PGR Vreoci 54-2008

ISSN 0350-4727
SLU@BENI LIST
GRADA BEOGRADA
Godina LII Broj 54 25. decembar 2008. godine Cena 180 dinara
Gradona~elnik grada Beograda, 24. decembra 2008. godine, na osnovu ~lana 52. stav 1. ta~ka 6. Statuta grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda, broj 39/08) i ~lana 46. stav 1. Odluke o Gradskoj upravi grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda, broj 51/08), doneo je Sadrìna pravilnika ^lan 4. Pravilnik se sastoji od dela kojim se propisuje unutra{we ure|ewe organizacione jedinice i dela kojim se propisuje sistematizacija radnih mesta u organizacionoj jedinici. Deo pravilnika kojim se propisuje unutra{we ure|ewe organizacione jedinice sadrì: 1. unutra{we celine u organizacionoj jedinici, wihove poslove i me|usobni odnos; 2. rukovo|ewe unutra{wim celinama; 3. ovla{}ewe i odgovornosti rukovodilaca unutra{wih celina i 4. na~in saradwe organizacionih jedinica sa drugim organizacionim jedinicama. Deo Pravilnika kojim se propisuje sistematizacija radnih mesta u organizacionoj jedinici sadrì: 1. ukupan broj radnih mesta u organizacionoj jedinici s nazivom, opisom poslova i potrebnim brojem zaposlenih za svako radno mesto; 2. uslove za svako radno mesto; 3. broj pripravnika, odnosno pripravnika volontera. Ako organizaciona jedinica ima jedinicu u svom sastavu (u daqem tekstu: jedinica u sastavu), pravilnikom se propisuju unutra{we ure|ewe i sistematizacija radnih mesta u jedinici u sastavu, unutra{we celine u wenom sastavu i na~in rukovo|ewa unutra{wom celinom. Poslovi koji se vr{e na radnim mestima u organizacionoj jedinici ^lan 5. Na radnim mestima u organizacionoj jedinici vr{e se normativni, studijsko-analiti~ki, upravni, upravno-nadzorni, informati~ki, finansijsko-materijalni, dokumentacioni, statisti~ko-evidencioni, stru~no-operativni, kancelarijski, zanatski i manipulativni poslovi. VRSTE UNUTRA[WIH CELINA U ORGANIZACIONOJ JEDINICI I USLOVI ZA WIHOVO OBRAZOVAWE Sektor ^lan 6. U organizacionoj jedinici, po pravilu, obrazuje se sektor kao osnovna unutra{wa celina. Sektor se moè obrazovati i u jedinicama u sastavu. ^lan 7. Sektor se obrazuje za izvr{avawe poslova koji predstavqaju zaokruènu celinu unutar organizacione jedinice, odnosno jedinice u sastavu.
UPUTSTVO
O NAÊLIMA ZA UNUTRA[WE URE\EWE I SISTEMATIZACIJU RADNIH MESTA U GRADSKOJ UPRAVI GRADA BEOGRADA
OSNOVNE ODREDBE Predmet uputstva ^lan 1. Ovim uputstvom propisuju se na~ela za unutra{we ure|ewe i sistematizaciju radnih mesta u sekretarijatima, posebnim organizacijama i stru~nim slu`bama Gradske uprave grada Beograda (u daqem tekstu: organizaciona jedinica), kao i na~in pripreme i dono{ewa pravilnika o unutra{wem ure|ewu i sistematizaciji radnih mesta u organizacionim jedinicama (u daqem tekstu: pravilnik). Na~ela unutra{weg ure|ewa i sistematizacije radnih mesta ^lan 2. Unutra{we ure|ewe i sistematizacija radnih mesta u organizacionoj jedinici prilago|ava se delokrugu i radnim procesima u organizacionoj jedinici tako da garantuje: 1. prilago|enost unutra{we organizacije celini poslova organizacione jedinice; 2. stru~no, efikasno, racionalno i uskla|eno vr{ewe poslova u organizacionoj jedinici; 3. zakonito i blagovremeno odlu~ivawe u upravnom postupku; 4. grupisawe istovrsnih ili srodnih i me|usobno povezanih poslova u odgovaraju}oj celini u organizacionoj jedinici; 5. ostvarivawe brzog i efikasnog ostvarivawa prava i obaveza gra|ana. Pravilnik ^lan 3. Unutra{we ure|ewe i sistematizacija radnih mesta u organizacionoj jedinici ure|uju se pravilnikom. Pravilnik donosi na~elnik Gradske uprave grada Beograda (u daqem tekstu: Gradska uprava), uz saglasnost Gradskog ve}a grada Beograda (u daqem tekstu: Gradsko ve}e).
Broj 54 2
SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA
25. decembar 2008.
Sektorom rukovodi pomo}nik rukovode}eg radnika, koji za svoj rad i rad sektora odgovara rukovode}em radniku organizacione jedinice i na~elniku Gradske uprave. Pomo}nik rukovode}eg radnika jedinice u sastavu, u kojoj je obrazovan sektor, za svoj rad i rad sektora odgovara rukovode}em radniku jedinice u sastavu, organizacione jedinice i na~elniku Gradske uprave. Odeqewe, odsek i grupa ^lan 8. Odeqewe, odsek i grupa su unutra{we celine koje se, po pravilu, obrazuju u sastavu sektora. Kad se u organizacionoj jedinici, odnosno u jedinici u sastavu ne obrazuje sektor, obrazuju se samo odeqewa, odseci i grupe. Ako to priroda i obim poslova nalaù, unutar odeqewa mogu se obrazovati odseci i grupe, a unutar odseka grupe. Uslovi za obrazovawe odeqewa, odseka i grupe ^lan 9. Odeqewe se obrazuje za me|usobno povezane normativne, studijsko analiti~ke, upravne, upravno-nadzorne, informati~ke, finansijsko-materijalne, dokumentacione, statisti~ko-evidencione, stru~no-operativne, kancelarijske, zanatske i manipulativne poslove koje treba objediniti. Odsek se obrazuje za me|usobno srodne upravne, upravno-nadzorne, informati~ke, finansijsko-materijalne, dokumentacione, statisti~ko-evidencione, stru~no-operativne, kancelarijske, zanatske i manipulativne poslove koji zahtevaju neposrednu povezanost i organizacionu posebnost. Grupa se obrazuje za me|usobno povezane normativne i studijsko-analiti~ke poslove. Rukovodioci odeqewa, odseka i grupe ^lan 10. Odeqewem rukovodi na~elnik odeqewa, odsekom {ef odseka, a grupom rukovodilac grupe. Na~elnika odeqewa, {efa odseka i rukovodioca grupe raspore|uje na ta radna mesta na~elnik Gradske uprave, na predlog rukovode}eg radnika organizacione jedinice. Na~elnik odeqewa, {ef odseka i rukovodilac grupe za svoj rad i rad unutra{we celine kojom rukovode odgovaraju rukovode}em radniku organizacione jedinice, ako je unutra{wa celina van sastava sektora, odnosno rukovode}em radniku organizacione jedinice i wegovom pomo}niku, ako je unutra{wa celina u sastavu sektora. Posebni nazivi za odeqewe, odsek i grupu ^lan 11. Unutra{we celine u sastavu organizacione jedinice ili sektora (odeqewe, odsek, grupa) mogu biti druk~ije nazivane, ako to vi{e odgovara prirodi poslova u organizacionoj jedinici, s tim da moraju biti ispuweni uslovi za obrazovawe odeqewa, odseka ili grupe utvr|eni ovim uputstvom. Pravilnikom se odre|uje sa kojim se unutra{wim celinama u sastavu organizacione jedinice ili sektora one upodobqavaju. Samostalni izvr{ioci ^lan 12. Pojedine poslove u organizacionoj jedinici mogu vr{iti samostalni izvr{ioci izvan unutra{wih celina ako to nalaù priroda ili obim poslova ili ako to proizilazi iz saradwe vezane za evropske integracije, saradwe sa organima gradskih op{tina ili saradwe sa preduze}ima i drugim pravnim subjektima.
Samostalni izvr{ilac radi po uputstvima i nalozima rukovode}eg radnika organizacione jedinice i wemu odgovara za svoj rad. GRUPA KOJA SE OBRAZUJE POSEBNIM AKTOM Koordinaciona grupa ^lan 13. Koordinacionu grupu obrazuje na~elnik Gradske uprave radi nesmetanog i {to uskla|enijeg vr{ewa poslova koji zahtevaju koordiniranu aktivnost dve ili vi{e organizacionih jedinica. Aktom na~elnika Gradske uprave odre|uje se sastav koordinacione grupe, rukovodilac, poslovi i rok za wihovo izvr{ewe, na~in rastere}ewa ~lanova koordinacione grupe od redovnih poslova ili na~in pla}awa wihovog dodatnog angaòvawa. ^lan koordinacione grupe je za svoj rad u grupi odgovoran na~elniku Gradske uprave. POSTUPAK DONO[EWA PRAVILNIKA Dokumentaciona osnova ^lan 14. Prilikom pripreme pravilnika, rukovode}i radnik organizacione jedinice duàn je da pripremi dokumentacionu osnovu za izradu pravilnika (u daqem tekstu: dokumentaciona osnova). U dokumentacionoj osnovi se: 1. odre|uju vrste poslova koji se vr{e u organizacionoj jedinici, pri ~emu se polazi od delokruga organizacione jedinice (studijsko-analiti~ki, upravno-nadzorni i drugi poslovi); 2. prikazuje obim poslova koje je organizaciona jedinica vr{ila u godini koja prethodi izradi dokumentacione osnove, i to po vrstama i stepenu sloènosti (posebno upravno-nadzorni i upravni); 3. daju razlozi i obrazlaè predlog za novu organizaciju ili izmenu postoje}e organizacije organizacione jedinice; 4. navodi zahtevani broj zaposlenih i rukovode}ih radnika u organizacionoj jedinici i wihova stru~na sprema po vrstama poslova i obrazlaè potreba za tim brojem zaposlenih i rukovode}ih radnika (npr.: normativni, posebni zadaci, novi poslovi i sl.); 5. navodi koliko se smawuje ili pove}ava broj zaposlenih i rukovode}ih radnika u organizacionoj jedinici i obrazlaù razlozi za to. Rukovode}i radnik organizacione jedinice duàn je da pravilnik zasnuje na stawu utvr|enom u dokumentacionoj osnovi. Rukovode}i radnik organizacione jedinice dostavqa pravilnik zajedno sa dokumentacionom osnovom na mi{qewe Sekretarijatu za upravu i Sekretarijatu za finansije. Saglasnost Gradskog ve}a ^lan 15. Posle pribavqenih mi{qewa iz ~lana 14. ovog uputstva, na~elnik Gradske uprave donosi pravilnik i dostavqa ga na saglasnost Gradskom ve}u sa obrazloèwem onih predloga i primedaba Sekretarijata za upravu i Sekretarijata za finansije koje nije prihvatio. Pravilnik na koji je Gradsko ve}e dalo saglasnost, organizaciona jedinica dostavqa Sekretarijatu za upravu, radi evidencije i pra}ewa ure|ewa i sistematizacije u svim organizacionim jedinicama i Sekretarijatu za finansije, radi obezbe|ivawa potrebnih sredstava.
25. decembar 2008.
Broj 54 3
Izmene i dopune pravilnika ^lan 16. Na postupak izmena i dopuna pravilnika primewuju se odredbe ovog uputstva koje se odnose na dono{ewe pravilnika.
Prestanak vaèwa ranijeg propisa ^lan 18. Danom stupawa na snagu ovog uputstva prestaje da vaì Uputstvo o na~elima za unutra{wu organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u Gradskoj upravi (Slu`beni list grada Beograda, broj 1/05). Stupawe na snagu uputstva ^lan 19. Ovo uputstvo stupa na snagu narednog dana od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda. Gradona~elnik grada Beograda Broj 110-4127/08-G, 24. decembra 2008. godine Gradona~elnik Dragan \ilas, s. r.
PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE Dono{ewe akata ^lan 17. Na~elnik Gradske uprave done}e pravilnike o unutra{wem ure|ewu i sistematizaciji radnih mesta u organizacionim jedinicama u roku od 15 dana od dana stupawa na snagu ovog uputstva.
AKTI GRADSKIH OP[TINA
VO@DOVAC
Skup{tina op{tine Vo`dovac na sednici odrànoj 18. decembra 2008. godine, na osnovu ~lana 46. stav 3. Zakona o lokalnim izborima (Slu`beni glasnik RS, broj 129/07), donela je
2. Ovu odluku objaviti u Slu`benom listu grada Beograda. Pouka o pravnom leku: protiv ove odluke moè se izajviti àlba Okru`nom sudu u Beogradu u roku od 48 ~asova od dana dono{ewa odluke. Skup{tina op{tine Vo`dovac br. 020-114/2008, 18. decembra 2008. godine Predsednik Branko Arsenijevi}, s. r.
ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA ODBORNIKA SKUP[TINE OP[TINE VO@DOVAC 1. Utvr|uje se prestanak mandata odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac Gorana Luka~evi}a, sa izborne liste Vo`dovac za evropsku Srbiju Boris Tadi}, zbog podnete usmene ostavke. 2. Ovu odluku objaviti u Slu`benom listu grada Beograda. Pouka o pravnom leku: protiv ove odluke moè se izajviti àlba Okru`nom sudu u Beogradu u roku od 48 ~asova od dana dono{ewa odluke. Skup{tina op{tine Vo`dovac br. 020-113/2008, 18. decembra 2008. godine Predsednik Branko Arsenijevi}, s. r.
Skup{tina gradske op{tine Vo`dovac na sednici odrànoj 18. decembra 2008. godine, na osnovu ~l. 48. i 56. Zakona o lokalnim izborima (Slu`beni glasnik RS, broj 129/07) donela je
ODLUKU
O VERIFIKACIJI MANDATA ODBORNIKA SKUP[TINE OP[TINE VO@DOVAC 1. Verifikuje se mandat odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac izabranog na izborima odrànim 11. maja 2008. godine, i to: Strahiwe Marjanovi}a sa izborne liste Vo`dovac za evropsku Srbiju Boris Tadi}. 2. Mandat odbornika po~iwe da te~e danom dono{ewa odluke i traje do isteka mandata odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac. 3. Odluku objaviti u Slu`benom listu grada Beograda. Pouka o pravnom leku: protiv ove odluke moè se izjaviti àlba Okru`nom sudu u Beogradu u roku od 48 ~asova od dana dono{ewa odluke. Skup{tina op{tine Vo`dovac br. 020-115/2008, 18. decembra 2008. godine Predsednik Branko Arsenijevi}, s. r.
Skup{tina op{tine Vo`dovac na sednici odrànoj 18. decembra 2008. godine, na osnovu ~lana 46. stav 3. Zakona o lokalnim izborima (Slu`beni glasnik RS, broj 129/07), donela je
ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA ODBORNIKA SKUP[TINE OP[TINE VO@DOVAC 1. Utvr|uje se prestanak mandata odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac Slavka Popovi}a, sa izborne liste Socijalisti~ka partija Srbije Partija ujediwenih penzionera Srbije, zbog podnete usmene ostavke.
Broj 54 4
25. decembar 2008.
Skup{tina gradske op{tine Vo`dovac na sednici odrànoj 18. decembra 2008. godine, shodno odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi (Slu`beni glasnik RS, broj 129/07), Zakona o buxetskom sistemu (Slu`beni glasnik RS, br. 9 i 87/02, 61, 66 i 101/05, 62, 85 i 86/06), na predlog Op{tinskog ve}a donosi
ODLUKU ODLUKU
O VERIFIKACIJI MANDATA ODBORNIKA SKUP[TINE OP[TINE VO@DOVAC 1. Verifikuje se mandat odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac izabranog na izborima odrànim 11. maja 2008. godine, i to: Radenka Stevovi}a sa izborne liste Socijalisti~ke partije Srbije Partije ujediwenih penzionera Srbije. 2. Mandat odbornika po~iwe da te~e danom dono{ewa odluke i traje do isteka mandata odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac. 3. Odluku objaviti u Slu`benom listu grada Beograda. Pouka o pravnom leku: protiv ove odluke moè se izjaviti àlba Okru`nom sudu u Beogradu u roku od 48 ~asova od dana dono{ewa odluke. Skup{tina op{tine Vo`dovac br. 020-116/2008, 18. decembra 2008. godine Predsednik Branko Arsenijevi}, s. r. O TRE]OJ IZMENI I DOPUNI ODLUKE O BUXETU OP[TINE VO@DOVAC ZA 2008. GODINU ^lan 1. U ~lanu 1. Odluke o drugoj izmeni i dopuni odluke o buxetu op{tine Vo`dovac za 2008. godinu, iznos: 690.825.335,07 ukupna primawa, zamewuje se iznosom: 700.548.358,73 dinara. ^lan 2. U ~lanu 2. Odluke o drugoj izmeni i dopuni odluke o buxetu op{tine Vo`dovac za 2008. godinu, u tabeli Primawa iznos 690.825.335,07 ukupna primawa I+II+III, zamewuje se iznosom 700.548.358,73 dinara. U ~lanu 3. u tabeli Izdaci iznos 690.825.335,07 ukupno rashodi, zamewuje se iznosom 700.548.358,73 dinara. ^lan 3. U ~lanu 4. Odluke o buxetu i ~lanu 3. Odluke o drugoj izmeni i dopuni odluke o buxetu op{tine Vo`dovac za 2008. godinu, primawa po vrstama i izdaci po namenama, mewaju se tako da glase: PRIMAWA Ek. kl. Vrsta primawa Iznos Preneta namenska sr.iz prethodne godine 211.640.801,62 Klasi~na primawa u teku}oj godini 298.268.000,00 711 Prihodi od poqoprivrede 1.000.000,00 713 Porez na nasle|e 19.068.000,00 713 Porez na imovinu 22.483.000,00 714, 716, 741 Lokalne komunalne takse 116.444.000,00 733 Transferna sr. iz buxeta grada za klasi~nu potro{wu 105.928.000,00 741 Prihodi od kamata 13.000.000,00 742 PDV iz zakupa poslovnog prostora 12.245.000,00 742 Administrativne takse 1.600.000,00 742 Prihodi op{tinskih organa 1.600.000,00 743 Mandatne kazne 300.000,00 745 Me{oviti i neodre|eni prihodi 4.600.000,00 Namenska sredstva izvorna i ustupqena 52.755.000,00 742 Prihodi od zakupa posl.prostora (bez PDV) 52.755.000,00 Namenska sredstva transferi 137.884.557,11 733 Namenska sredstva transferi 130.255.580,83 733 Namenska sredstva izbori 7.046.511,28 733 Namenska sredstva transferi od republike 582.465,00 Ukupno I+II+III+IV 700.548.358,73 Prihodi iz drugih izvora 73.343.682,31 771,772 Memorand. stavke za ref. rashoda (refund. bolovawa) 3.500.000,00 Sopstveni prihodi JP PP Vo`dovac 61.090.000,00 Sopstveni prihodi MZ 8.651.000,00 731 Donacije od inostranih dràva 102.682,31
ODLUKU
O VERIFIKACIJI MANDATA ODBORNIKA SKUP[TINE OP[TINE VO@DOVAC 1. Verifikuje se mandat odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac izabranih na izborima odrànim 11. maja 2008. godine, i to: Slavka Vuli}a sa izborne liste Srpska radikalna stranka Tomislav Nikoli}, Milorada Babi}a sa izborne liste Srpska radikalna stranka-Tomislav Nikoli}, Vase Jovanovi}a sa izborne liste Srpska radikalna stranka Tomislav Nikoli} i dr Bojana Luki}a sa izborne liste Srpska radikalna stranka Tomislav Nikoli}. 2. Mandat odbornika po~iwe da te~e danom dono{ewa odluke i traje do isteka mandata odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac. 3. Odluku objaviti u Slu`benom listu grada Beograda. Pouka o pravnom leku: protiv ove pdluke moè se izjaviti àlba Okru`nom sudu u Beogradu u roku od 48 ~asova od dana dono{ewa odluke. Skup{tina op{tine Vo`dovac br. 020-117/2008, 18. decembra 2008. godine Predsednik Branko Arsenijevi}, s. r.
25. decembar 2008.
Broj 54 5
IZDACI Razd. Funk. Pozi- Ekon. Opis Sredstva iz Izdaci iz Ukupna klas. cija klas. buxeta dodat. prih. sredstva 1 2 3 4 5 6 7 8 1 SKUP[TINA I OP[TINSKO VE]E 110 Izvr{ni i zakonodavni organi 1 417 Naknade odbornika 900.000,00 2 422 Tro{kovi putovawa 250.000,00 3 423 Naknade ~lanova OV 3.100.000,00 4 423 Tro{kovi protokola, inform.i marketinga 1.000.000,00 5 423 Tro{kovi obele`. praznika 0,00 6 423 Tro{kovi reprezentacije 700.000,00 7 423 Stalna konf. gradova 260.000,00 8 423 Usluge po ugovoru (menaxer, savetn. arh., koord. za nac. mawine, kabinet) 10.600.000,00 9 423 Gra|anski branilac 1.200.000,00 10 472 Rash. za obr.dece-stipendije 325.000,00 11 481 Finansirawe polit.stranaka 300.000,00 12 481 U~e{}e u finans.projekata neprof. org. i udruèwa 2.750.000,00 090 Socijalna za{tita 13 472 Naknade za soc.za{titu 800.000,00 Izv.fin.za fun.110,090 01 Prihodi iz buxeta 22.185.000,00 Ukupno razdeo 22.185.000,00 2 OP[TINSKA UPRAVA 130 Op{te usluge 14 411 Plate i dodaci zaposlenih 152.778.830,00 15 412 Soc.dopr.na teret poslodavca 27.321.170,00 16 413 Naknade u naturi (paketi}i) 350.000,00 17 414 Por.bol.i bol.preko 30 dana 0,00 3.500.000,00 18 414 Otpr.zbog odlaska u penziju 150.000,00 19 414 Solidarne pomo}i 450.000,00 20 415 Tro{kovi prevoza 5.000.000,00 21 416 Nagrade,bonusi i sl. 17.900.000,00 22 421 Tro{kovi platnog prometa 1.500.000,00 23 421 Tro{kovi el. energije 2.350.000,00 24 421 Tro{kovi grejawa 3.000.000,00 25 421 Usluge telefona 2.775.000,00 26 421 Usluge po{te i dostave 1.550.000,00 27 421 Usluge obezbe|ewa 3.500.000,00 28 421 Usluge ~i{}ewa 3.800.000,00 29 421 Komunalne usluge 1.400.000,00 30 421 Doprinosi za gra|.zemqi{te 130.000,00 31 421 Osigurawe imovine 175.000,00 32 421 Osigurawe zaposlenih 224.000,00 33 422 Tro{kovi slu`b. putovawa 150.000,00 34 423 Usluge po ugovoru 2.775.000,00 35 423 Usluge {tampawa 400.000,00 36 423 Kompjuterske usluge (odr`.softv.) 1.550.000,00 37 423 Bilten Moj Vo`dovac 600.000,00 38 423 Objav.tendera i inf.oglasa 220.000,00 39 423 Ostale usluge 400.000,00 40 425 Odràvawe zgrade 400.000,00 41 425 Odràvawe opreme 750.000,00 42 425 Odràvawe vozila 470.000,00 43 426 Kancelarijski materijal 1.800.000,00 44 426 Mat.za obraz.i usavr{.zaposlenih 1.400.000,00 45 426 Materijal za saobr.-gorivo 1.400.000,00 46 426 Materijal za odr`.higijene 110.000,00 47 426 Ostali materijal 600.000,00 48 482 Porezi,obav.takse i kazne (PDV) 800.000,00 49 512 Administr. i ostala oprema 630.000,00 50 499 Stalna buxetska rezerva 500.000,00 51 499 Teku}a buxetska rezerva 3.971.000,00
Broj 54 6
25. decembar 2008.
1 2 3 4 5 6 7 8 Izvor finan. za funk.130 01 Prihodi iz buxeta 243.280.000,00 03 Socijalni doprinosi 3.500.000,00 Ukupno razdeo 243.280.000,00 3.500.000,00 3 MESNE ZAJEDNICE 160 Op{te javne usluge 52 421 Tro{kovi platnog prometa 15.000,00 142.000,00 157.000,00 53 421 Usluge telefona 80.000,00 370.000,00 450.000,00 54 421 Tro{kovi energije 700.000,00 850.000,00 1.550.000,00 55 421 Komunalne usluge 250.000,00 207.000,00 457.000,00 56 421 Ostali rashodi 426.000,00 29.000,00 455.000,00 57 421 Tro{kovi osigurawa 15.000,00 15.000,00 58 422 Tro{kovi slu`benih putovawa 30.000,00 30.000,00 59 423 Kompjuterske usluge 17.000,00 17.000,00 60 423 Usluge po ugovoru 4.400.000,00 1.550.000,00 5.950.000,00 61 423 Reprezentacija 640.000,00 640.000,00 62 425 Odràvawe zgrada i objekata 39.000,00 2.100.000,00 2.139.000,00 63 425 Odràvawe opreme 101.000,00 101.000,00 64 426 Materijal 10.000,00 682.000,00 692.000,00 65 463 Donacije i transferi 552.000,00 552.000,00 66 472 Socijalna davawa 36.000,00 36.000,00 67 482 Porezi i takse 860.000,00 860.000,00 68 512 Nabavka opreme 470.000,00 470.000,00 Izvori finans.za funk.160 01 Prihodi iz buxeta 5.920.000,00 04 Sopstveni prihodi 8.651.000,00 Ukupno razdeo 5.920.000,00 8.651.000,00 4 JP POSLOVNI PROSTOR VO@DOVAC 133 Ostale op{te usluge 69 411 Plate i dodaci zaposlenih 10.065.000,00 1.937.000,00 12.002.000,00 70 412 Soc.dopr. na teret poslodavca 1.788.000,00 347.000,00 2.135.000,00 71 413 Pokloni deci zaposlenih 35.000,00 35.000,00 72 414 Solidarne pomo}i 70.000,00 70.000,00 73 415 Naknade za zaposlene (prevoz) 230.000,00 0,00 230.000,00 74 416 Jubilarne nagrade 376.000,00 376.000,00 75 421 Stalni tro{kovi 4.396.000,00 4.396.000,00 76 422 Tro{kovi putovawa 100.000,00 100.000,00 77 423 Stru~ne usluge 1.100.000,00 2.596.000,00 3.696.000,00 78 424 Geodetske usluge 8.000,00 8.000,00 79 425 Tek.popr.i odr`. obj.-tezgi 2.220.000,00 2.220.000,00 80 426 Materijal 515.000,00 515.000,00 81 444 Kamate za docwu 50.000,00 50.000,00 82 482 Ostali porezi i takse 1.300.000,00 1.300.000,00 83 482 Porez na dodatu vrednost 13.700.000,00 0,00 13.700.000,00 84 483 Nov~ane kazne i penali 2.500.000,00 2.500.000,00 85 485 Registracija vozila 60.000,00 60.000,00 86 511 Izrada proj.dokument.-kiosci 3.600.000,00 3.600.000,00 87 511 Nabavka privremenih obj.-kioska 40.780.000,00 40.780.000,00 88 512 Nabavka opreme 200.000,00 200.000,00 Izvori finans.za fink.133 01 Prihodi iz buxeta 26.883.000,00 04 Sopstveni prihodi 61.090.000,00 Ukupno razdeo 26.883.000,00 61.090.000,00 Ukupno klasi~ni rashodi 298.268.000,00 73.241.000,00 5 NAMENSKI RASHODI 620 Razvoj zajednice preneta sr.iz 2007.godine 89 512 Nabavka kombija za Institut za decu obolelu od cereb. paral. 1.000.000,00 90 425 Post.sport.obj. u okv.CKS[umice 2.000.000,00 91 425 Uslu`ni centar B.Potok 5.581.264,20
25. decembar 2008.
Broj 54 7
1 2 3 4 5 6 7 8 92 425 Adaptacija zgrade 24.980.411,73 93 512 Nabavka name{taja i opreme (Usl.centar op{ine i B.Potok) 2.900.000,00 94 425 Uslu`ni centar op{tine 12.087.742,37 95 512 Name{taj za op{.usl.centar i arh. 3.559.848,78 96 425 DK Ripaw 13.034.753,80 97 425 Ambulanta Zuce 8.000.000,00 98 425 Ogra|ivawe grobqa i izgr. kapele u Kumodraù 4.800.000,00 133 99 425 Tek.popr.i odr.obj.i opr.JP PP 1.097.000,00 100 511 Mikrolokacijska razrada 1.239.000,00 101 511 Izrada elektroenerg.saglasnosti 1.480.000,00 620 102 425 Projekat za adaptaciju i rekonstr. Stare mehane 2.000.000,00 103 425 Rekonstrukcija fasade op{tinske zgrade 2.900.000,00 104 511 Izrada proj.dok.i mere PPZ 1.519.840,00 105 424 Ru{ewe i komunalno ure|ewe 13.856.952,10 106 481 Kancelarija za MSP 1.446.478,00 107 424 Sr.za za{titu ìvotne sredine 7.677.733,00 108 512 Nabavka osnovnih sredstava 538.187,87 109 425 Sanitarni ~vor naseqe Kablar 3.108.572,26 110 512 Nabavka opreme za PU 145.042,88 110 111 483 Sudski tro{kovi 1.300.000,00 112 423 Kulturne manifestacije 116.801,00 620 113 425 Ure|.ul.st.zgrada,DK B.Potok, MZ Kumodra` , MZ R.Selo 12.305.754,58 114 425 Trotoari du` Avalskog druma 24.421.025,12 115 425 Tek.odr`.de~.igrali{ta 49.426.494,00 116 425 Rekviziti za de~ije parkove 9.992.365,93 117 512 Nabavka putni~kog automobila 1.400.000,00 118 425 Izgradwa ambulante u selu Zuce 11.391.866,00 119 425 Izgradwa ambulante u Kumodraù 11.650.510,00 133 120 425 Prilazna rampa za ulaz u DZ Vo`dovac iz Ustani~ke ulice za inval. i stara lica 1.000.000,00 121 511 Projektna dok.i izgr.obj.lok. R.Kon~ar 1a 500.000,00 620 122 425 Ure|ewe trga sa fontanom u nasequ B.Jerkovi} 6.844.428,51 123 425 Ure|ewe trga sa fontanom na Bawici 35.132.948,18 124 421 CKS [umice 3.000.000,00 125 423 Eko-patrola 6.946.196,08 126 425 Komunalno ure|ewe i ru{ewe 53.323.767,41 127 425 Ure|ewe ulaza stamb.zgrada 10.476.221,58 128 425 Pazl-grad 26.067.556,50 129 512 Nabavka ra~unara za Dom za decu Jovan Jovanovi} Zmaj 102.682,31 129a 425 Adaptacija prostora op{tine za potrebe PU 2.588.240,77 129b 423 Kancelarija za mlade 582.465,00 129c 484 Sanir.posl.klizi{ta u B.Potoku 4.749.047,64 129d 424 Srbijavode 7.065.332,16 Izv.fin.za fun.620,133 i 110 01 Prihodi iz buxeta 395.233.847,45 05 Prihodi od in.dràva 102.682,31 Ukupno razdeo 395.233.847,45 102.682,31 6 IZBORNA KOMISIJA 160 Op{te javne usluge 130 421 Stalni tro{kovi 410.000,00 131 423 Usluge po ugovoru 6.586.511,28 132 426 Materijal 50.000,00 Izv.fin.za fun. 160 01 Prihodi iz buxeta 7.046.511,28 Ukupno razdeo 7.046.511,28 UKUPNO RASHODI 700.548.358,73 73.343.682,31
Broj 54 8
25. decembar 2008.
^lan 4. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda, a primewiva}e se od 1. januara 2008. godine. Skup{tina op{tine Vo`dovac br. 400-182/2008, 18. decembra 2008. godine Predsednik Branko Arsenijevi}, s. r.
Liberalno demokratska partija Vo`dovac êdomir Jovanovi} podno{ewem ostavke od strane podnosioca izborne liste a u skladu sa ~lanom 47. stav 3. Zakona o lokalnim izborima. 2. Ovu odluku objaviti u Slu`benom listu grada Beograda. Pouka o pravnom leku: protiv ove odluke moè se izajviti àlba Okru`nom sudu u Beogradu u roku od 48 ~asova od dana dono{ewa odluke. Skup{tina op{tine Vo`dovac br. 020-120/2008, 18. decembra 2008. godine Predsednik Branko Arsenijevi}, s. r. Skup{tina gradske op{tine Vo`dovac na sednici odrànoj 18. decembra 2008. godine, na osnovu ~l. 48. i 56. Zakona o lokalnim izborima (Slu`beni glasnik RS, broj 129/07) donela je
Skup{tina op{tine Vo`dovac na sednici odrànoj 18. decembra 2008. godine, na osnovu ~lana 36. Zakona o lokalnoj samoupravi (Slu`beni glasnik RS, broj 129/07), donela je
RE[EWE
O IZMENI RE[EWA O IZBORU SAVETA ZA UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU 1. U ta~ki 1. Re{ewa o izboru Saveta za upravu i lokalnu samoupravu (Slu`beni list grada Beograda, broj 33/08) vr{i se slede}a izmena: razre{ava se Slavko Popovi}, bira se Radenko Stevovi}, dipl.in`.organizacije. 2. U ostalom delu re{ewe ostaje neizmeweno. 3. Re{ewe objaviti u Slu`benom listu grada Beograda. Skup{tina op{tine Vo`dovac br. 020-118/2008, 18. decembra 2008. godine Predsednik Branko Arsenijevi}, s. r. Skup{tina op{tine Vo`dovac na sednici odrànoj 18. decembra 2008. godine, na osnovu ~lana 46. stav 3. Zakona o lokalnim izborima (Slu`beni glasnik RS, broj 129/07), donela je
ODLUKU
O VERIFIKACIJI MANDATA ODBORNIKA SKUP[TINE OP[TINE VO@DOVAC 1. Verifikuje se mandat odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac izabranog na izborima odrànim 11. maja 2008. godine, i to: Gorana Samojlovskog sa izborne liste Vo`dovac za evropsku Srbiju Boris Tadi}. 2. Mandat odbornika po~iwe da te~e danom dono{ewa odluke i traje do isteka mandata odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac. 3. Odluku objaviti u Slu`benom listu grada Beograda. Pouka o pravnom leku: protiv ove odluke moè se izjaviti àlba Okru`nom sudu u Beogradu u roku od 48 ~asova od dana dono{ewa odluke. Skup{tina op{tine Vo`dovac br. 020-121/2008, 18. decembra 2008. godine Predsednik Branko Arsenijevi}, s. r.
ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA ODBORNIKA SKUP[TINE OP[TINE VO@DOVAC 1. Utvr|uje se prestanak mandata odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac Milana Fursta sa izborne liste Vo`dovac za evropsku Srbiju Boris Tadi}, zbog podnete usmene ostavke. 2. Ovu odluku objaviti u Slu`benom listu grada Beograda. Pouka o pravnom leku: protiv ove odluke moè se izajviti àlba Okru`nom sudu u Beogradu u roku od 48 ~asova od dana dono{ewa odluke. Skup{tina op{tine Vo`dovac br. 020-119/2008, 18. decembra 2008. godine Predsednik Branko Arsenijevi}, s. r. Skup{tina op{tine Vo`dovac na sednici odrànoj 18. decembra 2008. godine, na osnovu ~lana 47. stav 3. Zakona o lokalnim izborima (Slu`beni glasnik RS, broj 129/07), donela je
ODLUKU
O VERIFIKACIJI MANDATA ODBORNIKA SKUP[TINE OP[TINE VO@DOVAC 1. Verifikuje se mandat odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac izabranog na izborima odrànim 11. maja 2008. godine, i to: Sr|ana Kampereli}a sa izborne liste Liberalno demokratska partija Vo`dovac êdomir Jovanovi}. 2. Mandat odbornika po~iwe da te~e danom dono{ewa odluke i traje do isteka mandata odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac. 3. Odluku objaviti u Slu`benom listu grada Beograda. Pouka o pravnom leku: protiv ove odluke moè se izjaviti àlba Okru`nom sudu u Beogradu u roku od 48 ~asova od dana dono{ewa odluke. Skup{tina op{tine Vo`dovac br. 020-122/2008, 18. decembra 2008. godine Predsednik Branko Arsenijevi}, s. r.
ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA ODBORNIKA SKUP[TINE OP[TINE VO@DOVAC 1. Utvr|uje se prestanak mandata odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac Roberta Bobe Toma{a sa izborne liste
25. decembar 2008.
Broj 54 9
Skup{tina op{tine Vo`dovac na sednici odrànoj 18. decembra 2008. godine na osnovu ~lana 14. Zakona o lokalnim izborima (Slu`beni glasnik RS, broj 129/07) donela je
RE[EWE
O RAZRE[EWU ^LANOVA OP[TINSKE IZBORNE KOMISIJE U STALNOM SASTAVU . Razre{avaju se ~lanovi Op{tinske izborne komisije imenovani Re{ewem SO Vo`dovac br. 020-5/08 od 20. februara 2008. godine i to: predsednik Milan Bojovi}, dipl. pravnik zamenik predsednika Ivana Milanovi}, dipl. pravnik 1. ~lan Du{anka \uri}, zamenik Biqana Petrovi}, 2. ~lan Marko Den~i}, zamenik Predrag Radevi}, 3. ~lan Branislav Miqkovi}, zamenik Gordana Popovi}, 4. ~lan Vladimir \ukanovi}, zamenik Biqana Jovanovi}, 5. ~lan Igor An|elkovi}, zamenik Nada Travica, 6. ~lan Kukurekovi} Dragan, zamenik Vawa Vuksanovi}, 7. ~lan Du{an Despot, zamenik Dragomir @ivi}, sekretar Zoran Luki}, dipl. pravnik, zamenik sekretara Vesna Veselinovi}, dipl. pravnik. Pouka o pravnom leku: protiv ovog re{ewa dopu{tena je àlba Okru`nom sudu u Beogradu u roku od 24 ~asa od dono{ewa re{ewa. . Re{ewe objaviti u Slu`benom listu grada Beograda. Skup{tina op{tine Vo`dovac br. 020-123/2008, 18. decembra 2008. godine Predsednik Branko Arsenijevi}, s. r. Skup{tina op{tine Vo`dovac na sednici odrànoj 18. decembra 2008. godine na osnovu ~lana 14. Zakona o lokalnim izborima (Slu`beni glasnik RS, broj 129/07) donela je
3. ~lan: Marija Bulatovi}, na predlog G 17 Plus, zamenik: Biqana Petrovi}, na predlog Vo`dovac za evropsku Srbiju Boris Tadi}; 4. ~lan: Nada Travica, na predlog Srpske radikalne Stranke Tomislav Nikoli}, zamenik: Nenad Uzelac, na predlog Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli}; 5. ~lan: Gordana Popovi}, na predlog Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli}, zamenik: @ivko Mici}, na predlog Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli}; 6. ~lan: Marko Den~i}, na predlog Demokratske stranke Srbije Nova Srbija Vojislav Ko{tunica, zamenik: Dejan Pavlovi}, na predlog Demokratske stranke Srbije Nova Srbija Vojislav Ko{tunica; 7. ~lan: Dragana Bogdanovi}, na predlog Liberalno demokratske partije Vo`dovac êdomir Jovanovi}, zamenik: Bojan @ivkovi}, na predlog Vo`dovac za evropsku Srbiju Boris Tadi}. . Za sekretara Op{tinske izborne komisije imenuje se: Milan Bojovi}, dipl. pravnik. . Pouka o pravnom leku: protiv ovog re{ewa dopu{tena je àlba Okru`nom sudu u Beogradu u roku od 24 ~asa od dono{ewa re{ewa. Skup{tina op{tine Vo`dovac br. 020-124/2008, 18. decembra 2008. godine Predsednik Branko Arsenijevi}, s. r.
LAZAREVAC
Skup{tina gradske op{tine Lazarevac na sednici odrànoj 17. decembra 2008. godine, na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06), ~lana 157. Statuta grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda, broj 39/2008) i ~l. 24. i 105. Statuta gradske op{tine Lazarevac (Slu`beni list grada Beograda, broj 43/2008), donela je
RE[EWE
O IMENOVAWU OP[TINSKE IZBORNE KOMISIJE U STALNOM SASTAVU . Op{tinska izborna komisija ima predsednika, sedam ~lanova, zamenika predsednika, sedam zamenika ~lanova, sekretara i zamenika sekretara. . Za predsednika Op{tinske izborne komisije imenuje se: Zoran [e{i}, dipl. pravnik na predlog Vo`dovac za evropsku Srbiju Boris Tadi} Za zamenika predsednika Op{tinske izborne komisije imenuje se: Ivana Milanovi}, dipl. pravnik na predlog Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli}. . Za ~lanove Op{tinske izborne komisije imenuju se: 1. ~lan: Sneàna Roganovi}, na predlog Vo`dovac za evropsku Srbiju Boris Tadi}, zamenik: Biqana Jovanovi}, na predlog Vo`dovac za evropsku Srbiju Boris Tadi}; 2. ~lan: Predrag Radevi}, na predlog Socijalisti~ke partije Srbije Partija ujediwenih penzionera Srbije, zamenik: Vawa Vuksanovi}, na predlog Vo`dovac za evropsku Srbiju Boris Tadi};
PLAN
GENERALNE REGULACIJE ZA NASEQE VREOCI OP[TI DEO 1. Uvodne napomene Naseqe Vreoci prema popisu iz 2002. godine ima 3.210 stanovnika i 1.088 doma}instava. Na podru~ju naseqa, koje se nalazi iznad lignitskog leì{ta, nalaze se i brojni energetski i industrijski objekti (Su{ara, Toplana, Xella, Kolubara-metal i dr.) ~ija funkcija u zna~ajnoj meri ugroàva ìvotnu sredinu u samom nasequ. Najve}e ograni~ewe za planiranu eksploataciju lignita u narednih 15 godina predstavqa postoje}e naseqe i splet infrastrukturnih sistema iznad leì{ta lignita. Izme{tawe naseqa kao i pomenutih infrastrukturnih sistema predstavqa obiman, sloèn i delikatan poduhvat. Podru~je KO Vreoci bi}e do 2020. godine najve}im delom zauzeto za potrebe pro{irewa Poqa D i otvarawa novih kopova Ju`nog poqa i poqa Veliki Crqeni, pored ve} zauzetih delova u zoni poqa Tamnava-Istok i Poqa D i zbog izme{tawa korita reke Kolubare.
Broj 54 10
25. decembar 2008.
Opravdanost eksploatacije lignitskog leì{ta na podru~ju KO Vreoci utvr|ena je Idejnim projektom i Studijom opravdanosti za pro{irewe Poqa D (Upravni odbor EPS-a broj 613/11 od 23. marta 2006), glavnim projektom za Poqe V. Crqeni kao i odgovaraju}om studijom okonturewa kopa Ju`no poqe. Za naseqe Vreoci posebno su zna~ajne slede}e studije: Studija opravdanosti i idejni projekt pro{irewa granica Poqa D, (Kolubara projekt, 2005); Studija uslova preseqewa naseqa Vreoci sa anketom doma}instava, evidencijom i procenom vrednosti nepokretnosti (IAUS, 2005. god.) i studija Izbor ograni~ewa i otvarawa povr{inskog kopa Ju`no poqe u Kolubarskom ugqenosnom basenu (Kolubara projekt, 2006/2007). U proteklom periodu bilo je vi{e inicijativa za dono{ewe urbanisti~kog plana za naseqe Vreoci. S obzirom na potencijalnu ugroènost naseqa Vreoci od povr{inske eksploatacije lignita kao i na lo{e stawe ìvotne sredine u nasequ, neophodno je bilo pokrenuti pripremu odgovaraju}eg urbanisti~kog plana koji bi ponudio planski osnov za re{avawe brojnih problema i konflikata u kori{}ewu prostora. Poseban zadatak urbanisti~kog plana je utvr|ivawe programa preseqewa naseqa, kojim treba obezbediti prostorne, ekonomske i funkcionalne uslove za normalnu egzistenciju postoje}eg naseqa Vreoci u vreme wegovog preseqewa, kao i izgradwe budu}eg(ih) naseqa gde }e biti preseqena doma}instva i izgra|eni javni i komunalni objekti. Izradi Plana generalne regulacije za naseqe Vreoci (u daqem tekstu: Urbanisti~ki plan) pristupilo se na osnovu Odluke Skup{tine gradske op{tine Lazarevac (Slu`beni list grada Beograda, broj 41 od 6. decembra 2007), koju je organ nadleàn za dono{ewe plana doneo po prethodno pribavqenom mi{qewu Komisije za planove gradske op{tine Lazarevac. Sastavni deo odluke je Program za izradu urbanisti~kog plana Vreoca. Program za izradu urbanisti~kog plana usvojen je istovremeno sa dono{ewem Odluke o pristupawu izradi urbanisti~kog plana. 2. Zakonski i planski osnov za izradu plana generalne regulacije Zakonski osnov za izradu i dono{ewe urbanisti~kog plana je Zakon o planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnik RS, br. 47/03, 34/06) i odgovaraju}a podzakonska akta, Zakon o energetici (Slu`beni glasnik RS, broj 84/04), kao i drugi propisi iz oblasti rudarstva, ìvotne sredine, vodoprivrede i dr. Planski osnov za izradu urbanisti~kog plana predstavqaju odgovaraju}a re{ewa Prostornog plana Republike Srbije (Slu`beni glasnik RS, broj 13/96), Regionalnog prostornog plana administrativnog podru~ja grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda, broj 10/04), kao i Prostornog plana podru~ja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena. Prilikom izrade urbanisti~kog plana Vreoca uzeta su u obzir planska re{ewa usvojenih urbanisti~kih planova za susedna podru~ja, kao i onih ~ija je priprema bila u toku (Lazarevac, [opi}, Jabu~je, Skobaq, Veliki Crqeni). 3. Granice Planskog podru~ja Urbanisti~ki plan obuhvata celo podru~je katastarske op{tine Vreoci sa postoje}im i budu}im naseqskim, proizvodnim i infrastrukturnim sistemima povr{ine 1879,00 ha, kao i delove susednih katastarskih op{tina: KO [opi} (663.842 ha), KO Medo{evac (92.656 ha), KO Veliki Crqeni (29.111 ha) i KO Cvetovac (14,163 ha). Ukupna povr{ina planskog podru~ja (sa ura~unatim odgovaraju}om povr{inom katastarskih parcela zajedni~kih za KO Vreoci i druge katastarske op{tine) iznosi 2686.144 ha. Delovi koridora za izme{tawe infrastrukturnih sistema, {irine 600 m, prelaze na podru~je op{tine Lajkovac, odnosno koridor {irine 130 m na podru~je naseqa V. Crqeni. S obzirom na to da }e ti delovi koridora biti
planski definisani u urbanisti~kim planovima za naseqa Jabu~je, Skobaq i Veliki Crqeni dati su sa osnovnim analiti~kim elementima. Tabela 1: Poloàj koridora za trajno izme{tawe infrastrukturnih sistema van Planskog podru~ja Analiti~ki elementi za definisawe koridora za izme{tawe infrastrukturnih sistema ta~ka X Y 1 4 922 993,86 7 439 636,40 2 4 922 136,03 7 438 724,16 3 4 921 156,91 7 438 577,12 4 4 919 911,54 7 438 576,03 5 4 919 476,12 7 438 472,16 6 4 919 806,23 7 439 176,30 7 4 921 164,38 7 439 176,68 8 4 922 137,19 7 439 400,47 9 4 922 536,47 7 440 177,75 10 4 924 257,04 7 443 277,90 11 4 924 949,30 7 443 383,42 12 4 924 970,33 7 443 255,10 13 4 924 292,16 7 443 152,70 Opis granice Planskog podru~ja Granica planskog podru~ja odre|ena je kao neprekinuta linija definisana me|nim ta~kama na granicama obuhva}enih katastarskih op{tina, granicama postoje}ih katastarskih parcela i analiti~ki, ta~kama sa koordinatama u dràvnom koordinatnom sistemu,1 sa slede}im opisom: od po~etne ta~ke me|na ta~ka (1) na katastarskoj granici KO Vreoci / KO Cvetovac, spoqnim granicama k.p. br. 4/1, 4/5, 3/1, 2420/3, 3/2 (sve KO Vreoci); spoqnom granicom k. p. br. 2395, zajedni~ke sa KO Cvetovac u KO Vreoci, spoqnom granicom k.p. br. 830, 829/2, 980/1 (sve KO Cvetovac); spoqnom granicom k. p. br. 2469/2, 2465, 2467/2, 2464, 2462/2, 2462/1, 2580/1, 952/1, 2456/2, 2452, 2454/2, 2454/1, 2454/3, 2455/2, 2455/3, 2455/1, 2433, 2421/4 (sve KO Vreoci); daqe spoqnom granicom k. p. br. 2582 u KO Vreoci, zajedni~ke sa KO Cvetovac, do me|ne ta~ke (A5) na granici KO Vreoci/KO Cvetovac /KO Skobaq i po spoqnoj granici k. p. br. 2396 zajedni~ke sa KO Skobaq u KO Vreoci do me|ne ta~ke (A6) na granici KO Vreoci / KO Skobaq / KO Jabu~je; spoqnom granicom k.p. br. 2407 zajedni~ke sa KO Jabu~je u KO Vreoci do me|ne ta~ke (A10) na granici KO Vreoci/ KO Jabu~je / KO [opi}; daqe spoqnom granicom k. p. br. 2854 zajedni~ke sa KO Jabu~je u KO [opi}, se~e ovu parcelu i daqe spoqnom granicom k. p. br. 676/2, se~e k. p. br. 2903; spoqnom granicom k. p. br. 696, 695/1, 695/2, 694, 693, 692, se~e k. p. br. 2877/2, spoqnom granicom k. p. br. 701/3, 2787, 1204, 794, 1210, 1211, 1213, 1214, 1215, 1216, 1217, 1218/2, 1219, 1220, 1221, 1222/1, 1222/2, 1224/1, 1224/2, 1200, 1199/3, 1198/1, se~e k. p. br. 2898 i k. p. br. 2852/2, spoqnom granicom k. p. br. 1237/1, ukqu~iv{i i spoqne granice k. p. br. 1237/4, 1237/5, spoqnom granicom k. p. br. 2811/2, 1258, 1250, 1249, 2296, 2292/1, 2291/3, 2291/1, spoqnom granicom k. p. br. 2291/3 (sve KO [opi}); od me|ne ta~ke (7) na granici KO [opi} / KO Lazarevac po toj granici do me|ne ta~ke (11) i daqe spoqnom granicom k. p. br. 4936/1, 4935, daqe se~e k. p. br. 5779, mewa pravac i po spoqnoj granici k.p. br. 4960, 4965, 4966, 4967, 4969, 4970, 5004, 5002, 5786, se~e k.p. br. 5786 do grani~ne ta~ke sa k. p. br. 2412/2, po spoqnoj granici te katastarske parcele do me|ne ta~ke (18) na granici KO [opi} / KO Lazarevac; daqe po toj granici do me|ne ta~ke (20), po spoqnoj granici k.p. br. 2412/2 do ta~ke (A26) u kojoj mewa pravac, se~e k. p. br. 2412/2 i 5786, ponovo mewa pravac i daqe spoqnom granicom k. p. br. 5786, 4992, i 4991/4, se~e k. p. br. 4991/4 i
1 Koordinate date u urbanisti~kom planu su orijentacione i zahtevaju proveru u odgovaraju}im urbanisti~kim projektima ili prilikom utvr|ivawa op{teg interesa.
25. decembar 2008.
Broj 54 11
spoqnom granicom k. p. br. 4991/1, 4991/3, 4982, 4983, 4862/3, 4862/2, 4864/1 i 4861/1 do k. p. br. 5779 koju se~e, mewa pravac i po spoqnim granicama k. p. br. 4897, 4896, 4893, 4892/2, 4892/1 i 4891, stiè do k. p. br.2412/2, koju se~e i daqe po spoqnim granicama k. p. br. 1280/3, 1280/11, 1268/2, 1268/1, 1267/2, 1267/3, 1267/1, 1193/1, 1193/3, 1193/4, 1193/5, 1193/6, 1192, 1191/1, se~e k.p.br. 2811/2, 2898 i 2903, daqe spoqnom granicom k. p. br. 1202/1, 1202/2, 1204, 2787, 960, 959/2, 958/1, 957/5, 957/4, 957/9, 947/2, 947/1, 946/1, se~e k. p. br. 2903, 2898 i 2901/1, spoqnom granicom k. p. br. 578/3 i 595, se~e k. p. br. 2852/1i 2781, daqe spoqnom granicom k. p. br. 966, 603, 968, 969/2, 970/2, 970/3, se~e k. p. br. 974/1, 977/1, 977/2, spoqnom granicom k. p. br. 976/1, spoqnom granicom k. p. br. 615/1, se~e k. p. br. 2805/2 i spoqnom granicom k. p. br. 1002/1, 1002/2, 1003/2, 1003/1, 1006/1, 1007, 1013/6, 1012/3, 5785 do ta~ke (A45) u kojoj se~e tu parcelu i daqe po spoqnoj granici k. p. br. 3651, 3650/2, se~e k. p. br. 3667/2, 3649/1, po spoqnoj granici k. p. br. 3646/2, se~e k. p. br. 3645, 3638, 3637, 3635, po spoqnoj granici k. p. br. 3634, daqe se~e k. p. br. 3632/1, 3631/1, 3628/2, 3628/1, 3627, po spoqnoj granici k. p. br. 3608, se~e k. p. br. 3622 i 3610, po spoqnoj granici k. p. br. 3612 i 3595 do k. p. br. 5786, se~e tu parcelu i daqe po wenoj spoqnoj granici i spoqnoj granici k. p. br. 2925 do k. p. br. 2400, se~e ovu parcelu i k. p. br. 2413/1 (sve KO [opi}) i stiè do me|ne ta~ke (21) na granici KO [opi} / KO Vreoci; po toj granici do me|ne ta~ke na granici KO Vreoci / KO [opi} / KO Medo{evac i daqe po granici KO Vreoci i KO Medo{evac do ta~ke (A50); po spoqnim granicama k. p. br. 338/2 i 338/4, se~e k. p. br. 1636/3 i daqe spoqnom granicom k. p. br. 338/3, 339, 1641, 1639 i ponovo 1641, daqe spoqnom granicom k. p. br. 1643, 340 i 341 se~e k. p. br. 1717 i daqe wenom spoqnom granicom do k. p. br. 701/1, mewa pravac i daqe spoqnom granicom k. p. br. 1697/2 i 703/1, do k. p. br. 1735/3 koju se~e i daqe spoqnom granicom k. p. br. 691, 709/1, 710/2, 711/2, 714/3, 714/4, 714/1, 717, 718/1, 719/1, 719/4, 720/1, 720/5, se~e k. p. br. 1693 i daqe spoqnom granicom k. p. br. 1287 i 742/17, se~e k. p. br. 1699/2, spoqnom granicom k. p. br. 1289, 1290, 1291, 1292 do k. p. br. 1293/1 koju se~e i daqe spoqnom granicom k. p. br. 1706/1, 1299, 1300, 1301, 1707, 1306, 1307, 1308/2, 1308/1, 1309 i ponovo 1308/1, daqe spoqnom granicom k. p. br. 817/5, 817/4, 816/7, 816/6, 816/5, 803/2, 1706/3, 799/2, 798/2, 797/13, 797/11, 797/9; se~e k. p. br. 1699/1 i daqe po spoqnoj granici k. p. br. 748/6, 747/3, 742/12, se~e k. p. br. 743/2, daqe po spoqnim granicama k. p.br. 746/4, 746/3, 745/1, 744/1 i 737/1, se~e k. p. br. 1693 i daqe po spoqnim granicom k. p. br. 731, 733, 726, 659/2, 659/1, 658, 662, 663, 665, 657, 656, 1713 (sve KO Medo{evac) do granice KO Medo{evac i KO Vreoci; po toj granici do k. p. br. 2401 zajedni~ke za KO Vreoci i KO Medo{evac u KO Vreoci, po wenoj spoqnoj granici i spoqnoj granici k. p. br.1650/3 i 1650/2 do me|ne ta~ke (11) na granici KO Vreoci / KO Medo{evac i daqe po spoqnoj granici k. p. br. 2404 u KO Vreoci zajedni~ke za KO Vreoci i KO Medo{evac do me|ne ta~ke (9) na katarskoj granici i po toj granici do me|ne ta~ke na granici KO Vreoci / KO Medo{evac / KO Veliki Crqeni, daqe po spoqnoj granici k. p. br.2405 u KO Vreoci zajedni~ke i KO V. Crqeni do me|ne ta~ke (25), po spoqnoj granici zajedni~ke parcele u KO Vreoci izme|u me|nih ta~aka (25) i (24) i daqe po granici po KO Vreoci
/ KO Veliki Crqeni do me|ne ta~ke (22), po spoqnoj granici zajedni~ke parcele br. 2403 u KO Vreoci do ta~ke (21) i izme|u me|nih ta~aka (21) i (17) po granici katastarskih op{tina, daqe po spoqnoj granici k. p. br. 2040 zajedni~ke za KO Vreoci i KO V. Crqeni do me|ne ta~ke (16), od me|ne ta~ke (16) po granici katastarskih op{tina KO Vreoci / KO V. Crqeni do me|ne ta~ke (13) na toj granici, prati granicu KO Vreoci i KO V.Crqeni po spoqnoj granici k. p. br. 375/2, 374/2, 373/2, 2418, 2409/3, 2409/4, 369/1, 368/2 i 367/2; mewa pravac i po spoqnoj granici k. p. br. 1664/1, 1664/3, 1663/1, 1548/1, 1548/3, 1528/1, 1528/2, 1528/3, 1526/1, 1525/1, 1525/3, 1529/4, 1529/6, 1529/3, 1529/1, 1529/5, 1515/6, 1515/1, 1515/5, 2042/1, 1514/11, 1514/1, 1512/1, 1511/2, 1511/2, 1512/2 i 1505/2, se~e k. p. br. 1503, daqe spoqnom granicom k. p. br. 1502/1, 1487/1, 1487/2, 1501, ponovo se~e k. p. br. 1503, mewa pravac i spoqnom granicom k.p.br. 1505/2, 1512/3, 1513/2, 1519 i 1518/2 do k.p.br. 2042/1, se~e tu parcelu i spoqnom granicom k. p. br. 1518/1 i 1517/1 (sve KO V.Crqeni) stiè do k. p. br. 2039 u KO Vreoci, zajedni~ke za KO Vreoci i KO V. Crqeni, pa po wenoj spoqnoj granici stiè do me|ne ta~ke na granici katastarskih op{tina KO Vreoci, KO V. Crqeni i KO Cvetovac i daqe po spoqnoj granici k. p. br. 2394 u KO Vreoci zajedni~ke za KO Vreoci i KO Cvetovac do po~etne ta~ke.
STAWE, OGRANIÊWA I POTENCIJALI RAZVOJA PLANSKOG PODRU^JA 1. Rudarsko-energetsko-industrijski kompleks u Vreocima Rudarsko-energetsko-industrijski kompleks u Vreocima je kqu~ni segment razvoja op{tine Lazarevac koji angaùje oko 6000 zaposlenih. Vreoci, kao jedan od vode}ih industrijskih centara, ima dvostruko mawi broj stanovnika od broja zaposlenih u privredno industrijskoj zoni (koja se svrstava u jednu od najve}ih u Srbiji).
Tabela 1: Kretawe i struktura zaposlenosti prema delatnostima i oblicima svojine, 2007. Zaposleni u Lica koja samostalno Podru~je UKUPNO preduze}ima, ustanovama, Privredne Vanprivredne obavqaju delatnost zadrugama delatnosti delatnosti (privatni sektor) Ukupno Od toga ène Ukupno Od toga ène Lazarevac 22338 21146 6487 19274 2206 1467 804 VREOCI 6000 6000 6000 150
Broj 54 12
25. decembar 2008.
U nasequ Vreoci nalaze se 82 privatne radwe i preduze}a, od toga 13 u privredno-industrijskoj zoni. Najve}i broj radwi je evidentiran u trgovini, saobra}aju (autoprevoznici), servisnim uslugama, ugostiteqstvu, zanatstvu i dr. U proizvodnim delatnostima postoje ~etiri proizvodna pogona pekara, metaloprerada, proizvodwa sto~ne hrane i {ivara/ tekstilna konfekcija. Razvoj privatnog preduzetni{tva i malih preduze}a ima sve ve}u ulogu u ekonomiji lokalne zajednice, posebno u domenu zapo{qavawa. U strukturi narodnog dohotka dominiraju industrija i rudarstvo. Osnovni nosioci privrednog/industrijskog razvoja Vreoca i {irih podru~ja su pogoni PD RB Kolubara, koje obavqa eksploataciju, preradu i transport ugqa na podru~ju Kolubarskog lignitskog basena. Nakon sprovedenih aktivnosti restrukturirawa i reorganizacije poslovawa, izdvajawem neelektroprivrednih delatnosti nekoliko preduze}a iz mati~nog sastava PD RB Kolubara, u novoj organizacionoj formi PD RB Kolubara d.o.o., prema raspoloìvim podacima za 2007. godinu, ima 8.080 zaposlenih. U okviru PD RB Kolubara formirane su direkcije za proizvodwu, unapre|ewe proizvodwe, ekonomiju i finansije i korporativna direkcija. U privredno-industrijskoj zoni naseqa Vreoci nalaze se: (1) deo kapaciteta Kolubara-Povr{inski kopovi, (2) Kolubara-Prerada, Vreoci, (3) Kolubara-Metal, Vreoci i (4) Kolubara Ugostiteqstvo. Kolubara-Povr{inski kopovi zapo{qava 7.603 radnika (31. decembra 2005). Najve}u proizvodwu u 2007. godini realizovali su Poqe D (14,3 mil. t), Tamnava-Zapadno poqe (9,0 mil. t) i Tamnava-Isto~no poqe (5,0 mil. t). Osnovni problemi u poslovawu povr{inskih kopova su: znatna izraubovanost osnovne rudarske opreme, nedostatak dela mehanizacije, nedostatak dela kvalifikovane radne snage, tehnolo{ki problemi na otkrivci zbog spore realizacije dinamike eksproprijacije parcela na frontu radova i re{avawa imovinsko-pravnih odnosa, materijalnofinansijska ograni~ewa i dr. PD RB Kolubara-Prerada, Vreoci, zapo{qava oko 1.900 radnika (februar 2008). Oko 50 radnika je dobrovoqno oti{lo, prema uslovima socijalnog programa JP EPSa. Kvalifikaciona struktura zaposlenih je relativno povoqna (oko 6% radnika sa VS i VSS, 23,7% VKV, 34,1% KV radnici, 28% sa SSS). U proizvodnom procesu je evidentan deficit nekih zanimawa. (KV i VKV radnika). Od 1. decembra 2006. u sastavu Kolubara-Prerada su pogoni Su{are, Toplane, deo Mokre separacije i èlezni~kog transporta, dok se Suva separacija prikqu~uje Poqu D, deo Mokre separacije i èlezni~kog transporta se prikqu~uje Poqu B. Osnovne organizacione celine-pogoni u PD RB Kolubara-Prerada su: 1) Oplemewivawe (Mokra separacija, Su{ara, Toplana i Odràvawe), 2) @elezni~ki transport i 3) Suva separacija, kao i Direkcija i Centar za ispitivawe kvaliteta ugqa. Najve}i broj zaposlenih je u pogonima Oplemewivawe ugqa i Suva separacija i u èlezni~kom transportu. Preduze}e se bavi preradom i su{ewem ugqa i proizvodwom tehnolo{ke pare, kao i proizvodwom tehnolo{ke i pija}e vode. Projektovani kapacitet Su{are je 800.000-850.000 t godi{we. Stepen kori{}ewa kapaciteta u Mokroj separaciji je 80%, a u Suvoj separaciji 60-70%. U teku}em poslovawu Kolubara-Prerada prisutne su te{ko}e u plasmanu su{enog ugqa izvan PD TENT-a (kome se isporu~uje preko 90% su{enog ugqa), zbog nedostatka kupaca. U 2007. godini prera|eno je 14,97 mil. t sirovog ugqa (od ~ega najve}i deo ugqa za TENT, TE Kolubara A i Toplanu), proizvedeno je 549.000 t su{enog ugqa i oko 560.000 t tehnolo{ke pare. Pro{le godine preneta je distribucija toplotne pare JP za toplifikaciju. Pored navedenih proizvoda, dnevno se proizvede i 5.100 m3 vode za pi}e i oko 400 m3 tehnolo{ke vode za kombinat RB Kolubara. Oko 300.000 m3 tehnolo{ke vode isporu~uje se preduze}ima u privrednoj zoni: Kolubara-Metal (besplatno), Kolubara-Ugostiteqstvo, Xella Srbija i dr.
Godi{we se proizvede oko 1,8 miliona m3 vode za pi}e koja se besplatno isporu~uje stanovnicima Vreoca i korisnicima u industrijskoj zoni Vreoci. Obrazovana je investiciona grupa koja zajedno sa op{tinskim institucijama razmatra na~in preno{ewa distribucije vode za pi}e JKP iz Lazarevca. Kolubara-Prerada godi{we ispu{ta oko 1,8 miliona m3 otpadnih voda u reku Kolubaru. Godi{wa potro{wa elektroenergije je oko 48.000 MWh. U okviru kompleksa Kolubara-Prerade postoji ogroman transport roba/ugqa. Od 14,97 miliona t sirovog ugqa, oko 11,72 miliona t doprema se transportnim trakama sa Poqa D do Suve separacije, dok se 3,25 miliona t transportuje industrijskom èleznicom sa Poqa B i D. Ukupna povr{ina svih pogona PD RB Kolubara-Prerada Vreoci je 207,57 ha, od ~ega su povr{ine pogona izgra|enog industrijskog kruga 64,2 ha, postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda 15,01 ha, koloseka industrijske pruge Vreoci-Ceroviti potok 21,65 ha, parovoda VreociLazarevac 18,2 ha, deponija jalovine Mokre separacije sa ì~arom 59,68 ha, odlagali{ta {qake i pepela iz Toplane koje sada pripada povr{inskom kopu (29,8 ha). Osnovni problemi u Kolubara-Prerada Vreoci, su: deficit proizvodnih zanimawa, smaweni sme{tajni prostori za jalovinu iz pogona Mokra separacija i za istaloèni otpadni materijal iz otpadnih voda pogona Oplemewivawe ugqa, nedostatak pija}e vode (mali broj bunara u pogonu Vodovod-Vreoci), ogroman transport tereta i neadekvatan kamionski terminal (50-60 kamiona po smeni za kamionski utovar, uz jo{ ve}i obim na terminalu za su{eni ugaq) i dr. PD Kolubara-Metal d.o.o. Vreoci, najve}e je zavisno preduze}e izdvojeno iz RB Kolubara oktobra 2005.godine, registrovano u delatnosti proizvodwe ma{ina za rudnike, uz koje ima veoma diverzifikovan proizvodni program i usluge. Danas ovo PD ima sedam profitnih centara: Montaà, Elmont, Lajkovac, Serijska proizvodwa, Centar za proizvodwu i reparaciju rezervnih delova, Centar za remont na terenu, Centar za remont u radionici, Centar za remont elektromotora, kao i Slu`ba za odràvawe, Inèwering i Direkcija. Osnovna delatnost preduze}a je (a) projektovawe i odràvawe opreme i rudarske mehanizacije, (b) regeneracija rezervnih delova i opreme na povr{inskim kopovima, (v) proizvodwa rezervnih delova i opreme, proizvodwa liva, (g) montaà i transport opreme i druge usluge za RB Kolubara, druge korisnike u okviru EPS-a i izvoz na trì{te Nema~ke, Australije, Gr~ke. Usluge Kolubara-Metala plasiraju se uglavnom u RB Kolubara teku}e odràvawe i remont rudarske opreme, ostalim kompanijama JP EPS-a i 2,1% na eksternom trì{tu. Najva`nije segmente u proizvodnom asortimanu ~ine proizvodwa rolni, traka (oko 100.000 rolni/godi{we), rezervnih delova i opreme i dr. Preduze}e ima sertifikat ISO 9001. Zapo{qava 2.765 radnika (februar 2008), od toga: VKV radnika 905, KV radnika 925, radnika SSS 492, PK radnika 161, radnika sa VS 137, VSS 91 i 45 NK radnika. Godinama im nedostaje deo proizvodnog kadra (KV i VKV zavariva~i i dr.). Kapaciteti preduze}a locirani su na tri razli~ita lokaliteta pored privredno-industrijske zone, sme{teni su u Lajkovcu (Elmont) i na lokalitetu O~aga u Lazarevcu. Fabrika vijaka, na lokalitetu O~aga, gradi se nekoliko godina. Ovaj pogon je jo{ uvek u vlasni{tvu RB Kolubara koji bi prema ugovoru trebalo da ga prenese Kolubara-Metalu. Na ovom lokalitetu mogu}a je dislokacija dela pogona remonta elektri~nih ma{ina. Evidentan je nedostatak prostora za razvoj ovog PD, koji se trenutno re{ava iznajmqivawem pojedinih hala (npr. u Xelli). U okviru kompleksa Kolubara-Metal u zoni Vreoci prisutni su zna~ajni problemi ugroàvawa dela postoje}ih proizvodnih objekata od strane povr{inskog kopa Poqe D (nestabilnost, slegawe i pucawe pojedinih objekata
25. decembar 2008.
Broj 54 13
Centralnog remonta, Montaè i dr.). Pojedini pogoni su u veoma lo{im objektima/barakama. Potrebno je obezbe|ewe normalnog funkcionisawa postoje}ih i razvoj novih programa u okviru novih lokaliteta za razvoj, uglavnom na podru~ju grada Lazarevca. Preduze}e za dru{tvenu ishranu i ugostiteqstvo Kolubara-Ugostiteqstvo d.o.o. Vreoci, 2005. godine postalo je samostalno izdvojeno preduze}e iz DP RB Kolubara u dràvnoj svojini. Zapo{qava 587 radnika i 117 radnika na odre|eno vreme. Ministarstvo za privredu RS pokrenulo je 2005. godine inicijativu za privatizaciju ovog preduze}a, koja jo{ nije okon~ana. Preduze}e se nalazi u privredno-industrijskoj zoni Vreoci i pruà usluge ishrane za oko 16.000 korisnika/dnevno. Priprema obroka se obavqa u centralnoj kuhiwi u Vreocima, a usluge se distribuiraju u okviru 44 kantine na podru~ju basena i brojnim bifeima. Preduze}e se pored ugostiteqstva i turizma bavi i trgovinom na malo robe {iroke potro{we ima 6 diskontnih prodavnica i Robnu ku}u u Lazarevcu. Oko 95% prometa realizuju zaposleni iz Kolubarskog basena. PD Kolubara-usluge d.o.o. Lazarevac, krajem 2005. godine postalo je samostalno izdvojeno preduze}e iz RB Kolubara. U dràvnoj je svojini i zapo{qava 1.533 radnika (31. decembar 2005.). Bavi se pruàwem usluga obezbe|ewa i za{tite, ~i{}ewa i rekultivacije u okviru rudarsko-industrijskih kapaciteta i objekata na ve}em broju lokacija na podru~ju Baro{evca, Tamnave, Vreoca, V. Crqena i dr.
Najve}e preduze}e u gra|evinskoj delatnosti je PD Kolubara-Gra|evinar d.o.o. ranije u sastavu RB Kolubara, sada samostalno pravno lice koje zapo{qava 505 radnika. Pored gra|evinske delatnosti bavi se i odràvawem industrijskih objekata u Vreocima. Preduze}e Xella Srbija a.d. Vreoci za proizvodwu elemenata od gasbetona, uspe{no je privatizovano 2004. godine od strane nema~kog partnera. Preduze}e zapo{qava 113 radnika i bavi se proizvodwom proizvoda od betona-belog gra|evinskog materijala od lakog betona poznatog brenda Ytong, sa godi{wom proizvodwom od 112.000 m3, uz stepen kori{}ewa kapaciteta od 58%. Nalazi se u okviru privredno-industrijske zone Vreoci, na lokaciji povr{ine 8,33 ha sa 17.500 m2 izgra|enih povr{ina. Rudarsko-energetsko-industrijski kapaciteti u Vreocima koncentrisani su u privredno-industrijskoj zoni povr{ine oko 271,95 ha, koja se nalazi u centralnom delu Kolubarskog basena uz povr{inski kop Poqe D. Zonu tangiraju ili prolaze kroz wu regionalni putevi StepojevacLazarevac, Lazarevac-Aran|elovac, èlezni~ka pruga Beograd-Bar i industrijska pruga. Vreoci su zna~ajan monofunkcionalni industrijski centar u op{tini Lazarevac, sa razvijenom preradom ugqa i kompleksom prerade metala. Glavni korisnici u prostornoj strukturi rudarsko-energetsko-industrijskog kompleksa u zoni Vreoci su Kolubara-Prerada, Kolubara-Metal, Kolubara-Ugostiteqstvo i Hella Srbija (Tabela 2).
Tabela 2: Kori{}ewe prostora na podru~ju privredno-industrijske zone Vreoca Lokalitet Postoje}e Struktura kori{}ewa Izgra|ena povr{ina povr{ine u ha zemqi{ta, u % pod objektima u m2 Privredno-industrijska zona u Vreocima 271,95 100,0 101.875 1. Kolubara-Metal Vreoci 51,92 19,1 33 158 2. Kolubara-Prerada, Vreoci 207,57 76,3 45 341 3. Xella Srbijaa.d. Vreoci 8,33 3,1 17 500 4. Kolubara-Ugostiteqstvo, Vreoci 0,53 0,2 1 670 5. RB Kolubara Vreoci (biv{i Kolubara-Promet) 3,60 1,3 4 206 Osnovne prostorne karakteristike organizacije privrednih delatnosti na podru~ju privredno-industrijske zone Vreoca jesu: veliki obim kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta, uz oko 6.000 zaposlenih; relativno dobra komunalna opremqenost lokaliteta, me|utim sa povremenim problemima u snabdevawu vodom za pi}e i sanitarnu upotrebu, nedostatkom parking prostora, kamionskih terminala, neadekvatno re{enim odlagawem otpadnih materija, nedostatkom sanitarne i atmosverske kanalizacije u delu lokaliteta, nedovoqnim higijensko-sanitarnim uslugama, nedovoqnim telekomunikacionim vezama, neure|enim zelenim i slobodnim povr{inama i dr.; veoma ograni~ene mogu}nosti {irewa i razvoja postoje}e zone i pojedinih lokaliteta zbog planiranog {irewa povr{inskih kopova, izgra|enosti okolnog prostora, kao i odsustva kvalitetne infrastrukture; negativni ekolo{ki efekti pojedinih privrednih kapaciteta u uèm okruèwu zbog neadekvatnih re{ewa tretmana otpadnih voda, otpadne jalovine, neefikasnog rada elektrofilterskih postrojewa toplane, sniàvawa nivoa podzemnih voda u zoni vodozahvata kod reke Kolubare i sl. U privredno-industrijskoj zoni Vreoca ostvarena je izrazita koncentracija proizvodnih i infrastrukturnih fondova (veoma visokog stepena amortizovanosti), kao posledica intenzivne investicione aktivnosti u razvoj rudarsko-energetsko-industrijskog kompleksa RB Kolubara. U okviru zone formirani su kapitalni kompleksi za preradu ugqa, metaloprerade i proizvodwe i reparacije rudarske opreme, ma{ina, elektroopreme, transporta, proizvodwe lakih betonskih elemenata, uz druge privredne delatnosti i aktivnosti u funkciji pruàwa ugostiteqskih i trgovinskih usluga RB Kolubara. Ovaj kompleks je ekstenzivni korisnik prostora. Sa aspekta planirawa prostora, osnovne karakteristike razvoja ovog kompleksa su: op{te te{ko}e privrednog rasta u posledwih petnaestak godina, pad zaposlenosti, rast nezaposlenosti, rast fizi~kog obima proizvodwe u rudarskom kompleksu; kapitalno-intenzivan karakter privrednog rasta, sa dominacijom proizvodwe i prerade ugqa, energije, ma{inogradwe, industrije gra|evinskih materijala i dr.; dru{tveni proizvod po stanovniku na planskom podru~ju znatno je vi{i od republi~kog proseka (op{tina Lazarevac 203,4% proseka Republike); deficit kadra proizvodnih i drugih zanimawa; razvoj lokaciono nefleksibilnih i resursno uslovqenih kapaciteta sa ogromnim obimom sirovina, energenata, repromaterijala, vode, zemqi{ta za lokaciju i velikim obimom transporta tereta; zaga|ivawe vazduha, voda, zemqi{ta i ìvotne sredine okolnog prostora i {ireg regionalnog podru~ja; problemi u re{avawu imovinsko-pravnih odnosa; i neadekvatna tehni~ka infrastruktura (vodovod, kanalisawe otpadnih voda i dr.). 2. Stanovni{tvo, organizacija javnih slu`bi i uslovi stanovawa 2.1. Stanovni{tvo Na planskom podru~ju ìvi 3.687 stanovnika. U nasequ Vreoci je po popisu 2002. ìvelo 3.210 stanovnika. Prema
Broj 54 14
25. decembar 2008.
rezultatima ankete, sprovedene tokom jula 2007. u delovima ostalih naseqa planskog podru~ja. ìvi 637 stanovnika i to u: Velikim Crqenima 82, Medo{evcu 193 i [opi}u 202 stanovnika. U granicama plana je 1,8 % ukupne populacije naseqa Veliki Crqeni, oko 21% Medo{evca i oko 11% [opi}a (Tabela 1). Posmatrano na nivou naseqa u celini, trendovi promena broja stanovnika u dva posledwa me|upopisna perioda
se razlikuju. U Vreocima je u periodu 1981-1991. zabeleèna stagnacija (indeks 101,3), a u posledwem me|upopisnom periodu opadawe broja stanovnika (indeks 96). Naseqe Veliki Crqeni u prvom periodu beleì porast (indeks 106), a zatim stagnaciju (101,6). U Medo{evcu je evidentno konstantno opadawe broja stanovnika (indeks 59 i 85) {to je posledica {irewa kopa i preseqewa stanovni{tva, a u [opi}u konstantan rast (indeks 144 i 125).
Tabela 1: Broj stanovnika i doma}instava na planskom podru~ju Broj stanovnika Broj doma}instava U~e{}e u U~e{}e u Naseqa ukupno u na podru~ju ukupnom ukupno u na planskom ukupnom nasequ Plana (%) nasequ podru~ju (%) Popis 2002. (anketa 2007) Popis 2002. (anketa 2007) Vreoci 3210 3210* 100.0 1088 1088* Veliki Crqeni 4580 (82) 1.8 1528 (24) 1.6 Medo{evac 925 (193) 20.9 299 (59) 19.7 [opi} 2230 (202) 10.7 646 (56) 9.9 UKUPNO 3687 1227 * Popis 2002. Doma}instva. Na planskom podru~ju ìvi 1227 doma}instava i to: u Vreocima 1088 (popis 2002), Medo{evcu 59, [opi}u 56 i Velikim Crqenima 24 doma}instva i (anketa 2007.). Pravci kretawa broja doma}instava i stanovnika znatno se razlikuju po naseqima. Samo u Medo{evcu se broj doma}instva konstantno smawuje zbog raseqavawa iz zone {irewa kopa, dok ostala naseqa beleè rast broja doma}instava. Prose~no doma}instvo u Vreocima ima 3,0 ~lana, u Medo{evcu 3,3, u Velikim Crqenima 3,4, a u [opi}u 3,6. Oko 46% ~ine ~etvoro~lana i dvo~lana doma}instva, ne{to vi{e od tre}ine (38%) su jedno~lana i tro~lana, a peto~lana i doma}instava sa 6 i vi{e ~lanova u~estvuju sa oko 16%. (Grafikon 1) 40-59 i 20-39 godina (31,1% i 28,5%), sledi stanovni{tvo do 19 godina (22,4%), a najmawe ima stanovnika sa preko 60 godina (16,1%). Delovi naseqa [opi} i Veliki Crqeni imaju skoro identi~nu starosnu strukturu najmawe stanovnika sa preko 60 godina (17,3% i 19,5%), najve}i broj lica ima izme|u 40 i 59 godina (32,2% i 30,5%), a u odnosu na ostala naseqa vi{e u~e{}e mladog stanovni{tva (27,2% i 26,8%).
Starosno-polna struktura. Najbrojnije je starije sredove~no (40-59 godina) i mla|e sredove~no stanovni{tvo (20-39 godina), zastupqeno u istom iznosu (29% : 28%), zatim stanovni{tvo do 19 godina (23%), a svaki peti stanovnik (21%) je stariji od 60 godina (Grafikon 2). U Vreocima je brojnije, i zastupqeno skoro u istom broju, mla|e i starije sredove~no stanovni{tvo (27,8% : 28,2%), a znatno je mawe, tako|e izjedna~eno, u~e{}e lica do 19 godina i preko 60 godina (22,0% : 21,6%). I u delu naseqa Medo{evac (anketa 2007.) najbrojnije je stanovni{tvo starosti
Udeo èna u ukupnom stanovni{tvu planskog podru~ja je ne{to ve}i nego mu{karaca (50,9 : 49,1) i u Vreocima (51,4 : 48,6), a u ostalim naseqima ve}e je u~e{}e mu{karaca Velikim Crqenima (53,7 : 46,3), Medo{evcu (51,8 : 48,2) i [opi}u (52,5 : 47,4). Funkcionalni kontingenti. Na celom planskom podru~ju, pred{kolska deca (0-6 godina) ~ine oko 7% populacije, osnovno{kolska (7-14 godina) oko 9%. U kontingentu radno sposobnih èna (15-59 godina) je oko 61% ènske populacije, a kod mu{karaca (15-64 godina) oko 69%. Potencijal ènskog fertilnog stanovni{tva (15-49 godina) ~ini oko 910 èna (49% ukupnog ènskog stanovni{tva). U Vreocima je (2002) u pred{kolskom uzrastu bilo 223 deteta (6,9% ukupne populacija), a u osnovno{kolskom uzrastu 296 (9,2%). Potencijali u radno sposobnom stanovni{tvu su iznosili za ène 1.004 lica (61% ènske populacije), a za
25. decembar 2008.
