Drvene konstrukcije

SKRIPTA ZA PRIPREMU USMENOG DELA ISPITA

V.Jankovski

1. ta prenosi vertikalni krovni spreg

Prenose reakcije iz horzonatalnih spregova u temelje Daju stabinost glavnom nosau u koji se ugradjuju Primaju uticaje od vetra u kalkanskim zidovima i prenose ih na spregova i dalje u temelje

2.Lom nosaa od

3.Funkcija zatege u krovnoj ravni:

Smanjuje duinu izvijanja ronjae oko jedne od glavnih osa Smanjuje momenat savijanja ronjae Smanjuje ugib ronjae

4.Do izboavanja sigurno ne dolazi dolaziako

Hb Ako je pojas pridran imajui u vidu raspored napona(a<adop)

5.Koji se naponi javljaju u slemenom preseku trapznog nosaa sa horizontalnim intradosom

7.Do neupotrebljivosti konstrukcije dolazi:

Ako je u bilo kom preseku prkoraen naponski ili deformacijski uslov Gubitak statike ravnotee celine ili pojedinog dela Lom kritinog preseka Gubitak stabilnosti Nekontrolisano pomeranje-celine ili jednog dela Prevelike deformacije i vibracije- koje utiu na eksploataciju,izgled i udobnost Lokalna oteenja,utiskivanja i pukotine-koje smanjuju trajnost i efikasnost Lokalna izboavanja koja utiu na stabilnost 2

V.Jankovski

8.Vlanost pri kojoj se raunaju doputeni naponi:

18% za monolitno drvo 15% za LLD

9.Izraz za izvijanje

10.Izraz za ukupnu nosivost trosenog eksera

11.Ako imamo stalno optereenje,sneg i vetar kao merodavan tada se doputeni naponi mnoe sa:
1.15 (Poto je u pitanju I+II sl. Optereenja)
1.50 za I+II+III

12.Ekscentrini pritiska se javlja:

Kada je nosa optereen akstijalnom pritiskajuom silom i momentom savijanja Usled ekscentrinosti normalne sile N Nesimetrinog slabljenja preseka Poprenog optereenja Poetne krvine nosaa

13.Za koliko napon pri dugotrajnom optereenju opada u odnostu na napon pri dugotrajnom ?
Za 40% (t.j. jednak je 60% od naopna pri kratkotrajnom opetereenju)

V.Jankovski

14.Ako je u vezi pritisute vertikale i horizontale prekoraen doputeni napon

Poveati,popreni presek vertikale Poveati povrinu naleganja sa 2 ili 4 nakovane daske (podvezice)
Pri ovom prorauni treba potreban broj eksera poveati za 50%

c d ta treba preduzeti ?

Postaviti podmeta od trvrdog drveta Postaviti elini podmeta

15. Za zasek u simetrali ugla vai:

Povoljniji je u odnosu na zasek pod pravim uglom

d je isto i za jedan i za drugi prikljuni tap u vezi

<

Potrebna dubina zasecanja je manja nego kod veze pod pravim uglom

16.Ako moment tei da ispravi zakrivljeni nosa(zategnut intrados),koji se onda naponi javljaju u njemu?

Naponi zatezanja upravno na osu nosaa

Ako moment tei iskrivi nosa (ekstrados zategnut) onda se javljaju naponi pritiska upravno na osu nosaa

V.Jankovski

17.Izrazi za napone u kosniku

18.Kada je u vezi zategnute dijagonale, vertikale i horizontale dijagonala postavljena ekscentrino , tada
treba preduzeti: Treba ureunati momenat ekscentrinosti koji se prenosi na horizontalu i u slkladu sa tim korigovati dopustene napone u horizontali

Treba proveriti i doputene napone smicanje u pojasu

19. Kako deluju opetereenja:

Po kosoj krovnoj ravni o Teina krovnog pokrivaa (g) (letve,oplate,rogovi)

Po osnovi krova o o Sopstvena teina konstrukcije (g1) (rogovi,glavni nosai,spregovi...) Sneg (s)

Upravno na korvnu kosu krovnu ravan o Optereenje vetrom (w)

