MRR - Optimalni Proizvodni Program U Funkciji Povećanja Likvidnosti I Poboljšanja Fin

U N I V E R Z I T E T S I N G I D U N U M
BEOGRAD
DEPARTMAN POSLEDIPLOMSKIH STUDIJA

MAGISTARSKI RAD

OPTIMALNI PROIZVODNI PROGRAM U FUNKCIJI
POVEANJA LIKVIDNOSTI I POBOLJANJA
FINANSIJSKOG POLOAJA PREDUZEA"

MENTOR KANDIDAT
Prof. dr Milovan Stanii Vanja Simeunovi

BEOGRAD, 2010.godine

2
S A D R A J
A. UVOD.. 6
B. FINANSIJSKA ANALIZA
1.1. POJ AM I VRSTE FINANSIJ SKIH IZVETAJ A .. 12
1.1.1. Principi za sastavljanje bilansa stanja.14
1.1.2. Metode za sastavljanje rauna uspeha...17
1.1.2.1. Metoda ukupnih trokova...... 20
1.1.2.2. Metoda prodatih trokova...22
1.2.3. Metode za sastavljanje rauna uspeha u naoj praksi.24
1.2. POJ AM I VRSTE ANALIZE............................................................28
1.2.1. Pojam analize... 28
1.2.2. Vrste analize.. 29
1.2.3. Ciljevi analize . 31
1.3. PREDPOSTAVKE FINANSIJ SKE ANALIZE ....34
1.3.1. Materijalne predpostavke finansijske analize.34
1.3.2. Formalne predpostavke finansijske analize ...41
1.4. INSTRUMENTI FINANSIJ SKE ANALIZE...44
1.4.1.Vizuelna analiza bilansa..44
1.4.2. Analiza bilansa pomou rauna pokria..46
1.4.3. Racio brojevi.46
1.4.3.1. Racio likvidnosti...48
1.4.3.2. Racio sigurnosti(solventnosti)....51
1.4.3.3. Racio upravljanja.. ..52
1.4.3.4. Racio rentabilnosti 56
1.4.3.5. Racio trine vrednosti....59
1.4.4. Analiza bilansa pomou neto obrtnog fonda...61
1.4.5. Cash Flow analiza .................63
1.4.6. Fands Flow analiza 65
1.4.7. Analiza LEVERAGE ....66
1.4.7.1.Pojam i vrste rizika......................67
1.4.7.2. Altmanov Z-SCORE model predvianja bankrotstva...........70
3
V. ANALIZA PROIZVODNOG PROGRAMA I ALTERNATIVNO ODLUIVANJE

