DSS - Uvod

Prof. dr Lazo Rolji

SISTEMI ZA PODRKU ODLUIVANJU

Sistemi za podrku odluivanju predstavljaju

novu klasu informacionih sistema.
lako u samom nazivu nemaju pridjev
"informacioni", ipak ih autori iz ovog podruja
posmatraju kao kvalitetno novi pomak u
okviru problematike informacionih sistema.
Za razliku od tradicionalnih Informacionih
sistema bitna karakteristika sistema za
podrku odluivanju je pomo donosiocima
odluka u rjeavanju slabo strukturisanih ili
nestrukturisanih problema u odluivanju.

Tri decenije koritenja raunara u poslovnim i

openito organizacionim sistemima karakterie,
pored ostalog, i kontinuirani istraivaki napor
na usavravanju njihovog mjesta i uloge u
podruju informacionog sistema.
Usmjeravanje koritenja raunara prema
procesu odluivanja samo je prirodni korak koji
je rezultirao uvoenjem nove klase
informacionih sistema - sistema za podrku
odluivanju (eng. Decision Support Systems,
skraceno DDS).

Sistemi za podrku odluivanju sastoje se od tri glavne

komponente, i to:
- podaci",
- modeIi i
- Dijalog.
Definiu se kao:
na raunarima bazirani sistemi,
koji pomau donosiocima odluka,
suoenim s nestrukturisanim ili slabo strukturisanim
problemima,
da u interakciji, odnosno dijalogu,
koristei podatke i modele, donose odgovarajue odluke.

Osim navedenih karakteristika DSS sistemi

omoguavaju:
- podrku svih faza procesa odluivanja,
- kombinovanje analitikih tehnika
modeliranja s bazom podataka i
tehnikama predstavljanja podataka,
- lakou koritenja te fleksibilnost i
adaptabilnost i
- interakciju s drugim.

Sistemi za podrku odluivanju definiu se i kao ureeni skup

DSS= {S, D, D+, A, R, G}

gdje su:
S - skup korisnika s razliitih organizacionih nivoa
D - podaci
D+ - raunarsko upravljanje podacima koje moe biti sistem za
upravljanje BP,
sistem baze znanja, ili obian sistem datoteka
A - skup analitikih alata koji ukljuuje .:
- razne modele operacionih istraivanja,
- statistike pakete,
- tehnike predvianja,
- simulacione algoritme itd.
R - razliiti tipovi izlaznih izvjetaja, ad hoc, ili prethodno definisanih
G - predstavlja razliite tipove vizuelnih prikaza, kao to su: - Jednodimenzionalni i
- viedimenzionalni prikazi, kao i
- upotreba kolor grafike.

Upravo mogunost integrisanja komponenti A, R,

G zajedno s S, D, D+ predstavIja prednost DSS-a
u odnosu na tradicionalne informacione sisteme
TPS (transakcione IS) i upravljake (MIS).
Dakle, jedna od osnovnih karakteristika sistema
za podrku odluivanju i ono to ih distancira u
kvalitativnom smislu od ranijih tipova
informacionih sistema, je sposobnost
interaktivnog ad hoc korienja modela i
podataka, to donosiocima odluka prua
mogunost da modeliraju i simuliraju sloene
problemske situacije te ispituju valjanost
pojedinih rjeenja.

 Koncept DSS-a objedinio je dva, do njegove

pojave autonomna razvojna trenda, koji se
odnose na dvije naune discipline:
informatiku i operaciona istraivanja.
Istraivai na podruju DSS-a su ne samo
koristili dostignua ovih dviju disciplina ve
su i dali nove Impulse njihovom daIjnjem
razvoju i usavravanju. To se, prije svega,
odnosi na kompleks modeliranja (s
dostignuima kao to su: baza modela i
sistem za upravljanje bazom modela) i na
kvalitativno nova saznanja vezana za
"dijalog" ovjeka i raunara

Novija istraivanja na polju DSS-a

usmjerena su ka stvaranju tzv. inteligentnih
sistema za podrku odluivanju (IDSS),
odnosno na znanju zasnovanlh sistema
(Knowledge Based Systems - KBS).
Ova istraivanja, kao i postignute praktine
rezultate karakterie korienje modela,
tehnika i alata relativno nove naune
discipline vjetake inteligencije" (Artificial
Intelligence - AI).

Zbog ogromne potrebe za uvoenjem

ovakvih sistema, koji nesumnjivo imaju
veliku ekonomsku opravdanost, treba pri
uvoenju DSS-a prikupiti dovoljno znanja
i obratiti panju na slijedea podruja ije
poznavanje uveliko garantuje uspjenost
takvih poduhvata:

1. Evolucija DSS sistema,

2. Arhitektura DSS-a;
- upravljanje podacima
- upravljanje modelima
- upravljanje dijalogom
3. Donoenje odluka.
- pregled modela, metoda I tehnika,
4. Inteligentni sistemi za podrku odluivanju
(lDSS)
5. Grupni DSS,
6. Distribuisani DSS,
7. Planiranje, projektovanje,izgradnja i korienje
DSS-a,
8. Primjeri primjene DSS-a
9. Budui razvoj DSS-a.

Podrka odluivanju u
organizacijama

Podrka odluivanju je potrebna iz

najmanje tri razloga:
- U skoro svim situacijama odluivanja
postoji velika koliina podataka koju treba
obraditi
- Vrijeme za odluivanje je uvijek
ogranieno, tj postoji vremenski period u
kome je potrebno donijeti odluku
- Postoji potreba donosioca odluke da
donese ispravnu odluku

 Za podrku odluivanju u organizacijama

u dananje vrijeme najee se koristi
naziv poslovna inteligencija.
Poslovna inteligencija se definie kao:
Skup informacionih tehnologija,
organizacionih pravila kao i znanja i vjetina
zaposlenih u organizaciji udruenih u
generisanju, zapisivanju, integraciji i analizi
podataka sve sa ciljem da se doe do
potrebnog znanja za donoenje odluka.

Odluke koje se donose u organizacionom

okruenju mogu biti:
Operativne najee izvravane odluke koje
karakterie mogunost dovoenja do perfekcije
izvravanja, zbog uestalosti izvravanja i zbog
strukturisanosti (bitna je efikasnost)
Taktike predstavljaju sponu izmeu
operativnih i stratekih, slue za prevoenje
stratekih u operativne (bitna je efektivnost)
Strateke su najsloenije odluke koje treba
donijeti. Za njihovo donoenje i realizacuju
potrebno je najvie vremena.

Podrka odluivanju moe da se koristi za sve

vrste odluka, ali je ona najznaajnija na
stratekom i taktikom nivou donoenja odluka.
Podrka odluivanju je zastupljena svugdje gdje
je potrebno donositi ispravne upravljake
odluke. Podrka odluivanju je metadisciplina
koja proima sve ostale discipline, ona nije
zamjena za ostale discipline.
Podrka odluivanju moe da se pridoda svim
organizacionim disciplinama i da unaprijedi
funkcionisanje organizacije.

Strukturisanost problema
Strukturisanost problema se moe
izjednaiti sa njegovom definisanou, a
pod potpuno strukturisanim problemom se
podrazumijeva da:
je problem jasan
su precizno definisani ulazni podaci
su poznati naini na koji se vri analiza i
dolazi do rjeenja.
Problemi koje je potrebno rjeavati sa
stanovita odluivanja mogu biti
strukturisani, polustrukturisani i

Jedan od najbitnijih zadataka podrke

odluivanju je prevoenje problema
odluivanja iz nestrukturisanosti u
strukturisanost .