DIZAJN TAMPE

Predavanje 9: Tipografija i ureivanje teksta Papir: vrste i formati

Pripremila: mr Zorica oli

DIZAJN TAMPE
Tipografija i ureivanje teksta Papir: vrste i formati
Sadraj: Tipografija u novinama i asopisima Ureivanje teksta Papir kako se pravi papir vrste papira specifikacija papira formati papira

Tipografija novine i asopisi

Tipografija je najvaniji element svih tampanih materijala. Naslovi u novinama su najee napisani velikim slovima da bi privukli paznju italaca.

Na primer USAToday koristi zadebljana, arena slova i moderan stil i to sve kroz razliite fontove, boje i veliine slova; a ime novina smesteno je na kolorisanoj pozadini. (na slici dva primera: iz 1980ih i danas)

Kao suprotnost imamo New York Times koji koristi tradicionalniji pristup sa manje boja i manje varijacija u fontu.

Frankfurter Allgemeine preko nedelje klasian, nedeljom moderan

Generalno svaki asopis ili dnevne novine standardizovale su se na malu kolekciju fontova da bi se itaoci lake kretali kroz sadraj, da bi imali oseaj familijarnosti. Neki izdavai kao The Guardian i International Herald Tribune imaju komisiju slovnih dizajnera i specijalizovanih tipografa koji dizajniraju izgled slova.

The Guardian

The Economist

Ureivanje teksta pojmovi, pravila, saveti

Prelom teksta regulisanje prelaska u novi red. Cilj je postii podjednake razmake izmeu rei na celoj stranici. U irem smislu, prelom teksta podrazumeva pretvaranje istog teksta u smislenu dizajniranu celinu sa svim grafikim elementima, npr. knjigu.

Ureivanje teksta pojmovi, pravila, saveti

Poravnanje teksta (alignment) - ureivanje teksta poinje definisanjem izgleda poravnavanja leve i desne ivice. Tipografi tu aktivnost nazivaju iskljuivanje teksta. Najee se dizajnira tekst razvuen na puni format (justified) sa poravnatim stupcima s leve i desne strane. Uobiajna su jo tri naina iskljuivanja: levo - s leve strane je poravnat tekst, a s desne strane je nazupena linija (neredovan kraj), desno - s leve strane je neredovan poetak a desna strana je poravnata, centralno - i s leva i s desna je tekst jednako nazupen sa centriranim redovima. Ova tri naina najee su slagana bez deljenja rei sa jednakim belinama meu reima u celom tekstu.

Ureivanje teksta pojmovi, pravila, saveti

Ureivanje teksta pojmovi, pravila, saveti

Ureivanje teksta pojmovi, pravila, saveti

Ureivanje teksta pojmovi, pravila, saveti

Ureivanje teksta pojmovi, pravila, saveti

Ureivanje teksta pojmovi, pravila, saveti

Ureivanje teksta pojmovi, pravila, saveti

itljivost teksta Ljudsko oko najbolje vidi slova na udaljenosti oko 25-30 cm Za idealnu itljivost slovnih znakova uzima se 52 znaka po redu. Razmak izmeu rei je slovni znak i ubraja se u tih 52 znaka.

1 point (Didot) = 0.3759 mm

KORISNI LINKOVI

http://www.cl.cam.ac.uk/~mgk25/metric-typo/ Tipografske merne jedinice

1 point (Didot) = 0.376 mm = 1/72 of a French royal inch 1 pica = 4.2175176 mm = 12 points (ATA) 1 cicero = 4.531 mm = 12 points (Didot)

Ureivanje teksta pojmovi, pravila, saveti

Osnovni font/tekst (body text) - vrsta pisma u nekoj publikaciji kojim je reena tipografija veine teksta itljivi font (serif) Bez posebnih efekata Masna slova (debela - boldface) - za naslove; nisu itljiva ako su mala Kurzivna slova manje itljiva; za naglaavanje, isticanje, prekid ritma itanja Kontrast pozadine i slova - ( npr. crna pozadina, bela slova) koristi se da se neto jako istakne Inicijalno slovo (drop cap) - poetno verzalno slovo pasusa. Obino je to slovo vee ili iz drugog fonta ili iz ukrasnog pisma. Cilj je da se naglasi poetak novog sadraja

