Prof.

dr arko Risti

KRIZA GLOBALIZMA, TRANZICIONA RECESIJA I SMILJENA EKONOMSKA KRIZA CRISIS OF GLOBALISM, TRANSITIONAL RECESSION AND THE DELIBERATE ECONOMIC CRISIS
Abstract

By "special methods" of the global world, a lot has been done in terms of transforming the economies of the Asian tigers into Latin-American chaos, and the leaders of the conservative revolution of today, who overly trust the free market, say that the hungry children need to learn responsibility and discipline and to realize that no one owns them anything; they need to get only what is in the market, nothing more. The world economic scene, therefore, is ruled by a collection of cynics who create and impose economic theories, based on paid projects of transition, privatization and liberalization in the form of globalizing ignorance and mundialization of betrayed profession 1 In this context, the global hawks seek establishment of complete control over citizens, natural resources and capital in form of democratic regulation of planetary trends and transnational businesses (interests). This mundialistic trend is followed by a dangerous gap between a forced end of a national state and megalomaniac thrive towards proliferation of week states, with the absence of effective global democratic institutions. Is this the globalization with a face and what is left from the theory of sustainable development, which promotes the environmentally bearable and socially just and efficient economy? 2 Keywords:globalism, sustainable development, transitional recession, economic

recession, Eurozone , reganomics.

Abstract

1 2

Economic politics, No. 2642-2643, from 9th December2002.,p. 42. H. Holmen, Limits to globalization, European Review, 1997. p. 75-87
1

"Specijalnim metodama", globalnog sveta dosta je uraeno na planu pretvaranja privreda azijskih tigrova u latinoameriki haos, a lider dananje "konzervativne revolucije", koji previe veruju u slobodno trite, za gladnu decu kau da "ona treba da se naue odgovornosti i disciplini, i da shvate da im niko nita ne duguje; oni treba da dobiju samo, ono to mogu da dobiju na tritu i nita vie". Na svetskoj ekonomskoj sceni, dakle, vlada kolekcija cinika koji kreiraju i nameu ekonomske teorije na "plaenim" projektima tranzicije, privatizacije i liberalizacije u formi globalizacije " neznanja" i mondijalizacije "izdate profesije" 3 U tom kontekstu, globalni jastrebovi tragaju za uspostavljanjem sveobuhvatne kontrole nad graanima, prirodnim bogatstvima i kapitalom u formi demokratske regulacije planetarnih tokova i transnacionalnih poslova (interesa). Takav mondijalistiki trend prati opasan jaz izmeu isforsiranog "kraja nacionalne drave" i grandomanskih tenji ka "proliferaciji slabih drava" uz odsustvo efektivnih globalnih demokratskih institucija. Da li je to "globalizacija sa ljudskim likom" i ta ostaje od teorije "odrivog razvoja", koja propagira ekoloki podnoljivu socijalnu pravednu i efikasnu privredu. 4 Kljune rei: globalizam, odrivi razvoj, trenziciona recesija, ekonomska recesija, evrozona, reganomics. 1. Kriza globalizma Globalistiki (nominalistiki) pogled na svet logian je nastavak liberalizacije, koja je povezana sa privatizacijom dravnih (javnih) preduzea, poveanjem uloge privatnog sektora i preduzetnike inicijative smanjenjem uplitanja drave u privredne tokove (deregulacija), poveanje slobode protoka finansija i stranih ulaganja. Globalizacija je, samim tim, novo ishodite ponaanja transnacionalnih korporacija, promene u tehnologiji proizvodnje i distribucije, ekonomije obima, ponaanja potroaa, liberalisanje spoljne trgovine i protoka kapitala, proirenja geranica za lociranje preduzea i ignorisanja vanosti blizine sirovina, proizvodnje i trita, i naroito, ekonomske uloge nacionalnih granica. Simbol globalizacije jesu transnacionalne korporacije kojima se i domae vlade udvaraju zbog stranih ulaganja u "globalnom trendu" irenja pseudo-vrednosti (globalni standardi za hrami), poput teletine (u ijoj se proizvodnji koriste hormoni) i genetiki izmenjene hrane (hrana za stoku i semenska roba)."
3 4

