ORIGINALNI NAUNI RAD

UDK: 82-31

Ljiljana Gavrilovi
Etnografski institut SANU, Beograd
fifana@gmail.com

Omladinske distopije: Bildungsroman za 21. vek

Apstrakt: U radu se razmatraju omladinski distopijski romani nastali u prvoj deceniji 21. veka, kao naslednici tradicije Bildungsroman-a i velikih distopija. Teite se, u ovoj novoj formi anra, premestilo s odranja "najboljeg od svih svetova", odnosno prilagoavanja i uklapanja mlade jedinke u postojei svet, na oblikovanje herojevog kritikog duha koji bi trebalo da rezultira kako njegovim/njenim odrastanjem, tako i promenom sveta u kome odrasta. Druge dve vane karakteristike ovih romana su kritiki odnos prema precima i tradiciji s jedne strane i pozitivna ocena ne-racionalnih odluka, onih koje se donose impulsivno i na osnovu emocija s druge, to ukazuje na naputanje razliitih aspekata naslea modernog doba (tradicija racionalizma i romantizma). Tako oni postavljaju okvir za neko novo, drugaije vienje sveta i uloge koju pojedinac treba da usvoji odrastajui iz deteta u odraslu osobu. Kljune rei: Bildungsroman, distopija, kritiko miljenje, tradicija

Bildungsroman1
U sam osvit modernog doba, zajedno sa velikim narativom o nadmoi razuma i blistavoj budunosti sveta i pojedinca u njemu, nastao je i knjievni
Tekst je rezulatat rada na projektu br. 177026, Kulturno naslee i identitet, koji finansira Mnistarstvo prosvete i nauke RS. 1 Roman koji prati odrastanje/razvoj glavnog lika od detinjstva, kroz potragu za identitetom, do odraslog stanja (cf. Baldick 1990, 24). Termin je nastao od nemakih termina za roman izgradnje/oblikovanja, odnosno obrazovni roman. Iako Aleksandra Bajazetov-Vuen insistira na korienju termina obrazovni roman kao preciznog prevoda, nemaka re Bildung ima znatno ire i kompleksnije znaenje od srpske rei obrazovanje (vidi npr: DWDS-Wrterbuch, http://www.dwds.de/?qu=Bildung, ili Pons.eu, http://de.pons.eu/dict/search/results/?q=Bildung&l=deen&in=&lf=de). Kako kae Bredi: "Staro znaenje termina Bildung prirodni oblik, tokom druge polovine 18. veka zasenjeno je novim znaenjem razvoja ka idealu. Re je tada dobila smisao kulture i kultivacije; Bildungsroman je bio roman obrazovanja i razvoja" (Brady 1998, 100), dok je u Herderovim radovima termin Bildung korien u smislu dostizanja humanosti. U Bildungsroman-u je obrazovanje u uem smislu usmereno na samostalno postizanje novih znanja i vetina i nema veze sa procesom formalne edukacije. Zbog toga se u daljem tekstu koristi izvorni termin.

, . . . 7. . 2 (2012)

344

LJILJANA GAVRILOVI

anr koji ga u potpunosti odslikava: Bildungsroman roman koji govori o uenju kao osnovi saznavanja istinske slike sveta, odrastanja, prihvatanja odgovornosti i usvajanja znanja i vetina potrebnih za pronalaenje svog mesta u svetu. Johan Volfgang fon Gete, kasnije proizveden u rodonaelnika anra, govorei o nastanku svog romana Godine uenja Vilhelma Majstera2 (prvog Bildungsroman-a) kae da je on zasnovan na predoseanju
"velike istine: da ovek esto pokuava neto za ta mu je priroda uskratila dar, da eli da uradi neto za ta ne moe da stekne potrebnu vetinu; nekakvo unutranje oseanje upozorava ga da se kloni toga, ali on ne uspeva da izae na istac sa sobom, i pogrenim putem ide ka pogrenom cilju (...) Mnogi tako protrae najlepi deo svog ivota, i konano zapadaju u nekakvu udnovatu turobnost. No, ipak je mogue i da svi ti pogreni koraci dovedu do neeg neprocenjivo dobrog" (prema Bajazetov-Vuen 2000, 507).

Sutina siea Bildungsroman-a je da glavni junak, heroj, odlazi u potragu za neim (to je izgubio on sam ili drutvo u kome ivi), i u toj potrazi kroz sopstvena iskustva pronalazi ili izgrauje sebe. On odrasta, otkriva svoje sposobnosti (esto predispozicije koje je stekao roenjem) i, istovremeno, menja socijalnu poziciju. Heroj je po pravilu mlada osoba ili neko za koga se, zbog neodgovarajueg/nefavorizovanog socijalnog statusa, smatra da nije stekao socijalnu zrelost. Greke se podrazumevaju one su stalni deo procesa uenja, bilo da se to odnosi na greke u pristupu ili greke u postavljenim ciljevima. U neku ruku, Bildungsroman je paradigmatian za itavo moderno doba:
"Evropa je upala u modernost, ali bez posedovanja kulture modernosti. Ako je mladost postigla simboliko centralno mesto ime je nastao 'veliki narativ' Bildungsroman-a, to je stoga to je Evropa dala znaenje, ne toliko mladosti koliko modernosti" (Moretti, Sbragia 2000, 5),

te se moe rei da je u okviru anra prepoznata mladost modernosti, koja je takoe trebalo da se izgradi, pronae sebe i na taj nain odraste. Tokom 19. veka Bildungsroman je jedan od najuvaenijih anrova: nastao u Nemakoj (Tomas Man je tvrdio da je Bildungsroman najznaajniji nemaki doprinos svetskoj literaturi3), veoma brzo je postao popularan, pa tako u EnW. Gthe, Wilhelm Meisters Lehrjahre, 1795-96. Iako e se kasnije ovaj termin preneti i na neka starija dela, kao to je npr. Volterov Kandid (Voltaire, Candide, 1759) ili Rusoov Emil (Jean-Jacques Rousseau, mile, ou De l'ducation, 1762), Vilhelm Majster se smatra prvim pravim Bildungsroman-om. 3 Romani kao to su Hyperion; oder, Der Eremit in Griechenland (Friedrich Hlderlin, 1797-99), Heinrich von Ofterdingen (Novalis, 1802) i/ili Die grne Heinrich (Gottfried Keller, 1854-55), pored ve pomenutog Vilhelma Majstera, prevoeni su na sve velike svetske jezike i njihov uticaj na oblikovanje Bildungsromana u ne-nemakim knjievnim tradicijama je potpuno evidentan. Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)
2