Broj 54 15
mu{karce 1.075 lica (69%). @ensko fertilno stanovni{tvo ~ini oko 800 èna (49% ènskog stanovni{tva). U delu atara naseqa Veliki Crqeni bilo je petoro dece pred{kolskog i osmoro osnovno{kolskog uzrasta, {to u ukupnoj populaciji ~ini 15,9%. Radno sposobno je 66% (25) ènske i 71% (31) mu{ke populacije. @ensko fertilno stanovni{tvo ~ini 56 èna (52% ènskog stanovni{tva). U Medo{evcu je broj dece do 6 i 7-14 godina skoro izjedna~en 16 (8,3%) i 15 (7,8%). U ènskoj populaciji radno sposobno je 66% (61), a kod mu{karaca 70 % (71). Potencijal ènskog fertilnog stanovni{tva ~ini 19 èna (50% ènske populacije). U [opi}u znatno je vi{e dece osnovno{kolskog uzrasta 25 (12,4%) od broja dece pred{kolskog uzrasta 16 (7,9%). Radno sposobno je 64% (61) ènske i 65% (69) mu{ke populacije. @ensko fertilno stanovni{tvo ~ini 39 èna (41% ènskog stanovni{tva). Aktivnost, profesionalna struktura. U ekonomskoj strukturi stanovni{tva u Vreocima su dominirala aktivna lica (44%), zatim izdràvana lica (38%), dok su lica s li~nim prihodom u~estvovala sa 18%. Identi~ne odnose u ekonomskoj strukturi su imala i ostala naseqa ~iji se delovi atara nalaze u planskom podru~ju. Tako|e, prema podacima iz ankete 2007., Veliki Crqeni imaju najmawe u~e{}e zaposlenih lica i penzionera (23% i 11%), u [opi}u je taj odnos 27% : 19%, dok je u Medo{evcu u~e{}e zaposlenih ne{to vi{e (29%), a penzioneri ~ine 17% populacije ovg dela naseqa. Vi{edecenijski razvoj REIS-a na ovom podru~ju uticao je i na profesionalnu strukturu stanovni{tva. Prema popisu 2002, u Vreocima je ve}ina aktivnih lica (oko 60%) bila angaòvana u rudarstvu i prera|iva~koj industriji (u Medo{evcu oko tri ~etvrtine, a u Velikim Crqenima i [opi}u oko polovine). Istovremeno, u Vreocima je 2002. poqoprivredno stanovni{tvo u~estvovalo sa 5,4% u ukupnom stanovni{tvu, Velikim Crqenima 5,9%, Medo{evcu 4,3% i [opi}u 8%. Tako|e, prema podacima iz ankete 2007. oko polovine doma}instava u Medo{evcu i [opi}u i oko tre}ine doma}instava u Velikim Crqenima poseduje stoku, dok znatno mawe doma}instava ima poqoprivredne ma{ine (15% u Medo{evcu, 16% u [opi}u i 28% u Velikim Crqenima). Ovi procenti ukazuju da se mawi broj doma}instava u ovim naseqima bavi poqoprivredom, mahom za svoje potrebe. Formalno obrazovawe stanovni{tva, prema podacima za naseqa, u celini u upore|ewu sa gradskim naseqima, je na relativno niskom nivou. Bez zavr{ene osnovne {kole, bilo je oko 25% stanovnika naseqa Vreoci starijih od 15 godina, oko 28% Medo{evca, a u Velikim Crqenima i [opi}u oko 23%. Stanovnici sa sredwim obrazovawem su najzastupqeniji u Vreocima (44%), Velikim Crqenima (42%), [opi}u (41%), Medo{evcu (39%), dok se vi{e i visoko obrazovawe retko sre}e (Vreoci 1,6% i 1,3%, V.Crqeni 2,4% i 1,1%; [opi} 2,3% i 1,4%; Medo{evac 1,4% i 0,4%). Usled planiranih faznih preseqewa sa planskog podru~ja, do 2015. godine populacioni potencijali }e se smawiti, {to }e imati implikacije na ekonomski i socijalni razvoj. Najmla|u populaciju ima [opi} sa indeksom starewa (0.6), zatim Medo{evac i Veliki Crqeni (0.7), a stanovni{tvo Vreoca je u{lo u fazu starewa (1.0). Uspostavqena starosna struktura, opadawe nivoa reprodukcije stanovni{tva (Vreoci vi{e od decenije imaju negativan prirodni prira{taj, a posledwih godina je to slu~aj i u ostalim naseqima), kao i planirana preseqewa ima}e uticaj na proces starewa stanovni{tva. Posebno treba imati u vidu kategoriju stara~kih sama~kih i dvo~lanih doma}instava. U Vreocima je, prema popisu 2002., bilo 176 (16,2%) doma}instava bez ~lanova mla|ih od 65 godina. Prema podacima ankete 2007., doma}instava bez ~lanova mla|ih od 60 godina u Medo{evcu ima 11 (18,6%), [opi}u 6 (10,7%) i Velikim Crqanima 3 (12,5%).
Ovoj kategoriji doma}instva treba obezbediti za{titu i pomo} ukqu~ivawem u programe zbriwavawa starih (razvijawe oblika kompenzacije/naknade za te aktivnosti). 2.2. Javne slu`be Naseqe Vreoci raspolaè osnovnim javnim slu`bama: pred{kolska ustanova, osnovna {kola, ambulanta, veterinarska slu`ba, dom kulture, po{ta, objekti za sport i rekreaciju. U nasequ postoji crkva Pokrov sv. Bogorodice. 1) Dom kulture u Vreocima sme{ten je na lokaciji u centru naseqa (povr{ine 4266 m2) i raspolaè sa oko 1500 m2 vi{efunkcionalnog prostora u objektu namenski izgra|enom 1967. godine. Pored vi{enamenske sale sa oko 300 sedi{ta za bioskopske projekcije i pozori{ne predstave, male sale, drugih prostorija za kulturno-zabavne aktivnosti i kancelarijskog prostora (slu`ba mati~ara, prostorije mesne zajednice), u objektu je sme{tena i Po{ta Vreoci. Prostor ispred objekta ure|en je kao zelena povr{ina sa spomen obele`jem palim borcima. U okviru Doma kulture deluju i imaju sedi{te sportska dru{tva (FK Turbina, [ahovski klub Turbina, lova~ko, ribolova~ko, 2 udruèwa golubara), Ekolo{ko dru{tvo Vreoci, KUD Di{a \ur|evi} sa 200 aktivnih ~lanova, politi~ke stranke i udruèwa gra|ana. Dom omladine sa diskotekom i Klub penzionera i invalida, nalaze se u zasebnom objektu pored ambulante i predstavqaju mesta intenzivnog okupqawa gra|ana. 2) Vaspitno-obrazovne ustanove. Osnovna {kola Di{a \ur|evi} 2004. godine proslavila je 160 godina rada. Na sada{wu lokaciju preseqena je 1960. godine iz objekta stare {kole. Objekat stare {kole na lokaciji kod crkve je u krajwe derutnom stawu, a sem pokretawa inicijative da se evidentira i za{titi nije ni{ta preduzeto u smislu wegove konzervacije i rekonstrukcije. [kola ima istureno odeqewe (~etvorazredno) u Medo{evcu, gde {kolske 2007/2008. nastavu poha|a 35 u~enika, a u mati~noj {koli 265 u~enika (u osmom razredu ima 40 u~enika). [kolska zgrada povr{ine 1740 m2 ima 8 u~ionica, 1 radionicu za TO, biblioteku sa oskudnim fondom kwiga, improvizovani kabinet za informatiku i sopstvenu kotlarnicu. [kola nema kuhiwu i fiskulturnu salu. Dvori{te je ure|eno i osvetqeno spoqnom rasvetom, poplo~ano, sa zasadima vo}a i ~etinara i ure|enim ba{tenskim zelenilom, letwom u~ionicom na otvorenom, kombinovanim i terenom za odbojku. Na istoj lokaciji nalazi se monta`ni objekat u kome je sme{tena de~ija ustanova za grupu dece pred{kolskog uzrasta, organizaciono vezana za pred{kolsku ustanovu u Lazarevcu. U pripremnoj grupi upisano je dvadesetpetoro dece, a isti broj se o~ekuje i u idu}oj godini. 3) Zdravstvene ustanove. Zdravstvena za{tita stanovni{tva u nasequ Vreoci obezbe|ena je kroz rad naseqske ambulante koja je u sastavu Doma zdravqa \or|e Kova~evi} u Lazarevcu. U sklopu Doma zdravqa nalazi se i Institut za endemsku nefropatiju. Ambulanta ima slede}a odelewa/slu`be: op{ta medicina pedijatrija i stomatolo{ka slu`ba i zadovoqava standarde zdravstvene za{tite naseqa. Nisu organizovane deùrna i hitna slu`ba ni terenski rad medicinskog osobqa, a u slu~aju potrebe koristi se sanitetsko vozilo Doma zdravqa ili RB Kolubara. Ambulanta je 1986. godine preme{tena iz Zavoda na lokaciju u samom centru naseqa u tipski monta`ni dvokrilni objekat sa odvojenim ulazima i sadràjima za zdravstvenu za{titu odraslih i dece. Objekat sadrì 4 ordinacije, 4 previjali{ta, obezbe|eni prostor za sanitetski materijal, ~ekaonice, mokri ~vor i dnevni boravak radnika. U neposrednoj blizini ambulante nalazi se privatna apoteka. 4) Veterinarska stanica Vreoci radi kao ispostava Veterinarske stanice Lazarevac, sa dva zaposlena, od kojih je jedan deùrni veterinar. Osnovne medicinske usluge i snabdevawe lekovima, medicinskim i drugim preparatima
Broj 54 16
25. decembar 2008.
ve}inom se obavqa na terenu, s obzirom da sam objekat nema odgovaraju}e prostorne, sanitarne i druge uslove za potrebne intervencije (demontirane su stojnice, ne postoje ure|eni boksovi i prilaz za ìvotiwe). U okviru objekta, sa zasebnim ulazom nalazi se stan za deùrnog veterinara. 5) Po{ta 11560 Vreoci obezbe|uje PTT saobra}aj i usluge u sistemu JP PTT Srbija, organizaciono je vezana za RJ Beogradski venac. Sme{tena je u objektu Doma kulture nakon preseqewa iz stare zgrade u kojoj se sada nalazi KATC. 6) Objekti za sport i rekreaciju. U nasequ postoji ure|eno igrali{te glavni fudbalski teren FK Turbina sa pomo}nom zgradom i mawe tzv. {qakano igrali{te. Izgradwa sportske hale sa vi{enamenskom salom je obustavqena zbog nere{enih imovinsko-pravnih odnosa pri postupku legalizacije zapo~ete gradwe. 7) Komunalni servisi su na podru~ju naseqa Vreoci slabo razvijeni: prikupqawe i uklawawe sme}a; naseqe nije obuhva}eno celovitim sistemom komunalnog ure|ewa, a sme}e se prikupqa i uklawa samo u nekim delovima naseqa (uz regionalne saobra}ajnice); zelena pijaca nije u funkciji; vatrogasna slu`ba; ne postoji organizovana profesionalna ili dobrovoqna vatrogasna slu`ba; eventualne intervencije sprovode se u sadejstvu vatrogasnih jedinica RB Kolubara i MUP-a (SUP Lazarevac); i snabdevawe motornim gorivom u industrijskoj zoni radi benzinska stanica Vreoci (NIS Jugopetrol, PO Kolubara-Vaqevo), sa 7 to~ionih mesta i kapacitetom rezervoara od 40.000 litara. U obuhva}enim delovima naseqa Veliki Crqeni, Medo{evac i [opi}, nema objekata javnih slu`bi. Postoje ozbiqni problemi u funkcionisawu objekata javnih slu`bi. [kola, pred{kolska ustanova i ambulanta nemaju redovno snabdevawe vodom, {to ograni~ava uredno i zdravstveno bezbedno pruàwe usluga i ugroàva zdravqe korisnika. S obzirom na to da se izme{tawe naseqa Vreoci planira fazno, osnovni problem u sektoru javnih slu`bi je wihovo kontinuirano i kvalitetno funkcionisawe (a) za stanovnike koji ìve u zonama koje }e biti izme{tene posle 2012. godine, kada je predvi|eno izme{tawe objekata de~ije ustanove i osnovne {kole i (b) za gra|ane koji se naseqavaju na novim lokacijama na kojima ove slu`be tek treba da se organizuju ili da se pro{ire kako bi mogle da pruàju usluge novim korisnicima. U skladu sa Programskim osnovama za preseqewe naseqa Vreoci, obaveza EPS-a je da se obezbedi kvalitetno funkcionisawe javnih slu`bi u Vreocima, zakqu~no sa posledwom fazom preseqewa naseqa i doma}instava. Budu}i da }e se
broj stanovnika postepeno smawivati zbog iseqavawa, kvalitetno zadovoqewe osnovnih ekonomskih i socijalnih prava stanovni{tva mogu}e je ostvarivati primenom razli~itih modaliteta organizacije javnih slu`bi koji }e biti prilago|eni lokalnim osobenostima (smawewe broja stanovnika i funkcionalnih kontingenata, uklawawe/ izme{tawe pojedinih objekata, organizovan |a~ki i drugi specijalizovani prevoz ...). Prema planu preseqewa naseqa, do 2011. godine iseli}e se gotovo 63% sada{weg stanovni{tva Vreoca. Stanovni{tvo iz dela naseqa Medo{evca bi}e preseqeno do 2011. godine, uglavnom organizovano u ve} formirano naseqe na lokaciji Kusadak. U ovom nasequ je izgra|ena {kola, koja jo{ uvek ne radi. Stanovni{tvo dela naseqa Veliki Crqeni se do 2011. godine preseqava na lokaciju Rasadnik u Lazarevcu. Stanovni{tvo koje ostaje u delu naseqa [opi} svoja prava u oblasti obrazovawa i zdravstvene za{tite ostvariva}e u postoje}im objektima javnih slu`bi u ovom nasequ. 2.3. Stanovawe Stambeni fond na Planskom podru~ju analiziran je na osnovu podataka iz Popisa 2002. god. i na osnovu Ankete 2007. godine. U Vreocima je 2002. evidentirano 1269 stambenih jedinica, prose~ne povr{ine 64 m2, od ~ega stanovi za stalno stanovawe ~ine najve}i deo oko 97%. Tako|e, od ukupnog stambenog fonda oko 85% (1072) su nastaweni stanovi, dok je privremeno nenastawenih oko 12% (152 stana), a napu{tenih 0,9% (11 stanova). Oko 2,5% (30) stanova koriste se za odmor i rekreaciju. Prose~na povr{ina nastawenih stanova je 68 m2, dok je povr{ina ostalih kategorija znatno mawa. U V. Crqenima ima 38 stanova u 32 stambena objekta (na 18 oku}nica ima po jedan stambeni objekat, na 7 po dva stambena objekta). Prose~na povr{ina stana je 79 m2, a prema na~inu kori{}ewa dominiraju stanovi za stalno stanovawe. U ukupnom stambenom fondu 95% (36) su nastaweni stanovi, a samo 2 stana su privremeno nenastaweni. Prose~na povr{ina nastawenih stanova je 77m2. U Medo{evcu ima 76 stanova (61 u individualnim stambenim objektima, 8 u dvojnim ku}ama i 7 stanova u objektima u nizu). I u ovom nasequ dominiraju nastaweni stanovi oko 92% (70), 3 stana su privremeno nenastawena, jedan je nenastawen, a dva su u izgradwi. Prose~na povr{ina nastawenih stanova je 82 m2. U [opi}u je evidentirano 76 stambenih objekata sa 84 stana prose~ne povr{ine 90 m2. Od ovog stambenog fonda, oko 80% (67) su nastaweni stanovi, privremeno nenastawenih je devet stanova, nenastawenih/napu{tenih je {est, a dva stana su u izgradwi. Prose~na povr{ina nastawenih stanova je 89 m2.
Tabela 1: Broj i povr{ina stanova prema kori{}ewu, druge nastawene prostorije STANOVI Stanovi za stalno stanovawe Stanovi u kojima se U izgradwi Broj Ukupno nenastaweni koji se iskqu~ivo i Nastaweni koriste obavqa povrprivremeno napu{teni povremeno* delatnost {ina broj % broj % broj % broj % broj % broj % 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 Vreoci broj 1269 1072 84.5 152 12.0 11 0.9 31 2.4 3 0.2 m2 82832 72935 88.1 7530 9.1 578 0.7 1318 1.6 471 0.6 Veliki Crqeni broj 38 36 94.7 2 5.3 m2 3004 2766 92.1 238 7.9
25. decembar 2008.
Broj 54 17
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 Medo{evac broj 76 70 92.1 3 3.9 1 1.3 2 2.6 m2 6161 5748 93.3 176 2.9 42 0.7 195 3.2 [opi} broj 84 67 79.8 9 10.7 6 7.1 2 2.4 m2 7551 5964 790 466 6.2 870 11.5 251 3.3 PLANSKO PODRU^JE broj 1467 1245 84.9 166 11.3 18 1.2 31 2.1 3 0.2 4 0.3 m2 99548 87413 87.8 8410 8.4 1490 1.5 1318 1.3 471 0.5 446 0.4 Starost stambenog fonda. U Vreocima je skoro polovina nastawenih stanova (oko 48%) izgra|ena pre vi{e od 35 godina (do 1970), ne{to vi{e od ~etvrtine (oko 26%) u periodu 1971-1980, oko petine (oko 20%) u periodu 1981-1990, a oko 5% posle 1991. U Velikim Crqenima dve tre}ine nastawenih stanova (24 stana tj. oko 67%) izgra|ena su u periodu 1981-1990, oko petine (19,4%) u periodu do 1970, tri stana u periodu 1971-1980, a dva stana posle 1991. godine. U Medo{evcu je, kao i Vreocima, skoro polovina nastawenih stanova (34 tj. oko 49%) izgra|ena pre vi{e od 35 godina (do 1970), ne{to vi{e od ~etvrtine (27%) u periodu 1981-1990, svaki osmi stan (13%) u periodu 1971-1980, a oko 11% posle 1991. U [opi}u broj stanova izgra|enih u periodu do 1970. i 1971-1980. je izjedna~en (po 18), ne{to mawe (16) datira iz perioda 1981-1990, svaki {esti stan (11) izgra|en je posle 1991, a za 4 stana je nepoznata godina izgradwe. Tabela 2: Nastaweni stanovi prema godini izgradwe, Popis 2002. godine Stanovi izgra|eni Ukupno do 1970. 1971198119911996posle Nepo1980. 1990. 1995. 2000. 2000. znato broj % broj % broj % broj % broj % broj % broj % Naseqe Vreoci ukupno 1072 512 47.8 281 26.2 210 19.6 33 3.1 16 1.5 6 0.6 14 1.3 Veliki Crqeni 36 7 19.4 3 8.3 24 66.7 0 0 2 5.6 0 0 0.0 Medo{evac 70 34 48.6 9 12.9 19 27.1 1 1.4 2 2.9 5 7.1 0.0 [opi} 67 18 26.9 18 26.9 16 23.9 2 3.0 6 9.0 3 4.5 4 6.0 PLANSKO PODRU^JE 1245 571 45.9 311 25.0 269 21.6 36 2.9 26 2.1 14 1.1 18 1.4
Stanarski status na~in kori{}ewa. U Vreocima (2002.) u ne{to vi{e od tri ~etvrtine stanova ìvi porodica vlasnika (oko 79%), u statusu zakupca je 2,6% doma}instava, u statusu podstanara 1,9%, a doma}instva u srodstvu sa vlasnikom stana ~ine 16,4% korisnika. U kategoriji ostalo bilo je svega 4 (0,4%) doma}instava. Bezmalo u svim stanovima ìve porodice vlasnika, dok je u statusu zakupca samo po jedno doma}instvu u Medo{evcu, Velikim Crqenima, i [opi}u. Opremqenost stanova. U Vreocima je na naseqsku kanalizaciju prikqu~en samo neznatan broj nastawenih stanova (oko 5%). Dominiraju stanovi koji koriste septi~ke jame (oko 85%), a oko 10% stanova je bez ikakvog prikqu~ka na odvod otpadnih voda. Na javni vodovod prikqu~eno je oko 93% stanova. Hidrofor koristi samo neznatan broj stanova (0,7%), dok ne{to mawe od 7% stanova nemaju prikqu~ke za snabdevawe vodom u stanovima. Centralno grejawe je imalo ne{to mawe od ~etvrtine stanova (oko 23%). Oko 80% nastawenih stanova ima kupatilo, a svaki peti stan je bez kupatila u stanu. U delovima naseqa Veliki Crqeni, Medo{evac i [opi}, koji se nalazi na Planskom podru~ju nema naseqske kanalizacije. Dominiraju stanovi koji koriste septi~ku jamu, a nastawenih stanova bez ikakvog prikqu~ka na odvod otpadnih voda u V.Crqenima ima 2, Medo{evcu 7 (10%), a u [opi}u najvi{e 18 (27%). Prikqu~ak na vodovod nema samo jedan stan u Velikim Crqenima, dva u Medo{evcu i pet u [opi}u. Centralno grejawe u Velikim Crqenima ima oko 29% nastawenih stanova, u Medo{evcu oko 16%, a u [opi}u oko 9%. U Velikim Crqenima oko
97% nastawenih stanova ima kupatilo, Medo{evcu oko 93% i [opi}u oko 83%. Posmatran u celini, stambeni fond na Planskom podru~ju je ne{to starijeg datuma (oko 46% stanova je izgra|eno pre vi{e od 35 godina), sa dobrim pokazateqem u pogledu povr{ina (prose~na povr{ina stana oko 68 m2; prosek za seoska naseqa u Centralnoj Srbiji je oko 62 m2). Deo stambenog fonda je podstandardan, pre svega u pogledu komunalne opremqenosti (neregulisan odvod otpadnih voda i nepostojawe teku}e vode u stanu/objektu), a nije zanemarqiv i broj stanova bez kupatila. Prema planiranoj dinamici {irewa povr{inskih kopova, preko dve tre}ine stambenog fonda na Planskom podru~ju }e biti preseqeno do 2011. godine. 3. Kori{}ewe i ure|ewe poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta 3.1. Poqoprivredno zemqi{te i poqoprivreda Na planskom podru~ju (PP) preovla|uju plodna zemqi{ta predisponirana za visokoproduktivnu poqoprivrednu proizvodwu. Oko 90 % ukupnih povr{ina ~ine i bonitetne klase, u koje su svrstana aluvijalna ilovasta ( kl.) i aluvijalna glinovita ( kl.) zemqi{ta. Vi{e od jedne tre}ine ukupne teritorije je zauzeto za gra|evinske, industrijske i javne namene, ukqu~uju}i aktivne kopove i odlagali{ta jalovine ( kl.), dok je biolo{ki produktivan prostor izloèn raznim vidovima degradacije preko vazduha i voda, {to bitno umawuje potencijalno visoki proizvodno-ekonomski potencijal zemqi{ta. Dominantan deo
Broj 54 18
25. decembar 2008.
poqoprivrednih zemqi{ta (oko 1009 ha, tj. 63.4 % od ukupno 1592 ha) i drugih prirodnih i stvorenih resursa nalazi se na podru~ju KO Vreoci (Grafikon 1).
Dosta visoka zastupqenost bara i trstika, kao i hidrofilnih livada i pa{waka uslovqena je, tako|e, prirodnim predispozicijama za formirawe mo~varnih terena du` vodotoka Kolubare i Pe{tana (Grafikon 4).
Agrarni resursi Planskog podru~ja nalaze se ve}im delom na frontu {irewa rudarskih kopova. U pogledu nepovoqnog uticaja planiranog {irewa povr{inskih kopova na uslove za razvoj poqoprivrede i stawe ìvotne sredine, najugroènija je prostorna celina Ju`no poqe, koja ima najve}u ukupnu povr{inu, obuhvataju}i 46 % poqoprivrednog zemqi{ta (738,4 ha) i 53,7 % {uma (80,6 ha) celog Planskog podru~ja. Zatim slede celine: Infrastrukturni koridori; neugroèni (vaneksploatacioni) deo podru~ja; Poqe D; i Poqe Veliki Crqeni (sa oko 485, 157, 136 i 66 ha poqoprivrednog zemqi{ta, respektivno), dok Industrijska zona ima ve} duè vreme marginalni zna~aj za poqoprivrednu proizvodwu (Grafikon 2).
Plansko podru~je je veoma heterogeno u pogledu fizi~ke strukture prostora. Najve}i udeo poqoprivrednog zemqi{ta i {uma u ukupnim povr{inama imaju pripadaju}i delovi KO [opi} i Veliki Crqeni, dok strukturu celine odre|uje KO Vreoci, odnosno Ju`no poqe (Grafikon 3).
U skladu s blago zatalasanim reqefom i drugim prirodnim pogodnostima, u strukturi kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta preovla|uju wive. Povr{ine pod zasadima ne odraàvaju stvarni zna~aj proizvodwe vo}a i gro`|a, koja se ve}im delom zasniva na mnogobrojnim stablima raznih vrsta vo}a i ~okotima vinove loze po dvori{tima i oku}nicama.
Po nasle|enim odnosima izme|u wiva, vo}waka, livada i pa{waka, s jedne strane, i skromno zastupqenih {uma, s druge, delovi Planskog podru~ja koji do sada nisu ja~e zahva}eni rudarsko industrijskim delatnostima pruàju jednoli~nu sliku intenzivno obra|ivanog poqoprivrednog predela, sa biocenozom svedenom na monokulturu p{enice, odnosno kukuruza. Time je bitno umawena sposobnost unutra{wih samoregulatornih mehanizama zemqi{ta za otklawawe nepovoqnih uticaja spoqnih zaga|iva~a i naru{eni su uslovi, kako za o~uvawe faune tla i drugih elemenata biodiverziteta, tako i za ekonomi~nu proizvodwu zdravstveno bezbedne hrane. Za razliku od povr{ina pod javnim namenama, koje su u svojini Republike Srbije, gotova sva poqoprivredna i {umska zemqi{ta predvi|ena za eksproprijaciju nalaze se u privatnom posedu doma}instava sa dominantno nepoqoprivrednim izvorima prihoda. U okviru prostorne celine Vaneksploataciono podru~je ima svega 5,93 ha zemqi{ta u svojini zemqoradni~ke zadruge Veliki Crqeni. Budu}i da migracije sa sela u gradove naj~e{}e nisu pra}ene otu|ivawem nasle|ene o~evine, deo privatnog zemqi{ta nije u posedu lokalnog stanovni{tva. Usled toga, nadoknadu za imovinska prava u procesu eksproprijacije traì}e i vlasnici koji vi{e ne stanuju na Planskom podru~ju. S obzirom na karakteristike celog Planskog podru~ja, ocena socioekonomskih uslova za razvoj poqoprivredne proizvodwe moè se sa zadovoqavaju}om pouzdano{}u dati na osnovu podataka za naseqe Vreoci u kome, prema Popisu 2002, oko 46% od ukupnog broja doma}instva (1088) ima poqoprivredno gazdinstvo (498), {to je za 24% mawe nego 1991. godine (655). U istom periodu broj individualnih poqoprivrednika je smawen sa 107 na 84, a ukupan broj doma}instava pove}an sa 1018 na 1088. U kategoriju ukupnog i aktivnog poqoprivrednog stanovni{tva ulaze i zaposleni koji obavqaju poqoprivredno zanimawe van sopstvenog gazdinstva, pri ~emu se mesto stanovawa/popisa ne mora poklapati s mestom zaposlewa. U Vreocima samo 66% od ukupnog broja aktivnih poqoprivrednika ima poqoprivredno gazdinstvo. Ukupan broj poqoprivrednog stanovni{tva iznosio je 122, od ~ega je samo 81 (66,4%) imalo gazdinstvo. Visoki stepen dezagrarizacije prati i poodmakla senilizacija poqoprivrednika, na {ta ukazuje, kako visoko u~e{}e aktivnog u ukupnom broju poqoprivrednog stanovni{tva koje ima gazdinstvo (76,5%), tako i svega {estoro dece i omladine u okviru izdràvanog poqoprivrednog stanovni{tva. Raspolaù}i sitnim posedom i prete`no orijentisani na zapo{qavawe van gazdinstva, vlasnici poqoprivrednih gazdinstava se retko opredequju za razvoj sto~arske proizvodwe, naro~ito govedarske. Naj~e{}e se za sopstvene potrebe drì po neko grlo sviwa i nekoliko koko{i. Ovce se, tako|e, retko sre}u, sli~no kao i ko{nice p~ela, vi{e u vidu hobija nego ekonomske aktivnosti. I pored toga {to poqoprivreda ima na Planskom podru~ju karakter uzgrednog zanimawa, ona je od izuzetno velikog zna~aja za o~uvawe prirodnih i ambijentalnih vrednosti prostora. Stoga se problemi vezani s planiranim
25. decembar 2008.
Broj 54 19
preseqavawem stanovni{tva ne mogu posmatrati samo sa stanovi{ta ograni~avawa potencijala za proizvodwu hrane i drugih opasnosti koje donosi kidawe normalnih funkcionalnih veza na relaciji zemqi{te i qudski resursi potrebni za wegovo obra|ivawe. U obzir treba, tako|e, uzeti sloène socioekonomske i emotivne probleme lokalnog stanovni{tva, kao i nepovoqne ekolo{ke uticaje uni{tavawa, odnosno neobra|ivawa dominantnog dela poqoprivrednog zemqi{ta. Generalno se moè zakqu~iti da usled intenzivnih rudarsko-energetskih aktivnosti, poqoprivreda ima na Planskom podru~ju nepovoqne uslove za razvoj, koji }e se ubudu}e sukcesivno pogor{avati, sinergetskim delovawem slede}ih ograni~ewa: zauzimawe prete`nog dela povr{ina poqoprivrednog zemqi{ta za {irewe povr{inske eksploatacije bogatih lignitskih leì{ta; kidawe normalnih proizvodno-funkcionalnih veza izme|u doma}instava i wihovih zemqi{nih fondova u postupku eksproprijacije, koji prethodi preseqavawu; rizici u pogledu dugoro~nih posledica izme{tawa re~nih tokova i reme}ewa reìma podzemnih voda rudarskim radovima; zaga|ewa tla od obli`wih elektrana, toplana i objekata za preradu i oplemewivawe ugqa; osiroma{ewe biodiverziteta, ne samo pod uticajem rudarsko energetskog kompleksa, ve} i zbog suàvawa strukture proizvodwe na preostalim obradivim zemqi{tima, neretko na jednu ili dve ratarske kulture, zapostavqawa razvoja sto~arstva, neadekvatne primene agrohemikalija, uni{tavawa stani{ta divqe flore i faune i sl.; izuzetno jaka usitwenost zemqi{nih poseda, pra}ena visokom zastupqeno{}u nepoqoprivrednih izvora prihoda lokalnih doma}instava (plate, penzije i sl.); i eventualno zauzimawe poqoprivrednog zemqi{ta u gra|evinske svrhe na terenima izvan eksploatacionog podru~ja, radi zadovoqavawa egzistencijalnih potreba dela lokalnog stanovni{tva koje se odlu~i za preseqewe na druge lokacije u granicama atara Vreoca. U uslovima predstoje}e marginalizacije poqoprivrednih kapaciteta, u prvi plan izbija zna~aj trajnog o~uvawa/obnavqawa ekosistemskih funkcija povr{inskog sloja zemqi{ne kore, ~ija degradacija ima nepovoqan uticaj na kvalitet vode i vazduha, biolo{ku raznovrsnost i klimatske promene. Potencijali za umawewe tih {tetnih uticaja su slede}i: razra|ena tehni~ko-tehnolo{ka i organizaciona re{ewa za minimizirawe gubitka u povr{inama i kvalitetu poqoprivrednog zemqi{ta, prelaskom na unutra{wa odlagali{ta raskrivke, kontrolisanim razme{tajem energetskih objekata, planskim razme{tajem masa litolo{kog stuba otkrivke prema budu}oj nameni i dr.; dostupnost prakti~nim iskustvima razvijenih zemaqa u domenu selektivnog skidawa, deponovawa i ponovnog kori{}ewa humusnog sloja u postupku rekultivacije i revitalizacije degradiranog prostora; ohrabruju}a doma}a iskustva na kolubarskim deposolima, zasnovana na rezultatima mnogih poqskih ogleda koji govore da primena odgovaraju}ih mera rekultivacije uti~e na pove}awe biolo{ke aktivnosti zemqi{nih mikroorganizama i dovodi do stvarawa stabilnih agregata i sitnozrnaste strukture, poboq{avawa vodnog i toplotnog reìma, pove}awa azotnog bilansa, a time i do stvarawa humusno akumulativnog sloja na kome se moè organizovati uspe{na prizvodwa p{enice, kukuruza, suncokreta, vinove loze, {qive, jabuke, jagode, kajsije i drugog vo}a, nekih vrsta povr}a, medonosnog biqa i drugih poqoprivrednih kultura, {to pruà i osnovu za razvoj razli~itih proizvodno-uslu`nih delatnosti, komplementarnih razvoju seoskog i sportsko-rekreativnog turizma; i pozitivna zakonska regulativa u pogledu uvaàvawa potreba poqoprivrede i za{tite ìvotne sredine pri re{avawu vodoprivrednih problema, izgradwi saobra}ajne infrastrukture, preseqavawu stanovni{tva i sl.
Pored navedenog, racionalnom iskori{}avawu potencijala za razvoj poqoprivredne proizvodwe moè bitno da doprinese i nau~no-tehnolo{ki progres. Ekonomski rast moè da obezbedi lokalnom stanovni{tvu zna~ajne podsticaje za supstituciju poqoprivrednog zemqi{ta materijalnim faktorima razvoja, pod uslovom uvaàvawa tzv. ekolo{kog praga supstitucije, tj. grani~ne sposobnosti zemqi{ta za neutralisawe inputa industrijskog porekla. U tim okvirima naro~ito treba podsticati kori{}ewe plastenika i staklenika u poqoprivrednoj proizvodwi. 3.2. [ume Na Planskom podru~ju nalazi se 150,5 ha {uma, {to ~ini 5,5 % od povr{ine ukupnog prostora. Oko 70% obraslih {umskih povr{ina nalazi se na na podru~ju KO [opi} (Grafikon 5).
Relativno visoki stepen {umovitosti ima Ju`no poqe (7,5 %), i to u okviru potceline 1, koja }e do 2020. godine biti dominantnim delom zahva}ena {irewem povr{inskih kopova. Do 2015. godine kopovima }e biti, tako|e, uni{teni ostaci {uma na Poqu D i Poqu Veliki Crqeni, koja sada imaju 2,1 % i 7,5 % {uma u ukupnim povr{inama, respektivno. Zna~ajnije povr{ine pod {umom ima, tako|e, potcelina Infrastrukturni koridori, {to se moè iskoristiti za budu}e za{titne pojaseve (Grafikon 6). Postoje}e obrasle {umske povr{ine su, uglavnom, izdana~kog porekla, izmewenog prirodnog sastava u odnosu na prirodni potencijal. Raspar~ane na veliki broj sitnih parcela, prose~ne povr{ine 2030 ari, nalaze se u privatnom posedu porodi~nih gazdinstava. Skromnog su ekonomskog potencijala za proizvodwu drvne mase. Mozai~no raspore|ene u prostoru imaju, pre svega, pejza`nu vrednost, sli~no kao i druge mawe sastojine {umskog drve}a i `buwa na poqoprivrednim povr{inama. Me|utim, {umarci mawi od 0,4 ha se, po pravilu, ne ubrajaju u {umski fond, jer nisu sposobni za obavqawe slede}ih sloènih ekosistemskih funkcija: retencija voda i regulacija hidrolo{kih uslova u slivovima; formirawe sastava atmosferskog vazduha i toploklimatskih uslova, koji na {irem prostoru obezbe|uju slobodan razvoj biolo{kih procesa i povoqne uslove za ~ovekov ìvot i rad; automatsko pokretawe takvih procesa akumulirawa, preno{ewa i pretvarawa odre|enih faza zaga|ewa, koji dovode do wihove neutralizacije i ponovnog ukqu~ivawa u prirodno kruèwe materije; i izvor ogreva, gra|e, jestivih gqiva i divqeg vo}a, stani{te lovne divqa~i i drugih ekonomskih dobara za lokalno stanovni{tvo. Osim fizi~kog naru{avawa, {ume su na Planskom podru~ju izloène i biohemijskim poreme}ajima, usled zaga|ewa atmosfere. Prekomerno zaga|ewe vazduha jedan je od uzro~nika masovnog propadawa {umskog fonda i promene klimatskih ili edafskih faktora. Ove promene deluju na fiziolo{ko slabqewe biqaka koje, pod uticajem aerozaga|ivawa, propadaju jo{ brè. [tetni gasovi i ~vrste ~estice deluju preko asimilacionih organa i rizosfere, izazivaju}i smrt biqaka. Pojava je naro~ito izraèna u blizini industrijskih centara. Polutanti se u primarnom, ili
Broj 54 20
25. decembar 2008.
osmu|enom obliku/kiseline, spu{taju na biqku i tlo. Wihovo apsorbovawe se obavqa preko stoma, lenticela, korenovog sistema. Sumpor dioksid (SO2), u kontaktu sa vodom, u biqci se pretvara u sumporastu, a zatim u sumpornu kiselinu. Kiseline sjediwene s aldehidima i ketonima grade alfa-hidroksilsulfonat koji deluje na nukleinsku kiselinu mewaju}i metabolizam protoplazme. Azotovi okisidi (NOx) u raznim oblicima imaju mawe toksi~no dejstvo, a simptomi su sivozelene i sivosme|e pege. Naro~ito osetqivi na azotnu kiselinu su hrast, bagrem i javor. Prekomerno delovawe ozona (O3) izaziva pojavu nekroti~nih pega na licu mesta i potpuno izbeqivawe, usled razarawa palisadnog i sun|erastog parenhima. S obzirom na posebnu namenu Planskog podru~ja, mogu}nosti za umawewe nepovoqnih uticaja dosada{wih i planiranih ~ovekovih aktivnosti na stawe {umskog fonda, a time i na op{te uslove ìvotne sredine, mogu se traìti samo u okvirima programa rekultivacije degradiranog prostora. To podrazumeva preduzimawe/planirawe aktivnosti usmerenih ka ostvarivawu vremenski odloènih efekata. Osnovna ograni~ewa za ofanzivniji pristup sprovo|ewu ovih programa u planskom periodu (do 2020. godine) proizilaze iz uslova rudarske eksploatacije, a naro~ito: zbog stalnog prostornog pomerawa povr{inskih kopova, ure|ewe prostora u wihovoj neposrednoj okolini ima, po pravilu, privremeni karakter, tako da je sa|ewe za{titnih {uma neracionalno; kori{}ewe unutra{wih odlagali{ta smawuje zauzimawe produktivnih zemqi{ta, ali ujedno vremenski odlaè mogu}nost sprovo|ewa rekultivacije degradiranog prostora; planiranim pove}avawem dubine otkopavawa, odlagawe jalovine postaje sloènije, {to jo{ vi{e vremenski pomera mogu}nost primene odgovaraji}ih mera biolo{ke rekultivacije; i promena mesta, koli~ine i me{awe sedimentnih odnosa i drugi vidovi naru{avawa tla tokom i nakon zavr{enih rudarskih radova, koji nepovoqno uti~u na fizi~ke, hemijske i biolo{ke osobine povr{inskog sloja zemqi{nog pokriva~a, a time i na wegovu sposobnost za formirawe {umskih biocenoza. Dugoro~no gledano na Planskom podru~ju postoje zna~ajni potencijali za pove}awe povr{ina pod kvalitetnom {umom, s osloncem na slede}e pogodnosti: savremeni imperativ za uskla|ivawem socioekonomskih i ekolo{kih aspekata razvoja na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, prema principima Agende 21; dosada{wa pozitivna iskustva po{umqavawa deponija Kolubarskog lignitskog basena; tehnolo{ka ograni~ewa za sprovo|ewe selektivne otkrivke humusnog sloja daju prednost {umskoj u odnosu na poqoprivrednu rekultivaciju, posebno sa stanovi{ta rentabilne i ekolo{ki bezbedne proizvodwe biomase; povoqni trendovi tra`we tehni~kog drva i proizvoda od drva na svetskom trì{tu, kao realna mogu}nost visoke stope povra}aja investicionih ulagawa u rekultivaciju fizi~ki i hemijski uni{tenih zemqi{ta, koja su zdravstveno rizi~na za proizvodwu, ne samo qudske ve} i sto~ne hrane; limitiraju}i uticaj trì{ne tra`we na rentabilnost poqoprivredne proizvodwe na slabim zemqi{tima; gubqewe interesa jednog dela vlasnika zemqi{ta za bavqewe poqoprivrednom proizvodwom i drugi faktori socioekonomske prirode, koji u savremenom svetu uti~u na otklawawe konflikata u kori{}ewu zemqi{nih resursa izme|u poqoprivrede i {umarstva; i doprinos re{avawu problema nezaposlenosti, sezonskim i/ili stalnim angaòvawem dela radnoaktivnog stanovni{tva na podizawu, nezi, ure|ivawu i eksploataciji {umskih zasada. Iskori{}avawe navedenih potencijala za pove}awe povr{ina pod {umom i za unapre|ewe stawa {uma, primarno je uslovqeno obezbe|ewem finansijskih sredstava za izradu i realizaciju odgovaraju}ih programa i potrebne tehni~ke dokumentacije.
4. Za{tita prirode i rekultivacija degradiranih povr{ina 4.1. Za{tita prirode i prirodnih vrednosti U geomorfolo{kom pogledu, Plansko podru~je predstavqa nizijski predeo, a u privredno-naseobinskom, ima obele`ja poqoprivredno-ratarskog predela, sa visokim udelom rudarsko-energetsko-industrijskih i infrastrukturnih elemenata (povr{ina i objekata) pejzaà, skromnim udelom povr{ina pod drvenastom ({umskom, `bunastom i vo}wa~kom) vegetacijom i sa relativno visokim stepenom zauzetosti porodi~nim zgradama, prete`no me{ovitih, odnosno nepoqoprivrednih/stambenih funkcija. U prostoru izrazito dominira biqni pokriva~ vezan za kategoriju obradivo zemqi{te. Dana{wa {umska vegetacija predstavqa rudiment nekada{wih bujnih hrastovih {uma, pre svega {ume hrasta sladuna i cera, a uz re~ne tokove, na vla`nijim ili zamo~varenim terenima javqaju se ostaci {uma jove, vrba i topola, odnosno prirodni vrbaci, jo{ici i topoqaci. Hrastove {ume svedene su na mawe i izolovane enklave (gajeve, zabrane, lugove), ~esto ogra|ene radi ~uvawa i ispa{e stoke, sa krupnim i pravim stablima drve}a i relativno siroma{nim podmlatkom i skromnim floristi~kim sastavom, ili su predstavqene ve}im, kontinuiranim povr{inama i mawim {umarcima izdana~kih sastojina, gu{}eg sklopa i ve}eg/bogatijeg u~e{}a `bunastih vrsta i prizemne flore, sa brojnim prisustvom semenskih stabala pre svega hrasta i jasena, ve}ih dimenzija. Zna~ajnu i veoma rasprostrawenu pojavu drvenaste, prete`no `bunaste vegetacije ~ine pojasevi razli~itog li{}arskog autohtonog rastiwa i bagrema du` korita vodotoka, me|a parcela i puteva (vrzine-ìvice), a vegetacijsku osobenost prirodni drvoredi ili pojedina~na stabla reprezentativnih dimenzija, prvenstveno hrasta, mawe jasena ili lipe, na me|ama dvori{ta seoskih doma}instava i puteva. Mestimi~no je izraèn i proces spontanog {irewa {uma na ra~un ekstenzivno obra|ivanih, slabo odràvanih ili zapu{tenih wiva, livada i pa{waka. Mada se povr{ine vrba i topola na oranicama, drve}a i `buwa du` vodotoka, poqoza{titni pojasevi i sl. ne ubrajaju u {umsko zemqi{te, one zasluùju posebnu za{titu. Doprinose}i o~uvawu biodiverziteta i spre~avawu erozije, pojedina~no i grupno {umsko drve}e i `buwe, kao i me|e sa vo}nim stablima, odnosno {umskim soliterima, imaju nesumwivu ekolo{ku vrednost, pa stoga i pozitivni uticaj na odrìvi potencijal zemqi{ta. Sada{wi niski stepen {umovitosti Planskog podru~ja je ve}im delom posledica visoke bonitetne vrednosti zemqi{ta, koja je podsticala pretvarawe {umskih povr{ina u obradiva zemqi{ta. Usled toga poqoprivredno zemqi{te ~ini danas najvredniji element lokalne prirodne sredine, koja je ugroèna {irewem povr{inske eksploatacije lignita. Budu}i da se pedolo{ki procesi odvijaju veoma sporo, poqoprivredno zemqi{te jeste, u osnovi, neobnovqivi prirodni resurs, sastavqen iz mineralnih ~estica, organske materije, vode, vazduha i ìvih organizama. Predstavqa prirodnu vezu izme|u zemqe, vazduha i vode, izvor je hrane, biomase i sirovina, ima bitnu ulogu kao prirodno stani{te i mesto ~uvawa genetskih resursa. Prostor je za skladi{tewe, filtrirawe i transformaciju brojnih sustanci, ukqu~uju}i vodu, hranqive materije i ugaq. Tako|e je resurs koji ~ini osnovu pejzaà i ~ovekovih aktivnosti i ima druge va`ne ekosistemske i socioekonomske funkcije. Na Planskom podru~ju nalazi se memorijalni prirodni spomenik [opi}anski lug, ustanovqen 1965. godine, stavqawem pod za{titu dràve stabla lu~kog jasena (Fraxinus oxicarpa) u sastavu {ireg podru~ja povr{ine 0,3917 ha, na mestu pogibije Slobodana Penezi}a i Svetolika Lazarevi}a. Danas je prostor u zapu{tenom i neurednom stawu, dok je na hrastovim stablima izraèn proces su{ewa. Po{to nije donet novi akt o za{titi kojim bi se eksplicitno utvrdio subjekt starawa/upravqawa, smatra se da je dana{wi staralac Op{tina Lazarevac. Shodno odredbama
25. decembar 2008.
Broj 54 21
Zakona o za{titi ìvotne sredine, ovaj memorijalni prirodni spomenik moè se proglasiti za spomenik prirode i kategorisati kao zna~ajno prirodno dobro. Druge izuzetno vredne prirodne celine i spomenici prirode stavqeni pod reìm za{tite nisu identifikovani, kao ni objekti geonasle|a, koji bi ispuwavali uslove za za{titu kao zasebna prirodna dobra. Nije registrovano prisustvo za{ti}enih vrsta biqaka, niti drugih prirodnih specifi~nosti, karaktera prirodnih retkosti i spomenika prirode, koje bi trebalo staviti pod poseban reìm za{tite. Neke od ìvotiwskih vrsta koje se sre}u na ovom podru~ju za{ti}ene su Zakonom o lovstvu, bilo po osnovu trajne zabrane lova, bilo lovostaja. Trajnom zabranom lova {tite se slede}e vrste: puh (Glis glis L.), tvor (Putorius putorius L.), mala lasica (Mustela nivalis L.), vidra (Lutra lutra L.), vivak (Vanellus vanellus L.), crna ~igra (Sterna hirundo L.), ~ubasta plovka (Aythia fuligula L.), ~apqa danguba (Ardea purpurea L.), mala bela ~apqa (Egretta garzetta L.), ùta ~apqa (Ardeola ralloides Scop.), mala ~apqica (Ixobrychus minutus L.), gak (Nycticorax nycticorax L), soko lastavica (Falco subbuteo L.), mali soko (Falco columbarius L.), vetru{ka (Falco tinnunculus L.), siva vetru{ka (Falco vespertinus L.), jastreb mi{ar (Buteo buteo L.), eja livadarka (Circus pygargus L.), poqska eja (Circus cyareus L.), mrka luwa (Milvus migrans Bodd.), }uk (Otus scops L.) i kukumavka (Athene noctua Scop.). Osim navedenih vrsta, koje su trajno za{ti}ene kao lovna divqa~, posebnim odredbama Zakona o za{titi prirode za{ti}eni su ri|i {umski mrav (Formica rufa L.) i wegovi mraviwaci, kao i sve vrste slepih mi{eva (Chiroptera), zajedno sa mestima koje oni naseqavaju (torwevi, zvonici, napu{tene zgrade, {upqe drve}e, {tale, pe}ine i sl.). Generalno se moè oceniti da rudarsko-energetske aktivnosti dovode do naru{avawa biocenoza, bilo da su one autohtonog ili antropogenog porekla, lokalnog ili regionalnog karaktera. Ovo naru{avawe je definitivno i zahteva revitalizciju, koja nailazi na slede}a ograni~ewa: mestimi~no uni{tavawe svih komponenti ekolo{kog sistema, a naro~ito tla, vode, vazduha i biodiverziteta, kao i naru{avawe biocenoza u {irem okruèwu agensima fizi~kog i biohemijskog porekla; planirano pove}avawe fizi~kog naru{avawa tla, koje se ogleda u promeni mesta, koli~ine i me{awa sedimentnih odnosa tokom i nakon zavr{enih rudarskih radova; obnovqivi potencijal zemqi{ta ne ugroàva samo fizi~ko uni{tavawe, ve} i drugi brojni faktori, a naro~ito: erozija, smawivawe sadràja organskih materija, raznovrsna hemijska zaga|ivawa, zasolavawe, sabijawe fizi~ke strukture, gubqewe biolo{ke raznovrsnosti pedolo{kog sloja, zatvarawe/zaptivawe nepropustqivim materijalima i dr.; taloèwe odre|enih koli~ina pepela po rastiwu i zemqi{tu na prostorima koji se nalaze u pravcu duvawa dominantnih vetrova od termoelektrana lociranih u susednim atarima; naru{avawe vodnih sistema, inèwerskim merama za{tite kopova od plavqewa, izme{tawem re~nih tokova, formirawem nove orografije terena i sl.; zaga|ivawe zemqi{ta rastvorima soli, sumpora i drugih agresivnih materija koje prodiru u podzemne vode i time ugroàvaju izvori{ta; {tetno ekolo{ko i klimatsko delovawe sumpor-dioksida (SO2), ugqen-dioksida (SO2), ugqen monoksida (SO), azotnih oksida (NOx) i drugih gasova formiranih spaqivawem fosilnih goriva; i nepovoqni uticaji termalnih optere}ewa na kvalitet vazduha i vodotoka u {irem okruèwu. Potencijali za otklawawe navedenih i drugih negativnih uticaja dosada{wih i planiranih rudarskih aktivnosti na prirodna dobra Planskog podru~ja mogu se aktivirati samo kroz potvr|ivawe i precizirawe zakonske obaveze rekultivacije i revitalizacije degradiranog prostora.
4.2. Rekultivacija degradiranih povr{ina Zbog velike koncentracije postoje}ih i planiranih objekata energetsko-industrijskog kompleksa, Plansko podru~je je izloèno sukcesivnoj degradaciji prostora. Stawe u ovoj oblasti je utoliko nepovoqnije {to primewena tehnologija prekopavawa velikih povr{ina zemqi{ta i preme{tawa ogromnih koli~ina otkrivke, vremenski odlaè radove na rekultivaciji o{te}enih zemqi{ta. Izuzimaju}i mestimi~nu spontanu sukcesiju korovskih i drugih tzv. pionirskih vrsta biqaka na deposolima, do sada nije rekultivisan ni pedaq povr{ina zauzetih povr{inskim kopovima. Povr{inskom eksplotacijom ugqa i odlagawem materijala deposola nastaje potpuno nova orografija terena u odnosu na prvobitna, dominantnim delom, plodna poqoprivredna zemqi{ta. Sastav i kvalitet novoformiranog supstrata za potrebe rekultivacije zavise od sastava geolo{kog profila iznad ugqenog sloja. Budu}i da geolo{ku podlogu planskog podru~ja najve}im delom ~ine gline, peskovi i aglomerati tercijera, kao i sedimenti helocenske starosti, u re~nim dolinama peskovi, ilova~e i gline, a na vi{im terenima i lesoliki nanosi, procesi pedogeneze su pod sna`nim uticajem reliktnog polifaznog sedimentovawa eolskog materijala. U tim uslovima odloèna otkrivka je izgra|ena od razli~itih zemqi{nih slojeva, uglavnom, {qunka, krupnog peska i glinovito-peskovitih i peskovito-glinovitih ilova~a, sa primesama sitnijih i krupnijih komada ugqa, dok je prirodni humusni sloj zatrpan. Prema granulometrijskom sastavu, deposoli su vrlo heterogeni i kre}u se od peskova, ilova~e, peskovito-glinovite ilova~e do gline., {to odre|uje i wihove vodno-fizi~ke i vazdu{ne osobine. Po reakciji su u ve}ini slu~ajeva slabo kiseli do slabo alkalni. Od makrohraniva nivo ukupnog azota i lako pristupa~nog fosfora je veoma nizak, dok je nivo lako pristupa~nog kalijuma nizak do sredwi. Pristupa~ne koli~ine miktoelemenata (B, Zn, Cu, Fe i Mn) pokazuju veliko kolebawe po parcelama, ali wihov nivo obezbe|enosti je na granici ili nizak. Ukupne koli~ine te{kih metala (Cd, Ni, Pb, Cr, As, Hg i F) kre}u se u granicama prirodnog sadràja i ispod maksimalno dozvoqenih koli~ina ovih elemenata u poqoprivrednoj proizvodwi. Pluviometrijski reìm pogoduje procesima lesivirawa i pseudooglejavawa zemqi{ta na zaravwenim terenima, odnosno pospe{uje eroziju na nagnutim terenima. Generalno, deposoli Kolubarskog basena su, u najve}em broju slu~ajeva, relativno povoqnog mehani~kog sastava, po{to ih ~ine sedimenti bogati nasle|enim sekundarnim mineralima. Kako fizi~ka dubina soluma nije ograni~ena, a zemqi{te poseduje solidne vodne kapacitete, to se na wemu moè uspostaviti biqna proizvodwa. Prema teksturi, deposoli mogu da se grupi{u u dve krajwe klase (peskovita ilova~a, odnosno glina), kao i u teksturnu klasu sa prelaznim osobinama (peskovito-glinovita ilova~a). Uzimaju}i u obzir dubinu od 70 cm, do koje se u proseku razvija prete`ni deo biomase korena ve}ine vrsta, vodno fizi~ke osobine deposola prema navedenim teksturnim klasama su slede}e: deposoli najlak{eg granulometrijskog sastava (peskovite ilova~e) imaju dosta visoke vrednosti maksimalno primqene vode, u kojoj zna~ajan deo kapaciteta ~ini gravitaciona voda; padavinske vode se brzo infiltriraju u profil zbog visokog u~e{}a grubih gravitacionih pora u diferencijalnoj poroznosti; rezerva pristupa~ne vode je dosta visoka (oko 138 mm), ali je mawa nego kod deposola koji pripada peskovito glinovitim ilova~ama; deposoli koji po teksturnom sastavu pripadaju glinama, pokazuju visok sadràj nepristupa~ne vode koji iznosi vi{e od polovine maksimalnog vodnog kapaciteta; u wima se ~esto uspostavqa anaerobno stawe, koje je posledica malog kapaciteta za vazduh; u~e{}e gravitacione vode je malo, pa na taj na~in nisu povoqni ni infiltraciono-filtracioni uslovi za ki{e ja~eg intenziteta; reqefske depresije u okviru ovakvih deposola se lako zabaruju, po{to
Broj 54 22
25. decembar 2008.
prevlaàvawe i zabarivawe ne zavisi od padavinske vode, ve} i od priliva vode sa padina; glinoviti deposoli imaju najve}e maksimalne vrednosti vodnog kapaciteta od svih deposola, ali su im rezerve pristupa~ne vode najmawe zbog vrlo visokih vrednosti nepristupa~ne vode; deposoli prelazne teksturne klase (peskovito glinovita ilova~a) imaju prelazne vodno-fizi~ke osobine; u odnosu na najlak{e deposole, oni imaju mawe vrednosti poqskog vodnog kapaciteta, kao i povoqniji odnos vode i vazduha pri stawu vla`nosti koja odgovara poqskom vodnom kapacitetu; raspon vlage izme|u poqskog vodnog kapaciteta i vla`nosti vewewa je ve}i nego kod glinovitih i peskovito ilovastih deposola, pa je stoga kod ovog deposola i najve}a rezerva pristupa~ne vode. Iz navedenih osobina deposola proizlazi da su na terenu mogu}e kombinacije me|usobno pome{anih materijala u razli~itim odnosima, i da }e u zavisnosti od odnosa izme|u pojedinih supstrata zavisiti osobine deposola u svakoj konkretnoj situaciji. Time su ve} u startu u velikoj meri predodre|ene pogodnosti i ograni~ewa pojedinih lokacija za primenu odgovaraju}ih mera biolo{ke rekultivacije, a stoga i za budu}e namene kori{}ewa. Hemijske osobine deposola Kolubarskog basena su mawe povoqne. Najve}i nedostatak deposola je nizak sadràj ukupnog humusa, a time i azota. Me|utim, lako pristupa~ni oblici fosfora i kalijuma pokazuju u ve}ini slu~ajeva sredwu obezbe|enost, {to im uz relativno povoqne vodno fizi~ke osobine, daje i povoqnu ekolo{ko proizvodnu vrednost za uspevawe {umskih kultura ve}eg broja li{}arskih i ~etinarskih vrsta. Prema dosada{wem iskustvu, otkrivka iznad ugqa i jalovine iz proslojaka ima veoma razli~it potencijal plodnosti, pa time izdiferencirani stepen pogodnosti za gajewe pojedinih kultura. Najgrubqom podelom mogu se izdvojiti tri klase deposola: klasa A slojevi koji se mogu koristiti za poqoprivredu; obuhvataju veoma male koli~ine zemqi{ta, koje poti~u gotovo iskqu~ivo iz povr{inskog sloja; klasa V slojevi koji se mogu koristiti za {umarstvo; najve}i deo rekultivacije sprovedene do 1992. godine na podru~ju Kolubarskog lignitskog basena zasniva se, upravo, na po{umqavawu deposola tog sloja; i klasa S sterilni i {tetni slojevi; s obzirom na planirano produbqavawe kopova, na Planskom podru~ju postoji opasnost nagomiqavawa velikih koli~ina otkrivke ovog sloja; to predstavqa argument vi{e u prilog zahteva da se za nove kopove izvr{i izbor modela rekultivacije jo{ pri izradi glavnog rudarskog projekta, kako bi se radovi na eksploataciji mogli uskladiti sa ciqevima rekultivacije. Na podru~ju Kolubarskog lignitskog basena u dosada{wim postupcima rekultivacije nije posebno ra|en elaborat o odre|ivawu najpovoqnijeg modela rekultivacije. Donekle je po{tovano selektivno odlagawe jalovine, sa na~elnim opredeqewem da na povr{inu do|u slojevi koji nisu {tetni. Pri ovome, naj~e{}e nije dolazilo do me{awa slojeva da bi se dobio optimalni granulometrijski sastav. Na povr{ini se nalaze ili ~isti peskovi ili te{ka glina, koji nemaju povoqne osobine za biolo{ku rekultivaciju i kasnije kori{}ewe za poqoprivredu i {umarsku proizvodwu. Model selektivnog skidawa plodnog sloja zemqe (humusa) i wegovog nano{ewa posle ravnawa jalovine nije uop{te primewivan. 5. Za{tita ìvotne sredine @ivotna sredina na planskom podru~ju dominantno je ugroèna aktivnostima energetskih i idustrijskih pogona u Vreocima ukqu~uju}i i transport ugqa, a delom i uticajem povr{inskih kopova i emisijama iz TE Kolubara A. Najve}i izvori zaga|ewa ìvotne sredine su pogoni preduze}a Kolubara-Prerada: (1) Toplana, koja emituje oko 120.000 m/h dimnih gasova koji sadrè pepeo, sumpor dikosid, azotne okside, ugqenmonoksid i druge supstance,
1525 m/h otpadnih voda i 40.000 tona/god. pepela i {qake; (2) Su{ara, koja emituje znatne koli~ine ugqene pra{ine i fenola i oko 160 m/h otpadnih voda; (3) Suva separacija, koja emituje znatne koli~ine ugqene pra{ine; (4) Mokra separacija, koja emituje oko 60 m/h otpadnih voda i oko 200.000 tona godi{we jalovine (kod koje se pri sagorevawu osloba|aju znatne koli~ine ugqenmonoksida; (5) Transport ugqa, jalovine i pepela (èlezni~ki, tra~ni i kamionski), gde se razvejavaju ~estice ugqene pra{ine i ~estice pepela; (6) Postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda, gde se osloba|aju ugqovodonici, fenol, amonijak, formaldehid, akrolein, itd. Iz pogona Kolubara-Metal osloba|aju se dimni gasovi (CO2, CO, SO2 i dim) iz kupolne pe}i i otpadne vode iz pogona termi~ke obrade. Deo povr{inskog kopa D koji je ve} u{ao u podru~je plana emituje znatne koli~ine pra{ine i povi{eni nivo buke. Proizvodwa u Xella Srbija a.d. pra}ena je zaga|ivawem vazduha i zemqi{ta ~vrstim ~esticama, emisijom buke i stvarawem ~vrstog otpada. Rezultanta imisije polutanata na pojedinim lokalitetima Vreoca ukqu~uje i doprinos iz drugih lokalnih izvora zaga|ivawa, kao {to su saobra}aj, loì{ta u doma}instvima (u zimskom periodu), itd. Rezultati vi{egodi{wih merewa potvr|uju da je vazduh u nasequ Vreoci izuzetno zaga|en, pre svega tzv. klasi~nim zaga|uju}im materijama (NOx, SO2, ~a|, suspendovane ~estice, talo`ne materije). Prisutna su zaga|ewa i tzv. specifi~nim zaga|uju}im materijama (akrolein, fenol, formaldehid, isparqivi ugqovodonici, organska azotna i sumporna jediwewa). Emisije ovih materija poti~u iz suve separacije, su{are i postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda. Wihove koncentracije variraju, a periodi~no (prete`no u zimskom periodu) znatno prevazilaze propisane GVI. Na osnovu rezultata monitoringa imisije i mogu}ih receptora mogu se razlikovati pet zona ugroènosti ìvotne sredine. Najugroènija zona nalazi na rastojawu 250500 m severozapadno od pogona Su{are, Suve separacije i u neposrednoj okolini industrijske pruge za Obrenovac i pruge Beograd-Bar, koju karakteri{e u~estalo prekora~ewe grani~nih vrednosti imisije suspendovanih ~estica u vazduhu, ukupnih ugqovodonika, fenola i talo`nih materija (merno mesto Suva separacija). a Zona {irine 100150 m izme|u pogona Xella i Kolubara-Prerada izloèna je pove}anom zaga|ewu suspendovanim ~esticama, talo`nim materijama i povi{enoj buci. Zona u neposrednoj blizini talo`nika otpadnih voda (100200 m) izloèna je ~estim prekora~ewima GVI ukupnih ugqovodonika i fenola, a naro~ito suspendovanih ~estica i ~a|i u zimskom periodu (merno mesto Otpadne vode). a Zona oko centra MZ Vreoci izloèna je ~estim prekora~ewima GVI suspendovanih ~estica i ~a|i naro~ito u zimskom periodu (merno mesto Dom kulture). Zone u kojima se javqa mawe i povremeno zaga|ewe vazduha obuhvataju severoisto~ne i ju`ne delove podru~ja Plana. Povr{inske i podzemne vode u podru~ju Vreoca izloène su intenzivnom uticaju ne samo izvora zaga|ivawa u podru~ju Plana, ve} i uticaja iz {ireg okruèwa. Kvalitet vode reke Kolubare trebalo bi da ispuwava zahteve za klasu kvaliteta, me|utim rezultati merewa kvaliteta vode Kolubare u mreì hidrometeorolo{kih stanica na podru~ju Vreoca i u okolini (profili Slovac, Beli Brod i Draèvac), pokazali su da je wen kvalitet ispod zahtevanog i uglavnom pripada klasi. Na svim profilima se povremeno uo~avaju promene organolepti~kih osobina. Vrednosti suspendovanih materija ~esto odgovaraju ili klasi, dok u periodima velikih voda prelaze u vanklasno stawe, uz istovremeno smawewe elektroprovodqivosti. Procenat zasi}ewa kiseonikom i broj koli klica povremeno prelaze propisanu klasu. Povremeno se pojavquju povi{ene koncentracije ìve, isparqivih fenola, {estovalentnog hroma, sulfida, mineralnih uqa i
25. decembar 2008.
Broj 54 23
drugih {tetnih materija. Saprobiolo{ka ispitivawa pokazuju da je vodotok optere}en umerenim organskim zaga|ewem. Naru{avawe propisane klase doga|a se zbog NBK koliformnih i stepena saprobnosti, pove}anog sadràja Cd, Hg, Cu, Ni, mineralnih uqa, amonijaka i fenola. Kvalitet vode reke Pe{tan se osmatra kod Vreoca, i prete`no odgovara klasi. Naj~e{}a su prekora~ewa suspendovanih materija i promene organolepti~kih osobina. Povremeno dolazi do pove}awa sadràja rastvorenog kiseonika i procenta zasi}ewa kiseonikom, mangana, fenola, gvo`|a i smawewa elektroprovodqivosti. Reka Lukavica bi tako|e trebalo da pripada klasi re~nih voda. U toku 2005. god. sva ~etiri analizirana uzorka su zna~ajno odstupala od propisane klase zbog zna~ajno izmewenih fizi~ko-hemijskih parametara, a dva i zbog zna~ajno izmewenih mikrobiolo{kih parametara. Lukavica je i 2005. godine bila najzaga|enija pritoka Kolubare, koja u malovodnom periodu predstavqa otvoreni kolektor otpadnih voda Lazarevca. Postoje}i tretman otpadnih voda u PPOV nije zadovoqavaju}i. Nakon ispusta otpadnih voda kvalitet Kolubare se povremeno pogor{ava u parametrima: izgled, mutno}a, boja vode, specifi~na provodqivost, amonijum jon, nitrati, hloridi, arsen, suspendovane materije, HPK, ponekad mangan, fenolne materije, gvo`|e. Regulisani vodotoci Jaruga i Stari Pe{tan su dosta mali, pa ~iwenica da predstavqaju recipijent otpadnih voda mokre separacije ugqa uti~e na zna~ajnu koncentraciju zaga|uju}ih materija u wihovom vodnom toku. Povr{inski kopovi Poqe D i Isto~no poqe zna~ajno su uticali na smawewe nivoa podzemnih voda, kao i na wihovo zaga|ivawe usled rudarskih radova. U industrijskoj zoni tako|e dolazi do zaga|ivawa podzemnih voda usled neodgovaraju}eg tretmana otpadnih voda i kontaminacije zemqi{ta. Merewa kvaliteta podzemnih voda 2007. godine na lokaciji oko talo`nika pokazala su da su u uzorcima vode pijezometara prekora~ene vrednosti slede}ih parametara: boja vode, rastvoreni kiseonik, HPK, fenolne materije, gvo`|e, BPK5, suvi ostatak filtrirane vode, suspendovane materije; dok je na lokaciji u blizini Kolubare izmereno prekora~ewe rastvorenog kiseonika, suspendovanih i fenolnih materija. Stawe zemqi{ta se ocewuje sa dva osnovna aspekta: zauzimawe povr{ina zemqi{ta zbog rudarskih radova i kontaminacija tla otpadnim materijama iz pogona u industrijskoj zoni. Do zaga|ivawa zemqi{ta dolazi u zonama oko Toplane i drugih industrijskih pogona zbog taloèwa ~estica pepela i gasova iz vazduha, |ubrewa oranica muqem iz filtera za pre~i{}avawe otpadnih voda, izlivawa zaga|enih voda, itd. Povremena ispitivawa kvaliteta zemqi{ta su pokazala pove}ane koli~ine arsena, dok su neki te{ki metali (Cu, Zn, Cr, Pb, Ni, Hg) povi{eni u odnosu na prirodni sastav zemqi{ta. Ispitivawa hemijskog sastava jalovine i muqa iz postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, pokazala su da je sadràj te{kih metala u muqu bio ispod dozvoqenog, dok je u pojedinim slu~ajevima registrovano prekomerno prisustvo arsena i fenola. Uzorci zemqi{ta su bili razli~ite kiselosti (od slabo kiselih do jako kiselih reakcija), {to se povezuje sa razli~itim talogom kiselih gasova na razli~itim rastojawima od izvora. Rezultati merewa koncentracije talo`nih materija u zoni uticaja industrijskih objekata Kolubara prerada na sva tri merna mesta (zgrada MZ Vreoci, industrijski krug Suve separacije i krug pogona otpadnih voda) pokazuju znatna prekora~ewa sredwih godi{wih koncentracija, ~ak i za dva puta. Najve}e koncentracije talo`nih materija odre|ene su u prole}nim mesecima, a najmawe tokom leta. U talo`nim materijama konstatovano je prisustvo te{kih metala: nikla, hroma, kadmijuma, mangana, olova i dr. Vrednosti koncentracija nikla, hroma i mangana povremeno prekora~uju MDK.
Nivo buke se na potencijalno ugroènim lokacijama ne meri sistematski. Namenska merewa koja su izvr{ena u pogonima KolubaraPrerade, pokazala su da se iz tih izvora emituje buka koja vi{estruko prema{uje norme. Nakon ugradwe kompenzatora, emisija buke iz su{are je smawena na nivo ispod GVE. Prisutna je buka iz kopa Poqe D i od kamionskog i èlezni~kog saobra}aja. Upravqawe komunalnim, industrijskim i opasnim otpadom na Planskom podru~ju nije na zadovoqavaju}em nivou, kako u pogledu sistema prikupqawa, tako i odlagawa. Organizovano prikupqawe komunalnog ~vrstog otpada sprovodi se samo na oko 30% lokacija. Postoji ve}i broj divqih deponija, prete`no u nenaseqenom delu pored kopova. Imaju}i u vidu sada{we nezadovoqavaju}e stawe ìvotne sredine na podru~ju Vreoca i potrebe za unapre|ewe kvaliteta ìvotne sredine, razvoj povr{inskih kopova na podru~ju ovog plana suo~ava se sa slede}im ograni~ewima: u dosada{wem razvoju podru~ja plana nije se vodilo ra~una o negativnim uticajima na ìvotnu sredinu; povr{inska eksploatacija lignita izaziva promenu namene poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta, sniàvawe nivoa podzemnih voda, kontaminaciju povr{inskih i podzemnih voda, vazduha i zemqi{ta, pogor{avawe zdravqa stanovni{tva, uni{tavawe stani{ta divqe flore i faune, promenu predela, mikroklimatske promene, buku i vibracije, neravnomerno slegawe tla, itd.; razvoj novih povr{inskih kopova direktno fizi~ki ugroàva ve}i deo naseqa Vreoci i ve}inu postoje}ih stambenih i javnih objekata, kao i infrastrukturnih sistema, te vodotoke i izvori{ta vodosnabdevawa; postoje}e tehnologije energetskih i industrijskih pogona su zastarele i bez odgovaraju}ih ure|aja za za{titu ìvotne sredine (postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih gasova, otpadnih voda i dr.); optere}ewe putne i uli~ne mreè u Vreocima, kao i transport ugqa u otvorenim vagonima, trakama i kamionima izaziva zaga|ewe vazduha i tla, i buku; upravqawe komunalnim i industrijskim otpadom nije adekvatno re{eno; zastareo koncept monitoringa i nedovoqni podaci o stawu ìvotne sredine; i nesistematsko i nesinhronizovano upravqawe za{titom ìvotne sredine u privrednim organizacijama i na nivou op{tine. Potencijali za prevazilaèwe navedenih ograni~ewa generalno su sadràni u savremenim dostignu}ima u tehnoligiji i organizaciji povr{inske eksploatacije ugqa, zakonskoj regulativi i tehnolo{kim re{ewima za smawivawe zaga|ewa ìvotne sredine, na mogu}nostima kompenzacije za {tete koje razvoj povr{inskih kopova nanosi nasequ, stanovni{tvu, dru{tveno-ekonomskom statusu i ìvotnoj sredini na Planskom podru~ju. 6. Za{tita spomenika kulture Naseqe Vreoci se prvi put pomiwe u prvoj polovini XVI veka u turskom popisu vlaha Beogradske nahije, kao selo sa 15 domova i 20 tabija. Po~etkom XIX veka su vr{eni popisi prema kojima su Vreoci imali od 94 do 112 ku}a, da bi taj broj do 1856. godine narastao na 173 ku}e. Tada je u selu sagra|ena i prva {kola. Prema posledwem popisu iz XIX veka, Vreoci su 1870. godine imali oko 160 domova i po broju ku}a predstavqali najve}e selo Kolubarskog sreza. Na osnovu izgleda naseqenog prostora, Vreoci pripadaju tipu poluzbijenog naseqa sa ku}ama u{orenim uz glavni put i ku}ama seoskog tipa sa relativno velikim oku}nicama. Prva zna~ajnija istraìvawa spomenika kulture u Kolubarskom regionu, zapo~eo je pred Prvi svetski rat Jovan Cviji}, ali su tek posledwih 20 godina istra`ni radovi intenzivirani, tako da nadle`ne regionalne i republi~ke institucije poseduju zna~ajnu dokumentaciju o kulturnim dobrima na ovom podru~ju.
Broj 54 24
25. decembar 2008.
Prema podacima Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda, na planskom podru~ju evidentirano je nekoliko arheolo{kih lokaliteta i spomenika kulture. Arheolo{ki lokaliteti: Livade (Ujalica) nalazi se na desnoj obali napu{tenog toka reke Pe{tan. U livadi Ogwena Antonijevi}a su prilikom kopawa peska prona|eni }upovi i ostala grn~arija. Lokalitet nije hronolo{ki odre|en; Velinovac (Veqinac) nalazi se na desnoj obali reke Kolubare, na imawu porodice Beli}, gde se po predawu nalazila stara vreo~ka crkva; lokalitet je dobrim delom uni{ten; Staro selo (KO Cvetovac) nalazi se neposredno uz potes Velinovac, u okviru predvi|enog infrastrukturnog koridora; po predawu, nekada se ovde nalazilo naseqe; lokalitet je zahva}en kopom Tamnava istok. Zovqak (KO Jabu~je) leì na desnoj obali reke Kolubare (uz granicu Planskog podru~ja) koja ga je erozijom dobrim delom uni{tila; 1972. sa ovog lokaliteta Narodni muzej u Beogradu otkupio je nekoliko srebrnih tawira iz rimskog perioda; sa ovog lokaliteta poti~e i nekoliko rimskih kamenih spomenika; Crkvine (KO Medo{evac) leì severno od grobqa u Medo{evcu, na obodu povr{inskog kopa Poqe D; prema kazivawu me{tana, na ovom mestu nekada se nalazila crkva, ali vidqivi tragovi wenog postojawa nisu zabeleèni. Na osnovu iznetih podataka o evidentiranim lokalitetima realno je o~ekivati da }e se na planskom podru~ju prilikom istra`nih radova identifikovati novi arheolo{ki lokaliteti. Spomenici narodnog graditeqstva: Ku}a porodice Mileti} kulturno dobro-spomenik kulture (Odluka Slu`beni glasnik RS, broj 8/98) je jedina sa~uvana ku}a koja je deo tradicionalnog dela naseqa. Nalazi se na katastarskoj parceli broj 1060/1, KO Vreoci, u centru naseqa. Ku}a je prizemna, pravougaone osnove, sa tremom i isto~nim i zapadnim ulaznim vratima. Podignuta je sredinom HH veka, u bondru~noj konstrukciji sa zidovima oblepqenim blatnim malterom. Kao varijanta {umadijske ku}e moravskog tipa ona predstavqa vredan primer narodnog graditeqstva. Danas je ovaj objekat u veoma lo{em stawu, ispucalih zidova i nakrivqenog krova sa koga otpadaju komadi }eramide. Neophodno je {to pre pristupiti sanaciji, odnosno izme{tawu. Sakralni arhitektonski spomenici: Crkva brvnara Vavedewe Presvete Bogorodice pojedina~no dobro pod prethodnom za{titom iz 1815. godine. Spada u kulturna dobra koja predstavqaju zna~ajne izvore za poznavawe nacionalne istorije. Pripada nacionalnoj stazi koja povezuje sakralne komplekse crkava-brvnara i spomen mesta iz XVIII i XIX veka: prostorna celina u Ora{cu, kompleks crkve-brvnare u Vrani}u, prostor u selu Drlupi gde se Kara|or|e borio sa Aganlijom 1804. godine, crkvabrvnara u Vreocima i u selu Brajkovcu i druge spomenike. Na osnovu crkvenih letopisa iz 1890, 1891. i 1894. godine, kao i etnolo{kih podataka, zna se da je pre dana{we stare crkve koja je podignuta 1815, na ovoj lokaciji bilo jo{ crkava, izgra|enih tokom druge polovine XVIII i prve polovine XIX veka. Osnova crkve je povr{ine 72 m2. [irina broda iznosi 5,70 m, ukupna duìna 13,80 m, a visina od poda do slemena je 5,40 m. Isto~ni i zapadni krajevi zavr{eni su petougaono. Gra|evina ima sa~uvana tri dela: trem, sredi{wi deo i oltar. Ikonostas je delo zografa Konstantina, a ikone je oko 1844. godine uradio Jeremija Popovi}. Crkva je 1992. godine rekonstruisana i tom prilikom je stari krovni pokriva~ od {indre zamewen crepom i ura|en novi pod od cigala. Od okolnog prostora porte, crkva je odvojena drvenom tarabom. Danas je objekat u dobrom stawu. Crkva Pokrov sv. Bogorodice pojedina~no dobro pod prethodnom za{titom. Sagra|ena 1872. godine, 20 m zapadno od crkve brvnare. Koncipirana je kao jednobroda gra|evina sa petostranom oltarskom apsidom i bo~nim polukru`nim
