. Otkud to? Nova poetika? Disciplina? Svoenje na mini malizam, makar i raskoan? Ta ko je, jer u ak dva od tri mo gu a kra ja Bernardijeve sobe semantiki i ideografski gospodar tek sta je sli ka di rekt nog ga a nja u me tu, a na stra ni 112, da kle ta no 56 stra na da lje od ve ci ti ra ne 56. strane, to moda i nije sluajnost nego isticanje, tj. strana simetrija, Tima istom motivu pridaje i autopoetiko obeleje, neku vrstu za njega inovativ nog spisateljskog vjeruju: Ipak, bez tanosti, bez preciznosti, nema ni e ga! Po ga a ti u cen tar, to! Ono to mi je uvek nedostajalo. Doista ne bez znaaja, za ovu knjigu, esejistiki svedeniju, narativno usmereniju, preglednije roma neskniju, kompoziciono zatvoreniju i semantiki direktniju, pitkiju, ukratko minimalistiki vre srezanu od ranijih Timinih tekstualnih objava u formi proze. Da je to tako i da to nije sluajno, uosta lom, sve do i i sam na slov, ba kao i apo krif no de la tan lik samog naslovnog fantoma, Bernarda Bernar dija, koji se, naravno, u skladu s Timinim princi pom vrhunske vrednosti Odsutnog i odsutnosti, ne pojavljuje na stranicama romana nigde direktno, do u snu. A sa op te no nam je da su on i nje go va so ba, oko koje se sie romana zavrtanjskivrti, i simbolni i predmetni supstrat minimalistikog dobra, vrednog koliko i neudobnog, dakle one prozirne stvaralake discipline koja daje zavodljivo proziran rezultat, do nekle ak poetiki naopak/disonantan, ako imamo dosadanje ukupno Timino pisanje u vidu.

226

vej

Da je ova knjiga zaista plod specifinog poe tikog opita/otklona svog autora podjednako sve do i i sam njen glav ni mo to Po zdra vljam te, sta ri Okeane!, inicijalan meu ostalim koji obeleavaju poglavlja knjige i zato viestruko povlaen. Mo glo bi se, da ka ko, pi ta ti ka kve sad ve ze ima ne ki naglaeno repetitivan moto uzet s poetka debelih strofa Lotreamonovih Maldororovih pevanja s Ti minim poetikim odlukama o prevratu u sferi techne i njihovom razradom u Bernardijevoj sobi. No, svako ko je itao Slobodana Timu moe se dosetiti da je Okean za Ti mu i me ta fo ra Knji ge, da je knji ga za nje ga mo re, okean, sva ka stra ni ca je pu i na, redovi, reenice su talasi raznobojni, talasi koji se svaaju, koji se bore...6. Pa ako to zna mo, a sad ve znamo, citat iz Maldorora na poetku Bernardijeve sobe moemo itati kao invokacijski pozdrav, ali jo pre sud ni je i kao opro taj, opro taj od ra ni jih poetikih internih svaa u tekstu, to dosta reljefno sluti na ozbiljne inovacije u pripovedakoj metodo logiji primenjenoj na Bernardijevu sobu. A mo da i na ne to Ti mi no to tek sle di ali ga ni slu ti ti jo te ne moemo. Ukratko, okeanski diskurs prethodnih Timi nih pro za je u Bernardijevoj sobi donekle presahnuo u svojoj metaproznoj razbokorenosti i razigrano sti, jer je intencionalno srubljen direktnijim nara tivno-diskursnim minimalistikim neo-diktatom sa mog Auto ra kao Sop stve nog Dru gog ko ji se sa moposmatra i reaguje. Tako je literarni predmet nazvan Bernardijeva soba stupio na neokeansku stazu linearnijeg rasta i gradnje teksta, a Tima sa staze nenasilnog/nevidljivog gurua svoje generacije te sijaset generacijski neobeleenih a koterijski ne svrstanih sledbenika Muza na put knjievne slave u globalnom medijskom selu zvanom Ovde. Na rav no, osta lo je u tom tek stu ko ji se po i gra va nestvarnim licima stvarnosti podosta i utvarnog
6 ST, Quattro Stagioni, str. 122.

timunga i okeanskog oseanja, i razdragane jezike analitike svega postojeeg i onog teko uhvatljivog u definicije Drugog to dejstvo Timinog pisma tako presudno ini prepoznatljivim, jedinstvenim. Zato ovo uglavnom i piemo, da viesmisleno uzdiemo i da se viesmisleno pitamo da li piui o Timi i njegovim knjigama ikako moemo biti u pravu. Ili, to re e na autor, ST: Sve odluke se nahode u Transcendenciji, u Odsutnosti.7 Ili: Samo lepota moe da kae ono oaravajue Da koje je, u stvari, jedina definitivna uteha.8 O tom, po tom.

7 Ibid. 107. 8 ST, Bernardijeva soba, str. 35.

227

fotografija: Jovan Todorovi

228

fotografija: Jovan Todorovi

229

fotografija: Jovan Todorovi

230

fotografija: Jovan Todorovi

231

vej

UDC 821.134.2(83).09 Dorfman A.

Donatan Rolins (Jonathan Rollins), Toronto

Ariel Dorfman pie kui: knjievno dravljanstvo i transnacionalna pripadnost

U jednom intervjuu, aprila 2008, Ariel Dorfman, ileanski pisac u izgnanstvu, izjavio je da dom moemo imati na vie razliitih mesta bilo gde. Rekao je takoe da je to sigurno tako u sluaju mnogih pisaca, ako ne i veine njih, i to ne samo onih koji piu takozvanu izgnaniku i imigrantsku knjievnost. Dorfman, iji ivot na odreeni nain karakteriu serijska izgnanstva, smatrao je da smo mi pripadnici vie zajednica koje se preklapaju i da je prostor, gde se one susreu, podruje preseka u kojem se oseamo najudobnije ili imamo oseaj pripadnosti na dom. tavie, ta rodna mesta nisu nuno fizika. Dok je Dorfmanu dom naizmenino bio u Argentini, ileu, Holandiji i SAD, taj isti dom je u tekstovima koje je itao i pisao predstavljen kao transnacionalno mesto. Ove razliite tekstualne domovine ili (inter) tekstualne zajednice pruaju oseaj pripadnosti pojedinanim itaocima i piscima i premauju fizike limite nacionalnih granica ili im prkose. Koristei transkript svog intervjua sa Dorfmanom, pokuao sam da istraim hipotezu da tekstovi proitani i napisani od strane raseljenih lica esto funkcioniu kao surogat domovine. Ovaj rad takoe ispituje vezu izmeu Dorfmanovih identiteta nacionalnih i tekstualnih, i lojalnosti unutar njih. U jednom intervjuu aprila 2008, Ariel Dorfman govorio je o proslavi sedmog roendana svoga unuka i znaaju tog dogaaja za proirenu istoriju njegove rusko (moldavsko)-jevrejsko-argentinskoileansko-amerike porodice. Bilo je to prvi put u nekoliko generacija da je jedan Dorfman doiveo te godine, a da jo uvek nije iskusio izgnanstvo. Poetkom 20. veka, njegovi deda i baba pobegli su iz Evrope pred surovim pogromom. Tokom 1940-ih, on i njegovi roditelji bili su primorani da napuste svoju rodnu Argentinu i odu u Sjedinjene Drave, sada beei od progona leviara od strane argentinske vlade. Zatim, deceniju kasnije, makartizam je oterao Dorfmanove iz Sjedinjenih Drava u jo jedan politiki egzil, ovog puta u ile. Ako premotamo unapred do 11. septembra 1973. (drugi 911), nai emo Ariela Dorfmana koji, kao kulturni atae marksistike vlade Salvadora Aljendea, bei iz usvojene domovine usled dravnog udara generala Pinoea. Osvrui se na ovaj viegeneracijski niz gubitaka doma u svojim memoarima iz 1998, Heading South, Looking North: A Bilingual Journey i u svom dokumentarcu iz 2007, A Promise to the Dead, Dorfman postavlja vana pitanja o prirodi doma i pripadnosti: gde je dom i ta je dom? U

232

vej

nedostatku fizike domovine, u odvojenosti od poznatog, ta je to to izgnaniku, migrantu, lutalici prua oseaj stabilnosti i pripadanja? I do koje mere moe jedan tekst da zameni izgubljeni dom ili domovinu? Neki od odgovora mo gu se pro na i u Dorfmanovim memoarima, u njegovim romani ma i dramama, u dokumentarcu, i odnedavno u in ter vjuu ko ji sam vo dio sa njim apri la 2008, pre jav nog prikazivanja A Pro mi se to the Dead. Kako onda Ariel Dorfman pie kui? Kao de ak i kao mla di, Dorf man je stal no su o en sa kompleksnou i ambivalentnou pitanja do ma, iz gnan stva i nji ho ve ve ze. Pa ipak, u to vre me, on kao da ne osve ta va ovu kom plek snost, ve svo je iskustvo zamilja kao binarni niz ili-ili: ili englesko govorno podruje ili pansko govorno podruje; ili ameriki ili ileanski; ili ovde ili onde. Meutim, pre ma njegovom sopstvenom iskustvu, i ile i Sjedinje ne Drave su istovremeno domovina i strana teritori ja. Trin T. Min-ha (Trinh T. Minh-ha) nas podsea da iskustvo izgnanstva nikada nije samo binarno, ve je to pre pitanje liminalnog podrhtavanja1 u ono me to Zigmund Bauman (Zygmunt Bauman) naziva iz gnaniko drugde (elsewhere) ili neko meuprostorno tre e me sto ko je ni je ni ov de ni ta mo i pro ti vi se bi 2 narnom razmiljanju. Naravno, zreli Dorfman pre po zna je da se na pi ta nja kao to su: Ko sam ja? Gde je dom? Gde ja pri pa dam? Ko ja je pri ro da mog iz gnanstva? ne moe odgovoriti koristei sve-ili-nita, ili/ili pristup. Stvaranje identiteta i pripadnosti je pregova ranje koje se vodi u liminalnim prostorima koje opi suju Bauman i drugi. Nakon naputanja ilea, Dorf man kao liminar/izgnanik sa svojom porodicom luta
1 T. T. Minh-ha, Ot her Than Myself/ My Ot her Self u knji zi George Robertson et al (eds) Travellers Tales: Narrative of Home and Displacement, Ro u tled ge, New York, 1994, str. 13, 17. 2 Z. Ba u man, As si mi la tion in to Exi le: the Jew as a Po lish Writer u knjizi Susan Rubin Suleiman (ed) Exile and Creativity: Signposts, Travelers, Outsiders, Backward Glances, Duke UP, Dur ham and Lon don, 1998, str. 321.

od Buenos Ajresa do Pariza i Amsterdama, i zatim do Sjedinjenih Drava do tog drugde koje je jednom dav no pri gr lio kao dom, za tim od ba cio, u kom se po novo neodluno pojavljuje s obzirom na ulogu koju su Sjedinjene Drave igrale u ileanskom dravnom uda ru zbog e ga je i i u pan iz svog ko re na. Naj zad, diktatura u ileu prestaje, vraa se demokratija i Dorf man se vra a ku i i shva ta (kao i mno gi dru gi izgnanici) da ga dom vie ne eka. Dom je sada negde drugde mesto koje se, ako se uopte i moe pronai, teko pronalazi na mapi. Opis sline izgnanike liminalnosti Katarine Marcinijak (Katarzyna Marciniak) u delu Julija Al varez (Julia Alvarez) povezan je sa Dorfmanovim sluajem: Polako uviamo kako liminalni poloaj oslobaa (izgnanika) od oseaja pripadanja jed noj naciji i pozvani smo da preispitamo prirodnu vezu izmeu pojedinca i njegovog mesta roenja. [...] dom mo e bi ti isto to li ko ne po znat i stran kao i 3 mesto izgnanstva. Postepeno, mnogo puta izgnani Dorf man, shva ta ono to su mno gi u sli nim me u prostornim, raseljenim okolnostima uvideli: da se liminar individua u meuprostoru nastanila u transnacionalnom drugde. U najboljem sluaju, ovo saznanje dovodi do onoga to Marcinijakova naziva doivljajem mnogostrukih nacionalnih pri padanja4, ali u najgorem sluaju, dovodi do oaja, otuene iskljuenosti, delom do onoga to Salman Rudi (Salman Rushdie) naziva, duplim nepripa danjem,5 ali bez ika kve ko ri sti. Iz gle da da je ovo * drugo bel huks (bell hooks), koju je citirala Rozmari Dord (Rosemary George) u Politici doma, ima
3 K. Marciniak, Alienhood: Citizenship, Exile, and the Logic of Diff f erence, U of Minnesota P, Minneapolis, 2006, str. 68. 4 Mar ci ni ak, str. 73. 5 S. Ru di, Istok, Zapad, Beograd: Centar za geopoetiku, 1995, str. 141. * Ova autorka je insistirala da se njeno ime pie malim slovima jer je ve ro va la da je naj va ni ja su ti na knji ga, a ne ko sam ja (prim. prev).

233

vej

la na umu ka da je iz ja vi la: Po ne kad je dom nig de. Ponekad ovek samo zna za potpunu odvojenost ili otuenje. Tada dom vie nije samo jedno mesto. Dom su lokacije.6 Dorfmanov poloaj je mnogo bo lji od ovo ga, ali ono to je za jed ni ko nje mu i huk sovoj je poimanje da dom nije mesto ve lokacije. On je svakako mnogo optimistiniji od Eve Hofman (Eva Hoffman), na pri mer, ko ja u knji zi Izgubljeno u prevodu sugerie da njeno izdeljeno izgnaniko ja nikada nigde nee oputeno pripadati da e uvek biti zaglavljeno na pola puta.7 Alternativa je, ka ko tvr de Dorf man i osta li, da iz gna ni ko ja mo e da pri pa da mno gim me sti ma, ak iako mo ra da ostane liminalno i da plee i skae (da upotrebimo Dorfmanovu frazu) napred-nazad preko pukotine (da upotrebimo Hofmanov termin) koja se ne mo e potpuno zatvoriti.8 Dorfmanova ideja o viestru kom pripadanju nije samo poza ili performans u kom se o vek pretvara da je kod ku e gde god da se na la zi to Edvard Sed (Ed ward Said) sma tra po sebnim dostignuem izgnanika9, ve radije, istinski oseaj za uklapanje. U intervjuu, Dorfman tvrdi da mi pripadamo mnogim zajednicama koje se prekla pa ju, i da su ta ke gde se te za jed ni ce sre u me sta gde se mi oseamo najudobnije ili gde imamo oseaj pri pa da nja to je u stva ri dom. Nje gov opis do ma ima veliku slinost sa Homi Babom (Homi Bhabha) artikulacijom ekstrateritorijalnih i meukulturnih prilika ne-domovnosti.10
6 B. Ho oks, ci ti ra na u knji zi R Ge or ge, The Politics of Home: Postcolonial Relocations and Twentieth-Century Fiction. Lon don, U of Ca li for nia, 1996, str. 1. 7 E. Hof man, Izgubljeno u prevodu, Geopoetika, Beograd 2002, str. 216, 274. 8 Hof man, str. 274. 9 E. Said, Re flec ti ons on Exi le u Marc Ro bin son (ed) Altogether Elsewhere: Writers on Exile, Boston and London, Faber and Fa ber, 1994, str. 148, is ti ca nje do da to od stra ne auto ra. 10 H. Ba ba, Smetanje kulture, Beograd: Beogradski krug, 2004, str. 9.

Imajui na umu Babina opaanja, istakao bih ovde deteritorijalizovanu prirodu Dorfmanovog nedomovnog pripadanja uz objanjenje da ta mesta na kojima se nalazi dom nisu nuno fizika. Dom se moe predstaviti kao transnacionalno mesto sme teno u meuprostor izmeu kultura i jezika, kao i u tek sto ve ko je on i ta i pi e. Ja bih ove raz li i te tekstualne domovine grupisao pod okriljem tek stualnih, pa ak i intertekstualnih zajednica.11 One funkcioniu kao zajednice u meri u kojoj tekstovi omoguavaju oseaj pripadanja itaocima i piscima pojedinanim itaocima koji trae srodni glas, ili autorima koji piu stvarnoj ili zamiljenoj zajednici italaca. Takve tekstualne zajednice mogu prelazi ti, prkositi i sukobljavati se sa fizikim granicama nacionalnih zajednica. tavie, ini se da tekstualne zajednice funkcioniu na dva povezana ali razliita naina: da citiramo Benedikta Andersona i Salma na Rudija, one su zamiljene zajednice ili za miljene domovine konstruisane, rekonstruisane i odravane kroz priu;12 ili je to niz ko smo po lit skih kontakt zona prema Dejmsu Klifordu i Dejvidu Morliju (James Clifford and David Morley) koje se nalaze izvan ili prelaze granice nacije ili nekih dru gih geografskih, lingvistikih, etnikih, religijskih ili porodinih zadruga.13 Kod Dorfmana vidimo obe varijacije tekstualnih zajednica na delu tj. pri u o domu i priu (tu kosmopolitsku kontakt zonu) kao dom.

11 Ove za jed ni ce su in ter tek stu al ne, isto kao to su i in ter subjektivne, u meri u kojoj su sainjene kao idiosinkratike mree povezivanja i znaenja. 12 B. An der son, Imagined Communities: Reflections on the Origin and Spread of Nationalism, Ver so, Lon don and New York, 1991, str. 6; S. Ru di, Imaginarni zaviaji (U publikaciji: Po lja. - ISSN 0032-3578. - god. 52, br. 448 (nov-dec. 2007), str. 2739. 13 D. Mor ley, Home Territories: Media, Mobility and Identity, Ro u tled ge, Abing don and New York, 2000, str. 9.

234

vej

Dorfmanovi memoari bacaju novo svetlo na ulogu tekstualne zajednice kao transnacionalne ili ekstrateritorijalne kontakt zone i znaaja koji e ona ima ti u nje go vom i vo tu. Kao mla di, on pra ti svo ju maj ku i oca na pu tu bro dom za Evro pu. U tom liminalnom prostoru, plovei izmeu kontinenata, kultura, jezika, istorija (izmeu razliitih domovi na njegove porodice u Evropi i na amerikom kon ti nen tu), na istom bro du ko jim je pi sac To mas Man plovio kui u Nemaku nakon dugogodinjeg egzila, Dorfman doivljava epifaniju. On uvia da knjiev nost ili itanje i pisanje tekstova moe funkcionisa ti kao alternativa domu: to jest, tekst kao prenosiva, depna patrija ili domovina koju ovek nosi u sebi. On poinje da raspoznaje vezu izmeu teksta i zajed nice nezavisno od geografije. On o ovom momentu pie u svojim memoarima,14 ali u na em in ter vjuu, Dorfman jo detaljnije objanjava svoju epifaniju: Nasluivao sam da je ovek sposoban da putuje ko ri ste i svoj je zik i da bi mo gao da pi e i da e ta pisana re putovati drugaije od ruke koja ga je na pi sa la ili od oka ko je ga je vi de lo ili mo zga ko ji ga je smi slio. To je bio po e tak pro ce sa. to sam vie itao i pisao na engleskom jeziku u i leu, shva tio sam da ja ne mam pu bli ku u San tja gu osim nekolicine ljudi koji bi mogli da itaju moje stvari (njegovi roditelji bi itali to to je on pi sao, na pri mer), ali po sto jao je taj ne ki ose aj da su moje prie napisane na jeziku koji se ovde ne ukla pa, ali ko ji se ukla pa ne gde dru ge. 15 On shva ta da je nje gov ose aj pri pa da nja pro izvod tekstualnog ili knjievnog dravljanstva pre nego nacionalnog dravljanstva. U to vre me, on i ta New York Re vi ew of Bo oks i antologiju engleske knjievnosti, i Beketa, Oskara
14 A. Dorf man, Heading South, Looking North: A bilingual Journey, Far rar, Stra us and Gi ro ux, New York, 1998, str. 84 15 A. Dorfman, Personal interview, 6. septembar, 2008.

Vajlda, Konrada i Nabokova. Znaajno je napome nu ti da su ve i nu tih knji ga ko je on i ta i sa ko ji ma se povezuje napisali oni koji su otili negde drugde i ko ji pi u na je zi ku ko ji im ni je ma ter nji. Ovo i ta nje formira deo temelja njegovog oseaja pripadanja tekstualnoj zajednici. On objanjava: Poinjem da pronalazim srodne due i u autorima koje sam itao ali i [znaajno] u njihovoj publici mnogo godina kasnije, u razgovoru o ovim knjigama uvideli smo da moemo da komuniciramo.16 To je tek stu al na za jednica koju Brajan Stok (Brian Stock) objanjava u svom istraivanju uspona srednjovekovne knjievno sti i re for me i je re ti kih po kre ta 11. i 12. ve ka.17 Ove zajednice predstavljaju srednjovekovnog prethodni ka Klifordovim kosmopolitskim kontakt zonama. Dorfmanova knjievnost njegovo pisanje i i ta nje sme ta ju ga u ta kve zo ne kon tak ta. On ob ja njava ove veze kao in izgradnje zajednice: Usta no vio sam da je ima lo smi sla to je ta mo bi lo lju di ko ji su i ra ni je bi li ta mo i ko ji su mo gli da postanu to mesto gde sam sreo sreo sam auto ra, ali sreo sam i dru ge i ta o ce [primetite njegovu upotrebu teritorijalnog jezika za opisi va nje pro ce sa ko ji je iz van me sta] [...] Sve vi e sam shva tao da su me ve o ma ja ko pri vla i li ti, hajde da ih nazovemo transnacionalni intelek tualci. [...] Jako me je privlaila ideja da moe da ra di na je zi ku ko ji se raz li ku je od tvog, od onog je zi ka ko jim si bio okru en i ko ji ti je mo 18 gao dati neku vrstu prednosti.

16 Dorfman, Personal interview. 17 B. Stock, The Implications of Literacy: Written Language and Mo dels of In ter pre ta tion in the Ele venth and Twelfth Centuries. Prin ce ton UP, Prin ce ton, 1983, str. 88151. Stok raz matra paralelnu upotrebu teksta od strane grupe italaca u kasnom srednjem veku i oseaj solidarnosti protiv spoljnjeg sveta, koji su takva zajednika itanja omoguila ovim tek stualnim zajednicama (str. 90). 18 Dorfman, Personal interview.

235

vej

Pre ma to me, za Dorf ma na, i mno ge dru ge sli ne njemu, znaaj knjievnosti u razgovoru o domu i izgnanstvu lei u injenici da je knjievnost u svom temelju intersticijalna zapoinje u preklapanju i putuje izvan odreenih mesta/prostora/kultura ko je je proizvode.19 Time je njegov oseaj pripadanja svetu umnogome proizvod njegovog tekstualnog ili knjievnog dravljanstva, onog koje ga ini delom jedne ili vie tekstualnih zajednica. Postoje dva znaajna trenutka u njegovom i votu u kojima ovo knjievno dravljanstvo dolazi u konflikt sa nacionalnim dravljanstvom, takmi i se sa njim ili ga iza zi va. Pr vi se do go dio ubr zo na kon dr av nog uda ra, ka da je on za jed no sa oko 1000 drugih politikih izbeglica naao utoite u ar gentinskoj ambasadi u Santjagu nadajui se (esto uzalud) da e uspeti da pobegnu iz zemlje. Izgleda da i nje ni ca to je bio ro en u Bu e nos Aj re su (te je stoga bio Argentinac po roenju) nije bila dovoljna da ga puste da pree ileansku nacionalnu granicu. Naprotiv, njegov status nedavno objavljenog pisca je bio taj ko ji mu je po mo gao da stig ne do slo bo de u Buenos Ajresu. Argentinska vlada koristi ovu injenicu da bi mu obezbedila neophodnu izlaznu vizu (tj. da li ete zaista da pogubite ovog poznatog pisca?). Tekstualna zajednica je, u ovom sluaju, vie od puke apstrakcije. Pripadanje onome to on naziva elitnoj klasi ljudi koji se meusobno razu meju i koji se meusobno itaju i koji zajedno ita ju sline tekstove20 zna i i vot ume sto smr ti. Ako izgnani pojedinci koji pronalaze lanstvo u takvoj zajednici uopte imaju bilo kakve privilegije, onda je u ovom slu a ju upra vo beg od smrt ne ka zne jed na od privilegija lanstva koju on uiva. Naravno, ne postoje garancije da e vas injenica da ste pisac ili umetnik osloboditi tiranije ili vas drati van do maaja antagonistike nacionalne zajednice. Setimo
19 Dorfman, Personal interview 20 Ibid.

se samo zatoetnitva nigerijskog romanopisca Vole Sojinke (Wole Soyinka), ili jevrejskih pisaca, umet nika i muziara iji se kulturni znaaj sastojao is kljuivo u tome da odloi njihovu smrt u Terezinu (Theresienstadt). Drugi sluaj, koji se izdvaja kao momenat kon flikta izmeu knjievnog i nacionalnog dravljanstva i koji ima izuzetan znaaj za Dorfmanov oseaj pri padanja i doma, odigrao se skoro dve pune decenije nakon dogaaja u argentinskoj ambasadi. Bilo je to ubrzo posle ileanskog debija njegovog komada Smrt i devojka, godinu dana nakon to se diktatura gene rala Pinoea zavrila, u vreme kada se inilo da veliki broj ileanaca samo eli da zaboravi prolost i krene dalje. Komad pokuava da se bavi munom prolou i da po no vo iz gra di ze mlju (i taj dom) kroz knji evnost. Ovim delom Dorfman uspeno pokuava da zapone diskusiju o pitanjima o kojima se utalo bi lo zbog cenzure bilo zbog sveopte nevoljnosti da se pria o nezaceljenoj rani u namuenom telu politike. Meutim, dok je predstava izuzetno uspena u ino stranstvu, kod kue u ileu je veoma kritikovana, ak i od istomiljenika. Izgleda da niko (barem niko ko objavljuje pozorine recenzije i kritike) ne eli da u je ta on ima da ka e o ze mlji i nje noj pro lo sti ili, radije, o Dorfmanovoj dravi i Dorfmanovoj verziji nje ne pro lo sti. Sti e se uti sak da su se te dve stva ri (i le ko ji on pam ti i o kom pi e u svom ko ma du i i le kom se on vra a iz ame ri kog eg zi la) raz i le u nje govom odsustvu, kao to se toliko esto deava domu koji je izgubljen i ponovo stvoren u izgnanstvu. Da ne po mi nje mo da se on ne se a pro lo sti ta no, ve da je po stao ne ka vr sta du ha u sa da njo sti, ili pro lo sti u sadanjem vremenu. U tom momentu, vizuelni prikaz u delu A Pro mi se to the Dead pojaava ovaj avetinjski status opisujui ga kao mirnu sliku (still image) u nekom Santjagu ubrzanom time-lapse ki nematografijom. U prateoj naraciji on se zadrava na konfliktu izmeu svoje dve domovine (fizikom ileu i njegovom tekstualnom duplikatu predstavlje
236

vej

nom u komadu). Ovaj konflikt kulminira u kritikom prijemu Smrti i devojke u ileu, ko ji je bio to li ko de moraliui da on uzvikuje: Zgrabio sam svoj komad i zgra bio sam svo ju po ro di cu i oti ao iz ze mlje!21 Su oen sa izborom izmeu nacionalne zajednice i tek stualne zajednice, on odabira ovo drugo. Meutim, od la zak iz ze mlje u ovom slu a ju vi e je od pu kog sedanja u avion za Sjedinjene Drave i odlaska bez osvrtanja. On ne okree lea ileu u trenutku kada je bio pot pu no od ba en, sli no kao to je on od ba cio SAD jo 1960-ih ka da je bio ide a li sti ki stu dent na Ber kli ju. On se iz no va i iz no va vra a ku i i na sta vlja da pro vo di vre me u i leu, ali ipak in si sti ra na tome da je morao da napusti svoj dom kako bi mogao o nje mu da pi e. U to vre me, Djuk uni ver zi tet, a pre to ga uni verziteti u Merilendu, Parizu i Amsterdamu, funk cioniu kao udaljeno, bezbedno, tekstualno orijen tisano drugde gde e, sa kritike udaljenosti, pisati o do mo vi ni. Ne ko bi mo gao re i da on ne i vi u tim dravama ve na akademijama, na Djuk univerzite tu, na primer, pre nego u Daramu, Severna Karolina neto slino odnosu studenata i itelja oblinjeg grada (gown and town). Dorf man bi mo gao ovo da po ri e ili da (ube dlji vo) tvr di da je on deo ve e za jednice izvan granica univerziteta. Pa ipak, on se ispovedio na konferenciji nakon prikazivanja svog dokumentarca: rekao je da se, uprkos svim godina ma pro ve de nim u SAD, on za pra vo ne ose a Ame 22 rikancem. Bez ob zi ra na to da li je fo kus na i leu ili SAD kao do mo vi ni, i ni se da je on lo ja lan pi sa nju i tekstualnoj zajednici, a ne mestu ije je granice odredila politika zajednica.