Ureivanje teksta pojmovi, pravila, saveti

Predznak (bullet) - taka, crtica, kvadrati ili drugi poseban karakter koji se stavlja na poetak reda; nabrajanje, naglaavanje novog podnaslova Linije kao okviri, za potcrtavanje, kao ukrasi Uniformnost dizajniranja dokumenta - postie se upotrebom fontova iz iste porodice Prelom teksta - pretvaranje istog teksta u smislenu dizajniranu celinu sa svim grafikim elementima

Ureivanje teksta pojmovi, pravila, saveti

Ureivanje teksta pojmovi, pravila, saveti

Kerning uredjivanje razmaka izmedju pojedinacnih slova :

Ureivanje teksta pojmovi, pravila, saveti

Leading uredjivanje razmaka izmedju linija teksta :

Ureivanje teksta pojmovi, pravila, saveti

Traking uredjivanje razmaka izmedju slova u bloku teksta: Leading:

Tipografija - reklame
Tipografija je ve mnogo vremena vitalan deo promotivnog materijala i reklama. Dizajneri esto koriste tipografiju da bi doarali temu ili raspoloenje u reklami. Slova se esto koriste da bi privukla panju na odreenu reklamu, u kombinaciji sa bojom, oblikom i slikom. Danas tipografija u reklami moe da se odrazi i kao brend te kompanije. Fontovi se koriste da bi saoptili razliite poruke gledaocima, klasian font slui za snaan karakter, dok se moderniji fontovi koriste za istiji i prirodniji izgled.

ZANIMLJIVA TIPOGRAFSKA REENJA

Tipografija moe imati brojne upotrebe. Tipografski Motosport: jednostavno i interesantno reenje.

ZANIMLJIVA TIPOGRAFSKA REENJA

Cim organic kompanija. Proleni cvetni motiv za sveu tipografsku kompoziciju

ZANIMLJIVA TIPOGRAFSKA REENJA

qp logo slova q i p pripadaj ujedno drugom. Dobra kombinacija boja i dobro povazana slova.

ZANIMLJIVA TIPOGRAFSKA REENJA

Plakat za amsterdamsku no muzeja. Interesentna tipografska kontrukcija koja privali panju strukturom i ivim bojama.

ZANIMLJIVA TIPOGRAFSKA REENJA

Povezanost forme i sadraja
Tipografija sa slatkim ukusom. Jednostavna kompozicija koja pokazuje da nekad nije potrebno puno toga za ukusan dizajn.

ZANIMLJIVA TIPOGRAFSKA REENJA

Povezanost forme i sadraja

The Make Longe Stil prati sadraj, znaenje i svrhu

ZANIMLJIVA TIPOGRAFSKA REENJA

Povezanost forme i sadraja

Plakat Out of the ordinary Sa uniformne pozadine se izdvaja jedan oblik, iz obinog - upeatljivo

ZANIMLJIVA TIPOGRAFSKA REENJA

Povezanost forme i sadraja

The Well of the Saints plakat nekad su dve boje i snaan font dovoljni.

ZANIMLJIVA TIPOGRAFSKA REENJA

Povezanost forme i sadraja

Kalendar koji prenosi oseanja bojama i slovima. ist i upeatljiv dizajn.

ZANIMLJIVA TIPOGRAFSKA REENJA

Povezanost forme i sadraja

Odlina integracija slova u fotografiju

tipografski eksperimenti

Ponekad slova ni ne lie na slova

tipografski eksperimenti

tipografski eksperimenti

Recycle Obino se tipografija kristi kao osnova za simbole. U ovom radu je to obrnuto.

tipografski eksperimenti

tipografski eksperimenti

Teak font za itanje, da li je funkcionalan?