Ekonomska politika, br. 2642-2643, od 9. decembra 2002., str. 42. H. Holmen, Limits to globalization, European Review, 1997. st. 75-87 2

Globalizacija, kao takva, rui katedrale nacionalnih vrednosti i nacionalne pripadnosti, i unitava lokalne zajednice da bi poploala stazu ka globalnom kapitalizmu (poput politike levice koja je permanentno hranila internacionalistiki pogled na svet). Globalizacija. dodue, moe da povee nacionalne privrede, proiri trite, omogui pristup novim tehnologijama u proizvodnji i distribuciji, osigura priliv stranog kapitala. Ali, globalizacija donosi i nesree: poveava ranjivost ekonomski slabijih, ubrzava zahteve za prilagoavanjem i modernizacijom privrede, unosi nepredvidiva kretanja u tokovima kapitala, pridonosi pekulativnim napadima na domau valutu, izaziva finansijske krize, brza prebacivanja proizvodnje i zaposlenosti iz zemlje u zemlju, i poveava ekonomsku i socijalnu ranjivost malih, zemlja u razvoju. 5 Globalitarizam nudi nadu za jedan bolji ivot i tehniku sreu oveka. Ali, globalizacija nudi perfidno osvajanje vlasti i kontrolu nad kapitalom. Zato je invazija bogatih na ekonomskoj unificiranosti u trendu sa stihijom nagomilavanja kapitala. Nagon za bogaenjem vodi u totalitarizam, poto bogatstvo postaje nova agresija. A radi se o tome da se ekonomija ipak mora spiritualizaovati, jer siromane valja staviti pod zatitu. Etiko je pitanje ravnopravnija i ravnomernija raspodela bogatstva, a ne samo ekonomsko ili socijalno (iako je novac ve postao religija). Globalitarizam ne sme da bude doktrinama razbaruen samo u ekonomskom smeru, jer bi na scenu mogla da nastupi politika "upotreba oveka". Tada bi, doista, Etiku i Prirodu zamenili Politika i Profit, to bi gurnulo ljude u ropstvo plastine misii. Po prvi put. mondijalistiki intelektualci ve ne mogu da prepoznaju vlasnike vlasti kapitala, a njihova re gubi bitku u odnosu na ekonomsku mo. 6 Krah bipolarnog sveta i komunistike ideologije, kao dva mona stabilizatora geopolitike karte Evrope, jeste pravi uzrok secesionizma 7. Tu je, svakako, i globalizacija koja je uspostavila neposrednu vezu sa secesionizmom. "Balkanizacija" spoljne politike "pojedinih" evropskih zemalja "iznajmila" je ak i ugledne naunike koji su faktiki izmiljali visokoumne teorije secesionizma, to je imalo evidentan centrifugalni efekat na strukturu nacionalnih drava. Globalizacija je doprinela i pojavi posebnih oblika secesionizma, koji uzimaju sve vie maha u
5 6

Afrikog Jedinstva (OAU), Afiriko malteku zajednicu (OCAM), Istono-afriku zajednicu, Ekonomsko-afriku zajednicu, Arapsko-magrebsku zajednicu i Zajedniko trite June i Istone Afrike (COMECA). Severnoamerika globalizacija verifikuje se kroz Severno-ameriki ugovor o slobodnoj trgovini (NAFTA)
7

Dr M. Jovanovi, Globalizacija i Evropske vrednosti, Svet finansija 191/2002 st. 22-25. Azijska globalizacija inkorporira Udruenje zemalja jugoistone Azije (ASEAN) Organizaciju za saradnju zemlja Golfskog zaliva (GSS) Azijsko-pacifiku ekonomsku saradnju (APEC) i Udruenje za regionalnu saradnju priobalja indijskog okeana (IOR-ARC). Afrika globalizacija anglobira organizaciju