pevnicama (spoqa petostranim). Na zapadnom delu nalazi se priprata iznad koje se uzdiè ~etvrtasti zvonik, zavr{en osmougaonim kubetom. Crkva je spoqa i iznutra omalterisana. Fasade su oìvqene plitkim ni{ama i pilasterima, izme|u kojih se pojavquju frizovi slepih arkadica. Unutra{wi zidovi su u novije vreme delimi~no ìvopisani a ikonostas sa ikonama akademskog slikara Nastasa Stefanovi}a poti~e iz vremena izgradwe crkve. Op{tim arhitektonskim izgledom, ova crkva predstavqa primer romanti~arske arhitekture iz druge polovine XIX veka. Oba crkvena objekta se nalaze u isto~nom delu naseqa, udaqenom od centra, u kompleksu od 1,3 ha parkovski ure|enog prostora u kome je i nekoliko stabala starijih od 200 godina. Zajedno ~ine arhitektonsko urbanisti~ku celinu koju je kao ambijentalnu vrednost potrebno u celini za{tititi i sa~uvati. Na parceli severno od ovog kompleksa je zgrada stare {kole koja poti~e iz 1854. godine. Izgradili su je sve{tenik Milutin Popovi} koji je bio i prvi u~iteq i wegovi parohijani. Ona je sa {kolama u Barajevu i Malom Borku jedna od prvih u ovim krajevima. Objekat je u lo{em stawu, ruiniran, ispucalih zidova i delimi~no uru{enog krova. Staro grobqe u Vreocima se nalazi u gorwem delu naseqa u tzv. Jeremi}a kraju. Formirano je na ravnom terenu, povr{ine oko 9.500 m2, i pruà se u pravcu severoistok-jugozapad. Severnu granicu kompleksa ~ini asfaltni put ka Junkovcu (Grobqanska ulica). Stari nadgrobni spomenici su koncentrisani u sredini sada{weg kompleksa, raspore|eni u pravcu severoistokjugozapad. Sa~uvano je oko 70 starih nadgrobnih kamenih plo~a. Datirani spomenici poti~u iz prve polovine XIX veka, ali se predpostavqa da je lokalitet stariji. Tipovi spomen-plo~a su raznovrsni, a najstariji datirani spomenik je iz 1822. godine. Kako je veliki broj plo~a duboko utonuo u tlo, te{ko je ustanoviti pravu starost lokaliteta. 7. Saobra}ajna infrastruktura Na planskom podru~ju postoje zna~ajni saobra}ajni kapaciteti od kojih se posebno izdvajaju koridor èlezni~ke pruge Beograd Bar, koridor dràvnog puta prvog reda M 22, deonica Stepojevac ]elije, putni pravci R 201 i R 203. Pravac pruàwa svih koridora je sever-jug. Pravac puta R 201 od ukr{taja sa putem R 203 skre}e na istok. 1) Kapaciteti za drumski saobra}aj su: dràvni put M 22, deonica 0230, Stepojevac (V. Crqeni)Lazarevac 1 i to od putne stacionaè km 250 + 943,00 do km 258 + 904,00 i od putne stacionaè km 259 + 435,00 do km 260 + 321,00; dràvni put R 201, deonica 0575, V. CrqeniVreoci i to od putne stacionaè km 26 + 698,00 do km 30 + 153,00 i deonica VreociKru{evica i to od putne stacionaè km 30 + 153,00 do km 31 + 584,00; dràvni put R 203, deonica VreociLazarevac 2 i to od putne stacionaè km 0+ 000,00 do km 1 + 517,00 i mreà ulica naseqa Vreoci, lokalnih i slu`benih puteva u duìni od 51.226 m, kao i mreà saobra}ajnica u obuhva}enim delovima naseqa [opi}, V. Crqeni i Medo{evac. 2) Kapaciteti èlezni~kog saobra}aja su: deonica Veliki Crqeni Lazarevac pruge Beograd Bar u duìni od 5.000 m; i deonice industrijskog koloseka Vreoci TENT Obrenovac i Vreoci Poqe B u duìni od 4600 + 3100 m. Pruga Beograd-Bar je jednokolose~na i eliktrificirana. Od saobra}ajnih kapaciteta postoji jo{ i èlezni~ka stanica Vreoci sa tri glavna i ~etiri sporedna koloseka. U sastavu èlezni~ke stanice je i stani~na zgrada, magacin i utovarno-pretovarna rampa. Razvijenost saobra}ajne infrastrukture dostigla je optimalni nivo. Plansko podru~je je na neposredan na~in povezano sa {irim i uìm okruèwem mreòm savremenih saobra}ajnica.
25. decembar 2008.
Broj 54 25
Putna mreà Dràvni put M 22 je savremena saobra}ajnica sa jednom kolovoznom trakom {irine 7,0 m. To je jedan od zna~ajnijih putnih pravaca u Srbiji. Wime se odvija zna~ajan putni~ki i teretni saobra}aj, a izdvaja se kao jedan od optere}enijih putnih pravaca. Saobra}ajnica je mestimi~no ugroèna prilazima do novoizgra|enih stambenih i privrednih objekata razli~ite namene. Saobra}ajnica R 201 je sa savremenim kolovozom {irine 6,0 m. Zna~ajna je za naseqa kroz koja prolazi jer wome putuje veliki broj zaposlenih u Kolubarskom basenu. Uz to je i paralelni pravac putu M 4 i putu M 22. Saobra}ajnica R 203 je sa savremenim kolovozom {irine 6,0 m. To je saobra}ajni pravac paralelan putu M 22 od Lazarevca do Rudnika. Ukupna duìna regionalnih puteva u okviru Planskog podru~ja je oko 5.700 m. Uli~na mreà saobra}ajnice u nasequ Uli~na mreà u nasequ u saobra}ajno-tehni~kom smislu nije u dovoqnoj meri razvijena. Formirana je od nekada{we mreè poqskih puteva. Ulice su sa promenqivom {irinom kolovoza a trasirawe nije dobro izvr{eno u odnosu na nagnutost terena, pa su uo~qiva vitoperewa kolovoza. Raskrsnice i prikqu~ci naj~e{}e nisu dobro oblikovani, pa nije omogu}ena dobra preglednost. Najve}i broj ulica nema ure|ene trotoare i ivi~ne trake, a berme i kanali su obrasli i ne ~iste se. Asvaltni kolovozi su izvedeni izlivawem tankog sloja asvalta preko postoje}eg kolovoza. [irine kolovoza su 34 m. Izuzetak je ulica V. Luki}a, regulacione {irine oko 15 m. Ukr{tawa sa èlezni~kim prugama su izvedena putem jednog kontrolisanog ukr{tawa u nivou i dva izvan nivoa pruge sa podvo`wakom. Javni prevoz putnika Prevoz putnika u javnom saobra}aju obavqa se redovnim (prolaznim) linijama dva prevoznika (LastaBeograd i LastraLazarevac) u me|ugradskom i prigradskom saobra}aju. Lokalne prolazne linije su iz Lazarevca za Stepojevac, V.Crqene, Junkovac, Mirosaqce, Leskovac i Aran|elovac, a interval prolaska je oko 30 minuta. Pored ovih linija, gra|ani koriste i organizovani autobuski prevoz radnika. Du` regionalnih puteva ure|ena su autobuska stajali{ta. @elezni~ki saobra}aj, èlezni~ka mreà i objekti Magistralna pruga BeogradBar prolazi kroz Plansko podru~je od severa od km 29+332 a do km 34+188 na jugu ukupnoj duìni od 4.856 m otvorene pruge i prolaznog stani~nog koloseka. Pored dva denivelisana ukr{tawa sa drumskim saobra}ajnicama u km 29+841 i 36+945, na pruzi se nalaze i putni prelazi u nivou u km 28+616, 31+031 i 36+969 pri ~emu je samo putni prelaz u km 28+616 obezbe|en branicima. @elezni~ka stanica Vreoci na magistralnoj pruzi Beograd-Bar je od izuzetnog zna~aja za funkcionisawe Elektroprivrede Srbije (TENT, TE Morava, JP Kolubara). Prema zna~aju rangirana je kao stanica grupe u sistemu JP @eleznice Srbije. Stanica je dvonamenska: putni~ka i utovarno-istovarna. U okviru putni~kog saobra}aja nema naro~iti zna~aj, iako u woj staju svi putni~ki i lokalni vozovi i Beovoz koji dnevno saobra}a sa dve garniture do Vaqeva i dve do Lajkovca. U teretnom saobra}aju, utovari se i otpremi preko milion tona ugqa za industrijsku i {iroku potro{wu. Stani~ni kapaciteti se po potrebi ustupaju RB Kolubara. Pruga je u stani~nom podru~ju osmokolose~na, s tim {to je jedan kolosek manipulativni a ostali su nameweni prijemu i otpremi. U sklopu stani~nog podru~ja, povr{ine
od 18 ha su pristupni put (od nadov`waka do stani~ne ograde), peroni, utovarno-istovarna rampa, stani~na zgrada izgra|ena 1950. i rekonstruisana 2000., magacini, dvojna straàra sa dva stana, kolska vaga, vodotoraw i bunar, TS, dizel-agregat i stani~na oprema. U zgradi je sme{tena telekomanda na magistralnom signalnom kablu Resnik Poèga, kontrolni ure|aji i ure|aji putnog prelaza. Industrijski kolosek TENT sluì za potrebe termoelektrana Nikola Tesla u Obrenovcu za snabdevawe elektrana ugqem. Kolosek je normalni sa elektro vu~om, kategorije D2. Paralelan je koloseku pruge Beograd-Bar sa kojom je u vezi preko stanice Vreoci sa dva pristupna koloseka i pripadaju}im skretnicama na ulaznom i izlaznom bloku stanice. Utovar ugqa obavqa se preko utovarnih postrojewa na kolosecima u èlezni~koj stanici Nikola Tesla opremqenoj potrebnom opremom i kolosecima za utovar i manipulaciju. Otprema i prijem vozova obavqa se iz stanice Vreoci. Duìna koloseka je 3.739 m otvorene pruge, prolaznog koloseka i izvla~waka na bloku 2. Industrijski kolosek Baro{evacVreoci je u vlasni{tvu RB Kolubara i sluì za dopremu ugqa sa Poqa D. Pruga je uzanog koloseka sa elektro vu~om. Kolosek je paralelan regionalnom putu R 201. U Vreocima je raspore|en ve}i broj koloseka za potrebe drobilane, su{are i klasifikacije ugqa, ali i za potrebe odràvawa svih kapaciteta kao i dopreme delova i opreme. Ukupna duìna svih koloseka u granicama plana je oko 24.900 m. Ograni~ewa razvoja saobra}ajnog sistema su: dràvni putevi su sa velikim brojem prikqu~aka sa privatnih parcela; ukr{taj sa magistralnom prugom u nivou; poloàj trasa saobra}ajnica u odnosu na planove razvoja i {irewa kopova; planirano raseqavawe naseqa Vreoci; i razgranata i brojna visokonaponska prenosna mreà. Potencijali razvoja saobra}aja su: otvarawe novih kopova daje podsticajni impuls za mnoge privredne delatnosti, {to ima uticaja na razvoj saobra}aja; potreba za transportom razli~itih vrsta roba u duèm vremenskom periodu; i potreba za prevozom velikog broja radnika. Na osnovu stawa saobra}ajne infrastrukture i planiranog razvoja povr{inskih kopova mogu se izvesti slede}i zakqu~ci: koridor dràvnog puta M 22 nalazi se u zoni planiranog razvoja kopa Ju`no poqe; koridor èlezni~ke pruge Beograd Bar nalazi se u uzanom pojasu izme|u kopa Ju`no poqe i Poqa D, {to nije povoqna varijanta za saobra}ajnicu takvog zna~aja; i lokalni putevi }e se na}i u zoni rudarskih radova na kopovima Ju`no poqe i Poqe D; neophodna je fazna rekonstrukcija mreè lokalnih puteva prema dinamici napredovawa rudarskih radova. 8. Telekomunikacije Fiksne telekomunikacije Plansko podru~je pripada mre`noj grupi 011 Beograd. Naseqe Vreoci ima krajwu telefonsku centralu tipa SI2000 kapaciteta 1200 prikqu~aka na koju su ukqu~ena 1144 telefona. U nasequ je izgra|ena odgovaraju}a mesna telefonska mreà kapaciteta oko 1200 prikqu~aka koja se sastoji iz podzemnih TT kablova, samostoje}ih razvodnih ormana, spoqa{wih TT izvoda na stubu i unutra{wih TT izvoda. S obzirom na to da je telefonska centrala relativno zastarela i nema mogu}nost za savremenije prikqu~ke, u nasequ nije ukqu~en jo{ uvek nijedan ISDN prikqu~ak.
Broj 54 26
25. decembar 2008.
Kroz katastarsku op{tinu Vreoci prolaze zna~ajni magistralni kapaciteti telekomunikacione infrastrukture: magistralni opti~ki kabl BeogradVaqevoUìcePodgorica poloèn je pored magistralnog puta M 22 (sa ovog opti~kog kabla izgra|en je privodni opti~ki kabl sa kojim je krajwa centrala Vreoci povezana na ~vornu centralu Lazarevac) i me|umesni koaksijalni kabl poloèn pored regionalnih puteva R201 i R203. Navedeni objekti su vlasni{tvo Telekom Srbija AD. Pored toga postoje i kablovi koji pripadaju PD RB Kolubara. Mobilna telefonija Plansko podru~je pokrivaju tri operatera mobilne telefonije: VIP (060 i 061) Telenor raniji Mobtel (062 i 063) i Telekom Srbija (064 i 065). Telenor ima u radu jednu baznu stanicu na lokaciji koja nije ugroèna kopovima. Telekom Srbija ima izgra|enu jednu baznu stanicu koja je u industrijskoj zoni i nije ugroèna kopovima. Do 2010. god. planira se postavqawe jo{ dve stanice. Telekomunikacioni kablovi PD RB Kolubara PD RB Kolubara na podru~ju Vreoca ima zna~ajne sopstvene telekomunikacione objekte. U industrijskoj zoni je locirana ~vorna automatska telefonska centrala koja je povezana telefonskim kablovima sa zna~ajnim objektima kombinata i to: telefonski kabl kapaciteta 150h4h0,9 prema direkciji u Lazarevcu, du` puteva R 201 i R 203; telefonski kabl kapaciteta 100h4h0,9 prema TE Kolubara B, postavqen du` puta R 201;
telefonski kabl kapaciteta 27h4h0,9 prema kopovima Tamnava, postavqen du` puta R 201; i telefonski kabl kapaciteta 100h4h0,9 prema elektrani Kolubara A, postavqen du` puta R 201. U prvoj fazi razvoja rudarskih radova (do 2011.), u zna~ajnoj meri je ugroèna sva postoje}a telekomunikaciona infrastruktura i to: lokacija sada{we telekomunikacione centrale; vi{e od dve tre}ine sada{we mesne telefonske mreè; magistralni opti~ki kabl Beograd Vaqevo, jer se izme{ta magistralni put M 22 u duìni od oko 6.800 m; me|umesni koaksijalni kabl, jer se izme{ta regionalni put R-201 u duìni od 1.200 m; i telekomunikacioni kablovi PD RB Kolubara TD 16 100h4ho0,9; TD16 27h4h0,9 i TD 16 20h4h0,9 u duìni od po 1.200 m uz regionalni put R 201 na delu gde se isti izme{ta. 9. Elektroenergetska infrastruktura Na planskom podru~ju je razvijena gusta mreà elektroenergetskih objekata, kojima upravqaju: JP Elektromreà Srbije koristi dva dalekovoda od 110 kV; PD RB Kolubara Lazarevac d.o.o. ~iji elektroenergetski objekti naponskog nivoa od 6kV do 110 kV sluè za napajawe sopstvenih pogona; i PD Elektrosrbija Kraqevo d.o.o., Elektrodistribucija Lazarevac, koja upravqa lokalnom elektrodistributivnom mreòm naponskog nivoa od 0,4 kV do 35 kV, za napajawe elektri~nom energijom doma}instava i mawih privrednih objekata.
Objekti 110 kV Red. br. Naziv Karakteristike Vlasni{tvo Opis 1 TS 110/35 kV Vreoci 3h63mVA PD Kolubara Napaja elektri~nom energijom povr{inske kopove i pogone za preradu ugqa 2 DV 110 kV 1112 êli~no re{etkasti stubovi, JP EMS Spaja TE Kolubara i TS 110/35 kV Vreoci Al^ 3x240mm2 3 DV 110 kV 1111 êli~no re{etkasti stubovi, JP EMS Spaja TE Kolubara i Al^ 3x240mm2 TS 110/35 kV Vreoci 4 DV 110 kV 107/1 êli~no re{etkasti stubovi, JP EMS Spaja TE Kolubara i Al^ 3x120mm2 TS 110/35 kV Jabu~je 5 DV 110 kV 120/1 êli~no re{etkasti stubovi, JP EMS Spaja TE Kolubara i TS 110/35kV O~aga Al^ 3x150mm2 Objekti 110 kV od 13 su od velikog zna~aja za napajawe PD RB Kolubara, dok su ostali od velikog zna~aja za napajawe elektri~nom energijom regiona. Objekti 35 kV Red. br. Naziv Karakteristike Vlasni{tvo Opis 1 2 3 4 5 1 TS 35/10 kV Vreoci 2h4mVA ElektroNapaja elektri~nom energijom distribucija potro{a~e u Vreocima u Lazarevac Velikim Crqenima 2 DV 35 kV Betonski stubovi ElektroSpaja TS Lazarevac 1 i distribucija TS Vreoci Lazarevac 1 Vreoci Al^ 3x50mm2 Lazarevac 3 DV 35 kV êli~no re{etkasti stubovi ElektroSpaja TS Lazarevac 1 sa distribucija TE Kolubara i TS Unoverzal Lazarevac 1 Al^ 3x95mm2 Univerzal Lazarevac 4 DV 35 kV Istok 1 êli~no re{etkasti stubovi PD Kolubara Spaja TS 110/35 kV Vreoci sa Al^ 3x150mm2 TS 35/6 kV Isto~no poqe 5 DV 35 kV Istok 2 êli~no re{etkasti stubovi PD Kolubara Spaja TS 110/35 kV Vreoci sa Al^ 3x150mm2 TS 35/6 kV Isto~no poqe 6 DV 35 kV Istok 3 êli~no re{etkasti stubovi PD Kolubara Spaja TS 110/35 kV Vreoci sa Al^ 3x150mm2 TS 35/6 kV Separacija 7 DV 35kV Rudnik 5 êli~no re{etkasti stubovi PD Kolubara Spaja TS 110/35 kV Vreoci sa Al^ 3x150mm2 TS 35/6 kV, 35/20 kV Zeoke 5
25. decembar 2008.
Broj 54 27
1 2 3 4 5 8 DV 35 kV Rudnik 6 êli~no re{etkasti stubovi PD Kolubara Spaja TS 110/35 kV Vreoci sa TS 35/6 kV, Zeoke 3 Al^ 3x150mm2 9 DV 35 kV Rudnik 3 êli~no re{etkasti stubovi PD Kolubara Spaja TS 110/35 kV Vreoci sa Al^ 3x150mm2 TS Poqe B i TS Rudovci 10 DV 35 kV Rudnik 4a êli~no re{etkasti stubovi PD Kolubara Spaja TS 110/35 kV Vreoci sa Al^ 3x95mm2 TS Poqe D 11 DV 35 kV Rudnik 4b êli~no re{etkasti stubovi PD Kolubara Spaja TS 110/35 kV Vreoci sa Al^ 3x95mm2 TS Poqe D 12 DV 35 kV Suva êli~no re{etkasti stubovi PD Kolubara Spaja TS 110/35 kV Vreoci sa separacija Al^ 3x95mm2 TS Toplana 13 DV 35V Centralni êli~no re{etkasti stubovi PD Kolubara Spaja TS 110/35 kV Vreoci sa remont Al^ 3x95mm2 TS Centralni remont 14 DV 35 kV Nova êli~no re{etkasti stubovi PD Kolubara Spaja TS 110/35 kV Vreoci sa toplana Al^ 3x150mm2 TS Nova toplana Navedeni objekti su zna~ajni za napajawe elektri~nom energijom objekata RB Kolubara, kao i potro{a~a Elektrodistribucije i van planskog podru~ja. Objekti 10 kV Red.br. Naziv Karakteristike Vlasni{tvo Opis 1 Izvod 10 kV Mlin iz Drveni stubovi, ElektroNapaja 1 TS 10/0.4 kV u TS 35/10 kV Vreoci Cu 3x25mm2 distribucija Vreocima Lazarevac 2 Izvod 10 kV Betonski, ~eli~no re{etkasti stubovi ElektroNapaja 7 TS 10/0.4 kV u Medo{evac iz Al^ 3x50mm2 distribucija Vreocima i 4 u Medo{evcu TS 35/10 kV Vreoci Lazarevac 3 Izvod 10 kV Veliki Betonski stubovi ElektroNapaja 8 TS 10/0.4 kV u Crweni Al^ 3x50mm2 distribucija Velikim Crqenima i iz TS 35/10 kV Lazarevac daqe spaja sa TS 35/10 kV Vreoci Univerzal 4 Izvod 10 kV Montaà Kablovski XHP48 3x70 Elektro Napaja 1 TS 10/0.4 kV u iz TS 35/10 kV Vreoci distribucija Vreocima Lazarevac 5 Izvod 10 kV Radqevo Betonski stubovi ElektroNapaja 4 TS 10/0.4 kV u iz TS 35/10 kV Vreoci Al^ 3x50mm2 distribucija Vreocima Lazarevac 6 Izvod 10 kV Betonski stubovi ElektroNapaja 2 TS 10/0.4 kV u Univerzal Al^ 3x50mm2 distribucija Vreocima i 1 u Velikim iz TS 35/10 kV Vreoci Lazarevac Crqenima i daqe spaja sa TS 35/10 kV Univerzal Objekti 10 kV su zna~ajni za napajawe planskog podru~ja (KO Vreoci), posebno, delova naseqenih mesta Veliki Crqeni i Medo{evac. Niskonaponska mreà Niskonaponska mreà na planskom podru~ju je izvedena na betonskim stubovima, najve}im delom u blizini lokalnih puteva. Oko 40% mreè je izvedeno Al^ provodnikom preseka od 2550 mm2, dok je oko 60% mreè izvedeno provodnikom samonose}im kablovskim snopom (SKS) po betonskim stubovima. Orijentacione duìne vodova niskog napona po trafostanicama 10/0.4 kV, kao i broj potro{a~a su prikazani u tabeli: Provodnik XOO/O-A Provodnik AL^ Red. Trafostanica 6 Inst. Broj br. (10)/0.4kV snaga Potr. 70mm2 35mm2 16mm2 50mm2 35mm2 25mm2 1 Mlin 400 214 1800 800 1200 800 2 Kod Crkve 160 152 700 1200 3500 900 3 Zavod 1000 600 3600 4 Vaga 1000 3400 800 5 Luki}i 100 49 500 700 4600 6 Brzak 50 10 200 800 7 Utovarna stanica 250 81 900 3200 800 8 Dom 250 157 600 1000 2900 700 9 Ivanovi}i 800 4100 400 10 VI Reon 100 135 25 11 Petkovi}i 100 96 200 700 3400 1300 12 Preseka 400 2100 3600 1000 13 Savatijevi}i 400 800 3900 500 14 Ujalica 100 76 500 5000 3000 3000 15 @elezni~ka stanica 250 3 500 600 3600 1200 16 Stari vodovod 250 0 300 100 2100 Ukupno: 2010 973 6400 12025 48900 11400 3000
Broj 54 28
25. decembar 2008.
Ograni~ewa koja name}e razvoj rudarskih radova mogu se razre{iti odgovaraju}im planskim merama: izme{tawe i izgradwa elektroenergetskih objekata se moè planirati samo u infrastrukturnim koridorima ili prostorima koji nisu rezervisani za rudarske radove; trase elektroenergetskih vodova moraju biti uskla|ene sa trasama drugih infrastrukturnih objekata prema vaè}im pravilnicima; elektroenergetski objekti naponskog nivoa 110 kV i 35 kV na lokacijama planiranih rudarskih iskopa, moraju se izmestiti ili se wihova funkcija mora nadomestiti izgradwom novih objekata; objekti naponskog nivoa 110 kV i 35 kV napajaju elektri~nom energijom i potro{a~e izvan Planskog podru~ja, {to je i razlog wihovog ostavqawa u funkciji; ukidawe delova elektroenergetske mreè 10 kV i 0.4 kV mora biti uskla|eno sa dinamikom napredovawa povr{inskih kopova i dinamikom iseqavawa; i potro{a~i elektri~ne energije koji ne}e biti iseqeni moraju imati uredno napajawe elektri~nom energijom. Ukoliko su napojni elektroenergetski objekti naponskog nivoa 10 kV i 0.4 kV ugroèni napredovawem rudarskih radova, tada je potrebno izgraditi pomo}ne elektroenergetske objekte za napajawe tih potro{a~a. 10. Toplotna energetika U industrijskom kompleksu Vreoca je 1979. godine za potrebe korisnika tehnolo{ke pare (su{are ugqa i fabrike gas betona), kao i za potrebe grejawa industrijskih pogona, izgra|ena toplana sa dva parna kotla, svaki maksimalne trajne produkcije po 19,44 kg/s (70 t/h) pregrejane pare pritiska r = 59 bar i temperature t = 450S. Kapacitet jednog kotla je bio dovoqan za ukupne potrebe kompleksa za tehnolo{kom parom i toplotom za grejawe, dok je drugi kotao bio rezervni. Rezervni kotao se koristi za potrebe daqinskog grejawa gradskog jezgra Lazarevca i Staklenika u [opi}u. Postoje}i sistem snabdevawa korisnika tehnolo{kom parom i toplotom za grejawe sastoji se iz slede}ih podsistema: toplotni izvor, Toplana Vreoci sa toplotno-predajnom stanicom (TPS) i kotlarnica u Stakleniku; parovod od toplane do korisnika tehnolo{ke pare i sistema parnog grejawa, odnosno cevna vrelovodna mreà za korisnike grejawa toplom vodom; toplotne podstanice kod korisnika toplote u sistemu daqinskog grejawa; i sekundarna razvodna mreà i grejna tela kod krajwih korisnika toplote. Toplotni izvor. Industrijska kotlarnica Vreoci i toplotno predajna stanica (TPS), odnosno pumpno-izmewiva~ka stanica (IS) sa pripadaju}om opremom, sme{tena je u industrijskom krugu Vreoca, u neposrednoj blizini su{are ugqa. Kotlarnica se sastoji iz dva parna kotla. Kao gorivo se koristi kolubarski lignit dowe toplotne mo}i Hd=6500 kJ/kg. Para proizvedena u kotlovima toplane koristi se za potrebe su{ewa ugqa u autoklavama i to 0,325 t zasi}ene pare pritiska p = 31 bar i temperature t = 234S po proizvedenoj toni su{enog ugqa. Suvozasi}ena para r = 31 bar i temperature t = 234S se dobija obarawem parametara sveè, pregrejane pare u reducir-rashladnoj stanici. Predajnik toplote u TPS je vodena para pritiska r = 17 bar i temperature t = 203S, koja se, tako|e, dobija snièwem parametara sveè pare iza kotlova u reducir-rashladnoj stanici. Toplotno predajna stanica se sastoji iz dve identi~ne pumpno-izmewiva~ke stanice, koje su potpuno odvojene i nezavisne u pogonu. Toplotno predajna stanica je opremqena svim potrebnim ure|ajima (cirkulacione i diktir pumpe, ekspanzioni sud itd.), kao i merno-regulacionom opremom neophodnom za pravilno funkcionisawe. Regulacija koli~ine toplote koja se predaje korisnicima je kvalitativna, tj. promenom temperature polazne vode tr, a bez promene protoka u mreì.
U krugu Staklenika u [opi}u postoje dve kotlarnice sa po ~etiri toplovodna kotla loènih te~nim gorivom mazutom. Kotlarnice rade kao odvojeni sistemi. Ukupan kapacitet obe kotlarnice je 8 h 4,652 MJ/s = 37,216 MJ/s. Ponovnim angaòvawem kotlova u Stakleniku omogu}eno je prikqu~ewe znatnog broja novih individualnih korisnika toplote za grejawe iz Toplane Vreoci. Cevna vrelovodna mreà sistema daqinskog grejawa se sastoji od dva vrelovoda, jednog polaznog i jednog povratnog, dimenzija cevi 610 h 7,1 mm, od TPS u Vreocima do {ahte na ulazu u Lazarevac, tzv. {ahte [0, uglavnom nadzemno vo|eni, delimi~no poloèni u kanalu. Vrelovod primarne vrele vode je projektovan za maksimalne temperature u polaznom i povratnom vodu tr/tp = 130/75S, odnosno za toplotnu snagu 160 MJ/s, {to je planirani toplotni konzum u 2020. godini. Sekundarna cevna mreà sastoji se od predizolovanih cevi odgovaraju}eg pre~nika, prete`no ukopanih u zemqu, samo delimi~no poloènih u kanale. Postoje}i sistem vrelovodnog daqinskog grejawa iz TPS Vreoci pokriva konzumno podru~je koje obuhvata grad Lazarevac i mawi broj usputnih korisnika, dok se Staklenik ponovo greje toplotom iz sopstvenih kotlarnica. Industrijski krug u Vreocima se tako|e pokriva potrebnom koli~inom toplote za grejawe, ali ne vrelovodnim razvodom, ve} parnom razvodnom mreòm. Sada{wa instalisana toplotna snaga korisnika toplote projektovana na osnovu Prostornog plana Republike Srbije i GUP Lazarevca data je u Tabeli 1. Pri oceni porasta toplotnog konzuma uzet je u obzir plan izgradwe novih pogona KolubareMetal u industrijskoj zoni Lazarevca, preko puta fabrike za pripremu pija}e vode, gde su ve} zavr{eni gra|evinski radovi na izgradwi hale za remont elektro-motora. Tabela 1: Postoje}a toplotna snaga instalisana kod korisnika u kW Redni br. Korisnik 2006. 1. Lazarevac 49 100 2. Staklenik 36 150 3. V. Crqeni 4. Vreoci 5. [opi} 6. Industrija 28 744 Ukupno 1 5 85 250 Ukupno 1 6 113 994 U tabeli 1. je data projektna toplotna snaga prema kojoj je izvr{eno dimenzionisawe, odnosno instalisana snaga u grejnim telima, predajnim podstanicama i kapacitet razvodne cevne mreè. Za odre|ivawe stvarno potrebne snage toplotnog izvora merodavan je faktor stvarnog optere}ewa fstv, koji uzima u obzir nejednovremenost potro{we toplote kod korisnika, rezerve koje su projektanti bili du`ni da uzmu u obzir kod projektovawa ku}nih instalacija, kao i reìm rada sistema daqinskog grejawa (sa ili bez no}nih prekida). Odre|ivawe faktora stvarnog optere}ewa fstv sistema daqinskog grejawa u op{tini Lazarevac je bio predmet brojnih projekata i kao merodavne vrednosti ovde su usvojene veli~ine date u Tabeli 2. Tabela 2: Faktor stvarnog optere}ewa fstv R. br. Deo toplotnog Faktor stvarnog konzuma optere}ewa fstv 1. Lazarevac 0,73 2. V. Crqeni, Vreoci, [opi} 0,82 3. Industrija Vreoci 0,75 4. Staklenik 1,00
25. decembar 2008.
Broj 54 29
Mnoèwem odgovaraju}e instalisane toplotne snage korisnika sa odgovaraju}im faktorom stvarnog toplotnog optere}ewa i koeficijentom 1,05 koji uzima u obzir planirane gubitke u mreì, dobijaju se vrednosti stvarno potrebne maksimalne snage toplotnih izvora, koje su date u Tabeli 3. Tabela 3: Potrebna snaga izvora u kW pri tsp = 16S R. br. Konzum 2006. 1. Lazarevac 37 640 2. V. Crqeni 3. [opi} 4. Industrija* 20 000 Ukupno 95 600 *Samo onaj deo koji se greje toplom vodom, a ne parom. Korisnici toplote u industrijskoj zoni su: Kolubara-Prerada. U 2005. godini prera|eno je 14,89 mil. t ugqa (od ~ega najve}i deo ugqa za TENT i TE Kolubara A, i Toplanu), proizvedeno 642.064 t su{enog ugqa i oko 632.875 t sve{e pare za tehnolo{ke potrebe i grejawe. Godi{wa proizvodwa vode na vodozahvatu je oko 3,3 miliona m3, od ~ega je 1,68 miliona m3 pija}e vode koja se isporu~uje gra|anima Vreoca, Lazarevca i dr. Oko 300.000 m3 tehnolo{ke vode isporu~uje se preduze}ima u privrednoj zoni Vreoca. Kolubara-Prerada godi{we ispu{ta oko 1,8 miliona m3 otpadnih voda u reku Kolubaru. Godi{we potro{wa tehnolo{ke pare za su{ewe ugqa iznosi 0,325hQ, gde Q ozna~ava planiranu godi{wu proizvodwu su{enog ugqa. To zna~i da je za ustaqenu godi{wu proizvodwu od 650 000 t su{enog ugqa potrebna produkcija od oko 26,5 t/h sveè pare 8 400 sati godi{we. Kada se tome doda sopstvena potro{wa pare (za zagrevawe napojne vode itd), kao i potro{wa pare za fabriku gas-betona i grejawe industrijskog kruga u Vreocima, dobija se potrebna godi{wa koli~ina za tehnolo{ke potrebe i grejawe potro{a~a u industrijskom krugu od oko 320 000 t sveè pare, odnosno potrebna produkcija od 40 t/h u toku 8 400 sati rada toplane. Potrebna koli~ina pare za daqinsko grejawe Lazarevca je oko 240 000 t pare godi{we, {to daje ukupnu potrebnu koli~inu pare od 560 000 t, odnosno prose~nu godi{wu produkciju od oko 70 t/h sveè pare. PD Kolubara-Metal d.o.o. Proizvodne hale se greju parom, a kancelarijski prostor toplom vodom. Toplotu za grejawe isporu~uje toplana, koja se nalazi u neposredoj blizini. Kao energent za grejawe novih proizvodnih hala u Vreocima, ako ih bude, predvi|a se zemni gas, a nove proizvodne hale u Lazarevcu, na lokaciji O~aga, greja}e se daqinski iz budu}eg izvora toplote za grejawe. 11. Izme{tawe reka i kontrola poplava Reka Kolubara je glavni vodotok koji, pravcem jug sever, proti~e kroz centralni deo Kolubarskog lignitskog basena, odnosno preko leì{ta ugqa i u koju se, u zoni sada{wih i budu}ih kopova, sa desne strane uliva reka Turija, (koja proti~e severnim obodom eksploatacionog podru~ja Basena), Pe{tan i Lukavica (i pritoka O~aga), a sa leve strane reka Kladnica i Vrani~ina. Ve}ina navedenih vodotoka je u posledwih 50 godina sukcesivno parcijalno regulisana. Prvi projekti ure|ewa Kolubare poti~u iz 1957. godine. Neki od navedenih vodotoka su u posmatranoj zoni ure|ivani u vi{e navrata i razli~itim povodom ali je ciq wihovog ure|ewa uvek bio za{tita dobara u priobaqu (objekata primarne infrastrukture, naseqa i poqoprivrednih povr{ina) od poplava, radi nesmetanog odvijawa privrednih aktivnosti, od kojih je najzna~ajnija eksploatacija ugqa. Peka Kolubara je dopunski izme{tena i regulisana i zbog otvarawa kopa Tamnava Isto~no poqe.
Zna~ajan deo hidrografske mreè se i daqe nalazi u prostoru budu}ih otkopnih poqa. Daqi razvoj eksploatacije ugqa u Kolubarskom basenu zahteva prethodno i blagovremeno ure|ewe (regulaciju i izme{tawe) vodotoka koji direktno kontaktiraju sa kopovima. Potrebno je kvalitetno planirati i generalno re{iti pravce i dinamiku izme{tawa vodotoka u ciqu obezbe|ewa prostora za daqu povr{insku eksploataciju ugqa. Reka Pe{tan svojim dowim tokom proti~e preko planiranih eksploatacionih poqa Ju`no poqe i Poqe E. Kako se radi o perspektivnim kopovima, koji }e u odre|enom trenutku preuzeti glavninu proizvodwe ugqa u Kolubarskom basenu, u ciqu wihove za{tite, poplavne vode reke Pe{tan se moraju kontrolisati na delu na kome se re~ni tok pribliàva navedenim kopovima. Posmatraju}i poloàj eksploatacionog dela leì{ta ugqa i poloàj prirodnih vodotoka na wemu, moè se zakqu~iti da se u nastupaju}em periodu mora i daqe vr{iti sukcesivna ali blagovremena dislokacija vodotoka, u bilo kom scenariju, odnosno strategiji razvoja i otvarawa novih otkopnih poqa u Kolubarskom lignitskom basenu (sredworo~no Ju`no poqe i Poqe E) kao i kratkoro~no zbog otvarawa projektovanog kopa V. Crqeni. Samo na taj na~in se osloba|a prostor za razvoj povr{inske eksploatacije ugqa po potrebnoj dinamici i stvaraju uslovi da se leì{te do kraja iskoristi na optimalan na~in. Daqi razvoj Poqa D nije povezan sa zna~ajnim dislocirawem i regulacijom prirodnih vodotoka i svodi se na skra}ivawe potoka Jaruga i wegovih pritoka i to iz pravca vrha sliva ka wihovom u{}u, {to ne spada u poduhvate visokog tehni~kog i ekonomskog zna~aja. S obzirom da se vodotoci moraju posmatrati kao hidrauli~ko morfolo{ke celine, za plansko podru~je je relevantan tok Kolubare nizvodno od izlaska wenog toka iz granica KO Vreoci i ~ini ga profil mosta na putu V. Crqeni Obrenovac, odnosno vodozahvata za TE Kolubara A koji je lociran u koritu Kolubare u profilu mosta. Duìna razmatranog sektora reke Kolubare je oko 7,5 km, mereno po matici reke a najuzvodniji razmatrani profil je u zoni u{}a reke Lukavice. Na ovom sektoru Kolubare je lociran sada{wi povr{inski kop Tamnava Isto~no poqe kao i prostor isto~no i ju`no od ovog kopa na kome su planirani budu}a otkopna poqa, V. Crqeni i Ju`no poqe. Na posmatranom prostoru, potrebno je analizirati i pritoke Kolubare i to: reku Pe{tan od u{}a u Kolubaru do starog Lazareva~kog puta, reku Lukavicu u zoni u{}a u Kolubaru, kao i vodotoke Jaruga i Stari Pe{tan koji proti~u sredi{wim delom KO Vreoci. Reka Kolubara U periodu od 1975. do 1977. godine, izvr{eno je izme{tawe i regulacija Kolubare u ciqu otvarawa PK Tamanava Isto~no poqe i wegove za{tite od poplava. Ova regulaciona intervencija na toku je drugo drasti~no dislocirawe korita i skra}ewe toka Kolubare na sektoru od vodozahvata do u{}a Vrani~ine. Realizovano re{ewe za{tite PK Tamnava Isto~no poqe od voda Kolubare i wenih levih pritoka, reke Vrani~ine i potoka Skobaq, sastoji se u izme{tawu korita Kolubare na potezu od mosta na pruzi Vreoci Obrenovac (km 28+880) do u{}a Vrani~ine (km 37+380) i izgradwi odbrambenih nasipa. U ciqu otvarawa PK Veliki Crqeni, tokom 2005. godine otpo~eli su radovi na izme{tawu korita reke Kolubare na potezu od mosta kod vodozahvata za TE Kolubara A (km 30+670 postoje}eg toka Kolubare) do tzv. Plavog mosta (km 34+960) u ukupnoj duìni od 4,65 km. Ovo izme{tawe korita reke Kolubare, tre}e po redu na ovom sektoru, je faza izme{tawa korita reke Kolubare, od tri
Broj 54 30
25. decembar 2008.
faze koje su predvi|ene Generalnim projektom izme{tawa i regulacije reke Kolubare, Pe{tana, Lukavice i Vrani~ine u zoni PK Tamnava Isto~no poqe i budu}ih kopova u centralnom delu Kolubarskog lignitskog basena. Izme{teno korito na ovom sektoru, delimi~no je (u duìni od 3,13 km), pozicionirano na unutra{wem odlagali{tu jalovine PK Tamnava isto~no poqe. Na tom delu je pove}ana povr{ina proticajnog profila minor korita, iz razloga da se smawe brzine te~ewa i na taj na~in smawi eroziono dejstvo toka na dno i obale korita koje je formirano u jalovini. Na trasi izme{tenog korita Kolubare na mestu neiskori{}ene kasete za pepeo, ~ija je dubina 1013 m, povr{ina oko 12 ha i zapremina oko 1.8h106 m3, formirano je proto~no jezero koje je uklopqeno u regulisano korito. Reka Pe{tan Reka Pe{tan je u svom dowem toku, od u{}a u Kolubaru (km 0+000) do mosta na pruzi Beograd Bar (km 3+070), regulisana 1981. godine. Regulacija se sastojala od izrade trapeznog korita kao i izgradwe obostranih odbrambenih nasipa. Regulacija reke Pe{tan se na isti na~in produàva i uzvodno od pruge do km 4+255. U regulisanom koritu Pe{tana, na potezu izme|u u{}a u Kolubaru i Ibarske magistrale, na km 1+065 izgra|ena je kaskada kojom se kontroli{e niveleta dna i kompletnog regulisanog korita u uzvodnom smeru. Jaruga i Stari Pe{tan Vodotoci Jaruga i Stari Pe{tan ~ine ostatak originalne hidrografske mreè koja je ostala neizmewena u periodu posle 1957. godine. Sliv potoka Jaruga se prostire na delu teritorije KO Vreoci i Medo{evac, sa koje ovaj vodotok drenira povr{inske vode. Jaruga se uliva u Stari
Pe{tan koji daqe, u nizvodnom smeru proti~e ka severu kroz me|uprostor izme|u sada{weg toka reke Kolubare i magistralnog puta M 22. Tok Starog Pe{tana, osim kroz Vreoce, proti~e pribli`no paralelno sa Kolubarom i magistralom, delom i kroz teritoriju KO Veliki Crqeni i KO Cvetovac. Stari Pe{tan se uliva u Kolubaru na km 30+100 (oko 500 m nizvodno od vodozahvata i CS za TE Kolubara A). Uliv Starog Pe{tana u Kolubaru se vr{i cevastim propustom kroz desnoobalni nasip. U Jarugu se, kao u recipijent u zoni pogona prerade ugqa u Vreocima, uliva otpadna voda od mokre separacije ugqa, posle tretmana u primarnom talo`niku i lagunama. Na taj na~in se u Jarugu, kao i u Stari Pe{tan (Crna voda), upu{ta delimi~no pre~i{}ena voda iz pogona za tretman otpadne vode. S obzirom na morfolo{ke karakteristike Starog Pe{tana, pre svega relativno mali podu`ni pad, kao i koli~ine suspenzije koja se u wega upu{ta, vremenom dolazi do taloèwa suspenzije u koritu odnosno izdizawa dna i smawewa proticajnog profila. Drugim re~ima, u sada{wim uslovima, korito Jaruge, a posebno korito Starog Pe{tana, predstavqaju svojevrstan dopunski talo`nik za suspendovane materije od separacije ugqa. Iz tog razloga je potrebno periodi~no ~istiti korito ovih recipijenata, celom duìnom. U suprotnom, u vreme povodwa, dolazi do izlivawa atmosferske i otpadne vode po okolnom terenu i priobalnom delu naseqa Vreoci, {to brutalno naru{ava ìvotnu sredinu. Reka Lukavica Reka Lukavica je desna pritoka Kolubare, u koju se uliva na km 39+000. Reka Lukavica samo mawim delom prolazi kroz teritoriju KO Vreoci i to pri u{}u u Kolubaru. Lukavica je regulisana u duìni od oko 7,5 km u ciqu za{tite poqoprivrednih povr{ina u nizvodnom toku i grada Lazarevca, od km 0+000 (u{}e u Kolubaru) do km 7+419.
Tabela 1: Statisti~ki parametri serija sredwe mese~nih i godi{wih proticaja Profil ParaMeseci metar God. I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Kolubara Q(m3/s) 16.96 25.53 29.45 24.32 21.67 17.32 10.88 7.155 5.277 6.545 10.91 15.22 15.94 pre (m3/s) 11.03 17.51 21.26 16.59 18.82 13.89 9.275 9.598 3.732 7.256 10.68 12.10 6.760 Pe{tana Cv 0.65 0.69 0.72 0.68 0.87 0.80 0.85 1.34 0.71 1.11 0.98 0.80 0.42 Cs 1.28 0.77 1.00 1.13 1.85 1.91 2.10 4.50 1.71 2.90 1.89 1.34 1.29 Pe{tan Q(m3/s) 0.880 1.489 1.691 1.126 1.091 0.892 0.493 0.452 0.226 0.265 0.461 0.719 0.815 u{}e (m3/s) 0.819 1.480 1.838 1.474 1.478 1.402 0.714 1.103 0.360 0.428 0.621 0.839 0.584 Cv 0.93 0.99 1.09 1.31 1.35 1.57 1.45 2.44 1.59 1.62 1.35 1.17 0.72 Cs 1.59 1.12 1.97 3.15 2.15 3.82 3.18 4.08 5.02 4.12 3.34 1.81 1.50 Kolubara Q(m3/s) 17.84 27.02 31.14 25.44 22.76 18.21 11.37 7.606 5.502 6.810 11.37 15.94 16.75 posle (m3/s) 11.78 18.91 22.93 17.79 20.20 15.08 9.858 10.30 3.924 7.569 11.23 12.88 7.269 u{}a Cv 0.66 0.70 0.74 0.70 0.89 0.83 0.87 1.35 0.71 1.11 0.99 0.81 0.43 Pe{tana Cs 1.32 0.79 1.04 1.21 1.89 2.07 2.16 4.52 1.70 2.90 1.96 1.38 1.32 Tabela 2: Verovatno}a pojave maksimalnih godi{wih proticaja na hidrolo{ki izu~enim vodotocima Verovatno}a pojave p [%] Reka Profil Fsl (km2) v.s Analog 0.1 1 2 5 10 Kolubara Pre u{}a Pe{tana 1959 844 631 566 478 411 B. Brod Kolubara Posle u{}a Pe{tana 2126 862 650 585 497 428 B. Brod Pe{tan U{}e 167 237 175 156 130 110 Zeoke Jaruga talo`nik u Vreocima 2,84 7,91 5,73 3,63 2,60 7,91 hidrolo{ki neizu~en sliv Stari Pe{tan Plavi most 4,81 9,82 7,28 4,79 3,55 9,82 //
25. decembar 2008.
Broj 54 31
12. Hidrotehni~ka infrastruktura Stawe u oblasti voda u uèm i {irem okruèwu Vreoca je najsloènije u ~itavoj Srbiji. Na to uti~e vi{e razloga. Taj deo sliva Kolubare je jedno od najmalovodnijih podru~ja Srbije, sa specifi~nim oticajima koja se kre}u oko 2 L/skm2, koji su oko 2,8 dva puta mawi od proseka za Srbiju. Igrom prirodnih okolnosti, u toj malovodnoj zoni skoncentisani su veliki potro{a~i vode, tako da je sve izraèniji nesklad izme|u raspoloìvih vodnih resursa i zahteva za vodom. Vodni reìmi Kolubare i wenih pritoka su najneravnomerniji u Srbiji. To se ogleda u veoma izraènim povodwima, sa brzim koncentracijama poplavnih talasa, nakon kojih nastupaju dugi periodi malovo|a, kada su ugroène ne samo vodoprivredne, ve} i osnovne ekolo{ke funkcije vodotoka. Zbog toga su za zadovoqewe potreba za vodom u budu}nosti i za uspostavqawe prihvatqivih vodnih reìma neophodna regulisawa protoka u akumulacijama u slivu. Kqu~an objekat akumulacija Stuborovni nalazi se u izgradwi i ona je od odlu~uju}eg zna~aja, jer ure|uje vodne reìme Kolubare. Stawe kvaliteta vode je kriti~no zbog postojawa velikog broja koncentrisanih zaga|iva~a. Jedan od najve}ih zaga|iva~a su proizvodni kapaciteti u industrijskom bazenu Vreoca. Za razliku od drugih velikih zaga|iva~a u Srbiji, koji se nalaze na velikim rekama, objekti REIS-a svoje otpadne vode ispu{taju u male vodotoke, {to problem za{tite voda ~ini izuzetno sloènim. Podzemne vode, koje se sada koriste kao izvori{ta za snabdevawe naseqa, ugroène su zbog delovawa tri procesa: (a) zaga|ewe povr{inskih voda ima sve te{we interakcije sa kvalitetom podzemnih voda; (b) realizacija povr{inskih kopova i prate}ih drena`nih sistema za wihovu za{titu od provirnih voda dovodi do radikalnih obarawa pijezometarskih nivoa u izvori{tima podzemnih voda, {to jako pogor{ava situaciju u vodovodnim sistemima, ali i pri individualnom snabdevawu seoskog stanovi{ta bunarima; (v) na kvalitet voda uti~u i odlagali{ta pepela i {qake, {to zahteva sloène mere za{tite. Stawe u oblasti snabdevawa naseqa Sada{wi sistemi za snabdevawe vodom naseqa Lazarevca, Vreoca i Velikih Crqena su re{eni kao izolovani autonomni sistemi, {to i jeste wihova osnovna slabost, sa gledi{ta hidrauli~ke stabilnosti i pouzdanosti funkcionisawa u kriznim stawima (malovodni periodi, havarijske situacije, itd.). Kqu~ne odlike tih stawa su slede}e: na ve}ini izvori{ta sada se zahvata vi{e vode nego {to je prirodno prihrawivawe (nesklad izme|u realnog kapaciteta i zahvatawa), tako da se na vi{e izvori{ta obaraju pijezometrijski nivoi podzemnih voda, sa posledicama po pouzdanost snabdevawa; stawe mreà svih vodovoda, posebno u Vreocima i Velikim Crqenima je vrlo lo{e. Cevni materijal je dotrajao (najzastupqenije su ABC cevi), zbog ~ega se javqaju gubici u mreì i preko 50%. Zbog toga je obnova mreà i svo|ewe gubitaka na mawe od 20% osnovni preduslov za realizaciju Lazareva~kog vodovodnog podsistema; doma}instva nemaju vodomere (recidiv nastanka tih sistema), {to dovodi do krajwe neracionalne potro{we vode; sistemi nemaju dovoqno rezervoarskog prostora, {to se nepovoqno odraàva na hidrauli~ku stabilost sistema, posebno u periodima velikih konzumnih optere}ewa; u periodima pove}anog konzuma (leti) dolazi do prekida u snabdevawu, tako da sistemi funkcioni{u sa nedovoqnom pouzdano{}u. Prekidi u snabdevawu dovode i do pogor{avawa kvaliteta vode, zbog lo{eg stawa mreè; i ve}i broj seoskih naseqa zbog drasti~nih promena reìma podzemnih voda nema mogu}nost snabdevawa iz bunara, te je neophodno povezivawe sa vodovodnim sistemima. Stawe u oblasti snabdevawa vodom industrije Vreoca Voda za tehnolo{ke potrebe pogona u industrijskoj zoni Vreoca se zahvatala vodozahvatom iz Kolubare bez ve}ih
ograni~ewa. Zahvatane koli~ine nisu ugroàvale garantovane ekolo{ke protoke u Kolubari. Zbog izme{tawa Kolubare u toj zoni, nov vodozahvat se mora blagovremeno realizovati na novoj lokaciji, koje je odre|ena na obali Kolubare u zoni izme|u kopova Tamnava Isto~no poqe, Ju`no poqe i Veliki Crqeni. Ta mera mora da bude pra}ena pre~i{}avawem upotrebqenih voda u samom krugu industrijskih pogona i recirkulacijom. Stawe kanalisawa i sanitacije naseqa Stawe sanitacije sva tri naseqa (Lazarevac, Vreoci i V. Crqeni) je lo{e. Stawe se mora razmatrati kompleksno za sva tri naseqa koja }e biti objediwena u okviru Lazareva~kog vodovodnog podsistema, jer se postoje}a i budu}a izvori{ta moraju obuhvatiti zajedni~kim merama za{tite, po{to ih sada ozbiqno ugroàvaju nekontrolisani kanalizacioni izlivi. Kanalizacija Lazarevca nije sasvim zavr{ena, niti je finalizovana sa PPOV. Sada se izliva u reku Lukavicu, {to tu malu reku ~ini jednim od najzaga|enijih vodotoka Srbije. U Lazarevcu ima vi{e preduze}a koja svoje otpadne vode upu{taju u gradsku kanalizaciju, {to situaciju ~ini jo{ teòm. I u blièm okruèwu postoji vi{e velikih koncentrisanih zaga|iva~a koji svoje otpadne vode ispu{taju bez pre~i{}avawa u Kolubaru. U Vreocima je sanitacija naseqa vrlo lo{a, zbog nepotpuno realizovanih delova kanalizacije, koja je izgubila odlike separacionog sistema. To stawe zna~ajno pogor{avaju preduze}a iz industrijskog kruga Vreoca, koja su veliki zaga|iva~i Kolubare. U Turiju su upu{taju otpadne vode iz TE, u Pe{tan otpadne vode pet naseqa, a kanalizacija V. Crqena se upu{ta bez ikakvog tretmana u Kolubaru. PPOV Lazarevca se planira u zoni naseqa [opi}i, pored novog korita reke Lukavice kao recipijenta. Kanalizacija V. Crqena treba da se izvede kolektorom oko 100 m nizvodno od vodozahvata za tehnolo{ku vodu TE Kolubara A i zaokruì realizacijom PPOV op{teg tipa, sa primernim i sekundarnim tretmanom. Stawe kvaliteta voda Kolubara na razmatranom podru~ju, a delom i wene desne pritoke (Lukavica, Pe{tan, Turija) spadaju u najugroènije vodotoke sa gledi{ta efluentnog optere}ewa u Srbiji. Kolubara se kod Slovca nalazila u klasi (propisana a klasa), najve}im delom zbog zaga|ewa organskim materijama i prekora~ewa broja koliformnih klica. Sa ulaskom u rad sekundarnog tretmana u PPOV u Vaqevu situacija se poboq{ala, tako da se nakon toga nalazila u klasi b, delom . Me|utim, Kolubara nizvodno od prijemnika otpadnih voda u Lazarevcu, Vreocima i Velikim Crqenima je zbog velikog efluentnog optere}ewa vrlo ~esto (posebno u malovodnim periodima) u stawu van klasa, ili u granicama oko klase. I na tom potesu su kriti~ni parametri organsko zaga|ewe i koliformne klice, ali se javqaju i zaga|ewa fenolom, mineralnim uqima, ìvom, suspendovanim materijama, {to ukazuje na efluente iz koncentrisanih zaga|iva~a iz industrija u toj zoni. U Draèvcu se stawe kvaliteta Kolubare ustalilo u granicama III/IV, {to je znatno nepovoqnije od zahtevane a klase. Kvalitet Turije varira od klase do stawa van klasa, pri ~emu su pored poreme}aja u kiseoni~nom bilansu, koji upu}uje na organska zaga|ewa registrovana zna~ajna zaga|ewa sa Cd, Pb, As, mineralnim uqima, fenolom. Nizvodno od deponije pepela registruju se prekora~ewa MDK sulfata, nitrata, arsena, {to je posledica neadekvatnog tretmana otpadnih voda iz REIS-a, i procednih voda sa deponije pepela. Reka Lukavica na izlasku iz Lazarevca je u vrlo lo{em stawu kvaliteta, naj~e{}e je u stawu van klasa, usled biolo{kog i hemijskog zaga|ewa komunalnim otpadnim vodama i vodama komunalne privrede koje se nekontrolisano ispu{taju u kanalizaciju. Potencijali u oblasti voda Najvredniji vodni resursi razmatranog podru~ja su izvori{ta koja su najve}im delom ve} iskori{}ena, ali koja
Broj 54 32
25. decembar 2008.
se u svim strategijama razvoja vodoprivredne infrastrukture i daqe zadràvaju, i nakon povezivawa Lazareva~kog podsistema sa Kolubarskim regionalnim sistemom za snabdevawe vodom naseqa. (a) Izvori{te Nepri~ava, na podru~ju op{tine Lajkovac, izdan u trijaskim kre~wacima kapaciteta oko (120150) L/s. To izvori{te je jedno od kqu~nih i u budu}em Lazareva~kom podsistemu, uz procenu da se kapacitet moè pove}ati i do 200 L/s. (b) Izvori{te Pe{tan, na koga se naslawa istoimeno postrojewe za pre~i{}avawe vode (PPV). Po{to se PPV Pe{tan zadràva u svim fazama razvoja kopova, neophodno je sinhronizovano odràvati dinamiku urednog obnavqawa i odràvawa bunara na postoje}em izvori{tu, sa postepenom realizacijom planiranog novog izvori{ta koje ga zamewuje. U vodnim bilansima se ra~una sa kontinuiranim radom PPV, sa kapacitetom oko 200 L/s. (v) Izvori{te Vreoci, koje se postepeno zamewuje na podru~ju unutra{weg odlagali{ta PK Tamnava Isto~no poqe, u zoni horsta koji se u rudarskim radovima ne otkopava, kao i u blizini industrijskog kruga u Vreocima, koji se otkopava na kraju eksploatacije ugqa u toj zoni. U vodnim bilansima se ra~una sa 50 L/s iz tog izme{tenog izvori{ta vodovoda Vreoci. (g) Izvori{te Veliki Crqeni, koje se postepeno izme{ta na lokaciju Veliki Crqeni most, u okolini mosta preko Kolubare na putu za Tamnavske kopove. U analizama vodnih bilansa se okvirno ra~una sa kapacitetom od 40 L/s iz tog izme{tenog izvori{ta. Dragocen razvojni resurs tog podru~ja je i voda koja se iz Kolubare moè koristiti za snabdevawe tehnolo{kom vodom. Za potrebe industrije Vreoca mogu se obezbediti sve potrebne koli~ine vode, sa najvi{om obezbe|eno{}u od 97%. Zbog izme{tawa korita Kolubare mora se realizovati nov vodozahvat u zoni izme|u kopova Tamnava Isto~no poqe Ju`no poqe Veliki Crqeni. Mada je izvan razmatranog podru~ja, najvredniji objekat Kolubarskog re~nog sistema je akumulacija Stuborovni na reci Jablanici, koji obezbe|uje regulisawe protoka (zna~ajno ublaàvawe velikih i pove}avawe malih voda). Nakon realizacije akumulacije Stuborovni ~itava dolina Kolubare bi}e pouzdano za{ti}ena od tzv. stogodi{wih velikih voda, dok se male vode pove}avaju do nivoa koji omogu}ava potpuno pouzdano snabdevawe vodom TE Kolubara B, uz obezbe|ewe propisanog garantovanog ekolo{kog protoka od 1,8 m3/s i u kriznim malovodnim stawima. Akumulacija Stuborovni omogu}ava da se u celosti realizuju: (a) Kolubarski regionalni sistem za snabdevawe naseqa, (b) Kolubarski re~ni sistem, za ure|ewe vodnih reìma, snabdevawe vodom industije i za{titu kvaliteta voda. Ograni~ewa u razvoju vodoprivredne infrastrukture Razvoj vodoprivredne ifrastrukture na Planskom podru~ju podvrgnuto je mnogo ve}im ograni~ewima od bilo kog drugog vodoprivrednog sistema koji se realizuje u Srbiji. Kqu~na ograni~ewa za razvoj razmatranog podru~ja su slede}a: dosta oskudni vodni resursi povr{inskih voda, koji taj deo sliva Kolubare svrstavaju u najmalovodnija podru~ja Srbije, sa specifi~nim oticajima mawim za gotovo tri puta od prose~nih vrednosti u dràvi; izrazito velika vremenska neravnomernost vodnih reìma, me|u najnepovoqnijim u Srbiji, sa odnosom merodavnih malih i velikih voda i preko 1:1.000; zbog delovawa povr{inskih kopova reìmi podzemnih voda su veoma poreme}eni po prostoru i vremenu, {to se bitno odraàva na sva lokalna izvori{ta na razmatranom podru~ju; veoma su te{ki uslovi za za{titu kvaliteta voda, posebno u dugim periodima malovo|a, te se za tu svrhu moraju koristiti akumulacije. Za reku Kolubaru kqu~ni objekat za tu svrhu je akumulacija Stuborovni, koja omogu}ava tzv. vodoprivredne mere za{tite kvaliteta voda;
zbog razvoja povr{inskih kopova sve su napregnutiji prostorni uslovi za realizaciju novih izvori{ta i za obezbe|ivawe koridora za sme{taj linijskih vodoprivrednih sistema; usled stalnih promena reìma podzemnih voda, ali i zbog fizi~kih promena u prostoru, moraju se stalno mewati poloàji izvori{ta (po dinamici koju name}e razvoj povr{inskih kopova), {to oteàva i poskupquje razvoj prate}ih objekata sistema (PPV, magistralni cevovodi, rezervoari) i oteàva uslove za postojano odràvawe hidrauli~ke stabilnosti vodovodnih sistema; zbog stalnog pogor{avawa reìma podzemnih voda onemogu}eno je kori{}ewe lokalnih izvori{ta za individualno snabdevawe vodom iz bunara, te su sela, pa i grupe doma}instva upu}ene na snabdevawe vodom iz regionalnog sistema, {to mreù ~ini razu|enijom, sloènijom i skupqom; naseqa i industrije velike koli~ine otpadnih voda ispu{taju iskqu~ivo u male vodotoke kao prijemnike, zbog ~ega se postavqaju strogi uslovi: (a) za kanalisawe naseqa, jer se traì obuhvat doma}instava ve}i od 90%, (b) za pre~i{}avawe otpadnih voda, rad PPOV sa najvi{om efektivno{}u, sa BPK5 5 mg O2/L na izlasku iz PPOV, (v) za industrije, za wihove predtretmane i pre~i{}avawa otpadnih voda u vlastitim postrojewima, uz primenu recirkulacije vode u tehnolo{kim procesima; zbog razvoja povr{inskih kopova moraju se izme{tati korita vodotoka, po fazama, {to zahteva promenqivu konfiguraciju i vodoprivrednih sistema koji moraju da prate takve radikalne hidrografske promene u prostoru (promene poloàja vodozahvata, stalne promene konfiguracije magistralnih dovoda i odvoda, itd); veoma su suène mogu}nosti za realizaciju akumulacija i retenzija za potrebe poboq{avawa vodnih reìma; reìmi velikih voda su vrlo nepovoqni (brze koncentracije povodwa, sa velikim ekstremnim vrednostima). To zahteva da se visoka za{tita povr{inskih kopova od poplava ostvaruje vrlo sloènim sistemima, sa linijskim sistemima (nasipi, regulacije), ali i sa aktivnim ublaàvawem velikih voda u akumulacijama (slu~aj sa Pe{tanom i Kladnicom); zbog nedostatka vode ne postoje uslovi za realizaciju iole ve}ih sistema za navodwavawe; mogu se realizovati samo mawi sistemi za navodwavawe planta`nih kultura primenom racionalnih metoda tipa kap po kap; i iz svih tih razloga planirani vodoprivredni sistemi na razmatranom podru~ju spadaju u najsloènije sisteme vodoprivredne infrastrukture u Srbiji. RAZVOJ RUDARSKIH RADOVA I WIHOV UTICAJ NA PLANSKO PODRU^JE 1. Razvoj rudarskih radova u kolubarskom basenu i wihov uticaj na okruèwe Kolubarski lignitski basen nalazi se na 50 km jugozapadno od Beograda. Zauzima delove teritorija op{tine Lazarevac, Lajkovac i Ub, kao i mawe delove teritorija op{tina Koceqeva i Obrenovac, ukupne povr{ine oko 600 km2. Karakteri{u ga ravni~arski i blago zatalasani tereni aluvijuma reke Kolubare i wenih pritoka Tamnave, Pe{tana i Turije. Reka Kolubara deli basen na dva dela: isto~ni i zapadni. Istraènost leì{ta lignita je dosta neujedna~ena, isto~ni deo basena je relativno dobro istraèn, dok je zapadni deo istraèn samo u zoni kopa Tamnava i, delimi~no, u zoni budu}eg kopa Radqevo. Istra`ni radovi se obavqaju kontinualno {to uti~e na promenu bilansnih rezervi ugqa. Takozvani produktivni deo basena (geolo{ke konture leì{ta lignita u kojima je mogu}a eksploatacija), zauzima povr{inu od oko 520 km2, dok povr{ina eksploatacionog podru~ja (prema sada{wim procenama) iznosi oko 130 km2.
25. decembar 2008.
Broj 54 33
Ugqeni horizont formiran u periodu doweg i gorweg ponta pruà se kontinualno. Radijalni tektonski pokreti, koji su se javili u sredwem i gorwem pliocenu, uzrokovali su poreme}aj produktivne serije, koja je podeqena na nekoliko ve}ih ili mawih blokova. Debqina ugqenog sloja varira od 210 m na obodu do 2545 u centralnim delovima, a mestimi~no i preko 100 m (Ju`no poqe, gde se lignit pruà u vi{e slojeva). Debqina raskrivke je veoma razli~ita i kre}e se od 10150 m, {to zna~i da je i dubina pojedinih kopova veoma razli~ita. Odnos ugqa i raskrivke kre}e se od 1:1 do 1:5. Eksploatacija lignitskog leì{ta u Kolubarskom basenu vr{i se u posledwih 3040 godina povr{inskim kopovima. Najve}i konflikt u Kolubarskom basenu javqa se zbog zauzimawa prete`no poqoprivrednog zemqi{ta za potrebe kopova, odlagali{ta jalovine i pepela i dr. (u prethodnom periodu je zauzeto oko 3.500 ha, a rekultivisano oko 1.200 ha). Intenzivna eksploatacija ugqa (proizvodwa 29x106 t godi{we) ima za posledicu izme{tawe vodotoka, infrastrukturnih sistema i (delova) naseqa, {to ukqu~uje i preseqewe stanovni{tva iz ugroènih naseqa. Prema jednom od mogu}ih scenarija razvoja povr{inske eksploatacije u ovom basenu, obim izme{tawa i preseqavawa u narednom periodu bio bi intenziviran. Geolo{ke rezerve Basena ukazuju na to da se u planskom periodu moè pouzdano ostvariti, planirani rast proizvodwe ugqa sa dana{wih 29,2 h 106 t na 36 h 106 t. Proizvodwu ugqa u RB Kolubara u periodu do 2020. godine karakteri{u problemi prouzrokovani vi{egodi{wim zastojem ne samo razvoja povr{inske ekspolatacije ve} i potrebnog rada na projektovawu i izvo|ewu neophodnih istra`nih radova ~iji su rezultati neophodni za kvalitetno projektovawe. Razvoj povr{inske eksploatacije u predstoje}em periodu }e biti mnogo sloèniji i teì nego do sada, po{to se pribliàva zavr{etak eksploatacije na dva velika povr{inska kopa (Poqe D i Tamnava-Isto~no poqe), a nisu stvoreni uslovi da se blagovremeno otvore i osposobe za sigurnu proizvodwu zamenski kapaciteti (Poqe E, Radqevo i Ju`no poqe). Situaciju oteàva i ~iwenica da su uslovi ekspolatacije na Poqu D i TamnavaIsto~no poqe bili mnogo pogodniji i neuporedivo lak{i od onih u kojima treba otvoriti i osposobiti za visoku i stabilnu proizvodwu ugqa zamenske kapacitete za kopove ~iji je vek ekspolatacije pri kraju. Dubina zalegawa i morfoza ugqonosne serije, neophodnost selektivnog rada u mnogo ve}im razmerama nego do sada, potreba da se postoje}a otkopna oprema revitalizacijom i modernizacijom osposobi za rad na novim kopovima,
mnogo obimnija i sloènija odbrana od podzemnih voda, potreba izme{tawa infrastrukturnih objekata i re~nih tokova (Kolubare, Pe{tana), ve}a gustina naseqenosti, ka{wewe u projektovawu i nabavci dodatne opreme samo su najva`niji elementi problematike koja se mora uspe{no re{avati da bi se odrào kontinuitet u snabdevawu ugqem TE Nikola Tesla A i B. Dugoro~nim programom razvoja PD RB Kolubara sagledana je mogu}nost zamenskih kapaciteta za kopove koji prestaju sa radom u narednom periodu do 2020. godine, (Poqe B, TamnavaIsto~no poqe i Poqe D), zavr{etak investicionog programa na povr{inskom kopu TamnavaZapadno poqe i dostizawe nivoa proizvodwe sa sada{wih 9h106 t godi{we na projektovanih 12h106 t godi{we, zamenu zastarele opreme na Poqu B, kao i revitalizaciju opreme sa Poqa D ~ime bi joj se produìo vek eksploatacije za narednih dvadesetak godina. Pored postoje}e potrebe za ugqem, koja u ovom trenutku iznosi oko 29,2h106 t/godi{we, treba predvideti pove}awe proizvodwe za potrebe novih termoenergetskih objekata TE Kolubara B (TEKO B) i/ili TE Nikola Tesla B3 (TENT B3) (kada do wihove izgradwe do|e) i dodatnom koli~inom ugqa za su{ewe, tako da oko 2015. godine PD RB Kolubara treba da proizvodi oko 36h106 t/godi{we. Predvi|eno je da povr{inski kop TamnavaZapadno poqe zatvori svoj investicioni ciklus, i od 2010. godine po~ne da proizvodi 12 miliona tona ugqa godi{we. Ulaskom ovog kopa u teè leì{ne uslove od 2018. godine, predvi|a se smawewe proizvodwe na 11h106 t, usled selektivnog reìma rada bagera na otkopavawu ugqa. Povr{inski kop TamnavaIsto~no poqe zavr{i}e otkopavawe ugqa polovinom 2008. godine, do kada }e se zavr{iti pripreme za otkopavawe ugqa na povr{inskom kopu Veliki Crqeni. Otkopavawe ugqa na povr{inskom kopu Veliki Crqeni po~e}e 2009. godine i nadomesti}e proizvodwu sa PK TamnavaIsto~no poqe. Izme{tawe reke Kolubare je uslov otvarawa PK Veliki Crqeni na kojem se eksploatacija ugqa zavr{ava 2016. godine. Prema idejnom projektu sa studijom opravdanosti, pro{irewa kopa Poqe D do pruge BeogradBar po~iwe 2010. a zavr{ava se 2016. godine. U periodu do 2011. godine potrebno je izvr{iti pripreme za otvarawe novih povr{inskih kopova kako bi se obezbedile potrebne koli~ine ugqa. Planirana je slede}a dinamika otpo~iwawa proizvodwe ugqa na povr{inskim kopovima: V. Crqeni 2009. godine, Radqevo 2014. godine, Ju`no poqe 2016. godine i Poqe D pro{irewe kopa 2010. godine.
Tabela 1: Eksploatacija ugqa u Kolubarskom basenu projekcija do 2020. godine (u 106 t godi{we) God. POQE POQE TAM. TAM. VELIKI POQE D POQE JU@NO RADQEVO KOLUBARA B D ISTOK ZAPAD CRQENI (PRO[IRENE E POQE GRANICE ) 2007 1,0 14.3 5,O 9.0 / / / / / 29,3 2008 2.2 14.0 5,0 9.0 / / / / / 30,2 2009 2.5 14.0 2,0 9.0 2,5 / / / / 30,0 2010 2.5 14,3 / 12,0 2,5 / / / / 31.3 2011 2,5 / / 12.0 3.0 12,50 / / / 30.0 2012 2,5 / / 12.0 3,2 12.0 / / / 29,7 2013 3.0 / / 12.0 5.0 12.5 / / / 32,5 2014 3,0 / / 12.0 5.0 12.0 / / 3,0 35.0 2015 0,7 / / 12.0 5,0 12.0 3.0 / 3,3 36.0 2016 / / / 12.0 4,8 4,0 5,2 4,0 6.0 36.0 2017 / / / 12.0 / / 11.0 6,0 7,.0 36.0 2018 / / / 11.0 / / 12,0 6,0 7.0 36.0 2019 / / / 11.0 / / 12,0 6,0 7,.0 36.0 2020 / / / 11.0 / / 12,0 6,0 7,0.0 36.0 19,9 56,6 12,0 156,0 31.0 65.0 55,2 28,0 40.3 464.0
Broj 54 34
25. decembar 2008.
Od 2020. godine do kraja veka (20562060), eksploatacija }e se odvijati na preostalim eksploatabilnim rezervama ugqa. Dostignuti nivo proizvodwe ugqa u 2020. godini od 36.000.000 tona godi{we }e se pove}ati na maksimum 37 miliona tona do 2035. godine. U priloènoj tabeli dinamike proizvodwe ugqa u periodu 20202060. data je gruba projekcija prema kojoj }e se proizvodwa ugqa u RB Kolubara ostvarivati na ~etiri povr{inska kopa (Tabela 2). O~ekuje se smawewe godi{we proizvodwe na PK Tamnava Zapadno poqe od 2020. godine, usled velikog pogor{avawa leì{nih prilika (raslojenost ugqonosne serije) u ju`nom delu ovog kopa. Osim toga, u tom periodu bi}e neophodno uskla|ivawe koli~ina ugqa lo{ijeg kvaliteta (iz kopa Radqevo i Tamnava Zapadno poqe) sa koli~inama kvalitetnog ugqa (iz Poqa E i Ju`nog poqa), po{to je za homogenizaciju ugqa (do koje }e morati da do|e) potrebno da koli~ine lo{ijeg i kvalitetnog ugqa budu u odgovaraju}oj srazmeri. Tabela 2: Dinamika proizvodwe ugqa od 2020. godine do kraja veka eksploatacije (h106 t) God. TAMNAVA ZAPAD POQE E JU@NO POQE RADQEVO KOLUBARA 2021 2025 55 50 40 40 185 2026 2030 55 50 40 40 185 2031 2035 55 50 40 40 185 2036 2040 33 50 40 40 163 2041 2045 50 40 40 130 2046 2050 50 40 22 112 2051 2055 40 40 2056 2060 40 40 198 300 320 222 1 040
Gruba projekcija daqeg razvoja povr{inske eksploatacije ugqa u Kolubarskom basenu bazirana je na trenutnom stawu istraènosti Basena, oceni mogu}nosti da se ugaq dobija na rentabilan na~in i utvr|enim geolo{kim rezervama ugqa. Me|utim, u narednom periodu moè do}i do promena raznih vrsta, na osnovu kojih se moè pove}ati stepen iskori{}ewa utvr|enih geolo{kih rezervi koje su sada znatno ve}e od utvr|enih bilansnih rezervi. To bi omogu}ilo i pro{irewe sada utvr|enog prostora za povr{insku eksploataciju i na ona poqa koja se svrstavaju u vanbilansne rezerve, kao i na koridor koji je ostavqen za magistralne saobra}ajnice i za industrijske objekte. Period do kada bi se eventualno mogla stvoriti mogu}nost {irewa eksploatabilnog podru~ja je relativno dug (preko 20 godina), da se, blagovremeno sprovedu odgovaraju}e aktivnosti za produèwe veka eksploatacije. Praksa u svetu je pokazala da predvi|awa do 10 godina daju realnu prognozu, sa neznatnim odstupawima. Ovakve i sli~ne programe potrebno je aktuelizovati svakih pet godina. Promene koje se mogu desiti, pored cene energije, su i nove tehnologije iskori{}ewa energije iz ugqa koje bi uzrokovale mawu potro{wu odnosno produìle vek eksploatacije.
2. Uticaj rudarskih radova na naseqe vreoci i neposredno okruèwe Zbog razvoja rudarskih radova u centralnom delu Basena do 2020. godine bi}e izme{teni, pored naseqa Vreoci, i deo magistralnog puta M 22, dalekovoda reda 110, 35 i 10 kV, magistralnog opti~kog kabla, reke Kolubare i reke Pe{tana, kao i lokalna infrastrukturna mreà, komunalni, mawi privredni i javni naseqski objekti i to na podru~ju KO Vreoci, KO [opi} , KO Medo{evac, KO Skobaq i KO Jabu~je. Predvi|eno je da se preseqewe Vreoca obavi u tri etape: do 2008. obuhvata doma}instva u zoni Poqa V. Crqeni i na brdu Vreoca u zoni Poqa D; od 20082011. obuhvata doma}instva iz centralnog dela naseqa u zoni Poqa D i u prvoj fazi eksploatacije Ju`nog poqa kao i koridora puta M 22; i od 20112015. obuhvata doma}instva u zoni Ju`nog poqa, novom infrastrukturnom koridoru i delu naseqa koje je indirektno ugroèn rudarskim radovima.
Tabela 1: Dinamika razvoja kopova i izme{tawa naseqa Vreoci Naziv kopa Eksproprijacija Otkrivka Ugaq po~etak preseqewe eksploatacije 1) Poqe V. Crqeni 20072008. 20082009. 2009. 2) Poqe D-pro{irewe 20072010. 20092010. 2010. 3) Ju`no poqe 20102015. 20122015. 2016. 4) Preostali deo KO Vreoci 20102015. Za deo naseqa Vreoci u zoni Tamnava Isto~no poqe i kopa Poqa D pokrenut je i realizovan postupak eksproprijacije na osnovu ranije utvr|enog javnog interesa od strane Vlade Republike Srbije. Detaqna dinamika svih aktivnosti vezanih za pripremu i realizaciju preseqewa naseqa i grobqa, kao i svakog pojedina~nog doma}instva, sadràni su u Programu preseqewa Vreoca, koji je sastavni deo Urbanisti~kog plana. Posebno su istraèni i utvr|eni uslovi izme{tawa magistralnih i drugih infrastrukturnih sistema (saobra}ajnica, vodotoka i energetskih vodova) iz zone povr{inskih kopova, kao i problem stabilnosti tla i bezbednosti infrastrukturnih, privrednih i naseqskih objekata u neposrednoj blizini povr{inskih kopova (Ju`no poqe, Poqe E i Poqe D).
25. decembar 2008.
Broj 54 35
Tabela 2: Dinamika izme{tawa infrastrukturnih sistema Infrastrukturni sistemi Eksproprijacija Izme{tawe Stavqawe u preseqewe rekonstrukcija funkciju izgradwa Ibarska magistrala 2008 2010. 2011. 2012. Regionalni put u centru Vreoca 2010. 2011. 2012. Reka Kolubara ( faza) 2007. ( faza) 2008. 2011. 2012. ( faza) 2015. 2016. Reka Pe{tan faza 2008. 2011. 2012. faza 2013. 2015. 2016. Dalekovodi, 110, 35, 10kV 2009 2013. 20112019. 20122020. Vodovod Vreoci mreà 2008. 20082010. 20092011. Opti~ki kabl, TT mreà 2009. 2010. 2012. Toplovod Vreoci 2010. 2011. 2012. Lokalna elektro i TT mreà 20082010. 20092011. Lokalni putevi ulice 20082010. 20092011. Posle 2020. godine bi}e, najverovatnije, izme{tena deonica èlezni~ke pruge BeogradBar, magistralni put M 22 (trajno izme{tawe), kao i industrijski kompleks u Vreocima. Za trajno izme{tawe magistralnih saobra}ajnica i reke Kolubare rezervi{e se infrastrukturni koridor u ju`nom delu Poqa Tamnava istok u zoni horsta, a za eventualno izme{tawe postoje}ih industrijskih pogona u Vreocima i izgradwu novih pogona rezervi{u se lokacije u Prostornom planu Kolubarskog basena (kompleks TE Kolubara A i TE Kolubara B). sopstvenu potro{wu. Najve}i deo zaposlenih radi u nekom od pogona RB Kolubara. U strukturi doma}instava zastupqene su sve kategorije, od nuklearnih porodica (oko 32%), bra~nih parova bez dece ili sa odraslom decom koja ne ìve u istom doma}instvu i sama~kih doma}instava do vi{egeneracijskih doma}instava. Prema popisu 2002. godine bilo je oko 16% doma}instava koja nemaju ~lanove mla|e od 65 godina, dok je oko 15% doma}instava imalo pet i vi{e ~lanova. Tercijarni sektor je slabo razvijen, sa relativno malim brojem zaposlenih. Naro~ito je primetno odustvo privatne inicijative u oblasti javnih slu`bi i potpuno oslawawe na dràvni sektor u ovim aktivnostima. U proteklom periodu iz Vreoca je zbog rudarskih aktivnosti preseqeno ukupno 129 doma}instava, prema slede}oj dinamici: do 19909; 199816; 20016; 20022; 200557; 200621; i 200718 doma}instava. Preseqewa su obavqena postupkom eksproprijacije, naj~e{}e isplatom u novcu za izuzete nepokretnosti, a doma}instva su sama re{avala problem novog mesta boravka. Za potrebe organizovanog preseqewa pripremqena je lokacija Crne me|e u [opi}u. Posledwih godina obezbe|ene su jo{ neke lokacije u Lazarevcu. Pogodnosti /potencijali Planirano izme{tawe naseqa Vreoci moè se posmatrati kroz dva mogu}a scenarija. Ukoliko se ovaj proces bude vodio organizovano i sa dobrom strategijom, realno je o~ekivati pozitivne efekte, kako na doma}instva i gra|ane koji }e se preseqavati, tako i na zone u koje se budu naseqavali. Ulagawa novca dobijenog za eksproprisane nepokretnosti u formirawe nove oku}nice i izgradwu novih, kvalitetnijih, funkcionalnijih, energetski efikasnijih i komunalno boqe opremqenih ku}a omogu}i}e boqi kvalitet stanovawa ovim gra|anima. Deo novca moè biti upotrebqen i za pokretawe sopstvenog biznisa i drugih aktivnosti koje obezbe|uju vi{i ekonomski standard doma}instva. Kao pogodnost treba posmatrati i perspektivno ulagawe u objekte komunalne i socijalne infrastrukture u naseqima, odnosno zonama naseqavawa. Te investicije mogu znatno oja~ati lokalne kapacitete i poboq{ati kvalitet ìvqewa, kako za starosedela~ko stanovni{tvo tako i za novodoseqene gra|ane iz Vreoca. Rizici / ograni~ewa Mogu}i je i scenario koji }e pogoditi stara~ka doma}instva, ili doma}instva ~iji ~lanovi nemaju dovoqno kvalifikacija i spremnosti za izazove ambivalente situacije u kojoj se dobija velika suma novca za eksproprisane nepokretnosti, ali istovremeno ostaje bez zemqi{ta i krova nad glavom. Pored negativnih posledica po pojedina~na doma}instva, to }e doneti i zna~ajane {tete za dru{tvenu zajednicu. Brojna su iskustva u na{oj zemqi da su
3. Preseqewe naseqa Stanovni{tvo Vreoca ima prete`no urbana socio-ekonomska obele`ja, sa relativno visokim stopama aktivnosti oba pola, procesima starewa i sl. Relativno je nizak udeo aktivnih lica u poqoprivredi, koja je mahom organizovana za
Broj 54 36
25. decembar 2008.