Optereenje koncentrisanom silom Eventualno koristno optereenje

20. Za drvo se kae da ima stvojstvo

Ortogonalne anizotropije

21.Teina snega u Beogradu za nagim krovne ravni <20 stepeni 750 N/m2
Za 25-750 ; 30-650 45-500opada

V.Jankovski

22.Kako se postavljaju krovni pokrivai

Bitumenska indra i plastificirane vieslojne trake na daanu oplatu pa na rogove Crep na letve pa na rogove Ravni lim se postavlja na neku oplatu

Samonosee krovne ploe direktno na ronjae,npr. rebrasti lim (nema rogova)

23. Proraunska teina drveta

400-800 kg/m3

24.Slojevi kore drveta od centra ka spoljshnosti

Sr,Srevina,Biljekovina,Kora(Kambijum,Lika,Mrtva kora)

25.Koje je minumalno poduno rastojanje izmedju zavrtnjeva?

7d (10cm)

26. Za trepezast nosa sa ravnim intradosom vai:

Doputeni naponi Savijanja,Pritiska (zatezanja) upravno na vlakna i smicanja se objedinjuju u koeficijente kojima se mnoi doputeni napon savijanja.

Iznad oslonca se proveravaju smiui naponi

V.Jankovski

27.Redukcije napona kod LLD Redukcija usled vlanosti Redukcija usled prekoraenja visine(preko 30cm) Redukcije kada ima zakoene ivice Ako imam sloeni presek Ako se povrina lepljenja ne poklapa sa pravcem dejstva sile Kod zakrivljenih nosaa

28.Koji se naponi javljaju kod zakrivljenih nosaa?

29.

30. Tanak sloj debljine lepka je

0.2mm

31. Lepljeno lamelirano drvo moe biti od drveta

I i II klase

32.Greda sa prepoustom , koji uticaj je merodavan za smiui napon?

Transferzalna sila Odgovarajue geometrijske karakteristike

33.Za trapezast presek na nagnutoj ivici imamo:

Popreni napon Poduni napon Smicanje 7

V.Jankovski

34.Sila pritiska za lepljenje LLD

50kN

35.Kada se lepak koristi kod leita u vezi sa drvetom vri se smanjivanje za 10 % 36.Koliko se nosaa postavlja na jedan spreg?
Maksimalno 6

37.Bona stabilnost se omoguava

Ronjaama Spregovima

38.Popreni krovni spreg slui da:

Sprei izvijanje Prihvata horizontalne sile

39.Ukoliko je ronjaa optereena i nije vezana za krovni spreg, ona prenosti

M,N,T (optereena je na koso savijanje)

40.Ugib za nosae sa promenljivom visinom radi se:

Sa uporednim momentom inercije Ii ukoliko je promena visine simetrina. Koristei korekcione faktore k i k

41. Za debljino nosaa a=32mm kod zakrivljenih nosaa poluprenik zakrivljenja je :

R>200a

42.Kod lamerliranih nosaa optereenih na M i N Normalni napon pritiska paralelno vlaknima se

odredjuje ? Merodavno M i odgovarajue N Merodavno N i odgovarajue M

43.Kod spregova je ugao

Oko 45 stepeni

44.Kod zakrivljenih nosaa od LLD , poluprenik se pri dejstvu Radijalnog napona :

Poveava

V.Jankovski

45.Gde se koristi formula

Za odredjivanje veliine optereenja sprega od LLD optereenih na savijanje konstantne ili blago promenljive visine

45.Kod oslonca na bono torziona izvijanje mora se osigurati

Gornji pojas nosaa

46.U kom pravcu je najvee bubrenje ?

U tangencijalnom pravcu
Manje u radijalnom, a najmanje u pravcu vlakana

47.U kom pravcu je najvea vrstoa

U pravcu vlakana

48.Od ega zavisi koeficijenti sigurnosti ?

Od greaka i vrste drveta

49.ta je ?
je koeficijent izvijanja

50.ta je enost ekesera?

Broj spojnih ravni kroz koje prolazi ekser

51.ta je vitkost eksera ?

52. ta je gustina eksera ?

V.Jankovski

53.ta je nostivost zavrtnjeva, na osnovu ega se odredjuje ?

