Pojam sistema

Sistem je funkcionalni skup objekata i njihovih veza. Svaki od objekata u sistemu

poseduje niz svojstava (atributa). Takoe i veze izmeu pojedinih objekata (elemenata)
sistema se mogu opisati nizom atributa. Sistem je u interakciji sa okolinom. Uticaj okoline na
sistem definie se ulazom dok se uticaj sistema na okolinu definie izlazom. Veze sistema sa
okolinom se moe ostvariti razmenom materije, energije i informacija.
Klasifikacija sistema

Po nainu kreiranje: prirodni i vjetaki

Po stepenu apstrakcije: apstraktni i realni
Po promjenljivosti u vremenu: statiki i dinamiki
Po odreenosti ponaanja: deterministiki i stohastiki
Po sloenosti: prosti i sloeni
Po povezanosti sa okolinom: otvoreni i zatvoreni

Struktura sistema
Skup svih elemenata sistema i internih i eksternih veza ini strukturu sistema.
Osnovne karakteristike strukture sistema su:

ureenost i

organizovanost.

Ureenost sistema je odraz odnosa meu elementima i vezama sistema uspostavljenih pri
njegovom formiranju i funkcionisanju. Organizovanost, pored ureenosti, podrazumjeva i
specifine odnose i uloge elemenata sa gledita njihovih doprinosa ciljevima i funkcionisanju
cjeline.
Jednom sistemu, zavisno od aspekta posmatranja, moe da odgovara vie razliitih
struktura. Isto tako, nad istim elementima se moe definisati vie razliitih sistema
uspostavljanjem razliitih veza meu njima.
Struktura sistema se moe posmatrati sa vie aspekata: sa aspekta promjene, odreenosti,
obuhvatnosti i pojavnog oblika.
Sa aspekta promjene postoje:
statike i
dinamike strukture.
Struktura je statika ako se elementi i meu njima ustanovljene veze ne menjaju u toku
vremena posmatranja. U suprotnom, struktura je dinamika.
S obzirom na odreenost, strukture mogu biti
deterministike i
nedeterministike

Deterministike strukture pretpostavljaju izvjesnost, odreenost i jednoznanost veza

meu elementima sistema. Neizvjesnost, sluajnost, neodreenost i/ili vieznanost veza su
pretpostavka nedeterministikih struktura.
Sa gledita obuhvatnosti postoje:
parcijalne,
integralne i
sistemske strukture.
Parcijalne strukture odraavaju samo jedan aspekt posmatranja sistema ili vie aspekata
posmatranja dijela sistema.
Integralna struktura odraava nekoliko aspekata posmatranja na nivou cjeline.
Sistemska je ona struktura koja odraava sve relevantne elemente i veze za sve bitne
aspekte posmatranja.
Prema pojavnom obliku strukture se dijele na:

redne,
paralelne,
cikline,
hijerarhijske i
kompleksne.
Kod redne strukture elementi su povezani u niz, kod paralelne strukture - paralelno,

Ciklinu strukturu karakterie postojanje povratne veze ili povezanost elemenata u

zatvoreni niz.
Hijerarhijska struktura je struktura sa stanjem potinjenosti tj. neravnopravnih veza
meu elementima.
Struktura koja se ne moe svesti ni na jedan od navedenih oblika je kompleksna.
Okruenje sistema
Svaki sistem ima svoju prostornu dimenziju u kojoj se ispoljava kao ureena i
organizovana struktura. Svaki sistem ima svoje granice i okruenje sa kojim je povezan i iji
je sastavni dio. Pod okruenjem se podrazumjeva sve ono to se nalazi van strukture
posmatranog sistema. Postoji neposredno i posredno okruenje.

Iz neposrednog okruenja sistem koristi materiju, energiju i informacije za opstanak i

razvoj.

Ukoliko pored prostorne dimenzije ukljuimo i vremensku dimenziju sistema i

njegovog okruenja, tada se moe rei da je:

Okruenje sistema skup svih sistema sa kojima je posmatrani sistem u neposrednom

aktivnom, pasivnom ili interaktivnom odnosu za vreme svog postojanja ili u toku vremenskog
intervala odreenog ciljevima istraivanja.