2.1.POJ AM TROKOVA I PRIHODA..................................................................73
2.1.1.Pojam trokova ..........................................................................................73
2.1.2. Znaaj trokova..........................................................................................76
2.1.3 Vrste trokova............................................................................................79
2.1.4. Trokovi kao faktor politike cena..............................................................86
2.1.5. Prihodi........................................................................................................87
2.1.6. Ponaanje trokova i prihoda................ ...................................................89
2.1.7. Granini troak,granini prihod i proseni trokovi....................................92
2.2.OBRAUN TROKOVA................................................................................93
2.2.1. Sistem obrauna trokova po stvarnim trokovima.................................101
2.2.1.1.Uticaj sistema obrauna trokova po stvarnim trokovima na vrednost
zaliha i periodini rezultat i fleksibilnost cene kotanja u ovom sistemu............105
2.2.1.2. Prednosti i slabosti sistema obrauna po stvarnim trokovima............107
2.2.2. Sistem obrauna po standardnim trokovima .........................................109
2.2.2.1. Prednosti i nedostaci obrauna po standardnim trokovima.................117
2.2.2.2. Sistem obrauna po standardnim trokovima i Kaizen praksa. ...........119
2.2.3. Sistem obrauna po varijabilnim trokovima...........................................120
2.2.3.1. Prednosti i nedostaci sistema obrauna po varijabilnim trokovima.....125
2.3. KALKULACIJ A............................................................................................126
2.3.1. Pojam kalkulacija.....................................................................................126
2.3.2. Vrste kalkulacija.......................................................................................128
2.3.3. Znaaj kalkulacija.....................................................................................131
2.3.4. Sistem kalkulisanja..................................................................................131
2.3.5. Metode kalkulacije...................................................................................132
2.3.5.1. Diviziona kalkulacija..............................................................................134
2.4. CENA KOTANJ A......................................................................................139
2.4.1. Pojam cene kotanja................................................................................139
2.4.2. Znaaj cene kotanja sa aspekta ekonomije preduzea..........................142
2.5. RENTABILNOST I GRAFIKON RENTABILNOSTI....................................145
2.5.1. Pojam rentabilnosti...................................................................................145
4
2.5.2. Princip rentabilnosti..................................................................................148
2.5.3. Prelomna taka rentabilnosti (grafikon rentabilnosti)..............................151
2.6. ALTERNATIVNO ODLUIVANJ E .............................................................156
2.6.1. Pojam alternativnog odluivanja..............................................................156
2.6.2. Veza trokova, prihoda i alternativno odluivanje....................................159
2.6.3.Optimalni proizvodni program, mogunost promene, uvoenje novog
proizvoda...........................................................................................................163
2.6.3.1.Izbor postojeeg optimalnog asortimana proizvodnje I prodaje..163
2.6.3.2. Proizvoditi ili kupovati proizvod.............................................................168
2.6.3.3.Zadrati ili eliminisati proizvod...............................................................178
2.6.3.4.Uvoenje novog proizvoda....................................................................183
G.KONKRETAN PRIMER FINANSIJSKE ANALIZE I ALTERNATIVNOG
ODLUIVANJA SA EFEKTIMA PROMENA NA LIKVIDNOST PREDUZEA
LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica
3.1. UVODNI PODACI O FIRMI188
3.2. FINANSIJ SKA ANALIZA.....189
3.2.1. Instrumenti analize bilansa..190
3.2.1.1. Vizuelna analiza bilansa...191
3.2.1.2. Analiza bilansa pomou rauna pokria.196
3.2.1.3. Racio brojevi...197
3.2.1.3.1. Racio likvidnosti..198
3.2.1.3.2. Racio sigurnostiI (solventnosti)200
3.2.1.3.3. Racio upravljanja...202
3.2.1.3.4. Racio rentabilnosti..205
3.2.1.3.5. Racio trine vrednosti..209
3.2.1.4. Analiza bilansa pomou neto obrtnog fonda..209
3.2.1.5. Cash Flow ( Ke Flou) ...211
3.2.1.6. Fands Flow (Fands Flou) ..214
3.2.1.7. Analiza LEVERAGE217
3.2.1.8.Altmanov Z-SCORE model predvianja bankrotstva.219
5
3.3. ALTERNATIVNO ODLUIVANJE FIRME LUK KOMPENZATORI a.d.
LOZNICA
3.3.1. Pojam alternativnog odluivanja..............................................................221
3.3.2. Optimalni proizvodni program, mogunost promene, uvoenje novog
proizvoda...........................................................................................................222
3.3.2.1.Izbor postojeeg optimalnog asortimana proizvodnje i prodaje..222
3.3.2.2 Proizvoditi ili kupovati proizvod.............................................................237
3.3.2.3. Zadrati ili eliminisati proizvod..............................................................240
3.3.2.4. Uvoenje novog proizvoda...................................................................242
D. ZAKLJUAK...247

LITERATURA.. 256
DODATAK 260
-TABELE............................................................................................................260
-SLIKE................................................................................................................262
-GRAFIKONI......................................................................................................262
-FINANSIJ SKI IZVETAJ I.................................................................................263

6
A. UVOD

Ovim radom elela sam da objedinim finansijsko raunovodstvo sa upravljakim
raunovodstvom teorijski u okviru raunovodstvenog informacionim sistema, a da
pri tome teorija bude primenjena u praksi konkretne firme u kojoj sam zaposlena
vie od 18 godina.
Cilj ovog magistarskog rada jeste da se pojasni pojam optimalnog proizvodnog
programa u funkciji poveanja likvidnosti na konkretnom primeru (studija sluaja).
iri predmet ovog rada je finansijska analiza, likvidnost preduzea sa svim
pripadajuim pojmovima (teorijsko istraivanje), a ui predmet finansijska analiza
konkretnog preduzea sa ciljem odreivanja optimalnog programa koji bi doveo
do poboljanja finansijskog poloaja posmatranog preduzea (empirijsko
istraivanje).
Da bi se ostvario pomenuti cilj, postavljene su sledee hipoteze:
-finansijskom analizom postojeeg proizvodnog programa utvrdie se poetna
likvidnost koja treba da se pobolja usled izmena u proizvodnom programu
(svaka izmena u proizvdonom programu ima svoju trokovnu komponentu),
-dobrim izborom optimalnog proizvodnog programa doi e do poboljanja
likvidnosti konkretnog preduzea LUK KOMPENZATORI a.d. Loznica
-dobrim izborom optimalnog proizvodnog programa doi e do poboljanja
finansijskog poloaja konkretnog preduzea LUK KOMPENZATORI a.d.
Loznica
Rad je koncipiran iz pet poglavlja.

Nakon uvodnih razmatranja koja predstavljaju prvo poglavlje rad se bavi
Finansijskom analizom, kao drugim poglavljem u ovom radu. Ono je osmiljeno
iz etiri potpoglavlja.

