Objektno Orijentisano Programiranje

BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA
Objektno orijentisano programiranje

(slajdovi sa predavanja)
Mr. Goran Aritonovi
Beograd 2008.
Uvod u objektno orijentisano

programira
nje
Tipovi programa
Mainski programi
Raunar ih moe neposredno razumeti
Program se sastoji samo od 0 i 1
Asemblerski programi
Sastoje se od naredbi kojima se
jednoznano pridruuju mainske
naredbe
Naredbe su mnemonike skraenice rezumljive
oveku npr. LD (LoaD)
Programi pisani na jeziku visokog nivoa
Naredbe programa visokog nivoa su
bliske engleskom jeziku
4
Mainski program
11000010 00000000 00101000 00101100
11000100 00000000 00101000 00110000
10000110 10001000 11000000 00000000
Asemblerski program
LD R1, x
LD R2, y
ADD R0, R1, R2
Uitaj sadraj promenljive x u registar R1
procesora
Uiraj sadraj promenljive y u registar R2
procesora
Saberi sadraj registara R1 i R2 i rezultat
sauvaj u registru R0
Ono to elimo programom je x+z
6
Prevoenje programa visokog

nivo
a
Proceduralno programiranje
Proceduralno programiranje razdvaja podatke i kod koji

manipulie tim podacima
Procedura ili funkcija je skup imenovanih naredbi programa
Glavni program je sekvenca poziva procedura
Glavni program predaje podatke proceduri i od nje
dobija rezultate izvravanja
Procedura se ne moe koristiti u drugom programu
Reenje grupisanje procedura u module tj. Modularno programiranje
Programski jezici kao to su C i Pascal su proceduralni programski jezici
Izvravanje proceduralnog programa
Modularno programiranje
Program se sastoji iz vie modula

Svaki modul ima svoje podatke
Svaki modul ima samo jedno stanje i svaki
modul postoji najvie jednom u programu
(jednoj instanci)
10

1
Program se izvrava razmenom poruka izmeu objekata
11
Objektno orijentisano programiranje2

je nain programiranja programska
paradigma
Objektno orijentisano programiranje (OOP) je
pristup realizaciji softvera kao modela
realnog sveta
OOP uvodi drugaiji nain razmiljanja u programiranje
U OOPu mnogi vie vremena se troi na
projektovanje a manje na samu implementaciju
(programiranje, kodovanje)
U OOPu se razmilja o objektima delovima
sistema koji neto rade a ne o algoritmima tj.
kako se neto radi
C# je objektno orijentisani programski jezik
12
ta je
objekat ?
Neformalno, objekat pretstavlja neki
entitet bilo fiziki, konceptualni ili
logiki(software)
Fiziki entitet
Kamion
Konceptualni entitet
Hemijski proces
Softverski entitet
Jednostruko spregnuta lista
13
Formalna definicija objekta

Objekat pretstavlja koncept,
apstrakciju ili stvar sa jasnim
granicama i znaenjem sa aspekta
neke primene.
Objekat (model entiteta realnog sveta)
Ima svoj identifikator

Stanje
Ponaanje
14
Kreiranje apstrakcije objekta

Treba razlikovati objekte u realnom
svetu i softversku predstavu objekta
Apstrakcija podrazumeva
eliminisanje detalja da bi se
ilustrovale glavne take nekog
koncepta
Apstrakcija predstava objekta iz realnog sveta
Apstrakcije nam omoguavaju

rukovanje sloenou
koncentracijom na esencijalne
karakteristike po kojima se jedan
entitet razlikuju od drugih
15
Primer apstakcije
Prodavac
Bez navoenja Koji prodavac samo
prodavac u optem smislul!!!
Proizvod
Kupac
16
ta je
klasa?
Klasa je opis (model) grupe
objekata koji poseduju skup
zajednikih: svojstava
(atributa), ponaanja
(operacije/metode), veza i
znaenja
Skup atributa
Skup operacija
Klasa pretstavlja APSTRAKCIJU jer:

Naglaava relevantne karakteristike
Potiskuje sve ostale karakteristike
17
Odnos klase i objekata

Klasa :
To je model koji opisuje kako kreirati objekat
je kao ematski plan(skica)

Sadri podatke i metode
Objekti:
Objekat je predstava nekog entiteta iz
realnog sveta
Instance klase
Moe biti vie objekata (instanci) klase
18
Primer klase i objekata

Objekti
19
C# i .NET Framework
20
.NET Framework
.NET Framework je razvojno
okruenje koje omoguava kreiranje
.NET aplikacija
Predstavlja osnovu .NET platforme
Sastoji se iz dve komponenti:
Common Language Runtime (CLR)
virtualna maina odgovorna za
izvravanje koda
.NET framework biblioteka klasa, biblioteka
klasa koja omoguava kreiranje windows,
web aplikacija
i web servisa
21
Struktura .NET Frameworka

Programming Lan
Langua
guages
ADO.
ADO.NET, Window
Windows forms,
ASP.NET, Glo
Globalizati
balization, Sec
Security
.NET Frame
Framework Class Library
Common Language Runtime
Operating System
22
Princip rada .NET Frameworka

Visual Studio .NET je integrisano
razvojno okruenje (IDE) koje
omoguava kreiranje .NET aplikacija
Kada se kompajlira aplikacija u Visual Studio
.NETu source kod se translira u tzv. Microsoft
Intermediate Langusge (MSIL)
Posle kompajliranja runtime
upravlja izvravanjem
aplikacije
Runtime ukljuuje karakteristiku koja se naziva
JIT
just in time compilation, transliranje MSIL koda
u mainski kod
23
Visual C# 2005 Express Edition
24
Kreiranje novog projekta
FileNew Project, Console Application

25
Konzolna aplikacija
26
Prvi C#
program
Izvravanje programa poinje od Main() metode

using kljuna re se odnosi na korienje .NET
Framework biblioteke klasa
Klase u .NET Frameworku su organizovane u tzv. namespace
ove (prostore imena)
using System;
using System.Collections.Generic;
using System.Text;
namespace HelloWorld
{
class Program
{
static void Main(string[] args)
{
Console.WriteLine("Hello World !!!");
}
}
}
27
Formatiranje koda u C#
svaka aplikacija ima Main() metodu
definisanu
u jednoj od njenih klasa
Main() metoda je statika to znai da
je globalna, i klasa se ne mora
instancirati da bi se metoda pozvala
Main() metoda je javna
C# razlikuje velika i mala slova
Klasa Console se nalazi u namespaceu
System
28
Metode WriteLine i ReadLine

Ulazni parametar ove metode je string
koji treba prikazati u konzoli (DOS
prozoru)
Posle ispisa teksta kursor prelazi u novi red
Odmah nakon ispisa teksta konzola se zatvara
Da bi tekst ostao na ekranu metoda ReadLine
Metoda eka korisniki unos koji se zavrava
pritiskom na taster ENTER
{
Console.ReadLine();
}
29
Pisanje komentara
Komentar je tekst koji se ignorie od strane kompajlera

Komentar u jednoj liniji pie se korienjem znaka //
Komentar u vie linija /* */

{
// metoda ReadLine() ceka ENTER da bi se izvrsila
/* metoda ReadLine prihvata tekst koji korisnik unosi u konzoli i
nakon pritiska na taster ENTER smesta ga u string promenljivu
koju treba definisati */
Console.ReadLine();
}
30
Osnove C#
jezika
31
Formatiranje C# koda
Program je skup instrukcija naredbi
Naredba se zavrava oznakom ;
Iako je mogue pisati vie naredbi u
istoj liniji, dobra je praksa da se u
svakoj liniji pie samo po jedna
naredba
Prazan prostor u editoru koda se
ignorie od strane kompajlera
Grupisanje naredbi (kreiranje bloka naredbi)
vri se korienjem litiastih zagrada {}
32
Identifikat
ori
Imena ili identifikatori se koriste
za oznaavanje osnovnih objekta
jezika : konstanti promenljivih,
funkcija i tipova podataka
Ime moe sadrati slovo, cifru
i znak podvlaenja _
Ime ne sme poinjati cifrom
U svojstvu imena ne smeju se
koristiti rezervisane rei jezika
Velika i mala slova se razlikuju (x i X
su dve razliite promenljive)
33
Ugraeni tipovi podataka

Ugraeni tipovi podataka su
oni koje obezbeuje C# i .NET
frejmvork
Tipovi se koriste za deklarisanje
promenljivih i konstanti
Promenljive se moraju deklarisati pre
nego to mogu da se koriste
Promenljive uvaju razliite tipove podataka
Mogue je definisati sopstvene
tipove podataka
34
Tipovi
podataka
Osnovni tipovi podataka su :

object osnovni tip za sve ostale tipove
Celobrojni tip
int
short
long
uint
Realni tip
float
double
decimal
Znakovni tip:
char
string
35
Pregled ugraenih tipova

podataka
36
Celobrojni
tip
Celi brojevi se predstavljaju nizom cifara kojima se moe pridruiti znak +

ili
Promenljivoj tipa int se dodeljuje onoliko memorijskog
prostora kolika je osnovna jedinica memorije ( 4 bajta)
Tip short obezbeuje da dati tip ne zauzima vie memorijskog
prostora od tipa int (2 bajta)
Tip long obezbeuje da dati tip ne zauzima manje
memorijskog prostora od tipa int (8 bajtova)
Tip uint (unsigned int) se koristi za oznaavanje nenegativni
celih promenljivih, ime se opseg pozitivnih brojeva
udvostruuje u odnosu na osnovni tip (4 bajta)
37
Realni
tip
float realni brojevi jednostruke tanosti (4
bajta)
double realni brojevi dvostruke tanosti (8
bajtova)
Promenljive tipa double zauzimaju
dva puta memorijskog prostora od
tipa float
Kada se napie broj sa decimalnom
takom , onda je on tipa double
ukoliko e drugaije ne naznai
38
Deklarisanje i inicijalizacija
promenljiv
ih
Promenljiva
je objekat
jezika
koji ima
ime i
kome
mogu
dodeljivati
razliite
vrednosti
tokomse
izvravanja
programa
Deklarisanje
Navodi se tip i identifikator (ime) promenljive
Deklaracija se zavrava oznakom ;
int brojStudenata;
string zanimanje;
Deklarisanje vie promenljivih istog tipa
int x, y;
Deklarisanje i inicijalizacija
Promenljivoj se dodeljuje identifikator i
inicijalna vrednost
string zanimanje = student;
Deklaracija i inicijalizacija vie promenljivih istog tipa
int p = 2, q = 3;
39
Primeri deklaracija
int mojInt;
mojInt = 1;
ili
int mojInt = 1;
Broj sa decimalnom takom podrazumevano je tipa double
decimal stanjeNaRacunu = 3433.20; // greka !!!
decimal stanjeNaRacunu = 3433.20M;
40
Tabela sufiksa za oznaavanje

promenljiv
ih
float f = 12.3F;
41
Karakte
ri
Karakteri (char) tip podataka se
inicijalizuje navoenjem
odgovarajueg karaktera izmeu
jednostrukih znakova navoda
Za uvanje promenljive tipa char
koristi se dva bajta (unicode karakteri)
Znakovna konstanta je ceo broj
ije je vrednost jednaka kodu
navedenog znaka prema unicode
standardu
char mojKarakter = 'a';
42
Escape karakteri
char jednostrukiNavodnik = '\'';
43
Deklaracija i inicijalizacija
stringova
String je sekvenca alfanumerikih karaktera
Stringovi se piu izmeu dvostrukih
znakova navoda
string s = "Hello World ; // Hello World
string s = "\"Hello\""; // "Hello"
string s = "Hello\nWorld"; // dodaje se nova linija
string s = @"Hello\n"; // Hello\n
string sample = "c:\\My Documents\\sample.txt";

string sample = @"c:\My Documents\sample.txt";
Verbatim string
44
Konstan
te
Objekti jezika koji dobijaju vrednost
pre nego to pone izvravanje
programa i u toku rada programa ne
menjaju vrednost nazivaju se
konstante
Konstante se koriste za uvanje
vrednosti koje se ne mogu promeniti u
toku izvravanja programa
Deklariu se korienjem kljune rei const
Moraju se inicijalizovati u trenutku deklaracije
const int earthRadius = 6378;//km
const long meanDistanceToSun = 149600000;//km
const double meanOrbitalVelocity = 29.79D;//km sec
45
Operato
ri
46
Osnovni operator dodeljivanja

Izraz je sekvenca operatora i operanada
Konstante ili promenljive koje uestvuju u
izrazima nazivaju se operandi
Operator je simbol koji precizira koju akciju
treba izvriti nad operandima
Operacije nad jednim operandom nazivaju
se unarne operacije, a operacije nad dva
operanda nazivaju se binarne operacije
Osnovni operator dodeljivanja je binarni i
predstavlja se simbolom =
Osnovni operator dodeljivanja ( = ) prouzrokuje
da se vrednost operanda na desnoj strani dodeli
operandu na levoj strani
Operatori dodeljivanja imaju najnii prioritet
47
Primeri upotrebe osnovnog operatora dodeljivanja

x = 10;
Promenljivoj x se dodeljuje vrednost 10
y = x;
Promenljivoj y se dodeljuje vrednost promenljive x
x = x + 1;
Promenljivoj x se dodeljuje stara vrednost promenljive x

uveana za broj 1
48
Pregled operatora
Aritmetiki operatori
Inkrementiranje i Dekrementiranje
Operatori poreenja
Logiki operatori
49
Aritmetiki operatori
Aritmetike operacije su:
Mnoenje (*)
Deljenje (/)
Celobrojni ostatak (%)
Sabiranje i oduzimanje (+, )
Najvei prioritet ima unarni minus,

zatim multiplikativne operacije i na
kraju su aditivne operacije
50
Primer upotrebe aritmetikih

operator
a
int prviInt, drugiInt;
float prviFloat, drugiFloat;
prviInt = 17;
drugiInt = 4;
prviFloat = 17;
drugiFloat = 4;
Console.WriteLine("Celobrojno deljenje:\t{0}\nRealno deljenje:\t{1}",
prviInt / drugiInt, prviFloat / drugiFloat);
Console.WriteLine("Ostatak pri celobrojnom deljenju {0} sa {1} je: \t{2}",
prviInt, drugiInt, prviInt % drugiInt);
Console.ReadLine();
51
Inkrementiranje i dekrementiranje
Operacija inkrementiranja (++)
Operacija dekrementiranja ()
Obe operacije mogu imati prefiksni
oblik tj. nalaze se ispred promenljive i
postfiksni oblik tj. nalaze se iza
promenljive
Veeg su prioriteta od aritmetikih operacija
y = ++x;
x =x+1;
y =x;
y = x++;
y =x;
x =x+1;
52
Primeri prefiksnog i sufiksnog operatora

int x = 1;
x++; // x je sada 2
Console.WriteLine("x={0}", x);
++x; // x je sada 3
Console.WriteLine("x={0}", x);
int y;
x = 2;
y = x++; // y je sada 2 a x je 3
Console.WriteLine("x={0} y={1}", x, y);
x = 6;
y = ++x; // x i y imaju vrednost 7
Console.WriteLine("x={0} y={1}", x, y);
53
Operatori sloenog dodeljivanja

x += 2;
x *= 2;
x -= 2;
x /= 2;
x %= 2;
// x = x+2;
// x = x*2;
// x = x-2;
// x = x/2;
// x = x%2;
54
Operatori poreenja
Operacije poreenja su:

Vee (>)
Vee ili jednako (>=)
Manje (<)
Manje ili jednako (<=)
Jednako (==)
Razliito (!=)
Rezultat izvravanja operacije je logika vrednost true
ako je uslov ispunjen, u suprotnom je false.
Manjeg su prioriteta od aritmetikih operatora
55
Primer upotrebe operatora poreeja

bool a, b, c, d;
a = 3 < 5; /* manje */
b = 5 > 3; /* vece */
c = 3 == 5; /* jednako */
d = 3 != 5; /* razlicito */
Console.WriteLine(" a = {0} b = {1} c = {2} d = {3}", a, b, c, d);
56
Logike operacije
Negacija (!)
Konjukcija logiko I (&&)
Disjunkcija logiko ILI (||)
Rezultat logikih operacija je bool promenljiva true ili false
Operacija negacije je unarna i daje true ako je operand false
Operacija konjukcije je binarna i daje true ako oba
operanda imaju vrednost true
Operacija disjunkcije je binarna i daje true ako je
bar jedan od operanada ima vrednost true
Imaju nii prioritet od operacija poreenja
Najvei prioritet ima operacija negacije, zatim
konjukcija i na kraju disjunkcija
57
Primer upotrebe logikih operacija

bool a, b;
a = 3 > 5;
b = 5 > 3;
Console.WriteLine("Konjunkcija : 3>5 && 5>3 - {0}\n", a && b);
Console.WriteLine("Disjunkcija : 3>5 || 5>3 - {0}\n", a || b);
Console.WriteLine("Negacija : !(3>5) - {0}\n", !a);
58
Korienje zagrada
Operator dodeljivanja je desno
asocijativan tj. Izraunava se sa desne
na levu stranu
Binarni operatori su levo
asocijativni tj. Izraunavaju se sa
leve na desnu stranu
Redosled izvravanja operatora u
izrazu moe se promeniti korienjem
zagrada
59
Grananja u programu
60
Naredba
if
if(izraz)
naredba1;
Ako je rezultat izraunavanja vrednosti izraza
izraz logiki istinita vrednost tj. true izvrava
se naredba1
i
prelazi se
na sledeu
naredbu programa. Ukoliko je vrednost izraza
izraz false ne izvrava se naredba naredba1
ve se prelazi na sledeu naredbu programa.
if ( izraz )
{ naredba
1;
naredba2;
}
Naredba if sa blokom naredbi.
61
Primer upotrebe naredbe if

int b = -3;
//int b = 5;
bool izraz = true;
izraz = b > 0;
if (izraz)
Console.WriteLine("Broj je pozitivan\n");
Console.WriteLine("Kraj programa\n");
int b = -3;
//int b = 5;
if( b > 0)
62
if(izraz)
naredba1;
else
naredba2;
Naredba if
else
Ako je rezultat izraunavanja

vrednosti
izraza
izraz
logiki
istinita vrednost true onda se
izvrava naredba1.
Ako
je
vrednost
izraza izraz
logiki
neistinita vrednost false, onda
se izvrava se naredba naredba2.
Posle
izvravanja
naredbe
naredba1 ili naredbe naredba2
prelazi sena
sledeu
naredbu
programa.
If(izraz)
{
naredba1;
naredba2;
}
else
naredba3;
{
naredba4;
}
63
Primer upotrebe ifelse naredbe

int b = 3;
if (b < 0)
Console.WriteLine("Broj je negativan\n");
else
Console.WriteLine("Broj nije negativan\n");
64
if(izraz1)
naredba1;
else if(izraz2)
naredba2;
else
naredba3;
ifelse
if
Ako je izraz izraz1 taan