Da se vratimo onda poetnom pitanju: ta je dom i ka kvu ulo gu ima tekst (ili knji ev nost) u nje govom definisanju? Rozmari Dord sumira vezu ova dva pitanja, istiui da je kompletna fikcija u stvari nostalgija.23 Ili, dru gim re i ma, da je knji ev nost proizvod neke univerzalne nostalgine enje za kuom i potraga za vezom (ponovnim povezi vanjem) i pripadanjem. Alan Benet (Alan Bennett) opisuje ovu enju za ostvarivanjem veze sa tekstu alnom zajednicom kao neke predivne trenutke to kom i ta nja ka da ima te ose aj kao da vas je za ru ku uhvatila neka druga ruka koja je upravo izala iz teksta.24 Za Dorf ma na dom zna i mno go me sta i, prema njegovom miljenju, mi opkoraujemo gra ni ce i ska ku e mo i igra mo s jed ne stra ne na dru 25 gu. Knjievnost olakava liminalno savladavanje igranja i skakanja preko granica i izmeu kultura i jezika. Kao i drugi raseljeni i kulturno isprepleteni pi sci, Dorf man ko ri sti tekst i svoj ose aj za tran sna cionalnu i ekstranacionalnu pripadnost tekstualnim zajednicama kako bi se bavio munom liminalno u istovremenog dolaenja i odlaenja iz velikog broja mesta, domova, izgnanikih utoita, mesta ko ja su ne gde dru gde. On ko ri sti tekst da ucr ta dom koji ne postoji ni na jednoj fizikoj mapi.26 Stoga, kada Dorfman pie kui, to ponekad znai pisanje o ileu, ili SAD, ili o ukrtanjima i prazninama izme u ovih geografskih mesta. Ali mnogo znaajnije je to pisanje kui znai pronalaenje doma u samom delu, bez obzira na temu.

21 A. Dorf man, A Pro mi se to the Dead: The Exi le Jo ur ney of Ariel Dorf man, Pe ter Raymont (dir.), Whi te Pi ne Pic tu res, 2007. 22 Komentar preuzet sa konferencije nakon prikazivanja A Pro mi se to the Dead na Full Frame festivalu dokumentarnog fil ma, Dur ham, NC, 6. april, 2008.

23 Ge or ge, str. 1. 24 A. Ben nett, The Hi story Boys, Faber and Faber, London, 2004, str. 56. 25 Dorfman, Personal interview. 26 J. Al va rez, Something to Declare, Algonquin, Chapel Hill, NC, 1998, str. 173; Mar ci ni ak, str. 61.

237

vej

LI TE RA TU RA
Alvarez, J., Something to Declare, Algonquin, Chapel Hill, NC 1998. 2. Anderson, Imagined Communities: Ref lections on the Origin and Spread of Nationalism, Verso, London and New York 1991. 3. Bauman, Z., Assimilation into Exile: the Jew as a Polish Writer u Exile and Creativity: Signposts, Travelers, Outsiders, Backward Glances, Susan Rubin Suleiman (ed), Du ke UP, Dur ham and Lon don 1998. 4. Bennett, A., The Hi story Boys, Faber and Faber, London 2004. 5. Baba, H., Smetanje kulture, Beograd: Beogradski krug, 2004. 6. Dorfman, A., Heading South, Looking North: A bilingual Journey, Far rar, Stra us and Gi ro ux, New York, 1998. ----. A Pro mi se to the Dead: The Exi le Jo ur ney of Ariel Dorfman, Peter Raymont (dir), White Pine Pictures, 2007. ----. Personal interview (6. septembar 2008). 7. George, R., The Politics of Home: Postcolonial Relocations and Twentieth-Century Fiction. Lon don, U of Ca li fornia, 1996. 8. Hofman, E., Izgubljeno u prevodu, Geopoetika, Beo grad, 2002. 1.

9.

Marciniak, K., Alienhood: Citizenship, Exile, and the Logic of Difference, U of Minnesota P, Minneapolis, 2006. 10. Morley, D., Home Territories: Media, Mobility and Identity, Ro u tled ge, Abing don and New York, 2000. 11. Rudi, S., Istok, Zapad, Beograd: Centar za geopoetiku. ----. Imaginarni zaviaji (U publikaciji: Polja. - ISSN 0032-3578. - god. 52, br. 448 (nov-dec. 2007), str. 2739. 12. Said, Re flec ti ons on Exi le u Marc Ro bin son (ed) Altogether Elsewhere: Writers on Exile, Boston and London, Fa ber and Fa ber, 1994 str. 13749. 13. Stock, B., The Implications of Literacy: Written Language and Mo dels of In ter pre ta tion in the Ele venth and Twelfth Centuries. Princeton UP, Princeton, 1983. 14. Minh-ha, T. T., Ot her Than Myself/ My Ot her Self u knjizi George Robertson et al (eds) Travellers Tales: narrative of Home and Displacement, Routledge, New York, 1994.

Multikulturalizam, konflikt i pripadanje (2) Oksford, septembar 2008. Priredio Neboja Radi

238

fotografija: Jovan Todorovi

239

djaz

240

241

fotografija: Vladimir Pavi

f o t o

V l a d i m i r

P a v i

v l a d i m i r p a v i c 1 @ g m a i l . c o m

242

243

fotografija: Vladimir Pavi

djaz

UDC 39:929 olovi I. (047.53)

Ivan olovi. Ljubljana, decembar 2009. Foto: Mirovni intitut, Ljubljana.

IVan olo Vi Etnolog-antropolog, roen 1938. godine u Be ogradu. U Kragujevcu zavrio osnov nu kolui niu gimnaziju (19411952). Od 1952. stalno ivi u Beogradu. Maturirao u Prvoj beogradskoj gimnaziji (1956). Na Filolokom fakultetu u Beogradu diplomirao optu knjievnost sa teorijom knjie vnosti (1961), magistrirao romanistiku (1972). Na Filozofskom fakultetu u Beogradu doktorirao etnologiju (Etnologija divlje knjievnosti, 1984). Referent za izdavaku delatnost u Glavnom odboru SSRN Srbije (19611967), radio u Domu omladine Beograda (19681 969), u J ugoslovenskoj komisiji za UNESKO (1970), NU Braa Stamenkovi (19711972), u izdavak im preduzeima Duga (19731975), BIGZ (19751980), Prosveta (19801984, 19881990), na Univerzitetu u Renu u Francuskoj (19841988) i u Etnografskom institutu SANU (19902000). Tokom boravka u Francuskoj, u Parizu je 1987. godine, zajedno sa pesnikom Nik olom Milenkoviem osnovao asopis jugoslovenske knjievnosti na francuskom jeziku Migrations littraires, i bio dve godine glavni urednik. Jedan je od organizatora javnih protesta protiv rata u Jugoslaviji od novembra 1991. do februara 1992. Uestvovao

u osnivanju Udruenja nezavisnih intelektualaca Beogradski krug. Sa Miladinom ivotiem i Filipom Davidom organizovao i vodio tribine Beogra dskog kruga, a sa Aljoom Mimicom uredio zbornike izlaganja na tim tribinama: Druga Srbija, Beograd 1992; Intelektualci i rat, Beograd 1993. Od 2001. do 2006. predsednik je Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije. Odrao veliki broj predavanja na univerzitetima u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, vajcarskoj, Francuskoj i Nemakoj. kolske 2010 /2011. profesor po pozivu na Univerzitetu u Varavi. Osniva je i urednik od 1971. serijeknjiga Biblioteka XX vek, a od 1989. njen izdava. Biblioteka XX vek objavljuje nauna i esejistika dela domaih i stranih pisaca o irokom krugu antropolokih tema. Njen cilj je da zainteresovanoj publici predstavi najvanije autore, ideje, discipline i tendencije u podruju interdisciplinarnog istraivanja oveka, drutva i kulture. Biblioteka XX vek objavljuje dela potvrene vrednosti i ona iji se autori bave aktuelnim i no vim temama i nude kljueve za razumevanje sveta u kome ivimo. Prilikom izbora knjiga stranih autora uzimaju se u obzir samo dela autora koji ranije nisu prevoeni na na jezik. Biblioteka svoj likovni izgled duguje akademskom slikaru Ivanu Mesneru,

244

djaz

koji je autor korica svih dosad objavljenih knji ga. Kao dvestota u seriji izala je knjiga Dubravke Stojanovi, Noga u vratima: prilozi za politiku biografiju Biblioteke XX vek, a Milena Markovi je objavila u istoj knjizi bibliografiju Biblioteke XX vek. Do sada je u ovoj Biblioteci objavljeno 200 publikacija sa temama iz oblasti etnologije, antropologije i srodnih disciplina. Prva objavljena knjiga je studija Pola Langrana (Paul Lengrand) Uv od u permanentno obrazovanje. Dobitnik je Herderove nagrade za 2000. godinu; Ordena viteza Legije asti u Francuskoj, 2001; nagrade Konstantin Obradovi za 2006; diplome prijatelja lista Danas, 2009; Viteza poziva, 2010; poasnog doktorata Varavskog univerziteta, 2010. Napisao knjige: D. A. F. de Sad u dva klju a: metodoloke vebe, Beograd 1973 (poseban otisak iz a so pi sa De lo, br. 10, 1973); Knjievnost na groblju: zbirka novih epitafa, Beograd 1983; Divlja knjievnost: etnolingvistiko prouavanje paraliterature, Be o grad 1985, 2000; Vreme znakova: 19681987, No vi Sad 1988; Erotizam i knjievnost: ogle di o Mar ki zu de Sa du i fran cu skoj erotskoj knjievnosti, Beograd 1990; Bordel ratnika: folklor, politika i rat, Be o grad 1993, 1994, 2000, 2007; Pucanje od zdravlja, Beograd 1994; Jedno s drugim, No vi Pa zar 1995; Politika simbola: ogledi o politikoj antropologiji, Beograd 1997, 2000; Kad kaem novine, Beograd 1999, 2004; Dubina: lanci i intervjui: 19912001, Be ograd 2001; Etno: prie o muzici sveta na Internetu, Beograd 2006; Vesti iz kulture, Beograd 2008; Ogledi o politikoj antropologiji. 2, Balkan teror kulture, Beograd 2008; Za nji ma smo ili pevajui. Junaci devedesetih, Za greb 2011. Prevedene knjige Ivana olovia: Bor dell der Krieger: Folklore, Politik und Krieg (Bordel ratnika) (prev. Katharina Wolf-Griehaber), Osnabrck 1994; When i say New spa pers (Kad ka em novine) (prev. Goran Dimitrijevi), Beograd 1999;
245

Campo di calcio, campo di battaglia (prev. Sil vio Ferrari), Messina 1999; Polityka symboli: eseje o antropologii politycznej (Politika simbola) (prev. Magdalena Petryska), Krakw 2001; Politics of iden tity in Ser bia: es says in po li ti cal anthropology (prev. Ce lia Haw ke sworth), New York 2002; The po li tics of symbol in Ser bia: es says in political anthropology (Politika simbola) (prev. Celia Hawkesworth), London 2002; Le Bordel des Guerriers: folklore, politique et guerre (Bordel ratnika) (prev. Mireille Robin), Mnster 2005; Ba kany ter ror kul tury: wybr esejw (Balkan teror kulture) (prev. Magdalena Pe tryska), Woowiec 2007; . (prev. , red. ), 2007; Le Bordel des guerriers. Folklore, politique et guerre (Bordel ratnika) (prev. Miireille Robin), Paris 2009; The Balkans: The Terror of Culture: Essays in Political Anthropology 2 (Balkan teror kulture) (prev. Vladimir Aranelovi), Baden Baden 2011; Kulturterror auf dem Balakn. Essays zur Politischen Anthropologie (Balkan teror kulture) (prev. Nikola olovi), Osnabrck 2011. Preveo knjige: Robert Eskarpi, Otvoreno pismo Bogu (Lettre ouverte Dieu), Beograd 1968; Mohamad Reza ah Pahlavi, Izabrana dela savremenih dravnika (sa Slobodanom oreviem), Beograd 1969; Rolan Bart, Knjievnost, mitologija, semiologija (Le degre zero de l ecriture, Mythologies, Sur racine, Essais critiques, Elements de semiologie, Critique et verite, izabrao Milo Stamboli), Beograd 1971, 1979; or Bataj, Erotizam (LErotisme); Suze Erosove (Les Larmes dEros), Beograd 1972; or Pule, ovek, vreme, knjievnost (Etudes sur le temps humain) (prev. sa I. emerki, D. Miloevi, M. Vukmirovi Mihailovi, N. Bertolino, B. Jeli i S. Mari), Beograd 1974; or

djaz

Bataj, Knjievnost i zlo (La litterature et le mal): [Bronte, Bodler, Mile, Blejk, Sad, Prust, Kafka, ene], Beograd 1977; or Bataj, Plavetnilo neba (Le bleu du ciel ; Le mort; Madame Edwarda; Lhistoire de loeil ma mre (sa Milanom Komneniem i Anom Morali), Beograd 1978; Rolan Bart, Sad, Furije, Lojola (Sade, Fourier, Loyola), Beograd 1979, 1990; Klod Levi-Stros, Totemizam danas (Le Totemisme ajourdhui) (sa Bokom olak-Antiem), Beograd 1979, 1990; an Mari Domenak, Evropa, kulturni izazov (Europe: le dfi culturel), (prev. pod pseudonimom Duan Civri), Beograd 1991; or Bataj, Erotizam (Lrotisme), Beograd 1980, 2009. Periodine publikacije u kojima su objavljeni radovi I. olovia: Srbija: , , , Naa borba, Danas, Duga, Vreme, Novi magazin, Student, , , Vidici, Republika, , Delo, Kultura, , Trei program Radio Beograda, , , , , Ludus, (Beograd), , , Nezavisne novine, Uj Symposion, Polja (Novi Sad), Has magazin (Novi Pazar), (Kragujevac); Hrvatska: Oko, Etnoloka tribina, Zarez, Erazmus, Vijenac, Umjetnost rijei (Zagreb), Novi list, Agora (Rijeka), Feral Tribune (Split); Bosna i Hercegovina: Osloboenje, Slobodna Bosna, Revija slobodne misli, Dani (Sarajevo), Zenike sveske; Crna Gora: Monitor, Matica (Podgorica); Slovenija: Mladina, Sodobnost (Ljubljana);

Maarska: Ex Symposion (Veszprem), Tiszatj (Segedin); Rumunija: Revue des tudes sud-est europennes (Bukuret); Bugarska: , , , Ethnologia Balkanica, Journal of Balkan Ethnology (Sofia Munster New York); Slovaka: Slovensk divadlo (Bratislava); Poljska: Gazeta Wyborcza, Pamitnik Sowiaski, Slavia Meridionalis (Varava), Tygiel Kultury (Lo), Krasnogruda (Sejni, Poljska); Francuska: Liberation, La Croix, Le Monde, Migrations litteraires, Peuples Mditerranens, Chimeres, Le Courrier de lUnesco, Les Temps Modernes, La Regle du jeu, Transeuropennes, Terrain, Le Monde diplomatique, Au sud de lEst (Pariz), LARA. Association Rhone-Alpes danthropologie (Lion); Nemaka: Die Tageszeitung, Lettre international (Berlin), Blatter fur deutsche und internationale Politik (Bon), Mittelweg 36, Die Zeit (Hamburg), Transit, Perspektiven (Frankfurt); Austrija: sterreichische Zeitschrift fr Vokskunde (Be), sterreichische Zeitschrift fr Geschichtswissenschaften (InsbrukBeBazel), Lichtungen, Ost-West Gegen informationen (Grac); panija: El mundo; Italija: Storia, politica, societa (Torino), Il Secolo XIX (enova); Holandija: Trouw, Etnofoor (Amsterdam); vajcarska: Tribune de Genve (eneva).

Priredila Gordana ilas

246

247

fotografija: Vladimir Pavi

djaz

IVan oloVi An ethnologist-anthropologist born in 1938 in Belgrade. Finished primary and secondary school in Kragujevac (19411952). He has lived in Belgrade since 1952. He graduated from Prva beogradska gimnazija highschool in 1956. Graduated from the Department of General Literature and the Theory of Literature at the Faculty of Philology in Belgrade (1961), received his masters degree in Romance languages (1972). He received his PhD degree in ethnology from the Faculty of Philosophy in Belgrade (Etnologija divlje knjievnosti, 1984). In charge of publishing activities for the main board of the Socialist Labour Alliance of Serbia (19611967), worked in the Cultural Center Dom Omladine Belgrade (19681969), a member of the Yugoslav commission for UNESCO (1970), NU Braa Stamenkovi (19711972), publishing houses Duga (19731975), BIGZ (19751980), Prosveta (19801984, 19881990), the University in Rennes, France (19841988) and the Institute of Ethnography SASA (19902000). In 1987, during his stay in France, together with the poet Nikola Milenkovi, he founded Migrations littraires, a journal of Yugoslav literature published in French

and for two years was its editor-in-chief. From November 1991 to February 1992 he was one of the organizers of public protests against the war in Yugoslavia. He participated in the Association of Independent Intellectuals Belgrade Circle. Together with Miladin ivoti and Filip David he organized and hosted public lectures and discussions of the Belgrade Circle and with Aljoa Mimica collected and edited documentation and material from those discussions: The Other Serbia, Belgrade, 1992 and Intellectuals and War, Belgrade, 1993. From 2001 to 2006 he was the president of the managing board of the National Library of Serbia. Held numerous lectures at universities in Serbia, Slovenia, Bosnia and Herzegovina, Switzerland, France and Germany. In the school year 2010/2011, a visiting professor at the University of Warsaw. From 1971, the founder and editor of a series of books published by Biblioteka XX vek (20 Century Library) and from 1989 was its publisher as well. Biblioteka XX vek publishes scientific works and essays by national and international writers on a wide range of anthropological subjects. Its goal is to present the most significant authors, ideas, disciplines and tendencies in the field of

248

djaz

interdisciplinary research of people, society and culture. Biblioteka XX vek publishes works of certified value and the ones whose authors deal with current and new topics and provide the keys for understanding of the world we live in. They only publish books by foreign authors which have not been translated into Serbian language. The Library owes its artistic looks to the academic painter, Ivan Mesner, who has designed the covers of all published books so far. The 200th book published in the series is the book by Dubravka Stojkovi, Noga u vratima : prilozi za politiku biografiju Biblioteke XX vek, and Milena Markovi published the bibliography of the Biblioteka XX vek within the same book. The Library has published 200 books so far on various topics from the field of ethnology, anthropology and alike. The first publication was the study by Paul Lengrand, An Introduction to Lifelong Education (Uvod u permanentno obrazovanje). The winner of the Herder prize for the year 2000; decorated with the rank of Chevalier in the French Legion of Honor, prizes Konstantin Obradovi for 2006; Friends of the daily Journal Danas, 2009; The Knight of the Profession, 2010; an honorable doctor of the University of Warsaw, 2010. He has written the following books: D. A. F. de Sad u dva kljua : metodoloke vebe, Beograd, 1973 (an offprint from the journal Delo, no 10, 1973); Knjievnost na groblju : zbirka novih epitafa, Beograd, 1983; Divlja knjievnost : etnolingvistiko prouavanje paraliterature, Beograd, 1985, 2000; Vreme znakova : 1968 1987, Novi Sad, 1988; Erotizam i knjievnost : ogledi o Markizu de Sadu i francuskoj erotskoj knjievnosti, Beograd, 1990; Bordel ratnika : folklor, politika i rat, Beograd, 1993, 1994, 2000, 2007; Pucanje od zdravlja, Beograd, 1994; Jedno s drugim, Novi Pazar, 1995; Politika simbola : ogledi o politikoj antropologiji, Beograd, 1997, 2000; Kad kaem
249

novine, Beograd, 1999, 2004; Dubina : lanci i intervjui : 19912001, Beograd, 2001; Etno : prie o muzici sveta na Internetu, Beograd, 2006; Vesti iz kulture, Beograd, 2008; Ogledi o politikoj antropologiji. 2, Balkan teror kulture, Beograd, 2008; Za njima smo ili pevajui. Junaci devedesetih, Zagreb, 2011. Translated works of Ivan olovi: Bordell der Krieger : Folklore, Politik und Krieg (Bordel ratnika) (transl. Katharina Wolf-Griehaber), Osnabrck, 1994; When I say Newspapers (Kad kaem novine) (transl. Goran Dimitrijevi), Beograd, 1999; Campo di calcio, campo di battaglia (transl. Silvio Ferrari), Messina, 1999 ; Polityka symboli : eseje o antropologii politycznej (Politika simbola) (transl. Magdalena Petryska), Krakw, 2001; Politics of identity in Serbia : essays in political anthropology (transl. Celia Hawkesworth), New York, 2002; The politics of symbol in Serbia : essays in political anthropology (Politika simbola) (transl. Celia Hawkesworth), London, 2002; Le Bordel des Guerriers : folklore, politique et guerre (Bordel ratnika) (transl. Mireille Robin), Mnster, 2005; Bakany - terror kultury : wybr esejw (Balkan teror kulture) (transl. Magdalena Petryska), Woowiec, 2007; . (transl. , red. ), , 2007; Le Bordel des guerriers. Folklore, politique et guerre (Bordel ratnika) (transl. Miireille Robin), Paris, 2009 ; The Balkans: The Terror of Culture: Essays in Political Anthropology 2 (Balkan teror kulture) (transl. Vladimir Aranelovi), Baden Baden, 2011; Kulturterror auf dem Balakn. Essays zur Politischen Anthropologie (Balkan teror kulture) (transl. Nikola olovi), Osnabruck, 2011.

djaz

Books translated by Ivan olovi: Robert Eskarpi, Otvoreno pismo Bogu (Lettre ouverte Dieu), Beograd, 1968; Mohamad Reza ah Pahlavi, Izabrana dela savremenih dravnika (with Slobodan orevi), Beograd, 1969; Rolan Bart, Knjievnost, mitologija, semiologija (Le degre zero de l ecriture, Mythologies, Sur racine, Essais critiques, Elements de semiologie, Critique et verite, selected by Milo Stamboli), Beograd, 1971, 1979; or Bataj, Erotizam (LErotisme) ; Suze Erosove (Les Larmes dEros), Beograd, 1972; or Pule, ovek, vreme, knjievnost (Etudes sur le temps humain) (transl. sa I. emerki, D. Miloevi, M. Vukmirovi Mihailovi, N. Bertolino, B. Jeli i S. Mari), Beograd, 1974 ; or Bataj, Knjievnost i zlo (La litterature et le mal) : [Bronte, Bodler, Mile, Blejk, Sad, Prust, Kafka, ene], Beograd, 1977; or Bataj, Plavetnilo neba (Le bleu du ciel ; Le mort ; Madame Edwarda; Lhistoire de loeil ma mre (with Milan Komneni and Ana Morali), Beograd, 1978; Rolan Bart, Sad, Furije, Lojola (Sade, Fourier, Loyola), Beograd, 1979, 1990; Klod Levi-Stros, Totemizam danas (Le Totemisme ajourdhui) (with Boko olak-Anti), Beograd, 1979, 1990 ; an Mari Domenak, Evropa, kulturni izazov (Europe: le dfi culturel), (transl. under pseudonym Duan Civri), Beograd, 1991 ; or Bataj, Erotizam (Lrotisme), Beograd, 1980, 2009. Periodical publications where the works of I. olovi were published: Serbia: Politika, Borba, Veernje novosti, Naa borba, Danas, Duga, Vreme, Novi magazin, Student, Knjievne novine, Knjievna re, Vidici, Republika, Knjievnost, Delo, Kultura, Knjievna kritika, Trei program Radio Beograda, Raskovnik, Etnoloke sveske, Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, Itaka, Ludus, Novi zvuk

(Belgrade), The Matica Srpska Chronicle, Dnevnik, Nezavisne novine, Uj Symposion, Polja (Novi Sad), Has magazin (Novi Pazar), raci (Kragujevac); Croatia: Oko, Etnoloka tribina, Zarez, Erazmus, Vijenac, Umjetnost rijei (Zagreb), Novi list, Agora (Rijeka), Feral Tribune (Split); Bosnia and Herzegovina: Osloboenje, Slobodna Bosna, Revija slobodne misli, Dani (Sarajevo), Zenike sveske; Montenegro: Monitor, Matica (Podgorica); Slovenia: Mladina, Sodobnost (Ljubljana); Hungary: Ex Symposion (Veszprem), Tiszatj (Segedin); Romania: Revue des tudes sud-est europennes (Bucurest); Bulgaria: , , , Ethnologia Balkanica, Journal of Balkan Ethnology (Sofia Munster New York); Slovakia: Slovensk divadlo (Bratislava); Poland: Gazeta Wyborcza, Pamitnik Sowiaski, Slavia Meridionalis (Warsaw), Tygiel Kultury (Lo), Krasnogruda (Sejny, Poland); France: Liberation, La Croix, Le Monde, Migrations litteraires, Peuples Mditerranens, Chimeres, Le Courrier de lUnesco, Les Temps Modernes, La Regle du jeu, Transeuropennes, Terrain, Le Monde diplomatique, Au sud de lEst (Paris), LARA. Association rhone-Alpes danthropologie (Lion); Germany: Die Tageszeitung, Lettre international (Berlin), Blatter fur deutsche und internationale Politik (Bonn), Mittelweg 36, Die Zeit (Hamburg), Transit, Perspektiven (Frankfurt); Austria: sterreichische Zeitschrift fr Vokskunde (Vienna), sterreichische Zeitschrift fr Geschichtswissenschaften (Innsbruck
250

djaz

Vienna Basel), Lichtungen, Ost-West Gegen informationen (Gratz); Spain: El mundo; Italy: Storia, politica, societa (Turin), Il Secolo XIX (Genova);

Netherlands: Trouw, Etnofoor (Amsterdam); Switzerland: Tribune de Genve (Geneve).

Collected by Gordana ilas

251

fotografija: Vladimir Pavi

252

fotografija: Vladimir Pavi

253

djaz

Sa Iva nom o lo vi em raz go va ra la Alek san dra u ri Bo sni

Kul tu ra me u pro sto ra

1. Kako tumaite vienje idealnog stanja dru

tvenosti Rolana Barta prema kojem se ono ispoljava kao istovremeno postojanje i bru janje bezbroj smislova, koji nikada ne popri maju konani oblik znaka...

2. Koji su prema Vaem miljenju preduslovi i

kakve su posledice zloupotrebe kulture u za tvorenim drutvima?

Ako mislite na Bartov izraz fris son du sens, koji se kod nas obino prevodi kao podrhtava nje smisla, onda govorimo o terminu kome je Bart pri dao ve li ki zna aj i do veo ga u ve zu sa svo jim interesovanjem za prirodno u drutvu, za proces naturalizacije drutvenosti, pre svega ideologije, o kome je pisao ve u teorijskom zakljuku Mitolo gi ja. On je za raz li ku od sta rih Gr ka iz vre me na mitova, o kojima govori Hegel koji su bili zadi vljeni podrhtavanjem smisla prirode, primetio da on, kao ovek istorijskog vremena stoji zadivljen pred podrhtavanjem smislom u drutvu, odnosno u jeziku. Da, to podrhtavanje moe da znai otvo renost, dinaminost, neizvesnost. U svakom slua ju, ja sno je da se Bart da nas, re tro spek tiv no po smatrano, vie vezuje za poststrukturalizam nego za strukturalizam.

Mislim da je i danas preovlaujue shvatanje kulture takvo da ono odgovara vie zatvorenim ne go otvorenim drutvima. Ili, drugim reima, preo vlaujue shvatanje kulture zatvara drutva, drutva su zatvorena zato to se raison dtre njihovih insti tucija, poev od drave, temelji na ideji kulture kao zatvorenog sistema. To vai i za neke pokuaje da se loe strane monistikih modela kulture zamene pluralistikim, kakvi su modeli multikulturalizma. Naime, esto se u tim modelima zadrava esenci jalistiki koncept kulture kao zatvorenog, auto nomnog i autohtonog sistema vrednosti, pa je onda trud usme ren na to da se me u ta kvim kul tu ra ma uspostave odnosi tolerancije i potovanja, ali se ne dovodi u pitanje ideoloka (nacionalistika) teza da one postoje svaka za sebe, kao Lajbnicove monade. I ratovi za stvaranje nezavisnih drava na tlu Jugo slavije dobrim delom su bili nadahnuti idejom da narodi Jugoslavije pripadaju radikalno razliitim i nepomirljivim kulturama, pa su ti ratovi bili pred sta vlje ni kao ra to vi u ime kul tu re. I da nas, kad se
254

djaz

obnavlja takozvana kulturna razmena meu bivim jugoslovenskim dravama, primetna je briga da sve to ne ode su vi e da le ko, da se ne do ve du u pi ta nje raz li ke iz me u njih. Kad ja o to me pi em kao o te ro ru kul tu re, to je vi e opis sta nja stva ri ne go mo ja polemika teza. I model interkulturalizma moe da zapadne u istu esencijalistiku zamku, ako je u nje mu kul tu ra i da lje ne to to po sto ji i van onog inter.

3. U kojoj meri su zapravo kulturni i nacional

ni identitet u odnosu meuzavisnosti i kada identitetske varijacije (nacija, jezik, tradicija) postaju orue dravnih i ideolokih manipu lacija?

Na nacionalizam su napravili srpski inte lektualci kolovani u Austriji i Nemakoj. Oni su tu upoznali ideje o naciji koje su razvili nemaki ro mantiari krajem XVIII veka, gde vanu ulogu ima takozvani duh nacije, o kome navodno svedoi kultura, posebno narodna knjievnost. Nacionalni i kul tur ni iden ti tet su tu isto. Za to se o na em na ci onalizmu moe govoriti kao o kulturnom naciona lizmu, zato je za njega vano pitanje poezije, jezika i pi sma, za to su kod nas na ce ni pe sni ci ko ji ui va ju ugled medijuma kroz koji se oglaava nacionalno bie, i lingvisti koji e zatititi istou nacionalnog idioma. Zato je opasno dirati svetinju nacional nog jezika. To je nedavno iskusila hrvatska lingvist kinja Snjeana Kordi, kad je izila njena knjiga Nacionalizam i jezik, gde ona pobija nacionalistike teze o samosvojnosti hrvatskog jezika. Doekana je na no, kao da je dir nu la u sa me te me lje na ci je. A u stva ri i je ste, u tom smi slu to je do ve la u pi ta nje nacionalistiku ideologiju koja je u temelju svih ov danjih drava.