OECD, Fiscal Federalism Economics in_Transition, Paris 1991.str. 21. 3

Evropi. Bogatima je, naime, dozlogrdilo da "plaaju" za siromane sunarodnike i, kao jaki, uspeh su da pretvore jedan ekonomski problem u politiki problem. I upravo taj prelaz iz ekonomske u politiku sferu predstavlja secesionizam, iako bogati regioni mogu samo da sanjare o oslobaanju od obaveza solidarnosti prema zemljacima koji nisu bili dovoljno umeani ili nisu imali sree. Secesionizam esto prolazi kroz fazu autonomizma ili federalizma. Ovi termini nisu, dodue, sasvim odreeni, ali to ne smeta onima koji se za njih zalau. Njihove pristalice zapravo nastoje da oni, kao takvi, iako nedovoljno odreeni, i dalje ostanu kako ne bi bili suvie sputani u svojim namerama. Zbog toga je veoma teko kontrolisati prelaz od autonomasko-federalistikog pokreta ka separatistikom pokretu. To, naravno, koriste separatisti koji veto izazivaju krizu nacionalne drave. Globalizacija prestavlja kvalitativno produbljavanje procesa internacionalizacije, kojim se osnauje funkcionalna, a slabost teritorijalna dimenzija. Rast svetskog trita sve vie penetrira, a nacionalne ekonomije sve vie gube nacionalni karakter. Re je, pre svega, o procesu kompresije sveta, a ne o stvaranju planetarne svesti u kulturnom pogledu. Ekonomska globalizacija i politika regionalizacija odvijaju se simultano i erodiraju funkcije drava - nacija u procesu strukturnih transformacija. Regioni su sada nastajui fenomen, koji je sastavni deo procesa globalizacije. Novi regionalizam ve podrazumeva proces koji ukljuuje promenu odreenog regiona od relativne heterogenosti do poveane homogenosti u ekonomiji, kulturi, bezbednosti i demokratiji. Na mondijalistikom planu, evropski regionalizam je povukao globalnu regionalizaciju. Zbog toga, danas regioni predstavlju "arene" i za konkurentske i za konvergentne nacionalne interese, na koje inae utiu etnonacionalne mobilizacije i osnaivanje mikroregiona. Regionalna politika je svojevrsna agregacija i koncentracija nacionalnih interesa, zbog ega se pojedine zemlje nalaze u ulozi "policy makers" i ulozi "policy takers". No. sa stanovita vrednosne ocene novog talasa regionalizacije gotovo je nemogue dati decidirani odgovor na pitanje da li se radi o doprinosu univerzalnim vrednostima razvoja. U simultanom kretanju procesa regionalizacije i globalizacije moe se jedino oekivati neki novi oblik ravnotee iji se mehanizmi jo ne vide. Svi su izgledi da e Evropska unija prerasti iz labave asocijacije drava u Sjedinjene Evropske Drave u kojoj Monetarna unija ve kuca kao "srce" politikog projekta. Sada je teko
4

zamisliti opstanak mikrodrava u uslovima moderne informatike, ekonomske globalizacije i planetarnih povezivanja. Danas su ustale regije protiv drava nacija. Evropski federalisti tee da EU funkcionie poput naddrave. Regionalisti, pak. tee da Evropa ue u novo doba kao svojevrsna politika slagalica minijaturnih drava - regija. Regionalisti su ak izvukli iz muzeja zaboravljene zastave svojih pokrajina koje bi bile zastupljene u EU bez posredovanja drave nacije. Zbog toga se regionaiizam kvalifikuje kao postmoderna po litika tvorevina ija se pozadina nalazi u globalizaciji ekonomije, koja ukida carinske rampe i koja od planete stvaraglobalno selo bez posrednika. No, i evrozoni podrhtavaju i noge i telo; preti opasnost da se globalizam upravo slomije nad EU, (zbog nje je i ekonomska poltika pala na ispitu).