poqoprivredna i/ili radno i kvalifikaciono nespremna doma}instva dobijala novac u zamenu za eksproprisana imawa i ku}e i vrlo brzo potom postala korisnici centara za socijalni rad, bez ikakvih stalnih prihoda a ~esto i bez imovine. S toga se posebna pa`wa mora obratiti na doma}instva koja se u toku eksproprijacije i preseqewa mogu suo~iti sa problemima koje sama te{ko mogu da re{e. Drugo ozbiqno ograni~ewe jeste preseqavawe naseqa u tri faze. Neophodno je celi proces preseqewa, naro~ito u pogledu dostupnosti objekata socijalnog standarda, obezbe|ivawa adekvatnog funkcionisawa komunalne infrastrukture i ekolo{kih standarda, organizovati tako da se minimizira uticaj napredovawa kopova na uslove ìvqewa u delovima Vreoca koja }e se iseliti u kasnijim fazama. Ozbiqno ograni~ewe je pribavqawe zemqi{ta za organizovano preseqewe doma}instava, kao i za trì{nu ponudu gra|evinskih parcela za doma}instva koja se odlu~e da za eksproprisano zemqi{te uzmu novac ali planiraju da se nasele u nekom od naseqa u okolini ili ~ak izvan op{tine Lazarevac. Sada{wi propisi onemogu}avaju da se zemqi{te pribavi na neki drugi na~in izuzev direktnom pogodbom sa vlasnicima, {to je mnogo skupqe, dugotrajnije i skop~ano je sa te{ko}ama organizovane izgradwe komunalne infrastrukture, objekata javnih slu`bi i drugih naseqskih sadràja. Ciqevi Osnovni ciq pokretawa preseqewa naseqa Vreoci jeste da se oslobodi prostor za eksploataciju lignita i ostvari kontinuirana proizvodwa potrebnih koli~ina ugqa u Kolubarskom basenu radi obezbe|ewa energetske stabilnosti Republike Srbije. Sa stanovi{ta stanovnika Vreoca, osnovni ciq jeste da se obezbede boqi uslovi i kvalitet ìvqewa na novim lokacijama i da se ceo proces preseqewa ostvari sa {to povoqnijim efektima za gra|ane Vreoca. Posebni ciqevi preseqewa jesu: obaviti preseqewe u planiranim rokovima; stanovnicima Vreoca koji su se opredelili za organizovano preseqewe (zajedni~ko ili u okviru posebnog Socijalnog programa) obezbediti na novim lokacijama pravo na isti ili boqi kvalitet ìvqewa u pogledu prostornih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih uslova; stanovnicima Vreoca koji su se opredelili za individualno preseqewe ponuditi odgovaraju}e lokacije u Lazarevcu i drugim naseqima op{tine Lazarevac u skladu sa usvojenim urbanisti~kim planovima; obezbediti funkcionisawe delova naseqa i pristojne uslove ìvqewa stanovnicima Vreoca koji se iseqavaju u kasnijim fazama, odnosno u periodu do kona~nog iseqewa preduzimati sve mere kako bi lokalno stanovni{tvo bilo za{ti}eno od mogu}ih poreme}aja u svakodnevnom ìvotu; garantovati gra|anima da }e u novim naseqima biti utvr|eni i obezbe|eni parametri ìvotne sredine u skladu sa zakonskim propisima i normama kvaliteta ìvotne sredine; i primeniti pozitivna iskustva iz drugih zemaqa u sprovo|ewu preseqewa i u za{titi i unapre|ewu ìvotne sredine na kopovima, termoelektranama i drugim postrojewima za preradu lignita. Koncepcija preseqewa naseqa Polazi{ta koncepcije preseqewa naseqa Vreoci jesu: po{tovawe me|unarodnih konvencija i nacionalnih pravnih normi koje se odnose na korpus qudskih prava; pravo stanovnika Vreoca na boqe uslove ìvotne sredine od sada{wih u Vreocima, kao i pravo na preseqewe u naseqe opremqeno komunalnom i socijalnom infrastrukturom najmawe na nivou naseqa Vreoci; jasno definisawe obaveza koje preuzima JP EPS i PD RB Kolubara sa garancijama za po{tovawe i sprovo|ewe preuzetih obaveza; jasno definisawe obaveza koje preuzima doma}instvo sa garancijama za po{tovawe i sprovo|ewe preuzetih obaveza;
obezbe|ewe simboli~kog, kulturnog i socijalnog kontinuiteta sa sada{wim naseqem Vreoci; predupre|ivawe bespravne gradwe kao neèqene posledice spontanog naseqavawa van gra|evinskih rejona, kako na teritoriji op{tine Lazarevac, tako i na teritoriji okolnih op{tina; podsticawe organizovanog preseqewa naseqa i grobqa ~ime se omogu}uje: organizacija i ure|ewe novog naseqa prema nasle|enim funkcionalnim i socijalnim vrednostima starog naseqa; izme{tawe kulturnog nasle|a, privrednih (industrija, trgovina, servisi i sl.) i komunalnih objekata (grobqa i sl.), kao i javnih naseqskih objekata; komunalno opremawe novog naseqa prema savremenim potrebama preseqenog stanovni{tva i sl.; podsticawe ekonomskog i socijalnog razvoja kroz programe podr{ke zapo{qavawu lokalnog stanovni{tva, naro~ito mla|ih ìteqa i ulagawa novca, dobijenog od eksproprijacije, u razli~ite ekonomske aktivnosti; i podsticawe privredne diversifikacije podru~ja; jedan od ograni~avaju}ih razvojnih problema Lazarevca i Vreoca jeste monofunkcionalnost privre|ivawa, odnosno potpuna pot~iwenost i zavisnost ekonomije i drugih aktivnosti od dominantne privredne grane eksploatacije i prerade lignita; u interesu je preseqenih gra|ana, kao i stanovni{tva u naseqima u koje }e se oni preseliti, da se podsti~u privredne i uslu`ne aktivnosti radi diversifikacije ekonomske strukture, unapre|ewa socijalnog i kulturnog razvoja i obezbe|ewa zadovoqavaju}eg kvaliteta ìvotne sredine. Koncepcija preseqewa naseqa Vreoci Koncepcija preseqewa naseqa Vreoci zasnovana je na rezultatima rada na Prostornom planu podru~ja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena, Studiji uslova preseqewa naseqa Vreoci, Programskim osnovama za preseqewe naseqa Vreoci i, posebno, na izja{wavawu gra|ana Vreoca o ponu|enim uslovima preseqewa. 1) Prezentacija lokacija za preseqewe Gra|ani su blagovremeno bili obave{teni o lokacijama na kojima se nalaze gra|evinske parcele koje su: (a) ponu|ene u zamenu za eksproprisane parcele i objekte u okviru programa organizovanog preseqewa i (b) ponu|ene za kupovinu po trì{nim cenama za doma}instva koja se opredele da za eksproprisane nekretnine i zemqi{te uzmu naknadu u novcu. Ova informacija je dostupna pre zapo~iwawa konkurisawa za gra|evinske parcele i wihove raspodele. 2) Kriterijumi za izbor i dodelu lokacija Definisati kriterijume za izbor i dodelu lokacija odnosno konkretnih parcela. Ovaj korak je obavezan da bi se predupredile mogu}e zloupotrebe prilikom dodele parcela i ceo postupak u~inio objektivnim, otvorenim i demokratskim. 3) Kriterijumi za rangirawe doma}instava prilikom izbora lokacije i izbora/ dobijawa konkretne parcele bili bi slede}i: opredeqewe za organizovano preseqewe; pravo na samo jednu gra|evinsku parcelu na novoj lokaciji bez obzira na povr{inu oku}nice i veli~inu doma}instva, odnosno broj ~lanova i broj porodica u doma}instvu; vrednost sada{we parcele; poloàj sada{we parcele u nasequ Vreoci; i pozicija sada{we parcele u odnosu na dinamiku preseqewa, odnosno faze preseqewa naseqa. 4) Garantovawe prava gra|anima u procesu preseqewa obuhvata: pravo na izbor izme|u ponu|enih modaliteta/na~ina preseqewa (organizovano ili inidvidualno-pojedina~no); pravo na blagovremenu informaciju o uslovima i rokovima preseqewa; pravo na prihvatqive rokove preseqewa;
25. decembar 2008.
Broj 54 37
obostrano po{tovawe preuzetih obaveza i dogovora; i pravo na potpunu i blagovremenu informaciju o zakonskim i drugim pravima u procesu preseqewa. 5) Pravo na izbor ponu|enih modaliteta/na~ina preseqewa Svako doma}instvo ima pravo da se opredeli za jedan od ponu|enih modaliteta preseqewa. U Programskim osnovama definisani su slede}i modaliteti preseqewa doma}instava: organizovano (zajedni~ko) preseqewe, na jednu od predloènih lokacija u op{tini Lazarevac; organizovano preseqewe u okviru socijalnog programa; i individualno (pojedina~no) preseqewe. 6) Pravo na blagovremenu informaciju o uslovima i rokovima preseqewa EPS, Op{tina i ostali akteri u projektu preseqewa su u obavezi da blagovremeno, po{tuju}i unapred utvr|ene rokove, obave{tavaju gra|ane o svim pitawima u vezi sa preseqewem. Rokovi za pojedine aktivnosti se utvr|uju u odgovaraju}im dokumentima i odlukama, uz prethodnu saglasnost EPS-a, odnosno RB Kolubara, op{tine i predstavnika mesne zajednice Vreoci. 7) Pravo na prihvatqive rokove preseqewa Rokovi preseqewa se utvr|uju tako da gra|anima obezbede razumno/prihvatqivo vreme da izvr{e sve pripreme za preseqewe, kao i da obezbede razumno vreme za dono{ewe odluke o svakoj fazi preseqewa od izbora modaliteta preseqewa i naknade, potpisivawa ugovora, ure|ewa lokacije, izgradwe ku}e, do same faze preseqewa. 8) Obostrano po{tovawe preuzetih obaveza i dogovora Dogovor o obostranom po{tovawu preuzetih obaveza i posledicama kr{ewa defini{e se na samom po~etku projekta preseqewa. S jedne strane, ovakav dogovor pruà gra|anima garancije o ispuwewu preuzetih obaveza, a sa druge strane {titi EPS od finansirawa i pla}awa nepotrebnih aktivnosti, u slu~aju ako gra|ani odustanu od re{ewa koje su prihvatili u prethodnom koraku/fazi. 9) Pravo na potpunu i blagovremenu informaciju o zakonskim i drugim pravima u procesu preseqewa EPS, RB Kolubara i op{tina preuzimaju obavezu da u~ine dostupnim sve informacije o zakonskim i drugim propisima vezanim za uslove preseqewa, naro~ito o odredbama koje se odnose na prava gra|ana. Ovo se odnosi i na me|unarodne konvencije koje je dràva ratifikovala. 10) Formirawe stru~ne slu`be i Odbora za realizaciju Programa preseqewa naseqa Vreoci Postoji ve} sada u pripremnim fazama, a pojavi}e se i tokom trajawa/sprovo|ewa Programa preseqewa Vreoca, veliki broj poslova koji se moraju raditi kontinuirano, sistematski i organizovano, u stalnoj saradwi sa gra|anima na jednoj, i sa spoqnim akterima preseqewa, na drugoj strani. Veoma je va`no da ti poslovi budu stru~no i odgovorno organizovani i vo|eni, kako ceo projekat ne bi zapadao u te{ko}e i bio izloèn kompromitaciji i nepotrebnim problemima. Zbog toga je neophodno formirati posebnu slu`bu (poèqno u sastavu RB Kolubara) koja }e biti odgovorna za pripremu i organizaciju preseqewa naseqa i doma}instava (ugovori, saradwa sa doma}instvima, specijalizovani programi, koordinacija izrade urbanisti~ke dokumentacije, pruàwe pravne pomo}i i re{avawe pravnih problema, tehni~ka i stru~na pomo} u izgradwi objekata, kontakti i saradwa sa komunalnim slu`bama i dr.). JP EPS, odnosno RB Kolubara, Gradska op{tina Lazarevac i Mesna zajednica Vreoci formira}e Odbor za kontrolu realizacije usvojenog Programa preseqewa Vreoca.
Ocena predloènih lokacija za preseqewe naseqa i grobqa Lokacije za preseqewe (dela) naseqa koje mogu biti raspoloìve za izgradwu u periodu od 2008 2010. godine 1) Naseqe Rasadnik Lokacija se nalazi pored leve obale reke Lukavice u uòj gradskoj zoni Lazarevca. Donet je Plan detaqne regulacije koji omogu}uje formirawe 128 parcela za gradski tip oku}nice povr{ine od 68,00 ari, izgradwu do 100 stanova u vi{eporodi~nim zgradama kao i izgradwu dela javnih sadràja. Dobre strane ove lokacije su: povoqan saobra}ajni poloàj, blizina gradskog centra i sportsko rekreativnog kompleksa i povoqan ambijent u blizini vodotoka. Lo{a strana ove lokacije je potreba izvo|ewa sanacionih radova na potencijalnom klizi{tu. Uslovi prikqu~ewa na komunalnu infrastrukturu i kvalitet ìvotne sredine su dobri. 2) Naseqe Kusadak faza Lokacija se nalazi na podru~ju KO [opi} u severoisto~nom delu prigradske zone Lazarevca. Lokacija je u granicama GUP-a Lazarevca i ima odgovaraju}i urbanisti~ki plan koji je ve} posluìo za preseqewe dela naseqa Medo{evac. Na lokaciji ima 217 slobodnih parcela sa gradskim tipom oku}nice povr{ine od 5-10,00 ari. Dobre strane ove lokacije su: relativno povoqan saobra}ajni poloàj, zapo~eta izgradwa i komunalno opremawe naseqa, javni sadràji naseqa ~ija je izgradwa ve} zapo~eta, povoqni uslovi insolacije i aeracije naseqa i mogu}nost pro{irewa naseqa. Lo{e strane ove lokacije su: relativna blizina perspektivnih rudarskih radova (Poqe D i E) i teren ispresecan dubokim jarugama koji oteàva komunalno ure|ewe naseqa. Uslovi prikqu~ewa na komunalnu infrastrukturu i kvalitet ìvotne sredine su dobri. 3) Mawe lokacije na podru~ju Lazarevca nude mogu}nost brze gradwe ograni~enog broja ku}a, stanova i/ili poslovnih objekata, odnosno: a) lokacija O[ Knez Lazar sa 50 parcela povr{ine od 5,00 ari za gradski tip oku}nice; b) lokacija Severna magistrala sa sedam parcela povr{ine od 20,00 ari (ili 14 parcela po 10,00 ari) za objekte privatnog preduzetni{tva; i v) lokacija Mesna zajednica za izgradwu 120 stanova u {est stambenih zgrada. Lokacija za preseqewe grobqa Gradska op{tina Lazarevac je predloìla lokaciju u katastarskoj op{tini [opi} u zoni Crne me|e Kusadak za novo grobqe Lazarevac 2 gde je jedan deo ponu|en za preseqewe postoje}eg grobqa u Vreocima ukqu~uju}i i formirawe novih parcela nakon preseqewa. Donet je Plan detaqne regulacije za izgradwu grobqa Lazarevac 2 u naseqenom mestu [opi}, Gradska op{tina Lazarevac (Slu`beni list grada Beograda, broj 10/07) koji obezbe|uje dovoqan broj grobnih mesta za sada{we i budu}e potrebe Lazarevca, Vreoca i drugih naseqa koja se nalaze u zoni rudarskih radova. Predloèna lokacija ispuwava propisane kriterijume za grobqa a prihvatqiv je i wen saobra}ajni poloàj. Izja{wavawe stanovnika (doma}instava) vreoca o ponu|enim lokacijama i uslovima preseqewa. Za izradu Programa preseqewa bilo je neophodno organizovati izja{wavawe stanovnika/doma}instava o ponu|enim uslovima preseqewa radi dobijawa pouzdanih podataka o broju doma}instava koja su opredeqena za organizovano
Broj 54 38
25. decembar 2008.
preseqewe, o poloàju i veli~ini parcele u novom nasequ, kao i o elementima za formirawe zajednica susedstva, odnosno kom{ijskih grupacija. Rezultati izja{wavawa stanovnika Vreoca Izja{wavawe stanovnika Vreoca o ponu|enim uslovima preseqewa, sadrànim u dokumentu Programske osnove za preseqewe naseqa Vreoci, organizovano je od strane PD RB Kolubara sredinom januara 2008. godine. Evidentirano
je ukupno 1.185 doma}instava. U vezi sa preseqewem izjasnilo se 945 doma}instava, s tim {to je izja{wavawe odbilo 135 doma}instava (14,3 %). Za organizovano preseqewe izjasnilo se 67 doma}instava (7,1 %), a za individualno preseqewe 704 doma}instava (74,5%). U odnosu na mesto preseqewa odgovori su razli~iti i dosta neodre|eni pogotovo kada je re~ o doma}instvima koja su se izjasnila za individualno preseqewe.
Tabela 1: Izja{wavawe o mestu preseqewa individualno i organizovano individualno preseqewe Godina Lazarevac Op{tina Beograd ostale op{tine ne zna ne Lazarevac preseqewa Lazarevac 2008 8 1 4 0 15 3 2009 35 74 18 2 25 34 2010 29 20 14 4 54 10 2011 12 45 10 3 24 23 2012 9 14 2 1 4 12 2013 9 4 1 2 11 3 2014 23 56 16 2 24 44 UKUPNO 125 214 65 14 157 129 organizovano preseqewe Godina preseqewa ukupno lokacija Kusadak Rasadnik Knez Lazar Severna magistrala ostalo 2008 1 0 0 0 0 1 2009 21 1 6 7 3 4 2010 10 0 2 3 3 2 2011 15 2 2 10 1 0 2012 3 1 0 0 2 0 2013 6 0 1 3 2 0 2014 11 2 4 3 2 0 UKUPNO 67 6 15 26 13 7
U vezi sa preseqewem grobqa, izjasnilo se ukupno 486 staralaca za organizovano preseqewe grobnih mesta na grobqe Lazarevac 2 [opi} ukupno 2.132 groba. Rezultati izja{wavawa ukazuju na to da se ogromna ve}ina doma}instava izjasnila za individualno preseqewe. Kod organizovanog preseqewa, ve}ina se izjasnila za lokacije u gradu Lazarevcu, dok kod individualnog preseqewa postoji verovatno}a da }e se izme|u 4050% doma}instava doseliti u Lazarevac ili u wegovo prigradsko podru~je. Socijalnim programom bi}e obuhva}eno svega 45 doma}instava, prete`nim delom vlasnika ili korisnika stanova u dràvnoj svojini. Po pitawu preseqewa grobnih mesta preovla|uje usmerewe prema novom grobqu Lazarevac 2 u [opi}u. Iako se rezultati izja{wavawa ne mogu uzeti kao kona~ni, oni ukazuju na mogu}nost da }e se najmawe 50% doma}instava doseliti u Lazarevac ili wegovu prigradsku zonu. S obzirom na to da se mali procenat doma}instava izjasnio za organizovano preseqewe, izvesno je da na novim lokacijama ne}e mo}i da se formira centralno naseqe sa prate}im
javnim sadràjima i obele`jima Vreoca. Doma}instva koja }e se doseliti u Lazarevac bi}e upu}ena na kori{}ewe gradskih javnih slu`bi, komunalnih i drugih servisa. U ciqu spre~avawa neplanske izgradwe, op{tina }e obezbediti dono{ewe odgovaraju}ih urbanisti~kih planova i druge uslove za plansko naseqavawe doma}instava koja su se odlu~ila za individualno preseqewe na podru~ju op{tine. Razlog za ovo je da se izbegne stihijno i neplansko naseqavawe na neurbanizovana rubna podru~ja naseqa, na poqoprivredno zemqi{te i druge zone koje nisu planirane za naseqavawe. Socijalni program Doma}instva u Vreocima nisu homnogena po svojim bazi~nim demografskim, socio-ekonomskim, kulturnim, porodi~nim, zdravstvenim i drugim obele`jima. Posebnu pa`wu zahtevaju tzv. osetqiva/rawiva doma}instva u koje spadaju stara~ka doma}instva, samohrani roditeqi, siroma{na doma}instva i ona na rubu siroma{tva, doma}instva
25. decembar 2008.
Broj 54 39
sa bolesnim i hendikepiranim ~lanovima. To su doma}instava koja u postupku preseqewa treba da imaju organizacionu, tehni~ku ili finansijsku podr{ku sa strane (RB Kolubara, op{tina, republika). Pojavi}e se i problem preseqewa doma}instava, koja raspolaù skromnim ili podstandardnim objektima, vrlo niske vrednosti, koja za novac dobijen za eksproprisanu imovinu, ne}e mo}i da finansiraju izgradwu nove ku}e/stana i kupovinu parcele. Verovatno da bi odre|eni broj ovih doma}instava radije prihvatio da u zamenu za eksproprisanu imovinu dobije stan u vlasni{tvu ili u zakupu. Socijalnim programom }e biti obuhva}ena i doma}instva koja nemaju nepokretnosti u vlasni{tvu i/ili imaju status zakupaca u stanovima u dràvnom vlasni{tvu. Ovi i sli~ni problemi su predmet socijalnog programa kao sastavnog dela Programa preseqewa naseqa Vreoci. Za izvr{ewe socijalnog programa bila bi obezbe|ena posebna sredstva. Za kategorije doma}instava koja nisu u mogu}nosti da sama organizuju ili finansiraju preseqewe, RB Kolubara }e obezbediti dobijawe stana ili ku}e u vlasni{tvu
ili u zakupu (zavisno od imovine kojom doma}instvo raspolaè i wene vrednosti), odgovaraju}e povr{ine (do 60 m2), kvaliteta i opremqenosti instalacijama. Doma}instva koja koriste stanove u dràvnoj svojini po osnovu zakupa, dobi}e odgovaraju}e stanove u Lazarevcu na kori{}ewe po istom osnovu, u statusu zakupca. Kriterijumi za ostvarivawe prava na osnovu socijalnog programa bi}e utvr|eni tokom primene i razrade programa preseqewa na osnovu principa iz programa preseqewa. Dinamika preseqewa naseqa U skladu sa planiranom dinamikom rudarskih radova na podru~ju KO Vreoci okvirni plan preseqewa naseqa odnosno doma}instava predvi|a tri faze: (1) 20052008. godine 61 ku}i{te (85 doma}instava); (2) 20082011. godine 526 ku}i{ta (603 doma}instava) i (3) 20112015. godine 305 ku}i{ta (318 doma}instava). U delu naseqa koji je indirektno ugroèn rudarskim radovima nalazi se 162 ku}i{ta (166 doma}instava).Ukupno se iseqava 892 ku}i{ta odnosno 1.006 doma}instava.
Tabela 2: Dinamika preseqewa doma}instava Vreoca 2005-2008. 2008-2011. 2011-2015. Ukupno preseqewe Prostorna celina potcelina ku}idomaku}idomaku}idomaku}idoma{ta }inst. {ta }inst. {ta }inst. {ta }inst. Poqe V. Crqeni 1 8 8 8 8 Poqe D 1 50 72 50 72 3 254 263 254 263 Ju`no poqe 1 82 102 82 102 2 51 52 51 52 3 4 1 1 1 1 Infrastrukturni 1 102 108 53 55 155 163 koridor 2 3 5 1 1 4 6 4 48 91 48 91 6 38 44 38 44 Privredno-ndustrijska 1 38 37 38 37 zona Vreoci 2 1 1 1 1 Deo naseqa koji je (46) (50) (46) (50) indir. ugro`. rud. 162 166 162 166 radovima UKUPNO 61 85 526 603 305 318 892 1006
Tabela 3: Dinamika preseqewa doma}instava sa delova katastarskih op{tina [opi}, Medo{evac i V. Crqeni DINAMIKA PRESEQEWA Katastarska Broj op{tina doma}instava 20082011. 20112015. Ukupno V. Crqeni 24 24 24 Medo{evac 59 59 59 [opi} 56 6 9 15 UKUPNO: 139 89 9 98
Broj 54 40
25. decembar 2008.
Tabela 4: Izme{tawe objekata sa javnim funkcijama Naziv objekta Godina izme{tawa Napomena Osnovna {kola 2012. De~ji vrti} 2012. Sportski objekti 2013. Dom kulture 2015. Ambulanta 2015. Crkva posle 2020. Zajedno sa industrijskom zonom Kulturno nasle|e 2010-2012. Izme{ta se na lokaciju pored crkve Grobqe 2009 Izme{ta se na lokaciju novog grobqa Lazarevac 2 Rezervoar vodovoda 2010. Rezervoar iznad industrijske zone ostaje u funkciji Predvi|a se da svi objekti sa javnim funkcijama mogu nesmetano da se koriste u toku preseqewa najve}eg dela doma}instava Vreoca. Doma}instva koja }e ostati da ìve u Vreocima posle 2015. godine bi}e upu}ena na kori{}ewe javnih objekata u Velikim Crqenima. U zavisnosti od toga gde }e se preseliti ve}i deo doma}instva Vreoca bi}e re{avani uslovi kori{}ewa javnih objekata, {to }e biti re{avano odgovaraju}im urbanisti~kim planovima za nove lokacije u skladu sa Programom preseqewa. 4. Preseqewe postoje}eg grobqa u vreocima Grobqe u Vreocima nalazi se isto~no od centra naseqa na uzvi{ewu, sa izlazom na put kp. br. 2371 KO Vreoci i ukqu~ewem na regionalni put R-201 Stepojevac Lazarevac. Grobqe se nalazi na katastarskim parcelama broj 1457/1, 1457/2, 1499/2, 1498, 1545/2, 1547, 1548/2 i 2381 (sve KO Vreoci), u povr{ini od oko 1,85 ha. Grobqe datira iz perioda sa po~etka XIX veka sa prvim utvr|enim sahrawivawem 1801. godine. Novi deo grobqa moè se smatrati ure|enim sa kapelom i ure|enim i opremqenim grobnim mestima i ~esto skupim nadgrobnim spomenicima. Grobovi su uglavnom organizovani u grobna mesta sa jednim, dva ili tri groba. Izvestan broj grobnih mesta rezervisan je za budu}e sahrawivawe lica srodnika umrlih. Stari deo grobqa koji je nastao spontano ima dosta napu{tenih grobova, koje je te{ko identifikovati. Tabela 1: Pregled grobnih mesta na grobqu u Vreocima Naziv Broj grobova Broj grobnih mesta Sahraweni izme|u 1998. i februara 2008. 407 372 Sahraweni pre 1997. 2752 2184 Nepoznate osobe 647 647 Rezervisani grobovi 300 281 Ukupno 4106 3484
25. decembar 2008.
Broj 54 41
Koncept preseqewa grobqa Poqe D je u Kolubarskom basenu kop sa najduìm vremenom eksploatacije i savremenom tehnologijom. Eksploatacija ugqa se zavr{ava 2016. godine. Nakon toga, stvorena depresija zapuwava se otkrivkom iz kopa Ju`no poqe, a severni deo se nadvi{ava otkrivkom Poqa E. Preseqewem centralnog dela naseqa Vreoci (20082011) i postoje}eg grobqa (20082009) stvaraju se uslovi za nastavak eksploatacije ugqa na Poqu D. Po~etak realizacije preseqewa grobqa u Vreocima vezan je za dono{ewe Odluke o stavqawu van upotrebe postoje}eg Vreo~kog grobqa i otvarawu nove lokacije za sahrawivawe, odnosno, izgradwu i ure|ewe grobqa Lazarevac 2 u [opi}ima. Dinamika realizacije preseqewa grobqa u Vreocima predloèna u ovom programu u direktnoj je zavisnosti od nosilaca aktivnosti, lokacije na kojoj se obavqaju radwe, vrste aktivnosti kao i obezbe|ewa sredstava za pokrivawe tro{kova. Planirane aktivnosti na preseqewu grobqa Program preseqewa grobqa u Vreocima predvi|a slede}e grupe aktivnosti: 1) Pripremne aktivnosti koje su najve}im delom ve} obavqene: odre|ivawe lokacije grobqa za organizovano preseqewe; usvajawe Urbanisti~kog plana za novo grobqe; izrada idejnog i glavnog projekta novog grobqa; izrada plana informisawa javnosti; usvajawe Programa preseqewa grobqa u Vreocima. 2) Prioritetne aktivnosti dono{ewe odluke o stavqawu van upotrebe grobqa u Vreocima i odluke o novom mestu sahrawivawa; i identifikacija staralaca grobnih mesta i wihovo izja{wavawe o na~inu preseqewa. 3) Institucionalno-regulativna procedura dono{ewe propisa o odràvawu i ure|ewu novog grobqa; ostali akti i sporazumi; i konstituisawe Odbora za preseqewe grobqa u Vreocima. 4) Operativne aktivnosti informisawe stanovni{tva naseqa Vreoci o teku}im i planiranim aktivnostima; izrada Operativnog plana preseqewa grobqa; realizacija kona~nog izja{wavawa doma}instavaidentifikacija staralaca grobnih mesta, izrada Programa za{tite kulturnog nasle|a; ure|ewe novog grobqa Lazarevac 2 u [opi}ima; organizacija ekshumacije; ekshumacija posmrtnih ostataka (po fazama); demontaà spomenika; individualno sahrawivawe; organizovano sahrawivawe; izrada novih spomenika i spomen obele`ja koja }e zameniti o{te}ene; i izgradwa i ure|ewe spomen kosturnice. Organizovano (zajedni~ko) preseqewe grobnih mesta, podrazumeva da RB Kolubara u celosti obavi preseqewe grobnog mesta, {to podrazumeva: demontaù nadgrobnog spomenika, opsega, plo~e i sl., ekshumaciju posmrtnih
ostataka i wihov sme{taj u specijalne sanduke, zatrpavawe i dezinfekcija grobnog mesta, transport spomenika i posmrtnih ostataka do izabrane lokacije, ukopavawe posmrtnih ostataka, montaà nadgrobnog spomenika i opsega i ure|ewe grobnog mesta; postupak preseqewa vr{i se (po èqi) u prisustvu staraoca; ukoliko do|e do o{te}ewa nadgrobnog spomenika i opsega, RB Kolubara }e izvr{iti popravku ili izradu novog. Individualno (pojedina~no) preseqewe grobnih mesta podrazumeva da RB Kolubara obavi demontaù nadgrobnog spomenika, opsega i sl. i ekshumaciju i sahrawivawe posmrtnih ostataka. Staralac je duàn da blagovremeno obezbedi novo grobno mesto s obzirom na to da se preseqewe mora obavqati prema dinamici utvr|enoj u Programu. Na~in sprovo|ewa preseqewa grobqa Fizi~ko preseqewe grobqa u Vreocima odvija se u okviru operativnih aktivnosti, po zavr{enim pripremnim i prioritetnim aktivnostima. Svaka faza se mora odraditi u realnom vremenu u skladu sa propisima i uslovima, koji su detaqno razra|eni u Planu preseqewa grobqa u Vreocima. Ekshumacija posmrtnih ostataka realizuje se u tri faze; istovremeno sa ekshumacijom odvija se prenos posmrtnih ostataka i demontaà spomenika i spomen obele`ja i to: (1) spomen obele`ja uz uslove nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture; (2) grobovi sahrawenih pre 1997. godine i neidentifikovani grobovi; i (3) grobovi sahrawenih posle 1998. godine. Po zavr{enoj ekshumaciji posmrtnih ostataka vr{i se organizovano preseqewe na unapred odre|enu lokaciju (parcelu) od strane staraoca grobnog mesta. Rizici u realizaciji preseqewa Raspoloìvo vreme za obavqawe svih aktivnosti je najve}i rizik jer nepredvidive okolnosti mogu uticati na odlagawe realizacije preseqewa grobqa. Vreme preseqewa grobqa S obzirom na to da }e ure|ewe novog grobqa Lazarevac 2 [opi} biti zavr{eno do kraja 2008. godine, po~etak preseqewa postoje}eg grobqa na novu lokaciju predvi|a se krajem 2008. godine a zavr{etak preseqewa krajem 2009. godine. Grobqe u Medo{evcu Postoje}e grobqe u Medo{evcu nije ugroèno rudarskim radovima do 2020. godine. Nalazi se pored regionalnog puta R 201 na kat. parcelama br. 1287 i 742/10 i zauzima povr{inu od 1,08.90 ha. Registrovano je ukupno 1.724 grobova, od toga se moè identifikovati 1.423 grobova dok je 301 grob nepoznat. Prema vremenu po~ivawa 1059 grobova je starije od 10 godina a 147 ima mawe od 10 godina od ukopa. S obzirom da je deo Medo{evca ve} preseqen na lokaciju Kusadak i da se u neposrednoj blizini novog naseqa ure|uje novo grobqe Lazarevac 2 i da postoje}e grobqe u Medo{evcu ne}e biti ugroèno rudarskim radovima do 2020. godine, doma}instva Medo{evca }e mo}i po sopstvenoj odluci da koriste i postoje}e grobqe u Medo{evcu i novo grobqe Lazarevac 2 u [opi}u.
Tabela 2: Pregled grobnih mesta na grobqu u Medo{evcu Godine po~ivawa Br. Br. Br. Rezervisni Nepoznati segmenta grobnih grobova grobovi <3 3-7 7-10 >10 nepoznate grobovi mesta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1 47 68 2 4 5 2 45 9 1 2 99 113 4 3 6 4 83 8 5 3 88 110 4 2 0 3 55 26 20 4 89 107 7 1 4 2 64 16 13 5 93 101 3 2 3 1 50 9 33 6 107 114 2 1 3 0 57 13 38
Broj 54 42
25. decembar 2008.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 7 96 121 8 4 4 5 75 8 17 8 102 126 4 1 3 2 96 10 10 9 102 122 2 0 1 1 56 18 44 10 102 114 5 2 4 5 54 18 26 11 92 114 6 2 8 3 61 14 20 12 100 144 7 7 9 4 100 13 4 13 100 130 10 5 5 4 95 7 4 14 99 109 2 2 2 4 72 5 22 15 93 103 1 1 4 2 52 19 24 16 81 97 2 2 5 0 44 24 20 Ukupno 1490 1793 69 39 66 42 1059 217 301 Politika razvoja energetskih delatnosti obuhvata oba CIQEVI RAZVOJA I PLANSKA RE[EWA veze koje proizlaze iz dugoro~nih strate{kih dokumenata PO OBLASTIMA razvoja i me|unarodnih konvencija i ugovora. Sa stanovi1. Razvoj rudarsko-energetsko-industrijskog kompleksa {ta planirawa prostora bitna su slede}a strate{ka opreu Vreocima deqewa do 2020. godine: Osnovni ciqevi privrednog razvoja i razme{taja indu1) razvoj i {irewe povr{inskih kopova ugqa eksplostrije na planskom podru~ju su: atacija Poqa D do 2016. godine, otvarawe Poqa Veliki pove}awe konkurentnosti, efikasnosti i produktiv- Crqeni (eksploatacija 20092016) i otvarawe Ju`nog nosti privrednih delatnosti; poqa (2016 posle 2020. godine), otvarawe Poqa E reorganizacija i restrukturirawe RB Kolubara, kao (2016), Poqa Radqevo (2014). Planirani fizi~ki obim i modernizacija dela postoje}ih proizvodnih i uslu`nih proizvodwe ugqa u periodu 20092015. godine }e porasti sa kapaciteta, uz intenzivirawe fizi~kog obima proizvod- 30 miliona t na 36 miliona t, {to je i maksimalna godiwe, prometa roba i usluga; {wa proizvodwa do kraja planskog perioda. razvoj proizvodnih delatnosti u skladu sa trì{nim 2) izme{tawe dela infrastrukturnih instalacija i uslovima, potencijalima i ograni~ewima, uz diverzifika- objekata zbog {irewa povr{inskih kopova ugqa i izrada ciju sektora usluga; projektne dokumentacije za budu}a re{ewa i normalno obezbe|ivawe uslova za efikasnu prostornu organiza- funkcionisawe pogona KolubaraPrerada; ciju i funkcionisawe proizvodnih, uslu`nih i infra3) infrastrukturno i komunalno opremawe nedostaju}im strukturnih delatnosti u privrednoj zoni Vreoca; instalacijama i objektima privredno-industrijske zone; podizawe kvaliteta saobra}ajne dostupnosti Plan4) rekonstrukcija postoje}eg kapaciteta Su{are; skog podru~ja ulagawem u magistralnu saobra}ajnu infra5) izdvajawe, reorganizacija i osnivawe JP za distristrukturu i objekte (drumske, èlezni~ke), telekomunika- buciju toplotne pare (daqinsko grejawe) iz KolubaraPrerade, kao i mogu}e preno{ewe proizvodwe i dicione veze i komunalnu infrastrukturu; inicirawe novih proizvodnih programa u skladu sa stribucije pija}e vode iz KolubaraPrerade u postoje}e trì{nim uslovima, uz primenu savremenih evropskih JKP za distribuciju pija}e vode iz Lazarevca; potrebna je principa industrijske politike na lokalnom nivou -zna- nova politika cena ovih usluga, transformacija i preno{ewe navedenih poslova javnom preduze}u koje bi ovo prewe, inovacije, preduzetni{tvo i dr.; uzelo i na ekonomskim cenama prodavalo vodu i toplotnu uspe{no re{avawe socijalnih pitawa zaposlenih; sanacija o{te}ene ìvotne sredine i za{tita pro- energiju proizvedenu u pogonima KolubaraPrerada; i 6) daqi intenzivan razvoj prera|iva~ke industrije u stora u planirawu novih investicionih aktivnosti; racionalno i efikasno kori{}ewe gra|evinskog ze- funkciji rudarsko-energetskog kompleksa. Razvoj prerade metala i elektroindustrije bi}e selekmqi{ta, uz mogu}nost promene namene i/ili uvo|ewa metivan i zasnovan na primeni novih tehnologija, diverzi{ovitog na~ina kori{}ewa prostora; i postupna primena principa odrìvog razvoja rudarstva, fikaciji industrijske proizvodwe, ukqu~ivawu u me|unaenergetike i industrije i o~uvawe ìvotne sredine, spre~a- rodno trì{te, sa potencijalnom primenom visoke tehnovawe nenamenskog i neracionalnog kori{}ewa prostora, za- logije u proizvodwi delova, rudarske opreme i mehanizacije, metalnih konstrukcija, ekstremnog inèweringa, ustavqawe degradacije poqoprivrednog zemqi{ta i dr. Kqu~ni tranzicioni ciqevi u okviru PD RB Kolubara sklopova, agregata, ure|aja i opreme, mehani~kih, eleksu, izme|u ostalih, daqe podràvawe komercijalizacije komu- tri~nih i drugih komponenti, gotovih proizvoda sredwe i nalnih usluga (izdvajawe, reorganizacija i formirawe JP niè tehnologije, opreme za automatizaciju elektronskih ili JKP za efikasno upravqawe distribucijom pija}e vode i sklopova, elektroma{ina, procesne opreme, mernih i pretoplotne pare za grejawe stanovni{tva i ostalih korisnika ciznih instrumenata i dr. Razvoj prerade metala veziva}e se i daqe za: (a) potrebe opsluìvawa teku}eg i investivan sistema), odgovornost za rezultate poslovawa i razvoja. Na osnovu ocena nasle|ene privredne strukture, proble- cionog odràvawa proizvodne opreme i sredstava rudarma dosada{weg razvoja lokalne ekonomije Vreoca, dugoro~- sko-energetsko-industrijskog kompleksa Kolubarskog banih ciqeva razvoja, u narednom periodu potrebno je stvara- sena i drugih privrednih dru{tava JP EPS; (b) {iroko we uslova za diverzifikaciju privrede, podr{ka politici trì{te i izvoz (ukqu~uju}i diverzifikaciju proizvodaktivirawa novih malih preduze}a i na toj osnovi stvara- nog asortimana i u okviru malih privatnih preduze}a); (v) we prostora za novo zapo{qavawe. Osnovna opredeqewa u rad na motorima i pruàwe usluga generalnih popravki motora rudarskih, gra|evinskih i drugih ma{ina; i (g) razprivredi u narednom periodu treba da budu bazirana na: razvoju reorganizovanog i restrukturiranog rudar- voj programa proizvodwe komponenti, rezervnih delova, precizne mehanike, hidraulike i dr. U fazi planirawa su sko-energetskog kompleksa RB Kolubara; razvoju novih programa, posebno u prera|iva~kom sek- zna~ajni poslovni aran`mani sa nema~kim firmama. Proizvodwa gra|evinskog materijala i gra|evinarstvo toru proizvodwe, tj. preradi metala i ma{inogradwi; izgradwi i/ili izme{tawu dela osnovne infrastruktu- imaju uslove da postanu zna~ajne privredne delatnosti, s obzirom na blizinu i veli~inu trì{ta Beograda i okrure i dopuni infrastrukture privredno industrijske zone; razvoju saobra}aja (pruàwe saobra}ajnih usluga za èwa. Proces privatizacije ovog sektora je gotovo zavr{en. U preduze}u Xella Srbija, u okviru brenda Ytong prevoz roba, servis i odràvawe drumskih vozila i sl.); su do 2009. godine planirana ulagawa od 10,2 miliona USD razvoju logistike, trgovine i raznih usluga.
25. decembar 2008.
Broj 54 43
i razvoj proizvodwe raznih elemenata, natprozornika i nadvratnika, elemenata sa rukohvatom, elemenata od kre~no-silikatne opeke i dr. Razvoj uslu`nih delatnosti ugostiteqstvo, trgovina, turizam u okviru Preduze}a za dru{tvenu ishranu i ugostiteqstvo Kolubara-Ugostiteqstvo d.o.o. U narednom periodu moè se o~ekivati okon~awe privatizacije ovog preduze}a i nastavak obavqawa postoje}ih delatnosti, uz eventualni daqi razvoj svojevrsnog keteringa, trgovinske delatnosti i poboq{awa turisti~kih usluga. Razvoj i razme{taj industrije na planskom podru~ju zasniva se na: (a) uvaàvawu prostornih ograni~ewa; (b) postoje}oj prostornoj strukturi kapaciteta; i (v) kriterijumima za izbor razvojnih opredeqewa i usmeravawe razme{taja. Prema principima odrìvog industrijskog razvoja, osnovni kriterijumi za izbor prioriteta razvoja u domenu industrijske delatnosti su: (1) porast industrijske zaposlenosti; (2) razvoj u skladu sa prostorno-ekolo{kim kapacitetom lokalne sredine, posebno u pogledu aktiviranog prostora, kori{}ewa mineralnih, vodnih, energetskih resursa i drugih resursa; (3) smawewe udela kapitalno i resursno zahtevnih aktivnosti; (4) postepeno ga{ewe ekolo{ki rizi~ne proizvodwe; (5) pove}awe racionalnosti i efikasnosti proizvodwe; (6) pove}awe udela tehnolo{ki efikasnijih grana i dr. O~ekivano budu}e intenzivirawe eksploatacije ugqa i potencijalna izgradwa novih energetskih i preradnih kapaciteta i wihov razme{taj, predstavqaju osnovne determinante prostorne organizacije i kori{}ewa zemqi{ta u basenu i Vreocima. Procewuje se da }e u prostornoj strukturi industrije do 2020. godine najve}i zna~aj i daqe imati privredno-industrijska zona u Vreocima, kao i aktivirawe novih eksploatacionih poqa na podru~ju basena. Polaze}i od strate{kih planova i dinamike razvoja rudarskih kopova (posebno Poqa D i Ju`nog poqa), procewuje se da }e u periodu nakon 2020. godine biti neophodno izme{tawe Privredno-industrijske zone. Problemi u funkcionisawu i komunalnoj opremqenosti te zone, kao i pretpostavke o wenom dislocirawu nalaù potrebne planske zahvate u pravcu infrastrukturnog opremawa neophodnim i/ili nedostaju}om mreòm i objektima, primene mera za{tite ìvotne sredine u skladu sa novim sistemom EMS, ure|ewe prostora zone i dr. Kvalitetnije kori{}ewe u narednom periodu podrazumeva ulagawa u infrastrukturno opremawe zone, kao i neophodnu revitalizaciju i boqe odràvawe postoje}ih privrednih i drugih objekata. Zbog karaktera postoje}ih privrednih preduze}a u zoni i poloàja zone u odnosu na okolna naseqa, neophodno je preduzeti dodatne mere za{tite okoline primenom novih tehnologija i ISO standarda 9001 i 14000. Iako je ova zona relativno dobro prostorno integrisana (prese~ena je regionalnom saobra}ajnicom), ne raspolaè povoqnim uslovima za intenzivnije kori{}ewe i izgradwu novih adekvatnih proizvodnih i drugih privrednih sadràja. I pored neizvesnosti wene dislokacije, trebalo bi omogu}iti zamenu dotrajalih, izraubovanih ili slabo odràvanih objekata, kao i uslove za potencijalnu izgradwu monta`nih objekata za proizvodne ili uslu`ne namene iskqu~ivo radi obezbe|ewa proizvodno-uslu`nog ciklusa u funkciji primarne delatnosti proizvodwe i prerade ugqa. Stroga zabrana izgradwe novih privrednih objekata u zoni mogla bi da ozbiqno ograni~i i ugrozi budu}i razvoj postoje}ih privrednih dru{tava. U vezi s tim potrebno je definisawe potencijalnih novih lokaliteta izvan privredno-industrijske zone i to za eventualno dislocirawe dela postoje}ih i sme{taj novih proizvodnih programa vezanih in/direktno za razvoj rudarsko-industrijskog kompleksa. Sa stanovi{ta budu}eg razvoja od kqu~nog zna~aja je sanacija postoje}ih ekolo{kih problema i eliminisawe ili ublaàvawe eventualnih uticaja na okolna naseqa. U postplanskom periodu nakon 2020. godine trebalo bi obezbediti prostor za dislokaciju industrijske zone Vreoci, u skladu sa dinamikom i planom {irewa proizvodwe ugqa. Potencijalni lokaliteti za dislokaciju su u okviru atara Konatica, pro{irewa lokaliteta TE Kolubara B i mogu}eg pro{irewa energetsko-industrijske zone u Velikim Crqenima i dr. Tako|e, potrebno je blagovremeno
obezbe|ewe pojedinih lokaliteta za razvoj novih proizvodnih programa funkcionalno povezanih sa mati~nim preduze}ima iz privredno-industrijske zone Vreoci. Mogu}e lokacije novih privrednih proizvodnih programa, posebno iz prera|iva~kog sektora, mogu se o~ekivati u me{ovitoj privrednoj/industrijskoj zoni Lazarevca i dr. Sme{taj novih investicionih programa uslovqava se striktnom primenom urbanisti~ko-tehni~kih, ekolo{kih i drugih kriterijuma i standarda, u skladu sa zakonskim re{ewima. 2. Stanovni{tvo, organizacija javnih slu`bi i uslovi stanovawa 2.1. Stanovni{tvo Polaze}i od ~iwenice da rudarstvo i energetika imaju razvojni prioritet na planskom podru~ju osnovni ciq u oblasti demografskog razvoja jeste obezbe|ivawe adekvatnih uslova ìvqewa gra|ana. To podrazumeva pravovremeno preseqewe stanovni{tva iz zona {irewa kopova i obezbe|ivawe normalnih uslova ìvota stanovnika do momenta preseqewa, kao onih koje ostaju da ìve u delovima naseqa koji nisu u zoni {irewa kopova. U tom smislu utvr|uju se posebni ciqevi, specificirani na osnovu interesa i potreba pojedinih grupa stanovni{tva, koji obuhvataju: obezbe|ewe adekvatnog pristupa javnim slu`bama; dono{ewe i realizaciju specifi~nih programa i obezbe|ivawe finansijskih i drugih podr{ki za razvoj privatnog preduzetni{tva radi zadràvawa mla|eg stanovni{tva; i za{titu i pomo} starijim gra|anima, posebno stara~kim sama~kim i dvo~lanim doma}instvima. Demografske promene na planskom podru~ju do 2020. godine odnose se na procenu populacije: a) koja }e se fazno, u skladu sa dinamikom razvoja kopova i izgradwom infrastrukturnih koridora preseliti i b) koja ostaje da ìvi u delu naseqa Vreoci koji je indirektno ugroèn rudarskim radovima i u zoni rezrvisanoj za izme{tawe infrastrukturnih koridora posle 2020 deo naseqa [opi} (Slika 1).
Broj 54 44
25. decembar 2008.
U periodu do 2015. godine bi}e preseqeno oko 1.140 doma}instava sa oko 3.350 stanovnika, tako da }e se sada{wa populacija na Planskom podru~ju smawiti za oko 91%. Iz zona koje su direktno ugroène {irewem kopova ili izme{tawem infrastru-kturnih koridora preseqava se 960 doma}instava (oko 2.930 stanovnika), a iz dela naseqa Vreoca koji je indirektno ugroèn rudarskim rado-vima za preseqewe se opredelilo 180 doma}instava sa oko 420 stanovnika. U skladu sa planiranom dinamikom preseqewa, o~ekivane demografske promene na Planskom podru~ju i naseqima, odnosno delovima naseqa (Tabela 1, Grafikon 1.1 i 1.2.) su slede}e: u prvoj fazi, do 2011, bi}e preseqeno oko 770 doma}instva, tj. oko 2.330 stanovnika, tako da }e se populacija Planskog podru~ja smawiti za oko 63% i to: populacija naseqa Vreoca }e se, preseqewem 685 doma}instava sa oko 2.035 stanovnika smawiti za 63%; iz [opi}a se preseqava 6 doma}instava sa oko 20 stanovnika, odnosno oko 9,5% populacije ovod dela naseqa; i
stanovni{tvo iz delova naseqa Veliki Crqeni i Medo{evac bi}e preseqena u celini 24 doma}instva sa 82 stanovnika iz Velikih Crqena i 59 doma}instava sa 193 stanovnika iz Medo{evca; u drugoj fazi, period 20112015, preseqewe }e biti znatno maweg obima oko 370 doma}instava sa ne{to vi{e od 1.000 stanovnika tako da }e se populacija planskog podru~ja smawiti za jo{ 27% i to: iz Vreoca se u ovom periodu preseqava oko 360 doma}instva sa oko 1.000 stanovnika pa }e se populacija ovog naseqa smawiti za jo{ 30%; i iz [opi}a se preseqava 9 doma}instava (oko 20 stanovnika). U delu naseqa Vreoci koji je indirektno ugroèn rudarskim radovima ostaje da ìvi 46 doma}instava (9 doma}instava se izjasnilo da ostaje, a 37 je odbilo da se izjasni o preseqewu) sa oko 175 stanovnika (oko 5,5% populacije naseqa), a u delu naseqa [opi} (zona rezervisana za izme{tawe infrastrukturnih koridora posle 2020) ìvi 41 doma}instvo sa oko 160 stanovnika.
Tabela 1: Dinamika preseqewa stanovni{tva i doma}instava Stanovni{tvo Doma}instva Podru~je/celina broj % broj % Naseqe VREOCI ukupno 3210 100.0 1088 100.0 Preseqewe do 2011. godine 2035 63.4 685 63.0 Preseqewe 20112015. godine 1000 31.2 357 32.8 Deo naseqa koji je indirektno ugroèn rudarskim radovima* 175 5.4 46 4.2 VELIKI CRQENI u Planskom podru~ju 82 100.0 24 100.0 Preseqewe do 2011. godine 82 100.0 24 100.0 MEDO[EVAC u Planskom podru~ju 193 100.0 59 100.0 Preseqewe do 2011. godine 193 100.0 59 100.0 [OPI] u Planskom podru~ju 202 100.0 56 100.0 Preseqewe do 2011. godine 19 9.4 6 10.7 Preseqewe 20112015. godine 18 8.9 9 16.1 Ostali deo naseqa 165 81.7 41 73.2 PLANSKO PODRU^JE UKUPNO 3687 100.0 1227 100.0 Preseqewe do 2011. godine 2329 63.2 774 63.1 Preseqewe 20112015. godine 1018 27.6 366 29.8 Deo naseqa Vreoci koji je indirektno ugroèn rudarskim radovima* 175 4.7 46 3.7 Ostali deo Planskog podru~ja 165 4.5 41 3.3 * Populacija koja nakon izja{wavawa ostaje da ìvi u ovom delu naseqa.
25. decembar 2008.
Broj 54 45
Tabela 2: Struktura stanovni{tva po starosnim grupama Starosne grupe Podru~je/celina Ukupno 0-19 godina 20-39 godina 40-59 godina preko 60 godina broj % broj % broj % broj % Naseqe VREOCI ukupno 3210 707 100.0 893 100.0 906 100.0 692 100.0 Preseqewe do 2011. godine 2035 433 61.2 594 66.5 574 63.4 428 61.8 Preseqewe 2011-2015. godine 1000 236 33.4 245 27.4 284 31.3 229 33.1 Deo naseqa koji je indirektno ugroèn rudarskim radovima 175 38 5.4 54 6.0 48 5.3 35 5.1 VELIKI CRQENI 82 22 100.0 19 100.0 25 100.0 16 100.0 Preseqewe do 2011. godine 82 22 100.0 19 100.0 25 100.0 16 100.0 MEDO[EVAC 193 47 100.0 55 100.0 60 100.0 31 100.0 Preseqewe do 2011. godine 193 47 100.0 55 100.0 60 100.0 31 100.0 [OPI] 202 55 100.0 47 100.0 65 100.0 35 100.0 Preseqewe do 2011. godine 19 7 12.7 5 10.6 4 6.2 3 8.6 Preseqewe 2011-2015. godine 18 2 3.6 5 10.6 7 10.8 4 11.4 Ostali deo naseqa 165 46 83.6 37 78.7 54 83.1 28 80.0 PLANSKO PODRU^JE 3687 831 100.0 1014 100.0 1056 100.0 774 100.0 Preseqewe do 2011. godine 2310 509 61.3 673 66.4 663 62.8 478 61.8 Preseqewe 2011-2015. godine 1012 238 28.6 250 24.7 291 27.6 233 30.1 Deo naseqa koji je indirektno ugroèn rudarskim radovima 175 38 4.6 54 5.3 48 4.5 35 4.5 Ostali deo Planskog podru~ja 165 46 5.5 37 3.6 54 5.1 28 3.6 U strukturi preseqavawa iz dela naseqa Medo{evac najbrojnije je i zastupqeno u skoro istom broju, stanovni{tvo starosti 4059 i 2039 godina (60 i 55 lica), zatim mlado stanovni{tvo do 19 godina (47), a svaki {esti stanovnik je stariji od 60 godina (31). Tako|e, ima oko tridesetoro dece pred{kolskog i osnovno{kolskog uzrasta. S obzirom na to da se ovo stanovni{tvo preseqava na lokaciju Kusadak na kojoj su ve} izgra|eni neki objekti javnih slu`bi, ali jo{ uvek nisu u funkciji (osnovna {kola) neophodno je intenzivirati kompletirawe i organizovati rad ovih slu`bi. U strukturi preseqavawa iz dela atara naseqa Veliki Crqeni, polovinu ~ini stanovni{tvo do 19 godina i 2039 godina (22 i 19 lica), a polovinu starija populacija, s tim {to su gra|ani starosti 4059 godina brojniji od lica sa preko 60 godina (25 : 16). Predvi|eno je da se ovo stanovni{tvo preseli na lokaciju Rasadnik u Lazarevcu i koristi}e postoje}e objekte javnih slu`bi. U slu~aju nedovoqnosti kapaciteta pojedinih slu`bi nu`no ih je oja~ati u skladu sa brojem potencijalnih korisnika. [opi}. U periodu do 2015. godine bi}e preseqeno oko 40 stanovnika tj. oko 18% od ukupnog broja stanovnika ovog dela naseqa. U strukturi stanovni{tva koje se preseqava do 2011. godine (oko 20 stanovnika) vi{e od polovine ~ini mla|a populacija (do 19 godina i 2039 godina), a u drugoj fazi (20112015) brojnija je starija populacija. U zoni rezervisanoj za izme{tawe infrastrukturnih koridora posle 2020. godine ìvi 165 stanovnika, a u pogledu starosne strukture tre}inu (54) ~ini stanovni{tvo starosti 4059 godina, oko ~etvrtine (46) do 19 godina, zatim 2039 godina (37), a najmawe je u~e{}e stanovnika sa preko 60 godina (28). Kako se radi samo o delu naseqa ne postoji vremenska serija podataka na osnovu kojih je mogu}e sagledati demografske trendove. Po{to se radi o relativno mladoj populaciji (indeks starewa 0.6) procewujemo da }e se broj stanovnika neznatno pove}ati, tako da }e u ovom delu naseqa 2020. godine ìveti izme|u 180 i 200 stanovnika. Vreoci. U prvoj fazi, do 2011. godine, preseli}e se ne{to mawe od 600 gra|ana starosti 2039 godina, (oko 67% stanovni{tva naseqa ove starosne kategorija) i oko 570 gra|ana starosti 4059 godina (63%), tako da }e se i potencijal radno-sposobnog stanovni{tva smawiti za oko dve tre}ine. U ovoj fazi preseqava se oko 430 lica do 19 godina (oko 61% stanovni{tva ove starosne grupe) i skoro isti broj stanovni{tva starijeg od 60 godina (oko 62%). Tako|e, broj dece pred{kolskog uzrasta (06 godina) }e se smawiti za oko 63%, a osnovno{kolskog (714 godina) za oko 61%, tako da }e u delu naseqa koji se preseqava posle 2011. godine i delu koji je indirektno ugroèn rudarskim radovima biti oko 50 dece pred{kolskog i oko 90 osnovno{kolskog uzrasta. U drugoj fazi (20112015) preseqava se oko 1.000 stanovnika (oko 31% sada{we populacije naseqa), a u strukturi stanovni{tva ne{to je ve}e u~e{}e stanovnika starosti 4059 godina (28%) u odnosu na ostale starosne grupe. Sumarno, planiranim preseqewem do 2015. godine stanovni{tvo u nasequ Vreoci }e se smawiti za oko 95%. U delu naseqa Vreoci koje je indirektno ugroèno rudarskim radovima najbrojnije je stanovni{tvo starosti 4059 godina (oko 31%), zatim stanovni{tvo starosti 2039 godina (oko 27%), dok je u~e{}e mladog (do 19 godina) i starog stanovni{tva (preko 60 godina) skoro izjedna~eno (22 : 20). S obzirom na to da se radi o ne{to starijoj populaciji (indeks starewa 0.9) procewujemo da }e u narednom periodu do}i do smawewa broja stanovnika, tako da }e 2020. godine u ovom delu naseqa ìveti oko 100 stanovnika, a u pogledu starosne strukture brojnije }e biti starije stanovni{tvo. 2.2. Javne slu`be Osnovni ciq u organizaciji javnih slu`bi je da se obezbedi wihovo funkcionisawe i zadovoqavawe potreba gra|ana do samog zavr{etka procesa iseqavawa stanovni{tva. Prema demografskim procenama, ra~una se da }e u zonama Vreoca koje se iseqavaju posle 2011. godine, kao i u delu
Broj 54 46
25. decembar 2008.
naseqa koji je indirektno ugroèn rudarskim radovima, biti izme|u 120 i 140 dece pred{kolskog i osnovno{kolskog uzrasta. Mora se imati u vidu i mogu}nost da deo dece iz doma}instava koja }e se raseliti u periodu 20112015., roditeqi ranije upi{u u neku od osnovnih {kola u naseqima gde doma}instvo planira da se naseli. Ovakve okolnosti nalaù da se u dogovoru sa lokalnim vlastima i prosvetnim slu`bama, utvrde forme organizacije i funkcionisawa svake od ovih slu`bi u zavisnosti od iskazanih potreba i objektivne situacije lokalnog stanovni{tva. Boravak dece pred{kolskog uzrasta u toku sprovo|ewa preseqewa bi}e prilago|en kapacitetima/postojawem odgovaraju}ih objekata. Mogu}e ga je organizovati davawem koncesije za organizovawe pred{kolske ustanove u privatnom objektu, uz obezbe|ewe standarda usluga i subvencija koje obezbe|uje grad Beograd svoj deci upisanoj u dràvne pred{kolske ustanove. Nakon iseqavawa objekta osnovne {kole (2012), organizuje se prevoz u~enika do osnovne {kole u nekom od naseqa u blizini (Veliki Crqeni, Lazarevac), uz neophodno ja~awe kapaciteta {kole ({kola) koja }e primiti u~enike iz Vreoca. S obzirom na pove}anu udaqenost od {kole, mora se obezbediti rad u jednoj smeni i oblici celodnevne nastave ili produènog boravka, radi uskla|ivawa radnog vremena {kole sa radnim vremenom roditeqa, kao i organizovawe specijalizovanog |a~kog prevoza (|a~ki autobusi), sa subvencioniranim cenama prevoza. Zdravstvena za{tita. S obzirom na to da }e gra|ani naseqa imati stalnu potrebu za osnovnom zdravstvenom za{titom, naro~ito imaju}i u vidu da je gotovo svako {esto doma}instvo u kategoriji stara~kih, bez ~lanova mla|ih od 65 godina, urgentno je da se obezbedi kontinuirana zdravstvena za{tita do zavr{tka procesa iseqavawa. Sada{wa ambulanta radi u objektu monta`nog tipa. Nu`no je oja~ati zdravstvenu slu`bu u nasequ Vreoci, i obezbediti weno kvalitetno funkcionisawe do samog kraja funkcionisawa naseqa. Treba, tako|e, imati u vidu da }e samo raseqavawe poja~ati stresne situacije i pove}ati rizik od obolevawa vezanih za poja~an stres i napetost, {to je sa svoje strane dodatan razlog za ja~awe zdravstvene slu`be za gra|ane Vreoca. U saradwi sa Domom zdravqa iz Lazarevca, nu`no je uspostaviti prilago|en sistem i pruàwe zdravstvenih usluga gra|anima Vreoca, ukqu~iv i podsticawe privatne inicijative koja }e biti umreèna u sistem javne zdravstvene za{tite i biti kori{}ena od strane gra|ana sa istim finansijskim aran`manima kao i u dràvnim ambulantama. Dom kulture u Vreocima je vi{efunkcionalan objekat sa razvijenom socijalnom i kulturnom funkcijom i ulogom u svakodnevnom ìvotu lokalne zajednice. Imaju}i u vidu intenzitet aktivnosti i va`nost ovog prostora za lokalnu zajednicu, trebalo bi pa`qivo istraìti i formirati koncept i prostornu poziciju novog centra za kulturne, socijalne i druge aktivnosti ìteqa Vreoca na lokaciji na koju bude ve}ina preseqena. Mogu}e je da se i druge aktivnosti, kao {to je Dom omladine, Klub penzionera i sl. objedine u okviru jednog novog objekta u novom nasequ. U svakom slu~aju, Dom kulture }e biti u funkciji do zavr{etka programa preseqewa. S obzirom na specifi~nu situaciju u kojoj se ve} nalaze i u kojoj }e ìveti gra|ani Vreoca do kona~nog iseqewa naseqa, neophodno je da se svaki pojedina~ni slu~aj javnih slu`bi re{ava dogovorom predstavnika op{tinske uprave i op{tinskih slu`bi, lokalnog stanovni{tva, naro~ito zainteresovanih ciqnih grupa i predstavnika EPS-a. Realno je da }e neki od tro{kova za organizovawe ovih slu`bi biti ve}i od utvr|enih standarda, ali je to cena koja se mora platiti da bi se na adekvatan na~in ostvarivala ustavom zagarantovana socijalna prava gra|ana, naro~ito ona u oblasti obrazovawa, zdravstvene i socijalne za{tite.
2.3. Stanovawe Osnovni ciq u pogledu stanovawa na Planskom podru~ju jeste ublaàvawe negativnih uticaja preseqewa stanovni{tva i obezbe|ivawe adekvatnih uslova i kvaliteta ìvqewa. Planska predvi|awa obuhvataju: (1) procenu stambenog fonda koji se nalaze u: a) zonama {irewa, odnosno otvarawa kopova ili izgradwe/izme{tawa infrastrukturnih i koji se biti preseqen do 2015. godine; b) delu naseqa Vreoci koji je indirektno ugroèn rudarskim radovima i v) zoni rezervisanoj za izme{tawe infrastrukturnih koridora posle 2020. deo naseqa [opi}; (2) ostvarivawe uslova i kvaliteta stanovawa na Planskom podru~ju; i (3) preporuke za izgradwu stambenih jedinica u naseqima planiranim za preseqewe doma}instava. (1) U zonama koje su direktno ugroène {irewem, odnosno otvarawem novih kopova ili izgradwom/izme{tawem infrastrukturnih koridora ima oko 1080 stanova, od toga oko 930 nastawenih stanova. Ovi stanovi ~ine preko 70% stambenog fonda na Planskom podru~ju i bi}e iseqeni do 2015. godine. U prvoj fazi, do 2011. godine bi}e iseqeno/napu{teno oko 890 stanova, od toga 780 nastawenih stanova (oko 85% od ukupnog broja stanova koji se preseqava). U Vreocima }e se stambeni fond smawiti za oko 770 stanova tj. oko 670 nastawenih stanova (oko 61% stambenog fonda ovog naseqa), delu naseqa [opi}u 12 tj. 9 nastawenih stanova, a iz Medo{evca i Velikih Crqena se u ovoj fazi iseqavaju svi stanovi (76 odnosno 70 nastawenih stanova i 38, odnosno 36). U drugoj fazi, period 20112015, preseqewe }e biti znatno maweg obima oko 190 stanova tj. oko 150 nastawenih, od toga 11 stanova (8 nastawenih iz [opi}a), a ostali iz Vreoca. U delu naseqa Vreoci koji je indirektno ugroèn rudarskim radovima nalazi se oko 320 stanova (280 nastawenih). Tako|e, iz ovog dela naseqa za preseqene se opredelilo 180 doma}instava. U [opi}u, u zoni rezervisanoj za izme{tawe infrastrukturnih koridora posle 2020. godine ima 60 stanova, odnosno 49 nastawenih stanova. (2) U pogledu ostvarivawa i unapre|ewa uslova i kvaliteta stanovawa na Planskom podru~ju defini{u se prostorno diferencirana pravila gra|evinskih intevencija na stambenim objektima, koja su uskla|ena sa dinamikom {irewa kopova, odnosno fazama preseqewa: na stambenim objektima koji }e biti napu{teni/iseqeni u prvoj fazi (do 2011) nisu dozvoqene bilo kakve intervencije na objektima; na stambenim objektima koja se iseqavaju u drugoj fazi (20112015) mogu se preduzimati popravke i mawe adaptacije koje obezbe|uju kvalitet stanovawa; i doma}instvima koja ìve u delu naseqa Vreoci koji je indirektno ugroèn rudarskim radovima i zoni [opi}a iz koje ne}e biti preseqewa do 2020. godine, ali je rezrvisana za izme{tawe infrastrukturnih koridora (posle 2020.), treba omogu}iti da, ukoliko èle, poboq{aju uslove i kvalitet stanovawa; ovo podrazumeva adaptaciju ili dogradwu, izvo|ewe novih ili rekonstrukciju postoje}ih instalacija u stambenom objekta, izgradwu sengrupa i bunara, kao i izgradwu novih stambenih jedinica u okviru postoje}ih parcela i prema utvr|enim urbanisti~kim pravilima i odgovaraju}im standardima i normativima. (3) Osnovni princip preseqewa je obezbe|ivawe istih i boqih uslova i kvaliteta stanovawa. Za organizovano preseqewe se izjasnilo 67 doma}instava iz Vreoca. Doma}instva iz dela naseqa Medo{evac bi}e preseqeno na lokaciju Kusadak, a iz dela naseqa Veliki Crqeni na lokaciju Rasadnik. Standardi stanovawa u ovim naseqima (Kusadak i Rasadnik) definisani su urbanisti~kim uslovima i parametrima iz planske dokumentacije za ova naseqa. Program preseqewa i dinamika izgradwe utvr|uje se na osnovu kona~nog izja{wavawa gra|ana o na~inu preseqewa i izboru lokacije.
25. decembar 2008.
Broj 54 47
3. Kori{}ewe i ure|ewe poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta 3.1. Poqoprivredno zemqi{te i poqoprivreda Osnovni ciq u oblasti kori{}ewa i za{tite poqoprivrednog zemqi{ta i razvoja poqoprivrede jeste razrada re{ewa kojima se prostorno i vremenski minimiziraju nepovoqni uticaji eksploatacije i prerade lignita na agroekolo{ki potencijal pedolo{kog sloja, uz istovremeno uzimawe u obzir socioekonomskih aspekata opstanka i razvoja poqoprivredne proizvodwe. Na toj osnovi se odre|uju slede}i posebni ciqevi: u planovima razvoja rudarstva i energetike i u svim drugim sektorskim planovima i programima poqoprivredno zemqi{te tretirati kao neobnovqivi prirodni resurs; u fazi tehni~ko-tehnolo{kog projektovawa rudarskih radova razraditi re{ewa kojima se ograni~ava naru{avawe biolo{ke raznovrsnosti pedolo{kog sloja zemqi{ta, koji je sposoban za proizvodwu biomase, bilo u poqoprivrednoj proizvodwi, bilo u {umarstvu, na zelenim terenima za sport i rekreaciju i sl., u skladu s dru{tvenim potrebama;
uspostaviti poseban sistem upravqawa/gazdovawa eksproprisanim zemqi{tima do vremena wihovog ukqu~ivawa u rudarsku eksploataciju, prioritetno u funkciji za{tite okruèwa od nepovoqnih uticaja naru{avawa lokalnih biocenoza; multisektorskim pristupom razraditi konzistentna i me|usobno usagla{ena re{ewa kojima se obezbe|uje obnavqawe uni{tenih ekolo{kih, privrednih i dru{tvenih funkcija zemqi{ta, imaju}i pri tome u vidu i potrebe budu}ih generacija; i u skladu s evropskim modelom multifunkcionalne poqoprivrede, obezbediti dugoro~nu podr{ku opstanku, odnosno obnavqawu i razvoju porodi~nih oblika poqoprivredne proizvodwe, s obzirom na wihovu va`nu ulogu ne samo u proizvodwi hrane, ve} i u oblasti za{tite ìvotne sredine i pejzaà, o~uvawa plodnosti zemqi{ta, bogatstva stani{ta i biodiverziteta, kao i lokalne tradicije i kulturne ba{tine. U skladu s planiranim {irewem kopova i izme{tawem infrastrukturnih koridora i re~nih tokova, ocewuje se da }e u periodu 20072020. do}i do smawewa poqoprivrednih povr{ina za oko 830 ha, uz pogor{avawe uslova za poqoprivrednu proizvodwu u okruèwu (Tabela 1).
Tabela 1: Aproksimacija zauzimawa poqoprivrednog zemqi{ta za potrebe rudarstva, 20072020. u ha od toga po KO Plansko podru~je svega Vreoci Veliki Crqeni Medo{evac Cvetovac [opi} Stawe 2007 1591.7 1009.4 36.9 22.5 0.0 522.9 Zauzimawe 20072010 195.2 126.2 36.9 32.1 Kopovi 78.1 41.2 36.9 Infrastruktura 117.1 85.0 32.1 Stawe 2010 1396.5 883.2 0.0 22.5 0.0 490.8 Zauzimawe 20102015 455.1 389.8 65.3 Kopovi 295.0 295.0 Infrastruktura 160.1 94.8 65.3 Stawe 2015 941.4 493.4 0.0 22.5 0.0 425.5 Zauzimawe 20152020 182.9 182.9 Kopovi 63.4 63.4 Infrastruktura 119.5 119.5 Stawe 2020 758.5 310.5 0.0 22.5 0.0 425.5 Bilansi 20072020 -833.2 -698.9 -36.9 0.0 0.0 -97.4 Kopovi -436.5 -399.6 -36.9 Infrastruktura -396.7 -299.3 -97.4 Za{titni pojasevi-svega 2010 77.7 42.0 18.6 2015 130.5 94.8 18.6 2020 126.0 107.4 18.6 */ ukqu~uju}i izme{tawe re~nih korita Uzimaju}i u obzir opasnost da u uslovima zaposedawa vi{e od polovine poqoprivrednih zemqi{ta za potrebe razvoja rudarstva i energetike moè do}i do smawewa interesa, kako preseqenog stanovni{tva, tako i preostalih me{tana Vreoca za bavqem poqoprivrednom proizvodwom, Planom se daje prednost dugoro~noj za{titi ekosistemskih funkcija zemqi{ta kao integralnog prirodnog resursa, u odnosu na wegovo ubrzano osposobqavawe za proizvodwu hrane i agrarnih sirovina. Ovakvo opredeqewe podrazumeva primenu slede}ih, prostorno diferenciranih mera za{tite zemqi{ta: u odnosu na terene koji ne}e biti u ve}oj meri zahva}eni indirektnim uticajima {irewa povr{inskih kopova i drugih rudarskih aktivnosti, prioritetno je zadràvawe prete`nog dela poqoprivrednog zemqi{ta u wegovoj nameni, uz primenu mera koje doprinose unapre|ivawu ekonomskih, tehni~ko-tehnolo{kih i organizacionih uslova poqoprivredne proizvodwe, {to se, uglavnom, odnosi na prostornu celinu Vaneksploataciono podru~je i naseqsku zonu Sever; u delovima Ju`nog poqa koji do 2020. ne}e biti zauzeti i rudarskim radovima (potcelina 2 i delovi potcelina 3 i 4 izvan prostora izme{tawa Pe{tana), obezbedi}e se uslovi za redovnu obradu eksproprisanog poqoprivrednog zemqi{ta, davawem na besplatno kori{}ewe za nau~no-istraìva~ke oglede i druge potrebe od javnog
Broj 54 48
25. decembar 2008.
interesa, kao i po osnovu drugih prikladnih modaliteta privremenog kori{}ewa prirodnih resursa; oko Poqa Veliki Crqeni, kao i u severnim delovima i bo~nim potesima napredovawa povr{inskih kopova Poqa D i Ju`nog poqa bi}e formiran pojas privremene za{titne vegetacije, {irine oko 150 metara, radi uspostavqawa biolo{ke brane od {tetnih uticaja rudarstva na naseqsku zonu i {ire okruèwe; zemqi{te izloèno taloèwu {tetnih agensa, koji dolaze direktno ili indirektno od rudarsko-energetskih i drugih ~ovekovih aktivnosti, bi}e {ti}eno preduzimawem odgovaraju}ih preventivnih mera na izvorima nastajawa ovih {tetnih uticaja; na prostoru oslobo|enom izme{tawem infrastrukturnih koridora, u delovima izvan {irewa povr{inskih kopova, paralelno }e biti primewene odgovaraju}e mere rekultivacije zemqi{ta i ozelewavawa predela, prioritetno u funkciji separacije {tetnih ekosistemskih uticaja koje donosi prostorno pribliàvawe Poqa D prema frontu napredovawa Ju`nog poqa; i zemqi{te zauzimano za {irewe povr{inskih kopova i druge aktivnosti koje uni{tavaju wegove ekosistemske funkcije, bi}e vra}eno pre|a{woj poqoprivrednoj nameni, odnosno drugim namenama kojima se pove}ava potencijal zemqi{ta za proizvodwu biomase, prema dinamici/rokovima koji su uslovqeni karakterom i tehnologijom pojedinih rudarsko-energetskih objekata; ovo se ne odnosi samo na zemqi{ta privremeno zauzimana za {irewe povr{inskih kopova, ve} i na prostor oslobo|en budu}im izme{tawem Industrijske zone. Sprovo|ewe navedenih mera za{tite i obnavqawa ekosistemskih funkcija zemqi{ta obezbedi}e se izradom odgovaraju}e tehni~ke dokumentacije, uz uzimawe u obzir tro{kova i ukupnih socioekonomskih, ekolo{kih i pejza`nih efekata sprovo|ewa potrebnih programa za{tite zemqi{ta, odnosno projekata rekultivacije, revitalizacije i ure|ewa degradiranog prostora. 3.2. [ume i {umska zemqi{ta S obzirom na pozitivni uticaj {ume na atmosferskoklimatski i hidrolo{ki potencijal, biodiverzitet, bioti~ku produktivnost i sposobnost samopre~i{}avawa prostora, pove}awe povr{ina pod kvalitetnom {umom predstavqa jedan od osnovnih ciqeva dugoro~nog prostornog razvoja Planskog podru~ja. Ostvarivawe tog ciqa obuhvata slede}e posebne ciqeve:
teritorijalno diferencirawe dinamike i ciqeva po{umqavawa: odmah je neophodno podizawe imisionih za{titnih {uma od intenzivnih zaga|ivawa vazduha, prioritetno u zoni Poqa D i u bo~nom potesu Ju`nog poqa, prema sada{woj trasi infrastrukturnih koridora; sredworo~ni prioritet ima izrada i realizacija programa sukcesivne rekultivacije zemqi{ta deponija, u skladu s dinamikom rudarskih radova do 2020. godine i kona~nom vizijom revitalizacije i ure|ewa degradiranog prostora; dugoro~no teì{te jeste na uspostavqawu ekolo{ki i socioekonomski optimalnih odnosa izme|u poqoprivrednih, {umskih i izgra|enih povr{ina na regionalnom i lokalnom nivou; podizawe i intenzivna nega linijskih, prirodnih hidrofilnih {uma uz vodotoke Kolubare i Pe{tana, naporedo sa wihovim izme{tawem u novu zonu; podizawe {umskih za{titnih pojasa oko novih trasa saobra}ajnih koridora, poqoprirednih povr{ina na vaneksploatacionom podru~ju i na drugim lokacijama od prioritetnog zna~aja za za{titu okruèwa od nepovoqnih uticaja rudarskih radova i termoelektrana; i pove}awe stepena biolo{ke raznovrsnosti {uma: formirawem zasada s vrlo {irokim spektrom dendroflore, uz davawe prednosti autohtonim vrstama li{}ara na dugi rok; uvo|ewem divqih vo}karica, hortikulturnih formi drve}a; ukrasnog `buwa i drugog dekorativnog biqa u za{titne {umske sastojine; i uvaàvawem zakonomernosti mikroekolo{kih uslova sredine radi za{tite stani{ta divqe flore i faune. Budu}i da primewena tehnologija eksploatacije lignita uslovqava ka{wewe rekultivacije, u odnosu na dinamiku zauzimawa prostora, kao i zbog planiranog pove}avawa dubine kopova, postoje slabi izgledi da do 2020. godine otpo~ne rekultivacija delova Poqa D i Ju`nog poqa, gde u prvoj fazi prioritet trebalo bi da dobije po{umqavawe. Realno je ra~unati samo na otpo~iwawe rekultivacije Poqa Veliki Crqeni, na kome se u periodu 2016-2020. planira podizawe {uma na povr{ini 165,8 ha, od ~ega 137,5 ha na podru~ju KO Vreoci i 28,3 ha u KO Veliki Crqeni. U to vreme se planira i privremena rekultivacija u zoni Infrastrukturnih koridora, {to nije ukqu~eno u preliminarne bilanse po{umqavawa. I pored toga, o~ekuje se da }e Plansko podru~je do 2020. godine nadoknaditi gubitke u povr{inama {uma uni{tenih razvojem rudarstva, a u isto vreme i zna~ajno pove}ati stepen {umovitosti (Tabela 2).
Tabela 2: Projekcija povr{ina pod {umama po KO, 20072020. od toga po KO Plansko podru~je svega Vreoci V.Crqeni Medo{evac Cvetovac [opi} Povr{ine u ha Stawe 2007 150.5 33.7 10.9 105.9 Zauzimawe 20072010 5.8 5.8 Stawe 2010 144.7 27.9 10.9 0.0 0.0 105.9 Zauzimawe 20102015 34.1 2.4 10.9 20.8 Stawe 2015 110.6 25.5 0.0 0.0 0.0 85.1 Zauzimawe 20152020 19.6 19.6 1.5 Po{umqavawe 165.8 137.5 28.3 Stawe 2020 256.8 143.4 28.3 0.0 0.0 83.6 Bilansi 20072020 106.3 109.7 17.4 0.0 0.0 -22.3 Stepen {umovitosti u % 2007 5.5 1.8 17.7 0.0 0.0 15.1 2010 5.2 1.5 17.7 0.0 0.0 15.1 2015 4.0 1.3 0.0 0.0 0.0 12.1 2020 9.3 7.6 46.0 0.0 0.0 11.9
25. decembar 2008.
Broj 54 49