OMLADINSKE DISTOPIJE

345

gleskoj, Francuskoj, Americi, Rusiji i drugim zemljama, sa drugaijim knjievnim tradicijama, nastaju romani koji se danas smatraju klasinim velikim knjievnim delima, a zapravo su Bildungsroman-i svog doba (npr. Dikensovi David Koperfild4 i Velika oekivanja,5 Dejn Ejr arlote Bronte6, Stendalovo Crveno i crno7, Floberovo Sentimentalno vaspitanje8, Tvenov Haklberi Fin9, Martin Idn Deka Londona10, Obina pria Ivana Gonarova11 i itav niz drugih, nita manje poznatih romana). Svi su oni smeteni u okvire realnih drutava, u situacije koje su se mogle prepoznati u aktuelnim svakodnevicama: stvarnost je u to vreme jo uvek izgledala obeavajue, a mladost je bila period u kome se junaci (knjievni heroji, ali i itaoci od kojih se oekivalo da se poistovete sa tim herojima i da ue i na njihovom, a ne samo na sopstvenom iskustvu koje je moglo biti nedovoljno) pripremaju da uzmu potpuno uee u njenom stalnom ponovnom stvaranju i time u izgradnji sve boljeg, usavrenijeg, naprednijeg drutva. Poetkom 20. veka anr polako poinje da se menja i da obuhvata sve vee raspone odnosa mlade osobe i sveta u kome se ona nalazi (npr. Dojsov Portret umetnika u mladosti12, itav niz idovih romana13, Manovi arobni breg14 i Josif i njegova braa15, Selinderov Lovac u itu16, itd.), usmeravajui junake ne samo na sopstveno oblikovanje u skladu s drutvenim oekivanjima/eljama, nego sve vie na kritiko posmatranje sveta u kome odrastaju. Poljavljuju se feministiki Bildungsroman-i, a koncept poinje da se primenjuje i u nacionalnom kontekstu, u kome se mlade drave tretiraju kao mlade osobe. No, iako se neki segmenti Bildung koncepta dovode u pitanje, tokom gotovo itavog 20. veka ne postoji tendencija/elja da se promeni itava struktura aktuelnog sveta/drutva on/ono i dalje ostaje najbolji od svih moguih svetova socijalni i kulturni prostor koji treba stalno iznova graditi (da bi postao bolji nego to je sada ili da bi ostao dobar koliko ve jeste) i unutar koga treba graditi i sebe i svoju okolinu na temeljima postojeeg, nasleenog stanja.
Charles Dickens, David Copperfield,1850. Charles Dickens, Great Expectations, 1861. 6 Charlotte Bront, Jane Eyre, 1847. 7 Stendhal, Le Rouge et le noir, 1830. 8 Gustave Flaubert, L'Education sentimentale,1869. 9 Mark Twain, Huckleberry Finn, 1884/1885. 10 Jack London, Martin Eden, 1909. 11 , , 1847. 12 James Joyce, A Portrait of the Artist as a Young Man, 1916. 13 Npr. Tesna vrata (A. Gide, La Porte troite, 1909). 14 Thomas Mann, Der Zauberberg, 1924. 15 Thomas Mann, Joseph und seine Brder, 1933-1942. 16 J. D. Salinger, The Catcher in the Rye, 1951.
5 4

, . . . 7. . 2 (2012)

346

LJILJANA GAVRILOVI

20. vek: fantazijski Bildungsromani

U drugoj polovini 20. veka Bildungsroman se polako, ali prilino pouzdano, premeta iz glavnih knjievnih tokova u deju/omladinsku knjievnost i, istovremeno, u fantastiku, ime mu se, bar u mainsteram gledanju, znaajno sniava vrednost. Iako su neki od izuzetno popularnih klasinih romana ove vrste, kao to su npr. Gesta Berling17 ili Saga o Nilsu Holgersonu18 vedske knjievnice (i prve ene dobitnice Nobelove nagrade, 1909. godine) Selme Lagerlef, bili u velikoj meri ono to se danas smatra fantazijskom knjievnou, tokom klasinog perioda junaci Bildungsroman-a su se uobiajeno suoavali s "realnou", onakvom kako su je videli pisci koji su je takoe iveli. Pomeranjem ka fantastici i na romane ovog tipa poela je da se odnosi jedna od najeih kritika vrednosti fantastike, koja kae je da je ona manje vredna jer je "detinjasta". No, kako Hant ispravno uoava:
"(n)ije iznenaujue da su fantastika i deja literatura povezivane, jer su obe sutinski demokratske forme demokratizovane postojanjem van solipsistikog sistema visoke kulture" (Hunt 2004, 10).

Spajanje ideje o odrastanju, kao sticanju novih znanja, sa fantastikom bilo je stoga potpuno logino u periodu kada su moderna zapadna drutva uspostavljala sve vru kontrolu nad svojim graanima, te je iskorak iz rigidnosti bio neophodan. Naime, kako sam na drugom mestu ve rekla, potreba za ograniavanjem znatielje nastala je u trenutku kada je znanje teorijski postalo dostupno svima.19 Sa vie znanja, ljudi su postajali svesniji sveta oko sebe. Vie znanja, po pravilu, proizvodi vie pitanja koja iz njega proistiu, a odgovori na ta pitanja bi moda mogli da podstaknu razmiljanja o moguim alternativama, odnosno o promenama drutvenih sistema (koji i pored raznih neuspelih pokuaja tokom 20. veka nikada nisu bili stimulisani). Radoznalost je stoga ostala primerena deci, a ne odraslim, odgovornim ljudima,20 koji bi svet trebalo da prihvataju onakvim kakav jeste, te da u njemu funkcioniu to bolje mogu, a proces odrastanja je poeo da se shvata ne kao proces samooblikovanja unutar koga je postavljanje pitanja jedna od kljunih taaka, nego prosto kao period usvajanja znanja koja omoguuju funkcionisanje unutar datog, neupitnog sistema. Izgleda kao da je modernost odrasla i da se sada oekuje iskljuivo da se svet koji nas okruuje odrava u poznatom/bezbednom stanju, bez prevelikih promena i potresa.
Selma Lagerlf, Gsta Berlings saga, 1891. Selma Lagerlf, Nils Holgerssons underbara resa genom Sverige, 1906-1907. 19 I, naravno, kada je opao znaaj religije kao disciplinujueg faktora koji zahteva da se o bojem redu stvari ne postavljaju pitanja, jer on prosto jeste. 20 Osim naunicima, ali to je tema nekih drugih (pod)anrova. ire u Gavrilovi 2011.
18 17