Interesantna igra rei i forme koja nas navodi na razmiljanje da li se radi o super vidu

Papir
Papir i boja su dve osnovne sirovine u tamparskom procesu, a najvei deo tampanog materijala tampa se na papiru. Danas postoji toliko vrsta papira i boja kao i tamparskih procesa, da je vano da klijent, dizajner i tampar poznaju ovu materiju kako bi napravili dobar izbor.

Papir
Kratka istorija papira
Rani Egipani su pisali na papirusu koji pravljen od biljke koja se tako zove. Tako je i nastalo ime papir. Upotreba papirusa datira jo iz 3000 godine pre nove ere. U Evropi se pisalo na velumu finoj vrsti pergamenta, napravljenom od obraene koe teleta ili ovce. U Kini, u skladu sa podnebljem, koristio se bambus ili svila, gde se takoe otkrila i tehnika pravljenja papira u kojoj se kao sirovina koristio pamuk u vidu starih krpa.

Bilo je potrebno puno vremena da se tehnika papira rairi po ostatku sveta. Tako se u Evropi pojavila veoma kasno, u paniji u 12. a u Italiji u 13. Veku (Fabriano papiri 1282. godine). Papir se i dalje pravio runo pa je bio jako skup za masovnu proizvodnju. Do promene je dolo tek u 19. veku za vreme industrijske revolucije, kada je izmiljena maina za pravljenje papira koja je radila na paru. Kada se drvo pojavilo kao jeftin i iroko raspoloiv materijal za pravljene papira, dolo je do njegove masovne proizvodnje. To dovodi do ekspanzije u tampanom svetu - pojava knjiga, novina, publikacija koje su bila svima dostupne.

Kako se pravi papir

Pulpa / Kaa Papir se u osnovi sastoji od biljnih vlakana (celuloze) kojima su dodati razliiti aditivi koji kontroliu fizike karakteristike papira. Danas se visoko kvalitetni papiri izrauju od pamuka, platna, konoplje veoma jakih i trajnih materijala. Sirovine daju zapravo izdrljivost i tvrdou / jainu papiru. Najvei deo papirne industrije koristi drvenu kau za pravljenje papira i to najvie od mekog dreva kao to su etinari: omorika i bor.

Hemijski proces pravljenja kae Hemijski proces pravljenja kae se sastoji u tome da se rastvori lepljiva smolasta celulozna materija iz drveta tako da se mogu izdvojiti vlakna iz drveta koja e se koristiti za dalju proizvodnju papira. Drvo se see u male delove / strugotinu da bi se oni kasnije kuvali na visokoj temperaturi koristei se razliitim kaastim tenostima u zavisnosti od vrste drveta i raspoloivih procesa. Izdvojena vlakna se potom peru i izbeljuju pre nego to krenu u dalji proces proizvodnje.

Mehaniki proces pravljenja kae Hemijskim procesom dobijena vlakna imaju celu duinu vlakna podloge iz koje je izdvojena. U mehanikom procesu pravljenja kae sveanj vlakna je izdeljan iz debla te se tako u njoj zadravaju i itava vlakna, i polomljena vlakna, necelulozni delovi drveta kao i smola drveta.

Papiri dobijeni ovim putem su mekani, voluminozni, dobro upijajui i neprozirni ali vemo slabi i kratkog veka trajanja. Vremenom postaju krti i izgube boju naroito ako su izloeni suncu. Papir se formira na situ papir maine u obliku trake odvodnjavanem papirne mase. Papirno tkivo nastaje ravnomernim taloenjem, a zatim se traka cedi, sui i glaa. Nakon ovog procesa (presovanje, suenje, glaanje) i dodatnog oplemenjivanja (satiniranje, premazivanje, oslojavanje) papirna traka se see iz rolne u tabake, standardne DIN formate, sortira i pakuje u risove od 100, 250 ili 500 tabaka.