2. Tranziciona recesija

MMF ne treba sluati nego samo sasluati, a raditi sve suprotno od njegovog prevazienog neoklasinog modela ravnotee na principima neoliberalizma i globalizacije, privatizacije i deregulacije, koji produuje ekonomsku agoniju i socijalnu tragediju. Kucanje na vrata MMF jeste dokaz potpunog poraza domae ekonomske politike i spremnosti na savijanje pred kandama venog kreditnog ropstva. ivot na veresiju od preko 30. mlrd evra spoljnih dugova jeste stavljanje sposobnosti vlade Srbije na meunarodni stub srama tetnog MMF, kao najvieg stadijuma finansijskog inperijalizma ekonomskog globalizma. Ali, pogreno je kucati i ulaziti naglavake i u EU, na krilima tzv. B. deklaracije koja kretenizuje mladi narataj po logici ni znanje, ni zvanje. To to nije uo Dositej Obradovi, uo je nobelovac Pol Krugman, koji je glasno uzviknuo: Ako treba da objasnite ekonomski uspeh u jednoj rei, onda bi ta re bila obrazovanje; jer je vrhunsko obrazovanje jedini genetski kod funkcionisanja ekonomije zasnovane na znanju i to bez tekih zajmova i kredita MMF i bez ponienja i prosjaenja u EU. Za EU, Srbija je besplatna kapija prema Istoku, kroz koju treba da prolazi interkontinentalna razmena roba, usluga, kapitala, ljudi, informacija, kulture, ideja. U krajnoj instanci, to je put kretanja globalne mree novog svetskog poretka sa novim tehnologijama, novim ulaganjima, novom konkurencijom, jeftinom radnom snagom, sirovinskim bescenjem i egzotinim poreskim i carinskim olakicama. Sve je u skladu sa logikom petooktobarskih stubova makroekonomske politike: rasprodaj, potroi i zadui se po recepturi ememefskog globa, koji i narodne donacije tretira kao dugove.
5

Finansijski apostoli tranzicione ekonomije kroz reirani steaj pokojnih socijalistikih giganata, nasilnu spoljnotrgovinsku liberalizaciju, tajkunsku privatizaciju, narkomansko zaduivanje, lani fiksni devizni kurs, bearsku javnu potronju i kreditni doping, gurnuli su privredu u depresivni ponor, nezaposlenost i inflaciju, koja prosto kosi i ubija, da bi se poslovno-politika elita potkupila velikim sumama novca poreskih obveznika i po cenu guranja drave u budetske deficite i javne dugove. Drava se tranzicione uneredila im se prezaduila na principu diletantske renesanse prostakog performansa i prebrzog ubacivanja stranog prljavog novca i degutantno krimogenizovanog kapitala. Vie od 10 godina troimo 25% iznad mogunosti- vie od zaraenog, a trgovinski lanci neplaaju dobavljaima vie od 4 meseca. Na to se nadovezuju najvee kamate na svetu : od 15% do 23% .Gotovo jedan milion radnika radi na crno i u sivoj ekonomiji stvara ak 40% bruto drutvenog proizvoda. U institucionalnom tranzicionom haosu, reimski preduzetnici (i novi i stari), angaovani su za koristan rad na putevima prvobitne akumulacije kapitala za preskakanje tranzicije

instrumentima administrativnog preporoda, na krilima evrointegracija i organizovanog kriminala preprodaje vitalnih organa privrede. Na operacionom stolu bolesne drave ceh je platila primitivna privatizacija, zloglasna nezaposlenost, bearsko zaduivanje, sumanuto inflatorno deparenje i pomahnitali bezvredni dinar. Dinar danas plaa ceh zbog viedecenijski nesputane inflacije, nekontrolisanog kretanja pekulativnog kapitala, pomahnitalih kamatnih stopa, proerdanih privatizacionih prihoda, i suludo utroenih inostranih kredita. Polit-mohikanci su zaboravili vreme haosa kada smo imali hiperinflaciju od 2% na sat ili 70% na dan i kada je nastupanje era evroizacije. ak se i tednja vie ne isplati u ponienim dinarima u odnosu na povampirani evro, mada je i evro neobina tvorevina ija se celishodnost sada preispituje, ak i u Evropskoj Uniji. 8 Zbog deficita, dugova i evra, i Grka vlada je, zajedno sa srpskom tranzicijom, prinuena da radi ono to joj kau birokrate iz EU, to je dokaz da je stara Grka konano postala pokrajina briselske imperije. To pak znai da se dosadanja tzv. ekonomska koordinacija konvertovala u euovsko odluivanje o vrsti sijalice koju morate da koristite u pajzu po konceptu totalitarne demokratije u finansijskom mraku. Mudro osmiljena finansijska kriza i veto dirigovana ekonomska recesija amerikog liberalnog kapitalizma pokazale su svu meuzavisnost ekonomija lanica EU i razotkrile su
8

