I Osnovni pojmovi operativnih sistema (OS) ta emo uiti

Definicija i karakteristike OS Funkcije operativnih sistema Hardverske komponente koje koristi OS Jezik OS Razvoj operativnih sistema K asifikacija ! vrste OS Struktura operativnih sistema

Definicija i karakteristike OS
Sav softver se moe podeliti na sistemski i aplikativni. Aplikativni je namenjen reavanju nekog konkretnog problema. Izrauje ga sam korisnik, odnosno programer, za razliku od sistemskog softvera koji obino izrauje proizvoa raunara. Sistemski programi su stalno prisutni u raunarskom sistemu i svakom korisniku omoguavaju lake, jednostavnije i efikasnije korienje raunarski resursa. !ni se dalje dele na kontrolno-upravljaki softver "operativni sistem # !S$ i usluni softver. !perativni sistem najee u veem stepenu utie na predstavu korisnika o mogunostima raunara od samog ardvera. %ezdeseti godina !S smo mogli definisati kao programska sredstva koja upravljaju ardverom. &anas je prisutna tenden'ija migra'ije mnogi funk'ija tradi'ionalni programa ka mikroprogramima tako da je u nekim sistemima vie funk'ija realizovano mikroprogramski nego obinim programskim sredstvima. Stoga !S moemo definisati kao skup programa, kako obini tako i mikroproprograma, koji obezbeuju mogunost korienja ardvera. (ri tome ardver raunara predstavlja )sirovu* raunarsku mo, a zadatak !S je da se ardverske mogunosti uine dostupnim i po mogunosti udobnim za korisnika. &izajn i izrada !S je usko povezana sa ardverom kao osnovom na kojoj se operativni sistem izgrauje, pa zato proizvoai ardvera najee i proizvode operativne sisteme. !tuda imamo mnotvo razliiti pristupa, nivoa, verzija i namena !S, pa samim tim i razliiti defini'ija ovog pojma. (ritom, korisnik vidi !S preko jezika !S " komandni jezik, kontrolno-upravljaki jezik$, a veina unutranji problema, reenja i postupaka !S za korisnika je transparentna, tj. on o njima ne mora voditi rauna niti i poznavati. +a pitanje ta sve obu vata operativni sistem mogu se dobiti razliiti odgovori. (rema tradi'ionalnom s vatanju operativni sistem ine, o kernel "jezgro$ - program koji obavlja osnovne funk'ije !S i uvek se nalazi u memoriji o skup usluni sistemski programa o s ell "koljka$ - komandni ili grafiki korisniki interfejs "./I$ prema funk'ijama !S (rema modernom s vatanju operativni sistem obu vata sve ovo i jo, o luksuzan ./I o skup usluni aplikativni programa o programi za Internet usluge o ... &akle, po modernom s vatanju operativni sistem je )Sve to proizvoa isporui pod tim nazivom*to najbolje ilustruje primer 0i'rosoft 1indo2s#a. 0i emo operativni sistem definisati kao skup sistemski programa koji slue za upravljanje raunarskim resursima i obezbeuju interfejs ka korisniku. (od pojmom raunarski resursi podrazumevamo sve to je programu potrebno za rad. 3ardverski resursi su pro'esori, operativna memorija i ulazno4izlazni ureaji, a softverski resursi su programi i

#5#

poda'i, to jest fajlovi. Karakteristikama nekog !S moemo nazvati njegove osobine koje koje ispoljava pri upotrebi. Iz niza osobina koje mogu posedovati !S izdvojiemo, o Istovremenost # paralelizam "6on'urren'7$ o 8ajedniko korienje, odnosno deljenje resursa "S aring$ o (ouzdanost "9eliabilit7$ o Sigurnost "Se'urit7$ o /potrebljivost "/sabilit7$ i o &eljivost # modularnost "0odularit7$ Paralelizam u radu podrazumeva uporedno odvijanje vie pro'esa "programa u stanju izvravanja$ u raunarskom sistemu. !vu karakteristiku poseduju oni !S koji su u stanju da oednom zaponu reavanje vie zadataka i omogue nji ovo istovremeno odvijanje.
/ datom trenutku, meutim, jedan pro'esor izvrava samo jedan program. &akle, gledajui sa strane korisnika, izvrava se vie programa istovremeno, ali sa interne strane raunarskog sistema zapravo se izvrava onoliko programa koliko ima pro'esora u sistemu. +aime, ako postoji samo jedan "'entralni$ pro'esor, onda se u svakom trenutku na njemu moe izvravati samo jedan program, ali ako ima vie pro'esora, onda je izvravanje zaista paralelno. &a bi se ostvario takav rad uvodi se koncepcija procesa. 8a sada, pro'es definiimo kao )program u izvravanju* "program koji ima neke dodatne dinamike karakteristike$.