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

OMLADINSKE DISTOPIJE

347

Uprkos pomeranju ka fantastici, sve do druge polovine 20. veka Bildungsroman bez obzira na sva usklaivanja sa savremenou nije promenio svoj osnovni postulat: promena pojedinane pozicije mladog heroja/heroine, osvojene linom zaslugom, ne menja kompletno ustrojstvo drutva. Ono ostaje onakvo kakvo jeste, ili se, umesto privremene anarhije, ispravlja neregularna situacija i obnavlja poznati/eljeni sistem, izjednaen sa "prirodnim" redom stvari. Poznati svet je i dalje "najbolji od svih svetova" i od mlade osobe se oekuje da u potpunosti prihvati njegove vrednosti, jer se pretpostavlja da samo tako moe postati uspena, odnosno potpuno ostvarena u svom odraslom dobu. Tako ideja klasinih Bildungsroman-a, zadrana i u njihovoj fantazijskoj formi, nije bila linearna (napredak iz take A do take B za pojedinca unutar drutva, ali i za samo drutvo), kako bi se moglo pretpostaviti ona je bila kruna:
"Odgovor na pitanje Kuda vodi ovo putovanje odrastanja i otkria? je Novalisovo: Immer nach Hause: odredite je uvek kua" (Minton 1997, 1).

Bilbo Bagins, junak Hobita jednog od najpopularnijih fantazijskih Bildungsroma-a 20. veka i pretea niza slinih, otiao je Tamo i Nazad,21 odrastao i usvojio svoj svet ivei sreno do duboke starosti, a na isti nain su se odvijale i prie svih dugih slinih heroja. No svet se tokom 20. veka ubrzano menjao, i ve Bilbov naslednik, koji je svet doveo u balans i restaurirao ga na nain kako je to sanjano, samo neto manje od dve decenije i itav II svetski rat posle Hobita, nije imao tu sreu Frodo (takoe Bagins, junak Gospodara prstenova) razume da
"(n)e postoji pravi povratak. Iako ja mogu doi u Okrug, on nee izgledati isti, jer ja neu biti isti. Ranjen sam noem, aokom, i zubom, i dugim teretom. Gde u nai mira?" (Tolkin 1981/3, 344).

Frodo jeste odrastao, ali nikada vie nije mogao da se uklopi iz njegove potrage za savrenim svetom proistekao je boljitak za druge, dok je on sam morao da ga se odrekne:
"bio sam preduboko ranjen (...). Ja sam pokuao da spasem Okrug, i on je spasen, ali ne za mene. To esto mora biti tako (...), kada su stvari ugroene: neko treba da ih prepusti, izgubi, da bi ih drugi mogli zadrati" (Tolkin 1981/3, 400).

Isti princip razumevanja promene glavnog junaka zadrae se, u najboljim varijantama fantazijskih Bildungsroman-a,22 sve do kraja 20. veka, to je praeDrugi deo naslova romana Hobit, koga nema u srpskom prevodu: The Hobbit, or There and Back Again, a koji ga ve naslovom deklarie kao Bildungsroman. 22 Ipak, kako vidimo iz popularnosti Hari Poter serijala (Joanne Rowling, Harry Potter 1-7, 1997-2007) zadrava se i stara forma, u kojoj je junak poreklom predodre , . . . 7. . 2 (2012)
21

348

LJILJANA GAVRILOVI

no i pomeranjima iz muke u ensku taku gledita, odnosno rodnu promenu iz junaka u junakinju. Najbolji primer ovog postupka promene pokazuje Zemljomorje Ursule Legvin (Legvin 1988), i njegov, neto vie od dve decenije kasnije objavljen nastavak Tehanu (Legvin 1990). Glavni junak prvobitne trilogije (Ged), iako jo u prvom romanu uspeva da odraste i dostigne vrhunac socijalne promocije u svom svetu, tokom odraslog perioda nastavlja da se menja i, upravo zato to uspeva da restaurira eljenu strukturu drutva, gubi sve svoje izuzetne sposobnosti, postajui obian ovek koji povueno ivi van velikih zbivanja u obnovljenom svetu. Pored njega ve u drugom delu trilogije (Grobnice Atuana) postoji i junakinja (Arha/Tenar), ije je odrastanje takoe usmereno na usvajanje uobiajene enske rodne uloge u svetu u kome ivi, ali i naputanju svih moguih privilegija i, istovremeno, opasnosti izdvojene pozicije na kojoj se nalazi na samom poetku odrastanja. Ulazei u proces promene ona se bori za noviji, moderniji svet od onog u kome je odrastala kao svetenica "starih bogova", ne menjajui, dodue, ustrojstvo aktuelnog sveta za ije se ustrojstvo bori Ged, ali menjajui u potpunosti ulogu koja joj je zadata u okviru pretpostavki njene kulture i drutva, te je njen iskorak u odraslo stanje zapravo mnogo vei od Gedovog. No, oni su takoe platili cenu promene sveta i umesto heroja postali obini ljudi, ija se mo ogleda u sitnim, svakodnevnim ivotnim pobedama nad svakodnevicom. ivljenje "obinog" ivota pokazalo se kao najvei izazov, iako je ono bilo mogue tek kada su mir, sigurnost i ravnotea uspostavljeni kao osnovni ivotni uslovi. Tokom druge polovine 20. veka, Bildungs koncept poinje sve vie da se primenjuje i van romana pre svega u TV serijama namenjenim tinejderima, gde su, po prvi put, napravljeni iskoraci u odnosu na osnovni koncept,23 da bi on danas mada u neto drugaijem kontekstu bio primenjen i u najveem broju digitalnih igara.24
en za uspeh, a njegov jedini cilj je savlaivanje tekoa koje se nalaze na putu njegovog samoostvarenja i, istovremeno, odravanja sveta u balansu. Upravo popularnost ove forme, na samom kraju 20. i poetku 21. veka, govori o snazi idealnih kognitivnih modela (ICM Stockwell 2000: 182), na osnovu kojih se od Bildungsromama oekuje ova vrste tretmana odnosa prema svetu. 23 Prvi veliki iskorak koji e se, nekoliko godina kasnije, vratiti u roman uinjen je u kultnoj TV seriji Bafi, ubica vampira, gde je u nekoliko navrata (na kraju tree i poslednje, sedme sezone), naglaeno da je postojei svet potrebno razoriti, da bi se gradio neki novi, bolji od postojeeg (Gavrilovi 2011a), a da oni koji ga tokom svog odrastanja menjaju, ne mogu oekivati da e ikada vie iveti sreno i bezbedno. To je najizraenije u petoj sezoni, koja je u potpunosti distopijska, ali i u poslednjoj sezoni serijala, u kojoj se problematizuje odnos heroine prema samoj sebi i prema ciljevima koje sebi postavlja. 24 U digitalnim igrama nije vaan uzrast igraa, nego njegovo iskustvo u sintetikom svetu kojim se kree. Napredovanjem u igri (sticanjem iskustva, znanja i vetina Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

