METALI

! TEORIJA LEGURA ! GVOE I NJEGOVE LEGURE ! ALUMINIJUM ! BAKAR ! CINK ! OLOVO ! KOROZIJA METALA

METALI
! Uvod ! Struktura metala ! Dijagrami stanja legura (ne predaje se, osim za leguru Fe C)
TEORIJA LEGURA

METALI
TEORIJA LEGURA

Uvod
- Osnovne odlike metala: - Karakteristian metalni sjaj - Sposobnost plastinog deformisanja - Toplotna i elektrina provodljivost Ova svojstva najtenje su povezana sa unutranjom graom metala , koju karakteriu metalne molekulske veze

METALI
Teorija legura
! U graevinskoj praksi: Retko se primenjuju isti metali, ve njihove legure (interakcija dva ili vie metala, ili metala i nemetala) ! Legure su, u poreenju sa istim metalima: Povoljnije u pogledu mehanikih, tehnolokih i drugih svojstava, kao i u ekonomskom pogledu ! Metali se najee dele na: - Crne (gvoe i njegove legure) - Obojene (aluminijum, bakar, cink, olovo i dr.)

Uvod

METALI
Teorija legura
isti metali, kao i njihove legure, imaju kristalnu strukturu: ! Kubna, zapreminski centrisana reetka: (gvoe, hrom, volfram, molibden), ! Kubna, povrinski centrisana reetka: (aluminijum, bakar, nikl, olovo) ! Heksagonalna reetka: (cink, mangan, kadmijum).

Struktura metala

METALI
Teorija legura - Struktura metala
a) Kubna, zapreminski centrisana reetka (gvoe, hrom, volfram, molibden), b) Kubna, povrinski centrisana reetka (aluminijum, bakar, nikl, olovo), c) Heksagonalna reetka (cink, mangan, kadmijum).

METALI
Teorija legura
! Kristalna reetka se formira tokom kristalizacije (procesa obrazovanja kristala iz rastopljenog metala) ! Oblik, veliina, kao i orijentacija kristala, izvanredno mnogo utiu na sva svojstva metala, kako istih, tako i njihovih legura. ! Temperature topljenja, koje su jednake temperaturama kristalizacije, variraju u vrlo irokim granicama: od - 38,9 0C (iva), do 3410 0C (volfram) ! Pored primarne kristalizacije, mogua je i sekundarnapromena kristalne strukture u vrstom stanju: alotropske modifikacije take zastoja u hlaenju.

METALI
Teorija legura
Zastoj u hlaenju na temperaturi T1 (horizontalni deo dijagrama) uslovljen je oslobaanjem skrivene toplote topljenja

Gvoe i njegove legure

! Uvod ! Struktura gvoa i njegovih legura ! Dobijanje elika ! Prerada elika deformacijom ! Liveni elik (nije od znaaja za graevinarstvo) ! Termika i termohemijska obrada elika ! Klasifikacija elika

METALI

! Graevinski elici ! Zavarivanje elika (ne predaje se) ! Fizika svojstva elika ! Mehanika svojstva elika ! Reoloka svojstva elika ! Tehnoloka svojstva elika ! Metalografska ispitivanja elika (ne predaje se)

Gvoe i njegove legure

METALI

Gvoe i njegove legure

! Elementarno gvoe: - nije pogodno za tehniku upotrebu (fz ! 200 MPa) ! Legure gvoa (elici): - daleko pogodnije za tehnku upotrebu (fz = 400 MPa - 2000 MPa) ! Elementi za legiranje: - C, Si, Mn, Ni, Cr, Mo, W i dr. ! Primese (tetne): - S, P, N, O i dr.

METALI

Uvod

Gvoe i njegove legure:

METALI

Dijagram stanja gvoa " Iznad temperature od 15390C gvoe je u tenom stanju u stanju rastopa "!"#$!%&'()*+,, njegovo ovravanje e zapoeti i zavriti se na T= 15390C " Zastoj na ovoj temperaturi: zbog formiranja prvih estica kristala, praenog oslobaanjem toplote) "!-'./0+$!,!%&'()*+,!*'!1401, 898 i 768 0C: zbog transformacije kristalne reetke

Struktura gvoa i njegovih legura

! Gvoe - 4 alotropske modifikacije:

Struktura gvoa i njegovih legura

" Fe" - do 7680C: kubna, prostorno orijentisana reetka, " Fe# - 768 0C do cca 9110C (pri hlaenju 8980C): kubna, povrinski orijentisana reetka, " Fe$ - 9110C (pri hlaenju 8980C) do 14010C): kubna, prostorno orijentisana reetka, " Fe% (14010C do 15390C): kubna, prostorno orijentisana reetka,

Gvoe i njegove legure

METALI

! Ugljenik (C)-osnovni legirajui element gvoa moe da bude:

" Rastvoren u gvou (vrsti rastvor C u Fe), " U vidu jedinjenja Fe3C (karbid gvoa ili cementit), " Izluen u obliku grafita, tj. mehanika smea Fe-C " Liquidus, solidus linije, " Sadraj C u istom cementitu Fe3C: 6,67% , " Austenit (vrsti rastvor C u Fe$): visoka plastinost (vano za obradu deformacijom)!

Struktura gvoa i njegovih legura

Gvoe i njegove legure

METALI

! Dijagram stanja legure gvoe ugljenik:

Struktura gvoa i njegovih legura

Dijagram stanja legure Fe-C
" U podruju I-J-E-S-G egzistira vrsti rastvor ugljenika u modifikaciji Fe. " Ova struktura ima posebno ime austenit " Za austenit je karakteristina visoka plastinost " Mehanike prerade elika se obino vre u stanju austenita)

Gvoe i njegove legure

METALI

! Dvoetapno preiavanje (rafinacija) gvozdene rude:

" U I etapi u visokim peima iz rude se dobija sirovo gvoe (&2%C), " U II etapi redukcija do ' 2% C + smanjenje sadraja S i P.
" Koks + topitelji (kre, pesak i dr.) Topitelji: - Sniavaju temperaturu topljenja, - Vezuju tetne primese (troska ili zgura visokih pei) - Uduvavanje vazduha zagrejanog na 600 900 0C, - Temperatura pri dnu pei cca 2000 0C

Dobijanje elika

Gvoe i njegove legure

METALI

! Rafinacija u visokim peima:

Gvoe i njegove legure

Dobijanje elika - I etapa

METALI

ematski prikaz visoke pei i tehnologije redukcije rude gvoa

Gvoe i njegove legure

METALI

Dobijanje elika I etapa

Isputanje zgure (troske) iz visoke pei

Gvoe i njegove legure

! Belo sirovo gvoe: Ugljenik vezan u obliku Fe3C " Slui za dobijanje elika i proizvoda od elika ! Sivo sirovo gvoe: Ugljenik izluen u obliku grafita " Slui za dobijanje livenog gvoa, od koga se za !!!!!!1#'()2$*'#./20!3#0$4205):
- Kanalizacione cevi, poklopci ahtova, - Vodovodne cevi i vodovodna armatura, - Radijatori za centralno grejanje i dr.

METALI

Dobijanje elika

Gvoe i njegove legure

! Konvertorski postupak:

METALI

Dobijanje elika

! Kiseonikno - konvertorski ili kiseonini postupak

" Umesto vazduha uduvava se ist kiseonik (do 3000 0C), dobija se kvalitetniji elik!

" Besemerov: Kisela obloga (amot) Si do 2% i Mn do 1,5 % , min S i P " Tomasov: Bazna obloga (magnezit ili dolomit) P do 2% , min. sadraj Si i S

Gvoe i njegove legure

Dobijanje elika

METALI

Konvertorski postupak dobijanja elika

Gvoe i njegove legure

Dobijanje elika
"Vrlo burna oksidacija temperatura dostie do 30000C " Ovako dobijen elik je kvalitetniji od Besemerovog i Tomasovog

METALI

Kiseonino konvertorski postupak dobijanja elika

METALI Gvoe i njegove legure

! Simens - Martenov postupak (v. sledei slajd)
" Kiseonik za rafinaciju u obliku oksida gvoa,

Dobijanje elika

" Otpaci gvoa i elika, " Dobija se kvalitetan elik, nezavisno od vrste i sadraja primesa u sirovom gvou (sa visokim sadrajem S i P),

Dobijanje elika

METALI

Simens Martenova pe

METALI Gvoe i njegove legure

! Elektro postupak (v. sledei slajd)

Dobijanje elika

" Dobija se elik eljenog hemijskog sastava, sa

! Duplex postupak:

minimalnim sadrajem S, P, O i drugih primesa! " Osnovni nedostatak - skup!

