Milo Crnjanski

"Dnevnik o arnojeviu"

Jesen, i ivot bez smisla. Proveo sam no u zatvoru sa nekim Ciganima. Vu em e !o kavanama. "e#nem #o !rozora, i zagle#am se u maglu i u rumena, mokra, uta #rveta. $#e je ivot% &ne krvave, 'rvene, to!le ume, ne!regle#ne !oljske ume, kako me umorie. Vojnik sam, o, niko ne zna, ta to zna i. (li u ovoj buri, to je zavrtela mozak svetu, malo je lju#i, koji tako slatko i mirno ive kao ja. Vu em se tako o# gra#a #o gra#a, i etam se !o# ovim jesenjim #rveem rumenim i utim, koje ima na mene isto toliko uti'aja kao na )a*isa vino. ( zatvor, i vebe i kasarna smra#na, valjiva i 'rna, tako me malo #ira. Ja sam zaljubljen u vo#e ove, i #rvee iza be#ema, koje se gubi me+u barama utim i zelenim, kraj koji, je trava tako meka, o!rena i to!la. - volim svoj ivot arju, koju sam osetio lane, ka# sam se vraao iz oni, blatni,, mla#i,, !o lja ki, uma, g#e su onoliki ostali !o#erani i krvavi, sa razlu!anim elom i !un us!omena, ja i, !iem !onosno, kao .azanova za one, koji su goreli u !o aru ivota, i koji su sasvim razo arani. / mra nim noima, !o malim kui'ama i kolebama, g#e se na+o, na strai sa nekoliko momaka, ja !iem mnogo ta, ega se nera#o seam. 0ilo je Juna. Veseo #an, Vi#ov#an. 0e se raseljavao u ku!atila. "iao sam v.eseo u nau malu 'rkvu, g#e se gos!o+e tako #ivno okreu im ko u+e. Po!a je !rtio jevangelije, okretao ga, unosio ga, iznosio ga1gos!o+e su ti,o razgovarale, a gos!o#a zveketala sa nov'ima za tas. Posle smo ili u "kursalon". 2u, g#e je neka# 0ranko kalju'ajui etao, i sanjao vinogra#e !o klu!ama, ku!ile se #ame obu ene sve ano, sa velikim, utim 'i!elama. Pa i!ak bilo je sve ano. $ovorilo se i govorilo, a na# nama, visoko na sli'i, grlila se tri gola mla#ia, kle ei i ljubei trobojku. 0io je veseo #an, Vi#ov#an. /ve e su se izo!ijali, no to je ko# nas "o# !ra#e#ova". 3azbili su !rozore, i mnogi su !utovali ( to!la no, zvez#ana no, ras!aljena o# je#nog le!og ubistva, ,orila se o# graje i agora vesele svetine Pre# zoru sam #oao kui, legao sam, #a s!avam4 Vi#ov#an je bio !roao. "utra#an su le!e 0osanke, is!raene o# krni, #almatinski, +aka, !utovale sreno sa svojim matorim muevima. &#o, i ja. / vozu su svi gr#ili ubi'u. Je#na gos!a !ri ala je, #a je taj smeni, vi#ov#anski junak bio "!okvaren" i #a su svi gimnazisti i sve gimnazistkinje u "arajevu "!okvareni". Meni su o i bile !une suza. (,, bio sam ta#a jo mla#, a,, tako mla#. Vara#inske se u!rije tresle o# mara bataljona, a sva julska no bee svetla o# !ijane !esme zakieni, vojnika. uli smo, #a su iza gra#ski, be#ema streljani neki u itelji. / 'rkvi je vla#ika slavio vernost esaru, a !o kuama se sakrivale ikone i slike 'ara Duana. "amo su ur ije i o!an ari ili mirno, sa rukama u #e!u !o uli'i, !lju'kali i vikali je#no za #rugim1 "('o"4 slegali ramenima1 "e,, kilen', s nama je 5ngleska". .a# sam se !o!eo u voz, ja sam u sebi ti,o !onavljao ,la#ne, raskone, latinske re i. "#a sun'e ne sagle#a nika# veega gra#a o# 3ima", i obla io sam, i svla io sam svoje bele rukavi'e, koje sam toliko voleo. Posle sam vi#eo #vorite !uno !o!ova, lju#i, i ena. &, kako je to bilo smeno. Morali smo svi #a zabo#emo nos u zi# i #a utimo. 2ako sam stajao #o u ve e 2a#a sam !ao u nesvest. 0io sam vrlo nean, mla#i gos!o#in. Posle su me tukli 6i to nije bolelo. 0io sam navikao, #a itam romane, !a sam esto mislio na Dostojevskovu ".atorgu". Posle su me o!et u#arali !o li'u Vi#eli su !o is!ravi #a sam !oao u 3im, i vikali su mi u li'e. ""!ion, "!ion". Je#an !o! je leao kraj mene, usta mu be,u krvava, a svi zubi !olomljeni. Posle

su uveli je#nu mla#u gos!o+u sa #voje #e'e - bilo je bljutavo1 kako su je obletali (li su i na nju vikali1 ""!ion, "!ion", ma #a je ona, sva ble#a, grlila male, smele glave svoje #e i'e, i a!utala1 "Moj mu nije a+utant 7turm7, moj mu je major" Ja sam tuno gle#ao unaokolo4 !re!a#o, se, ski#o, bele rukavi'e i se#o, me+u neke senke u mra nom ,o#niku, to su strano zau#arale, gurale me i je#nako a!utale1 "jel7, ej, #aj malo #uvana". 2o!ovi gruvaju. 6eko slavi ro+en8#an ( kako sam se ro#io ja% &ta' mi bee !evao !esmu i zale!io banku tamburau na elo. Po 'elu no je !o 'i i, zimi, na sre# zavejanog trga stajala gomila naro#a oko vatre, i ekala #a svane, #a bira !oslanika .au, sutra#an je morao ostaviti svoju srebrom okovanu !uku i !sa, svoje #ebele nataroe, i otii neku# #aleko, na 2isu. .au, tamo je !iskarao 'eo #an, a nou ban io4 !ijanog su ga na saoni'ama #ovozili kui. 2ek !osle !et go#ina ro#io sam se ja. - ta#a me !ovie u je#noj kor!i za rublje4 a mati mi !evae !o 'elu no us!avanke, najra#ije onu iz "6iza 0isera", ili su mi je#nako !ri ali o nekim selima, to su gorela, i o nekim lju#ima sa 'rvenim *esovima, to su je#nako klali i ubijali Je#no ve e su mi !ri ali1 kako se naba#a na kola'. .au, mnogo sam ta#a !lakao. .a# bee !eti #an, trebalo je #ete krstiti u ime &'a i "ina i "vetoga Du,a. Po+oe, #akle, !o snegu i vi,oru u saoni'ama. .au ni suzu !ustio nisam. 6a 2isi su nas vijali vu'i, a le# je !o eo !o# nama #a !rti. .rstili su me neg#e #aleko, u nekoj staroj gr koj, 'in'arskoj, 'rkvi Mati mi !lakae. &tmena je#na !lemenita #ama, to je trebala #a me #ri u vo#i, nije #ola Mo#a je u!laie vu'i. - tako, jer ekati se nije moglo, uzee je#nog !ravoslavnog oveka, 'rkvenjaka, !o imenu 0oura. - on, suzan zbog !o asti, to ga iznena#a stie, #rae #ete, !o# vo#u svetu i !lakae, jer nije imao ni !rebijene !are, #a #ete #ariva. 0ogati Cin'ari i le!e $rkinje, koje su se ra#o seale banatski, +aka, setie se i moga o'a, i !ozvae nas u kue svoje. ( svu# u snegu belie se tako !razne, nae stare, ostavljene 'rkve Daleko u #aljini sijali se krstovi, i vi#ele se senke nai, stari,, !razni,, ostavljeni, 'rkvi'a. 6o moja mati !onosita i gorka o#bila je !rezrivo !ozive, i mi smo o!et jurili !o zavejanoj re'i izmi ui o# urlika vukova. - o# ta#a je meni je#ino #obro u ivotu bio sneg4 a ka# !o e,, #a vi#im oko sebe kue i uli'e4 ka# !o e,, #a razumem re i, bili smo o!et otili #alje. &,, selili smo se esto. 9orom, u ,la#noj se!tembarskoj magli, iao sam !reko mosta. "un'e je bilo veliko u buktanju na# be#emima. Poz#ravio sam ga i verovao, #a e mi i tu #obro biti. 6a+o, !rijatelje. -z teki,, stari, kazamata izlazili su4 o ovom u,, #a je !oginuo, o onom, #a je ranjen Prvo sam otiao o!et u zatvor4 no brzo su me !ustili Mislili su, #a u skoro umreti .alju'ao sam, i iao sam za kolima natovarenim vrelim, sveim ,lebovima. 0olesti su bile moji najle!i #oivljaji. &bla ili su me u belo i metali me u !rozor4 a lju#i su zastajali i gle#ali me. &, ta sve nisu inili sa mnom ( i majke se seam samo kao kroza san. &na je bila mla#a i le!a u#ovi'a. &, i meni je mnogo ega ao. "eam se, se#ela mi je na !ostelji i !evala mi !esme u kojima se je#nako klalo i ubijalo, a sela su gorela o, koliko sam zbog toga vriskao. "utra#an bi, beao o# kue. "krivao sam se is!o# be#ema, tamo me+u zelenim barama, kraj koji, je trava bila uta i gusta. :eao sam #ugo kraj nji, i va#io abe zelene, arene, sa rumenim o ima "eam se ti, o iju rumeni,, uti,, tajanstveni, i kako sam i, #ugo zagle#ao. &ne su mi #r,tale na #lanu, a ja sam im, leei u travi, #ugo, #ugo gle#ao u o i rumene i ute. "eam se zvonika. Crkve su nae u mom zavi aju !razne i !rane. Veliko, staro zvono 'rkveno brujalo je na#amnom4 a ja sam kao mali mi u ao na gre#ama i gle#ao unezvereno oko sebe. 2uga me je rano nala. 6iko me nije !itao ku# i#em i niko me nije #o ekivao ka# sam se vraao kui. Mati mi je bila vesela i le!ukasta u#ovi'a. 9imi sam sku!ljao smrznute ti i'e i sakrivao i,4 a leti sam tajno obilazio stare, nakrivljene !lotove i ,ranio ku ie o kojima se niko brinuo nije. (

subotom, ka# bi zvona zabrujala, sakrio bi, se neku# na zvoniku !unom sle!i, mieva i #ugo se molio 0ogu. "ve to nije vano, jer je !rolo. 0olesti mi be,u najle!i #oivljaji. :eao sam sav u i!kama lakim kao !erje, a kroz !rozore sam vi#eo golubove moje, koje sam toliko voleo, !remetao i ku!ao Mati mi je morala va#iti stare a#i#are, sve bisere njene i svilene vezove, a ja bi, i, ku!io i gomilao na gru#ima i leao !o# njima sav blaen, !a bi,, smeei se, !rosi!ao iz je#ne ake u #rugu zlatne zmije, grivne !une rumena kamenja #raga. - ka# se setim, #a je to bilo #avno, meni se ini to tako uasno. Putovali smo. "eam se samo kola, koja su jurila me+u ito i svoje male, sme+e glave, u kojoj se vrzle tolike misli Moja je majka esto i ra#o !utovala. 2a#a je bila uvek ble#a. &bla ila me je u svilu i navikla me je na bele rukavi'e, koje su mi nou silom ski#ali sa ruku ( i ona bi s!avala u rukavi'ama4 namazala bi ruke ne im, to je mirisalo kao ljubi i'e i s!avala u rukavi'ama. &,, ja sam sve vi#eo. Je#nako smo !utovali. &na se obla ila u 'rno ( njene su slukinje bile tako raskalane4 seam se, je#nom sam o# sti#a i stra,a !lakao. 0le# i neis!avan ja sam u!laeno gle#ao lju#e oko sebe, stani'e i vozove a+ave i za#imljene. &na se obla ila je#nako u svoje mirisne svile 'rne i nosila me !o ku!atilima, g#e se etala !o mese ini i igrala !o !o#u, koji se sjao i svetlu'ao &ko nas su bila nou 'rna i velika br#a. &na je najra#ije igrala sa vlakim o*i'irima, koji su mi #onosili slatkie. Vo#ili su me na ja,anje i ja se seam, kako bi, se u!laio ka# bi neg#e zastali u umi i susreli majku, koja je ila !ei'e i glasno se smejala. Primetio sam, #a se taj kikot, koji sam mrzeo, !onavljao uvek, ka# bi se obukla u tu 'rnu svilenu ,aljinu koja je bila jako tesna. 2a#a su mi o i !o 'eo #an bile !une !rikriveni, suza. "ve mi to sa# izgle#a tako u#no i neverovatno. - uvek sam se uve e seao na staru 'rkvu, kraj koje smo stanovali i leei kraj majke ;jer ja sam jo uvek s!avao s njom, ma#a se ona tome jetko o!irala< esto sam ti,o suzio u mraku. &na je rano u zoru o#lazila neku# na ku!anje. Vie !uta jo !olunaga, se#ei !re# ogle#alom, ona bi me karala to ne s!avam. (li ja ve u #etinjstvu nisam mogao #a s!avam. 9orom su e#rvani bili vrlo ,la#ni, a ja sam se#eo kraj nji, i ekao majku. - sa#, !osle toliki, go#ina nema vie ni ega na svetu, to bi me za u#ilo / je#nom zelenom !aviljonu svirala je vojna muzika, a ona me je vo#ila !o gunguli ena i namirisani, o*i'ira, kroz koju sam ja veta ki terao obru . sa#, ka# je mla#ost !rola i ka# sve razumem, mene esto !o#ilazi jeza o# uasa im bismo mi #oli kui iz tu+ine, zazvonila bi zvona. inilo mi se, #a ba meni zvone. ( ne#eljom je bilo le!o. "a zi#ova su se ta#a smeila li'a uokvirena belim, visokim jakama, a !o# njima su se okretali u veselom agoru gr#ni enski eiri, to su me seali na to kove okiene 'veem sa !okr,ani, svatovski, kola. Moja je majka ra#o ila u svatove. Prvo je ustajao i govorio je#an gos!o#in u 'rnom sve neto nejasno i #ugo o .osovu. Posle je mla# je#an svetenik itao "Vetar". Peva ko #rutvo stisnuto kraj zi#a kikotalo se i gnje ilo zaljubljeno. Poznani'e moje majke su me vrebale, je#ino me je !rotini'a zvala otvoreno i jasno sa je#nim osme,om Posle je !eva ko #rutvo !evalo sve neto o .ara8 Musta*i, a ja sam stojao ble# i sav u grozni'i o# ti, !esama - uvek mi je na #ui ostajao o# sve te graje je#ino zamor, !osle ti, !esama. "tojao sam i sluao sam, kako mi mati !eva !rvi glas Protini'a bi me !itala, smeei se, to joj ne #olazim i to tako retko izlazim iz kue i #o#avala klimajui glavom !rema mojoj maj'i ras!evanoj1 "5, lako je Vama, u so!ran, u#ovi'a ste=" &,, ja sam sve uo. Pesme te !ritisle su me uza zi#, uzimale mi #a,. ( #a sam znao ta inimo, gle#ao sam !reneraeno stare ikone oko mene, neke lju#e !o!a#ale sa noem u ru'i !re# an evima, sa 'rvenim *esom na glavi1 i te stare ikone i slike !ekle su mi o i, kao #a su me zra'i, to su se o#bijali sa njinog tamnog zlata !roba#ali. 2ek ka# bi neko sko io na stoli'u i vi ui !re#lagao, #a se !oz#ravi !atrijar,, a #rugi !o eli besno !sovati, tek bi, se ta#a trgao. Mati bi mi !rilazila, i mi bi o#lazili kroz #vorita, g#e su nabijali bura#. "ve je to #avno !rolo i sve mi se ini tako smeno. 9vona na# naom kuom zazvonila bi tamno i u njinoj re'i !lovila bi i 'rkva, i uli'e, i sva okolina neku# u visinu Ceo je svet ta#a bio

tako lak "eam se1 moje bezbrojne tetke #olazile su i !lakale1 vi#evi me esto bolnog, !ri ale su mi o o'u i govorile, #a me !oalju u 0e #a u im, !a #a bu#em ministar u "rbiji. ( ja sam se sakrivao u !olju iza gra#a najra#ije na groblju, g#e su kraj gusti, kukuruza !asla sta#a i stojale gr#ne barutane. 2u bi, leao u travi kraj kakve #erne klu!e. -za mene su umeli vrba'i. Pre# ve e oni bi !orumeneli i ja bi, ustao i za u#io se i je#nog #ana zavie me u bun#e, koje su zau#arale na obore, na!unie mi !rtljag gr#nim, belim ,lebovima a #e!ove sa mustrama moji, tetaka kojima sam trebao #a ku!im1 razne "kre!ove" i "#elene" i neke makaze za "*rizure", i 'i!ele neke sa #ugma#ima, i smestie me u mali voz, za!lakae i iljubie me. Pri ali su mi, #a su mi i stri evi i ota' tako o#lazili. Voz je stenjao i !eo se na breuljke kraj Dunava. 0ataljon se vukao 'elu no kroz neka mokra !olja i strnjike. :juljale su se male vatre o# 'igareta. 9astajalo se lagano Desno i levo oseali smo, #a se vuku kroz no i !olja, mase. (rtiljerija je lu!etala, zve'kala i !sovala. Prolazilo se kroz neke bele, !razne kue, izgaene bate, i nalazili smo svu# samo krastava'a, mnogo krastava'a u vo#i. Po nekim breulj'ima leali smo u gomilama4 znali smo, #a se sku!ljamo sa svi, strana. Pa#ale su !rve magle zornja e4 u !raskozorje ,la#no #ovukli smo se !o# neki breuljak i !o eli se uko!avati. Ja nisam. 0io sam neis!avan, umoran o# svega toga. /ko!avali smo se u nekom mokrom krom!iru i #ola je najza# le!a, avgustska zora. -za nas, iz neke umi'e !evae neko 'ele noi uz ,armoniku neto tuno eki. 0ilo je ti,o i nemo u magli. ak gore se rumeni obla'i igrali mure na# nama. Polako je zemlja !o ela, #a biva sve rumenija. 2a#a sinu, sevnu kao #ivlje lajanje iza nas. Pu'ali su nekoliko ,vati na# glavama naim. 6eko o!sova i !a#e u jarak "De'ken", !o ee #ovikivati i sve se sa,ranjivalo u rov Vukla se slama, koju bog zna g#e na+oe, !osle se ulo vakanje i 'erekanje iz jarkova, a to!ovi su na# nama !rese'ali grozno. Po e #uboko i !otmulo .raj mene leae neki trgova ki !omonik iz 0ele Crkve, #obro #ete 3a#ulovi. )oe "Dur',bru',", kae on. Ja utim i saginjem glavu. ujem iza mene onog, to Ve mese'ima svako jutro ita "an Majke 0oije, a ja o!et sagnu, glavu i !o e, jesti ,leb i !osi!ati ga eerom. ujem kako iza nas vi u ko# to!ova za!ovesti i brojeve, i ti,o i teko kaljem, kaljem. :evo o# nas vi#im, kako u nekom ubogom seo'etu izlaze lju#i na kraj sela Vi.. u.. ,ub... !rva o# 3usa. "-za nas" ujem kako neko a!ue. &n#a tresnu zemlja visoko gore, a neki konji !o ee #a tr e sa brega. $ore su obla'i i #alje igrali mure i samo se ulo1 kao #a teki, natovareni vozovi !uze !o zraku 3usi zasue krom!ir ra!nelom i o!et nita. Daleko iza brega grozno iju mainke. &ko #eset sati #olazi vojnik. ita nam za!ovest. "!ominju ."niggraetz i Custozza8u. Vezujemo torbe "6emojte zaboraviti eer", ujem kako mi #rug a!ue. "aginjemo se i vu emo kroz rovove !rema selu. 2o!ovi su !olu#eli. $ore na breuljku tr e neki sa motkama na ru'i. 9asue i,. Je#an se izvrte. 2r imo lagano kroz selo. Pre# kuama stoja,u !rljave ene i mnogo, mnogo o#r!ane, !rljave #e'e. Je#no #ugo tr ae kraj nas i moljae me4 ali ta ne znam Jevrej e le!o, 'rn!urasto. .o# !osle#nji, kua u je#nom ljivaku tre!erilo je lie na kii tana#i. /lazili smo sve #ublje u rovove. "e#e ranjeni'i krvavi, !rljavi, #r,te, ,la#no im je. Je#an mrtva' !otrbuke u lokvama krvi. "vukli su ga svega golog "Vi#ite, jesam li Vam kazao. #a trbu, uvate", kae mi !rijatelj. / gu#urama se#e, lee, !u'aju. 6a #rugom breuljku, !reko, u magli #ima i zemlje, koja se !raila i kovitlala vi#e se ruske i'e -z je#ne ru!e ironi no mi vi e neko ma+arski i !suje strano ga#no. Desno o# nas izlaze, kao mravi, iz rovova rojevi >>8eg !uka i jure u groznoj #re'i, vikanju i jaukanju Provla imo se melu trnovitim i'ama 6eko nam nema ki !suje majku i naziva nas !sima. -sko i,. "av zrak oko mene #r,tae kao #a je bio !un tana#i. Pa#o, u neku ra. 9emlja se kovitlala i !rskala !re#a mnom u vis. Ja tr im kao lu#. "jurismo se u neke bare. 6eko !a#e kraj mene u glib i ja u, kako a!ue1 "5to, to je 9lota :i!a." / travi !re#a mnom lee neke 'okule, #esno o# mene vi#im mrtva'e iske ene, sa nogama smeno zgr enim i tvr#im, u#no tvr#im kolenima. $ore !re# nama ska u gr#ni 3usi u utoj mantiji smeni su i gojni. 2r e u umu. &!et legosmo. :evo o# nas gorelo je selo stranim #imom, koji nije mogao #a se #igne sa