S obzirom na to da je ovde jezik isto to i nacija, moralna panika zbog navodne ugroenosti nacije, koja je lajtmotiv nacionalistikog diskursa, odnosi se i na je zik. I on je, kao i na ci ja, pred sta vljen kao okruen neprijateljima. Zato se jeziko rodoljublje, uosta lom kao i sva ko dru go, is po lja va naj pre u mr nji prema neprijateljima naeg jezika, spoljnim i unu tra njim, s tim to su ovi dru gi opa sni ji, ko ji nas unitavaju poplavom stranih rei, genocidom i ri li ce, i na dru ge sli ne na i ne. Kao to je jed nom davno primetio Milovan ilas, kad se kod nas pove de rasprava o jeziku, odmah se poteu noevi. Ako je za utehu, isti histerian odnos prema identitetu i je zi ku mo e se na i i na dru gim me sti ma. O to me, pored mnogih drugih, govore knjiga Amina Malufa Ubilaki identiteti i zbornik tekstova o baskijskom nacionalizmu i terorizmu, koju je priredio Mikel Asurmendi, Identitet i nasilje.

5. Da li su principi etinosti i odgovornosti u

kulturi, umetnosti i nauci nuni preduslovi uspostavljanja i odranja otvorenih kultur nih sistema?

4. Kako Vi vidite, za iskustvo regiona naalost

ne tako retku, vezu izmeu jezika, identiteta i nasilja?

Ti prin ci pi su svu da nu ni, pa i ov de. Pri tom treba izbei zamku autocenzure, tenje da se po sva ku cenu bude politiki korektan. Jer, koliko ja znam, u umetnosti se problem odgovornosti postavlja na specifian nain. or Bataj je to nazvao hipermo ral. On je tra io da knji ev nost pri zna da je kri va, ali je od nje tra io i da bra ni svo ju kri vi cu! to se koncepta kulture tie, mislim da emo tu teko moi da konstruiemo nekakav sistem koji bi bio otvoren, bar dok ivimo u dravama-nacijama. Meni danas izgleda prihvatljivija, odnosno plodonosnija strate gija koja trai otvore u postojeim sistemima kultu re, bree u kulturi o kojima, izmeu ostalih, govori i Ti e ri Iglton u knji zi Ideja kulture. Da kle, da po no vim ono to sam ma lo as re kao, a to vas iz a so pi sa ko ji se zo ve Interkulturalnost posebno interesuje.

255

djaz

Prema mom miljenju, u interkulturalnosti vam je najbolje ono inter, jer je to me sto slo bo de i me sto stvaralatva, mesto susreta onih koji su se oslobo dili stega kulture kao sistema za reprodukovanje ideologije vladajue elite, onih koji iritiraju uvare tog sistema, jer pokazuju da se moda najbolja dela stvaraju van njega.

6. Kako biste nakon iskustva autoizolacije 90-ih

i pokuaja prevazilaenja ovakvog stanja pro teklih desetak godina definisali genezu tzv. patriotskog diskursa u kulturi u Srbiji?

Za i sta se mo e re i da se ov de taj pa tri ot ski dis kurs pro me nio, ali ne to li ko da mu je i ud pro menjena. Novost je pokuaj da se patriotske i naci onalistike vrednosti, oliene u odbrani Kosova kao srca Srbije koje ostaju neprikosnovene spoje s vrednostima zapadne humanistike civilizacije oli ene u paroli Evropa bez alternative, kao da su one komplementarne i takorei samo na silu odvojene. Tako se neprekidno ponavlja slogan: Evropa i Ko sovo. Uporedo s tim, javljaju se i slogani i parole ko jima se evropske vrednosti dovode u pitanje, kojima

se pribliavanje Evropi predstavlja kao nuno zlo, kao iznuen korak koji ugroava same osnove srp ske na ci je. Ta ko se po na vlja: U Evro pu, ali s iden titetom, U Evropu, ali dostojanstveno. Na tom strahu da e se na dragoceni nacionalni i kulturni identitet izgubiti u Evropi zasniva se i stav Srbije o zatiti spomenika srednjovekovne kulture na Koso vu u organizaciji Uneska. Srpska dravna delegacija insistira na tome da se ti spomenici zovu srpski spo menici, kao da je nacionalna odrednica uostalom prilino nategnuta, s obzirom na to da nacije u vre me kad su ti spomenici nastali nisu postojale ono to ini njihovu specifinu vrednost, ono zbog ega ih Unesko smatra delom svetske kulturne batine.

7. Da li je ideja globalne, intenzivne, otvorene i

kreativne interkulturalne komunikacije uto pijska?

Nije. Takva komunikacija je danas stvarnost. Mi dobrim delom ivimo u kulturnom meupro storu. Dakle, nije re o komunikaciji izmeu kul tura nego o komunikaciji onih koji su im umakli i nalaze se izmeu.

256

djaz

257

fotografija: Vladimir Pavi

djaz

An interview with Ivan olovi by Aleksandra uri Bosni

The Culture of Interspace

1. How do you interpret Rolan Barts stance

on the ideal state of socialness, according to which it manifests itself as a simultaneous existence and humming of countless meanings, which never acquire the finite form of a sign...

2. In your opinion, what are the preconditions

for and the consequences of the abuse of culture in closed societies?

If youre referring to the Barts expression frisson du sens, which we usually translate as tremor of meaning, then were talking about a term to which Bart attributed great importance, relating it to his interest in the natural in a society, the process of the naturalisation of socialness, of ideology first of all, which he addressed in the theoretical conclusion of his Mythologies. Unlike ancient Greeks from the times of the myths, described by Hegel as the people amazed by the tremor of the meaning of nature, he noticed that he himself, as a man in a historical time, is amazed by the tremor of the meaning in society and in language. Yes, that tremor can mean openness, dynamism, uncertainty. Whatever the case, it is clear that, in hindsight, Bart is today more often referred to in relation to post-structuralism than to structuralism.

I think that the prevailing understanding of culture today is such that it benefits the closed societies more than the open ones. In other words, the prevailing understanding of culture is whats closing the societies, the societies are closed because raison dtre of their institutions, the state above all, is based on the idea of a culture as a closed system. The same is true for some attempts to replace the negative aspects of monistic models by pluralistic ones, such as multiculturalism. Namely, these models often retain the essentialist concept of culture as a closed, autonomous and autochthonous system of values, and the effort is aimed at establishing the relations of tolerance and respect between such cultures, without challenging the ideological (nationalist) theory according to which they exist separately, like Leibnitzs monads. The wars for the creation of independent countries on the territory of Yugoslavia were largely inspired by the idea that the peoples of Yugoslavia belong to radically different, irreconcilable cultures, so the wars were presented
258

djaz

as being fought in the name of culture. Even today, when the so called cultural exchange is being restored between ex-Yugoslav republics, theres a noticeable concern that it dont go too far, thus challenging the differences between them. When I describe it in my writings as cultural terror, it is more a description of the state of affairs than my polemical theory. The model of interculturalism can succumb to the same essentialistic pitfall if it keeps treating the culture as something that exists outside the inter.

nation. Which is essentially what she did, in a sense that she challenged the nationalist ideology which all these states are based on.

4.

In your opinion, what is the connection between language, identity and violence unfortunately, something not seldom encountered in the history of this region?

3. To what extent are cultural and national

identity in a state of mutual dependence even when the identity-related variations (nation, language, tradition) become a tool of political and ideological manipulations?

Our nationalism was fabricated by Serbian intellectuals schooled in Austria and Germany. There they came in touch with the ideas of nation developed by German romanticists in the late 18th century, in which the so called national spirit plays an important role, which is allegedly confirmed by culture, especially folk literature. National and cultural identity are also there. That is why our nationalism can be described as cultural nationalism, because the issues of poetry, language and alphabet are important for it. That is why poets are greatly appreciated here, being in high esteem as the mediums through which the national being announces itself, as well as linguists, who will protect the purity of the national idiom. Thats why its dangerous to challenge the holiness of the national language. This was recently felt by the Croatian linguist Snjeana Kordi, after publishing her book Nationalism and Language in which she refuted the nationalist theories of the sovereignty of the Croatian language. She was pounced upon as if she had challenged the very foundations of the
259

Given the fact that in this region language and nation are the same thing, the moral panic for the alleged imperilment of the nation, which is a leitmotiv of the nationalist discourse, is also related to language. Just like the nation, the language is portrayed as having been besieged by enemies. Thats why the linguistic patriotism just like any other kind of patriotism for that matter is manifested primarily through the hatred of the enemies of our language, the outside as well as the inside ones, the latter being more dangerous, who are destroying us by an inundation of new words, a genocide of the Cyrillic alphabet and so on. As Milovan ilas remarked a long time ago, every time a linguistic discussion is started in these parts, knives are being drawn. If its of any consolation, the same hysterical attitude towards the identity can be encountered elsewhere as well. This has been described in the book Killer Identities by Amin Maalouf, as well as in the collection of texts on Basque nationalism and terrorism titled Identity and Violence compiled by Mikel Asurmendi, and many other works.

5. Can the principles of ethics and responsibility

in culture, art and science be considered necessary preconditions for the establishment and maintenance of open cultural systems?

These principles are necessary everywhere, including here. One should nevertheless evade the pitfall of self-censorship, the tendency to be

djaz

politically correct at all costs. Because, as far as I know, the question of responsibility is formulated in a specific way in arts. Georges Bataille dubbed it hypermorality. He demanded that literature admit its guilt, but that it also defend its own guilt! As for the concept of culture, I think it will be difficult to construct an open system there, at least as long as were living in nation-states. Today I find much more acceptable, much more fruitful the strategy that looks for opening in the existing cultural systems, breaches in culture which have been described, among others, by Terry Eagleton in his book The Idea Of Culture. So, Ill repeat what Ive already said, which is what you as a magazine called Interculturality should be especially interested in. In my opinion, the best thing about interculturality is the inter, because that is the point of freedom and creation, the meeting point of all those who liberated themselves from the shackles of culture as a system for reproducing the ideology of the ruling elite, all those who irritate the guardians of that system by showing that maybe the best creations come into being outside of it.

6. After the experience of self-isolation in the

90s and the attempts at overcoming that state of affairs over the past ten or so years, how would you define the genesis of the so called patriotic discourse in culture in Serbia?

values, embodied in the defence of Kosovo as the heart of Serbia values that still reign supreme with the values of Western humanist civilization embodied in the slogan Europe has no alternatives, as well as the fact that they are complementary and so to speak only forcibly separated. Thats why the slogan Both Europe and Kosovo is being constantly repeated. Together with that, the slogans and mottos have appeared challenging the European values, in which converging with Europe is presented as a necessary evil, an extorted step threatening the very foundations of the Serbian nation. Slogans such as Europe, but with identity or Europe, but with dignity. The fear that our precious national and cultural identity could be lost in Europe is what the stance of Serbian government on the protection of medieval cultural monuments in Kosovo through UNESCO is based on. The delegation of the Serbian government insists that the monuments be called Serbian monuments, as if the national denominator and a far-fetched one for that matter, bearing in mind that there were no nations in existence when the monuments were built is what gives them their specific value that qualifies them at UNESCO as a part of world heritage.

7. Is the idea of global, intensive, open and creative

intercultural communication a utopian one? No. Such communication is reality today. We live, in great part, in a cultural interspace. Therefore, were not talking about the communication between cultures, but between those who escaped them and found themselves in between.

Its true that we can say that the patriotic discourse has changed here, but not to a point where its essence would become different. One novelty is the attempt to connect the patriotic and nationalist

260

261

fotografija: Vladimir Pavi

krdnte
262

263

fotografija: Vukain Velji

f o t o

V u k a i n

V e l j i

v u k v e l i c @ g m a i l . c o m

264

fotografija: Vukain Velji

265

krdnte

UDC 821.161.1.09 Makine A. UDC 821.112.2.09 Kaminer W. UDC 821.111(73).09 Shteyngart G.

Adri jan Va ner (Adrian Wan ner), Filadelfija

Ru ski hi bri di: iden ti tet u tran slin gval nim de li ma An dre ja Ma ki na, Vla di mi ra Ka mi ne ra i Ga ri ja tajn gar ta
Autori koji piu na jeziku koji im nije maternji postali su uobiajena pojava u ovom vremenu po roznih granica i poveane meunarodne mobilno sti. Mnogi postkolonijalni pisci pribegavaju imperi jalnom lingua franca, koji koriste kao svoj literarni medijum. Drugi su prigrlili strani jezik kao posle dicu emigracije, ili kao rezultat namernog estetskog izbora. Najpoznatiji bilingvalni ruski pisac prolog stolea je Vladimir Nabokov, ali on svakako nije je dini.1 Tokom poslednje decenije, nekoliko mlaih pisaca ruskog porekla postali su knjievne zvezde zahvaljujui knjigama napisanim na francuskom, nemakom i engleskom jeziku. Za razliku od Na bokova, koji je karijeru zapoeo kao ruski pisac, da bi se u drugoj polovini ivota prebacio na engleski, ovi autori nikada nisu objavili nita na svom mater njem je zi ku. S ob zi rom na to da oni ko ri ste is klju ivo jezik svojih usvojenih domovina, moramo ih klasifikovati kao translingvalne, a ne kao bilingval ne pisce.2 Meutim, Rusija u njihovim delima i dalje postoji kao znaajna tema. Ovo pokree izvesna in trigantna pitanja o njihovom nacionalnom ili etni kom identitetu. Da li bi ih trebalo smatrati ruskim pi sci ma, iako ne pi u na ru skom? Izvesno je da na ova pitanja ne postoje potpuno tani odgovori. Identitet translingvalnog pisca naj bolje se moe shvatiti kao svesno i tekue pozicio niranje koje ukljuuje i autora, i zajednicu koja ga tu ma i, ka ko u biv oj ze mlji, ta ko i u ze mlji u ko joj sada ivi. Izbor jezika koji nije maternji kao sred stva knjievnog izraavanja podrazumeva radikalan in asimilacije u kulturu drutva domaina, to nosi izvesne rizike. Pored oiglednih tekoa temeljnog ovladavanja novim jezikom, naputanje maternjeg jezika moe da dovede do ogorenosti meu pie vim bivim sunarodnicima. Pored toga, zagovornici kulturne raznovrsnosti mogu da prebacuju translin gvalnim piscima da su se prodali globalizovanoj

1 Za diskusiju o bilingvalnim ruskim autorima iz prve polo vine dvadesetog veka pogledati Alien Tongues: Bilingual Russian Wri ters of the First Emi gra tion, Elizabeth Klosty Beau jour, Ithaca, 1989.

2 Za istraivanje o translingvalnoj literaturi dvadesetog veka, pogledati The Translingual Imagination, Ste ven G. Kel lman, Lincoln, 2000.

266

krdnte

komercijalnoj monokulturi.3 Dok ta kvi pi sci u me stu gde ive profitiraju zbog izvesne egzotine aure kulturnih autsajdera (a ovladavanje drugim jezikom moe biti dobrodola prilika za umetniko eksperi mentisanje), njihov izbor jezika istovremeno podri va njihov status autentinih predstavnika izvesnog etniciteta, jer postaju stanovnici kosmopolitske transnacionalne meavine. Za one koji romantizu ju jezik kao najvanijeg nosioca nacionalne sutine i due, gubitak maternjeg jezika povlai ozbiljan gubitak nacionalnog identiteta. Meutim, moglo bi se re i i da upra vo taj po gled iz tu i ne i su kob iz vornog i stranog omoguava konstrukciju nacio nalnog identiteta. Ovaj lanak bavi se trima savremenim piscima ro e nim u Ru si ji. To su An drej Ma kin (Andrei Makine, ro. 1957, i vi u Fran cu skoj), Vla di mir Ka mi ner (Wladimir Kaminer, ro. 1967, i vi u Ne ma koj) i Ge ri tajn gart (Gary Shteyngart, ro. 1972, i vi u SAD). Ono to sva tro ji ca ima ju za jed ni ko jeste to da su postigli instant slavu zahvaljujui knji zi napisanoj na jeziku koji nije ruski: Le testament franais (1995), Russendisko (2000) i Russian Debutantes Handbook (2002). Kao to je iz Ka mi ne ro vog i tajngartovog naslova oigledno, tema Rusije i ruskosti ima znaajno mesto u njihovom autor skom samodefinisanju. Isto vai i za Andreja Maki na (ameriko izdanje njegovog romana izalo je pod naslovom Snovi o mojim ruskim letima). Upored no posmatranje i poreenje tri najistaknutija ruska
3 U svojoj nedavno objavljenoj knjizi o prevoenju Emili Apter (Emily Apter) ovako komentarie translingvalne pisce: Stvaranjem dela direktno na jeziku koji im nije maternji [...] mnogi umetnici kao da premoavaju in prevoenja, kla sifikujui ga kao problem u okviru ireg projekta kulturnog predstavljanja sebe. U ovoj predstavi, globalno oznaava ne toliko konglomerat svetskih kultura koje se, iako razliite, nalaze jedna do druge, nego monokulturnu estetsku agendu zasnovanu na problemima, koja izaziva meunarodni anga man. Emili Apter, The Translation Zone: A New Comparative Literature (Prin ce ton, 2006), str. 99.

translingvalna pisca koji danas stvaraju navee nas na iz ve sne za klju ke o to me ka ko se ru ski brend danas plasira u okviru globalne knjievne ekonomi je. Analizom prijema na koji ovi autori nailaze, kako u zemlji roenja, tako i u zemljama u kojima trenut no ive, stei emo uvid u razliite strategije koje su usvojili kako bi postali autori francuskih, nemakih i amerikih bestselera, istovremeno zadravajui svoj ruski identitet. Roman Andreja Makina postao je senzacija 1995, kada je osvojio Gonkurovu i Medii nagradu. Bi lo je to pr vi put da je dan pi sac da ne po mi nje mo da se radi o faktiki nepoznatom oveku kome francuski nije maternji odjednom dobije dve naj prestinije francuske knjievne nagrade. Makin je emigrirao u Francusku kao politiki azilant 1987, vremenom postavi znaajan pisac sa meuna rodnom slavom. Le testament franais pro dat je u Francuskoj u vie od milion primeraka, a njegovih deset romana prevedeno je na vie desetina jezika.4 Vladimir Kaminer, pisac roen u Moskvi, koji je 1990. emi gri rao u Ber lin, po stao je je dan od naj po pularnijih nemakih pisaca. Njegov roman Russendisko, kolekcija vinjeta o ivotu ruske emigracije u Berlinu, postao je instant bestseler i preveden je na niz jezika, ukljuujui ruski i engleski.5 Kritiari su
4 Le te sta ment franais je Makinova etvrta knjiga. Njego va pr va tri ro ma na (La Fil le dun hros de l Union so vi e ti que, 1990; Confession dun porte-drapeau dchu, 1992; Au temps du fleuve Amour, 1994) pr vo su ima la slab od jek, ali su po no vo izdata u velikim tiraima posle trijumfa Le testament franais. Makin je otada objavio jo est romana: Le Crime dOlga Arblina (1998), Requiem pour lEst (2000), La Musique dune vie (2001), La Terre et le Ciel de Jacques Dorme (2003), La Femme qui at ten da it (2004), i Lamo ur hu main (2006). En gle ska iz danja Makinovih romana preveo je Defri Strahan (Geoff rey Strachan). Prevod romana Le testament franais proglaen je knjigom godine lista Los Angeles Times, a dobio je i nagradu za beletristiku lista Boston Book Review 1997. 5 Vladimir Kaminer, Russendisko, pre ve li sa ne ma kog N. Kli me ni uk (N. Kli me i uk) i I. Ki vel (I. Ki vel), Mo skva, 2003. Russian Disco, pre vod Majkl Hals (Mic hael Hul se), Lon don, 2002.

267

krdnte

hvalili Kaminera kao novu zvezdu u usponu ne make knjievnosti. Otada je objavio jo jedanaest knji ga, jed nu za dru gom, a nje gov ru ski dis ko u ka feu Burger postao je moderni dodatak berlinskom nonom votu.6 Geri tajngart, najmlai od trojice pisaca o kojima govorimo, roen je u Lenjingradu, a 1979. godine sa roditeljima je emigrirao u SAD. Kritiari su njegov prvi roman pohvalno opisali kao delo novog Nabokova, i on je postao nacionalni i meunarodni bestseler. tajngart se istovremeno formirao kao neka vrsta klasine rusko-amerike linosti. Njegova fotografija na celoj jednoj stranici amerikog lista New York Times Magazine, objavlje na leta 2002, prikazuje ga u melanholinoj pozi, sa aom votke, u restoranu Ruski samovar na Men hetnu. List New York Times Book Review pozdravio je njegov drugi roman, Absurdistan, sa koricama na kojima se vidi velika tajngartova fotografija i na slov Ruski neuobiajeno.7 Iako izmeu Makina, Kaminera i tajngarta postoje znaajne razlike u pogledu stila, koncepci je literature i translingvizma, oni ipak imaju jednu vanu zajedniku osobinu. Njihove karijere francu skog, ne ma kog i ame ri kog pi sca u ve o ma su slo enoj vezi sa njihovim ruskim korenima, jer svaki od njih na svoj na in pred sta vlja Ru sa za pad noj pu blici. To je primetno u tematici njihovih knjiga, kao i u onome to bismo mogli nazvati njihovim linim mitovima, koji se vide u njihovoj prozi i izjavama za medije. Izdavai svu trojicu predstavljaju kao Ru se. Grafiki dizajn njihovih knjiga sadri oigledne
6 Frische Goldjungs (2001), Militrmusik (2001), Schnhauser Alee (2001), Die Reise nach Trulala (2002), Helden des Alltags (2002), Mein deutsches Dschungelbuch (2003), Ich mac he mir Sorgen, Mama (2004), Karaoke (2005), Kche totalitar: Das Kochbuch des Sozialismus (2006), Ich bin kein Ber li ner: Ein Reisefhrer fr faule Touristen (2007) i Mein Le ben im Schrebergarten (2007). Kaminerove knjige obavljuje Goldman/ Menhetn u Minhenu, filijala izdavake kue Random House. 7 Igra reima: Russian unorthodox istovremeno znai i ruski neuobiajeno i ruski nepravoslavno prim. prev.

karakteristike ruskosti, kao to su sneni pejzai i kupole u obliku glavice crnog luka (Makin), so vjetska zvezda i figure babuke (Kaminer) ili ruska trobojka (tajngart). S ob zi rom na to da se Ru si ja na la zi u cen tru panje sva tri pisca, njihova privlanost za zapadnu italaku publiku lei, makar delom, u njihovoj pri metnoj etnikoj autentinosti. Ovaj efekat pojaan je jo jednom zajednikom osobinom: sva trojica bave se anrom pseudoautobiografije.8 Ovaj anr svoj napredak duguje tome to dozvoljava autoru da fikciju kombinuje sa autobiografskim materija lom, dovoljnim da pojaa itaoevo uzbuenje zato to je svedok istinite prie. Le testament franais svoj uspeh duguje jednim delom Makinovoj linoj le gen di, ko ja je utka na u knji gu. Na ra tor i glav ni ju nak je, kao i sam Ma kin, Rus ko ji u de tinj stvu ui francuski od starije Francuskinje koja ivi u Sovjet skom Sa ve zu. On se zbog svog bi lin gvi zma bo ri sa dvojnim identitetom. Emigrira u Francusku, gde nakratko ivi u jednoj grobnici. Odbijaju mu zah tev za francusko dravljanstvo, a svoje prve romane mora da predstavlja kao pseudoprevode, kako bi bili objavljeni.9 U pogledu drugih osobina, protagonista je oigledno izmiljena linost. Ne postoje dokazi da je Makin roen u gulagu, kao dete zatvorenika, da
8 Endrju Vahtel (Andrew Wachtel) definisao je pseudoauto biografiju kao retrospektivan narativ u prvom licu, zasno van na autobiografskom materijalu, u kom autor i protago nista nisu ista osoba. Pogledati Endrju Vahtel, The Bat tle for Child hood: Cre a tion of a Rus sian Myth (Stan ford, 1990), 3. Za diskusiju o ovom anru u ruskoj literaturi 20. veka, uklju ujui i poglavlje o Makinovom Le testament franais, videti rad Dulijete M. Petion (Juliette M. Petion), Li fe in to Art: The Pseudo-Autobiography in Post-Revolutionary Russian Literature (Ph.D. diss., Brown Uni ver sity, 1999). 9 Ni je ja sno da li je oso ba ko ja je Ma ki na na u i la fran cu ski bila njegova baka, kao u romanu Le testament franais. Sam Makin je u ranijim intervjuima tvrdio da je francuski nauio od svo je ba ke, ali je ne dav no e nu od ko je je uio fran cu ski pomenuo kao poznanicu. Videti Andrei Makine, deux facettes de son oeuvre (Pa riz 2005), str. 14, autor ke Ni ne Na za ro ve.

268

krdnte

bi ka sni je bio usvo jen kao to je slu aj sa ju na kom njegovog romana. Nije lako razdvojiti istinu od mate, jer se Makin jako protivi razotkrivanju svoje prolosti. Zvanino, on insistira da je njegovo delo plod mate. Meutim, ubacivanje sebe u narative, dok svoju biografiju istovremeno dri obavijenu ve lom tame, verovatno je svesna strategija za pobui vanje radoznalosti italaca. Zato je pojava romana Requiem pour lEst, u ko joj se kao glav ni ju nak po ja vljuje sovjetski tajni agent, izazvala (verovatno neo sno va ne) sum nje da je sam Ma kin ra dio za KGB. Strategija zamuivanja granica izmeu mate i stvarnosti takoe je primetna u Kaminerovim de lima. Junak svih njegovih knjiga, koji pripoveda u prvom licu, zove se Vladimir Kaminer, i svakako deli brojne osobine sa pravim autorom. Odrastao je u Mo skvi, gde je slu io u so vjet skoj voj sci. Emi gri rao je u Ber lin 1990, gde i vi sa su pru gom i dvo je de ce i ra di kao ne ma ki pi sac, di-dej i ta ko da lje. Za razliku od Makina, Kaminer tvrdi da se uopte ne ba vi fik ci jom, i da ne pi e ni ta osim isti ni tih pria. Pored toga, jasno je da navodnu istinitost njegovih dela treba uzimati sa rezervom. U svom autobiografskom romanu Militrmusik, on pred sta vlja mladog sebe kao okorelog verbalnog aljivdiju sa gotovo patolokom potrebom da izmilja prie. i ta lac se pi ta ni je li pi sac Ka mi ner na ovaj na in opisao i sebe samog. tajngartov junak Vladimir Grikin, prota gonista romana The Russian Debutantes Handbook, takoe poseduje mnoge autorove osobine. Kao tajn gart, i on je ru ski Je vre jin. Po sle sre nog so vjetskog detinjstva u Lenjingradu, on sa sedam go dina odlazi u Njujork, gde strano pati u hebrejskoj koli. Zatim zavrava prestini koled na srednjem zapadu, pronalazi slabo plaen posao u neprofitnoj organizaciji na Menhetnu (na uas svojih materijal no uspenih alfa-imigrantskih roditelja), i neko vreme provodi u drutvu amerikih emigranataboema u mestu Prava, koje je oigledna karikatu
269

ra Praga. Drugi elementi prie, kao to je junakova umeanost u rusku mafiju, verovatno su fikcija. S obzirom na simboliku i komercijalnu vred nost Makinove, Kaminerove i tajnagrtove rusko sti na Zapadu, posebnu panju treba posvetiti pri jemu na koji su njihova dela naila u Rusiji. Moe se re i da ovi pi sci u ze mlji svo ga ro e nja ni su do iveli jednak uspeh. Sa izuzetkom romana Le testament franais, koji se pojavio u urnalu Inostranaja literatura, nijedan od Makinovih romana nije pre veden na ruski.10 Ono malo kritika to se pojavilo u ru skoj tam pi bi lo je uglav nom ne ga tiv no. ak i pre pojave ruskog prevoda, Maja Zlobina grubo je komentaristala Le testament franais u li stu Novij mir, optuujui autora za bavljenje stereotipima i kiem.11 Zbunjuje to to je spisateljica Tatjana Tol staja ovom romanu posvetila dva razliita kritika prikaza jedan pozitivan, drugi negativan. U li stu New York Re vi ew of Bo oks ponosno je proko mentarisala to to je njen zemljak uspeo da dobije najprestinije francuske knjievne nagrade, ali je nagovestila da samo ruski kritiari, kao to je ona, mogu da shvate pravo znaenje romana, s obzirom na njegovu sutinsku ruskost.12 U dru gom, de taljnijem prikazu, objavljenom u listu Znamja, koji je oigledno bio namenjen domaoj publici, Tatja na Tolstaja iznosi izuzetno negativnu sliku ovog romana. Ona ak pretpostavlja da je pravi razlog to je Ma kin oti ao u Fran cu sku i po stao fran cu ski pi sac mo da bi lo to to bi u Ru si ji bio na plju van zbog svog visokoparnog, klieiziranog stila. Ona esej zavrava otvoreno kritikujui Makina kao fi lolokog meanca, kulturnog hibrida, ling vistiku
10 An drej Ma kin, Francuskoje zavetanje, sa fran cu skog pre veli Ju. Jahnina i N. akovskaja (Iu. Iakhnina, N, Shakovska ia), Inostranaja literatura, 1996, br. 12, str. 18127. 11 Maja Zlobina, Zarubenaja kniga o Rasiji: V poiskah utraenih mgnovenii, Novij mir, 1996, broj 10, str. 24245. 12 Tatjana Tolstaja, Love Story, New York Re vi ew of Bo oks 44 br. 18 (20. no vem bar 1997), str. 34.

krdnte

himeru, literarnog baziliska koji je, ako je verovati starim knjigama, bio pola zmija a pola petao, neto to istovremeno i leti i gmie.13 Nedostatak odjeka romana Le testament franaise u Rusiji moda se delom moe pripisati ni skom kvalitetu prevoda, koji je raen na brzinu i bez konsultacija sa autorom.14 Meutim, ovo objanje nje svakako nije kompletno. Otrov i ostraenost Zlobininih i Tolstajinih napada ukazuje na dublju psiholoku nelagodnost koju izaziva Makinov tran slingvalni projekat. Njegova kulturna hibridnost oigledno se doivljava kao nedostatak. Zbog toga se Makin uglavnom ne pominje u kontekstu ruske literature. Sporadini osvrti na njegova dela u ru skoj tampi mahom su netani i nezainteresovani.15

13 Tatjana Tolstaja, Ruskij elovjek na randevu, Znamja 1998, broj 6. str. 209. Ovaj esej po no vo je tam pan u zbor ni ku Tol stajinih eseja Den: Linoe (Mo skva 2002), str. 34279. Tol sta jina dva kontradiktorna prikaza Makinovog romana analizi rao je En dr ju Vah tel na ni ma lo la skav na in. On uka zu je na to da Tolstaja svojoj amerikoj i ruskoj publici servira kliee koje su navikli da sluaju jedni o drugima, time sama ine i ono to osu u je kod Ma ki na. Vi de ti E. Vah tel, Remaining Re le vant after Com mu nism: The Ro le of the Wri ter in Eastern Europe (Chi ca go, 2006), str. 149. 14 Ma kin se sam ka sni je a lio da je ro man pre ve den u sta hanovskom stilu. Videti lanak U kadava svajo dihanie: Intervju s Andrejem Makinim od Ane Pustinceve (Anna Pustyntseva), Ruskaja misl, 915. april 1998. Za de talj no po reenje ruskog prevoda i francuskog originala, videti Shodstvo i razlije ruskoj i francuskoj tradiciji v perevode romana Andreja Makina Francuskoe zaveanie, Vest nik VGU, 2003, broj 1, str. 8889. 15 Korisno istraivanje Makinovog prijema u Rusiji do 2003. mo e se na i u ra du Rut Daj ver (Ruth Di ver), pod na slo vom Andrei Makine Disinherited: The Russian Reception of Le Testament Franais (MA the sis, Uni ver sity of Auc kland, 2003).