" Najpre: elik konvertorskim postupkom, zatim:

u elektro-pei do eljenog sastava

Dobijanje elika
Zagrevanje are najee se vri putem elektrinog luka koji se obrazuje izmeu elektroda (1) i are (2)

METALI

Elektro - pe

METALI Dobijanje elika

Nalivanje rastopljenog elika u kokile

Dobijanje elika

METALI

Defekti u ingotu

! Valjanje: Limovi, ipke, valjani profili, ! Izvlaenje: Okrugli profili manjih dimenzija, ! Kovanje: Vei komadi koji se teko valjaju, ! Presovanje: D1 " Zapreminsko presovanje (elementi sloenijih oblika) " Presovanje el. ploa i limova na hladno ! Ekstrudiranje (istiskivanje): ipke, tapovi Svi navedeni postupci obrade mogu se obavljati
kako "na toplo", tako i "na hladno" (tankozidni elementi sloenog oblika)

Prerada elika deformacijom

METALI

Slide 29 D1
Dusan, 4/2/2007

Prerada elika deformacijom

METALI

Valjanje

Prerada elika deformacijom

METALI

Valjanje

METALI Prerada elika deformacijom

Valjanje

Valjanje I profila pomou kalibriranih valjaka

Prerada elika deformacijom

METALI

Valjanje

I profil sa irokim noicama (Pajner) na kraju valjanja

Prerada elika deformacijom

Izvlaenje

METALI

Skica postupka izvlaenja

! Mehanika i tehnoloka svojstva proizvoda dobijenih valjanjem i izvlaenjem, nee zavisiti samo od hemijskog sastava materijala, ve u velikoj meri i od tehnologije prerade. ! Ova svojstva u prvom redu zavisie od toga da li se primenjuje toplo ili hladno valjanje, odnosno izvlaenje, zatim od nivoa temperature pri obradi na toplo, a bitnu ulogu igra i stepen saimanja, kako kod obrade na toplo, tako jo vie kod obrade na hladno. D3 ! Odgovarajue zbijanje u toplom stanju uslovljava smanjenje kristalnih zrna i njihov kompaktniji raspored, to doprinosi poveanju mehanikih otpornosti materijala. ! Hladnom deformacijom (valjanjem i izvlaenjem) dolazi do usmeravanja kristalnih zrna, ime se postiu vrlo visoke vrstoe, uz istovremeno nepovoljan efekat izvesnog smanjenja ilavosti. ! Sitnozrni materijali imaju uvek vee vrstoe i tvrdoe, dok krupnozrni, po pravilu, veu plastinost !

Prerada elika deformacijom

METALI

Slide 35 D3
Dusan, 4/2/2007

! Svi postupci obrade na hladno mogu biti praeni i meufaznim zagrevanjem, kao i raznim postupcima termike obrade. ! Tako, na primer, patentirana ica, koja se vrlo iroko primenjuje u tehnici prethodnog naprezanja (prednaprezanja), predstavlja proizvod dobijen kombinovanjem ovih postupaka:

Prerada elika deformacijom

METALI

" Kao prvo, ica dobijena valjanjem na toplo, zagreva se na 9001000 0C, pa hladi u olovnom ili sonom kupatilu na 450 do 5000C (na ovaj nain dobija se najpovoljnija struktura za dalji tretman). " ica se zatim postepeno hladi do normalne temperature i provlai kroz odgovarajue matrice, koje je saimaju " Ovako dobijen, hladno vueni elik odlikuje vrlo visoka fz ((m), koja, naelno, zavisi od prenika i kree se u granicama: 1800 MPa (za ) 2-3 mm), 1500-1800 MPa (za ) 4-5 mm), 1300-1500 (za ) 6-12mm).

D2

Slide 36 D2
Dusan, 4/2/2007

Prerada elika deformacijom

! Materijal dobijen na napred opisan nain, meutim, moe se podvri i jednom dopunskom tretmanu, tzv. Oputanju, koje podrazumeva:

METALI

* Ponovno zagrevanje hladno vuene ice do temperature T=150-400 0C (u zavisnosti od duine zagrevanja), uz docnije postupno hlaenje do normalne temperature. Na ovaj nain fz se poveava do 10%, uz poboljanje ilavosti ice!