zemlje. 2r imo o!et / umi se grozno klalo. 0a !re# nama Dotr avali su lju#i za#i,ani, strani ,oe #a bee. Mi se uko!avasmo ba !re# umom. :eim i #iem, #iem brzo4 iz nosa mi lagano 'uri krv. Pi... u. *... zastaje tane kraj moje glave u zemlji. "ve je tako zamreno. Pu'aju sa #esna i sa leva. "tiskam obraz na zemlju i #iem, #iem. 2resem se o# tog #isanja. Posle se o!et #izalo i na#iralo u te guste ume. Ja sam svu# s!avao, ali zore su me bu#ile. (li zore, zore su #ivne. ume zlatne, mla#e, #obre moje gali'ijske ume. :agano smo kroz ume !rilazili Po# kamienu. / rovovima ruskim bee !uno obojaka i koulja krvavi,, iskr,ani, !uaka, mrtva'a grozan #ar8mar. Moji lju#i, koji su jo !re #va8tri #ana !evali, leali su !re# tim rovovima sa razlu!anim elom. :ju#i valjivi, neumiveni, slabuni, uti, smra#ni4 neki jo ivi sa blesavim !ogle#om, iz#iui. Je#an me+u nama s!azio brata g#e lei melu njima, tresnuo se i #rekao ga#no. 0ataljon je gazio i tra!ao sve #alje kroz ume... / to #oba se igrao tango, a mi, 0anaani nosili smo svilene ara!e. Da, nije vie +a ki ivot kao neka#a u )aj#elbergu4 ne, bilo nas je svakojaki,. Dani su !rolazili. / io sam. "e#eo sam najvie tamo, g#e se govorilo o !okretima itavi, slojeva be#ni, i o#uevljeni, 2o sam voleo 2u rumenu krv !rosutu !o uli'ama. "e#eli smo ja i nekoliko Poljaka i ivuta i sluali smo istoriju ruske #ue4 ona je #olazila kao gr#na magla sa -stoka i znao sam, #a mora #oi neka gr#na oluja, koja e razneti taj u mao ivot bez sri i bez bola. .njige, itava br#a o# knjiga leala su kojeku#a !o sobi4 na!olju je bilo kobno !ro lee o kojem jo niko slutio nije ta #onosi. ( mi smo nosili svilene ara!e i 'ele #ane !rovo#ili !o uli'i i ka*anama. )teli smo #a s!asemo svet mi, slovenski +a'i. .o zna% Mo#a e je#nom sve nestati u umetnosti, koja nee rei ni ta ,oe, ni ta zna i ono to kae. Mo#a e nestati govor, i !isanje, i o#re+ivanje4 #a je ovo smrt, a ovo ljubav, a ovo !rolee, a ovo muzika. .o zna% (,, seam se1 ta#a sam se u !ismima !ot!isivao "siroma, Jorik", a majka mi je !o 'eo #an ila !o komilu'ima i !itala ta je to Jorik. 5, tako se ivilo !re rata. (,, bio sam mla# i imao sam tako le!a, vitka, bela krila i !lea. 3a#ulovi mi je #oneo #vo!eka. Dirali smo neke !rljave ene i ku!ovali smo svu# okola#e. -z 9logova smo #oneli !une torbe jela. 6a trgu je bilo nekoliko obeeni, 3usina. 6a glavnom !utu smo #obili tri teke granate. 0ilo je ve #osta mrtvi,. 6avikli smo se. ume su bile sve le!e4 zlatne, 'rvene, mla#e ume. 6eka tuga mi je bila !ala na gru#i. 6ou su me lomile ti,e neke grozni'e, kalju'ao sam i iao !oguren #alje. 6isu me vie tukli. ( ume 'rvene, mla#e i uvele sa to!lom, slatkom maglom uva,u nas, sa,ranjiva,u nas i si!a,u tu svoju maglu u #uu nau za navek za 'eo ivot. "Pak, !ak" uju se tana# !o #rveu. 6atakli smo noeve. 0ilo je !re# !o#ne. 6iko nije imao !ojma. g#e su 3usi i ku#a i#emo. $usti i i!rag nas je izgrebao. -zali smo iz ume4 !o+osmo kroz neke strnjike na breuljak. 6ekoli'ina nas ila je !re# ostalima. .a# iza+osmo, !u e #olina !re# nama. &#je#nom tresnu i #esno i levo oko nas. 9asu me zemlja i ja se izvrto, u neke leje krom!ira. 9ario sam li'e u zemlju i #isao, #isao. "trano je iza nas kretala uma i tresla se !o# !ljuskom ra!nela. .raj mene je jaukao je#an i za!evao. Po#igo, glavu. -za uveta mu je bila glava sva u krvi, vakao je krv i guio se. -s!ravio se i se#eo je, za!evao je i s!ominjao je enu i #e'u, zvao me je !o imenu i gle#ao je u mene, samo je u mene gle#ao. 9ario sam glavu u zemlju i utao. "un'e je !eklo. &ko mene su tr ali i vikali. 9as!ao sam 6a!a#ao me je taj san uvek, im bi, legao. Probu#io sam se Magla, ve ernja magla !a#ala je o!et na nas. -za ume !rojurie #va automobila. 2i,o smo se #izali. "ilazili smo je#an !o je#an natrag u umu. ( ka# !a#e mrak, !o esmo ii o!et kroz umu. Puilo se i smejalo Moj roj je ti,o !evuio. 0io sam i na to navikao &!et smo ili, ili. .raj baterija, koje se nametale kraj mokri,, strani,, mra ni, uma. 2rei #an je !a#ala kia. 3uski rov na bregu, sav zakisao, bio je izumro. Mora #a su ili neg#e naza# u !o#zemne rovove. ume se !uile !une oblaka. Mi smo ve trei #an leali u jarku tesno, je#an !reko #rugoga. / najgoroj vatri tu smo se uko!ali. $rozni'e su me tresle 2oga #ana je neki som borski u a !rebegao, !a su me gurali !esni'om u gru#i i uili me. Mutnim sam o ima gle#ao oko sebe, !o 'eo #an !evuio i zvi#ukao - o!et se ulo kako !ri aju o sve arima i

!e enju, o tu ama u birtu, o enama, i kako itaju "an Majke 0oije. 2ri "lovaka se !o 'eo #an mu ila, #a na svei skuvaju neto. Pokrili smo se gore atorskim krilima, ali je !rokinjavalo, 'urilo "e#eli smo, lealo se u blatu. 6e, teko je bilo i ono vijanje !o "remu i !o!aljenoj Posavini4 ga#no je bilo i tamo kraj 3a e u vo#i1 uvek uke, !sovke. ali je ovo bilo lu#ilo u moru blata. "ve mokro, sve kia, kue neke razruene, vo#a to smo je !ili bila je blatna, ,leb je bio !un blata. / blatu !re# nama leao je 'elu no, tek sa# smo ga !rimetili. /vukoe ga u rov. :eao je tvr#, !rljav, zau#arao je sav. / #esnom #e!u imao je ,leba a u levom trinaest *orinata i #va#eset i est kraj'ara. 2rebalo je !isati kartu. 9nalo se, otku#a je. 9vao se :ali. Veina je !re#lagala, #a se nova' ne !re#aje o*i'iru, nego #a se za#ri i !o!ije .au1 #a moe, on bi sam to tako nare#io, voleo je #a asti. Posle !o#ne !o ee o!et to!ovi. / obla'ima ute zemlje i !raine, to je !rskala u vis nestao je ruski rov. -za+osmo !olako iz jarka i !o esmo tr ati. Veina je ila mirno, lagano, niko nije imao snage vie #a tr i. Mirno se ilo se jauk, okolo treti zemlja, !rska, !o koji se izvrne, #re i. -ao sam teturajui se !o# teretom1 grozni'a me je tresla. &seam, #a kraj mene i#e neko. &boje smo bili iznemogli 9emlja je !rskala, treskala u vis. Vi#eo sam ute mantije 3usa koji su iskakali iz rovova. ?i'e i zemlja !re# nji,ovim rovom kovitlale se u #obovanju to!ova. "tigo, #o i'a. Je#an se !revrte !re#a mnom, !revijae se i skakutae. 2ane ga je !rozujalo o# glave #o !ete. ")aj#ete", kae 3a#ulovii i #ie se. .raj nas tr e neki. Ja vi#im, #a mi iz nosa 'uri krv na gru#i. .raj nas tr e neki #rei aove !re# elom. "ka u u rov, vi u grozno, i#u, urlajui grozno na no 6isam legao, iao sam lagano "a# e #a me ubiju, sigurno e me je#an o# ti, veliki,, uti,, #ebeli, 3usa, to kao lu#i ska u !re#a mnom, ubiti. .rv mi sve ja e lo!tila iz nosa. Ja lego,. 3ezerva se valjala !reko mene u rov. "vu# su leali iskeeni lju#i u blatu. 6e znam, to je svaki ranjenik !ola svu en, i tako vi u, o,, tako iz#rljivo vi u. :eao sam tako bez snage. :eao sam na kolima i vi#eo sam samo !ogurena le+a onog, to je terao i je#nako bo#rio kljusa# sa "!r..., !r...." .ola se je#va vukla u blatu. &n se esto okretao i mirkao is!o# ubare. Jo je neko leao kraj mene. Prolazili smo kraj !usti, sela. 6ekoliko ja#ni,, grozno siroti,, o#r!ani, ivuta :e!e ruske 'rkve, mokre ume to se !ue. 0lato, gr#no more blata. Psi tr karaju !o selima. Psi i ja#ne, !rljave izgaene ivutke. Devoj i'e o# #vanaest go#ina, o# #eset go#ina, nu#e se. "vu# kola, ja#ni konji i beskrajni, blatni !utevi Po uli'ama lee ranjeni'i. Posle !o#ne su #oli !o nas automobili. ( sun'e mlako, #obro sun'e lilo je !o kuama i !utevima. :egao sam na neko ebe, kaalj me je tresao, a na !rljavoj marami'i mojoj ostajale su !osle kalja rumene ka!i moje krvi. Pa i tu sam zas!ao. "tali smo u nekom #voritu. 6eki *enjeri su se ljuljali oko nas, i je#nog !o je#nog #izali nas, i unosili. ( u jutru nas ute i !olumrtve uve#oe u ku!atilo na #ruga vrata, izalosmo !uni sme,a. Pri+o, !rozoru i vi#e, is!o# mene belu varoi'u, !unu !otoka i mlinova. / zelenoj kabani'i, sa ka!om bez brane, ja sam se, kao u#na senka, smeei vukao kraj !otoka u kojima su !evale vo#eni'e. &,, !evale su, !evale su meni4 znale su otku#a #olazim, a imao sam osme, na li'u. .ako su bili uzani soka'i. "tare ene gle#ale nas tuno i alosno. ( sun'e% &,, to mlako sun'e, ja ga nika#a zaboraviti neu. 6a mojim rukama #r,talo je neto to!lo i strasno. &,, ivot, mla# ivot igrao je tako veto biljara u ne!oznatoj ka*ani toga gra#a, ne ja. .o si ti% .o si ti, sa to!lim, utim o ima u ve ernjoj magli% 9ar nisam jo toliko bolestan i nean, #a te #o#irnem% .ako je tvoj !oljski govor mutan i nean. to si tako #obra !rema meni, ta to nije tvoj zanat. 9ato me gle#a tako milo% 2voja bluza !a#a mi na glavu, to gori i mu i, grozni'e me tresu. .o si ti, #ivna, le!a, strasna, melu ogle#alima i ai'ama u sumraku ka*ane% (,, ne, ja neu tebe4 tamo na!olje ,ou, #a iza+e. $le#aj, jesi li vi#ela one bunare4 a, #a uje kako lju!ko romore, kako neno !ljuskaju. Meni je isto ao to nisam umro, ali to ini jesen. 2o mlako sun'e to te e !o kuama belim i istim ta ,oe one ume o# mene eno, tamo iza br#a one me zovu, one se veselo smeju sa mnom 9ato ja tako neno #iram zi#ove% .u#a i#em4 ja nikog nemam u ovom

gra#u, ja ne zna !uta. .o me voli4 zato me gle#aju tako ovi stari lju#i% $le, slatkii. )aj#e tu. Devoj i'e se#e sa malovarokom elegan'ijom nametene4 moji se !rsti s!oti u. 6oii, mali, srebrni, zar se sti#ite moji, ruku% (,, #a, one su zarasle u blato, koje ne silazi, a nokti krivi, is!re!u'ani vas !lae ( 'ure malo olake, malo !okvarene 'ure kikotale se, a ja sam se smeio. &,, ta ja znam, ta #a mislim o svemu tome. -grala se zemlja to #a se ne igramo% -grala se jesen sa mnom ,aj#e, #a !oigramo -zabra, je#nu. 2u u. .o mi se smeje% &na se zvala :usja. "mejala se mnogo, sva emu, imala je malo iz#erane rukavi'e. - ja !o e, #a je molim smeno i #obrou#no. 9aboravi, !ou#e i gle#a, samo ta to!la, una!re# sam oseao, to!la usta. Drugari'e njene !une sme,a ostavie nas same. -li smo kraj vo#eni'a. 0ojala se, #a je neko ne vi#i1 "Da nisam vi#ela Va znak #a ste aka#ema', ne bi, Vam #o!ustila #a me !ratite Vi mislite, #a sam ja !okvarena%" &,, ta sam ja mislio% 0io sam !un sme,a Je#ila se samo to sam bolestan, mislila je, #a sam ranjen. 6ije joj se svi+alo to sam tako #ivlji 3ekla je, #a se ko# nje *inoom moe vie !ostii. / ve e, seam se, bee u#no nebo. Jesenje nebo uvek u#no. 6aao sam je !re# bolni'om, ekala me je. Dr,uim je rukama va#ila klju i !okazivala ga, a mogla je #o !onoi #a izostane. Poli smo uli'ama, g#e je vejalo rumeno lie. Pitala me je #a li "rbi imaju 'rkve i ti!ala me je o# strasti. ?elela je #a se vozi4 stari je#an *ijaker !rimio nas je &na mi lee na gru#i i ras!lete kosu, tako !lava kosa umiljata, bez onog tekog, o!ojnog mirisa 'rni, kosa u mraku &ko nas se vijugali *enjeri Po# utim, zlatnim umama, !o bregu ljuljala se i batrgala kola, a nebo je bilo !uno zvez#a 6eg#e #aleko ta#a na jugu molile su se stare ene za mene. ( neg#e #aleko na severu leali su moji lju#i !rljavi, valjivi i gla#ni u blatu, #r,tei o# zime i !otmulo ekali g#e e granata #a se srui. "Das )un#sregiment78, kako su nas zvali. Mi smo stigli !o# ume i !olosmo !ei'e &na se u!laena stiskala uz mene. 2u su ne#avno neki vojni'i zaklali neku #evojku. 9ali smo u umu 'rnu sa rumenim vr,ovima. :ie je !a#alo na nas, a mese ina rumena lila melu #rveem i #ovo#ila #o suza, #o nenosti bolne1 ljubio sam je, kao #a nikog nemam svoga na svetu 'elom osim nje. &na je, sva lu#a, izmu ena, #iui teko a!utala gorko kako je sve ga#no, kako je svi mame, a kako su svi ,ulje. Mati je !o 'eo #an mu i, a ona ,oe i!ak #a ostane !otena. Varoi'a je gorela #ole u rumenoj mese ini, a !ruska grani'a sa svojim belim kamenjem kruila je oko nas. 6jeno belo rublje bilo je namirisano. 2a naivna !anja, to s!remanje una!re# #irnu me i ja joj to reko,. &na se uvre#ila. / mraku sam malo samo vi#eo njenu glavu, ali su njene ruke bile neizmerno mile1 samo se bojala1 misliu o njoj zlo. Daleko oko nas belila se varoi'a sa kui'ama belim i malim kao igra ke za #e'u. &#je#nom ona ti,o 'iknu Je#na ti'a !rnu i lu!i se o stablo. &na jeknu bolno i !ogle#a za njom u umu. / mese ini je bila grozno ble#a i le!a. Dole u gra#iu svirala je vojna glazba. .ome ja ovo !iem% Mla#iima, mo#a mom sinu ble#om i na!aenom. ( oko mene kulja velika lu#orija rata, sve se lomi !o#a mnom i ja smeei se gle#am te rulje i i#em o# gra#a #o gra#a. 3ulje !usti, ena, rulje ,ulja trgova'a, rulje ra#nika, rulje bolesni, i rulje mrtvi,. $r#ne gra#ove, ume i !olja1 tamne, ,la#ne stani'e. De'u i ene. Pijanu ,r!u oni, koji se sa# bogate. "ve ja to vi#im i gle#am sa osme,om. 6iti sam iji, niti imam koga, ni brata, ni sluge, ni gos!o#ara. $le#am ti,e, !lave, mokre !roletnje uli'e Vitke rumene mostove u zalasku sun'a, ka# i, najvie volim, i ku# uvek i#em. &ni me vi#e uvek ve no ve#rog, neka# retko umornog, skoro uvek nasmeenog, ni ijeg. 6i vere4 ni mira, ni kuita, nika# ni ega Ja !ri am to ti,im i mokrim, !roletnjim uli'ama, !o vo#ama i gra#ovima utim o# jesenjeg sjaja o njoj vitkoj, ble#oj, istoj i maglovitoj, o njoj, o mla#osti. .o zna1 ku# i zato me vo#i, ja i#em za njom. 6joj krvave umarke, njoj mrtva'e, njoj naa groblja, njoj moje z#ravlje, njoj se klanjam, !re# njom kle im je#inom #obrom i ve nom. - moja ljubav !romiljena i ironi na ve #avno nije bu na. (,, sve je to tako smeno. 6emoan sam, tuan i zamiljen. 6e #aje mi se #a ivim. - ja sam se borio na Pont86eu*u. / vizijama belim i ja sam iao !oguren sa 'arem !reko berezinski, santi / vizijama lu#im leao sam i ja #o nogu 6eronovi,, ka# je 3im goreo u moru ara i Po!!ea sa vitkim strukom !rolazila i kikotala se !rijatelju, koji je sa za!enuenim ustima

vikao ime &mira i !evao more u zalasku sun evom. "e#eo sam i ja sa ribarima i vukao se !o !ristanitima, g#e se #evojke nu#e tako jevtino, i, zaostao o# sviju, i ja sam #o kolena ga'ao !o blatu i snegu kraj eljezni ki, koloseka, kroz mrke ume bez 'vrkuta je#ne ti'e. 6a arenim la+ama sa ribarima sa )iosa ja sam ti,o ku!ao se, u zori, koja je suzno #olazila i imala usta mirisna i jasna. / tamnim meavama ja sam u vizijama se#eo na# .am atkom i gle#ao kako se tromo kre bregovi i grme i tresu u ,r!ama, kao ,ilja#e kostura i gomile elavi, lubanja. Duom mi je !roao. :akomisleni 0alzak sa razbaruenom kosom i !ro,ujao general 0olivar krvav i mla#4 a nou sam se vraao kui i vi#eo #e'u !o estoro na je#nom krevetu, u ritama !o !o#ovima vlanim. :eao sam u ve eru maglovitom o# jorgovana u zagrljaju je#ne ene sa o ima zamagljenim, gle#ajui mora iza "!lianskog groblja - tako sam se oslobo#io i o#ro#io o# svega. - nita me vie ne vezuje ni za #obro ni za zlo - tako sam se oslobo#io svega. Ja #rim moj mali ivot sav !otreen i u!laen u rukama, u#ei mu se. kao to #ri 'rni evnu, !rsten sultanije u rukama #ok se ona ku!a. &n je u mojim rukama a nije moj - sve to je oko mene moje je i nije moje. /moran sam. za#ovoljan. zamiljen i smeim se. - moje o i u!rte u !rsten is!ituju i ne !riznaju nita, ne boje se nikog i ni eg i !rataju i zatvaraju se ti,o, ne!rimetno. Mi nosimo u njemu !rolee i ne i#emo kao @lorentin'i iza gra#a u !olje, #a ga slavimo. ta je nama ubiti tri miliona lju#i% Mi smo slobo#ni i znamo1 #a je nebo svu# na svetu isto i !lavo, o,, tako. Dola je smrt jo je#nom, kao neka# #avno, ali e iza nje #oi slobo#a. 0iemo slobo#ni i smeni. 9naemo #a je nebo svu# le!o, i #a nita ne moe i ne zna #a nas za#ri. "ve je !ro!alo, ali e se to urlikom rairiti o# je#nog okeana #o #rugog. 9amiljena i ble#a li'a, sva ta li'a, sve te gorke, muke, umorne glave, ka# se bu#u vratile sa krvavi, ne!regle#ni, grani'a. 0ie eljne onog, to je #o sa# smelo samo bilje i ume i obla'i. 6au ili smo #a !ijemo ivot #ublje no ika# o# ka#a svet !ostoji. 6ita nema smisla, sve je !ro!alo u ove tri go#ine. "tra,ovito, u!laeno, !aljivo ja gle#am u njima ivot i #rim ga rukama koje #r,te, i gle#am oko sebe ume i !uteve i nebo. / zoru sam stizao kui. "toji breg zelen, "iroko bilo" iza njega, a sun'e tu mirie na umu, g#e sam i ja igrao je#ne to!le noi na mese ini, g#e sam sluao !ijan z#ravi'e kroja ke omla#ine i gos!o+i'a ti,o, usamljeno a!utanje. "meni rovovi, to su trebali #a brane o# 0ele Crkve o# "rbijana'a, koji nisu #oli, zevaju i s!avaju i sun aju se. 2u !o inje #a !a#a na mene neka bogata banatska tuga, meka i #obra kao beo banatski boini ,leb. 2uga !lo#na, tuga berbanska, tuga kosi#be. / zanosu ja vi#im zelene gutere to s!avaju !o !utu i oni mi na!une o i suzama. "uze, koje ras!inju kao iroko !olje !uno ivanjskog 'vea 2a#a u magli ve izlazi !re# mene moja stara kua #a me #o eka. Ja uutim, moj glas se je#va uje i ja izlazim iz voza !ogrbljen i umoran. 9voni, a,, uvek ka# se vraa kui zvoni. Do ekuju me i !la u. Mati mi umire. &#vo#e me u kuu ne!oznatu. 6e #aju maj'i. 2etke me grle i !la u. "un'e je !re# no zasulo ivo i ja sam se umirio i ni ega mi nije tako ao kao sebe samog. .a# !rne !o koja !re!eli'a, ja se setim zemlje, !olegnem u s!renu travu i utim. ekam ve e. 6ee #a me vo#e maj'i. Mese ine mokre, svetla ela, #olaze i leu !o bunarima. "r'e !rne, use#ne kakvu zvez#u, to !rolee !a#ajui, i strmoglavi se #ole, !a#ne !re# nas, #iemo ga i gle#amo ga, a ono se smei. &ko nas u blizini te e vo#a4 za!evamo glasno, !rimetimo iznena#a kakvo mra no #rvo i o!et sve uuti. :eemo i uzimamo no !unu zvez#a na gru#i4 sr'e ne ku'a vie, ku'aju us!omene. 0lage, umorne ruke mrse se sa travom i me+u !rstima navire zemlja, to ima #a, !ust i beskrajno !un tame. 6eg#e iza kua zvekne sr! i navru suze. 9ar nig#e stanka% "a jablanova !a#a lie a jo nije jesen. Pa i!ak ona je ve stigla u kukuruze. / kukuruze iza kua, g#e e moje tetke izai #a i, #o ekaju. &ni nika# ne o#stu!aju &ni e #oi. 6jini su o*i'iri mla#i i le!i. "vi su njini o*i'iri mla#i i le!i. "ve je ve s!remno. Peva ko #rutvo i litija e izai !re# nji,. Doi e u moju kuu4 staro, srebrno !osu+e je s!remno. &ni e #oi. .roz kukuruze nou stie jesen. 6iko je ne vi#i jo, samo u zori ostaje o# nje rosa. ( #aleko iza bagrenja, neg#e #aleko ak g#e su !olja mrka i sjajna kao bakar, stoji je#no usamljeno

#rvo na vi#iku, stoji ve go#inama gle#a mene i #imnjake moje kue. "r'e uti a ku'aju us!omene. 2etke mi !ri aju. Ja vi#im zavejane ma+arske i nema ke gra#ove. &svetljene !rozore 'in'arski, kua, g#e su i, ra#o !rimali. ?ivelo se uvek u tu+ini. "elili smo se, selili smo se. ( gru#obolni smo umirali ko# kue u zavi aju. "neg veje. Pusti soka'i, 'rni, !o#erani ka!uti. 2ambure svetlu'aju !o# !azu,om, a !esma tek jekne !o# kojim nakrivljenim, !ijanim *enjerom. (,, ne moe biti, #a je sva ta gr#na tuga samo iluzija, le!a kao ast. 9atrese se kolo. 6a!olju !a#a sneg, a unutra 'rne o i gore kao ar. (,, taj ar je ne!rolazan, ne!rolazan kao miris ovi, ravni'a, to ve vi#e jesen, kako se nou #ovla i kroz kukuruze, a jutrom o#lazi !o rosi. 0olnim, gorkim osme,om ja i, gle#am sve. "ebe !ogurenog i izmu enog, kako kalju'am1 i onog to je neg#e u &#esi, i mo#a je Ve melu njima, !a i onog to !olu!ijan !olazi na je#an o# najstraniji, !oloaja na .a!oretu4 !a i onog to je !un kolajni se#eo !re# umom i mislio mo#a na mene i !oginuo u je#nom je#inom vi,oru granata. 6a!olju veje sneg, veje sneg, veje4 svu# se rulje jure, tumaraju. 5no kao stoka na#iru !rema )oro#enki, ginu, ginu kao stoka 5no i, g#e se melu sobom kolju, kolju u urnebesu uma i blata, u agoniji krvavi, ruku i misli Milioni se s!remaju !o# svojim varoima, g#e je more visoki, vavilonski, kula, g#e je bura o# elika i grmljavine gvo+a, kraj beskrajni, luka !uni, bro#ova. ( gr#na "lobo#a stoji i gle#a u okean bez smisla, bez istine, i ne vi#i ni svoju senku na nebu. "amo tamo, g#e sjaje !rozori na make#onskom sun'u, g#e svu# viri sirotinja, tamo se ori !esma. "ve !osle#nji, sve esti, a tamo je !etoro brae. Vie nema je l7 "Jok, nema", ose e kratko. "Pa i ti e #a !ro!a#ne, bre". "- ja, i ja". "Pa ima li majku bre%" 8"Jok, nemam." 8 "( #oma%" 8 "Jok, brate, izgoreo." 8 "( #e'e%" 8 "6e znam." 8 "( o'a%" 8 "Poginuo." Veje sneg. - o!et igraju kolo ta gle#aju ti lju#i% ta gle#aju ti smeni lju#i, 5nglezi, @ran'uzi, (merikan'i, Crn'i% Putajte i,, neka traju 0oi je #anas bitoljski, kue razruene. Pustite i, nek !evaju. Posle#nji su. Veje sneg -z ume sa erne #olazi 0oi, !lae kao majka4 lie tre!eri kao kan#ilo, ti,o na#grobno !ojanje i 'rveno vino !o kuama Po# granama !unim snega, tiine i 0oia, oni bez #oma, bez #e'e, krvavi, !onositi, !osle#nji 2rebali su #oi Moje i, tetke Cekaju. ( tamo, g#e i, vi#im ka# se trgnem, ja vi#im samo mrka !olja kao bakar, zasute rovove, !razne i obrasle travom kao grobovi4 i kukuruze kroz koje #olazi jesen, ma #a je niko u gra#u jo ne vi#i. Pustili su me njoj ka# je iz#isala. 0ee izgubila vie zuba i ta usta me is!unie nekom stranom, !ritajenom grozom. &ko nas bee !uno baba i tetaka moji,, koje su je#nako govorile o bolestima i mrtva'ima. Po sobi su razastrli arave nato!ljene vo#om i siretom 6jene noge su virile is!o# svilenog jorgana. Vie !uta se osme,nula i rekla ti,o moje ime, molila me je #a legnem i #a se o#morim o# !uta. Pri ala mi je kako je bila mnogo sama u !osle#nje #oba i kako su je strano vozili i gurali na elezni'i !osle#nji !ut ka# je !utovala. .ako su je krali za vreme bolesti i kako je u !osle#nje vreme elela #a umre. - kao #a je to neto obi no govorila je, ta imam #a inim !osle njene smrti. Morao sam !otra iti njenu sliku na kojoj je bila naslikana o# osamnaest go#ina. & toj je sli'i mu ei se #ugo !ri ala i molila me je #a je #rim uvek na mom stolu. tek to sam !re# zoru legao !robu#io me vrisak i za!evanje ena. /mrla je i nije #ala #a me bu#e. "tare ene su za#izale suknje i tr ale !o #voritu, !lakale i skakale4 je#na je !ala kraj !ostelje i nari'ala. - to nari'anje je !ro#iralo, kao i zavijanje u!laeni, !asa sa #vorita, kroz sva vrata i sve zi#ove. - tek to svanu vi#e, kako urno tr e neke ene !o kui, to e vino i !iju rakiju. 6e!oznati neki star'i !rilazili su mi i traili o# mene klju eve. - #ok sam sav teak i !o#buo lutao !o kui, osetio sam kao na za!ovest iz mrtva ke sobe, #a je sve bilo s!remno. 2o me je is!unilo lu#im uasom. "tajao sam kraj !rozora zagle#an u mutne krovove, u zi# 'rkve velike i !razne i stresao sam se. - #ok sam, #rei se za glavu, gle#ao kroz zavesu kako je golu #iu i ku!aju svu utu, !o'rnelu i sasuenu a !ri tom to e i !iju rakiju, !o eo me je ,vatati neki sulu#i stra,.