izvrava
se
naredba
naredba1.
Ako
izraz
izraz1 nije taan ali je izraz
izraz2 taan
izvrava
se
naredba naredba2. Ako nisu
tani ni izraz
izraz1
ni
izraz izraz2 izvravase
naredba
naredba3.
if ( uslov1 )
{
B1;
}
else if ( uslov2 )
{
B2;
}
else
{
B3;
}
65
Primer upotrebe ifelse if naredbe

int b = 4;
if (b < 0)
Console.WriteLine("Broj je negativan\n");
else if (b == 0)
Console.WriteLine("Broj je nula\n");
else
66
Primer upotrebe ifelse naredbe sa blokom naredbi

decimal x, y;
string sx, sy;
Console.WriteLine("Ucitaj broj x:\n");
sx = Console.ReadLine();
x = Convert.ToDecimal(sx);
Console.WriteLine("Ucitaj broj y:\n");
sy = Console.ReadLine();
y = Convert.ToDecimal(sy);
if (x >= y )
{
x *= 2;
y *= 2;
}
else
{
x = -x;
y = -y;
}
Console.WriteLine("Nova vrednost x je {0} a y je {1} " , x, y);
67
Petlj
e
68
While
petlja
Opti oblik while petlje je:
while(izraz)
naredba;
while(izraz)
{
naredba1;
....
naredban;
}
Ako je vrednost izraza true izvrie se naredba ili blok naredbi

koji ine telo ciklusa
Zatim se ponovo izraunava vrednost izraza i ako
je on taan ponovo se izvravaju naredbe koje ine
telo ciklusa
Svaki taj korak naziva se iteracija
Unutar tela ciklusa moraju postojati naredbe
koje menjaju parametre koje ulaze u uslov
ciklusa
69
Primeri upotrebe while petlje

int brojac = 0;
while (brojac < 10)
{
Console.WriteLine("{0}\n", brojac);
brojac++;
}
int a = 0;
float b = 0;
while (a <= 100)
{
b = a / 2.54f;
Console.WriteLine("{0} cm = {1} incha \n", a, b);
a += 5;
}
70
Primeri beskonane petlje

int brojac = 0;
while (true)
{
brojac++;
}
int brojac = 0;
while (brojac != 10)
{
brojac += 4;
}
71
Petlja
for
Naredba for koristi se u
situacijama kada je unapred
poznat broj ciklusa
Naredba for ima sledeu strukturu:
for(inicijalizacija; provera_uslova;korekcija)
naredba;
for(inicijalizacija; provera_uslova;korekcija)
{ naredba_
1;
naredba_2;
.....
naredba_n;
}
72
Objanjenje mehanizma rada for ciklusa

inicijalizacija predstavlja
setovanje poetne vrednosti
brojaa petlje (boja petlje broji
iteracije tj.cikluse)
Ako provera_uslova daje rezultat
true tj. predstavlja logiki tanu
vrednost telo ciklusa se izvrava
jedanput tj. izvrava se naredba ili
blok naredbi
Zatim se izraunava vrednost
korekcije , obino se vri
inkrementiranje brojaa
Zatim se ponovo vri provera_uslova
Ako provera_uslova ponovo da
rezultat true ponovo se izvrava
telo cikljusa ,....
Iz ciklusa se izlazi kada
provera_uslova da vrednost false
73
Redosled izvravanja zadataka u for ciklusu
Inicijalizacije se izvrava samo jedanput

Provera uslova za izvravanje tela
ciklusa se izvrava na poetku svake
iteracije
Na kraju svake iteracije vri se korekcija
Poto je for ciklus sa preduslovom
mogue je da se telo ciklusa ne izvri
nijednom
Telo ciklusa moe biti samo jedna
naredba ili blok naredbi (skup
naredbi izmeu litiastih zagrada
74
Primeri upotrebe for petlje

for (int i = 0; i < 10; i++)
Console.WriteLine("{0}\n", i*2);
int j = 0;
for (int i = 0; i < 10; i++)
{
j = 2 * i + 1;
Console.WriteLine("i = {0}\t j = {1}\n", i,j);
}
75
Specijalni sluajevi ciklusa for

for(;provera_uslova;)
naredba;
ekvivalentno
while(provera_uslova)
naredba
int i = 0;
for (;i<10 ; )
{
Console.WriteLine("{0}\n",i);
i++;
}
76
Beskonana for petlja

for(;;)
naredba
ekvivalentan sa
while(true)
naredba
for (; ; )
{
Console.WriteLine("Pozdrav.\n");
}
77
Naredba
break
Koristi se za prevremeni zavretak ciklusa
int i = 0;
for (; ; )
{
Console.WriteLine("Pozdrav.\n");
if (i > 9)
break; i+
+;
}
78
Naredba continue
Naredba continue prekida izvravanje
tekue iteracije ciklusa i prelazi na
sledeu iteraciju
int i;
for (i = 0; i < 10; i++)
{
if (i % 2 == 1)
continue; // ako je i neparan predji na sledecu iteraciju
Console.WriteLine("i={0}\n", i);
}
79
Naradba viestrukog izbora
80
Uslovna naredba ?:
Koristi se za skraeno zapisivanje naredbe if-else.
(izraz1) ? izraz2 : izraz3
Ako je izraz izraz1 true izvrava se izraz izraz2 u

protivnom se izvrava izraz izraz3.
81
Primer upotrebe uslovne naredbe

int x, y;
string sx;
Console.WriteLine("Ucitaj broj x:\n");
sx = Console.ReadLine();
x = Convert.ToInt32(sx);
y = (x > 0) ? x : -x;
Console.WriteLine("Apsolutna vrednost broja {0} je {1}\n", x, y);
82
Naredba viestrukog izbora switch
Omoguava organizaciju grananja u programu

izborom jedne od vie naredbi
Moe se realizovati sa vie if operatora
Iza kljune rei switch navodi se izraz ija je
vrednost celobrojna ili znakovna koji se
naziva selektor
Naredbom viestrukog izbora se izvrava ona
grupa naredbi ispred koje se nalazi konstanta koja
je jednaka vrednosti selektora
U sluaju da vrednost selektora nije jednaka
nijednoj od konstanti izvrava se grupa naredbi
iza default direktive
Naredba break se koristi da bi se izalo iz switch
naredbe neposredno posle izvravanja
odgovarajue grupe naredbi
83
Opti oblik naredbe switch

switch(izraz)
{
case konstanta1:
naredba1_1;
naredba1_2;
....
break;
case konstanta2:
naredba2_1;
naredba2_2;
....
break;
......
case konstantan:
naredban_1;
naredban_2;
.....
break;
default:
naredbaX_1;
naredbaX_2;
......
break;
}
84
Primer upotrebe naredbe switch

switch (n)
{
case 0:
Console.WriteLine("Uneli ste nulu\n");
Console.WriteLine("tj. broj 0.\n");
break;
case 2:
Console.WriteLine("Uneli ste dvojku\n");
break;
case 4:
Console.WriteLine("Uneli ste cetvorku\n");
break;
case 6:
Console.WriteLine("Uneli ste sesticu\n");
break;
case 8:
Console.WriteLine("Uneli ste osmicu\n");
break;
default:
int n;
string sn;
Console.WriteLine("Ucitaj broj n:\n");
sn = Console.ReadLine();
n = Convert.ToInt32(sn);
Console.WriteLine("Uneli ste ili neparan broj ili paran broj koji nije manji od 10\n");
Console.WriteLine("tj. nesto sto nije trazeno.\n");
break;
}
85
Primer upotrebe naredbe switch

int n;
string sn;
Console.WriteLine("Ucitaj broj n:\n");
sn = Console.ReadLine();
n = Convert.ToInt32(sn);
switch (n)
{
case 0:
case 2:
case 4:
case 6:
case 8:
Console.WriteLine("Uneli ste paran broj koji je manji od 10\n");
Console.WriteLine("tj. Uneli ste 0, 2, 4 , 6 ili 8.");
break;
default:
Console.WriteLine("Uneli ste ili neparan broj ili paran broj koji nije manji od
10\n");
Console.WriteLine("tj. nesto sto nije trazeno.\n");
break;
}
86
Dowhile petlja, konverzije izmeu

tipova podataka, enumeracije
87
Opti oblik ciklusa dowhile

do
naredba;
while(izraz);
do
{ naredba_
1;
naredba_2;
...
naredba_n;
}
while(izraz);
88
Princip rada ciklusa dowhile

Naredba ili blok naredbi koje ine telo
ciklusa se izvrava bar jednom
Provera uslova se vri na kraju ciklusa
Ako je vrednost izraza tano
ponovo se izvava telo ciklusa
Kada vrednost izraza dobije vrednost
netano izlazi se iz ciklusa
89
Primer upotrebe dowhile ciklusa

string odaberiString;
int odaberi = 0;
do
{ Console.WriteLine("\n")
;
Console.WriteLine("\n1 - Dodaj zapis");
Console.WriteLine("\n2 - Promeni zapis");
Console.WriteLine("\n3 - Obrisi zapis");
Console.WriteLine("\n4 - Izadji");
Console.WriteLine("\n");
Console.WriteLine("\nUnesite vas izbor: ");
odaberiString = Console.ReadLine();
// sve dok se sa tastature unosi 1 ,2 ili 3 ostaje se u petlji
odaberi = Convert.ToInt32(odaberiString);
Console.WriteLine("Uneli ste vrednost {0}\n", odaberi);
} while (odaberi > 0 && odaberi < 4);
90
Konverzija izmeu tipova

implicitna
izvrava je kompjler u sluaju da ne
dolazi do odsecanja informacija
int x = 123456 ;
long y = x ;
eksplicitna
eksplicitno se trai od kompajlera
da izvri konverziju (kastovanje)
int x = 65537 ;
short z = (short) x ;
// z = 1
91
Enumeracijski tipovi
enum Planet {
Mercury,
Venus,
Earth,
Mars
}
Definie se unutar klase ili unutar namespace-a,
Ne unutar metode !
Planet aPlanet = Planet.Mars;

Console.WriteLine("{0}", aPlanet); //Displays Mars
int x = (int)Planet.Mars;
Console.WriteLine("x= {0} ",x);
Console.ReadLine();
92
Pojam klase i objekta
93
Osnovni koncepti OOPa
Apstraktni tipovi podataka

Enkapsulacija
Nasleivanje
Polimorfizam
94
Apstraktni tipovi podataka

ugraeni (osnovni, primitivni tipovi
podataka) nrp. float, int , double
object,...
Ravnopravno se definiu
korisniki definisani tipovi
apstraktni tipovi
podataka : TekuciRacun, Osoba, Student,
Proizvoljan broj primeraka nekog
tipa i mogu se vriti operacije
nad njima
95
Enkapsulac
ija
Grupisanje podataka i koda koji manipulie podacima
Enkapsulacija se ostvaruje korienjem klase kao
novog tipa podataka
Realizija nekog tipa podataka moe i treba da se
sakrije od ostatka sistema tj. onih koji ga koriste
Korisnicima se definie ta se sa tipom moe uraditi
a nain na koji se to radi se skriva
96
Odnos klase i objekata

Klasa :
To je model koji opisuje kako kreirati objekat
je kao ematski plan(skica)
Sadri podatke i metode
Objekti:
Objekat je predstava nekog entiteta iz
realnog sveta
Instance klase
Moe biti vie objekata (instanci) klase
97
Ilustracija odnosa klase i objekata

Klas
Klasa
a
Covered Porch
Bath
Office
kitche
n
Famil
Dinin
g
Roo
m
Living
Room
Roo
m
Objekti
Objekti
98
Dodavanje klase u Visual Studiu
Desni klik na naziv projekta

99
Definisanje klase i kreiranje

objekat
a
100
Definisanje klase
Klasa predstavlja apstraktnu predstavu skupa objekata koji imaju
iste osobine. Sastoji se od atributa i metoda.Atributi i metode
se nazivaju lanice klase. Objekat predstavlja konkretan
primerak- instancu klase.
class TekuciRacun
{
public string imePrezime;
public decimal stanjeNaRacunu;
}
101
Instanciranje klase (kreiranje

objekata)
class Program
{
{
TekuciRacun trNeki = new TekuciRacun();
trNeki.imePrezime = "Mika Mikic";
trNeki. stanjeNaRacunu = 24567.9874M;
Console.WriteLine("Korisnik {0} ima {1} dinara na racunu",
trNeki.imePrezime, trNeki. stanjeNaRacunu);
Console.ReadLine();
}
}
102
Metode
klase
Metode klase predstavljaju funkcije lanice klase.
Svaka metoda sadri :
tip koji vraa (ili void ukoliko ne vraa nikakav tip)
naziv(ime metode)
listu parametara
telo metode
Ukoliko metoda vraa neku vrednost, onda se unutar tela metode mora
pozvati naredba return.
103
Primeri
metoda
public decimal podizanjeNovca(decimal iznos)
{
// stanjeNaRacunu = stanjeNaRacunu - iznos;
stanjeNaRacunu -= iznos;
return stanjeNaRacunu;
}
public decimal uplata(decimal iznos)

{
stanjeNaRacunu += iznos;
}
104
Pozivanje metoda klase

{
TekuciRacun tr = new TekuciRacun();
tr.imePrezime = "Pera Peric";
tr.stanjeNaRacunu = 23456.45M;
decimal novoStanje = tr.stanjeNaRacunu;
Console.WriteLine("{0} ima trenutno {1} dinara na racunu.\n",
tr.imePrezime, novoStanje);
novoStanje = tr.podizanjeNovca(5434.45M);
novoStanje = tr.uplata(56678.34M);
Console.ReadLine();
}
105
Konstruktori, predavanje
parametara metodi
106
Definisanje konstruktora
Konstruktor predstavlja specijalnu metodu klase pomou koje
se vri inicijalizacija objekata klase. Konstruktor ima isto ime kao i klasa.
Konstruktor ne vraa nikakav tip podataka, ak ni void.
// podrazumevani konstruktor
public TekuciRacun()
{
imePrezime = "";
stanjeNaRacunu = 0.0M;
}
// parametarski konstruktor
public TekuciRacun(string imeP, decimal stRac)
{
imePrezime = imeP;
stanjeNaRacunu = stRac;
}
107
Poziv konstruktora
// poziv podrazumevanog Konstruktora
TekuciRacun tr1 = new TekuciRacun();
tr1.imePrezime = "Pera Peric";
tr1.stanjeNaRacunu = 34567.45M;
// poziv parametarskog kontruktora
TekuciRacun tr2 = new TekuciRacun("Laza Lazic", 38999.56M);
108
Predavanje parametara po
vrednos
ti
// metodi se prosledjuje parametar po vrednosti
public void citajStanje(decimal ocitanoStanje)
{
ocitanoStanje = stanjeNaRacunu;
}

{
TekuciRacun tr3 = new TekuciRacun("Zika Zikic", 48999.56M);
decimal novoStanje = 0M;
// pokusaj da se preko metode citajStanje procita stanje na racunu
tr3.citajStanje(novoStanje);
Console.WriteLine(novoStanje);
Console.ReadLine();
}
109
Rezultat predavanja
parametara po vrednosti
Promenljiva novoStanje e i posle pozivanja metode
citajStanje imati vrednost 0. Razlog tome je to
se unutar
f-je
citajStanje
kreira
lokalna
kopija
promenljive
novoStanje , dok sama promenljiva ostaje ne
promenjena.
Dakle, ako se promenljiva predaje funkciji po
vrednosti ona ne moe biti promenjena unutar tela te
funkcije !!!
110
Predavanje parametara po referenci

Spoljanj objekat (promenljiva) koja se predaje funkciji moe promeniti
svoju vrednost samo ako se predaje po referenci. Predavanje po
referenci se u C# oznaava korienjem kljune rei ref.
public void citajStanje(ref decimal ocitanoStanje)

{
ocitanoStanje = stanjeNaRacunu;
}
111
Primer predavanja parametara

po referenci
{
TekuciRacun tr3 = new TekuciRacun("Zika Zikic", 48999.56M);
decimal novoStanje = 0M;
// pokusaj da se preko metode citajStanje procita stanje na racunu
tr3.citajStanje( ref novoStanje);
Console.WriteLine(novoStanje);
Console.ReadLine();
}
Kljuna re ref se mora koristiti i prilikom poziva funkcije.