Nosivost zavrtnjeva je deo ukupne slile koji moe da se poveri jednom zavrtnju Teorijski se odredjuje prema pritisku na omota rupe i prema savijanju U praksi zavisi od prenika zavrtnja,i vrednosti d (nosivost po omotau rupe) i k koje se oitavaju iz tablice Za viesene eksere nostivost se odredjuje zbino

54.Od ega zavisi nosivost eksera ?

Od debljine eksera Od senosti Od broja eksera u redu Koj tip gradje se spaja (obla i rezana...) Od vlanosti

55.Gde se konstrujie nastavan pritisnutog tapa ?

to blie osloncu da bi se u nastavku izbegli efekti izvijanja

56.Gde se konstrujie nastavak zategnutog tapa ?

Bilo gde u nosau(jedino kod reetkastih nosaa kod kojih je neki od tapova u voru vezan ekscentrino ne treba vezivati blizu tog vora.

57.Koliko je u jednom voru dozvoljeno pritisnutih tapova ?

Najvie 33%

58.ta su kratki tapovi ?

Oni za koje je =1 I za koje je 10 59.ta je koeficijent zaktivljenosti? =R/H ako je vei od 10 tap se propraunava kao prav a ako je 210 kao kriv 60.ta je vitkost i od ega zavisi ? =li/imin zavisi od duine izvijanja i od geometrijskih karakteristika preseka 61.Kojim vezama se vri nastavljanje lamela ? Veza na prav sueljak Veza na kos sueljak Veza na zupasti zasek (najea) 62.Od ega zavisi osnovni doputeni napon? Od botanike vrste drveta Od naina naprezanja Kvalitetne klase drveta Od vlanosti drveta
V.Jankovski

10

63.Forumula za dimenzionsidanje zategnutog tapa

=Z/A 64.Formula za poroznost ?

65.ta se prvo postavlja, rog ili ronjaa ?

Ronjaa 66.Obrazac za normalni napon pritiska paralelno vlaknima kod lunog nosaa ?

c =

N M + A W

c d 1 1 + m , d 2

67.ta je koeficijent izvijanja ?

68.Kada ne mora da se provera bona stabilnost kod nosaa sloenog preseka ?

Ako poluprenik inercije /40 69. Kako se preteno vri vezivanje nosaa od LLD ? Zubastom vezom 70.U slemenu (vrh dijagrama slemenog preseka) trapezastih nosaa koji se naponi javljaju ? Nema ni jednog napona 71.Koliki je maksimalni broj nastavak LLD u jednom redu ? 25% 72.U sluaju da je nosa optereen sa M i N od ega zavisi ugib? M,N i Nkr 73. Za proraun leita doputene napone kod drvenih konstrukcija treba umanjiti: Za 10% 74.Napon pri centrinom pritisku

75.Od ega zavisi debljina lamele.

Od odnosa R/h

V.Jankovski

11

76.Gde se javlja radijalni napon ?

Kod lunih Kod zakrivljenih nosaa Kod nosaa sa promenljivom visinom

77.ta mogu da prenesu zavrtnjevi u vezi zatezanje ili pritisak

Zatezanje Pritisak

78.Za ta se koristi spreg?

Da ukruti konstrukciju Za prostorno ukruenje

79.Odnos R/h utie na Radijalne ili na normalne napone ?

Za oba (preko )

80.Modul pomeranja je:

Cu=N/u N-sila, u-pomeranje

81.Od ega zavisi zapreminska masa od vrste ili od vlanosti drveta?

Od oba

82.Do koje vlanosti je skupljanje i bubrenje najvee ?

Do 30%

83.Brzina provodjivosti zvuka

3200-5200 m/sec (II vlaknima) 900-1500 m/sec ( na vlakna)

84.Koja su fiziko-hemijska hemijska svojstva drveta ?

Trajnost,Zapaljivost

85.Koje interval tvrdoe drveta ?