Video: kako se pravi papir http://www.youtube.com/watch?v=VLVqsO7ry0Y

Vrste papira
Prema kvalitetu sirovina iz kojih se papir dobija i prema nainu izrade postoji veliki broj razliitih vrsta papira. Veina ljudi razlikuje papire prema vrsti namene, pa ih tako nazivaju papirom za pisanje, papirom za laserske tampae ili ink jet tampae i sl. Za budui izgled publikacije osim samog dizajna veoma je vaan i odabir papira zbog ega je za svakog dizajnera veoma znaajno da poznaje vrste papira i njegove karakteristike.

Vrste papira
Alkalni papir Papiri koji nemaju kiselina u sebi su papiri koji imaju pH vrednost 7 i vie, tj. bazni su. Ovakvi papiri imaju mnogo dui vek trajanja u poreenju sa papirima ija pH vrednost daje rezultate kiselosti. Zato se i koriste u prozivodnji knjiga i drugih publikacija za koje se smatra da e imati veoma dugaak vek trajanja i biti u irokoj upotrebi.

Vrste papira
Novinska hartija Ovo je vrsta papira dobijena mehanikim putem napravljena obino od recikliranog papira. Nieg je kvaliteta i koristi se uglavnom za tampu novina i drugih jeftinijih publikacija. Veoma brzo gubi boju i svoje prvobitne karakteristike.

Vrste papira
Mehaniki papiri Mehaniki papiri, papiri dobijeni mehanikim putem, u sebi ipak imaju mali procenat hemijski obraene kae kako bi se poboljao njihov kvalitet. Obino se koriste za jeftine reklame i asopise.

Vrste papira
Bezdrvni papiri (ofsetni papiri) Bezdrvni papir je vrsta papira dobijena hemijskim a ne mehanikim putem. Da bi mogli da ga nazovemo bezdrvnim potrebno je da sadraj hemijske kae drveta bude najmanje 90%. Ovo su veoma jaki papiri, izraene beline. Koriste za pisanje, kopiranje i neke asopise.

Vrste papira
Kartoni Ova vrsta papira se uglavnom koristi za korice kataloga i knjiga mekog poveza. On moe biti i premazan samo sa jedne strane (kunstdruk i bindakot). Teina ovakve vrste papira poinje od 150 gr pa navie. Voluminozni Ovo su papiri koji imaju grubu doradu pa samim tim i neku vrstu teksture. Uglavnom se koriste za proizvodnju knjiga.

Vrste papira
Premazni papiri (sjajni papiri) Sjajni papiri su premazani sa obe strane kineskom glinom. Pravljeni su tako da daju finou, mekou, boju i sjaj. Koristi se za tampu polutonova i boja, samim tim kvalitetnih asopisa i promotivnog materijala. Pored visoko sjajnih papira postoje i mat premazni papiri koji se proizvode na isti nain samo to im je finalizacija drugaija. Meu ovim papirima postoji vie podvrsta.

Vrste papira
Plastini papiri Ovi papiri se prave od plastike ili sa plastikom koja se nanosi preko drvene osnove papira. Od njega se prave i knjige za najmlau decu, koje mogu da se koriste i kao igrake u vodi. Zbog svih ovih karakteristika za njih je potrebna i posebna vrsta tampe.

Vrste papira
Papiri za digitalnu tampu Trenutno se za digitalnu tampu proizvode papiri specijalizovani za mastila koja se koriste. Ovde se za razliku od tamparske boje koriste toneri koji reaguju na toplotu kako se slika pojavi na papiru. Papiri za digitalnu tampu su uglavnom premazni papiri iako imaju veliku mo upijanja, pa veoma esto boje ispadnu blee nego u ofsetnoj tampi.