Dr. arko Risti, Fisklani menadment i ekonomija javnog sektora, Etnostil, Beograd, 2011. str.217. 6

mogunost prelivanja fiskalne krize iz zemlje u zemlju, degradirajui ekonomske i trgovinske mogunosti, i konkretne modalitete pomoi drava u evrozoni u finansijskoj krizi, posredstvom uea u tzv. Paktu za stabilnost i rast, kao nove transevropske izmiljotine. Veliki ekonomisti globalnog sveta, neznaju da objasne razliku izmeu krize, recesije i depresije, jer je tranzicija tranzicijom ula u prvobitnu akumulaciju kapitala na istim krilima tranzicionog kapitalizma u glibavi globalizam. Korupcija je dete tranzicije, simbol kvarenja ekonomske vlasti i amblem potkupljivanja politike elite, to se manifestuje maksimiranjem profita, krenjem zakona i uzurpiranjem javnih resursa. Bazini koruptivni mehanizam jeste destruktivna transformacija drutvenog u privatni kapital. U ekonomskom ivotu zagospodarila je sistemska korupcija, iji je generator lo politiki sistem, koji je produkovao transmisione tajkune u ministarske stanove od pet ari. Demokratski opijene vlade proerdale su ve 15 milijardi evra od privatizacije i jo 10 milijardi od brzog zaduivanja tokom poslednjih deset godina. Tako je sklepan novi model nultog investiranja u rak ekonomiju, koja ide unazad na pohabanim tokovima nadevropske potronje u formi tranzicije kroz tranziciju. Neizleivi budetski deficiti i narkomanski javni dugovi jesu amblem usidrene fiskalne krize integrisane sa dugoronom ekonomskom depresijom. U tom ambijentu, i reforma tzv. reforme promovie trajnu finansijsku recesiju, koju ne razbija ni novi model tzv. pametnog razvoja niti inovativna poreska politika, koja je primitivno instalirala nenaune, iz rukava date kriterijume EU. Pao je, dakle, i Mastriht; naa tranzicija oborila je i EU, jer su svi kriterijumi dati iz pocepanih rukava podkupljene nauke. Ako je brak penzija za propale ljubavnike, onda je i tranzicija mrak za propale drave. Globalna kriza prisilila je globaliste, tranzicioniste i profitere da otvaraju trita i banke (po svaku cenu), prenose kompjutere i podiu internet kako bi bogatom ponudom i ubedljivom reklamom oiveli ponudu i kod ivih i kod mrtvih . Radi vie da bi zaradio manje jeste novo geslo da bi radnik danas u tranziciji i kapitalistikom svetu, od Njujorka do Tokija, sauvao svoj kakav-takav posao, jer je za obespravljene i poniene radnike bolja smrt nego otkaz. Novac je taj koji primorava ljude da se prodaju. Radnik tako postaje jeftina roba: sve je jeftiniji ukoliko due radi i vie stvara. I Platon je prinuen da budi Marksa, jer je fridmanomanija liberalnog fundamentalizma i MMF-ovskog diriizma danas u svakoj dravi tranzicije stvorila dve drave:dravu bogatih i dravu siromanih. Tranzicioni globalizam i jeste akumulacija bogatstva ija je posledica akumulacija
7