Ni Kaminer nije postao poznat u Rusiji. Samo roman Russendisko pre ve den je na ru ski. Kao i Ma kin, i on se alio na nizak kvalitet jedinog postojeeg prevoda.16 Ako se Ka mi ner i po me ne u ru skoj tam pi, to je uvek u kontekstu uenja njegovoj fantasti noj karijeri u inostranstvu, vidljivom u naslovima tipa Kako je tehniar zvuka iz Moskve postao veliki nemaki pisac.17 Tu je izneto poreenje sa bajkom o Ivanu Duraku, prostom oveku koji na kraju osvoji kraljevstvo. Za razliku od Makina, Kaminer nije bio meta otrovnih napada ruske knjievne kritike. Mo da je to zato to predstava ruskosti koju on iznosi nije tragina, nego dobroudno komina. Ruski prevod tajngartovog romana The Russian Debutantes Handbook ta ko e je na i ao na ve 18 oma mlak prijem kod ruske kritike. Iri na Pe ris, u obimnom prikazu amerikog izdanja romana, kriti kuje autora zbog bavljenja praznim karikaturama, klieima i stereotipima, za koje ona smatra da slue samo da potvrde amerike predrasude o Rusi ma: Rusija je divlja zemlja. Njom vladaju gangsteri. Ljudsko dostojanstvo moe se kupiti novcem. Ru ska dua je enigmatina. Perisovu vrea poreenje tajn gar ta i Na bo ko va, i tvr di da se plit kost tajn gartovog opusa moe uporediti sa veinom serija na amerikoj televiziji.19 I dru gi kri ti a ri na sli an na
16 Proitao sam knjigu i zakljuio da je potpuno udovina. Pre ve de na je na je zik ko ji ni je ni ru ski ni ne ma ki, ne go ne ka vrsta plastinog kompjuterskog jezika. Potpuno je nemo gue razumeti sutinu prie. Intervju za Radio Liberty, 13. decembar 2003, www.svoboda.org/ll/guest/1203/ll.121303-1. asp (poslednji put pogledano 23. marta 2008). 17 Elena Svetlova, Puteestvie v Tru-lia-lia s Vladimirom Kaminerom: Kako moskovskii zvukotekhnik stal krupnym nemetskim pisatelem, Sovereno sekretno, broj 8, av gust 2002, sovsekertno.ru/magazines/magazine/260 (poslednji put po gledano 23. maja 2008). 18 Ge ri tajn gart, Prikljuenia ruskava debjutanta, prevela Eleni Poletskaja (Eleny Poletskaia), Moskva, 2004. 19 Iri na Pe ris, Istorii novih imigrantov, Ruskii urnal, 4. ok to bar 2002, www.russ.ru/krug/20021004.html (po sled nji put pogledano 23. maja 2006).

270

krdnte

in po sta vlja ju pi ta nje da li se tajn gart mo e sma trati Rusom. U svom prikazu ruskog izdanja knjige, Vera Vruka stavlja upitnik iza rei ruski, a najbolje pasuse pronalazi u opisu junakove jevrejske poro dice.20 Kritiar iz lista Time Out Moskva tvr di da, uprkos ruskom poreklu, kod tajngarta nema ni ega ruskog. On ga naziva normalnim Amerikan cem i do da je: Nje gov stil i a le po ne kad su neo bini, a nekada veoma precizni i dovitljivi, ali uvek su u potpunosti ameriki. On kod kue nema rusku tastaturu. Ovo je svojevrstan imigrantski roman kakav jo nikada nismo videli.21 Ukratko, bivi zemljaci optuuju i Makina i tajngarta da ire stereotipe o Rusiji, koristei la ni identitet. Dok Makina predstavljaju kao Rusa ko ji se pre tva ra da je Fran cuz, tajn gar ta vi de kao amerikog Jevrejina koji se pretvara da je Rus. Su dei po koliini negativne retorike, izgleda da je Makin izloen jaem napadu od tajngarta. Makin kao da je i sam sve stan ri zi ka ko me se iz la e pi u i o svojoj bivoj otadbini za publiku sa Zapada. Ka da ga je je dan ru ski no vi nar pi tao ta bi ru ski pi sac tre ba lo da ra di ako bi e leo da mu ro ma ni bu du objavljeni na Zapadu, Makin je odgovorio sledee: Morate napisati karikaturu o ruskoj prljavtini, pijancima, drugim reima o svemu negativnom (o ernuke). To e biti objavljeno. Naudiete Rusiji i ruskoj knjievnoj kulturi, ali biete uspeni. U svo ju od bra nu je do dao: Me u tim, ja iz sve ga tog
20 Ti me Out Pe ter burg, 26. april 2005, www.kul tur pro svet. ru/text.php?=1263 (poslednji put pogledano 23. maja 2008). Naravno, sudei po njegovom sovjetskom pasou, tajngart sebe zaista nije smatrao Rusom. 21 Mi hail Vi zel, Prikljuenia ruskava debjutanta, Time Out Moskva, 5. oktobar 2005, spb.timeout.ru/text/book/1923 (po slednji put pogledano 23. maja 2008). Karakterizacija tajn garta kao normalnog Amerikanca oigledno je u suprotno sti sa slikom njegovog alter ega, Vladimira Girkina. Kao to on pie: Da li su Vladimir i njegovi roditelji bili peterburki snobovi? Moda. Loi Rusi? Verovatno. Loi Jevreji? Sasvim sigurno. Normalni Amerikanci? Ni blizu. Geri tajngart, The Russian Debutantes Handbook: A Novel (New York, 2002), 92.

negativnog izvlaim trenutke duha, lepote i ljud skog otpora.22 Kontrast izmeu doivljaja ovih pisaca na Za padu i u Rusiji odraava granini poloaj imigran ta, koga doivljavaju kao tuina kako u njegovoj sadanjoj, tako i u njegovoj bivoj zemlji. U pokua ju da se otkrije tobonji nacionalni ili etniki iden titet (ili konglomerat identiteta) ovih triju autora, koncept kulturnog hibrida na koji Tolstaja aludira mo e da po slu i kao ko ri stan okvir. Od svog po rekla u domenu biologije, gde oznaava ukrtanje biljnih ili ivotinjskih vrsta, ovaj termin je tokom poslednja dva veka imao promenljivu karijeru. U kolonijalnim vremenima, on je predstavljao op sesiju rasnom istoom i navodnim opasnostima meanja rasa.23 Zanimljivo je to Tolstajin negativ ni prikaz Makina kao filolokog meanca i kul turnog hibrida dosta precizno odraava stereotipe koji meurasnu zajednicu opisuju kao neprirod nu, bolesnu i sterilnu. Meutim, krajem dvadese tog ve ka, hi brid nost je po e la da se sma tra po zi tivnom osobinom i jedinstvenim peatom pisaca kao to je Sal man Ru di.24 Ovaj ter min e sto se koristi i u postkolonijalnim studijama, antropolo giji i kulturnim studijama, uprkos tome to njegovo pravo znaenje i upotrebna vrednost u kontekstu naunog ili politikog orua i dalje ostaju kontro

22 Georgij Habarov, Smes francuskova s krasnojarskim, Sovereno sekretno, 2003, broj 7, sovsekretno.ru/magazines/ma gazine/271 (poslednji put pogledano 23. maja 2008). 23 Videti Colonial Desire: Hybridity in Theory, Culture and Race (Lon don, 1995), Ro bert J. C. Young. 24 Rudijev opis sopstvenog romana Satanski stihovi moe se posmatrati kao slavljenje hibridnosti: Meavina, buku ri, po ma lo od ovo ga i po ma lo od ono ga, tako novna dolazi na svet. To je odlina mogunost koju svetu obezbeuju ma sovne migracije, i ja sam pokuao da je iskoristim. Satanski stihovi su pokuaj promene stapanjem, spajanjem. To je lju bavna pesma za meance u nama. Salman Rudi, Imaginary Homelands: Essays and Criticism, 19811991 (Lon don 1991), str. 394. Kur ziv je auto rov.

271

krdnte

verzni.25 Za jed ni ki ime ni telj je, kao to ka e Su zan Stenford Fridmen (Susan Stanford Friedman), upotreba termina hibridnost kao na i na za su prot stavljanje razliitim oblicima etnikog apsolutizma, kulturnog puritanizma i fundamentalistike politi ke identiteta.26 Ako Makin, Kaminer i tajngart predstavljaju rusko-francuske, rusko-nemake i rusko-amerike hibride, kako se ova hibridnost ispoljava? Sa lingvi stikog aspekta, niko od ovih autora ne kvalifikuje se kao hi brid, pod uslo vom da ovaj ter min ozna a va meanje ili stapanje jezika na nain prisutan u kreolskom ili pangleskom. Njihove knjige napi sane su, makar na povrini, na standardnom fran cuskom, nemakom i amerikom engleskom, bez vidljive namere da se ovi jezici rusifikuju. Povreme ni ruski uticaji su, po svemu sudei, nenamerni.27 Makinova sporadina upotreba ruskih rei, kao to je izba, deluje vie kao neto uslovljeno tematikom nje go vih knji ga, a ma nje kao po ku aj da se stvo ri rusko-francuski hibridni govor. tajngart ima obi aj da ruske leksike jedinice ubacuje u svoju engle sku prozu, koja inae zvui izvorno engleski, na ne staan i nepristojan nain. U romanu Absurdistan, na primer, esto koristi opscenu re huj kada govo ri o genitalijama glavnog junaka. Dok bi engleski
25 Pogledati korisnu studiju Nikosa Papastergiadisa Tracing Hybridity in Theory, The Turbulence of Migration: Globalization, Deterritorialization and Hybridity (Cambridge, En gland, 2000), str. 16895. 26 Susan Stanford Friedman, Mappings: Feminism and the Cultural Geographies of Encounter, Prin ce ton, 1998, 9293. 27 Marsel Feran (Marcel Ferrand) sastavio je itavu listu Ma kinovih idiosinkratinih upotreba francuskih predloga, la nova, priloga, glagola, frazeologije i interpunkcije, koju obja njava uticajem ruskog jezika. Videti Feranov rad Le franais dun prix Gon co urt vu par un rus si sant, Le re vue rus se, 2001, br. 20, str. 8397. Za je dan (re dak) pri mer ko ri e nja ru skog jezika u Kaminerovom nemakom, videti rad Adrijana Va nera (Adrian Wanner) Wladimir Kaminer: A Russian Picaro Conquers Germany, Russian Review br. 64, str. 595, ok to bar 2005.

ekvivalent imao veoma grub efekat, ruski termin ima, za amerikog itaoca, prizvuk koji je pre egzo tian nego uvredljiv.28 to se govornog jezika tie, i Makin i Kaminer svoje nove jezike govore sa jakim ruskim nagla skom.29 Dok Kaminer otkriva svoj strani naglasak i koristi ga kao marketinko orue prodajui svoje knjige u zvunom formatu, Makin naglaava da je njegov pisani, knjievni francuski daleko bolji od njegovog govora.30 Meutim, vredi ponoviti da sva tri autora svoj medijum za knjievno izraavanje definiu kao standardni francuski, nemaki ili en gle ski, a ne kao ne ka kav hi brid ni ili me a ni je 31 zik. Daleko od toga da zagovara bilo kakav oblik lingvistike hibridnosti, izgleda da je Makin ozbilj no za bri nut za i sto tu svog je zi ka. U svom ro ma nu La ter re et le ciel de Jac qu es Dor me, on otvoreno kritikuje novi francuski koji koristi omladina u neuglednom predgrau Pariza.32 Iako to nig de eks plicitno ne navodi, jasno je da je ovaj unazaeni oblik francuskog jezik kojim se slue imigranti iz

28 Ka mi ner ovu re ko ri sti i u ro ma nu Militrmusik, u kom mladi Avganistanac, koga su njegovi saplemenici prodali so vjet skoj ar mi ji, ka e da je ro en u gra du Chui, to se na ne makom izgovara huj (Militrmusik, 179). Kako znaenje ovog pojma nikada nije objanjeno, ono ostaje skriveno za veinu Kaminerovih nemakih italaca. Re tako postaje ne ka vrsta interne ale, dostupne samo onima koji znaju ruski. 29 S ob zi rom na to da je tajn gart od svo je sed me go di ne i veo u SAD, ne iz ne na u je nas to je nje gov na gla sak za ne mar ljiv. On tvr di da je iz gu bio ru ski na gla sak u svo joj 14. go dini. Videti Sixty-Nine Cents Gerija tajngarta, New Yorker, 3. i 10. sep tem bar 2007, str. 70. 30 Videti Andrei Makine Nazarove, str. 1517. 31 Ovo ni je stav svih tran slin gval nih pi sa ca. Na pri mer, Ol ga Gruin, roena u Rusiji, autorka romana The Dre am Li fe of Sukhanov (2006), izjavila je u jednom intervjuu u februaru 2006. da je na mer no e le la da pro me svoj en gle ski ru skom atmosferom kako bi prenela jedan veoma ruski senzibilitet. 32 Videti Makinov roman La terre et le ciel de Jacques Dorme, Pa riz 2003, str. 215.

272

krdnte

zemalja Treeg sveta.33 Za raz li ku od to ga, fran cuska baka u romanu Le testament franais dobija pohvalu naratora zbog istote kako njenog ruskog, ta ko i nje nog fran cu skog. Sa zna je mo da je njen ru ski ve o ma ist i ve o ma pre fi njen, a da je njen francuski, uprkos decenijama ivota u Rusiji, za drao svoju neverovatnu snagu, bogatstvo i istou, tu ilibarsku prozirnost koju vino dobija sazreva njem (avait gard une extraordinaire vigueur, dense et pure, cette transparence dambre quacquiert le vin en viellissant).34 Makinov stil odraava svesni pokuaj da se ouva sjaj i presti tradicionalnog francuskog vi sokog knjievnog jezika, koji on smatra ugroe nim u da na njoj Fran cu skoj. On ne bi ra re i kad opisuje savremenu francusku knjievnost, za koju je u jed nom in ter vjuu iz 2001. re kao da se da vi u 35 spermi i fekalijama. i nje ni ca da je je dan Rus se bi dao zadatak da brani istou francuskog jezika samo je na prvi pogled paradoksalna. Roman Le testament franais narativ je kroz koji Makin dostie svo ju zre lost kao fran cu ski pi sac. Kao to on vi e puta objanjava, kontrast izmeu poetskog sveta belle epoque Francuske njegove bake sa jedne stra ne, i svakodnevice sovjetskog okruenja sa druge, na veo ga je da oda be re fran cu ski kao svo je sred stvo knjievnog izraavanja. Francuski karakter njego vog junaka (i njega samog) izvodi se iz identifiko

vanja sa kanonom francuske visoke kulture.36 Meutim, ispostavlja se da je njegov protago nista usvojen, to znai da nema nikakve genetske ve ze sa e nom za ko ju je ve ro vao da je nje go va fran cu ska ba ka. Da kle, mo glo bi se re i da je nje gov francuski identitet potpuno izmiljen. Ruski identitet Makinovog heroja je neraskidi vo povezan sa traginom istorijom Sovjetskog Save za, a ogleda se u namuenoj vezi ljubavi-mrnje sa zemljom koja se suprotstavlja ostatku sveta svojom zlokobnom sudbinom (une Rus sie op pose au re ste 37 du mon de par son de stin tnbre ux). Osim neko liko scena smetenih na sadanjem Zapadu, radnja svih Makinovih romana praktino je smetena u So vjetskom Savezu. Njegova usredsreenost na takve teme, kao to su graanski rat, staljinistiki teror i pustoenja u Drugom svetskom ratu, koja su esto prilino brutalno opisana, predstavljaju ruski ivot u dvadesetom veku kao priu neprikrivene patnje. Kada ga novinari pitaju u kom smislu on sebe sma tra Ru som, s ob zi rom na to da je fran cu ski pi sac, Makin se obino poziva na univerzalnu pri rodu ruske kulture. Kao to je objasnila Katrin Ar gand (Catherine Argand), Rusija je toliko velika da u sebi sadri itav univerzum, ukljuujui stotine naroda, jezika i kultura. Poto je ujedinila Evropu i
36 Ovo ne zna i da Ma kin sma tra da je fran cu ski, sam po sebi, superiorniji od ruskog; za njega privlanost francuskog je zi ka le i upra vo u to me to on pred sta vlja ne to tu e, i to piscu omoguava izvestan vid distanciranja, u skladu sa prin cipom ostranjenja koji promoviu ruski formalisti. Videti rad Gabrijele Safran (Gabriella Safran), Andrei Makines Literary Bilingualism and the Critics, Comparative Literature 55 br 3, le to 2003, str. 24665, i rad Ma ri je Ru bins (Ma ria Ru bins), Rusko-francuskaja proza Andreja Makina, Novoe literaturnoe obozrenie, br. 66, 2004, str. 20829. U in ter vjuu za je dan kvebeki list, Makin je sebe opisao kao potovaoca koncepta astranenie Viktora klovskog. Vidi Guylaine Massoutre, Il faut etre intolerant dans la litterature. Entretien avec Andrei Makine La vie imprevisible, Le Devoir, 2526. mart 2006. Na www.ledevoir.com/2006/03/25/105056.htm. (poslednji put pogleda no 23. ma ja 2008 ) 37 Makine,Le testament franais, 204.

33 Tijeri Loren (Thierry Laurent), u nedavno izdatoj mono grafiji o Makinu, njegov jezik naziva un franais destructure et abatardi (hibridni, meanaki francuski). Loren, Andrei Makine, Russe en exil (Pa riz 2006), str. 58. 34 An drej Ma kin, Le testament franais (Pa riz 1995), str. 35; Andrej Makin, Dre ams of My Rus sian Sum mers, preveo De fri Stra kan (Nju jork 1997) str. 191 i Ma kin, Le testament franais, str. 275. 35 Ketrin Argan (Catherine Argand), Andrei Makine: La musique dune vie, Lire, februar 2001, www.lire.fr/entretien. asp?idC=39033&cidR=201&idTC=4&cidG# (poslednji put pogledano 23. maja 2008).

273

krdnte

Aziju, sever i jug, moe se smatrati univerzalistom. On spominje Aleksandra Pukina, kao sutinskog predstavnika ove ruske univerzalnosti, i dodaje: Ako sam ja Rus, on da je to u Pu ki no vom sti lu.38 Ovo osvrtanje na Pukina pokazuje da Makin sebe smeta u dvostruki kontekst kanonske francuske i ru ske vi so ke kul tu re (gde je Pu kin pri mer fran ko-ruskog kulturalnog spajanja). Jedan od njegovih javno priznatih modela je pisac Ivan Bunjin, kome je posvetio svoju doktorsku tezu na Sorboni i ije su poetike nostalgije sline njegovim.39 U skladu sa cenjenim kulturnim konceptom ru skog romanopisca kao moralnog autoriteta, Makin insistira na uzvienoj i kvaziduhovnoj misiji pisca u materijalistikom svetu. Njegova teza iz 1985, sa Moskovskog dravnog univerziteta, o detinjstvu u francuskoj knjievnosti, ve pokazuje znake ovog visokoidealistikog stava i povremeno moe da se tumai kao opis njegovih romana koji tek treba da budu napisani. Makin opisuje enju za izgublje nim rajem detinjstva kao simboliko-metaforinu vertikalnu liniju nostalgine vizije koja sve prolazno i lino prevazilazi oseajem za veno i univerzal no.40 U njegovim kasnijim intervjuima za zapadne medije, ovaj idealizam je otvoreno poprimio religij ski prizvuk. U razgovoru sa Argandovom 2001. go di ne, Ma kin je svo ja de la sme stio u kon tekst ru skog pravoslavlja: Mi pravoslavni pripadamo poetskoj, intuitivnoj, oseajnoj kulturi, koja se ne zasniva na komunikaciji ve na ontolokom zajednitvu. Ono to je vano u Rusiji je komunikacija ideja, a ne ideala.41 Makinov stav kao moraliste i njegova sve otrija osuda zapadne dekadencije podsea done
38 Argand, Andrei Makine. 39 And rei Makine, La prose d e I . A. Bo unine: La poetique de la nostalgie (PhD disc, Universite Paris-Sorbonne, 1991). 40 Andrei Iaroslavovich Makin, Roman o detstve sovremen noi frantsuzskoi literature (7080-e gody) (Avtoreferat dis sertats ii , Moscow St ateUniversity, 1985), 18. 41 Argand, Andrei Makine.

kle na stavove Aleksandra Solenjicina, kome se on divio.42 Njegovo podravanje duhovnih vrednosti do ve lo je do to ga da se Ma kin uda ljio od svog ko lege migr, Vladimira Nabokova. U jednom inter vjuu sa ruskim novinarem, on je odbacio Nabokova kao velikog mistika i lingvistikog maioniara. Posebno je isticao kako ne voli roman Lolita ni u engleskom originalu ni u Nabokovljevom ruskom prevodu, za koji kae da je upropaten velikim bro jem anglicizama.43 Prema tome, Makinov posebni brend ruskofrancuske hibridnosti zasnovan je na konceptu je zike istote pre nego na stapanju i meanju. Sin kretizam izmeu dve kulturne sfere treba da se desi, takorei, na vioj ontolokoj osnovi: u estetskom carstvu iste poezije koja postoji nezavisno od bi lo kog nacionalnog jezikog otelovljenja. Makin se bavi ovim pitanjem u jednom pasusu Francuskog zavetanja (Le testament franais) u kojem narator pri me u je da na kra ju kra je va ni je va no da li nje go va ba ka pri a sa njim na fran cu skom ili ru skom: Da, ona je pri a la na fran cu skom. Mo gla je da pri a na ruskom. To ne bi nita oduz elo ponovo stvore nom tre nut ku. Zna i da je ne ki je zik po sred nik ipak postojao. Univerzalni jezik! (Oui, el le ava it parl en franais. El le aura it pu par ler en rus se. Ce la naurait rien enlve a lin stant re cre. Donc, il exi sta it une sorte de language intermediaire. Une language universelle!)44 U Makinovoj idealizovanoj viziji, ovaj jezik posrednik ne pripada ni francuskom ni ruskom,
42 Uinte rvj uu i z 2003 . za TV pr og ram Sovershenno Sekretno ( Strogo poverljivo), M akin je spomenuo svoje izuzetno potovanje prema Solenjicinu i izrazio svoje nezadovoljstvo nainom na koji je ovaj pisac bio tretiran od strane ruskih krtiara nakon njegovog povratka u Moskvu. Vidi Khabarov, Smes frantsuzskogo s krasnoiarskim. 43 Ib id. 44 Makin, Dreams of My R ussia n Summer s, 194; Makin, Le testament franais, 279.

274

krdnte

ve zauzima svoje sopstveno ontoloko polje. Kao trei prostor u teoriji o kulturnoj hibridnosti Ho mi Ba be, is po sta vlja se da je ovaj je zik pro iz vod dis kursivnih uslova za izgovaranje i nepredstavljiv sam po se bi45. Pa ipak, uko li ko Ba bin tre i pro stor umanjuje pojam iskonskog jedinstva ili nepro menljivosti kulture, Makinov pojam univerzalizma ini upravo suprotno. Njegov afirmativni pre nego subverzivni transnacionalizam, koji nagovetava neku vrstu transcendentalnog sastajalita, obele en je oiglednim, ako ne i neizreenim, imperijal nim prizvucima. Do koje mere je mnogo hvaljeni ruski kulturni univerzalizam proizvod ruskog im perijalizma nije pitanje koje Makin eli da istrauje. Uprkos njegovom tobonjem transnacionalizmu, u osnovi njegovog stava postoji, u stvari, nacionali sti ka agen da. U in ter vjuu iz 1997. ko ji je dao no vinaru iz francuske Kanade, izjavio je da postoje samo dva velika zapadna knjievna jezika: ruski i francuski. Odnosno, samo dve velike knjievnosti. Naroito je bio otar u odbacivanju onoga to on zo ve anglosaksonske kulture, karakteriui ameriku ulogu u svetu kao mii bez inteligencije. 46 Podrazumeva se da je namena takvih izjava da se dopadnu onim segmentima francuske (ili fran cusko kanadske) populacije koja smatra da je njihov jezik pod opsadom Anglosaksonaca i vrea ih i njenica da je u dananjem svetu francuska kultura do i ve la pad i da joj je ugled opao. Kao stra nac ko ji ceni superiorni status francuske kulture, Makin je na ovu te mu ob ja vio ak i esej du i ne jed ne knji ge, sledei primer drugih kanonskih ruskih autora koji su se iz pisanja fikcije okrenuli propagandi, kojom on podstie svoje sugraane Francuze da se vrate korenima svoje francuznosti. On velia kapacitet
45 Vidi Homi K. Ba ba , Smetanje kulture, Beogradski krug, Beograd 2004, The Location of Culture (London, 1994), str. 37 originala. 46 L ouis-Bernard Robitaille, Les ecrivain s migra te urs, Lactualit 22, br. 8 (15. maj 1997 ):78.

francuskog jezika koji moe da da oblik haotinom univerzumu i osuuje kulturni pad i politiku ko rektnost savremenog francuskog intelektualnog i vota.47 Konano, Makinov imid francuskog pisca povezan je kako sa njegovim identifikovanjem sa francuskom visokom kulturom tako i sa njegovim ruskim poreklom. U Francuskom zavetanju on ko mentarie injenicu da je jedini nain da ue na francusko izdavako trite bio da se pretvara da su njegovi romani prevodi sa ruskih originala. ak i kad je po sta lo po zna to da on pi e na fran cu skom, egzotina dra Makinove ruskosti ostala je klju na komponenta njegove privlanosti. U francuskoj tampi se stalno spominje njegova slovenska dua. Tijeri Loren (Thierry Laurent), u nedavno izdatoj monografiji o Makinu, s odobravanjem citira sle deu karakterizaciju kolege pisca Dominika Fer nandeza (Dominque Fernandez): Kada ovek vidi njegovu visoku figuru, njegovo pravo dranje, gru bo istesano lice, bradu proroka, bistre oi, odmah pomisli na hodoasnike koji lutaju beskrajnom ste pom sa ta pom u ru ci i svom imo vi nom u za ve lja ju na leima. Ali iza ovog spokojnog izgleda monaha vreba buntovni, namuen i silovit duh.48 Ma kin ne kon tri ra ta kvim iz ja va ma. U stva ri, i ni se da je to sa vr e na sli ka pi sca ko ju on e li da ga ji ili zbog njegovog sopstvenog konzervativnog poloaja ili pak zbog toga to ugaa klieiranim oekivanjima javnosti, ili oboje.

47 AndreiMa kine, Cette France quon oublie daimer (Paris 2006). Ironino, izgleda da je ovo jedina njegova knjiga koja je donekle omilila Makina njegovim bivim sunarodnicima. Njegova izjava pariskom dopisniku Izvestiia da je francusko drutvo postalo slino Sovjetskom Savezu nairoko je kruila ruskim internetom. Vidi Pisatel Andrei Makin: Frantsuzy voplotili v zhizn sovetskuiu model, Izvestiia, 15. avgust 200 6. na pda.izvestia.ru/article.html/use/article.27188_17/ (po slednji put pogledano 23. maja 2008). 48 Laurent, Andrei Makine, 14.