Prerada elika deformacijom

Kovanje

METALI

Dva postupka kovanja

Prerada elika deformacijom

Presovanje

METALI

Dva postupka presovanja: zapreminsko presovanje (levo) i prsovanje na hladno elinih ploa i limova (tankozidni elementi sloenih oblika

Prerada elika deformacijom

Istiskivanje (Ekstrudiranje)

METALI

! Na strukturu, a time i na svojstva elika, u znaajnoj meri moe se uticati brzinom hlaenja. ! Ako se legura hladi sporo, u pei, dobie se znatno krupniji kristali nego ako se isti elik hladi na vazduhu ili, pak, ako se primeni neki postupak izuzetno brzog hlaenja. ! Kao to je ranije reeno, krupnozrna struktura elika obezbeuje bolja plastina svojstva (ilavost duktilnost), ali utie na sniavanje vrstoe, dok sitnozrna struktura uslovljava veliku vrstou i tvrdou, ali i smanjenje ilavosti.

Uticaj brzine hlaenja na strukturu i svojstva elika

METALI Termika obrada elika

! arenje: Zagrevanje do odreene temperature, izvesno zadravanje na tom nivou, zatim sporo hlaenje; ima za cilj homogenizaciju mase i da elik uini to mekim za dalju obradu (na pr. obradu hladnim valjanjem ili izvlaenjem). ! Normalizacija: Zagrevanje do temperature 950-1000 0C, sa hlaenjem na vazduhu brzinom 20-500C/min. Dobija se zahtevana sitnozrna struktura materijala (konstrukcijski elik se najee isporuuje u normalizovanom stanju. ! Kaljenje: Zagrevanje do odreene temperature T (visoko u austenitskom podruju), zatim naglo hlaenje. Dobija se krt materijal, visoke tvrdoe i vrstoe. Radi smanjenja krtosti, kaljenje redovno prati postupak oputanja. ! Poboljanje: Nakon kaljenja u vodi ili u ulju, zagrevanje na 450-6500C i naglo hlaenje na vazduhu. Raste: fz , (vi i + !

Termika obrada elika

METALI

! Prema hemijskom sastavu: ugljenini i legirani, ! Prema nameni: konstrukcioni i alatni, ! Prema kvalitetu: obini, kvalitetni i plemeniti. * Obini elik: Negarantovan sastav i nepropisan sadraj neistoa * Kvalitetni i plemeniti elik: Garantovan hemijski sastav i limitirane neistoe kod plemenitog ih je daleko manje nego kod kvalitetnog.

METALI Klasifikacija (podela) elika

METALI Klasifikacija (podela) elika

! Kod ugljeninih elika: Odluujui uticaj na svojstva elika ima ugljenik C, dok se ostali prisutni elementi smatraju primesama. Kao pratei elementi javljaju se mangan Mn i silicijum Si i nisu od uticaja na svojstva elika. ! Kod legiranih elika: Zbir procenata legirajuih elemenata je < 5% (niskolegirani) ili > 5% (visokolegirani)

Ugljenini i legirani elici:

! Konstrukcioni elici su one vrste elika koje se upotrebljavaju za izradu konstrukcijskih elemenata ili elinih konstrukcija u celini (poev od predmeta iroke potronje pa do elinih konstrukcija u graevinarstvu, mainogradnji, brodogradnji i.t.d.). ! Alatni elici predstavljaju elike koji slue za izradu raznih alata za obradu svih vrsta materijala, kako u hladnom, tako i u toplom stanju.

Konstrukcioni i alatni elici:

METALI Klasifikacija (podela) elika

METALI Klasifikacija (podela) elika

! Za izbor konstrukcijskih elika odluujuu ulogu imaju njihova mehanika i tehnoloka svojstva: fz ((m),(vi , + , osetljivost prema krtom lomu, pojavi prslina i.t.d. ! Za upotrebljivost alatnih elika, mehanika svojstva (osim tvrdoe i ilavosti) nemaju veeg znaaja. Kod njih su odluujua tehnoloka svojstva, postojanost na povienim temperaturama, dimenzionalna postojanost i sl.

METALI Klasifikacija (oznaavanje) elika

XXXX XX # #--------- Dopunska oznaka, #---------------- Osnovna oznaka. - Osnovna oznaka: vrsta (i namena) elika: - Prvi simbol: - 0: elik negarantovanog sastava, - 1: elik garantovanog sastava, - 2 do 9: legirani elik, garantovanog sastava (brojevi 2 do 9 su simboli najuticajnijeg legirajueg elementa) - Drugi simbol, kod elika sa simbolom 0 na 1. mestu, odnosi se na zateznu vrstou, prema tabeli na sledeem slajdu!