<3.5 N/cm2 za meko drvo >15 N/cm2 za tvrdo drvo

V.Jankovski

12

86.Od ega zavisi vrstoa drveta

Od botanike vrste Obrade Gradje Vlanosti Zapreminske mase

87.Koliko i kako se menja vrstoa drveta pri dugotrajnom optereenju u odnosu na kratkotrajno
Opada za 40% u odnosu na vrstou pri kratkotrajnom optereenju

88.Kako se odnose vrstoe drveta u odnosu na pravac vlakana:

Zazezanje paralelno vlaknima 20-25 posto vee od zazezanje upravno na vlakna Pritisak paralelno vlaknima 3-10% posto vei u odnostu na pritiska upravno na vlakna vrstoa na smicanje upravno na vlakna je 3-4 puta vea od vrstoe na smicanje paralelno vlaknima m< r

89.Od ega zavisi ilavost ?

Od gradje (tanji godovi vea ilavost) Od vlanosti (sirovo drvo ilavije od suvog) Od zap. mase(lako drvo ilavije od tekog) Od starosti(mlado drvo ilavije nego staro)

90.Od ega zavisi elastinost drveta?

Vreste,Zap.mase,gradje,vlanosti i temperature

91.Od ega zavisi pritisak lepljenja lamela

Visine paketa Vreste drveta Vrste lepka Stanja i kvaliteta povrine koja se lepi

92.Kako se smatra presek LLD

Kao homogen

93.ta se koristi za dimenzionisanje pravih nosaa od LLD

md md fdop EiG 13

V.Jankovski

94.Kako utie poveavanje vlanosti preko 30% na vrstou ?

Ne utie

95.Zakrivljenost debla
P=f/d*100 f-ugib d-visina ako je P<1% smatra se da je stablo pravo

96.Nejednaka je irina godova najvie utie na:

Najvie utie na vrstou na smicanje

97.Kvrge i urasla kora najvie utiu na:

vrstou na zatezanje

98.Vrste drvne gradje

Obla Poluobla Tesana Rezana

99.Vrste rezane gradje

Kratke daske 9-13mm Daske 14-48mm Planke 45-100mm Letve ista debljina kao daske i odnos strana 1:1 i 1:2 Gredice imaju istu debljinu kao planke i odnos strana 1:1 i 1:2 Grede imaju dimenzije poprenog preseka 10/10 pa na vie 100.Sd<Rd i d<fd 101.Ploasti proizvodi na bazi drveta: Iverica Lesonit Furnirske ploe 102.Dopteni naponi pri interakciji drveta i elika : Umanuju se za 10 % 103.c=P/A 104. Obrazac za koso savijanje :

V.Jankovski

14

105.Koje su granine vrednosti koeficijenta izvijanja ?

120 glavni nosa sa nepouzadnim ukljetenjem 150 glavni nosa sa pouzdanim ukljtenjem 175 sekundarni elementi 106.Duina izvijanja tapova reetkastog nosaa Uvek je l, sem kada se tapovi vezuju ekserima , tada je 0.8*l 107. Raunski rasponi kod kontinualnih sistema optereenih na savijanje Ui oslonci l=la iri oslonci l=1.05a Sa kosnicima l=0.5(l+lt)

108.Visina sedla kod nosaa

109.Pomerljivost spojnih sredstava od najmanjeg pomeranja do najveeg?

1. Lepkovi 2. Ekseri 3. Modanici 4. Zavrtnjevi 110.Minimalan prenik zavrnja ? M12,moe M10 ako debljina elementa koji se spajaju nije vea od 6cm 111.Prenik rupe kod zavrtnjeva: 0.9d 112.Mimimalan broj zavrtnjeva u vezi Dva 113.Prenik trna: 8-24mm 114.Miniman broj trnova u vezi je 4, max 6 u jednom redu 115.Rupe za trn? 0.2-0.5mm manja od prenika trna 116.Nosivost trna

V.Jankovski

15

117.Prenik eksera se empirijski predpostavlja u granicama

a/8-a/12 a-debljina najtanjeg elementa koji se spaja

118.Minimalni prenici elemenata koji se spajaju ekserima

119.Dubina zabijanja eksera

>12d za dvosene veze >8d za viesene veze

120.Redukcije nostivosti eksera u odnosu na senost i na broj eksera

121.Da li je doputeno spajanje dva obla elementa

Nije doputeno, mogu se spajati obla i rezana gradja uz redukciu nosivosti eksera N=0,33N 122.Redukcije nosivosti eksera kada se spaja tvrdo drvo I kada je vlanost vea od doputene Za tvrdo drvo nosivost se mnoi sa 1.5 A za prekoraenu vlanost mnoi se sa 0.65 123.Debljina konektor ploa se kree u granicama: 1-2mm 124.Dubina zasecanja kod veze na zasek

V.Jankovski

16

Dvojno zasecanje tv1 + tv 2 = 1 Ukolko je 50 stepeni

.

max tv =

h 1 2 Ukolko je 60 stepeni i dvostruko zasecanje h 1 3

max tv =

125.Koje su funkcije leita?