Neophodno je da se nastave i pro{ire detaqna istraìvawa uslova spoqne sredine (pedolo{ka i fitocenolo{ka), kao i analize sastava otkrivke i orografije novonastalih odlagali{ta. Na toj osnovi treba odmah pristupiti pripremi tehni~ke dokumentacije, koja je potrebna za izradu programa podizawa za{titnih {uma i dugoro~nih i sredworo~nih programa rekultivacije i revitalizacije degradiranih zemqi{ta po{umqavawem, prioritetno na padinama, ispresecanim terasama po izohipsama. S obzirom na sada{wu visoku bonitetnu vrednost zemqi{ta koja se nalaze na planskom podru~ju, sprovo|ewe Plana po{umqavawa ne sme da se odvija na ra~un zapostavqawa mogu}nosti racionalnog kori{}ewa rekultivisanih povr{ina u poqoprivredne svrhe. 4. Za{tita prirode i rekultivacija degradiranih povr{ina 4.1. Za{tita prirode i prirodnih vrednosti Polaze}i od prirodnih obele`ja planskog podru~ja, dugoro~ni ciqevi u oblasti za{tite prirode i prirodnih dobara jesu: minimizirawe gubitaka pedolo{kog sloja zemqi{ta, odnosno obnavqawe wegovih ekosistemskih funkcija, u skladu s principima i re{ewima koja su izneta planovima kori{}ewa i za{tite poqoprivrednog zemqi{ta i {uma; ~uvawe ili pa`qivo, ograni~eno kori{}ewe fonda ìvotiwskih i biqnih vrsta obuhva}enih Uredbom o za{titi prirodnih retkosti, ukoliko se u daqim istraìvawima te vrste konstatuju na planskom podru~ju, kao i divqih vrsta gqiva, li{ajeva, biqaka i ìvotiwa obuhva}enih odgovaraju}im zakonskim i podzakonskim aktima; o~uvawe i poboq{awe stawa {umskog pokriva~a kroz smawewe obima se~e i pa`qivo negovawe postoje}ih {umskih sastojina, fragmentarnih {umaraka/zabrana, grupacija drvoreda i koridora/pojaseva drvenastog rastiwa, kao i kroz sprovo|ewe projekata rekultivacije deponija po{umqavawem; o~uvawe i unapre|ewe agrobiodiverziteta, sakupqawem i umnoàvawem starih sorti poqoprivrednih (vo}arskih, ratarskih i dr) kultura i starih rasa doma}ih ìvotiwa, uz planirawe mera na komercijalizaciji takvih aktivnosti u razvoju multifunkcionalne poqoprivrede; naturalno, nenametqivo ure|ewe izme{tenih deonica korita vodotoka, ukqu~uju}i podizawe za{titnih hidrofilnih {umskih pojaseva; rekultivacija (remedijacija) prostora povr{inskih kopova, jalovi{ta i pepeli{ta; i o~uvawe i negovawe estetskih obele`ja pejzaà, odnosno autenti~nosti i lepote predeonog lika mawe izmewenih ambijenata, ali i ostalih delova podru~ja, kroz niz ure|iva~kih i projektnih mera i aktivnosti u domenu ure|ewa i razvoja naseqa, kultivisawa poqoprivrednih i {umskih povr{ina, ure|ewa zona za rekreaciju i turizam, ~uvawa i ure|ewa spomenika kulture, ure|ewa terena zauzetih industrijom i eksploatacijom mineralnih sirovina, kao i vodoprivrednim objektima, koridorima saobra}ajnica i vodotoka, u skladu sa Evropskom konvencijom o predelu. Konflikti izme|u privrednog i drugog kori{}ewa prostora i resursa, s jedne strane, i potreba i ciqeva o~uvawa prirode, s druge, razre{i}e se izradom Strate{ke ocene uticaja na ìvotnu sredinu, uz kori{}ewe raspoloìvih stru~nih i nau~nih informacija i politi~kih mehanizama kroz koje se konstitui{e javni interes u vezi pre~e, prioritetne namene. 4.2. Rekultivacija degradiranih povr{ina Op{ti dugoro~ni ciqevi rekultivacije povr{ina degradiranih eksploatacijom i preradom lignita podrazumevaju uspostavqawe pre|a{we biolo{ke produktivnosti zauzetog prostora, uz istovremeno obezbe|ewe uslova za unapre|ivawe ekolo{kih, ambijentalno-pejza`nih i socioekonomskih
funkcija celog planskog podru~ja. Ostvarivawe tih ciqeva odvija}e se prema slede}im, vremenski i teritorijalno diferenciranim prioritetima: predvi|enim odlagawem raskrivke, u unutra{wa odlagali{ta povr{inskih kopova, obezbedi}e se smawewe povr{ina zauzetih za potrebe rudarstva na {to mawi prostor; {tetni uticaji eksploatacije i prerade lignita na zemqi{te i druge komponente biosfere u okruèwu rudarskih objekata minimizira}e se podizawem pojaseva za{titne vegetacije u bo~nim potesima napredovawa povr{inskih kopova, u skladu s principima za{tite poqoprivrednog zemqi{ta i {uma; odmah treba kompleksno ispitati, razraditi i primeniti odgovaraju}e mere tehni~kih, mehani~kih, biolo{kih i organiskih melioracija u funkciji za{tite podzemnih voda od potencijalnih nepovoqnih uticaja rudarskih radova; u procesu eksploatacije lignitskih leì{ta treba smawiti udeo zemqi{ta sa ve}im nagibom, odgovaraju}im oblikovawem deponija raskrivke; do 2020. godine prioritet ima tehni~ka rekultivacija i po{umqavawe svih vrsta oslobo|enih odlagali{ta i drugog prostora degradiranog izme{tawem infrastrukturnih koridora, i drugim aktivnostima; u perspektivi do 2050. godine postoji potreba obezbe|ewa uslova za kombinovawem poqoprivredne, {umske, dekorativne i vodne rekultivacije; ispuwavawe vodom i ure|ivawe depresija preostalih od kopova koje nisu vi{e potrebne za rudarstvo, zasniva}e se na celovitom posmatrawu potreba vodoprivrede, ribarstva, rekreacije i drugih alternativnih namena, uz primenu ekolo{kih i socioekonomskih kriterijuma ocene uticaja na plansko podru~je i {ire okruèwe; u sklopu razrade i sprovo|ewa programa kona~nog ure|ewa degradiranog prostora, odredi}e se najprikladniji modaliteti preno{ewa autohtonih biotopa iz susednih podru~ja, obnavqawa vrednog graditeqskog nasle|a i drugih elemenata prirode, lokalne tradicije i kulture. 5. Za{tita ìvotne sredine Osnovni ciq za{tite ìvotne sredine jesu prevencija, smawewe i/ili kompenzacija negativnih uticaja privrednog razvoja na ìvotnu sredinu i dru{tveno ekonomski razvoj planskog podru~ja. Posebni ciqevi za{tite ìvotne sredine obuhvataju slede}e: smawiti nivo emisije {tetnih materija u vazduh, smawiti stepen izloènosti stanovni{tva zaga|enom vazduhu, obezbediti odrìvo kori{}ewe voda, o~uvati reìme podzemnih i povr{inskih voda, unaprediti kvalitet podzemnih i povr{inskih voda, obezbediti stabilnost terena po obodu kopova, unaprediti tretman i odlagawe ~vrstog otpada, izbe}i nepovratne gubitke flore i faune, o~uvati i unaprediti predeo putem rekultivacije, o~uvati za{ti}ena i neza{ti}ena zna~ajna kulturna dobra, ublaìti negativan uticaj razvoja na stanovni{tvo i naseqa, ublaìti negativan uticaj razvoja na saobra}ajnu i vodoprivrednu infrastrukturu, unaprediti sistem monitoringa i planove upravqawa ìvotnom sredinom; i sprovoditi zakonsku regulativu iz oblasti za{tite ìvotne sredine, a posebno Zakon o integrisanom spre~avawu i kontroli zaga|ivawa ìvotne sredine i Zakon o proceni uticaja na ìvotnu sredinu. Plansko podru~je se prema stepenu ugroènosti, odnosno zaga|ewu ìvotne sredine moè podeliti na: (1) zonu koja }e biti uni{tena zbog {irewa rudarskih kopova; (2) zonu koja moè ugroèna prekomernim zaga|ewem vazduha i bukom; i (3) zonu u kojoj se javqa mawe ili povremeno zaga|ewe.
Broj 54 50
25. decembar 2008.
Tabela 1: Plan kvaliteta ìvotne sredine ekolo{ko zonirawe podru~ja plana Kategorija zaga|enosti Lokaliteti Opis povr{inski kopovi lignita, deponije {qake i pepela povi{ena koncentracija pra{ine, izduvnih gasova motora i buka industrijska zona Vreoca, koridori transporta ugqa dozvoqeno povremeno prekora~ewe GVI primarnih zaga|uju}ih materija, ali bez prekomernog zaga|ivawa radioaktivnim, kancerogenim i mutagenim materijama* koridor Ibarske magistrale i pruge BeogradBar ne o~ekuju se prekora~ewa GVI; povremeno pra{ina i neprijatni mirisi, povi{ena buka severoisto~ni i ju`ni deo teritorije plana izvan uticaja kopova mawe i povremeno zaga|ewe * Prema normama Svetske zdravstvene organizacije.
6. Za{tita spomenika kulture S obzirom na to da je na planskom podru~ju ustanovqeno postojawe kulturno-spomeni~ke ba{tine ~iji je opstanak ugroèn {irewem kopova, potrebno je da se spomenici koji nisu u sklopu za{ti}ene celine presele na novu lokaciju zonu spomeni~kog nasle|a Vreoca. Osnovni ciq izme{tawa kulturno-spomeni~ke ba{tine na novu lokaciju jeste o~uvawe istorijskog svedo~anstva identiteta mesta i civilizacijskog dometa kultura koje su ostavqale tragove na podru~ju Vreoca, pri ~emu spomenici kulture mora da sa~uvaju svoje osnovne istorijske, umetni~ke i ambijentalne karakteristike. U skladu sa uslovima Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda potrebno je da se sprovedu slede}e mere za{tite: na svim evidentiranim arheolo{kim lokalitetima kao i na prostorima gde se u toku izvo|ewa radova otkriju novi arheolo{ki nalazi, treba izvr{iti za{titna arheolo{ka iskopavawa prema programima koji }e biti ura|eni u Zavodu za za{titu spomenika kulture grada Beograda; prema rezultatima arheolo{kih iskopavawa na pomenutim lokalitetima, potrebno je predvideti mogu}nost prezentacije arheolo{kih ostataka u izlo`benom prostoru u zoni spomeni~kog nasle|a Vreoca; u postupku izme{tawa vreo~kog grobqa, preseqewe nadgrobnih spomenika koji po proceni Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda zasluùju za{titu, mora da se izvr{i prema posebnim uslovima i projektima Zavoda, uz saglasnost Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture; ku}a porodice Mileti}, zahteva sanaciju i rekonstrukciju koje bi se obavile prema projektima nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture, kao i preseqewe sa sada{we lokacije u zonu spomeni~kog nasle|a Vreoca, gde bi se odredila i wena daqa namena (radionica za zanate koji odumiru, izlo`beni prostor za izlagawe sitnije arheolo{ke gra|e, fotografija, prodavnica suvenirai sl.); crkveni kompleks sa za{ti}enim kulturnim dobrima (crkva brvnara Vavedewa Presvete Bogorodice i crkva Pokrova sv. Bogorodice), iako nije u zoni napredovawa povr{inskog kopa, zbog blizine Poqa D uslovqava potrebu izrade posebne ekspertize o mogu}im uticajima rudarskih radova na stabilnost i bezbednost crkvenih objekata; zgradu stare {kole treba sanirati i rekonstruisati prema uslovima nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture i u woj predvideti izlo`beni prostor za gra|u i dokumentaciju koji }e svedo~iti o nestalom nasequ i wegovim ìteqima; spomen plo~u Di{i \ur|evi}u kao i sli~na spomen obele`ja treba postaviti u prostor koji }e za to biti odre|en u zoni spomeni~kog nasle|a Vreoca; i
zonu spomeni~kog nasle|a Vreoca formirati u Vreocima na lokaciji koja obuhvata crkveni kompleks (sa dvema crkvama) i susednu parcelu na kojoj se nalazi zgrada stare {kole, ure|ewe ovog prostora urediti prema uslovima i projektima nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture. 7. Saobra}ajna infrastruktura Ciqevi razvoja saobra}aja su: obezbediti adekvatan koridor za izme{tawe trase dràvnog puta M 22 i èlezni~ke pruge Beograd Bar tako da se ne ugrozi saobra}ajni poloàj Lazarevca, odnosno da grad i daqe ostane na ovim koridorima; omogu}iti povezivawe rudarsko-energetskog kompleksa sa neposrednim i {irim okruèwem kvalitetnim saobra}ajnicama; uskladiti saobra}ajnu infrastrukturu sa ostalim infrastrukturnim sistemima; uskladiti dinamiku izgradwe saobra}ajnica sa dinamikom razvoja kopova; kona~na re{ewa proveriti posebnom saobra}ajnom studijom; i omogu}iti postupnost faznost u razvijawu saobra}ajnih kapaciteta. Plan razvoja saobra}ajnog sistema zasniva se na pristupu da se rekonstrukcija i funkcionalna supstitucija saobra}ajne infrastrukture, prostorno i vremenski uskla|uje sa razvojem eksploatacionih poqa. Principi racionalnosti nalaù koncentrisawe saobra}ajnica i drugih infrastrukturnih sistema u koridore odgovaraju}e {irine. Isto tako, zahteva se maksimalno iskori{}avawe postoje}ih koridora koji mogu na uspe{an na~in i uz odgovaraju}e intervencije da zamene one koridore koji se zbog napredovawa kopova moraju napustiti. U periodu do 2020. godine rekonstrukcija saobra}ajne mreè bi}e usmerena prema postoje}em infrastrukturnom koridoru. Posle 2020. godine ugroène saobra}ajnice (put M 22 i èlezni~ka pruga Beograd Bar) bi}e izme{tene u novi saobra}ajni koridor. Urbanisti~kim planom Vreoca predvi|eno je: privremeno izme{tawe puta M 22 izme|u putnih stacionaà km 252 + 189,00 i km 258 + 602,00 u koridor okvirne duìne 7,11 km; rezervacija prostora za formirawe koridora za trajno izme{tawe dela saobra}ajnice M 22 izme|u putnih stacionaà km 251 + 694,00 i km 260 + 321,00; izme{tawe puta R201 izme|u putnih stacionaà km 27 + 825,00 i km 29 + 175,00 u koridor okvirne duìne 1,362 km; kao i rekonstrukcija naseqske saobra}ajnice u dràvni put regionalnog zna~aja, u duìni od oko 173 m, u nasequ [opi}, od ~vora 3296 regionalnog puta R 203 prema M 22.
25. decembar 2008.
Broj 54 51
Za realizaciju planskih re{ewa neophodno je uraditi studijsku i tehni~ku dokumentaciju koja bi dala bliè uslove za formirawe novih koridora (izbor trasa kroz upore|ewe i ocenu varijanti, uslove stabilnosti i na~in gradwe i dr.). Dràvni put M 22 bi}e (privremeno) izme{ten do 2012. godine u zoni Vreoca i [opi}a zbog otvarawa kopa Ju`no poqe na novu trasu koja }e koristiti postoje}i infrastrukturni koridor pored postoje}e trase èlezni~ke pruge Beograd Bar. U tom periodu mogu se koristiti koridori regionalnih i lokalnih puteva koje treba prilagoditi za potrebe magistralnog pravca. Put M 22 ima generalnu regulacionu {irinu od 15,0 m, sa kolovozom od 7,0 m, trotoarima od po 2,5 m i pojasom zelenila od po 1,5 m. Magistralni pravac M 22 bi}e posle 2020. godine izme{ten u novi infrastrukturni koridor preko horsta u ju`nom delu kopa Tamnava Isto~no poqe. Trasa magistralnog puta u drugoj fazi izme{tawa odvaja se od postoje}e na granici KO Vreoci i KO V. Crqeni, ide pored nove trase èlezni~ke pruge kojim se vodi paralelno do vra}awa na postoje}u trasu na 300 m od skretawa za Lazarevac. Regionalni putevi u granicama plana uglavnom zadràvaju svoje trase, osim puta R 201 koji na jednom delu trpi mawu izmenu u trasi, ali kao varijantno re{ewe ukoliko se postoje}a trasa na bilo koji na~in ugrozi razvojem Poqa D. Ovu izmenu treba izvr{iti do 2012. godine. Treba, tako|e, ra~unati sa rekonstrukcijom dela trase regionalnog puta R 201 od Vreoca prema Baro{evcu zbog otvarawa Poqa E 2014. godine. Potrebna {irina puta je 10,6 m, sa kolovozom {irine 6,6 m i obostranom trotoarima od po 2,0 m. Mreà lokalnih puteva tako|e trpi drasti~ne promene jer se ve}ina puteva nalazi na udaru {irewa kopova. Dinamika ukidawa pojedinih lokalnih puteva je uskla|ena sa dinamikom razvoja i {irewa kopova i raseqavawa stanovni{tva. U delu naseqa koji nije direktno ugroèn rudarskim radovima predvi|a se odràvawe ili mawa rekonstrukcija saobra}ajne mreè. Smer napredovawa rudarskih radova ne ugroàva bitno vezu lokalnih saobra}ajnica sa magistralnim putem M 22 i regionanim pravcima R 201 i R 203. @elezni~ka pruga. U periodu do 2020. godine ne predvi|a se zna~ajnija rekonstrukcija pruge i èlezni~ke stanice u Vreocima. Posle 2020. godine do}i }e najverovatnije do izme{tawa deonice èlezni~ke pruge od V. Crqena do [opi}a u novi infrastrukturni koridor. @elezni~ka pruga Beograd Bar planira se u dugoro~nim planovima Republike kao dvokolose~na, elektrificirana pruga normalnog koloseka za osovinsko optere}ewe od 250 KN i elementima osovine za brzinu od 120160 km/h. U tom smislu na novoj trasi treba primeweniti odgovaraju}e radijusi horizontalnih krivina. Pruga se od postoje}e trase odvaja u V. Crqenima, skre}e na zapad prema Jabu~ju, gde se po ulasku u KO Jabu~je spu{ta prema jugu. Na staru trasu se vra}a u zoni sela [opi}. @elezni~ka stanica Lazarevac }e pretrpeti rekonstrukciju stani~nog platoa kako bi se prilagodila dvokolose~noj pruzi. Budu}i da pruga na ovoj deonici povezuje velike energetske i rudarske kapacitete osim dobro organizovanog teretnog prevoza treba dobro organizovati i prilagoditi putni~ki saobra}aj potrebama prevoza zaposlenih. Na taj na~in }e se privu}i èqeni broj putnika a u isto vreme smawiti potreba za kori{}ewem motornih vozila. Potrebno je izgraditi novo slu`beno mesto u Velikim Crqenima u vidu stajali{ta sa po jednim preticajnim kolosekom za svaki smer vo`we i prate}im objektima u funkciji pruàwa usluga putnicima. Moè se planirati jo{ jedno stajali{te u Jabu~ju, ukoliko analize dnevnih migracija stanovni{tva to pokaù. Prelaz, odnosno ukr{tawe puteva sa kolosecima ostvariti putem denivelisanih ukr{taja.
Izgradwa drugog koloseka mora se uskladiti sa razvojnim planom @eleznica Srbije. Koridor drugog koloseka ne sme se u me|uvremenu ugroziti. Tu ~iwenicu uzeti u obzir i kod projektovawa objekata nadvo`waka pri razme{taju stubova. Industrijska èleznica TENT-a u planskom periodu zadràva postoje}e koloseke i utovarna mesta, osim koloseka Baro{evac-Vreoci koji }e se ukinuti 2020. godine zbog Poqa E. Posle 2020. godine industrijska èleznica mora da se uskla|uje sa planiranim promenama u saobra}ajnom sistemu centralnog dela Kolubarskog basena. Posebno ispitati mogu}nost trasirawa nove èlezni~ke pruge Lazarevac/Vreoci Aran|elovac Mladenovac. Novi infrastrukturni koridor bi}e realizovan posle 2020. godine kao kona~no re{ewe. Obezbe|en je prostor za sme{taj drumskog i èlezni~kog saobra}aja odnosno trase pruge Beograd Bar i trase magistralnog puta M 22. Potrebna {irina saobra}ajnog koridora je od 118134 m. Prugu planirati kao dvokolese~nu, elektrificiranu normalnog koloseka. Pruga se odvaja od postoje}e trase u km 28+759 a vra}a se ispred stanice Lazarevac u km 38+233. Elementi uzdu`nog profila su za brzinu od 140 km/h i osovinskim optere}ewem za kategoriju D4. Put je sa kolovoznom trakom sa dve saobra}ajne trake 2h3.85 i bankinama od po 1.5 m sa ra~unskom brzinom od 100 km/h. Put se od postoje}e trase odvaja u km 245+333 dok se postoje}om trasom spaja u km 260+607. Koridor se poloàjno nalazi na desnoj obalnoj strani novoprojektovanog korita reke Kolubare i dobrim delom je van granica plana. Po~etak i kraj novoplaniranih deonica treba uzeti uslovno jer su dobijene na ovom nivou razrade trase na osnovu katarsko-topografskih karata u razmeri 1:2.500. Za idejni projekat potrebno je snimawe terena sa ve}im brojem detaqnih ta~aka i vernijim prikazom terena. Jednim delom trasa koridora mora pro}i preko odlagali{ta jalovine kopa Tamnava isto~no poqe u duìni od oko 1.700 m. Pri izradi projektne dokumentacije kona~no se mora opredeliti, nakon detaqnije analize mogu}ih uticaja na trup koridora, na~in savla|ivawa ove deonice. Za sme{taj kapaciteta obezbe|en je koridor {irine do 170 m vode}i ra~una o uskla|ivawu tehni~kih i ekonomskih zahteva. 8. Telekomunikacije Telekomunikaciona infrastruktura treba da omogu}i pruàwe svih savremenih telekomunikacionih usluga stanovni{tvu naseqa i privredi. U skladu sa uslovima koji }e ubudu}e postojati na planskom podru~ju, postavqaju se slede}i ciqevi: za{tititi magistralne objekte telkekomunikacija koji prolaze kroz podru~je (opti~ki kabl) izme{tawem na novu lokaciju, tako da se obezbedi {to duì period wegovog kori{}ewa; obezbediti dobru fiksnu telekomunikacionu mreù (savremenu centralu i pristupnu mreù) za deo naseqa Vreoci koji se ne seli u prvoj fazi i za industrijsku zonu; i za{titi i unaprediti infrastrukturu mobilne telefonije na planskom podru~ju. Mesna mreà i telefonska centrala Vreoci Budu}i da je trasa sada{wih glavnih kablova mesne mreè uz trasu regionalnih puteva R 201 i R 203, kao i da se u krajwoj fazi zadràva oko 300 telefonskih prikqu~aka za doma}instva i oko 200 telefonskih prikqu~aka za druge korisnike, kao i znatan broj modernijih prikqu~aka za potrebe privrede, re{ewe za normalno funkcionisawe telefonske mreè je slede}e: izmestiti lokaciju sada{we telefonske centrale oko 500 m severno od sada{we lokacije (u zoni po~etka
Broj 54 52
25. decembar 2008.
izme{tawa puta R 201); s obzirom da je sada{wa centrala zastarela ona se ne bi selila, ve} bi se montirao novi istureni stepen centrale EWSD u Lazarevcu koji moè da pruì sve savremeno potrebne telekomunikacione usluge; izmestiti glavne mre`ne kablove, koji ostaju za potrebe industrije iz pravca juga pored nove trase izme{tenog puta R 201; u isti rov postaviti nove opti~ke kablove za potrebe industrije koja ostaje na teritoriji KO Vreoci, kao i izmestiti telekomunikacione kablove RB Kolubara i me|umesni koaksijalni kabl, ako u to vreme bude postojala potreba za wegovim zadràvawem; i izgraditi novi privodni opti~ki kabl za telefonsku centralu od magistralnog opti~kog kabla do nove lokacije centrale. Magistralni opti~ki kabl Beograd Vaqevo. Trasa ovog kabla nalazi se pored puta M 22 koji je ugroèn rudarskim radovima u duìni od 4.800 m. U skladu sa tim predvi|eno je da se trasa magistralnog opti~kog kabla izmesti pored nove trase puta M22 u duìni od oko 6.800 m. Ovako re{ewe ima zna~ajne prednosti koje se ogledaju u slede}em: zna~ajno se smawuju tro{kovi jer se postavqawe PE cevi za opti~ki kabl moè izvesti u okviru radova za izgradwu saobra}ajnice; ukupna nova duìna kabla na izme{tenoj deonici je oko 6,8 km umesto sada{wih 6,6 km, pa prakti~no nema pove}awa ukupne duìne kabla Beograd Lazarevac, odnosno Beograd Vaqevo; i trasa kabla se moè trajno zadràti na ovoj lokaciji jer }e i nakon izgradwe kona~ne trase puta M 22 (zaobilazno), saobra}ajnica ostati u funkciji. Me|umesni koaksijalni kabl, koji je celom duìnom poloèn uz regionalne puteve R 201 i R 203, izmestio bi se u duìni od 1,2 km uz izme{tenu trasu regionalnog puta R 201 i to u zajedni~ki rov sa mre`nim kablovima mesne mreè Vreoci, ali samo u slu~aju da u vreme izme{tawa trase puta jo{ uvek bude postojala potreba za ovim kablom, {to je malo verovatno. Telekomunikacioni objekti u vlasni{tvu REIS-a. Lokacija ~vorne telefonske centrale i kabl koji ide prema Lazarevcu nisu ugroèni radovima. Ostali kablovi koji idu na sever od centrale, du` puta R201, izmesti}e se na delu gde se izme{ta trasa regionalnog puta u duìni oko 1.200 m. Radovi na wihovom izme{tawu sinhronizva}e se sa radovima na izme{tawu mesne mreè Telekoma Srbija.
Mobilna telefonija. Postoje}e bazne stanice mobilne telefonije nisu ugroène pro{irewem povr{inskih kopova. Planirane bazne stanice }e se uskladiti sa planiranim radovima, da bi se dobilo ne samo kvalitetno pokrivawe svih delova naseqa koji ostaju osnovnim telefonskim signalom, nego {to je posebno zna~ajno, obezbedila mogu}nost kori{}ewa svih savremenih usluga preko GSM mreè. 9. Elektroenergetska infrastruktura Na planskom podru~ju je razvijena gusta mreà elektroenergetskih objekata. Objekti 110 kV su od velikog zna~aja za napajawe objekata RB Kolubara i za napajawe elektri~nom energijom regiona. Objekti 35 kV imaju veliku ulogu u napajawu elektri~nom energijom objekata PD Kolubara i Op{tine Lazarevac, dok su objekti 10 kV i niskonaponska mreà zna~ajni za napajawe lokalnog podru~ja. Osnovni ciq daqeg razvoja je izgradwa novih elektroenergetskih kapaciteta koji su u potpunosti zamena za postoje}e elektroenergetske objekte, a u skladu sa koridorima ostalih izme{tenih i novoplaniranih infrastrukturnih objekata. Time je predvi|ena demontaà svih elektroenergetskih objekata sa podru~ja koja su ugroèna napredovawem povr{inskih kopova. Dinamika ukidawa, izme{tawa i izgradwe novih elektroenergetskih objekata je uskla|ena sa dinamikom napredovawa kopova, dinamikom izgradwe ili izme{tawa drugih infrastrukturnih objekta. Tom dinamikom, koja je uskla|ena sa dinamikom iseqewa se ne ugroàva napajawe elektri~nom energijom potro{a~a u obuhvatu plana a i van wega. Urbanisti~ki plan je uvaìo Pravilnik o tehni~kim normativima za izgradwu nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV (Slu`beni list SFRJ, broj 65/88 i Slu`beni list SRJ, broj 18/92) koji propisuje tehni~ke normative za izgradwu nadzemnih elektroenergetskih vodova kao i uslove ukr{tawa, paralelnog vo|ewa i prelaska preko drugih infrastrukturnih instalacija i objekata. Pravilnik sadrì i uslove za izradu projekata izgradwe ili izme{tawa elektroenergetskih objekata. Popis aktivnosti na izgradwi, izme{tawu i demontaì elektroenergetskih objekta po naponskim nivoima je slede}i:
A) Naponski nivo 110 kV Red. br. Naziv Opis radova Rok 1 DV 110 kV 107/1 Izme{tawe van zone povr{inskog kopa du` izme{tenog toka reke Kolubare, duìna izme{tene trase 5km posle 2020. Privremeno izme{tawe do 2020, izme{tawe kroz centralni infrastrukturni koridor, duìna izme{tene trase 7,5 km Privremena premo{}ewe zbog prelaska talo`nika Kolubara prerade, 2012, 0.5km varijantno privremena premo{}ewe do izgradwe kompletnog dalekovoda, 2012, 0.8km 2012. 2 DV 110kV 120/1 Izme{tawe van zone povr{inskog kopa du` izme{tenog toka reke Kolubare, duìna izme{tene trase 5km Posle 2020. Privremeno izme{tawe do 2020, izme{tawe kroz centralni infrastrukturni koridor, duìna izme{tene trase 7,5km Privremena premo{}ewe zbog prelaska talo`nika Kolubara prerade, 0.5km Privremena premo{}ewe do izgradwe kompletnog dalekovoda, 0.8km 2012.
25. decembar 2008.
Broj 54 53
Izme{tawe dalekovoda 110kV 107/1 i 120/1 je planirano du` infrastrukturnog koridora izme{tenog toka reke Kolubare. Kako je izgradwa navedenog koridora izuzetan i teàk gra|evinski projekat, a trajni koridori pruge BeogradBar i magistralnog puta M-22 nisu predvi|eni u navedenom prostoru do 2012. godine, i imaju}i u vidu eventualne probleme sa stabilno{}u tla plan je predvideo alternativnu privremenu varijantu kroz centralni infrastukturni koridor koji bi omogu}io razvoj kopova do 2020. godine. B) Naponski nivo 35kV Br. Naziv Opis radova Rok 1 DV 35kV Lazarevac 1 Ukida se zbog potrebe izme{tawa magistralnog puta M-22 u Vreoci zoni centralnog infrastrukturnog koridora, a wegovu funkciju }e nadomestiti izme{teni dalekovod 35kV Lazarevac 1-TEK 2012 2 DV 35kV Lazarevac 1 TEK Izme{tawe van zone povr{inskog kopa, duìna nove trase 6.4km do TS 35/10kV Vreoci. Izgradwa dela trase u duìni od 1.9 km je uslov za izme{tawe magistralnog puta M22, koji bi u toku izgradwe mogao biti napojen i sa DV 35kV Lazarevac 1 Vreoci. U navedenom delu duìne 1.9km dalekovod bi nosio i DV 10kV izvod Medo{evac. 2012 3 DV 35kV Istok 1 Izme{tawe van zone povr{inskog kopa, duìna izme{tene trase 1.8km 2008 4 DV 35kV Istok 2 Izme{tawe van zone povr{inskog kopa, duìna izme{tene trase 1.8km 2008 5 DV 35kV Istok 3 Izme{tawe van zone povr{inskog kopa, duìna izme{tene trase 1.8km 2008 6 DV 35kV Rudnik 3 Izme{tawe van zone povr{inskog kopa, duìna izme{tene trase 3,3km 2012 7 Dvostruki DV 35kV Izme{tawe klina dvostrukog DV 35 kV u infrastrukturni Rudnik 4a, 4b koridor u duìni od 1.3km 2012 8 DV 35kV od TS 110/35 kV Izgradwa novog dvostrukog DV 35kV za Centalni remont, Su{aru. Vreoci to TS Centralni Novi dvostruki DV 35 kV bi nosio dva voda koji su zamenski remont vodovi za DV 35kV od TS 110/35kV Vreoci to TS Centralni remont i DV 35kV od RP TEK DV 35kV od RP TEK do RP Su{ara. Od TS Centralni remont jedan vod ide direktno u TS 110/35kV Vreoci, drugi vod ide u RP 35kV do RP Su{ara DV 35kV od RP Su{ara Su{ara. Daqe dvostruki DV 35kV nosi DV 35kV od RP Su{ara sve do do TS Centralni remont lokaliteta TS 110/35kV Vreoci odakle nastvaqa kao jednostruki sve do RP TEK. Duìna deonice dvostrukog dalekovda 35kV je 3.2km. Rok za izgradwu jednostruke deonice od RP 35kV Tek u duìni od 0.8km je 2010 godina, po{to je postoje}i DV RP 35kV TEK < 2010 do RP Su{ara ugroèn napredovawem kopova iste godine. (2008) 9 Izgradwa RP 35kV Kako je ovim planom predvi|eno ukidawe DV 35kV Elektrodistribucija Lazarevac 1 TS 35/10 Vreoci, funkcionalnost Lazarevac u elektroenergetskog sistema ED Lazarevac se moè mikro-lokalitetu nadomestiti spajawem TS 35/10kV Vreoci sa RP TEK RP 35kV TEK a preko DV 35kV Lazarevac 1 TS 35/10kV Vreoci TE Kolubara. Razvodno postrojewe 35kV EDL bi imalo 4 }elije 35kV, 3 izvodne ka TS 35/10kV Vreoci, ka postrojewu 35kV TE Kolubara, ka RP 35kV TEK kao i 4. mernu }eliju ka RP TEK. 2012 10 DV 35/10kV Vreoci Ovaj dalekovod bi koristio ostatak trase ukinutog DV 35kV RP 35kV EDL od TS 110kV Vreoci do TS Centralni remont kao i deo ukinute stare trase DV 35kV od RP TEK do RP Su{ara, sa rekonstrukcijom i dogradwom novog dela dalekovoda do RP 35kV EDL u duìni od 0.35km sa ulaskom u ostatak trase starog DV 35kV Lazarevac 1 2012 TEK ka TE Kolubara. 11 Ukr{tawe izvoda Da bi se trasa izme{tenog puta M22 na propisan na~in ukrstila DV 35kV sa trasom sa izlazima 35kV iz TS 110/35kV Vreoci potrebno je izvr{iti M 22 izme{tawe pojedinih stubova i trasa dalekovoda 35kV u navedenoj zoni. 2012
Broj 54 54
25. decembar 2008.
V) Naponski nivo 10 kV Na naponskom nivou 10(6)kV potrebno je ukinuti delove dalekovoda i pripadaju}e trafostanice 10/0.4 kV prema dinamici napredovawa kopa i dinamici iseqewa potro{a~a. Br. Naziv Opis radova Rok 1 Izvod 10kV Medo{evac Izme{tawe u zoni izme{tene trase magistralnog puta M22 iz TS 35/10kV Vreoci u duìni od 1.9km po stubovima DV 35kVLazarevac 1 Vreoci, 2012 izme{tawe TS Crkva i ukidawe dela dalekovoda u duìni od 200m 2010 2 Izvod 10kV Veliki Crweni Ukida se 0.5km, ka TS Luki}i; izme{ta se deo ka TS Petkovi}i iz TS 35/10kV Vreoci u duìni od 0.3km 2010-16 3 Izvod 10kV Radqevo iz TS 35/10kV Vreoci Ukida se 1.3km ka TS Brzak Vreoci. 2012 G) Naponski nivo 0.4 kV i pripadaju}e TS 10/0.4kV Br. TS6(10)/0.4kV Opis poslova Rok 1 Mlin Ukidawe dela niskonaponske mreè duìne oko 2km 2010-16 2 Kod Crkve TS se izme{ta na novu lokaciju ve}i deo niskonaponske mreè se ukida duìna oko 6km 2010-16 3 Zavod Nepromeweno, nije u zoni povr{inskog kopa 4 Vaga Nepromeweno, nije u zoni povr{inskog kopa 5 Luki}i Ukidawe TS Luki}i, ukidawe kompletne niskonaponske mreè duìne oko 5,8km 2010-16 6 Brzak Ukidawe kompletne niskonaponske mreè u duìni oko 1km 2008-12 7 Utovarna stanica Ukidawe dela niskonaponske mreè u duìni oko 2km 8 Dom Izme{tawe na novu lokaciju, ukidawe nisknaponske mreè u duìni od oko 3km 2010-16 9 Ivanovi}i Nepromeweno, nije u zoni povr{inskog kopa 10 VI Rejon Ukidawe dela niskonaponske mreè u duìni oko 2km 2012-20 11 Petkovi}i Ukidawe dela niskonaponske mreè u duìni oko 5km 2010-16 12 Preseka Nepromeweno, nije u zoni povr{inskog kopa 13 Savatijevi}i Nepromeweno, nije u zoni povr{inskog kopa 14 Ujalica TS Ujalica se ukida. Potrebno je izgraditi novu TS 10kVA Pe{tan sa napojnim DV duìne oko 600 m. Najve}i deo niskonaponske mreè se ukida u duìni oko 8km 2016-20 15 @elezni~ka stanica Nepromeweno, nije u zoni povr{inskog kopa 16 Stari vodovod Ukidawe dela niskonaponske mreè u duìni oko 5 km
10. Toplotna energetika Kao mogu}i toplotni izvori za budu}e snabdevawe toplotom za grejawe sistema daqinskog grejawa u op{tini Lazarevac razmatrano je vi{e varijantnih re{ewa: tre}i parni kotao u Toplani Vreoci, ukqu~ivawe u sistem daqinskog grejawa TE Kolubara, Veliki Crqeni, izgradwa vrelovodnog kotla u Vreocima ili u Lazarevcu, kori{}ewe prirodnog zemnog gasa i kombinacija napred navedenih varijanti. Jo{ uvek nije odlu~eno koja varijanta je najpovoqnija, ali je sigurno da je toplotna energija za grejawe najjeftinija iz TE Kolubara, dok bi za potrebe pove}awa produkcije
tehnolo{ke pare za nove prizvodne pogone u industrijskom krugu u Vreocima, ako se budu gradili, bio neophodan tre}i parni kotao u Toplani Vreoci. S obzirom na to da se posle 2020. godine planira preseqewe i industrijskog kruga iz Vreoca, povoqne lokacije za korisnike tehnolo{ke pare su u neposrednoj blizini termoelektrana, sada{we TE Kolubare u Velikim Crqenima i budu}e TE Kolubara B u Kaleni}u. Do sada su jedino za rekonstrukciju turbinskog postrojewa u Termoelektrani Kolubara, Veliki Crqeni u ciqu spregnute proizvodwe elektri~ne i toplote za daqinsko grejawe Lazarevca, Staklenika i usputnih zainteresovanih korisnika toplote za grejawe donete sve potrebne
25. decembar 2008.
Broj 54 55
odluke u Elektroprivredi Srbije i ura|eni svi potrebni glavni projekti. Tako|e, ura|eni su i glavni projekti vrelovoda od TE Kolubara Veliki Crqeni do Toplane Vreoci. Na osnovu ovih projekata ura|ena je i procena investicionih ulagawa do kraja planskog perioda za snabdevawe budu}ih korisnika toplotom za grejawe. Mogu}nost gasifikacije. Prostornim planom Republike Srbije predvi|eno je snabdevawe gasom podru~ja Kolubarskog okruga. Planirani poloàj magistralnog gasovoda Beograd Lazarevac Vaqevo, omogu}ava potencijalno prikqu~ewe Uba, Lajkovca, Lazarevca i vi{e drugih naseqa sa industrijskim i potro{a~ima {iroke potro{we, jer se na taj na~in smawuje participacija za svaki prikqu~eni grad, odnosno za svakog prikqu~enog potro{a~a. Magistralni gasovod }e krenuti od prstena oko Beograda kod GMRS Cerak i delimi~no }e pratiti koridor ibarske magistrale, a zatim planiranog autoputa Beograd Ju`ni Jadran . Od magistralnog gasovoda koji je planiran u koridoru, budu}eg auto-puta za Ju`ni Jadran, odvojio bi se jedan krak u blizini Uba, prema TE Kolubara B, Kaleni} i TE Kolubara, Veliki Crqeni. Drugim krakom, koji bi se odvajao kod Ruklada, pre Lajkovca i i{ao koridorom saobra}ajne infrastrukture Lajkovac ]elije Lazarevac, snabdevao bi se grad Lazarevac i industrijska zona u Vreocima. U studiji Gasifikacija op{tine Lazarevac (RGF, 1997), za op{tinu Lazarevac je definisan ukupni konzum {iroke potro{we 16.972 m3/h i industrijske od 6.117 m3/h, ukupno 16.972 + 6.117 = 23089 m3/h. Za naseqe Vreoci je bilo predvi|eno 1.272 m3/h. Veliki potro{a~ toplotne energije izme|u Vreoca i [opi}a je Staklenik. Staklenik se bazno snabdeva toplotom iz toplane u Vreocima, a vr{ne potrebe pokriva toplotom iz sopstvene kotlarnice na mazut od 37.216 kW. Kako se bazno snabdevawe smawuje do nule zavisno od vremenskih prilika i potreba grada, vr{no optere}ewe moè iznositi do nivoa ukupno instalisane snage kotlarnice staklenika (37.216 kW). Ovde se mazut zbog ekonomskih, ekolo{kih i transportnih prednosti moè zameniti prirodnim gasom. Ekvivalentna koli~ina gasa iznosi 4.700 m3/h. Za snabdevawe Vreoca bila je predvi|ena Glavna merno regulaciona stanica u Velikim Crqenima kapaciteta Qmax= 2 h 5.000/1.000 m3/h; Pul=12-50 bar; Pizl=6-12 bar, odnosno merno regulaciona stanica Vreoci kapaciteta 1.600 m3/h. MRS Vreoci je povezana i sa GMRS Lazarevac, tako da se mogla snabdevati iz oba pravca, {to omogu}ava dodatnu sigurnost snabdevawa. 11. Izme{tawe reka i kontrola poplava Reka Kolubara Nakon faze izme{tawa korita reke Kolubare, koja je u funkciji otvarawa PK V. Crqeni, potrebno je realizovati i naredne faze radi osloba|awa prostora i stvarawa uslova za daqi razvoj ostalih povr{inskih kopova u okruèwu. Po{to }e se korito Kolubare dobrim delom budu}e trase pozicionirati na unutra{wa odlagali{ta, to je prethodno potrebno izvr{iti odlagawe odgovaraju}ih masa na na~in da se formira koridor za budu}i kanal (re~no korito), a tako|e izvr{iti stabilizaciju i upodobqavawe tog koridora za formirawe re~nog korita ranga reke Kolubare, {to sve spada u korpus rudarskih aktivnosti. Na osnovu sada{wih sagledavawa pravaca razvoja i dinamike otvarawa novih povr{inskih kopova, izme{tawe Kolubare }e se generalno odvijati u jo{ dve naredne faze i to: faza izme{tawa Kolubare se nadovezuje na fazu. Izvodi se u funkciji otpo~iwawa rudarskih radova na PK Ju`no poqe sa severoisto~ne strane, tzv. Poqe G. Prema projektovanoj dinamici rudarskih radova, faza izme{tawa Kolubare, }e otpo~eti 2010. godine. Predvi|eno je da trasa korita faze polazi od tehnolo{kog mosta severna granica horsta, prelazi preko unutra{weg odlagali{ta Tamnava Isto~no poqe i zavr{ava se na mestu uliva reke Vrani~ine u postoje}e korito reke Kolubare.
Ukupna duìna izme{tenog korita u fazi je 2580 m, od ~ega je 1920 m unutar granica PK Tamnava Isto~no poqe, odnosno po unutra{wem odlagali{tu i 660 m po originalnom terenu, po~ev od ju`ne granice kopa do u{}a Vrani~ine. Podu`ni pad projektovanog dna, u delu preko odlagali{ta tako|e treba da bude oko id=0,30 . III faza Po ovoj varijanti se korito Kolubare izme{ta van eksploatacionih granica PK Ju`no poqe. Na ovaj na~in deo trase nove Kolubare je lociran po visokom terenu, (i do 20 m vi{em od prirodne doline Kolubare), pa se izme{tawe korita ne moè realizovati bez prethodnih obimnih rudarskih radova. Pre klasi~nih regulacionih radova potrebno je rudarskom mehanizacijom izvr{iti masovni iskop dela pobr|a po visini do kote projektovanog planuma, a po dubini do linije koja obezbe|uje formirawe novog korita Kolubare van zapadne granice Ju`nog poqa. Na ovaj na~in bi se formirao zasek i visoki teren de facto sveo na kotu prirodne doline Kolubare i omogu}ilo weno izme{tawe po zadatoj trasi. Ovakvo re{ewe karakteri{u i specifi~ni geolo{ki i hidrogeolo{ki uslovi terena u kojima bi se formiralo novo korito Kolubare. Deo kroz zasek, lociran van prirodnog aluviona, preseca paket alevrita sa proslojcima peska i {qunka. Iz tog razloga je neophodno primeniti odgovaraju}e mere za{tite kopa od provirnih voda iz re~nog korita. Ovaj koncept izme{tawa Kolubare u III fazi je, prema tome, mogu}e realizovati u kombinaciji sa zna~ajnim rudarskim pripremnim aktivnostima. To su pre svega radovi na otkopu nivelete za novo korito na sektoru Skobaq Jabu~je, kao i radovi na nasipawu formirawu i stabilizaciji koridora preko PK Tamnava Isto~no poqe. Ukupna duìna izme{tenog korita Kolubare u III fazi je 5663 m, od ~ega je 2380 m unutar granica PK Tamnava Isto~no poqe, odnosno po unutra{wem odlagali{tu, 3283 m po originalnom terenu. Podu`ni pad projektovanog dna, u delu preko odlagali{ta tako|e treba da bude oko id=0,30 , a na originalnom terenu (zaseku) id=0,65 . Izme{teno korito Kolubare u ovoj fazi tako|e preseca potok Skobaq na km 1+100 wegovog toka mereno od u{}a u Vrani~inu i reku Vrani~inu na km 1+870 wenog toka, mereno od u{}a u sada{we korito Kolubare. Zbog denivelacije dna ovih vodotoka i novoprojektovanog dna Kolubare, ovi vodotoci se, s obzirom na veliku visinsku razliku, uvode u izme{teno korito Kolubare brzotocima sa odgovaraju}im slapi{tem i to: potok Skobaq Hbr=14,5 m i Vrani~ina Hbr = 9,7 m. Izme{tawe korita Kolubare u i fazi je predvi|eno Generalnim projektom koji je izra|en i verifikovan 2000. godine. Reka Pe{tan Reka Pe{tan proti~e preko eksploatacionog prostora PK Ju`no poqe i Poqe E. Oba ova eksploataciona poqa delimi~no leè na teritoriji KO Vreoci. Pe{tan spada u buji~ne vodotoke koga karakteri{e kratko vreme koncentracije odnosno, nagli nastanak poplavnih talasa i wihovo relativno kratko trajawe, velike koli~ine vu~enog nanosa i velika razlika izme|u sredwih i maksimalnih proticaja. Maksimalni proticaj Pe{tana na profilu v.s. Zeoke pri nailasku stogodi{we velike vode oko 200 m3/s, dok zapremina stogodi{weg poplavnog talasa iznosi oko 11 h 106 m3. Maksimalni proticaj pri nailasku hiqadugodi{we velike vode je oko 350 m3/s, a zapremina hiqadugodi{weg poplavnog talasa iznosi oko 18 h 106 m3. Tok Pe{tana u sada{wem stawu, proti~e du` sopstvene aluvijalne ravni pribli`no pravcem istok zapad, du` ju`nog dela eksploatacionog podru~ja Poqa E i Ju`no poqe se uliva u Kolubaru. U fazi otvarawa Ju`nog poqa u periodu od 20102015. godina potrebno je izvr{iti izme{tawe doweg Pe{tana u duìni od 1,607 km u punom profilu dimenzionisanom za
Broj 54 56
25. decembar 2008.
celokupnu stogodi{wu neredukovanu poplavu, ~iji }e zadatak biti za{tita radne zone Ju`nog poqa u toj fazi razvoja rudarskih aktivnosti. Vodotoci Jaruga i Stari Pe{tan Koncept regulacije Starog Pe{tana se sastoji u podeli dolaznih proticaja i izradi jo{ jednog uliva u Kolubaru. Deo ki{nih voda sa gorweg dela sliva Jaruge, zajedno sa otpadnim vodama iz prerade ugqa, upu{ta se u Kolubaru nizvodno od Plavog mosta, a pre nailaska na prostor PK V. Crqeni. Drugi deo poplavnih voda, koji gravitira iz naseqa Vreoci i postoje}im lateralnim kanalima se uvodi u postoje}e korito Starog Pe{tana i obodni kanal oko PK V. Crqeni i ispu{ta u Kolubaru na mestu sada{weg uliva Starog Pe{tana u Kolubaru. Na ovaj na~in se redukuju dimenzije obodnog kanala oko PK V. Crqeni, u odnosu na dimenzije za kompletan protok ovog vodotoka, iz razloga oskudnog raspoloìvog prostora izme|u projektovane isto~ne granice kopa i puta M 22. Obodni kanal je u tom slu~aju trapeznog popre~nog preseka {irine dna 1.0 m i nagiba kosina 1:1,5 m. Minimalna dubina ovog kanala, treba da bude 1.6 m. Za odvo|ewe dela ki{nih i otpadnih voda direktno u Kolubaru, predvi|en je kolektor pre~nika D=1.600 mm. Trasa kolektora polazi od postoje}eg korita Starog Pe{tana (neposredno nizvodno od propusta na putu ka Plavom mostu) i prolazi desnom stranom puta (preseca postoje}i desnoobalni kolubarski nasip) i uliva se u Kolubaru neposredno nizvodno od mosta. Duìna kolektora je oko 290 m. Ovaj kolektor je dimenzionisan da primi dvadesetogodi{wu veliku vodu dela slivne povr{ine (uzvodno od puta ka Plavom mostu). Uslov za realizaciju ovakvog koncepta je bitno unapre|ewe tretmana otpadnih voda od prerade ugqa i drasti~no smawewe emisija otpadnih materija od prerade ugqa u vodotok Jaruga, a samim time i u Stari Pe{tan i reku Kolubaru. Nivo pre~i{}avawa otpadnih voda u preradi ugqa mora da bude takav da ne pogor{ava deklarisanu klasu kvaliteta reke Kolubare i trenutno relativno dobar kvalitet wene vode. Na taj na~in bi se stvorili uslovi za ispu{tawe otpadnih i drugih gravitiraju}ih voda, najkra}im putem direktno u Kolubaru uzvodno od zahvata za TE Kolubara A, odnosno budu}eg zahvata za TE Kolubara B, a izbeglo vo|ewe svih voda oko novog kopa i wihovo upu{tawe nizvodno od sada{weg vodozahvata. Reka Lukavica Lukavica je desna pritoka Kolubare, u planskom periodu biti regulisana jednostavnim skra}ivawem toka i ukqu~ewem u novo korito reke Pe{tan. 12. Hidrotehni~ka infrastruktura Realizacija hidrotehni~ke infrastrukture na razmatranom podru~ju op{tine Lazarevac treba da se obavi u skladu sa projektom Integralno kori{}ewe, ure|ewe i za{tita vodnih resursa sliva Kolubare u {iroj zoni Lazarevca, koji je uskla|en sa svim drugim korisnicima prostora i uklopqen u vodoprivredne sisteme vi{eg reda, u skladu sa Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije i Prostornim planom Republike Srbije. Kqu~ni ciqevi i kriterijumi razvoja vodoprivrednih sistema su slede}i: trajno re{ewe snabdevawa vodom Vreoca, sa obezbe|eno{}u ne mawom od 97% (obezbe|enost sa kojom se planiraju i najve}i sistemi), sa normama snabdevawa koje se koriste za takve sisteme u svetu (250 L/korisnikdan); u slu~aju eventualnih redukcija mora da bude obezbe|eno najmawe 70% od zahtevanih koli~ina vode (koeficijent redukcije = 0,7); pove}awe hidrauli~ke i havarijske pouzdanosti sistema za snabdevawe vodom ostvaruje se povezivawem u objediwen podsistem sada autonomnih vodovoda Lazarevca, Vreoca i Velikog Crqena, ~ime se formira objediwen Lazareva~ki podsistem Kolubarskog regionalnog sistema.
Rekonstrukcija vodovodnog sistema Vreoca obavqa se u okviru tako objediwenog podsistema, povezivawem sa sistemom Velikog Crqena, po fazama koje }e biti definisane projektom; neophodna je potpuna sanitarna za{tita izvori{ta koja }e se nalaziti u budu}em Lazareva~kom podsistemu: Nepri~ava, Pe{tan (na postoje}oj, i kasnije na izme{tenoj lokaciji), izvori{te Vreoca i izvori{te naseqa Veliko Crqane, na postoje}oj i izme{tenoj lokaciji V. Crqani most; zahteva se i uspostavqawe zona neposredne za{tite (fizi~ko obezbe|ewe izvori{ta) i uè zone za{tite, okvirno na rastojawu mogu}eg hidrauli~kog uticaja na kvalitet podzemne vode u zoni izvori{ta, {to }e se definisati u okviru projekata revitalizacije i/ili izme{tawa izvori{ta; snabdevawe vodom za tehnolo{ke potrebe privrednih pogona u industrijskoj zoni Vreoca sa obezbe|eno{}u 97% obezbe|uje se zahvatawem iz Kolubare; po{to se predvi|a preme{tawe korita Kolubare na {irem potezu sada{weg vodozahvata, neophodno je formirawe novog vodozahvata na novoj lokaciji na Kolubari nizvodno, izme|u postoje}eg kopa Tamnava Isto~no poqe, i kopova Ju`no poqe i Veliki Crqeni, kao i novog magistralnog dovoda vode; u ciqu za{tite voda i smawewa zahvatawa iz Kolubare voda za tehnolo{ke potrebe, obavezna je recirkulacija u pogonima koji koriste tehnolo{ku vodu u privrednim pogonima u Vreocu (Toplana, Su{ara, Mokra separacija, itd.); otpadne vode koje se iz tehnolo{kog procesa vra}aju u Kolubaru moraju biti pre~i{}ene, do nivoa da smeju da budu upu{tene u vodotok; radi racionalne upotrebe prostora, pre~i{}ena voda se vra}a u Kolubaru posebnim odvodom, koji je u istom rovu sa cevovodom sa dovodom vode za tehnolo{ke potrebe; kqu~an segment Kolubarskog re~nog sistema je obezbe|ewe vode za potrebe hla|ewa termoelektrana Kolubara. Za TE Kolubara B snage 2h350 MW potrebno je obezbediti kontinualno snabdevawe vodom od 0,56 m3/s, a u slu~aju pove}anih potreba isporu~iti 1,04 m3/s. Za potrebe TE Kolubara A treba u kontinuitetu obezbediti 0,36 m3/s; garantovani protok nizvodno od vodozahvata ne sme da bude mawi od Qmin.mes.95%, koji na Kolubari na potesu oko vodozahvata iznosi oko 1,8 m3/s. Za obe termoelektrane u normalnim uslovima eksploatacije treba obezbediti 0,92 m3/s, a u uslovima pove}ane potro{we 1,40 m3/s; nizvodno od vodozahvata treba obezbediti garantovani protok od 1,80 m3/s (potpuna obezbe|enost od 100%), uzvodno od vodozahvata obezbediti protok ne mawi od 2,72 m3/s, a u uslovima pove}ane potro{we 3,2 m3/s; to su bilansni uslovi koje mora da ispuni vodozahvat za potrebe industrijskih pogona u Vreocu, koji se nalazi uzvodnije; navedene traène koli~ine vode (za hla|ewe + garantovani protoci) se obezbe|uju iz prirodnih protoka Kolubare onda kada su raspoloìvi u gore navedenim iznosima, dok se u malovodnim periodima obezbe|uje upravqa~ki namenskim ispu{tawem iz akumulacije Stuborovni, koja je projektno dimenzionisana za te potrebe; upravo zbog tih razloga akumulacija ima mogu}nosti tzv. vi{egodi{weg regulisawa protoka. U posebno kriti~nim hidrolo{kim periodima za tu svrhu se moè koristiti i akumulacija Paquvi Vi{ ~ija je svrha, pored za{tite povr{inskog kopa od poplava, da pove}a pouzdanost sistema za hla|ewe termoelektrana; nakon realizacije sistema za recirkulaciju i pre~i{}avawe otpadnih voda industrije u zoni Vreoca, nije dozvoqeno ispu{tawe otpadnih voda bez pre~i{}avawa u Kolubaru; dosada{wi ispust, koji je predstavqao ekolo{ki crnu ta~ku u hidrografskom sistemu i slivu Kolubare, sanira se tako {to se okolni prostor korita zamenom materijala ekolo{ki revitalizuje, kako bi se spre~io aposteriorni nepovoqan uticaj na povr{inske i podzemne vode; sanitacija dela naseqa Vreoci koji se ne raseqava obavqa se realizacijom kanalizacije za otpadne vode naseqa, po separacionom sistemu; za doma}instva po obodu naseqa koja se ne mogu na ekonomi~an na~in ukqu~iti u kanalizacioni sistem problem odvo|ewa otpadnih voda se
25. decembar 2008.
Broj 54 57
re{ava propisnim vododrìvim septi~kim jamama, koje se ~iste po principu obaveznosti; ekonomskom analizom odredi}e se kako }e se pre~i{}avati otpadne vode: (a) preko autonomnog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda (PPOV), (b) povezivawem sa PPOV Veliki Crqena, (v) realizacijom ve}eg grupnog sistema sa zajedni~kim PPOV; kvalitet voda vodotoka na razmatranom podru~ju (Kolubara, Pe{tan, Turija i wihove neposredne pritoke) treba da se vrati u klase kvaliteta koje su propisane Vodoprivrednom osnovom Srbije (naj~e{}e klase a i IIb); stepen pre~i{}avawa efektivnost PPOV treba da bude usagla{ena sa zahtevima odràvawa vodotoka recipijenata u propisanoj klasi; imaju}i u vidu da se otpadne vode upu{taju u male vodotoke, sa veoma malim protocima u malovodnim periodima, neophodan je visok kriterijum efektivnosti, okvirno sa pokazateqem BPK5 < 5 mg O2/L; u ciqu za{tite kvaliteta voda u kriti~nim malovodnim periodima, treba pove}ati protoke Kolubare namenskim upravqawem akumulacijom Stuborovni, tako da protoci nizvodno od vodozahvata za TE Kolubara B nikada ne budu mawi od male mese~ne vode verovatno}e 95%, koji u zoni vodozahvata iznosi 1,80 m3/s; stepen za{tite od poplava treba da bude promenqiv i primeren zna~ajnosti i osetqivosti sadràja koji se {tite; to je u skladu sa kriterijumima iz Vodoprivredne osnove Srbije: za{tita Lazarevca od velikih voda Qvv 1% (stogodi{wa velika voda), za{tita Vreoca od Qvv 2% (pedesetogodi{wa velika voda), lokalna za{tita objekata izvori{ta (PPV) i vodozahvata za tehnolo{ke potrebe velikih objekata od Qvv 0,5% (dvestogodi{wa velika voda), za{tita povr{inskih kopova merama aktivne i pasivne za{tite od Qvv 0,2%, za{tita poqoprivrednog zemqi{ta od Qvv 4% (dvadesetpetogodi{wa velika voda); promenqiv stepen za{tite ostvaruje se sistemom kaseta, putem kojih se lokalizuju uticaji velikih voda na odre|enom podru~ju; povr{inski kopovi se moraju {tititi po potrebi i aktivnim merama za{tite (obaveza za za{titu PK Poqe E), zbog ~ega se na reci Pe{tan moraju koristiti retenzione akumulacije u gorwem delu sliva (Kru{evica, Rudovci, itd.), kao i derivacija reke Derosavice, radi uvo|ewa u akumulaciju Rudovci; u uslovima retenzionog delovawa akumulacije Stuborovni ~itava dolina Kolubare bi}e za{ti}ena najmawe od povodwa Qvv 2% (pedesetogodi{wa velika voda). Me|utim, po{to je akumulacija Stuborovni sa vi{egodi{wim regulisawem, koje omogu}ava i povoqnije efekte retenzirawa velikih voda, postavqa se zahtev da se upravqawem akumulacijom deo toka u zoni Lazarevca za{titi i od povodwa verovatno}e 1% (Qvv 1%); plato na kome }e se graditi TE Kolubara B treba da se {titi od Qvv 0,1%, jer se radi o proizvodnom objektu najvi{eg nacionalnog nivoa zna~ajnosti; i odlagali{ta jalovine i zgu{wewe sme{e iz Mokre separacije u Vreocu moraju se re{iti tako da ne stvaraju nepovoqne efekte na povr{inske i podzemne vode. Razmatrano re{ewe nove, kao i revitalizacija postoje}e vodoprivredne infrastrukture na prostoru Lazarevac Vreoci Veliki Crqeni skladno su uklopqeni u dve klase sistema koji su Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije i Prostornim planom Republike Srbije definisani u slivu Kolubare. (1) Prvu klasu sistema ~ini Kolubarski regionalni sistem za snabdevawe vodom najvi{eg kvaliteta (naseqa i privreda koja se naslawa na vodovode naseqa), u okviru koga se razvija Lazareva~ki vodovodni podsistem. Lazareva~ki podsistem se najpre razvija autonomno, sa oslawawem na vlastita izvori{ta, a kasnije se povezuje sa Kolubarskim regionalnim sistemom, da bi se obezbedile nedostaju}e koli~ine vode i pove}ala pouzdanost sistema. (2) Drugu klasu sistema ~ini Kolubarski re~ni sistem, koji sluì za snabdevawe tehnolo{kom vodom industrije i termoelektrana, za za{titu kvaliteta voda i za ure|ewe vodnih reìma (za{tita od poplava i pove}awe malih voda kao mera tzv. oplemewavawa malih voda).
Povezivawem cevovodima do sada izolovanih, autonomnih vodovoda Lazarevca, Vreoca i Velikih Crqena u jedinstven sistem, uspostavqa se Lazareva~ki podsistem, kao deo Kolubarskog regionalnog sistema za snabdevawe vodom naseqa u toj zoni. Tako objediwen podsistem omogu}ava fleksibilnije kori{}ewe svih izvori{ta na prostoru od Nepri~ave na krajwem ju`nom kraku tog podsistema, do izvori{ta Veliki Crqeni, na severnom kraju. Takvo objediwavawe omogu}ava i efikasnije povezivawe sa Kolubarskim regionalnim sistemom, iz ~ijeg }e se magistralnog dovoda preuzimati planiranih (250300) L/s vode koja }e se dovoditi iz PPV Pe}ine u Vaqevu. Objediwen Lazareva~ki podsistem je znatno pouzdaniji u hidrauli~kom pogledu, omogu}ava boqu kontrolu pritisaka u mreì, boqu funkciju rezervoara i obezbe|ivawe vitalnosti sistema i u havarijskim situacijama, bilo na cevovodima ili u zonama izvori{ta. (3) U okviru budu}eg Lazareva~kog podsistema mogu se izdvojiti slede}i sistemi: (a) VS Lazarevac Podsistem Centar (Lazarevac, [opi}, Petka, [u{war, Stubica, Lukavica, Dren i Bistrica); Podsistem Istok (Burovo, Medo{evac, Zeoke, Baro{evac, Mali Crqeni, Rudovci, Kru{evica i Trbu{nica); Podsistem Jug (@upawac, îbutkovica, Dudovica, Barzilovica i Brajkovac); i Podsistem Zapad (Lajkovac). (b) VS Veliki Crqeni Podsistem Severoistok (Vreoci, V. Crqeni, Sokolovo, Junkovac, Arapovac, Mirosaqci, Strmovo i Prkosava); Podsistem Sever, koji }e se povezati i sa Beogradskim vodovodom (Stepojevac, Leskovac i Vrbovno); (v) VS Zeoke, razvija}e se na formiranom unutra{wem odlagali{tu PK Poqe D, kao zamena za VS Medo{evac, kada se isti ukine. Taj sistem se povezuje sa VS Lazarevac. Sa stanovi{ta povezivawa vodovoda Lazarevca sa vodovodima Vreoca i Velikih Crqena i stvarawa Lazareva~kog podsistema u okviru Kolubarskog regionalnog sistema bitni su slede}i radovi. (a) Vodovod Lazarevca: nastaviti aktivnosti na obnovi dovodne i distributivne mreè, kako bi se gubici u vodovodu Lazarevca smawili na mawe od 20%, {to je preduslov za normalno funkcionisawe tog sistema; fazno pro{irivati i izme{tati i {tititi izvori{te Pe{tan, revitalizovati i za{tititi izvori{te Nepri~ava; po{to sistemu nedostaje rezervoarski prostor, pored novih rezervoara Vrti} (2.000 m3) i Dren (2.000 m3) staviti u funkciju, sa odgovaraju}im potisnim cevovodima, rezervoare Krivina i Stolica (1.000 m3), kako bi se obezbedila hidrauli~ka stabilnost sistema i u periodima vr{ne potro{we; spajawe budu}eg Lazareva~kog podsistema sa Kolubarskim regionalnim sistemom obaviti preko velikog rezervoara Vra~ brdo (2.000 m3) na ju`noj grani podsistema, u koji }e se dovoditi voda iz Kolubarskog regionalnog sistema i koji }e biti glavni distributivni rezervoar na toj magistralnoj grani regionalnog sistema; i sva ~vori{ta na magistralnim granama sistema osposobiti mernim ure|ajima, kako bi mogli da se prate vodni bilansi u sistemu, kontroli{e potro{wa i stabilnost ~itavog podsistema. (b) Vodovodni sistem Vreoci prvobitno realizovan kao autonomni sistem, najpre je izgra|en za potrebe snabdevawa vodom industrijskih pogona u Vreocima, sa kapacitetom 30 L/s. Deo naseqa Vreoci snabdevao se iz kopanog bunara kod {kole. Rekonstrukcijom vodovoda i pove}awem wegovog kapaciteta na 60 L/s izvr{eno je objediwavawe snabdevawa vodom industrijskog kruga u Vreocima i naseqa Vreoci. Time je dobijen pouzdan autonomni vodovodni sistem, koji je zadovoqavao sa prihvatqivom obezbe|eno{}u potrebe naseqa Vreoci i industrijskih kapaciteta u wegovom industrijskom krugu. Vodovod koristi kao izvori{te priobaqe i aluvion Kolubare, u blizini naseqa Vreoci, na lokacijama Se~ina i Vodozahvat u zoni izme|u pruge Beograd Bar i reke Kolubare. Na lokaciji Se~ine realizovani su bunari
Broj 54 58
25. decembar 2008.
B1, B2, B3/1, B6, B7 i B8, koji kaptiraju podinsku izdan, kao i bunari B4 i B5 koji kaptiraju sarmatsku izdan. Na lokaciji Vodozahvat ura|eni su bunari Bv0, Bv1, Bv2, Bv3 i Bv4, koji kaptiraju podinsku izdan. Ukupan merodavni kapacitet ~itavog izvori{ta, i u hidrolo{ki mawe povoqnim periodima, iznosio je oko 50 L/s, {to je okvirno zadovoqavalo potrebe korisnika tog vodovodnog sistema. Hidrauli~ku stabilnost obezbe|uju dva distributivna rezervoara ukupne zapremine 550 m3. Deo izvori{ta koji koristi vodu iz podinske izdani dospeo je pod uticaj iskopa na povr{inskom kopu (PK) Tamnava Isto~no poqe, {to je dovelo do obarawa pijezometarskih nivoa zbog za{tite kopa od podzemnih voda. To se postepeno sve vi{e odraàvalo na smawewe kapaciteta svih podinskih bunara na izvori{tu Vreoca. Bunari koji zahvataju vodu iz sarmatske izdani imaju dosta skromne prirodne uslove prihrawivawa, van Kolubarskog ugqenosnog basena, iz pravca op{tine Barajevo. Zbog nedovoqnog prihrawivawa i malog prirodnog obnavqawa podzemnih voda vi{e su koristili stati~ke rezerve podzemnih voda, {to se odraàvalo na postupno smawewe kapaciteta bunara i oteàvawe uslova wihove eksploatacije. Realizacija PK Veliki Crqani posredno nepovoqno uti~e na kapacitet svih bunara na izvori{tu Vreoca koji koriste podinsku izdan, dok se {irewem PK Ju`no poqe fizi~ki uni{tavaju bunari Bv0, Bv1, Bv2, Bv3, Bv3/3 i B6 u okviru postoje}eg izvori{ta. Zamena za uni{tene bunare na izvori{u Vreoci obezbedi}e se na podru~ju unutra{weg odlagali{ta PK Tamnava Isto~no poqe u zoni horsta koji se rudarskim radovima ne otkopava, kao i u blizini industrijskog kruga u Vreocima, koji se otkopava na kraju eksploatacije ugqa u toj zoni. U vodnim bilansima se ra~una sa 50 L/s iz tog izme{tenog izvori{ta vodovoda Vreoca. Po{to je stawe vodovodnog sistema Vreoca dosta lo{e, uslov za spajawe u Lazareva~ki vodovodni podsistem je obnova mreè, uvo|ewe vodomera na svim mestima potro{we (doma}instva, itd.) i smawewe gubitaka na mawe od 20%. Regionalni podsistem se uspostavqa povezivawem magistralnim cevovodima sa vodovodima Lazarevca na ju`noj, i Velikog Crqena na severnoj strani i postepenim izme{tawem izvori{ta. Rezervoar koji se zadràva na}i }e se dosta blizu ivice kopa te je neophodno wegovo oskultaciono pra}ewe. Vodovodni sistem u industrijskoj zoni je u lo{em stawu, te je neophodna wegova obnova. Tako|e, u tu zonu treba du` regionalnog puta 201 i ul. Dobrivoja \ur|evi}a dovesti i cevovod za protivpoàrne hidrante (100, min. 2,5 bara). Hidrauli~kom analizom }e se razmotriti potreba pove}awa sada{weg distributivnog rezervoara kapaciteta 550 m3. (v) Vodovod Veliki Crqeni. Nastao spajawem dva prvobitno nezavisna sistema, oslawa se na bunare, koji su veoma osetqivi u pogledu kvaliteta. Izvori{te u samom krugu termoelektrane, u plitkom aluvijalnom sloju, brzo je zaga|eno otpadnim supstancama iz kruga elektrane, te je moralo da bude napu{teno. Izvori{te kod zelene pijace (bunari B1B4), kao i kasnije razvijeno izvori{te Topolwak (B5B8) zahvataju vodu iz podinske izdani i wihov ukupni kapacitet je oko (1525) L/s. Izvori{te se nalazi u zoni horsta, u kojoj je erodovana ili reducirana neposredna podina ugqonosne serije. Bunari se nalaze u podinskim peskovima sa lo{ijim filtracionim karakteristikama, tako da je wihov pojedina~ni kapacitet skroman i iznosi samo oko (35) L/s. Pored toga, otvarawem kopa Veliki Crqeni izvori{te je dodatno ugroèno zbog obarawa pijezometarskih nivoa podzemne vode u procesu za{tite kopa od provirnih voda drena`nim sistemima. Koncepcija re{ewa je slede}a: po{to je stawe vodovoda V. Crqeni dosta lo{e, sa gubicima u mreì i preko 50%, osnovni preduslov za realizaciju te grane Lazareva~kog podsistema u okviru Kolubarskog regionalnog sistema jeste temeqna obnova i rekonstrukcija tog vodovoda, obnova mreè, uvo|ewe vodomera i smawewe gubitaka na mawe
od 20%; spoj vodovoda V. Crqeni i Vreoca obavi}e se cevovodom (do 400) za koji se rezervi{e koridor du` postoje}eg i izme{tenog magistalnog puta; i postoje}e izvori{te bi}e zameweno novim izvori{tem Veliki Crqeni most koje se planira u okolini mosta na Kolubari na putu za Tamnavske kopove. U analizama vodnih bilansa okvirno se ra~una sa kapacitetom od 40 L/s iz tog izme{tenog izvori{ta. Snabdevawe tehnolo{kom vodom. U industrijskim kapacitetima u industrijskom krugu Vreoca (Toplana, Su{ara, Mokra separacija) voda za tehnolo{ke procese se mora pre~i{}avati i koristiti recirkulaciono. Postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda (PPOV) }e se locirati u samom industrijskom krugu. Deo vode koji se u pojedinim intervalima ne moè da iskoristi recirkulaciono, pre~i{}ava}e se do nivoa koji je neophodan da bi se takva voda smela da se vrati natrag u Kolubaru kao recipijent (pokazateq BPK 5 < 12 mg/ L O2, MDK svih ostalih efluenata u granicama mawim od onih koji se traè za a klasu). Sada{wi vodozahvat na Kolubari koji obezbe|uje vodu za tehnolo{ke potrebe za privredne kapacitete u industrijskoj zoni Vreoca treba izmestiti vremenski sinhronizovano sa radovima na izme{tawu Kolubare u toj zoni. Realizacija novog vodozahvata se planira na Kolubari izme|u postoje}eg kopa Tamnava Isto~no poqe i budu}ih kopova Ju`no poqe i Veliki Crqeni. U ciqu smawivawa broja koridora za realizaciju linijskih sistema u istom rovu realizovati: (a) potisni cevovod za dovod tehnolo{ke vode od novog vodozahvata na Kolubari do industrijskog kruga u Vreocima, (b) cevovod za odvo|ewe pre~i{}ene otpadne vode iz PPOV iz industrijskog kruga nazad u Kolubaru. Kanalisawe i sanitacija naseqa Realizacija kanalizacija sva tri naseqa objediwenog vodovodnog sistema obavqa}e se po separacionom sistemu, sa posebnim sistemima za otpadne vode naseqa i atmosferske vode. Zbog malih vodotoka koji sluè kao recipijenti kanalizacija, stepen obuhvata doma}instava kanalizacijom treba da bude ve}i od 90%. PPOV Lazarevca se planira u zoni naseqa [opi}i, pored novog korita reke Lukavice kao recipijenta. Kanalizacija V. Crqena treba da se izvede magistralnim kolektorom oko 100 m nizvodno od vodozahvata za tehnolo{ku vodu TE Kolubara A i zaokruì realizacijom PPOV op{teg tipa, sa primernim i sekundarnim tretmanom. Zbog racionalnog kori{}ewa prostora i ve}e efektivnosti sistema za pre~i{}avawe, u vi{im fazama planirawa treba razmotriti i varijantu ve}eg grupnog sistema, sa jednim PPOV, i sa odgovaraju}im KCS za prepumpavawe. U skladu sa definisanim kriterijumima u Srbiji, efektivnost PPOV treba da zadovoqi slede}e zahteve za pre~i{}ene otpadne vode, pre wihovog upu{tawa u vodotoke: BPK5 5 mg/L, HPK 12,5 mg/L, suspendovane materije SM 35 mg/L, broj koliformnih bakterija 20h103 L-1. U ciqu ostvarewa visoke pouzdanosti odràvawa svih PPOV treba da bude centralizovano, na nivou op{tinskih komunalnih slu`bi. Sanitacija seoskih naseqa kombinovanim pristupom: kanalisawe delova koji se mogu racionalno obuhvatiti jednim sistemom, sa kompaktnim PPOV (Minpak, Em{er, Biodisk, Putoks), dok se za udaqenije zaseoke otpadne vode prikupqaju u propisnim vododrìvim septi~kim jamama, sa organizovanim pra`wewem od strane komunalnih slu`bi. Za{tita od poplava Za{tita od poplava na razmatranom potezu Kolubare sprovodi se u okviru integralnog sistema Kolubarskog re~nog sistema, optimalnom kombinacijom hidrotehni~kih i organizacionih mera. Hidrotehni~ke mere ~ine: pasivne mere za{tite (linijski odbrambeni sistemi regulacije
25. decembar 2008.
Broj 54 59
reka i nasipi, kojima se formiraju za{ti}ene kasete, ~iji je stepen za{tite primeren sadràjima koji se brane); i aktivne mere, koje se ostvaruju upravqawem akumulacijom Stuborovni kojim se ublaàvaju poplavni talasi. Organizacione mere ~ine mere ure|ewa prostora, pre svega onemogu}avawe izgradwe novih stambenih, privrednih i infrastrukturnih objekata u zonama koje su ugroène plavqewem velikim vodama verovatno}e 0,5% (Qvv 0,5% dvestogodi{wa velika voda). KONCEPT ORGANIZACIJE PROSTORA I NAMENA POVR[INA 1. Prostorni razvoj {ireg podru~ja izvod iz prostornog plana Kolubarskog basena Podru~je Kolubarskog basena u pogledu administrativno-teritorijalne organizacije, razvijenosti, naseqenosti, prirodnih uslova i resursa predstavqa kompleksan prostor, ~emu posebna obele`ja daje postoje}i i perspektivni rast rudarsko-energetskog kompleksa i wegove izgledne posledice. Pored neposrednih fizi~kih promena, najva`niji prate}i efekti rasta rudarsko-energetskog kompleksa jesu: znatno naru{avawe ìvotne sredine; socijalni i ekonomski problemi pri raseqavawu stanovni{tva; reorganizacija saobra}ajne mreè, tehni~kih i komunalnih sistema; izme{tawe javnih, privrednih i drugih objekata i naru{avawe funkcionalne celovitosti pojedinih naseqa i delova naseqske mreè. Posebnu teìnu ima naru{avawe tradicionalno formiranih seoskih zajednica i funcionalne organizacije naseqa, {to predstavqa naro~ito sloèn problem, ~ije se posledice mogu sanirati samo delimi~no i na dugi rok (~ak i kada su pruène adekvatne naknade i druge pogodnosti za preseqewe). Jedno od osnovnih razvojnih ograni~ewa podru~ja jeste produèna (vi{edecenijska) demografska stagnacija u 34, od ukupno 52 naseqa, {to se u prvom redu ogleda u slede}em: pogor{awe starosne, polne, fertilne i socioekonomske strukture stanovni{tva; negativna stope prirodnog prira{taja; i negativni migracioni bilans. Stagnacija i drugi negativni demografski trendovi naro~ito su do{li do izraàja u periodu posle 1981. godine. S obzirom na to da }e rudarsko-energetski kompleks zahvatiti uglavnom depopulaciona podru~ja, raseqavawe i indirektne posledice rasta privrednog kompleksa dodatno }e ubrzati demografsku stagnaciju u ve}ini seoskih naseqa, a uticati na populacioni rast i ja~awe op{tinskih centara i wihovih prigradskih naseqa. Ispoqeni demografski trendovi i neravnomeran prostorni raspored stanovni{tva predstavqaju nepovoqnu okolnost sa stanovi{ta o~ekivanog rasta rudarsko-energetskog kompleksa i wegovih direktnih i indirektnih posledica. Koridor magistralnog puta M22 (na deonici StepojevacNepri~ava) izdvaja se kao jedini razvojno-propulzivni prostor na podru~ju. U tom delu saobra}ajnog koridora nalazi se 12 naseqa, odnosno 21% naseqa i 54,7% stanovni{tva. U ukupnom porastu broja stanovnika, op{tinski centar Lazarevac u~estvuje sa 80,5% , Lajkovac sa 2,1%, a sva ostala naseqa sa 17,9%. Na drugoj strani, saobra}ajni koridor regionalnog puta na deonici Nepri~avaUbPiroman obuhvata 11 naseqa. S obzirom da imigracija predstavqa osnovnu komponentu populacionog rasta na podru~ju, razumqivo je da su obim i pravci migracionih kretawa u srazmeri sa razlikama u nivou dru{tveno-ekonomske razvijenosti. Postoje}a regionalna struktura i sistem naseqskih centara, uz promene koje }e nastati kao rezultat demografskih trendova, kao i one koje }e nastati preseqavawem, ~ine okosnicu budu}eg rasta i razvoja naseqa podru~ja. Me|u primarnim centrima, tj. onim koji su populaciono najve}i i funkcionalno najrazvijeniji, Lazarevac ima rang centra subregionalnog zna~aja (tj. industrijskog, kulturnog, zdravstvenog, obrazovnog, saobra}ajnog i uslu`nog centra),