Doao je !rota. itao je molitve, je#nako gla#io brke, o#lazio je u kut i traio su# za !ljuvanje. Moje o i malaksae sasvim. "akrio sam se u je#nu sobu, g#e bee !uno maleni,, svileni, neki, jastu ia u!leteni, u stare vezove i are. - to zlatno, svileno, malo arenilo, toliko me #irnu, #a sam iznemogao !ao. Doli su #a me zovu, jer me je !rota traio. $ovorio mi je o maj'i, !osle je nena#no !o eo #a govori latinski, nasmejao se i s!ominjao sle!a ku, karlova ku aka#emiju, se#eo je i je#nako !o#izao !rst i !onavljao1 "AuousBue tan#em abutere..." ( nari'anje se je#nako orilo iz svi, soba, iz svi, zi#ova1 "&, jao... o, #a ustane #a vi#i tvog le!og je#in'a... jao". ( mene su !re!a#ale muke. 2o nari'anje me je teralo iz kue. 2a# iznena#a na u, na ste!eni'ama, #a neko ,oe mrtvo telo #a !robo#e iglom kroz sr'e / meni neto zviznu kao bi , okreto, se i jurnu, u sobu. $le#ao sam samo neke babe na stoli'ama kako su se krstile, se#ele sa sveom u ru'i i !onavljale1 "-ju, slatka 8 kao trebalo bi !itati strinu." .a# sam jurnuo na vrata, one se u!laeno !o#igoe. 2a# moja ruka nete#i'e !a#e sa besnim urlikom na !rvu glavu na #omaku4 soba se is!uni stranim 'iktanjem, stoli'e !o!a#oe a babe jurnue, za!evajui strano, na vrata. &ne su !lakale, vikale, krstile se i tr ale. (li 'eo #an, #ok je mrtvo telo lealo !rostrto, mene je morio neki lu# gnev i ga+enje. Pogreb je bio sutra #an .ia je bila !ala, !a smo ili !o. glibu. De'a sa ira'ima vi ui, a !o!ovi !o ne istoj kal#rmi. -ao bi, bio ra#o tako bez !restanka !o glibu, !ognute glave. &setio sam kako je sve strano. $roblje je bilo #aleko iza gra#a, tamo g#e be,u barutane, gr#ne ru!e +ubrenjaka i 're!ane. Visoko na ,um'i !o# jablanovima bee naa grobni'a. Vo#ili su me #esno i levo !o groblju. "an#uk se teko nosio, #va tri !uta se inilo, #a e #a ga is!uste, ta#a su svi vikali. $roblje bee !uno sveta, to se rasu svako svome grobu !a !lakae i nari'ae. "eam se, zaustavljali su me kraj rake. "a je#ne grane 'urila je kini'a ka! !o ka! na moje ruke. Pomislio sam, #a se o#maknem4 ali sam ostao tako i zagle#ao se u te ka!lje. Peva ko #rutvo se za,ori i miris tamnjana me obasu. Vi#e, !rotu, g#e o ima okrete i !o e govoriti o maj'i. Dugo je govorio. 6eko me je gurao sa leva, i sa# su ka!lji'e je#na za #rugom teko, lagano !a#ale u moju kosu. Prota je !o#izao ruke a tetke su mi glasno jaukale. 2a#a se #ie kraj mene je#an gos!o #in u 'rnom i !o e govoriti. 2etka mi se nae na# uvo i a!nu mi1 "Vi#i, e#o, to je gos!o7n !re#se#nik." &n je s!ominjao #obrotvorku saborne 'rkve, neku #vokatni'u u (ra#u, koju je ostavila mesnoj 'rkvenoj o!tini. .i#ao je re eni'e, #isao teko i mu'ao. Dva mala +aka staja,u !re# njim, oni su tajno ti!ali i gurali ira'ima. &# je#nom gos!o#in !o#ie glas1 "Moemo rei, #a je naa 'rkva, i neu samo #a kaem 'rkva, nego i nae su kole njena...", njegove se o i u!laeno rairie, on za!e u govoru, tre se i !o e gurkati je#nog #o sebe a!uui1 "Jo'o, Jo'o, Cie ,eit man #as... um $ottes Cillen= za#ubina, #a za#ubina moemo rei. :aka joj 'rna, laka joj 'rna zemlja," #o#a#e ,itro, o#a,nu teko i izgubi se u gomili. Po ee !a#ati gru#e !o san#uku koga su s!utali. Je#na o# moji, tetaka !a#e !reko san#uka vritei o ajno. ( !osle smo se vratili. "tolovi su bili !uni nakita o# arenog !a!ira. 9agle#ao sam se u je#an le!, starinski ilim i ne ski#o, o iju sa njega. Prota me je !reko stola je#nako teio a kraj mene o!azi, iznena#a je#nu le!u enu, koju nisam mogao #a !oznam. &na mi je #o#avala ai'e sa vinom i !itala me, #a li sam umoran i #a li bi, !rilegao - ne mogavi setiti je se, !itao sam tetku, ko je ona, a ona se nasmeja1 "9aboravio si Ma'u4 najle!a #evojka, nema ba 0og zna ta, ali ka# ti ja !rovo#a#iram nee se kajati." "Duo moja", uz#a,nu ona i !ogle#a u #evojku, to sva !orumeni. Po!ovi su #ugo se#eli i govorili o !okojni'i. 6a stolu su gorele teke, mirisne mrtva ke svee. Ma'a je !isala !osmrtni'e. &na je bila vrlo le!a, "z#rava," kako rekoe tetke. / ostalom ja, i ako ga ima, retko !rimetim na enama, ta runo. 6jene o i i silna, 'rna kosa, ramena i vrat u kojem se krile !lave mo#re vene, setie me na neki ,arem u romanu je#nom a ja esto itam romane. / ostalom, svi smo mi govorili o romanima. Pa i ona me je ba malo !re !itala o nekom romanu i rekla1 "(,, molim

Vas, sve to ne vre#i nita4 tri go#ine je vu e za nos, a !osle je !uta #a se #avi, a ovamo je naziva kanarinkom." / njenoj le!oti bee ne eg tekog. Crnina na njoj nije mogla meko #a joj obgrli stas4 nego leae na kolenima njenim kao ilimovi teko !o !osteljama, ilimovi sa arama, koje sam toliko voleo. &setio sam miris mrtva ki, svea i o# je#nom mi se zga#ilo jelo i ja o#gurnem tanjir. "2reba #a se oenite, re e mi !rota, bez ene i #e'e niste !ravi ovek." 2etke mi u#arie u sme, i !la i #igoe graju vi ui u glas1 "Ma'u, Ma'u", !ri+oe mi, ljublja,u me i milova,u !o kosi. ( tanjiri su zve'kali i svaki as se tek ulo1 "5j, g#e je #a ustane, evo #oao je. "ve joj je elja bila #a ga vi#i i gle, ona o#e." "&#e", #o#a#e !rota, zverajui u svee, koje su bile sve ue i mirisnije. Miris mrtva'a bio je ostao na stolu, u jelu, samo ga u vinu ne bee. .a# me ble#og i !ogurenog o#ve#oe u sobu #a s!avam, #ugo su me ljubile i smejale se, #a bi me razveselile ali sve to nije ilo o# sr'a. Moj ,la#an !ogle# i tu+inski osme, mutan i zaje#ljiv !laili su te stare ene. .raj !ostelje sam naao neke stare, izble#ele s!omeni'e i karte iz ku!atila, na kojima se ona neka# !ot!isivala1 "tvoja #un#a"4 neke slike .arlsba#a, o*i'ira, #iletantski, zabava i je#nu vrlo staru ruu. -za zaloene !ei sakrio se miris mrtva'a i neki teak miris 'vea i vrebali su #a me zagrle ( iza zavese stajae moja stara tetka ona se mu ila #a me sagle#a kroz zavese, inilo joj se #a ne #iem Ja znam ona miljae u sebi1 ".ao i #a nije nae #ete, ta se taj morao na!atiti, ne jesti4 g#e je taj sve morao s!avati, !a #a se ovako satari. 0le# je i kalje. "ve kau1 goji se, 7ma kaem ja4 sve je to trulo, 0oe me !rosti, kao #a je o# voska, kao one lutke u !anorami Pravo kae Je'a." ( !osle% Posle su o!et !rolazili #ani. /stajao sam u !o#ne. Jesen oto!li jo je#nom i sun'e granu. "vaki #an sam izlazio na groblje, tamo sam se u #etinjstvu najra#ije igrao. Poneg#e je !ao !o je#an 're!, !oneg#e je !ao !lot. ( bilo je jo #osta golubova &tvarao sam vrata to su vo#ila kroz !ortu, u kojoj je visoka uta travuljina bila !una kokoaka i !asa, koji su se tu ku!ili. Prolazio sam kraj male kole, g#e se ula vesela #e'a kako !evaju, i kraj #rvara to se niza,u sve #o groblja "ve su te #rvare bile u rukama moji, tetaka. ?uta vo#a, a u njoj staja,u mirno 'rni le!ovi na vetru, to je !o obalama vijao !esak i !erje. Drva su !u'karala na vetru4 a ja bi, #ugo se#eo !re# vratima nae grobni'e. .roz !ozlaene reetke vi#eo sam kite bosiljka na zi#u, #rvene krstove i slike moji, mnogi, !omrli, baba. Debele i slabe ene gle#ale su i !o!ovi sa lukavim li'em, kakva imaju slike !okojnika ka# je sun ani #an - !uno grani arski, o*i'ira. & svemu tome nisam mislio. Dolazio sam i se#eo tu !o sate Poto me niko ekao nije, se#eo sam tako izgubljen #ugo. (li ka# se vraa, !o mra nim uli'ama, vrebali su me i vo#ili u svoje kue 2etke be,u o#lu ile, #a me oene i oenie me "vi su znali, #a me treba oeniti i oenie me. & meni se isto tako mnogo reavalo kao i o svemu #rugom i o ratu. 0ilo i, je, koji se !o#smeva,u mome utom li'u, ali su #evojke govorile #a sam le! .ako su me vi#ele nekoliko !uta u etnji sa ivutkama, o#lu ile su, #a treba, #a me to !re !ovrate. Prvo su me vrebali !o!ovi. &ni su me o#vo#ili svojim kuama, u kojima su !ostelje bile iroke, a u !rozorima se 'rvenile u!e !une vianja i treanja. &ni su mi govorili ti,o, sa osmejkom o novom ma+arskom kati,izisu, koji ,oe #a im nature, i s!utali se ugojeni i teki u meke stoli'e. "ve su njine ene nosile malo rasko! ane gru#i i kosu !unu ukosni'a, neure+enu, s!alu za vrat .o# nji, ne bee mnogo sme,a, ve mnogo osmejaka 6jine ene su me gle#ale vrlo umiljato, blago1 ka# i ka# bi ne,oti'e !rekrstile noge i u!laeno !orumenele, ka# bi !rimetile, #a im se le!e, !una ke noge sjaje u belim ara!ama #o kolena. &ne su i, brzo !okrivale, okretale se ,itro muevima svojim i nasmejale se1 "to ne !ita gos!o#ina !a #a ga enimo%" Mene bi za as !omilovao nji,ov sr#a an osme, i stisak ruke1 no !osle bi me o!et obuzimala gr#na #osa#a, zagle#ao bi se u nji,ove ruke sa ne istim noktima. Vie !uta !o!a#ije su me o!kolile samog u nekom smenom salonu !unom stakla i aa, na kojima be,u naslikani areni kosovski juna'i. - #ok bi kakva le!a, bela ma ka savila se u mome krilu, one su me na!a#ale to se ne enim, ,valile i branile sve muke u gra#u, a najvie ba svoga mua. Mene je za u+enog razveselio nji,ov z#rav i raskalaan sme,, koji mi je a!utao o ne!rolaznoj ari mali, i aljivi, gre,ova. &ne su bile najbolje

majke, ali su ra#o se#ele tako rumene #o !uni, gru#i, ti,o se smejui !rime#bama klizavim i besti#nim. 2ek ka# bi, !renaglio i !okuao u mraku, #a zagrlim koju, naiao bi, na besan i je#ak ot!or, na s!ominjanje #e'e i mua. Ja bi, u!laen i zasti+en stajao !re# njima i osramoen o#lazio &ne su me nazvale "*rajla" i 'eo me gra# imenovao o# ta#a tako .a# bi, nasmejan izaao o# ena #o ekali bi me !o!ovi i teili. Crni i teki govorili su o svemu sa ,itrim !reziranjem. 6jine meke, jako meke ruke, milovale su umorno moju1 !ri ali su mi o tim !raznim 'rkvama, koje sam toliko voleo. Mnogo su se smejali. 6ajra#ije su govorili o selja'ima. / mra noj sobi, !ri stolu !unom aa vina, vina u koje su s!utali ueta, #a ne kisi, ni'ale su selja ke glave iz nji,ovi, re i, razbaruene i neobrijane, sa malim, lukavim o ima i !oniznim li'em - sve je bilo ugojeno i veselo. 2eki kao volovi bili su ti selja'i u !ri ama nji,ovim. $lu!i, ka# i ka# #u,oviti, u zase#i, i !revari, silni kao ile borova u gramenju i otimanju zemlje. &'evi, koji su gle#ali kako im #ete umire iza !rani,, mali, !rozor ia u niskim sobi'ama, g#e su e!rkale kokoi1 ene to su ra+ale i sutra#an Ve ustale i istile talu1 i #e'a to su se neo#rasla, !olugola valjala !o slami, mala braa i sestre, to su se igrali be#ni, i blu#ni, igara "Pa to je svu# tako", smejali se oni. 9a!re!aeni sve'i gle#ali su sa zi#a okre enog, belog i istog i glu!a li'a oblazila su oko sta#a ova'a i oko a!urja. Posle su #ole na re# !ri e o )ristovom grobu, ka# ga o!se#nu babe i #onesu jastuke u !ono stranog #ana ka# se eka /skrs. - sto ga#ni, ala i !sovki znali su o tom. 6e bee ni je#ne #rage slike u re ima njinim, !unim ne!regle#ni, !olja kukuruza i strnjika1 a u niskim kuama vi#ele se samo senke, gore nego senke ivotinja. 2ek ne#eljom bi ni'ale smene, nakin+urene #evojke, namazane i o*arbane i gomile 'rni,, !ijani, seljaka. ( !o# gustim, selja kim obrvama stara'a, sevala bi gorka u# i besno lukavstvo !rema svemu, osim zemlje, koju bi te o i gle#ale, !une lu#og, ra#osnog svetlu'anja (li bi se te slike najgore meale, tek ka# bi !o eli !ri ati o nji,ovoj ljubavi. 2a#a bi se u mraku vrteli i gazili ti ja#ni selja'i, u lu#im gomilama, goli i !ijani 2r ale bi is!rebijane ene sa su,im o!alim #ojkama, krezube i smra#ne o# znoja. &ne bi se !revrtale i !revijale u mukama !oro+aja ili bi leale krvave jau ui o# muka !o zemlji1 ki#ale se o# bola zbog razni, lekova !rotiv za ea. Po# !rozorima bi leali krvavi tru!ovi zaklani, #ragana u sjajnim izmama. / mraku bi se sjala njina srebrna !u'a# na !rslu'ima1 a iza !ei se#ele bi ja#ne, smeurane bake, sa krvavim zagnojenim o ima, bose i su,e kao granje i kr!e - sve te slike bile bi is!olivane i !osute vinom, krvlju, !sovkom i ritama. /zalu# bi, ja !okuao #a i, umirim, zaguio bi me njin silan, !o!ovski sme,. Crkvi'e bi njine arene i male bile !une o*arbani, sveta'a, kan#ila i gomila, koje se krste !ogrbljeno i glu!o gle#aju. ( ala bi zaogrnula vla#i anske #vorove i sve manastire masnim i !ijanim velom slukinja i lo!ova. ( ja bi, !osle izlazio umoran iz !o!ovski, kua, #ok su mi oni svi nu#ili nevestu. Praina !rotkana sun'em !a#ala je !re#a mnom i ja sam !rolazio. Poneg#e je !ao je#an 're!, !oneg#e je !ao je#an !lot. Vrebali su me trgov'i i vo#ili silom k sebi. / kuama njinim ne bee salona, nego su me vo#ili u gr#ne, svetle sobe, g#e stajae glasovir a iza njega !alma i "veti Jovani. 6jine su ene bile su,e i male, one su me #o ekivale uz#iui, o!koljene #e'om, silnom #e'om. &ne bi u!laeno brisale iza moji, le+a i najmanju trunku !raine, gle#ale svaki moj mig i s!ominjale !rola vremena. "ve su se seale ubistva knjaza Mi,aila, one su tako beleile svoje #etinjstvo, nisu znale ta no ka# su se ro#ile. 6jine ko ate, ja#ne, izmo#ene ruke grlile su svoju #e'u i krile svoje slabe is!u! ene kukove iza glava svei, i rumeni, svoji, #evojaka. 6jine smene suknje tr ale su arene oko nji, ( one bi se u!laeno osvrtale. 2uno su me gle#ale ka# se zabunie i ne ume#oe #a razlikuju balkanski savez. (li ka# bi mi !okazivale svoje #ivne ilimove, ja bi, zaboravio sav svoj ivot, koji mi se inio i smean i lu#, !a sam #ugo se#eo ko# nji,. ( one bi tuno i blago govorile, namu ene i slabe, nosile za sobom 're!ove vrue, to su i, stiskale na !rozebla rebra. Muevi njini, koji su mirisali na sire, uli bi ti,o i o#lazili brzo. (li #evojke u#ava e gle#ale bi me is!o# oka i svirale bi

mi mnogo. &ne bi me o!et !itale, #a li sam itao ""anjina", a ja bi, se trgao, ka# bi one !role !ore# mene. ( one bi me o!et !itale, #a li sam itao ""anjina"4 vesele i zaboravne, one su mi !riznavale sto mali, tajni / mirisnim kutijama, !o# is!isanim le!ezama, one su uvale ras!ore#e svetosavski, bese#a i slike !etanski, gluma'a. ( ka# bi se oko mene isku!ile stare !rijatelji'e iz #etinjstva one bi mi milostivo i besti#no #o!ustile, !renemaui se, #a ujem njine male tajne i #a ugrabim njine knjii'e na kojima bi s!olja stajalo1 "3omeo i Julija" o# eks!ira, iz#ala 0raa Jovanovii u 6ovom "a#u, a u kojima bi, nalazio izbor gromki, ala i slika. - tako bi, o!et se#eo u ven'u #evojaka, to su se veselo kikotale oko mene, gasile sveu, !a me ljubile a #a nisam znao koja. Ja bi, umorno o#lazio iz ti, kua "-, kako je tunjav", vikali su za mnom. - svi su mi nu#ili nevestu, nevestu 2etke su bile o#lu ile #a me oene i oenie me. &ne su mi svako ve e #olazile sa Ma'om, ali sam se ja rugao i #o ekivao i, bez ra#osti. 6o ve eri su bile tako #uge4 !ljutale su strane kie, a ta #evojka me mamila ti,o, ali neumorno. &na bi o#ma, se#ala #o mene i !ri ala mi. "iro e bez o'a i majke, ona me je #avno volela, i ekala i bila eljna. Mene je za u#ila njena le!ota, a bio sam umoran. "ve je to !rolazilo tako je#noliko i mirno 2etke moje su me #o ekivale i vikale joj1 "5vo ti i#e mla#oenja", a ona je !o vas #an bila u njinoj kui. 6a!olju je !a#ala kia i #ugo smo se#eli !osle ru ka. Meni je bilo teko, li'e mi je je#nako bilo !o#bulo i ble#o. .o zna ta se #oga+alo u mojoj #ui. &na me nije ostavljala. ekala me i #olazila svaki #an. "alivena o# svile i le!og mesa, ona mi se nu#ila ti,o i !onizno. "luala je o mojoj "blesavosti" i mom tajnom, raskalanom ivotu mnogo i to je bu#ilo njenu ra#oznalost. "tajala je #ugo !re#a mnom i gle#ala u moje mutne i mirne o i 2etke su nas ostavljale same, a #evojka u!laena malo o# onog, to je ekala, beala je o# mene u mrak i mamila me u kutove sobe na meke #ivane &na me je !itala o #etinjstvu i seala me kako smo se zaje#no igrali, ma #a se ja toga nikako nisam mogao #a setim. &na mi je govorila o samoi, koja ju je !ratila toliko go#ina i kako je u ovake tune, kiovite #ane moje tetke je#nako is!itivala o meni &na se u#ila mojoj ne,atosti, miru i #osa#i i je#nako mi #avala savete kako #a eljam kosu, !a mi je i sama eljala. ( ja sam me+utim !okuavao #a je obu,vatim i gurao sam se s njome, #ok bi me ona o#gurala i rekla1 "(, ti si gori o# "anjina". 6o sve mi je ona brzo !ratala i brzo mi se vraala. "tiskala mi je ruke i govorila, #a se ga#i malovaroki, s!letaka i ena i #a je eljna "#a ivi, ivi". ( ka# bi, je ja za!itao, ta ,oe time #a kae "#a ivi, ivi", ona bi !orumenela, zautala, !a se nasmejala. &na mi je !ri ala, kako bi zi#ali kuu, o!isivala je stvari, !osule, nametaj i najmanje stvar i'e !ominjala je neno i u#no. &na je sa #irljivom ra#ou o!isivala svoje zavese, salon i !ostelje, !a bi zastala i gle#ala me moleivo ( ka# bi nas sasvim zakrilio mrak, ona bi me zagrlila i a!utala za#i,ano 1 "6emoj slatki, slatki." - tako su #ani !rolazili o!et le!o. 0u#io sam se #o'kan, a tetka bi mi ulazila ti,o Ja sam se #izao i ,o#ao neobu en gore #ole i kijao. "vako jutro sam #ugo i mnogo kijao 2o je bila neka !oro#i na bolest ko# nas. "a zi#a su me motrile ikone !une bosiljka4 naro#, koji se selio na elu sa !atrijar,om i vezano roblje sa o ima #evoja kim. ( ja sam !rilazio ogle#alu i #ugo si!ao ,la#ne vo#e za vrat i glasno kijao. "tara' je#an ulazio je i loio !e, a ja sam ra#o razgovarao sa slugama. &n se brzo ras!ri ao i !ri ao uvek je#no isto, kako je !alio neku vatru u snegu na uli'i, kako bee 'i a zima. 6aro# je igrao kolo oko vatre 'elu no !o# ve#rim nebom, a on je ba'ao ka!u u vis i vikao1 "?ivio Desan i". 5vo tako su !rolazila jutra. Probu#io sam se, ali sam leao i #alje sa zagle#anim o ima u tavani'u. ?vakao sam ne,atno i itao zevajui novine. 9agle#a, se u !ortu. &ko usana sam imao neke ute !ege, jutrom sam bio jako !o#buo i ruan. Vi#eo sam neke stare ene !re# !ortom. Moja glava klonu o!et kao o# bolesti neke. Vi#eo sam samo s!omenik na trgu !re# 'rkvom !un krstova i sveta'a. (li bi ra#o #olazila ona. "va mokra o# kie #olazila je !una slatkia i !ri ala mi ,itro. &na je znala sve raskalanosti, sve !reljube, imanja i sve tajne. "e#ela je kraj mene i veselo jela. :jubi ast veo, koji joj je smetao !a#ao je kao senka u njen osme,. .a#8ka# se tek vi#eo njen rumen vlaan jezik, koji se snano vrteo u eeru. Pri ru ku bi uvek bilo gostiju, a ona bi veselo