Zajedniko korienje, odnosno deljenje resursa posledi'a je paralelizma koji postoji u raunarskom sistemu, bilo da se radi o prividno ili stvarno paralelnoj obradi. 9azume se, deliti se mogu samo resursi kojima to nji ova konstruk'ija doputa.
/reaji mogu biti, # deljivi "s arable$ kao npr. operativna memorija jer moe vie pro'esa istovremeno da bude smeteno u njoj: # nedeljivi "nons arable$ kao npr. disk jer ne moe vie pro'esa da istovremeno pristupa disku "ali nijedan pro'es ne )dri* disk sve vreme izvravanja nego izmeu dva uzastopna pristupa istog pro'esa moe biti proizvoljan broj pristupa drugi pro'esa$ i # monopolski "dedi'ated$ su takoe nedeljivi, ali kod nji izmeu uzastopni pristupa jednog pro'esa ne sme biti pristupa drugi pro'esa "npr. tampa, magnetna traka...$, tj. oni se ne oslobaaju dok pro'es sa njima ne zavri.

Pouzdanost je karakteristika !S koja govori o uestalosti greaka ili zastoja. ;asno je da pouzdanost sistema zavisi ne samo od operativnog sistema, ve i od spoljanji dogaaja i za teva poput reima korienja, konfigura'ije sistema, za teva korisnika i slino.
+pr. kod neki real time sistema neop odno je obezbediti neprekidno pouzdano funk'ionisanje bez avarijski situa'ija ili prekidanje kontrole pri otkazu pojedini ureaja. (oveanje pouzdanosti sistema postie se uvoenjem rezerveni ureaja i spe'ijalnom logikom organiza'ijom koja omoguava automatsku rekonfigura'iju sistema.

Sigurnost sistema je osobina koja omoguava !S da zatiti od neovlaenog pristupa one delove u raunarskom sistemu koje korisnik eli da zatiti. +ajee se radi o zatiti podataka i programa. !perativni sistem mora da zatiti i samog sebe od ostali programa u sistemu. potre!ljivost je karakteristika po kojoj se funk'ije operativnog sistema moraju to jednostavnije koristiti.<o se pre svega odnosi na komunika'iju izmeu !S i korisnika, odnosno na kontrolno upravljaki jezik. 0eutim, pod upotrebljivou !S podrazumevamo i druge aspekte korienja kao to su, podravanje razni reima rada, mogunost izvrenja vie programa, razliite mogunosti pristupa i slino. "odularnost je karakteristika koja ukazuje na na modularan pristup izgradnji samog operativnog sistema. !va karakteristika omoguava proizvoau da ga modifikuje u delovima koje treba ili eli da promeni, a da se pri tom ne menja itav sistem, a takoe i samom korisniku da ga nadograuje.

Funkcije operativnih sistema

8a razliku od karakteristika, koje su poeljna svojstva, funk'ije sistema su zada'i koje sistem mora da realizuje. =ako je svaki zadatak mogue algoritamski reiti na vie naina, postoji mnogo razliiti !S koji na razliite naine reavaju iste zadatke. 9azliita reenja uslovljena su i ardverom na kojem se

#>#

izvravaju moduli !S. =aemo moduli, jer su savremeni !S napravljeni tako da predstavljaju skup modula. 0odul je napravljen kao posebna programska 'elina koja realizuje jednu funk'iju !S. (ojedini moduli mogu funk'ionisati jedan od drugog, ali i pozivati jedan drugog. ?unk'ije modula se nadovezuju jedna na drugu, a obino postoji modul koji koordinira ak'ije svi ostali . 8a nae potrebe prouavanja operativni sistema naveemo samo globalne funk'ije koje moraju biti reene u svakom !S. /z upravljanje raunarskim resursima # pro'esorima, operativnom memorijom, perifernim ureajima i poda'ima, !S treba da obezbede interpretiranje i izvoenje kontrolno upravljaki komandi i programa, upravljanje poslovima, zatitu, a esto i podrku daljinske obrade i rada u mrei. pravljanje procesorima moemo ilustrovati sledeim pitanjima, kojem pro'esu dodeliti pro'esor za izvravanje, koliko dugo sme pro'es drati pro'esor, koliko pro'esa moe konkurisati za pro'esor i sl. !igledno da je realiza'ija ove funk'ije daleko sloenija u multiprogramiranju nego u monoprogramskom radu. pravljanje memorijom ima svr u reavanja problema oko efikasnog korienja operativne memorije. !no je neraskidivo vezano sa dodelom pro'esora i upravljanjem perifernim ureajima. 0eutim, mi emo ovo analizirati kao samostalnu funk'iju da bi se problemi jednostavnije i razumljivije prikazali i da bi se s vatila postojea reenja. pravljanje perifernim ure#ajima odnosi se na 'elokupan rad oko ulazni , odnosno izlazni ureaja od nji ovog dodeljivanja do izvravanja za teva sa pojedinim ulazno4izlaznim opera'ijama. pravljanje podacima odnosi se na rukovanje poda'ima na spoljanjim memorijama, dakle na nain smetanja na eksterne memorije, pristupe poda'ima, upisivanje i itanje podataka iz datoteka, kreiranje, odravanje i brisanje datoteka, upravljanje eksternim memorijama i drugo. !no to je zajedniko za module koji upravljaju svakim od navedeni resursa raunarskog sistema je da moraju da obezbede, o voenje eviden'ije o resursu o donoenje odluke o dodeli resursa o aloka'iju resursa i o dealoka'iju resursa.