OMLADINSKE DISTOPIJE

349

Distopija kao Bildungsroman

U prvoj deceniji novog milenijuma poeli su da se pojavljuju i neki novi Bildungsroman-i, u kojima su junacima postavljeni zadaci i iskuenja koji se dijametralno razlikuju od uobiajenih. Svetovi u kojima se oni odvijaju vie nikako nisu idealni: to su svetovi koje su nae generacije uspele da razore u duhu klasinih distopija,25 oblikovani na ruevinama civilizacije u kojoj danas ivimo. Ovi romani su u centar panje stavili junakinje,26 ali ne samo u traenju svog odraslog seksualnog identiteta (to je, naroito u medijskoj ponudi za tinejdere najznaajniji problem koji se postavlja pred devojke na pragu odraslog doba27), nego kao aktere izgradnje nekih novih, boljih svetova. Sve je poelo serijalom Uglies (Westerfeld 2005-2007), a nastavilo se itavim nizom manje-vie uspenih tinejderskih romana i serijala, od kojih su neki postali nesumnjivi bestseleri, prevoeni na veliki broj jezika. Najznaajnija do sada je svakako trilogija Igre gladi (Collins 2008-2010), dok jo dve (najavljene) trilogije (Condie 2010-2011; Roth 2011), za sada samo delimino objavljene, privlae ogromnu panju i medija i italaca, a sve su planirane za ekranizovanje.28 Ono to je svim ovim romanima zajedniko je potpuni nedostatak oduevljenja aktuelnim drutvom (onim u kome junaci ive), precima i onim to su inili, kao to u njima nema ni zahvalnosti prethodnim generacijama i usvajanja naslea. Naprotiv, kako kae junakinja Igara gladi:
primerenim tom/konkretnom svetu) igra postaje njegov punopravni (= odrasli) graanin. Analiza primene Bildung koncepta u igrama i njegov uticaj na ponaanje u "stvarnom svetu bie analiziran na drugom mestu. 25 Distopija nije opozit utopiji. Opozit utopiji (ne-mesto) je na svet, onaj koji jeste nae mesto/naa realnost, dok su distopije zamiljeni produetak naeg sveta, iji su elementi izdvojeni i pojaani do nekog (pretpostavljenog) maksimuma, esto ak karirikaturalnog (Stockwell 2000, 191). 26 To je, moda, povezano i sa injenicom da su autori veine ovih romana knjievnice, no to ne mora biti sluaj: u nekim ranijim vremenima, ali i u klasiniji pristupima, i autorke su za svoje junake birale muskarce (npr. ve pomenute Selma Lagerlef i/ili Ursula Legvin u osnovnoj trilogiji, kao i Doana Rolings), dok je nekoliko autora sa samog kraja 20. veka za svoje primarne heroje odabralo devojice/devojke (npr. ve pomenuta Bafi, Lajla iz trilogije Njegovi mrani materijali Filipa Pulmana, Vesterfeldova Tali itd). 27 O romanima, TV serijama i filmovima koji se bave odrastanjem u smislu izgradnje seksualnih identiteta i namenjeni su prvenstveno tinejderkama, bie rei na drugom mestu, jer je to posebna tema koja prevazilazi okvire ovog teksta. 28 Prvi deo filmovane Hunger Games trilogije premijerno je prikazan poetkom 2012, i ve tokom prvog meseca prikazivanja potukao je sve prethodne rekorde u gledanosti. , . . . 7. . 2 (2012)

350

LJILJANA GAVRILOVI

"(i)skreno reeno, nemamo ba mnogo na emu da zahvalimo naim precima. Mislim, pogledaj stanje u kome su nas ostavili, sa ratovima i slomljenom planetom. Jasno je da se nisu brinuli o tome ta e se desiti ljudima koji dolaze posle njih" (Collins 2010, 82).