METALI Klasifikacija (oznaavanje) elika

! elici za nosee konstrukcije (razni valjani profili i razliite ipke videti skice i 2 fotografije) ! Niskougljenini elici za limove (tanki limovi do 3 mm, srednji limovi do 4,75 mm i grubi limovi preko 4,75 mm) ! Pocinkovani elini limovi (0,45 4 mm) ! Brazdasti i bradaviasti limovi (za gazita na metalnim stepenitima videti skice napred)

U graevinasrstvu se uglavnom primenjuju ugljenini elici sa negarantovanim sastavom, ali sa garantovanim mehanikim svojstvima Legirani elici primenjuju se izuzetno retko

Graevinski elici

METALI
27.11.07. Dovde (113)

! Talasasti i koritasti limovi (videti skice napred) ! Koritaste i udubljene ploe (videti skice napred) ! Hladno presovani tankozidni profili (otvoreni i zatvoreni) ! elina ica (do )14 mm dobija se: ili samo valjanjem, ili valjanjem + izvlaenjem) ! Vuena ica za posebne namene (do )14 mm) ! elina uad (spiralna, prosto usukana i zatvorena uad) ! elici za vijke, navrtke i zakivke ! Betonski elik (glatki, rebrasti, zavarene mree, Bi-elik) ! elici za prednapregnuti beton (ice, ipke i uad)

Graevinski elici

METALI

(za el. uad, bet. elik i elike za prednaprezanje-v.skice napred

Graevinski elici

METALI

Valjani profili i ipke

Graevinski elici

METALI

Valjani I - profili

Graevinski elici

METALI

Valjani L profili

a) Brazdasti lim b) Bradaviasti lim c) Talasasti lim d) Koritasti lim e) Koritaste ploe f) Udubljene ploe; Desno: Hladno presovani tankozidni nosai (otv. i zatv.)

Graevinski elici

METALI

a) Spiralna uad (sa 7, 19 ili 37 ica) b) Uad sa prosto usukanim strukovima c) Zatvorena uad " Pojedina uad imaju jezgra u formi vlaknastog uloka: ovaj uloak je ili od biljnih (kudelja) ili od sintetikih vlakana. Uloci, natopljeni nekim neutralnim sredstvom (radi podmazivanja), poveavaju savitljivost ueta. * Nosivost uadi manja je od zbirne nosivosti pojedinih ica!

Graevinski elici

METALI

Uad

(Jedna greka u tabeli, pod 3: Umesto: MAR 500/560, treba: MAR 400/500!)

Betonski elik

Graevinski elici

METALI

26.11.07. Dovde (225)

, ) 5 - ) 12mm , ) 5-) 36 mm , ) 6-) 14 mm , ) 6-) 40 mm

Najee: , ) 6-) 14 mm (za oba elika)

METALI Graevinski elici Betonski elik

GA 220/340 (.0200) i GA 240/360 (.0300) Prenici:
GA 220/340: )5, )6, ) 8, )10, )12 GA 240/360: )5, )6,) 8,)10,)12, )14,)16,

GLATKA ARMATURA

)25,)28, )32 i )36 Isporuka: GA 220/340 Koturovi (svi prenici) GA 240/360 Koturovi: (do )22), Petlje (do )28), Prave ipke: 12-20 m (preko )28)

)18,)20, )22,

Graevinski elici Betonski elik

REBRASTA ARMATURA RA 400/500 1: Samo za statika optereenja; ) 6, ) 8, ) 10 i ) 14 mm RA 400/500 2: Za statika i dinamika optereenja; )6, ) 8, ) 10, ) 12, ) 14, ) 16, ) 19, ) 22, ) 25, ) 28, ) 32, ) 36 i ) 40 mm Isporuka RA: Koturovi (do )14), Petlje (do )22), Prave ipke 12-20 m (>)22)

METALI

MREASTA ARMATURA MAG 500/560, MAR 400/500 Prenici ipki: Najee:) 6-) 14 mm
Isporuka: L=5,00 m, B=2,70 m Oznake: Pravougaona okca: R XXX ili Rx XXX (za zidove), Kvadratna okca: Q XXX