Hardverske komponente koje koristi OS

&a bi realizovao upravljanje raunarskim resursima operativni sistem koristi razne ardverske komponente raunarskog sistema. +ajvanije od nji su, kontroleri ulazno4izlazni ureaja, sistem prekida, asovnik realnog vremena i privilegovan nain rada. 9azume se, !S se oslanja i na niz drugi ardverski komponenti za realiza'iju virtualne memorije, uniformno upravljanje raznorodnim perifernim ureajima i drugi funk'ija koje treba da obavlja. Kontroleri I/O ureaja !S koristi kontrolere da bi realizovao I4! za korisnika. =ontroleri mogu biti obini ili sa direktnim pristupom memoriji "&0A$.
Kana "' annel$ ima mogunost direktnog pristupa memoriji sa jedne strane, a sa druge je prikljuen na kontrolnu jedini'u na koju moe biti prikljueno vie I4! jedini'a. =anala, naravno, moe biti vie u sistemu, a dele se na dve vrste, selektorski "rade sa brzim jedini'ama, tj. eksternim memorijama, i selektuju jednu od jedini'a koju zatim posluuju u odreenom vremenskom intervalu$ i multiplekserski "rade sa sporim jedini'ama, npr. terminali, ali mogu simultano da posluuju vie jedini'a$. =anali su, dakle, I4! pro'esori koji mogu da rade paralelno "zaista istovremeno$ sa 6(/.

Prekidi !S reaguje na prekide "interrupts$. !brada prekida ili bar nji ovi delovi su sastavni deo !S, tj. jezgra "potrebni su samo delovi u jezgru jer deo prekida moe obraditi pro'es ili ak korisniki program: meutim, neki delovi se i neop odno nalaze u jezgru jer mora neko da @aktivira@ pro'es$.

#A#

asovnik Bolje je koristiti asovnik realnog vremena, ali moe biti i intervalni. <o je zapravo jedan obian programabilan broja u koji se upisuje vrednost, a zatim "nezavisno od 6(/$ dekrementira i pri dolasku na nulu izazove prekid. (ostoji i reenje da asovnik bude sastavni deo 6(/. Privilegovani reim rada !S radi u sistemskom # privilegovanom reimu rada "sve naredbe izvrive$, a korisniki pro'esi se izvravaju u korisnikom "neprivilegovanom$ reimu rada. <u se neke naredbe ne izvravaju "npr. za promenu reima rada, za rad sa privilegovanim registrima, za I4!...$ jer bi inae !S mogao ostati bez @kontrole@.

Jezik OS
=orisnik komuni'ira sa !S preko kontrolno#upravljakog "komandnog$ jezika. =omunika'ija se odvija u dva smera, od korisnika ka operativnom sistemu i obrnuto. =od veine savremeni !S korisnik moe da zadaje komande !S neposredno i posredno. +eposredno zadavanje komandi podrazumeva da !S odma po unoenju komandne linije vri njenu analizu i interpreta'iju. (osredno zadavanje komandi podrazumeva da se niz "paket # BA<' $ za teva operativnom sistemu zabelei u fajl, a da se taj fajl kasnije po potrebi poziva na izvrenje "kao i svaki drugi program u izvrnom obliku # navoenjem njegovog imena$. Instruk'ije komandnog jezika, bilo da su zadate neposredno jedna po jedna ili u paketu, obrauje komandni interpreter.
+a primer, komandni interpreter 0S#&!S#a je smeten u fajlu 6!00A+&.6!0 "podrazumevano, ali se moe promeniti i u neki drugi$. +a CAD4C0Su program za obradu naredbi korisnika komandnog jezika &6E je u fajlu &6E.FDF i naziva se 6ommand Eanguage Interpreter. +a /+IDu se zove el "s ell$ i ima vie razni programa "s , bas , t's , ss ...$. &akle, u novijim !S el je odvojen od "samog$ !S "kao i prevodio'i koji su ranije takoe )ugraivani* u !S$.