Da omogui pravilno funkcionisanje konstrukcije odnosno odgovarajueg statikog sistema Da obezbedi nepomerljivost unoenja reakcija Da omogui pravilno uzduno pomeranje nosaa usled skupljanja i bubrenja Moe biti od drveta,metala ili kombinovan 126.Optereenje krovne konstrukcije 0.15-0.70 kN (pojedinano)

127.Optereenje vetrom

128.ta treba da se preduzme kod krovova sa veim rasponima i strmijim nagibima

Stolice treba vezati kljetima

129.Rasponi krovnih vezaa

Trouglasti 10-15m Pravougaoni 12-20m Trapezasti 12-30(izuzetno 38)m Luni nosai do 50m 130.Principi projektovanja reetkastih nosaa to manje tapova da se sustie u jednom voru Dui tapovi treba da su optereeni na zatezanje a krai na pritiska Treba predvideti odgovarajui broj spregova Nosae postavljati na konstantnom rastojanju 2.5-5m Primenjivati statiki sistem proste grede gde god je to mogue 131.Dimenzije lamele Debljina -32(izuzetno 42)cm itina 8-20 (izuzetno do 30)cm Visina -200 (izuzetno 220)
V.Jankovski

17

132.Duputeni ugibi za spregove u zavisnosti od raspona?

Manje od 25m - fdop=l/800 Izmedju 25 i 40 fdop=l/1000 Preko 40m - fdop=l/1200 133.Podela krovova prema negibu: Izuzetno strmi >1/3 Blagi <1/3 Izuzetno blagi <1/20 134.Razmak rogova 0.8-1.2m 135.Razmak ronjaa 2-3m 136.ta spada u prvu grupu optereenja ? Stalno optereenje Pokretno optereenje ukljuujui i sneg Vetar,ako deluje kao samostalno optereenje 137.ta spada u drugu grupu optereenja Vetar,ako ne deluje kao samostalno optereenje Sile koenja Temperaturne promene Skupljanje i bubrenje Optereenje privremenih konstrukcija Skele i oplate Trenje na osloncima 138.ta spada u treu grupu optereenja Zemljotresi Optereenje leda Razmicanje oslonaca Poar 140.Za drvo vai: Slab provodinik toplote Slab provodiik elektriciteta Male termike dilatacije 141.Moment savijanja kod nosaa optereenog aksijalnom silom pritiska moe nastati ako: Sila deluje ekscentrino Presek je nesimetrino slabljen Ukoliko na nosa deluje popreno optereenje Usled geometrijskih inperfekcija nosaa 142.Izraz za momenat kod nosaa sa sedlom

Momenat u nosau q l2 8 Momenat u sedlu M= M = 0.5q a 2

V.Jankovski

18

143.Momenat kod nosaa sa sedlma i kosnicima q l2 M= 10 144.Ukoliko sila deluje koso na pravac vlakana,tada se nosivost zavrtnjava rauna:
N ' = N K K = 1

360

145.O emu naruito treba da se vodi rauna pri ugradnji zavrtnja ?

Da imaju podlone ploice 146.Duina nagnutih ivica kod prostih i sloenih 4.5m za proste jednovodne korovove 2x4.5m sa sloene jednovodne korovove 147.Koliko je maksimalno rastojanje izmedju stubova? 90cm 148.Koja je temperatura i kolika je vlanost pri lepljenju LLD Temperatura 20 stepeni Vlanost 60% (u hali koja se lepi) 149.Koliko je neophodno lepka pri spajanju lepljenju LLD 350-500 gr/cm2 150.Koliko je rastojanje spojnih sredstva od ivice metalne ploe? 2d u pravcu sile 1.5 upravno na pravac sile 151.Forumule za ugib od q i P

5 q l4 f = 384 EI 1 P l3 f = 48 EI

152.Raunska vitkost za izvijanje oko slobodne ose ?

m 2 1 2 y Vitkost tapa kao da su kruto spojeni

f = y 2 + s

1 Lokalna vitkost jednog elementa

m broj elemenata s-koeficijent iz tabele

153.Broj spojnih sredstava za vezu podmetaa?