Ako se ne eli da se promenljiva (objekat) koje se predaje funkciji
prethodno inicijalizuje, umesto rei ref koristi se kljuna re out.
112
Statiki lanovi klase, prava pristupa

lanovim klase, svojstva
113
Statiki lanovi klase
Pripadaju klasi a ne objektu klase

Pristupa im se preko imena klase
I metode i atributi mogu biti statiki
Mogu se pozivati i bez kreiranja objekata klase
114
Primer definisanja statikog lana

class TekuciRacun
{
public decimal stanjeNaRacunu;
public static int brojRacuna = 0;
public TekuciRacun()
{
imePrezime = "";
stanjeNaRacunu = 0.0M;
brojRacuna++;
}
115
Upotreba statikog lana

// inicijalizacija statickog clana pre kreiranja objekata
TekuciRacun.brojRacuna = 9999;
Console.WriteLine(TekuciRacun.brojRacuna);
Console.WriteLine(TekuciRacun.brojRacuna);
Console.ReadLine();
116
Definisanje prava pristupa lanovima

klas
e
Definicija
Deklarcija
public
Pristup nije ogranien
private
Pristup je ogranien na lanove klase
internal
Pristup je ogranien na aplikaciju
protected
Pristup je ogranien na lanove klase i klasa

izvedenih iz te klase.
protected internal
Kombinacija internal i protected
117
Ilustracija prava pristupa

class TekuciRacun
{
private double stanjeNaRacunu;
}

{
tr1.imePrezime = "Mika Mikic";
tr1.stanjeNaRacunu = 4567.45; // greka !
}
118
Svojstva(Properties)
class TekuciRacun
{
private double stanjeNaRacunu;
public double Stanje
{
get
{
}
set
{
stanjeNaRacunu = value;
}
}
}
119
Upotreba svojstva
{
tr1.imePrezime = "Mika Mikic";
tr1.Stanje = 23456.56; // set deo
Console.WriteLine("Korisnik {0} ima na racunu {1} dinara \n",
tr1.imePrezime, tr1.Stanje); // get deo
Console.ReadLine();
}
120
Virtuelne metode, nasleivanje i

polimorfiza
m
121
Nasleivan
je
Nasleivanje je vrsta relacije imeu osnovne(bazne)
klase i izvedenih klasa
Izvedena klasa nasleuje podatke i metode
osnovne klase
Izvedena klasa ima lanove
svojstvene samo izvedenoj klasi
Izvedena klasa postaje vie specijalizovana
Zivotinja
Pas
122
Nasleivan
je
Predstavlja jedan od osnovnih koncepata
objektno orijentisanog programiranja
Klasa koja je izvedena iz osnovne klase
nasleuje sve atribute i metode osnovne
klase
Osnovna klasa se naziva jo i natklasa,
bazna klasa ili super klasa
Izvedena klasa se naziva jo i podklasa
Izvedena klasa moe da nasledi samo jednu natklasu
public class B : A { telo klase B } //(klasa B
izvedena iz klase A)
public seald class NekaKlasa {telo
klase} tada se iz ovakve klase ne moe
vriti nasleivanje
123
Osnovna klasa
class A
{
public int a1;
private int a2;
protected int a3;
public A()
{
a1 = 1;
a2 = 2;
a3 = 3;
}
public void stampajA()
{
Console.WriteLine("Vrednosti a1 a2 i a3 su {0} {1} {2}\n", a1, a2, a3);
Console.WriteLine("---------------------------");
}
}
124
Izvedena
klasa
class B:A
{
public int b;
public B()
{
b = 100;
}
public void stampajB()
{
// mogu da pozovem funkciju osnovne klase
base.stampajA();
Console.WriteLine("Vrednost b je {0} ", b);
Console.WriteLine("***************************");
}
{
// main metoda je smestena unutar klase B radi ilustracije
// protected prava pristupa
}
125
Ilustracija procesa nasleivanja

{
B objB = new B();
// objB je nasledio a1,a2 i a3
Console.WriteLine("Pre setovanja vrednosti su :\n ");
// objekat objB je nasledio i metodu stampajA
objB.stampajA();
objB.stampajB();
objB.a1 = 11;
// za objB atribut a3 je javni
objB.a3 = 13;
objB.b = 120;
Console.WriteLine("Posle setovanja vrednosti su : \n");
objB.stampajB();
Console.ReadLine();
}
126
Poziv specificiranog baznog konstruktora

iz
izvedene
klase
Prilikom kreiranja objekta izvedene
klase ako se drugaije ne naznai poziva
se podrazumevani konstruktor osnovne
klase
Ako osnovna klasa ima pored
podrazumevanog i parametarski
konstruktor npr.
public A(int novoA){ telo konstruktora}
tada se on moe pozvati prilikom kreiranja
objekta izvedene klase ako se konstruktor
izvedene klase definie
:
public B(int nekoA, int nekoB): base(nekoA)
{... telo konstruktora}
127
Polimorfiza
m
Objekti klase ivotinja
Pozvana metoda
Karakteristika
Slon
Jede ()
Jede travu
Maka
Jede ()
Jede mia
Mi
Jede ()
Jede sir
Polimorfizam je ponaanje nasleenog tipa na njemu svojstven nain.
128
Virtuelne metode
Kada se kreira metoda u baznoj
klasi za koju se oekuje da e
biti promenjena u izvedenoj
klasi , metoda se definie kao
virtuelna.(virtual)
Metoda u izvedenoj klasi koja ima
isto ime kao i virtuelna metoda u
baznoj klasi vri
prebrisavanje (override) metode
iz bazne klase
129
Pisanje virtuelnih metoda

metoda osnovne klase:
public virtual void stampaj()
{
Console.WriteLine(Metoda osnovne klase);
}
metoda izvedene klase:

public override void stampaj()
{
Console.WriteLine(" Metoda izvedene klase);
}
130
Primer bazne klase sa definisanom

virtuelnom metodom
class A
{
private int a;
public A()
{
a = 99;
Console.WriteLine("Poziv podrazumevanog konstruktora osnovne klase");
}
public A(int novoA)
{
a = novoA;
Console.WriteLine("Poziv parametarskog konstruktora osnovne klase");
}
public virtual void stampaj()
{
Console.WriteLine("Parametar a ima vrednost: " + a);
}
}
131
class B:A
{
private int b;
public B()
{
b = 11;
Console.WriteLine("Poziv podrazumevanog konstruktora izvedene klase");
}
// poziv parametarskog konstruktora osnove klase
// inace bi se pozivao podrazumevani konstruktor osnovne klase
public B(int nekoA, int nekoB) :base(nekoA)
{
Console.WriteLine("Poziv parametarskog konstruktora izvedene klase");
b = nekoB;
}
public override void stampaj()
{
// mogu da pozovem funkciju osnovne klase
base.stampaj();
Console.WriteLine(" \nVrednost b je {0} ", b);
}
}
132
Demonstracija polimorfizma i poziva

specificiranog konstruktora bazne klase
{
B objB1 = new B();
Console.WriteLine("*******************************************"); B
objB = new B(88, 99);
objB.stampaj();
Console.ReadLine();
}
133
Primer: nasleivanje, polimorfizam

class Osoba
{
protected string JMBG;
protected string imePrezime;
protected string adresa;
public Osoba()
{
JMBG = "";
imePrezime = "";
adresa = "";
}
public Osoba(string JMBG1, string ImePrezime1, string Adresa1)
{
JMBG = JMBG1;
imePrezime = ImePrezime1;
adresa = Adresa1;
}
public virtual void prikazi()
{
Console.WriteLine("Ime i prezime: {0} \nJMBG: {1}\nAdresa:
{2}",imePrezime,JMBG,adresa);
Console.WriteLine("**************************************");
}
}
Bazna klasa
134
Izvedena klasa
class Student : Osoba
{
private string brIndeksa;
private int godina;
public Student()
{
brIndeksa = "";
godina = 0;
}
public Student(string JMBG1, string ImePrezime1, string Adresa1, string BrojIndeksa1, int
Godina1)
: base(JMBG1, ImePrezime1, Adresa1)
{
brIndeksa = BrojIndeksa1;
godina = Godina1;
}
public override void prikazi()
{
base.prikazi();
Console.WriteLine("Broj indeksa: " + brIndeksa + " Godina: " + godina);
Console.WriteLine("-----------------------------------");
}
}
135

{
Osoba os1 = new Osoba("22222222", "Pera Peric", "N Heroja 1");
// poziva se metoda klase osoba
os1.prikazi();
Student st = new Student("1111111111", "Mika Mikic", "Vodovodska 1",
"14/03", 2);
Osoba os2 = new Osoba();
os2 = st; // objekat izvedene klase se moze dodeliti objektu bazne klase
os2.prikazi();
// poziva se prikazi() izvedene klase
Student st1 = new Student("1566556", "Laza Lazic", "Cara Dusana 1",
"16/03", 2);
st1.prikazi();
// poziva se prikazi() izvedene klase
Console.ReadLine();
}
136
Apstraktne klase i interfejsi
137
Apstraktne klase
Apstraktna metoda je prazna metoda tj.
metoda koja nema implementaciju (nema
ni prazno telo)
Klasa koja ima bar jedan apstraktniu
metodu naziva se apstraktna klasa
Ispred apstraktnih metoda i apstraktnih
klasa stavlja se kljuna re abstract
Apstraktna klasa ne moe da se instancira
Apstraktna klasa moe imati i metode
koje nisu apstraktne
Klasa izvedena iz apstraktne klase
mora da realizuje(da implementaciju)
svih apstraktnih metoda
138
Nasleivanje apstraktne metode

public abstract class A
{
.
// apstraktna metoda
public abstract void prikazi();
}
..
public class B : A
{
// realizacija metode apstraktne klase

public void prikazi()
{
Conslole.WriteLine(Realizacija);
}
139
Interfej
si
Interfejs je koncept koji razdvaja
specifikaciju metode od njene
implementacije
Svaka metoda u interfejsu ima samo
specifikaciju bez implementacije
Interfejs se ne moe instancirati
Koristi se kljuna re interface
Interfejs moe da nasledi vie interfejsa
Klasa moe da nasledi vie interfejsa
Metoda koja realizuje metodu iz interfejsa
mora biti javna
140
Dodavanje interfejsa
141
Definisanje interfejsa
interface IOsoba
{
void Napuni(string MLB1,string ImePrezime1,string Adresa1,
string BrojIndeksa1, int Godina1);
void Prikazi();
}
142
Implementiranje interfejsa
class Student:IOsoba
{
private string MLB;
private string ImePrezime;
private string Adresa;
private string BrojIndeksa;
private int Godina;
public void Napuni(string MLB1, string ImePrezime1, string Adresa1)
{
MLB = MLB1;
ImePrezime = ImePrezime1;
Adresa = Adresa1;
}
public void studentskiPodaci(string brojIndeksa1, int godina1)
{
BrojIndeksa = brojIndeksa1;
Godina = godina1;
}
public void Prikazi()
{
Console.WriteLine("MLB: " + MLB + " ImePrezime: " + ImePrezime + " Adresa:" + Adresa);
Console.WriteLine("Broj indeksa: " + BrojIndeksa + " Godina: " + Godina);
}
}
143
Poziv metoda klase koje implementiraju

interfe
js
{
Student st = new Student();
st.Napuni("B123434", "Pera Peric", "Beogradska 1");
st.studentskiPodaci("21/03", 2);
st.Prikazi();
Console.ReadLine();
}
144
Windows
forme
145
Pojam Windows forme

Forma je osnovni elemenat korisnikog interfejsa
Forma je kontrola izvedena iz klase Form
a koja je izvedena iz klase Control
Windows forme se kreiraju u sluajevima
kreiranja desktop aplikacija i kada se
oekuje da klijentski raunari imaju
dovoljno snage da izvre odgovarajuu
obradu podataka
ASP.NET Web forme se kreiraju u
sluajevima kada je korisniki interfejs
web browser i za aplikacije
koje se objavljuju putem weba
146
Svojstva windows forme
Name ovo svojstvo postavlje ime forme odnosno ime

odgovarujue klase
public partial class Form1 : Form
AcceptButton pomou ovog propertija se postavlja koje

e dugme biti kliknuto kada korisnik pritisne taster
ENTER
CancelButton ovaj properti odreuje koje e dugme
biti kliknuto kada se pritisne ESC taster
ControlBox odreuje da li forma sadri dugmad za
minimizaciju , maksimizaciju,za zatvaranje prozora
Minimize Box, MaximizeBox svojstva omoguavaju
prikazivanje i sakrivanje dugmadi za maksimiziranje i
minimiziranje
Text property odreuje tekst koji e biti prikazan na
naslovnoj liniji forme
StartPosition odreuje poetnu poziciju forme na ekranu
WindowState svojstvo omoguava prikaz forme u normalnoj
veliiti, minimiziranu i maksimiziranu
147
Dogaaji i metode forme

(ivotni ciklus forme)
Load
GotFocus
Activated
Closing
Closed
Deactivate
LostFocus
Dispose()
148
Opis dogaaja forme I

Load dogaaj se koristi da bi se izvril
akcije pre nego to forma postane
vidljiva
Activated dogaaj se okida kada se forma
aktivira u kodu ili od strane korisnika.Okida
se npr. kada forma dobije fokus od neke
druge forme.Ovaj dogaaj se okida pre
dogaaja GotFocus
Kada forma predaje fokus drugoj formi
pali se dogaaj Deactivate
149
Opis dogaaja forme II

Closing dogaaj se trigeruje kada forma
dobije zahtev da se zatvori. Ukoliko postoji
potreba da forma i dalje bude otvorena
ovaj dogaaj se moe ponititi.
Closed dogaaj se trigeruje kada je forma
zatvorena ali pre dogaaja Dispose
Dispose metod se automatski poziva
za glavnu formu aplikacije
Metoda Hide() sakriva formu sa ekrana ali
ona i dalje postoji u memoriji
150
Prikazivanje, skrivanje i unitavanje

forme
Form2 f2;
public Form1()
{
InitializeComponent();
f2 = new Form2();
}
private void button1_Click(object sender, EventArgs e)
{
//f2.Show();
f2.Visible = true;
}
{
//f2.Hide();
f2.Visible = false;
}
{
f2.Dispose();
}
151
Osnovne windows kontrole
152
Klasa
Label
Koristi se za predstavljenje
opisnog teksta korisniku
Obino se koristi u kombinaciji sa
kontrolama za unos i editovanje
teksta
Text propery definie tekst koji
e se pojaviti na labeli
Korisnik ne moe menjati
tekst na labeli
Labela ne moe da dobije fokus
153
Klasa
Button
Klasa Button predstavlja windows kontrolu Button
Na dugme se moe kliknuti miem, pritiskom na
taster ENTER ili pritiskom na SPACE kada dugme ima
fokus
Ako se kao AcceptButton (CancelButton)
forme postavi odgovarajue dugme tada
se pritiskom na taster ENTER (Esc)
izvrava klik na to dugme
Najee korieni dogaaj za dugme je Click
Event Handler se generie dvostrukim klikom
na dugme u dizajn modu
Pozivom metode dugme.PerformClick()
simulira se klik korisnika na dugme
154
Windows Hello world aplikacija

{
MessageBox.Show("Hello world");
}
155
TextBo
x
Koriste se za prihvatanje ulaza od strane korisnika

ili za prikaz vrednosti
Text property se koristi za itanje sadraja tekst
boksa ili prikaz sadraja u tekst boksu
Multiline property ako se postavi na true mogue je
prikazivanje teksta u vie linija
MaxLength definisanje maksimalnog broja karaktera za TextBox
ScrollBars za postavljanje horizontalnog, vertikalnog ili oba skrola
PasswordChar omoguava da se prikazuje odreeni znak
kada korisnik unosi tekst
TextAlign svojstvo omoguava podeavanje ravnjanja teksta u
TextBox kontroli
Najee korieni dogaaj ove kontrole je TextChanged koji se
generie svaki put kada se promeni tekst u TextBox kontroli
Dogaaj KeyPress generie se kada se pritisne neki taster na
tastaturi
156
Obrada dogaaja KeyPress

private void textBox1_KeyPress(object sender, KeyPressEventArgs e)
{
if (e.KeyChar == 13)
{
MessageBox.Show("Pritisnuli ste taster ENTER");
}
}
157
Primer upotrebe TextBox kontrole GUI
158
Primer upotrebe TextBox kontrole

ko
d
private void buttonPrikaz_Click(object sender, EventArgs e)
{
string t1 = textIme.Text;
string t2 = textPrezime.Text;
// operator + nad stringovima je operator konkatenacije
// nadovezivanja
MessageBox.Show(t1+ "
"+t2); textIme.Clear();
textPrezime.Clear();
}
private void Form1_Load(object sender, EventArgs e)
{
textIme.Text = "Unesite ime";
textPrezime.Text = "Unesite prezime";
}
159
Modalni i nemodalni dijalozi
160
Modalne i nemodalne forme

Metoda ShowDialog() kreira modalnu formu
tj. kada se ona prikae korisnik e morati da
je zatvori da bi mogao da pree na neku
drugu formu.U jednom trenutku moe biti
otvoren samo jedan modalni
prozor
Ako se za prikazivanje forme odabere metoda
Show() tada se kreira nemodalna forma.
Nemodalna forma ne mora biti zatvorena
da bi se prelo na neku drugu formu
161
Kreiranje modalne i nemodalne forme

Ako je kreirana klasa Form2 (izvedena iz klase
System.Windows.Forms.Form ) tada se ona moe instanicirati
iz neke metode unutar klase Form1 na sledei nain :
private void buttonForma2_Click(object sender, System.EventArgs e)
{
Form2 f2 = new Form2(); // kreiranje instance klase Form2
f2.ShowDialog();
// prikazivamje forme kao modalne
}
Napomena : Ako se objekat f2 deklarie lokalno tada mu se
ne moe pristupiti iz drugih metoda u formi Form1. Ukoliko se to eli
onda se deklarie atribut forme Form1:
private Form2 f2 ;
162
Prikazivanje poruka korienjem MessageBox

ov
a
string poruka = "Pritisnite neko od ovih dugmadi";
string naslov = "Naslovna linija Dijaloga za poruke";
MessageBoxButtons buttons =
MessageBoxButtons.YesNoCancel; MessageBoxIcon
ikona = MessageBoxIcon.Information;
DialogResult rez = MessageBox.Show(poruka, naslov, buttons,ikona);
private void menuOtvori_Click(object sender, System.EventArgs e)

{
MessageBox.Show("Poruka","Naslov",MessageBoxButtons
.OKCancel, MessageBoxIcon.Information);
}
163
DialogRezult enumeracija
Koristi se za odreivanje akcije korisnika
Npr. ako se prikae MessageBox koji
sadri OK i Cancel dugmad treba
odrediti ta je korisnik kliknuo
Ako je vraena vrednost DialogResult.OK
korisnik je kliknuo dugme OK
Ako je vraena vrednost
DialogResult.Cancel korisnik je
kliknuo dugme Cancel
Pomou propertyja DialogResult
moe se postaviti odgovarjua
vrednost enumeracije DialogResult
za dugme
Metode klase Form : Show() i
ShowDialog() vraaju vrednost tipa
DialogResult tj neku od vrednosti ove
enumeracije.
164
Primer upotrebe DialogResult enumeracije

GUI
165
Primer upotrebe DialogResult enumeracije

private void buttonYNC_Click(object sender, EventArgs e)
{
string poruka = "Pritisnite neko od ovih dugmadi";
string naslov = "Naslovna linija Dijaloga za poruke";
MessageBoxButtons buttons =
MessageBoxButtons.YesNoCancel; MessageBoxIcon
ikona = MessageBoxIcon.Information;
DialogResult rez = MessageBox.Show(poruka, naslov, buttons, ikona);
switch (rez)
{
case DialogResult.Yes:
textRezultat.Text = "Izabrali ste dugme
YES";
brea
k;
case DialogResult.No:
NO";
brea
k;
case DialogResult.Cancel:
Cancel";
brea
k;
}
}
166
Kontrole CheckBox i RadioButton
167
CheckB
ox
Klasa CheckBox predstavlja Windows

kontrolu CkeckBox koja omoguava
korisniku da nesto potvrdi(ekira) ili
ne
moe biti ekirano vie od jednog ek dugmeta
Pomou propertyja Checked moe se
iitati ili postaviti stanje CheckBoxa
Dogaaj CheckedChanged se okida
kada dugme prelazi iz stanja ekirano
u stanje neekirano ili obrnuto.
Moe se takoe instancirati iz koda, pri
emu je potrebno dodati ga u Controls
kolekciju forme i definisati njegove
event handlere
168
168
Upotreba CheckBox kontrole GUI
169
Svojstvo Checked
private void buttonSalji_Click(object sender, EventArgs e)
{
textBox1.Clear();
textBox1.AppendText("Odabrali ste :" + Environment.NewLine);
if(checkDorucak.Checked)
textBox1.AppendText("dorucak" + Environment.NewLine);
if (checkRucak.Checked)
textBox1.AppendText("rucak" + Environment.NewLine);
if (checkVecera.Checked)
textBox1.AppendText("vecera" + Environment.NewLine);
}
170
Dogaaj CheckedChanged
private void checkPrikazi_CheckedChanged(object sender, EventArgs e)
{
if (textBox1.Visible == false)
textBox1.Visible = true; else
textBox1.Visible = false;
}
171
RadioButt
on
Radio dugmad se obino nalaze u Grupi
najpre se na formu dodaje kontrola
GroupBox koja se nalazi u Containers
sekciji Toolboxa
zatim se dodaju radio dugmad u grupu
samo jedno radio dugme u grupi u jednom
trenutku moe biti selektovano
Property Checked radio dugmeta vraa
true ako je ono ekirano ili false ako nije
Dogaaj CheckedChanged se okida

kada dugme prelazi iz stanja ekirano
u stanje neekirano ili obrnuto.
172
172
Primer upotrebe RadioBitton

kontrol
e
173
Svojstvo Checked RadioButton kontrole 1

private void buttonRezervisi_Click(object sender, EventArgs e)
{
textBox1.Clear();
if (radioAvion.Checked)
textBox1.AppendText("Odabrali ste avionski prevoz");
else if (radioAutobus.Checked)
textBox1.AppendText("Odabrali ste autobuski prevoz");
else if (radioSopstveniPrevoz.Checked)
textBox1.AppendText("Odabrali ste sopstveni prevoz");
else
{
MessageBox.Show("Odaberite tip prevoza");
return;
}
decekirajSve();
}
174
Svojstvo Checked RadioButton kontrole 2
private void decekirajSve()