&a bi korisnik mogao da zada komandu !S, mora da zna da li mu je operativni sistem na raspolaganju. Stoga svaki !S ima nekakav znak preko kojeg saoptava korisniku da je spreman za pri vatanje komandi.
+a primer, kod &!S#a je to znak G ispred koga je ispisana putanja do tekueg kataloga, a kod /+ID#a ovaj znak je H. !S skoro redovno omoguavaju da se taj znak promeni, tj. da korisnik po sospstvenoj elji izabere odzivni znak !S.

&anas su posebno aktuelni grafiki korisniki interfejsi "./I$ kao to su 1idno2s "A.55, IJ, +<$ za IB0 (6 raunare, D1indo2s za /+ID platforme, Amiga&!S za Amigu, .F04<!S za Atari S<... =omunika'ija sa korisnikom odvija se preko prozora, ikona i padajui menija uz maksimolano korienje mia "ili slini )pokazivaki * ureaja$. /mesto ku'anja komande iju sintaksu ponekad i ne znamo, !S nam preko prozora nudi nekoliko mogunosti, a mi samo treba da izaberemo pravu. Stoga za ovakve !S kaemo da su )ljubazni prema korisniku* "user#friendl7 interfa'e$.

Razvoj operativnih sistema

Smena genera'ija ardvera povezana je novim dostignuima u oblasti proizvodnje elektronski komponeneti, elektronske lampe zamenjene su tanzistorima, a oni integralnim kolima sve vei gustina pakovanja. Svaka nova genera'ija donosila je znaajno pojeftinjenje, smanjenje dimenzija, potronje elektrine energije i koliine toplote koju je raunar razvijao pri radu. S druge strane, sa svakom novom genera'ijom znaajno su poveavani brzina rada i kapa'itet memorije. Smena genera'ija operativni sistema nastapula je uvoenjem sutinski novi kon'epata u upravljanju raunarskim resursima. <ako razlikujemo sledee genera'ije operativni sistema. Nulta genera ija !"#tih godina +ije bilo !S. =orisni'i su morali da piu programe neposredno na mainskom jeziku, a sve ono to

#K#

danas obavljaju operativni sistemi korisni'i su morali sami da isprogramiraju. Prva genera ija $"#tih godina 6ilj !S bio je ubrzanje i pojednostavljivanje prelaska sa zadatka na zadatak. 9anije se puno mainskog vremena troilo na pauze izmeu zavretka rada jednog zadatka i prelaska na sledei. / ovom periodu se pojavljuje poetak paketne obrade "organiza'ije rada u kojoj su se zasebni poslovi objedinjavali u grupe ili pakete$. (osao koji bi zapoinjao rad raspolagao je svim resursima raunara. (o zavretku posla "bilo normalnog, bilo avarijskog$ upravljanje resursima predavalo se !S koji je )istio* mainu od pret odnog zadatka i omoguavao unoenje i putanje u rad sledeeg posla. (ored paketne obrade podataka za !S prve genera'ije karakterisitino je da su posedovali standarne rutine za kontrolu ulaza i izlaza podataka i jednostavan jezik za opis zadataka korisnika. %ruga genera ija po&etkom '"#tih godina =arakteriu je sistemi viekorisnikog tipa sa multiprogramiranjem i prvi sistemi sa multipro'esiranjem. / multiprogramskim sistemima vie korisniki programa istovremeno se nalazi u !0, a 6( brzo prelazi sa zadatka na zadatak. 0ultipro'esiranje podrazumeva da jedan raunarski sistem raspolae sa vie 6( to znaajno uveava mo tog raunara. (ojavljuju se metodi koji obezbeuju nezavisnost programiranja od spoljanji ureaja "to je korieno npr. kod sistema sa vie jedini'a magnetski traka$. 9azvijeni su sistemi sa razdeljenim vremenom u kojima se radilo sa udaljeni terminala. (ojavio se takoe i reim dijaloga ili interaktivni reim koji je poveao efikasnost pro'esa razrade i testiranja programa. (ojavili su se prvi sistemi u realnom vremenu za upravljanje te nolokim pro'esima, na primer, u preduzeima za preradu nafte . Bili su izgraeni vojni sistemi koji su obezbeivali stalnu kontrolu vie iljada punktova za zatitu od vazduni napada. !snovna karakteristika ovi sistema bila je da obezbeuju brzu reak'iju. 0oemo zakljluiti da su sa drugom genera'ijom !S postavljene osnove savremeni operativni sistema. (re)a genera ija od sredine '"#tih do sredine *"#tih (ojavom sistema IB04ALM 5ILK. godine maine opte namene dole su u 'entar panje. <o su bili veliki i, po pravilu, neefikasni raunarski sistemi, ali sposobni da reavaju iroku klasu problema i da rade u vie razliiti reima. 8a konkretne aplika'ije nisu bile neop odne sve mogunosti sistema, to je inilo da firme uzalud plaaju dopunske ras ode. Ciereimski sistemi podravali su paketnu obradu, rad u razdeljenom vremenu, rad u realnom vremenu i bili su glomazni i skupi. Budui da ranije nije bilo ovakvi sistema, mnogi su projektovni sa znaajnim zakanjenjem. (ojavio se jezik za upravljanje zada'ima koji je predstavljao velik korak napred i za mnoge korisnike bio vrlo bitan, ali i teak za uenje. =ao reak'ija na ovakvu kon'ep'iju !S pojavili su se jednostavniji i efikasniji !S kakvi se i danas koriste. etvrta genera ija od sredine *"#tih nadalje !vu genera'iju karakteriu mree raunara i on#line obrada. !moguen je pristup teritorijalno udaljenim raunarima. S druge strane, pojava mikropro'esora dovela je do pojave personalni raunara. ;edan od vani problema koji su donele raunarske mree je zatita informa'ija. Sigurnost informa'ija poveavana je ifrovanjem. /veden je kon'ept virtualne maine koja ne vodi rauna o fizikim detaljima. <o je funk'ionalni ekvivalent kompjutera izgraen na njegovom !S. 8bog sve masovnije primene raunara, od savremni !S za teva se da budu udobni za korienje i orijentisan na n epripremljenog korisnika.

