Komentar novog Zakona o privrednim drutvima

Novi Zakon o privrednim drutvima objavljen je u Sl. glasniku RS, br. 36/2001 od 27. maja 2011. godine. lanovi radne grupe za izradu nacrta Zakona o privrednim drutvima su ovoga puta bili ljudi iz domena prakse, te su pokuali i u dobrom delu uspeli da otklone odreene nedoumice i nedoreenost prethodnog zakona, kao i odreena neprimenljiva reenja. Meu lanovima radne grupe je bio i glavni registrator Agencije za privredne registre to je u velikoj meri doprinelo iznalaenju praktinih i vrlo primenljivih reenja. Donoenjem novog zakona prestaje da vai Zakon o privrednim drutvima Sl. glasnik RS, br. 125/2004 i Zakon o privatnim preduzetnicima. Novo reenje zakonodavca predvia da se materija privrednih drutava i preduzetnika regulie jedinstvenim zakonom. Ovo reenje kud i kamo bolje to se same kodifikacije materije tie, ali ostaje nejasno zato zakonodavac nije usvoj io i izmenu naziva samog zakona. Ovo sa sledeeg stanovita: Privatni preduzetnik je fiziko lice koje obavlja privrednu delatnost. Dakle, preduzetnik nije pravno, ve je fiziko lice, a u svakom sluaju nije privredno drutvo. Ovo je do sada bio razlog za izdvajanje materije koja regulie privatne preduzetnike u zaseba n zakon - Zakon o privatnim preduzetnicima. Obzirom da je zakonodavac reio da spoji materiju, neophodno je bilo da izmeni i naziv samo g zakona, te da ga nazove Zakon o privrednim subjektima, jer je to jedan iri pojam koji obuhvata i pojam privatnog preduzetnik a. U odnosu na prethodni Zakon o privrednim drutvima, novi zakon ne donosi velike promene. Pre bi se moglo rei da je novi zako n pisan kao znaajno poboljanje postojeeg teksta, nego kao zakon koji donosi sutinske promene. Mnoge njegove norme su izuzetno detaljne i podseaju na sam Kodeks korporativnog upravljanja. Stoga ostaje utisak da nije bilo sutinske potrebe za donoenjem novog zakona, ve je bilo dovoljno izvriti izmene i dopune postojeeg. Naroito stoga to nije prolo ni 10 godin a od donoenja prethodnog zakona, te se moe i sa ove strane kritikovati njegovo donoenje, naroito sa stanovita stabilnosti kompanijskog prava u celini. Sintaksiki stil pisanja je jednostavan i logian. U njega su unete direktive Evropske Unije koje su u meuvreme nu donete u ovoj materiji, na i u tom smislu se prate nove tendencije i usklaivanje sa zakonodavstvom EU. Zakon sadri brojne instruktivne od redbe, jer ne sadre zakonsku sankciju. U tom smislu on je instruktivan i edukativan, to zakoni obino nisu. Obzi rom na ovakav karakter, mogao bi da je javi problem prilikom tumaenja normi. Novi zakon o privrednim drutvima ima 600 lanova, te je za oko 150 la nova obimniji od predhodnog. Sledi samo jedna kratka analiza novih zakonskih reenja. Izmenjeno je pravilo o dostavljanju pote koje sada glasi: Ako je dostava pismena drutvu na adresu za prijem pote putem preporuene poiljke u smislu zakona kojim se ureuju potanske usluge bila bezuspena, smatrae se da je dostava te poiljke uredno izvrena istekom roka od osam dana od dana drugog slanja te poiljke, pod uslovom da je izmeu ta dva slanja proteklo najmanje 15 dana. to se tie pravila o probijanju pravnog lica, preciznija su i proirena sa idejom da od sada budu primenljiva: lan drutva s ogranienom odgovornou i akcionar, koji zloupotrebi pravilo o ogranienoj odgovornosti odgovara za obaveze drutva. Smatrae se da postoji zloupotreba iz stava 1. ovog lana naroito ako to lice: 1) upotrebi drutvo za postizanje cilja koji mu je inae zabranjen; 2) koristi imovinu drutva ili njome raspolae kao da je njegova lina imovina; 3) koristi drutvo ili njegovu imovinu u cilju oteenja poverilaca drutva; 4) radi sticanja