275

krdnte

Ruska persona koju Vladimir Kaminer otelo vljuje u svojim delima dijametralno je suprotna Ma kinovoj. Ukoliko Makin stvara svoj imid na klasici ma devetnaestog veka i na Ivanu Bunjinu, onda je Ka minerov ruski knjievni model najverovatnije Sergej Do vla tov. Sli nost iz me u ova dva auto ra je u to me to je obojici u ii interesovanja apsurdnost sovjet skog svakodnevnog ivota, naizgled autobiografski nefikcijski stav naratora koji pripoveda u prvom licu kao i bezlina ironija sa kojom su najudnovatiji dogaaji prikazani kao normalne pojave. Kaminer opisuje Sovjetski Savez 1980-ih kao dekadentnu im periju upropatenu cinizmom, alkoholizmom i ko rupcijom. Meutim, raspoloenje je vie komino ne go tra gi no. Te ror i rat se uop te ne po mi nju. ak se i KGB agenti pojavljuju kao nespretno nesposobni pre ne go zlo kob ni li ko vi, a is po sta vlja se i da je na ra torov vejkovski boravak u sovjetskoj vojsci opisan u romanu Militrmusik prilino bezopasna avantura. Narator u Kaminerovim priama pripoveda u pr vom licu i to je jedan dobroudni, naizgled naivni lik, koji u svim svojim avanturama ispoljava blagu zbunjenost i stoiku staloenost. Kaminerov stil je okarakterisan nedostatkom knjievne pretencioznosti. Njegov jezik je ovoze maljski idiom prosenog nemakog oveka ulice. Ako uopte postoje neke aluzije na visoku kulturu u njegovim delima, one su obino u slubi parodije. U romanu Militrmusik, na primer, Kaminer opisuje kako je dobio prvu nagradu na jednom takmienju u koli za recitovanje poezije Vladimira Majakov skog sa svojim sopstvenim pastiom. Svet pozorita, u kome je Kaminer dobio svoje struno obrazova nje kao zvuni tehniar, nije ba prikazan kao mesto visoke kulture, ve vie kao zajednica prevaranata. Pozorite je veoma pogodna metafora za Kaminero ve uloge, koje podrazumevaju njegov performativni pristup nacionalnom identitetu. U njegovim estim javnim nastupima, on sebe naziva der Russe von Dienst (u slobodnom prevodu Rus iz agencije za

kasting). On otkriva neke karakteristike Rusa, kao to su njihova sklonost ka alkoholu, sentimental nost i haotina spontanost, koje su u antagonistikoj suprotnosti sa nemakom urednou, tmurnou i pedanterijom. Kaminerov hibridni identitet funkcionie na potpuno drugaiji nain od Makinovog. On ne po kuava da spoji idealizovane esencije zasnovane na pojmu kulturne istote, ve predstavlja individualne komponente svog hibridnog identiteta u obliku pa stia. U njegovoj knjizi Ruski disko sa logom crvene zvezde, patetinim slovenskim melodijama i nein hibiranim pomamama, moe se uivati i kao u pro slavi ruskosti i kao u postomodernistikoj parodiji ranijih nemakih predstava ruskosti pseudoruskog pevaa Ivana Rebrova. Verovatno nije sluajno to je jedno od Kaminerovih najnovijih izdanja neka vrsta etnikog kuvara koji se sastoji od ironinih diskusija o sovjetskoj hrani, s obzirom na to da je nacionalna kuhinja postala jedna od najistaknutijih manifesta cija simbolinog etniciteta. 49 U Kaminerovim re ceptima za totalitarnu kuhinju, razliite nacional ne kulture biveg Sovjetskog Saveza postale su toliko ukusni zalogaji koji se mogu sluiti na Zapadu kao artikal krajnjeg potroaa. Nakon Kaminerovog ku vara usledila je jo jedna rekonstrukcija popularnog neknjievnog anra: turistiki vodi. Ich bin kein Berliner: Ein Reisefhrer fr faule Touristen (Ja ni sam Berlinac: turistiki vodi za lenje turiste, 2007) kombinuje satirine skeeve o ivotu u Berlinu nu dei praktine savete sa patvorenom ozbiljnou. Dok se Makinovo shvatanje kulturnog sinkreti zma oslanja na istotu sastavnih komponenti, u Ka minerovoj viziji hibridnosti, same komponente su
49 Vladimir i Olga Kaminer, Kche totalitr: Das Kochbruch des Sozialismus (Minhen 2006). O simbolinom etnicitetu, vidi e sej Herb erta J. Gan sa , Symboli c Ethnicity: The Fut ure of Ethnic Groups and Cultures in America (1979), u knjizi Vernera Solorsa, (ed. Werner Sollors), Theories of Ethnicity: A Classical Reader ( New York 1996) 425 59 .

276

krdnte

ve hibrid. U multikulturnom svetu Kaminerovog Berlina, ispostavlja se da je svaki naizgled autentini etnicitet neist i unapred pripremljen. U knjizi Russendisko, on pri me u je da su Tur ci ko ji vo de tur ske restorane u stvari Bugari, Italijani su Grci, sui ba rove dre ameriki Jevreji, Kinezi u kineskom re storanu su u stvari Vijetnamci, Indijci su Tuniani, a afroameriki bar dri Beligijanac ukratko, ovde ni ta ni je stvar no, sva ko je on sam i isto vre me no ne 50 ko drugi. Kaminerov sopstveni ruski identitet je, naravno, obeleen slinom hibridnou, to se vidi iz njegovog imena. On ne krije svoje jevrejsko poreklo, ali ga ni ne sta vlja u pr vi plan.51 Kaminer svakako ni je aktivni Jevrejin. U knjizi Russendisko, on spominje kako je nemaku boravinu dozvolu dobio zbog svog jevrejskog statusa, ali isto tako navodi da je jevrejsko poreklo mnogih imigranata iz biveg Sovjetskog Sa veza sumnjivo, ako ne i otvorena prevara. Iako Kaminer tei da umanji svoje jevrejstvo, mo gu e je da je to zna a jan, iako uglav nom ne spo minjan faktor, koji doprinosi njegovoj popularnosti kod nemake italake javnosti. On se ne zadrava na nemakoj antisemitskoj prolosti, ve predstavlja primer Jevreja koji je dobrovoljno i radosno prigr lio nemaki jezik i kulturu. Antisemitizam, kada se uopte i spominje u Kaminerovim delima, pojavlju je se kao ru ski pre ne go ne ma ki pro blem. U tom smi slu, on po ma e da se po pra vi sli ka o no voj Ne makoj kao filosemitskoj, a ne antisemitskoj kulturi. Interesantno je da je Kaminer izloen u jevrejskom muzeju Daniela Libeskinda u Berlinu, koji je postao glavna turistika atrakcija u glavnom gradu nove Nemake. U sobi posveenoj savremenom ivotu Jevreja u Nemakoj, posetioci mogu uzeti slualice ispred Kaminerove fotografije i uti ga kako pria o
50 Vladi mir Kaminer , Russendisko (Minhen 2000), 98. 51 Kaminerova pria Ein verlorener Tag ilustruje njegovu nevoljnost da se bavi pitanjem svog jevrejstva. O ovome vidi, Vladimir Kaminer, 59293.

svom iskustvu kao Jevreja u Sovjetskom Savezu. Ka minerov blago satirini ali u sutini dobronamerni prikaz moderne Nemake, kao jednog tolerantnog multikulturnog mesta, sigurno odgovara slici koju bi mno gi Nem ci e le li da vi de o svo joj ze mlji. Iro nino, ruski Jevrejin Kaminer postao je otelovljenje idealnog Nemca, to je navelo Gete institut da ga iznova angauje da putuje po stranim zemljama, ukljuujui Rusiju i Sjedinjene Drave, kao poluzva nini izaslanik nemake kulture. Geri tajngart (Gary Shteyngart) projektuje jo jednu hibridnu rusku linost. U nekom pogledu, njegova samoironina predstava identiteta podse a na Kaminerovu. Slika na omotu knjige The Russian Debutantes Handbook prikazuje autora u staro modnom krznenom kaputu i vunenom eiru kako na povocu dri mladune medveda. Za razliku od Kaminerove naivno optimistine ali potpuno inte grisane persone, i dok Kaminer ima tendenciju da umanji svoje jevrejsko poreklo, tajngart istie svo je jevrejstvo kao dodatni faktor otuenja. Devojka Vladimira Girkina, tajngartovog alter ega i prota goniste romana The Russian Debutantes Handbook, objavljuje svoju ljubav prema njemu na sledei na in: Da li zna za to mi se do pa da, Vla di mi re? Da li si to do sa da ve shva tio? [... ] Do pa da mi se za to to si mali, posramljeni Jevrej. Dopada mi se zato to si stra nac sa ak cen tom. Do pa da mi se, dru gim re i ma, za to to si moj znak.52 Razmiljanja na temu kako je biti Jevrej preo vlauju u tajngartovoj fikciji. Kao i Kaminer, on svoju jevrejsku religiju gleda sa distance ak je i satirizuje, na primer, tako to predstavlja obrezi vanje svog heroja Mie Vajnberga u delu Absurdistan kao grotesknu farsu. Vajnbergovo podnoenje lanog zahteva za stipendiju na Kaspijskom insti tutu za prouavanje Holokausta je satirina humo reska o amerikoj industriji Holokausta. Istovre
52 tajng art, Russian Debutantes Handbook, 78.

277

krdnte

meno, tajngart se direktno suprotstavlja progonu i muenju Jevreja. Girkina napadaju i skoro ubijaju istonoevropski skinhedi, a u jednoj od nekolicine neironinih scena u knjizi, on poseuje Auvic. Usvajanje ruskog identiteta dalje doprinosi tajngartovom proklamovanom otuenju od ame rikog mejnstrima. Dok je Makinov i Kaminerov fikcijski portret Rusije uglavnom smeten u sovjet sku prolost, tajngart se, osim nekoliko nostalgi nih osvrta na svoje detinjstvo u Lenjingradu, fo kusira uglavnom na postsovjetsku sadanjost, koju opisuje kao izuzetno sumornu. U intervjuu iz 2002. u asopisu New York Times Magazine, iz ja vio je da sma tra da je nje go va oba ve za da uhva ti bol ni oaj ivota moderne Rusije, bilo u Brajton Biu (Brig hton Beach) ili u Moskvi. On objanjava: Proteklih 100 go di na bi le su ua sa va ju e za Ru se. Oni su isto rijski gubitnici. Njihova zemlja postala je septika jama treeg sveta. Pa ipak, ruski narod mora nekako da preivi. Ne opravdavam kriminalitet, naroito ne nasilje, ali pokuavam da ga razumem.53 Iako jo uvek ni je na pra vljen ter min za kla si fi kovanje ruskih imigranata u Francuskoj i Nemakoj, polusloenica rusko-ameriki zgodan je epitet za tajngartov navodni etniki identitet. Uprkos njego voj povremenoj ironiji, nema sumnje da je tajngar tova identifikacija sa ruskom kulturom iskrena. U intervjuu za radio Liberty, ko ji je vo en na ru skom, iz ja vio je da je sve sno e leo da uve de ru ski ele ment u ameriku imigrantsku knjievnost skoro kao da je predstavljao svoj etnicitet kao potencijalno profi tabilni brend u trenutno modernoj trinoj nii. On objanjava: Posmatrao sam ostale etnike grupe, i sko ro sve ima ju tri ili e ti ri ro ma na. Ki ne ska, in dijska, dominikanska [...] a ruska nije imala nita. Ovo me je stalno muilo. Pa, ipak, ruska knjievnost za u zi ma pr vo me sto u sve tu. Za to je to ta ko? Na
53 Daniel Zalevs ki (Da ni elZalewski), From Russia w ith Tsoris, New York Times Magazine, 2. jun. 2002, 54.

a mlada generacija ne pie nita. Moda je to stoga to su nas nai roditelji stalno podsticali da budemo doktori ili advokati. Ili moda postoji neki stid kad je u pitanju pisanje o svojoj sopstvenoj etnikoj gru pi, moda neki oseaj izdaje.54 tajngartovu karijeru lansirao je pisac ang-rae Li (Chang-rae Lee), i sam Ame ri ka nac stra nog po rekla, koji mu je pomogao da plasira rukopis svog prvog romana u Rivrhed buksu (Riverhead Books), izdavau osnovanom 1995. sa posebnom multikul turnom namenom da se potencijalno podreene estetske i duhovne produkcije inkorporiraju u do minantnu nacionalnu ekonomiju robe za zabavu.55 Kosmopolitski mozaik meavine rasa u Njujork Sitiju predstavlja tajngartovu idealnu zajednicu. Najupeatljivija je njegova naklonost prema afri ko-amerikoj kulturi, koja, ini se, potie iz njegove elje da se povee sa etnikom potkulturom stra nog porekla pre nego sa amerikim mejnstrimom. Ovo postaje oigledno u paralelama koje on povlai izmeu Rusa i Afroamerikanaca. Vajnberga, junaka koji pripoveda u prvom licu u romanu Absurdistan, preplavila su oseanja nostalgije za sovjetskom do movinom kada vidi crnaki geto Bruklina, a njego va tamnoputa devojka iz Bronksa primeuje: Koli

54 Radio Svoboda, 19. april 2005, na www.svoboda.org/ programs/ut/2005/ut.041905.asp (poslednji put pogledano 23. maja 2008). Ovaj komentar je veoma brzo zastareo. Iako je tajngart zaista prvi ruski imigrant posle Nabokova, koji je napisao bestseler na engleskom, ve je tada postalo jasno da nee biti poslednji. U poslednjih nekoliko godina, na amerikoj knji evnoj sce ni poj avilo se najmanje p et dru gih uspenih ruskih im igrantskih au to ra: Lara Va pnyar sa knjig om There A re Jews inMy House (2003) i Me moirs of a Mus e (2006), DejvidBejnogis sa Nataom (2004), Olga Gruin sa The Dream Lif e of Sukhanov (2006), Anja Ulini sa Petropolisom (2007) i Elen Litman s a The Last Chicken inAmeric a (2007). 55 Vidi Liam Corley, Ju st Ano t her Ethnic P ol: Li terary Citizenship in Chang-rae Le esNative Speaker, u knji zi Shirley Geok-lin Lim et al.,eds., Transnational Asian American Literature: Sites and Transits (Filadelfija, 2006), 63.

278

krdnte

ko ja vi dim, svi vi Ru si ste sa mo go mi la cr nja.56 Po povratku u St. Petersburg, Vajnberg se bavi svojim omiljenim anrom, jevrejskim hip-hopom: Mo je ime je Vajn berg Volim koks Snifam ga Koristei svoj jevrejski nos.57 tajngart je vatreno prigrlio hibridnost odba civi time sve pretenzije na etniku istotu. To je do velo do toga da on tretira politiku identiteta ameri ke akademije sa satirinom lakomislenou. O svo jim da ni ma na Ober lin ko le du on ka e: Bio sam u pri li noj pred no sti. [...] Mo gao sam da ka em, pa, kao Je vrej... i on da kao Ame ri ka nac... ili kao Rus... i: Pa, kao imigrant [...] i to ih je svaki put do tuklo.58 U tajngartovom postnacionalnom multi kulturalnom svetu, ista etnika autentinost moe postojati samo kao artefakt, kao to je nostalgina kopija ruskog sela koju je Girkinov otac izgradio za sebe u svom domu u predgrau Njujorka: U po dru mu, okru en pra i nom od gip sa i ola bavljenim elektrinim icama, doktor je pokuao da rekonstruie trono selo izbu u kom je on pro veo svoje detinjstvo: hrapavi beli paneli kojim su bili ob loeni zidovi trebalo je da podseaju na rusku brezu; niz nezavrenih drvenih stolica koje su stajale za tro nonim kuhinjskim stolom nagovetavao je izuzetno siromatvo. Na stolu je bilo neto Pukina, malo Lje rmontova i, iz nekog razloga, razbacane novine New England Medical Journal, koje je doktor brzo gurnuo pod svoj krevet. Predivna topla pe, koja je zauzim ala centralno mesto u njegovoj mladosti, nedostajala je u ovom a rs en alu, ali ta se tu m oe?59
56 Geri taj ngart,Absurdistan: A Novel (Njujo rk, 2006) , 11. 57 Ibid. 6. 58 Stripped Books: Gary Shteyngart and Jeffrey Eugenides na www.bookslut.com/features/2005_04_005044.php (po slednji p utpogledano 23. m aja 2008 ). 59 tajngart, Russian Debutantes Handbook, 127.

Na kraju, ak i njegova sopstvena karijera imigrantskog pisca postaje ito za tajngartov samoironini mlin. Njegov meteorski uspon kao rusko-amerike knjievne superzvezde ogleda se u sporednom karakteru u romanu Absurdistan. Jerry Shteynfarb dolazi u Ameriku kao sedmogodinjak, zavrava ekskluzivni koled na srednjem zapadu i postaje uspeni romanopisac koji je slavljen kao jevrejski Nabokov. Ali za njegovog biveg drugara iz kole Miu Vajnberga (Misha Vainberg), tejnfarb je s amo f ol irant iz v ie sre dnje kl ase k oji je d oao u SAD kao dete i sad igra profesionalnu igru imigranta.60 Ironiui svoj sopstveni identitet transli ngvalnog p isca, taj nga rtov cilj je da spr ei sv aku moguu kritiku o tome da on moda igra profesi onalnu igru imigranta. Meutim, svojim implici tnim odgovorom on ne eli da negira optube, ve da istakne da je celokupna knjievnost igra identit eta. U tom sm islu, nj egov pr istup po ds ea na autoegzotiku koju neki savremeni azijsko-ameriki pisci koriste kao strategiju kontraorijentalizma.61 U svetu gde je identitet performativan i izmiljen, razlika izmeu autentine i neautentine ruskosti postala je beznaajna. Na kraju krajeva, ini se besmisleno optuivati pisca za upotrebu kliea ako je manipulacija klieima upravo njegov cilj.62 tajngartova
60 tajngart, Absurdistan, 81.bid.,, pogledano 23. maja 2008. 61 U vezi sa ovim, vidi Corley, Just Another Ethnic Pol, 65. 62 Kakos u Hlne Mlat i Maria Rubins primetile, vano je istai da je manipulacija klieima, shvaenim u doslovnom znaenju fotografskih otisaka, takoe kljuni element Maki nov e umetni ke tehnik e. Foto grafije igraju vanu ulogu u skoro svim Makinovim romanima, i kao elementi zapleta i kao metafore za to kako knjievnost stvara fragmentarnu iluziju stvarnosti. Vidi Hlne Mlat, Andrei Makine: Test ament franais ou Testament russe? La revue russe, no. 21 (2002): 4149, naroito odeljak Le clich comme art de vivre et refuge (4445), i Rubins, Russko-frantsuzskaia proza Andreia Makina, 21316. Makinovo modernisti ko samopreispitivanje koje aludira na dublji nivo transce ndentnosti, kod tajngarta i Kaminera postaje samoironina postmodernistika igra.

279

krdnte

i Kaminerova samoironina predstava identiteta dozvoljava im da uestvuju u trenutno profitabi lnom ruskom brendu bez rizika da budu optueni za neautentinost, kao to se to desilo Makinu sa njegovim tradicionalnijim shvatanjem nacionalne sutine. Dok Makinovo proklamovano bavljenje ontologijom, idealima i univerzalijama spreava svaku lakomislenost, humor ili samoironiju, a Kaminerov pristup spreava dostojanstvo i tragediju, tajngart se nalazi negde izmeu. Trenuci moralnog besa razbacani po lakrdijakoj komediji u njegovim romanima bili bi nezamislivi kod Kaminera, ali veoma odgovoraju Makinovom tragikom pogledu na svet.63 Kao to smo videli, svaki od ova tri translingvalna pisca stvara drugaiji hibrid ruske persone. Makinov transnacionalni univerzalistiki humanizam moe, u praksi, da poprimi oblik tradicionalnog nacion alizma ili ak ovinizma. S druge strane, i Kaminer i tajngart su prigrlili antiesencijalistiku kulturnu hibridnost, iako je Kaminer ekstremniji i dosle dn iji od taj nga rta. S o bzirom na to da su s asta vni delovi Kaminerove persone sami po sebi neisti, bilo kakvo preispitivanje savesti o pravom identitetu g ubi sm isao. K ada ga je 2003. g od ine Deutsche Welle magazin upitao da li sebe vidi prvenstveno kao ruskog, nemakog ili jevrejskog pisca, odgovorio je: Ra z umem da je za dr uge v ano da n apr ave ovu ra zl iku. Ali m ene li no ba br iga za to [ Imir selbst ist das schnurz].64 Upitan od ruskog novinara kojoj kulturi na kraju pripada, Kaminer je odgovorio: Ja
63 Na primer, i ta jngart i Ma kin imaju scenu u sv oj im rom anima u kojoj majka ili baka nude pripovedau svoju malu devojicu za seksualno zadovoljenje. Oba pripovedaa sa uasom i moralnom odvratnou reaguju na tu situaciju. Vidi tajngart, Absurdistan, 28788, i Makin, La terre et le ciel de Jacques Dorme, 2627. 64 Ewine sehr skurrile Gemeinde, 10. februar 2003. Na http://www.dw-world.de/dw/article/0,,657365,00.html (pos lednji put pogledano 23. maja 2008).

sam najuobiajeniji predstavnik naeg vremena. Odrastao sam u sovjetskoj kulturnoj tradiciji, nosim je u s ebi. A ivim u sv etu d an anj ice k oja se b rzo 65 menja, svetu izvan tradicije. tajngartov poloaj je neto manje radikalan od Kaminerovog. Njegov status stranca jo uvek pretpostavlja postojanje kombinacije pravih etniciteta. I uprkos svoj ironiji, on pokazuje i neke osta tke e tni kog p on osa. Kao to smo v ideli u njegovom intervjuu za radio Slobodu tv rdio je, oigledno bez ikakve ironije, da ruska knjievnost zauzima prvo mesto u svetu a u razgovoru sa N at aom Gri nberg i zj avio je da je p on osan to je sekularni Jevrejin, iako sebe nikako ne vidi kao rodoljuba.66 Vano je napomenuti da tajngartovo shvatanje judeizma kao etniciteta ili naciona lnosti pre nego religije odgovara ruskoj i sovjetskoj definiciji Jevreja. Izgleda da su projektovani identiteti ova tri translingvalna pisca skrojeni da odgovaraju posebnim zahtevima njihovih nacija domaina. Makinova afirmacija francuske i ruske visoke kulture donosi utehu zemlji koja je gledala kako njen kulturni presti i tradicionalan nain ivota opadaju pod uticajem sila globalizacije. Za razliku od drugih frankofonih aut ora, ije je prihvatanje francuskog jezika sa sobom nosilo naslee problematine kolonijalne prolosti Francuske, Makin predstavlja stra nca k oji je sam odabrao da p ost ane francuski p isac i st oga on m oe da ojaa m eunaro dnu reputaciju francuske kulture. Nasuprot tome, K amin erov prikaz n ema kog drutva kao ive mu
65 Rossiskaia gazeta, 8. oktobar 2004. Na www. rg.ru/2004/10/08/karminer.html (pogreno napisano karminer je tano; poslednji put pogledano 23. maja 2008). 66 Ra dio Sloboda , 19. ap ril 2005; N ata sh a Grinberg, Cant Live Long without Writing: A conversation with Gary Stheyngart na www.webdelsol.com/Literary_Dialogues/ interview-wds-shteyngart.htm (poslednji put pogledano 23. maja 2008).

280

krdnte

ltikulturne meavine predstavlja odgovor stere otipima o Nemcima kao homogenoj masi teuto nskih dosadnjakovia ili nacistikih siledija. Kao Jevrejin koji sretno ivi u Berlinu, Kaminer pomae da se odagnaju dugogodinja zanimanja za nemaki antisemitizam. Pa ipak, uprkos oigle dnim ra zlikama sa M ak inom, ovek se z ap ita da li je Kaminerov uspeh potpomognut injenicom da on skida krivicu sa hegemonskog oseaja superio rnosti drutva-domaina imitirajui subalternog koji s radou velia dominantnu kulturu (iako bez Makinovog transcendentalnog nacionalizma). Za razliku od Makina i Kaminera, tajngart se vie orga nski uklapa u ku lt uru k oja je o d uvek po d efiniciji bila hibrid. U tom smislu, on se moe povezati sa dugakom tradicijom imigrantskog i jevrejskog spis atel jstva u Am er ici, sa p isc ima kao to su Sol B elou (Saul Be llow) i F ilip Rot (Ph ilip Roth), k oje je uz L ava To lst oja i Vl adimira N abokova n aveo kao 67 svoje omiljene autore. Vano je napomenuti da Makinov frankoruski brend prolazi prilino dobro u Severnoj Americi. Skoro svi njegovi romani prevedeni su na engleski i dobili su uglavnom pozitivne kritike. Makin se izgleda dopada segmentu amerike itala ke publike koji jo uvek privlai presti kanonske francuske i ruske knjievnosti. Po miljenju takvih italaca, Makin predstavlja, takorei, najbolje iz oba sveta. Entuzijastiki ameriki kritiari su svakako pozdravili Le testament franais jer su Ma rsel 68 Prust i Boris Pasternak postali jedno. Recenzenti su smestili taj ngarta u dr utvo kl asi nih r uskih i amerikih autora od Nikolaja Gogolja i Nabokova
67 Vidi Stripped Books: Gary Shteyngart and Jeffrey Eugenides. 68 Ak o epsk a p ozadina r a ta i revol uci je podsea n aPaste rnaka, onda se takoe Prustova estetska potraga u traganju za vanvremenskim vremenom moe doiveti kao suptilno utkana u ove stranice. Victor Brombert, Torn between Two Languages, New York Times Book Review, 17. avgust1997, 8.

do B eloa i R ota. N as uprot t ome, K aminer je ostao nepoznat u Sjedinjenim Dravama, bez obzira na to to su njegova dela objavljivana u mnogim drugim zemljama, a i on se tee kategorizuje kako u etni kom t ako i u knj ie vnom sm islu. M og ue je da on n ije d ovol jno Rus, N emac ili J evrej da bi i spunio oekivanja amerike italake javnosti, koja njegov dobroudni opis Rusije i Nemake moe videti kao manje oaravajui od uobiajene prie o staljinistima i nacistima. Konano, nedostatak entuzijazma za sva tri autora u njihovoj zemlji roenja pokazuje do koje mere uspeh odreene vrste hibridnosti zavisi od usl ova u l oka lnoj cil jnoj ku lturi. Dok je R usija naravno pozdravila kolonijalne teme imperije od Gogolja do ingiza Ajtmatova (Chingiz Aitmatov) kao ruskih translingvalnih pisaca, izlaenje iz ruskog jezika izgleda mnogo problematinije. Ovo nije samo stvar povreenog nacionalnog ponosa, iako i to sigurno igra ulogu. Translingvalni pisci kao to su G ogolj, D ozef Konrad ili M ilan Ku nd era su svi povremeno bili optuivani da su izdali kulturu iz k oje p ot iu. M e utim, kao to smo v id eli, To lstajino odbacivanje Makina kao kulturnog hibr ida nagovetava dublji nemir sa problematinom prirodom translingvalnog projekta kao takvog. Ruske osobine u identitetu translingvalnog pisca, iako obezbeuju izvor egzotine privlanosti za zapadnu publiku, mogu upravo biti elementi koji ruskom itaocu izgledaju lano ili klieirano. Paradoksalno, Makin, Kaminer i tajngart morali su da postanu stranci da bi mogli da izmisle i pr od aju s ebe kao R use, ali ako ele da b udu ozbiljno shvaeni od strane bivih sunarodnika, moda e morati da odbace svoj ruski identiet. Uprkos projektovanoj ruskoj linosti, i Makin i Kam iner su u razliitim intervjuima u stvari isticali da ne ele da budu kategorisani kao ruski pisci. U ra zgovoru sa kanadskim novinarem 2006, Makin je n aglasio da s ebe v idi kao fra nc uskog aut ora (pre n ego frankofona) i da ne pr ip ada n ije dnoj r uskoj

281

krdnte

dijaspori.69 Isto t ako, K am iner je u i nte rvjuu za magazin Izvestiaa na Frankfurtskom sajmu knjiga o bj asnio: Ja p okuavam da ub edim ljude da sam nemaki pisac. Piem na nemakom o evropskim temama. Ovi problemi su prilino daleko od Rusije.70 Meutim, uprkos takvim izjavama, s obzirom na unosno trite koje njihov brend ima, izgleda prili no neverovatno da e Makin, Kaminer i tajngart, a moda i ostali, u svojoj transligvalnoj fikciji eleti da pr est anu da igr aju na r usku ka rtu. Priredio Neboja Radi

69 Massoutre, Il faut tre intolrant dans la littrature. Entretien avec Andrei Makine La vie imprvisible. 70 N ikolai Alek san drov, Ro sii u mozhno bzlo ne zametit: Zavershila rabotu knizhnaia iarmarka vo Frankfurte, Izvestiia, 17. mart 2006. Na www.izvestiia.ru/culture/ article2931888 (poslednji put pogledano 23. maja 2008).