#J#

Klasifikacija vrste OS
(ostoje brojne podele operativni sistema na osnovu razliiti kriterijuma, prema broju korisnika i4ili pro'esa, prema nainu obrade poslova, prema distribu'iji pro'esorske snage i ostali resursa, prema nameni i funk'ionalnim osobinama. +ajjednostavniju klasu !S ine monokorisniki "single user$ i to su !S za raunare sa samo jednim korisnikom na kojima se u datom trenutku izvrava samo jedan program "npr. 0S#&!S$. &rugu grupu ine mu tikorisniki monopro"ramski !S. / takvim !S vie korisnika koristi usluge istog programa "npr. bankarski sistemi, rezerva'ija avionski karata...$. +ajoptiju klasu !S ine mu tikorisniki mu tipro"ramski sistemi. / takvim !S razliiti korisni'i izvravaju razliite programe. Izvravanje je konkurentno "kvaziparalelno$. 8nai, vie programa je istovremeno prisutno u memoriji. 0ultiprogramski !S je uvek multipro'esni jer se za svaki program koji uestvuje u multiprogramskom reimu rada formira bar jedan pro'es. +asuprot tome, monoprogramski sistem ne mora biti monopro'esni jer se program moe razbiti na delove i za svaki od ti delova formirati pro'es. 8bog toga se pojavljuju monokorisniki mu tiprocesni !S. 0ultiprogramiranje je uvedeno da bi se poveala iskorienost resursa, a time i 'elog raunarskog sistema. Sutina multiprogramskog rada obu vata paraleni rad periferijski ureaja i pro'esora "'entralnog, tj. 6(/$. Ideja je da se 6(/ dodeli drugom programu "pro'esu$ dok periferijska jedini'a radi za neki program "pro'es$, tj. dok on eka na I4!. <ime moemo jedan program da paralelizujemo u vie pro'esa i izvravanje e se ubrzati "ukupno vreme e biti manje$ jer dok jedan pro'es "deo programa$ eka, drugi pro'es se izvrava. +pr. dok korisnik unosi znake sa tastature "prilino sporo u odnosu na opera'ije sa diskom$, moe se, pri ekanju da znak bude pritisnut, 6(/ koristiti za, re'imo, itanje ili pisanje u 'ilju keiranja diska. Savremeni !S su u velikom broju sluajeva sistemi sa raspode jenim vremenom "time#s aring$. <o se odnosi prvenstveno na multiprogramske sisteme. &a jedan program "odnosno jedan korisnik$, ne bi uzurpirali pro'esor predvieno je kvantovanje, tj. raspodela vremena, svakom programu, tj. pro'esu se dodeljuje kvant vremena. =ada on istekne pro'esor se dodeljuje drugom pro'esu. !vo se realizuje korienjem posebnog intervalnog asovnika u koji se upisuje kvant vremena kada pro'es dobije 6(/. &ok se pro'es izvrava, asovnik se autonomno dekrementira dok ne doe na nulu. <ada se generie prekid. !S zatim dodeljuje 6(/ drugom pro'esu. Savremeni sistemi raspodeljenog vremena su po pravilu multiprogramski, odnosno multipro'esni. +eki !S podravaju me anizam paketne o#rade "bat' $. <ermin potie iz vremena bueni karti'a kada je vie programa uitavano u memoriju sa itaa karti'a u obliku paketa programa. !S je uzimao paket po paket i obraivao, tj. prevodio, povezivao i izvravao. Sada se sistemi paketne obrade u istom obliku praktino ne koriste. 0eutim, mnogi !S pored navedeni reima rada imaju kao op'iju i tip paketne obrade. <aj reim rada se koristi ak i u nekim (6#jevima. +a disku se dri niz programa niskog prioriteta "ba'kground jobs$ koji se izvravaju samo kada nema osnovni "prioritetniji $ programa. +pr. 1indo2s IJ ponekad radi neto po ard disku bez )vidljivog* razloga. Savremeni !S su uglavnom interaktivni, tj. korisni'i komuni'iraju sa sistemom preko terminala. 0eutim, ne mora svaki unos podataka da bude interaktivan. (ostoji i trea op'ija # rad preko mree. 8naajna klasa su OS u rea nom vremenu$ =od ti sistema za teva se reak'ija u nekom fiksiranom vremenskom intervalu. / suprotnom sluaju mogu biti izgubljeni neki vitalni poda'i i nastati katastrofalne posledi'e. <o su uglavnom sistemi koji upravljaju pro'esima ili mainama, pa je vremenski interval odgovora odreen karakteristikama pro'esa, odnosno maine. &akle, za teva se reak'ija u zadatom intervalu koji ne mora uvek biti tako mali. Ceinom su to namenski "dedi'ated$ sistemi. &eava se esto da nemaju diskove nego podatke uzimaju sa merni ure aja. +pr. upravljanje raketama je jedan takav sistem. (ored klasini operativni sistema javljaju se i dve nove vrste, a to su mreni operativni sistemi i distribuirani operativni sistemi. %re&ne operativne sisteme karakteriu raunari povezani u mreu. !vi raunari zadravaju relativno visok stepen autonomije - svaki raunar ima svoj operativni sistem - a u mogunosti su da