Specifine vrste papira

Reciklani papir Reciklani papir se sastoji jednim delom od vlakana iskoritenog papira ili upropatenog papira (npr. otpadnog papira iz tamparija). Ovaj nain proizvodnje papira omoguava manje otpada, a i manju upotrebu drvea. Ujedno je i mnogo manja potronja energije i vode. Da bi se napravio papir od stare hartije on se rastapa u vodi, potom se isti i ponovo farba. Moe se i izbeljivati da bi dobili to belji papir. Ova vlakna mogu da se kombinuju sa novim vlaknima dobijena klasinim izdvajanjem ili se mogu koristiti takva, to nam onda daje 100% reciklirani papir. Kada se dodaje ista kaa to se radi da bi se pojaala vrstina i belina papira jer su reciklirana vlakna mnogo kraa pa samim tim i lomljivija. Novinska hartija je uglavnom 100% reciklana hartija.

Specifine vrste papira

Runo pravljen papir Mali broj papira pravi se jo uvek runo i to uglavnom za neka specifina i prestina izdanja, kao to su knjige sa malim tiraima (bibliofilska izdanja) i umetniki papiri. Kod takvih potreba izbor vlakana je veoma vaan. Svaki od papira pravi se jedan po jedan runo, za razliku od masovne mainske proizvodnje. Ovaj nain je i veoma spor te je i to jedan od razloga zato je skup. Uobiajeno je da se ovakve vrste papira ne obrezuju i to je jedan od pokazatelja da je pravljen runo.

Specifine vrste papira

Tehniki papiri Postoji mnogo vrsta specijalizovanog papira koji se dobija modifikovanjem u procesu pravljenja osnovnog papira. Takvi su papiri za novanice, fotografije, samolepljivi, oni koji slue za potanske marke i sl.

Specifikacija papira
Pored toga to emo papir odabrati po njegovom izgledu i vrsti potrebno je da znamo i neke druge njegove karakteristike koje moramo uzeti u obzir: teinu, veliinu, pravac vlakna, voluminoznost, boju, sjaj i providnost.

Specifikacija papira
Teina Teina papira je vaoma vaan podatak, jer e nam odrediti i veliinu publikacije. Odreuje se u gramima po kvadratnom metru. Veliina Veliina je izraena uglavnom izvoenjem iz standardnih formata. Za neke vee tirae mogue je napraviti papir odreenih dimenzija ali se za manje tirae uglavnom tampa iz standardnih formata. Mere su izraene u milimetrima.

Specifikacija papira

Pravac vlakna Pravac vlakna je pravac u kojem mrea papira ide kroz mainu za pravljenja papira tako da se vlakna reaju i lee u pravcu kretanja kroz tu mainu. Kod povezivanja, ako su vlakna paralelna sa povezom, onda se strane mnogo lake listaju i otvaraju.

Specifikacija papira
Boja Boja papira je moda jedna od najlake uoljivih karakteristika papira. Bela je naravno najpopularnija boja i po pravilu se koristi za sve vrste tampe. No, nisu sve bele jednake belina se kree od izrazito belih pa sve do sivkastih ili ukastih nijansi. Fotografski beli papir koristi se kako bi maksimalno istakao kontrast izmeu svetlih i tamnih nijansi. Papiri koji nisu toliko beli proizvode manje refleksije i najee se koriste za publikacije poput knjiga, tehnikih uputstava i ostalih tampi koje trae dugotrajnu i neprekinutu panju itaoca. Kada uporeujete boju, papir uvek analizirajte pod standardnim uslovima rasvete i s minimumom atmosferskih smetnji.

Specifikacija papira
Svetlina ili sjaj papira Svetlina ili sjaj papira meri postotak svetla koji se reflektuje sa povrine papira. Veina papira reflektuje otprilike 60 do 90% svetla. Treba imati u vidu da svetlina i boja nisu ista stvar. Za razliku od boje (iji je oseaj jako subjektivan i neprecizan), svetlina se moe meriti i odrediti (meri se samo plavi deo vidljivog spektra pod odredjenim svetlosnim uslovima). Svetlina je vana jer utie na itljivost papir velike svetline (sjaja) prouzrokuje napor oka, dok papir niskoga sjaja odaje utisak neotroga.