Klasifikacija sistema
Prema prirodi nastanka:
Prirodni i vetaki sistemi
Prema odnosu prema okolini:
Otvoreni i zatvoreni sistemi
Prema odreenosti:
Deterministiki i stohastiki sistemi
Prema promeni stanja u vremenu:
Statiki i dinamiki sistemi
Prema vrsti ulazno-izlaznog signala:
Kontinualni i diskretni sistemi
Poslovni sistem, kao iroki kompleks, pored drugih sistema, koji mogu biti i van
proizvodnog mainstva, obuhvata i sadri jedan ili vie proizvodnih sistema.
Proizvodni sistem obuhvata jedan ili vie tehnolokih sistema. Unutar tehnolokog sistema
pojavljuje se najmanje jedan obradni sistem sa ili bez sistema za oblikovanje, koji predstavlja
iroki kompleks u odnosu na obradni sistem. Proizvodni sistem obuhvata vie tehnikotehnolokih inilaca, uz neophodnu podrku i drutveno ekonomskih inilaca, sa ciljem
podizanja vrijednosti polaznom materijalu u smislu dobivanja gotovog proizvoda. Sastoji se
od elemenata u kojima zapoinje definisanje koncepcije proizvoda, da bi se zavrio sa
elementima u kojima se dobiva gotov proizvod spreman za trite. Poduzee, fabrika ili
pogoni mogu biti odreeni proizvodni sistem, zavisno od aktivnosti koje se u njima izvode.
Na slici 3.1 dat je meusobni odnos sistema u proizvodnom mainstvu.

POSLOVNI SISTEM

PROIZVODNI SISTEM

TEHNOLOKI SISTEM
SISTEM ZA OBLIKOVANJE
OBRADNI SISTEM

Slika 3.1. Meusobni odnosi sistema u proizvodnom mainstvu

21

Proizvodni sistemi su razvojem informacionih tehnologija bili izloeni promjenama

kako u svojoj internoj strukturi i funkcioniranju, tako i u vezama sa spoljanim okruenjem.
Veliki broj aktivnosti proizvodnih sistema obavlja se automatski ili uz manji broj intervencija
sa strane, uz pomo sve snanijih kompjuterskih sistema (kompjuteri, upravljake jediniceUJ, PLC) i odgovarajuih softverskih paketa (CAD, CAM, MRP, MRPII,).
Tehnoloki sistem je obuhvaen proizvodnim sistemom. Sadri kompleks ili skup
inilaca u kojima se od polufabrikata ili drugih sirovina dobivaju dijelovi ili sklopovi. To je
npr., linija ili grupa maina gdje se izvode odreene aktivnosti i operacije, tako da se od
polufabrikata dobije gotov dio. Obradni sistem u okviru tehnolokog sistema je maina ili
grupa maina koja izvodi skup odreenih operacija. Automatska maina, sa automatskim
upravljanjem predstavlja jedan obradni sistem.

Razvoj proizvoda

Marketing/Prodaja

Projektovanje proizvoda

Projektovanje tehnolokih procesa

Menadment alata

Planiranje proizvodnje
Nabavka

Upravljanje proizvodnjom

Proizvodnja

Kontrola kvaliteta

Distribucija

Slika 3.2. Dijagram proizvodnog sistema

Proizvodni sistemi su obino upravljani runo ili automatski. U zavisnosti koji metoda
upravljanja je koriten u proizvodnom sistemu, oni se mogu podijeliti na: tradicionalne i
automatizovane proizvodne sisteme.
Na slici 3.3. dat je prikaz podjele proizvodnih sistema.

Specijalizovani proizvodni sistem

Tradicionalni proizvodni sistem
Fleksibilni proizvodni sistem
Proizvodni sistem
proizvodni sistem
InteligentniAutomatizovani
proizvodni sistem

Slika 3.3. Podjela proizvodnih sistema

6.4.

Ekspertni sistemi

Najznaajniji metoda primjene vjetake inteligencije u tehnici su ekspertni

sistemi. Ovakvi sistemi nastaju tako to se od poznatih eksperata u nakoj oblasti,
primjenom razliitih postupaka, sakupljaju znanja i iskustva, a potom organizuju i
predstavljaju na odgovarajui nain. Prema definiciji ekspertni sistem predstavlja
''inteligentni raunarski program koji se koristi znanjem i procedurama
zakljuivanja radi rjeavanja problema koji su dovoljno teki da njihovo rjeavanje
zahtjeva ovjekovu ekspertizu''.
Najvanija razlika izmeu ekspertnog sistema i konvencionalnog programa,
odnosno softvera je u tome to su konvencionalni programi bazirani na podacima
i algoritmima, a ekspertni sistemi na znanju i zakljuivanju. Neke od ostalih
vanijih razlika u nainu funkcionisanja, prikazane su u tabeli 10.