#L#

meusobno razmenjuju podatke pomou odgovarajui protokola. !perativni sistemi mogu biti razliiti, potreban je samo zajedniki protokol, tj. zajedniki jezik za komunika'iju. =orisnik jednog raunara moe se prijaviti na drugi, preuzeti neke datoteke itd. =orisnik zna da nije sam u mrei, tj. svestan je razliiti raunara s kojima komuni'ira preko mree. Distri#uirani operativni sistemi su mnogo ozbiljnija varijanta u mrenom okruenju, zato to osim deljenja i migra'ije datoteka i tampaa omoguavaju i deljenje pro'esa, tj. programa. =orisni'i ovaj sistem vide kao jednopro'esorski sistem, ali se, u stvari, radi o operativnom sistemu namenjenom za rad s vie pro'esora koji su fleksibilno povezani preko mree. <o znai da postoji vie raunara povezani u mreu, ali samo jedan operativni sistem, upravlja svim resursima u mrei. / pravom distribuiranom sistemu, korisnik ne treba da vodi rauna o tome gde su smetene njegove datoteke ili gde se izvrava njegov program - to je posao distribuiranog operativnog sistema. &istribuirani operativni sistem se, dakle, ponaa kao jedinstvena 'elina. =orisnik ne mora znati da je umreen s drugim raunarima - on 'eo sistem vidi kao jedan raunar.