koristi za sebe ili trea lica umanji imovinu drutva, iako je znalo ili moralo znati da drutvo nee moi da izvrava svoje obaveze. Poverilac drutva moe podneti tubu protiv lica iz stava 1. ovog lana nadlenom sudu prema seditu drutva u roku od est meseci od dana saznanja za zloupotrebu, a najkasnije u roku od pet godina od dana zloupotrebe. Novim zakonom je predvieno da se svi osnivaki akti, izuzev osnivakog akta akcionarskog drutva mogu menjati, ali da se osnivaki akt akcionarskog drutva ne menja. On time, osnivanjem drutva, prestaje da proizvodi pravno dejstvo (smatra se ispunjenim), a sve to je neophodno za funkcionisanje akcionarskog drutva bie ureeno statutom. Statut se predvia kao obavezan akt za akcionarska drutva, i on s e moe menjati za razliku od osnivakog akta. Dakle, kod akcionarskih drutava osnivaki akt e predstavljati statiku, a statut dinamiku razvoja i prilagoavanja samog drutva. Kod drutva s ogranienom odgovornou je zadrano reenje da se osnivaki akt menja odlukom skuptine drutva. Uvodi se proirenje instituta ugovora lanova, koji ugovori se sada zovu ugovori u vezi sa drutvom i mogu ih zakljuivati i lanovi akcionarskog drutva, a ne samo lanovi drugih drutava, kao do sada. Jedna od najvanijih novina, koja predstavlja veliko poboljanje je preciznije ureenje instituta proboja pravne linosti, koji sada postaje praktino primenljiv. Nabrojana su bar etiri

razloga za proboj pravne linosti, ali nije re o pozitivnoj enumeraciji, ve samo o nabrajanju primera radi (exempli causa). Svi razlozi su zasnovani na protivpravnosti ili zloupotrebi samog drutva ili njegove imovine. Jo uvek nema, kao u uporednom pravu, razloga koji su objektivni (kao npr. da je drutvo jednolano, da se sedite drutva nalazi na adresi na kojoj se nalazi i prebivalite nekog od osnivaa). U odnosu na samog zastupnika uvode se tri sutinske novine. Prvo, da Zakon izjednaava tzv. zakonskog zastupnika i statutarnog zastupnika, kao da je re o istoj kategoriji. Drugo, doputa da zastupnik privrednog drutva bude i pravno lice, a ne samo fiziko lice, to je sutinska novina. Tree, po prvi put se predvia i ureuje kategorija punomonika po zaposlenju. Do sada, ova kategorija zastupnika je pominjana samo u literaturi, ali je ni jedan propis nije ureivao. U pitanju su lica koja obino rade u prodavn icama ili na slinim mestima, istupaju prema treina kao zastupnici (prodaju robu, primaju ispunjenje od kupca), Ovakva situacija postoji u praksi ve dugo vremena, ali nije bila ureena ni jednim propisom. Za razliku od prethodnog zakona, ovaj sada vrlo precizno i tano ureuje prava i obaveze prokuriste. Prokurista nije isto to i zakonski zastupnik, niti je on lice kome se treba obratiti ako nema zakonskog zastupnika ili je on nedostupan. Prokurista je zastupnik ije se ovlaenje na zastupanje odnosi samo na pravne poslove iz specijalne pravne sposobnosti privrednog drutva, ali ne i iz opte. Tako prokurista nema ovlaenje zastupanje privrednog drutva u sporu pred sudom ili drugim dravnim organima, nema ovlaenje da preuzme meninu obavezu, kao ni da zakljuuje ugovore o zajmu. Prokurista je ovlaen da preduzima samo pravne poslove iz specijalne pravne sposobnosti privrednog subjekta. to se tie dela zakona koji regulie materiju preduzetnika, tu nema znaajnih novima. Tekst je krai, ali precizniji. Poredei reenja iz novog zakona u pogledu prometa prava na udeo, reenja se razlikuju samo u nijansa. Meutim, i ovom prilikom je ostalo po neto nedoreeno. to se tie ortakih drutava, raniji zakon, a ni ovaj novi ne sadre jasne odredbe o nasleivanju pr ava na udeo u ortakom drutvu. Prethodni Zakon je sadrao jednu dvosmislenu odredbu o mogunosti