sluila kao #a je ve #omai'a. Posle ru ka su !aljivo !ogle#ali #a li i, sluge ne uju i naz#ravljali .ralju Petru. - !osle toga su sva li'a zasijala bezbrino i z#ravo. ( !osle su !evali i govorili o ratu Mene su ve nazivali mla#oenjom Posle su svi o#lazili u kavanu. &na me je is!raala, !a je u kujni, iza vrata, u ,o#niku brzo !rilazila, !oljubila me, #isala za#i,ano i !onavljala1 ""latki, jo, jo..". Ja bi, ne!rijatno trzao glavu, a usta su me bolela o# njeni, zuba. 2o me je je#ilo4 sealo me je na je#nu moju ljubav, na je#nu sobari'u, ka# sam sa majkom !utovao u ku!atila. ak i miris marami'e njene seao me je one. svaki #an sam ja sve vie bio zaljubljen. ( ona je #olazila sve #o'nije. / mraku iza ba vanski, ilimova ona me je ljubila, nesrena zbog moga o#ugovla enja. ( ja sam sa #osa#om !o injao #a je ljubim, ali me je njena strast sve vie guila. &na bi ras!lela kosu, ma#a sam ja tajno tu teku kosu brisao sa li'a, jer nisam mogao !o# njom #a #iem. ( imala joj je kosa neki teak miris o# kog sam se ga#io. 6isam mogao #otle #a zamislim tako teke i #uge !olju!'e, #ok je ona je#nako uz#isala1 ""latki, jo, jo..." Pala bi sva !o meni, usta bi njena !ostala le!ljiva i je#nako mi govorila o braku1 kako e namestiti !ostelje, !a salon i #a e je birati u ensku za#rugu. 6a!olju bi se orio teak jek zvona, a ta jeka mu ila me je kroz tolike go#ine4 mu ila me je i sa#. /vek bi o# tog zvonjenja !o ela #a me boli glava i #a me !re!a#a muka. &trgao bi, se o# nje i ostavljao je sa izguvanom suknjom leei. &na bi se !ri#izala, i nametala kosu i a!utala mi1 "0a ne zna ta je #obro." 6jene gru#i bi sinule iz 'rni, i!aka, silne i sjajne4 ona bi skoro obezumljena !revijala se u mojim rukama. .a#8ka# me je zagrizla za u,o i njen sme, ta#a ve#ar i bistar #ugo se vitlao u mraku. ( ja sav umoran kle ei !re# njome sagibao bi, glavu u njena ne#ra i oseao na li'u ka!lji'e njenog znoja. /zalu# bi, !okuao #a ustanem. im bi, uzeo kakvu stvar u ruke ona bi mi je otimala, smejui se i ljubila me #alje ble#og i !o#na#ulog. &na se gr ila u mojim rukama i o!et mi !ri ala o sobama i nametaju, kako ga eli. "!omenu neku e!izo#u iz "Devajtisa" i re e1 "2a ta je sla+e o# toga na svetu." Ja vi#e, #a je !orumenela, stisnu, je i razgrnu, joj ne#ra. 6jene o i !lanue, ona mi je je#nako a!utala1 ""latki, slatki..." &seao sam na svome obrazu, kako njeno bilo silno kua. / nere#u o#ela raz#reenog, razli se ona jo le!a i belja no u rukama mojim. 2eak neki miris zanosio me je, njene vrele ruke se igrale !o mojim ,la#nim !leima 2a# moja ruka ljuto i nezgra!no !retr a !o njenom telu i neka #ugma# ot!a#oe. &na se !renu, 'iknu, o#gurnu me i a!utae u!laeno1 "6e, to ne", brzo ku!ei o#elo oko sebe to se belo i 'rno vitlalo oko njeni, razgolieni, kolena. &na !a#e o !rozor to zveknu mutan i mra an. 6jene ruke su u!laeno stiskale gru#i i i!ke i !oki#ano belo rublje. &na se osme,nu slabo i zaa!uta1 ".a# mi bu#e mu" Prsti su joj ,itro stezali i vezivali viti'e i #r,tali !o# #ugma#ima. &na se osvrte i !o e zavijati kosu i re e1 "Vie neu #oi. " ( !osle je #oao me#eni mese'. 0io sam smean u vojni kom o#elu i ble#. &, me#eni mese', me#eni mese'. 3uke su le!ljive o# vrelog tela, a li'a is!ijena, ble#a i uta o# uivanja. 9vek je#nog tanjira bu#i krik1 i telo je sve sanjivo. (,, me#eni mese'. &na je bila svu#. Miris njenog tela, neki teak, o!ojan miris susreo me je u zi#ovima, u svim vratima, u !eima, !o stolovima, u jelu i vo#i, u !ostelji i u mome o#elu, samo ga u vinu ne bee. ( ja sam umoran ustajao ka# bi zvona zazvonila i o#lazio u 'rkvu !raznu i ,la#nu. im bi me ona vi#ela ble#og ili tunog, ona bi me o#ma, zagrlila i ljubila i a!utala mi1 ""latki, slatki". -zbijae !ono. Ja je u, kako mi a!ue. &#bijae zoru. Ja oseti, na sebi to!li !okriva njen, koji je mirisao na njene gru#i Ma ku# !rua, ruke, !rsti mi se gubili u njene #ojke. &na je kle ala !re#a mnom, na meni, iza mene. 6jen glas se javljao svu# 6jene vlasi sam nalazio svu#1 u knjigama. u jelu i oko vrata. &na mi je sve inila !o volji Po 'eo #an ona bi gle#ala #a mi sve, to ,ou, #o#a. Pitala me i molila #a uvam z#ravlje 6ije volela niku# izlaziti. 6jen ,o# bee nabujao i vitak, njene le!e noge savijale se otro. 3ano u zoru, ka# bi, otvorio o i, vi#eo bi, je kako skoro sasvim gola lei na mojim gru#ima. / !rvim #anima ona je bila suzna i nevina1 no !osle je brzo, sa njenim bezazlenim kikotom !o ela veselo si!ati ale i #osetke. Ja sam za u+eno sluao njene is!ovesti. &sobito u jutru, se#ela je ra#o, skoro gola u !ostelji i !itala

me o ljubavnim zablu#ama. Ja sam za u+eno sluao, kako mi o!isuje ene, koji, sam se je#va seao, ti,i, i !ristojni, i !uni, kikota o !rotini'i je !ri ala neto tako grozno i ga#no, #a sam besno viknuo " uti, molim te." ( ona u!laeno i uvre+eno !okri svoja gola be#ra i re e1 "to se u#i% ( s kime u #a govorim o tom, ako neu sa mojim muem%" 2ako su !rolazila jutra moja. 6ajvie me je #railo, ka# bi ona, #rei je#nom rukom koulju, ila !o sobi i jela zaostatke ve ere i slatkie na stolu, !a bi brzo !ritr ala i ba'ila se na mene i o!et me ljubila. 6jen mali mozak traio je sve tajne to se krile u utrobi njenoj1 ona me je !itala tako u#ne stvari #a bi, se retko ali gro,otom nasmejao. (li je bivalo sve gore. Ja sam umoran, sav !o#buo i slab o#lazio i vraao se, a ona me je ekala i grlila me jo sa vrata. Primetio sam, #a je ona sa kikotom !okuavala sve ljubavne is!ite. Mamila me je #a joj otkrijem ljubavne novosti, o kojima je ko zna g#e itala. &na mi je !o 'eo #an !ri ala gromke !ri e o enama iz zavi aja. - ene, koje su !o ele #a se#e, imale !o etvoro #e'e, javile bi se u njenim !ri ama u#ne i lu#e, tako #a bi, se ja i ne,oti'e za'enuo o# sme,a, ka# bi !re#stavio kraj nji, senke nji,ovi, elavi, mueva, !ogureni, !ro*esora, inovnika i !o!ova 2o ve e smo malo vie !ili za ve erom i ona se veselo nasmeja1 "Pa ta e, oko toga se okree svet". - ja uuta, i !ogle#a, je !reneraeno. :eala je kraj !ei sva gola. 6jene le!e sjajne noge is!ruene vitlale su se u aru !ei, kao #a su igrale sa nekim. Ja joj ti,o !ri+o, i nekim osme,om !unim sti#a, kojeg #otle nisam !oznavao, uze, njenu koulju sa zemlje, !okri, je i !o e, joj govoriti o zemljora#ni kim za#rugama. - tako su o!et !rolazili #ani i mese'i &na je !o ela #a se goji. - mi nismo imali #e'e. Prozor je otvoren. Ja vi#im u njemu, kao u nekom mutnom ogle#alu, moju ble#u glavu i moje krvave usne ka# gutam le#. Daleko iza br#a !lave se .ar!ati. .ae #a e me o#neti tamo i #a e me izle iti. (li meni je le!o ov#e .rakov je le!. "tar je i maglovit. &na je zala u bolni'u ve trei #an. Da. ljubav nas svu#a na+e. 0ila je mala, tanka, kao #evoj e ka# !rvi !ut i#e na bal. 9grozila se. :ealo nas je tri#eset u sobi. 6a!olju je sjalo slatko, jesenje sun'e, a na mojim gru#ima be,u kese sa le#om. - ka# je sela na kraji ak moje !ostelje, ja sam se osme,nuo. Ja se#im na jastu'ima i gle#am u mutne krovove. 2o mi je zanimanje .au o# tog zavisi ivot. :e nik ima #ugu se#u bra#u, koja me jutrom !robu#i. &na je imala sina, malog sina. &, nije ona bila lakomislena, ne. 6ita ona nije znala, njeno telo je znalo samo 'vokotati zubima o# strasti 9nala je malo latinski4 inila je sve, #a mi se !rikae kao visoka ena. itala je 6i ea, a ka# sam je !rvi !ut iznena#a i #ivlje zagrlio, ona mi re e1 "Vi ste #emon." 0io je novembar. 0ili su to u#ni #ani. 6ebo je bilo to!lo uve e i svi smo se okretali #a vi#imo laste. "oka'ima je vrveo svet. Drvee je klijalo i svi smo se smejali jeseni, to je uobrazila, #a je !rolee. 0ilo je to tako u#no. Pri ala mi je kako su je u#ali kao to se konj teslimi. Mu joj je bio veliki, #ebeo a#vokat. 0io je neg#e na bojitu su#ija. "e#eli smo u vrtu bolni'e. &na mi je a!uta-a tru#ei se, #a razumem njen meki, ukajui !oljski govor. 6a# .rakovom je bilo ta#a blago nebo1 ili se to meni samo inilo, jer sam o!et bio mla# i iv. "ve to je jo za mene zakon, sve to sam vrio kao za!ovest za ivot, sve je to o# oni, !oljski, uma na grani'i, o# neba na# nama. 6a!olju neg#e ginuli su ta#a lju#i, ona je #onosila novine i itala mi o ajne borbe u umama o# ku#a se ja vrati,. &na me je smestila u zasebnu sobu, iji su !ro zori gle#ali u zamrzle !rozore je#ne stare 'rkve. 0ilo je kao u #etinjstvu. Vr,ovi #rvea virili su kroz !rozor, a iz !ostelje sam vi#eo !ar e neba. ( ka# !a#e !rvi sneg, u!oznasmo se bolje. &na je esto !lakala. - ljubav nam je #ola kao neto siroto i ja#no i re i nae !osta#oe tie. - njena 'rna glava, sa uvek i u mraku belim zatiljkom klonula je esto zamorena. "eam se, bio je #an !un snega. / !rozorima je gle#alo granje sve u snegu. 9vonik 'rkve nestajao je i ljuljao se u magli. &na ulazi i ba'a mi mokre rukavi'e u li'e. - tako le#ena !a#a na moju bolesni ku !ostelju. "!avala je #obro, o# ka# mene zna s!ava #obro. 2o!le, ljubi aste ili'e vijugale se na njenim rukama. 3azgrnu, joj gru#i i na+o, na njima me#aljon, u kojem je bila urezana je#na o# tuni, mazurki. 6ika# joj ne sagle#a, gru#i "0ile su male i nene i imale su #ubok strano ljubi ast 'vet", ona re e tako. 6jene su ruke ble#e i to!le. inile su u#a te ruke, koje su gramzile za

slau i koje su imale smelosti, le!e, slobo#ne, arobne smelosti. 6jene ruke su !alile, robile4 njene ruke su me na!ravile #etetom4 one su mu 'ale, !evale1 one su o!ijale bele, besti#ne, !une smelosti1 one su inile le!im i ono to je i na nevesti otuno. ( ljubav% &na je !osle #ola, ljubav. Vi#este li je% &na je magla koja je !ala na 3im. / mramoru je i u telesima Jeste li uli% / ljubi astim ilama je u belim kao labu#ovi rebrima, i na lan'ima rumenim o# strasti. / 3imu je !o!rskana krvlju. .o je taj, ko jo ima snage, mla#osti i ari za ljubav7% .o je taj, ko e i na# to!lim, uzburkanim gru#ima enskim, oroenim sa ka!lji'ama le#na, lu#a, besomu na, slatka znoja, ostati ve#ar i mla#.% (, #a, ljubav je #ola. "eam se bio je 0oi. / tu+ini ona ne!oznata #ola je #a me utei, jer sam !lakao na# vealima koja su ni'ala neg#e. - znala je #obro ta ini. 6e, nika# #evoj e ne moe #ati te ari. 2ek ja#, o aj i elja za izgubljenim #ovo#e #o ekstaze 6e, #ok se ne srui brak, mira biti nee 9a rumene ae i !riguene krike, mi smo #ali +avolu #uu Mira, je#na mati, ka# ne voli o'a #eteta svoga, nika# vie #o smrti nai nee. 6e, nije ljubav 0og, ni ivotinja, ni lu#ilo4 ona je magla, magla krvi, mla#osti i neba. 9avije sve, te je #rago iveti. 6o magla ostaje ve ito teka, !una slasti i bola i vezana sa nebom. &na je esto !lakala. (,, nije to bio !la , no gr#ne kru!ne suze, grozno velike, navru na njene o i i uz#r,te na tre!avi'ama, #ok se otkinu. - #anas ka# zamurim, oblije me neka iznemoglost mislei na taj #an. &seam njene za!u!ele obraze na mome elu, oseam gr enje laki,, tako strano kao laste laki, ruku, oko moga vrata. Vi#im ona ista usta, tako ista, bez onog bolnog, na!ornog osme,a #ragana, a na tre!avi'ama #ve gr#ne suze, !a mi je !o nekoliko #ana tako grozno teko. Da li ima #ua asti% .o zna. (li telo ima. / 'rnom ogrta u, sa skromnim o#elom jer sam ja vi#evi njenu +a ku sliku, zavoleo to o#elo sa suknji'om uvek malo uguvanom. & eljana, ti,a i u!laena, ona e uvek !re#a mnom stajati kao bolna je#na senka ma glovita, kako gle#a kroz !rozor i ti,o kae1 "osam sati... treba #a i#em" Da, jesen je. &!et ivot bez smisla. "ve to ne zavisi o# mene ni o# nje. Je#an!ut su me izveli iz bolni'e. "tajao sam i gle#ao u taj !un snega gra# - nisam imao nikog svog !o# tekim senkama kate#rala, g#e #ugo milja, na +ake i vojnike mla#e !re mnogo stotina go#ina, koji su se tako !otu'ali is!o# ti, mra ni, zgra#a i tukli u o ajno lu#im #vobojima, !o me,anama is!o# zemlje, zatim se#eli ogrezli u krvi iznemoglo ko# stari, al,imista, koji nisu imali ni eg u mra nim izbama svojim #o svoje sr'e i otrova. ( u bolni'i su tumarali !o 'elu no 0osan'i i !lju'kali krv. 6e#eljom !ri slubi !eva,u sulu#e #evojke u belo rublje i #ebele vunene ara!e obu ene. &rgulja je bio sle!, a !rvi glas je !evala je#na kalu+eri'a sa grozno unakaenim li'em. .ia, ona strana !oljska, !a#ala je ve erom, a !o ,o#ni'ima su lutale, lu!ajui takama, senke koje su !ljuvale krv. "a zi#ovima su visili #rveni )ristosi sa zabezeknutim glavama i vorugavim kolenima. 2u sam !rvi !ut osetio straan stra,, tu sam !rvi !ut saalio se na# svima nama. Prozor mi jo uvek gle#a na snene krovove. / !rozoru su tri njena zumbula. Pri ao sam joj o selima naim, o !rozoru u #omu mame, i sutra#an mi je #onela tri zumbula. &na ima malog sina i mora #a je u !otaji mnogo !lakala. Je#an stoji levo. &n je rui ast i ti,. .a# ga jutrom zalivam, on je tako mio, miran. &n mi vene. Po sre#i je je#an beo. "vako jutro me sea ble#i, li'a koja sam ljubio i koja su sa# ko zna g#e. &n je suzan i !la, kao jagnje. 2rei stoji #esno. &n je rumen. & njemu ne mogu nita #a kaem. / tu+ini sam, !ostelju sam !okrio ba vanskim ilimima. "igurno i, je kakva 0unjevka tkala !rosto joj bilo. &n je veseo i bogat, uvek me razveseli u tu+ini, ka# ga !ogle#am nebo zarumeni. Ja joj ne reko, ni re i. Ja je ne ljubim. Ja ljubim nebo, moja je ljubav blaga, u snu, i ne!rolazna. 6je nema u ivotu mome. 6jene su o i tamne i to!le kao urme. .osa joj je rumena kao trava u jesen. -li se to samo ini, tako ini. 2a kosa me #irnu, te kose mi je ao, te uvele trave. 2u kosu !oljubi, !rvo. 6jen glas je #etinjast, uzalu# mi ona #onosi i ita 0ergsona1 njena je marami'a namirisana, a i #a nije, mirisala bi o# istote. 6jene su o i mra ne i rumene kao krv, one su moja ra#ost &na mi mnogo govori o njenom sin iu. Mi mnogo govorimo o njenom sin iu. 6jeno je elo smeno, tako bolno, naborano, umoreno4 mo#a to je majka, mo#a to mene voli. Meni je ao

nje, osobito njeni, ruku to!li, i ble#i,. &na je !otena, ne re'ite mi nika#, #a ona nije !otena. &na ima strasne, ble#e, iskr,ane ruke to se sti#e i kriju. 6jena !lea #r,te kao granje !o# snegom. ta e s nama biti% 6e znam, a i nisam ra#oznao. Da se vratim kui% &ni ne vole mene, a ja mrzim nji,. Mo#a smo sreni, jer ja je alim. &ko nas !u!e !o# snegom gran i'e, a obla'i mlaki i umorni u e nas nekoj staroj, bolnoj ironiji, kojoj je koren !revelika ljubav. "ve sam ekao, #a e jo neto #oi u ivotu, #a ovo #o sa# bee samo kome#ija. "a# vi#im, #a !osle saaljenja ne #olazi nita novo. Ja je volim. Pozno uve e vraamo se u .rakov. Voz juri kroz umi'e, kroz be#eme, a mi skriveni u je#nom kutu, sanjivi i ble#i, govorili smo ti,o o ljubavi i ne!rav#i. ( !osle u magli melu zi#ovima starim ja o#lazim njoj. &na mi mee sin ia oko vrata i kle ei !re#a mnom, ona mi ljubi ruke #r,ui o# strasti i guei se u o aju. )ou #a se seam njene ble#e glave. Poklonim joj ma ta, ona klike, ali ta ra#ost brzo !role, zato je volim Ja evo ekam, #a se jo togo# #ogo#i u mom ivotu1 ali vi#im ve, #a !osle saaljenja ne #olazi nita novo. 6jen ,o# je sitan i lak. Prolazimo li kraj smrznuti,, sneni, grana, ja nika# jo ne vi#e,, #a je koju o#gurnula o!oro. 6e, ve uvek blago, a o i su joj !ri tom bile tako mutne 6a+e li na !utu uveo list, !a i blatav, ona ga #ie i zakiti se njime. "& kako te #anas volim", kae ona svaki #an. &buzimala me mla#og neka strast, koja sve voli. Moj ivot je #ovren ovako, a #a nisam !rimetio g#e je stao, a onog Dto nazivam ivot i nema, i nema. 6ebo voli lju#e, a vo#a nam ubori !o# !rozorom 'ele noi. Mi smo zagle#ani je#no u #rugo &na mi a!ue, moli me #a je vo#im, #a je o#nesem o#av#e, a ja joj se rugam #a je u tu+ini bolje. 6a!olju se #eru #e'a sa vanre#nim iz#anjem. "ve e to !roi. .o zna mo#a e se igrati vesele o!erete o ovome to sa# ine. 6e znam vie ta je #obro, a ta zlo, ali mi se ini #a to ne znaju ni #rugi. :eim, a moji !rozori su ute boje. -, kukavan i bolestan, ja vi#im kako iz mra ni, !o#rumski, !rozora viri zima. ( ovo uto lie !uno snega !rati me ve tri go#ine i !a#a mi na gru#i i ubija me. :eim i vi#im samo #rvee kroz !rozor. 3azgovaramo. :ie mi njie zbogom i !a#a. ( zar nije ljubav samo lie% Ja tako malo volim lju#e, a lie me tako #obro umiri. Moj ivot zavisi o# njega /moran sam. &tiao bi, neku# #aleko i ne bi, se osvrnuo. &tiao bi, neku#a u uto lie. ko zna ku#a1 a ka# bi neko !lakao za mnom, ja bi, na!isao kartu1 "9bogom, i#em #a oz#ravim" 2raim #a,, izgubio sam ga neg#e u liu. Pla u oko mene, ali ne za mnom, nego za rumenilom, kojeg nema vie na mom li'u, za svetlou, koje nema vie u mojim o ima. - o!et me mu e. 6ou me zatvaraju u zatvore a #anju se !otu'am !o bolni'ama. 0e#emi su zavejani. Ceo #an ne vi#im ni eg, samo be#eme u snegu 6emamo svetiljaka, se#imo u mraku ( i ka# me o!et !uste, ostaje sve !o starom. Vrba'i !uni snega, !itali su me1 zar se jo uvek skita% 2ramvaji su !uni sirotinje i be#e. ?ena !reble#eli, o# mraza to su stajale, !o 'eo #an za malo mleka, za malo masti, sa malom #e i'om !omo#relom o# zime. .ako je meni ao ovi, lju#i. Mi bar imamo snage #a se mu imo, a ovi su lju#i meki. Ja nikoga nemam me+u njima. / tu+ini sam i !rolaze senke oko mene, 'rne, tamne1 nisu mi niko i nita. &ni sneni vrba'i u#ili se meni. / mojoj #ui ne bee nikakvog bola, ali ni sree. 2ramvaji jure. De i'a se nasmee ka#ka# na mene1 a gvoz#eni nat!isi #uana !rolaze !o zi#ovima. ( vo#e se sle#ile !a ne teku. (, ku# je ivot... Da are i #rvare, koje me seale zavi aja, bile su zavejane, su,e i !rozeble. 6iko nije !evao. &tiao sam joj. &na se igrala sa #etetom. 6jen sin i mali i le! kao #a nee nika# #a !oraste. "Je li to zbog moji, gre,ova", !ita ona i smei se gorko. 0oe moj. &ni su tu'ali oraje sa !ozorinim #ogle#om i smejali se oboje ka# su razbili staklo. Posle sam seo u je#nu stoli'u i zale!io se u neke okola#e. ( okola#e sa# nema. 6a stolu za umivanje lei knjiga :,otzkE8a o #ui #e ijoj. Ci!eli'e lee !o !o#u. 9aista nisam nika# znao, jesu li to njene 'i!eli'e ili #e ije. &na me je zagrlila o#ma,. &na je le!a sa#. &na je sa# !una tame. &na ima ne eg bolnog sa#, ne eg to !re nije imala, ne eg to se #obija o# sti#a. Mi zavi#imo svima to rano u zoru i#u na ra#. Mi nemamo ra#a, niti nas ekaju g#e. Mene bolni'a a nju #ete. Mi se krijemo. ( !oz#ravi li ko veselo