~ije se funkcije proteù, pored lazareva~ke op{tine, i na podru~je op{tine Lajkovac ka Vaqevu i susedne delove op{tina Ub, Vaqevo i Aran|elovac, dok Lajkovac i Ub imaju rang op{tinskih centara sa dominantnom upravno-administrativnom funkcijom, te industrijsko-zanatskom i uslu`nom funkcijom i uz ne{to javnih sadràja. Ne ra~una se s tim da }e razvoj Lajkovca i Uba stvoriti bilo kakve aglomerativne efekte u okruùju}em prostoru; Ub }e i nadaqe gravitirati ka Obrenovcu, a Lajkovac ka Lazarevcu i Beogradu. U tome, privrednu strukturu Lazarevca treba znatnije diverzifikovati, posebno u uslu`nom sektoru, te pove}ati zaposlenost ènske radne snage, a u Lajkovcu i Ubu treba intenzivnije razvijati tercijarni sektor. Veliki Crqeni razvijaju se kao sekundarni centar i ubudu}e }e na wegov rast i razvoj uticati, pored rudarskoenergetskih i prate}ih sadràja, blizina magistralne (putne i èlezni~ke) saobra}ajnice, kao i mogu}e spontano doseqavawe sa podru~ja postoje}ih povr{inskih kopova. Centri zajednice naseqa su: Jabu~je (op{tina Lajkovac); Radqevo Brgule (op{tina Ub); i Junkovac, Stepojevac i Baro{evacRudovci (op{tina Lazarevac). Funkcionalni centralitet ovih naseqa zasniva se na osnovnim javnim, upravnim i servisnim sadràjima nivoa mesne zajednice. Mawe razlike me|u wima zasnivaju se na razlikama u broju stanovnika, tipu naseqa (zbijena, ra{trkana itd.), strukturi delatnosti, udaqenosti od naseqa vi{eg ranga i lokalnoj tradiciji i specifi~nostima. Intenzivna eksploatacija ugqa u Kolubarskom basenu (proizvodwa OKO29h106 t godi{we) ima za posledicu izme{tawe vodotoka, infrastrukturnih sistema i (delova) naseqa, {to ukqu~uje i preseqewe stanovni{tva iz ugroènih naseqa. Prema jednom od mogu}ih scenarija razvoja povr{inske eksploatacije u ovom basenu, obim izme{tawa i preseqavawa u narednom periodu bio bi intenziviran. Do 2020. godine moglo bi biti preseqeno ukupno blizu 5.000 stanovnika, odnosno 1.700 doma}instava. Procena je da }e oko 50% ugroènih doma}instava biti preseqeno organizovano u susedna naseqa (ili pomerawem unutar istog naseqa), a da bi oko 50% doma}instava moglo da se odlu~i na spontano preseqewe u susedna, prete`no gradska ili prigradska naseqa, ili na podru~je susednih op{tina. Pod organizovanim preseqewem podrazumeva se: (a) obezbe|ewe zemqi{ta za oku}nice/parcele i dogovorno u skladu sa mogu}nostima za poqoprivrednu proizvodwu; (b) infrastrukturno i komunalno ure|ewe naseqa; (v) podr{ka u izgradwi ku}e i pomo}nih objekata (socijalno ugroènim doma}instvima); (g) obezbe|ewe prostora/objekata za osnovne javne slu`be osnovno obrazovawe, osnovna zdravstvena za{tita; i (d) finansijska podr{ka u organizovawu javnih slu`bi u privatnom sektoru. Prednost se daje organizovanom preseqewu naseqa ili dela naseqa, ~ime se omogu}uje: organizacija i ure|ewe novog naseqa prema nasle|enim funkcionalnim i socijalnim vrednostima starog naseqa; izme{tawe kulturnog nasle|a, privrednih (industrija, trgovina, servisi i sl.) i komunalnih objekata (grobqa i sl.), kao i objekata dru{tvenog standarda; komunalno opremawe novog naseqa prema savremenim potrebama preseqenog stanovni{tva i sl. Potencijalno najzna~ajnije rezerve ugqa u Kolubarskom lignitskom basenu nalaze se u centralnom podru~ju basena. Ovo podru~je karakteri{e relativno visok stepen naseqenosti i izgra|enosti prostora, {to predstavqa zna~ajan ograni~avaju}i faktor za sada{wu i budu}u eksploataciju ugqa. Najve}e naseqe u centralnoj zoni Basena koje se nalazi u granicama eksploatacionog podru~ja je naseqe Vreoci. Razvoj rudarsko-energetskog kompleksa, drugih proizvodnih struktura, saobra}ajne i druge infrastrukture i dr. podsti~e industrijalizaciju i urbanizaciju, naro~ito u centralnoj zoni lignitskog basena, sa prate}im pojavama kao {to je koncentracija aktivnosti, stanovni{tva i izgra|enosti prostora. Pored gradskih naseqa koja se nalaze u kontaktu sa ovom zonom (Lazarevac, Ub, Obrenovac i
Broj 54 60
25. decembar 2008.
Lajkovac), izrazitiji trend koncentracije primetan je u naseqima u kojima su izgra|eni industrijski pogoni (Vreoci, V. Crqeni). Ova naseqa su formirala linearnu strukturu s obe strane starog puta StepojevacLazarevac. Preovla|uje porodi~na stambena izgradwa u nekonzistentnoj (spontanoj) organizaciji prostora, sa slabo izraènom urbanisti~kom regulativom. Naseqa su izloèna permanentnom uticaju aerozaga|ewa iz Su{are, Toplane i termoelektrane Kolubara A, {to kvalitet sredine i kvalitet stanovawa u ovim naseqima ~ini izuzetno nepovoqnim. Procenat izgra|enosti zemqi{ta je relativno nizak (1520%) sa relativno malom gustinom naseqenosti (ispod 40 st/ha). Dosada{wa iskustva u svetu i kod nas ukazuju da nije uputno planirati izgradwu naseqa i drugih zna~ajnijih objekata na deponijama raskrivke koje ostaju nakon rudarskih radova. Stabilizacija deponija u geomehani~kom i hidrogeolo{kom smislu traje vi{e desetina godina. Naseqavawe se moè planirati u neposrednoj blizini povr{inskih kopova uz formirawe zelenog tampona, koji bi naseqa {titio od ugqene pra{ine iz kopova, pod uslovom da radovi u kopovima ne izazivaju promene koje ugroàvaju stabilnost tla u neposrednoj zoni. S druge strane, zone naseqavawa treba planirati na potrebnom odstojawu od zona gde su locirane termoelektrane, toplane i pogoni za preradu i oplemewivawe ugqa. Ve}i deo postoje}ih seoskih naseqa koja se nalaze u eksploatacionom podru~ju Basena predvi|en je za preseqewe. Malo je verovatno da }e do}i do preseqewa onih naseqa gde je izraèna koncentracija izgradwe; tu se pre svega misli na Velike Crqene i delom na Baro{evac i Rudovce. Dosada{wa sociolo{ka istraìvawa pokazuju da doma}instva nerado prihvataju preseqewa na lokacije koje su daleko od dosada{wih mesta stanovawa. U tom smislu treba o~ekivati pritisak na najbliè lokacije gde ima uslova za naseqavawe. Tako|e, bilo bi necelishodno, pored relativno guste mreè postoje}ih naseqa, planirati izgradwu novih za prihvat iseqenog stanovni{tva. Realno je o~ekivati populacioni rast op{tinskih centara (Lazarevca, Uba i Lajkovca), mada nije iskqu~eno spontano naseqavawe i u neka druga naseqa. [irewe povr{inskih kopova i druge nepovoqne okolnosti upu}uju na potrebu ograni~avawa daqeg prostornog {irewa i izgradwe naseqa Veliki Crqeni i posebno naseqa Vreoci, gde se o~ekuje najve}i obim izme{tawa zbog razvoja povr{inske eksploatacije lignita. Ova dva naseqa, nisu pogodna za prihvat preseqenih doma}instava iz drugih naseqa ugroènih rudarskim radovima. U isto~nom delu lignitskog basena povoqne uslove za daqi razvoj i naseqavawe imaju rubne zone naseqa: Lazarevac ([opi}, Petka, Burovo, Dren), Stepojevac (Leskovac, Vrbovno, Konatice) i Rudovci (Baro{evac, Mali Crqeni). U zapadnom delu lignitskog basena ve}u atraktivnost za daqi razvoj imaju pre svega op{tinski centri Ub i Lajkovac sa prigradskim naseqima (Crvena Jabuka, Jabu~je i dr.). Atraktivnost ovog podru~ja bi}e uve}ana prolaskom autoputa BeogradJu`ni Jadran i izgradwom turisti~korekreacionog centra pored jezera Paquvi Vi{. Kada je re~ o sada{woj i budu}oj mreì objekata saobra}ajne i druge infrastrukture, a imaju}i u vidu ograni~ewa koja name}e {irewe rudarskih radova, kao i potrebe razvoja rudarsko-energetskog kompleksa, odnosno wegov geografski i saobra}ajni poloàj, izvesno je slede}e: preko lignitskog basena prolaze va`ni saobra}ajni i drugi infrastrukturni pravci nacionalnog, regionalnog i lokalnog zna~aja; razvoj rudarsko-energetskog sistema ukqu~uje izgradwu posebne (interne) mreè i objekata energetske, saobra}ajne i druge tehni~ke infrastrukture za koju treba rezervisati prostor; i kontinualno prostirawe lignitskog sloja i van tzv. eksploatacionog podru~ja zahteva zauzimawe {to mawih
povr{ina za gradwu infrastrukturnih, naseqskih i drugih objekata, odnosno koncentraciju takve izgradwe na {to mawim povr{inama. Navedene konstatacije upu}uju na potrebu rezervisawa prostora za infrastrukturne koridore preko lignitskog leì{ta, koji bi posluìli za vo|ewe najve}eg dela magistralnih infrastrukturnih sistema (saobra}ajnica, energetskih vodova, telekomunikacija i dr.). Prvi koridor bi (privremeno) pro{ao izme|u isto~nih kontura poqa Tamnava i Veliki Crqeni i naseqa Vreoci i [opi}. Kona~an poloàj ovog koridora utvr|en je u zoni kopa Tamnava isto~no poqe preko sterilne serije leì{ta (horst), odnosno preko unutra{weg odlagali{ta kopa. Drugi koridor }e se formirati na pravcu pruàwa trase budu}eg autoputa preko teritorija op{tina Uba i Lajkovca, gde su evidentirane najmawe koli~ine lignita. [irina ovih koridora iznosila bi izme|u 500 i 1.000 m, {to bi zavisilo od bliìh ispitivawa profila pojedinih sistema, wihovog me|usobnog razmaka i mogu}nosti rekonstrukcije postoje}ih saobra}ajnica koje se nalaze u zoni koridora. Izme{tawe vodotoka (Kolubare, Pe{tana, Lukavice i Kladnice) bi}e izvr{eno u etapama u skladu sa razvojem povr{inskih kopova. Po dugoro~nom scenariju Vodoprivredne osnove Srbije (posle 2020. godine), formira}e se koridor plovnog kanala od Lazarevca/Lajkovca do Obrenovca. Poqoprivredna proizvodwa ima umawene mogu}nosti razvoja u uslovima intenzivnog razvoja rudarsko-energetskog kompleksa. To je posledica: smawivawa povr{ina poqoprivrednog zemqi{ta; prete`nog po{umqavawa zauzetih povr{ina u fazi rekultivacije; privremenog isu{ivawa zemqi{ta na obodu povr{inskih kopova zbog spu{tawa nivoa podzemnih voda; i zaga|ewa tla od elektrana, toplana i objekata za preradu i oplemewivawe ugqa. Kvalitet poqoprivrednog zemqi{ta u Kolubari i Tamnavi, kao i zna~aj unapre|ivawa proizvodwe hrane za na{u zemqu, zahtevaju da se u planirawu razvoja rudarsko-energetskog kompleksa ovim pitawima posveti posebna pa`wa. U narednom periodu predvi|eno je odlagawe raskrivke, pepela i {qake iz TE iskqu~ivo u unutra{wa odlagali{ta povr{inskih kopova. Postupak rekultivacije unutra{wih odlagali{ta i drugih deponija odvija}e se u skladu sa dinamikom povr{inske eksploatacije. Zbog deficita povr{ina pod {umama na Planskom podru~ju, prednost }e biti data {umskoj rekultivaciji, a prilikom izbora sadnica, autohtonim vrstama. 2. Procena mogu}nosti razvoja naseqa Vreoci 2.1. Perspektive razvoja u planskom periodu Mogu}nosti privrednog razvoja planskog podru~ja u celini su povoqne, a vezane su prvenstveno za rudarstvo, energetiku i prate}e aktivnosti. Nasuprot tome, mogu}nosti za razvoj naseqa su veoma ograni~ene zbog zauzimawa prete`nog dela katastarske op{tine (8090%) za potrebe rudarstva i za infrastrukturne koridore i zbog neophodnosti preseqewa prete`nog dela naseqa. Deo naseqa koji nije direktno ugroèn od rudarskih radova, ukoliko ne bude preseqen, ima ograni~ene mogu}nosti za razvoj kao samostalno naseqe. Povr{inski kopovi na podru~ju KO Vreoci proizvodi}e u periodu od 20092016. izme|u 17 i 23 miliona tona ugqa godi{we, {to je 60 70% ukupno planirane proizvodwe ugqa u Kolubarskom basenu. Predvi|a se, tako|e, rekonstrukcija postoje}e Su{are i Toplane u Vreocima i pove}awe proizvodwe su{enog ugqa na milion tona godi{we. Pove}awe proizvodwe planiraju i postoje}i industrijski objekti u Vreocima (Hella i Kolubara metal). Perspektive razvoja poqoprivrede su minimalne zbog zauzimawa prete`nog dela poqoprivrednog zemqi{ta za potrebe rudarstva i za infrastrukturne koridore.
25. decembar 2008.
Broj 54 61
Postoji vi{e mogu}nosti za organizaciju i ure|ewe dela naseqa koji je indirektno ugroèn rudarskim radovima. Te mogu}nosti mogu se svesti na dva scenarija. Prvi scenario polazi od predpostavke da }e u tom delu naseqa ostati mawe od 100 doma}instava. U tom slu~aju ostatak naseqa Vreoci mogao bi da se pripoji nasequ Veliki Crqeni (sa kojim se grani~i) i da se problemi naseqskih javnih sadràja i komunalno ure|ewe sagledavaju i re{avaju u okviru naseqa Veliki Crqeni. Drugi scenario polazi od pretpostavke da }e u tom delu naseqa ostati (ukqu~uju}i i mogu}nost doseqavawa) ukupno vi{e od 100 doma}instava. U tom slu~aju na tom podru~ju moglo bi da se formira samostalno naseqe sa sopstvenom naseqskom opremom i potrebnim nivoom komunalnog ure|ewa. To podrazumeva formirawe dru{tvenog
centra sa neophodnim sadràjima: objekati za osnovno i pred{kolsko obrazovawe, ambulanta, sportski tereni, grobqe, sadràji iz oblasti kulture i sl. Prema rezultatima izja{wavawa doma}instava, na ovom podru~ju }e posle 2015. godine ostati da ìvi najverovatnije oko 50 doma}instava, {to zna~i da }e biti primewen prvi scenario. 2.2. Razvoj podru~ja do zavr{etka rudarskih radova Planirana dinamika razvoja pojedinih kopova uskla|ena je sa perspektivnim potrebama Elektroprivrede Srbije. Na podru~ju KO Vreoci susti~e se ve}i broj povr{inskih kopova {to se moè sagledati iz slede}eg dinami~kog plana.
Gantogram 1: Dinamika razvoja kopova u Kolubarskom basenu do kona~nog iskori{}ewa leì{ta
Posle 2020. godine na podru~ju Vreoca aktivni }e biti kopovi Ju`no poqe (proizvodwa ugqa) i Poqe D (unutra{we odlagali{te Poqa E) i eventualno Poqe E, ukoliko se donese odluka o eksploataciji ugqa ispod infrastrukturnog koridora i industrijske zone u Vreocima. Poqe Veliki Crqeni bi}e u tom periodu rekultivisano a isto tako i deo kopa Tamnava Isto~no poqe u zoni novog infrastrukturnog koridora. Nakon zavr{etka rudarskih radova u depresijama Poqa E i Ju`no poqe (nezapuwenim delovima kopova) bi}e formirane jedna ili dve ve{ta~ke vodne akumulacije i ure|ene kao turisti~korekreativno podru~je. Preostali deo KO Vreoci gde su izvo|eni rudarski radovi bi}e obuhva}en poqoprivednom i {umskom rekultivacijom. Planira se da }e postoje}a èlezni~ka stanica u Vreocima ostati u funkciji do eventualnog izme{tawa èlezni~ke pruge Beograd Bar, a verovatno i nakon toga sa smawenim prometom (u zavisnosti od na~ina transporta ugqa). Kona~ni bilans rekultivacije po zavr{etku rudarskih radova 20552060. godine na Planskom podru~ju iznosi: {ume 13,9 km2, poqoprivredne povr{ine 5,9 km2, ve{ta~ka jezera i vodotoci 1,8 km2, povr{ine za sport i rekreaciju 1,4 km2 i povr{ine zauzete infrastrukturnim koridorima oko 2,6 km2. Postoje}a privredna struktura u op{tini, ~iju okosnicu ~ini rudarstvo i energetika, mora}e blagovremeno da se mewa u korist delatnosti izvan ovog sektora. Postoje}e povr{ine zauzete energetsko-industrijskim kompleksom uz neophodnu prenamenu i preure|ewe mogu da posluè za budu}e proizvodne pogone druga~ije namene. Futuristi~ki scenariji razvoja ukazuju na radikalno pomerawe teì{ta aktivnosti od primarnog i sekundarnog ka tercijarnom i kvartarnom sektoru. Ubrzano iscrpqivawe nekih neobnovqivih resursa kao i kontinuirana degradacija ìvotne sredine, ima}e za posledicu: nastojawa da se obezbedi supstitut ili omogu}i reprocesirawe deficitarnih sirovina; primenu tehnologija koje }e smawiti degradaciju prirodne sredine, ublaìti socijalne i druge konflikte i ubrzati revitalizaciju prostora
u zoni eksploatacije i prerade sirovina; pojavu novih materijala i finalnih proizvoda sa novim svojstvima i funkcijama koji mogu promeniti konvencionalne okvire ìvota i rada i napraviti revoluciju u gra|evinarstvu, izgradwi naseqa i ure|ewu teritorije. 2.3. Prioriteti razvoja Prioriteti razvoja planskog podru~ja mogu se podeliti u tri grupe: privredni razvoj, preseqewe naseqa i grobqa i rekonstrukcija infrastrukturnih sistema. Privredna zona u Vreocima, koja se delom prostire i na podru~ju KO Medo{evac, ne}e biti u planskom periodu direktno ugroèna rudarskim radovima. Me|utim, s obzirom na to da se ona u celosti nalazi u eksploatacionom podru~ju Kolubarskog lignitskog basena, prema sada{wim sagledavawima, postoji mogu}nost da bude izme{tena sa sada{we lokacije kada se za to steknu tehnolo{ki i ekonomski uslovi, ali ne pre 2020. godine. Zbog toga nije uputno na ovoj lokaciji graditi nove industrijske objekte, ve} treba obezbediti potrebne uslove za nesmetano odvijawe postoje}ih privrednih aktivnosti kroz rekonstrukciju i sanaciju postoje}ih objekata, komunalno ure|ewe povr{ina i smawewe negativnih uticaja na ìvotnu sredinu. Prioriteti razvoja Privredne zone u vezi s tim obuhvataju: re{avawe imovinsko-pravnih odnosa u postupku eksproprijacije objekata doma}instava koja se nalaze u toj prostornoj celini i formirawe adekvatnih gra|evinskih parcela za industrijske pogone; re{ewe postoje}ih saobra}ajnih problema kroz rekonstrukciju saobra}ajnica za kolski i èlezni~ki saobra}aj i utovarnih mesta za kabasti teret, formirawe parkirali{ta za teretna i putni~ka vozila i sl.; re{avawe problema snabdevawa pija}om i tehnolo{kom vodom, kao i pre~i{}avawa i odvoda otpadnih voda; efikasnije re{avawe problema zaga|ewa ìvotne sredine, naro~ito od strane Prerade, Toplane i Fabrike gra|evinskog materijala Hella i dr.
Broj 54 62
25. decembar 2008.
Razvoj povr{inskih kopova, koji treba da obezbede uredno snabdevawe Elektroprivrede Srbije dovoqnim koli~inama ugqa, dobrim delom zavisi od blagovremenog re{avawa slede}ih problema: organizovanog i blagovremenog izme{tawa naseqa i grobqa u Vreocima; blagovremenog izme{tawa vodotoka, saobra}ajnica, energetskih, vodovodnih, telekomunikacionih i drugih infrastrukturnih objekata iz zone planiranih rudarskih radova; efikasnog re{avawa imovinsko-pravnih i svojinskih odnosa prilikom izuzimawa nepokretnosti u zoni rudarskih radova i dodele zemqi{ta i drugih nepokretnosi gra|anima u postupku organizovanog preseqewa; blagovremene pripreme planske, studijske i tehni~ke dokumentacije i dr. Preseqewe naseqa i grobqa u Vreocima predstavqa najdelikatniji poduhvat u Kolubarskom lignitskom basenu, pa je neophodno u ciqu wegove uspe{ne realizacije prioritetno obezbediti slede}e: obezbe|ewe i komunalno ure|ewe prihva}enih lokacija za preseqewe naseqa i grobqa; re{avawe imovinsko-pravnih, svojinskih i finansijskih pitawa vezanih za preseqewe; i dono{ewe odgovaraju}ih odluka na republi~kom i lokalnom nivou. Izme{tawe (rekonstrukcija) infrastrukturnih sistema iz zone planiranih rudarskih radova je sloèn poduhvat koji zahteva blagovremeno preduzimawe brojnih aktivnosti: definisati poloàj infrastrukturnog koridora u centralnom delu Kolubarskog lignitskog basena u saradwi sa nadle`nim republi~kim i lokalnim organima i organizacijama; ubrzati aktivnosti na pripremi studijske i tehni~ke dokumentacije za nove povr{inske kopove, posebno, za kop Ju`no poqe; izraditi posebnu ekspertizu o stabilnosti tla u postoje}em i uslovima formirawa novog infrastrukturnog koridora u centralnom delu Basena; obezbediti neophodnu tehni~ku dokumentaciju za utvr|ivawe trasa infrastrukturnih sistema (objekata) ~ije je izme{tawe prioritetno iz zone rudarskih radova; i preduzeti radove na obezbe|ewu stabilnosti tla u novom infrastrukturnom koridoru, prema usvojenom planskom i tehni~kom re{ewu pre formirawa unutra{weg odlagali{ta u ju`nom delu kopa Tamnava Isto~no poqe. Stabilnost tla u novom koridoru je od posebnog zna~aja za trasirawe izme{tene èlezni~ke pruge i magistralnog puta M22, za fundirawe temeqa transportnog mosta za ugaq i jalovinu i stubove dalekovoda, kao i za formirawe novog (kona~nog) korita reke Kolubare. Postoje u principu dva na~ina za re{avawe ovog problema: prvi, putem mehani~kog zbijawa nasutog materijala, i drugi, izgradwom odgovaraju}eg (ih), gra|evinskog(ih) objek(a)ta sa fundirawem na neporeme}enom tlu povr{inskog kopa. Prihvatqivo re{ewe za ovaj problem treba da omogu}i izrada odgovaraju}e ekspertize. Rekonstrukcija naseqskih objekata i mreè komunalne infrastrukture ima zadatak da obezbedi normalno funkcionisawe mreè i objekata u ciqu obezbe|ewa normalnih uslova za ìvot svim doma}instvima do trenutka preseqewa. Ne o~ekuju se ve}i problemi u funkcionisawu saobra}aja, energetskih i telekomunikacionih vodova, kao ni kanalizacije (gde postoji). Potrebna je zna~ajnija rekonstrukcija vodovoda zbog toga {to }e rudarskim radovima biti ugroèni vitalni delovi sistema (izvori{ta, glavni vodovi i novi rezervoar). Rekonstrukcija vodovodnog sistema mora se obaviti do 2011. godine. 3. Namena povr{ina sa bilansima Organizacija i ure|ewe planskog podru~ja zasniva se na: uslovqenostima iz zakonske regulative, re{ewima i polazi{tima razvojnih strategija i prostornih planova
{irih podru~ja, oceni postoje}eg stawa razvoja i izgra|enosti prostora, dispoziciji rudarskih, energetskih, vodoprivrednih i saobra}ajnih objekata, na studijskoj i tehni~koj dokumentaciji i drugim analiti~ko-planskim dokumentima; tehni~ko-tehnolo{kim zahtevima rudarsko-energetskog kompleksa, uslovima, modalitetima i dinamici izme{tawa infrastrukturnih sistema i preseqewa naseqa prema planiranom razvoju rudarskih radova; i merama i standardima za za{titu ìvotne sredine. Koncept Plana je baziran na funkcionalnom i tehni~ko-tehnolo{kom principu uspostavqawa zona i reìma kori{}ewa prostora prema planiranim namenama i etapnosti ostvarivawa planskih re{ewa. Plansko podru~je ukupne povr{ine od oko 2686.14 ha podeqeno je po tom principu na prostorne celine i potceline. Prostorna celina Poqe Veliki Crqeni Prostorna celina Poqe Veliki Crqeni je locirana u severnom delu Planskog podru~ja na povr{ini od 167.83 ha i predstavqa deo eksploatacionog poqa Veliki Crqeni. Granica katastarskih op{tina Vreoci i Veliki Crqeni razdvaja ovu celinu na dve potceline, tako da Potcelina 1 obuhvata povr{ine na teritoriji KO Vreoci izme|u povr{inskog kopa Tamnava Isto~no poqe, granice KO Vreoci i KO Veliki Crqeni i linije horsta, odnosno planiranog infrastrukturnog koridora prema Ju`nom poqu, a Potcelina 2 na teritoriji KO Veliki Crqeni, izme|u granice KO Vreoci i KO Veliki Crqeni i sada{we trase puta M 22. 1) Potcelina 1 U okviru ove potceline izdvajaju se pojedina~ne funkcionalne zone sa karakteristi~nim sadràjima i namenama, u svemu prema koncepciji razvoja i ure|ewa osnovnih i prate}ih rudarskih radova sa pridruènim zelenim i slobodnim povr{inama u za{titnom pojasu. Potcelina obuhvata povr{inu od 139.91 ha unutar granice sa slede}im opisom: od po~etne ta~ke me|na ta~ka (1) na granici KO Vreoci/ KO Cvetovac, po spoqnoj granici katastarskih parcela: k. p. br. 4/1, 4/5, 3/1, 2420/3, 3/2 (sve KO Vreoci); spoqnom granicom parcele k. p. br. 2395, zajedni~ke sa KO Cvetovac u KO Vreoci, se~e tu parcelu po liniji definisanoj ta~kama (A1) i (B1), spoqnom granicom parcela 509/4, 2420/3, 515/2, 546, 544, 543, 542, se~e k. p. br. 2385 po liniji definisanoj ta~kama (B4) i (B5), spoqnom granicom k. p. br. 541/1, 540/1, 540/2, 538/2, 538/1, 535/1, 537, 523, 528/2, 528/1i 2384 koju se~e po liniji definisanoj ta~kama (B6) i (B7), spoqnom granicom k. p. br. 492/1, 481/6, 481/4, 481/2, 481/1, se~e k. p. br. 480 po liniji definisanoj ta~kama (B8) i (B9), spoqnom granicom k. p. br. 476/3, 476/2, 476/1, 472, 470, 471, 2362 do ta~ke (B10), se~e tu parcelu i k. p. br. 2377/5 po liniji definisanoj ta~kama (B10) i (B11), spoqnom granicom k. p. br. 365 i 366, se~e parcelu k. p. br. 367/2 izme|u ta~aka (B193) i (B192) na granici KO Vreoci/ KO Veliki Crqeni, po toj granici do me|ne ta~ke (9) i daqe po toj granici definisanoj u KO V. Crqeni do po~etne ta~ke (1). 2) Potcelina 2 Ova potcelina obuhvata povr{inu od 27.92 ha na teritoriji KO V. Crqeni, unutar granice sa slede}im opisom: od po~etne ta~ke (A62) spoqnom granicom k. p. br. 1511/2, 1512/2 i 1505/2, se~e k. p. br. 1503 izme|u ta~aka sa koordinama (A63) i (A64), daqe spoqnom granicom k. p. br. 1502/1, 1487/1, 1487/2, 1501, 1503, mewa pravac i spoqnom granicom parcela k. p. br. 1505/2, 1512/3, 1513/2, 1519 i 1518/2 do k. p. br. 2042/1, se~e tu parcelu izme|u ta~aka sa koordinatama (A65) i (A66) i spoqnom granicom k. p. br. 1518/1 i 1517/1 do ta~ke (A67) na granici KO V. Crqeni / KO Vreoci i daqe po toj granici do ta~ke (B12) i spoqnom granicom k. p. br. 1528/1, 1549/2, 1549/1, 1663/4, 1664/3,
25. decembar 2008.
Broj 54 63
1664/1, mewa pravac i obuhvataju}i k. p. br. 1664/1 i 1664/3, po spoqnoj granici k. p. br. 1663/1, 1548/1, 1548/3, 1528/1, 1528/2, 1528/3, 1526/1, 1525/1, 1525/3, 1529/4, 1529/6, 1529/3, 1529/1, 1529/5, 1515/6, 1515/1, 1515/5, 2042/1, 1514/11, 1514/1, 1512/1 i 1511/2 (sve KO V. Crqeni) do po~etne ta~ke (A62). U okviru prostorne celine Poqe Veliki Crqeni planirano je izvo|ewe rudarskih radova na otvarawu i eksploataciji PK Veliki Crqeni, kao zamenskog kapaciteta za sigurnost funkcionisawa EPS u periodu od 20092016. godine i ure|ewe za{titnog pojasa prema ostatku naseqa Vreoci i koridoru puta M22. U narednoj planskoj etapi (20162020) na ovoj povr{ini formira}e se unutra{we odlagali{te jalovine; po formirawu zavr{ne konture odlagali{ta preduze}e se radovi na wegovoj rekultivaciji. U ciqu realizacije planirane namene, neophodno je u okviru ove prostorne celine dislocirati kanal za odvo|ewe otpadnih voda iz prerade ugqa (potok Jaruga), preseliti mawi broj doma}instava i izmestiti iz potceline 1 u potcelinu 2, dalekovode Istok 1, 2 i 3, naponskog nivoa 35 kV. Prostorna celina Poqe D Ova prostorna celina je locirana u isto~nom delu Planskog podru~ja, izme|u granica KO Vreoci / KO Veliki Crqeni i KO Vreoci / KO Medo{evac, sada aktivnog PK Poqe D na delu KO Medo{evac, privredno-industrijske zone Vreoci i regionalnog puta R 201, odnosno zemqi{nog pojasa magistralne èlezni~ke pruge, a obuhvata povr{inu od 475,97 ha. Prostorna celina je podeqena na ~etiri potceline prema dinamici rudarskih radova i merama i standardima za za{titu ìvotne sredine, tako {to Potcelina 1 obuhvata zonu rudarskih radova do 2011. godine, Potcelina 3 zonu radova od 20112016. godine, Potcelina 2 obuhvata za{titnu zonu dela PK Poqe D na teritoriji KO Medo{evac a Potcelina 4 deo naseqa Vreoci koji je indirektno ugroèn rudarskim radovima. 1) Potcelina 1 ove prostorne celine obuhvata deo teritorije KO Vreoci povr{ine 172,048 ha unutar granice sa slede}im opisom: od po~etne ta~ke (B13) po spoqnoj granici k. p. br. 199/1, 199/2, 1415, 1412, 1409/2, 1410/1 i 1410/2; se~e k. p. br. 2374 izme|u ta~aka (B14) i (B15), daqe po spoqnoj granici k. p. br. 1375, 1376/1, 1377/1, 1377/3, 1382/1, 1390 i 1391, se~e k. p. br. 2371 izme|u ta~aka (B16) i (B17), daqe po spoqnoj granici k. p. br. 1503/1, 1533, 1524, 1523/2, 1523/3, 1520/1, 1514, 1515, 1518, 1517, 1574/2, 1573/2, se~e k. p. br. 2381 izme|u ta~aka (B18) i (B19), po spoqnoj granici k .p. br. 1591, 1587, 1590, 1589/2, 1627, 1626/1, 1626/2, 1624/1, 1645, 1644, 1642/1, 1641, 1639/4, 1639/2, 1639/6, 1678, se~e k. p. br. 2382 izme|u ta~aka (B20) i (B21); po spoqnoj granici k. p. br. 1677, 1675/1, 1676, 1724/8, 1724/7, 1724/6, 1724/15, 1724/13, 1724/4, 1724/16, 1725/1, 1725/3, 1724/3; se~e k. p. br. 2382 izme|u ta~aka (B22) i (B23); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 1717, 1716, 1715, 1714, 1745; se~e k. p. br. 2365 izme|u ta~aka (B24) i (B25); daqe po spoqnoj granici k. p. br.1713, se~e k. p. br. 1746 i 1749 izme|u ta~aka (B26), (B27) i (B28); daqe po granici KO Vreoci/KO Medo{evac do me|ne ta~ke (22) i daqe po spoqnoj granici k. p. br. 232, 231, 228/1, 228/2, 228/3 i 230; se~e k. p. br. 229/2 izme|u ta~aka (B29) i (B30); daqe po spoqnoj granici ove parcele i k. p. br. 205/1 i 206, daqe 209/1, 202/2, 202/3 i 199/1 (sve KO Vreoci) do po~etne ta~ke (B13). 2) Potcelina 2 Od po~etne ta~ke (B28) po granici KO Medo{evac / KO Vreoci do ta~ke (B31); daqe se~e k. p. br. 677 izme|u ta~aka (B31) i (B32), po spoqnoj granici ove parcele i spoqnoj granici k. p. br. 676 i 667, se~e k. p. br. 667 izme|u ta~aka (B33), (B34) i (B35) po spoqnoj granici k.p. br. 726, 733, 731 i 721/2, se~e k. p. br. 1693 izme|u ta~aka (B36) i (B37); po spoqnoj granici k.p. br. 739/1, 743/2, 740, 741, 1287 do ta~ke (A57) na granici Plana i po granici Plana do me|ne
ta~ke (17) na toj granici i granici KO Medo{evac/KO Vreoci, daqe po granici KO Medo{evac/KO Vreoci do po~etne ta~ke (B28) (sve KO Medo{evac). 3) Potcelina 3 ove prostorne celine obuhvata deo teritorije KO Vreoci povr{ine 36.93 ha unutar granice sa slede}im opisom: od po~etne ta~ke (B38) po spoqnoj granici k. p. br. 926/2, 927/1 i 929; se~e k. p. br. 2366 izme|u ta~aka (B39) i (B40); po spoqnoj granici ove parcele i daqe po spoqnoj granici k. p. br. 884/6, 884/2 i 884/3; se~e k.p. br. 884/5 izme|u ta~aka (B41) i (B42); po spoqnoj granici parcela k.p. br. 883, 877/3, 877/1, 879/1; u delu preko odlagali{ta tako|e treba da bude oko id=0,30 1111/3 i 1111/9, se~e k. p. br. 1111/1 izme|u ta~aka (B46) i (B47); po spoqnoj granici ove parcele k. p. br. 1109, 1106, 1104/1, 1098, 1096, 1095, 1094, 1093/2, 1093/1, 1093/3, 1087/1 i 1087/2, se~e k. p. br. 1083/3 izme|u ta~aka (B48) i (B49), daqe po spoqnoj granici k. p. br. 1083/1, pa se~e k. p. br. 1082 izme|u ta~aka (B50) i (B51) i daqe wenom spoqnom granicom i spoqnom granicom k. p. br. 1129/1; se~e k. p. br. 2366 izme|u ta~aka (B52) i (B53); po spoqnoj granici k. p. br. 1306, 1305/1, 1305/2, 2372, 1282, 1281/1, 1278, 1277, 1276, 1274, 1272/2, 1334/2, 1331/1, 1335/1, 1336/1, 1351/3, 1352/1, 1357, 1356/2, 1359/1, 2372, 1799/3, 1799/1, 1799/4, 1802/5, 1802/12, 1802/11, 1801/11, 1801/7, 1801/2, 1801/4, 1801/9, 1801/8, 1800/1, 1801/1 i 1801/10; se~e k. p. br. 2372/1 izme|u ta~aka (B54) i (B55), po spoqnoj granici k. p. br. 1669, 1671, 1674/1, 1726/1, 1724/14, 1724/11, 1724/10, 1724/17, 1724/9, 1726/2, 1664/3, 1673 i 1668/2, se~e k. p. br. 2382 izme|u ta~aka (B21) i (B20); daqe po spoqnoj granici iste parcele i k. p. br. 1628, 1589/1, 1588, 1328, 2381 koju se~e izme|u ta~aka (B19) i (B18); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 1573/3, 1573/1, 1574/1, 1575, 1516, 1511/1, 1511/3, 1513, 1521/1, 1522/2 i 2371 koju se~e izme|u ta~aka (B17) i (B16); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 955, 1382/2, 1377/2, 1376/3, 1376/2, 951 i 950, se~e k. p. br. 2374 izme|u ta~aka (B15) i (B14) i po spoqnoj granici k. p. br. 2380 stiè u ta~ku (B13) u kojoj se~e ovu parcelu linijom do ta~ke (B56) i daqe spoqnom granicom k. p. br. 1371/2 i 197, se~e k. p. br. 2392 izme|u ta~aka (B57) i (B58), daqe po spoqnoj granici k. p. br. 1366, 193, 190/1, 189/1, 693/2, 693/1, 920, 917, 916, 926/2 do po~etne ta~ke (B38). 4) Potcelina 4 ove prostorne celine obuhvata deo teritorije KO Vreoci povr{ine 157,589 ha unutar granice sa slede}im opisom: od po~etne ta~ke (A59) po spoqnoj granici k. p. br. 386, 387, 389, 391/1, 392, 395/1, 397/1, 398/2, 402/1, 2377/2, 442/1, 443/1, 444/3, 438/2, 444/1, 445/1, 446/1, 650/3 i 650/1 do ta~ke (B59), se~e parcelu po pravoj liniji do ta~ke (B60), ponovo po wenoj granici , se~e k. p. br. 2366 izme|u ta~aka (B61) i (B62), po spoqnoj granici k. p. br. 689, 690, 694/4, 694/5, 696, 695, 914, 915 i ponovo k. p. br. 914, po spoqnoj granici k. p. br. 694/2, 2477, 692/1, 684/1, 693/3, 693/4, 189/2, 188/1, 191, 192 i 195, se~e k. p. br. 2392 izme|u ta~aka (B58) i (B57), po spoqnim granicama k. p. br. 2392 i 198/3, se~e k. p. br. 2380 izme|u ta~aka (B56) i (B13) i daqe spoqnom granicom ove parcele i k. p. br. 200, 201, 208 , ponovo 201 i 200, spoqnom granicom k. p. br. 2380, 209/4, 209/3, 207, 205/2 i 205/3 do ta~ke (B30), se~e parcelu 229/2 izme|u ove ta~ke i ta~ke (B29), spoqnom granicom k. p. br. 229/1, 222/5, 225/2, 225/6, 229, 226, 225/1 do me|ne ta~ke (22) na granici KO Vreoci / KO V. Crqeni, po spoqnoj granici k. p. br. 2403 i daqe po katastarskoj granici do po~etne ta~ke (A59). Potcelina 4 je deo naseqa koji je indirektno ugroèn rudarskim radovima. S obzirom na to da su, prirodni i stvoreni uslovi, za stanovawe i poqoprivrednu proizvodwu povoqni i uslovno povoqni, mogu}e je da u okviru ove potceline, nastavi egzistencija dela naseqa Vreoci i to kao posebna celina u sastavu susednog naseqa V. Crqeni. Procewuje se da }e u ovoj potcelini ostati da ìvi blizu 50 doma}instava i posle 2016. godine. U okviru prostorne celine Poqe D planirano je izvo|ewe rudarskih radova na pro{irewu PK Poqe D kao najproduktivnijeg kapaciteta u Kolubarskom lignitskom
Broj 54 64
25. decembar 2008.
basenu i ure|ewe za{titne zone prema ostatku naseqa Medo{evac. U ciqu realizacije planirane namene, neophodno je iz ove prostorne celine preseliti najve}i broj doma}instava naseqa Vreoci i jedan broj doma}instava iz naseqa Medo{evac, izmestiti mesno grobqe u nasequ Vreoci i dislocirati do 2012. odnosno 2015. godine zna~ajne naseqske javne sadràje (obrazovawe osnovna {kola; socijalna za{tita de~ija ustanova; Dom penzionera i omladine; zdravstvo ambulanta i veterinarska stanica; kultura Dom kulture; sport fudbalsko igrali{te sa prate}im objektom); izme{taju se i privredni objekti (MetalMontaà), objekti trgovine i usluga, infrastrukturni objekti kao {to su deo trase regionalnog puta, rezervoar i mreà naseqskog vodovoda, ATC Vreoci i mre`ni opti~ki kabl do ku}ne centrale RB Kolubara, DV 35 kV Nova toplana, Su{ara i Centralni remont, rezervna napajawa, sistemi tehni~ke infrastrukture (pepelovod, {qakovod ì~ara) i dr. Prostorna celina kop Ju`no poqe Ova prostorna celina je locirana u sredi{wem delu planskog podru~ja, izme|u postoje}eg i planiranog infrastrukturnog koridora i reke Kolubare. Obuhvata povr{inu od 1086.188 ha, s tim {to povr{ina od 743,783 ha predstavqa deo eksploatacionog poqa Ju`no poqe na teritoriji KO Vreoci, a povr{ina od ukupno 342.405 ha, na teritoriji KO [opi}, rezervisana je za {irewe aktivne zone kopa nakon planskog perioda. Povr{ine prostorne potceline (1), (2), (3), (4) i (5) sa karakteristi~nim osnovnim prete`nim namenama i urbanisti~kim karakteristikama, a po principu uspostavqawa razli~itih pravila ure|ewa i reìma kori{}ewa objekata i zemqi{ta prema etapnosti realizacije, odnosno dinamici napredovawa kopa, obuhva}ene su granicama sa slede}im opisom: 1) Potcelina 1 (402.239 ha) od po~etne ta~ke (B63) po spoqnoj granici k. p. br. 722/1, 727, 728 i ponovo 722/1 koju se~e izme|u ta~aka (B64) i (B65); po spoqnoj granici k. p. br. 729 i 734/4; se~e k. p. br. 2420/3 izme|u ta~aka (B66) i (B67); po spoqnoj granici k. p. br. 734/5, se~e k. p. br. 2395 izme|u ta~aka (B68) i (B69); po spoqnoj granici k. p. br. 2575/3, 2575/4, 2579/2 i 2578; se~e k. p. br. 2395 izme|u ta~aka (B70) i (B71); po spoqnoj granici k. p. br. 2362/1, 742/8, 742/7, 2420/1, 742/2, 755/2, 755/1, 757/1, 757/2, 754, 799/1, 799/3, 799/2, 802/1, 802/2, 804/1, 804/2, 806/1 i 807, se~e k. p. br. 2386/1 izme|u ta~aka (B72) i (B73); po spoqnoj granici k. p. br. 2160, 2163/2, 2163/3, 2153, 2154, 2150/1, 2228/1, 2228/4, 2222/7, 2222/6, 2229/1, 2229/4, 2229/2, 2221/1, 2220/3 i 2220/4; se~e k. p. br. 2219/2 izme|u ta~aka (B74) i (B75); po spoqnoj granici k. p. br. 2219/3, 2217, 2214 i 2213/1; se~e k. p. br. 2420/1 izme|u ta~aka (B76) i (B77); po spoqnoj granici k. p. br. 2212/3; se~e k. p. br. 2362/1 izme|u ta~aka (B78) i (B79); po spoqnoj granici k. p. br. 2200/1; se~e k. p. br. 2420/2 izme|u ta~aka (B80) i (B81); po spoqnoj granici k. p. br. 2200/2, 2202/3, 1976/2, 1976/1, 1975/1, 1975/6 i 1979, koju se~e izme|u ta~aka (B82) i (B83) i daqe po spoqnoj granici k. p. br. 1951/1, se~e k. p. br. 2585 izme|u ta~aka (B84) i (B85); po spoqnoj granici k. p. br. 1959/2, 1958/1 i 1957, se~e k. p. br. 2388 izme|u ta~aka (B86) i (B87); po spoqnoj granici k. p. br. 1945, 1944, 1940, 1916, 1917, 1901/4 i 1901/3; se~e k. p. br. 2383 izme|u ta~aka (B88) i (B89); po spoqnoj granici k. p. br. 1884/2, 1890/2, 1890/3, 1897, 1788/1, 1258/5, 1258/2 i 1261/2, se~e parcele k. p. br. 1261/3, 1262/2, 1262/3, 1261/4, 1259/1, 1259/2, 1160/1 i 1171/13, izme|u ta~aka B90 (7 442 716,56 / 4 921 327,90) i 91(7 442 707,51 / 4 921 797,08); po spoqnoj granici k. p. br. 1171/25 i 1142/6; se~e k. p. br. 1142 izme|u ta~aka (B92) i (B93) i po spoqnoj granici iste parcele i k. p. br. 1148/4, 1148/3, 1148/2, 1158 i 1177, se~e k. p. br. 1177 i 1178 izme|u ta~aka (B94) i (B95); po spoqnoj granici k. p. br. 1179/2, se~e k. p. br. 1179/1 i 1179/3 izme|u ta~aka (B96) i (B97); po spoqnoj granici k. p.
br. 1188/12, 1188/1, 1188/11, 1193/5 i 1193/8, se~e k. p .br. 2368/1 izme|u ta~aka (B98) i (B99); po spoqnoj granici iste parcele i k.p.br. 862/3 i 866; daqe se~e ovu parcelu i k.p.br. 858/31 izme|u ta~aka (B100), (B101) i (B102); po spoqnoj granici k. p. br. 858/12, 858/1, 858/3, 616/1, 617/2 i 618/2; se~e k. p. br. 619/2 i 619/1 izme|u ta~aka (B103) i (B104); po spoqnoj granici k. p. br. 620/1, se~e k. p. br. 620/5 izme|u ta~aka (B105) i (B106), daqe po spoqnoj granici k. p. br. 621/2, se~e k. p. br. 623/1, 623/3, 623/4 i 623/5 izme|u ta~aka (B107) i (B108); po spoqnoj granici k. p. br. 625/2 i 635/1; se~e k. p. br. 636/1 izme|u ta~aka (B109) i (B110) i daqe po spoqnoj granici iste parcele; se~e k. p. br. 2585 do ta~ke (B111); po spoqnoj granici k. p. br. 636/2 i 2362 koju se~e izme|u ta~aka (B112) i (B113); po spoqnoj granici k. p. br. 613/2, se~e k. p. br. 613/1 izme|u ta~aka (B114) i (B115) i po wenoj spoqnoj granici i spoqnoj granici k. p. br. 592/2, 592/1, 592/3, 592/4, 592/6, 592/5, 591/4, 591/8, 591/3 i 591/7, se~e k. p. br. 581 izme|u ta~aka (B116) i (B117), spoqnom granicom iste parcele i k. p. br. 586/2, 590/3 i 590/2; se~e parcele k. p. br. 590/1, 589/1, 589/4, 589/2, 2384, 565, 558 i 722/1 po liniji izme|u ta~aka (B118), (B119), (B120), (B121) i po~etne ta~ke (B63) (sve KO Vreoci); 2) Potcelina 2 (154.629 ha) od po~etne ta~ke (A7) na granici Plana do ta~ke (A8), daqe po spoqnoj granici k. p. br. 2237/2, 2240/3 i 2240/4, se~e k. p. br. 2420/10 i 2420/7 izme|u ta~aka (B122) i (B123); po spoqnoj granici k. p. br. 2240/6, 2253/10, 2253/12, 2249/2, 2248, 2250/2, 2251/6, 2251/7, 2251/5, 2294/2, 2293/3, 2293/1, 2294/1, 2309/11, 2312, 2313, 2315/1 i 2420/1 koju se~e po liniji izme|u ta~aka (B124), (B125) i (B126); po spoqnoj granici k. p. br. 2018/2, se~e k. p. br. 2420/2 izme|u ta~aka (B127) i (B128); po spoqnoj granici k. p. br. 2009/2, 2016, 2015, 2022, 2025/1, 2026/1, 2029/1 i 2030/3 do me|ne ta~ke (13) na granici KO Vreoci / KO [opi} i po toj granici do ta~ke (B129); po spoqnoj granici k. p. br. 2076, 2077, ponovo k. p. br. 2076, 2075, 2066/3, 2066/2, 2057 i 2055, se~e k. p. br. 2098/1 izme|u ta~aka (B130) i (B131); po spoqnoj granici k. p. br. 2099/2, 2099/1 i 1914/1, se~e k. p. br. 1915/1 izme|u ta~aka (B132) i (B133); daqe po spoqnoj granici iste parcele i k. p. br. 1910 koju daqe se~e izme|u ta~aka (B134) i (B135); po spoqnoj granici k. p. br. 1912/1, se~e je izme|u ta~aka (B136) i (B137) i daqe po wenoj spoqnoj granici i po spoqnoj granici k. p. br. 1913/1, 2041, 2042, 2046/1, 2043/2, 1949, 1948 i 1947, se~e k. p. br. 2388 izme|u ta~aka (B87) i (B86); po spoqnoj granici k. p. br. 1963, 1962 i 1961/1; se~e k. p. br. 2585 izme|u ta~aka (B85) i (B84); po spoqnoj granici k. p. br. 1960, se~e k. p. br. 1979 izme|u ta~aka (B83) i (B82); po spoqnoj granici k. p. br. 1978/2, 1978/3, 1977/7, 1977/1, 2204/1, 2203 i 2211/1; se~e k. p. br. 2420/2 izme|u ta~aka (B81) i (B80); po spoqnoj granici k. p. br. 2211/2, se~e k. p. br. 2362/1 izme|u ta~aka (B79) i (B78); po spoqnoj granici k. p. br. 2211/3, se~e k. p. br. 2420/1 izme|u ta~aka (B77) i (B76); po spoqnoj granici k. p. br. 2212/1, 2215, 2216 i 2219/1, se~e k. p. br. 2219/2 izme|u ta~aka (B75) i (B74); po spoqnoj granici k. p. br. 2220/5, 2220/1, 2221/2 i 2230/1, se~e k. p. br. 2420/4 izme|u ta~aka (B138) i (B139) i po spoqnoj granici k. p. br.2230/2 do po~etne ta~ke (A7) (sve KO Vreoci); 3) Potcelina 3 (100.457 ha) od po~etne ta~ke (A4) na granici KO Vreoci/ KO Skobaq u KO Vreoci po granici KO Vreoci i KO Skobaq, KO Jabu~je odnosno po granici Plana do ta~ke (A7), daqe po po spoqnoj granici k. p. br. 2229/3, se~e k. p. br. 2420/4 izme|u ta~aka (B139) i (B138) i po wenoj spoqnoj granici i spoqnoj granici k. p. br. 2150/2, 2155 i 2157, se~e k. p. br. 2386/1 izme|u ta~aka (B73) i (B72) i daqe po wenoj spoqnoj granici i spoqnoj granici k. p. br. 761/1, 761/6, 761/5, 761/3, 761/4, 761/11, 756/1, 756/2, 756/3, 2420/9, 756/4 i 2395 tako {to je se~e izme|u ta~aka (B71) i (B70) i (B69) i (B68) prelaze}i sa jedne na drugu wenu spoqnu granicu; po spoqnoj granici k. p. br. 734/7, se~e k. p. br. 2420/3 izme|u ta~aka (B67) i (B66) i daqe po spoqnoj granici iste parcele i
25. decembar 2008.
Broj 54 65
k. p. br. 730/1, se~e k. p. br. 722/1 izme|u ta~aka (B65) i (B64); po spoqnoj granici k. p. br. 725/3, 725/2, 725/1, 723/1 i 723/2, se~e k. p. br. 722/2, 721/1 i 2420/3 po liniji izme|u ta~aka (B140), (B141), (B142) i (B143); po spoqnoj granici k. p. br. 2420/3 i 2370/2; se~e k. p. br. 2395 izme|u ta~aka (B144) i (B145); po spoqnoj granici k. p. br. 2530/1, se~e k. p. br. 2483 izme|u ta~aka (B146) i (B147); po spoqnoj granici k. p. br. 2530/3, 2530/4 i 2534/2, se~e k. p. br. 2526 izme|u ta~aka (B148) i (B149); po spoqnoj granici k. p. br. 2519, 2518/1, 2518/2, 2536/2, 2536/3 i 2536/1 i daqe se~e k. p. br. 2582 po liniji do po~etne ta~ke (A4) (sve KO Vreoci); 4) Potcelina 4 (86.458 ha) od po~etne ta~ke (A8) na granici KO Vreoci/ KO Jabu~je po toj granici do ta~ke (A10) i daqe po granici KO [opi}/ KO Vreoci do me|ne ta~ke (13) na toj granici; daqe po spoqnoj granici k. p. br. 2420/2, 2021/1, 2017 i 2018/1, se~e k. p. br. 2420/2 izme|u ta~aka (B128) i (B127) i daqe po spoqnoj granici iste parcele i k. p. br. 2019/3, se~e k. p. br. 2362/1 i 2420/1 po liniji izme|u ta~aka (B126), (B125) i (B124); po spoqnoj granici k. p. br. 2316/1, 2309/12, 2309/13, 2309/3, 2292/1, 2292/5, 2292/6, 2293/2, 2259/6, 2259/5, 2259/4, 2259/3, 2259/2, 2251/1, 2251/4, 2252/1, 2253/13, 2253/6, 2253/11, 2253/1, 2253/9 i 2253/16; se~e k. p. br. 2420/7 i 2420/10 po liniji izme|u ta~aka (B123) i (B122); po spoqnoj granici k. p. br. 2254/7, 2254/9, i se~e k. p.br. 2407 do po~etne ta~ke (A8) (sve KO Vreoci); i 5) Potcelina 5 (342.405 ha) od po~etne ta~ke (A10) na granici KO Vreoci/ KO Jabu~je/ KO [opi} po granici KO Jabu~je/ KO [opi} do ta~ke (A11), daqe po spoqnoj granici k. p. br. 323, se~e k. p. br. 2903 izme|u ta~aka (B150) i (B151); po spoqnoj granici k. p. br. 502, 503, 504/2, 504/1, ponovo 504/2, 505/1 i 506; se~e k. p. br. 2784 izme|u ta~aka (B152) i (B153) i daqe po wenoj spoqnoj granici i spoqnoj granici k. p. br. 514/2, 521/2, 526 i 525, se~e k. p. br. 2903, 2898 i 2901/1 po liniji izme|u ta~aka (B154) i (B155); po spoqnoj granici k. p. br. 524/1, 524/2, 523, 580/2, 581/2 i 580/1; se~e k. p. br. 2782/1 izme|u ta~aka (B156) i (B157); po spoqnoj granici k. p .br. 592/1, 591/1 i 591/2, se~e k. p. br. 2781 izme|u ta~aka (B158) i (B159); po spoqnoj granici k. p. br. 606/1, 610, 612/1, 612/6, 612/4, 614/1, 614/2, 620/1, 628/2, 628/1, 628/3, 628/4 i 630/1, se~e k. p. br. 2779/2 izme|u ta~aka (B160) i (B161); po spoqnoj granici k. p. br. 417/1 i 417/2; se~e k. p. br. 414/4, 414/6 i 414/2 po liniji izme|u ta~aka (B162), (B163), (B164) i (B165); po spoqnoj granici k. p. br. 414/1, 412/1, 411/3, 411/1 i 410/1, se~e k. p. br. 5785 izme|u ta~aka (B166) i (B167); po spoqnoj granici k. p. br. 3066/2, 3069, 3072, 3587/1, 3589, 3590/3, 3585, 3576, 3575, 3557/2, 3574/1 i 3572, se~e k. p. br. 3541 izme|u ta~aka (B168) i (B169); po spoqnoj granici k. p. br. 3138/1 i 3139/2, se~e k. p. br. 3078/2 izme|u ta~aka (B170) i (B171); po spoqnoj granici k. p. br. 3139/1, 3140, 3133, 3116, 3125/2, 3125/1 i 3124; se~e k. p. br. 5777 izme|u ta~aka (B172) i (B173); po spoqnoj granici k. p. br. 3098/2, 3088, 3089, 3090 i 3091; se~e k. p. br. 5786 izme|u ta~aka (B174) i (B175); po spoqnoj granici k. p. br. 2938, 2933 i 2932, se~e k. p. br. 5776 izme|u ta~aka (B176) i (B177); po spoqnoj granici k. p. br. 2922, se~e k. p. br. 2401/1, 2413/3 i 2413/2 po liniji izme|u ta~ke (B178) i (B179) na granici KO [opi} / KO Vreoci i po toj granici do po~etne ta~ke (A10) (sve KO [opi}). U okviru ove prostorne celine planirano je izvo|ewe rudarskih radova na otvarawu i eksploataciji PK Ju`no poqe u periodu 20122020. i ure|ewu za{titnog pojasa prema ostatku naseqa Vreoci, sa perspektivom daqe eksploatacije i {irewa kopa nakon planskog perioda. U prvom planskom periodu aktivni deo kopa se razvija u okviru potceline (1), da bi se u periodu 20152020. pro{irio na deo potceline (3) i daqe na teritoriju KO Jabu~je. Realizacija planirane namene zahteva dislokaciju kapitalnih infrastrukturnih objekata i re~nih tokova, obimne pripremne radove i angaòvawe stru~nih, materijalnih i finansijskih resursa veoma velikog obima u objektivno kratkom vremenskom periodu.
Neophodno je izme{tawe i regulacija vodotoka Kolubara i Pe{tan. Planirano izme{tawe u funkciji povr{inskog odvodwavawa povr{inskog kopa mora se realizovati u periodu od 20102012. god. i to: izme{tawe u planirani koridor reke Kolubare u Potcelinu 3 i reke Pe{tan u Potcelinu 4. Kona~na izme{tawa oba vodotoka je neophodno realizovati u periodu od 20132016. godine i to izvan planskog podru~ja, izuzev dela toka kroz podru~je prostorne celine Infrastrukturni koridor. Neophodno je, tako|e, izme{tawe magistralnog puta M22 i to celom duìnom wegove trase na podru~ju KO Vreoci i delom na podru~ju KO [opi} i svih infrastrukturnih sistema koji su locirani u wegovom sada{wem koridoru, izme{tawe energetske infrastrukture: etapno izme{tawe DV 110 kV (107.1 i 120.1), DV 35 kV (Lazarevac 1 TEK, Rudnik 3, 4a i 4b), vodozahvata sirove vode na reci Kolubari i cevovoda sirove vode i dr. Predvi|eno je, tako|e, zauzimawe povr{ine talo`nika i odvoda otpadnih voda potokom Jaruga (to je i ina~e neprihvatqivo re{ewe za evakuaciju otpadnih voda iz Su{are), kao i zone pojedina~nih bunara izvori{ta vodovoda Vreoci i izvori{ta Pe{tan, {to zahteva nova tehni~ka re{ewa i nove lokacije za objekte i mreù. Pored izme{tawa ovih objekata, neophodno je preseqewe oko 180 doma}instava. Zemqi{te u potcelini (5) i, u posledwoj etapi planskog perioda, u potcelinama (2) i (4), rezervi{e se za {irewe aktivne zone kopa nakon planskog perioda, pa je na wemu mogu}e i poèqno nastaviti dosada{we poqoprivredne aktivnosti do privo|ewa nameni. Prostorna celina Infrastrukturni koridor Ova prostorna celina, ukupne povr{ine 811.819 ha podeqena je na sedam potcelina. Na teritoriji KO Vreoci izdvojene su potceline (1), (2), (4) i (6), ukupne povr{ine od 476.274 ha, locirane izme|u ostalih prostornih celina namewenih rudarskim radovima, kao zona planirana za ure|ewe i izgradwu izme{tenih i novoplaniranih koridora i objekata saobra}ajne, energetske (dalekovodi naponskih nivoa 110 i 35 kV, gasovod, vrelovod), telekomunikacijske i vodoprivredne infrastrukture. Podela na potceline izvr{ena je po principu etapnosti realizacije planskih re{ewa. U okviru pojedinih potcelina mewa se i prete`na namena prema planskim etapama, {to je od zna~aja za reìm ure|ivawa gra|evinskog i ostalog zemqi{ta. U okviru potcelina (1) i (2) na teritoriji KO Vreoci i (5) i (7) na teritoriji KO [opi}, planira se rezervacija prostora za kona~no izme{tawe reke Kolubare i Pe{tan do 2016. godine, magistralnog puta M 22, èlezni~ke pruge Beograd Bar i energetskih vodova nakon planskog perioda. Sloèni i specifi~ni zahtevi pri izgradwi planiranih kapitalnih objekata, neophodni istra`ni radovi velikog obima i, eventualno, rezultati i re{ewa studijske i tehni~ke dokumentacije za izgradwu, mogu usloviti otpo~iwawe radova na inèwerskoj pripremi zemqi{ta za gradwu i radova na izgradwi doweg stroja ovih objekata, odnosno zemqi{te se moè privesti kona~noj nameni i pre isteka planskog perioda. Potceline u okviru ove prostorne celine obuhvataju zemqi{ne povr{ine unutar granica sa opisom kako sledi: 1) Potcelina 1 (207.763 ha) od po~etne ta~ke (A60) na granici KO Vreoci/KO V. Crqeni, po spoqnoj granici k. p. br. 367/2, 368/2, 369/1, 373/1, 370/3, 371/3, 374/1, 374/4, 2377/1, 465/1, se~e k. p. br. 2585 izme|u ta~aka (B180) i (B181) i daqe wenom spoqnom granicom do ta~ke (B111), se~e ovu parcelu i k. p. br. 636/1 po liniji izme|u ove ta~ke i ta~aka (B110) i (B109); po spoqnoj granici k. p. br. 635/9 i 626, se~e k. p. br. 623/5, 623/4, 623/3 i 623/1 izme|u ta~aka (B108) i (B107); daqe po spoqnoj
Broj 54 66
25. decembar 2008.
granici k. p. br. 621/1, se~e k. p. br. 620/5 izme|u ta~aka (B106) i (B105), po spoqnoj granici k. p. br. 620/8, se~e k. p. br. 619/1 i 619/2 izme|u ta~aka (B104) i (B103); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 618/3, 617/3, 616/2, 858/14, 858/13, 858/16; se~e k. p. br. 858/31 i 866 izme|u ta~aka (B102), (B101) i (B100); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 862/1, 862/5, 862/6 i 862/4, se~e k. p. br. 2368/1 izme|u ta~aka (B99) i (B98); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 1192, 1191, 1188/3, 1188/2, 1188/1 i 1188/6, se~e k. p. br. 1179/3 i 1179/1 izme|u ta~aka (B97) i (B96); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 1178/2, se~e k. p. br. 1178/1 i 1177 izme|u ta~aka (B95) i (B94); po spoqnoj granici k. p. br.1157/2, 1157/1, 1152, 1149/3, 1149/4, 1144/3, 1144/1, se~e k. p. br.1142 izme|u ta~aka (B93) i (B92); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 1146/3 i 1146/4, se~e k. p. br. 1171/13, 1160/1, 1259/2, 1259/1, 1261/4, 1262/3, 1262/2, i 1261/3 izme|u ta~aka (B91) i (B90); daqe po spoqnoj granici k. p. br.1790/7, 1789, 1788/3, 1788/4, 1896, 1890/1, 1893 i 1891, se~e k. p. br. 2383 izme|u ta~aka (B89) i (B88), po spoqnoj granici ove parcele i k. p. br. 1901/6, 1901/5 i 1901/2, se~e k. p. br. 1912/1 izme|u ta~aka (B137) i (B136); po spoqnoj granici k. p. br. 1909/2, 1909/1, 1909/3, se~e k. p. br. 1910 izme|u ta~aka (B135) i (B134); po spoqnoj granici k. p. br. 1915/6, se~e k. p. br. 1915/1 izme|u ta~aka (B133) i (B132); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 1914/2 i 2099/3, se~e k. p. br. 2098/1 izme|u ta~aka (B131) i (B130), daqe po spoqnoj granici k. p. br. 2094, 2093/1, 2092/2, 2092/1, 2090/5, 2067/1, 2070, 2074, 2078, 2081/2 i 2081/1 do ta~ke (B129) na granici KO Vreoci /KO [opi} i po toj granici do ta~ke (A48); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 2367/1, 2366, daqe po liniji izme|u ta~aka (B182) i (B183), se~e k. p. br. 1270/2 izme|u ta~aka (B184) i (B185), do ta~ke (B186); daqe po liniji definisanoj ta~kama (B187), (B188), (B189) i (B190) na spoqnoj granici k. p. br. 2409/1 i daqe po spoqnoj granici te parcele i spoqnim granicama k. p. br. 2419 do ta~ke (A59) na granici KO Vreoci/ KO V. Crqeni i po toj granici do po~etne ta~ke (A60) (sve KO Vreoci); 2) Potcelina 2 (233.480 ha) od po~etne ta~ke (A1) po granici KO Vreoci /KO Cvetovac do ta~ke (A2), po spoqnoj granici k. p. br. 830, 829/2 i 980/1 (sve KO Cvetovac) do ta~ke (A3) na granici KO Cvetovac/KO Vreoci i daqe po toj granici do ta~ke (A4) u KO Cvetovac odnosno (B191) u KO Vreoci, spoqnom granicom 2503, 2504, 2505, 2506, 2507, 2508, 2517 i 2520, se~e k. p., br. 2526 izme|u ta~aka (B149) i (B148), po spoqnoj granici iste parcele i k. p. br. 2530/2, se~e k. p. br. 2483 izme|u ta~aka (B147) i (B146), daqe po spoqnoj granici k. p. br, 2580/2 se~e k. p. br. 2581 izme|u ta~aka (B145) i (B144), po spoqnoj granici k. p. br. 718/1, se~e k. p. br. 2420/3 , 721/1, 722/2 izme|u ta~aka (B143), (B142), (B141) i (B140), po spoqnoj granici k. p. br. 722/2 i 722/1, se~e k. p. br. 558, 565, 2384, 589/2, 589/4, 589/1, 590/1 po liniji izme|u ta~aka (B121), (B120), (B119) i (B118); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 590/1, 588, 586/3, 585/4, 585/3, se~e k. p. br. 581 izme|u ta~aka (B117) i (B116), po spoqnoj granici k. p. br. 591/1, 591/5, 595/7, 595/2, 595/6, 595/1, 595/3, 595/4, 595/5, 612 i 594/2, se~e k. p. br. 613/1 izme|u ta~aka (B115) i (B114) i daqe wenim spoqnim granicama i spoqnom granicoma k. p. br. 609/2, se~e k. p. br. 2632 izme|u (B113) i (B112), spoqnom granicom iste parcele i k. p. br. 635/7, 635/6, 635/5, 454/1, 455/1, 458, 459/1, 460, 462/6, 462/5, 462/4, 462/3, 462/1, 462/12 i 465/4, se~e k. p. br. 2585 izme|u ta~aka (B14) i (B180) i daqe po spoqnoj granici iste parcele do ta~ke (A60) na granici KO Vreoci/KO V. Crqeni i po toj granici do ta~ke (B192); daqe se~e parcelu k. p. br. 367/1 do ta~ke (B193); po spoqnoj granici 370/1, 371/1, 372 i 2362/8 koju daqe se~e izme|u ta~aka (B11) i (B10); po spoqnoj granici k. p. br. 467/1, 467/2, 469, 468, 473, 477/2, 476/4, se~e k. p. br. 480 izme|u ta~aka (B9) i (B8); po spoqnoj granici iste parcele i k. p. br. 481/3, 482/1, 482/3, 485/2, 484/2, 486/2, 484/1, 605, se~e k. p. br. 2384 izme|u ta~aka (B7) i (B6), po spoqnoj granici 529/1, 530/2, 527,
525, 524, 535/2, 536/1, 569, 541/3 i 541/2; se~e k. p. br. 2385 izme|u ta~aka (B5) i (B4); po spoqnoj granici k. p. br. 555/8, 565, 2420/13 i 513/1 (sve KO Vreoci) do po~etne ta~ke (A1); 3) Potcelina 3 (57.024 ha) od po~etne ta~ke (B179) se~e k. p. br. 2413/2, 2413/3, 2401/1, do ta~ke (B178); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 2923, se~e k. p. br. 5776 izme|u ta~aka (B177) i (B176); po spoqnoj granici k. p. br. 2931 i 5786 se~e ovu parcelu izme|u ta~aka (B175) i (B174), daqe po spoqnoj granici k. p. br. 3092, 3096, 3097, 3098/1, se~e k. p. br. 5777 izme|u ta~aka (B173) i (B172), daqe po spoqnoj granici k. p. br. 3108, 3107, 3126, 3129, 3130, 3131, 3132, 3134 i 3135; se~e k. p. br. 3078/2 izme|u ta~aka (B171) i (B170); po spoqnoj granici k. p. br. 3142, 3145, 3151, 3154/2, 3154/1, 3155 i 3541, se~e ovu parcelu izme|u ta~aka (B169) i (B168); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 3571, 3574/2, 3559, 3558/1, 3558/2, 3557/3, 3556/2 i 3590/2, se~e k. p. br. 5785 izme|u ta~aka (B167) i (B166) i daqe po spoqnoj granici ove parcele do ta~ke (A45) u kojoj se~e ovu parcelu po liniji do ta~ke (A46); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 3651, 3650/2, se~e k. p. br. 3667/2, 3649/1, po spoqnoj granici k. p. br. 3646/2, se~e k. p. br. 3645, 3638, 3637, 3635, po spoqnoj granici k. p. br. 3634, daqe se~e k. p. br. 3632/1, 3631/1, 3628/2, 3628/1, 3627, po spoqnoj granici k. p. br. 3608, se~e k. p. br. 3622 i 3610, po spoqnoj granici k. p. br. 3612 i 3595 do k. p. br. 5786, se~e tu parcelu i daqe po wenoj spoqnoj granici i spoqnoj granici k. p. br. 2925 do k. p. br. 2400, se~e ovu parcelu i k. p. br. 2413/1 (sve KO [opi}) do ta~ke (A47) na granici KO [opi} / KO Vreoci i po toj granici do po~etne ta~ke (B179); 4) Potcelina 4 (17.509 ha) od po~etne ta~ke (B59) do ta~ke (B194) se~e k. p. br. 650/1, zatim po spoqnoj granici k. p. br. 647, 644, 910, 911/1, 911/2, 911/3, 907/1, 907/2, 907/3, 904/1, 891/1, 896, 893, 889/3, 889/1, 886/1, 876/1 i 882; se~e k. p. br. 2068/2 izme|u ta~aka (B195) i (B196), po spoqnoj granici k. p. br. 2368/7, 1111/1, 1113/3, 1113/2, 1113/4, 1090/1, 1090/2, 1090/5, 1089/2, 1088/4, 1119/1, 1124/1, 1125, 1128, 1132/3, 1132/5 i 1135/2; daqe se~e parcele po liniji izme|u ta~aka (B197), (B189) i (B188); po spoqnoj granici k. p. br. 1140/6 i 1141/4 koju se~e i se~e k. p. br. 2366 izme|u ta~aka (B186) i (B198); po spoqnoj granici k. p. br. 2366 do ta~ke (B53), daqe se~e ovu parcelu do ta~ke (B52); po spoqnoj granici k. p. br. 1129/2 i 1129/5, se~e k. p. br. 1082 izme|u ta~aka (B51) i (B50); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 1083/2, se~e k. p. br. 1083/5 izme|u ta~aka (B49) i (B48), daqe spoqnom granicom k. p. br. 1088/2, 1092, 1091, 1099/2, 1103/3, 1103/1, se~e k. p. br. 1111/1 izme|u ta~aka (B47) i (B46), daqe spoqnom granicom k. p. br. 1111/9, 1111/1, 1111/5, 2368/7; se~e k. p. br. 2368/7, 2068/2 izme|u ta~aka (B45) i (B43), zatim spoqnom granicom k. p. br. 879/2, 876/1, 884/5, se~e istu parcelu izme|u ta~aka (B42) i (B41), daqe spoqnom granicom iste parcele i k. p. br. 884/4, 884/1, 885, 887/1, 887/3, 888, 894, 895, 902/2, 903/2, 904/1, 908/1, zatim se~e k. p. br. 2366 izme|u ta~aka (B40) i (B39), daqe spoqnom granicom iste parcele do ta~ke (B62) i daqe se~e istu parcelu izme|u ove ta~ke i ta~ke (B61), daqe spoqnom granicom k. p. br. 649/4, 649/2, 649/3 do po~etne ta~ke (B59) (sve KO Vreoci); 5) Potcelina 5 (153.462 ha) od po~etne ta~ke (A11) na granici KO [opi} / KO Jabu~je po toj granici do ta~ke (A12), se~e k. p. br. 2854 u KO [opi} do ta~ke (A13); po spoqnoj granici k. p. br. 676/2, se~e k. p. br. 2903 izme|u ta~aka (A14) i (A15); spoqnom granicom k. p. br. 696, 695/1, 695/2, 694, 693, 692, se~e k. p. br. 2877/2 izme|u ta~ka (A16) i (A17); spoqnom granicom k. p. br. 701/3 i 2787, koju se~e izme|u ta~aka (B199) i (B200); po spoqnoj granici k. p. br. 729, 543 i 2782/2 koju se~e izme|u ta~aka (B201) i (B202); po spoqnoj granici k. p .br. 559/1,
25. decembar 2008.
Broj 54 67
577/1, 578/1, se~e k. p. br. 2898 izme|u ta~aka (A37) i (A38) na granici Plana i daqe po toj granici spoqnom granicom k. p. br. 578/3 i 595, se~e k. p. br. 2852/1 i 2781 izme|u ta~aka (A39) i (A40), daqe spoqnom granicom k. p. br. 966, 603, 968, 969/2, 970/2, 970/3, se~e k. p. br. 974/1, 977/1 i 977/2 izme|u ta~aka (A41) i (A42), spoqnom granicom k. p. br. 976/1, 615/1, se~e k. p. br. 2805/2 izme|u ta~aka (A43) i (A44) i spoqnom granicom parcela k.p.br. 1002/1, 1002/2, 1003/2, 1003/1, 1006/1, 1007, 1013/6, 1012/3, 1012/5, 1013/7, 1013/1, 1013/5, 633/2, 2779/2, 635/7, 635/9, 635/4, 635/6, 635/10, 636/2, 410/3, 411/2, 412/4, 414/8, 414/7 i 414/2, koju se~e i daqe se~e k. p. br. 414/6 i 414/4 izme|u ta~aka (B165), (B164), (B163) i (B162); po spoqnoj granici k. p. br. 415/8, 415/3, 415/1, 415/11 i 415/5; se~e k. p. br. 2779/2 izme|u ta~aka (B161) i (B160); po spoqnoj granici k. p. br. 630/2, 631/2, 631/4, 631/7, 631/5, 631/1, 619/2, 619/1, 617, 609/4, 609/1, 609/5, 606/2 i 2781, koju daqe se~e izme|u ta~aka (B159) i (B158); po spoqnoj granici k. p. br. 601, 600, 592/4, 592/2, 592/5, se~e k. p. br. 2782/1 izme|u ta~aka (B157) i (B156), daqe po wenoj spoqnoj granici do ta~ke (B155), daqe se~e k. p. br. 2901/1, 2898 i 2903 po liniji do ta~ke (B154); po spoqnoj granici k. p. br. 2782/2, 532, 521/1 i 514/3, se~e k. p. br. 2784 izme|u ta~aka (B153) i (B152); po spoqnoj granici k. p. br. 515/2, 515/3, 515/4, 515/1, 655/2, 654/1, 654/2, 653/2, 324/1, se~e k. p. br. 2903 izme|u ta~aka (B151) i (B150); po spoqnoj granici k. p. br. 323/1; se~e k. p. br. 2854 do po~etne ta~ke (A11) (sve KO [opi}); 6) Potcelina 6 (31.766 ha) od po~etne ta~ke (B203) po spoqnoj granici k. p. br. 2123, 2122/2, 2122/1, 2119, 2121, ponovo 2119 i daqe 2121/1, 2124, 2125, 2135/3, 2153/2, 2153/1, 2133, 2130/2, 2137/3, 2138, 2140/17, 2140/12, 2140/7, 2140/14, 2143, 2142, 2356/2, 2356/3, 2356/1, 2357, 2358, 2359/3, 2359/1, 2359/2, 2360/8, 2360/4, 2360/5, 2360/14, 2360/2, 2360/1, 2360/6 do (A48) ta~ke na granici KO Vreoci/KO [opi} i daqe po granici KO Vreoci/KO Medo{evac do ta~ke (A49), po spoqnoj granici k. p. br. 2137/3, 2137/2, 2133, 2135/1, 2132, 2128, 2116, 2122/1, 2122/2 i 2123 do po~etne ta~ke (B203) (sve KO Vreoci); i 7) Potcelina 7 (110.815 ha) od po~etne ta~ke (A18) spoqnom granicom k. p. br. 701/3, 2787, 1204, 794, 1210, 1211, 1213, 1214, 1215, 1216, 1217, 1218/2, 1219, 1220, 1221, 1222/1, 1222/2, 1224/1, 1224/2, 1200, 1199/3, 1198/1, se~e k. p. br. 2898 i k. p. br. 2852/2 izme|u ta~aka (A19), (A20) i (A21), spoqnom granicom k. p. br. 1237/1, ukqu~iv{i i spoqne granice k. p. br. 1237/4, 1237/5, spoqnom granicom k. p. br. 2811/2, 1258, 1250, 1249, 2296, 2292/1, 2291/3, 2291/1, spoqnom granicom k. p. br. 2291/3 (sve KO [opi}); od me|ne ta~ke (7) na granici KO [opi},/ KO Lazarevac po toj granici do me|ne ta~ke (11) i daqe spoqnom granicom k. p. br. 4936/1, 4935, daqe se~e k. p. br. 5779 po regulaciji reke Lukavice izme|u ta~aka (A22) i (A23); po spoqnoj granici k. p. br. 4960, 4965, 4966, 4967, 4969, 4970, 5004, 5002, 5786, se~e k. p. br. 5786 od ta~ke (A24) do grani~ne ta~ke sa k. p. br. 2412/2, po spoqnoj granici te parcele do me|ne ta~ke (18) na granici KO [opi} / KO Lazarevac; daqe po toj granici do me|ne ta~ke (20), po spoqnoj granici k. p. br. 2412/2 do ta~ke (A25), se~e k. p. br. 2412/2 i 5786 izme|u ta~aka (A26), (A27) i (A28); daqe spoqnom granicom k. p. br. 5786, 4992, i 4991/4, se~e k. p. br. 4991/4 izme|u ta~aka (A29) i (A30); po spoqnoj granici k. p. br. 4991/1, 4991/3, 4982, 4983, 4862/3, 4862/2, 4864/1 i 4861/1 do k. p. br. 5779 koju se~e izme|u ta~aka (A31) i (A32) i po spoqnim granicama k. p. br. 4897, 4896, 4893, 4892/2, 4892/1 i 4891, stiè do k. p. br. 2412/2, koju se~e po liniji izme|u ta~aka (A33) i (A34); daqe po spoqnim granicama k. p. br. 1280/3, 1280/11, 1268/2, 1268/1, 1267/2, 1267/3, 1267/1, 1193/1, 1193/3, 1193/4, 1193/5, 1193/6, 1192, 1191/1, se~e k. p. br. 2811/2, 2898 i 2903 izme|u ta~aka (A35) i (A36); daqe spoqnom granicom k. p. br. 1202/1, 1202/2, 1204, 2787, 960, 959/2, 958/1, 957/5,
957/4, 957/9, 947/2, 947/1 i 946/1; se~e k. p. br. 2782/2 izme|u ta~aka (B202) i (B201); po spoqnoj granici k. p. br. 945/4, 556/4, 557/1, 557/2, 557/3, 558/2, 551/4, 551/3, 549, 2783, 548, 544, 545/1, 545/2, 731/2, 732/2, 732/1, 733/1 i 728; se~e k. p. br. 2787 izme|u ta~aka (B200) i (B199) i po spoqnoj granici ove parcele do po~etne ta~ke (A18) (sve KO [opi}). Prostorna celina Privredno-industrijska zona Vreoci Ova prostorna celina obuhvata povr{ine na kojima su grupisani postoje}i objekti, postrojewa i ure|aji u okviru ekstraktivne industrije prerade i plasmana ugqa, koji su neposredno vezani za tehnolo{ki proces eksploatacije, pripreme i oplemewivawa ugqa, transportni sistemi, interni industrijski koloseci, vise}e ì~are, radionice i pogoni za remont i odràvawe opreme, planirani objekti i postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda iz tehnolo{kog procesa, elektro i termoenergetski objekti, kao i druga postrojewa i ure|aji, objekti prate}ih slu`bi i menaxmenta, proizvodwa gra|evinskih materijala, trgovinski i ugostiteqski objekti i sa pripadaju}im saobra}ajnim povr{inama dràvnog puta R201, javnih i internih saobra}ajnica. Zona, kao Potcelina 1, obuhvata povr{inu od 141.160 ha, od ~ega 85.623 ha na teritoriji KO Vreoci i 55.537 ha na teritoriji KO Medo{evac. Potcelina 2 ove prostorne celine, ukupne povr{ine 3.194 ha, ure|uje se kao zona spomeni~kog nasle|a Vreoca u svemu prema uslovima nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture. Obuhvata javne saobra}ajnice u novoj regulaciji, kompleks Srpske pravoslavne crkve (parohijski hram sa portom, parohijski dom, stanovawe za sve{tenike i crkva brvnara iz 19. veka) i novoplani kompleks na lokaciji stare vreo~ke {kole gde se planira dislocirawe Ku}e porodice Mileti} kao kulturnog dobra (spomenika kulture), spomeni~kih obele`ja i drugih materijalnih obele`ja koja ~ine deo kulturnog nasle|a Vreoca. Potceline u ovoj zoni utvr|ene su granicama sa slede}im opisom: 1) Potcelina 1 od po~etne ta~ke (B186) po liniji do ta~ke (B185) na granici k. p. br. 1270/2 koju se~e do ta~ke (B184) i daqe po liniji izme|u ta~aka (B183) i (B182); po spoqnoj granici k. p. br. 1796/3, 1796/1, 1809/1, 1810/1, 1820, 1804, 1824/2, 1828/1, 1829/1, 1831, 2364, 1869/1, 1869/6, 1870/1, 1871/4, 1871/1, 1874/3, 1874/2, 1874/1, 1874/4, 2103, 2104/1, 2104/2, 2108/3, 2115, 2113/1, 2129/1, 2129/2 (sve KO Vreoci); po granici KO Medo{evac/KO Vreoci od ta~ke (B204) do ta~ke (A50) na granici Plana i po toj granici do ta~ke (A57); po spoqnoj granici k. p. br. 1693 koju se~e izme|u ta~aka (B37) i (B36); po spoqnoj granici k. p. br. 721/1, 723/2, 723/1 i 725; se~e k. p. br. 667 po liniji izme|u ta~aka (B35), (B34) i (B33); po spoqnoj granici k. p. br. 672, 675, 674, se~e k. p. br. 677 (sve KO Medo{evac) izme|u ta~aka (B32) i (B31); daqe po granici KO Medo{evac/KO Vreoci do ta~ke (B28), se~e k. p. br. 1749,1746 i 2365 izme|u ta~aka (B27), (B26), (B25) i (B24); po spoqnoj granici k. p. br. 1743 i 2382 koju daqe se~e izme|u ta~aka (B23) i (B22), po spoqnoj granici k. p. br. 1724/2, 2372/4, 1736/1, 1841/3, 1727/2, 1727/3 i 1727/5, se~e k. p. br. 1804 i 1801/14 izme|u ta~aka (B205) i (B206); i po spoqnoj granici istih parcela i spoqnoj granici k. p. br. 1801/13, 1801/6, 1801/3, 1802/4, 1799/6, 1799/7, 1359/2, 1355/2, 1355/1, 1356/1, 1352/2, 1351/2, 1336/2, 1335/2, 1334/5, 1334/4, se~e k. p. br. 2366 i 1141/4 po liniji od ta~ke (B198) do po~etne ta~ke (B186) (sve KO Vreoci); i 2) Potcelina 2 od po~etne ta~ke (B206) se~e parcele k.p.br. 1801/14 i 1804 po liniji do ta~ke (B205); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 1727/1, 1735/2, 1728/3, 1729/1, 2372/1, 1674/2, ponovo 2372/1, 1804 i 1801/14 do po~etne ta~ke (B206) (sve KO Vreoci).
Broj 54 68