282

fotografija: Vukain Velji

283

krdnte

UDC 81246.2

Stiven G. Kelman (Steven G. Kellman), San Antonio

Translingvalna imaginacija

Ko ju su pe smu si re ne pe va le? Ho mer nam to ne kae, moda zato to nisu pevale na grkom. Jedna od brojnih varvarskih osobina ljudoderske rase Kiklopa bilo je to to su verovatno govorili nekim tuim jezikom. Lukavi Odisej, koji je uspeo da nagovori nevoljnog Fi lok te ta da se uklju i u kr va vu bit ku za Tro ju, mora da je govorio vie jezika. Kako bi se pomou svojih rei provukao bez renika ili dragomana pored Kirke, Kalipso, Feaana, Lotofaga i Lestrigona, lutajui kralj Itake, vet u svim vrstama takmienja, svakako je morao da naui neke od izvornih jezika mesta kojima je putovao. Meutim, ako je verovati Homeru, ceo Mediteran govori istim jezikom. to se njega tie, svi govore grkim. Meutim, nisu svi autori bili toliko slepi za razno vr snost ljud skih je zi ka. Pri a se da je Don Mil ton, pre ne go to je iz gu bio vid, i tao sva ku knji gu na sva kom je zi ku ko ji je ta da bio do stu pan u Evro pi, ka da je do ba tam pe jo bi lo u po vo ju. Zna mo da je do bro pi sao ne sa mo na en gle skom, ne go i na latinskom, grkom i hebrejskom. Legenda o Vavilonu, u bilo kojoj verziji, jedna je od najstari jih pria koje postoje u mnogim kulturama. Sudei po legendi plemena okto, svi na zemlji govorili su njihovim jezikom, sve dok arogantni ljudi nisu po

kuali da podignu brdo koje e dosegnuti nebesa. Jednog dana, pre nego to su se oholi autori zatvorili u svoje kule od slonovae, posao prevodioca bio je jednako nejasan kao posao urednika ili knjievnog agenta. Verovatno nikada nije postojao jezik ur, sa vren iskonski jezik dovoljan za celu ljudsku rasu. Meutim, zbog nostalgije za njim, zajedno sa mut nom premisom da bi meunarodni konflikti nestali kada bismo svi delili isti renik, dolo je do pokuaja da se izmisle esperanto, volapuk, ido, langue univer sel le, bo pal, spe lin, dil, bal ta, velt parl i dru gi ve ta ki je zi ci. Iz gle da da je je zik, kao i seks, bi zar no rat no lukavstvo koje istovremeno povezuje ljude i dovodi ih u su kob. Veina stanovnika ove planete je, u najmanju ruku, bilingvalna. Meutim, posebno u Sjedinjenim Dravama, naciji stvorenoj u senci Vavilona, mnogi ele da uklone druge jezike. Zbog revolta izazvanog britanskim ugnjetavanjem, revolucionarne voe razmatrale su da usvoje nemaki (koji je govorilo 40 procenata stanovnika kolonijalne Pensilvanije), francuski, latinski ili hebrejski sve samo ne jezik poraenog tiranina kao zvanini jezik nove repu blike. Bendamin Franklin, koji je uio vie od deset jezika i dovoljno je ovladao francuskim da na njega

284

krdnte

prevede ameriki Ustav, zapoeo je svoju karijeru objavljivanjem jednog lista na nemakom jeziku. Sjedinjene Drave bile su haotina jezika meavi na, sve dok Pr vi svet ski rat ni je do veo do za bra ne poduavanja, pa ak i razgovora, na nemakom i drugim jezicima, a restriktivni zakoni o emigraci ji, uvedeni 1924, drastino su umanjili dotok novih govornika. Sjedinjene Drave, koje su sada u treem veku svoje istorije, mesto su u kome deca imigra nata odbacuju svoje maternje jezike, i mnogi se za la u za je dan je zik en gle ski. Ako je en gle ski bio dovoljno dobar za Isusa Hrista, dovoljno je dobar i za me ne gla sio je ar gu ment jed nog stu den ta ko le da, ko ji je e leo da bu de po te en (i ta ko ni skih) zahteva za uenjem stranog jezika. Engleski je dovoljno dobar za kralja Dejmsa, Vilijema ekspira, Dejn Ostin, Volta Vitmena, Kejsija Stengela, Dereka Volkota i Hauarda Sterna. Engleski olakava itav niz misli i emocija ali, kao i svaki drugi jezik, ograniava ljudsko izraavanje na ono to je mogue u okviru njegovog repertoa ra zvu ko va i struk tu ra. Je zik je, mo da ak vi e od etnike pripadnosti, koristan nain za nainjanje pi tanja identiteta, individue i kolektiva. Sa sigurnou moemo rei, i to na bilo kom jeziku, da poligloti zam obo ga u je. Bu di sve to mo e da bu de, ka e reklama za vojsku Sjedinjenih Drava, ija kola jezika ispunjava ovo obeanje. Ako jezik oblikuje identitet, onda je monolingvizam isto to i insufi cijencija. On ograniava nae verzije sebe, drutva i univerzuma. Poto duh, koji sebe neprestano ot kriva u svetu, nikada ne moemo u potpunosti spo znati kroz bilo koji konaan broj pogleda i milje nja, re kao je Vil helm fon Hum bolt, po li glo ta ko ji je pi sao na fran cu skom i ne ma kom, kao i da bi bi lo mnogo bolje uveati broj jezika koji se govore na zemlji onoliko koliko to doputa broj njenih stanov nika (483). Ova knjiga bavi se knjievnim translingvi zmom, fenomenom autora koji piu na vie jezika,
285

ili barem na jeziku koji im nije maternji. Najpozna tiji knjievni translingvisti dvadesetog veka su Se mjuel Beket, Dozef Konrad i Vladimir Nabokov, ali kao to se vi di iz de li mi nog spi ska na kra ju knji ge, od antikog doba do danas postojale su hiljade translingvalnih pisaca. Oni spadaju u najfascinant nije knjievne figure, jer su njihovi ivoti doiveli dramatian zaokret, i jer im je poloaj izmeu je zika omoguio da prihvate izazov koji predstavljaju ogranienja njihovog sopstvenog knjievnog medi juma. tavie, translingvizam je vie od kategorije, puke klasifikacije smiljene kao sredstvo za postiza nje prazne pedanterije. U pitanju je istinska i bogata tradicija, u kojoj su autori neprestano svesni zajed nikih okolnosti i aspiracija. inua Aebe odgova ra, eksplicitno i implicitno, Konradu, a Eva Hofman od go va ra Me ri An tin. D. M. Ku ci i Rej mond Fe der man mno go su pi sa li o Be ke tu. ak i ka da Na bokov nipodatava Konradov stil suvenirdinice, romantiarske kliee brodova u bocama i ogrlica od koljki (Strong Opinions, 42), on pri zna je srod nost sa tim anglofonim autorom koji je takoe napustio slovensku zemlju i jezik. Ne postoji osoba koja savreno pie na dva je zika, napisao je Tomas Deferson (839), na engle skom, u Parizu. Meutim, autor zloglasne Dekla racije nezavisnosti verovatno bi se naao u nevolji kada bi trebalo da navede primer osobe koja ma kar na jednom jeziku pie savreno. Savrenstvo nije osobina postadamovskog, postvavilonskog izraza. Meutim, fascinantno je koliko autora uspeva da bude veoma ubedljivo na drugom, treem, pa ak i na etvrtom jeziku, i koliko je antitranslingvalni sentiment istrajan, kao da je naputanje maternjeg jezika Muttersprache, langua maternelle, mama loshen, sfat em, lengua materna, modersml, lingua materna, matesk jazyk isto to i ubi stvo maj ke. Vi e ne go bi lo ko dru gi, Vi li jem Ba tler Jejts do prineo je tome da zapadna publika prihvati Rabin dranata Tagora, kao i da on 1913. dobije Nobelovu

krdnte

nagradu za knjievnost. Meutim, Jejts se kasnije okrenuo protiv prokletog Tagora, osuujui ben gal skog pe sni ka to se usu dio da sam pre ve de svo ja dela na engleski. Tagore ne zna engleski; nijedan In di jac ne zna en gle ski, na pi sao je Jejts 1935. De luje nelogino da se jedan irski nacionalista dekla rie kao uvar istoe engleskog jezika, ali dok su se Jejtsovi zemljaci borili da oive gelski kao jezik knjievnog izraavanja, on je insistirao da translin gvi zam ni je mo gu: Ni ko ne mo e da pi e, sa me lodijom i stilom, na jeziku koji nije nauio u detinj stvu, i na ko me ni je od u vek mi slio (834). Beket je francuski nauio posle detinjstva, u dablinskim uionicama, a njegovi Molloy, Malone meurt, i LInnominable odbacuju Jejtsov nain raz mi lja nja. Ne ve ru jem da ne ko mo e da bu de bi lin gval ni pe snik, na pi sao je T. S. Eli ot. Ne znam ni za je dan slu aj da je ne ko pi sao vr hun sku po e zi ju, ili ma kar do bre pe sme, jed na ko do bro na dva jezika. Mislim da jezik za poetsko izraavanje mora biti samo jedan, i da zarad toga morate odustati od drugog (99). Eliotovo odbacivanje ovog predmeta moda je suvie beskompromisno. On je sam napi sao nekoliko osrednjih pesama na francuskom, ali zadatak ove knjige je da ispita mogunosti za jedna ko do bro pi sa nje na dva je zi ka, ili ba rem za do bro pisanje na usvojenom jeziku. Jedan truizam kae da pesme dopiru tamo do kle re i ne mo gu. ak i ako se ra di o sa mi zda tu, 1 tamizdatu ili prevodu, tekstovi dobijaju svoj ivot uprkos granicama nacije ili jezika. Otkrie anti kih tekstova na grkom pokrenulo je renesansu u zapadnoj Evropi, a tekstovi na hebrejskom, grkom i arapskom jevrejska Biblija, Novi zavet i Kuran promenili su svet. Translingvizam je upeatljiv primer invazivne knjievne razmene koja se odvija unutar samog autora. Prkosei jezikim granicama on ih implicitno priznaje, sasvim u suprotnosti sa
1 Tamizdat (rus.), literatura izdata u inostranstvu prim. prev.

romantiarskim pokuajem da se svi diskursi svedu na jedan, kolokvijalan. Autori koji paljivo konstru iu svoju frazeologiju, koristei rei koje nisu u e stoj upotrebi, odbacuju Vordsvortovo insistiranje da pesnici treba da koriste jezik kojim govore ljudi. Kao francuski pass simple, posebna vrsta prolog vremena koja se koristi samo u knjievnom diskur su, ili kao arhaini engleski izrazi kao to su forsooth, whilom i alack, translingvizam zaista omogu ava piscima i itaocima da odu dalje od poznatih plemenskih rei. Meutim, on takoe predstavlja otelotvorenje romantine tenje ka kosmikom iz razu. Panlingvizam je logina i nemogua kul minacija potrebe da se proirimo kroz neto to je, na kraju krajeva, jo jedan jezik. U istoriji knjievnosti esto je dolazilo do translingvalnih razmena, i one mogu biti izuzet no poune za svakoga koga zanima jezik, knjiev nost ili ve ze iz me u ta dva. Me u tim, iako po sto je brojne studije o pojedinim translingvalnim autori ma, kao i o bilingvizmu u drutvu, zapanjujue je da gotovo nita nije napisano o fenomenu knjiev nog translingvizma. U korisne izuzetke spada The Poets Tongues Lenarda Forstera (Leonard Forster), esej Writing in Second Language Dejn Mi ler (Ja ne Miller), i Alien Tongues autorke Elizabet Klosti Be ur (Elizabeth Klosty Beajour). Pod rukovodstvom Marka ela (Marc Shell) i Vernera Solorsa (Werner Sollors), institut Longfelou na Harvardskom uni verzitetu posvetio se dugoronom projektu prona laenja i prouavanja knjievnih dela iz Sjedinjenih Drava koja nisu pisana na engleskom, a budua iz danja antologije Longfellow Anthology of American Literature, iji je izdava New York Uni ver sity Press, stavie nam na raspolaganje tekstove mnogih tvr doglavo monolingvalnih autora, koji su odluili da se dre arapskog, francuskog, nemakog, grkog, navaho, norvekog, oibdve, ruskog, velkog ili ji dia, umesto da preu na engleski, koji koristi nji hovo okruenje. Tu e biti ukljueni i translingvalni
286

krdnte

pisci kao to je Luii Ventura (Luigi Ventura), iji je pobedniki roman Peppino, o italijanskim imi grantima u Njujorku, napisan na francuskom, kao i a net Lan der (Je an net te Lan der), ko ja se, iako je ro e na u Nju jor ku i od ra sla u Atlan ti, 1960-ih pre selila u Berlin, i svoje romane, koji se odvijaju na jugu Amerike, pie na nemakom, prepunom dija loga na jidiu i afroamerikom. U novom izdanju knjige Multilingual America, Solors je sakupio eseje o amerikoj literaturi koja nije pisana na engleskom. Projekat Recovery, koji sprovodi izdavaka kua Arte Publico Press iz Hjustona, bavi se objavljivanjem zanemarenih tekstova latinoamerikih autora, od ko jih su mno gi na pan skom, i mno gi su de la tran slingvalnih pisaca. Meutim, i dalje ostaje da nau imo mnogo toga o jezicima, grupama i zemljama izvan Sjedinjenih Drava. Veoma sam zahvalan za semestar koji sam pro veo na institutu Longfelou, gde sam, zahvaljujui sti pendiji fondacije Don E. Sojer, imao priliku da iz brusim svoje ideje o translingvizmu u briljantnom drutvu ela, Solorsa i poliglotskog fakulteta i stude nata koji su dolazili na seminare. Letnji seminar koji sam, zahvaljujui fondaciji NEH, proveo na Univerzi tetu Natala u Pitermaricburgu, u Junoj Africi, omo guio mi je da smanjim svoje ogromno nepoznavanje afrike literature. Zahvaljujem direktorima instituta, Berntu Lindforsu (Bernth Lindfors) i Dejvidu Atve lu (David Attwell), kao i kolegama seminaristima, na njihovoj strunoj pomoi i velikodunom strpljenju koje su pokazali dok sam lovio translingvizam po tom ogromnom kontinentu. Studenti nekoliko kur seva na Teksakom univerzitetu u San Antoniju pre i ve li su raz voj ne fa ze mo jih ide ja o ovoj te mi, i sa mi doprinevi njihovom razvitku. Studijsko odsustvo sa Teksakog univerziteta u San Antoniju, kao i stipen dija koju sam od ovog univerziteta dobio za istraiva nje, po mo gli su mi da do vr im ovu knji gu. Urednici publikacija Comparative Literature Studies, Criticism, Hollins Critic, Hopscotch i Prooft exts
287

pruili su mi ohrabrenje objavivi izvesne etape mo jih ideja o translingvizmu. Delovi etvrtog poglavlja, Ku ci i ta Be ke ta, ob ja vlje ni su kao D. M. Ku ci i Semjuel Beket: translingvalna karika u listu Comparative Literature Studies, 22.3 (1996): 16172 (ko pi rajt 1996, Pennsylvania State University; reprodukovano uz dozvolu The Pennsylvania State University Press). Delovi prvog poglavlja, Translingvizam i knjievna imaginacija, pojavili su se pod istim naslovom u listu Criticism, 33.4 (1991): 52741. De lo vi sed mog po gla vlja, Begli pristupa firmi, objavljeni su pod naslovom Luis Begli pristupa firmi u listu Hollins Critic 36.3 (1999): 111. Delovi osmog poglavlja, Sajls postaje pa nac, po ja vi li su se pod istim na slo vom u li stu Hopscotch 1 (1999). De lo vi e stog po gla vlja, Eva Hof man u Obeanoj zemlji objavljeni su pod naslovom Izgu bljeni u Obeanoj zemlji: Eva Hofman revidira Mari Antin u listu Prooft exts 18 (1998): 14959 (ko pi rajt 1998, Johns Hopkins University Press). Svojim primerom i mudrim, saoseajnim ko mentarima Ilan Stavans (Illan Stavans) mi je pomo gao da shva tim ta po ku a vam da opi em. Moj je zik nije u stanju da izrazi moju zahvalnost Vendi Barker (Wendy Barker). Dunik sam i osoblju izdavake kue University of Nebraska Press, ko je mi je pru i lo podrku sa puno entuzijazma. Knjige se zavravaju, ali istraivanja jezika i li terature ne mogu se zavriti. Kompletan vodi kroz translingvalnu imaginaciju morao bi imati odvojena poglavlja za Fernanda Pesou, Petrarku, Prem anda, Jehudija Halevija i za desetine drugih genija. Idealan istraiva translingvizma bio bi naunik-poliglota, udovite erudicije, neko ko bi mnogo bolje od mene poznavao kineski, ko bi pisao poeziju na korejskom, ili Finac koji bi pisao beletristiku na vedskom. Ako translingvizam dostigne svoje granice u utopiji pan lingvizma, nauniku ostaje samo da se ugrize za je zik i na sta vi da e zne za sve zna la tvom. Sa ovim skromnim doprinosom prii o translingvizmu, ja se ovde zaustavljam, i ekam na vas.

krdnte

Spisak translingValnih autora

Volter Abi inua Aebe Tamas Ezel S. J. Anon Ama Ata Aidu ingiz Ajtmatov Vasilis Aleksakis Felipe Alfau Alurista Hulia Alvarez Jehuda Amiaj Aleksandre Amprimoz Mulk Rad Anand Meri Antin Glorija Anzaldua Giljom Apoliner Aharon Apelfeld Apulej Majkl Earlen A. K. Ar ma Hans Arp Fernando Arabal Isak Asimov Avgustin Rosa Auslender Ausonije Kofi Avunor Semjuel Beket Vilijem Bekford Luis Bigli Tahar Ben Delun aim Naman Bjalik Hektor Bjankoti Sven Birkerts Raid Bugedra Jusuf Hajm Brener

Brejten Brejtenbah Andre Brink Jozef Brodski Karlos Buloan Abraham Kahan Don Kalvin Elijas Kaneti akomo Kazanova Rozalija de Kastro Katarina Velika Pul Selan Adelbert fon Kamiso Andre edid Luis u E. M. Sioran Zehra Sirak Sanda Sisneros Ernest Klaes Ajndre Kodresku D. M. Ku ci Dozef Konrad Dante Edviga Dantikat Ama Darko Kamala Das Rene Dekart Anita Desaj Hunot Dijaz Isak Dinesen Arijel Dorfman Buki Emeeta Kvint Enije Erazmo Margiad Evans Nurudin Farah Farid

Rejmond Federman Rozario Fere Eva Figes Teofilio Folengo Dilbert Frejr Atol Fugard Mehmed bin Sulejman Fuzuli Romen Gari Stefan Dord Alberto Gerunov Filijam Gerhardi Mirza Asadulah Kan Galib Miel de Gelderod Halil Dubran Janus Glovacki Jurij Nisan Gnesin Nikolaj Gogolj Karlo Goldoni Ivan Gol Jakob Gordin Dulijen Grin Jurij Zvi Grinberg Fridrik Filip Grouv Lars Gustafson Jehida Halevi Jan de Har tog Ursula Hegi Hoze Marija de Heredija tefan Hajm Hildegard od Bingena Rolando Inojosa-Smit Eva Hofman Viente Huidobro Abra ham Ibn Ezra Solomon Ibn Gabirol Een Jonesku
288

krdnte

Muhamad Ikbal Kazuo Iiguro Fazil Iskander Panait Istrati Rut Prover Dabvala Ha Jin F. Sionil Hoze Kaka Kalelkar Smaro Kambureli Katib Jadine Dek Keruak Abdelkabir Katibi Maksin Hong Kingston Artur Kestler Jeri Kosinski Henri Krajsel Ksetraja Milan Kundera Eva Kurljuk Danet Lender in Jang Li Jakov Lind Lin Ju Tang Klaris Lispektor Lukan Amin Maluf Hju Makdermid Andrej Makin Edvardo Mane Alberto Mangel Dojs Mansur Juin Maras Rene Markes Dafne Marlat Maral Ved Mehta F. Ma nuel de Me lo Mendele Moher Sforim Stjuart Meril C. F. Ma jer
289

Don Milton Libus Monikova Tomas Mor an Moras Osvald Mbujiseni Mtali Bharati Mukerdi arls Mungoi R. K. Narajan Narajanatirta Ngugi Va Thiongo Anais Nin Jan Novak Flan OBrajen Gabrijel Okara Ben Okri Okot Bitek Gustavo Perez Firmat Fernando Pesoa Petrarka Sol T. Plaatje Plaut Marko Polo Elena Ponjatovska Gabrijel Prejl Prem and Stanislav Prbievski Manuel Puig Kvintilijan Ajn Rend Rada Rao Rajner Marija Rilke Riard Rodrigez Salman Rudi Rafale Sabatini Sadi Saib od Tabriza Luk Sante Ken Saro Viva Natali Sarote Don Sajls

arls Silsfild Osman Sembene Horhe Semprun Seneka Leopold Sengor Vikram Set Anton amas Taras evenko Vole Sojinka Baruh Spinoza Ilan Stavans Dord tajner Tom Stopard Avgust Strindberg Antonio Tabuki ol erniovski Terns B. Traven Elza Triolet Henri Trojat Gabre Medhin Cegaj Nikolo Tui Ivan Turgenjev Dozef Tisijani Fjodor Ivanovi Tjutev Tristan Zara uzepe Ungareti Luii Ventura Frensis Vjel Grifin Rene Vivijen Dejvid Fogel Filis Vitli Eli Vizel Oskar Vajld R. R. Vilijams Luis Volfson Anzia Jezerska Luis Zukovski

krdnte

LI TE RA TU RA
1. Achebe, Cinua. An Image Of Africa, Massachusetts Re vi ew 18 (1977): 782-94. ----. Mor ning Yet on Cre a tion Day, Lon don: He i ne mann, 1975. ----. Svet koji nestaje, Dereta, Beograd, 2008. 2. Alfau, Felipe. Anonymity: An Interview With Felipe Alfau, Interview by Ilan Stavans, Rewiew of Contemporary Fiction 13.1 (1993): 146-53 ----. Chromos, Elmwood Park Il: Dalkey Archive, 1990. ----. Lo cos: A Co medy of Ge stu res, El mbwo od Park Il: Dalkey Archive, 1988. ----. Sentimental Songs / La poesia cursi, Translated by Illan Stavans, Elmwood Park Il: Dalkey Achive, 1992. 3. Al va rez, Ju lia. How the Gar cia Girls Lost The ir Ac cents, Cha pel Hill Nc: Al gon qu in, 1991. ----. Something to Declare, Chapel Hill Nc: Algonqu in1998. 4. An ge lou, Maya. I know Why the Ca ged Bird Sings, New York: Ran dom Ho u se, 1969. 5. An tin, Mary. From Plotzk to Bo ston, Up per Sad dle Ri ver Nj: Literature House, 1970. ----. The Pro mi sed Land, Edi ted by Wer ner Sol lors, New York: Pen guin, 1997. ----. They Who Knock at Our Ga tes: A Com ple te Go spel of Immigration, Boston: Houghton Miffl fl in, 1914. 6. Anzaldua, Gloria. Borderlands / La Frontera: The New Mestiza, San Francisco: Aunt Lute, 1987. 7. Apulej. Zlatni magarac: metamorfoza Luja Apuleja, Dereta, Beograd, 1991. 8. Ascham, Roger. English Works: Toxophilus, Report of the Aff aires and State of Germany, The Scholemaster, Edi ted by Wil li am Al dis Wright. New York: Cam brid ge University Press 1977. 9. Auden, W. H. The Dyers Hand, New York: Ran dom House, 1962. 10. Baal-Maknshoves. One Literature in Two Languages, In What is Jewish Literature?, edi ted by Ha na WirthNesher, 69-77. Philadelphia: Jewish Publication Society, 1994. 11. Barthers, Roland. Le Degre zero de lecriture, Paris: Editions du Seuil, 1953. 12. Bayley, Joshn. En glish as a Se cond Lan gu a ge, New York Ti ems Bo ok Re vi ew, 1, Sep tem ber 1996, 6. 13. Beaujour, Elizabeth Klosty. Alien Tongues: Bilingual Rus sian Wri ters of the First Emi gra tion, New York: Cornell University Press, 1989. 14. Bec kett, Sa muel. Dan te... Bru no. Vi co... Joyce (...) Priredio Neboja Radi

290

krdnte

291

fotografija: Vukain Velji

krdnte

UDC 316.34(082)

Andrej Mirev, Osijek, Rijeka

Decentrirana izvedba identiteta

(Biljeke uz knjigu Spaces of Identity in the Performing Sphere, ured. Sibila Petlevski/Goran Pavli, ADU/Fraktura, Zagreb, 2011)

Zbornik radova Spaces of Identity in the Performing Sphere u izdanju Frakture i Akademije dramske umjetnosti Zagreb, to su ga uredili Sibila Petlevski i Goran Pavli, zamiljen je i realiziran kao interdisciplinarna itanka, koja otvara novu perspektivu u teorijskom traganju za drugaijim paradigmama prostora u (izvedbenim) umjetnostima nakon tzv. prostornog obrata. Tekstove nastale u okviru meunarodnog istraivakog projekta Discursive Identity in the Performing Arts: Bodies, Personae, Intersubjects, a izlagane na konferenciji Spaces of Identity in the Performing Sphere (Zagreb, 2010), povezuje slina intencija pronalaenja i formuliranja diskurzivnih strategija i epistemolokih praksi, kojima se mapiraju kompleksne relacije izmeu izvedbe, identiteta i prostora. Budui da ovako postavljenom trostrukom sadrajno-kategorijalnom problemu nije mogue prii oslanjajui se samo na jednu disciplinu i metodoloku operaciju, neophodno je bilo ustanoviti raznorodne vizure na temelju kojih se naznaene relacije mogu locirati na voritima razliitih disciplina kao to su: teatrologija, povijest umjetnosti, knjievnost, filozofija, antropologija, politike znanosti i sociologija. Formuliranjem novog podruja istraivanja, koje omoguava ne samo transdisciplinarni ve i

transkulturalni dijalog, autori/ice zbornika otvorile su mogunost za refleksiju liminalnog prostora, koji bismo na tragu Homija Bhabe mogli formulirati kao trei prostor, smjeten u nedefiniranoj zoni nastajanja izmeu varljivih i nepomirljivih binarizama.1 U vremenu retrogradnog politikog ekstremizma, krize kapitalistikih odnosa i jaanja desnih svjetonazora, dekonstruiranje identiteta (i prostora) kao neeg fiksiranog, prirodnog i datog, doprinos je strategijama otpora i utoliko predstavlja izazov kritikom miljenju i procesima emancipacije. Takoer, ovakav pristup jami dijalog sa Drugim i drugaijim, to je neophodan proces u dinamici izvoenja iden ti te ta. PerformatiVne dimen Zije narati Va Ako su se s prosvjetiteljstvom i filozofijom nje makog klasinog idealizma stvorili uvjeti za iden tificiranje ovjeka kao razumskog bia, kojeg odli kuju razboritost, koherentnost i etinost, onda je s misliocima poput Friedricha Nietzschea, Arthura Schopenhauera, Srena Kierkegaarda i Sigmunda Freuda na scenu stupila misao koja iz racionalne
1 Usp. Bha ba, Ho mi, Location of Culture, Routledge, New York/London, 1994.

292

krdnte

sfere sutina ljudskog izmjeta u nesiguran i nesta bilan neksus nagona, udnje i iracionalnog. Ovaj kopernikanski obrat, kojim se svaki oblik koherent nog i autonomnog identiteta utvruje kao teorijska fikcija i proizvod ideolokih odnosa moi, otvorio je vrata za postmodernistiku kritiku, koja e identitet shvatiti kao efekt performativnog ponavljanja i ci tiranja drutvenih modela. Referirajui na polemi ku izmeu Jacquesa Derridae i Johna Searla, Alan Si kes u svo joj e knji zi Representation and Identity from Versailles to the Present zakljuiti da postmo dernu karakterizira stav da se otkrovenje identi teta ne dogaa kroz performativne prakse, ve da su upravo performativni inovi ono to proizvodi i materijalizira identitete.2 Na tragu ove argumenta cije, odnosno stava da se problemu identiteta mora pristupiti uzimajui u obzir njegovu performativnu dimenziju, nekoliko tekstova u zborniku eksplicitno je posveeno tretiranju identitetskih politika u razli itim medijima i umjetnostima. Prilog povjesniarke umjetnosti Leonide Kova Ivana Sajkos Scenes with an apple: In the Interspace of Ima ge, Text and Vo i ce fokusiran je na interme dijalnu izvedbu identiteta u dramskom tekstu Ivane Sajko, realiziranom kao radio-drama (a u meu vremenu i kao scensko itanje sa glazbenicima koji uivo proizvode akustinu kulisu). Situirajui svoj argument u kontekstu teza Judith Butler, autorica e ve na poetku teksta jasno naznaiti svoju intenci ju: [...] nastojat u dekonstruirati pojam identiteta u procesu, u kojem pojmovi odabrani da artikulira ju identitet bivaju ostvareni kao politiki.3 Ov dje je od odluujueg znaaja ustvrditi autoreferencijalni protokol unutar kojeg dramska spisateljica razbi
2 Si kes, Alan, Representation and Identity from Versailles to the Present, Pal gra ve Mac mil lan, New York, 2007, str. 8. 3 Kova, Leonida, Iva na Saj kos Sce nes with an ap ple: In the Interspace of Image, Text and Voice, u: Petlevski/Pavli (ured.), Spa ces of Iden tity in the Per for ming Sphe re, Akademi ja dramske umjetnosti/Fraktura, Zagreb, 2011, str. 125.

ja linearnu naraciju i itatelja/sluatelja konstantno vraa na medij i njegovu materijalnost. Na tragu W. J. T. Mitchella, Kovaeva e medij definirati kao kompleksnu drutvenu instituciju koja artikulira iden ti tet i kao onaj kon tekst unu tar ko jeg je mo gue situirati potencijalni otpor, ostvaren autorefe rencijalnim raskrinkavanjem medija, odnosno uka zivanjem na kljunu ulogu koju medij ostvaruje u procesu posredovanja informacija/poruke.4 Fokus na autoreferencijalnom postupku u ekonomiji tek sta oznaava i dezintegraciju stabilnog pripovijeda a, to za sobom povlai odustajanje od identiteta kao koherentnog i autonomnog pojma. Dinamikom hibridne fokalizacije, koju e Leonida Kova de tektirati u kompliciranim tekstualnim strategijama, Ivana Sajko izvodi rastjelovljavanje identiteta, dovo dei tekst u direktnu tenziju sa tiinom slike, unutar koje se reproduciraju biokibernetiki subjektivite ti.5 Umjesto vrstih i fiksiranih pozicija, usposta vljaju se fluidne, krhke i fragilne relacije, bez jasnih distinkcija i tvrdih granica. Da se identitet mora misliti fluidno i perfor mativno, dokazuje u svojem tekstu Continuity and Discontinuity i filozofkinja Nadeda ainovi. Re ferirajui na tekstove Galena Strawsona, ona razvija hipotezu da identitet kao konstrukt ne mora ovisiti o narativu, tj. da smisao naeg ivota nije iskljuivo de terminiran formiranjem autobiografskog narativa. Loa strana narativnosti odnosi se na konstruk ciju lanog kontinuiteta, usljed ega subjekt stjee utisak da je ivot linearan dogaaj koji se dijakrono razvija u vremenu.6 Pa ipak, i nje ni ca da se u i vo tu esto suoavamo sa iskrivljenim i varljivim sjeanji ma, koja ne korespondiraju sa povijesnim faktima, moe biti jedan od argumenata protiv identiteta vi
4 Kova, Leonida, ibid., str. 126. 5 Ibid., str. 130. 6 ainovi, Nadeda, Continuity and Discontinuity, u: Pe tlevski/Pavli (ured.), ibid., str. 134.