To je nesumnjiv raskid s konceptom gradnje na postojeim temeljima, ili vraanja u idealizovanu prolost u kojoj se moe nai mir i bezbednost. Od heroine se oekuje (prisiljena je na) kritiko preispitivanje naslea, iji rezultat moe biti samo neki novi, drugaiji svet. Tako se proces uenja, odrastanja i preuzimanja odgovornosti za sebe i za druge pretvorio i u proces sticanja hrabrosti za promenu sveta u mesto u kome e naredne generacije moi da odrastaju bezbedno, bez obzira na to koliku cenu treba da plate oni koji se za njega bore. Iako su jo Frodo, Ged i Tenar naeli ovaj proces, oni su se u potpuno romantiarskom maniru borili za restauraciju svetova koji su postojali nekada, za koje su im tradicije govorile da su (bili) najbolji od svih svetova, ije je obnavljanje bilo put ka srenijoj budunosti za njihove stanovnike. Ovde se, meutim, u potpunosti raskida s tradicijama i trae se nekakvi sasvim novi, drugaiji svetovi, moda ak ne bolji od svih prethodnih, ali izvesno bolji od onih u kojima aktuelni junaci odrastaju. Junakinje ovih novih romana su potpuno drugaije od uobiajenih heroja fantazijskih romana. Ketnis Everdin (isto kao i druge devojke smetene u sline situacije) nije predodreena za velika dela, nije potomak heroja ili monika drugog tipa: njoj uspeh na strani apsolutnog Dobra nije zapisan u krvi, odnosno steen nasleem. Ona je obina devojka, koju je impulsivni izbor doveo u situaciju da se bori za sopstveni ivot, a nizom daljih izbora i za svoje dostojanstvo i itavo drutvo, mislei sve vreme o posledicama koje njene akcije proizvode na one koje voli. Upravo su ovi romani otra kritika savremenog drutva, u kome su na mnogo naina ostvareni najgori komari klasinih velikih distopija iz 20. veka: vode se beskrajni besmisleni ratovi, koji su za graane zapadnih drutava samo slike na TV ekranu i govori politiara o neophodnosti njihovog nastavljanja, ili ak otvaranja novih ratova na nekakvim dalekim prostorima da bi se sauvao "njihov nain ivota" (198429), Veliki Brat nadgleda svaki korak gotovo itave populacije (1984), pojedinac sve vie postaje samo bezlini broj u jednolinoj masi (Mi30), mediji oblikuju vienje stvarnosti u skladu s potrebama razliitih centara moi, a gledaoci ih doivljavaju kao istinu/stvarnost, zaboravljajui da je pre kratkog vremen neto sasvim drugo bilo proglaavano za stvarnost (1984), besmisleno nasilje postaje stalni i integralni deo svakodnevice (Paklena pomoranda31), mediji oblikuju sliku o svemu, svaemu i svakome (ukljuujui o seGeorge Orwell, Nineteen Eighty-Four, 1949. Jevgenij Zamjatin, Mi,1924. 31 Anthony Burgess, A Clockwork Orange, 1962.
30 29

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

OMLADINSKE DISTOPIJE

351

bi, i to od najranijeg detinjstva) (Vrli novi svet32). Pored toga delimino se sve vie ostvaruju i razliiti kataklizmini scenariji iz apokaliptinih fantazija: ogromni predeli u Africi postaju besplodne pustinje u kojima ljudi ve decenijama umiru od gladi (npr. Smrt trava33), cunamiji, uragani, zemljotresi i druge prirodne kataklizme izazivaju smrt ogromnog broja ljudi, kao i nove smrtonosne bolesti izazvane nepoznatim virusima (npr. Besnilo34) ... izgleda kao da su se zamiljane apokalipse pretvorile u proroke tekstove koji se ostvaruju ne svaki posebno, nego svaki po malo, ali istovremeno. To nije udno. Neke od ideja na kojima su poivali katastrofini scenariji bazirane su na stvarnim dogaajima: nuklearnim bombama baenim krajem II svetskog rata ili curenju radioaktivnosti iz reaktora nuklearnih elektrana (posle niza starijih incidenata, najnoviji sa japanskom nuklearnom centralom Fukuima samo je potvrdio da su razlozi za strah stvarni, a ne izmiljeni), novim bolestima, politikom i ekonomskom preureenju sveta, dok je njihova stalna medijska eksploatacija prouzrokovala rastuu nesigurnost u najveem delu populacije Zapadnog sveta (cf. Gavrilovi 2011, 26-37). Tako se svet u kome ivimo, iz najboljeg od svih moguih, pretvorio u opasno mesto ija budunost izgleda katastrofina i koga pod hitno treba spasavati. Tamo i Nazad sa srenim ishodom po sve uesnike, naroito po glavnog junaka, vie nije mogue, jer ouvanje i stalno obnavljanje sveta onakvog kakav on danas jeste jednostavno vie ne moe biti poeljno: njega je ipak potrebno spasti, ali ne u obliku u kome postoji za spas je neophodna njegova promena. Kako se promena ponaanja koja moe da rezultira promenom/preureenjem sveta ne moe oekivati od onih koji su dopustili da on postane tako nesigurno mesto (odraslih), jedina nada postaju oni koji u njemu odrastaju i koji moraju da shvate sve opasnosti, da bi mogli da se bore za nekakav drugaiji (pretpostavljeno bolji) svet. Suzan Kolins, autorka Igara gladi,35 kae da je ideju za knjigu dobila gledajui televiziju, prebacujui se sa kanala na kome se prikazivao rat u Iraku i drugog, na kome je bio rialiti ou, sve dok oni u njenoj svesti nisu poeli da se meaju,36 dok je drugi sloj bila pria o Tezeju, za koju autorka u drugom interAldous Huxley, Brave New World, 1932. John Christopher (Samuel Youd), The Death of Grass, 1956. 34 Borislav Peki, Besnilo, 1983. 35 Igre gladi su godinji rialiti program, organizovan u drutvu zvanom Panem (izvedeno iz lat. panem et circenses) u kome uestvuju po dvoje dece uzrasta 12-18 godina, koji se u areni specijalno konstruisanoj za tu priliku bore meu sobom na ivot i smrt, sve dok ne preostane samo jedan iv takmiar. Postoji obaveza svih lanova drutva (prisilno sprovoena, ukoliko je to potrebno) da prate zbivanja u areni. Igre se organizuju kao spomen na pobunu distrikata protiv centralne vlasti i uspostavljanje aktuelnih odnosa moi. 36 Ova njena izjava je gotovo identina citatu iz Antilope i Kosca: "Kada bi se brzo prebacivalo s jednog programa na drugi, sve se stapalo u jedan dogaaj" (Atvud 2004,
33 32