Tabela 1: Bilansi povr{ina po prostornim celinama i potcelinama
25. decembar 2008.
4. Podela na javno i ostalo zemqi{te Razvoj rudarskih radova na planskom podru~ju uti~e na kontinuiranu promenu namene povr{ina i na~in kori{}ewa gra|evinskog i ostalog zemqi{ta. Promene prate dinamiku razvoja rudarskih radova. Gra|evinsko zemqi{te na planskom podru~ju obuhvata: (1) objekte i povr{ine koje pripadaju nasequ Vreoci i obuhva}enim delovima drugih naseqa (stambeni, javni, komunalni, privredni i infrastrukturni objekti i mreè); (2) industrijsku zonu Vreoca sa tehnolo{kom i saobra}ajnom infrastrukturom; (3) magistralne i regionalne infrastrukturne sisteme (saobra}ajnice, energetske i telekomunikacione vodove); i (4) vodotoke.
Ostalo zemqi{te obuhvata: (1) povr{ine zauzete ili namewene rudarskim radovima; i (2) poqoprivredne i {umske povr{ine. Povr{ine koje su zauzete ili namewene rudarskim radovima utvr|uju se kao javna povr{ina namewena rudarskim objektima i aktivnostima od op{teg interesa. Zemqi{te nameweno rudarskim radovima po pravilu obuhvata: aktivni deo kopa, planirano zauzimawe povr{ina za potrebe izvo|ewa rudarskih i prate}ih radova do 2020. godine, tehnolo{ku infrastrukturu, internu energetsku i drugu infrastrukturu, monta`ne placeve, kontejnere za razli~ite namene i dr. Gra|evinsko zemqi{te se ure|uje kao javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te. Javno gra|evinsko zemqi{te obuhvata
25. decembar 2008.
Broj 54 69
povr{ine namewene za vodotoke, javne infrastrukturne objekte i mreè i druge javne namene (komunalni objekti, {kola, zdravstvo, kultura i sl.). Ostalo gra|evinsko zemqi{te obuhvata objekte doma}instva i privredne komplekse sa pripadaju}om tehnolo{kom i saobra}ajnom infrastrukturom. S obzirom na to da je Plansko podru~je dinami~na sredina gde se namena zemqi{ta mewa u vremenskom kontinuitetu, granice gra|evinskog (javnog i ostalog) zemqi{ta, kao i zemqi{ta nemewenog rudarstvu, poqoprivredi i dr. odre|eno je prema planiranoj nameni povr{ina za 2020. godinu, tj. za planski horizont Urbanisti~kog plana uz prikaz petogodi{wih etapa promene namene i reìma kori{}ewa zemqi{ta. 4.1. Opis granica javnog gra|evinskog zemqi{ta Javno gra|evinsko zemqi{te utvr|uje se u obuhvatu granica grafi~ki i analiti~ki definisanih na Karti broj 9. sa slede}im opisom: od po~etne ta~ke (A58) na katastarskoj granici KO Vreoci / KO Veliki Crqeni, linijom, na udaqenosti oko 10 m, paralelno sa spoqnom linijom koloseka industrijske pruge za TE Kolubara A i obilaze}i lokaciju i objekat elektro-vu~ne podstanice do granice k. p. br. 402/1 i po granici te parcele do zemqi{no-putnog pojasa saobra}ajnice veza sa M 22, ukqu~uju}i taj pojas i daqe po granici k. p. br.442/1, 443/1, 444/1, 445/1, 446/1, 650/3, 650/1 do me|ne ta~ke na granici k. p. br. 649/4 na kojoj je definisana granica prostorne celine Infrastrukturni koridor (potcelina 4; daqe granicom Potceline 4 do ure|enog pru`nog prelaza na industrijskoj pruzi; zemqi{no-putnim pojasom regionalnog puta R 201 (stara trasa), se~e k. p. br. 2366 u ta~ki (V1) i daqe po zemqi{nom pojasu naseqske saobra}ajnice (k. p. br. 1270/2) do granice potceline 1 prostorne celine Infrastrukturni koridor i po toj granici sa leve strane puta R201, odnosno po regulaciji ranije izme{tene trase ovoga puta u pravcu rasta stacionaà tog puta do katastarske granice KO Vreoci / KO [opi} na kojoj je definisana granica Plana; po katastarskoj granici do me|ne ta~ke (21) i daqe po granici Plana odnosno spoqnim granicama potceline 3 i 5 prostorne celine Infrastrukturni koridor do ta~ke (A37) i daqe po granici Potcelina 7 i 5 Prostorne celine Infrastrukturni koridor do ta~ke (A18) na granici Plana; mewa pravac i po spoqnoj granici k. p. br. 2787, 668/3, 668/1, 2903 do ta~ke na granici Plana (A15), po granici Plana do ta~ke (V2); po spoqnoj granici k. p. br. 2903, do ta~ke (V3) i daqe obuhvata spoqne granice k. p. br. 659/1, 659/2, 660, 661/2, 661/1, 662/1, 662/2, 663 do ta~ke (V4), po spoqnoj granici k. p. br. 2903 do ta~ke (B150), se~e ovu parcelu do ta~ke (B151); po spoqnoj granici k. p. br. 2903 do ta~ke (V5); se~e k. p. br. 659/3, 658/1, 658/2, 2877/4 i 324/1 po liniji do ta~ke (V6) i k. p. br. 657 po liniji do ta~ke (V7), po spoqnim granicama k. p. br. 682, 683, 684/1, 684/2, 685, 688/1, 686, 687/3, 687/7, 687/9, 687/2, 687/10, 687/6, 687/8, 687/1, 516/1, 2784, se~e istu parcelu izme|u ta~aka (V8) i (V9); po spoqnoj granici k. p. br. 530, 528 i 532 , koju daqe se~e izme|u ta~aka (V10) i (V11), spoqnom granicom k. p. br. 534/2, se~e k. p. br. 2783 izme|u ta~aka (V12) i (V13); po spoqnoj granici k. p. br. 540, 541, 559/3, 559/2; daqe se~e k. p. br. 2903, 2898 i 2901/1 izme|u ta~aka (V14) i (V15); po spoqnoj granici k. p. br. 577/2, 578/2, 578/3, 595, 596/1, 598/1, 598/2, 593, 592/2 i 592/5 do ta~ke (B157) na granici Prostornih celina Infrastrukturni koridor i Ju`no poqe i daqe po toj granici do ta~ke (V16); po spoqnoj granici k. p. br. 3575, 3577, 3578/1, 3578/2, 3579/1, 3581, 3582/1, 3541, 3078/1 i 3079/2, se~e k. p. br. 3078/2 izme|u ta~aka (V17) i (V18), po spoqnoj granici k. p. br. 3079/1, 3006 i 3003; se~e k. p. br. 5777 izme|u ta~aka (V19) i (V20); po spoqnoj granici k. p. br. 3002 i 3001; se~e k. p. br. 5786 izme|u ta~aka (V21) i (V22); po spoqnoj granici k. p. br. 2946 i 2947; se~e k. p. br. 5776 po liniji do me|ne ta~ke (19) na granici KO [opi}/KO Vreoci (sve KO [opi});
po granici katastarskih op{tina do ta~ke (B129); daqe po granici prostornih celina Ju`no poqe i Infrastrukturni koridor do ta~ke (B191) na granici Plana i po granici Plana do ta~ke (A1); daqe po granici prostornih celina Infrastrukturni koridor i PK V. Crqeni do ta~ke (B192) na granici plana i po toj granici do po~etne ta~ke. Ovim granicama obuhva}eni su postoje}i javni objekti (dràvni putevi: M 22, R 201 i R 203, naseqske saobra}ajnice i lokalni putevi, magistralna èlezni~ka pruga Beograd Bar, stani~ni kompleks Vreoci, reka Pe{tan u postoje}oj regulaciji, PS Vreoci, TS 110/35, tri TS 10/0,4 i RP TEK, energetske i telekomunikacione mreè) kao i povr{ine namewene za izme{tawe izgradwu javnih objekata, pre svega, infrastrukturnih sistema i to: koridor za izme{tawe reke Kolubare faza (realizovano krajem 2007); koridor za kona~no izme{tawe reke Kolubare (radovi na izme{tawu 20142016); koridor za izme{tawe reke Pe{tan faza (od 20142016); koridor za izme{tawe magistralnog puta M22 u fazi (radovi na izme{tawu 20092011); koridor za izme{tawe regionalnog puta R 201 (radovi na izme{tawu od 20112012); koridori za privremeno izme{tawe DV 110 kV 107/1i 120/1 (varijanta A i B radovi na izme{tawu do 2012. odnosno 2020); izme{tawe DV 35 kV (Istok 1, 2 i 3, Lazarevac 1 TEK, Rudnik 3, 4a i 4b (radovi na izme{tawu do 2012); izme{tawe magistralnog opti~kog kabla BeogradVaqevo, privoda za Vreoce i ATC Vreoci, koaksialnog kabla i telekomunikacionih kablova u sistemu Elektroprivrede Srbije (radovi na izme{tawu do 2011); razvodni gasovod; vrelovod od TE Kolubara do toplane u Vreocima, deo trase kroz plansko podru~je; cevovod podsistema Lazarevac regionalnog sistema vodosnabdevawa; i magistralni cevovodi sirove i sanitarne vode. Kao javno gra|evinsko zemqi{te utvr|uju se i povr{ine, obuhva}ene ovako definisanim granicama javnog gra|evinskog zemqi{ta i izvan wih, namewene drugim javnim objektima (postoje}im koji se zadràvaju u pojedinim fazama planskog perioda) kao {to su: vodoprivredni objekti regulisani vodotoci Lukavice, O~age, melioracioni kanali, mreà naseqskih saobra}ajnica, vodovodna mreà i rezervoar, javna rasveta, javni naseqski objekti u oblasti obrazovawa, zdravstva, socijalne za{tite, kulture, sporta, komunalni objekti i sl. do kona~nog roka eksploatacije tih objekata i etapnog privo|ewa odnosnih lokacija planiranoj nameni. Zemqi{ni pojasi javnih saobra}ajnica u Privredno industrijskoj zoni Vreoci u novoj regulaciji, analiti~ki definisani na Karti br. 9, utvr|uju se u reìmu javno gra|evinsko zemqi{te. Kao javno gra|evinsko zemqi{te, u skladu sa planiranom namenom u odre|enoj etapi planskog perioda i sa mogu}no{}u prevo|ewe iz reìma javnog gra|evinskog zemqi{ta u reìm povr{ina namewenih rudarskim radovima, u posledwoj planskoj etapi (20162020), utvr|uje se i zemqi{te unutar granica sa opisom: po granicama Potceline 3 prostorne celine PK Ju`no poqe (koridor za izme{tawe reke Kolubare faza (od 20092011); i od po~etne ta~ke (A8) na granici KO Vreoci / KO Jabu~je u KO Vreoci, po toj granici do ta~ke (A9); se~e k. p. br. 2407 do ta~ke (V23); po spoqnoj granici k. p. br. 2266/1, 2263/3, 2263/2, 2263/1, 2264/1, 2289/1 i 2289/2, se~e k. p. br. 2391/1 izme|u ta~aka (V24) i (V25); po spoqnoj granici k. p. br. 2332 i 2333/1 do ta~ke (V26) na granici KO Vreoci/KO [opi} i po toj granici do me|ne ta~ke (13); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 2420/2, 2021/1, 2017 i 2018/1, se~e k. p.
Broj 54 70
25. decembar 2008.
br. 2420/2 izme|u ta~aka (B128) i (B127) i daqe po spoqnoj granici iste parcele i k. p. br.2019/3, se~e k. p. br. 2362/1 i 2420/1 po liniji izme|u ta~aka (B126), (B125) i (B124); po spoqnoj granici k. p. br. 2316/1, 2309/12, 2309/13, 2309/3, 2292/1, 2292/5, 2292/6, 2293/2, 2259/6, 2259/5, 2259/4, 2259/3, 2259/2, 2251/1, 2251/4, 2252/1, 2253/13, 2253/6, 2253/11, 2253/1, 2253/9 i 2253/16; se~e k. p. br. 2420/7 i 2420/10 po liniji izme|u ta~aka (B123) i (B122); po spoqnoj granici k. p. br. 2254/7, 2254/9, i se~e k. p. br. 2407 do po~etne ta~ke (A8) (koridor za izme{tawe reke Pe{tan faza, 20092011). 4.2. Opis granica ostalog gra|evinskog zemqi{ta Polaze}i od odredbi Zakona o planirawu i izgradwi i postoje}eg stawa izgra|enosti u planskom podru~ju kao ostalo gra|evinsko zemqi{te utvr|uje se zemqi{te pod izgra|enim privrednim objektima i objektima doma}instava. Ostalo gra|evinsko zemqi{te kao i gra|evinsko zemqi{te, u javnoj svojini ili prethodno pribavqeno u javnu svojinu na osnovu utvr|enog javnog interesa, koje se nalazi u zoni planiranih rudarskih radova bi}e prevedeno u reìm povr{ine namewene rudarskim objektima i aktivnostima od op{teg interesa, a u zoni infrastrukturnih koridora u javno gra|evinsko zemqi{te. 4.3. Opis zemqi{ta namewenog rudarskim radovima Zemqi{te nameweno rudarskim radovima koje }e biti ure|eno (i opremqewo) po pravilima ovog plana moè imati razli~ite pojedina~ne namene (aktivni kop, odlagali{te, za{titni pojas, monta`ni plac, transportni, infrastrukturni i objekti radionica i magacina i objekti od zna~aja za organizaciju rudarskih radova) ~ija upotreba nije trajnog karaktera. To zemqi{te nije predvi|eno za izgradwu gra|evinskih objekata. Ovo zemqi{te je u javnoj svojini ili se mora pribaviti u javnu svojinu prema vrsti namene i zna~aju za dru{tvenu zajednicu i ne moè se otu|iti iz javne svojine, ali se moè ustupati na kori{}ewe javnim preduze}ima, a pod odre|enim zakonskim uslovima moè se promeniti titular javne svojine. U ciqu za{tite javnog interesa, kao povr{ina namewena rudarskim objektima i aktivnostima od op{teg interesa utvr|uje se zemqi{te u obuhvatu granica prostornih celina: PK V. Crqeni, Poqe D i PK Ju`no poqe, odnosno delova eksploatacionih poqa ovih kopova. U skladu sa zakonom propisanim procedurama pribavqa se odobrewe za eksploataciju, u roku odre|enom odobrewem i po dinamici i u koli~inama predvi|enim rudarskim projektom i ostalom tehni~kom dokumentacijom izra|enom na osnovu zakona. Eksploataciono poqe obuhvata prostor na kojem je utvr|eno nalazi{te ugqa, prostor neophodan za organizaciju
rudarskih radova i izgradwu i kori{}ewe rudarskih objekata, koji se obeleàva na terenu preno{ewem analiti~kih elemenata grani~nih linija i prostire se izme|u vertikalnih ravni poloènih niz te linije u dubinu do podine ugqenog sloja. Rudarski radovi, obuhvataju i povr{ine u za{titnom pojasu, planirane kao ure|ene zelene povr{ine u funkciji za{tite, {to prema predloènom konceptu Plana odgovara prostornim celinama: Poqe Veliki Crqeni, Poqe D i Ju`no poqe, odnosno odgovaraju}im potcelinama, u skladu sa dinamikom napredovawa rudarskih radova. Odobrewe za eksploataciju izdaje ministarstvo nadle`no za poslove rudarstva i energetike po zahtevu nosioca istraìvawa izvr{enih u skladu sa vaè}im propisima o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi mineralnih sirovina, u ovom slu~aju ugqa (peska i {qunka), nakon ~ega se zakqu~uje ugovor kojim se bliè odre|uju prava i obaveze vezane za proces eksploatacije ugqa (kori{}ewe prirodnog bogatstva kao dobra nastalog prirodnim putem i koje je od op{teg interesa). Odobrewe za eksploataciju sadrì i rok u kojem se moraju izvr{iti pripremni radovi, ukqu~uju}i aktivnosti na pribavqawu zemqi{ta u javnu svojinu (dràvnu) i to prema odredbama Zakona o eksproprijaciji, progla{ewem op{teg interesa kao osnovnog instrumenta eksproprijacije zemqi{ta i nepokretnosti privatnih vlasnika, odnosno administrativnim prenosom iz javne svojine. PRAVILA ZA IZGRADWU I URE\EWE PROSTORA 1. Op{ta pravila za izgradwu i ure|ewe prostora 1.1. Polazi{ta za izgradwu i ure|ewe prostora U granicama planskog podru~ja gde su planirani rudarski radovi ili druge aktivnosti kao posledica izvo|ewa rudarskih radova (eksploataciono podru~je, infrastrukturni koridori) nije dozvoqena: 1) izgradwa stalnih infrastrukturnih sistema (saobra}ajnica, energetskih i drugih vodova), osim u infrastrukturnom koridoru predvi|enom za tu svrhu; 2) izgradwa novih korita za trajno izme{tawe vodotoka, osim u planiranom koridoru; 3) izgradwa novih industrijskih, skladi{nih i prate}ih objekata; 4) izgradwa stalnih objekata za javne namene; i 5) izgradwa drugih trajnih gra|evinskih objekata, osim objekata doma}instava i komunalnog ure|ewa postoje}ih naseqa (tabela 1 i 2). Reìm izgradwe, rekonstrukcije i adaptacije objekata doma}instava (u okviru ku}i{ta) utvr|uje se u zavisnosti od dinamike rudarskih radova odnosno od planiranog vremena za preseqewe.
Tabela 1: Uslovi izgradwe, rekonstrukcije i adaptacije objekta doma}instva Red. Predvi|eno vreme preseqewa broj Vrsta gra|. radova do 2011. 20112016. 20162020. posle 2020. 1. Formirawe novih parcela i izgradwa novih ku}a # # # # 2. Izgradwa nove ku}e na postoje}oj parceli # # # + 3. Dogradwa stare ku}e # # + + 4. Adaptacija stare ku}e # # + + 5. Izgradwa novih pom. objekata # # + + 6. Dogradwa ili adaptacija post. pom. objekata # + + + 7. Izgradwa nove ograde, kapije # + + + 8. Rekonstr. postoj. ograde # + + + 9. Izgradwa novog privrednog objekta u ku}i{tu # # + + 10. Adaptacija postoje}eg privr. objekta u ku}i{tu # + + + 11. Izvo|ewe novih instalacija u ku}i # # + + 12. Rekonst. postoj. instalacija u ku}i # + + + 13. Izgradwa sengruba, kopawe bunara # # + + # nije dozvoqeno + dozvoqeno Izgradwa ili rekonstrukcija naseqskih komunalnih objekata i mreà zavisi, tako|e, od dinamike rudarskih radova odnosno od planiranog vremena za izme{tawe.
25. decembar 2008.
Broj 54 71
Tabela 2: Uslovi izgradwe i rekonstrukcije infrastrukturnih sistema Red. Predvi|eno vreme preseqewa broj Vrsta objekta i mreà do 2011. 20112016. 20162020. posle 2020. 1. Odràvawe funkcije postoje}ih infrast. objekta i mreà u nasequ + + + + 2. Izgradwa nove kanalizacije # # # + 3. Rekonstrukcija postoje}e kanalizacije # # + + 4. Izgradwa novog vodovoda # # # + 5. Rekonstrukcija postoje}eg vodovoda + + + + 6. Izgradwa novog energetskog i telekomunikacionog sistema # # # + 7. Rekonstrukcija postoje}eg energet. i telekom. sistema # # + + Postoje}i objekti i mreè komunalne infrastrukture u nasequ moraju biti u funkciji do izme{tawa dela naseqa, {to }e se obezbediti odgovaraju}om rekonstrukcijom. Formirawe trajnih zasada {uma, vo}waka, vinograda i ukrasnog drve}a ne dozvoqava se u zonama gde se predvi|a izvo|ewe rudarskih radova do 2015. godine. Predloèni reìm izgradwe i kori{}ewa prostora odnosi se i na podru~je gde su planirani koridori za izme{tawe infrastrukturnih sistema iz zone rudarskih radova. U zonama predvi|enim za izvo|ewe rudarskih radova mogu se postavqati (pored rudarske mehanizacije) privremeni objekti za potrebe izvo|ewa rudarskih radova, kao {to su: saobra}ajnice, linijski transporteri, skladi{ta goriva i repromaterijala, kontejneri za razli~ite namene (ishrana, povremeni sme{taj radnika, kancelarije i dr.), energetski i telekomunikacioni vodovi, ure|aji za odvodwavawe kopa i dr. Ovi objekti se planiraju (projektuju) u okviru rudarskih projekata i podleù proceduri predvi|enoj za odobravawe izvo|ewa rudarskih objekata. 1.2. Op{ta pravila za izgradwu i ure|ewe prostora u prostornim celinama i potcelinama Regulacijom zemqi{ta u planskom podru~ju, tj. regulacionim i urbanisti~kim uslovima ure|ewa prostora utvr|enim urbanisti~kim planom, obezbe|uje se za{tita javnog interesa, rezervacija prostora povr{ina namewenih rudarskim objektima i aktivnostima od op{teg interesa i javnih povr{ina namewenih za izgradwu i kori{}ewe javnih objekata od op{teg interesa infrastrukturni objekti. Osnovni element regulacije na planskom podru~ju su grani~ne linije prostornih celina, odnosno potcelina i granice javnog gra|evinskog zemqi{ta. U tom smislu elementi regulacije se utvr|uju po prostornim celinama i potcelinama. Prostorna celina Poqe Veliki Crqeni (Potcelina 1, Potcelina 2) Zemqi{te u obuhvatu granica ovih potcelina se ure|uje prema pravilima za povr{ine namewene rudarskim objektima i aktivnostima od op{teg interesa i nije predvi|eno za izgradwu gra|evinskih objekata. Prikqu~ak na javnu saobra}ajnicu je van Planskog podru~ja. Odobrewe za eksploataciju moè se izdati samo na osnovu rudarskog projekta i studije izvodqivosti koji sadrè sve mere za{tite od elementarnih nepogoda i tehni~kih katastrofa, mera na obezbe|ivawu op{te sigurnosti, mera za{tite i sanacije ìvotne sredine i s obzirom na uslove za kona~nu rekultivaciju i uslove monitoringa predvi|ene Urbanisti~kim planom. Prostorna celina Poqe D (Potcelina 1, Potcelina 3) Zemqi{te u obuhvatu granica ovih potcelina nije predvi|eno za izgradwu gra|evinskih objekata a ure|uje se prema pravilima utvr|enim i za prostornu celinu Poqe Veliki Crqeni, s tim {to se u Potcelini 3, u drugoj etapi planskog perioda zadràvaju u funkciji javni objekti op{te upotrebe, pa se rudarske aktivnosti, kao prete`na namena planirana u toj etapi, ograni~avaju na pripremne aktivnosti i organizaciju budu}ih rudarskih radova u za{titnoj zoni od 300 m oko ovih objekata. Prostorna celina Poqe D (Potcelina 2) Zemqi{te u obuhvatu granica ovih potcelina nije predvi|eno za izgradwu gra|evinskih objekata a ure|uje se kao za{titni zeleni pojas prema nasequ prema posebnim pravilima Urbanisti~kog plana. Budu}i da je zemqi{te u reìmu povr{ina namewenih rudarskim objektima i aktivnostima od op{teg interesa mogu}e je u ovoj potcelini uspostavqawe koridora za interne transportne i infrastrukturne sisteme i saobra}ajni prikqu~ak na javnu saobra}ajnicu. Prostorna celina Poqe D (Potcelina 4) Deo naseqa Vreoci prema KO Veliki Crqeni nalazi se van granica eksploatacionog podru~ja Kolubarskog lignitskog basena i nije direktno ugroèn rudarskim radovima. Doma}instva koja }e ostati da ìve u tom delu naseqa koriste planirani reìm izgradwe za naseqa koja nisu predvi|ena za preseqewe do 2020. godine. S obzirom na to da se ra~una da }e najmawe 50 doma}instava ostati da ìvi u ovom delu naseqa i posle 2016. godine, tim doma}instvima (kao i doma}instvima koja }e se eventualno naseliti u taj deo Vreoca) treba omogu}iti na postoje}im parcelama rekonstrukciju postoje}ih kao i izgradwu novih objekata, na zemqi{tu na kome su izgra|eni objekti nameweni trajnoj upotrebi. Pravila gra|ewa, pri ~emu se pod gra|ewem podrazumeva i rekonstrukcija postoje}eg objekta, regulaciona i gra|evinska linija, nivelacioni uslovi i tehni~ki uslovi za prikqu~ewe na saobra}ajnu, komunalnu i drugu infrastrukturu utvrdi}e se, prilikom izdavawa izvoda iz plana, na osnovu op{tih pravila za gra|ewe i ure|ewe Plana generalne regulacije za naseqe Vreoci kao i drugih zakonom propisanih uslova i to: prilikom izdavawa izvoda iz plana izvr{iti analizu prostornih uslova za svaku pojedina~nu lokaciju i utvrditi, po potrebi, uslove izgradwe drugog stambenog ili rekonstrukcije postoje}eg objekta spratnosti do P+1, tako da indeks izgra|enosti parcele ne bude ve}i od 0,6 i stepen iskori{}enosti od 40, pri ~emu se obra~unava ukupna povr{ina svih postoje}ih objekata bez obzira na wihovu namenu; izgradwa novog slobodno stoje}eg objekta, koji moè biti i vi{eporodi~ni, mogu}a je na parceli minimalne povr{ine 600 m2, najmawe {irine fronta 20 m, koja ima direktni pristup, ili preko privatnog prolaza istog sopstvenika ({irine ve}e od 2,5 m) na javnu saobra}ajnicu regulacione {irine minimum 9,0 m; nisu dopu{teni novi prikqu~ci na dràvni put u naseqenom mestu; rastojawe izme|u regulacione i gra|evinske linije utvr|uje se na osnovu pozicije ve}ine izgra|enih objekata u istoj regulaciji, ali ne mawe od 3 m;
Broj 54 72
25. decembar 2008.
me|usobna udaqenost planiranog stambenog i postoje}ih objekata na parceli je minimum 5 m, izuzev sto~ne staje (me|usobna udaqenost je minimum 15 m); postoje}e |ubri{te i poqski klozet moraju biti na najmawe 20 m, i to iskqu~ivo na niòj koti; visina venca novog objekta sa vencem, uskla|uje se sa vencem susednog objekta ali relativna visina ne moè biti mawa je od 1,5 {irine regulacije javne saobra}ajnice odnosno od rastojawa do gra|evinske linije naspramnog objekta; kota prizemqa objekata odre|uje se u odnosu na kotu nivelete javnog ili pristupnog puta a prema nultoj koti objekta; parkirawe je iskqu~ivo na parceli; parcele se mogu ogra|ivati transparentnom ogradom do visine od 1,40 m tako da ograda, stubovi ograde i kapije budu na gra|evinskoj parceli koja se ogra|uje, s tim da u slu~aju da je niveleta parcele vi{a od susedne, transparentna ograda se moè postavqati na podzid; kapije na uli~noj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije. Prostorna celina Ju`no poqe Zemqi{te u obuhvatu granica potcelina 1 do 4, ure|uje se prema pravilima za povr{ine namewene rudarskim objektima i aktivnostima od op{teg interesa i nije predvi|eno za izgradwu drugih gra|evinskih objekata izuzev fazne regulacije reka, odnosno ure|uje se po svim pravilima kao i prostorna celina Poqe Veliki Crqeni. Prikqu~ivawe na javnu saobra}ajnicu je preko planiranog prikqu~nog puta (severni prilaz) i preko javne saobra}ajnice u postoje}oj regulaciji puta M 22 (ju`ni prilaz) na izme{tenu trasu istog puta. Potcelina 5 ove prostorne celine je u reìmu rezervacije za {irewe rudarskih aktivnosti posle planskog perioda i ure|uje se prema posebnim pravilima Urbanisti~kog plana za poqoprivredne i {umske povr{ine, izuzev koridora za izme{tawe reke Pe{tan koji se ure|uje prema pravilima za javno gra|evinsko zemqi{te u Infrastrukturnom koridoru. Prostorna celina Infrastrukturni koridor (Potcelina 1, Potcelina 2, Potcelina 3, Potcelina 4, Potcelina 5) Zemqi{te u okviru granica ovih potcelina nameweno je iskqu~ivo za gra|ewe odnosno izme{tawe objekata saobra}ajne, energetske i druge infrastrukture, a ure|uje se kao javno gra|evinsko zemqi{te prema op{tim i pojedina~nim pravilima Urbanisti~kog plana za izgradwu i ure|ewe prostora, koja se sprovode, razra|uju i usagla{avaju na osnovu pojedina~nih re{ewa iz odgovaraju}e tehni~ke dokumentacije a kroz izradu urbanisti~kog projekta. U pojasu {irine 380 690 m izme|u granica prostornih celina Ju`no poqe i Poqe D uspostavqa se unutra{wa regulacija za pojedina~ne planirane i postoje}e linijske objekte i to: DV 110 kV 107/1 (izvo|a~ki pojas 5 m, za{titni pojas 30 m); cevovodi sirove i otpadne vode u zajedni~kom rovu sa servisnom stazom (810 m); DV 110 kV 120/1 (izvo|a~ki pojas 5 m, za{titni pojas 30 m); 6 DV 35 kV (izvo|a~ki pojas 5 m, pojedina~ni za{titni pojas do 30 m, krajwe linije koridora do 20 m od trase krajwih vodova); dràvni put M22 (izvo|a~ki koridor 21 m, obostrani za{titni pojas 15 m u odnosu na zemqi{ni); industrijska pruga (pojas zabrane gradwe 8 m od krajwih linija koloseka); magistralna pruga dràvne èleznice (u postoje}em zemqi{nom pojasu, pojas zabrane gradwe 812 m od krajwih linija koloseka); dràvni put u naseqenom mestu R201 (zemqi{ni pojas prose~no 17 m, za{titni pojas prema centralnom infrastrukturnom koridoru 10 m);
cevovod sirove i sanitarne vode u za{titnom pojasu dràvnog puta M22; gasovod ( za{titni pojas 11 m); i telekomunikacioni kablovi i ostala infrastrukturna mreà nièg ranga u regulaciji drugih sistema. Prostorna celina Infrastrukturni koridor (Potcelina 6) Zemqi{te u okviru granice ove potceline je u rezervaciji za izgradwu i izme{tawe infrastrukturnih objekata posle planskog perioda, pa se u planskom periodu ure|uje prema posebnim pravilima Urbanisti~kog plana za poqoprivredno i {umsko zemqi{te. Prostorna celina Infrastrukturni koridor (Potcelina 7) Zemqi{te u ovoj potcelini se ure|uje prema reìmu izgradwe za naseqa koja nisu predvi|ena za preseqewe do 2020. godine tako da na postoje}im parcelama rekonstrukciju postoje}ih kao i izgradwu novih objekata, na zemqi{tu na kome su izgra|eni objekti nameweni trajnoj upotrebi. Pravila gra|ewa, pri ~emu se pod gra|ewem podrazumeva i rekonstrukcija postoje}eg objekta, regulaciona i gra|evinska linija, nivelacioni uslovi i tehni~ki uslovi za prikqu~ewe na saobra}ajnu, komunalnu i drugu infrastrukturu utvrdi}e se, prilikom izdavawa izvoda iz Plana, na osnovu op{tih pravila za gra|ewe i ure|ewe Plana generalne regulacije za naseqe Vreoci za Potcelinu 4 prostorne celine Poqe D kao i drugih zakonom propisanih uslova. Prostorna celina Privredno-industrijska zona Vreoci (Potcelina 1, Potcelina 2) U okviru lokacija L1-L12 koje su namewene iskqu~ivo za izgradwu infrastrukturnih objekata i izgradwu, rekonstrukcijom i zamenom postoje}ih objekata visokogradwe, zemqi{te se ure|uje kao ostalo gra|evinsko zemqi{te prema op{tim i pojedina~nim pravilima za izgradwu i ure|ewe Urbanisti~kog plana, koja se sprovode, razra|uju i usagla{avaju kroz izradu urbanisti~kog projekta za Prostornu celinu. Pritom, za izgradwu pojedina~nih objekata visokogradwe primeniti i slede}a pojedina~na pravila: dispozicije i gabarite pojedina~nih objekata definisati prema odre|enoj nameni, tehnolo{kom procesu, usvojenom tipu i broju tehnolo{ke opreme, kao i broju radnika u najoptere}enijoj smeni; poloàj pojedina~nih objekata na parcelama (unutra{we gra|evinske linije) mora biti unutar linija dozvoqene gradwe, odnosno unutra{we gra|evinske linije uvek pomerene u unutra{wost prostora ogra|enog ogradom kompleksa ili lokacije, a kod onih lokacija kod kojih su prisutne rizi~ne tehnologije, sigurnosnom ogradom; izvan ove linije mogu}e je podizawe samo za{titnog zelenog pojasa odnosno ure|ewe zelenih povr{ina; na~in izgradwe, rekonstrukcije postoje}ih objekata kao i eventualne izgradwe novih monta`nih objekata mora biti uskla|en sa wihovim zna~ajem i funkcijom u kompleksu, ali tako da svi objekti ~ine jedinstvenu prostornu celinu na lokaciji, bez ukr{tawa i preklapawa funkcija i na~ina kretawa zaposlenih i mehanizacije; primeniti savremene postupke gra|ewa i materijale koji zadovoqavaju uslove kori{}ewa u specifi~nom okruèwu; teìti maksimalnoj racionalizaciji, imaju}i u vidu da je vek eksploatacije pojedina~nih funkcionalnih celina ograni~en u smislu tehni~ko-tehnolo{ke efikasnosti i kapaciteta prostora, s obzirom na to da je industrijska zona locirana u eksploatacionom podru~ju i na nu`nost dislokacije industrijske zone posle planskog perioda zbog {irewa rudarskih radova; objekte graditi kao monta`no-demonta`ne, a prednost dati plastastim i pneumatskim konstrukcijama, kada uslovi sigurnosti i protivpoàrne bezbednosti to neiskqu~uju; i
25. decembar 2008.
Broj 54 73
prilikom projektovawa pojedina~nih objekata i kompleksa u celini pridràvati se pozitivnih tehni~kih propisa i standarda za tu vrstu objekata. Za sve novoplanirane objekte, u daqoj fazi projektovawa, neophodno je uraditi detaqna geolo{ka istraìvawa i izraditi geomehani~ke i geotehni~ke elaborate u kojima }e se definisati na~in i dubina fundirawa objekta, drenirawa terena, za{tita od podzemnih voda i dr. Na svim objektima ugraditi repere i pratiti slegawe u toku gra|ewa i eksploatacije. Posebnom studijom proceniti mogu}i uticaj rudarskih radova na stabilnost objekata u ovoj prostornoj celini. Lokacija L12 se ure|uje prema pravilima urbanisti~kog plana i prema konzervatorskim i drugim uslovima nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture a prema posebnom programu koji je sastavni deo Urbanisti~kog projekta za tu prostornu celinu. 2. Nivelaciona i regulaciona re{ewa Urbanisti~ki uslovi ure|ewe prostora na planskom podru~ju, u pogledu regulacionih i nivelacionih re{ewa, dati su kao generalna regulacija i nivelacija koji se moraju proveriti, usaglasiti i razraditi kroz izradu urbanisti~kog projekta i tehni~ke dokumentacije a na osnovu rezultata istra`nih radova i odgovaraju}ih tehni~kih i ekonomskih analiza. 2.1. Regulaciona i nivelaciona re{ewa saobra}ajnica 2.1.1. G e n e r a l n o n i v e l a c i o n o r e { e w e Kod postoje}ih naseqskih saobra}ajnica koje se ukidaju zbog razvoja rudarskih radova nisu data nikakva nivelaciona re{ewa. Predvi|a se samo odràvawe funkcija tih saobra}ajnica do preseqewa delova naseqa koje opsluùju. Kod saobra}ajnica koje se izme{taju data su generalna nivelaciona re{ewa koja moraju biti proverena kroz sinhronizovanu izradu tehni~ke dokumentacije i urbanisti~kih projekata. Na postoje}im putnim saobra}ajnicama zadràvaju se postoje}a nivelaciona re{ewa dok se na novoplaniranim saobra}ajnicama nivelaciona re{ewa prilago|avaju konfiguraciji terena kako bi se smawili tro{kovi izgradwe. Na mestima prikqu~ka novoplanirane i postoje}e saobra}ajnice uvek koristiti niveletu postoje}e a ako to nije mogu}e prilagoditi postoje}u saobra}ajnicu novoj nivelaciji na dovoqnoj duìni i vode}i ra~una o prilazima na okolne parcele i objekte. Nivelaciono re{ewe novog infrastrukturnog koridora dato je na mestima iskqu~nih i prikqu~nih ta~aka od postoje}ih trasa magistralnih pravaca (drumskog, M22, i èlezni~kog (Beograd/Resnik Bar). Generalni projekti izme{tawa èlezni~kog koloseka i trase puta reda, nivelaciono }e re{iti delove trase izme|u ovih ta~aka. Sva re{ewa iz generalnih projekata koja se ti~u trase, moraju se zasnivati na rezultatima ispitivawa inèwersko-geolo{kih karakteristika terena i upore|avawu projektnih varijanti, posebno na delu gde trase prelaze preko odlagali{ta. 2.1.2. G e n e r a l n o r e g u l a c i n o r e { e w e Pruga Beograd Bar Minimalna {irina pru`nog pojasa na otvorenoj pruzi je 16.0 m; za dvokolese~nu prugu ova {irina se pove}ava za me|ukolose~no rastojawe (4.75 m) {to je 20.75 m minimalno;
Na stani~nim platoima, minimalna {irina pru`nog pojasa je u zavisnosti od broja koloseka i uve}ava se za rastojawe krajwih koloseka. Putevi 1) Magistralni putni pravci Za magistralne putne pravce na novim trasama kolovoz je {irine 2 h 3.85 m sa bankinama {irine 2 h 1.5 m. Usvojeni koridor za izgradwu trupa puta sa svim objektima je 21 m. Kona~na {irina zemqi{nog pojasa po popre~nim profilima utvrdi}e se urbanisti~kim projektom na osnovu re{ewa iz idejnog projekta. 2) Regionalni putni pravci Na regionalnim putnim pravcima van naseqenog mesta kolovoz je {irine 2 h 3.3 m sa bankinama 2 h 1.2 m: Na delu kroz prostorne celine Infrastrukturni koridor (Potcelina 4) i Privredno-industijska zona Vreoci, kolovoz je 2 h 3.5 m sa izdignutim trotoarima minimalne {irine 2 h 1.5 m: Na ostalim deonicama u Planskom podru~ju {irina kolovoza 2 h 3.5 = 7,0 m a bankina 2 h 1.5 = 3.0 m [irina zemqi{nog pojasa je prose~no 17.0 m. 3) Primarne saobra}ajnice Kroz prostornu celinu Infrastrukturni koridor, Potceline 1, 2 i 3 i Poqe D, Potcelina 4 {irina kolovoza 2 h 3.3 = 6.6 m a bankina 2 h 1.2 = 2.4 m [irina zemqi{nog pojasa je prose~no 14.0 m. 4) Sabirne saobra}ajnice {irina kolovoza 2 h 3.0 = 6.0 m a bankina 2 h 1.2 = 2.4 m, odnosno {irina kolovoza 2 h 3.3 = 6.6 m a bankina 2 h 1.2 = 2.4 m, odnosno, {irina kolovoza 2 h 2.75 = 5.5 m a trotoara 2 h 1.5 = 3.0 m Prose~na {irina zemqi{nog pojasa je 15.0 m. 5) Ostali putevi Minimalna {irina kolovoza za dvosmerni saobra}aj iznosi 2 h 2.75 m sa bankinom od 0.75 (1.2) m ili sa trotoarom od 1.5 m. Minimalna {irina zemqi{nog pojasa je 8.0 m prose~no. 2.2. Nivelaciona i regulaciona re{ewa vodotoka Planskim podru~jem obuhva}eni su delovi vodotoka reke Kolubare i wenih pritoka. Duìna razmatranog sektora reke Kolubare je oko 7,5 km, mereno po matici reke a najuzvodniji razmatrani profil je u zoni u{}a reke Lukavice. Na ovom sektoru Kolubare je lociran biv{i povr{inski kop Tamnava Isto~no poqe kao i prostor isto~no i ju`no od ovog kopa na kome su planirani budu}a otkopna poqa, V. Crqeni i Ju`no poqe. Pritoke reke Kolubare u Planskom podru~ju su: reka Pe{tan od u{}a u Kolubaru do pruge Beograd Bar; reka Lukavica u zoni u{}a u Kolubaru; i vodotoci Jaruga i Stari Pe{tan koji proti~u sredi{wim delom KO Vreoci. Izme{tawe vodotoka vr{i se fazno i parcijalno po sektorima koje je u odre|enom vremenskom trenutku neophodno dislocirati, radi osloba|awa prostora za odre|eno eksploataciono poqe. Na osnovu raspoloìve tehni~ke dokumentacije, geodetskih snimawa i detaqne prospekcije terena, obim i poloàj do sada izvedenih regulacionih radova i sada{we i budu}e stawe vodotoka i regulacionih objekata prikazano je po fazama.
POÊTNI VREMENSKI PRESEK Reka Kolubara Regulacioni elementi izme{tenog korita Kolubare koji su izgra|eni u fazi regulacije, su slede}i: podu`ni nagib dna korita i = 0,35 kota forlanda na nizvodnom kraku regulacije 83,93 mnm kota dna na nizvodnom kraju kota forlanda na uzvodnom kraku regulacije 83,00 mnm regulacije 92,08 mnm kota dna na uzvodnom kraju regulacije 85,62 mnm ukupna duìna regulisanog korita 4646 m
Broj 54 74
25. decembar 2008.
Ostali regulacioni elementi: a. preko odlagali{ta poqa Tamnava Istok {irina dna regulisanog glavnog korita b = 20,00 m {irina krune nasipa b = 8,00 m nagib kosina obala glavnog korita m=4 rezervno nadvi{ewe krune nasipa iznad maksimalnog nivoa vode 2,3 3,0 m osovinski razmak nasipa B= 165,00 m duìna korita preko odlagali{ta 3130 m nagibi unutra{we i spoqne kosine nasipa m1,2 = 3 b. van zone rudarskih radova {irina dna regulisanog glavnog korita b = 16,00 m {irina krune nasipa b= 4,00 m nagib kosina obala glavnog korita m=2 Rezervno nadvi{ewe krune nasipa iznad maksimalnog nivoa vode 1,2 m osovinski razmak nasipa B= 140,00 m duìna korita na originalnom terenu 1516 m nagibi unutra{we i spoqne kosine nasipa m1,2 = 2 Elementi trase osovine regulisanog korita reke Kolubare faza Teme Y X D R TG L B 441 960,00 926 695,00 T0 370,74 190 05 51 441 895,00 926 330,00 33 18 58 750,00 224,41 436,11 32,85 T1 1149,49 223 24 50 441 105,00 925 495,00 61 55 14 280,00 167,98 302,60 46,52 T2 453,47 161 29 35 441 248,94 925 064,98 18 27 11 850,00 138,07 273,76 11,14 T3 595,98 179 56 46 441 249,50 924 469,00 4 25 48 0,01 0,00 0,00 0,00 T4 850,6 175 30 58 441 316,00 923 621,00 15 03 47 2200,00 290,87 578,38 19,14 T5 505,11 160 27 11 441 485,00 923 145,00 23 25 54 790,00 163,83 323,08 16,81 T6 601,41 137 01 17 441 895,00 922 705,00 34 00 22 620,00 189,59 367,98 28,34 T7 192,35 171 01 39 441 925,00 922 515,00 T8 Jaruga i Stari Pe{tan Obodni kanal oko PK Veliki Crqeni: {irina dna regulisanog glavnog korita b = 2,00 m kota dna na nizvodnom kraju regulacije max 1,5 m nagib kosina obala korita m = 1,5 kota dna na uzvodnom kraju regulacije 87,14 mnm podu`ni nagib dna korita i = 0,93 duìna kanala 90,10 mnm dubina kanala 2880 m Elementi trase obodnog kanala oko PK Veliki Crqeni Teme Y X Teme Y X 7 442 010.29 4 926 544.04 T15 7 442 317.88 4 925 799.11 T1 7 442 012.22 4 926 450.07 T16 7 442 416.23 4 925 781.01 T2 7 442 020.95 4 926 400.31 T17 7 442 514.58 4 925 762.92 T3 7 442 026.26 4 926 365.78 T18 7 442 513.52 4 925 656.53 T4 7 442 038.17 4 926 328.08 T19 7 442 516.42 4 925 248.44 T5 7 442 051.52 4 926 283.57 T20 7 442 555.81 4 924 855.30 T6 7 442 059.86 4 926 253.42 T21 7 442 557.50 4 924 820.83 T7 7 442 071.77 4 926 210.44 T22 7 442 566.92 4 924 674.03 T8 7 442 079.34 4 926 154.42 T23 7 442 587.64 4 924 245.80 T9 7 442 085.72 4 926 110.04 T24 7 442 590.06 4 924 195.76 T10 7 442 098.59 4 925 995.12 T25 7 442 594.18 4 924 148.69 T11 7 442 142.88 4 925 911.16 T26 7 442 591.62 4 924 016.93 T12 7 442 189.54 4 925 822.71 T27 7 442 602.62 4 923 971.23 T13 7 442 219.53 4 925 817.20 T14
25. decembar 2008.
Broj 54 75
Kolektor uliv u Kolubaru: pre~nik kru`nog kolektora D = 1,60 m kota dna cevi na uzvodnom kraju kolektora 91,70 mnm podu`ni nagib dna cevi i = 5,68 duìna kolektora 264 m kota dna cevi na nizvodnom kraju kolektora 90,20 mnm Elementi trase veznog kolektora Stari Pe{tan Kolubara Vezni kolektor Stari Pe{tan Kolubara Teme Y X Teme Y X T1 7 441 939.17 4 922 535.21 T3 7 442 109.80 4 922 535.72 T2 7 442 072.89 4 922 544.96 T4 7 442 220.81 4 922 504.92 VREMENSKI PRESEK 2010. Reka Kolubara Regulacioni elementi izme{tenog korita Kolubare koji }e biti izgra|eni u fazi regulacije su slede}i: podu`ni nagib dna korita i = 0,30 kota forlanda na nizvodnom kraku regulacije 91,00 mnm kota dna na nizvodnom kraju regulacije 84,30 mnm kota forlanda na uzvodnom kraku regulacije (kota terena) ~96,00 mnm kota dna na uzvodnom kraju regulacije 85,10 mnm ukupna duìna regulisanog korita 2,58 km Ostali regulacioni elementi: a. preko odlagali{ta {irina dna regulisanog glavnog korita b = 24,00 m {irina krune nasipa b = 8,00 m nagib kosina obala glavnog korita m=4 Rezervno nadvi{ewe krune nasipa iznad maksimalnog nivoa vode 2,3 3,0 m osovinski razmak nasipa B = 165,00 m duìna korita preko odlagali{ta 1,92 km nagibi unutra{we i spoqne kosine nasipa m1,2 = 3 b. van zone rudarskih radova {irina dna regulisanog glavnog korita b = 20,00 m {irina krune nasipa b=4,00 m nagib kosina obala glavnog korita m=2 Rezervno nadvi{ewe krune nasipa iznad maksimalnog nivoa vode 1,2 m osovinski razmak nasipa B=140,00 m duìna korita na originalnom terenu 0,66 km nagibi unutra{we i spoqne kosine nasipa m1,2 = 2 Elementi trase regulisanog korita r. Kolubare faza Osovina korita Osovina korita Teme Y X R (m) Teme Y X R (m) T1KIIf 7440386,44 4921123,52 T5KIIf 7441229,63 4922806,11 0 T2KIIf 7440322,20 4921657,50 180 T6KIIf 7441484,57 4923036,12 410 T3KIIf 7440595,42 4922009,97 535 T7KIIf 7441428,75 4923303,42 T4KIIf 7440935,88 4922378,71 0 Reka Pe{tan Regulacioni elementi izme{tenog korita reke Pe{tan koji }e biti izgra|eni istovremeno sa regulacijom Kolubare faza, su slede}i: ukupna duìna regulisanog korita 1,607 km nagib kosina obala glavnog korita m=2 podu`ni nagib dna korita i = 1,00 osovinski razmak nasipa B = 44,00 m kota dna na nizvodnom kraju regulacije 92,49 mnm nagibi unutra{we i spoqne kosine nasipa m1,2 = 2 kota dna na uzvodnom kraju regulacije 94,30 mnm {irina krune nasipa b = 4,00 m {irina dna regulisanog glavnog korita b = 6,00 m
Broj 54 76
25. decembar 2008.
Elementi trase regulisanog korita r. Pe{tan Dowi Pe{tan Teme Y X R (m) Teme Y X R (m) 7440128,25 4920489,07 T5PDp 7440955,73 4920074,96 0 T1PDp 7440188,22 4920322,12 300 T6PDp 7441172,85 4920044,32 0 T2PDp 7440434,67 4920222,66 0 T7PDp 7441590,35 4920006,96 T3 PDp 7440620,86 4920156,88 0 T4PDp Jaruga i Stari Pe{tan Regulacioni elementi kanala za uvo|ewe vodotoka Jaruga i Stari Pe{tan u Kolubaru, su slede}i: podu`ni nagib dna korita i = 1,72 {irina dna regulisanog glavnog korita b = 2,00 m kota dna na nizvodnom kraju regulacije 89,60 mnm nagib kosina obala glavnog korita m = 1,5 kota dna na uzvodnom kraju regulacije 93,90 mnm dubina korita h = 1,5 ukupna duìna regulisanog korita 2,501 km VREMENSKI PRESEK 2015. Reka Kolubara Regulacioni elementi izme{tenog korita Kolubare koji }e biti izgra|eni u fazi regulacije, su slede}i: ukupna duìna regulisanog korita 5,663 km Ostali regulacioni elementi: a. preko odlagali{ta duìna regulisanog korita 2,38 km kota forlanda na uzvodnom kraku na odlagali{tu regulacije (kaskada nizvodno) 93,00 mnm podu`ni nagib dna korita i = 0,30 nagib kosina obala glavnog korita m=4 {irina dna regulisanog glavnog korita b = 24,00 m nagibi unutra{we i spoqne kosine nasipa m1,2 = 3 kota dna na nizvodnom kraju regulacije 84,00 mnm osovinski razmak nasipa B = 165,00m kota dna na uzvodnom kraju regulacije (kaskada nizvodno) 84,75 mnm {irina krune nasipa b = 8,00 m kota forlanda na nizvodnom kraku regulacije 91,00 mnm kaskada na km 2+380, hk = 2,00 m b. van zone rudarskih radova duìna regulisanog korita na 3,283 km kota forlanda na uzvodnom kraku originalnom terenu (zaseku) regulacije 98,90 mnm podu`ni nagib dna korita i = 0,65 nagib kosina obala glavnog korita m=3 {irina dna regulisanog glavnog korita b = 20,00 m nagibi unutra{we i spoqne kosine nasipa m1,2 = 2 kota dna na nizvodnom kraju 86,75 mnm osovinski polurazmak osovina korita regulacije (kaskada uzvodno) nasip ka kopu B = 70,00 m kota dna na uzvodnom kraju regulacije 88,85 mnm {irina krune nasipa b = 4,00 m kota forlanda na nizvodnom kraku regulacije (kaskada uzvodno) 93,00 mnm kaskada na km 5+663, hk = 2,00 m Elementi trase regulisanog korita r. Kolubare faza Teme Y X R (m) Teme Y X R (m) 7441293,26 4923910,98 T4KIIIf 7438741,48 4922698,55 1460 T1KIIIf 7441304,44 4923673,50 285 T5KIIIf 7438741,48 4920079,04 1550 T2KIIIf 7440973,62 4923119,71 1025 T6KIIIf 7438770,01 4919729,88 T3KIIIf Reka Pe{tan Regulacioni elementi izme{tenog korita reke Pe{tan ju`ni obodni kanal oko PK Ju`no poqe, koji }e biti izgra|eni istovremeno sa regulacijom Kolubare faza, su slede}i: ukupna duìna regulisanog korita od u{}a u Kolubaru do pruge Beograd Bar kao kona~no re{ewe (odnosno trasa do 2020. godine) 3,476 km (5,400 km) a. Pe{tan od u{}a u Kolubaru do u{}a Lukavice duìna regulisanog korita 1,510 km dubina minor korita h = 3,50 m podu`ni nagib dna korita i = 0,30 nagib kosina obala glavnog korita m=2 kota dna na nizvodnom kraju regulacije 92,10 mnm osovinski razmak nasipa B = 44,00 m kota dna na uzvodnom kraju regulacije 92,60 mnm nagibi unutra{we i spoqne kosine nasipa m1,2 = 2 {irina dna regulisanog glavnog korita b = 6,00 m {irina krune nasipa b = 4,00 m
25. decembar 2008.
Broj 54 77
b. Pe{tan od u{}a Lukavice do pruge Beograd Bar duìna regulisanog korita 1,966 km dubina minor korita h = 3,50 m podu`ni nagib dna korita i = 1,10 nagib kosina obala glavnog korita m=2 kota dna na nizvodnom kraju regulacije 92,60 mnm osovinski razmak nasipa B= 43,00 m kota dna na uzvodnom kraju regulacije 94,10 mnm nagibi unutra{we i spoqne kosine nasipa m1,2 = 2 {irina dna regulisanog glavnog korita b = 5,00 m {irina krune nasipa b = 4,00 m Elementi trase regulisanog korita reke Pe{tan ju`ni obodni kanal osovina korita Teme Y X R (m) Teme Y X R (m) T1jp 7438770,01 4919729,88 T5jp 7440760,91 4918351,93 0 T2jp 7438791,03 4919472,62 390 T6jp 7442774,37 4918294,51 0 T3jp 7439817,37 4918561,85 610 T7jp 7443268,91 4918288,91 75 T4jp 7440334,44 4918358,56 620 T8jp 7443362,34 4918194,47 Jaruga i Stari Pe{tan Regulacioni elementi kanala za uvo|ewe vodotoka Jaruga i Stari Pe{tan u Kolubaru, su slede}i: podu`ni nagib dna korita i = 1,72 {irina dna regulisanog glavnog korita b = 2,00 m kota dna na nizvodnom kraju regulacije 88,72 mnm nagib kosina obala glavnog korita m = 1,5 kota dna na uzvodnom kraju regulacije 89,59 mnm dubina korita h = 1,5 ukupna duìna regulisanog korita 0,504 km Elementi trase regulisanog kanala Jaruge i Starog Pe{tana osovina korita Teme Y X Teme Y X T1cv 7442717,90 4921792,13 T4cv 7441459,30 4923047,63 T2cv 7442742,60 4923006,89 T5cv 7441178,98 4923466,70 T3cv 7442459,50 4923046,97
Reka Lukavica Reka Lukavica je desna pritoka Kolubare, u koju se uliva na km 39+000. Reka Lukavica samo mawim delom prolazi kroz teritoriju KO Vreoci i to pri u{}u u Kolubaru. Maksimalni proticaj na u{}u je Q1%= 64,5 m3/s. Trajawe velikih voda je oko 1,5 dana. Lukavica }e u planskom periodu biti regulisana jednostavnim skra}ivawem toka i ukqu~ewem u novo korito reke Pe{tan. 3. Pravila za parcelaciju Na planskom podru~ju se mewa postoje}a katastarska parcelacija radi formirawa parcela za izgradwu javnih objekata (saobra}ajnih, vodoprivrednih, energetskih i drugih infrastrukturnih) na javnom gra|evinskom zemqi{tu. Gra|evinske parcele se formiraju na osnovu validnog i aùriranog katastarskog plana i projekta geodetskog obeleàvawa, a prema overenom urbanisti~kom projektu, koji sadrì i projekat parcelacije u skladu sa urbanisti~kim planom. Urbanisti~ko re{ewe parcelacije u urbanisti~kom projektu prikazuje se u razmeri 1 : 2.500 s obzirom na veli~inu povr{ine kompleksa, ali u skladu sa urbanisti~kim i tehni~kim re{ewima (na osnovu idejnih re{ewa iz tehni~ke dokumentacije) planirane izgradwe datim kao situacioni prikaz u odgovaraju}oj razmeri i proverenim na aùriranoj topografskoj podlozi u razmeri 1 : 1.000. Planom se utvr|uju slede}a pravila za formirawe gra|evinskih parcela: u okviru planskog podru~ja izdvojene su povr{ine kao potceline (od 1 do 5) u prostornoj celini Infrastrukturni koridor sa karakteristi~nim osnovnim namenama i
posebnim urbanisti~kim karakteristikama, a po principu uspostavqawa urbanisti~kih celina sa istim pravilima gra|ewa; formirawe gra|evinskih parcela se obavqa prema stvarnoj dinamici realizacije planirane izgradwe, dinamici pribavqawa zemqi{ta u javnu svojinu i progla{ewa kao javno gra|evinsko; poloàj novoformiranih gra|evinskih parcela definisan je granicom izme|u pojedinih potcelina, odnosno razdelnim linijama prema susednim prostornim celinama druge namene i unutra{wim regulacionim linijama odnosno postoje}om regulacijom infrastrukturnih objekata koji se zadràvaju; i gra|evinske parcele predvi|ene urbanisti~kim planom formiraju se preparcelacijom (na ve}em broju katastarskih parcela obrazuje se jedna parcela) i ispravkom granica susednih katastarskih parcela na na~in kako se to utvrdi u urbanisti~kom projektu. Gra|evinske parcele koje }e se formirati za potrebe izgradwe ili rekonstrukcije infrastrukturnih sistema u infrastrukturnom koridoru obuhvataju katastarske parcele: 1) gra|evinska parcela 1 (Potcelina 1 deo) cele k. p. br. 384/2, 384/3, 402/2, 447/1, 447/3, 448, 451/1, 454/2, 455/2, 456/1, 456/2, 456/3, 457/1, 457/2, 459/2, 461, 462/2, 462/7, 462/8, 462/10, 462/11, 462/13, 463/1, 463/3, 463/4, 464/1, 464/3, 464/4, 464/5, 465/1, 465/2, 462/5, 617/3, 618/3, 619/2, 619/3, 620/2, 621/1, 621/3, 621/4, 621/5, 621/6, 622/1, 622/2, 622/3, 622/4, 623/3, 623/6, 623/7, 626, 627/1, 627/2, 627/3, 627/4, 627/5, 629/3, 631/1, 634/4, 635/1, 635/2, 635/3, 635/9, 635/10, 635/11, 635/12, 635/13, 635/14, 635/15, 635/16, 635/17, 635/18, 636/3, 636/4, 639/2,
Broj 54 78
25. decembar 2008.
650/2, 858/2, 858/7, 858/8, 858/9, 858/10, 858/13, 858/14, 858/15, 858/16, 858/18, 858/19, 858/20, 858/21, 858/22, 858/23, 858/24, 858/25, 858/26, 858/28, 858/29, 858/30, 862/1, 862/4, 862/5, 862/6, 863, 864/1, 864/2, 864/3, 864/4, 867/1, 867/2, 867/3, 867/4, 868, 869/1, 869/2, 869/3, 870/1, 870/2, 870/3, 871, 872/1, 872/2, 872/3, 873/1, 873/2, 874, 875, 876/1, 876/2, 876/3, 889/2, 890/1, 890/2, 890/3, 890/4, 890/5, 891, 892/1, 892/2, 898/1, 898/2, 898/3, 898/4, 1053, 1090/3, 1090/4, 1090/6, 1113/1, 1113/5, 1113/6, 1113/7, 1113/8, 1113/10, 1113/11, 1114/1, 1114/2, 1115, 1116/1, 1116/2, 1116/3, 1116/4, 1116/5, 1117/1, 1118/1, 1118/2, 1119/2, 1120/1, 1120/2, 1121, 1123/1, 1133, 1135/1, 1136/1, 1136/2, 1137/1, 1137/2, 1138/1, 1138/6, 1138/7, 1139/1, 1139/2, 1140/1, 1141/1, 1141/3, 1141/5, 1142/1, 1142/2, 1142/3, 1142/4, 1142/5, 1143, 1144/1, 1144/2, 1144/3, 1144/4, 1144/5, 1149/3, 1149/4, 1150/1, 1150/2, 1151, 1152/1, 1152/2, 1153, 1154/1, 1154/2, 1154/3, 1155, 1156, 1157/1, 1157/2, 1178/2, 1188/1, 1188/2, 1188/3, 1188/4, 1188/5, 1188/6, 1188/7, 1188/8, 1189/1, 1189/2, 1190/1, 1190/2, 1191, 1192, 1259/2, 1260/1, 1260/2, 1262/1, 1262/2, 1262/3, 1262/4, 1262/5, 1262/6, 1262/7, 1263/1, 1263/4, 1263/7, 1263/8, 1263/9, 1263/10, 1264/1, 1265/1, 1265/2, 1265/3, 1265/4, 1266/1, 1266/2, 1266/3, 1266/4, 1266/5, 1266/6, 1267/1, 1267/2, 1268/1, 1268/2, 1268/3, 1269/2, 1270/1, 1788/3, 1788/4, 1788/5, 1789, 1790/2, 1790/3, 1790/4, 1790/5, 1790/6, 1790/7, 1790/8, 1790/9, 1790/10, 1791/1, 1791/2, 1791/3, 1791/4, 1791/5, 1791/6, 1791/7, 1879/1, 1879/2, 1879/3, 1880/1, 1880/2, 1881/2, 1881/3, 1882, 1883/1, 1883/2, 1883/3, 1883/4, 1884/1, 1884/2, 1885/1, 1885/2, 1885/3, 1886, 1887/1, 1887/2, 1887/3, 1887/4, 1888, 1889, 1890/1, 1890/4, 1891, 1892/1, 1892/2, 1892/3, 1893, 1894/1, 1894/2, 1895, 1896, 1899/1, 1899/2, 1900/1, 1900/2, 1901/1, 1901/2, 1901/5, 1901/6, 1901/7, 1902, 1903, 1904, 1905, 1906/1, 1906/2, 1907/1, 1907/2, 1907/3, 1907/4, 1907/5, 1908/1, 1908/2, 1909/1, 1909/2, 1909/3, 1914/2, 1915/2, 1915/3, 1915/5, 1915/6, 1915/7, 1915/8, 1915/9, 1915/10, 2067/1, 2067/3, 2069/1, 2069/2, 2070, 2071/1, 2071/2, 2072, 2073, 2074, 2078, 2079, 2080/1, 2080/2, 2080/5, 2081/1, 2081/2, 2082, 2083, 2084/1, 2084/2, 2087, 2088/1, 2088/2, 2089, 2090/1, 2090/3, 2090/4, 2090/5, 2090/6, 2090/7, 2091/2, 2091/3, 2091/5, 2091/6, 2092/1, 2092/2, 2094, 2095, 2096/1, 2096/2, 2097/1, 2097/3, 2097/4, 2097/5, 2097/6, 2097/7, 2097/8, 2098/1, 2098/2, 2099/3, 2100, 2101, 2102/1, 2102/3, 2102/4, 2336, 2337, 2338, 2339/1, 2339/2, 2339/3, 2340, 2342, 2344, 2345, 2346, 2347, 2349/1, 2349/2, 2349/3, 2349/4, 2349/6, 2350, 2351/1, 2351/2, 2352, 2353/1, 2353/5, 2354/1, 2354/2, 2355/1, 2355/2, 2355/4, 2355/7, 2355/8, 2355/9, 2355/10, 2355/11, 2355/12, 2355/13, 2355/14, 2355/15, 2355/16, 2368/1, 2368/4, 2408/2, 2412/1, 2415/2, 2417, 2588 i 2589, deo k. p. br. 620/1, 623/1, 623/4, 858/31, 905/4, 1178/1, 1179/1, 1179/3, 1082, 1259/1, 1261/4, 1266/8, 1912/1, 2367/1, 2409/1 i 2416 (sve KO Vreoci); 2) gra|evinska parcela 2 (Infrastrukturni koridor, Potcelina 1 deo) cele k. p. br. 368/2, 367/2, 369/1, 369/2, 370/3, 371/3, 373/1, 374/1, 374/3, 374/4, 375/1, 375/2, 376, 377, 378/1, 378/2, 378/3, 379/1, 379/2, 379/3, 380/1, 380/2, 381/1, 381/2, 382/1, 382/2, 383, 384/1, 385/1, 385/2, 385/3, 385/4, 385/5, 385/6, 397/2, 397/3, 397/4, 401/1, 401/2, 401/3, 401/4, 401/5, 442/2, 443/2, 444/2, 445/2, 446/2, 447/4, 447/5, 449/1, 449/2, 450/1, 450/2, 451/2, 451/3, 451/4, 451/5, 451/6, 462/9, 463/2, 464/2, 629/1, 629/2, 630, 631/2, 631/3, 634/2, 634/3, 639/1, 639/3, 639/4, 639/5, 639/6, 639/7, 639/8, 639/9, 639/10, 639/11, 639/12, 641/1, 641/2, 641/3, 641/4, 641/5, 641/6, 641/7, 641/8, 641/9, 641/10, 641/11, 652, 904/2, 905/2, 905/3, 906, 2377/1, 2409/2, 2409/3 i 2409/4, deo k. p. br. 905/4, 2409/1 i 2416 (sve KO Vreoci); 3) gra|evinska parcela 3 (Infrastrukturni koridor, Potcelina 2 ) cele k. p. br. 368/3, 369/2, 369/4, 370/1, 370/2, 370/4, 372, 454/1, 455/1, 458, 459/1, 460, 462/1, 462/3, 462/4, 462/5, 462/6, 462/12, 462/14, 462/15, 465/3, 465/4, 465/6, 465/7, 466/1, 466/2, 466/3, 466/4, 466/5, 467/1, 468, 469, 473, 474, 476/4, 476/5, 476/6, 477/1, 477/2, 477/3, 477/4, 479, 480/1, 480/2, 481/3, 481/5, 482/1, 482/2, 482/3, 483/2, 484/1, 484/2, 485/1, 485/2, 486/1, 486/2, 486/3, 487, 488, 489, 490, 491, 513/1, 513/2, 514/1, 514/2,
524, 525, 526, 527, 529/1, 529/2, 530/1, 530/2, 531/1, 531/2, 531/3, 531/4, 531/5, 532, 533/1, 533/2, 534/1, 534/2, 535/2, 536/1, 536/2, 541/2, 541/3, 547/1, 547/2, 548/1, 548/2, 549/1, 549/2, 549/3, 550, 551, 553, 554/3, 555/1, 555/2, 555/3, 555/4, 555/5, 555/6, 555/7, 555/8, 555/9, 555/10, 558, 559/1, 555/2, 564/2, 565, 566/1, 566/2, 566/3, 566/4, 567/1, 567/2, 567/3, 567/4, 568/1, 568/2, 569, 570, 571, 572, 573, 574, 575, 576, 577/1, 577/2, 578, 579, 580/1, 580/2, 581, 585/1, 585/2, 585/3, 585/4, 586/3, 588, 589/3, 591/1, 591/2, 591/5, 591/9, 591/10, 594/1, 594/2, 594/3, 595/1, 595/2, 595/3, 595/4, 595/5, 595/6, 595/7, 596, 597, 598, 599, 600/1, 600/2, 600/3, 600/4, 601/1, 601/2, 602/1, 602/2, 603/1, 603/2, 604, 605, 606/1, 606/2, 606/3, 607, 608/1, 608/2, 609/2, 609/3, 610/1, 610/2, 610/3, 610/4, 611, 612, 635/5, 635/6, 635/7, 701, 702, 703/1, 703/2, 704, 705/1, 705/2, 706, 707/1, 707/2, 707/3, 707/4, 707/5, 708, 709/1, 709/2, 710/1, 710/2, 712/1, 712/2, 712/3, 713, 714, 714/1, 714/2, 715/4, 715/5, 715/1, 715/2, 715/3, 715/5,716/1, 716/2, 717/1, 717/2, 718/1, 718/2, 719/1, 719/2, 720, 722/1, 952/1, 1462/1, 1462/3, 1462/4, 1462/5, 1462/6, 1462/12, 1462/14, 1462/15, 2362/1, 2377/3, 2385, 2421/1, 2421/2, 2421/3, 2421/4, 2422, 2423, 2424/1, 2424/2, 2424/3, 2424/4, 2424/5, 2424/6, 2425, 2426/1, 2426/2, 2426/3, 2427, 2428, 2429/1, 2429/2, 2429/3, 2429/4, 2429/5, 2430/1, 2430/2, 2430/3, 2430/4, 2431, 2432, 2433, 2434/1, 2434/2, 2434/3, 2435/1, 2435/2, 2436, 2437, 2438, 2439, 2440, 2441/1, 2441/2, 2441/3, 2441/4, 2441/5, 2441/6, 2442/1, 2443, 2444/1, 2445/1, 2446, 2447, 2448, 2449, 2450/1, 2450/2, 2451, 2452, 2453/1, 2453/2, 2453/3, 2454/1, 2454/2, 2454/3, 2455/1, 2455/2, 2455/3, 2456/2, 2456/3, 2457/1, 2457/2, 2457/3, 2457/4, 2457/5, 2458, 2459, 2460, 2461/1, 2461/2, 2461/3, 2461/4, 2461/5, 2461/6, 2461/7, 2461/8, 2461/9, 2462/1, 2462/2, 2462/3, 2462/4, 2463, 2464, 2465, 2466, 2467/1, 2467/2, 2468/1, 2468/2, 2469/1, 2469/2, 2470, 2471/1, 2471/2, 2471/3, 2471/4, 2472/1, 2472/2, 2472/3, 2472/4, 2473, 2474/1, 2474/2, 2474/3, 2475/1, 2475/2, 2476/1, 2476/2, 2477/1, 2477/2, 2478, 2479, 2480/1, 2480/2, 2480/3, 2481, 2482/1, 2482/2, 2482/3, 2484, 2485, 2486, 2487/1, 2487/2, 2488, 2489, 2490, 2491, 2492, 2493/1, 2493/2, 2494, 2495, 2496, 2497, 2498, 2500, 2501/1, 2501/2, 2501/3, 2501/4, 2501/5, 2502, 2503, 2504, 2505, 2506, 2507, 2508, 2509, 2510, 2511, 2512, 2513/1, 2513/2, 2514/1, 2514/2, 2515, 2516, 2517, 2520, 2521, 2522/1, 2522/2, 2523, 2524, 2525/1, 2525/2, 2525/3, 2525/4, 2525/5, 2580/1, 2580/2, 2582 i 2799, deo 565, 589/1, 589/2, 590/1, 613/2, 721/1, 722/2, 2362/1, 2384, 2385, 2420/13, 2421, 2483, 2527, 2528/1, 2528/2, 2529/1, 2529/ 2, 2530/2 i 2585 (sve KO Vreoci); 4) gra|evinska parcela 4 (Infrastrukturni koridor, Potcelina 3) cele k. p. br. 2924, 2925, 2926, 2927, 2928, 2929, 2930, 2931, 3066/1, 3066/3, 3066/4, 3092, 3093/1, 3093/2, 3094, 3095, 3096, 3097, 3098/1, 3099, 3100, 3101, 3102, 3103, 3104, 3105/1, 3105/2, 3106, 3107, 3108, 3126, 3127, 3128, 3129, 3130, 3131, 3132, 3134, 3135, 3141, 3142, 3143, 3144, 3145, 3146, 3147, 3148, 3149, 3150, 3151, 3152, 3153, 3154/1, 3154/2 ,3155, 3156, 3157, 3158, 3159, 3542, 3543, 3544, 3545, 3546, 3547, 3548, 3549, 3550, 3551, 3552/1, 3552/2, 3553/1, 3553/2, 3554/1, 3554/2, 3555/1, 3555/2, 3556/1, 3556/2, 3557/1, 3557/3, 3558/1, 3558/2, 3559, 3560/1, 35560/2, 3561, 3562, 3563, 3564, 3565, 3566, 3567, 3568, 3569, 3570, 3571, 3574/2, 3590/1, 3590/2, 3591, 3592, 3593, 3594/1, 3594/2, 3594/3, 3595, 3596/1, 3596/2, 3597/2, 3598/2, 3599, 3600, 3601/1, 3601/2, 3602, 3603/1, 603/2, 603/3, 603/3, 604/1, 604/2, 604/3, 605/1, 605/2, 605/3, 606, 3607, 3608, 3609, 3610, 3611, 3612, 3622, 3631/2, 3632/1, 3632/2, 3634, 3646/1, 3646/2, 3647/1, 3647/2, 3647/3, 3648, 3649/1, 3649/2, 3650/2 i 3651, deo k. p. br. 2923, 5776, 5786, 5777, 3078/2, 3178/2, 3541, 3590/2, 3627, 3628/1, 3628/2, 3631/1, 3635, 3637, 3638, 3645, 3667/2 i 5785 (sve KO [opi}); 5) gra|evinska parcela 5 (Infrastrukturni koridor, Potcelina 4) cele k. p. br. 635/12, 635/14, 635/16, 644, 645, 647, 648/2, 649/2, 649/3, 649/4, 876/1, 879/2, 879/3, 880, 884/1, 884/4, 884/5, 884/7, 885, 886/1, 886/2, 886/3, 886/4, 886/5, 887/1, 887/2, 887/3,
25. decembar 2008.
Broj 54 79
888, 893, 894, 895, 896, 900, 902/1, 902/2, 903/1, 903/2, 903/4, 903/5, 904/1, 907/1, 907/2, 907/3, 908/1, 908/2, 908/3, 909, 911/1, 911/2, 911/3, 912/1, 912/2, 913, 1082, 1083/2, 1083/3, 1083/4, 1083/5, 1084, 1085, 1086, 1089/2, 1089/4, 1090/1, 1090/2, 1090/5, 1091, 1092, 1099/1, 1099/2, 1100/2, 1101/1, 1101/2, 1102/2, 1103/2, 1103/3, 1111/5, 1111/7, 1113/2, 1113/3, 1113/4, 1119/1, 1125, 1128, 1129/2, 1129/3, 1129/4, 1129/5, 1130/1, 1131, 1132/1, 1132/2, 1132/3, 1132/4, 1132/5, 1134/1, 1134/2, 1134/3, 1134/4, 1140/2, 1140/3, 1140/4, 1140/5, 1140/6 i 2360/13, deo k. p. br. 650/1, 2366, 2068/2 i 1141/4 (sve KO Vreoci); 6) gra|evinska parcela 6 (Infrastrukturni koridor, Potcelina 5 deo) cele k. p. br. 411/2, 412/4, 414/5, 414/6, 414/7, 414/8, 415/1, 415/2, 415/3, 415/4, 415/5, 415/6, 415/7, 415/8, 415/9, 415/10, 415/11, 516/1, 516/2, 528, 530, 534/2, 535/1, 535/2, 535/3, 536/1, 536/2, 536/3, 537/1, 537/2, 537/3, 537/4, 538/1, 538/2, 538/3, 538/4, 538/5, 538/6, 539/1, 539/2, 541, 542/1, 542/2, 542/3, 543, 559/1, 559/2, 559/3, 577/1, 577/2, 578/1, 578/2, 592/2, 592/4, 592/5, 593, 595, 596/1, 596/2, 597, 598/2, 599, 600, 601, 603, 604/1, 604/2, 604/3, 605/1, 605/2, 605/3, 606/2, 606/3, 607/1, 607/2, 607/3, 608, 609/1, 609/2, 609/3, 4,609/5, 609/6, 609/7, 615/1, 615/2, 615/3, 615/4, 616, 617, 618, 619/1, 619/2, 630/2, 603/3, 631/1, 631/2, 631/4, 631/5, 631/6, 631/7, 632/1, 632/2, 632/3, 632/4, 632/5, 632/6, 632/7, 632/8, 632/9, 633/2, 635/4, 635/6, 635/7, 635/8, 635/9, 635/10, 636/1, 636/2, 636/3, 659/1, 659/2, 660, 661/1, 661/2, 662/1, 662/2, 663, 668/1, 668/3, 681, 682, 683, 684/1, 684/2, 685, 686, 687/1, 687/2, 687/3, 687/4, 687/5, 687/6, 687/7, 687/8, 687/9, 687/10, 688/1, 688/2, 729, 730/1, 730/2, 966, 968, 969/2, 969/4, 970/2, 970/3, 971, 972, 973, 974/2, 974/3, 974/4, 975/1, 975/2, 975/3, 976/1, 1002/1, 1002/2, 1003/1, 1003/2, 1004, 1005, 1006/1, 1006/2, 1007, 1012/3, 1012/5, 1013/1, 1013/3, 1013/4, 1013/5, 1013/6, 1013/7 i 2877/1, deo k. p. br. 598/1, 658/1, 2781, 2784, 2898 i 2903 (sve KO [opi}); 7) gra|evinska parcela 7 (Potcelina 5 prostorne celine Ju`no poqe deo) cele k. p. br. 2922, 2933, 2934, 2935, 2936, 2937, 2938, 2939, 2940, 2941, 2942, 2943, 2944, 2945, 2946, 2947, 3001, 3002, 3003, 3005, 3006, 3078/1, 3079/1, 3079/2, 3080, 3081, 3082, 3083, 3084, 3085, 3086, 3087, 3088, 3089, 3090, 3091, 3109, 3110, 3111, 3112, 3113, 3114, 3115, 3116, 3117, 3118, 3119, 3120, 3121, 3122, 3123, 3124, 3125/1, 3125/2, 3133, 3136/1, 3136/2, 3137, 3138/1, 3128/2, 3139/1, 3139/2, 3140, 3557/2, 3572, 3573, 3574/1, 3575, 3577, 3578/1, 3578/2, 3579/1, 3579/2, 3580, 3581 i 3582/1, deo 2576, 3078/2, 3541, 5776, 5777, 5786 (sve KO [opi}). Po zavr{etku izgradwe planiranih objekata izvr{i}e se deoba gra|evinskih parcela na pojedina~ne zemqi{ne ~estice radi uvo|ewa u evidenciju nepokretnosti novih katastarskih parcela po korisni~kom principu, odnosno na osnovu zakonom regulisane nadle`nosti na odràvawu i upravqawu na pojedinim infrastrukturnim objektima i sistemima. Deoba gra|evinske parcele se moè utvrditi urbanisti~kim projektom i sprovesti na osnovu projekta geodetskog obeleàvawa, ako su ispuweni uslovi za primenu pravila parcelacije i regulacije iz urbanisti~kog plana. Gra|evinska parcela se moè deliti parcelacijom do minimuma utvr|enog primenom pravila o parcelaciji tako da obuhvata zemqi{ni pojas objekta, zemqi{te potrebno za odràvawe objekta i za{titni pojas kada je isti propisan odgovaraju}im normativima. Gra|evinske parcele na povr{inama koje su u reìmu javnog gra|evinskog zemqi{ta a namewene su za izgradwu pojedina~nih infrastrukturnih linijskih objekata (u koridoru planiranog vrelovoda u Potcelini 4 prostorne celine Poqe D, javne naseqske saobra}ajnice ~ija se rekonstrukcija predvi|a i dràvni put u naseqenom mestu u novoj regulaciji u prostornoj celini Privredno industrijska zona Vreoci) formiraju se promenom granica susednih katastarskih parcela prema pravilima za izgradwu i ure|ewe Urbanisti~kog plana, na na~in kako se to utvrdi u odgovaraju}em urbanisti~kom projektu.
Parcelacija zemqi{ta u reìmu ostalo gra|evinsko zemqi{te u prostornoj celini Privredno-industrijska zona Vreoci vr{i se prema slede}im pravilima za formirawe gra|evinskih parcela: u okviru prostorne celine izdvojene su povr{ine sa karakteristi~nim osnovnim namenama i posebnim urbanisti~kim karakteristikama a prema zate~enom na~inu kori{}ewa (lokacije L1 L12); najmawi deo prostora koji zadovoqa uslove i namewen je za izgradwu jesu lokacije prikazane na Karti broj 9, pri ~emu se pod izgradwom podrazumeva izgradwa infrastrukturnih objekata, rekonstrukcija i zamena postoje}ih objekata visokogradwe; gra|evinske parcele (lokacije predvi|ene urbanisti~kim planom) formiraju se preparcelacijom (na ve}em broju katastarskih parcela obrazuje se jedna parcela) i ispravkom granica susednih katastarskih parcela na na~in kako se to utvrdi u urbanisti~kom projektu; u slu~aju kada se gra|evinske parcele formiraju preparcelacijom, tako da se na ve}em broju katastarskih parcela u okviru dve katastarske op{tina formira jedna gra|evinska parcela, ona se formira iz delova, tako da se izvr{i preparcelacija za podru~je svake katastarske op{tine pojedina~no i imenuje i obeleì nova katastarska parcela; gra|evinske parcele predvi|ene planom imaju pristup na javnu saobra}ajnicu preko pristupnih puteva koji imaju karakter javnih povr{ina i prikqu~ak na tehni~ku infrastrukturu; i urbanisti~kim projektom se moè utvrditi i sprovesti na osnovu projekta geodetskog obeleàvawa, deoba gra|evinske parcele radi uvo|ewa u evidenciju nepokretnosti, ako su ispuweni uslovi za primenu pravila parcelacije i regulacije iz urbanisti~kog plana. 4. Posebna pravila za izgradwu i ure|ewe prostora 4.1. Razvoj rudarsko-energetsko-industrijskog kompleksa u Vreocima Za realizaciju planiranih re{ewa ure|ivawa i kori{}ewa zone, predvi|aju se slede}e aktivnosti: utvr|ivawe programske orijentacije proizvodnih pogona; infrastrukturno i komunalno opremawe nedostaju}im instalacijama i objektima (vodosnabdevawe, odvo|ewe otpadnih voda, poboq{awa u tretmanu/pre~i{}avawu otpadnih voda, izgradwa i ure|ewe parking prostora za putni~ka vozila, izgradwa kamionskog terminala, ure|ewe zelenih povr{ina, eventualna izgradwa gasovoda, i dr.); izme{tawe dela infrastrukturnih instalacija i objekata zbog {irewa povr{inskih kopova (izme{tawe dela ì~are za transport ugqa, izgradwa {qakovoda iz pogona Prerade, izgradwa sistema za pre~i{}avawe otpadnih voda, izme{tawe dela elektromreè i dr.); iseqavawe 40 doma}instava iz privredne zone {to bi omogu}ilo pro{irewe parcela postoje}ih korisnika zone (transformacija stambene u privredne i infrastrukturne namene), tj. omogu}ilo parcelaciju zemqi{ta; eventualno obezbe|ewe logisti~ke podr{ke (skladi{ta, i sl.); obezbe|ewe zajedni~kih centralnih (prate}ih) sadràja (slu`ba odràvawa objekata i infrastrukture, poslovne usluge (bankarske, {pedicija, po{ta i dr.) i sl.; obezbe|ewe aùrnog katastra svih i utvr|ivawe pripadaju}ih parcela svakog preduze}a posebno na podru~ju privredno-industrijske zone; ove aktivnosti su zna~ajne i radi okon~awa deobnog bilansa izme|u RB Kolubara i ostalih ne/zavisnih privrednih dru{tava, kao i zbog predstoje}eg procesa privatizacije dela proizvodnih kapaciteta postoje}ih privrednih aktera; sanacija, modernizacija, revitalizacija i poboq{awe teku}eg i investicionog odràvawa postoje}ih objekata u privredno-industrijskoj zoni;
Broj 54 80
25. decembar 2008.
primena mera za smawewe nepovoqnih uticaja na ìvotnu sredinu i dr. S obzirom na to da se privredno-industrijska zona nalazi u eksploatacionom podru~ju, zbog potencijalne mogu}nosti izme{tawa zone posle 2020. godine, na ovom prostoru nije dozvoqena izgradwa novih industrijskih, poslovnih i drugih gra|evinskih objekata trajne vrednosti. Mogu}a je adaptacija i rekonstrukcija postoje}ih objekata i postavqawe monta`nih objekata kontejnerskog tipa za prate}e aktivnosti. Lokacija oko crkve Pokrov sv. Bogorodice ure|uje se prema uslovima Zavoda za za{titu spomenika kulture. Neophodno je u okviru izrade studijske i tehni~ke dokumentacije za povr{inske kopove proveriti bezbednost objekata u ovoj zoni zbog sniàvawa nivoa podzemnih voda u okolini kopova. 4.2. Stanovni{tvo, javne slu`be i stanovawe 4.2.1. S t a n o v n i { t v o Obezbe|ivawe adekvatnih uslova ìvqewa, s obzirom na to da mali deo stanovni{tva ostaje da ìvi na Planskom podru~ju, zasniva}e se na planovima razvoja Velikih Crqena. Stanovni{tvo koje se preseqava uklapa}e se u razvojne planove naseqa gde se bude naseqavalo. To se pre svega odnosi na Lazarevac, gde }e se prema procenama preseliti oko 50% stanovni{tva Vreoca. Opadawe nivoa reprodukcije stanovni{tva u Vreocima, kao i planirana preseqewa intenzivira}e proces starewa. Starewe stanovni{tva ima nekoliko direktnih posledica na karakteristike privre|ivawa i programe socijalne za{tite: proporcionalno smawivawe kontingenta radno sposobnog stanovni{tva i uve}awe kontingenta starijih grupa, koje }e u takvim okolnostima morati da produàvaju svoj radni vek; o~ekuje se produàvawe radne aktivnosti starijih stanovnika, u modalitetima prilago|enim wihovim radnim, kvalifikacionim i zdravstvenim sposobostima; u takvim okolnostima, razvojne programe treba prilagoditi sposobnostima i interesima ove starosne grupe, putem kojih se obezbe|uje wihova ekonomska samostalnost i smawuje potreba za za{titnim programima socijalnog zbriwavawa i pomo}i; i promene u strukturi i organizaciji rada javnih slu`bi u sektoru zdravstvene i socijalne za{tite, i wihovo prilago|avawe specifi~nim potrebama starih. 4.2.2. J a v n e s l u ` b e S obzirom na to da do 2012. godine svi objekti javnih slu`bi ne}e biti izme{teni iz naseqa Vreoci, forme organizacije ovih slu`bi na planskom podru~ju bi}e ostvarene u dogovoru izme|u PD RB Kolubara i nadle`nih slu`bi op{tine. Pred{kolska za{tita dece U periodu do 2012. godine obezbediti normalne uslove za rad postoje}e pred{kolske ustanove u Vreocima. Nakon izme{tawa de~ije ustanove (2012) i procene da nema mogu}nosti za organizovawe pred{kolske za{tite u nasequ treba uvesti organizovan (specijalizovani) prevoz dece do pred{kolske ustanove u Lazarevcu, Velikim Crqenima ili nekom drugom nasequ u okolini, u kojem postoje kvalitetni i raspoloìvi prostorni kapaciteti. U skladu sa ovim potrebama i zbog planiranog pove}awa obuhvata dece pred{kolskim ustanovama, pove}ati kapacitete ili izgraditi nove objekte u naseqima predvi|enim za organizovano preseqewe i/ili potencijalnim lokacijama za naseqavawe raseqenog stanovni{tva sa planskog podru~ja. U skladu sa potrebama, pove}ati broj modaliteta organizovawa i rada pred{kolskih ustanova. U pro{irewu kapaciteta pred{kolskih ustanova podsticati partnerski odnos izme|u lokalne samouprave i privatnog sektora i u znatno ve}oj meri ukqu~iti privatni i nevladin sektor u ja~awe kapaciteta pred{kolskih ustanova, a u lokalnoj samoupravi dati prioritet obezbe|ivawu prostora za organizovawe pred{kolskih ustanova.
Radno vreme pred{kolskih ustanova prilago|avati i uskla|ivati sa radnim vremenom i potrebama roditeqa. Gra|evinske, tehni~ke i higijenske standarde i normative povr{ina pred{kolskih ustanova prilagoditi ekonomskim mogu}nostima lokalne zajednice i ciqevima efikasne organizacije i odràvawa objekata. Objekte pred{kolskih ustanova prilagoditi za kori{}ewe od strane lica u invalidskim kolicima. Olak{ati i u~initi dostupnim upis deci iz siroma{nijih i socijalno iskqu~enih dru{tvenih grupa, naro~ito obezbe|ivawem subvencija za upis u privatne vrti}e sa komercijalnim cenama (u slu~ajevima kada su dràvni udaqeni od lokacije stanovawa). Osnovno obrazovawe Do 2012. godine obezbediti normalne uslove rada u Osnovnoj {koli u Vreocima. Nakon iseqavawa Osnovne {kole (2012) uvesti specijalizovani prevoz za u~enike iz Vreoca do {kole u nekom nasequ u blizini. Radno vreme osnovnih {kola uskladiti sa radnim vremenom roditeqa, {to podrazumeva prelazak na rad u jednoj smeni sa organizovanim celodnevnim i/ili produènim boravkom u svim {kolama. Pove}ati obuhvat osnovnim obrazovawem dece iz siroma{nih porodica, dece sa razvojnim te{ko}ama i romske dece. Obnovom i rekonstrukcijom objekata osnovnih {kola, obezbediti relativno ujedna~ene standarde i kvalitet obaveznog osnovnog obrazovawa za sve u~enike. Zdravstvena za{tita Posle izme{tawa naseqske ambulante iz Vreoca (2015), stanovnici koji dotad nisu preseqeni kao i stanovnici koji ostaju u delu naseqa koji je indirektno ugroèn rudarskim radovima koristi}e ambulantu u Velikim Crqenima. Socijalna za{tita Ukqu~iti {to ve}i broj gra|ana i wihovih udruèwa u razne programe koji su zna~ajni za razvoj i unapre|ewe ìvota lokalne zajednice i pove}awe samonicijative i individualne odgovornosti; prioritet ima dono{ewe i ostvarivawe konkretnih mera za zbriwavawe i za{titu starih i socijalno ugroènih lica, dece i odraslih sa posebnim potrebama itd.; podsticati i razvijati razli~ite oblike vaninstitucionalne za{tite, pomo}i i podr{ke i angaòvawe nevladinih organizacija u oblasti socijalne za{tite. 4.2.3. S t a n o v a w e U periodu do planiranog preseqewa, odnosno napu{tawa stambenog objekta doma}instvima }e biti obezbe|eni normalni uslovi stanovawa, {to podrazumeva: odràvawe saobra}ajnica, odnosno saobra}ajne dostupnosti delova naseqa; uredno snabdevawe pija}om vodom i elektri~nom energijom i funkcionisawe telekomunikacionih veza; funkcionisawe postoje}e toplovodne mreè; normalno funkcionisawe objekata sa javnim funkcijama do wihovog izme{tawa (ru{ewa), nakon toga obezbe|ewe javnih servisa na drugim lokacijama (u Lazarevcu ili susednim naseqima); tehnolo{kim i drugim merama obezbediti zadovoqavaju}i nivo kvaliteta ìvotne sredine u nasequ; i obezbediti uslove za preseqewe grobnih mesta iz postoje}eg naseqa u vreme i na na~in koji ne}e ugroziti uslove stanovawa i uslove rada pred{kolske i {kolske ustanove. Prilikom formirawa urbanisti~kog koncepta lokacija za preseqewe ugroènog stanovni{tva neophodno je imati u vidu slede}e principe: lokacija za novo naseqe treba da ima odgovaraju}e prostorno-urbanisti~ke pogodnosti (saobra}ajni poloàj, uslove prikqu~ka na infrastrukturne sisteme, kvalitet sredine i sl.);
25. decembar 2008.
Broj 54 81
urbanisti~ko re{ewe treba da bude zasnovano na odgovaraju}im urbanisti~kim i tehni~kim standardima u pogledu infrastrukturnog ure|ewa i opremawa javnim servisima; obezbediti na novim lokacijama izgradwu novih ili uslove za kori{}ewe postoje}ih objekata javnih slu`bi; u koncept novog naseqa treba uklopiti, po mogu}stvu, kulturne, socijalne i druge vrednosti iz postoje}eg naseqa; obezbediti boqe komunalne standarde u odnosu na postoje}e naseqe; formirati/ponuditi razli~ite tipove parcela za porodi~no ili vi{eporodi~no stanovawe; i obezbediti i odre|eni broj parcela za doma}instva koja imaju ili planiraju da razviju neku proizvodwu i izgrade poslovni prostor. 4.3. Kori{}ewe i ure|ewe poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta 4.3.1. P o q o p r i v r e d n o z e m q i { t e i poqoprivreda U skladu sa Zakonom o poqoprivrednom zemqi{tu, eksproprisano poqoprivredno zemqi{te koje je Urbanisti~kim planom odre|eno za privremeno zauzimawe povr{inskom otkrivkom lignitskih leì{ta, odnosno za trajno zauzimawe drugim potrebama razvoja rudarstva i energetike, do privo|ewa planiranoj nameni koristi}e se za poqoprivrednu proizvodwu, prema slede}im pravilima: zabraweno je ispu{tawe i odlagawe opasnih i {tetnih materija na poqoprivrednom zemqi{tu i kanalima za navodwavawe i odvodwavawe; zabraweno je kori{}ewe biolo{ki nerazgradive folije na obradivom poqoprivrednom zemqi{tu;
u ciqu smawewa nepovoqnih uticaja rudarstva na stawe ìvotne sredine, obavezna je primena odgovaraju}ih protiverozionih mera za{tite poqoprivrednog zemqi{ta, ukqu~uju}i zabranu se~e pojedina~nih i grupnih stabala {umskog drve}a i `buwa na oranicama i du` vodotoka; i projektom rekultivacije odre|uju se mere za privo|ewe uni{tenog poqoprivrednog zemqi{ta u stawe wegove pre|a{we biolo{ke produktivnosti, radi kori{}ewa u poqoprivredi ili za obavqawe drugih ekosistemskih i socijalnih funkcija. Re{avawe problema kori{}ewa i za{tite poqoprivrednog zemqi{ta, zasniva}e se na sintezi prirodnih faktora, stvorenih potencijala i ograni~ewa, prema op{tim pravilima u Tabeli 1. Osnovnu teritorijalnu jedinica ure|ewa ~ini, po pravilu, deo planske prostorne potceline, koji do 2020. godine ne}e biti zauzet {irewem kopova. Ako to zahtevaju prirodni uslovi ili tehnolo{ki razlozi rudarske/infrastrukturne prirode, jedinica ure|ewa moè da obuhvati dve ili vi{e susedne planske potceline. Pri tome je obavezno definisati uslove i podsticaje za davawe poqoprivrednog zemqi{ta na privremeno kori{}ewe do privo|ewa planiranoj nameni, putem zakupa, koncesija i drugih vidova nevlasni~kih prava, a na potesima koji nisu planirani za zauzimawe u nepoqoprivredne svrhe, tako|e, podsticaje za kontinuirano obra|ivawe i namensko kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta, radi smawewa {tetnog uticaja eksploatacije lignita na biodiverzitet i druge prirodne vrednosti planskog podru~ja.
Tabela 1: Pravila ure|ewa atara za osnovne namene kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta Kriterijumi povoqnosti Ratarstvo i povrtarstvo Vo}waci i vinogradi Livade i pa{waci 1. Op{ti kriterijumi 1.1. Bonitet zemqi{ta (klase) I i II I IV IV 1.2. Nagib terena u % 05 05 0 15 1.3. Nadmorska visina u metrima 500 500 900 1.4 Klima Sredwa godi{wa temperatura u S > 11 > 11 >9 Visina padavina u vegetacionom periodu u mm 500 500 500 1.5. Ure|ewe Oblik 1:2 1:2 1:2 parcela Veli~ina u ha/broj dana pregona 2 i vi{e 2 i vi{e > 2 ha/30 dana Udaqenost od sme{taja/ekonomskog centra u km 13 13 15 1.6 Stepen pogodnosti za navodwavawe i II I i II I IV 2. Specifi~ni kriterijumi 2.1. Ekspozicija Ju`na i isto~na Ju`na i isto~na Ju`na, zapadna i isto~na 2.2. Uslovi za transport/{irina prolaza u m Tvrdi put Tvrdi put 24m 2.3. Vetrovi m/sek. 05 05 2.4. Geometrijski oblik parcele Pravougaonik, trapez Pravougaonik trapez Pravougaonik 2.5. Pravci redova zasada Jug sever 2.6. Posebna ograni~ewa Iskqu~ivo izvan terena {irewa kopova
Broj 54 82
25. decembar 2008.
4.3.2. [ u m e i { u m s k a z e m q i { t a Plan kori{}ewa i za{tite {uma i {umskih zemqi{ta ~ini sastani element aktivnosti usmerenih na ograni~avawe nepovoqnih teku}ih uticaja rudarsko-energetskih aktivnosti na stawe lokalne ìvotne sredine i ìvog sveta, uz istovremeno obezbe|ivawe uslova za budu}e ozeqewavawe i unapre|ivawe ukupnih ekolo{kih performansi planskog podru~ja, prema slede}im, prostorno i vremenski diferenciranim pravilima: na svim lokacijama koje nisu odre|ene za zauzimawe rudarskim aktivnostima i prate}im infrastrukturnim radovima, korisnik eksproprijacije je obavezan da obezbedi organizacione i finansijske uslove za sprovo|ewe efikasnih mera za{tite i sanacije postoje}ih i degradiranih {umskih povr{ina, kao i za po{umqavawe svih klizi{ta i drugih nestabilnih terena, plitkih, erodiranih i drugih degradiranih zemqi{ta; na terenima koji su odre|eni za zauzimawe povr{inskom otkrivkom lignitskih leì{ta, izme{tawe vodotoka i infrastrukture, zabrawuje se se~a {uma i drugih grupacija vi{egodi{weg drvenastog rastiwa do vremena otpo~iwawa planiranih radova; pri izvr{avawu zakonske obaveze rekultivacije prostora na kojima se vr{i eksploatacija mineralnih sirovina, prioritet ima po{umqavawe padina koje nastaju nakon prolaska kopa, u prvom redu, u ciqu za{tite od erozije; i po{umqavawe pepeli{ta, jalovi{ta i deponija komunalnog i industrijskog otpada treba da bude usmereno na povezivawe svih zelenih povr{ina u sistem, preko linijskog zelenila ili na drugi na~in. Planom se insistira na stvarawu sistema prirodnih, pejza`nih i za{titnih {uma i drugih slobodnih zelenih povr{ina koje }e odgovoriti razli~itim namenama uz odgovaraju}e na~ine i uslove kori{}ewa. Po{umqavawe }e se sprovoditi na osnovu dugoro~nih i sredworo~nih programa i odgovaraju}e tehni~ke dokumentacije, prema slede}im prioritetima: po{umqavawe deposola nepogodnih za rekultivaciju zemqi{ta u poqoprivredne svrhe, kao i svih erodiranih i degradiranih zemqi{ta; o~uvawe zelenih povr{ina namewenih javnom kori{}ewu, na kojima se razvijaju specifi~ni sadràji od zna~aja za lokalno stanovni{tvo do vremena preseqewa, a kasnije za poboq{awe radne sredine tokom eksploatacije lignitskih leì{ta; sve postoje}e javne zelene povr{ine u delu planskog podru~ja koji nije ugroèn osnovnim i prate}im rudarskim aktivnostima, zadràvaju se kao sastavni i neodvojivi delovi ambijenta; ove prostore je potrebno urediti na na~in da postanu istinski estetski, humani i oblikovni prate}i elementi namena u okviru kojih se nalaze; vo|ewe ra~una o visokim estetskim, humanim i obi~ajno-kulturnim standardima novog grobqa, koje se ure|uje kao parkovska povr{ina, kako bi se dobio uredan i intenzivno ure|ivan izgled prostora; odràvawe i ure|ivawe zelenih povr{ina u sklopu poslovno-industrijske zone u funkciji za{tite od izvora zaga|ewa, za{tite od buke, izolovawa ili maskirawa pojedinih objekata i sl., uz vo|ewe ra~una o iskori{}avawu ovih prostora za odmor i rekreaciju radnika, u izlo`bene svrhe i sl.; uvaàvawe zna~aja zelenila unutar porodi~nog (individualnog) stanovawa, koje zauzima najve}u povr{inu u sklopu gra|evinskog podru~ja; zone prirodnog pejzaà se planski ne tretiraju na nivou urbanisti~kog planirawa, ali predstavqaju zna~ajan pejza`ni i ekolo{ki elemenat koji se na terenima izvan neposrednih rudarskih radova ne sme uni{tavati, zbog wihove va`ne uloge u za{titi zemqi{ta od erozije i bujica, stabilizaciji slabih zemqi{ta, odràwu mikroklimatskih uslova i sl. Za{titno zelenilo se formira uz saobra}ajnice ~iji profili dozvoqavaju linearno formirawe zelenila, sa primarnim ciqem za{tite od zaga|ewa, ali i povezivawa
zelenila svih kategorija u sistem. Kod primarnih saobra}ajnica obavezni su dvostrani drvoredi, poèqno sa prate}im zelenilom (travwaci, nisko rastiwe). Hortikulturno opremawe i ure|ivawe treba predvideti onim vrstama koje poseduju listove velikih povr{ina, ne generi{u tvrde i te{ke plodove i ne lu~e veliku koli~inu medne rose. Pri izboru vrsta za uli~no zelenilo treba voditi ra~una da budu prilago|ene uslovima rasta u uli~nim profilima (otpornost na zbijenost tla, vodni kapacitet zemqi{ta, pra{inu i gasove). Ure|ewe povr{ina oko javnih objekata treba da bude dekorativno, na visokom estetskom nivou sa ciqem da se istakne va`nost samih objekata. Ozelewavawe se sprovodi primenom autohtonih i odgovaraju}ih alohtonih vrsta, s posebnom pa`wom na ure|ewe prilaza kompleksu, isticawe reklamnih i informacionih tabli, uz ostale elemente kao {to su klupe, korpe za otpatke i svetlosna infrastruktura. [irina za{titnog pojasa kao i izbor zelenila zavisi od karaktera proizvodwe, vrste i koncentracije {tetnih materija, nivoa buke, protivpoàrnih zahteva i drugih faktora koji se utvr|uju procenom uticaja na ìvotnu sredinu. 4.4. Za{tita prirode i rekultivacija degradiranih povr{ina 4.4.1. Z a { t i t a p r i r o d e i p r i r o d n i h v r e d n o s t i Svo|ewe negativnih ekolo{kih posledica intenzivne eksploatacije i transformacije lignita na dru{tveno prihvatqivu meru, zasniva}e se na slede}im pravilima: investitor, odnosno izvo|a~ radova je obavezan da u toku eksploatacije lignita ili izvo|ewa drugih zemqanih radova, obrati pa`wu na eventualne paleontolo{ke i arheolo{ke nalaze, a u slu~aju wihovog otkrivawa ili indicija o postojawu, neodlo`no o tome obavesti institucije nadle`ne za za{titu prirode i prirodnih vrednosti, radi pa`qivog sakupqawa i adekvatnog odlagawa, a prema potrebi i obustave radova; ukoliko se naknadno utvrdi prisustvo prirodnih vrednosti nacionalnog ili regionalnog ranga za koje bi javni interes zahtevao redukovawe ili eliminaciju planskih namena, investitor, odnosno izvo|a~ radova, ima obavezu da obezbedi meritoran popis/evidenciju prirodnih vrednosti, procenu gubitaka i mere kompenzacija; u tim okvirima odgovaraju}a pa`wa se, tako|e, mora pokloniti identifikovawu ambijenata kulturno-istorijskih vrednosti koji mogu dobiti status za{ti}enih okolina nepokretnih kulturnih dobara; i na delovima prostora, prirodnim objektima i pojavama za koje se u postupku detaqne i usmerene prirodwa~ke valorizacije, utvrdi da imaju svojstva prirodnog dobra, odnosno raspolaù osobenim vrednostima prirodnog kompleksa, naknadno }e se uspostaviti posebni reìmi za{tite. Planski ciqevi o~uvawa i unapre|ewa estetike predela u zoni puteva i vodotoka obezbe|uju se utvr|ivawem wihovih za{titnih koridora. O~uvawe i negovawe estetskih obele`ja predela u okviru poqoprivrednih i {umskih povr{ina koje do 2020. godine nisu ukqu~ene u rudarsku eksploataciju, obezbedi}e se vo|ewem ra~una o: potkresivawu i kr~ewu vrzina (ìvica) i uklawawu korova du` me|a i seoskih, {umskih i drugih slu`benih puteva i odràvawu tih puteva; sakupqawu i pa`qivom uklawawu ambalaè od hemijskih preparata i mineralnih |ubriva; odràvawu {umskog reda; sakupqawu i eliminisawu otpadaka poqoprivrednih proizvoda; ~uvawu pojedina~nih ili grupa stabala drve}a na obradivim povr{inama; i po{tovawu zabrane odlagawa (bacawa) sme}a, svih vrsta otpada (metalnog, staklenog, gra|evinskog materijala) van mesta odre|enih za te namene.