Graevinski elici Betonski elik

METALI

! ice (glatke i profilisane): Dobijaju se od vrue valjanog ugljeninog

Graevinski elici elici za prednapregnuti beton

elika, postupkom patentiranja, hladnog izvlaenja i oputanja, a esto se podvrgavaju i postupku stabilizacije, koja podrazumeva: Istezanje prethodno zagrejane ice (150-4000C) za oko 1% duine. Dobija se ica sa vrlo niskom relaksacijom fz=1450-2000 MPa,): 2,5; 3, 4, 5, 7, 8, 10, 12mm. elika, uz moguu primenu dopunskih postupaka: hladnog izvlaenja, oputanja, poboljanja i dr. Bez ovih postupaka: fz - 900 MPa, a sa njima: fz=1400-1600 MPa. ): 14, 16, 20, 25, 32, 36, 40 mm

METALI

! ipke (glatke i rebraste): Dobijaju se od od ugljeninog ili legiranog

! Uad (2, 3 ili 7 ica ) 2 ) 4 mm): Najee se koristi patentirana,

Uad od 7 ica - ): 6,4; 7,9; 9,3; 11,0; 12,5 i 15,2 mm

hladno vuena ica, a nakon formiranja, uad se podvrgava postupku oputanja, sa ili bez stabilizacije (za nisku ili normalnu relaksaciju)

Graevinski elici elici za prednapregnuti beton

ICE: Prenici ica ): 2,5; 3, 4, 5, 7, 8, 10, 12 mm (za glatke i profilisane ice)

METALI

Graevinski elici elici za prednapregnuti beton

IPKE: Prenici ipki ): 14, 16, 20, 25, 32, 36, 40 mm (vai i za glatke i za rebraste ipke)

METALI

Graevinski elici elici za prednapregnuti beton

Prenici uadi od 7 ica - ): 6,4; 7,9; 9,3; 11,0; 12,5 i 15,2 mm U novije vreme, neki od kablova isporuuju se sa plastinim omotaem

METALI

UAD (2, 3 ili 7 ica ) 2-) 4 mm)

Svojstva elika: Fizika svojstva

METALI

Zapreminska i specifina masa, koeficijent toplotne provodljivosti i termiki koeficijent linearnog irenja

! $ = $s =7850 kg/m3, ! . = 58 W/m0C, ! "t = (1,0-1,3)/10-5 (1/0C)

! Ispitivanje zatezanjem: fz (m), v , , , - dijagram, E ! Tvrdoa ! Ostala statika ispitivanja ! Udarna ilavost ! Dinamika vrstoa (visokociklini zamor) ! Uticaj ugljenika na mehanika svojstva ! Mehanika svojstva na povienim temperaturama

Svojstva elika: Mehanika svojstva

METALI

Proporcionalne epruvete (obine): l 0 1 5,65 / A0 0 25 mm Proporcionalne duge epruvete: l 0 1 11,3 / A0 Za kruni popreni presek:
A0=d022/4: l 0 = 5 d0 (proporcionalna) ili: l0 = 10 d0 (proporcion. duga) epruveta

Svojstva elika: Mehanika svojstva

METALI

Svojstva elika: Mehanika svojstva

Ispitivanje zatezanjem

METALI

(e # (0.01 ili (0.005 (v # (0.2 ((v , (vi)

f z , kar 1 f z 3 1,645 / S n
3

( vi , kar 1 ( vi 3 1,645 / S n
(za fraktil od 5%) E = tg0 E = 190 210 GPa Za patentiranu icu: E = 190 200 GPa

Svojstva elika: Mehanika svojstva

Ispitivanje zatezanjem
Kako je:

METALI

= P/A0 i = l/l0 dijagram i dijagram P-l afini, tj. da im je oblik identian

to sledi da su:

Zavisnost P l i zavisnost

Svojstva elika: Mehanika svojstva

Ispitivanje zatezanjem Dijagram P l mogue je konstruisati i bez merenja izduenja l putem instrumenta: Merenjem meusobnog razmicanja eljusti kidalice u f-ji sile P - sl. a), a potom pomeranjem ose P koordinatnog sistema ulevo sl.b)