Struktura operativnih sistema

Cideli smo da su razvoj raunarski sistema pratili sve vei i sloeniji operativni sistemi. <ako je rodonaelnik tree genera'ije operativni sistema, !S4ALM predstavljen 5ILK. godine, imao vie od milion mainski instruk'ija. &o 5INJ. godine !S 0ulti's, koji je razvijen na 0I<#ju i u Belovim laboratorijama, narastao je na vie od >M miliona instruk'ija, dok 1indo2s >MMM ima vie od AM miliona redova. &a bi se upravljalo sloenou operativni sistema i da bi se omoguilo nji ovo bre projektovanje, lake modifikovanje i nadogradnja, bilo je neop odno dobro osmisliti strukturu softvera. =orienje modularnog pristupa kod !S iji kodovi imaju vie miliona instruk'ija nije bilo dovoljno, pa su moduli grupisani u ijerar ijske nivoe. .eneralno, moemo rei da jednostavni operativni sistemi mogu imati monolitnu strukturu, a vei slojevitu ijerar ijsku realiza'iju. / zavisnosti od toga kako su moduli podeljeni u slojeve i kako meusobno komuni'iraju, moemo definisati razliite slojevite strukture. +a primer, ako se u jezgru realizuje minimum funk'ija, imamo mikrokernel ar itekturu. +ajnoviji pristup je klijent#server kon'ep'ija. +onolitni sistemi ;ednostavni mali !S imaju mono itnu strukturu, tj. predstavljaju skup programa koje poziva korisniki program i koji se meusobno pozivaju, bez ikakvi ogranienja.
=orisniki programi upotrebljavaju servise operativnog sistema na sledei nain, parametri sistemskog poziva se smetaju na odreena mesta, kao to su registri pro'esora ili stek, nakon ega sledi pozivanje jezgra operativnog sistema. !va opera'ija preba'uje pro'esor iz korisnikog reima rada u sistemski reim rada i kontrolu predaje operativnom sistemu. / sistemskom reimu rada dostupne su privilegovane komande kojima se ne moe pristupiti iz korisnikog reima. (osle pozivanja jezgra, operativni sistem preuzima kontrolu i na osnovu parametara poziva odreuje koju sistemsku pro'eduru treba pozvati. +akon izvrenja pro'edure, kontrola se vraa korisnikom programu.

Slojevita (hijerarhijska) reali,a ija 8a vee !S takva struktura je nepogodna, pa se preporuuje s ojevita struktura. (rogrami su grupisani u slojeve i numerisani M, 5, >... (ritom, moduli sa sloja n pozivaju samo module sa sloja n#5 "postoje i odstupanja, ali se trudi da i bude malo$.
Primer $, J#fajl sistem, K#upravljanje I4! ureajima, A#gornji nivo upravljanja pro'esima, >#upravljanje operativnom memorijom, 5#donji nivo upravljanja pro'esima, M# ardver. Iznad vr a ovoga su korisniki programi. Sve se ovo zove jezgro !S "kernel$. Primer %, K#file s7stem, A#upravljanje I4! ureajima, >#upravljanje memorijom, 5#kernel "upravljanje pro'esima$, M# ardver. / najjednostavnijoj varijanti jezgro !S sadri samo module koji upravljaju pro'esima. +ije svejedno ta je u jezgru jer, po pravilu, programi jezgra rade u privilegovanom dok svi ostali programi rade u korisnikom "neprivilegovanom$ reimu.

#N#

-Klijent#server struktura <rei, najnoviji, pristup je k ijent'server kon'ep'ija. ?unk'ije !S realizuju se pomou pro'esa koji se nazivaju serveri, a korisniki programi su klijenti "pozivaju te funk'ije i dobijaju rezultate$. ;ezgro pritom slui samo za organiza'iju komunika'ija izmeu klijenata i servera. &akle, !S se deli u 'eline od koji svaka servisira neku funk'iju sistema kao npr. fajl servisi, terminal servisi ili memorijski servisi. (rednosti, ovakvog pristupa su, modularnost "npr, greka u fajl serveru onemoguava samo funk'ije fajl servera, a ostatak operativnog sistema radi normalno$, prilagodljivost distribuiranim sistemima "servisi mogu da budu obezbeeni na udaljenim raunarima$ i mogunost da se koriste podsistemi okruenja "tako npr. 1indo2s >MMM moe da izvrava aplika'ije napisane za druge !S$.

K juni pojmovi
raunarski resursi paralelizam "'on'urren'7$ deljenje resursa "s aring$ pouzdanost "reliabilit7$ sigurnost "se'urit7$ upotrebljivost "usabilit7$ modularnost "modularit7$ kontroleri I4! ureaja kanal "' annel$ selektor multipleksor sistem prekida asovnik realnog vremena privilegovan reim rada privilegovana instruk'ija multiprogramiranje "multiprogramming$ multipro'esiranje "multipro'essing$ paketna obrada "bat' pro'essing$ deljenje vremena "times aring$ interaktivni sistemi "intera'tive s7stems$ sistemi u realnom vremenu "real#time s7stems$ viereimski "multimode$ !S mreni operativni sistem "+!S$ distribuirani operativni sistem virtualna maina "virtual ma' ine$ jednokorisniki "single user$ !S viekorisniki "multi user$ !S jezik za upravljanje poslovima ";ob 6ontrol Eanguage - ;6E$ grafiki korisniki interfejs ".rap i'al /ser Interfa'e ./I$ monolitna struktura !S slojevita struktura !S jezgro !S "kernel$ mikrojezgro "mi'rokernel$ klijent#server struktura !S