Tabela 10. Razlike izmeu konvencionalni programa ekspertnih sistema

KONVENCIONALNI PROGRAMI

EKSPERTNI SISTEMI

OBRADA PODATAKA

INENJERING ZNANJA

Prezentovanje i koritenje podataka

Prezentovanje i koritenje znanja

Algoritmi

Heuristika

Ponavljanje procesa

Mehanizam zakljuivanja

Efektivno manipulisanje sa bazama

podataka

Efektivno manipulisanje sa bazama

znanja

Prednost ekspertnog sistema u odnosu na konvencionalne programe je u

tome to u sluaju pojave nadogradnje znanja nije potrebno reprogramiranje
kompletnog softvera, ve samo proirenje baze znanja, koja najee nije
sastavni dio programa.
Ekspertni sistemi ija je struktura prikazana na slici 6.16, ima tri osnovne
komponente:

Baza znanja,
Mehanizam zakljuivanja,
Korisniki interfejs.

Baza znanja ima dvije osnovne cjeline koje se odnose na proceduralno i

deklarativno znanje.

EKSPERT

EKSPERT

Korisniki interfejs

Model za akvizaciju znanja

Objanjenja

BAZA ZNANJA
Deklaretivno znanjeProceduralno znanje

I/O

MAINA
ZA
ZAKLJUIVANJE

INENJER ZNANJA

Slika 6.16. Osnovna struktura ekspertnog sistema

Deklarativno znanje sadri injenino znanje iz odreene oblasti, koje se
najee nazivaju faktima. injenice predstavljaju znanje deklarativnog tipa, npr.,
glodalo je rezni alat. Treba rei da ova grupa znanja u bazi znanja nije konstantna
za vrijeme primjene sistema, jer se mogu unositi nove injenice ili brisati
postojee.

Proceduralno znanje o odreenom problemu predstavlja skup odreenih

pravila i procedura koje se koriste pri rjeavanju odreenog zadatka. U sutini, to
je znanje eksperta koje je prevedeno u odgovarajua pravila i procedure, poznata
pod imenom baza pravila. Ovo znanje moe biti heuristiko ili, pak, teorijsko
znanje za rjeavanje odreenog zadatka. Proceduralnu znanje je najvanije za rad
ekspertnog sistema, a za njegovo predstavljanje najee se koristi produkciona
pravila.
Maina za zakljuivanje u sebi sadri postupak za rjeavanje odreenih
zadataka. Pretraivanjem proceduralnog znanja i istovremenim pretraivanjem
baze injenica, nalazi ona pravila iji je uslovni dio ispunjen i time obezbjeuje
njihovo izvravanje.

Sistem akvizacije, odnosno stjecanje i sreivanje znanja, proces

transformacije znanja iz odreene oblasti, od nakog izvora znanja do programa.
Izvor tog znanja moe biti ekspert za odreenu oblast, a postupak sticanja i
pripreme ovog znanja naziva se inenjerstvo znanja. Modul za akvizaciju treba da
omogui unos novih znanja, ali da omogui i promjrnu postojeih znanja.

Najpoznatije metode za akvizaciju znanja su:

Opte vaea pravila koja su prihvaena u literaturi,

Analogija sa nekim slinim problemima,
Intervijusanje eksperata,
Analiza i modifikacija postojeih pravila,
Posmatranje rada eksperata,
Lino iskustvo inenjera znanja,
Metode mainskog uenja za stjecanje novog znanja.

Korisniki interfejs omoguava rad sa ekspertnim sistemom, kao i uvid

korisnika u pravila koja su aktivirana. Pri tome korisnik ne mora da poznaje rad
ekspertnog sistema. Najee koriteni jezici za razvoj ekspertnih sistema su:

Jezici vjetake inteligencije,

Alati za inenjerstvo znanja,
Ekspertne ljuske.

Ekspertne ljuske predstavljaju razvijene ekspertne sisteme koji nemaju

bazu znanja i bazu injenica, koje korisnik treba da formira i unese u sistem. Na
osnovu ukratko prikazanih dijelova, odnosno elemenata ekspertnih sistema,

mogu se, prema slici 6.17, prikazati glavni uesnici u projektovanju i razvoju
ekspertnih sistema, kao i neophodne aktivnosti koje postoje izmeu njih.

Projektant

Ekspert

domena

Proirenje i testiranje
Razvoj
Alati za razvoj ekspertnog sistema
Upotreba

Razvoj korigovanje i testiranje

Intervijui

Inenjer znanja

Upotreba
Korisnik
Ekspertni sistem

Auriranje podataka
Operater

Slika 6.17. Glavni uesnici u projektovanju i razvoju ekspertnih sistema