25. decembar 2008.
Broj 54 83
U skladu s op{tim na~elima utvr|enim Ustavom, za{tita prirode i prirodnih vrednosti planskog podru~ja zasniva}e se na: primeni {irokog sistema pravnih, organizacionih, tehni~ko-tehnolo{kih, biolo{kih, ekonomskih i drugih mera i aktivnosti; oslawawu na doprinose nau~nog i stru~nog rada i slobodnog gra|anskog delovawa; i orijentaciji ka zadovoqewu vi{estrukog javnog interesa u domenu eksponencijalnog rasta potreba za energijom, odnosno mineralnim sirovinama, s jedne strane, i dugoro~nih egzistencijalnih, nau~nih, obrazovnih, rekreativnih i op{tekulturnih potreba ~oveka i qudske zajednice, s druge. Op{ti interesi i obaveze u oblasti za{tite prirode, ostvariva}e se kroz me|usobno dopuwavawe pravila i smernica koje se odnose na programe rekultivacije degradiranih povr{ina i planove kori{}ewa i za{tite poqoprivrednog zemqi{ta i {uma. Pri tome je obavezno vo|ewe ra~una o pove}awu prirodne raznovrsnosti planskog podru~ja, s jedne strane, i re{avawu institucionalnih, organizacionih, tehni~ko-tehnolo{kih, ekonomskih i sociopsiholo{kih problema vra}awa eksproprisanog zemqi{ta prvobitnim vlasnicima, s druge. 4.4.2. R e k u l t i v a c i j a d e g r a d i r a n i h p o v r { i n a Planom se postavqa generalno pravilo da se na rekultivisanim povr{inama uspostavi biolo{ki kapacitet, koji se moè iskoristiti za podizawe {uma, poqoprivrednih kultura, dekorativnih zajednica u blizini naseqa, rekreativnih centara ili specifi~nih zajednica biotopa na kopnu i u vodi. Nezavisno od budu}e namene, rekultivacija mora da formira plodno zemqi{te i otporan biqni pokriva~ koji po reproduktivnim sposobnostima ne}e zaostajati za autohtonim zemqi{tem i biqnim vrstama u neposrednom okruèwu. Efikasno projektovawe i sprovo|ewe rekultivacije, obezbedi}e se slede}im pristupom: detaqna istraìvawa uslova spoqne sredine (pedolo{ka i fitocenolo{ka); analiza sastava otkrivke i orografije novonastalih odlagali{ta; tehni~ka rekultivacija ravnawe terena uz upotrebu rudarskih ma{ina; izbor optimalnih odnosa izme|u poqoprivrednih, {umskih, dekorativnih i vodnih zajednica, na osnovu detaqnih analiza osobina supstrata i uzimawa u obzir ograni~ewa orografije terena nastale nakon prolaska kopova; orijentacija na pribliàvawe strukturi kori{}ewa povr{ina pre rudarskih radova, s jedne strane, i na univerzalno pove}awe ukupnih pejza`no-ambijentalnih vrednosti celog planskog podru~ja, s druge; i uspostavqawe sistema ocene i pra}ewa primewenih mera rekultivacije. Nakon prolaska kopa reqef je radikalno izmewen, nastaju specifi~ni oblici koji se rekultiviraju i ure|uju prema slede}im generalnim smernicama: padine se obavezno po{umqavaju, prevashodno, iz za{titno-socijalnih razloga; terase se, po pravilu, koriste za poqoprivredne kulture, ukoliko ne postoje ozbiqnija agroekolo{ka, ekonomska i prostorno-funkcionalna ograni~ewa; u depresijama se formiraju ve{ta~ke vodne akumulacije, ~ija se revitalizacija re{ava samorevitalizacijom ili ve{ta~kim uvo|ewem biotopa flore i faune, uz izbor vrsta prikladnih budu}oj nameni akumulacije. Odre|ivawem povr{ina/lokacija za odgovaraju}e vidove biolo{ke rekultivacije, donose se i kona~ne odluke o dugoro~nim ekolo{kim, pejza`nim i rekreativnim sadràjima prostora, prema slede}im kriterijumima: vrsta i kvalitet prethodno obavqene/realno mogu}e tehni~ke rekultivacije;
reqef, fizi~ke i hemijske osobine supstrata; kompleksni karakter mera agrobiolo{ke rekultivacije, radi formirawa supstrata dobrih fizi~kih i hemijskih osobina, koji dozvoqava vra}awe degradiranog zemqi{ta poqoprivrednoj proizvodwi; mogu}nosti navodwavawa i druge pogodnosti/ograni~ewa za poqopirvredu, odnosno {umarstvo; poloàj u odnosu na naseqsku mreù, saobra}ajnice, re~ne tokove, vodne akumulacije, rudarsko-energetska postrojewa i druge industrijske objekte, rekreativne centre i sl.; trì{ne i druge ekonomske pogodnosti, ograni~ewa i rizici; i ekolo{ke prednosti i drugi pozitivni uticaji na okruèwe. Poseban oblik biolo{ke rekultivacije vezan je za formirawe dekorativnih zajednica u naseqima i wihovoj neposrednoj okolini i u rekreacionim centrima, zatim za ure|ewe prirodnih rezervata i revitalizaciju ve{ta~kih mo~vara i jezera. Kad je re~ o dekorativnim zajednicama, principi rekultivacije su isti kao kod {umske rekultivacije, s tim {to se ve}i zna~aj daje izboru dekorativnih drvenastih vrsta, kao i pejza`noj obradi prostora. Funkcionalno i razvojno uskla|ivawe procesa rekultivacije degradiranih povr{ina (direktnim i indirektnim uticajima rudarstva i energetike) s planskim aktivnostima i merama za za{titu prirodnih vrednosti i za dugoro~no unapre|ivawe infrastrukturnih, komunalnih, urbanisti~kih, pejza`nih, zdravstvenih i drugih socioekonomskih uslova na planskom podru~ju, zasniva}e se na dugoro~nim i sredwero~nim programima i posebnim investicionim projektima, kojima se alternativno razra|uju prikladna tehnolo{ka re{ewa, ekolo{ki aspekti, predra~uni investicionih tro{kova, izvori sredstava, trì{ni rizici i neizvesnosti, o~ekivani finansijski i dru{tveni efekti i dr. Pri tome }e se preduzeti i mere za otklawawe drugih vidova i/ili uzroka degradacije povr{inskog sloja zemqi{ta, prema slede}im prioritetima: sanirawe spoqa{nih odlagali{ta zemqi{ta jako o{te}enih otpadnim vodama, posebno radi efikasne za{tite povr{inskih i podzemnih voda; za{tita i unapre|ewe/melioracije poqoprivrednih zemqi{ta i {uma na terenima koji su ugroèni aerozaga|ewima, erozijom i drugim vidovima degradacije tla; i predeono-pejza`no uobli~avawe rekultivisanih povr{ina prema kona~noj viziji ure|ewa prostora na podru~ju celog Kolubarskog basena nakon zavr{etka eksploatacije lignitskih leì{ta. Pejza`no ure|ewe degradiranih povr{ina obuhvata rekultivaciju zemqi{ta, revitalizaciju prirode i izgradwu drugih sadràja, u skladu sa generalnim principom o obnavqawu izvornih karakteristika sredine i predela naru{enih rudarskim radovima i drugim antropogenim aktivnostima. Mogu}nosti pejza`ne rehabilitacije su u velikoj meri odre|ene izborom ekolo{ki najmawe nepovoqnih re{ewa u fazi tehni~ko-tehnolo{kog projektovawa, u kojoj se moraju obezbediti: ekolo{ka valorizacija svih utvr|enih i predvi|enih kategorija i celina prirodne sredine, kao i drugih pejza`nih osobenosti prostora koje odre|uju, u mawoj ili ve}oj meri, uspe{an ishod revitalizacije; temeqno ispitivawe biolo{kih, posebno pedolo{kih i fitocenolo{kih uslova sredine, pra}ewe sastava otkrivke, kao i rezultata prethodno objavqenih tehni~kih i biolo{kih radova, koje je neophodno nastaviti; paralelno preduzimawe aktivnih i strogo kontrolisanih mera za{tite prirode i drugih elemenata pejzaà u okruèwu, tj. u delovima prostora koji nisu naru{eni rudarskim aktivnostima, ali koji se nalaze pod wihovim indirektnim uticajem; tehnolo{ka re{ewa za selektivno skidawe i odlagawe humusnog sloja zemqi{ta, koji ~ini sloèni ìvi organizam formiran hiqadama godina, od neprocewive ekolo{ke, pejza`ne i socioekonomske vrednosti;
Broj 54 84
25. decembar 2008.
investiciono-tehni~ka dokumentacija za plansko raspore|ivawe zemqi{nih masa i regulisawe hidrolo{kih uslova u postupku rudarske/tehni~ke rekultivacije, kao vaàn predusov stabilizacije odloènih supstrata i integralni deo biolo{ke rekultivacije, u pogledu wenog uspeha i namene kori{}ewa; tehnolo{ka re{ewa za spre~avawe emisija {tetnih materija iz industrijskih i energetskih pogona, deponija i kopova; i vizija pejza`ne rehabilitacije zauzetog prostora nakon zavr{etka rudarske eksploatacije. 4.5. Za{tita ìvotne sredine Za realizaciju planske koncepcije kvaliteta ìvotne sredine, a u skladu sa ciqevima za{tite ìvotne sredine, neophodno je ispuniti ve}i broj uslova i sprovesti odgovaraju}e mere za{tite ìvotne sredine. 1) Mere spre~avawa i/ili smawewa emisija zaga|uju}ih materija na izvoru: Toplana uraditi rekonstrukciju ili zamenu elektrofiltera i predvideti re{ewe za odsumporavawe dimnih gasova; Su{ara obezbediti mokro otpra{ivawe u su{ari i klasirnici i ugraditi ure|aj za uklawawe neprijatnih mirisa; Suva separacija obezbediti mokro otpra{ivawe; Transport ugqa ugradwa Mini-jet sistema za vlaèwe ugqa;
Mokra separacija obezbediti recirkulaciju upotrebqenih voda; Metal instalirati elektrope} u livnici; rekonstruisati i poboq{ati sisteme kanalisawa i pre~i{}avawa otpadnih voda; obezbediti sisteme za oro{avawe prilikom iskopa ugqa; obezbediti sisteme za oro{avawe na deponijama ugqa; i pri rekonstrukciji i sanaciji postrojewa primeniti najboqe dostupne tehnike u skladu sa Zakonom o integrisanom spre~avawu i kontroli zaga|ivawa ìvotne sredine. 2) Pravila za za{titu receptora od negativnih uticaja odnose se na slede}a za{titna odstojawa: istovremeno sa planiranim {irewem rudarskih kopova formirati za{titni pojas zelenila {irine minimum 150 m koji }e ublaìti negativne uticaje (buka, vibracije, aerozaga|ewe) sa kopova na stambene, komercijalne i javne objekte; utvr|uje se neposredna zona za{tite oko bunara za vodosnabdevawe koji nisu ugroèni rudarskim radovima, u {irini od 10 m u kojoj nisu dozvoqene nikakve aktivnosti koje nisu u funkciji vodosnabdevawa; doma}instva koja su direktno ugroèna razvojem povr{inskih kopova, aktivnostima u industrijskoj zoni i u zonama transporta ugqa preseliti na ekolo{ki bezbedne lokacije u skladu sa Programom preseqewa Vreoca; i za za{titu od buke treba obzbediti za{titna rastojawa tako da se zadovoqe kriterijumi iz standarda JUS 3.J6.205/1992, kako je dato u Tabeli 2.
Tabela 2: Kriterijumi za za za{titu od buke Dopu{teni nivoi spoqa{we buke Leq (dBA) Zone Opis akusti~ke zone Dan No} îsto stambena podru~ja 55 45 Poslovno-stambena podru~ja 60 50 Du` magistralne i regionalnih saobra}ajnica 65 55 Industrijska zona 70 70
3) Organizacione mere, planovi za{tite i monitoringa ìvotne sredine oja~ati stru~ne slu`be zaduène za ìvotnu sredinu u preduze}ima u Vreocima i u op{tini Lazarevac; uvesti sistem upravqawa za{titom ìvotne sredine prema standardu JUS-ISO 14001; uraditi plan za{tite ìvotne sredine, ukqu~uju}i i plan reagovawa na incidentna i epizodna zaga|ivawa ìvotne sredine: uraditi plan monitoringa kvaliteta vazduha, voda i zemqi{ta i plan osmatrawa stabilnosti zemqi{ta i objekata u zonama fronta napredovawa kopova; uspostaviti sistem monitoringa kvaliteta vazduha u skladu sa Evropskom direktivom o proceni i upravqawu kvalitetom ambijentalnog vazduha;2 uspostaviti sistem monitoringa kvaliteta voda u skladu sa okvirnom direktivom EU o vodama;3 sistem monitoringa podzemnih i povr{inskih voda dopuniti mernim mestima koja su osetqiva sa stanovi{ta zaga|ivawa izvori{ta vodosnabdevawa; uspostaviti automatizovan sistem za pra}ewe i kontrolu nivoa podzemnih i povr{inskih voda u zoni kopova i u podru~ju negativnih efekata sniàvawa nivoa podzemnih voda u zoni uticaja kopova;
2 Council Directive 96/62EC of 27 September 1996 on ambient air quality assessment and management. 3 Directive 2000/60/EC of 23. October 2000 establishing a framework for Community action in the field of water policy.
uspostaviti sistem za osmatrawe slegawa/pomerawa tla postavqawem ta~aka trigonometrijske mreè i repera za osmatrawe {ireg podru~ja, te adekvatno reagovati ukoliko do|e do pojave o{te}ewa na pojedinim objektima; formirati informacioni sistem ìvotne sredine, koji bi pored rezultata lokalnog sistema monitoringa vodio evidenciju podataka i iz izvora lokalnih i republi~kih nadle`nih institucija; izraditi registar diverziteta biolo{kih vrsta podru~ja, kao osnov za projekte biolo{ke rekultivacije degradiranih povr{ina i vodotoka; obezbediti informisawe javnosti o problemima za{tite ìvotne sredine podru~ja; i obezbediti u~e{}e javnosti u dono{ewu odluka o re{avawu problema za{tite ìvotne sredine, ukqu~uju}i sve potencijalno ugroène i zainteresovane strane. 4.6. Za{tita spomenika kulture Prilikom izme{tawa i za{tite, spomenici kulture i arheolo{ka nalazi{ta zahtevaju posebnu brigu i slede}e specifi~ne mere: u odnosu na zna~aj ba{tine i visoki stepen degradacije lokaliteta, dosledno sprovoditi zakone o rudarstvu i o spomeni~koj ba{tini; dopuniti kategorizaciju i registar kulturne i graditeqske ba{tine; obezbediti za{titu do sada upisanih nepokretnih dobara, odnosno spomeni~kih vrednosti i, na tim osnovama,
25. decembar 2008.
Broj 54 85
preduzeti odgovaraju}e prostorno-planske mere za za{titu pojedina~nih lokaliteta odnosno objekata; voditi urednu evidenciju o objektima i lokalitetima koji spadaju u spomeni~ko (kulturno) nasle|e na teritoriji Vreoca; intenzivirati istra`ne radove u delovima podru~ja koja se ve} angaùju za potrebe REIS-a radi otkrivawa novih i boqeg upoznavawa identifikovanih lokaliteta; obezbediti uslove da ne do|e do o{te}ewa objekata i predmeta vrednog nasle|a prilikom kori{}ewa rudarske mehanizacije; obezbediti stru~ne ekspertize o mogu}em uticaju sada{weg i budu}eg razvoja REIS-a na najvrednije spomenike kulture koji se nalaze u neposrednoj okolini odnosno zoni uticaja REIS-a; svi korisnici ovog prostora posebno RB Kolubara obavezni su da u toku radova imaju blizak kontakt sa nadle`nim institucijama (u slu~aju nailaska na arheolo{ke lokalitete ili materijale, a u smislu zakonske obaveze ~lana 37. Zakona o za{titi spomenika kulture); mere za{tite i briga o spomenicima sprovode se kontinualno; zbog potrebe da se objekti ukqu~e u svakodnevne tokove ìvota ovog podru~ja, obezbediti gra|evinske i komunalno-higijenske standarde, kako bi se spomeni~ki fond prilagodio savremenim potrebama korisnika; rekonstrukcija ovih objekata mora da bude kontrolisana od strane odgovaraju}ih stru~nih slu`bi i u skladu sa ovim smernicama; posebnim ekspertizama utvrditi uticaje rudarskoprera|iva~kih aktivnosti na objekte, koji su svrstani u kategoriju od posebnog zna~aja; na svim arheolo{kim lokalitetima koji su dati u arheolo{koj analizi moraju se obaviti za{titna arheolo{ka iskopavawa prema posebnim programima, koji }e biti sa~iweni u Zavodu za za{titu spomenika kulture grada Beograda za svaki navedeni lokalitet; na ostalom prostoru gde do sada nisu evidentirani arheolo{ki nalazi, u slu~aju wihovog otkrivawa prilikom izvo|ewa radova, potrebno je obaviti za{titna arheolo{ka istraìvawa; u odnosu na rezultate arheolo{kih iskopavawa pomenutih lokaliteta, treba predvideti i mogu}nost prezentacije arheolo{kih ostataka; investitor izgradwe objekata je duàn da, po ~lanu 110. Zakona o kulturnim dobrima (Slu`beni glasnik RS, broj 71/94) obezbedi finansijska sredstva za realizaciju programa arheolo{kih iskopavawa; i obezbediti uslove za izme{tawe i ~uvawe kulturnih dobara koja se nalaze u zoni planiranih rudarskih radova; obele`ja narodne arhitekture koji su evidentirani kao deo kulturnog nasle|a kao i druge objekte i predmete koji predstavqaju deo istorijskog kulturnog identiteta ovog podru~ja smestiti u planiranu zonu spomeni~kog nasle|a Vreoci. 4.7. Saobra}ajna infrastruktura Drumski saobra}aj Zemqi{ni pojas je neprekinuta zemqi{na povr{ina sa obe strane useka i nasipa {irine 1.0 m mereno na spoqnu stranu od linije krajwih ta~aka popre~nog profila javnog puta van naseqenog mesta. Za{titni pojas je povr{ina zemqi{ta uz zemqi{ni pojas, na spoqnu stranu, ~ija {irina. zavisno od kategorije puta, iznosi: 40.0 m za dràvne puteve reda autoputeve; 20.0 m za ostale dràvne puteve reda; 10.0 m za dràvne puteve reda; i 5.0 za op{tinske puteve. Pojas kontrolisane gradwe je povr{ina sa spoqne strane za{titnog pojasa na kojoj se ograni~ava vrsta i obim izgradwe objekata koji je iste {irine kao i za{titni pojas. Prikqu~ak prilaznog puta na javni put moè se graditi samo uz saglasnost upravqa~a javnog puta. Raskrsnica
odnosno ukr{taj op{tinskog ili nekategorisanog puta i dràvnog puta moè se graditi samo uz saglasnost nadle`nog javnog preduze}a. Zemqani put koji se prikqu~uje na javni put mora imati kolovoz sa tvrdom podlogom ili isti kao i javni put najmawe {irine 5.0 m na 40.0 m za put reda, 20 m za put reda i 10 m za op{tinski put mereno od ivice kolovoza javnog puta. Vazdu{ni prostor iznad kolovoza je 7.0 m, a slobodni prostor iznad kolovoza je 4.5 m. Upravqa~ javnog puta mora sa vlasnicima susednih parcela da sklopi ugovor o kori{}ewu zemqi{ta za objekte za{tite od voda ili zavejavawa ukoliko ih ne moè rasporediti u zemqi{nom pojasu. Stacionarni saobra}aj Za potrebe parkirawa vozila urediti slede}e lokacije: 1) kod pogona Prerade uz put R 201 sa leve strane za putni~ka vozila; na ovoj lokaciji obezbe|eno je 24 parking mesta na povr{ini od 880 m2;. parkirali{te je izdvojeno kao posebna povr{ina sa odgovaraju}im pristupom na javni put; parkirali{te se jednostavno moè pro{iriti za jo{ oko 30 vozila; 2) kod pogona za proizvodwu gas betona na sabirnoj ulici za putni~ka vozila; na povr{ini od 1.745 m2 omogu}eno je parkirawe za 81 vozilo; 3) kod Crkve na lokaciji za izme{tawe spomeni~kog nasle|a Vreoca, za putni~ka vozila; na povr{ini od 808 m2 moè se odloìti 38 vozila; i 4) kod pogona Su{are na slobodnoj povr{ini sa pristupom sa regionalnog puta R 201 za teretna vozila; parkirali{te je predvi|eno kao posebno ure|en terminal za teretne kamione koji ~ekaju na utovar; uz parking prostor predvideti i poslovne i sanitarne prostorije; poslovni prostor iskoristiti za slu`bu za prijavqivawe za utovar i formirawe liste ~ekawa a koja bi bila u vezi sa svim utovarnim mestima i kolskim vagama; parkirali{te je tako organizovano da su smerovi za dolazak vozila i odlazak na utovar razdvojeni u zoni parkirawa; povr{ina je 9.500 m2 i na woj se moè organizovati parkirawe za 25 kamiona sa prikolicom i 25 kamiona sa tovarnim sandukom; u ovaj broj nije ura~anat i broj vozila koja formiraju red (oko 10 vozila); parkirali{te moè biti opremqeno i izlaznom rampom. @elezni~ki saobra}aj Pru`ni pojas je zemqi{ni prostor izme|u koloseka kao i prostor sa strane koloseka min 8.0 m od ose koloseka (6.0 m u naseqenom mestu). To je prostor za sme{taj kolose~nih kapaciteta i objekata u funkciji odvijawa èlezni~kog saobra}aja. Za{titni pru`ni pojas je zemqi{ni pojas sa obe strane pruge, {irine 200 m, ra~unaju}i od ose krajwih koloseka. U za{titnom pojasu svi objekti moraju se graditi tako da ne ugroze odvijawe èlezni~kog saobra}aja a ve}i objekti i hidrotehni~ki objekti moraju imati saglasnost i uslove javnog preduze}a koje upravqa prugom. Ukr{tawe pruge i puta je samo na pru`nom prelazu koji ne moè biti u nivou ukoliko je put reda i u rejonu stani~nog platoa. Paralelno vo|ewe puta i pruge je pod uslovom da je najblià ta~ka konstrukcije gorweg stroja puta na min 8.0 m od ose najblièg koloseka. 4.8. Telekomunikacije Polagawe kablova Telekomunikacioni kablovi polaù se u rov iskopan u zemqu. Bakarni kablovi se polaù neposredno u rov, a za opti~ke kablove se prethodno u rov polaù cevi PE 3240 mm, u koje se kasnije uvla~i (uduvava) opti~ki kabl.
Broj 54 86
25. decembar 2008.
Rov se kopa na dubini od 1m, od nivelete terena, u naseqenom mestu i na dubini od 1,2 m, van naseqenog mesta, za III kategoriju zemqi{ta. Za zemqi{ta IV kategorije dubina polagawa je 1,0 m, kako u naseqenom mestu, tako i van wega. Za vi{e kategorije zemqi{ta dubina rova se moè smawiti, pri ~emu je najmawa dubina 0,6 m. Rov se, po pravilu, postavqa u koridoru saobra}ajnice po mogu}stvu u putnom zemqi{tu na rastojawu od 3 m od profila puta, ili u za{titnom pojasu {to bliè putu. Kada se polaù cevi za opti~ke kablove iste se moraju nastavqati. Nastavqawe cevi izvr{iti nakon temperaturske stabilizacije, najboqe par dana nakon polagawa. Pri spajawu cevi geometrijski oblik cevi ne sme biti promewen, a spoj mora da izdrì pritisak od najmawe 6 bar-a. Nakon postavqawa i nastavqawa cevi u duìni fabri~ke duìne kabla koji treba poloìti, provu}i kroz cev, vr{i se provera kvaliteta zaptivenosti cevi i spojeva i ispitivawe prohodnosti cevi kalibratorom. Poloène cevi moraju biti zaptivene gumenim ~epovima sve do polagawa, provla~ewa kabla. Nakon polagawa kabla, cevi se zatvaraju gumenim ~epovima prilago|enim za odre|eni tip kabla. Mesto zavr{etka cevi mora biti obeleèno, jer se na tom mestu, kasnije, uvla~i kabl u cev. Rov se, posle zavr{enog ispitivawa cevi, zatrpava u slojevima: a) sloj sloj peska ili sitne zemqe debqine od 15 do 20 cm; b) sloj sloj zemqe debqine 30 do 40 cm; v) opomenska i identifikaciona traka sa oznakom PTT kabl, koja sluì za upozorewe i odre|ivawe trase kabla tokom odràvawa; i g) sloj sloj preostale zemqe (od iskopa rova), s tim da se vi{ak zemqe nanese na trasu. Trasa kabla se obeleàva betonskim stubi}ima, koji se postavqaju na svakih 200 do 300 m i na mestima prelaza preko prirodnih i ve{ta~kih prepreka, sa obe strane prelaza. Izrada prelaza Na mestima ukr{tawa trase kabla sa rekama, potocima, kanalima, putevima, prugama i uop{te na mestima gde kabl nije pristupa~an i gde ne moè da se izvr{i brza intervencija, kabl se postavqa u cev. Postavqawe kabla u cev se vr{i i na mestima na kojima je kabl izloèn mehani~kom optere}ewu. Ako se cevi polaù u zemqu i ako je sloj zemqe iznad kabla debqi od 60 cm, polaù se RE cevi ili PVC cevi. Na mestima gde kabl prolazi nadzemno, odnosno nije dovoqno za{ti}en slojem zemqe postavqaju se gvozdeno pocinkovane (FeZn) cevi. Na mestima TT prelaza postavqaju se RE-cevi 40, koje treba nastaviti u kontinuitetu sa cevima koje se polaù u rov. TT prelazi mogu biti izvedeni bu{ewem, prokopavawem ili pravqewem specijalnih konstrukcija, {to zavisi od va`nosti objekta preko koga se radi TT prelaz i od uslova koje daje vlasnik objekta. Prelazi seoskih puteva i potoka, ako ne postoje ve{ta~ki objekti, izvodi}e se prokopavawem. Prokopavawe seoskih puteva vr{i se u jednom potezu. Nakon postavqawa cevi, rov se zatrpava i zemqa se dobro nabije. Paralelno vo|ewe i ukr{tawe sa podzemnim instalacijama Ukr{tawe opti~kog kabla sa vodovodnom i kanalizacionom mreòm treba izvesti pod uglom od 90, sa vertikalnim rastojawem koje ne sme biti mawe od 0,5 m. kod paralelnog vo|ewa horizontalno rastojawe ne sme biti mawe od 1,0 m. Ukr{tawe opti~kog kabla i kablovske elektroenergetske mreè treba izvesti pod uglom od 45 tako da opti~ki kabl bude iznad elektroenergetskog sa min vertikalnim rastojawem od 0,3 m. Kod paralelnog polagawa horizontalno rastojawe ne sme biti mawe od 2,0 m. Ukr{tawe opti~kog kabla sa postoje}om TT mreòm treba izvesti tako da opti~ki kabl bude ispod TT kabla sa min vertikalnim rastojawem od 0,5 m. Kod paralelnog polagawa horizontalno rastojawe treba da bude 1,0 m, izuzetno minimalno 0,5 m gde teren to zahteva.
Ukr{tawe opti~kog kabla sa gasovodom treba da bude pod uglom od 90. Vertikalno odstojawe izme|u opti~kog kabla i gasovoda pri ukr{tawu treba da bude minimalno 0,3 m. Na mestu ukr{tawa kabl treba postaviti u za{titnu cev duìne 2 m, a iznad na propisanom rastojawu postaviti {titnike i upozoravaju}u traku. Pri paralelnim vo|ewu, min odstojawe ok i gasovoda, mereno od spoqne ivice kabla do spoqne ivice cevovoda treba da bude 0,5 m. Odstojawe {ahtova od gasovoda treba da bude min 0,3 m. Iskop u blizini gasovoda mora se vr{iti ru~no uz obavezno {licovawe. 4.9. Elektroenergetska infrastruktura Pravila gra|ewa Projektovawe, izgradwa i tehni~ko obezbe|ewe elektroenergetskih objekata sprovodi se prema Pravilniku o tehni~kim normativima za izgradwu nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 do 400 kV (u daqem tekstu: Pravilnik) (Slu`beni list SFRJ, broj 65/88 i Slu`beni list SRJ, broj 18/92), prate}ih tehni~kih propisa, normativa i preporuka EPS-a i EMS-a. Pravila za izgradwu i ure|ewe koridora dalekovodi reda od 10110 kV obuhvataju slede}e: montaà provodnika tipa Al/^ 3h95150 mm2 za dalekvode 35 kV i 110 kV sa odgovaraju}im izolatorskim lancima; za dalekovode 10 kV koriste se provodnici Al/^ 3h3570 mm2 sa odgovaraju}im izolatorskim lancima ili/i potpornim izolatorima koji su kod pribliàvawa ili prelaska preko va`nijih objekata elektri~no i/ili mehani~ki poja~ani, kao i montaà za{titnog uèta za dalekovode naponskog nivoa 35 kV i 110 kV; stubovi dalekovoda su~eli~no re{etkasti za naponski nivo 35kV i 110kV, i armiranobetonski za naponski nivo 10kV ili prema projektnom re{ewu; visina svakog stuba se odre|uje idejnim projektom dalekovoda, prema lokacionim uslovima i tehni~kim zahtevima u vezi sa obezbe|ewem sigurnosnih visina i udaqenosti provodnika, ra~unaju}i pri tome i rezervu u ugibu; kod ukr{tawa sa va`nijim objektima (javni put, vodotok i sl.) sigurnosni zahtevi se, dodatno, obezbe|uju za uslove poja~nog optere}ewa dalekovoda; temeqi stubova su, po pravilu, betonski, kompaktni, izliveni na lokaciji; uzemqewe se izvodi oko svakog stuba; uzemqewe obezbe|uje pouzdanu za{titu od udara groma i povratnog preskoka na provodnike ili za{titno uè; dimenzionisawe uzemqiva~a se re{ava prema Pravilniku o tehni~kim normativima za uzemqewe elektroenergetskih postrojewa nazivnog napona iznad 1.000 (Slu`beni list SFRJ, broj 61/96); i mere za{tite od zemnog spoja i induktivnog uticaja na druge objekte odre|uju se prema Pravilniku o tehni~kim normativima za za{titu elektroenergetskih postrojewa od prenapona (Slu`beni list SFRJ, br. 7/71 i 44/76), i drugim tehni~kim propisima, normativima i preporukama EPS-a i EMS-a. Uslovi za pristupne puteve i gradili{ta Za kolski prevoz opreme i delova instalacije dalekovoda koristi}e se najkra}i prilazi sa javnih i nekategorisanih puteva. Prelaz(i) neposredno preko poseda i formirawe gradili{ta van izvo|a~kog pojasa su uslovqeni prethodnom saglasno{}u vlasnika/korisnika. U suprotnom, prema ~lanu 6. Zakona o eksproprijaciji (Slu`beni glasik RS, broj 53/95) ulazak u posed se obezbe|uje ustanovqewem privremenog zauzimawa i privremene slu`benosti prolaza. Uslovi ukr{tawa i pribliàvawa infrastrukturnim i drugim objektima Uslovi za ukr{tawe i pribliàvawe elektroenergetskih objekata drugim postoje}im objektima je odre|eno
25. decembar 2008.
Broj 54 87
Pravilnikom i saglasnostima vlasnika/korisnika objekata. Po pravilu, za bliè re{avawe navedenih situacija, u sklopu glavnog projekta dalekovoda radi se poseban projekat na koji se obezbe|uje saglasnost nade`nog preduze}a/korisnika. Projekat pored tehni~kog re{ewa sadrì i prora~un me|usobnog uticaja u razli~itim reìmima i uslovima rada. Ukoliko se propisani/zahtevani uslovi ne mogu ispuniti, investitor izgradwe dalekovoda sprovodi odgovaraju}e mere tehni~ke za{tite, ukqu~uju}i i izme{tawe lokalnih instalacija. U ovim slu~ajevima, investitor izme{tawa/izgradwe elektroenergetskih objekata snosi tro{kove u slu~aju demontaè, privremenih iskqu~ewa i drutih intervencija na drugim instalacijama. Uslovi u odnosu na puteve Uslovi u odnosu na puteve obezbe|uju se u skladu sa Pravilnikom, pravilima iz Zakona o javnim putevima (Slu`beni glasnik RS, br. 101/05 i 123/07) i uslovima JP Putevi Srbije, broj 95303-8536/07-2 od 5. decembra 2007. godine. Uslovi za{tite ìvotne sredine Izgradwa elektroenergetskih objekata uslovqeni su primenom savremenih tehni~kih re{ewa i standarda kojima se obezbe|uje za{tita ìvotne sredine. Osnovne mere za{tite ìvotne sredine obuhvataju: pove}awe sigurnosnih visina i udaqenosti provodnika, u zavisnosti od zna~aja objekata ili aktivnosti u blizini dalekovoda; tehni~ka sigurnost instalacije u celini; i posebno, pouzdano uzemqewe i kori{}ewem opreme za brzo iskqu~ewe u slu~aju akcidenta. U svim fazama projektovawa i etapama izvo|ewa radova sprovode se slede}e mere za{tite ìvotne sredine: dosledno sprovo|ewe planiranog obima i vrste radova, tehnolo{ke dicipline, ograni~ewe radnih aktivnosti u okviru izvo|a~kog pojasa, po{tovawe tehni~kih propisa, pravila i uputstava, kao i uslova izdatih od strane nadle`nih preduze}a; projektnim re{ewem na nivou glavnog projekta, izborom opreme i kvalitetnim izvo|ewem obezbediti pouzdanu za{titu od akcidenata, rizika od napona koraka i dodira, pojave nedozvoqenog nivoa prednapona, i dr.; ure|ewe gradili{ta i izvo|ewe radova mora ispuniti kriterijume utvr|ene Pravilnikom o opasnim materijama u vodama (Slu`beni glasnik SRS, broj 31/81) i Pravilnika o dozvoqenim koli~inama opasnih i {tetnih materija u zemqi{tu i metodama za wihovo ispitivawe (Slu`beni glasnik SRS, br. 11/90 i 23/94); u slu~aju izlivawa goriva i sl. lokacija se mora odmah sanirati, a zaga|eno zemqi{te ukloniti na komunalnu deponiju; za sanitarne otpadne vode i ~vrsti otpad sa gradili{ta, predvideti posebne, mobilne, kontejnere; mesto i na~in wihovog pra`wewa re{ava se u dogovoru sa nadle`nim komunalnim preduze}em; za izvo|a~ke puteve predvideti kori{}ewe postoje}ih javnih i nekategorisanih puteva, a samo izuzetno i neposredan prelaz preko poqoprivrednog zemqi{ta; kod razvla~ewa monta`ne sajle, vodova i prenos opreme potrebno je koristiti tehniku koja ne o{te}uje trajno zemqi{te i zasade; kod iskopa, povr{inski sloj zemqi{ta posebno odloìti i koristiti ga za zavr{nu prekrivku iskopa; vi{ak materijala, ukoliko nije vredan, ukloniti sa trase/lokacije na odgovaraju}u deponiju ili lokaciju koju odredi nadle`na komunalna slu`ba ili vlasnik/korisnik zemqi{ta; nakon zavr{etka zemqanih radova obavezna je nivelacija zemqi{ta i ~i{}ewe terena od otpadnog materijala; rekultivacija/naknada {tete se sprovodi u svim slu~ajevima o{te}ewa (vegetacije i zemqi{ta) nastalih u toku radova; izvo|ewe radova predvideti sukcesivno, kako bi se smawio obim jednovremenog ometawa lokalnih aktivnosti i mogu}ih akcidenata; po~etak i vreme trajawa radova se pravovremeno prijavquje nadle`nim preduze}ima, lokalnoj zajednici i vlasnicima objekata u blizini dalekovoda; i
za grani~ne vrednosti eksponiranosti elektri~nim i magnetnim poqem koriste se preporuke Me|unarodne komisije za za{titu od ne-jonizuju}eg zra~ewa (INIRC/ICNIP) i Me|unarodnog udruèwa za za{titu od zra~ewa (IRPA, 1998). 4.10. Toplotna energetika Pri ure|ewu i izgradwi prostora u granicama planskog podru~ja posebnu pa`wu obratiti na to da se ne ugrozi nesmetano obavqawe transporta energetskih fluida, vrele vode za daqinsko grejawe i vodene pare za tehnolo{ke procese i grejawe industrijskog kruga. Uslovi za ukr{tawe sa putevima Uslovi u odnosu na puteve obezbe|uju se u skladu sa Pravilnikom, pravilima iz Zakona o javnim putevima (Slu`beni glasnik RS, br. 101/05 i 123/07) i uslovima JP Putevi Srbije, broj 95303-8536/07-2, 5. decembra 2007. godine Na ukr{tawima pruge sa lokalnim putevima, puteve po mogu}stvu premostiti cevnim lukovima vrelovoda, koji }e ujedno da sluè kao kompenzacione lire za toplotne dilatacije. U slu~ajevima kada je neophodno da se cevima pro|e ispod puta ili pruge, cevi treba da budu poloène u betonski kanal tako da je omogu}ena wihova dilatacija i lak prilaz radi kontrole i eventualne popravke. Uslovi za gradili{ta i puteve Za kolski prevoz opreme i delova instalacije vrelovoda koristi}e se najkra}i prilazi sa javnih i nekategorisanih puteva. Prelaz(i) neposredno preko poseda i formirawe gradili{ta van izvo|a~kog pojasa su uslovqeni prethodnom saglasno{}u vlasnika/korisnika. U suprotnom, prema ~lanu 6. Zakona o eksproprijaciji (Slu`beni glasik RS, broj 53/95) ulazak u posed se obezbe|uje ustanovqewem privremenog zauzimawa i privremene slu`benosti prolaza. Za one korisnike toplote za grejawe koji se nalaze na trasi sada{weg i budu}eg vrelovoda, predvideti prikqu~ke za odvod vrele vode do podstanica za grejawe sekundarne tople vode. Zabraniti direktno prikqu~ivawe usputnih potro{a~a na vrelu vodu iz vrelovoda. Projektovawe i izvo|ewe sistema za daqinsko grejawe moraju biti u skladu sa vaè}im zakonskim odredbama i tehni~kim standardima u ovoj oblasti. Uslovi za{tite ìvotne sredine Izgradwa objekata sistema daqinskog grejawa, parovoda tehnolo{ke pare i pare za grejawe, kao i gasovoda uslovqeni su primenom savremenih tehni~kih re{ewa i standarda kojima se obszbe|uje za{tita ìvotne sredine. U svim fazama projektovawa i etapama izvo|ewa radova sprovode se slede}e mere za{tite ìvotne sredine: dosledno sprovo|ewe planiranog obima i vrste radova, tehnolo{ke dicipline, ograni~ewe radnih aktivnosti u okviru izvo|a~kog pojasa, po{tovawe tehni~kih propisa, pravila i uputstava, kao i uslova izdatih od strane nadle`nih preduze}a; projektnim re{ewem na nivou glavnog projekta, izborom opreme i kvalitetnim izvo|ewem obezbediti pouzdanu za{titu od akcidenta; ure|ewe gradili{ta i izvo|ewe radova mora ispuniti kriterijume utvr|ene Pravilnikom o opasnim materijama u vodama (Slu`beni glasnik SRS, broj 31/81) i Pravilnika o dozvoqenim koli~inama opasnih i {tetnih materija u zemqi{tu i metodama za wihovo ispitivawe (Slu`beni glasnik SRS, br. 11/90 i 23/94); u slu~aju izlivawa goriva i sl. lokacija se mora odmah sanirati, a zaga|eno zemqi{te ukloniti na komunalnu deponiju; za sanitarne otpadne vode i ~vrsti otpad sa gradili{ta, predvideti posebne, mobilne, kontejnere. Mesto i na~in wihovog pra`wewa re{ava se u dogovoru sa nadle`nim komunalnim preduze}em;
Broj 54 88
25. decembar 2008.
za puteve predvideti kori{}ewe postoje}ih javnih i nekategorisanih puteva i staza, a samo izuzetno i neposredan prelaz preko poqoprivrednog zemqi{ta; i izvo|ewe radova predvideti sukcesivno, kako bi se smawio obim jednovremenog ometawa lokalnih aktivnosti i mogu}ih akcidenata. Po~etak i vreme trajawa radova se pravovremeno prijavquje nadle`nim preduze}ima, lokalnoj zajednici i vlasnicima objekata u blizini vrelovoda. Pri projektovawu i izgradwi stambenih naseqa u kojima }e biti naseqeni sada{wi stanovnici MZ Vreoci, treba pre svega voditi ra~una o postizawu odgovaraju}e gustine korisnika toplote za grejawe, da bi bilo ekonomski isplativo daqinsko grejawe iz sada{weg i budu}ih toplotnih izvora. Gustina korisnika toplote za grejawe ne bi smela da bude mawa od 2 MJ/ha, a poèqne vrednosti gustine korisnika toplote za na{e podnebqe su iznad 5 MJ/ha. Osim toga, preporu~uje se da se predvidi i sistem za centralizovanu pripremu potro{ne tople vode u sklopu toplotnog izvora, kao i cevovodi za wen transport jer to znatno pove}ava stepen korisnosti celog sistema daqinskog grejawa, a u svetu, osim toga, ne postoji sistem daqinskog grejawa bez istovremene pripreme potro{ne tople vode. Bazni standard iz oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu, kao i za projektovawe zgrada u ciqu postizawa optimalnog iskori{}ewa toplotne energije dobijene iz primarnog goriva je JUS (sada SS) U. J5. 600. Poèqno je dràti se i propisa i direktiva koje nisu zakonski obavezuju}e, kao i strukovnih preporuka, posebno u vezi sa energetskom efikasnosti objekata prikqu~enih na sistem daqinskog grejawa, {to je, sa aspekta ekonomi~nosti, ali i pouzdanosti sistema izuzetno va`no. Tu se, pre svega, misli na evropske norme i direktive kao {to je EU direktiva 2002/91 EC. OJL 1. Ova direktiva omogu}ava svrstavawe zgrada, u zavisnosti od wihove namene, u sedam kategorija, od najboqe (A), do najlo{ije (G). Va`no je pri tom napomenuti da sve zgrade iz jedne kategorije nemaju isti nivo potro{we energije po jedinici povr{ine godi{we, ve} se ona razlikuje u zavisnosti od namene zgrade. Prose~na potro{wa finalne energije za grejawe, potro{nu toplu vodu, klima ure|aje i osvetqewe u EU iznosi oko 100 kwh/m2god (od 60 do 190 kwh/m2god) , dok kod nas varira izme|u 150 i 290 kwh/m2god (prose~no oko 200 kwh/m2god), {to zna~i i preko dva puta vi{e. Za poslove propisivawa uslova dobijawa energetske saglasnosti, dozvole za prikqu~ewe na sistem daqinskog grejawa i kontrole wihovih ispuwewa na teritoriji op{tine Lazarevac zaduèno je Javno preduze}e Toplifikacija, ~iji je osniva~ GO Lazarevac. Ono je zaduèno i ovla{}eno za izdavawe energetske saglasnosti za prikqu~ivawe na sistem daqinskog grejawa, uravnoteèwe sistema, odràvawe i naplatu naknade za kori{}ewe toplote za grejawe, kao i za razvoj i unapre|ewe toplifikacije u op{tini Lazarevac. Svi u~esnici u lancu planirawa, projektovawa i izvo|ewa radova na gra|evinskim objektima i termotehni~kim instalacijama grejawa moraju da poseduju odgovaraju}e licence u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnik RS, broj 47, 5.maja 2003. i broj 34, 18. aprila 2006. godine). Oprema i materijali koji se ugra|uju u termotehni~ke instalacije moraju da poseduju zakonom predvi|enu atestnu i drugu dokumentaciju (JUS C B5 220 i 221 za cevi i armaturu na primer). Prikqu~ivawe na sistem daqinskog grejawa moè da izvr{i samo po dobijawu upotrebne dozvole gra|evinski objekat ovla{}eno stru~no lice sa odgovaraju}om licencom. 4.11. Ure|ewe vodotoka Izme{tawe i regulacija prirodnih vodotoka radi ustupawa prostora za povr{insku eksploataciju ugqa, u ve}ini slu~ajeva po obimu i problematici daleko prevazilazi klasi~ne zadatke iz oblasti regulacije vodotoka, i to iz slede}ih razloga:
otvarawe novih otkopnih poqa, koje je povod za regulaciju vodotoka, zahteva wihovo drasti~no izme{tawe van sada{we trase, dobrim delom i van sopstvenog aluvijona; neki izme{teni vodotoci }e tako|e biti u kontaktu (neposrednoj blizini) sa budu}im otkopnim poqima, pa prema tome, izme{teni vodotoci, osim {to moraju da budu projektovani prema principima re~ne hidraulike i inèwerstva, tako|e moraju uslovno da budu vododrìvi, odnosno odgovaraju}im tehni~kim re{ewima mora biti spre~ena infiltracija vode iz re~nog korita u kopove i wihovo dopunsko zavodwavawe; vodotoci se u principu moraju izmestiti du` kontura projektovanih otkopnih poqa, pa wihov poloàj bitno odre|uje uslove stabilnosti radnih i zavr{nih kosina kopa po ~ijem obodu }e biti locirana nova re~na korita; izme{tawe vodotoka iz zone povr{inskih kopova predstavqa spoqnu infrastrukturu otkopnih poqa koja su prvorazredni kapitalni objekti; i dislokacija vodotoka, wihova regulacija ili kontrola poplava primenom aktivnih mera u slivu, predstavqaju zna~ajne zahvate koji i sami za sebe angaùju zna~ajna finansijska sredstva. Regulacija vodotoka u funkciji eksploatacije ugqa u Kolubarskom rudarskom basenu izme{tawe reka i kontrola poplava, predstavqa kontinualni proces koji }e se odvijati sinhronizovano sa razvojem rudarskih radova i aktivnosti, do kraja eksploatacionog veka. Reka Kolubara Na osnovu sagledavawa pravaca razvoja i dinamike otvarawa novih povr{inskih kopova, nakon faze, izme{tawe Kolubare }e se generalno odvijati u jo{ dve naredne faze. U obe naredne faze, korito Kolubare }e se delom trase locirati na unutra{we odlagali{te PK Tamnava isto~no poqe. Formirawe re~nog korita u tim uslovima zahteva prethodno odlagawe odgovaraju}ih zemqanih masa rudarskom mehanizacijom, na na~in da se formira koridor za budu}e re~no korito, koji se mora stabilizaovati i pripremiti za formirawe korita reke Kolubare. Izme{tawa Kolubare u III fazi }e osim toga, jednim delom, du` zapadne konture PK Ju`no poqe, biti locirana u zaseku koji }e se formirati masovnim iskopom, {to tako|e spada u rudarske aktivnosti. Koridor za re~no korito preko PK Tamnava isto~no poqe, mora biti formiran usmerenim odlagawem otkrivke sa susednih otkopnih poqa, PK Veliki Crqeni, za II fazu izme{tawa korita odnosno, sa PK Ju`no poqe za III fazu. Tako stvoren koridor kao antropogeni teren, mora da zadovoqi potrebne uslove stabilnosti i permeabilnosti koje odgovaraju specifi~nostima i osetqivosti re~nog korita. Koridori za korito Kolubare se formiraju sa {irinom planuma od 500 m. Geomehani~ka svojstva formiranog koridora od jalovine, wegova konsolidacija i mogu}nosti stabilizacije, zavise od visine nasutog stuba kao i vrsta i svojstava usmereno odloènih materijala. U principu se prvo vr{i odlagawe peskovitih i {qunkovitih partija ~ija konsolidacija nije velika i obavqa se u kratkom vremenskom periodu. Na taj na~in se stvara bazis koridora na koji se kasnije odlaù glinovite partije ~ija se konsolidacija obavqa u duèm vremenskom periodu i koja je zna~ajna. Zbog toga koridor za re~ni tok Kolubare, treba formirati sa rezervnim nadvi{ewem ne mawim od 3,0 m. Zaptivawe re~nog korita se obavezno vr{i celom duìnom preko odlagali{ta i predstavqa za{titu od dopunskog, nedozvoqenog zavodwavawa odlagali{ta, koridora, okolnih kopova i objekata. Vodozaptivno oblagawe korita se vr{i primenom lajnera od kompaktirane gline minimalne debqine 1,5 m, kombinovanog sa odgovaraju}om geomembranom i balastom od lokalnog materijala debqine oko 2,0 m koji sluì za za{titu vodozaptivnih elemenata od re~ne erozije.
25. decembar 2008.
Broj 54 89
Deo trase nove Kolubare u III fazi izme{tawa, du` zapadne granice PK Ju`no poqe, lociran po visokom terenu (i do 20 m vi{em od prirodne doline Kolubare). Na tom delu, pre klasi~nih regulacionih radova je potrebno rudarskom mehanizacijom izvr{iti masovni iskop dela pobr|a po visini do kote projektovanog planuma, a po dubini do linije koja obezbe|uje formirawe novog korita Kolubare van zapadne granice kopa. Na ovaj na~in bi se formirao zasek i visoki teren sveo na kotu prirodne doline Kolubare i omogu}ilo weno izme{tawe po zadatoj trasi. Na delu kroz zasek novo korito se locira u specifi~nim geolo{kim i hidrogeolo{kim uslovima terena van prirodnog aluviona i preseca paket alevrita sa proslojcima peska i {qunka. Iz tog razloga je neophodno primeniti odgovaraju}e mere za{tite kopa od provirnih voda iz re~nog korita. Zaptivne mere treba da budu prilago|ene stvarnim hidrogeolo{kim karakteristikama terena po trasi novog korita. faza izme{tawa Kolubare se nadovezuje na fazu. Izvodi se u funkciji otpo~iwawa rudarskih radova na PK Ju`no poqe sa severoisto~ne strane, tzv. Poqe G. [irina koridora re~nog korita je 270 m, simetri~no u odnosu na osovinu korita, u kome su sme{teni osnovno (minor) re~no korito, forlandi i odbrambeni nasipi. Unutar koridora su obostrani za{titni pojasevi {irine 10 m u odnosu na spoqnu noìcu nasipa, koji se koriste za servisne saobra}ajnice i odràvawe re~nog korita. Celokupan re~ni koridor predstavqa vodno zemqi{te u kome se ne mogu graditi drugi objekti koji nisu u funkciji samog re~nog toka. faza kroz zasek po ovoj varijanti se korito Kolubare izme{ta van eksploatacionih granica PK Ju`no poqe. Ukupna {irina koridora re~nog korita na odlagali{tiu je 270 m, simetri~no u odnosu na osovinu korita, u kome su sme{teni osnovno (minor) re~no korito, forlandi i odbrambeni nasipi. [irina koridora re~nog korita kroz zasek je 220 m (85 + 135). Unutar koridora su i u ovom slu~aju predvi|eni obostrani za{titni pojasevi {irine 10 m u odnosu na spoqnu noìcu nasipa, koji se koriste za servisne saobra}ajnice i odràvawe re~nog korita. Celokupan re~ni koridor predstavqa vodno zemqi{te u kome se ne mogu graditi drugi objekti koji nisu u funkciji samog re~nog toka. Reka Pe{tan U fazi otvarawa Ju`nog poqa, zajedno sa izme{tawem Kolubare faza, vr{i}e se izme{tawe doweg Pe{tana u punom profilu dimenzionisanom za celokupnu stogodi{wu neredukovanu poplavu. [irina koridora re~nog korita je 68 m u kome su sme{teni osnovno (minor) re~no korito, forlandi i odbrambeni nasipi. Obostrani za{titni pojasevi, unutar koridora su {irine 6 m mereno od spoqne noìce nasipa, u kome se ne mogu graditi drugi objekti koji nisu u funkciji samog re~nog toka. Vodotok Jaruga i Stari Pe{tan Regulacija Starog Pe{tana se vr{i u funkciji otvarawa PK V. Crqeni i sastoji u podeli dolaznih proticaja i izradi jo{ jednog uliva u Kolubaru. Deo ki{nih voda sa gorweg dela sliva Jaruge, zajedno sa pre~i{}enim otpadnim vodama iz prerade ugqa, upu{ta se u Kolubaru nizvodno od Plavog mosta, a pre nailaska na prostor PK V. Crqeni. Drugi deo poplavnih voda, koji gravitira iz naseqa Vreoci i postoje}im lateralnim kanalima se uvodi u postoje}e korito Starog Pe{tana i obodni kanal oko PK V. Crqeni i ispu{ta u Kolubaru na mestu sada{weg uliva St. Pe{tana u Kolubaru. [irina koridora obodnog kanala je 13 m u kome su sme{teni osnovno korito i asimetri~ni za{titni pojasevi, prema kopu {irine 8,5 m i 4,5 m prema putu M22.
4.12. Hidrotehni~ka infrastruktura U ciqu za{tite novih izvori{ta u Vreocima i V. Crqenima uspostaviti odmah zone neposredne za{tite, koje podrazumevaju ogra|ivawe izvori{ta u ciqu spre~avawa pristupa bunarima i pumpnim stanicama (Pravilnik o na~inu odre|ivawa i odràvawa pojaseva za{tite objekata za snabdevawe vodom za pi}e, Slu`beni glasnik SRS, br. 33/78 i 13/84). Uraditi elaborat o hidrauli~koj zoni uticaja na izvori{ta podzemnih voda i u skladu sa nalazima takve analize uspostaviti i jasno obeleìti uù zonu za{tite svih izvori{ta Lazareva~kog podsistema. Du` magistralnog cevovoda kojim se spajaju sada izolovani vodovodni sistemi uspostaviti neposrednu zonu za{tite koridora (po 2,5 m od osovine), kako bi se omogu}ilo nesmetano odràvawe (isti pravilnik). Hidrantsku mreù za ga{ewe poàra u industrijskoj zoni realizovati u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za hidrantske mreè, Slu`beni list SFRJ, broj 30/91). Kanalizaciju realizovati po separacionom sistemu, striktno razdvajaju}i kolektore za otpadne vode od kolektora za atmosferske vode. Zabrawuje se uvo|ewe voda iz oluka zgrada i odvodwavanih povr{ina u kolektore za otpadne vode, kao i obratno, otpadnih voda u kolektore ki{ne kanalizacije. Pri realizaciji i revitalizaciji kanalizacionih sistema pridràvati se slede}ih projektnih kriterijuma: minimalni pre~nici kolektora 250, stepen ispuwenosti pri Qmax.~as 0,75 za sekundarnu mreù, odnosno 0,50 za glavne kolektore; brzine u kolektorima: vmin = 0,75 m/s, vmax = 3 m/s. Opsezi ukopavawa, zbog korisnika sistema: Hmin = 1,8 m, Hmax = 5 m. U kanalizaciju za otpadne vode smeju se uvoditi samo one vode koje zadovoqavaju uslove propisane Pravilnikom o opasnim materijama u vodama (Slu`beni glasnik SRS, broj 31/82). Inspekcijskim slu`bama ostvariti kontrolu da li otpadne vode iz tzv. ku}ne male privrede koje se upu{taju u kanalizaciju zadovoqavaju uslove Pravilnika. U plavnim zonama svih vodotoka ne dozvoqava se izgradwa novih privrednih, stambenih i drugih objekata, {irewe ve} postoje}ih, niti podu`no vo|ewe saobra}ajnih i infrastrukturnih sistema ispod kota do kojih doseè velika voda verovatno}e 0,5%. Na prelasku vodotoka linijskim sistemima (saobra}ajnice, cevovodi, objekti za prenos energije) isti se moraju visinski izdi}i i dispoziciono tako re{iti da budu za{ti}eni od povodwa verovatno}e 0,5% (tzv. dvestagodi{wa velika voda). Izgradwa malih akumulacija dozvoqena je na svim onim potezima na vodotocima koji nisu nameweni drugim korisnicima prostora. Eksploatacija gra|evinskog materijala iz vodotoka dozvoqena je samo uz odgovaraju}u projektnu dokumentaciju kojom se projekat eksploatacije potpuno usagla{ava sa projektima regulacije reka na tim {irim potezima. Zahvatawe vode iz vodotoka dozvoqeno je samo uz odgovaraju}e vodoprivredne saglasnosti, uz obavezu obezbe|ewa garantovanog protoka. Voda koja se namenski ispu{ta za RB Kolubara, ne sme se zahvatati za potrebe poqoprivrede ili nekih drugih korisnika. Prikqu~ewe seoskih vodovoda na Lazareva~ki podsistem Kolubarskog regionalnog sistema mogu}e je samo uz ispuwavawe slede}ih uslova: (a) gubici u mreì se moraju svesti na mawe od 20%; (b) svi potro{a~i moraju imati vodomere; (v) mora se uspostaviti pouzdan merni sistem sa kontrolom protoka i gubitaka u svim kqu~nim granama i ~vorovima mreè; (g) prodajna cena vode mora biti u skladu sa cenama koje su definisane Stretegijom dugoro~nog razvoja vodoprivrede Republike Srbije, koja pokriva sve tro{kove proste reprodukcije sistema kao i deo tro{kova pro{irene reprodukcije (oko 30%) koji obezbe|uje po~etne uslove za razvoj sistema.
Broj 54 90
25. decembar 2008.
4.13. Za{tita od elementarnih nepogoda i uslovi od interesa za odbranu zemqe Planska re{ewa, smernice i preporuke urbanisti~kog plana od interesa za za{titu od elementarnih katastrofa i od interesa za odbranu sprovode se kroz urbanisti~ke uslove neposredno i kroz daqu razradu plana u posebnim prilozima urbanisti~kih projekata. Neophodno je da nadle`ni organ uprave donese odluku o aùrirawu posebnih priloga planske dokumentacije izvan podru~ja ovoga plana u ciqu usagla{avawa prostorno-planskih mera sa novom regulativom, strategijom bezbednosti i usagla{avawa sa razvojem podru~ja. Potrebno je inovirati Plan za{tite od poàra op{tine. Prilikom sprovo|ewa urbanisti~kog plana uraditi posebnu procenu op{teg i pojedina~nih rizika od elementarnih nepogoda, registrovawe i organizovati pra}ewe pojava koje mogu imati karakter elementarne nepogode, uspostavqawe i primenu mera za{tite, od op{teg nivoa pripremqenosti podru~ja do operativno-organizacionih mera, sa jasnim razgrani~ewem obaveza i odgovornosti pojedinih subjekata. Zna~ajan rizik za plansko podru~je predstavqa zaga|ewe ìvotne sredine koje moè dosti}i nivo elementarne nepogode, a posledica su rudarskih i geolo{kih radova (bu{ewa, raskopavawa, pozajmi{ta, raskrivke, majdani, povr{inski kopovi i prostori pepeli{ta, taloì{ta, {qa~i{ta i separacije, usled specifi~nog tehnolo{kog postupka i toksi~nog kontakta sa podzemnim vodama, ali i akcidenti na wima). Rudarsko-energetski kompleks prema riziku po obimu i mogu}nosti pojava akcidenta predstavqa realnu opasnost za {ire podru~je od razmatranog, pa mora biti predmet posebnih analiza. U slu~aju velikih poàra u rudarsko-energetskom kompleksu, zbog blizine naseqa i wihovog neadekvatnog poloàja u odnosu na strujawe vetrova, moè se o~ekivati kontaminacija otrovnim dimom i gasovima. Seizmi~ki hazard eksploatacionih poqa je veoma visok, a s obzirom na mogu}nost prekida proizvodwe i mogu}nost dovo|ewa tehnologije za otkopavawe ugqa do stepena neupotrebqivosti, veoma je visok i seizmi~ki rizik. Tehnologija koja se primewuje na objektima rudarsko-energetskog kompleksa je veoma povredqiva u uslovima zemqotresa i to pre svega bager-glodar, a odlaga~i u uslovima jakih zemqotresa zbog mogu}nosti pokretawa odlagali{ta, tako|e, mogu pretrpeti havarije do stepena wihove neupotrebqivosti. Na pove}awe seizmi~kog rizika tehnologije koja se primewuje za otkopavawe, uti~e i dodatna povredqivost bagera-glodara u procesu wegovog remonta. Da bi se ocenio prihvatqiv seizmi~ki rizik eksploatacionih poqa neophodno je posebno proceniti povredqivost terena pri zemqotresima razli~itog intenziteta, zatim povredqivost tehnologije, kao i wihovu interakciju. Za{tita od elementarnih nepogoda na planskom podru~ju obuhvata tri vrste mera. 1) Mere za uspostavqawe op{teg nivoa pripremqenosti planskog podru~ja: obezbediti razvoj jedinstvenog sistema informisawa i monitoringa u oblasti za{tite od elementarnih nepogoda, imaju}i u vidu veli~inu i u~estalost potencijalnih ekstremnih prirodnih pojava; obezbediti razradu i primenu jedinstvene metodologije za evidentirawe, prikupqawe i ~uvawe dokumentacije o elementarnim nepogodama kao i procenu {teta od elementarnih nepogoda; predvideti mreù ure|aja (stanica) za pra}ewe elementarnih nepogoda i katastrofa; racionalnost gradwe i odràvawa grupisanih infrastrukturnih sistema i tehnoekonomska opravdanost uspostavqawa jedinstvenog infrastrukturnog koridora ne sme biti kompromitovana wihovom pove}anom povredqivo{}u na kriti~nim deonicama; s toga je neophodno proceniti pojedina~ne rizike i o~ekivanu povredqivost svakog
pojedinog sistema na bazi detaqno i za ovakvu namenu utvr|enih hazarda, preduzeti konkretne mere za smawewe povredqivosti do ekonomski prihvatqivog nivoa i na iznalaèwu alternativnih re{ewa za slu~aj prekida funkcionisawa ili uni{tewa delova sistema; s obzirom na to da je obim i verovatna u~estalost katastrofalnih industrijskih nesre}a najve}a kod onih industrijskih i energetskih objekata koji predstavqaju rizik za ìvotnu sredinu i kod normalnog rada postrojewa, odnosno gde su prisutni rizici od skladi{tewa, manipulacije i transporta lakozapaqivih, eksplozivnih i otrovnih materija, a pre svega rizici koji proizlaze iz tehnolo{kog procesa i veli~ine kapaciteta, za najrizi~nije objekte iz katastra zaga|iva~a, neophodno je izvr{iti posebne studijske analize uticaja sa aspekta rizika od elementarnih nepogoda; pri tom analize treba izvr{iti za scenarije uspostavqene prema ta~noj oceni najverovatnijih kriti~nih faza za svaku primewenu tehnologiju; izvr{iti procene rizika za ure|aje i opremu; izraditi za podru~je u celini odgovaraju}e prognoze (dugoro~ne, sredworo~ne i kratkoro~ne) koje bi sluìle kao osnova za planirawe inicijalnih sistema privrednih i drugih va`nijih aktivnosti koje na direktan ili indirektan na~in zavise od geolo{kih, hidrometeorolo{kih i drugih uslova i pojava; kori{}ewe i za{tita vodnih resursa na planskom podru~ju, zna~ajne promene u reìmu povr{inskih i podzemnih voda u zoni povr{inskih kopova, velike potrebe energetsko-industrijskog kompleksa za tehnolo{kom vodom, kao i razni oblici degradacije povr{inskih i podzemnih voda, zahtevaju ta~no utvr|ivawe oblika, mesta i inteziteta degradacije vode i uspostavqawe informacionog i kontrolnog sistema za kontrolu reìma podzemnih i povr{inskih voda, institucionalizovano, sa jasnom podelom obaveza i odgovornosti privrednih subjekata i nadle`ne uprave, kako republi~ke, tako i lokalne; staviti pod poseban reìm kori{}ewa zone koje {tite izvori{ta i rezerve pitke vode; postoje}i lokalni izvori vode (izvori, bunari, ~esme) van zone rudarskih radova ne smeju se zatrpavati ili uni{tavati na drugi na~in; dosledno primewivati zakonske i institucionalne mere u spre~avawu i sankcionisawu nedozvoqene gradwe; posebnu pa`wu posvetiti locirawu i organizovawu zdravstvenih i sanitetskih slu`bi (u operativnom ali i teritorijalnom smislu), radi preduzimawa mera prevencije, za{tite i zbriwavawa qudstva i to ne samo kroz direktne mere medicinske pomo}i, ve} i kroz preventivne mere koje bi spre~ile masovna oboqewa i povrede; i planirati i razvijati mreù javnog i korisni~kog informisawa i na lokalnom nivou ({tampa, elektronski mediji i internet provajderi) vezano za elementarne nepogode i katastrofe. 2) Mere koje se sprovode u okviru izrade urbanisti~kih projekata i tehni~ke i druge dokumentacije: svi razvojni planovi mora da sadrè i aspekt upravqawa za vanredne okolnosti {to bi omogu}ilo da se uspostave konkretni zahtevi pri projektovawu objekata sistema, izboru dispozicionih re{ewa, minimalnih sigurnosnih udaqenosti, izvo|ewu, nadzoru i preuzimawu gotovih objekta, periodi~nih pregleda, nadzora i kontrole objekata u radu, popravke i remonta, zamene delova ili ~itavih postrojewa, osigurawe rezervnih postrojewa i drugo; generalni projekti za sve proizvodne objekte rudarsko-energetskog sistema mora da sadrè i studiju rizika i za{tite od elementarnih nepogoda; u rudarsko-energetskom sistemu poseban zna~aj dati kvalitetnom i redovnom odràvawu i remontu postrojewa i tehni~kom remontu objekata i ure|enih radnih povr{ina; rudarska mehanizacija i oprema, kao i tra~ni transporteri mora da budu atestirani na zemqotres i vetar; sve va`nije hidrotehni~ke i energetske objekte graditi u skladu sa odgovaraju}im studijama i ekspertizama
25. decembar 2008.
Broj 54 91
u smislu smawewa rizika, odnosno, za postoje}e objekte inovirati i dopuniti planove za{titnih mera od elementarnih nepogoda i akcidentnih stawa; tehni~ko-tehnolo{kim postupcima spre~iti oticawe otpadnih voda sa deponija ugqa i obezbediti siguran transport {qake, uz jasne operativno-organizacione mere i postupke u slu~aju saobra}ajnog udesa ili havarije na ure|ajima i transportnim sredstvima; ure|ewe i izme{tawe vodotoka i ure|ewe unutra{wih odlagali{ta, bez obzira na karakter wihove upotrebe, mora biti uz obezbe|ewe obala i kosina i za tlo u miru i u, na primer, uslovima zemqotresa, dejstva udarnih talasa i drugih hidrodinami~kih pojava; mere i postupke za{tite od elementarnih nepogoda i rekultivacije zemqi{ta ugraditi u rudarske projekte i sprovoditi permanentno kroz sve faze, od iskopa odnosno transporta i odlagawa raskrivke, kroz morfolo{ko ure|ivawe terena i inèwerske postupke wegove stabilizacije, do biolo{ke rekultivacije; pri locirawu deponija dati prednost unutra{wim odlagali{tima i kori{}ewu zaostalih depresija napu{tenih kopova u odnosu na prirodne depresije; dinamiku izgradwe javnih puteva u zoni uticaja kopova prilagoditi potrebnom vremenu za konsolidaciju rekultivisanog zemqi{ta; spre~iti zaga|ivawe tla, vodotokova i podzemnih voda; kapacitet vodovodne mreè i hidrante obavezno predvideti i za PP za{titu; za{titu od povr{inskih voda obezbediti odgovaraju}im nivelacionim re{ewima i preko izgra|enog kanalizacionog sistema sa potrebom rekonstrukcije i zamene dotrajalih deonica, s tim {to dimenzionisawe kanalizacione mreè i objekata treba da odgovara pojavi dvogodi{we ki{e; zone drugih namena razdvojiti od proizvodnih i skladi{nih zona odgovaraju}im za{titnim zelenilom; pove}ati na ukupnom Planskom podru~ju zelene povr{ine u smislu za{tite od svih oblika nestabilnosti i erodibilnosti zemqi{ta, racionalnog kori{}ewa slobodnog zemqi{ta, biolo{ke i ekolo{ke ravnoteè sredine; povezati {ume i drugo vannaseqsko zelenilo i naseqe, pre svega Privredno industrijsku zonu sa najmawe dva ure|ena zelena koridora; obezbediti autonomnost pojedinih funkcionalnih celina, kao i usmeravawe na dekompoziciju infrastrukturnih sistema; dosledno primeniti uslove i zahteve za prilago|avawe Programa za Urbanisti~ki plan Vreoca u op{tini Lazarevac potrebama odbrane zemqe (MO, Uprava za infrastrukturu Int.br. 3098-511.10.2006) koji su sastavni deo dokumentacije urbanisti~kog plana; za posebno kriti~ne lokacije industrijskih postrojewa, zbog izraènog seizmi~kog rizika i rizika od nestabilnosti u zoni povr{inskih kopova, neophodno je izraditi analizu povredivosti objekata i funkcija studiju vulnerabiliteta i na osnovu ovih rezultata opredeliti prihvatqiv rizik polaze}i od o~ekivanog makroseizmi~kog intenziteta koji odgovara dogo|enom maksimalnom seizmi~kom intenzitetu od 9 MSK-64 i àri{ta Lazarevac i Mionica; i za objekte kategorije i objekte van kategorije u smislu tehni~kih normativa za gra|ewe u seizmi~kim podru~jima, moraju se raditi posebne prethodne studije u smislu smawewa wihove povredqivosti i pravilne parametrizacije merodavnog projektnog zemqotresa, odnosno prora~unskih karakteristika za dinami~ku analizu seizmootpornosti objekta u zonama gde je mogu}a dinami~ka nestabilnost tla. 3) Pravila gra|ewa sa aspekta za{tite od elementarnih katastrofa i uslova od interesa za bezbednost i odbranu:
prilikom razrade planskih re{ewa za pojedina~ne lokacije u industrijskoj zoni, obavezno vr{iti proveru urbanisti~kih parametara lokacije i za zonu 500*500 m, pri ~emu ukupno ostvareni parametri ne smeju prelaziti prose~ne vrednosti za obuhva}ene lokacije. rastojawa pojedina~nih zgrada ne smeju biti mawa od najniìh kriterijuma za o~ekivane efekte (ru{ewe, poàr) a objekti u nizu ograni~avaju se na duìnu do 50 m; pristup objektima sa saobra}ajnica ne sme biti spre~en ogradama, nadstre{nicama i drugim preprekama; pre pristupawa planirawu, projektovawu, izgradwi i rekonstrukciji objekata i reona od zna~aja za odbranu i bezbednost dostavqa se zahtev nadle`nom organu za poslove bezbednosti i infrastrukturu odbrane. Zahtev treba da sadrì poloàj objekta, kapacitet, fizi~ke, funkcionalne i tehnolo{ke karakteristike i mere za{tite; i pojedina~ne mere za{tite od elementarnih nepogoda i tehni~ko-tehnolo{kih akcidenata i od interesa za bezbednost i odbranu zemqe dati u posebnom prilogu odgovaraju}ih urbanisti~kih projekata. 5. Procena tro{kova (komunalnog) ure|ewa javnog gra|evinskog zemqi{ta Plansko podru~je je, najve}im delom, nameweno za ure|ewe javnih povr{ina i izgradwu javnih infrastrukturnih objekata od op{teg zna~aja. Elementi za utvr|ivawe potrebnih sredstava za ure|ewe javnog gra|evinskog zemqi{ta sadràni su u tabeli: Orijentaciona procena investicija. Procena obuhvata sredstva za ure|ewe javnih dràvnih saobra}ajnica i saobra}ajnih povr{ina i izgradwu javne vodoprivredne, energetske, komunalne i tehni~ke infrastrukture i objekata (sa stalnom opremom). Finansirawe ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta obezbe|uje se u skladu sa odredbama Zakona. Tro{kovi pribavqawa zemqi{ta, tro{kovi eksproprijacije objekata doma}instava i drugih nepokretnosti i ure|ewe lokacija predvi|enih za mesto organizovanog preseqewa, nisu predmet ove procene. U prvom sredworo~nom periodu (do 2012. godine) treba da budu izgra|eni i stavqeni u funkciju gotovo svi objekti krupne infrastrukture koji su planirani za izme{tawe (izme{tawa vodotoka, dalekovoda naponskog nivoa 110 kV puta M 22 i èlezni~ke pruge u planirani novi infrastrukturni koridor). S obzirom na nepostojawe tehni~ke dokumentacije, potrebna sredstva za izgradwu izme{tene krupne infrastrukture mogu}e je proceniti dovo|ewem u vezu sa investicijama za sli~ne aktuelne projekte. Tabela 1: Procena tro{kova rekonstrukcije infrastrukturnih sistema na planskom podru~ju do 2012. godine u 000 1. PROCENA SREDSTAVA ZA IZGRADWU SAOBRA]AJNICA Magistralni put M22 sa putnim objektima (izme{tawe u duìni od 6,68 km) 6 120,00 Regionalni put R201 sa putnim objektima (izme{tawe u duìni od 1,2 km) 780,00 Ukupno saobra}ajnice 6 900,00 2. PROCENA SREDSTAVA ZA URE\EWE VODOTOKA Izme{tawe reke Kolubare faza u duìni oko 2,2 km 3 800,00 Izme{tawe doweg toka r. Pe{tan od uliva u Kolubaru do km 1+695.00 350,00 Pripremni i prethodni radovi za izme{tawe reke Kolubare faza i reke Pe{tan faza u duìni ukupno oko 11,5 km 2 200,00 Izme{tawe i regulacija vodotoka Jaruga i Stari Pe{tan 450,00 Ukupno vodotoci 6 800,00
Broj 54 92
25. decembar 2008.
3. PROCENA SREDSTAVA ZA IZME[TAWE ELEKTROENERGETSKIH OBJEKATA Izme{tawe van zone rudarskih radova DV 110 kV 107/1 i 120/1, duìne izme{tenih trasa 2h2,5km 400,00 Izme{tawe van zone rudarskih radova DV 35 kV (ukidawe postoje}ih i izgradwa novih delova trase ukupno 18,3 km) 1 160,00 Izgradwa RP 35 kV ED Lazarevac 75,00 Ukidawe dela niskonaponske mreè i izme{tawe TS 6 (10)/ 0,4 110,00 Ukupno elektroenergetski objekti 1 745,00 4. PROCENA SREDSTAVA (ZA OPREMU I RADOVE) POTREBNIH ZA IZGRADWU GASOVODNE MRE@E I OBJEKATA Gasovod od GMS u Lazarevcu do industrijske zone Vreoci 1 330,00 Ukupno gasovodna mreà i objekti 1 330,00 5. PROCENA SREDSTAVA (ZA OPREMU I RADOVE) POTREBNIH ZA IZGRADWU TOPLOVODNE MRE@E I OBJEKATA Varijanta sa tre}im parnim kotlom u Toplani Vreoci 12 500,00 Varijanta ukqu~ewa TE Kolubara u V. Crqenima, kao baznog toplotnog izvora 5 000,00 Ukupno toplovodna mreà i objekti 12 500,00 6. PROCENA INVESTICIJA POTREBNIH ZA IZGRADWU TELEKOMUNIKACIONE MRE@E I OBJEKATA Izme{tawe magistralnog opti~kog kabla u duìni 6,8 km 102,00 Nabavka i montaà isturenog komutacionog stepena kapaciteta 640 prikqu~aka (komplet sa kontejnerom) 82,00 Izgradwa privodnog opt. kabla do nove telefonske centrale, u duìni 1200 m 12,00 Izme{tawe postoje}eg glavnog mre`nog kabla kapaciteta 150 ~etvorki u duìni 1300 m, mre`nih kablova i kabla RB Kolubara 70,50 Neidentifikovane i telekomunikacione instalacije ostalih korisnika (policija, vojska i dr.) 32,00 Ukupno TT objekti 298,50 7. PROCENA SREDSTAVA POTREBNIH ZA IZGRADWU VODOVODNE MRE@E I OBJEKATA Novi cevovodi sirove i sanitarne vode 600,00 Cevovod regionalni podsistema Lazarevac 1 130,00 Ukupno vodovodna mreà i objekti 1 730,00 UKUPNO INVESTICIJE (1-7) 30 303,50 Procenom su obuhva}ene potrebne investicije za izme{tawe i rekonstrukciju infrastrukturnih sistema na podru~ju KO Vreoci, ukqu~uju}i i delove izme{tenih koridora van podru~ja KO Vreoci. Procenom nije obuhva}eno odràvawe i eventualna rekonstrukcija infrastrukturnih objekata regionalnog i naseqskog zna~aja i lokalnih mreà. O~ekivani obim ovih investicija u planskom periodu je 3.000.000 . Procenom investicija, nisu obuhva}eni tro{kovi istra`nih radova, studijske, planske i tehni~ke dokumentacije, pribavqawe geodetskih i drugih podloga, s obzirom na to da }e se ovim radovima pristupiti prema posebnom programu. PRAVILA ZA PRIMENU PLANA GENERALNE REGULACIJE 1. Op{ti deo Ciqevi, planske koncepcije i re{ewa Plana Vreoca sprovode se: primenom utvr|enih kriterijuma, normativa i standarda;
neposrednom primenom planskih re{ewa, mera i instrumenata; izdavawem urbanisti~kih uslova za izgradwu infrastrukturnih sistema i drugu izgradwu predvi|enu planom kao i uslova za rudarske objekte; izradom studijske i tehni~ke dokumentacije za infrastrukturne sisteme i rudarske objekte; ugra|ivawem utvr|enih ciqeva i koncepcija u planove i programe razvoja op{tine, urbanisti~ke planove susednih naseqa, programe razvoja REIS-a i pojedinih delova proizvodnog sistema REIS-a, infrastrukturnih sistema i u druge programe, planove i projekte; programima i planovima razvoja industrije, MSP, vodoprivrede i drugih sektora na planskom podru~ju; programima rehabilitacije degradiranih povr{ina; programima pra}ewa (monitoringa) kvaliteta vazduha, voda i zemqi{ta na lokalnom nivou; i dr. U ostvarivawu odredbi plana neposredno se primewuju odgovaraju}i republi~ki propisi, odnosno dokumenti razvoja iz oblasti prostornog planirawa i urbanizma, za{tite ìvotne sredine i kori{}ewa prirodnih resursa, kao i iz drugih sektora (rudarstva, energetike, gra|evinarstva, poqoprivrede, vodoprivrede, {umarstva itd.). Pri izradi programa kojima se sprovode planska re{ewa, neophodna je ocena tehni~kih i tehnolo{kih re{ewa tih programa sa stanovi{ta ekonomskog, socijalnog i ekolo{ko-prostornog fizibiliteta. Pored standardne analize tro{kova i dobiti (S/V), neophodno je sprovoditi i tzv. analize minimalnih tro{kova tj. istraìvawe varijantnih re{ewa za zadate ciqeve, sa stanovi{ta impliciranih tro{kova. U sprovo|ewu planskih ciqeva i koncepcija, kao i u primeni utvr|enih kriterijuma, mera i instrumenata plana, prioritet ima: obezbe|ewe neophodnih uslova za eksploataciju i daqu transformaciju (preradu) lignita i drugih resursa, u skladu sa zakonskim propisima, op{tim razvojnim opredeqewima i postavkama ovog plana; obezbe|ewe planskih, finansijskih i institucionalnih pretpostavki za blagovremeno sprovo|ewe Programa preseqewa naseqa i grobqa i izme{tawe infrastrukturnih sistema iz zone planiranih rudarskih radova; sanacija nastalih {teta od eksploatacije i prerade lignita i budu}e spre~avawe direktnih i indirektnih negativnih uticaja; za{tita socijalnih, ekonomskih i ekolo{kih uslova ìvqewa stanovni{tva koje je ugroèno eksploatacijom i preradom lignita; primena prostorno-planskih, urbanisti~kih i drugih mera za{tite ìvotne sredine i tehni~ko-tehnolo{kih mera za{tite u proizvodnom procesu; spre~avawe naseqavawa i neplanske izgradwe teritorije iznad lignitskog leì{ta; i obezbe|ivawe institucionalnih, organizacionih i informati~kih uslova za sprovo|ewe plana, kao i uslova za nastavak zapo~etih istraìvawa, izradu odgovaraju}ih programa, planova i projekata od interesa za razvoj podru~ja. 2. Izrada studijske i tehni~ke dokumentacije Prioritet u izradi studijske i tehni~ke dokumentacije imaju slede}i objekti: 1) Povr{inski kop Ju`no poqe i pro{irewe Poqa D idejni projekat sa studijom opravdanosti i glavni projekat za izvo|ewe za kop Ju`no poqe; i glavni projekat pro{irewa Poqa D; 2) Postoje}i infrastrukturni koridor studija uticaja kopa na stabilnost infrastrukturnih sistema; generalni, idejni i glavni projekti za izme{tawe puteva M 22 i R 201, energetskih i telekomunikacionih vodova, izgradwu toplovoda prema V. Crqenima, izgradwu kanala za tehnolo{ku i otpadnu vodu i rekonstrukciju vodovodne mreè i objekata;
25. decembar 2008.
Broj 54 93
3) Novi infrastrukturni koridor preko horsta u kopu Tamnava isto~no poqe studija uticaja kopa na budu}i koridor i na~ina konsolidacije trupa koridora u zoni kopa; izrada generalnog projekta za saobra}ajne, energetske i telekomunikacione sisteme; izrada idejnih i glavnih projekata za i fazu izme{tawa reke Kolubare; 4) Privredno industrijska zona Vreoca izrada tehni~ke dokumentacije za adaptaciju postoje}ih privrednih i prate}ih objekata; izrada tehni~ke dokumentacije za rekonstrukciju saobra}ajne i druge infrastrukture u zoni; izrada studijske i tehni~ke dokumentacije za tehnolo{ka re{ewa u oblasti kontrole {tetnih uticaja na ìvotnu sredinu; 5) Izrada studijske i tehni~ke dokumentacije za rekultivaciju degradiranog prostora iz prioriteta do 2020. godine; 6) Izrada projekata za ure|ewe objekata i sanaciju zemqi{ta u zoni crkve Pokrov sv. Bogorodice i izme{tenog kulturnog nasle|a Vreoca; i 7) Izrada Operativnog plana projekta za izme{tawe grobqa u Vreocima. 3. Izrada urbanisti~kih projekata za prostorne celine Izrada urbanisti~kih projekata organizuje se istovremeno sa izradom studijske i tehni~ke dokumentacije za planirane infrastrukturne i druge objekte za slede}e prostorne celine: postoje}i infrastrukturni koridor (potceline 1, 3, 4 i 5 prostorne celine Infrastrukturni koridor); novi infrastrukturni koridor (potceline 2, 5 i 7 prostorne celine Infrastrukturni koridor); privredno-industrijsku zonu (potcelina 1 prostorne celine Privredno-industrijska zona Vreoci); i zonu oko crkve Pokrov sv. Bogorodice (potcelina 2 prostorne celine Privredno-industrijska zona Vreoci). Urbanisti~kim projektima }e se obezbediti idejna urbanisti~ka re{ewa za ure|ewe prostora, plan parcelacije zemqi{ta, odnosno, formirawe gra|evinskih parcela, kao i koordinacija i uskla|ivawe izrade generalnih odnosno idejnih projekata sa prate}om dokumentacijom za pojedine infrastrukturne sisteme. Za potrebe izrade urbanisti~kih projekata i tehni~ke dokumentacije obezbediti aùrne katastarsko-topografske planove u razmeri 1: 2.500 / 1:1.000. 4. Izmene i dopune Plana generalne regulacije 4.1. Izmene i dopune Plana generalne regulacije Izmene i dopune Plana generalne regulacije s obzirom na kontinuirane promene u prostoru bi}e izvr{ene nakon isteka ~etiri godine a po potrebi i nakon dve godine od dono{ewa plana. 4.2. Postoje}i urbanisti~ki planovi ~iji su delovi podru~ja obuhva}eni planom generalne regulacije za naseqe Vreoci 1. Urbanisti~ki projekt za pro{irewe Poqa D (Slu`beni list grada Beograda, broj 10/98) re{ewa iz Urbanisti~kog projekta nisu u suprotnosti sa namenom prostora i pravilima za ure|ewe prostora Plana generalne regulacije za naseqe Vreoci i smatraju se ste~enom obavezom. 2. Plan detaqne regulacije za otvarawe i eksploataciju Povr{inskog kopa Veliki Crqeni (Slu`beni list grada Beograda, broj 16-5/06). Zapo~ete aktivnosti na utvr|ivawu op{teg interesa i sprovo|ewu eksproprijacije za potrebe otvarawa Povr{inskog kopa Veliki Crqeni okon~a}e se prema Planu
detaqne regulacije za otvarawe i eksploataciju Povr{inskog kopa Veliki Crqeni. Granice tih aktivnosti prikazane su na Karti broj 4 Plan preseqewa naseqa Plana generalne regulacije za naseqe Vreoci. Planirana namena povr{ina, pravila za izgradwu i ure|ewe prostora i planska re{ewa Plana generalne regulacije za naseqe Vreoci sprovodi}e se na celom Planskom podru~ju, ukqu~uju}i deo koji se preklapa sa planskim podru~jem Plana detaqne regulacije za otvarawe i eksploataciju Povr{inskog kopa Veliki Crqeni. 3. Plan generalne regulacije za deo gradskog podru~ja Lazarevca (Slu`beni list grada Beograda, broj 5/08) Kori{}ewe i ure|ewe prostora u delu Infrastrukturnog koridora (potcelina 7) obuhva}enog tim planom vr{i}e se prema pravilima za izgradwu i ure|ewe prostora Plana generalne regulacije za naseqe Vreoci. 5. Monitoring U ciqu pra}ewa ostvarivawa urbanisti~kog plana, nadle`ne slu`be PD RB Kolubara i gradske op{tine Lazarevac obezbedi}e sistematsko pra}ewe (monitoring) ostvarivawa slede}ih planskih re{ewa odnosno odgovaraju}ih aktivnosti na osnovu odgovaraju}ih projekata: izme{tawe infrastrukturnih sistema; preseqewe naseqa i grobqa; promene u reìmu podzemnih voda i wihov uticaj na slegawe tla i gra|evinske objekte i drugih nepovoqnih uticaja na ìvotnu sredinu; ure|ewe lokacija za preseqewe naseqa i grobqa; i rekultivaciju degradiranih povr{ina. 6. Institucionalna i normativna re{ewa Unapre|ewe normativnih i institucionalnih re{ewa na republi~kom nivou mogu imati niz pozitivnih uticaja na implementaciju Plana generalne regulacije. To se pre svega odnosi na slede}e oblasti odnosno grupe problema:uskla|ivawe izrade i verifikacije studijske, planske i tehni~ke dokumentacije u razli~itim oblastima: rudarstvu, energetici, gra|evinarstvu, ure|ewu prostora, privrednom i socijalnom razvoju, saobra}aju, vodoprivredi, poqoprivredi i {umarstvu, ìvotnoj sredini i dr.; institucionalna re{ewa za upravqawe razvojem i uskla|ivawe razli~itih interesa u razvoju; organizovano preseqewe stanovni{tva iz zone rudarskih radova, re{avawe svojinskih i imovinsko-pravnih problema, oblici naknade i sl.; problematika ìvotne sredine i rekultivacije o{te}enog zemqi{ta i ure|ewa prostora po zavr{etku rudarskih radova; za{tita biodiverziteta i prirodnih vrednosti, kao i za{tita kulturnog nasle|a; pitawe finalisawa razvoja pokrivawa neproizvodnih tro{kova i dr. Institucionalna i normativna re{ewa na republi~kom nivou bi}e podràna odgovaraju}im re{ewima na lokalnom nivou. To se pre svega odnosi na organizaciono i kadrovsko prilago|avawe PD RB Kolubara i op{tinskih stru~nih slu`bi i op{tinskih javnih preduze}a za uspe{no sprovo|ewe slede}ih poslova: izme{tawe infrastrukturnih sistema iz zone rudarskih radova; preseqewe naseqa; re{avawe imovinsko-pravnih pitawa; ure|ewe lokacija za prihvat preseqenih doma}instava; sprovo|ewe socijalnih programa; sprovo|ewe rekultivacije degradiranih prostora; i drugih aktivnosti.
Broj 54 94
25. decembar 2008.
Plan stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda.
Skup{tina gradske op{tine Lazarevac Broj 06-145/2008-H, 17. decembra 2008. godine
Predsednik Milan Ivkovi}, s. r.
Na osnovu ~lana 58. stav 3. Statuta gradske op{tine Lazarevac (Slu`beni list grada Beograda, broj 43/2008) i raspisanog oglasa za postavqawe na~elnika Uprave gradske op{tine Lazarevac, Ve}e gradske op{tine Lazarevac na sednici odrànoj 12. decembra 2008. godine donelo je
RE[EWE
O POSTAVQEWU NAÊLNIKA UPRAVE GRADSKE OP[TINE LAZAREVAC Postavqa se Slobodanka Mijovi} dipl.pravnik iz Lazarevca za na~elnika Uprave gradske op{tine Lazarevac, na period od pet godina, po~ev od 15. decembra 2008. godine. Re{ewe objaviti u Slu`benom listu grada Beograda.
Ve}e gradske op{tine Broj 06-152/2008-, 12. decembra 2008. godine
Predsednik Branko Bori}, s. r.
25. decembar 2008.
Broj 54 95
SURÎN
Ve}e gradske op{tine Sur~in, na sednici odrànoj 24. decembra 2008. godine, na osnovu ~lana 22. Zakona o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg interesa (,,Slu`beni glasnik RS, br. 25/2000, 25/2002, 107/2005, 108/2005 i 123/2007), ~lana 26. Odluke o osnivawu Javnog preduze}a za obavqawe poslova na izgradwi gasovodne mreè i distribucije gasa (,,Slu`beni list grada Beograda, br. 36/08 i 37/08) i ~lana 42. ta~ka 8. Statuta gradske op{tine Sur~in, donosi
RE[EWE
O DAVAWU SAGLASNOSTI NA PROGRAM POSLOVAWA JAVNOG PREDUZE]A ZA OBAVQAWE POSLOVA NA IZGRADWI GASOVODNE MRE@E I DISTRIBUCIJE GASA ZA POSLEDWI KVARTAL 2008. GODINE 1. Daje se saglasnost na Program poslovawa Javnog preduze}a za obavqawe poslova na izgradwi gasovodne mreè i distribucije gasa za posledwi kvartal 2008. godine, koju je doneo Upravni odbor Javnog preduze}a za obavqawe poslova na izgradwi gasovodne mreè i distribucije gasa na sednici odrànoj 11. decembra 2008. godine. 2. Ovo re{ewe objaviti u ,,Slu`benom listu grada Beograda.
Ve}e gradske op{tine Sur~in Broj -06-268/2008, 24. decembra 2008. godine
Predsednik Vojislav Jano{evi}, s. r.
Broj 54 96
25. decembar 2008.
SADR@AJ
Strana Uputstvo o na~elima za unutra{we ure|ewe i sistematizaciju radnih mesta u Gradskoj upravi grada Beograda Akti gradskih op{tina VO@DOVAC Odluka o prestanku mandata odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac Odluka o prestanku mandata odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac Odluka o verifikaciji mandata odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac Odluka o verifikaciji mandata odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac Odluka o verifikaciji mandata odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac Odluka o tre}oj izmeni i dopuni Odluke o buxetu op{tine Vo`dovac za 2008. godinu Re{ewe o izmeni Re{ewa o izboru Saveta za upravu i lokalnu samoupravu Odluka o prestanku mandata odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac Odluka o prestanku mandata odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac Odluka o verifikaciji mandata odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac Odluka o verifikaciji mandata odbornika Skup{tine op{tine Vo`dovac Re{ewe o razre{ewu ~lanova Op{tinske izborne komisije u stalnom sastavu Re{ewe o imenovawu Op{tinske izborne komisije u stalnom sastavu LAZAREVAC Plan generalne regulacije za naseqe Vreoci Re{ewe o postavqewu na~elnika Uprave gradske op{tine Lazarevac SURÎN Re{ewe o davawu saglasnosti na Program poslovawa Javnog preduze}a za obavqawe poslova na izgradwi gasovodne mreè i distribucije gasa za posledwi kvartal 2008. godine Strana 8 8 8 9 9
3 3 3 4 4 4 8 8
9 94
95
SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, prizemqe BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259 Pretplata: telefon 3061-706, faks: 3061-688
Izdava~ Grad Beograd Slu`ba za informisawe, Beograd, Trg Nikole Pa{i}a br. 6. Faks 3233-909. Teku}i ra~un 840-742341843-24. Odgovorni urednik RADMILA JOSIPOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 6242, 6247. [tampa: JP Slu`beni glasnik, [tamparija Glasnik, Beograd, Lazareva~ki drum 15

PGR Vreoci 54-2008

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

PGR Vreoci 54-2008

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISSN 0350-4727

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

25. decembar 2008.

25. decembar 2008.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

AKTI GRADSKIH OP[TINA

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

25. decembar 2008.

25. decembar 2008.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

25. decembar 2008.

25. decembar 2008.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

25. decembar 2008.

25. decembar 2008.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

25. decembar 2008.

25. decembar 2008.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

25. decembar 2008.

25. decembar 2008.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

25. decembar 2008.

25. decembar 2008.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

25. decembar 2008.

25. decembar 2008.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

25. decembar 2008.

25. decembar 2008.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

25. decembar 2008.

25. decembar 2008.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

25. decembar 2008.

25. decembar 2008.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

25. decembar 2008.

25. decembar 2008.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

25. decembar 2008.

25. decembar 2008.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

25. decembar 2008.

25. decembar 2008.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

25. decembar 2008.

25. decembar 2008.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

25. decembar 2008.