{
radioAvion.Checked = false;
radioAutobus.Checked = false;
radioSopstveniPrevoz.Checked = false;
}
175
Kontrole ComboBox ListBox i

RichTextB
ox
176
ComboBox i ListBox kontrola

SelectedIndex svojstvo vraa indeks
selektovane stavke kombo boksa
int selectedIndex = comboBox1.SelectedIndex
SelectedItem vraa selektovanu stavku
kombo boksa koja je tipa object
object selectedItem = comboBox1.SelectedItem;
Dodavanje stavki u kombo
boks:
comboBox1.Items.Add(st
avka1); ili
comboBox1.Items.AddRange(new object[] =
{stavka1,stavka2,stavka3});
Metoda FindString pronalazi prvu stavku u
kombo boksu koja poinje sa tim stringom
int index = comboBox1.FindString(textBox2.Text);
comboBox1.SelectedIndex = index;
177
177
Dodavanje stavki u ComboBox u dizajn modu
178
SelectedIndexChanged dogaaj
private void comboBox1_SelectedIndexChanged(object sender, EventArgs e)

{
string selektovano = comboBox1.SelectedItem.ToString();
textBox1.Text = "Odabrali ste: " + selektovano;
}
179
ListBox
primer
180
ListBox SelectedIndexChanged
private void listBox1_SelectedIndexChanged(object sender, EventArgs e)
{
MessageBox.Show("Odabrali ste: " + listBox1.SelectedItem.ToString());
}
private void textBox1_KeyPress(object sender, KeyPressEventArgs e)
{
if (e.KeyChar == 13)
{
// ako je pritisnut taster ENTER
listBox1.Items.Add(textBox1.Text);
textBox1.Clear();
}
}
181
RichTextBox
Omoguava korisniku unos teksta
ali mu daje naprednije mogunosti
za editovanje.
Metoda LoadFile omoguava
uitavanje tekstualnog fajla(ist
tekst ili rtf format) u tekst boks
Metoda SaveFile omoguava
uvanje sadraja teksboksa u
tekstualni fajl
Metoda Clear() brie sadraj tekst
boksa.
Svojstvo SelectionFont daje ili setuje
font selektovanog teksta ili od
naznaene take
SelectionColor daje ili setuje boju
selektovanog teksta ili tu boju
primenjuje poevi od naznaene
take
182
182
Primer upotrebe RichTextBox

kontrol
e
183
RichTextBox primer1
private void buttonCuvaj_Click(object sender, EventArgs e)
{
richTextBox1.SaveFile(@"C:\Temp\proba.rtf");
MessageBox.Show("Tekst sacuvan");
}
private void buttonCitaj_Click(object sender, EventArgs e)
{
richTextBox1.LoadFile(@"C:\Temp\proba.rtf");
}
private void buttonBrisi_Click(object sender, EventArgs e)
{
richTextBox1.Clear();
}
184
RichTextBox primer2
private void buttonBold_Click(object sender, EventArgs e)
{
Font tekuciFont = richTextBox1.SelectionFont;
FontStyle noviStilFonta;
if (richTextBox1.SelectionFont.Bold == true)
{
noviStilFonta = FontStyle.Regular;
}
else
{
noviStilFonta = FontStyle.Bold;
}
richTextBox1.SelectionFont = new Font(tekuciFont.FontFamily,
tekuciFont.Size,
noviStilFonta
);
}
185
RichTextBox primer3
{
// Postavi font
richTextBox1.SelectionFont = new Font("Arial", 14,FontStyle.Italic);
richTextBox1.SelectionColor = Color.Red;
string selektovano = richTextBox1.SelectedText;
richTextBox1.SelectedText = selektovano;
}
186
RichTextBox primer4
{
standardniTekst();
}
private void buttonStandard_Click(object sender, EventArgs e)
{
standardniTekst();
}
private void standardniTekst()
{
richTextBox1.SelectionFont = new Font("Times New Roman", 12,
FontStyle.Regular);
richTextBox1.SelectionColor = Color.Black;
}
187
Izuze
ci
188
Pojam izuzetaka
Izuzetak je sluaj koji se deava
tokom izvravanja programa koji
moe da poremeti normalan rad
programa
Izuzetak je objekat izveden iz klase
Exception
Izuzeci se obrauju
korienjem kljunih rei
try, catch i finally
189
Obrada izuzetaka
try
{
// deo koda u kome moze doci do izuzetka
}
catch(Exception ex)
{
// hendlovanje izuzetaka
}
Naredbe unutar catch bloka se izvravaju ukoliko je izuzetak izbaen

unutar try bloka.
Kod unutar try bloka moe da izbacuje razliite tipove izuzetaka.
Moe se definisati vie catch blokova od kojih svaki hendluje
specijalizovanu klasu izuzetaka.
190
GUI
aplikacije
191
Ko
d
private void buttonIzracunaj_Click(object sender, EventArgs e)
{
double a = Convert.ToDouble( textPrvi.Text);
double b = Convert.ToDouble(textDrugi.Text);
double zbir = a + b;
MessageBox.Show("Zbir je: " + zbir);
}
192
Aplikacija prekida sa radom zbog

izuzetk
a
193
Kod sa obradom izuzetaka

private void buttonIzracunaj_Click(object sender, EventArgs e)
{
try
{
double a = Convert.ToDouble(textPrvi.Text);
double b = Convert.ToDouble(textDrugi.Text);
double zbir = a + b;
MessageBox.Show("Zbir je: " + zbir);
}
catch (Exception ex)
{
MessageBox.Show(ex.Message);
}
textPrvi.Clear();
textDrugi.Clear();
}
194
Primeri klasa izuzetaka
IndexOutOfRangeException
InvalidCastException
FormatException
OverflowException
DividebByZeroException
ArithmeticException
195
Korienje vie catch blokova

try
{
// kod u kome dolazi do izuzetka
}
catch(DivideByZeroException )
{
// kod se izvrsava ukoliko dodje do pokusaja deljenja sa nulom
}
catch(ArithmeticException)
{
// neki drugi aritmeticki izuzetak npr. OverflowException
}
Ukoliko postoji vie catch blokova tada treba prvo hendlovati izuzetke koji
su vie specijalizovaniji, a zatim optije. Npr. DivideByZeroException
klasa je izvedena iz klase ArithmeticException. Ako se catch je
ArithmeticException pre DivideByZeroException tada se izuzetak
DivideByZeroException nee uhvatiti.
196
finally
blok
Ukoliko se eli da se neki blok koda izvri posle catch bloka (blokova)
nezavisno od toga da li je dolo do izuzetka ili ne koristi se finally blok.
try
{
// otvori konekciju
// radi sa bazom
}
catch
{
// catch exceptions
}
finally
{
// zatvori konekciju
}
197
Eksplicitno izbacivanje izuzetaka

private int CitajPodatke()
{
byte brojMesta = 0; // 0 -255
try
{
brojMesta = Convert.ToByte(textBroj.Text);
}
catch (FormatException ex)
{
// u catch bloku izbacujem novi izuzetak
if (textBroj.Text.Length == 0)
throw new FormatException("Unesite broj", ex);
else
throw ex;
}
catch (OverflowException ex)
{
throw new FormatException("Unesite broj od 0 do 255", ex);
}
{
throw ex;
}
return brojMesta;
}
198
Hendlovanje prethodno izbaenih

izuzeta
ka
private void buttonUnesi_Click(object sender, EventArgs e)
{
try
{
// funkcija koja usled izuzetka generie novi izuzetak
int b = CitajPodatke();
MessageBox.Show( b.ToString(), "Broj mesta");
}
{
if (ex.InnerException != null)
MessageBox.Show(ex.InnerException.Message);
}
}
Kada je izuzetak Y izbaen kao rezultat prethodno uhvaenog izuzetka X
tada Y.InnerExcePtion predstavlja referencu na izuzetak X.
199
Standardni windows dijalozi
200
Standardni windows dijalozi

Nalaze se u Dialogs sekciji Toolboxa
Instanciraju se prevlaenjem na
windows formu
OpenFileDialog
SaveFileDialog
FontDialog
ColorDialog
PrintDialog
FolderBrowserDialog
201
Primer upotrebe standardnih dijaloga
202
Funkcije za startovanje aplikacije

private void buttonNovi_Click(object sender, EventArgs e)
{
noviFajl();
}
private void noviFajl()
{
richTextBox1.SelectionFont = new Font("Times New Roman", 12);
}
{
noviFajl();
}
203
ColorDial
og
private void buttonBoja_Click(object sender, EventArgs e)
{
Font tekuciFont = richTextBox1.SelectionFont;
DialogResult rez = colorDialog1.ShowDialog();
if (rez == DialogResult.OK)
{
if (richTextBox1.SelectionFont != null)
{
richTextBox1.SelectionFont = new Font(tekuciFont.FontFamily,
tekuciFont.Size, tekuciFont.Style);
richTextBox1.SelectionColor = colorDialog1.Color;
}
}
}
204
FontDial
og
private void buttonFont_Click(object sender, EventArgs e)
{
if (fontDialog1.ShowDialog() == DialogResult.OK)
{
richTextBox1.SelectionFont = fontDialog1.Font;
}
}
205
FolderBrowserDialog
private void buttonFolder_Click(object sender, EventArgs e)
{
folderBrowserDialog1.ShowNewFolderButton = true;
folderBrowserDialog1.Description = "Odaberite podrazumevani folder";
if (folderBrowserDialog1.ShowDialog() == DialogResult.OK)
{
Environment.CurrentDirectory = folderBrowserDialog1.SelectedPath;
}
}
206
OpenFileDial
og
private void buttonOtvori_Click(object sender, EventArgs e)
{
openFileDialog1.InitialDirectory = folderBrowserDialog1.SelectedPath;
openFileDialog1.Filter = @" Rich Tekst|*.rtf|Text fajl|*.txt";
if (openFileDialog1.ShowDialog() == DialogResult.OK)
{
richTextBox1.LoadFile(openFileDialog1.FileName);
}
}
207
SaveFileDial
og
private void buttonSacuvaj_Click(object sender, EventArgs e)
{
saveFileDialog1.InitialDirectory = folderBrowserDialog1.SelectedPath;
saveFileDialog1.Filter = @" Rich Tekst|*.rtf|Text fajl|*.txt";
if (saveFileDialog1.ShowDialog() == DialogResult.OK)
{
richTextBox1.SaveFile(saveFileDialog1.FileName);
}
}
208
Jednodimenzionalni nizovi
209
Nizo
vi
Skup podataka istog tipa
Nizovi su indeksirani
Prvi element niza ima indeks nula
Mogu biti
jednodimenzionalni i
viedimenzionalni
niz u C# je objekat i mora se instancirati
210
Kreiranje
niza
//Deklarisanje niza:
int[ ] mojCelobrojniNiz ;
//Instanciranje niza:
mojCelobrojniNiz = new int[5];
int[ ] mojCelobrojniNiz = new int[5];
// inicijalizacija niza
int[ ] mojCelobrojniNiz = new int[5] = {1,2,5,6,7};
// ako se niz inicijalizuje ne mora se koristiti kljuna re new
int[ ] mojCelobrojniNiz1 = {5,5,6,7,8};
211
Boxing i unboxing
int x = 25;
object boxedValue = (object) x ;
int y = (int) boxedValue ;
object[] nizObjekata = new object[3];

nizObjekata[0] = 'A';
nizObjekata[1] = 2.34M;
nizObjekata[2] = 34;
char x = (char)nizObjekata[0];
decimal y = (decimal)nizObjekata[1];
int z = (int) nizObjekata[2];
212
Naredba foreach
{
int[ ] numbers = { 4, 5, 6, 1, 2, 3, -2, -1, 0 };
foreach (int i in numbers)
{
listBox1.Items.Add(i);
}
}
213
Niz kao parametar metode

class Nizovi
{
public int sumaNiza(int[] x)
{
int total = 0;
foreach (int i in x)
{
total += i;
}
return total;
}
}
214
Prosleivanje niza metodi

private void buttonSuma_Click(object sender, EventArgs e)
{
int[] x = new int[5];
for (int i = 0; i < 5; i++)
{
x[i] = 2 * i + 1;
}
Nizovi niz = new Nizovi();
int zbir = niz.sumaNiza(x);
MessageBox.Show("Suma niza je: " + zbir);
}
215
Kljuna re params
public int sumaNiza(params int[] x)
{
int total = 0;
foreach (int i in x)
{
total += i;
}
return total;
}
...
Nizovi niz = new Nizovi();
int zbir = niz.sumaNiza(1,3,5,7,9,11);
MessageBox.Show(zbir.ToString());
216
Viedimenzionalni nizovi i
indekse
ri
217
Viedimenzionalni nizovi
int[,] x = new
int[3, 4];
x[0, 0] = 1;
x[0, 1] =
2; x[0, 2]
= 3; x[0,
3] = 2;
x[1, 0] =
4; x[1, 1]
= 5; x[1,
2] = 6;
x[1, 3] =
5; x[2, 0]
= 7; x[2,
1] = 8;
x[2, 2] =
9; x[2, 3]
= 10;
int[,] y = {
{1, 2, 3},
{4, 5, 6},
{7, 8, 9}
};
int brVrsta = x.GetLength(0);

int brKolona = x.GetLength(1);
218
Primer metode za tampanje 2D niza

private void stampajNiz(int[,] x, int brVrsta, int brKolona)
{
for (int i = 0; i < brVrsta; i++)
{
for (int j = 0; j < brKolona; j++)
{
richTextBox1.AppendText(x[i, j].ToString() + "\t");
}
richTextBox1.AppendText("\n");
}
}
stampajNiz(x, 3, 4);
stampajNiz(y, 3, 3);
219
Indekser
public class
IndexerClass
{
private int[ ] mojNiz ;
public IndexerClass()
{
mojNiz = new int[100];
}
public int this [int index] // deklaracija Indexer a
{
get
{
return mojNiz[index];
}
set
{
mojNiz[index] = value ;
}
}
}
220
Upotreba indeksera
KlasaIndekser objekat = new KlasaIndekser();
// objekat klase se sada zahvaljuci indekseru tretira kao niz
for (int i = 0; i < 100; i++)
{
objekat[i] = 5 * i + 1;
listBox1.Items.Add(objekat[i]);
}
int[] x = new int[100];
for (int j = 0; j < 100; j++)
{
x[j] = objekat[j];
}
//MessageBox.Show(maxClan(x).ToString());
221
Primer: Maksimalna vrednost niza

private int maxClan(int[] x)
{
int maxVred = x[0];
foreach (int clan in x)
{
if (clan > maxVred)
maxVred =
clan;
}
return maxVred;
}
222
Kolekcij
e
223
Nizo
vi
Nizovi su jedina kolekcija koja je ugraena
u C# jezik
Sve ostale kolekcije se nalaze u
prostoru imena
System.Collections
Kreiranjem niza vri se instanciranje klase
Array
Svojstvo Length ove klase
daje broj elemeneta niza
Rank svojstvo daje broj dimenzija niza
224
Klasa
Array
Statika metoda CreateInstance() koristi se za kreiranje niza

Metoda Clear() koja sve elemente niza postavlja na
nulu, false ili null
Metoda Reverse() je statika metoda koja
postavlja niz u inverznom redosledu
Metoda Sort() je statika metoda koja sortira elemente niza
Metoda SetValue() definie vrednost lana niza
Metoda GetValue() ita vrednost odreenog lana niza
Array odredisniNiz = Array.CreateInstance(typeof(int), 12);

odredisniNiz.SetValue(100, 0);
int temp = (int)odredisniNiz.GetValue(1);
richTextBox1.AppendText(temp.ToString());
225
Prostor imena System.Collections
Sadri interfejse i klase koje definiu razliite kolekcije objekata

Klase:
ArrayList
Queue
Stack
Hashtable
........
Interfejsi:
ICollection
IEnumerable
IEnumerator
IDictionaryEnumerator
IList
.....
226
Interfej
si
ICollection definie veliinu i
enumeratore za sve kolekcije
IComparer sadri metode za
komparaciju dva objekta
IDictionary predstavlja
kolekciju
parova(klju,vrednost)
IDictionaryEnumerator enumeracija kroz
elemente renika
IEnumerable sadri enumerator koji
omoguava jednostavnu iteraciju kroz
kolekciju
IEnumerator jednostavna iteracija kroz kolekciju
IList interfejs predstavlja kolekciju objekata
kojima se moe pristupati preko indeksa
227
Klasa
ArrayList
Elementima liste pristupa se preko indeksa kao i kod niza

Za razliku od niza nije neophodno unapred
poznavati broj elemenata
Metoda Add(object) dodaje objekat na kraj liste
metoda Clear() brie sve elemente iz liste
Metoda Insert(pozicija, vrednost) ubacuje
objekat vrednost na pozicuju pozicija
Metoda RemoveAt(index) brie elemenat sa
indeksom index iz liste
GetEnumerator() metoda vraa iterator koji
se koristi za iteraciju(prolaz) kroz elemente
liste
Metoda Sort() sortira elemente liste
Metoda Reverse() prikazuje emente liste u inverznom redosledu
Metoda ToArray() kopira elemente liste u
jednodimenzionalan niz
228
Upotreba ArrayList kolekcije