bede. 9 Reganomija je predugo pumpala Fridmanove ideje sa laskavim obeanjima: manje birokratije, manje poreza, manje intervencionizma, vie para, vee bogatstvo. Tako je kauboj zapoeo svoju kobnu ekonomsku perestrojku fridmanliju trijumfalnog kapitalizma. Eknomiji drava nije potrebna. Svet je ekonomija drave. Samo trite ima pravo da regulie ekonomiju. Taj mondijalizam zove se religija profita, koji mora da privatizuje ekonomiju; izmeu trita i kapitala nema posrednika. Proradio je tako motor liberalizma. Novi kapitalistiki poredak fridmanovskog tipa prerastao je u digitalnog anela- internet ekonomiju. Tako je internet postao sirovina jedne nove ekonomije- finansijskog kapitalizma, koji je u igru ubacio mainu berze i akcija novih start-up firmi. Rad i proizvodnja baeni su sada u drugi plan. Novac je postao jedini simbol vrednosti i uspeha. Otpoela je era dematerijalizacije i fajlova. Plaa se pozajmicima, kreditima i tapijamal. Internet, kao virtuelna drava, prodaje svee akcije, ljute ideje, kisele dugove, naprsle firme i naete banke. Finansije su potpuno slobodne- totalno deregulisane; zavladila je religija poveanja potronje i pozajmljivanja. Banke, obogaene hipotekama, gurnule su tapije u druge finansijske pakete i preprodavale jedna drugoj- na kapiji krize prezaduenih.- surprajms. Tada se pojavljuje novi Zoro Alen Grinspen, po zanimanju predsednik Federalnih rezervi, koga je u fotelji tampaa dolara namestio kaoboj Regan. Zato globalni ekonomski tokovi te savremene ekonomije uveliko prevazilaze tradicionalne zakonitosti karakteristine za finansijsku nauku. Ideal trine ekonomije liberalizma posustaje pred naletom novokomponovane dogovorno- virtuelne ekonomije u kojoj poodavno ne vae gotovo nikakva dravna pravila. Sudbina neoliberalne ekonomije nee vie zavisiti od toga ta je u naunim knjigama reeno ve kako je na nekom drugom mestu sueno liberalnom fundametalizmu. Recesiona bujica raznela je privredno korito odakle je i potekla. Danas, u globalnoj tranziciji, nisu samo bankrotirale banke, berze, preduzea i institucije. Bankrotirale su i drave i, jo gore, bankrotirao je narod. Bankrotirao je ceo svetski neoliberalni kapitalistiki poredak, uruila se praksa, teorija i filozofija turbo-liberalizma. Ekonomske nauke zatrpane su lanim istinama i lakirovkama neznanja. Raspao se mit o homo ekonomikusu. Sve univerzitete, institute i fakultete, stoga, treba ugurati u laboratoriju za hemijsko ienje iznutra, a profesore i nobelovce oterati u nezasluenu penziju;
9

temeljno rekonstruisati zgradu

Dr . Risti i dr S. Komazec, Globalni finansijski menadment, Etnostil, Beograd, 2011. str. 94. 8

ekonomskih znanja jeste imperativ istorijskog trenutka. Doao je kraj ere liberalnog trinog modela, jer iza riziko kazina varijante kapitalizma vie ne stoji ni ortodoksni uvar liberalnih pogleda MMF-a. 10 Jedino Srbija usred Evrope nezna gde e, jer je na sred puta kojim se ree ide. Novac je ipak krivo ogledalo savremenog oveanstva u otkrivanju, svakog sata i svakog dana, nain na koji vrednujemo sebe i resurse sveta oko nas, a u prvom redu sopstvene mane i pohlepost. Jedino se mane u tranziciji poklapaju sa manama kapitalizma.

