UVOD U EKOLOGIJU

ivot nije j rasprostranjen p j ravnomerno na Zemlji, j , ali j je svakako njena j osnovna odlika.

Ekologija g j se bavi p problemima distribucuje j ivih bia, njihovog opstajanja, meusobnih odnosa, promena u zavisnosti od uslova sredine i dr.

Centralni objekat prouavanja ekologije kao nauke je ivo bie, te je otud sasvim opravdano smatrati je biolokom disciplinom, koja se u velikoj meri oslanja na dostignua drugih nauka.

Definicija ekologije
Ekologija je nauka koja se bavi prouavanjem meusobnih odnosa izmeu ivih bia i spoljanje sredine. Predmet prouavanja ekologije su, s jedne strane, IVA BIA, a sa druge strane, NEIVA PRIRODA. Ekologija omoguava da se prodre u t j prirode, tajne i d t to j je i ini i veoma interesantnom naukom, ali ekologija je i ANTROPOCENTRINA NAUKA omoguava oveku da prirodu koristi tedljivo, ne naruavajui uravnoteene odnose EKOLOGIJA oicos kua, , dom (stanite) ( ) logos - nauka

Mnoga praktina ponaanja ljudi od pojave prvog svesnog bia do danas mogu se okarakterisati kao ekoloka. Ovde se pre svega misli na poljoprivredu i proizvodnju hrane. ODRIVI RAZVOJ tedljivo korienje prirodnih potencijala bez naruavanja i prekidanja funkcionalne ravnotee izmeu ivih bia i spoljanje sredine EKOLOKI NAIN MILJENJA i EKOLOKA SVEST

Ekologija je nauka koja prouava reenja koja su iva bia realizovala na razliite naine, u vezi sa problemima koje je spoljanja sredina postavila ivim biima i koje su ona morala reiti kroz svoju evoluciju da bi u tim konkretnim sredinama mogla opstati. opstati Ekologija prouava kompleksnu strukturu i funkcionisanje j p prirode u celini, ukljuujui i oveka.

Osnovni pojmovi ekologije

Spoljanja sredina kompleks svih uticaja van odreenog organizma, koji dolaze, kako od neive prirode, tako i od drugih organizama ivotni ili ekoloki faktori svi uticaji koji odreuju spoljanju sredinu i omoguavaju ivot odreenog organizma ivotni uslovi imaju razliit znaaj za razli liite it organske sk vrste st neophodni ivotni uslovi za jedan organizam ne moraju biti neophodni za drugi organizam Prema modernim ekolokim shvatanjima razlikuju se ekoloki faktori koji periodino variraju i faktori koji predstavljaju resurse sredine i koji j se kvantitativno menjaju.

Akcije uticaji koje neiva priroda (fiziko-hemijski faktori) ostvaruje na iva bia.

Reakcije uticaji kojima iva bia utiu na fiziko-hemijske faktore sredine.

Koakcije uticaji izmeu samih ivih bia.

Spoljanja sredina nije uvek i na svakom mestu dareljiva prema ivim biima, pa su ona esto prinuena da za svoj opstanak vode vrlo teku borbu. Adaptacije prilagoavanje na uslove spoljanje sredine

Borba za opstanak konkurencija izmeu vrsta Prirodna selekcija prirodno odabiranje

Biotop ili ivotno stanite?

Nivoi organizacije ekolokih sistema

Nivoi organizacije ive materije Organela elija j tkivo individua

Nivoi organizacije ekolokih sistema jedinka ili individua populacija ivotna zajednica ili biocenoza ekosistem biom biociklus biosfera

Nivoi organizacije ekolokih sistema

Ramondia nathaliae
jedinka ili individua

Ramondia nathaliae
populacija

Populacija je grupa jedinki iste vrste koje naseljavaju odreeni prostor, a povezane odnosima razmnoavanja. j meusobno su p

Nivoi organizacije ekolokih sistema

Ramondietum nathaliae
ivotna zajednica ili biocenoza

Biocenoza Fitocenoza Zoocenoza Mikrobocenoza

ivotna zajednica ili biocenoza je skup svih vrsta organizama g na odreenom delu prostora, koji meusobno stupaju u odnose ishrane i zatite. Skup p populacija p p j razliitih vrsta koji j ini biocenozu nije sluajan.

Nivoi organizacije ekolokih sistema

Ramondietum nathaliae + bitop
ekosistem

Ekosistem Biocenoza Fitocenoza Zoocenoza Mikrobocenoza Biotop

Ekosistem ili biogeocenoza je jedinstvo biocenoze i biotopa p i predstavlja p j vrhunsku sintezu u ekologiji.

Nivoi organizacije ekolokih sistema

Biom je skup meusobno fiziognomski slinih i funkcionalno povezanih ekosistema (npr. biom listopadnih uma, biom m etinara, n , biom m stepa, p , biom m mora m i okeana itd.). Obino su biomi karakteristini za odreene klimatske zone, pa se nazivaju zonobiomi. Ekosistemi i biomi se ujedninjuju u biocikluse, kojih na zemlji ima tri: slana voda, slatka voda i kopno. Svi biociklusi zajedno ine vrhunsko jedinstvo ive i neive prirode, jedan vrhunski ekoloki sistem ogromnih razmera, oznaen kao BIOSFERA. Biosferu ine oni delovi atmosfere, hidrosfere i litosfere koji su naseljeni ivim biima.

Podela ekologije
fitoekologija g j ili ekologija g j biljaka j zooekologija ili ekologija ivotinja idioekologija ili autekologija biocenologija ili sinekologija populaciona ekologija ili demekologija fizioloka ekologija primenjena ekologija globalna l b l ekologija k l idioekologija ili autekologija biljaka fitocenologija ili fitosociologija biogeografija (fitogeografija) geobotanika floristika geobotanika (horologija) istorijska geobotanika ekoloka geobotanika