Odredjuje se na osnovu smiue sile T - n=T/N1 Za dvodelne tapove T=maxQ*l1/2a1. Za trodelne tapove T=0.25*maxQl1/2a1 Za etvorodelne tapove T=0.15*maxQl1/2a1 ; T=0.1*maxQl1/2a1 uzima se maxT

V.Jankovski

19

154.Koliki je minimalni broj spojnih sredstava u vezi sa podmetaima

4 eksera 2 zavrtnja 2 modanika 155.W i I kod zakrivljenih nosaa sloenog preseka

W ' = W

I '= I = 0.85 za dve grede,0.7 za tri grede

156.Vrste tesarskih veza

Veza na prav sueljak Veza na list Veza prevezivanjem Veza uklapanjem Veza na ep Veze na zasek

157.Dubina zasecanja kod veza na dvojni zasek h 50 max t v = 1 2 h 60 max tv = 1 3 Veza na zasek se obavezno osiguravaju zavrtnjevima 158.Veliina prepusta kod veze na zasek
Kod zaseka u simetrali ugla D cos 2 = b d Dcos cos b d N1H b d N1H + N 2 H b d 2

Kod zaseka pod pravim uglom =

Kod dvojnog zaseka 1 = 2 =

V.Jankovski

20

159.Nagibi krovnih konstrukcija:

Vieslojne hidroizolacija 0.5% Terisna hartija (lepenka) 6-15% Pocinkovani lim 6-30% Talasaste ploe 8-30% eramida 22-35% Azbestno-cementne ploe 8-45% 160.Od ega zavisi optereenje snegom Zavisi od nadmorske visine i nagiba krovne ravni Osnovno je 750 N/cm2 za nagib od 20 Za vee nagibe s = 75 +

( A 500) A-Nadmorska visina 4

161.Prema konstrukciji koje vrste krovova razlikujemo?

Krovovi na vealjke Krovovi na stolice Krovovi od rogova (prosti rogovi i krovovi na raspinjae) Krovovi sa reetkastim glavnim nosaima 162.Koje vreme je potrebno da lepak dostigne 80% vrstoe 6-8 sati 163.Kada je visina nosaa vea od 30 cm , ta se onda preuzima ? Vri se redukcija doputenog napona na savijanje

md ' = md K H

` 9 30 KH = 1 + c + c ( ) 1 2 h

c1 koeficijent koji zavisi od vrste optereenja ; c 2 koeficijent koji zavisi od odnosa l/h

164.Kako se prenose sile u zglobovima

Normalna sila prenosi se direktno na lim debljine t Transferzalna sila preko grupe zarvtnjeva na bonim limovima 165.Kada su potrebna bona ukruenja ? Kada je H>b 166.Uslovi za male krute zgrade b>h ugib u referentoj taki <l/250 visina do 20m da ne budu iztazito izloene vetru 167.Odnosi dop/ elik<Drvo<Beton 168.Koliko se menja vrstoa pri promeni vlanosti od 1% 3-5% 169.Brzina sagorevanja drveta 0.06-0.08 cm/min Izuzetno za hrast 0.03 cm/min
V.Jankovski

21

170.Mininalno popreni preseci

40 cm2 manja strana 4cm 18 cm2 za sloene preseke manja strana 2.4cm Ovo ne vai za krovne letve 171.Koji odnos normalnog napona savijanja i pritiska treba da bude da bi se napon savijanja zanemario ? m< 0.1c

172.Kako se doredjuje nosivost spojnog sredstva?