#obro ve e, ot!oz#ravljamo tuno #obro ve e. "tojim sa njome u be#emima na# morem a+avi,, !rljavi, kua i bolni'a. "uze miriu !o br#ima. 6ije mi ao ,ilja#a i ,ilja#a ,ulja i nitkova i slugu to sa# ginu. 0orovi ,u ni gle#aju nas ble#e i mo#re o# vetra i strasti. 6ikoga mi nije ao, najmanje sebe samog. ?ao mi je samo sin ia njenog malog. Pozorita su !una .a# kakav bez noge u+e u tramvaj, #ugo eka #ok mu kakva stara ena ustane. "eam se nae #oktorke sa 'rvenim krstom na gru#ima. &na me je uvek zvala "Pubi", i 'eo #an mi je govorila o !e#agogiji i gos!o+i 5len .ej. "ino je !re!a#oe na #elu sa je#nim sanitetskim ka!larom, iza ,armonijuma, u sali bolni'e. Cela bolni'a se smeje Prenose me kroz koji #an u br#a, u 9ako!ane. &na e i tamo #oi, za mnom. 2eko i lagano su me nosili uz ste!eni'e. Velika i kruta sestra !rila mi je ,itro i svla ila me kao #ete. &na mi re e "to niste rekli #a ste )rvat, bolje bi bilo%" "vukla me je, obavila me le#enim oblogom. 6isam rekao ni re i. "klo!io sam o i i #r,tao. ( ona mi se#e na !ostelju, njena velika usta nakrivie se i nasmejae. &na ubrisa ka!lji'e znoja sa moga ela i zavi me jo vre. ( na# mojom !osteljom stajae tabli'a !o# ras!eem sa 'rnom brojani'om, i na njoj bee, kao o# ale, o# veseli, #rugova na!isano nema ki1 6ame Petar 3ait', C,arge1 "tellenloses .anonen*utter 3eligion1 gr8ort "tan#1 le#ig (lter. F> 0eru*. ."nigsmor# Diagnose1 2uberkulosis )ou #a Vam !ri am. & je#nom oveku, kojeg ne mogu #a zaboravim, i koji mi bee vie nego brat. Je#an je#ini ovek. Je#an mla#i u svetu. 0ee !rva a!rilska no, ja je nika# zaboraviti neu1 seam se, seam se, to je nesrea i su#bina moja. "vaki as setiti se ne eg gorkog. / vreme ono zvali su nas u#ovita, jer im se nismo #o!a#ali. 6azivali smo se "umorna omla#ina," a 0e nas nije tr!eo. "eate li se, mene su svi mrzeli, osim vas Dalmatina'a, a ja sam vas sve voleo. -mali smo malu kavanu ka# sam vas u!oznao, i svako ve e smo se sastajali #a !roban imo no. (, seate li se kako smo bili smeni% "vi smo bili vrlo u eni. - svi smo bili neis!avani, ble#i, razbarueni. 2i,o bi ski#ali eir i ulazili, a svaki bi !oz#ravljao svojim !oz#ravom. - #ok bi !o# eirom zale!rale nae #uge 'rne kose, ulo bi se1 "naro#na !esma gos!o#o", "!rera*aelizam gos!o#o", "uzajmite mi je#nu krunu gos!o#o" "sin#ikalizam gos!o#o". "vaki je imao svoj !oz#rav. ( voleli smo se jako, i nismo bili gore lu#e nego #rugi. /ve e smo ve erali 'rnu kavu sa ki*lom. ( svet je ravno#uno !rolazio kraj nae gomile, to stajae svako ve e !re# o!erom. - svako smo ve e govorili o 3usiji. "vi smo govorili mnogo. "eam se je#nog to je utao. "eate li se #ragi moj njegove senke nagnute na# mikrosko!, na beloj zavesi !o# tavanom, koju smo gle#ali #ugo, zorom ka# bi se vraali kui% /mro je, kau bio je esto gla#an. Posle#nji !ut sam ga vi#eo u bolni'i. Pitao me je za Vas. / zavi aju su nas mrzeli, !a i!ak nismo mi bili naj gori. 0ili smo samo smeni, i mla#i, a, tako mla#i. )teli smo #a s!asemo svet, seate ti se o kakvim smo sve lu#orijama govorili. ( sve bi se svrilo na 3usiji. "eate li se onog, to je #okazivao #a smo najmuzikalniji naro#, seate li se onog to je vikao "otvori oblok ja bum !eval", i onog to je !o vas#an govorio Vuka Man#uia% "eate li se kako su nam kose bile #uge% (li to nas je najvie s!ajalo to bee sirotinja i sui'a, one su nam bile vernije, nego nae #ragane, koje su veinom bile sobari'e. "eate li se, u naem su #rutvu i veterinari govorili samo o 3usiji i o umetnosti. ( bee !o koji sa rumenim #e jim sr'em, koji nas je u o ajne #ane i noi, !ijane i !ogurene, veselio !esmom, koju su u zavi aju !evali samo najgori. :eim i vi#im samo mutne krovove Danas su mi #va!ut *otogra*isali !lua, !a sam *ilozo*ski ras!oloen #ragi moj. ( oni su veinom mrtvi. :ee, le!o lee !o# zemljom, neki na severu, neki na jugu, neki na istoku, neki na za!a#u. 9ato #ragi moj% 9ato je bila naa mla#ost% (, ,ou #a ti !ri am san, je#an moj san i

#a te us!avam, ma #a znam #a i ti sa# lei neg#e i ne moe #a s!ava. Danas su mi #va!ut *otogra*isali !lua !a sam sentimentalan. 2a#a, je#no ve e, #oao je on, ja ga nika#a vie zaboraviti neu. 0rzo je nestao !osle, !a i!ak on mi je bio vie nego brat. inilo se #a njegove #uge i tanke, kao motka, noge ne gaze !o zemlji, kao #a je leb#eo na# zemljom 6e bee o#r!an, !a i!ak, boju njegovi, ,la a ne !ogo#i, nika# 6a# njima 'rni mornarski ka!ut, na njemu je#no je#ino zlatno #ugme "moja zlatna !rolost" re e on. $las mu bee mutan i blag. Ja sam o# njega nau io #a govorim iskreno Priao je stolu ti,o i !oz#ravio1 "Polinezija gos!o#o." Ja sam bio #avno navikao na sve +ake, glumi'e i Crnogor'e, koji su se #ruili sa nama, bee nas svakojaki,, !a i!ak ja se za u+eno okreto,. Pomislio sam #a je kakav !esnik, jer mi smo esto bili !esni'i. Mene je !ogle#ao, ne!oznatog, samo je mene !ogle#ao, a te o i be,u svetle, bistre, one me setie neba. Ja ti,o za!ita, je#nog !ravnika kraj mene, koji je je#nako traio vezu me+u Duanovim zakonikom i nekim e#iktima, "kakav je taj%" "6eka #almatinska #era, !robisvet, nemoj #a mu uzajmi." 6ita ko# nas ne bee u#no. Pa i!ak njegovo o#elo za u#ilo me je. 0ee iznuren i ble# Do'nije sam se ra#ovao #a sam i ja ble#. Crni ka!ut, to je visio sa njegovi, !ogrbljeni, !lea, toliko je bio smean na# tim izbelelim ,la ama kao #a je neko, na veselo letnje mornarsko o#elo, naba'ao 'rn !ogrebni sveteni ki !lat. / to #oba ja sam govorio samo o korintskim stu!ovima i o ro#oljublju. 9a u#i, se njegovom le!om li'u, blagom i istom4 na njemu ne bee ni je#ne bore, ni je#ne !ijane senke. &n mi je !ruio ruku i re e1 "vi li ite na mene, #a niste i vi na !utu, !ozajmite mi molim vas". njegove ruke su #r,tale, i bile !une belega i rana, ne iste, one se gr ile u mrei zamreni, ila, !uni, vorova. (li njegova raz#eljena kosa bee mila i blaga, kao staro zlato. 3ekoe mi #a je bivi mornarski asnik i #a ima veze sa moskovskim stu#entima, #a je nou !ijan, a #a #anju u i #e'u engleskome i *ran'uskom. Pre# zoru izalosmo na uli'u. &#r!an'i su !raili i istili kal#rmu i zalivali je. Mi smo voleli te mra ne mokre uli'e 9nali smo #a nam je bu#unost na uli'i. 6eis!avani i gla#ni zastajali smo i govorili #ugo o svetu, o zemljora#ni kim za#rugama i o slavenstvu. Ja sam govorio samo o 3je!inu. - ti beskrajni razgovori, to su !o ka*anama u gomili #ugokosni, +aka, #ovo#ili #o obesni, tu a, tu !o uli'ama !raznim tekli su blago, i nestajali !o mokrom #rveu i 'rnim krovovima. 6azivali smo "#obro jutro" svakom. Pre# sun'em tek zalazili smo u gr#ne mra ne kue, g#e smo stanovali visoko, visoko. 2e noi smo se #ugo sva+ali o )artGig8u, o nekoj nema koj oklo!nja i !re# (ga#irom, i o nekoj novoj le!oti'i je#ne javne kue o znali smo mi, #obro znali, #a smo nesretni'i, ali smo govorili sa o ajnom ra#ou o slavenstvu 6ajvie su te zore na!a#ali njega, jer on se nije meao u !re!irke nae, i stojao u!laen, naslonjen o stub svetiljke to se gasila, a!uui1 ,,ta ,oete o# mene jo, bio sam mla# !a je i to !rolo, ta ,oete jo%" "vi su vikali, rugali mu se i u#arali ga, !itali su ga je li sin#ikalista, je ti !latonista ili anar,ista, ni,ilista, neto je morao biti. ( on je sluao o snegu, o zaverama i mukama, o .rstokljunu, koji zimi #ri sva#bu, o snenim obla'ima, a najvie o nebu. "ve je mrmljao neto nerazgovetno o nebu. Ja sam mislio #a je i on !ijan, jer svi su ostali bili !ijani. 2a#a ga !ritisnue o je#no staklo i !o ee ga u#arati, a on rairi ruke i re e1 "ja sam sumatraista" "eam se bila je zora, nebo je bilo tamno zeleno, a bee !rva a!rilska no. Posle se !osva#ie sa nekim an#armom, i ja ga !ove#o,, jer bee kavga#ija ljuta u !iu "tanovao je u blizini i ja ga ot!rati,. Po!esmo se uz ste!eni'e i ja se streso, o# zime. &n me je je#nako grlio i molio #a ga sasluam4 govorio je neto o bro#u ".aiserin 5lisabet,8i" !re# "olunom, o nekom amaru to ga je #obio o# a#mirala, i o nekom #voritu u kotorskoj tvr+avi, g#e ga ,te#oe streljati. (li je mene bolela glava i sve je to bilo tako u#no i sve sam se tresao o# zime Ja sam ga je#va uo. Pa i!ak #ragi moj, kako bee strano ono to !ri ae o svojoj maj'i. &na je je#nako !rala i ribala !o# De#, ota', braa, svi su bili !ijani1 bilo je

strano sluati kako je#ino ta ena u !oro#i'i ra#i, riba !o# i s!asava i,, i bu#i i, mamurne !re# zoru &na je !laala #ugove, ona ga je kolovala, ota' mu bee !isar na *aru. .a# !ri ae o njenoj kosi se#oj meni se u ini #a snevam, toliko je li ila na moju majku (,, nika# ne mogu #a zaboravim tu enu. &na nije bila nika# zaljubljena, nju nika# niko nije milovao, tukli su je, mamili je !ijani i obesni i ona je je#nako ribala !o#. 6jegov ota' bee veseo ovek, kao i moj. (,, #ragi moj, jeste li sluali za moga o'a, !itajte za njegovo ime !o manastirima sremskim svu# ga znaju, !itajte samo za #rvara 5gona arnojevia, za onog to je i zimi i leti nosio beo eir. &n je retko #olazio kui, !ro#avao je konje u Vlakoj, i govorio je #a tamo ene imaju naro iti "vkus". (,, on je retko bio ko# kue, voleo je u tu+ini kao i ja 6jegova majka je !o 'eo #an ribala !o#, a njega je kolovala na 3ije'i -mao je o levom be#ru le! no, sa bal akom o# bele kosti, a bee najbolji +ak Pe#eset go#ina je ona ribala !o# !a je umrla &n bee ta# na bro#u !re# Maltom. - nita se nije #esilo, bro# nije !otonuo, ak ga ne !ustie ni kui (,, on mi je je#nako a!utao i !ri ao, a ja sam bio eljan #a zas!im. Prvo je !ri ao o nekom nebu !re# Carigra#om, to je bilo zastrto nekom utom maglom Posle smo leali na nekoj je#renja i !re# )onkongom. 6a nebu bee samo je#an oblak, on je bio ljubi ast, ali !rovi#an, stojae nekako ba na# !ristanitem, a u vr,u ima+ae je#nu zelenu sjajnu zvez#u zornja u. "ve #o njegovog stana on mi je tako is!reki#ano govorio o nebu, je#nako mi a!utao o nebu, znao je boju neba svakog #ana oni, go#ina to i, je !roveo na moru !o svetu. Ja sam ga je#nako uutkivao, ali je on o!et !o injao blago a!uui. Cele te noi seam se samo kao kroz san, ma #a me to boli, a mnogo me vie ne boli #ragi moj Pa i!ak taj ovek mi je !ostao vie nego brat. eto tako, kao u snu / njegovoj maloj sobi'i, ne bejae ni eg osim starog nametaja i slika !o zi#u. 2o be,u sli i'e oblaka i neba lmao je sli i'e neba 'elog sveta, a iao je zamnom je#nako a!uui1 "a,, #a ste i, vi#eli u bojama, a,, #a ste i, vi#eli" "eam se, ubrisao je sa gr#ne 'rne table, koja se kao iz zemlje iznena#a stvorila !re#amnom, #ok sam ja brzo !ro itao1 "2,ou art ,earing" i a!utao #alje1 "ovo je !re# Cejlonom, ovo je !re# "amosom... " seam se. Ja sam se ba'io na !ostelju, ali je on seo #o mene, #rao me za ruku, mu'ao i govorio #alje 0ranio se #a nije !ijan i molio me #a mu uzajmim nova'a. Pa me je !oljubio. $ovorio mi je #a se ne !laim njegovog o#ela, !ogla#io ono !osle#nje #ugme i rekao "moja zlatna !rolost". Poljubio me je o!et i !o eo o#uevljeno #a !ri a Ja sam !okuao #a zas!im, ali je teko ilo, on mi je je#nako a!utao, a svaki as sam kao u nekom ogle#alu vi#eo na# mojom glavom sam svoje li'e 0ila je to u#na no. -znena#a on mi se u ini #avno !oznat i mi smo #ugo govorili o bu#unosti "rbije, o naro#noj nonji i o korintskim stu!ovima. (li je on je#nako !o injao o nebu. Molio me je i !reklinjao #a ga sasluam. Je#nako je !ri ao o nebu. &n je s!okojno se#eo na !alubi ili ,o#ao gore #ole, zastajkivao i gle#ao u more i nebo Mislio je o mla#osti a !ri ao mi je zamreno, kao moj ivot. 2u je more bilo neke zelene boje kao trava u !rolee, on je #ugo a!utao o toj boji. Posle je o!et !ri ao o nekim rumenim !rugama na nebu i #okazivao mi #a su mu one !okazivale !ut, i #a je !lakao o# ra#osti gle#ajui i,, a nika# #otle za!lakao nije. "ve je to bilo tako u#no, ali ja sam mislio #a sam zas!ao, no se trgo, i vi#e, ga kako stoji !re#amnom sa sveom u ru'i i a!ue mi svetlei mi u li'e "nebo, nebo". Posle mi je o!et !ri ao o maj'i, !ri ao je kako je seajui se nje u #alekim gra#ovima ustajao i #avao mesto svoje stari'ama #a se#nu, !osle smo o!et bili na nekom bro#u !re# .airom. / zoru on je se#eo, jaui na je#nom to!u, ili je ,o#ao gore #ole u slubi i je#nako u io, u io / io je iz moji, knjiga i ja sam se je#nako mu io #a se setim o# ku# one ko# njega. "eam se stojali smo !re# .airom. Je#na vrlo bogata (merikanka i njeno #rutvo !osetie bro#, a on joj je bio #o#eljen za kavaljera, jer je krasno govorio sa enama4 a jo krasnije !lesao. Posle toga, je#nog #ana, on je veseo i mla#, a, tako mla#, o#even u belo sa zlatnim ma em o levom be#ru, iao !o gra#u !unom le!i, nakin+ureni, beli, ena i *ela,a i magara'a. Je#no ve e, iznena#a, sastao se sa njom i #ugo su i strasno !lesali. $ovorio joj je vesele i smene stvari. "ve to su inili tvr#io je #a neg#e, #aleko, na je#nom ostrvu ostavlja traga. ( ka# bi joj rekao, #a sa# o# njenog strasnog osme,a #obija je#na 'rvena

biljka na ostrvu "eilonu snage #a se otvori, ona bi se zagle#ala u #aljinu. &na nije verovala #a sva naa #ela uti u tako #aleko, i #a je naa mo tako beskrajna. ( on je verovao jo samo to. Po# !almama u salonu ,otela on joj je govorio, kako on ne veruje #a se moe ubiti, ili #a se moe u initi nekoga nesrenim4 nije verovao u bu#unost, rekao je #a njegove telesne slasti zavise o# boje neba, #a se ivi uzalu#, ab ne uzalu#, nego osme,a ra#i, sa kojim se on smei i na biljke i oblake. 3ekao je #a njegova #ela zavise o# nekog rumenog #rvea, to ga je vi#io na ostrvu )ios. &na se kikotala, a on je bio smean i mla#, tako mla#. - !osle ti, silni, !lesova i razgovora, na je#nom kamenu, !o# je#nom gr#nom s*ingom, !ri je#nom izletu, on je ljubio tu enu, koju !re ne#elje #ana nije ni !oznavao. &n je ljubio #ivlje i strasno, to je nju zanelo / to!lom !esku, 'rvenom !esku, ona je #ugo gle#ala trag svoji, mali, nogu i sti#ljivo ga !itala koliko mu je go#ina. ( on je bezbrino grlio i stiskao, tako vrsto #a bi ona jauknula o# bola. &ni !oja,ae svoje magar'e, ona jo je#nom !ogle#a trag svoji, mali, nogu u vrelom !esku, 'rvenom !esku, !o'rvene i re e malo a*ektovano, #a on li i na :or# 0Eron8a i #a je1 ba# an# #angerous to knoG. 2o ve e jo on je !renerazi, !re!a#e i zagrli na silu, neu!laen o# njenog !riguenog 'ika, !ri otvorenom !rozoru, g#e je !o# !almama se#eo njen sekretar, i ljuljajui se itao. &n bee nevin i nju to tako za u#i i razveseli #a je kle ala !re# njim, i te!ala mu ,ilja#e mali, re i, #r,ui bezumno ble#a i troma, silna, teka, le!a. - ta#a se o!et javi neki, u#an bol i tuga u njegovom !ri anju, i je#va ujno a!uui, oseao sam samo #a mi grli glavu i la#i elo. ( sva ta mla#ost, i sve te re i #ovo#ie me #o suza, a #a sam znao zato - ta# se o!et !ojavi neto zamreno u njegovom !ri anju, on je ne vi#e vie ma #a su o# nje #olazila bezbrojna !isma, mirisna i u!lakana. Je#no ve e o!et !o eo je neto novo je o us!esima ma#ame Curie, i on se !o e zatvarati u svoju kajutu, i !revrtati neke ute u!e i ra unati. /zalu# su ga #rugovi molili #a iza+e na !alubu, on je se#eo !ogrbljen, kao #a bee brat, mu ili #ragan toj ne!oznatoj eni, i zagle#ao !o 'elu no !lamenove i grejao i !alio !lave !rakove. Pisao je neka !isma na koja nije #obijao o#govora. Drugovi su mislili #a je !olu#eo, le nik ga je tajno !osmatrao, ali se on blago smeio na sve to i govorio #a je sve to samo zato tako u#no jer se oni nika# nisu zagle#ali u nebesa jutarnja .onzul (merike #oao je li no sa je#nim mirisnim o ajnim !ismom na !alubu (li su njegovi o#govori bili nemili i smeni. &n je rekao1 #a nismo gos!o#ari svoji, misli ni svoji, #ela, #a je on obvezan je#noj staroj eni, koja je sa,ranjena neg#e na je#nom #almatinskom ostrvu i #a nikog vie ne voli na svetu 6jegov sme, je bio zao i !romukao a o i su mu se sjale kao eravi'e Ja sam uo samo kako se smeje, a taj sme, mi je !roba#ao san. 3ekao je konzulu (merike, #a je sve to (merika ini uzalu#, #a bu#unost je#nog naro#a ne zavisi o# gr#ni, turbina, ni o# ra#a, nego o# neke !lave boje obala nekog #alekog #almatinskog ostrva. 6a!ao je besno trestove i rekao neto smeno !rotiv ove anstva, rekao je #a njegov osme,, ovako !reko mora, u stanju je vie !omoi sirotinji njujorkoj, nego !et milijuna i sve bolni'e koje ta #ama, koja u ostalom ima #ebele lanke, a to se njemu ne svi+a, !o#ie sa svojim nakra#enim nov'em. 0ee gr#an skan#al. "mestili su ga u bolni'u, ali su ga ubrzo !ustili #alje. 6jegovi blagi o#govori i njegove u#ne o i uverie le nike #a nije lu#, ali #a je bolan ovek uo je #a je njegova krstari'a u "inga!uru i ot!utova za njom je veselo. Posetio je neka ostrva i ra#ovao se ka# je mogao ti'e arene #a #otakne rukom. &ko ostrva bilo je svu# nebo ( ma,ara#e sa belim turbanima znale su vie nego sve evro!ske biblioteke ekltona u!oznao je i besno se rastao o# njega, jer nije ,teo #a mu !rizna #a je slavenska kultura via nego germanska. - ma ku#a stigao, svi su mu salazili sa !uta 6jegove o i !une nekog o ajnog besa, smejale su se voj ni'ima, stran'ima, enama, svima. $ovorio je je#nako #a njegove misli zavise o# je#nog groba na je#nom ostrvu #aleko i ka# to nikog #irnulo nije, o!ijao se grozno. Po satove bi !re#ve e stojao zavijen u gumu, i gle#ao u more i nebo "tigao je svoj bro# i veselo ga !rimie. &!et su !rolazile noi na mokroj oribanoj !alubi, on je ,o#ao gore #ole, i inilo bi mu se, #a je taj !o# !rala i ribala njegova majka. Po eo je #a silazi u zaguljive ,o#nike mornara, i se#eo 'elu no sa njima !evajui