3. Smiljena recesija i tempirana kriza Finansijski apostoli tranzicione ekonomije kroz reirani steaj bivih socijalistikih giganata, nasilnu spoljnotrgovinsku liberalizaciju, tajkunsku privatizaciju, narkomansko zaduivanje, lani fiksni devizni kurs, bearsku javnu potronju i kreditni doping, gurnuli su privredu u depresivni ponor, nezaposlenost i inflaciju, koja prosto ubija, da bi se poslovnopolitika elita potkupila velikim sumama novca poreskih obveznika i po cenu guranja drave u budetske deficite i javne dugove. Bukvalno shvaena transparentnost privatizacije, liberalizacije i deregulacije ide ak dotle da e se verovatno izbor predsednika drave obaviti na Farmi u komiluku Velikog brata po tabloidiziranom scenariju demonizovanog ekstradizovanog glasanja noktima . Globalna finansijska kriza, meutim, promovisla je razmimoilaenja izmeu MMF i EU. Naime, MMF smatra da je doao kraj dosadanjem modelu privrednog rasta . Do sada je MMF zagovarao potpunu finansijsku liberalizaciju i otvranje domaeg trita stranim kreditorima, investitorima i bankama. Sada, pak, MMF preporuuje ogra- niavanje priliva stranih kredita, fiskalne stimulanse za ekonomski oporavak, poveanu zatitu domaeg trita od inokonkurencije da bi se poveala domaa proizvodnja razmenjivih dobara, prvenstveno za domau potronju i za izvoz. Evropska unija, meutim, prkosi navalnetnom MMF, oslanjajui se prvenstveno na privredni rast kroz evrointegracije, liberalizaciju trgovine, deregulaciju finansijskih tokova, zamenu domaeg novca u evro, podsticanje kreditiranja domae privrede i domainstava, i jaanje finansijske podrke iz multirateralnih i javnih izvora. Za nas je izuzetno vano to je konano Monetarni fond shvatio da postojei model privrednog rasta zasnovan na
Dr D.. Markovi,dr B. Ili i dr . Risti , Globalna ekonomija i geofinansije, Etnostil, Beograd, 2011. str.322. 9

svlaenja i

10

potronji, finansijskim uslugama i stranim ulaganjima, nije vie odriv u postrecesionoj tranziciji. Novi model naeg ekonomskog rasta, stoga, mora da poiva na stimulansima tednje, investicija i izvoza, na trinom prestrukturiranju javnog sektora, reindustrijalizaciji i argoruralnom odrivom razvoju. To je projekat za bombardovanje jezgra srpskih gluposti, gde su aforizmi naelektrisane estice razvojnog duha krimogene ekonomske politike i koruptivnih finansijskih usluga. No, opasan je prelaz u taoca kandidature, budui da je mit o obeanoj integraciji uruila egzistencijalna kriza EU, koja je ugrozila njen kredibilitet, a i njeno sopstveno proirenje gurnulo u drugi plan. Rezime U finansijskom vrtlogu, globalni kapitalzam bez drava i granica uneo je anarhiju korporacijskih diktatura sa ubrzanom ekonomskom propau itavog sveta. Perverzna veza demokratije i dunikog ropstva jeste direktna posledica tzv. olo ekonomije (Napolitani), koja u celom svetu gospodari i ivotom i smru. Nobelovsko skretanje naune panje da ekonomija treba da ide u pravcu usluga i da je vlasnika struktura fundamentalna determinanta profitabilnosti proizvela je lou praksu da neinvestiranje u dravu sklizne u kriminal, to je i ciljna funkcija tzv. korporacijskih direktnih investicija u pilule strukturnog prilagoavanja, konkurentnosti, liberalizacije, privatizacije i deregulacije, ali i u ruilaku eksploataciju jeftinih sirovina i beskrupulozno poveanje nezaposlenosti. Kapitalizam, dakle, proizvodi nezaposlene,a globalizam proizvodi gladne po formuli globalistikog imperijalizma. Literatura

1. H. Holmen, Limits to globalization, European Review, 1997. 2. Dr M. Jovanovi, Globalizacija i Evropske vrednosti, Svet finansija191/2002. 3. Dr . Risti i dr S. Komazec, Globalni finansijski menadment, Etnostil, Beograd, 2011. 4. Dr arko Risti, Fisklani menadment i ekonomija javnog sektora, Etnostil, Beograd, 2011. 5. Dr D.. Markovi,dr B. Ili i dr . Risti , Globalna ekonomija i geofinansije, Etnostil, Beograd, 2011. 6. OECD, Fiscal Federalism Economics in Transition, Paris 1991.
10

11