METALI

Mogunost dobijanja dijagrama P - l

METALI - Svojstva elika: Mehanika svojstva

Ispitivanje zatezanjem !5$+'1#'6$! za neke vrste graevinskih elika

Ispitivanje zatezanjem Izduenje posle prekida

%1 41
Lu 3 l0 /100 (%) l0 A0 3 A /100 (%) A

Svojstva elika: Mehanika svojstva

METALI

a) Lu= M1M2 b) Lu=XY+2YZ c) Lu=XY+YZ+ YZ

Elementi za definisanje duine Lu posle prekida

Svojstva elika: Mehanika svojstva

Ispitivanje tvrdoe

METALI

Brinelova metoda (var. Poldijev eki)

Vikersova metoda

Svojstva elika: Mehanika svojstva

Udarna ilavost ili zarezna udarna ilavost

METALI

A +1 (J/cm 2 ) F0

Svojstva elika: Mehanika svojstva

Dinamika vrstoa

METALI

- Visokociklini zamor -

Svojstva elika: Mehanika svojstva

Dinamika vrstoa

METALI

- Visokociklini zamor -

Svojstva elika: Mehanika svojstva

Dinamika vrstoa

METALI

- Visokociklini zamor -Uproen Smitov dijagram

Svojstva elika: Mehanika svojstva

METALI

Uticaj sadraja ugljenika C na ( - 5 dijagram E=190000-210000 MPa za patentiranu uicu: E=190000-200000 MPa

Svojstva elika: Mehanika svojstva

METALI

Uticaj sadraja C na fiziko-mehanika svojstva

Uticaj povienih temperatura na vrstou elika (u f-ji obrade)

I zatezna vrstoa i granica razvlaenja elika, po pravilu, opadaju sa porastom temperature (v. sliku levo) elik (1) !70+$!*'70*! valjanja na toplo nije naknadno obraivan, ako se posle zagrevanja do 6000C ohladi do 200C, imae istu vrstou kao i pre zagrevanja!

Svojstva elika: Mehanika svojstva

METALI

Uticaj povienih temperatura na vrstou elika (u f-ji obrade)

Svojstva elika: Mehanika svojstva

METALI

U istom takvom sluaju: vrstoa elika (2), koji je naknadno obraen na toplo, bie za 20-30% nia, a vrstoa elika (3), koji je naknadno obraivan na hladno, bie za preko 50% nia, nego pre zagrevanja! Razlog: Posle zagrevanja, elici (2) i (3) nikada ne mogu da povrate strukturu koju su imali pre zagrevanja,dobijenu naknadnom obradom elika na toplo, odnosno na hladno!!

Svojstva elika: Mehanika svojstva

Na povienim temperaturama, u optem sluaju, menjaju se i modul elastinosti E (opada), izduenje pri kidanju % (raste), kontrakcija poprenog preseka6 (raste) i udarna ilavost + (raste videti priloeni dijagram)

METALI

! Zbog sastava i strukturnih svojstava, kao i zbog visokog nivoa iskorienja napona (0,6 fz-0,7fz), kod elika za prednaprezanje u odnosu na ostale vrste elika (0,4 fz-0,5fz), pojave teenja i relaksacije imaju praktini znaaj samo kod ove vrste elika! ! Teenje: 5-10% (7t=0,05-0,1), stabilizuje se ve posle 1000 h ($ 33 dana),

Svojstva elika: Reoloka svojstva

METALI

Svojstva elika: Reoloka svojstva

Relaksacija:
Krive relaksacije za patentiranu, hladno vuenu icu, u funkciji nivoa optereenja, tj. nivoa napona (sl. levo) Vrednosti relaksacije pri t=1000 h date su u donjoj tablici:

METALI

Svojstva elika: Tehnoloka svojstva

! Za konstrukcioni i glatki betonski elik: " =180 0 , D = 2 a (2)) ! Za rebrasti betonski elik: " = 90 0 , "povr = 45 0 , D = 5)

METALI

Tehnoloka proba savijanjem

Svojstva elika: Tehnoloka svojstva

Tehnoloka proba naizmeninim previjanjem (kod ica i limova)
" Za razne debljine limova, odnosno prenike ica, propisan je prenik trna D i krak previjanja h! " Propisan broj previjanja za patentiranu, hladno vuenu icu: - Za glatku icu: min 4 - Za profilisanu icu: min 3

METALI

Svojstva elika: Tehnoloka svojstva

Tehnoloka proba namotavanjem u zavojnicu (kod ica)
" Za sve prenike patentirane, hladno vuene ice, propisan je prenik trna D=5) i broj namotaja n=10, koje ispitivana ica treba da podnese bez ikakvih oteenja

METALI