ArrayList al = new ArrayList();
al.Add(1);
al.Add("Mika");
al.Add(2.456);
al.RemoveAt(0);
IEnumerator mojEnumerator = al.GetEnumerator();
while (mojEnumerator.MoveNext())
{
richTextBox1.AppendText( mojEnumerator.Current.ToString() + "\n");
}
229
Redovi (Queues)
Queue: FIFO struktura (first in, firstout)
Metoda Enqueue(object) dodaje objekat u listu
Metoda Dequeue() skida najstariji
elemenat (koji je prvi dodat na listu) sa
liste
Metoda GetEnumerator() vraa iterator
(objekat tipa IEnumerator) kojim se vri
jednostavan
prolaz kroz listu
230
Primer upotrebe Queuea

Queue mojRed = new Queue();
mojRed.Enqueue(A);
mojRed.Enqueue(1);
mojRed.Enqueue(B);
mojRed.Enqueue(2);
mojRed.Dequeue();
IEnumerator mojEnumerator = mojRed.GetEnumerator();
{
richTextBox1.AppendText(mojEnumerator.Current.ToString() + "\n");
}
1
B
2
231
Stekovi
(Stacks)
Stack je LIFO(Lastin, firstout) struktura

Metoda Push(object) stavlja objekat na stek
Metod Pop() skida najmlai
objekat(koji je posledni stavljen na
stek) sa steka
Metoda GetEnumerator() takoe vraa
iterator kojim se vri iteracija kroz
elemente liste.
232
Upotreba stacka
Stack mojStack = new Stack();
mojStack.Push("Hello");
mojStack.Push(1);
mojStack.Push("World");
mojStack.Push("!");
mojStack.Pop();
mojStack.Pop();
IEnumerator mojEnumerator = mojStack.GetEnumerator();
{
richTextBox1.AppendText(mojEnumerator.Current + "\n");
}
1
Hello
233
Hash
tabele
To je struktura podataka dizajnirana za brzo pretraivanje podataka

Svakom objektu se pridruuje klju ime se
omoguava brzo pretraivanje
Metoda GetEnumerator() takoe vraa enumerator koji je tipa
IDictionaryEnumerator.
Hashtable tabela = new Hashtable();

tabela.Add('N', "Idi na sever");
tabela.Add('S', "Idi na jug");
tabela.Add('W', "Idi na zapad");
tabela.Add('E', "Idi na istok");
tabela.Add('Q', "Dovidjenja");
richTextBox1.AppendText(tabela['N'].ToString());
richTextBox1.AppendText("\n---------------------------------\n");
IDictionaryEnumerator mojEnumerator = tabela.GetEnumerator();
{
richTextBox1.AppendText(mojEnumerator.Key.ToString() + "----->" +
mojEnumerator.Value.ToString() + "\n");
}
234
Hash tabela GUI
235
Klasa
Object
Svaki objekat u C# je izveden iz bazne klase
System.Object
object je nadimak za ovu klasu
tipu object se moe pridruiti bilo koji tip
double a =12.34;
object obj = a; // boxing
double d = (double) obj ; // unboxing
public virtual string ToString();

metoda vraa string koji opisuje
instancu klase
236
Klasa
Object,
rad sa stringovima, klasa DateTime
237
Klasa
Object
Svaki objekat u C# je izveden iz bazne klase
System.Object
object je nadimak za ovu klasu
tipu object se moe pridruiti bilo koji tip
double a =12.34;
object obj = a; // boxing
double d = (double) obj ; // unboxing
public virtual string ToString();

metoda vraa string koji opisuje
instancu klase
238
Metode klase Object

GetHashCode
vraa ceo broj koji je HashCode za objekat
Equals
vraa true ako su dva objekta jednaka
a.Equals(b)
GetType
vraa tip instance objekta
239
Rad sa stringovima
tip string je nadimak za klasu
System.String
operator + se koristi za
nadovezivanje stringova
(konkatenaciju)
string je niz elemenata tipa char
Metoda public string Substring( int
startIndex, int length ) vraa podstring
poev od indeksa startIndex i duine length
Length property daje broj
karaktera stringa
Trim() metoda skida blanko
karaktere sa poetka i kraja
stringa
240
Metode klase String

Metoda public char[]
ToCharArray(); kopira karaktere u
stringu u niz unicode karaktera
public string ToUpper(); vraa kopiju
stringa ali su svi karakteri prikazani
velikim slovima
public string ToLower(); vraa kopiju
stringa ali su svi karakteri prikazani
malim slovima
Metoda public static int Compare( string strA,
string strB );
ako je vraena vrednost manja od 0 tada je strA < strB (aca
< bilja)
ako je vraena vrednost nula tada je strA = strB
ako je vraena vrednost vea od nule tada je strA > strB
241
Jo neke metode klase String

public int IndexOf(char);
vraa
indeks prvog pojavljivanja
znaka
public int IndexOf(string);
vraa indeks poetka prvog
pojavljivanja podstringa u
okviru stringa
public int
LastIndexOf(char);
public int
LastIndexOf(string);
string verbatim =
@"C:\Windows\Temp";
Kl
as
a
Sy
st
e
m.
Co
nv
er
t
ko
nvertuje
neki osnovni tip podataka u
drugi tip
242
Konvertovanje stringa u prost tip

Stringovi se mogu konvertovati u bilo koji prost tip podataka.
string s = "123.45";
double d = System.Convert.ToDouble(s);
Klasa Convert konvertuje jedan bazni tip podataka u drugi.
string s = "123.45";
double d = Double.Parse(s);
243
Formatiranje datuma i vremena

public DateTime(
int year,
int month,
int day,
int hour,
int minute,
int second,
int millisecond
);
244
Primer upotrebe DateTime klase

{
DateTime dt = new DateTime(2005,7,15,11,20,0,0);
richTextBox1.AppendText(dt.ToString() + "\n");
DateTime dt1 = DateTime.Now ;
richTextBox1.AppendText(dt1.ToString("dd MM yyyy") + "\n");
richTextBox1.AppendText(dt1.ToString("d" + "\n"));//d,D,t,T,f,F
dt1 = dt1.AddYears(-3);
richTextBox1.AppendText(dt1.ToString("dd MM yyyy") + "\n");
}
245
Osobina nepromenljivosti
stringo
va
for(int i=0; i< 10; i++)
{
s = string.Concat(s, i.ToString());
}
Stringovi su nepromenljivi(immutable) tj . nakon toga to se string
sauva u memoriji ta memorijska lokacija se ne moe
promeniti. Metoda string.Concat kreira novi string i onda rezultat
uva na novoj memorijskoj lokaciji. I stara i nova verzija
stringa se uvaju privremeno u memoriji. Stara verzija
stringa
e
se
obrisatu
u procesu odnoenja smea
(garbage collection). Ako aplikacija esto manipulie stringovima
u memoriji se uvaju nepotrebni podaci ekajui sledei period
odnoenja
smea.
Reenje
klasa StringBuilder koja se
nalazi u namespace-u System.Text
246
Klasa StringBuilder
StringBuilder sb = new StringBuilder();
for(int i=0; i< 10; i++)
sb.Append(i);
String bilder alocira inicijalnu vrednost od 16 karaktera i kako string

postaje vei alocirana memeorija se proirila da bi se prilagodila
duini stringa (slino kao kod kolekcija)
StringBuilder sb1 = new StringBuilder("ABCD");
sb1.Append("E");
sb1.Insert(2,Z)
sb1.Remove(7,6);
247
Primer upotrebe stringova1

{
string s1 = "abcd";
string s2 = "ABCD";
string s3 = @"Liberty Associates, Inc.
provides custom .NET development,
on-site Training and Consulting";
int result;
richTextBox1.AppendText("s1 = ");
richTextBox1.AppendText(s1);
richTextBox1.AppendText(" s2=");
string s7 = s1 + s2;
richTextBox1.AppendText("s7 se dobija kao s1 + s2\n");
richTextBox1.AppendText("s7=");
richTextBox1.AppendText("--------------------------------------\n");
248

// poredjenje dva stringa, case sensitive
result = string.Compare(s1, s2);
richTextBox1.AppendText("uporedi s1 i s2: \n");
richTextBox1.AppendText("rezultat je :" + result.ToString() + "\n");
//(true = ignore case)
result = string.Compare(s1, s2, true);
richTextBox1.AppendText("compare insensitive\n");
richTextBox1.AppendText("uporedi s1 i s2: \n");
richTextBox1.AppendText("rezultat je :" + result.ToString() + "\n");
// concatenation method
string s4 = string.Concat(s1, s2);
richTextBox1.AppendText(
"s4 se dobija konkatenacijom s1 i s2: " + s4 + "\n");
249

string s5 = s3.Substring(0, 3);
richTextBox1.AppendText(s5 + "\n");
string s6 = s5.ToUpper();
string s8 = s3.ToLower();
string s9 = " Ovo je tekst " + "*";
richTextBox1.AppendText(s9.Trim() + "\n");
richTextBox1.AppendText(s3.Length.ToString() + "\n");
richTextBox1.AppendText(s3.IndexOf("Tryining").ToString());
250
Toolstrip kontrola
251
ToolStri
p
Predstavlja osnovu kontrola MenuStrip, StatusStrip i
ContextMenuStrip
Kreira se prevlaenjem kontrole ToolStrip
koja se nalazi u Menus & Toolbars sekciji
toolboxa
Svojstvo LayoutStyle odreuje poloaj
ToolStrip kontrole na formi
Sastoji se od kolekcije objekata ToolStripItem
ToolStripItem objekti mogu biti labele,
dugmad, kombo boksovi itd.
2252
Primer ToolStripa
2253
Kreiranje ToolStripa u dizajn modu
2254
Editovanje stavki ToolStripa
2255
Tool Strip
Items
U ToolStrip mogu se dodavati sledee kontrole:
ToolStripLabel
ToolStripButton
ToolStripTextBox
ToolStripComboBox
ToolStripProgressBar
ToolStripSplitButton
ToolStripDropDownButton
ToolStripSeparator
2256
ToolStripItems
Svojstvo ToolTipText svake od
ToolStripItems kontrola odreuje tekst koji
e se prikazati kada se pokaziva mia
nae iznad ovih kontrola
U zavisnosti koju kontrolu predstavlja stavka
ToolStrip kontrole mogue je definisati
odgovarajue dogaaje kao to su :
Click
DoubleClick
SelectedIndexChanged itd.
2257
ToolStripLab
el
Ova kontrola kombinuje funkcionalnost Label i LinkLabel kontrole

Kada je svojstvo IsLink postavljeno na vrednost false ponaa
se kao Label kontrola
Kada je svojstvo IsLink postavljeno na vrednost true ponaa se kao
Linklabel kontrola
Svojstvo Image omoguava da se ovoj kontroli pridrui slika
Svojstvo DisplayStyle odreuje da li se prikazuje samo tekst,
samo slika ili i jedno i drugo
Svojstvo TextImageRelation omoguava da se definie
meusobni poloaj teksta i slike na ovoj kontroli
2258
ToolStripLabel primer
private void toolStripLabel1_Click(object sender, EventArgs e)
{
MessageBox.Show("Kliknuli ste stavku " + ((ToolStripItem)sender).Text);
}
2259
Kreiranje ToolStrip linka

Dodaje se ToolStripLabel kontrola kao
ToolStrip stavka
Svojstvo IsLink ove kontrole
postavlja se na true
Kao Tag svojstvo definie se url strane
na koju se vri redirekcija kada korisnik
klikne na link
Kao svojstvo Text definie se tekst na linku
2260
Primer ubacivanja linka u ToolStrip
private void toolStripLabel1_Click(object sender, EventArgs e)

{
ToolStripLabel lbl = (ToolStripLabel)sender;
try
{
Process.Start(new ProcessStartInfo(lbl.Tag.ToString()));
}
catch (Exception err)
{
MessageBox.Show(err.Message);
}
}
Mora se ukljuiti prostor imena System.Diagnostics
2261
ToolStripButton
Svojstvo Image odreuje ikonicu koja e biti prikazana na dugmetu

Svojstvo Text definie tekst kojo e se pojaviti u okviru
ToolStripButton kontrole
Svojstvo DisplayStyle definie ta e biti prikazano na
mestu ToolStrip dugmeta, samo tekst, slika i tekst, samo
slika ili nita
Svojstvo TextImageRelation definie prostorni poloaj
teksta i slike na mestu dugmeta
Odgovarajui event handler kreira se kao i kod obinog
dugmeta npr. dvostrukim klikom za Click dogaaj
2262
Obrada dogaaja na ToolStrip kontroli
private void toolStripButton1_Click(object sender, EventArgs e)

{
MessageBox.Show("Kliknuli ste: " + ((ToolStripItem)sender).Text);
}
2263
ToolStripContainer
Koristi se u situacijama kada forma sadri vie ToolStrip kontrola

Uobiajeno je da se posle dodavanja ToolStrip
kontejnera na formu njegovo Dock svojstvo postavi na
vrednost Fill.
U kontejner se mogu dodati ToolStripovi
ToolStripContainer sadri 4 panela : gornji, donji, levi i desni
Definie se vidljivost panela po elji korisnika
ToolStripovi se mogu po elji razmetati unutar ToolStripContainera
2264
Spajanje ToolStripova
Korienjem ToolStripManager statike klase
u toku izvravanja koda moe se vriti
spajanje
razliitih ToolStripova
2265
Spajanje ToolStripova kod

{
ToolStripManager.Merge(toolStrip2, toolStrip1);
}
2266
MenuStrip
kontrola
267
Men
i
Koristi se za brz pristup vanim komandama aplikacije
Poev od .NET frejmvorka 2.0 za kreiranje menija
koristi se kontrola MenuStrip
MenuStrip kontrola je izvedena iz kontrole ToolStrip
Kontrole MenuStrip moe da hostuje sve ToolStrip stavke ali
je prvenstveno namenjena za hostovanje ToolStripMenuItems
stavki
ToolStripMenuItem je kontrola koje se koristi za
vizuelnu predstavu stavki menija
268
Svojstva MenuStrip kontrole

AllowItemReorder svojstvo se koristi da omogui
korisniku da preureuje redosled stavki menija
AllowMerge svijstvo omoguava spajanje
MenuStrip kontrole sa nekom drugom MenuStrip ili
ToolStrip kontrolom
Dock svojstvo definie poloaj menija u odnosu na formu
LayoutStyle definie raspored stavki menija u okviru menija
HorizontalStackWithOverFlow
VerticalStackWithOverFlow
StackWithOverflow
Flow
Table
ShowItemToolTips prikaz TooTipova
269
Svojstva kontrole ToolStripMenuItem1

AutoSize stavka menija se prilagoava veliini teksta
Checked govori da se je stavka menija pojavljuje kao
ekirana
CheckOnClick odreuje da li se stavka menija
ekira pri kliku na nju
CheckState govori da li je stavka menija ekirana ili nije
DisplayStyle stavka menija se moe prikazati kao
tekst, tekst i slika ili samo slika
DoubleClickEnabled govori da li se za stavku
menija koristi dogaaj dvostruki klik
270
Svojstva kontrole ToolStripMenuItem2

DropDownItems sadri kolekciju ToolStripItem
(obino ToolStripMenuItem) koje se pojavljuju u
padajuem meniju kada se stavka menija odabere
Enabled da li je stavka menija dozvoljena za korienje
Image dodeljuje sliku odgovarajuoj stavci menija
ShortcutKeys definie kombinaciju tastera sa
tastature koje treba pritisnuti da bi se odgovarajua
stavka menija aktivirala
Text odreuje tekst koji e se pojaviti na
odreenoj stavci menija
TextImageRelation svojstvo definie meusobni poloaj
teksta
i slike na stavci menija
271
MenuStri
p
Koristi se za kreiranje glavnog menija
ToolStripMenuItem
ToolStripComboBox
ToolStripTextBox
ToolStripMenuItem moe sadrati :

ToolStripMenuItem
ToolStripSeparator
ToolStripComboBox
ToolStripTextBox
272
Kreiranje MenuStripa
273
ContextMenuStrip kontrola,
Timer komponenta
274
ContextMenuStrip
Koristi se za kreiranje kontekstnog menija
Pridruuje se nekoj kontroli npr. dugmetu
Aktivira se desnim klikom na
pridruenu kontrolu
U kontekstni meni moe se dodati
ToolStripMenuItem
ToolStripComboBox
ToolStripSeparator
ToolStripTextBox
2275
Kreiranje kontekstnog menija i pridruivanje kontroli
2276
Primer ContextMenuStrip kontrole
private void copyToolStripMenuItem_Click(object sender, EventArgs e)

{
richTextBox1.Copy();
}
private void pasteToolStripMenuItem_Click(object sender, EventArgs e)
{
richTextBox1.Pas
2277
te();
}
Timer komponenta
Omoguava generisanje Timer.Tick dogaaja u ravnomernim

vremenskim intervalima
Glavno svojstvo Timer kontrole je Interval kojim se
specificira broj milisekundi izmeu dva uzastopna Tick
dogaaja
Ako je Enabled svojstvo tajmera setovano na vrednost false
Tick dogaaja se nee generisati
Metode Timer.Start i Timer.Stop omoguavaju startovanje i
zaustavljanje tajmera
Pozivom Timer.Start metoda vri se postavljanje svojstva
tajmera Enabled na vrednost true
2278
Primer upotrebe Timer komponente

{
timer1.Start();
}
private void timer1_Tick(object sender, EventArgs e)
{
label1.Text = DateTime.Now.ToShortTimeString();
}
2279
StatusStrip kontrola
280
StatusStrip kontrola
StatusStrip kontrola je podskup
ToolStrip kontrole
Koristi se za realizaciju status bara
Uobiajenoje dokovanje za dno windows prozora
U status bar se mogu dodati:
ToolStripStatusLabel kontrola
ToolStripProgressBar kontrola
ToolStripDropDownButton kontrola
ToolStripSplitButton kontrola
281
ProgressBar kontrola
Koristi se da se vizuelno prikae napredovanje
vremenski zahtevnog posla
Svojstvo Maximum odreuje maksimalnu
vrednost ove kontrole
Svojstvo Minimum odreuje minimalnu vrednost ove kontrole
Step predstavlja vrednost koja e se dodati
Value svojstvu kontrole kada se pozove
PerformStep metoda
Value je tekua vrednost ProgressBar kontrole , i ova
vrednost se kree izmeu minimalne i maksimalne
vrednosti
282
Primer upotrebe StatusStrip

kontrole
1
283
Primer upotrebe StatusStrip

kontrole
2
{
toolStripStatusLabel1.Text = "Proces pokrenut ...";
toolStripProgressBar1.Value = toolStripProgressBar1.Minimum;
timer1.Start();
}
{
if (toolStripProgressBar1.Value != toolStripProgressBar1.Maximum)
{
toolStripProgressBar1.PerformStep();
}
else
{
timer1.Stop();
toolStripStatusLabel1.Text = "Proces Zavrsen ...";
}
}
284
LinkLabel kontrola
Omoguava kreiranje web linkova
Svojstvo ActiveLinkColor postavlja boju
aktivnog linka
LinkArea definie oblast Labele koja
funkcionie kao link
LinkBehavior definie ponaanje linka
LinkColor definie boju linka
LinkVisited pokazuje da li je web adresa ve
poseivana
VisitedLinkColor boja poseivanih web adresa
285
Primer: LinkLabel kontrola
private void linkLabel1_LinkClicked(object sender,