neke vesele sremske !esme. 6jegovi #rugovi !o ee #a ga mrze. Pri jelu su ga !itali1 kome se to smei u #aljinu% 2o "u #aljinu" rekli bi gro,otom i nazvae ga "ra#iogram" (li je on sve to snosio i !rimao se ra#o mesto nji, slube. "e#eo je gore na to!u zagle#an u nebo i vo#u. Daleko o# one ene stizala su ga je#nako njena !isma, a on joj je u #aljini bio veran, ili je tuno nazivao imenom njenim blu#ni'e !o !ristanitima, erne, ute i bele. 2a#a bi sa osme,om gorkim !riznavao #a je nesretan. "ve to je bilo oko njega !rezirao je, sve to bee uzalu#no i smeno, a o ajnu bi ra#ost bu#ilo u njemu, to je on eleo. - bio je miran i blag. 6a svom to!u, na !alubi, u noi zvez#ane, na sinjem moru, ka# ne bi vi#eo nig#e ni eg #o neba i vo#u, on bi bio gos!o#ar sveta. & svemu je vo#io brige. / Me,iku bee ustanak, u 3usiji su otkrili atentat na 'ara, u ikagu su ra#ni'i !o#izali barika#e. & svemu tom je on vo#io brige, i kroz etar razailjao zagle#an u nebo svoj osme, - sve bi se is!unjavalo !o elji njegovog sr'a. inilo se #a sve na svetu zavisi o# osme,a njegovog, kao to je i on bio vezan, a #a je to !re znao za rumene biljke !rekomorske, koje ga !renerazie milinom svojom ka# i, je iznena#a o!azio. / je#nom !ristanitu vi#eo je kuu kakvu je ve #avno eleo. Da, bio je on smean i mla#, tako mla#. 6ije vie znao ta je #obro a ta zlo, i merio je sve rumenilom neba, ute,om njegovom. 2ako iz #aljine imao je stranu mo na# #oga+ajima u svetu, na# #raganom svojom i zavi ajem svojim, na# svim to mu bee milo i #rago. 2ako ne!omi an, sa mutnim i blagim osme,om i mislima na ostrva #aleka. Primetio je #a !o je#no #rvo u #aljini zavisi o# njegovog z#ravlja, !obe#e i !esme neg#e #aleko !reko mora o# osme,a njegovog. - kao kroz san oseao sam o!et kako me #ri za ruku i zavija ne im. Da, bili smo !re# nekom belom kuom nekog bogataa trgov'a iz (mster#ama na "umatri Drugovi njegovi su ga mrzeli i svalali se sa njim o Ver,aeren8ovom eseju o 3embran#t8u. &n se veselo !o!eo !o ste!eni'ama u kuu belu, la#ovitu. 6a !ragu je stojalo #evoj e, ali on se seti nekog i ,te#e #a !ro+e kraj nje. &na se zvala )ela, bila je trinajst go#ina i !itala ga je neto o be kom univerzitetu i o Metroviu. Mu io se #a se seti g#e je vi#eo njene o i, i setio se, ona je imala o i, kao njegova majka. / glavi je oseao straan bol "etio se #a oko 0orneo8a bee neka !lava vo#a, zorom !re sun'a !o# stenjem na obalama. 2a boja mu je o#uzimala svest &ni su !oli u lov na srne. 0ila je navrila trinajst go#ina. &n je svako ve e tajno skakao sa bro#a u more i vikao gr ke neke krasne me#ene re i, i !livao #o je#ne ume, g#e je ona ekala. - esto ka# bi ga ona u mese ini #o ekala zagrljajem on bi !rimetio je#no rumeno stablo i !riljubio se uz njega i gr evito ga ljubio i te!ao ( ona bi stojei ostavljala ga, otila u stranu i !lakala. uo je !u'anj to!ova 0esnela je bura, a on se urlajui o# o ajanja sa suznim o ima o# stra,a ,rvao sa valima. uo je kako ona vi e njegovo ime i vi#e je u #olini kako mu mae sa buktinjom u mraku 0ee no. 6ji, #voje se izgubie, on je uo kako vi e !o umi -zabela, !a je i on !o eo tako #a je naziva. /!alio je vatru, a oko vatre je u!laeno rikala i urlala strana zvera#, a ona ga ljubljae sva #r,ui. / zoru seao se i sa#, bee na #nu neba nekoliko zvez#a mali,, sasvim ble#i,, i ona je bila ble#a i mala. Posle je bio gr#an skan#al. (#miral je imao #voboj sa njenim o'em, a njega izba'ie sluge strmoglav sa terase. Pre# ve e je bro# ot!lovio #alje. &n je o!et iveo na nebu, iveo u vo#i, na zemlji nije bio, nje se nije seao. $#e sve nisu ili. (, on nije ,teo u Polineziju. 6e, nije vie znao ta je #obro, a ta zlo, niti je znao zato govore toliko o ivotu, nije se meao u !re!irke, i nije vie verovao ni u ta, #o u neke !lave obale na "umatri. 2amo je bila njegova su#bina. &seao je #a je njegov ivot samo rumene je#ne biljke ra#i na "umatri. - on se smeio mirno 0io je zaljubljen !a ka# ivot nije mogao #a ga s!ase, ta je jo moglo #a ga za#ri% &n je svako ve e se#ei na to!u !isao !isma na koja nije #obijao o#govora, !isao je ruskim +a'ima u Moskvu i u#io se to njima% / !ristanitima #olaa,u mu mali mukar'i, ko zna iji, i igra,u se ra#o sa njime. - on vi#e #a

su #e'a svu# je#naka. "eao se u to je jako li io na njega, a on !ije i #a ini lu#orije u slubi gle#an u nebo sam sam'it smeei

"i#neE8u mu je #olazio svaki #an je#an malian ga je u io #a ita i !ie. Po eo je ta#a #a - samo nou na !alubi o!ranoj i oribanoj, za se na #rvee neko belo i #aleko bee mu #obro.

.ako se on smejao #rugovima, to su !o eli nositi *es, i bro#ovima, to su !romi'ali oboja#isani uto8'rno. .ako se on smejao #ravama i stegovima raznim i to!ovima u!erenim na nji,, i svir'i vojnoj koja se o# neku# ula. .ako se on smejao svetu to se vrteo, alio i igrao, !a i onima to i, sa,ranjivali zavijane u neke bele krvave arave. ( njegove ra#osti i alosti be,u #aleko, !isao je silna !isma i inilo mu se, #a tim !ismima i osmesima na #rvee i bilje i oblake ini vie #obra, no #a je !ostao ota' i njen mu. (li se jo uvek na#ao 2a# je#nog #ana #oznao je #a ima sina. &, kako je o# toga #ana sve !ostalo sumorno. "vaka oznojena le+a natovarena kamenjem u !ristanitima, svaka ble#a ena koja je !rosila !re# 'rkvom #ovo#ila ga je #o o ajnog besa i sti#a. Doznao je #a ima sina, i o# toga #ana bee sve na svetu tako sumorno Pokuao je #a ga vi#i, ali nemogae #a i, na+e - sve vie je !o eo #a ljubi vo#u, boje i #rvee, a sve manje lju#e i iva bia - sve ee je smeio se blago na rumeno nebo. "eao se ka# su je#ne zore ot!lovili o# 2eneri**e !lakao je za je#nim rumenim jablanom na bregu 2o #rvo mu se u inilo vie njegovo nego njegov sin. Po eo je #a ini lu#osti u slubi. 0e,u #oznali za balkanski rat i esto su ga na!a#ali zbog ala, o# koji, nije mogao #a se uz#ri Po#smevao se (ustriji. 2a# je#nog #ana nestao je neki nova', a#miral je jako li io na !okojnog stri'a, i bio je malen, ne vie o# tri sto!e. "umnja,u, ali nisu smeli #a ga osumnji e "tojali su !re# "olunom, i imali su tajne za!ovesti. 2a# !ri jelu rekao je neto smeno o !otenju, ka# se govorilo o toj krali. ini mu se rekao je #a ako je ko !oten mo#a to ima uti'aja kroz zrak ak na Polineziju. (#miral je vikao na njega. &n re e #a #inastije i naro#i nemaju !otenja 2a#a ga je a#miral u#ario i !o eo #aviti osetio je #a je o# tog !ostao slab, boleljiv, !o eo je naglo neku# #a !a#a. Posle iznena#a o!et se#eo je i kartao se u je#noj sobi'i !unoj ogle#ala. Je#na te!a ena !ristu!i mu i !itae ga #a li #a igra, on se !okloni i re e joj1 #au Vam je#an #obar savet, le!e ene, ne treba #a igraju Je#an 'rnogorski !rin' ba'ao se oko njega nov'em i svirao glasovir. 6a vratima se ukaza alja!in, sav kriv u se#lu, sa gr#nom motkom u ru'i i sa je#nim razbijenim lon'em na glavi, zi#ovi se tresli o# !esme njegove. ( on je stojao kraj !rozora i zagle#ao se u nebo. &ko njega su svi !lakali i !evali, ali njega ne bee ni ega ao $le#ao je i vi#eo neki umarak mra an, i je#nako se mu io #a se seti g#e je. &setio je #a e umreti, i !o e naglo strmoglav neku# #a !a#a. (li se teio #a e u mesto njega #a ive rumene neke jele !une kaka#ua le!i, na je#nom ostrvu #a lekom. ( ka# se osme,nuo setio se #a sa# neko #a leko, #aleko !la e za njim. &krenuo se onima to su se#eli oko stola na kojem se vrtela igra i zlatni'i i !o eo vikati uz#iui ruke "gos!o#o smeite se mo#a e to neko na "umatri osetiti". Posle je !o eo #a govori o nekim korintskim stu!ovima i osetio #a umire. Pao je i svi se isku!ie oko njega Da, on je je#nako bun'ao o jablanovima, o rumenim biljkama koje mesto njega ive1 stari je#an svetenik u 'rnom mornarskom ka!utu !riao mu je i !itao ga je je li katolik, a on mu re e "ja sam sumatraista". &naj ga e!a za vrat, on ,te#e #a #rekne. - vi#eo sam sestru kako #ri svetiljku i kako me !o#ie. Dr,tao sam i 'vokotao o# vrui'e &setio sam #a sam sanjao o umama gali'ijskim i inilo mi se #a mi u uima jo zuji groktanje mitraljeza. Probu#io sam se i !ogle#ao oko sebe #ragi moj. 0ee !ono. 6a stolu stoja,u bele rue koje mi je #onela je#na ena, tu+a ena. "estra mi #a#e broma, !omilova me !o obrazu i re e "ala Vi nemirno s!avate, !la ete i vi ete, mora #a ste o!et #ugo itali te vae lu#e knjige. "utra u Vas iz#ati #oktoru. 9ar ne vi#ite kako ste se ve osuili. 0oe moj, kako sam ja #ruk ije !re#stavljala sebi "rbe"

ta sam mogao initi #ragi moj% &kreto, se zi#u, ona mi namesti #akulji'e le#a na gru#i. )teo sam #a s!avam, ali se moj !rokleti mozak je#nako seao. )teo sam #a zas!im, ali mi je neko je#nako a!utao u u,o Mikelan+elovu "6o". .ome#ija #ragi moj teta samo to se o# tog umire. 2ako mi vi#i !rolaze noi u grozni'ama i snovima #ragi moj, snovima koji nisu mnogo lu+i o# jave. 88888888888888888888888888888888888888888888888888888888888 6oi su le#ene i zvez#ane. &stavljaju otvorene !rozore .au le# i zvez#e e mi izle iti !lua. :e#ene jele !revijaju mi gru#i, one stoje !o# !rozorom mojim, one mi rekoe, #a je bolje biti jela nego ovek /ve e ja itam 2ibula i seam se neke moje tetke, to je sa ,ranjena u veselom, mirisnom s!lianskom groblju, i je#ne zelene s*inge s!lianske koju sam ja,ao. (,, bio sam ta#a veseo i mla# i govorio sa nje veselo sam sebi1 "-grajte, no je ve stala na kola maj inom s!regu veselo jure zvez#e, a za njima evo #olazi san na mrkim kolima i sa njim tamni snovi". / starim mrtvim re ima volim moju su#binu, u obla'ima misao mog stolea a u osme,u mome skamenjenu snagu ro#a mog :eim i gle#am le#ene vr,ove kako se 'akle u rumenoj mese ini. / #aljini grme to!ovi Drim u ru'i marami'u tu+e ene blago i zamiljeno ja, koji nika# nisam #rao tako marami'u moje. - #ok mi le nik !o satove !ri a o uzro'ima rata, ja oseam #a u umreti sentimentalno kao gluma' 6e znajui to me ro#i majka i ne mogavi u initi nikom #obro, najmanje sebi, a, #a mogu #a se vratim tamo, g#e to!ovi grme i #a kroz 3use o#em #aleko neku# na "6oviju 9emlju", tamo, g#e je le# zelen a vo#a !lava !o# le#om, sneg rumen. (, tamo bi, o# silni, boja zanesen zagle#ao se i zaboravio sve ?ivi se ne,atno i lei !o 'eo #an 6ebo ulazi nou kroz otvorene !rozore i zima ulazi u mene i zas!i. "ve su se snene jele !revile na moje gru#i, le ile i, i a!utale mi i u ile me #a ljubim nau majku zemlju 9orom bi se bu#io i !okriven tako !reko uiju, gle#ao bi, kako se krv sun eva razliva !o umama. &rlovi su #oleteli izna# stena, a neg#e u #ubini su groktale !uke mainke neki, !olja ki, !ukova, koji su #ole !o selima leali u rezervi. Ceo #an smo leali !o snegu. "amo !ri jelu smo se sku!ljali i 'vokotali o# zime i guili se sa mlekom i sutlijaem. :e!a je#na, vrlo le!a kalu+eri'a bu#ila me je, se#ela mi je na !ostelji i brbljala mnogo. 9nam, je#nom se #rsko naali, s njome )teo sam #a je obgrlim, ona 'iknu i !obee. 6o !rimetio sam, !osle, o# tog #ana #a mi ini sve bolje i le!e. :utao bi, !o umama. Pa#ale bi iarke za mnom, a ja bi, seo neg#e na kamen i sluao kako sneg !a#a na mene - uo sam kako i#u gla#ni, !osrui !o arbanakim gorama i zase#ama1 kako se sele, o!et sele. uo sam kako !a#aju i iz#iu melu leinama konja, i uo kako oko mene itaju #a su ,rvatske ete !rve !rele grani'u. ( je#an mi !rijatelj osniva ja#ranske banke i !ie #a e se sve ovo zaboraviti. Da, zaboravie se i igrae !ijani kolo na# zgaritima. Moj stari u itelj u 2emivaru sko io je sa treeg s!rata i ubio se zbog svega ovog. & ka# bi sa# svi mi !o tu+ini !o eli skakati sa treeg s!rata, to bi imao emu #a se smeje svet. "rne su u!laene, !a begaju ka# vi#e na trag. &na me, razume se, oboava. .ako je to smeno. Ja volim one, koje su o!ake, a sve, koje su #obre, !la u za mnom. Mene nita vie ne u#i. 0u#im se zorom i itam Dantea .au, tako treba. ( ka# !a#ne no ona mi #o+e. .a#ka#, razume se, ini mi se #a sam lu#1 ali jo ee #a su #rugi lu#i. inim sve to i #rugi ine. 3o#io sam se o# ene, znao ta je vera, kuao sam ljubav, !a i o#uevljenje. ak znam i organsku ,emiju, ak znam, #a ima i i#eja, koje su besmrtne. 0rat sam svakom, a ima nas milionima. Dosa#ile mi se ljubavne vrele svile i sve ove #uevne #ubine. Posetiu rat o!et i vi,or i stra,ote i kie, one strane kie. Me+u muke, ,ou bar me+u muke, ga#im se svi, razjareni, ma#ona. Posle, je#no !osle !o#ne !o e u#o. "neg se !o e to!iti i neke ti i'e male !o ee #olaziti iz ume i se#ati nam na ruku, !rnuvi u!laeno ka# bi koji !o eo #a kalje. $rozne grmljavine lavina bu#ile nas nou 2a#a !o ee i #rva #a ume !olagano, ti,o !otok u #ubini neg#e #obi nov glas, mio, bolan, nov. ( sa #rvea #oletae !osle#nje uto lie uvenulo #avno, jo ne razvejano. &rlovi iz ezoe, a nebo #obi neki tu! i !un sjaj. .ako je sneg u#an &n se ne to!i, ne umire kao sve #rugo, nego se smeje &n se igra, on !evu'a Javi se iznena#a, g#e ga niko nije vie o ekivao, ti i'e voli, otkrije im !oneg#e malo zemlje, te one klju'aju tu i sa nekom #ragom

zabrinutou gle#aju zemlju, u kojoj im zrn'a nema, zatim !o#sko e #va tri !uta i o#lete uvre+eno Jele be,u tune, !outee umorno, naborae se, izgubie nevinost 0ee je#na klu!a, je#na #obra klu!a na# urvinom tamo, sva ba ena na!olje u zrak u nebo% 2u bi, se#eo ja. 0io sam izgubio vezu i smisao lju#ski, #ela i us!omena. "ve se to izmealo u meni. .o zna ta je ivot. - zima se !o'e!a. / kr!ama i traljama tunim, leali su slatki skuti neba i snega !o stenama. ( zvez#e !otamnee, i noi nisu bile tako zvonke, no tie i !une nekog !la nog ara Ja vie !uta skrsti, ruke / meni bee neki umor, umor koji nema ni uzroka ni gos!o#ara. Vie !uta mi klonu glava i navira,u mi bolne re i, koje a!uta, tako u vetar, nae stare !esme - sve bi te !esme bile gra ani ki iste, takovski samo!ouz#ane i miarski vesele i mla#e .o zna ta je ivot. :ju#i su kaljali sve gore i je#nog #ana !a#e je#an gr#an e, kraj mene na ste!eni'ama sa ustima ogrezlim u krvi. Ja ga !ogle#a, za!anjeno. /mro je !osle tri #ana. ( !rolee je #olazilo. Veveri'e su zabasale iz uma ak u nae sobe. Po krovu !a#a neka uta tama zorom svakog #ana o# ka#a sam se vratio. 2ama, tama je ta to!la svetlost to me rano bu#i. / !rimorju, neg#e #aleko sa# je !rolee. $re,% ?ivot% .o zna ta je to. / !rimorju je sa# !rolee. / ovake #ane sam !rvi !ut nau io #a ljubim. 0io sam ta#a veseo i mla#= "eam se, seam se, ta#a mi je majka bila !rvi !ut teko bolna. &na me je !la ui grlila i kaljala. 0ee !o ela #a se#i. (ll se tru#ila #a bu#e vesela i !onosito je gle#ala !o krljavim ,otelskim !almama. ( ka# je zas!ala gle#ao sam #ugo rumene vr,ove #rvea, ka# bi !ao suton u #aleke bele kue !o ostrvima. ?ivot, gre,, re#, zakoni, grani'e, sve su to tako mutni !ojmovi za mene. Ja tome nisam kriv - bio, kakav bio, ja znam #a u umreti sa umor nim, ali svetlim osme,om, ma #a mi je nejasno sve to sam u inio i !reiveo. im joj je bilo bolje, !o eo sam se gubiti u noi srebrne !o la+ama 'rnim i laganim, ne !itajui ku#a one vo#e. 2rgao bi, se tek ka# bi stali u kakvom !eskovitom alu i za u#io bi, se o#ku#a sam ov#e% Pa i!ak i tu bee #obro. -sko io sam iz la+e, ma #a nisam znao g#e sam Prolazile su sirote, slabe ene i natovareni magar'i. .u!io sam neke o!anke 'rve ne i ru ao sam neg#e visoko u je#noj beloj kui, to je mirisala sva na zejtin i so. ( ka# bi zazvonila #a leka zvona iz rumene bistre vo#e, !oao bi, #alje "e#eo sam sa nekim lju#ima, to su nosili velike 'rne eire, a ka# sam se umorio, zaseo sam u je#nu malu kavani'u i najeo sam se sla#ole#a. 0arke !o# belim je#rima vija,u se !o moru, a ja sam gle#ao iz !rikrajka i utao. Pre# ve e je !rola neka #erna motorna alu!a i ene u irokim suknenim suknjama i !ijani nom'i sa abrovima u gr#nim akama i !razne ba ve !o ee !a#ati i skakati u nju ".u#a to", !itao sam ja "/ Ponte", o#govorili su mi. 6isam znao je li to selo ili gra# )aj#e i ja. "a kua se le!ralo belo rublje i elelo mi srean !ut, a ka# se navezosmo, #evojke za!evae otegnuto. Pevale su, !evao sam i ja ".ako se zovete Vi%" !itao sam je#nu. Marija, a Vi% -zabela. Pevala je 'ela barka, !evao sam i ja. /!laeno i eljno gle#ao sam u nji,. Marija bee le!a, 'rna i visoka4 ona me je setila mog nenog i !ogurenog stasa i ja se zasti#e,. &na me je !itala o !rovo#u i giz#anju ena !o gra#ovima. "mejale su se jer nisam ski#ao bele rukavi'e. "vu# okolo smejalo se stenje, u vo#i !rozirnoj, najeenoj i tioj nego !usto kamenje. Ja sam im !evao sev#alinke, a one ,te#oe #a mi se za ,vale i ot!evae mi je#nu !ravu sr!sku !esmu1 "ija je ono zvez#a%" Posle smo se svalali, ras!ravljali o braku i o *rankov'ima4 nu+a,u me su,om ribom i nekim zlatnim vinom, kao stenje u okolo, tako utim i vrelim. Prista#osmo u nekom kru i !o esmo vikati. 6eki su ,teli #a se vozi #alje, a #rugi o!et #a se i#e !ei'e. Ja sam se sakrio iza 'rne, visoke Marije !a !olosmo !o o!ekotini brega, sve kroz neko ikarje, kraj neki, ka!eli'a i obojeni, majki 0oiji, kraj !uta. -lo se #ugo i #ugo. -zabela je bila u#ata u Puntu, ali joj mu bee neg#e u. (rgentini &na je !ro#avala #uvan i govorila ra#o o romanima Veselo se smejala ka# vi#e, #a sam se izgubio i #a u tek i#ue ne#elje moi #a se vratim. 6u#ila me je #a !renoim u njinoj kui i smejala se glasno "ve to bee tako u#no, nebo