, . . . 7. . 2 (2012)

352

LJILJANA GAVRILOVI

vjuu kae da je njome bila fascinirana jo kao dete i da je u njoj ve tada prepoznala jasnu poruku koju je Krit slao Atini: "Petljajte se s nama i mi emo vam uraditi neto gore nego da ubijemo vas. Ubiemo vam decu" (Sellers 2008). Naravno bilo je ve, naroito filmova, na temu upotrebe nasilja/smrti u rialiti TV programima i njihove upotrebe u strogoj kontroli distopijskih drutava (npr: Death Race 2000,37 The Running Man38) ali se ni jedan od njih nije ticao dece i odrastanja i nije bio namenjen gotovo iskljuivo mladoj publici. Igre gladi su, meutim, uplele u jedinstvenu priu strogu kontrolu vlasti nad celokupnim drutvom, upotrebu tinejdera u nasilju koje rezultira smru svih igraa osim pobednika i korienje medija u obliku svojevrsnog rialiti programa za stalno obnavljanje te kontrole i ciklinu/godinju rekonstrukciju moi.

Bezbednost i/ili sloboda: gde su granice?

Svi ovi romani se u velikoj meri bave s jedne strane zabranama, koje se generalno svode na zabranu izbora kako emo, s kim i gde iveti, odnosno na sve vru kontrolu savremenih drava nad svakodnevicom najveeg dela njihovog stanovnitva, a s druge strane pitanjima odnosa bezbednosti i privatnosti problema koji postaje sve oitiji u savremenim (ne vie samo) zapadnim drutvima. Svi ovi fikcionalni svetovi su vrsto ograeni. Ograde odvajaju prostor za ivljenje od spoljnog prostora,39 po pravilu su elektrifikovane ili pod straom i, iako vlasti tvrde da su one postavljene za zatitu graana od spoljnog, "opasnog" sveta, zapravo su tu kao zabrana slobodnog kretanja ne da bi se spreio ulazak spoljnih opasnosti (ma kakve one mogu biti), nego da bi se spreila mogunost izlaska iz usko definisanih mogunosti sveta u kome se pria odvija. U sluaju Igara gladi to znai zabranu meanja ljudi koji ive u razliitim disktriktima i, istovremeno, zabranu pokuaja da se izae iz sistema i pronae neki drugaiji nain ivljenja, van Panema (i, naravno, potragu za 13. distriktom, za
101), to samo pokazuje kojom brzinom stvarnost pristie distopijske vizije ili, moda, koliko su savremene distopije zasnovane na injenicama iz stvarnosti u kojoj ivimo. 37 Paul Bartel,1975. 38 Paul Michael Glaser, 1987. 39 Postavljanje ograda je jedan od kljunih motiva svih distopija od Mi, preko Vrlog novog sveta, do Antilope i Kosca, ali se one sve vie pojavljuju i u realnim ivotima ljudi u zapadnim drutvima: prostor za stanovanje/ivljenje onih koji se smatraju uspenim lanovima zajednice odvojeni su od ostalog sveta ogradama, elektronskim zatitama i drugim nainima spreavanja meusobnih kontakata. Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

OMLADINSKE DISTOPIJE

353

koji se veruje da je uniten u ratu, te je tako postao simbol slobode za sve ostale distrikte, iako e se na kraju pokazati da je on bio samo drugi oblik uspostavljanja moi i vrste kontrole nad stanovnitvom). No, u Igrama gladi je jasno da se prostorne ograde podudaraju sa socijalnim ogradama, osim onima koje postoje unutar samih distrikta, iako su i te slabo propustljive (da na dole, gotovo nemogue na vie): tu je represija centralne vlasti potpuno jasna od samog poetka. U sluaju Divergent-a, Matched i Uglies ograde su granica poznatog prostora (sve van njih je "nepoznata" i "opasna" divljina), dok su unutranje ograde te koje definiu strukturu i funkcionisanje drutva. Uglies postavljaju granice izmeu runih i lepih i, kasnije, izmeu starosnih kategorija "lepih", koji praktino nemaju nikakvu meusobnu komunikaciju. itavo drutvo je javno zasnovano na hirurkom ostvarivanju lepotnih i zdravstvenih ideala, a prikriveno na stalnoj kontroli uma svih graana. Oni koji nikada nisu podvrgnuti operacijama nalaze se van sistema/drutva, bilo da se nalaze u njegovim granicama ili van njih. U Divergent-u su ograde postavljene izmeu socijalnih grupa koje su (bar teorijski) ogranizovane na osnovu sposobnosti svakog pojedinca, a ne na osnovu naslea, jer je itav sistem zasnovan na uverenju da je grupa40 vanija od krvi (Faction before blood), tako da pripadnost grupi u potpunosti definie ne samo nain miljenja i ponaanje, nego itav ivot svakog pojedinca. Svaka od grupa ivi strogo odvojeno, kako u socijalnom tako i u teritorijalnom smislu: tano se zna koja grupa zauzima koji deo nekadanjeg ikaga. Brakovi izmeu grupa nisu mogui, ne samo zbog toga to nisu dozvoljeni, nego i zbog toga to su interakcije izmeu njih svedene na najmanju moguu meru. Deca koja izaberu grupu u kojoj nisu roena/odrasla naputaju svoju primarnu porodicu zauvek, bez nastavljanja bilo kakvog kontakta s njom. Posebna kategorija su oni koji ne pripadaju ni jednoj grupi, koji su van sistema raspodele moi i znaenja (bar kako ga vide pripadnici grupa) i to zbog toga to, u trenutku kada su birali svoju buduu grupu nisu odluili ispravno prema svojim stvarnim sposobnostima:
"Zato to su omanuli i nisu proli inicijaciju u izabranu grupu, oni ive u siromatvu, radei poslove koje niko drugi ne eli da radi. Oni su istai i graevinski radnici i ubretari, tekstilni radnici, vozai autobusa i vozovoe. Za obavljanje tih poslova dobijaju hranu i odeu, ali (...) nedovoljno i jednog i drugog" (Roth 2011, 37).