LinkLabelLinkClickedEventArgs e)
{
System.Diagnostics.Process.Start("www.microsoft.com");
linkLabel1.LinkVisited = true;
}
286
WebBrowser kontrola
287
WebBrowser kontrola 1
Obezbeuje funkcionalnost za
uitavanje i prikazivanje HTML
strana
Svojstvo AllowWebBrowserDrop odreuje da
li dokument prevuen u ovu kontrolu biva
automatski otvoren
CanGoBack omoguava navigaciju unazad
CanGoForward omoguava navigaciju unapred
Document vraa tekui HTML dokument unutar
WebBrowser kontrole
DocumentStream vraa tok pridruen
tekuem dokumentu
288
WebBrowser kontrola 2
DocumentText svojstvo vraa string koji
predstavlja tekui dokument
DocumentTitle svojstvo vraa naslov
tekueg dokumenta
DocumentType svojstvo vraa tip
tekueg dokumenta
IsOffline svojstvo pokazuje da li sistem radi offline
IsWebBrowserContextMenuEnabled pokazuje
da li je za IE omoguen kontekstni meni
URL daje url adresu tekueg dokumenta
289
Metode WebBrowser kontrole 1

GoBack metoda vri navigaciju na
prethodnu stranu ukoliko ona postoji
GoForward metoda vri navigaciju na sledeu stranu
u navigacionoj istoriji
GoHome vri navigaciju na home stranu pretraivaa
GoSearch vri redirekciju na stranu za
pretraivanje browsera
Navigate metoda vri navigaciju na
specificiranu stranu
290
Metode WebBrowser kontrole 2
Print metoda vri tampanje tekueg dokumenta

ShowPageSetupDialog
ShowPrintDialog
ShowPrintPreviewDialog
ShowPropertiesDialog
ShowSaveAsDialog
Stop zaustavlja tekuu navigaciju i
bilo koje dinamike elemente strane
291
Primer WebBrowser
292
Upotreba metode Navigate

private void b92ToolStripMenuItem_Click(object sender, EventArgs e)
{
webBrowser1.Navigate("www.b92.net");
}
private void glasjavnostiToolStripMenuItem_Click(object sender, EventArgs e)
{
webBrowser1.Navigate("www.glas-javnosti.co.yu");
}
private void primerdocToolStripMenuItem_Click(object sender, EventArgs e)
{
webBrowser1.Navigate(@"C:\Temp\Primer.doc");
}
293
Upotreba metode GoHome

{
webBrowser1.GoHome();
}
294
NotifyIcon komponenta, TrackBar

kontrola, Klasa Process,
DateTimePicker Kontrola
295
NotifyIcon komponenta
Obino se koristi sa aplikacijama koje
rade kao pozadinski procesi
Svojstvo BallonTipIcon odreuje ikonicu (.ico) fajl koji
e biti prikazan u balonu
Svojstvo BalloonTipText definie tekst u balonu
Svojstvo BalloonTipTitle definie naslov balona
Metoda ShowBalloonTip definie vreme
prikazivanja balona u sekundama
296
NotifyIcon primer
notifyIcon1.ShowBalloonTip(12);
297
TrackBar kontrola
Maximum svojstvo definie maksimalnu vrednost na
TrackBaru
Minimum svojstvo definie minimalnu vrednost na TrackBaru
SmallChange svojstvo odreuje broj pozicija
pomeranja klizaa pri pritiskanju strelica sa
tastature
LargeChange odreuje broj pozicija pomeranja
klizaa pri pritiskanji tastera PageUp i
PageDown
Value predstavlja tekuu vrednost klizaa
TickFrequency odreuje broj podela klizaa
Scroll dogaaj se generie pri pomeranju klizaa
298
TrackBar primer
private void trackBar1_Scroll(object sender, EventArgs e)

{
textBox1.Text = trackBar1.Value.ToString();
}
299
Klasa
Process
Obezbeuje pristup lokalnim i udaljenim
procesima i omoguava pokretanje i
zaustavljanje lokalnih sistemskih procesa
Pripada prostoru imena System.Diagnostics
Proces je u najjednostavnijem smislu aplikacija
Process.Start() metoda:
Process.Start (String)
Process.Start (String, String)
Process.Start (ProcessStartInfo)
Klasa ProcessStartInfo specificira vrednosti

koje se koriste prilikom startovanja
procesa
300
Primeri startovanja procesa
301
Primeri startovanja procesa 1

private void buttonIE_Click(object sender, EventArgs e)
{
// Start Internet Explorer
//Process.Start("IExplore.exe");
Process.Start("IExplore.exe","www.blic.co.yu");
}
private void buttonWord_Click(object sender, EventArgs e)
{
//Process.Start("winword.exe");
Process.Start("winword.exe", @"C:\Temp\Primer.doc");
}
private void buttonExcel_Click(object sender, EventArgs e)
{
Process.Start("excel.exe");
}
private void buttonWMPlayer_Click(object sender, EventArgs e)
{
Process.Start("wmplayer.exe", @"C:\Temp\test.wma");
}
302
Startovanje procesa korienjem

StartInfo
klase
private void buttonSI_Click(object sender, EventArgs e)
{
ProcessStartInfo startInfo = new ProcessStartInfo("IExplore.exe");
startInfo.WindowStyle = ProcessWindowStyle.Minimized;
startInfo.Arguments = "www.google.com";
Process.Start(startInfo);
}
303
DateTimePicker Kontrola
Omoguava setovanje datuma ili
vremena korienjem jednostavnog
grafikog interfejsa
Svojstvo Format omoguava setovanje
formata prikaza u kontroli
Svojstvo Value odreuje trenutno setovani
datume ili vreme
Ukoliko se kao Fomat setuje Time, treba
postaviti svojstvo ShowUpDown na
vrednost True
304
Definisanje korisnikog formata

prikaza
datuma
305
Primer upotrebe DateTimePicker

kontrol
e
306
Oitavanje vrednosti iz
dateTimePicker
kontrol
e
private void buttonRezervacija_Click(object sender, EventArgs e)
{
DateTime dt1 = dateTimePicker1.Value;
StringBuilder sb1 = new StringBuilder();
sb1.Append("Vas datum leta je :\n");
sb1.Append(dt1.ToShortDateString() + "\n");
DateTime dt2 = dateTimePicker2.Value;
sb1.Append("Vase vreme polasaka je:\n");
sb1.Append(dt2.ToShortTimeString());
richTextBox1.AppendText(sb1.ToString());
}
307
MonthCalendar kontrola
Uvod u
grafiku
308
MonthCalendar kontrola
Omoguava korisniku da selektuje
opseg datuma
Svojstvo MaxSelectionCount odreuje
maksimalan broj dana koji se moe
selektovati korienjem ove kontrole
Svojstvo SelectionStart odreuje
poetni datum selektovanog
intervala
Svojstvo SelectionEnd odreuje zavrni
datum selektovanog intervala
309
Primer upotrebe MonthCalendar kontrole
310
Primer upotrebe MonthCalendar kontrole kod

{
TimeSpan ts = monthCalendar1.SelectionEnd - monthCalendar1.SelectionStart ;
if (ts.Days < 1)
{
MessageBox.Show("Koriscenjem tastera SHIFT selektujte opseg datuma");
return;
}
MessageBox.Show("Rezervistali ste usluge u trajanju od "+ts.Days.ToString() + "
dana.","Rezervacija");
MessageBox.Show("Vasa rezervacija pocinje " +
monthCalendar1.SelectionStart.ToShortDateString() + " a zavrsava se " +
monthCalendar1.SelectionEnd.ToShortDateString());
}
311
Uvod u
grafiku
Prostor imena System.Drawing omoguava:
Dodavanje krugova, elipsi, linija I drugih oblika na UI
Kreiranje grafikona
Editovanje i manipulaciju slikom itd
Klase prostora imena Drawing:
Bitmap
Brush
Font
Graphics
Icon
Image
Pen
Color
Point
Itd
312
Crtanje linija i oblika
Najpre se kreira Graphics objekat forme koji slui kao papir za crtanje
Kreiraju se odgovarajue olovke za crtanje instanciranjem klase Pen
Kreiraju se odgovarajue etke za bojenje i popunjavanje
zatvorenih regiona instanciranjem klase Brush
Moe se ukljuiti i prostor imena using System.Drawing.Drawing2D;
Pozivaju se metode graphics objekta za crtanje:
DrawLine , za crtanje linije

DrawRectangle, za crtanje pravougaonika
DrawPolygon, za crtanje poligona
DrawEllipse, za crtanje kruga i eleipse
DrawString za ispis stringa
313
Primer crtanja razliitih oblika
314
Primer crtanja razliitih oblika

private void Form1_Paint(object sender, PaintEventArgs e)
{
Graphics g = this.CreateGraphics();
// nacrtaj pravougaonik
Pen p = new Pen(Color.Red, 3);
Rectangle rect = new Rectangle(2, 2, 400, 300);
g.DrawRectangle(p, rect);
// podeli pravougaonik na 4 dela
p.DashStyle = DashStyle.Dash;
g.DrawLine(p, 200, 0, 200, 300);
g.DrawLine(p, 0, 150, 400, 150);
p.Width = 5;
p.DashStyle = DashStyle.Solid;
p.StartCap = LineCap.Round;
p.EndCap = LineCap.ArrowAnchor;
g.DrawLine(p, 395, 3, 200, 150);
315
// poligon
Point[] points =
{ new Point(10, 10),
new Point(10, 100),
new Point(50, 65),
new Point(100, 100),
new Point(85, 40)
};
g.DrawPolygon(p, points);
Brush br = Brushes.Beige;
g.FillPolygon(br, points);
// elipsa1 = krug
Pen p1 = new Pen(Color.Turquoise, 3);
g.DrawEllipse(p1, 100, 175, 60, 60);
// elipsa 2
g.DrawEllipse(p1, 250, 225, 100, 50);
// tekst
Font f = new Font("Arial", 12);
Brush cetka = Brushes.Black;
g.DrawString("C# pisanje", f, cetka, 70, 350);
316
Rad sa
slikom
317
PictureBox kontrola
PictureBox kontrola je osnovna kontrola za
prikaz slike u korisnikom interfejsu
Svojstvo Image slui za itanje i setovanje slike koja
je uitana odnosno koja e biti postavljana unutar
PictureBox kontrole
318
Klase Image i Bitmap

Image je apstraktna klasa koja omoguava rad sa
bmp, jpg i tif fajlovima
Bitmap je najee koriena klasa za rad sa
postojeim slikama, kao i za kreiranje novih
slika
Razliiti konstruktori omoguavaju kreiranje Bitmap slike
iz postojee slike ili kreiranje nove Bitmap slike
Image i = Image.FromFile(@"C:\windows\gone fishing.bmp");
pictureBox1.BackgroundImage = i;
Bitmap b = new Bitmap(@"C:\windows\gone fishing.bmp");

pictureBox1.BackgroundImage = b;
319
Upotreba Bitmap klase

using System.Drawing.Imaging;
using System.Drawing.Drawing2D;
Bitmap bm = new Bitmap(400, 350);
Graphics g = Graphics.FromImage(bm);
g.DrawIcon(SystemIcons.Exclamation, 40, 40);
Pen p = new Pen(Color.Red, 5);
Rectangle rect = new Rectangle(20, 100, 300, 200);
g.DrawRectangle(p, rect);
Brush cetka = Brushes.Blue;
g.FillRectangle(cetka, rect);
cetka = Brushes.White;
Font fnt = new Font("Arial", 16);
g.DrawString("Slika kreirana iz koda", fnt, cetka, 100, 310);
bm.Save("bm.jpg", ImageFormat.Jpeg);
string radniFolder = Environment.CurrentDirectory;
pictureBox1.Image = Image.FromFile(radniFolder + @"\bm.jpg");
pictureBox1.SizeMode = PictureBoxSizeMode.AutoSize;
MessageBox.Show("Pronadjite sliku u " + radniFolder, "Slika kreirana",
MessageBoxButtons.OK, MessageBoxIcon.Information);
320
Prikaz rezultata primera
321
Prime
r
322
public partial class Form1 : Form

{
public int brojac = 1;
public Image slika1, slika2;
public Form1()
{
InitializeComponent();
slika1 = pictureBox1.Image;
slika2 = Image.FromFile(@"C:\Temp\IconVista\Windows Vista\Folder\Printer
Folder.png");
}
{
if (brojac % 2 == 0)
pictureBox1.Image = slika1;
else
pictureBox1.Image = slika2;
brojac ++;
}
}
323
ImageList komponenta
Koristi se za kreiranje liste slika koje se
kasnije mogu koristiti u aplikaciji
Svojstvo Images vraa kolekciju
slika ove komponente
pictureBox2.Image = imageList1.Images[0];
324
Prime
r
Kreirati ImageList kolekciju koja sadri odreeni skup slika. Posle uitavanja
windows forme se svake 2 sekunde u PictureBox kontroli prikazuje razliita slika
iz ImageList kolekcije.
325
Reenj
e:
// private int brojac=0; // clan klase private void menjajSliku()
{
pictureBox2.Image = imageList1.Images[brojac1];
brojac1++;
if (brojac1 > imageList1.Images.Count - 1)
brojac1 = 0;
}

{
timer1.Start();
}
{
menjajSliku();
}
326
Slanje maila iz windows

aplikaci
je
327
Kreiranje mail poruke

Za kreiranje mail poruke potrebno je preduzeti
sledee korake:
Potrebno je ukljuiti prostor imena System.Net.Mail (

po potrebi i prostor imena System.net
Kreira se objekat klase MailMessage koji predstavlja
poruku koja e biti poslata
Kreiraju se objekti klase MailAddress, jedan za poiljioca
poruke i po jedan za svakog primaoca poruke
Konstruktor klase MailAddress sadri email adresu i ime
koje e biti prikazano primaocu poruke
Korienjem svojstva From se MailMessage objektu dodeljuje

MailAdres objekat poiljioca poruke
Korienjem svojstva To se MailMessage objektu dodeljuju
MailAdress objekti primaoca poruke
Korienjem svojstva Subject specificira se tema poruke
Korienjem svojstva Body specificira se sadraj, tj. telo poruke
328
Primer kreiranja poruke

MailMessage poruka = new MailMessage();
MailAddress posiljioc = new MailAddress("goran.aritonovic@gmail.com", "Goran
Aritonovic");
MailAddress primaoc = new MailAddress("goran_aritonovic@yahoo.com");
poruka.From = posiljioc;
poruka.To.Add(primaoc);
poruka.Subject = "Tema poruke";
poruka.Body = "Ovo je sadrzaj poruke";
329
Dodavanje fajlova u poruku

Najpre se kreiraju objekti klase Attachment
koji u konstruktoru imaju putanju fajla koji se
alje, na fajl sistemu
Zatim se objekti klase Attachment
dodaju u Attachments kolekciju
prethodno kreiranog objekta
MailMessage (ovaj objekat predstavlja
poruku koja se alje)
330
Primer pridruivanja fajla u poruku

Attachment at1 = new Attachment(@"C:\Temp\Primer.doc");
poruka.Attachments.Add(at1);
331
Slanje
maila
Slanju mejla se moe pristupiti tek poto je objekat klase
MailMessage prethodno kreiran i inicijalizovan
Instancira se klasa SmtpClient klijent, gde u
konstruktoru treba navesti adresu smtp servera
odreenog provajdera
Kreira se objekat klase NetworkCredential
(System.Net) kome se pridruuju korisniko ime i
ifra za pristup
Korienjem svojstva Credentials se
SmtpClient objektu pridruuje objekat kalse
NetworkCredential
U odreenim sluajevima je podrebno naglasiti da se radi o
SSL slanju maila (EnableSsl)
U odreenim sluajevim je potrebno definisatri port
SmtpClienta
Poziva se Send metoda objekta SmtpClient klase
332
Primer slanja maila korienjem

gmailovog smtp servera
SmtpClient mailClient = new SmtpClient("smtp.gmail.com");
mailClient.EnableSsl = true;
mailClient.Port = 587;
mailClient.Credentials = new NetworkCredential("goran.aritonovic@gmail.com",
**********");
try
{
mailClient.Send(poruka);
MessageBox.Show("poruka poslata");
}
{
}
333
Ulaznoizlazni
tokovi
334
Klasa Environment
Prostor imena System.IO

Klasa Environment ne moe da se nasledi
CurrentDirectory property omoguava itanje ili
setovanje tekueg foldera
string tF =
Environment.CurrentDirectory;
Environment.CurrentDirectory =
@"C:\Baze";
public static string[] GetLogicalDrives();

Ova metoda klase Environment daje spisak svih drajvova koji su
instalirani na sistemu
string[] drajvovi = Environment.GetLogicalDrives();
335
Klasa
Path
Path je string koji odreuje lokaciju fajla ili foldera

Metoda
public static string Combine(string path1, string path2);
Metoda
public static string GetDirectoryName( string path );
Metoda
public static string GetFileName(string path);
string path1 =@ "c:\temp";

string path2 = @"subdir\file.txt";
string combination = Path.Combine(path1, path2);
string fileName = @"C:\mydir\myfile.ext";
string result = Path.GetFileName(fileName);
string result = Path. GetDirectoryName(fileName);
336
Klasa DirectoryInfo
Koristi se za rad sa folderima
Svojstvo Parent daje roditeljski folder tekueg foldera
Svojstvo Root daje DirectoryInfo klasu Root foldera
Metoda GetDirectories daje niz podfoldera
(DirectoryInfo objekata) tekueg foldera
Metoda GetFiles daje niz objekata FileInfo koji
predstavljaju fajlove u tom folderu
Metoda Create kreira folder specificiran DirectoryInfo klasom
Metoda CreateSubdirectory kreira podfolder tekueg foldera
337
Primer upotrebe DirectoryInfo

klas
e
{
{
DirectoryInfo osnovni = new
DirectoryInfo(folderBrowserDialog1.SelectedPath);
richTextBox1.AppendText("Spisak podfoldera:\n");
richTextBox1.AppendText("-------------------------------------\n\n");
foreach (DirectoryInfo di in osnovni.GetDirectories())
{
richTextBox1.AppendText(di.Name + "\n");
}
338
Klasa
FileInfo
Svojstvo Directory daje DirectoryInfo
objekat koji predstavlja folder kome
pripada posmatrani fajl
Svojstvo DirectoryName daje ime
folder kome pripada posmatrani fajl
Svojstvo IsReadOnly je get, set
svojstvo koje odreuje da li se fajl
moe modifikovati
Svojstvo Length daje veliinu fajla u
bajtovima
Metoda CopyTo kreira kopiju fajla na
novoj lokaciji
Metoda Create kreira
fajl
339
Primer upotrebe FileInfo klase