Specifikacija papira
Voluminoznost papira Volumenom se opisuje debljina papira i ona je uglavnom vana kod pravljenja knjiga. Postoje tipovi papira koji knjigu ine veoma debelom, ali koje su u sutini veoma lagane.

Mikrometar sprava za merenje debljine papira

Specifikacija papira
Providnost papira Veoma je vano obratiti panju na providnost papira kod tanjih papira. Naime kod providnih papira veoma lako moe da probije tampa sa druge strane to utice na kompoziciju i funkciju strane.

Specifikacija papira
Problemi sa papirom Papir je u procesu tampe podloan veoma velikim promenama i samim tim oteava taj isti proces. Najvei broj problema ogleda se u promeni temperature i promeni vlanosti. Nakon procesa tampe mogu se javiti i problemi u samom povezu papira u zavisnosti od prostiranja vlakana u tampi.

Specifikacija papira
Katalozi papira Danas postoji veliki broj proizvoaa papira. Kod nas se uglavnom nalaze distributeri tih velikih prozivoaa, kod kojih uvek moete dobiti uzorke svih papira koje imaju tako da se prilikom realizacije posla moete lako odluiti o izboru papira.

Formati papira
Pod formatom papira podrazumeva se veliina i meusobni odnos stranica krae prema duoj odreenog tabaka. Osnovni format je A0 a i potom dopunski B0 i C0. Svaki sledei format je izveden polovljenjem formata po duoj liniji.

Standardni DIN formati papira

U standardnom DIN sistemu za format papira, odnos irine i visine svih stranica jeste uvek koren iz dva (1.4142 : 1).

Tabak A0 / osnovni format / podeljen u sve njegove osnovne podele.

Kod B formata visina i irina stranice odgovara geometrijskoj sredini (geometrijska sredina je koren izmeu umnoka dva broja) izmeu istovetnog A formata i An-1 (tako su stranice B1 formata geometrijska sredina stranica A1 i A0 formata). To takoe znai kako faktor poveanja s A1 na B1 format je istovetan faktoru poveanja s B1 na A0 format. Poput B formata, C formati su odreeni geometrijskom sredinom izmeu A i B formata. Zato list papira A4 staje u C4 kovertu, a ova e lagano stati u B4 kovertu.

Standardni DIN formati papira

Izbor pravog formata

Kada zaponemo rad na jednoj publikaciji uvek prvo ponemo od njenog formata. Veoma je vano da saznamo iz kog formata e se publikacija koju oblikujemo tampati (to zavisi i od maina koje tampar koristi i od vrste papira koje smo izabrali). Na osnovu formata postepeno poinjemo da izvlaimo format strane koja bi nam najvie odgovarala i po veliini i po obliku, uvek imajui u vidu maksimalnu iskorienost materijala. Naravno, mogue je praviti i oblike i formate gde je otpad po tabaku velik ako su potrebe izgleda publikacije u skladu sa posebnim zahtevima i idejama.

Obrezani formati Da bismo tano znali koji je format odgovarajui za publikaciju na kojoj radimo, ako za tu publikaciju elimo maksimalno da iskoristimo format papira na kojem se tampa, potrebno je da znamo koliki je format obrezan a koliki neobrezan. Broj tamparskih stranica na tabaku zavisi od veliine tih stranica ili obrnuto od veliine zavisi koliko strana staje na tabak.

Tabak
U grafikoj i tamparskoj delatnosti pod tabakom se podrazumeva obrezani format papira u odreenoj veliini i debljini (A, B, C i neki specijalni formati u gramaturama od 70 do 300gr). Iz svih tih formata oblikujemo / izraunavamo format budue publikacije.

Tabela svih formata