(itanja i zadaci za ve&#u

5. 8ato je defini'ija da je )operativni sistem skup programa koji obezbeuje upravljanje ardverom* nepotpuna. &efiniite operativni sistem potpunije. >. %ta podrazumevamo pod karakterisitikama !SO A. =ako moemo klasifikovati operativne sisteme prema nivou paralelizma u odvijanju pro'esaO K. =ako moemo klasifikovati ureaje prema mogunosti nji ove deobe meu pro'esimaO J. %ta moete rei o strukturi !SO L. !bjasnite u emu se sastoji voenje eviden'ije o resursu, donoenje odluke o dodeli, aloka'ija i dealoka'ija resursa na primeru upravljanja operativnom memorijom. N. !bjasnite u emu se sastoji voenje eviden'ije o resursu, donoenje odluke o dodeli, aloka'ija i dealoka'ija resursa na primeru upravljanja datotenim sistemom. P. =oja ardverska renje su od sutinskog znaaja za realiza'iju funk'iju !SO I. =akvu ulogu ima jezik operativnog sistemaO 5M. %ta su to bat' fajloviO 55. %ta podrazumevamo pod operativnim sistemom )ljubaznim prema korisniku*O 8ato je ova osobina vana za korisnikeO 5>. +avedite karakteristike !S iz svake genera'ije. 5A. (o emu se razlikuje multiprogramiranje od monoprogramskog, a po emu od multipro'esorskog rada i kakve spe'ifine za teve stavlja svaki od ovi naina rada pred !SO 5K. (o emu se razlikuje interaktivni rad od sekven'ijalne obrade poslova, a po emu od rada u realnom reimu i kakve spe'ifine za teve stavlja svaki od ovi naina rada pred operativni sistemO

#P#

5J. 5L. 5N. 5P. 5I. >M.

(o emu se razlikuju mreni od distribuirani operativni sistemaO =akvu strukturu mogu imati operativni sistemiO %ta karakaterie monolitnu strukturu operativni sistemaO Qemu slue sistemski poziviO %ta karakterie slojevitu strukturu operativnog sistemaO Qime se odlikuje klijent#server kon'ep'ija operativni sistemaO

Testirajte svoje znanje ) *i+estruki iz#or ' ,aokru&ite i i upi+ite taan od"ovor a5. (rivilegovani skup instruk'ija izvravaju, a$ samo !S b$ samo korisniki pro'esi '$ i korisniki pro'esi i !S. a>. 8a upravljanje mainama, mernim ureajima i sl. se koriste, a$ !S sa paketnom obradom b$ interaktivni !S '$ !S u realnom vremenu. aA. 8a svaki od sledei dogaaja navedite u kojoj genera'iji !S je nastupio, a$ I "po. JM#ti $ b$ II "po. LM#ti $ '$ III "sr. LM#ti $ d$ IC "sr. NM#ti $

disk modem tampa magnetska traka 6& 9!0

)) (ovezivanje ' Svakom pojmu iz eve ko one pridru&ite od"ovarajue o#ja+njenja iz desne m5. Karakteristika OS5$ Sigurnost "Se'urit7$ >$ /potrebljivost "/sabilit7$ A$ (ouzdanost "9eliabilit7$ K$ Istovremenost "6on'urren'7$ Omo"uava, a$ jednostavno korienje funk'ija !S b$ zatitu od neovlaenog pristupa '$ uporedno odvijanje vie pro'esa d$ minimiza'iju uestalosti greaka i zastoja

pojava ;ob 6ontrol jezika pojava sistema sa multiprogramiranjem pojava !S personalni raunara pojava mreni operativni sistema pojava metoda koji obezbeuju nezavisnost
programiranja od spoljanji ureaja

5 RR > RR A RR K RR m>. Funkcija OS5$ /pravljanje diskovima >$ /pravljanje fajlovima A$ /pravljanje memorijom K$ /pravljanje pro'esima O#av jaa$ Aloka'ija slobodnog prostora na disku b$ =reiranje i brisanje pro'esa '$ =reiranje i brisanje fajla d$ &onoenje odluke koji e pro'es biti punjen kada se pojavi slobodan mem. prostor

uvoenje kon'epta virtualne maine pojava sistema za rad u realnom vremenu pojava viekorisniki sistema pojava univerzalni viereimski sistema pojava sistema za paketnu obradu
aK. 8a svaki od sledei ureaja navedite da li je, a$ deljiv b$ nedeljiv '$ monopolski

5 RR > RR A RR K RR mA.

operativna memorija
#I#

Funkcija OS5$ /pravljanje I4! ureajima >$ /pravljanje fajlovima A$ /pravljanje memorijom K$ /pravljanje pro'esima

O#av jaa$ =reiranje i brisanje direktorijuma. b$ &eljenje memorije izmeu vie paralelni pro'esa '$ =omunika'ija meu pro'esima d$ Baferisanje

5 RR > RR A RR K RR

# 5M #