tako rumeno. "tigosmo u neki umarak i na+osmo je#an mirni manastir. 6a sme, !osta#e blag, one me !o ee !itati o bolesnoj maj'i &ko nas bee ti,o. "te!eni'e zvonke i usijane o#bija,u !o#ne !o# nogama naim 6e bee nig#e nikoga, iza ikarja uborio je Ja#ran, koji bee !lav i bistar kao !otok br#ski. Crkva sva otvorena i ,la#na, one kleknue i molja,u se #ugo. 6eki *ratri su !rolazili kraj nas, mi ba'ismo krunu za sirotinju na vratima i !ose#asmo sani i umorni o# mora. Marija je bila sva umazana o# 'rnog gro+a. /moran, tako bi, ra#o ostao le ei tu iza klu!a, to su mirisale na tamnjan i o#bijale tu!o ko# mili,, stari, slovenski, re i. 6ajeli smo se gro+a, !osle o!et navezosmo se Je#na majka 0oija gle#ae za nama, a ja se trgo, i reko, glasno. "Marija" &na mi se okrete i nasmeja1 "s,immia" Preko na vo#i ekao je gra#i sa kuama, koje su se !o!ele je#na na #rugu kao igra ke Ja sam je#nako gle#ao u Mariju #ok je veslala. 0io sam seo #o nje i ,teo #a joj !omognem, ali me je ona o#bila i !rezrivo ti,o nazvala1 "s,immia" -zabela se veselo smejala i tuma ila mi, #a je to o!i'a, "Majmun", reko, i ja sam. Primetio sam #a me -zabela #rago i eljno gle#a, ali se ja okreto, Mariji i reko, #va tri !uta sve tie njeno ime. 6eko me je !oz#ravio sa obale1 "(##io Pierre". ( ja veselo viknu,1 "Dobro ve e". Pa i zato #a ne, bio sam ja !rijatelj svakom na svetu -zabela je leala na nekom mokrom kono! etu i je#nako se smejala. &na mi se naslanjala na rame i ja sam ne,oti'e oseao na li'u njen vreo nos i !ri tisnute obraze. Mla+a sestra veslala je lagano, vi#ela sve, uz#isala u mraku, a ja bi, se trgao i !ogle#ao oko sebe !o rumenom moru i za u#io se otku# sam ov#e i otku# te sestre "enke stenja !reletale su nas, visoko iz mraka gle#ala nas je je#na ljubi asta svetiljka sa jarbola nekog Prista#osmo i vo#a je#va ujno !ljusnu o kamen, kao znak ne iji obali ne!oznatoj. &ko nas se uo sme, i graja. Mi smo se !uzali neku#, !a zasta#osmo !re# je#nom visokom kuom !unom kamenja, rublja, veselja i mrea. -zabela me je, stiskajui mi je#nako ruku kriom, !rovela neku# gore, !o ste!eni'ama nekim, to su 'vr ale jako i ostavi me u mraku. 2aj mrak je bio ljubi ast i svetao, kao 'rna svila, nig#e jo ne vi#e, tako mio, mek i taman mrak 6isam znao g#e sam4 vi#e, neke gr#no #ebele, visoke, arene !ostelje i Mariju, koja stajae ne!rimetno kraj stola. &na me je !itala, #a li bi, !oao sutra s njima na .rk, tamo e biti !les. -zabela je #onela neko jelo i stavila na sto. &bilazila me je smeno i tuno i nu #ila me blago #a je#em. 6ametala je brzo !ostelju i a!utala, #a e me rano u zoru !robu#iti. &stavila me je samog i ja ne moga, re i #a izustim. .roz otvoren !rozor, smejalo se nebo i more, je#nako se ulo #ole neko #ovikivanje. inilo mi se, #a to neko vi e !o# !rozorom 2ek ka# sam !riao, nasluti,, #a to neko vi e neg#e ak !reko na ostrvu. &ko mene su bile vrele senke i ja zasta#o, kraj !rozora utke. Pa i!ak uzani soka'i inili mi se #avno !oznati. 9i#ovi beli bili su tako #ragi kao nig#e #o sa#, miliji i blai, tii nego u zavi aju. uo sam, ili ste!eni'e 'vr e% / vratima se ukaza -zabela sa sveom u ru'i $le#ala me je nemono i moleivo. Pitala me, #a li mi nije #osa#no i ne!rijatno, to sam se izgubio, !a se#e za sto !rema meni i zanet, ja sam oseao bes!ue i #a sam se izgubio. 0ojao sam se #a e !rimetiti kako ne umem jo oko ena. &na mi je !ri ala o u#a#bi svojoj, o muu sa nekom groznom #osa#om i gor inom u glasu. $lavu je umorno naslonila na levu ruku -z njenog 'rnog o#ela virila je njena ble#a glava, koja mi se na sun'u u inila !rosta i o!aljena, salivena o# je#ne blage, tanke 'rte, koja me je !rivukla njoj &na me je za u+eno !osmatrala i okretala glavu. 6ije se otimala, ni branila, ali je molila, #a se manem nje i !reba'ivala mi one bogate #ame !o gra#ovima. "&tiao je lane", re e ti,o i govorae je#nako o sirotinji /morna i vrua, kao to bee kamenje u vo#i na #anu, koje sam #o#irnuo rukom, !re#a#e mi se sva bez moi #a stoji na nogama. 3uke su joj visile i ona mi !a#e u ruke sva teka. &#je#nom ona uz#a,nu, is!ravi se i !o e svla iti o#elo. 9a as stojae u koulji u mraku. ":ezite", re e mi ti,o. )teo sam #a joj !ri+em sav zbunjen, ka# se ona !o e moliti 0ogu 2o me is!uni nekom groznom, tugom i bljutavo mi bee. &na mi je bila !rila i sela na moju !ostelju. 6jena glava !osta#e sa# u mese ini je#na je#ina blaga, tanka 'rta !una suza. .oulja joj bee otra i

sura. )te#o, #a je zagrlim, ali mi ona stite obe ruke na !ostelju, njene se o i zarie u moje, ona me ti,o za!ita za moje !rezime i zagle#a se neku# u mra an zi# Posle o!et okrete glavu, je#va ujno !itae1 "Da li emo se jo ka#go# vi#eti, ili nika# vie%" -z njeni, o iju, koje nisam mogao #a vi#im, !a#oe #ve suze na moje obraze. Meni to bee mu no, ,te#o, #a se #ignem, ali me ona !relomi svojim telom tvr#im kao kamenje, to je lealo u vo#i, kojom smo #oli. Probu#io sam se ka# sun'e granu. Vi#e, je !olugolu #o sebe i neki ga#an osme, is!uni me svog. 0ee o!et jutro i kao #a sam osetio, #a to ne bee sun'e to me je !robu#ilo, nego je#an glas, usta#o, i !ri+o, !rozoru. Po# !rozorom stajae Marija i !evae. Prala je rublje -z njenog lika i goli, ramena bljetae zora. Ja se trgo, i !ogle#a, na !ostelju Vi#e, mo#re ile na telu izljubljene ene i okreto, glavu. Daleko na je#nom malom ostrvu sinu munja i otsko i sun'e. Po gru#ima mi !a#oe vlani skuti neba, ja ti,o a!nu,1 "Marija" &na se tre, !okri ramena, !o#ie rublje i re e neto ti,o. Ja nisam razumeo i !ognute glave gle#ao sam kako o#lazi Da, seam se. / !rimorju je sa# !rolee. ( ja leim i itam novine i gle#am #akulji'e !une snega na gru#ima. itam novine i seam se. Vojnik sam, niko i nita nisam i sve to se #esilo ne razumem. Po Petrogra#u lo!i krv Maksim $orki zove sve ja#nike kui a u Peti u saborni'i se#i baron 3aja i ble# i !o#rugljivo nasmejan. ( oko njega ska u i vi u1 "-z#aji'e, iz#aji'e". Ja s!utam novine i gle#am u mutne krovove Vi#im snene !oljane. ( na Ja#ranu i#e sa# !rolee !o vo#i o# otoka #o otoka. Po krovovima !a#a neka uta tama zorom, to!la, blaga, sjajna. "un'e ve !ri Po vo#i se uje #ovikivanje, gore na bregu lome kamen -znesoe me u !olje .rakov mi lei !re# nogama. -za mene sa breuljka !ljuti kamen. &kolo se eu vitke vojvo#e kavkaske, to tajno slave orgije !olivene am!anjem &ni itu o# mene romane &neove. "amo je#an u utom, surom injelu i#e sa svojim !setom ta no u ovo #oba, svaki #an #ole na Vislu. &n je uvek namrgo+en i uvek sam sa !setom. Ja ekam svaki #an, #a e mi rei #a je sko io u vo#u. /vek je sam. 3ano zalazi sun'e. "a# ima jak i bolan sjaj. Da se ne sti#im, ja bi, mu !riao i oslovio ga1 ":jermontove, otku# ti ov#e% (li on je uvek namrgolen. Po #voritu guraju 3usi bura# neku i lu!aju !onjave "ve'em !evaju liturgije, a !reko #ana kriom ska u u +ubrenjake, va#e ogrizine i gri'kaju gla#ni. /ve e oni kuvaju aj i smee se tako masni, !rljavi, koa se na njima sva sjaji. -ma i nai,. Veinom su Po#rin'i. &ni se ne tue, brzo grabe za no ili za kamen. "vakog !rati straa, a oni !evaju. $le#ao sam je#nog, g#e lei !re# vratima, !evu'kao je, a iz o iju mu je virila smrt. Pio je sire, kae, to blai gru#obolju i smeio se. &n me je setio #a su sutra 0lagovesti. (li meni je vie ao 3usa nego ovi,, koje e slaviti u itankama za trei razre#. ( naa su #avno okorela sr'a. 6iko ne ume kao oni #a le i stoku, niko ne ume kao oni #a se s!orazume sa enama. Pa i ka# i, mu e, #a vuku ugalj, oni !evaju. (li 3usi lee !rljavi u blatu i masni razbarueni. 9emlja im je za#rla u kou, iz ru!e +ubrenjaka, tek se #igne !aljivo je#na u!ava glava i gri'ka, gri'ka neto. Ja im #ajem kru,a i !itam i, #a li !oznaju gos!o#ina 3je!ina, ali ga oni ne !oznaju. &ni vrte tuno glavom. -z#aleka zazvoni, a njine seni se brzo krste i klanjaju !o +ubrenja'ima. "ve me to tako umori. Je#an restoranski momak b#ije nou kraj moje !ostelje. Ja utim a on !ri a, !ri a. -mao je za #raganu enu je#nog o*i'ira, koji !ogibe !o# a!'em. .ae, !rvo je noio ko# njene slukinje, !osle ga je i ona !ozvala. Prvo zbog belog brana, !osle zbog masti a #o'nije i zbog soli. &,, sve e to !roi i sve e se to zaboraviti - re e nam1 kao #a smo i mi stoke kao i sve #ruge, nai emo lako !onositi o#govor #a je to na obi aj ga#iti se sebe sama. &vi 3usi, to mi lee u blatu !re# vratima, seaju me svega. a, kako mora #a je slatko ensko telo, to se #aje za brano i so "ve e to !roi. 2reba #a se etam !o mostovima, bolestan sam i samo se na# !roletnim vo#ama smirim. ( ako !olu#im o#nee me u lu#ni'u. - moja #raga mi je o!et #ola. &na je vrlo otmena ena i nee !restati nika# #a me voli. &na ita sonete gos!o+e 0roGning, a ima je#an !rsten, koji je nosio kralj Ponjatovski. 6jena je

kosa 'rvena svila. / o!te je na njoj sve svileno. (, je li istina, #a su tamo #ole sve #evojke "obe aene". Ja vi#im #a e #oi je#no bolje stolee. &no uvek #olazi. 6ou je osobito teko u ovim #a arama. 6oas evo, #otr ae lju#i zvekui !ukama, #a o#ma, #o+emo. Potr asmo / a!sani su brave zar+ale, !rozori se ute o# !raine, a neko iza nji, #re i i za!omae 6eko lu!a, stakla# se zvonko 'e!aju. Po ,o#ni'ima se je#va naziru *enjeri4 a u gustoj, mra noj eliji etvori'a su ki#ali, u#arali neto u utoj i 'rnoj ruskoj o!remi. 0ee moj :jermontov. "to je bio krvav, ,leb i orba rasuti. Vukli su ga !o !o#u, on je tukao oko sebe i #rekao. 2o je njegovo zanimanje ve tri ne#elje. .rao je, !a ga osu#ie na !et go#ina. &be aen, ekajui #a ga o#ve#u u gra#, izigrava lu#u. (li ni le ni'i ba ne tvr#e, mo#a je zaista !olu#eo. &n je sko io na mene, ali ga !re!a#oe4 no umesto #a me u#ari, on #reknu neku u#nu re i za!laka. Vukli su ga !o !o#u i o#vukoe ga u je#nu !raznu eliju. ( !o svima ostalim vratima kualo je neto besno gun+ajui / reetkama se !ojavie glave neobrijane i bra#ate. Po# osta umazan krvlju. 9vali su le nika. 6o #ugo sam se !itao ta je ,teo o# mene Je li sa Volge ili sa /rala, ili sa #aleke ste!e% Je li !etrogra#ski lu#i +ak, ili malovaroka o*i'irska kurtizanka% 9a im !la e, #a ti za au izgubljenom, ili za kakvom na!u#rovanom enom% ta misli, gine li sa# za matuku Moskvu, ka# su mu Ja!an'i najbolji !rijatelji, ili !re #eset go#ina ka# su mu bili ne!rijatelji% -ma li sina, ili je gluma'% ta mi je to #reknuo u li'e% Danas je ne#elja !re !o#ne. "utra !utujem iz .rakova. /zee me za glasnika Prvo su me zatvarali i tukli4 sa# me uzee za !ismonou. )aj#mo u 'rkvu, sam sam i umoran. :jubi asti, zlatom izvezeni !latovi svetenika i ,la#ne raskone latinske re i, umirie moje selja ke ali rastrojene iv'e. $le#au le!u kome#iju vina to se !retvara u krv, i to rumeno vino, koje ne vi#im, no samo slutim u zlatnom !utiru, i koje mi govori tajne mutne. ( gr#no "gra#uale" to e se ,oriti na# mojom glavom, violine i bubnjevi, orgulje u orgiji boanskog !ijanstva, u inie mene bolnog i slabog, !obonim 6e#elja je !re !o#ne. Posle emo sii iz te tu+inske 'rkve #ole na Vislu, g#e me eka un obrastao zelenom mokrom ma,ovinom i ot!loviemo melu trske i biljke, to ni u iz vo#e a umiru na sun'u. :aste e se igrati oko nas, a ta#a e nam zbunjena, #ua, o# zbunjenog ivota raza!eta, kao luk, streljati misli u vo#u i nebo, misli koje vi#e #a je sve ovako zbunjeno i neraz#vojno kao ove vo#e, obla'i i senke una mog. ( !osle emo zai me+ trske, i ka# un zastane i setimo se #a sutra valja o!et !oi #alje, s!ustiemo glavu umorni o# ne#elje ove i sanjaemo na# vo#om sve ovo bilje oko nas i 'rkve i vino rumeno i boiju majku sa mla#ou strasnom, !omeano sa nebom !roletnjim i mirisnim i ve nim. 6e, nika# ne elim sina. 9grozio bi, se ka# bi, ga vi#eo mla#og i le!og u !rvoj mla#osti svojoj a znao ta ga eka. ( #a me !ostave tamo, na onu 'rkvu visoko kao mujezi na, ja bi, vikao u ve e !uno !olja i bilja mirisna, ja bi, vikao sav o aj i ga+enje moje na# ivotom. .au, kako sam bio neka# !la, .ako je bolna, kako je ne!rolazna ljubav Ja sam sam i nikoga nemam 3ulje zarobljenika i#u, i#u ne znajui otku# ni ku#a. "e#im na stani'i i gle#am u rumeno i zamagljeno #rvee. :jubav, kako je ljubav ne!rolazna mi se je#ino ona i jesen !ostoje, sve je #rugo samo varka. 6iti imam ega to elim, niti ega to alim. Dobro mi je. Proi u grani'e i gra#ove i sela i ume i vo#e i nee ostati na meni nita #o !raina na nogama, u sr'u utanje a na li'u blag osme, besmislen i vreo $#e sve nije ostalo i !alo !oneto sa moje #ue raz#erano i mog ivota ritavog. 0ilo je le!o. "e#eli smo i klatili se u #imu gustom. Dvojako !utuju u smrt Je#ni su isti, njina !u'a# sjaje, oni su isti i #rago nasmejani, oni se #ugo ljube na stani'i. :jube enu u ruku, !la u sa majkom zagrle brata i !o#iu sina. &ni itaju novine i grozni avo ras!ravljaju o slobo#i naro#a &ni nose !isma i me#aljone svoji, #ragana. "ve i, zanima, !a i njine majke i ene govore #ugo i ne sti#e se #a !la u, nare+uju, brinu se, !rataju se o!irno. (li kraj nji, mla#a ena, koja ne !la e, ona se ironi no smei u ali, ona je ble#a, ne eka #a voz o#juri, jo se !re o!rosti sa krat kim !olju!'em i kakvim lakim osme,om1 "Pazi, #a ne ozebe, #a te ne zaboli zub, to je tvoj obi aj". (, ra#o bi i ona

zagrlila ga i !lakala, ali joj ne #a on, on koji nee #a ga mati !rati, koji se ne ljubi. &n je alje sa stani'e u !ozorite i govori o njenom eiru, koji ona sirota ka# stigne #oma ba'a !la ui o# sebe. &n, koji ne !ita ni za !rav#u ni za smer rata, no lako ulazi u voz, nalazi brzo mesta i glavna mu je briga #a ima nekoliko stotina 'igareta. 0ee mla# le nik "Puiti", re e on i se#e #o mene, "kae je#na turska re , zna i se#eti na obla'ima i smeiti se na zemlju". Posle, u #imu sluao sam #ve vrste glasova Je#an glas glasno brani ast svoga naro#a, on veruje u vojsku, govori o sinu svome4 #rugi mu se ruga, !ri a mu krale !o tabovima, blato i kiu. 2a#a svi uz#iu im ko s!omene kiu, svi se sloe i uz#iu gorko i emerno. &#ma, zatim govori se o enama. &naj #o mene smeje !ri a o nekim babama, to ga na!a#oe bombama u a!'u i !okazuje neku statistiku, kojom ,oe #a #okae, #a su svu# enske sklone !rostitu'iji. Dim se vije, sme, se ori. ""vete" ene, majke i sestre !o bolni'ama i !arkovima vi#e se u njegovom govoru i sme,u, !o umetni kim izlobama i selja kim !ijankama. Vrve i #aju se !o !o#u u kavanama, !o stoli'ama, !ijane, raz#ragane4 a ,ilja#e krvavi, mukara'a #olaze je#nako na njegov krvavi sto i o#laze bez noge, bez glave, bez uiju, bez o iju mirno i silno kao stoka. Voz juri, juri. Preneraeni o evi vi u na njega, ali on je#nako govori u sme,u brojeve, statistike, brojeve grozne, strane. Je#an je#ini se#i ble# i iznuren, is!ijen i ne mea se u razgovor. &n je avijati ar, mirie na !ar*em, zvi#uka, va#i mirno bezbrojna !isma i ita, ita4 na njemu je svi leno rublje, oko ruke zlatna grivna, ka# mora #a se umea u !re!irku on se smei !rezrivo i govori samo o smrti ,,ta me se ti e svet, ja vrim moju #unost, nika# nee moi o meni ta #rugo rei #o1 "#entlmen" &n !ri a kako su be#ne njine s!rave, kako se 5nglezi igraju i !o#smevaju se njima u zraku 9na #a e skoro umreti, to oni svi znaju, i govori !rezrivo o svemu. Pri a o nekom jezeru !o# umom, g#e su im skriveni ,angari u mirnim #anima, ka# se tamo !e'aju ribe i igra bri#, o je#noj !rin'ezi Metterni',, koja ima me+u njima brata, !a i, !oseuje. a, ona nije 0og zna kako le!a, ali ima one *inoe u telu to li i na blu#, ali koja je otmena i slala o# svega na svetu. &ni se smeju i kuaju, on !ije i nu#i am!anj'em. 0io je ko# o'a #a se o!rosti. &ta' mu je siroma, u itelj me+u br#ima. &#neo mu je ,ilja#u koma#a *ini, 'igara. ":ake e !reboleti njegovu smrt" on se glu!o nasmeja !a i!ak svi mu zavi#e jer je miran i zna ta ,oe / #imu se je#nako klatimo. Vi#e se glave. Voz juri kroz ume i !rovalije, a !re# zoru oni se o!et trezne, tegle se utljivi i mrki i gle#aju kroz zamagljene !rozore. 6a!olju lete kr, bunje, i'e, gomile i klu! a# zamreni, trnoviti, i'a, aure granata i ru!e !une vo#e u #olinama g#e stre zgarita i razvaline. / #aljini levo, ak #ole u magli, vi#i se neka kr!a zelena, to je moj Ja#ran. "e#im na je#nom grobu. "!avao sam #obro. .a# se !robu#i, vi#e, #a sam s!avao na grobu. &na se zvala 6eve 0enusi. Da, leala je mirno, !o# zemljom. ?ivela je trinaest go#ina. 2o je bila moja naj istija bra na no. &ko nas staja,u mra ni ki!arisi, a ja sam se smeio veseo. -z #aleka bele se le#eni (l!i, ine se kao srea, beskrajna srea zemlje Ja neu #ugo, vraam se u 0a#en, nosim neke i*re. De'a tr e !o groblju o#r!ana i ble#a i vi u1 "un sol#o, un sol#o, signor sottotenente" ?ene sa #abrovima i obrami'ama ljuljaju se na #ivnim lan'ima, a meni #ol+e #a se gro,otom nasmejem je#nom !o!u, 'rnog, majmunskog lika, to #olazi i gle#a me za u+eno, jer sam s!avao na groblju i zevam i umivam se na ko zna ijem grobu. &!et e mi se ja#ati koliko smo isekli slika u 'rkvi, !okrali oltar, skinuli i !rozore, najza# !onu#ie mi rizoto. Moj sme, se zaori, va#im je#nu kruku iz !aga, ona je rumena, zagrizem je i nasmejem se. (li sve je to ra#i zore. 9ora nam je uvek !omutila mozak. &n e mi !okazati svog magar'a, je#ino to mu ostavie, i govoriti mi o reumi, !a emo !osle u njegovu malu 'rkvi'u. :jubi aste i zlatom izvezene njegove o#e#e umirie moje o i Vino u !utiru setie me rtve i misti ne literature i ja u se smiriti Danas nam stie &n. &n je naa krv, ali &n ima jo manje sti#a nego mi, !osle#nje sluge #ivne (ustrije. 9a,orie se gr#no "gra#uale", +eneral e stajati gologlav, bubnjevi e lu!ati, violine i orgulje mirisne o# tamnjana !evae je#noj nevinoj maj'i, u #aljini e gruvati to!ovi. ( ka# iza+emo obasjae nas sun'e. Ja u sa je#nim 6em'em govoriti o 6a!oleonu i Debisiju, !osle sa je#nim