293

krdnte

enog kroz prizmu kontinuiteta. Filozofkinja, stoga, moe zakljuiti da sjeanje nije skladite, ve mapa koja se stalno precrtava; mapiranje, re-kreiranje, bri sanje, mobilizacija su svakako narativne procedure: i upravo to implicira mogunost da nikada nije mo gue ustvrditi stabilno jezgro istine.7 Izmjetanje su bjekta iz njegove ovisnosti o varljivim procedurama i narativima sjeanja otvorit e dimenziju sadanjo sti kao onaj tre nu tak u ko jem se do ga a struk tu ri ranje identiteta. Pozivajui se u ovom dijelu svojeg argumenta na Gillesa Deleuza, Nadeda ainovi afirmira koncept imanencije, kojim pokuava ocrta ti usidrenost ivota i subjekta u neposredni trenutak sadanjosti, izmaknutoj od svakog mogueg fiksi ranja u diskursu ili mediju. Za razliku od klasinog koncepta na temelju kojeg se identitet razumije kao rezultat narativnih postupaka koji tvore autobio grafski kontinuitet subjekta, konceptom imanenci je osigurava se refleksija pojma ivota sastavljenog od virtualnosti, dogaaja i singularnosti, ime se eksponira sfera nepredvidivog i kontingentnog, od nosno pokazuje se u kojoj mjeri identitet nije neto nepromjenjivo i konstantno.8 IZme u memorije i karne Vala Jedan od znakova postmodernistike revizi je pojmova identiteta i prostora je epistemoloko fokusiranje na modalitete upisivanja i arhiviranja vremena u konkretnim prostorima. Da je diskurs o memoriji i arhivama par excellence politiki topos, razvidno je ne samo u teorijskom pokuaju razu mijevanja kako se mogao dogoditi Holokaust, ve i na puno recentnijem primjeru ratova na terito riju bive Jugoslavije, koji su dobrim dijelom bi li uvjetovani loim odnosom prema traumatinoj prolosti Drugog svjetskog rata, ali i ranijih konfli kata zbog kojih je prostor jugoistone Europe (pre)
7 Ibid., str. 135. 8 ainovi, Nadeda, ibid., str. 136.

esto doivljavan kao svojevrsno bure baruta. U knjizi Kultura seanja To dor Ku lji e, sto ga, pri mjetiti: Oivljeno kolektivno pamenje, a ne isto rijsko znanje, bilo je oruje u poslednjem graan skom ratu u Jugoslaviji.9 Uzimajui za primjer dokumentaristiki teatar koji se razvijao u Njemakoj 60-ih godina prolo ga stoljea, Monika Bregovi ukazuje na esteti ki potencijal kreiranja alternativnih sjeanja, koja subvertiraju dominantne mehanizme identifikacije i na taj nain omoguavaju izranjanje onog dijela prolosti koja se potiskivala ili cenzurirala. Najbo lji pri mjer ta kvog dram skog pi sma je tekst Pe te ra Weissa Die Ermittlung (Istraga, 1965), na stao na te melju zapisnika sa suenja odgovornima za zloin u Auschwitzu. Pisan gotovo u maniri objektivnog i faktografski hladnog izvjetaja, tekst aktualizira sjeanje na traumatine dogaaje Holokausta, su oavajui, na jedan vrlo okrutan nain, itatelja sa zloinom i sadistikim postupcima nacista. Doku mentaristiki teatar, meutim, ne svodi se samo na izvedbu potisnutog sjeanja, ve ga odlikuje i svo jevrsna emancipatorska gesta, usmjerena ka provo ciranju irih drutvenih i politikih promjena, po seb no zna aj nih ako se uzme u ob zir kon tekst re volucije, koja je izbila 1968. godine. U tom smislu, autorica teksta moe zakljuiti: Dokumentaristiki te a tar na stao je iz e lje da se Nje ma ku i ci je li svi jet pod sje ti na ua se ra ta, ali je to ta ko er tre ba lo sti mulirati refleksiju o promjenama drutvene i poli tike realnosti.10 U svojem prilogu o politikim implikacijama karnevala, etnolog Ivan Lozica problematizira u znanosti opeprihvaeno miljenje o subverzivnom karakteru karnevala, to ga je formulirao Mikhail
9 Kulji, Todor, Kultura seanja. Teorijska objanjenja upotrebe prolosti, i go ja tam pa, Be o grad, 2006, str. 6. 10 Bregovi, Monika, Performing National Identity: The Clash of Social Memory and Trauma in German Documentary Theatre, u: Petlevski/Pavli (ured.), ibid., str. 225.

294

krdnte

Bakhtin u svojoj doktorskoj disertaciji o Rabela isu. Interpretirajui Bakhtinovu tezu u kontekstu Agambenovih refleksija o biopolitikim protokoli ma suvremenog drutva utemeljenog na principu permanentnog izvanrednog stanja i Girardeovoj teoriji religijskog nasilja, Lozica pokazuje kako je karneval mogue pojmiti ne kao neprijatelja drav nog po ret ka, ve obr nu to, kao do ga aj, ko ji u od nosu na vladavinu zakona ima ambivalentan ui nak. Karneval je, misli Lozica, prijatelj drave, stoga to pojaava uvjete pripadanja zajednici (u smislu vladajueg poretka), te na taj nain olakava dravi sprijeavanje potencijalne krize sve dok zajedni ca prihvaa postojei poredak.11 Drugim rijeima, uesnici karnevala su, zapravo, osobe koje nemaju realnu politiku mo i stoga je karneval situacija u kojoj samo privremeno i prividno dolazi do preo kretanja/destabilizacije drutvenih hijerarhija. Raz lika izmeu pojma zoe (goli ivot) i bios (politiki ivot usidren u zajednici), to ga Lozica preuzima od Agambena, otvara prostor za distinkciju onih koji su integrirani u zajednicu i onih drugih, isklju enih iz politikog ivota. Kao netko, tko je osjetio uinak biopolitikih, totalitarnih strategija na goloj koi, bivajui u viegodinjem egzilu, Bahktin je, sugerira autor, u karnevalu upisao Drugost, koju je sm osjeao u odnosu spram zvanine kulture Sta ljinove Rusije.12 Njegova teorija o karnevalu, dakle, u direktnom je odnosu sa politikom teorijom otpo ra, ali kao ta kva, ona ne opi su je pra vo sta nje stva ri, ve predstavlja neku vrstu utopijskog snatrenja. Etika Drugosti U kontekstu dekonstruiranja subjektivnosti i obrazovanja diskursa koji e identitetske politike locirati u njihovim performativnim i biopoliti
11 Lo zi ca, Ivan, The Discursive Construction of Carnival Politics, u: Petlevski/Pavli (ured.), ibid., str. 99. 12 Usp. Lo zi ca, Ivan, ibid., str. 91.

kim dinamikama, jedna od kljunih operacija bila je postkolonijalno relacioniranje identiteta s Dru gim, tonije sa svim onim ne-zapadnim kulturama i manjinama, ija je marginalizacija bila ekvivalentna stupnju njihove eksploatacije. Pitanje to ga je indij ska feministica G. C. Spivak formulirala jo 80-ih godina prolog stoljea: Mogu li potinjeni govo riti?, problem identiteta i reprezentacije situira u kompleksno polje moi, definirano nizom rodnih, politikih i klasnih asimetrija. Iako se na prvi po gled moe uiniti zaudnim povezivanje poloaja ene, radnika i drugih potlaenih subjekata, episte moloka operacija, koja je na djelu kod Spivakove, ustvruje: Za figuru ene veza izmeu utnje i e ne moe biti oznaena samim enama; rasne i kla sne razlike takoer se mogu podvesti pod te optu be.13 Demaskiranje zapadnocentrike paradigme i fokusiranje na emancipacijske prakse istodobno je uvjetom postmodernistikog mapiranja onih iden titeta koji se ne poklapaju s dominantnim drutve nim modelima (bijelac, graanin) te ukazuju na njihov neopravdani univerzalizam i epistemoloko nasilje koje se u ime tog univerzalizma (i normativ nosti) sprovodi nad svim Drugim(a). Na slinim premisama, koje smo ovdje iscrtali, temelji se tekst profesora politikih znanosti Gorana Gretia European Space: Other-Foreigner-Enemy, koji reflektira kompleksne odnose i tenzije u multi etnikom okruenju Europe. Polazei od stava da je u osnovi svakog nacionalnog identiteta dijalektika napetost spram kategorije stranca (Drugog), Greti osvijetljava proces aproprijacije na temelju kojeg se konstituira sebstvo. Posebno mjesto u toj argumen taciji zauzima fenomen nacionalizma, shvaen kao specijalna forma etnocentrizma, utemeljena na principima zajednikog podrijetla, jezika i slinih
13 Spi vak, Gayatri Cha kra vorty, Can the Subaltern Speak?, u: Cary Nelson/Lawrence Grossberb (ured.), Mar xism and the Interpretation Culture, University of Illinois Press, Urbana and Chic ha go, 1988, str. 287.

295

krdnte

navika.14 Fo kus na ono me to je mo je ili na e uvje tuje ocrtavanje jasne granice, koja e na teritorij odijeliti od stranog teritorija. Povlaenje granice ov dje se moe shvatiti kao konstitutivni akt proizvod nje teritorijalnog i geopolitikog okvira, na temelju kojeg se dogaa izvedba (kolektivnog) identiteta. S druge strane, pokuaj strukturiranja i (samo)odre ivanja identiteta vrlo esto korespondira s podi za njem gra ni ca, kao to je to bio slu aj 90-ih ka da je na temelju prava na samoodreenje nekadanji jedinstveni prostor SFRJ podijeljen na est repu blika (drava?). Iako Greti direktno ne referira na Jugoslaviju, upravo se na temelju tog iskustva moe zakljuiti da je neophodan suivot s Drugim, ak tovie da je potrebno ivjeti kao Drugi, s Dru gim, 15 ak i ka da je taj Dru gi pot pu no raz li it [...] Perspektiva koju u svojem prilogu otvara filo zof Hrvoje Juri, problematizira izvedbu identiteta u kontekstu krupnih tehnoloko-znanstvenih pro mjena, koje ne samo da su radikalno transformirale komunikaciju izmeu ljudi, ve su i granicu izmeu biolokog bia i proteze uinile propusnom. U tom kontekstu, Jurieva tvrdnja da je pitanje identiteta, par excellence, pitanje etike, podrazumijeva sljedei stav: Sfera ljudskog uvijek je mjesto diskriminaci je, mje sto gdje je Dru gi is klju en, upr kos to me to je ba taj Dru gi uvi jek slu io kao glav ni kri te rij u stvaranju vrstih identiteta, bilo individualnih, bilo kolektivnih.16 Sagledan u jednom irem kontekstu koji se odnosi na biopolitike i transhumane stra tegije nadzora, pojam identiteta i njegova izvedba postaju razvidni na primjeru instalacije Petera We ibela Crucifixion of Identity (1973), koja e Juriu posluiti kao primjer. Zamiljena kao kri veliine
14 Greti, Goran, European Space: Other-ForeignerEnemy, u: Petlevski/Pavli (ured.), ibid., str. 159. 15 Gre ti, Go ran, ibid., str. 161. 16 Juri, Hrvoje, The Crucifixion of Identity: Persons & Beings, Bodies & Genes, u: Petlevski/Pavli (ured.), ibid., str. 164.

prosjenog starijeg mukarca, instalacija u sreditu ima monitor koji reproducira video-sliku, ali slika postaje vidljiva tek onog trenutka kada promatra zauzme sredinju poziciju spram kria. Kao simbol kranstva, kri u kombinaciji s nadzornom kame rom provocira delikatno pitanje strategija nadzora i normalizacije, koji obrazuju platformu ili, bolje reeno, biopolitiki dispozitiv unutar kojeg se do gaa izvedba identiteta. Na tom tragu, zakljuit e Juri, potreban nam je bioetiki diskurs, koji bi se mogao suprotstaviti biopolitikim manipulacijama, odnosno tehnoloko-znanstvenim, ekonomskim i politikim manipulacijama ljudskog i ne-ljudskog ivota.17 U vremenu hipertrofirane realnosti, sve vie izmjetene u meuzonu internet komunikaci je i la nih facebook profila, ova teza dokazuje svoju plauzibilnost gotovo svakim klikom mia. Teatar na raskriju ci Vili Zacija Kao medij koji osigurava susret i komunikaciju jedne grupe ljudi u zajedniki dijeljenom prostoru i vremenu, teatar je mogue promatrati i kao mjesto (re)produkcije identiteta. Ve sama injenica posto ja nja glum ca kao oso be ko ja na sce ni ne go vo ri u vla sti to ime, ve to i ni u ime ne kog fik ci o nal nog li ka, sasvim jasno ocrtava znaaj koji pojam identite ta i identifikacije ima za kazalinu izvedbu. Uoava jui naznaenu vezu, njemaka teatrologinja Erika Fischer-Lichte u svojoj e knjizi o povijesti kazalita sagledanog kroz modalitete oblikovanja identiteta, zapisati: U teatru uvijek je rije (u strukturalnom smislu) o kreaciji identiteta i promjeni identiteta.18 Transformacija dramske u postdramsku izvedbu, sagledana u kontekstu identitetskih politika, odre ena je procedurama decentriranja relacije uloga liktijelo, odnosno praksom dekonstruiranja fiksi
17 Ibid., str. 173. 18 Fischer-Lic hte, Eri ka, Hi story of Euro pean Dra ma and Theatre, Ro u tled ge, New York/Lon don, 2002, str. 2.

296

krdnte

ranih reprezentacija. U postmodernistike tenden cije suvremenog teatra treba ubrojiti i otvaranje ka oblicima transkulturalne izvedbe, koji nisu izvorno europskog porijekla, ve su dio teatarske tradicije Indije, Japana, Kine, jugoistone Azije itd. To otva ranje prema drugim civilizacijama i modelima iz vedbe, zasigurno je moment koji govori u prilog te zi o teatru kao toposu (de)strukturiranja identiteta kroz relacioniranje s Drugim. Tekstualni prilog teatrologa Darka Lukia So cially Formed Performative identities: A Relation ship between Non-verbal and Verbal Component of Performing Practices; A Theatrological Division bet we en the Cul tu res of East and West, kao po la zite uzima podvojenu historiju izvedbenih umjet nosti, ija se podvojenost oituje u razlici Zapada i Istoka kada je rije o verbalnom, odnosno ne-ver balnom teatru.19 Diferencijacija semiotikih sustava u kojima se razliito razvija teatar na Istoku i Za padu korespondira s drugaijom funkcijom i vri jed no u ko ju tekst ima u od no su na iz ved bu. Dok je zapadnoj sferi sve do sredine 20. stoljea izvedba bila centrirana oko logosa i izgovorene rijei, Istok ovu vrstu tekstualnog apsolutizma nije poznavao, kao to nije poznavao ni dualistiko razlikovanje izmeu duha i tijela.20 Druga kljuna razlika odno si se na ulo gu ko ju je te a tar imao u re la ci ji spram zajednice i drutva, tonije, kao toka razlikovanja moe se uzeti ritualna funkcija, odnosno izostanak iste. Iako bi pogreno bilo zakljuiti kako su ritual i te a tar jed na te ista stvar, upra vo je u re-eva lu a ci ji ritualne dimenzije izvedbe mogue locirati nove impulse za razvitak teatra. Ovdje je sasvim dovolj no spomenuti djelovanje Antonina Artauda, Jerzya
19 Usp. Luki, Darko, Socially Formed Performative iden tities: A Relationship between Non-verbal and Verbal Com ponent of Performing Practices; A Theatrological Division bet we en the Cul tu res of East and West, u: Pe tlev ski/Pa vli (ured.), ibid., str. 49. 20 Lu ki, Dar ko, ibid., str. 60.

Grotowskog, Eugenia Barbe ili Living Theatrea, pa da bude jasno u kojoj je mjeri okretanje ka neeurop skim kulturama i potraga za ritualnim izvorima tea tra oblikovala teatarsku praksu dvadesetog stoljea. Locirajui u odmaku od logocentrizma potencijale razvoja nove teatrologije, Darko Luki posebice e se osvrnuti na zanemareni aspekt vizualnog u te atru, odnosno na injenicu da reafirmacija pojma teatar implicira bavljenje problemom gledanja, koji je u osnovi etimologije theatron/theatris.21 Novi teatroloki diskurs u kojem je fokus sa tekstualnih strategija premjeten na materijalnost, fenomenologiju, ikoniku dimenziju i politiki ui nak izvedbe, razvidan je u tekstovima Kim Skjol dager Nielsen, Miloa Lazina, Matjaa Potra i Go rana Pavlia. Kao disciplina koja svoje utemeljenje zahvaljuje diferenciranju od studija knjievnosti, teatrologija je od samih svojih poetaka zamiljena kao interdisciplinarna epistemoloka praksa, koja moe osigurati uvjete za dijalog razliitih (umjet nikih) medija. Takoer, pokazuje se da teatrologi ja moe biti model zacrtavanja pravca istraivanja, koji e reflektirati drutvene, kulturoloke, politike i ideoloke implikacije izvedbe, tj. kompleksne in termedijalne promjene unutar sustava umjetnike (re)produkcije. U kontekstu zbornika i njegovog te matskog okvira, nova teatrologijska misao dobrim je dijelom utemeljena u intenciji formuliranja rela cijske paradigme prostora, koja bi omoguila uvid u dinamiku izvedbe postmodernistikog identite ta i mapirala odnos izmeu kategorije identiteta i prostora. Jedan od zakljuaka u tom pravcu je teza po kojoj se analitiko ocrtavanje teatarskog prosto ra moe ostvariti samo na temelju fenomenolokog stava, zasnovanom na neposrednom iskustvu ivog tijela. Uzimajui u obzir Bachelardovu poetiku pro stora i teoriju glume Branka Gavelle, Goran Pavli ontologiju prostora teatarske izvedbe locirat e u
21 Lu ki, Dar ko, ibid., str. 62.

297

krdnte

intersubjektivnoj tenziji koja postoji izmeu tijela (glumaca meusobno, ali i glumaca i publike) i ko ja determinira teatar kao kolektivnu umjetnost par excellence.22 Konstitutivna uloga publike, na tragu Gavelline teorije o kazalitu kao suigri, dakle, po kazuje se odluujuim trenutkom u nastojanju da prostor izvedbe razumijemo u njegovoj relacionoj, relativnoj i drutveno-kolektivnoj dimenziji. S te nas pozicije dijeli jo samo jedan korak do relacijske estetike Nicholasa Bourriauda, koja umjetnost izmi e iz auto nom ne sfe re te uvo di u kom plek sno po lje drutvenih antagonizama, gdje se umjetniki in iz jednaava sa drutvenim efektom koji proizvodi. Zakljune napomene Prevazilazei okvire i formu uobiajene recen zije, ovaj je tekst postao rtvom analitike strate gije, kojom se tema eksponira iz razliitih vizura i na temelju ega ona postaje nekom vrstom izlike za artikuliranjem vlastite pozicije. Moda je rije o uinku toksinog mema, sintagme kojom Sibi la Petlevski objanjava djelovanje informacijskih virusa u kontekstu samoreplicirajuih modela po naanja?23 Je li mogue da je itanje zbornika pokre nulo bujicu teksta koji, recenzirajui tivo, u njemu sagledava i izvodi vlastitu opsesiju prostorom iden titeta u sferi izvedbe? Pisanje je nedvojbeno otvo rilo prostor intersubjektivnog dijaloga, u kojem je bilo mogue sagledati i problematizirati ne samo auto re ko ji su se po ja vi li u tek stu, ve je, isto dob no, taj pro ces zr ca lo okre nuo i pre ma onom ko ji pi e i koji tim pisanjem provocira nelagodu svog disrit minog i nomadskog identiteta. Odbacujui pozi ciju sveznajueg i koherentnog naratora, priznajem na kra ju da sam tek sto ve iz zbor ni ka ko ri stio kao
22 Pavli, Goran, The Poetics of Theatrical Space: Where Bac helard meets Gavella, u: Petlevski/Pavli (ured.), ibid., str. 293. 23 Petlevski, Sibila, Virulent Ideas, Mimetic Engineering, Memeoid Identity, Aesthetic Warfare, u: Petlevski/Pavli (ured.), ibid., str. 29.

partituru za maninu koreografiju u liminalnom polju izmeu disciplina.24 Namjera se, dakle, pokla pa s pokretom dislociranja fiks(ira)nih identiteta, tj. njihovom replikacijom u prostoru spontaniteta, potencijalnosti i transgresivnosti. Umjesto homo gene stabilne spacijalnosti ustrojene i disciplinirane biopolitikim taktikama ekonomskog potinjavanja i nacionalistikog zaglupljivanja, pred nama se ocr tavaju fragilni toposi udnje i nekog istrzanog traja nja/sjeanja koje se odupire imenovanju, bjeei od toke nedogleda u orgijastiku tjelesnost u kojoj su ponitene granice izmeu ivota i sna, Mene i Tebe, Nje ga i Njih. I mo da je to taj pro stor iden ti te ta za ko jim sam ci je lo ovo vri je me tra gao, a ko ji se tek sa da nazire: toka koja e obuzdati ovu logoreju, osi guravajui dijalog u tiini onog neidentificiranog, neizgovorenog, nevidljivog.

24 Petlevski, Sibila, ibid., str. 31.

298

krdnte

299
fotografija: Vukain Velji

krdnte

UDC 305-055.2(082) UDC 141.72(082)

Lji lja na Pe i kan Lju ta no vi, No vi Sad

Po pu nja va nje be li na
Uvod u rodne teorije. Priredile: Ivana Milojevi i Slobodanka Markov. Autorke: Eva Bahovec, Jelisaveta Blagojevi, Vladislava Gordi Petkovi, Mir jana Dokmanovi, Daa Duhaek, Naa Duhaek, Jelena Filipovi, Aleksan dra Izgarjan, Katarina Lonarevi, Nila Kapor Stanulovi, Nataa Karanfilo vi, Agne Kartag Odri, Sanja Koji Mladenov, Slobodanka Markov, Nikolina Matijevi, Milesa Milinkovi, Anelka Mili, Ivana Milojevi, Ana Pajvani, Marijana Pajvani, Vanda Perovi, Dragana Popovi, Vesna Nikoli Ristano vi, Nada Sekuli, Fuada Stankovi, Gordana Stojakovi, Dragana Todorovi, Dubravka Vali Nedeljkovi, Adriana Zaharijevi. Novi Sad: Centar za rodne studije, Univerzitet u Novom Sadu i Mediterran Publishing, 2011.

Zbornik radova grupe autorki, koji su priredile Ivana Milojevi i Slobodanka Markov, pod naslo vom Uvod u rodne teorije viestruko je dragocen. On objedinjava niz teorijskih koncepata sa uvidom u njihovo reflektovanje u socijalnoj praksi kod nas i glo bal no. Re je o de lu ko je e, sva ka ko, bi ti dra go ceno mladim istraivaicama i istraivaima, pola znicama i polaznicima rodnih studija ali, istovreme no, i zrelim ve formiranim naunicama i naunici ma zainteresovanim za rodna istraivanja. Pretpo sta vljam da e i jed ne i dru ge (i jed ni i dru gi) mo i da popune odreene praznine u teorijskoj matrici i ostvare celovit osnovni uvid u podruje rodnih teo rija, to i jeste osnovna funkcija ovako zasnovanog i oblikovanog Uvoda