{
{
DirectoryInfo osnovni = new DirectoryInfo(folderBrowserDialog1.SelectedPath);
richTextBox1.AppendText("Spisak fajlova u osnovnom folderu:\n");
richTextBox1.AppendText("-------------------------------------\n\n");
foreach (FileInfo fi in osnovni.GetFiles())
{
richTextBox1.AppendText(fi.Name + "\n");
}
}
}
340
Klasa
DriveInfo
DriveInfo[] drives = DriveInfo.GetDrives();
foreach (DriveInfo drive in drives)
{
richTextBox1.AppendText( drive.Name + "\t");
richTextBox1.AppendText(drive.DriveType + "\n");
}
341
Ulazno izlazni tokovi(strimovi) i

fajlovi
Fajl je kolekcija podataka
sauvana na disku koja ima
svoje ime i putunju
(directory path)
Tok je objekat koji omoguava
itanje i upis podataka
(FileStream, MemoryStream,
NetworkStream itd.)
itanje je transfer podataka iz

stream a u strukturu podataka kao
to je niz bajtova
upis je transfer podataka i
strukture podataka u stream
stream podrava pozicioniranje
(seeking)
na
odre
eno
mest
o
unuta
r
strea
m a
342
StreamReader klasa
Klasa StreamReader ita linije iz
standardnog tekstualnog fajla kao to
je npr, log fajl
Obezbeuje funkcionalnost za itanje
podataka Metoda Read ita skup karaktera u
strimu
Metoda ReadLine ita liniju karaktera u strimu
Metoda ReadToEnd ita ceo strima
Metoda Close zatvara rider i strim koji
mu je pridruen
343
Primer itanja podataka iz tekstualnog fajla

{
string folder = @"C:\Temp";
string imaFajla = "proba.txt";
string putanja = Path.Combine(folder, imaFajla);
StreamReader sr = new StreamReader(putanja);
string linija = null;
while ((linija = sr.ReadLine()) != null)
{
richTextBox1.AppendText(linija + "\n");
}
sr.Close();
}
richTextBox1.AppendText(sr.ReadToEnd());
344
Klasa StreamWriter
private void buttonPisi_Click(object sender, EventArgs e)
{
string imeFajla = "MojFajl.txt";
Environment.CurrentDirectory = @"C:\Temp";
if (File.Exists(imeFajla))
{
MessageBox.Show("Vec postoji fajl sa tim imenom");
return;
}
//StreamWriter sr = File.CreateText(imeFajla);
StreamWriter sr = new StreamWriter(@"C:\Temp\MojFajl.txt");
sr.WriteLine("Ovo je prva linija fajla.");
sr.WriteLine(2.56);
sr.WriteLine("Vrednost");
sr.WriteLine(8.45f);
MessageBox.Show("Fajl kreiran");
sr.Close();
}
345
Kontejnerske kontrole
346
Vrste
kontrola
Panel
FlowLayoutPanel
GroupBox
TableLayoutPanel
TabControl
SplitContainer
347
Anchor i Dock svojstvo

Ova svojstva definiu ponaanje
kontrole unutar svoje roditeljske
kontrole
Anchor svojstvo omoguava
definisanje konstantnog rastojanja
kontrole od jedne ili vie ivica
roditeljske kontrole
Dock svojstvo omoguava

vezivanje kontrole za jednu
od ivica roditeljske kontrole
348
Anchor i Dock svojstvo
349
Panel
kontrola
Kreira podsekciju na formi koja
moe da hostuje druge kontrole
Svojstvo AutoScroll odreuje da li
panel prikazuje skrol barove kada se
vri hostovanje kontrola van vidljive
oblasti panela
BorderStyle svojstvo definie da li je
border Panel kontrole vidljiv i ukoliko
jeste kako izgleda
350
FlowLayoutPanel
Ovo je podklasa izvedena iz Panel kontrole
Kontrole se dodaju na formu sleva na desno
poevi od gornjeg levog ugla panela
podrazumevano FlowDirection setovanje
Kada elimo da prekinemo tok onda se
svojstvo FlowBreak poslednje kontrole u
toku postavlja na vrednost true nakon
ega se kreira novi tok
351
TableLayoutPanel
352
TabContr
ol
Omoguava grupisanje kontrola
korienjem kartica
TabPages svojstvo ove kontrole
omoguava definisanje eljenih
kartica
Svojstvo Multiline ppostavljeno na
vrednost true omoguava da se
tabovi definiu u vie
od jedne linije
Svojstvo Text odreuje tekst koji e
pojavljuje na jeziku same kartice
353
TabContr
ol
354
SplitContain
er
Omoguava podelu windows forme na
panele po horizontali ili vertikali
Unutar ove kontrole kreiraju se dve
kontrole SplitterPanel kojima se
pristupa
korienjem
svojstava
Panel1 i Panel2
355
Podela forme na oblasti korienjem

SplitContainer kontrole
356
Uvod u ADO.NET
357
ADO.NE
T
ADO.NET je skup klasa za rad sa podacima
.NET snabdevai podataka su klase
koje obezbeuju mogunost
konektovanja na izvor podataka
SQL Server snabdeva podataka
OLE DB snabdeva podataka
ostali snabdevai podataka
Prostori imena za rad sa podacima su
System.Data
System.Data.SqlClient
System.Data.OleDb
System.Data.SqlTypes
System.Xml
358
Konektovani scenario
Resursi se uzimaju sa servera
sve dok se konekcija ne zatvori
korisnik je konstantno
povezan na izvor podataka
podaci su aurni
konkurentnost se lake kontrolie
mora postojati konstantna
mrena konekacija
359
Korienje ADO.NET klasa u

konektovanom scenariju
otvaranje konekcije
izvravanje komande
obrada zapisa u reader
u
zatvaranje readera
zatvaranje konekcije
360
Prostori imena i nazivi klasa

Da bi se koristio SQL Server .NET
snabdeva podataka potrebno je
ukljuiti prostor imena
System.Data.SqlClient. U ovom prostoru
imena klase poinju sa prefiksom Sql ,
npr. SqlConnection
Da bi se koristio OLE DB .NET
snabdeva mora se ukljuiti prostor
imena System.Data.OleDb prostor
imena. Klase poinju sa prefiksom
OleDb , npr. OleDbConnection
361
Klase konektovanog scenarija

Klasa XxxConnection (Xxx
oznaava odgovarajui prefiks)
omoguava uspostavljenje
konekcije na odgovarajui izvor
podataka
Klasa XxxCommand izvrava SQL
komandu nad odgovarajuim
izvorom podataka
Klasa XxxDataReader slui za itanje
podataka iz odgovarajueg izvora
podataka
362
Diskonektovani scenario
U diskonektovanom scenariju podskup
podataka iz baze podataka se kopira
lokalno
Dok se korisnik nalazi u
diskonektovanom radu ostali korisnici
mogu da koriste konekciju
Diskonektovani rad poveava skalabilnost aplikacije
Podaci nisu uvek aurni
Kada se podacima iz lokalne kopije
podataka aurira baza moe doi do
konflikta
363
Korienje ADO.NET klasa u

diskonektovanom scenariju
Otvaranje konekcije
Punjenje DataSeta
Zatvaranje konekcije
Obrada podataka u
DataSetu
Otvaranje konekcije
Auriranje
izvora
podataka
Zatvaranje konekcije
364
Klase konektovanog scenarija

Klase koje se koriste u diskonektovanom
okruenju nalaze se u System.Data
prostoru imena
XxxDataAdapter klasa koristi Connection, Command i
DataReader klase da bi popunila DataSet
XxxConnection uspostavlja
konekciju sa specificiranim
izvorom podataka
XxxCommand izvrava komandu nad
odgovarajuim izvorom podataka
XxxDataReader ita podatke iz izvora podataka
365
Uspostavljanje konekcije sa bazom

podatak
a
366
Tehnologije za pristup bazi podataka

ODBC Open Database Connectivity
DAO Data Access Objects
Object Linking and Embedding
Database (OLEDB)
ActiveX Data Objects ADO
ADO.NET
367
.NET snabdevai podataka

(Data
Providers)
SQL Server .NET snabdeva podataka se isporuuje uz
.NET Framework
On koristi Tabular Data Stream (TDS) protokol
za slanje zahteva i primanje odgovora od SQL
Servera
Ima visoke performanse jer je protokol TDS
veoma brz jer pristupa SQL Serveru direktno
bez OLE DB ili ODBC sloja.
Klase SQL Server .NET snabdevaa podataka
nalaze se u prostoru imena
System.Data.SqlClient
Ovaj snabdeva podataka se preporuuje
za sve aplikacije koje rade sa SQL Server 7
verzijom ili vie
368
OLE DB snabdevai podataka

Isporuuje se uz .NET Framework
On komunicira sa izvorom
podataka sa specifinim za taj
izvor podataka OLE DB
provajderom
Preporuuje se korienje ovog

snabdevaa podataka za aplikacije
koje komuniciraju sa Accessom
Klase ovog snabdevaa podataka
System.Data.OleDb
369
ODBC .NET snabdeva podataka

Isporuuje se uz .NET Framework
Drajveri koji su kompatibilni sa
ODBC.NET snabdevaem podataka
su:
Microsoft SQL Server ODBC Driver
Microsoft ODBC Driver for Oracle
Microsoft Access (Jet) ODBC Driver
Klase ovog snabdevaa podataka

System.Data.Odbc
Ovi snabdevai podataka se koriste
ako ne postoje neki drugi .NET
snabdeva ili OLE DB snabdeva
370
Konekcij
e
Pre bilo kakvog rada sa bazom podataka
potrebno je kreirati a zatim otvoriti
konekciju
U ADO.NET se kreira objekat klase Connection
System.Data.SqlClient.SqlConnection
omoguava kreiranje konekcije na SQL
Server bazu podataka
System.Data.OleDb.OleDbConnection
omoguava kreiranje konekcije na
svaki izvor podataka sa pridruenim
OLE DB provajderom
371
Objekat Connection
Predstavlja konekciju na izvor podataka
U ADO.NETu su raspoloivi sledei
Connection objekti
SqlConnection za uspostavljanje konekcije na
SqlServer bazu podataka poev od verzije
2000
OleDbConnection za uspostavljanje konekcije na OLEDB
izvor podataka kao to je npr. Access
OdbcConnection za uspostavljanje konekcije na ODBC
izvor podataka
OracleConnection za uspostavljanje konekcije
na Oracle bazu podataka poev od verzije 7.3
372
Connection objekat
Svaki Connection objekat ije
izveden iz klase DbConnection
koja se nalazi u prostoru imena
System.Data.Common
Klasa DbConnection predstavlja
konekciju na bazu podataka
373
Svojstva klase DbConnection

ConnectionString svojstvo definie
string koji se koristi za otvaranje
konekcije
Svojstvo DataSource specificira ime
database servera na koji se vri konekcija
Svojstvo Database specificira ime baze na
koju se vri konekcija
Svojstvo State specificira stanje konekcije
Svostvo ConnectionTimeout specificira vreme
dozvoljeno za uspostavljenje konekcije nakon
ega se generie poruka o greci
374
Metode i dogaaji klase DbConnection

Metoda Open otvara konekciju na bazu
podataka koristei vrednosti specificirane
u konekcionom stringu
Metoda Close zatvara konekciju sa bazom
podataka i oslobaa sistemske resurse
BeginTransaction metoda otpoinje
transakciju nad bazom
Dogaaj StateChange se trigeruje kada
se stanje konekcije menja (npr. iz
otvorenog u zatvoreno)
375
Konekcija kod Windows

autentifikac
ije
SqlConnection con = new SqlConnection();
con.ConnectionString = konekcioni string";
SqlConnection con = new SqlConnection("konekcioni string");
Windows autentifikacija:
SqlConnection con = new SqlConnection();
string konekcioniString = @"Data Source=(local)\SqlExpress;
Initial Catalog=Northwind;Integrated Security=true";
Data Source - ime SQL server-a

Initial Catalog ime baze sa kojom se radi
376
Primer konekcije WA
{
SqlConnection konekcija = new SqlConnection();
string konekcioniString = @"Data Source=(local)\SqlExpress;
Initial Catalog=Northwind;Integrated Security=true";
konekcija.ConnectionString = konekcioniString;
try
{
konekcija.Open();
}
catch(Exception exc)
{
MessageBox.Show(exc.Message);
}
MessageBox.Show(konekcija.State.ToString(), "Stanje konekcije");
}
}
377
Konekcija kod SQLServer

autentifikac
ije
//SQL Server autentifikacija
string konekcioniString =@"Data Source=(local)\SqlExpress;Initial
Catalog=Northwind;User ID=sa;Password=****";
378
OLE DB konekcija
connectionString=@Provider=Microsoft.Jet.OLEDB.4.0;
Data Source=C:\Temp\Northwind.mdb"
using System.Data.OleDb;
379
Test OleDb konekcije

{
connectionString=@Provider=Microsoft.Jet.OLEDB.4.0;
Data Source=C:\Temp\Northwind.mdb"
OleDbConnection con = new OleDbConnection(konekcioniString);
try
{ con.Open();
}
catch (Exception cp)
{
MessageBox.Show(cp.ToString());
}
MessageBox.Show(con.State.ToString());
}
380
Kreiranje koncije u dizajn modu1

Add New Data Source iz Data menija
381

New Connection
382
383
384
385

Finish
386
itanje konekcionog stringa iz

konfiguracionog fajla aplikacije (app.config)
using System.Configuration;
{
string konekcioniString =
ConfigurationManager.ConnectionStrings["KonektovanjeKon.Properties.Settings.
NorthwindConnectionString1"].ConnectionString;
SqlConnection con = new SqlConnection(konekcioniString);
try
{
con.Open();
}
catch (Exception cp)
{
MessageBox.Show(cp.ToString());
}
}
387
Konekcije i obrada izuzetaka

try
{
con.Open();
// (Izvrsavanje ADO.NET komandi)
}
catch (SqlException err)
{
MessageBox.Show(err.ToString());
}
finally
{
con.Close();
}
388
Rad u konektovanom okruenju
389
Objekat Command
Koriste se za izvravanje SQL komandi
i uskladitenih procedura nad bazom
podataka
SqlCommand ili OleDbCommand
Objekat Command omoguava
direktan pristup podacima u bazi u
konektovanom okruenju
Pomou njega mogue je izvravati
SELECT, INSERT, UPDATE i DELETE
naredbe nad elementima baze
podataka
390
Svojstva Command objekta

Svojstvo CommandText predstavlja tekst SQL
komande ili naziv uskladitene procedure
CommandType svojstvo se setuje na vrednost
Text ili na vrednost StoredProcedure
Connection svojstvo odreuje objekat
Connection koji e Commnad objekat koristiti
Parameters svojstvo daje kolekciju
parametara Command objekta koji se koriste
za izvravanje parametarskih upita
391
Metode Command objekta

Metoda ExecuteNonQuery izvrava
izvrava
SQL
komande
ili
uskladitene procedure koje ne
vraaju vrednosti (INSERT, UPDATE,
DELETE)
Metoda ExecuteReader izvrava
komande koje vtaaju tabelarne
podatke (SELECT)
Metoda ExecuteScalar se koristi za
izvravanje
SQL
komandi
ili
uskladitenih procedura koje vraaju
jednu skalarnu vrednost
392
Kreiranje i konfigurisanje
Command objekta
private SqlConnection cnnNorthwind = new SqlConnection(
@"Data Source=.\sqlexpress;Initial Catalog=Northwind;Integrated
Security=True");
SqlCommand cmdCustomers= new SqlCommand();

cmdCustomers.Connection = cnnNorthwind;
cmdCustomers.CommandType = CommandType.Text;
cmdCustomers.CommandText = "SELECT CustomerID, CompanyName
FROM Customers";
393
Kreiranje i konfigurisanje
Commanad objekta koji izvrava
uskladitenu proceduru
SqlCommand cmdProcedura = new SqlCommand();
cmdProcedura.Connection = cnnNorthwind;
cmdProcedura.CommandType = CommandType.StoredProcedure;
cmdProcedura.CommandText = "Ten Most Expensive Products";
394
Kreiranje Command objekata koji

izvravaju DDL(Data Definition
Language) komande
SqlCommand cmdKreirajTabelu = new SqlCommand();
cmdKreirajTabelu.Connection = cnnNorthwind;
cmdKreirajTabelu.CommandType = CommandType.Text;
StringBuilder tekstKomande = new StringBuilder();
tekstKomande.Append("CREATE TABLE Prodavac");

tekstKomande.Append("(");
tekstKomande.Append("ProdavacID int IDENTITY(1,1) NOT NULL,");
tekstKomande.Append("Ime nvarchar(50) NOT NULL,");
tekstKomande.Append("Prezime nvarchar(50) NOT NULL");
tekstKomande.Append(")");
cmdKreirajTabelu.CommandText = tekstKomande.ToString();
395
Kreiranje i izvravanje komande

koja vraa sklarnu vrednost
SqlCommand skalarnaKomanda = new SqlCommand();
skalarnaKomanda.Connection = cnnNorthwind;
skalarnaKomanda.CommandType = CommandType.Text;
skalarnaKomanda.CommandText = "SELECT Count(*) FROM Customers";
cnnNorthwind.Open();
int brojKorisnika = (int)skalarnaKomanda.ExecuteScalar();
MessageBox.Show("Postoji ukupno " + brojKorisnika.ToString() + " korisnik");
cnnNorthwind.Close();
396
Auriranje baze podataka 1

SqlCommand updateKomanda = new SqlCommand();
updateKomanda.Connection = cnnNorthwind;
updateKomanda.CommandType = CommandType.Text;
StringBuilder upit = new StringBuilder();
upit.Append(@"UPDATE Categories SET CategoryName='Morski plodovi'");
upit.Append(@"WHERE CategoryID=8");
updateKomanda.CommandText = upit.ToString();
397
Auriranje baze podataka 2

try
{ cnnNorthwind.Open();
updateKomanda.ExecuteNonQuery(); // INSERT, DELETE
MessageBox.Show("Podaci promenjeni");
}
catch (SqlException qex)
{
MessageBox.Show(qex.Message);
}
finally
{
if (cnnNorthwind != null)
}
398
DataRead
er
DataReader je brz(readonly,forward
only) kursor koji se pomera kroz skup
zapisa
Pristup podacima korienjem objekta
DataReader sastoji se od sledeih koraka:
Kreira se objekat Connection
Kreira se Command objekat sa odgovarajuim SELECT upitom
Otvara se Connection objekat
Izvrava se Command.ExecuteReader( ) metoda
koja vraa objekat DataReader
Koristei DataReader.Read( ) metodu objekta
DataReader prolazi se kroz sve vrste
Kada Read() metoda vrati false zatvara se objekat
DataReader i objekat Connection
399
Svojstva i metode DataReader objekta

Read metoda
uitava zapis
vraa true ako ima jo zapisa, false ukoliko se stiglo do
poslednjeg zapisa
Podrazumevana pozicija SqlDataReadera

je ispred prvog zapisa
Pristup vrednosti u koloni odreenog reda na koga
DataReader pokazuje
Vraene vrednosti su u izvornom formatu i potrebno
je izvriti njihovo kastovanje da bi mogle da se
koriste
aReader[ImeKolone] ili aReader[PozicijaKolone].
GetDateTime, GetDouble,GetInt32 itd.