Kontrola nad populacijom je u svim ovim romanima gotovo apsolutna. U Matched serijalu je ak i izbor posla, mesta stanovanja i branog druga prebaen s pojedinca na dravu, koja bira "idealnog" partnera za svakog svog graPreci ovog drutva su verovali da za ratove koji su slomili svet nisu odgovorne politike ideologije, religijska uverenja, rase ili nacionalizmi, nego da je krivica za slom poivala u ljudskoj prirodi, koja zlu tei u razliitim formama. Zbog toga su drutvo podelili u grupe koje bi trebalo da prevazilaze ljudske osobine koje su krivili za propast civilizacije: agresiju, licemerje, sebinost, kukaviluk i neznanje. , . . . 7. . 2 (2012)
40

354

LJILJANA GAVRILOVI

anina, kao i posao koji e biti u najboljem skladu sa sposobnostima svakog pojedinca (i na kome e on biti od najvee koristi dravi). Svako ko odstupi od pravila iskljuuje se iz drutva, i to ne samo on, ve i svi njegovi naslednici svi oni koji dalje prenose "problematini" genetski materijal. Sva ova drutva, koja su, zapravo, u potpunosti odstupila od humanizma modernog doba verujui da
"(l)judska bia u celini ne mogu biti dobra; veoma brzo zlo ispuzi nazad i ponovo nas otruje" (Roth 2011, 527).

poivaju na uverenju da ljudi nisu sposobni da samostalno odluuju o svojim ivotima, jer to dovodi u opasnost i pojedince i drutva u celini: ona su prestala da veruju u Bildung koncept. Zbog toga drava preuzima na sebe kontrolu, da bi obezbedila bezbednost i "sreu" najveem broju ljudi, koji su potpuno destimulisani da razmiljaju o sistemu i jedini im je cilj da unutar njega ostvare to je mogue bolje rezultate. Da bi to bilo mogue svaka je privatnost u potpunosti iskljuena, jer bez stalne kontrole postoji mogunost da ljudi ponu da razmiljaju i van zadatog sistema. No, kako kae jedna od junakinja
"svako u svetu je programiran mestom na kome je roen, ogranien njegovim verovanjima, ali mora bar da pokua da izgradi sopstveni mozak" (Westerfeld 2005a) govore-

i time da je u redu kriti pravila, naroito ako su ona okrutna, ako ugroavaju nae ivote i ivote onih koje volimo, pa ak i ako nam "samo" ukidaju slobodu izbora. Pobuna protiv pravila, koja je inae potpuno primerena pubertetskom uzrastu i koja je do sada smatrana (izrazito negativno vrednovanom) "fazom" koja mora da se prevazie da bi se postigao status odraslog lana drutva, pomerena je ka pozitivnom polu vrednosne skale. Ovi romani nam kau da, ako se mladi ne pobune protiv sveta kakav je on danas, za njega nee biti budunosti. Pored toga, kako se za Divergent kae u jednom od prikaza (Cox Gurdon 2011), ove prie su i sjajne metafore izazova savremene adolescencije, u kojoj je mlada jedinka stalno izloena testovima kojima se rangira unutar vrnjake grupe, suoava se s odvajanjem od porodice, brine o tome gde bi se mogla uklopiti i otkriva na koje se sve naine moe razlikovati od svojih vrnjaka. One govore da je u redu biti drugaiji i da upravo oni koji se razlikuju doprinose promeni pomaui na taj nain mladima da prihvate sebe kao samosvojne, jedinstvene i drugaije linosti, uprkos pritisku vrnjakih grupa, medija, pa i drutva u celini. Ma koliko svi ovi novi Bildungsromani bili distopijski, oni su zapravo polazite za izgradnju novih kritikih Utopija: svetova koji e, zalaganjem pojedinaca i izgradnjom kritikog miljenja, iz koga sledi i promena ponaanja, biti bolji od sveta u kome jesmo. Oni ne moraju biti ne-mesto, naprotiv oni bi trebalo da budu mesta koja nisu opozit poznatom svetu, koja su izvedena iz njega, ali su
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

OMLADINSKE DISTOPIJE

355

promenom drutva i ljudskog ponaanja transformisana u prostor u kome je mogue iveti bolje pre svega slobodnije nego u aktuelnoj stvarnosti. *** Bildungsroman je nesumnjivo deo naslea modernog doba, kao i racionalizam, nauni metod i itav niz drugih segmenata savremenog pogleda na svet koji su oblikovali nau svakidanjicu i koji se najee uzimaju zdravo-za-gotovo. Nastao tokom samog raanja modernog doba, Bildungsroman se, kao zapravo i svako drugo ivo naslee, transformisao, uvajui ipak svoje osnovne postulate, vraajui se ak svojoj izvornoj ideji na nain primeren aktuelnom trenutku, njegovim problemima i izazovima. Od mlade osobe, koja odrasta na poetku 21. veka, oekuje se da se razvija ne samo u skladu sa sistemom koji jeste, jer se on prepoznaje kao lo kao neto to ne obezbeuje perspektivu ni pojedincu niti itavom svetu nego sa eljom da taj svet, koji su njegovi prethodnici ostavili na granici uruavanja, spasavaju od dalje destrukcije. Iako je ovde osnovna ideja nepristajanje, a ne saglasnost sa svetom oko sebe, sutina Bildung koncepta je ostala neizmenjena: spaseni svet bi trebao da bude moda ne najbolji od svih postojeih, ali svakako bolji od sadanjeg i dobra osnova za izgradnju nekih novih drutava, kultura i ekologija.
Izvori Atvud, Margaret. 2004. Antilopa i Kosac [Margaret Atwood, Oryx and Crake, 2003; prevod: Goran Kapetanovi]. Beograd: Laguna. DWDS-Wrterbuch, http://www.dwds.de Collins, Suzanne. The Hunger Games Trilogy: The Hunger Games, 2008; Catching Fire, 2009; Mockingjay, 2010 [Suzana Kolins, Igre gladi, Lov na vatru, Sjaj slobode. Beograd: Alnari, 2009-2011; prevod Maja Kostadinovi]. New York: Scholastic. Condie, Ally. Matched Trilogy: Matched, 2010. [Ali Kondi, Izabrana, Beograd: Laguna 2011, prevod: Nevena Arsi]; Crossed, 2011; Reached (najavljeno za 2012). Boston: Dutton (Penguin) Legvin, Ursula. 1988. Zemljomorje [Ursula Le Guin, The Earthsea Trilogy, 1968; prevod Mirjana ivkovi, Sonja Janoski], Beograd: Polaris. 1990. Tehanu [Tehanu: The Last Book of Earthsea, 1990; prevod Mirjana ivkovi], Beograd: Polaris. Pons.eu, http://de.pons.eu Roth, Veronica. 2011. Divergent. New York: Katherine Tegen Books/HarperCollins Tolkin D. R. R. 1991. Hobit [J. R. R. Tolkien, Hobbit, or There and Back Again, 1937, prevod: Milan Milii]. Beograd: Nolit. Tolkin D. R. R. 1981. Gospodar Prstenova 13 [J. R. R. Tolkien, The Lord of the Rings, 19541955, prevod: Zoran Stanojevi]. Beograd: Nolit. Westerfeld, Scot. Uglies series: Uglies, 2005; Pretties, 2005a; Specials, 2006; Extras, 2007 [Skot Vesterfeld, Rugobe, Lepotani, Specijalci, Statisti. Beograd: Laguna, 2010-2011; prevod: Ksenija Vlatkovi]. New York: Simon & Schuster. , . . . 7. . 2 (2012)