U Predgovoru Slobodanke Markov ovaj zbornik je dvostruko okarakterisan: kao udbenik namenjen studentkinjama i studentima rodnih studija i kao te matski nauni zbornik. Uzevi u obzir dobro osmi ljenu i precizno realizovanu kompoziciju zbornika, potovanje svih uzusa naunog rada i ujednaeno visok kvalitet pojedinih tekstova (koji, svakako, pro istie iz visoke naune kompetentnosti autorki i pri reivaica) skloniji smo da Uvod u rodne teorije posmatramo kao vredan tematski nauni zbornik, koji, uz to, zadovoljava veoma visoke metodike uzu se ko ji se po sta vlja ju pred do bro osmi ljen i do bro realizovan udbenik. Tekstovi prireivaica (Predgovor Slobodanke Markov, Uvod Ivane Milojevi i Zakljuak: mogu300

krdnte

e i poeljne budunosti roda i rodnih studija Ivane Milojevi) uokviruju rukopis podeljen u tri de la naslovljena: I. Feministiki talasi i orijentacije; II. Feminizmi. Pregled pojedinanih orijentacija; i III. Teme Rod i: politika, pravo, obrazovanje, ekonomija, nasilje, seksualnost, identitet, multi kulturalnost, invalidnost, knjievnost, jezik, umet nost, ekologija, mediji. Zbornik sadri i neophodnu naunu aparaturu: Indeks pojmova i Indeks imena. Ka da je o ovom aspek tu Uvoda u rodne teorije re, svakako treba istai izuzetno dobro koncipirane sa et ke u dru gom de lu zbor ni ka, ko ji da ju osnov za razvijanje interaktivnog nastavnog rada i podstiu uenje s razumevanjem. Ovaj udbenik/zbornik, dakle, uspeno obje dinjuje dva mogua pristupa: sistematizovani pre gled osnovnih teorijskih orijentacija u oblasti stu dija roda i pregled tema sadrinski i strukturno prilagoen konkretnom obrazovnom programu (Predgovor, Slobodanka Markov). U celini zbornika uspeno su objedinjeni istorijski, teorijski i aplika tivni aspekt, ime se krug potencijalnih italaca ove knjige znatno iri, obuhvatajui sve one koji su zain teresovani za razumevanje i tumaenje fenomena ljudskog drutvenog sveta iz feministike perspekti ve (Ista). Oekujemo da e ovako koncipirani Uvod u rodne teorije takoe doprineti i iroj upotrebi ka tegorije roda u akademskim prouavanjima (Ista), a time i unapreenju kulturolokih, sociolokih, knji ev nih is tra i va nja kod nas i, to je jo va ni je, unapreenju svesti o nunosti ukidanja patri jarhalne (postpatrijarhalne?) rodne hijerarhije koja umnogome proima tranzicijsko srpsko drutvo. Uvod Ivane Milojevi saeto, iz istorijske per spektive, osvetljava fenomen rodnih studija kao savremene interdisciplinarne naunoistraivake i akademske oblasti, koja se formalno pojavila to kom poslednje dve decenije XX veka, prvenstveno u okviru engleskog govornog podruja, a zatim se proirila globalno. Iz perspektive ovog teksta Uvod
301

u rodne teorije moe se sagledavati i kao sistematsko preispitivanje vievekovnih negativnih stereotipa o eni kao biu fiziki, duhovno i intelektualno infe riornom. Ova autorka smeta teorije i studije roda i u i ri kon tekst onih pobuna manjina koje obelea vaju drugu polovinu XX veka, ukazujui, pritom, i na odreeno slabljenje interesovanja za ovaj domen istraivanja, pogotovo na Zapadu, motivisano na vodnim ostvarenjem ravnopravnosti. Uvid u re la tiv no krat ku, ali bur nu i i ro ko re levantnu istoriju feminizma, u prvom delu zborni ka, otvaraju Ivana Milojevi (1.1. Tri talasa feminizma, istorijski i drutveni kontekst; 1.2. Feministika epistemologija i metodologija), Anelka Mili (1.3. Feministiki talasi, orijentacije i pokret u jugosloven skom i srp skom dru tvu XX ve ka) i Gordana Stojakovi (1.4. Lokalni aktivizam: enski pokret u Voj vo di ni i Sr bi ji u XIX i XX ve ku). Ovaj seg ment zbornika pozitivno je obeleen terminom (moda i paradigmom) talas, ko ji nam se i ni iz ra zi to funk cionalnim, poto implicira dinamiku, smenjivost, uslovnost granica, ali i osobenu, sveobuhvatnu si li nu fe mi ni sti kog po kre ta, u sve tu i kod nas. U ce li ni uzev, ovaj deo knji ge je pre ci zan i si ste ma ti an i obuhvata ne samo globalnu perspektivu feministi ke mi sli i prak se ve i raz voj fe mi ni zma u ju go slo venskom i srpskom drutvu. Sve tekstove odlikuje jasan, koncizan, dobro strukturiran nain izlaga nja, terminoloka preciznost, jasan istorijski uvid i dobra teorijska zasnovanost i oslanjanje na iroko obuhvaenu relevantnu literaturu, domau i stranu. Tekstovi funkcioniu kao logina celina. Mada sam predmet istraivanja nije monolitan, ovaj (uslovno) istorijski segment zbornika uspeva da ukae na one obrasce miljenja, teorijska, tematska, ideoloka po dudaranja koja objedinjavaju tri talasa feminizma. Ovaj deo zbornika moe biti podsticaj za daljnja istraivanja. Recimo, verujemo da bi dragocen do prinos rodnim studijama bio i rodno senzitivni uvid u sudbinu ene na selu, pogotovo na Balkanu, gde su

krdnte

se do XX veka ouvale neke veoma arhaine forme verovanja i prakse, koji snano utiu na sudbinu seo ske ene, to je dosad bilo manje-vie sporadini deo etnolokih, sociolokih i ekonomskih istraivanja srpskog i balkanskog sela, a gotovo nikako predmet sistematino sprovedenih rodnih istraivanja. Pregled feminizama, odnosno pojedinanih orijentacija u okviru teorija roda, ini centralni i najobuhvatniji deo zbornika i u najveoj meri od govara njegovoj udbenikoj funkciji, ali, istovre meno, bie verovatno i najee korieni deo Uvoda u rodne teorije i ka da je re o for mi ra nim is tra ivaicama i istraivaima. Celovite, informativ ne, pregledne studije sadrane u ovom segmentu knjige, dopunjene pregledima literature i saecima uoblienim u tabele, mogle bi biti knjiga za sebe. Svi feminizmi su osvetljeni iz istorijske perspekti ve, koja obuhvata genezu svakog od njih, ukaza no je na najznaajnije predstavnice/predstavnike, kao i na najznaajnije teorijske postavke i praktini aspekt sva kog od njih, a isto rij ski je kom po no van ovaj deo zbor ni ka u ce li ni: od Klasinog liberalnog feminizma (Daa Duhaek) do Kiberfeminizma (Ivana Milojevi). etrnaest tekstova posveenih pojedinim feminizmima (pored ve navedenih, to su: Anarhistiki feminizam Vande Perovi, Egzistencijalistiki feminizam Eve Bahovec, Liberalni feminizam u XX veku Katarine Lonarevi, Radikalni feminizam Adriane Zaharijevi, Marksistiki i socijalistiki feminizam Anelke Mili, Psihoanalitiki feminizam Nikoline Matijevi, Nile Kapor Stanulovi i Ivane Milojevi, Francuski poststrukturalni feminizam Nade Sekuli, Postmoderni feminizam Jelisavete Blagojevi i Katarine Lonarevi, Multikulturalni feminizam Aleksandre Izgarjan, Postkolonijalna teorija i globalni feminizam Natae Karanfilovi, Kvir teorija i feminizam Dragane To dorovi i Ekofeminizam Dragane Popovi) pokazu ju i to koliko su feministika misao u celini i rodna perspektiva koju ona otvara trajno i nepovratno

promenile globalnu kulturnu, ideoloku, duhov nu kli mu i so ci jal nu prak su sve ta s kra ja XX i po etka XXI veka, pa, umnogome, i njegovu istoriju. Ovi tekstovi, zahvatajui u iri kulturni kontekst, iz osobenog ugla osvetljavaju uticajne ideoloke, filozofske i politike sisteme (liberalizam, anarhi zam, egzistencijalizam, marksizam, socijalizam, strukturalizam i poststrukturalizam, psihoanalizu, multikulturalnost, ekoloku svest i dr.), kao i od nos prema visokoj tehnologiji i prirodi. Ovaj deo knjige, kao i knjiga u celini, odlikuje se maksimal nom terminolokom i pojmovnom preciznou, kontekstualizacijom ispitivanog fenomena unutar feministikog pokreta, ali i unutar duhovnih, na unih, socijalnih, umetnikih i tehnolokih mena modernog sveta. Trei deo zbornika, Teme, bavi se aplikaci jom razliitih teorijskih modela i rodnih teorija na konkretne probleme i predmete istraivanja, te problematizuje odnose roda i politike (Marijana Pajvani i Ana Pajvani), prava (Mirjana Dok manovi), obrazovanja (Dragana Popovi i Naa Duhaek), ekonomije (Slobodanka Markov i Fua da Stankovi), nasilja (Vesna Nikoli Ristanovi), seksualnosti (Dragana Todorovi), identiteta (Da a Duhaek), multikulturalnosti (Agne Kartag Odri), invalidnosti (Milesa Milinkovi), knjiev nosti (Vladislava Gordi Petkovi), jezika (Jelena Filipovi), umetnosti (Sanja Koji Mladenov), eko logije (Dragana Popovi), medija (Dubravka Vali Nedeljkovi). Ovaj deo Uvoda u rodne teorije, kao i zbornik u celini, moe se (implicitno i eksplicitno) itati i kao osobeni pregled Koja je koja u do me nu rodnih studija u dananjoj Srbiji. Komponovani tako da objedinjavaju uvid u genezu konkretnog odnosa, rodnu senzitivnost pojedinih disciplina i rodnu perspektivu problema kojima se bave, ali i praktine, delatne, reperkusije ovi tekstovi de monstriraju epistemoloke i metodoloke osobe nosti rodnih studija kao naune discipline, ali i
302

krdnte

duboki smisao feminizma i relevantnost njegovih dometa i tenji. Posebno interesantnim u ovoj gru pi tek sto va i ni nam se onaj na slo vljen Rod i in validnost, autorke Milese Milinkovi. U celini uzev, Uvod u rodne teorije potvruje uvodnu tezu Zakljuka Iva ne Mi lo je vi da je na poetku XXI veka rod analitika kategorija koja se koristi kao podloga teorijskog promiljanja u gotovo svim obla sti ma dru tve nog i vo ta, kao i to da ne ma

nikakvog pozitivnog razvoja bilo kog drutva koji ne bi podrazumevao i postizanje rodne ravnopravnosti u javnoj i privatnoj sferi. U stalnom zalaganju da se to ostvari i da se iznau nove i efikasnije strategije kako bi se ukinulo postojanje roda kao sredstva za drutve nu podelu moi i kako bi se stvorio budui drutveni sistem karakteristian po veim rodnim slobodama i egalitarnim rodnim odnosima (Ista), smisao je rod nih studija u Srbiji, danas i u budunosti.

303

krdnte

UDC 316.7(=135.1)(497.113 Banat)

Ane ma ri So re sku Ma rin ko vi, Beograd

Ru mu ni iz Ba na ta u in ter di sci pli nar nim ogle da li ma

Alek san dra u ri Mi lo va no vi, Mir a Ma ran, Bi lja na Si ki mi, Ru mun ske ver ske za jed ni ce u Ba na tu: pri log pro u a va nju mul ti kon fe si o nal no sti Voj vo di ne, VS Mi ha il o Pa lov, Vr ac, 2011.

Pominjanje multikulturalizma, multietninosti i multikonfesionalnosti Banata u poslednje vreme postaje condicio sine qua non bilo kakvog pristupa, bez ob zi ra na to da li je no vi nar ski ili na u ni. Naj ee se, meutim, ovi termini ne problematizuju. Oni su tokom vremena postali amblem identiteta u regionu, a ponekad i opte mesto. Autori knjige Rumunske verske zajednice u Banatu: prilog prouavanju multikonfesionalnosti Vojvodine, objavljene krajem prole godine u Vrcu, pokuali su i uspeli da odu da lje od kli ea, da raz u me ju i pre ci zno ob jasne ta se zapravo krije iza naizgled monokonfesi onalne slike jedne manjine. U multikonfesionalnom prostoru Banata, Rumuni se, kao i Sr bi, sma tra ju pravoslavcima po pripadnosti, a njihov verski iden titet se ne dovodi u pitanje. Iako su procentualno pravoslavci daleko brojniji, ne sme se ispustiti iz vi da postojanje drugih verskih zajednica kojima pri padaju Rumuni u Ba na tu, a ko je nisu bile predmet opsenih istraivanja a esto nisu bile ni pomenu

te u istoriji Rumuna sa ovih pro sto ra. Ova knji ga je znaajan doprinos novijim istraivanjima rumun skih verskih zajednica na teritoriji Vojvodine, bu dui da ih postavlja pred tri razliita ogledala koja raznoliko odraavaju i njihov verski identitet. Prvo ogledalo, prvi deo knjige, koji potpisu je Mira Maran, pod naslovom Rumunske verske zajednice u Banatu: istorijski ugao, predstavlja Ru mune iz Banata iz perspektive njihove verske isto rije. Posle kratkog pregleda istorije Rumuna u Ba na tu od pr vog do ka za o nji ho vom pri su stvu u za padnom delu Banata Maran uspeno konstruie sliku rumunskog identiteta u srpskom delu Banata, identiteta koji se do 1918. godine nije znaajnije razlikovao od identiteta Rumuna u drugim delovi ma Ba na ta u isto rij skom smi slu. Autor se da lje fo kusira na verski ivot ove zajednice istiui, pored pripadnosti veine Rumuna u Banatu Rumunskoj pravoslavnoj crkvi, i prisustvo znaajnih neoprote stantskih zajednica, ali i grko-katolika ili unijata. U

304

krdnte

sledeih est poglavlja opirno se izlae nastanak i razvoj Unijatske crkve kod Rumuna u Banatu, daju se vani podaci o zajednicama nazarena, adventi sta, baptista i pentekostalaca i, na kraju, ukratko se predstavljaju i Jehovini svedoci. Mira Maran poka zuje zaetke neoprotestantskih religijskih uverenja meu Rumunima iz Banata u poslednjim deceni jama devetnaestog (nazareni) i prvih decenija dva desetog veka (adventisti, baptisti i pentekostalci), zatim prati njihov kasniji razvoj, koji je ukljuivao i smanjenje broja pravoslavnih vernika. Autor sma tra da je dananje prisustvo ovih verskih zajednica u multietnikom i multikonfesionalnom Banatu stvar nost ko ja se ne mo e ospo ri ti, i ko ja ne pred stavlja prepreku za ouvanje rumunskog identiteta, ve samo ilustruje primeran nain izraavanja slo bodnog izbora svakog graanina. Drugi deo knjige, antropoloko ogledalo, ko ji potpisuje Aleksandra uri Milovanovi, pod naslovom Rumuni nazareni u Banatu: antropolo ki ugao, predstavlja detaljnu analizu nazarenske zajednice na kraju devetnaestog veka i poetkom dvadesetog veka, koja je imala mnogo sledbenika meu Srbima i Rumunima u Banatu. Danas, najve a zajednica nazarena u Srbiji, od oko 400 lanova, na la zi se u se lu Lo kve, u ju nom Ba na tu. Zbog ve likog broja vernika, nazarenska zajednica iz Lokava izuzetno je znaajna. U pitanju je pravi kulturolo ki i verski fenomen, detaljno razmatran od strane autorke. Aleksandra uri Milovanovi naglaava status manjinskih verskih zajednica nacionalnih manjina, promiljajui o konceptima dvostruke manjine i skrivene manjine. Nakon kratkog pre gleda nastanka nazarenskog pokreta i njegovog i renja na teritoriji dananje Vojvodine, autorka raz matra osnovne religijske postulate nazarenstva kao i specifinosti te zajednice u ovom regionu. Autorka se osvre na heterogenost verskog identiteta Rumu na i modifikacije verske prakse i uenja nazarena na poetku dvadesetog veka. Osnovna premisa je da
305

su Rumuni nazareni, s obzirom na njihov dvostruki status manjine, ostali zatvoreniji i konzervativniji, i tako danas nadmauju broj Srba nazarena. Dobijene informacije istraivanja na terenu (u devet mesta u Banatu u kojima postoje zajednice nazarena) ukr taju se sa istoriografskim podacima o nazarenima i sa podacima koje nudi sociologija religije. Razmatra se i pitanje zatvorene zajednice, ali i pitanje razlii tih vrsta rizika kojima je izloen istraiva prilikom rada u mikrozajednicama ove vrste. U tre em ogle da lu, ko je je i po sled nji deo knjige, pod naslovom Rumunski jezik i kultura gr ko-katolikih i neoprotestantskih zajednica iz Bana ta, pored verskih zajednica koje se analiziraju, pri sutna je metaanaliza istraivakog postupka same autorke Biljane Sikimi. Jednako objektivno ona go vo ri ka ko o ver skim gru pa ma o ko ji ma je re, ta ko i o uspesima i neuspesima terenskog rada, ili o sluaj nim otkriima, koja ponekad dovode do izuzetnih rezultata. Ovo tree poglavlje knjige, s metodoloke take gledita smeteno u domen lingvistike an tropologije, usmereno je ka rekonstrukciji tradici onalne kulture, etno-lingvistike geografije i prag malingvistike. Poglavlje obuhvata istoriju terenskih istraivanja Rumuna iz srpskog Banata, reavanje problema izabrane terenske metodologije, debate o naunom konceptu serendipiti, kao i doslovne transkripte razgovora sa sagovornicima na terenu, bez intervencije autora. Kao polazite za analizu, Biljana Sikimi je odabrala osam fragmenata razgo vora sa rumunofonim sagovornicima u Vojvodini. Analiziraju se epistemoloki elementi koji ilustruju koncept serendipiti, ideoloki elementi koji no se obeleje neoprotestantske etike, kao i elemen ti lokalne usmene istorije koji se odnose na etiki visoko vrednovani period verskog jedinstva u selu Markovac. Slika koja je dobijena u neinstituciona lizovanom kontekstu jeste fragmentarna, ali iva lokalna realnost. Kako autorka kae, jedino to ne mogu ilustrovati intervjui sa obinim lanovima

krdnte

neoprotestanskih zajednica iz ruralne sredine jesu (za neupuene) neznatne teoloke specifinosti raz liitih konfesija. S obzirom na to da kom plet ni po da ci o ver skom i nacionalnom identitetu Rumuna iz multikultural nog prostora Vojvodine do sada nisu bili sakuplje ni na jednom mestu, iz savremene perspektive, ova knjiga, pored naune vrednosti, ima veliki doku mentarni znaaj i moe da podstakne sistematsko bavljenje manjinskim i religijskim studijama. U isto vreme, fragmenti razgovora sa sagovornicima na te

re nu, sa dr a ni u ovoj knji zi i da ti na ru mun skom i u pre vo du na srp ski je zik, mo gu da otvo re no ve ho rizonte za primenjena istraivanja usmene istorije, antropologije i lingvistike. I na kraju, ova knjiga ru munistima razliitih humanistikih usmerenja znat no olakava pristup informacijama. Njen prevod na rumunski jezik predstavlja prioritet ne samo zbog izuzetne vrednosti ove monografije ve i kao prizna nje istraivakom radu posveenom manjinama. Prevela sa rumunskog Ileana Ursu

306

krdnte

307

fotografija: Vukain Velji

krdnte

UDC 821.163.41-92.09 olovo I.

Gor da na Dra ga ni No nin, No vi Sad

Ve li ki krug slo bo de
Ivan o lo vi, Ve sti iz kul tu re, Pe a nik, 2008.

Mo da, ipak, i za me ne va i ono sta ro za pa a nje da pi sac uvek pi e istu knji gu. Vre me i sre di na u kojima ivimo daju novu grau, nove povode za no ve ver zi je jed ne te iste pri e. Mo ja pri a, ako mo gu ta ko da na zo vem ono to pi em, uvek je po ku aj da u ne koj mi sli, a pre sve ga u ne koj re i, u ne kom tek stu, u kojima naizgled nema niega vrednog panje, da ba tu pre po znam su ti nu stva ri. U a li taj po stu pak zovem: praviti od komarca magarca, izjavio je u jednom intervjuu Ivan olovi (Beograd, 1938), koji je pred kraj prole godine gostovao u Hrvatskoj, u Zagrebu i Rijeci, gde je na poziv izdavaa Pelago promovisao knjigu Za njima smo ili pevajui. Junaci devedesetih. Neposredno pre toga njegova Biblio teka XX vek obeleila je 40 godina postojanja. Kao dvestota knjiga, objavljena je biografija ove uvene edicije (Dubravka Stojanovi, Noga u vratima, Bi bli o te ka XX vek, 2011), iz ko je i ta lac mo e da sa gleda svu upornost i predanost urednika i izdavaa kada veruje u svoj projekat. Tokom svih 40 godina, od prve knjige objavljene u Biblioteci XX vek Uvod u permanentno obrazovanje Po la Lan gra na, pa sve do knjige Dubravke Stojanovi teko je zamisliti studenta na fakultetima tzv. drutvenih nauka koji ne zna za knji ge Bi bli o te ke XX vek. Edi ci ja ko ja je

tematski namenjena antropolokoj literaturi i eseji ma o kulturi i drutvu, i u vreme raspada Jugoslavi je bila je otvorena za pisce iz bivih jugoslovenskih republika, a pokazala je i da je bilo mogue pisati i objavljivati knjige koje nisu bile po volji reimu. Ivan olovi, etnolog, nauni savetnik u Etnograf skom institutu SANU, prevodilac, autor je brojnih knjiga, meu kojima su i Knjievnost na groblju (1983), Divlja knjievnost (1985), Erotizam i knjievnost (1990), Bordel ratnika (1993), Politika simbola (1997) sve do naj no vi jih Vesti iz kulture i Balkan teror kulture, kao i zbor ni ka ko ji je on pri redio Zid je mrtav, iveli zidovi! Pad Berlinskog zida i raspad Jugoslavije. Neke od njegovih knjiga prevedene su na ne maki, engleski, francuski, italijanski, poljski i grki jezik. Dobitnik je Herderove nagrade za 2000. go dinu, koja se dodeljuje za negovanje i unapreenje kulturnih odnosa na istoku i jugoistoku Evrope, kao i za znaajne doprinose evropskoj kulturi. Godine 2001. u Francuskoj je odlikovan Ordenom viteza Legije asti. Kada je Peanik 2008. godine odluio da u okviru svoje izdavake delatnosti pone sa izdava njem knjiga, urednice Svetlana Luki i Svetlana Vu

308

krdnte

ko vi od lu i le su da u tom pr vom ko lu ob ja ve knji gu Vesti iz kulture Ivana olovia. Knjiga sadri 18 tekstova koje je Ivan olovi proitao u emisiji Pe a nik od de cem bra 2006. do ju na 2008. go di ne. olovi ima ivaca da ita tu raznu opskurnu lite ra tu ru; nju ima te svu da u sve tu, ali ono to je va na i nje ni ca je da je kod nas ona po dr a na od dr a ve, objavljuju je dravni izdavai i neretko je hvale aka demici. To su apsolutno neshvatljive stvari o kojima se u tim knji ga ma ra di i ba o tom vi ku kul tu re pi e olovi, objasnila je tada Svetlana Luki njihovu elju da se ba ova knjiga nae pred javnou, da ovi vredni tekstovi ne bi bili izgubljeni u etru. Su ti na ovih 18 ese ja je da ve sti iz kul tu re bu du zaustavljene na svom putu ka konzumentima, jer ono to nam se ser vi ra u ne ko li ko se kun di u te levizijskim dnevnicima, pre sporta, u rubrici Vesti iz kulture, je ste za ana li zu. I upra vo ona ko ka ko je to sam olovi rekao u intervjuu koji citiramo na poetku ovog teksta, on u tekstovima u kojima na izgled nema niega vrednog panje, prepoznaje su ti nu stva ri ko ja nam se ser vi ra. Re po re, o lo vi radi dekonstrukciju vesti, ukazujui na to kakva nam se poruka upuuje preko njih. Zaista, ukoliko se ta ana li za ne ura di, ola ko e se pre i pre ko po ruke. olovi tako skree panju na injenicu da je pro blem u vi ku a ne u manj ku kul tu re, jer je kod nas na snazi medijska i kulturna praksa da kultura ima ulogu zaina kako bi se lake progutale vani je vesti. Publicista i knjievni kritiar Teofil Pani, ko ji je na pi sao pred go vor za ovu knji gu, ka e da se ona moe koristiti kao nekakav mali prirunik za samoodbranu od vrlo organizovane i vrlo opasne Gluposti Koja Ubija. Kao de ur ni skre ta pa nje na sve ono to nam je bilo nueno pod kulturom, olovi direkt no, veoma precizno i nadasve duhovito analizira sve one ideoloke sadraje koje je konzument kulture imao da svari da se iole udubio u vesti. Dakle, ta Politika pie o godinjem kalendaru Danica, koji
309

je zamiljen kao nacionalna itanka, te o Srpskim narodnim izrekama, zborniku koji je sastavio o ka Stojii, u izdanju Veernjih novosti, i u kojem lik srpskog naroda koji iskrsava pred itaocem ne izgleda dobro, njegova mudrost deluje krajnje sum njivo, misao skuena, duh prilino borniran, njegov emotivni ivot mrtav. Ako neko i pokua da pomi sli da smo od ma kli od 90-ih, o lo vi je tu da ga podseti da nismo. Pisci imaju pravo na svoj doivljaj sveta, ali drava nema pravo da to servira graani ma kao glavne vesti iz kulture. Kako ona to uporno radi, olovi deura, slua, ita i pie o kakvom se te ro ru kul tu re tu ra di. Ne uhva ti ih on sa mo u to me da tee da Srbiji danas podare novu nacionalnu po li ti ku, ve i u to me da oni tra ga ju za no vom ra snom politikom. Lucidno preporuuje misli ivog klasi ka Matije Bekovia, ako nam ustreba neka velika misao, na primer, za pisanje maturskog rada, ljubav nog pisma, nekrologa ili politikog govora, jer e u toj knjizi svako nai neto za sebe. Naravno, olo vi skree panju na injenicu da su retki veliki pisci kojima su za ivota objavljene njihove izabrane mi sli, jer upravo veliki pisci znaju da ta vrsta literature spada u onu nierazrednu, puku i trivijalnu, iji su proizvodi namenjeni neobrazovanoj publici. Nasu prot tome, pisci koji veruju da njihovo delo dobi ja kad se pre to i u iza bra ne mi sli, po ka zu ju da se u trivijalnoj knjievnosti oseaju kao kod kue. Ova knjiga svedoi da je Matija Bekovi jedan od njih, zakljuuje olovi, istiui kako Bekovi uiva to su se njegovi ukorieni biseri mudrosti nali na polici uz Homerove, ekspirove i Geteove, veruju i da se tom knji gom uz di gao do svet skih ve li ka na. Be ko vi ne zna da se u tom oda bra nom dru tvu, ve li o lo vi, na ao sa mo za to to su ova tro ji ca jer ni je imao ko da ih za ti ti spu te ni do nje ga. Pi e olovi i o patriotskim uivanjima Mome Kapora, o reviziji kosovskog mita kroz prikaz knjige Sveti knez Lazar i kosovski zavet, o knjizi politikog analitia ra Slobodana Antonia Srbi i Evro-Srbi, potanko

krdnte

analizira tekst Slobodana Vladuia o propasti ko ja preti srpskoj nacionalnoj kulturi, o tome kakvi se sve tekstovi mogu nai u kolskim lektirama i kakvu poeziju pie tada aktuelni ministar poljoprivrede u Vladi Srbije. Objanjavajui da je Bibliotekom XX vek eleo da izgradi neku vrstu autonomnog prostora, ono to Itvan Bibo zove mali krug slobode, olovi svojim knjigama izgrauje veliki krug slobode. Na primer, kada se pojavila knjiga Vesti iz kulture, ita o ci su do bi li po tvr du da ni su lu di, da ono to su,

neretko, uli na vestima, proitali u rubrikama kul ture pojedinih dravnih tampanih medija, da su to zaista uli i videli. Da tim vestima nije bilo mesta tamo gde smo ih zatekli, upravo olovi dokazuje nauno, precizno, duhovito. Kul tu ra jo od 90-ih po sta je po pri te otrih po litikih borbi, a kako se zvanina politika promenila, nemali deo razoaranih nacionalnih radnika iz poli ti ke se pre ba cio na kul tur ni sek tor i oni zdu no ra de na to me da za i vi slo gan Te e je sa kul tu rom. Sa knjigama Ivana olovia u rukama, svakako je lake.

310

krdnte

311

fotografija: Vukain Velji

UPUTSTVO AUTORIMA

Molimo saradnike da tekstove i druge priloge do stave u digitalnoj formi na e-mail adresu Urednitva zkvrazvoj@nscable.net, opremljene na sledei nain: 1. Opte odrednice Tekstovi treba da budu pisani latinicom, font Times New Roman, veliina slova 12, prored 1.5, na stranici A4 formata. Svaki tekst, ukoliko je vien kao doprinos Interkulturalnim istraivanjima, treba da sadri podatke o autoru teksta: ime i prezime, pun naziv i sedite ustanove u kojoj je autor zaposlen, ili naziv ustanove u kojoj je autor obavio istraivanje (u sloenim organizacijama navodi se ukupna hijerarhija, npr. Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet Odsek za srpsku knjievnost, Novi Sad), naslov, saetak na srpskom i engleskom jeziku (do 250 rei), kljune rei (do 7 na srpskom i isto toliko na engleskom jeziku), osnovni tekst i popis literature. Tekst ne treba da prelazi obim od 24 kompjuterske stranice, a 16 stranica je minimum. Ukoliko je tekst namenjen Vienjima (eseji, ogledi), treba da sadri saetak na srpskom i engleskom jeziku (do 250 rei) i popis literature, a obim teksta moe biti od 10 do 24 kompjuterske stranice.

2. ObeleaVanje u tekstu Imena dela treba da budu navedena u kurzivu. Prilikom citiranja ili pozivanja na izvor, on treba, u osnovnom tekstu, da bude naveden na sledei nain: prezime autora, godina izdanja, dvotaka i strana u zagradi, a na kraju, u popisu literature, da bude naveden sa svim podacima. U popisu literature, ako je re o monografskoj publikaciji, navodi se prezime i ime autora, naslov teksta u kurzivu, mesto, izdava i godina izdanja. U popisu literature, ako je re o serijskoj publikaciji, navodi se prezime i ime autora, naslov teksta pod navodima, ime serijske publikacije u kurzivu, broj sveske ili toma, (godina ili potpuni datum), posle dvotake strane na kojima se tekst nalazi. Tekstovi preuzeti sa interneta navode se na sledei nain: monografske publikacije: prezime i ime autora, naslov u kurzivu, internet adresa sa koje je tekst preuzet, datum preuzimanja. Periodine publikacije: ime i prezime autora, naslov teksta pod navodima, naslov periodine publikacije kurzivom, broj i datum publikacije (ukoliko nije sadrana u internet adresi), internet adresa, datum preuzimanja.
312

trkltrlnst
asopis Za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / oktobar 2011 / br. 02

U popisu literature bibliografske jedinice treba da budu pisane na jeziku i pismu na kojem su i objavljene, poreane po abecednom redu. Napomene (fusnote) se daju se dnu strane i koriste se za propratne komentare. Numeracija kontinuirano ide arapskim brojevima od 1 nadalje, iza znaka interpunkcije. Strana imena i termini piu se u transkripciji prilagoenoj srpskom jeziku (prema pravilima Pravopisa srpskog jezika), a kada se strano ime ili termin prvi put navode, u zagradi se daje izvorno pisanje. Kada se sledei put pominju u tekstu, treba da budu dosledno, istovetno transkribovani, bez pominjanja u originalu. Izuzetak su latinski termini, koji se piu u originalu. Kod navoenja stranih izraza prevod treba da se nae u odgovarajuoj napomeni (fusnoti). * Fotografije koje autori prilau uz rad treba slati kao fotografije visoke rezolucije u jpeg ili tiff formatu sa potpisima autora i godinom nastanka.

Napomena Radove objavljene u asopisu nije dozvoljeno pretampavati ni u delovima, ni u celosti, bez saglasnosti izdavaa. Rukopisi se recenziraju i ne vraaju autorima. Struktura asopisa Molimo saradnike da svoje priloge prilagode tematskoj i formalnoj strukturi asopisa, kao i da na poslatim prilozima naznae za koju su rubriku pisani.
trkltrna strivanj

nauno-istraivaki tekstovi iz oblasti filozofije, antropologije, sociologije, muzikologije, teatrologije, kulturne politike, knjievnosti i umetnosti... vej eseji, ogledi djaz nauni intervju krdnte prevodi, prikazi

asopis izlazi dva puta godinje (mart, oktobar).

313

CIP - , 316.72 TRKLTRLNST : asopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / glavni i odgovorni urednik Aleksandra uri-Bosni. - 2011, br. 1(mart)- . - Novi Sad : Zavod za kulturu Vojvodine, 2011-. - Ilustr. ; 30 cm Dva puta godinje. ISSN 2217-4893 = Interkulturalnost COBISS.SR-ID 261430535

314

315

316