GetValues metoda vraa niz objekata
koji sadre vrednosti iz tekue vrste
Metoda IsDbNull testira da je vrednost
kolone u tekuem zapis null vrednost.
400
Primer upotrebe DataReader-a

{
string SelectUpit = "SELECT ContactName FROM Customers";
SqlCommand selectKomanda = new SqlCommand();
selectKomanda.Connection = cnnNorthwind;
selectKomanda.CommandType = CommandType.Text;
selectKomanda.CommandText = SelectUpit;
SqlDataReader reader = null;
try
{
reader = selectKomanda.ExecuteReader();
while (reader.Read())
{
richTextBox1.AppendText(reader.GetString(0) + "\n");
}
}
catch (Exception xcp)
{
MessageBox.Show(xcp.ToString());
}
}
401
Parametri u SQL komandama

Parametri se mogu shvatiti kao promenljive koje se
koriste za razmenu podataka izmeu aplikacije i
baze podataka
Tipa parametra se definie korienjem standardne
System.Data.SqlDbType enumeracije
Tipian primer korienja parametra je WHERE klauzula u
SQL
upitu
// parametarski SELECT upit

SELECT CustomerID, CompanyName, City
FROM Customers
WHERE City = @City
402
Tipovi parametara
Input ulazni parametri se koriste u
komandnim objektima za slanje podataka
bazi
Output izlazni parametri se koriste za
prihvatanje podataka od baze podataka
nakon izvravanja odreenih upita
InputOutput ulazno/izlazni parametri
opmoguavaju i slanje i prihvatanje
podataka
403
Definisanje parametarskog upita

SqlCommand cmdKorisnikIzGrada = new SqlCommand();
// Postavi svojstva komande
cmdKorisnikIzGrada.Connection = cnnNorthwind;
cmdKorisnikIzGrada.CommandType = CommandType.Text;
StringBuilder upit = new StringBuilder();
upit.Append(@"SELECT CustomerID, CompanyName, City");
upit.Append(@"FROM Customers ");
upit.Append(@"WHERE City = @City");
cmdKorisnikIzGrada.CommandText = upit.ToString();
Blanko mesto -
404
Kreiranje parametara
// Kreiraj @City parametar
SqlParameter CityParameter = new SqlParameter("@City",SqlDbType.NVarChar);
// NULL vrednosti su dozvoljene
CityParameter.IsNullable = true;
cmdKorisnikIzGrada.Parameters.Add(CityParameter);
CityParameter.Value = CityTextBox.Text;
405
Rad sa uskladitenim procedurama
406
Kreiranje uskladitenih
procedu
ra
CREATE PROCEDURE UpdateCategory
(
@CategoryID int,
@CategoryName nvarchar(15)
)
AS
UPDATE Categories SET CategoryName=@CategoryName
WHERE CategoryID=@CategoryID
407
Izvavanje parametarskog upita

korienjem uskladitene procedure
SqlCommand updateKomanda = new SqlCommand();
updateKomanda.Connection = cnnNorthwind;
updateKomanda.CommandType = CommandType.StoredProcedure;
updateKomanda.CommandText = "updateCategory";
SqlParameter CategoryIDParameter = new
SqlParameter("@CategoryID",SqlDbType.Int);
SqlParameter CategoryNameParameter = new
SqlParameter("@CategoryName", SqlDbType.VarChar);
updateKomanda.Parameters.Add(CategoryIDParameter);
updateKomanda.Parameters.Add(CategoryNameParameter);
CategoryIDParameter.Value = 8;
CategoryNameParameter.Value = "Sea Food";
updateKomanda.ExecuteNonQuery();
MessageBox.Show("Zapis azuriran");
408
Uskladitene procedure sa
izlaznim
parametri
ma
CREATE Procedure DodajKorisnika
(
@ImePrezime nvarchar(50),
@Email varchar(20),
@Sifra nvarchar(30),
@KorisnikID int OUTPUT
)
AS
INSERT INTO Korisnici ( ImePrezime, Email, Sifra )
VALUES ( @ImePrezime, @Email, @Sifra )
SELECT @KorisnikID = @@Identity
GO
409
Definisanje izlaznih parametara

1
SqlCommand insertKomanda = new SqlCommand();
insertKomanda.Connection = cnnNorthwind;
insertKomanda.CommandType = CommandType.StoredProcedure;
insertKomanda.CommandText = "DodajKorisnika ";
SqlParameter ImePrezimeParameter = new SqlParameter("@ImePrezime
", SqlDbType.VarChar);
SqlParameter EmailParameter = new SqlParameter("@Email ",
SqlDbType.VarChar);
SqlParameter SifraParameter = new SqlParameter("@Sifra ",
SqlDbType.VarChar);
SqlParameter KorisnikIDParameter = new SqlParameter("@KorisnikID ",
SqlDbType.Int);
KorisnikIDParameter.Direction = ParameterDirection.Output;
insertKomanda.Parameters.Add(ImePrezimeParameter);
insertKomanda.Parameters.Add(EmailParameter);
insertKomanda.Parameters.Add(SifraParameter);
insertKomanda.Parameters.Add(KorisnikIDParameter);
410
Definisanje izlaznih parametara

2
ImePrezimeParameter.Value = textIme.Text;
EmailParameter.Value = textEmail.Text;
SifraParameter.Value = textSifra.Text;
try
{
insertKomanda.ExecuteNonQuery();
MessageBox.Show("ID korisnika je :" +
KorisnikIDParameter.Value);
}
catch (Exception xcp)
{
MessageBox.Show(xcp.Message);
}
411
Povratna vrednost uskladitene

procedur
e
CREATE Procedure DodajKorisnika
(
@ImePrezime nvarchar(50),
@Email varchar(20),
@Sifra nvarchar(30)
)
AS
INSERT INTO Korisnici ( ImePrezime, Email, Sifra )
VALUES ( @ImePrezime, @Email, @Sifra )
RETURN @@Identity
GO
412
Rad u diskonektovanom okruenju
413
Klasa DataAdapter
Ova klasa predstavlja most izmeu
izvora podataka i objekta DataSet
Objekat DataSet se koristi za uvanje
lokalne kopije podataka iz baze
DataAdapter prima podatke od objekta
Connection i prosleuje ih objektu DataSet
(itanje iz baze)
Promene na podacima iz objekta
DataSet prosleuje nazad do objekta
Connection kako bi se podaci aurirali
u samom izvoru
podataka (upi u bazu auriranje)
414
Funkcionisanje DataAdapter
objekt
a
415
Karakteristike objekta DataAdapter

Koristi Command objekte da
komunicira sa bazom
SelectCommand predstavlja komandu
kojom se itaju podaci iz baze
Insert, Update i Delete komande se
koristi da se promene nad podacima u
DataSetu
iskoriste za auriranje podataka u bazi
Pri kreiranju DataAdapter objekta
mora se specificirati SELECT
komanda
416
Svojstva i metode DataAdapetera

Svojstva:
SelectCommand
InsertCommand
UpdateCommand
DeleteCommand
Metode:
Fill
Upadate
417
Kreiranje objekta DataAdapter

Kreiranje DataAdapter objekta specificiranjem njegove SELECT komande i
konekcionog objekta
SqlDataAdapter da = new SqlDataAdapter("SELECT * FROM

Customers",cnnNorthwind);
DataSet ds = new DataSet();
da.Fill(ds, "Customers");
dataGridView1.DataSource = ds.Tables["Customers"];
SqlDataAdapter da = new SqlDataAdapter();

SqlCommand selectNaredba = new SqlCommand();
selectNaredba.Connection = cnnNorthwind;
selectNaredba.CommandText = @"SELECT * FROM Customers";
da.SelectCommand = selectNaredba;
418
Definisanje INSERT, UPDATE i DELETE

komande DataAdapter objekta
SqlDataAdapter SqlDataAdapter1 = new SqlDataAdapter("SELECT * FROM
Shippers", cnnNorthwind);
SqlCommand InsertCommand = new SqlCommand("Validna SQL Insert komanda",
cnnNorthwind);
// konfigurisi parametre komande ukoliko je potrebno
SqlCommand UpdateCommand = new SqlCommand("Validna SQL Update
komanda", cnnNorthwind);
SqlCommand DeleteCommand = new SqlCommand("Validna SQL Delete komanda",
cnnNorthwind);
SqlDataAdapter1.InsertCommand = InsertCommand;
Sql1.UpdateCommand = UpdateCommand;
SqlDataAdapter1.DeleteCommand = DeleteCommand;
419
Izvoenje komandi DataAdaptera

SqlDataAdapter da = new SqlDataAdapter("SELECT * FROM Customers",
cnnNorthwind);
SqlCommandBuilder komande = new SqlCommandBuilder(da);
SqlCommand insertKomanda = komande.GetInsertCommand();
SqlCommand updateKomanda = komande.GetUpdateCommand();
SqlCommand deleteKomanda = komande.GetDeleteCommand();
Uslov za izvoenje komandi:
Select komanda je napisana nad jednom tabelom
Select komanda vraa primarni klju tabele
420
DataS
et
DataSet je memorijska predstava
podataka, koja ukljuuje tabele,
relacije izmeu tabela i ogranienja
Konekcija sa bazom podataka
nije neophodna da bi se
manipulisalo sa podacima u
DataSetu
Podaci u DataSetu se uvaju na
slian nain kao to se uvaju u
relacionoj bazi podataka
Podaci iz DataSeta mogu se prikazati u XML
formatu
421
Svojstva objekta DataSet

Tables property daje kolekciju DataTable
objekata koji se nalaze u DataSetu
Relations property predstavlja
kolekciju objekata DataRelation,
objekti
DataRelations se koriste za opis veza
izmeu tabela u DataSetu
Objekat DataTable ima sledee kolekcije
Columns (kolekcija objekata DataColumn)

Rows (kolekcija objekata DataRow)
Constraints (kolekcija objekata Constraint)
ChildRelations (kolekcija objekata DataRelation)
422
Kreiranje objekta DataSet iz koda

DataSet ds = new DataSet(NorthwindDataSet");
DataTable CustomersTable = new DataTable ();
DataTable OrdersDataTable = new DataTable ();
ds.Tables.Add(CustomersTable);
ds.Tables.Add(OrdersDataTable);
423
Struktura objekta DataTable
424
Punjenje objekta DataTable korienjem

DataAdapte
ra
Korienje Fill metode DataAdaptera
Fill metod izvrava SELECT komandu
DataAdaptera

U DataSet-u se kreira tabela Customers i puni podacima iz baze.
425
Primer upotrebe DataTable objekta

{
SqlDataAdapter da = new SqlDataAdapter("SELECT * FROM
Customers", cnnNorthwind);
// pristup DataTable objektu u okviru DataSet-a
DataTable tbl = ds.Tables["Customers"];
// procitaj prvu vrstu
DataRow vrsta = tbl.Rows[0];
foreach (DataColumn kolona in tbl.Columns)
{
listBox1.Items.Add(kolona.ColumnName + ":\t" +
vrsta[kolona].ToString() );
}
}
426
Metoda Find DataRowCollection

kolekcije
SqlDataAdapter da = new SqlDataAdapter("SELECT * FROM Products",
cnnNorthwind);
// DA treba iz baze podataka da preuzme kljueve
da.MissingSchemaAction = MissingSchemaAction.AddWithKey;
da.Fill(ds, "Products");
// pristup DataTable objektu u okviru DataSet-a
DataTable tbl = ds.Tables["Products"];
int idVrste = Convert.ToInt32(textID.Text);
DataRow vrsta = tbl.Rows.Find(idVrste);
foreach (DataColumn kolona in tbl.Columns)
{
listBox1.Items.Add(kolona.ColumnName + ":\t" + vrsta[kolona].ToString());
}
427
Pronalaenje vrste u DataTable

objektu po sloenom kljuu
428
SqlCommand komanda1 = new SqlCommand();

komanda1.Connection = cnnNorthwind;
komanda1.CommandText = @"select * from Products";
SqlDataAdapter daProducts = new SqlDataAdapter();
daProducts.SelectCommand = komanda1;
daProducts.MissingSchemaAction =
MissingSchemaAction.AddWithKey;
komanda2.CommandText = @"select * from [Order Details]";
SqlDataAdapter daOrderDetails = new SqlDataAdapter();
daOrderDetails.SelectCommand = komanda2;
daOrderDetails.MissingSchemaAction =
MissingSchemaAction.AddWithKey;
daProducts.Fill(ds, "Products");
daOrderDetails.Fill(ds, "Order Details");
429
int ordrID = Convert.ToInt32(textOrderID.Text);

int productID = Convert.ToInt32(textProductID.Text);
DataTable orderDetailsDataTable = ds.Tables["Order Details"];
object[] orderDetails = new object[] { ordrID, productID };
DataRow orderDetailDataRow =
orderDetailsDataTable.Rows.Find(orderDetails);
foreach (DataColumn kolona in orderDetailsDataTable.Columns)
{
richTextBox1.AppendText(kolona.ColumnName + ": " +
orderDetailDataRow[kolona] + "\n");
}
430
Filtriranje i sortiranje DataRow

objekata u objektu DataTable
public DataRow[ ] Select(
string filterExpression,
string sort
);
filterExpression koje redove prikazati
sort kako sortirati
Select metod objekta DataTable
431
Primer filtriranja i sortiranja 1

komanda1.CommandText = @"select * from Products";
SqlDataAdapter daProducts = new SqlDataAdapter();
daProducts.SelectCommand = komanda1;
daProducts.MissingSchemaAction = MissingSchemaAction.AddWithKey;
daProducts.Fill(ds, "Products");
432
Primer filtriranja i sortiranja 2

DataTable productsDataTable = ds.Tables["Products"];
DataRow[] productDataRows = productsDataTable.Select("ProductID <= 5",
"ProductID DESC");
foreach (DataRow vrsta in productDataRows)
{
foreach (DataColumn kolona in productsDataTable.Columns)
{
richTextBox1.AppendText(kolona.ColumnName + "= " + vrsta[kolona] +
"\n");
}
richTextBox1.AppendText("-------------------------------------\n");
}
433
Modifikovanje podataka u bazi

korienjem DataAdaptera
Potrebno je pored SELECT
komande DataAdaptera (koja
slui za itanje podataka iz baze
i punjenje DataSeta)
, definisati i INSERT, UPDATE i DELETE
komande
Promene u DataSetu se
prosleuju do baze pozivanjem
Update() metode DataAdaptera
434
434
Auriranje podataka u bazi

primenom DataAdapter objekta
SqlDataAdapter da = new SqlDataAdapter(@"select CustomerID,
CompanyName, Address from Customers", cnnNorthwind);
// izvodjenje komandi DataAdapter objekta
SqlCommandBuilder bld = new SqlCommandBuilder(da);
DataTable tabela = ds.Tables["Customers"];
DataRow editVrsta = tabela.Rows.Find("ALFKI");
editVrsta["CompanyName"] = "Kompanija";
editVrsta["Address"] = "Adresa";
da.Update(tabela);
MessageBox.Show("Podaci azurirani");
435
Ubacivanje zapisa u bazu

primenom DataAdapter objekta
DataRow insertVrsta = tabela.NewRow();
insertVrsta["CustomerID"] = "ZXXXX";
insertVrsta["CompanyName"] = "Kompanija1";
insertVrsta["Address"] = "Adresa1";
tabela.Rows.Add(insertVrsta);
da.Update(tabela);
MessageBox.Show("Podaci upisani");
436
Brisanje podataka iz baze primenom

DataAdapter objekta
DataRow deleteVrsta = tabela.Rows.Find("ZXXXX");
deleteVrsta.Delete();
da.Update(tabela);
MessageBox.Show("Podaci obrisani");
437

Objektno Orijentisano Programiranje

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Objektno Orijentisano Programiranje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA

Objektno orijentisano programiranje

Uvod u objektno orijentisano

Prevoenje programa visokog

Proceduralno programiranje razdvaja podatke i kod koji

Izvravanje proceduralnog programa

Program se sastoji iz vie modula

Objektno orijentisano programiranje

Program se izvrava razmenom poruka izmeu objekata

Objektno orijentisano programiranje2

Formalna definicija objekta

Ima svoj identifikator

Kreiranje apstrakcije objekta

Apstrakcija predstava objekta iz realnog sveta

Apstrakcije nam omoguavaju

Klasa pretstavlja APSTRAKCIJU jer:

Odnos klase i objekata

je kao ematski plan(skica)

Primer klase i objekata

Struktura .NET Frameworka

Princip rada .NET Frameworka

Visual C# 2005 Express Edition

Kreiranje novog projekta

FileNew Project, Console Application

Izvravanje programa poinje od Main() metode

Metode WriteLine i ReadLine

Komentar je tekst koji se ignorie od strane kompajlera

static void Main(string[] args)

Ugraeni tipovi podataka

Osnovni tipovi podataka su :

Pregled ugraenih tipova

Celi brojevi se predstavljaju nizom cifara kojima se moe pridruiti znak +

Tabela sufiksa za oznaavanje

char mojKarakter = 'a';

char jednostrukiNavodnik = '\'';

string sample = "c:\\My Documents\\sample.txt";

Osnovni operator dodeljivanja

Primeri upotrebe osnovnog operatora dodeljivanja

Promenljivoj x se dodeljuje vrednost 10

Promenljivoj y se dodeljuje vrednost promenljive x

Promenljivoj x se dodeljuje stara vrednost promenljive x

Najvei prioritet ima unarni minus,

Primer upotrebe aritmetikih

Primeri prefiksnog i sufiksnog operatora

Operatori sloenog dodeljivanja

Operacije poreenja su:

Primer upotrebe operatora poreeja

Primer upotrebe logikih operacija

Naredba if sa blokom naredbi.

Primer upotrebe naredbe if

Ako je rezultat izraunavanja

Primer upotrebe ifelse naredbe

Ako je izraz izraz1 taan

Primer upotrebe ifelse if naredbe

Primer upotrebe ifelse naredbe sa blokom naredbi

Ako je vrednost izraza true izvrie se naredba ili blok naredbi

Primeri upotrebe while petlje

Primeri beskonane petlje

Objanjenje mehanizma rada for ciklusa

Redosled izvravanja zadataka u for ciklusu

Inicijalizacije se izvrava samo jedanput

Primeri upotrebe for petlje

Specijalni sluajevi ciklusa for