356
Literatura

LJILJANA GAVRILOVI

Bajazetov-Vuen, Aleksandra. 2000. "Vilhelm Majster, bezazleno posvoje ivota". Re 60 (5): 507-538. Baldick, Chris. 1990. The Concise Oxford Dictionary of Literary Terms. Oxford: Oxford University Press. Brady, Ronald. 1998. "The Idea of Nature. Rereading Goethe's Organics". In Goethe's Way of Science: a Phenomenology of Nature, David Seamon (ed.). Albany, NY: SUNY Press. Cox Gurdon, Meghan. 2011. "The Scary Future, the Embarrassing Past". The Wall Street Journal. May 14. http://online.wsj.com/article/SB10001424052748703730 804576312242857387526.html. Pristupljeno 13. marta 2012. Gavrilovi, Ljiljana. 2011. Svi nai svetovi. O antropologiji, naunoj fantastici i fantaziji. Posebna izdanja 74. Beograd: Etnografski institut SANU. Gavrilovi, Ljiljana. 2011a. Bafi ubica vampira: superheroina, ali ne u Srbiji. Etnoantropoloki problemi n.s. 6 (2): 413-428. Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet. Hunt, Peter. 2004. Alternative Worlds in Fanatasy Fiction. London: Continuum International Publishing. Lenz, Millicent. 2004. Ursula K. Le Guin. In Alternative Worlds in Fanatasy Fiction, Peter Hunt, 42-85. London: Continuum International Publishing. McWilliams, Ellen. 2009. Margaret Atwood and the Female Bildungsroman. Farnham, UK: Ashgate Publishing. Minden, Michael. 1997. The German Bildungsroman: Incest and Inheritance. Cambridge: Cambridge University Press. Moretti, Franco, Albert Sbragia. 2000. The way of the world: the Bildungsroman in European culture. London-New York: Verso. Sellers, John. 2008. Dark Horse Breaks Out. The buzz is on for Suzanne Collins's YA series debut. Publishers Weekly 255 (23). 09. jun. http://www.publishersweekly. com/ pw/print/20080609/9915-a-dark-horse-breaks-out.html. Pristupljeno 03. aprila 2012. Stockwell, Peter. 2000. The Poetics of Science Fiction. New York: Longman/Pearson Education.

Ljiljana Gavrilovi
Ethnographic Institute SASA, Belgrade

Young Adult Dystopias: Bildungsroman for the 21 s t Century The paper examines young adult dystopian novels written in the first decade of the 21st century, as heirs to the tradition of the bildungsroman, and the great dystopias. The focus of this new genre has shifted from maintaining "the best of all worlds" where the young person adjusts and fits into the existing world, to the shaping of the heros critical spirit which is supposed to result in the hero/heroine growing up, but also in changes in the world which they inhabit.
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

OMLADINSKE DISTOPIJE

357

Two other important characteristics of these novels are the critical relationship toward ancestors and tradition on the one hand, and on the other the positive assessment of non-rational decisions which are made impulsively and are based on emotions, which points to the abandonment of different aspects of the heritage of modernity (the traditions of rationalism and romanticism). Thus they set the stage for a new, different view of the world and the role which the individual is to fulfill by growing from a child into an adult in such a world. Key words: Bildungsroman, dystopia, critical thinking, tradition Dy stopies de jeunesse: Le Bildungsroman pour le XXIe sicle Dans cette tude sont analyss les romans de jeunesse dystopiques crits dans la premire dcennie du XXIe sicle, comme hritiers de la tradition des Bildungsromans et des grandes dystopies. Laccent sest, dans cette nouvelle forme du genre, dplac de la conservation "du meilleur des mondes", autrement dit de ladaptation et de linsertion du jeune individu dans le monde existant, vers le faonnement de l'esprit critique du hros; cela devrait rsulter non seulement par le passage l'ge adulte du hros, mais aussi par le changement du monde dans lequel il grandit. Deux autres caractristiques importantes de ces romans sont : d'une part le rapport critique envers les anctres et la tradition et, d'autre part, un jugement positif port sur des dcisions non-rationnelles, prises impulsivement et fondes sur les motions. Cela rend compte de l'abandon des diffrents aspects de l'hritage de l'poque moderne (tradition du rationalisme et du romantisme). C'est ainsi que ces romans posent le cadre pour une vision du monde nouvelle, diffrente, ainsi que pour le rle que l'individu doit adopter, d'enfant devenant une personne adulte. Mots cls: Bildungsroman, dystopie, pense critique, tradition
Primljeno / Received: 11. 04. 2012. Prihvaeno / Accepted for publication: 28. 04. 2012.

, . . . 7. . 2 (2012)