nasleivanja lanova ortakog drutva, a ovaj ne sadri nijednu. Obzirom da je ugovor o ortakluku intuitu personae obligacija, ini se loginim da se udeo u o rtakluku ne bi mogao nasleivati, ve da bi nakon smrti ostavioca lana ortakluka, moralo doi do novane isplate vrednosti njegovim naslednicima. Zakon je ovo pitanje jednostavno propustio da regulie. Nadalje, novi zakon ne predvia mogunost raspolaganja udelom, ako se ostali ortaci protive. Ovo je jedno dosta loe reenje. Visina oosnovnog kapitala je takoe promenjena. Kao minimum osnovnog kapitala za drutvo s ogranienom odgovornou zakon propisuje vrednost od 100 dinara. Povean je minimalni osnovni kapital za akcionarska drutva na 3.000.000 dinara. Vrednosti su sada izraene u dinarima, za razliku od prethodnog zakona koji je vrednost izraavao u evrima. to se samih akcionarskih dru tava tie, nema vie razlikovanja izmeu otvorenih i zatvorenih akcionarskih drutava. Sva su, po novom zakonu, postala otvorena. Zatvoreno akcionarsko drutvo, kao institut francuskog prava je ukinut. Verovatno najvea novina je omoguavanje izbora sistema upravljanja privrednim drutvima, pre svega drutvima kapita la. U svetu dominiraju dva glavna modela: jednodoman i dvodoman (nazivaju se jo i: monistiki i dualistiki; jednoslojan i dvoslojan). Jednodoman postoji ako pored skuptine, drutvo ima jo samo jedan organ (najee je to odbor direktora ili direktor) pri emu nema nadzornog organa. U dvodomom sistemu, osim skuptine postoji uprava i nadzor. Nadzorni organ bira upravu, ali i odobrava znaajnije odluke, a uprava (direktor i eventualno jo neki organi) odgovara nadzornom organu. Za zemlje sa evropsko kontinentalnim pravnim sistemom tipian je dvodomi sistem, dok je u zemljama anglosaksonskog prava karakteristian jednodoman. Ovo je jedno dobro reenje, koje je sada predominantno u Evropskoj uniji. Ideja je da se samim osnivaima ostravi izbor uree nja organa akcionarskog drutva izmeu jednodomnog i dvodomnog. Sami osnivai e se verujemo pridravati tradicije svog pravnog sistema prilikom izbora modela. Ovo je jedno dobro i opteprihvaeno reenje. Statusne promene su preciznije i jasnije ureen e. Ipak, i dalje ima nekih nedoumica. Novi Zakon predvia mogunost prinudne likvidacije. Sada kada je i to predvieno, poetak postupka likvidacije ne zavisi iskljuivo od samog osnivaa, kakvo je bilo dosadanje reenje. Sama prinudna likvidacija je postupak koji s provodi Agencija za privredne registre u odreenim sluajevima koji su predvieni zakonom, a sprovodi ga tako to, posle propisanih radnji zapoinjanja, sa ma upisuje prestanak drutva, dok prava, obaveza i odgovornost prelaze na lanove drutva, proporcionalno veliini njihovih uloga. Beleimo povratak na neka starija reenja koja je predviao Zakon o preduzeima iz 1996 godine, a to je pravna forma poslovn og udruenja. Naposletku zakonodavac je predvideo period od est meseci za usklaivanje sa novim Zak onom o privrednim drutvima, oigledno svestan malih izmena koje e privredna drutva morati da preduzmu. Podsetimo, prethodni zakon o privrednim drutvima je predviao rok od dve godine za usklaivanje. to se samih drutava sa ogranienom odgovornou tie, to se uglavnom odnosi na osnivaki kapital, obzirom da je velika veima drutava sa ogranienom odgovornou uplaivala minimalni osnivaki kapital. Dakle neophodno e biti da se povea osnivaki kapital.

to se akcionarskih drutava tie i kod njih e morati da se uskladi osnivaki kapital sa izmenama, a takoe da zatvorena akcionarska drutva promene pravnu formu u akcionarsko drutvo ili u drutvo sa ogranienom odgovornou, kao i da eventualno promene sistem upravljanja. Autor teksta: advokat Nenad Cvjetianin