Iz dva uslova: N=Nsloma/2.75 i N pri pomeranju spojnog sredstva od 1.5mm 173.Nosivost eksera na upanje? 50-110 N/cm2 S*Ndop S-dubina zabijanja eksera 174.Kako ronjaa utie na glavni nosa Imaju zadatak da spree izvijanje pritisnutog pojasa kada je GN reetkasta konstrukcija Da spree izboavanje nosaa ako je u pitanju lepljena i kovana konstrukcija Dok horizontalne sile preuzimaju spregovi 175.Kako se lepe lamele? Leva strana lamele (udaljenija od sri) sa desnom stranom sledee lamele Krajnje lamele se lepe levom stranom 176.Efikasnost poprenog preseka lamela Ako se lepljenje vri u jednoj fazi efikasan je onaj deo preseka gde lamele sa obe strane imaju najmanu duinu od 2m Ako se lepljenje vri u dve ili tri faze i krajnje lamele su neprekiute uzima se cela visina preseka pri proraunu efektivnog preseka

177.ta sve utie na izboavanje

Nain oslanjanja elementa Vrsta opetereenja Odnos b/H 178.Uloga spregova i ronjaa Stabilnost na izvijanje reetkastih nosaa Stabilnost na izboavanje nosaa od LLD Prijem horizontalnih sila Prijem unutranjih sila iz krovova Primaju seizmike uticaje 179.Uloga podunih spregova Ugradjuju se kod reetkastih krovova velikog raspona Daju prostornu stabilnost cele gradjevine povezujui medjusobno sve vezae Postavljaju se po sredini krova u vertikalnoj ravni

V.Jankovski

22

180.Dijagrami napona u slemenom preseku

Nosa sa promenljivom visinom sa horizontalnim intradosom

Nosa sa obostrano promenljivom visinom

Luni nosa

c
V.Jankovski

c
23

181.Koju osu mora imati pritisnut tap sloenog preseka ?

Mora imati slobodnu osu. 182.Koje su vrednosti modula elastinosti za drvo ? 600-1600 kN/cm2 za etinare 800-2200 kN/cm2- za liare 182.Medjusobni odnosi zapreminskih masa za elik,Beton I Drvo? z=13zb zb= 4zd

183.Kako se sraunavaju deformacije kod LLN l stv f = f ( M ) + f (T ) m

f (T ) se moe zanemariti tamo gde je l < 10 H

184.Prenici rupa za eksere

d<42mm ekser se ukucava direktno u drvo d42mm ekser se ukucava u prethodno izbuenu rupu prenika 0.85d 185.Kolika je minimalna debljina elementa od drveta da bi ekseri mogli da se zabijaju jedan naspram drugog? as+8d 186.ta je debljina debla ? Prenik na prosenoj visini od 1.3m 187.Intervali doputenih napona [N/cm2] m 700-1400 t - 850-1150 c - 600-1200 c - 200-400 - 90-120 - 250-400
Beton 1000-3000 ; elik 16000-18000

188.Kontrola napona u osnovnom preseku i podvezici pri nastavljanju zategnutog tapa. Z Z Ukoliko se nastavak ostvariju sa dve podvezice t = t p = 1.5 An 2 Anp
Ukoliko se nastavak ostvaruje sa 3 podvezice

t =

Z 2 Anet

t , spoljanje p = 1.5 Aukupno ; kunutr . =

Z kspol . 2 Anp

t ,unutranja p = 1.5

Z kunutr . Anp

k spolj. =

Aukupno Aunutrasnje podvezice

Aspoljanje podvezice

V.Jankovski

24

189.Koja su fizika svojstva drveta

Poroznost Vlanost Teina Prvodljivost zvuka Provodljivost elektriciteta Provodljivost toplote Akustika svojstva Promenljivost dimenzija 190. Estetska svojstva Tekstura Boja Miris Sjaj Finoa 191.Mehanika svojstva drveta vrstoa Tvrdoa Cepljivost Otpornost na habanje ilavost Elastinost 192.Botanika klasifikacija drveta meki liari-joha,lipa,jasika,topola tvrdi liari Hrast,jasen,bukva,brest,bagrem,garb etinari jela,smreka beli i crni bor 193.Dijagram napona u slemenom preseku kod zakrivljenog nosaa promenljive visine

V.Jankovski

25

194.Dijagram bubrenja u zavisnosti od pravca vlakana i vlanosti

V.Jankovski

26