e,om o 'ari'i, o kojoj se !ronose u#ni glasi, zatim e mi !ristu!iti je#an "lovena'. &n e mi !ri ati aneg#ote, !rvo o $ro,aru, a !osle o vojvo#i Miiu, tajno i ti,o. Me+utim e ,ilja#e #e*ilovati. 3a unamo na sto tisua mrtvi,. svi emo biti za#ovoljni. 9a ru kom emo s!ominjati #etinjstvo, or*eume, kole. "vaki e !ri ati o ratu, slaviti, koliko to generalov !ogle# #o!uta, svoj naro#. Pre!iraemo se ti,o o 6em'ima, koji su razbojni'i i o @ran'uzima za koje kae general #a su !e#eraste. - tako e nam !roi #an. "utra e !o eti na!a#. Danas emo ekati #a general u#ari na malo zvon'e i #a znak, #a svaki sme !ri!aliti svoj tutun. $le#aemo svaki u svoj #im i o!et e biti zavren je#an #an. (li e #oi le!e stolee, ono uvek #olazi. 0ilo je nou. Voz se brzi sjurio u nas i !resko io nas 0ilo je #osta mrtvi,. .u!ili smo #o zore ranjenike, a gorelo je sve. &ni su se#eli !o zemlji i jeli mirno svoj kru, Mnogi su obilazili i traili svoje izgubljene listove za o#sustvo Pitao sam i, kako im je bilo. Ja imam samo mo#ri'e !o elu, ali mi oni nisu o#govarali i mirno jeli svoju koru ,leba Dole se vi#eo 2rst sav u sjaju. /zalu# i, !itam ka# su bili za#nji !ut na o#sustvu ko# svoji, kua, oni ute i je#u svoj kru,. 6ai su na 2ombi, tamo se bre gine. 6aj!osle meni nikog nije ao, najmanje sebe. Mi treba #a nestanemo, mi nismo za ivot, mi smo za smrt. 9a nama e #oi bolje stolee, ono uvek #olazi ?ao mi je ovi, glu!i,, !rljavi, o eva, ovi, koji ne !a#aju na trbu, !re# "alomom, ovi, koji ne itaju romane, ovi, koji ne znaju ta je to Vilzon, ovi, to govore o kravama svojim !o#muklo. ?ao mi je ovi, o eva. Po !rljavim gu#urama, !o smr#ljivim lokvama mokrim, ja i, gle#am kako lee uti i !usti kao zemlja Da me nije sti#, ja bi, i, teio. & kako se oni smee ka# im govorim o !oro#i'i 6eka# sam ,teo biti vajar i mislio sam, #a govoriti gr ki to je raj. Danas sam eljan ubijati, ubijati. &ni ubistvom o#govaraju na sve. /bistvo% $#e su sa# boginje umetnosti, goliave ene sa labu#ovim kljunom me+u stisnutim be#rima, soneti zlatni i ,ilja#u ,ilja#a goli, ena, kubeta i bogova, !esnika i majmuna% Jesu li svu# tako utljivi o evi% 6ije#an se jo nije vratio o# kue ve#ar i ublaen. "vi #olaze razjareni i govore o ubistvu. "ino sam morao #a se izjavim o #u,u, koji vla#a ko# #ivizije. Javio sam1 ne naro#nost ve katastro*a !oro#i'e1 za go#inu #ana revolu'ija "vi se !re!a#oe i rekoe #a sam lu#. ( ja bi, se ra#ovao #a kolju 6eka kolju 6ikoga ne alim, najmanje sebe. & evi su u ritama, lee !o blatu ta #a im kaem, ta #a im tuma im% &ni !o inju #a me !itaju 6e znaju #a sam tu+ina', !a se lukavo i !otmulo vrzu oko mene, oko najmla+eg, i !itaju me !itaju. &vi o evi !ri aju kojeta sentimentalno, a ja to ne volim Do vraga, ja sam u en ovek i znam s kim imam !osla. .o# kue sam. Doao je njen mu i uzeo joj #ete. Mene bee malo sti#1 ona se za malo nije !omirila s njim. 3ekao je #a e me ubiti. Ja sam se tome nasmejao. & kako bi bilo le!o, #a mi jo znamo ta je stra,. &na je !osle i!ak o#lu ila se za mene i !o ela o ajnu borbu za #ete Mene je malo sti#. ini mi se #a u !obei o# nje Ja sam #oao na koji #an u moj smeni zavi aj. "ve je veselo 2etke me !itaju kome toliko !iem, a ja im kaem1 "mrtva'ima", one se !rekrste i misle #a sam "tuknuo !ameu"% Po krovovima !a#a uta tama. 3ano se bu#im. Vi#im #a se golubovi ljube. .rst na 'rkvi ima rumenu boju. 2o zna i leto je tu. itam novine Je li ve je#nom smeno% 2e krvave !etrogra#ske uli'e, !a taj Maksim $orki, !a taj baron 3aja i, to ne zna ta je, ble# i !o#rugljivo nasmeen Po krovovima se !rua uta neka magla, uta kao ilibar, !una golubova Ja#ran vi#i sa# ribare g#e s!remaju karbi# i izlaze !re# no na ribanje ?ivot se ne menja. &n !rolazi Ja se vu em !o bunju i i!raju. Ja nalazim moje *ieke !o vrba'ima i sti#im se mog zavi aja. ( ka# mi je #osa#no lovim srne, koje je i moj ota' ra#o lovio / o!te mi se ubijanje sa# jako svi+a. Volim i moj zavi aj, a ubistvo sve izle i, ono je je#ina istina. Jastrebovi i vrane krue mi na# glavom, a iz #aleka me gle#aju ume. &ne me je#ino ljube osim ena, oko koji, se #obro razumem /miru o# gla#i !o kolju. .o# nas ene !laaju an#are sa itom a #ragane svoje sa mau, a ka# #o+e mu kui, one ga zakolju. 6ika# nisam mislio #a e (gamemnoni etati !o mom zavi aju. -na e je sve !o

starom. / itelji !evaju ma+arske ,imne, #e'a im vuku vo#u i !eru kole4 !o!ovi se goje, a ka# se o!iju #re govor generalu ?ivkoviu. Prolee je jo u zemlji, ali ve mirie. $rani'a mirie. 9e evi se vijaju, a zvona zvone u #aljini. Moju enu nisam vi#eo, ali !okuava #a se !omiri sa mnom. ( u gra#u niko nije ,teo #a me !ozna, mrze me. &na se vratila &stavila je mua. &n joj je obeao #a e mene ubiti. / rukama mi je #onela sin ia svog4 a o i joj be,u !une suza. "e#ela je u kutu i je'ala. Molila me je #a joj o!rostim, #a joj #o!ustim svaki #an ma samo !rstom #a me #o#irne. .le ala je !re#a mnom i a!utala, #a ne moe bez mene #a ivi. Ja sam joj rekao #a o#e. Pre#oseam smrt i ra#o kaljem, !a bi bilo suvie sentimentalno #a umrem u njenim rukama. &na bi suvie glasno !lakala, a ja ne volim !la nego tugu. 6isam vie eljan, #a me ljube, niti #a mi iko !rua ruku. Dosta je bilo. (ko je ljubav, naljubio sam se /moran sam. Po# !rozorom mi je niklo ito, i sto !ut na #an ,ou #a se za!la em. ?ao mi je sebe samog. (li mi je ao i ita .o zna, mo#a i nee moi bez mene #a ivi 9ar je ona kriva, ako ljubav nije ve na. "ve to !riznajem Ja nita ne elim, osim #a brzo !ro+e sve to #o+e. .a# smo se nali i ja i ona imali smo Ve ,ilja#u gre,a, navika i senki u sebi. ( #a ljubav !o inje u umi, kako bi sve lake bilo. &v#e se#im !o 'elu no bu#an, moji vojni'i belee rovove !une to!ova. &na se jo bori, zaklinje mi se #a nije ni vi#ela mua, ali sam ja #oznao #a je varala njega sa mnom a mene s njim. &na je #irljiva u njenoj lai i borbi. 6jen meki, ukajui !oljski govor ujem uvek iza mene, njene vesele noge nika#a ne miruju i njene mutne o i, to mi se uvek nu#e, #obre su u samoi ovoj. &na nije le!a, nije le!a, ali zato sam je ba voleo. Ja se gorko setim, kako me je tetka grubo #o ekala, ka# sam je o#veo kui1 "- to mi je neka !oneena !a is!utena". Ja u je ostaviti, ne za to to je tu+a, ni za to to me vara, nego za to to se sti#im ljubavi "!remam se #a !osetim gra#i svetog (n#reje, g#e su mi #e#ovi iveli. ( ona se jo bori. 6jene su ruke na#ute i vrele, one me seaju na #u,ovske rue i moj zavi aj 6jen osmejak nemoan a !lea slaba, !a i, jo volim .ae, #a je mnogo !lakala i #a sam ja sam kriv, to nika# sretan bio nisam .o zna Pokuava #a me o ara i mnogo govori o slovenstvu, ali je meni to #osa#no. im !role !osle#nji voz, ona mi #o+e. ( ja vi#im !oljane i ito zeleno, niklo #aleko i u#im se o#ku#a je ov#e. &na mi kae, #a ostanem i #a emo o!et biti sretni. & !a ja nemam ni eg !rotiv nje. ja sam samo umoran. .le i !re#a mnom, i ljubi me Je#no ve e mi re e, #a ga ubijem, ako ne verujem, #a me ona voli. (li zato ne bi, verovao% Ja verujem samo sam umoran 6asmejao sam se. &, #a ja jo imam snage #a nekoga ubijem, kako bi, veselo zakliktao &v#e je le!o nebo, nema smisla #a !iem. &na se jo bori 6jene vitke noge za#r,te, njene se o i za as zamagle. "mei se i sea me na +a ke go#ine, !ri a o !o!aljenim selima, o je#nom vagonu, u kome su leala smrznuta #e i'a, a uve e mi svira ruske liturgije, jer zna, #a ja to volim. :ukava je i #irljiva. "ti#im se sebe, ali se jo vie ga#im svi, ovi, oko mene. $a#im se mla#osti nae, o eva nai,, !a i bu#unosti nae. "vaki #an ona slavi sto novosti o naima tamo !reko. & kako mi je ao oni,, koji se za nas bore, za nas, za groblje, groblje 9ar #a !o nem #a kli em sa ,uljama i nitkovima, to e sve zaboraviti i !lesati na zgaritima. &na mi #onosi bele rue i ruga se mojoj tuzi. &na svaki #an eka, #a me ot!uste i ,oe #a me vo#i svojoj kui. ini joj se, #a smo mi #o smrti ne ija #e'a, a je#nom mi re e, #a bi ra#o isekla levo !lue, #a ga !re#a meni. ( ko zna, mo#a bi i isekla. Po 'eo #an mi !ri a o njenom sin iu. &, kako me gle#aju ta etiri #uboka, tamna oka, u!laeno, tako u!laeno. &na !la e ka# joj sin i nee #a me nazove tatom, a ka# joj to !o+e za rukom, ona me uzme !o# ruku i i#emo tako ve ernjom mra nom grani'om. &na to kae sla+e i tunije1 "Gie'zorna", sa smekom nemonim i mutnim, koji je lagano !ostao sasvim kao moj, kojem se toliko rugam. Danas mi re e lekar, #a u jo tri#eset go#ina iveti i #a su svi moji boli uobraenje. -z #aleka nas gle#aju stare 'rkve, kao u #etinjstvu mom. &na ve vi#i #a je otila, ali je #ete ve !oslala o'u. &na bez sme,a a i bez tuge. Po 'eo #an leim a oko nas je !uno vojnika, koji vebaju sve uzalu#, ali se jo na#a. Jo nije svako jutro !la e. ( ja i#em kraj nje u !olju, u unu, na vo#i. .a#ka# mi se

u ini, #a u oz#raviti, u#arim veselo veslom a vo#a se zasmeje1 laste me lu!e !o glavi, !a se !revru !o sun'u. (,, mi se znamo, mi se znamo. &ko mene zja!e rovovi zarasli travom. -za groblja vi#im je#nu ,umku, ona se zeleni. Po# njom lei je#na mla#a slova ka u itelji'a, ona je, kau, uvek nosila velike eire !une jago#a i igrala ra#o. Veali su je, jer je bila !o ela #a buni vojnike. .au, #a je imala u ru'i .erjenskovo !ismo. ( nisu je trebali veati, ne. / 3usiji je ve #ruga mo#a. 2reba malo !o ekati, sve se menja. Danas umiremo za 'rni steg, sutra za beli, a !reko sutra za areni. &ko tog groba je tuga, tuga. ( okolo kose ito Ja utim, moj se glas je#va uje Ja i#em u lie !ogrbljeno i umorno. 9voni, a, uvek zvoni ka# sam ja u !olju .a# !rne !o koja !re!eli'a, ja se setim zemlje u tu+ini i !olegnem umorno !o klasju ili u !roju. ?uto lie e nas s!asti. Pa#ne no, mese ine meke, svetla ela #olaze i leu !o bunarima, !rostiru no "r'e !rne, use#ne kakvu zvez#u, to !releti i !a#ajui strmoglavi se #alje, a sr'e !a#ne !re# nas. Diemo ga i zagle#amo, a ono se smei. 0laga, umorna ruka mrsi se sa travom i me+ !rstima !ovire zemlja, to ima #uu !ustu i beskrajnu. "vi smo je#naki. "vu# je moja ota#bina. "vu# ima ljubavi, jer svu# ima trave i ila i lia uvenula. 9vekne kosa, !a naviru suze "a jablanova uti novo lie, a ka# !revu em rukom !reko ela ,la#na, meni je gorko bilo, ne lju#i, nego lia, lia. Prola je mla#ost, nje mi nije ao. &na lei kraj mene u travi i !ita, #a li o zavi aju mislim &#!uten sam iz vojske i !utovau u moj zavi aj #a umrem, ma#a mi le nik re e, #a u iveti jo tri#eset go#ina. :eimo u travi kraj Visle. Ja zamanem rukom, ta se to mene ti e% Mi se ne ljubimo. Poneg#e melu #rvljem !a#ne !o koji uveo list Ja mu klimnem glavom. 6iko i nita nisam, i#em #oma. Danas bee !rvi !ut magla. Mo#a je to meni je#an an+eo #oneo mutan 'vet, 'vet blagovetenski sa bonim, me#enim mirisom, je#inog 'veta to ne vene1 tuge. Da, znam #a sam smean, !a i!ak ja znam, #a nas ima milionima to ne volimo vie nita, #o samo lie, lie. Moja #ua nema vie onu arku na#u, koja me je vitlala o# gra#a #o gra#a, o# ume #o ume. Po vo#i je nebo #rugo, ono isto #r,ti koliko je !lavo. Vo#a mi a!ue. &na mi govori o sin iu svome i moli, #a je vo#im sa sobom. Ja nisam vie eljan #a me ko voli, nego #a svi zavole lie. 6eu #a bu#em nikom za,valan, i !obei u o# nje 9aeleo sam se zavi aja mog, #a ga gle#am, #a mu se rugam, #a leim !o# liem njegovim. 6e, ne znam ta je #obro a ta zlo, nita ne znam ta se sve sa mnom zbilo, ali je#no znam, #a je naa srea u liu. Po je#an ut list, !o je#an kle!et golubiji, krila ili lasti na vo#i, bie mi #osta #a ne bu#em ni veseo ni tuan, i nika# mi nee !asti na um, #a verujem u ta #rugo, #o u jablanove. (ko se vratim, vratiu se u zavi aj, kao to su me oterali, smean a malo vie !ogrbljen. Mi smo se vratili, ali mi smo senke. (li zar je ivot vie nego senka% 6e, ja volim !o je#an ut list, rumeni umarak je#an i nebo vie nego lju#e. Do vraga #abogme #a sam smean. 6azovu li mi veselo #obro jutro, ot!oz#raviu veselo #obro jutro. &na lei kraj mene u travi i kae, #a sve zavisi o# nas, ak i smrt. ( zemlja mirie oko nas i !ri a o ilama to #r,te u njoj. - sve to smo ,teli i ega besmo eljni, ini mi se, #a je tamo !o vo#i a rumeno i zeleno klasje, raste isto kroz nae ruke i !lea. Mi treba #a izumremo, u iniemo #obra, a mnogo #obra sa smru naom &boje smo #anas vrlo tuni. 6jen sin i joj !ie svaki #an i zove je kui Ja znam #a e ona otii -zgubio sam #a,, bolan sam, izgubio sam z#ravlje, izgubio sam ljubav, izgubio sam #uu, sve sam izgubio neg#e u liu, u liu &na e !lakati i traie me, ali !osle...% Vratio sam se isto onako smean kao to sam i otiao. Ja sam je ostavio i vratio sam se #oma Pa ta sa#% 6ita Miran sam i za#ovoljan. Poneg#e !a#ne je#an ut, uveo list, ja mu klimnem glavom niko i nita nisam. 9a#ovoljan i s!okojan 2etke mi !la u !o kui4 kau, #a sam ut kao smilje. 6u#e me mlekom4 ka# me maj ino mleko nije na,ranilo snagom, mo#a e me s!asti mleko beli,, gojni, krava, u kom mirie trava. 6isam ni veseo ni tuan. )oe li !a#ati kia, ili e sjati sun'e, meni je tako sve je#no. Ja u utati, jer nikog ne volim 2etke kau, sve e !roi. -mamo !une kue mali, 0osana'a, siro a#i. Jugoslovenstvo je jako u mo#i. &!et se va#e i !rae slike 'ara Duana, !ri ae se jo, #a je sve bilo samo ruan san. "ve je !o starom. &no to je belo, bie sutra 'rno, a !reko sutra uto. &na je !lakala, ali ona nee umreti o# bola4 ne umire se o# bola,

umire se o# asti. Vratio sam se. )oe #a me biraju za !re#se#nika kola, ne znam kakvog kola, ali ga se ga#im. Pobegao sam o# nje !re# zoru. &na e kriknuti, ka# vi#i, #a me nema vie kraj nje, i !lakati 6o !osle% &, sve znam, samo ne znam zato smo mi bili mla#i. ?ao mi je njenog sin ia. Mukara' je, nije moj sin, ali on li i sasvim na mene. &na kae, uvek je mislila na mene. Pobegao sam o# nje u zoru. Moji vojni'i me za u+eno gle#aju a ja o#o, la+i. 6eis!avane i baruave ene, sklanjale su mi #e'u s !uta kao #a beja, ne astivi. Posle su !rolazila kraj nas br#a, ume i vinogra#i. Ja volim #a se selim. ( ka# smo stigli, vi#eo sam gra#i, g#e mi se ro#ila majka. &n bee !un 'rkava, na kojima ute zvona, nema zvona, o#nesoe i, 2aj gra#i je grobni'a moji, #e#ova. 0io sam sentimentalan. "ta#osmo !re# nekim batama, sa koji, su nas gle#ale mainke. Proao sam kraj mali, kui'a, o!koljeni, vrtovima, u strme uli'e i zavirivao sam. 2o je moj zanat. Poneg#e sam vi#eo arenu kosovsku ve eru, a !oneg#e sam vi#eo ilimove, krasne ilimove #omae, koje toliko volim. Pitao sam nekog, #a li !oznaje gos!o#ina Jau -gnjatovia, ali me stara' !ogle#a, i re e ti,o ma+arski #a ga ne !oznaje. "mrt se krije u vrtove. "vu# me #o ekae vrtovi. Crkve su bile !razne i ,la#ne, kaljao sam u njima. Crkve su bile !razne i mra ne, a !rozori !ranjavi i mutni kao moje o i Ja volim moje o i, svemu su krive moje o i. 6ikom nisam za,valan #o o ima mojim. &ne su mi bile vie nego majka - tako !osetio sam grobni'u moji, #e#ova. 0ilo je #osa#no .aem, asni !ro!a#aju. Vla#ika je ure#ivao tamo ma+arski kati,izis, a bate su bile !une korova. .o# nas je ro#oljublje u mo#i, kako ga se ne bi, setio. Ja volim moje #e#ove, oni su znali #a ubijaju. /o!te mi se ubistvo sa# jako svi+a. 9vona su zvonila, jer sam ja u#esio #a stignem ka# zvona zvone. ( ja sam u en ovek1 znam. #a se sve le!o mora namestiti i #a o 0oiu nika# mi nije 0oi, nego naa slukinja, turala u 'i!eli'e orase, srebrne i zlatne. Posetio sam enu, koju je moj ota' !re moje majke ljubio. &n je imao silesiju #ragana kao i ja. Proao sam kroz strme, malene, uzane soka ie, oni su bili !uni #e'e. ( svu# na# njima gle#ale su me 'rkve !razne, na!utene, !ranjave 'rkve. / je#noj sam vi#eo govorni'u na levoj strani kao u tu#inskim 'rkvama, u koje volim #a se krijem. 2ru#io sam se #a mi sr'e za!la e, !a #a se i zasmeje. "eam se, nebo bee mutno, !uno neki, !lavi, ila to su #r,tale. &ne su se zarile u #uu moju i ja sam znao #a e me vratiti #oma. Do ekala me je je#na stari'a u utoj svili !o# je#nim gr#nim "v. Jovanom. &na je !orumenela i !ri ala mi o o'u. / njoj bee vie ljubavi nego u meni, a ja sam sve mislio, #a niko na svetu ne moe voleti kao ja. &na mi je #ugo !ri ala o o'u. .ae, #a sasvim li im na njega. Pri ala je i !itala o svetu. - naj!osle mi re e #a se nita nije izmenulo. 0ila je u se#am#esetim go#inama i !orumenila je, ka# joj s!omenu, sliku njenu, koju su nali u o'a moga. &na je bila stara i #obra, naj!osle ko nije #obar, svi su #obri. )tela je #a me vo#i na groblje i #a mi !okae grobove stari, romana, koje je moja majka ra#o itala !a i kuu moga #e#e. (li ja beja, ble# i eljan #a !utujem. Posle, na gr#noj a+avoj stani'i, o!et sam !o stoti !ut uo, #a u Moskvi te e krv, #a su 0osan'i noem !ro#rli u talijanske jarkove, #a je u "rbiji umrlo milion lju#i i #a e #oi je#no bolje stolee. ?ene su leale !o zemlji, sestre to nisu nale brata i ene to nisu nale mua, !a su se ljubile i ti!ale sa nekim mukima !o# senkom mra ni, ,o#nika. /!lakane majke, to su traile svoje e#o, ka# ga ne na#oe, !o#elie bele ,lebove, nekim o#r!a nim vojni'ima, to su se vrzli u mraku i #imu i !lju'kali. Proao sam kraj vozova i !itao sam za brzi na jug. )teo sam #a se !enjem, ka# mi !ri#e neki ovek sa gajtanima i za!ita ku#a u "6a jug". &n mi re e #a e taj na sever Ja ga !ogle#a, i za!ita,1 "9ar to nije sve je#no%" &n me je za u#eno gle#ao, nije znao #a ja ve #avno teram egu sa samim sobom. Doao sam #oma. 9ato% Po!a#ije me !o,a#aju, one se nisu !romenile. 6iko se nije !romenuo. (li svi me mrze. Je#ino me moja ena brani. &na je !re#se#ni'a nekog enskog kola. $ovori #a sam zlo o#negovan i #a sam uobrazio neki Celts',merz, ali otku# #o vraga Celts',merz u 0anatu. :eim !o 'eo #an iza nai, #rvara i gle#am u nebo $olubovi !a#aju sa krova, !re# ve e zvone zvona, a gos!o#e ,oe o!et #a me biraju za !re#se# nika nekog kola. &ne vole vrlo nema ke tob#ije, to #olaze u belim rukavi'ama sa solunskog bojita. - ja volim bele rukavi'e :eau !o 'eo #an u travi i gle#au u nebo. "vaki #an e imati novu boju. - te boje umirie moje o i, a ja sam sav

miran, ka# mi se smire o i. 6azove li mi ko tuno #obro ve e, ot!oz#raviu mu tuno #obro ve e. 6azove li mi ko veselo #obro jutro, ot!oz#raviu mu veselo #obro jutro. Mi emo izumreti i #oi e bolje stolee, ono uvek #olazi. Mi emo se vui u zelenom o#r!anom injelu, ble#i i nasmeeni, svu# !o uli'ama. Mi ne itemo nita, mi ne alimo nita4 je li, mi ne alimo nita% 2etke e !restati #a !la u. &ne je#nako kite sliku 'ara Duana i na#aju se #a u i ja nasmejati se ve#ro a ne ovako "kao mrtva'", kako to one zovu. Po 'eo #an one me mire sa enom, #onose mi mleka kao #etetu, vo#e me u kukuruze to zru, a svet me je#nako bira za !re#se#nika. .au, #ve tri go#ine i sve emo zaboraviti. 2etke !la u oko mene i obilaze me kao #a sam grob. 6a#a mnom je nebo, ono ima rumene, blage !ruge, te !ruge se svake zore vraaju. &ne mi se vraaju, na obla'ima, !rolazne i blage. Ja i, svako jutro gle#am i ivim samo za nji,, za nji,. Po neg#e !a#ne ut je#an list. ( !re# ve e zvoni. Ja kaljem, ma #a lekari kau1 iveu jo tri#eset go#ina. Po neg#e !a#a !o je#an 're!, !o neg#e je#an !lot. Pre# ve e je ,la#no, tetke me zavijaju kao #ete, one mi itaju o !etrogra#skim krvavim uli'ama, ja to volim. 6e#aleko stanuje moja ena. "tanuje !reko !uta a jo se na#a. (li ako umrem, !ogle#au !osle#nji !ut nebo, ute,u moju, i smeiu se.