Prvo u navedenom nizu bavi se pojmom i vrstama finansijskih izvetaja, pri emu
je akcenat stavljen na metodologiju sastavljanja izvetaja u teoriji, ali i u naoj
praksi, jer emo se u daljem delu rada baviti analizom rezulatata iz bilansa
7
stanja i bilansa uspeha, pa je neophodno bilo objasniti njihove pojmove u
najkraim crtama.
U daljem delu rada objasniemo pojam analize, njene vrste i ciljeve, kao i
osnovni pojam finansijske analize, i sve neophodne materijalne i formalne
predpostavke finansijske analize.
Poslednje potpoglavlje obrauje sve instrumente analize, od osnovnih gde se
bavi vizuelnom analizom, preko rauna pokria, racio brojeva, analize neto
obrtnog fonda pa do savremenijih analiza kao to su cash flow, fands flow,
analize rizika i dobro poznatog Altmanovog Z-score modela za predvianje
bankrotstva.

Tree poglavlje bavi se analizom postojeeg proizvodnog programa i
alternativnim odluivanjem. Osmiljeno je iz pet detaljnije uraenih potpoglavlja.
Prvo potpoglavlje bavi se upoznavanjem sa osnovnim pojmova sa kojima e se
italac sretati u nastavku rada. Re je o trokovima i prihodima. Bilo je
nezaobilazno obraditi pojam, znaaj, vrste trokova, i njihov uticaj na politiku
cena, ali i osnovni pojam prihoda, vste i znaaj. ponaanje prihoda i trokova,
kao i njihove granine vrednosti.
Drugo potpoglavlje ukratko predstavlja osnovne vrste sistema obrauna
trokova. I to od Sistema obrauna po stvarnim, preko Sistemu obrauna po
standardnim, pa sve do Sistemu obrauna po varijabilnim trokovima. U
najkraim crtama baviemo se znaenjem svakog od ovih sistema, njihovim
prednostima i nedostacima, ali i pitanjem na koji nain svaki od njih obezbeuje
relevantne podatke za bilansiranje zaliha, rashoda i rezultata preduzea kao
celine. Objasniemo zato ti podaci predstavljaju oslonac u zadovoljenju zahteva
finansijskog raunovodstva za izradu finansijskih izvetaja preduzea, kako
obraun trokova i uinaka obezbeuje relevantne podatke koji su vani za
planiranje i kontrolu trokova i rezultata, formulisanje politike cena i formiranje
prodajnih cena, poslovnog odluivanja i sl. Obraun trokova i uinaka je
namenjen prvenstveno upravljakim potrebama preduzea.
8
Neemo zaobii ni informaciju da se obraun po stvarnim trokovima bazira na
prolosti i iskustvu, da je njegov istorijski karakter najvei nedostatak, pa se ne
moe koristiti za donoenje tekuih poslovnih odluka.
Obradiemo osnovnu ideju na kojoj je zasnovan sistem obrauna po varijabilnim
trokovima, da se svi trokovi dele na one koji su uslovljeni postojanjem firme i
njenih kapaciteta, kao i one koji su uslovljeni proizvodnjom. Cena kotanja
obraunata po ovom sistemu je nepotpuna, jer ne sadri nikakve trokove
fiksnog i opteg karaktera
I na kraju baviemo se Sistemom obraun po standardnim varijabilnim
trokovima. Njegova prikladnost za postizanje ciljeva bilansiranja zaliha i
rezultata je istovremeno i njegovo najspornije pitanje. Miljenja su razliita od
potpunog negiranja njegovih mogunosti u ostvarenju pomenutih ciljeva, do
njegovog proglaavanja optim lekom i svemoguim instrumentom.
Obradiemo pojam kalkulacije, njene vrste znaaj,metode i akcenat emo staviti
na divizionu kalkulaciju.
Za itaoca rada objasniemo zato je kalkulacija cene kotanja najznaajniji
informacioni autput iz obrauna trokova i uinaka, (nezavisno na kom sistemu
obrauna trokova je ona zasnovana) zato su njene informacije vane
finansijskom knjigovodstvu za sastavljanje finansijskih izvetaja, ali i za
donoenje adekvatnih poslovnih odluka. Nesmemo zaboraviti da cilj kalkulacije
nije samo da utvrdi cenu kotanja, ve i rezultate poslovanja.
Predposlednje peto potpoglavlje analizirae pojam rentabilnosti, principe i prag
rentabilnosti, nezaobilaznu prelomnu taku i grafikon rentabilnosti koji su za nas
interesantni zbog alternativnog odluivanja. Rentabilnost je ekonomski princip
privreivanja ali i parcijalno merilo efikanosti poslovanja privrednog drutva.
Rentabilnost predstavlja sposobnost da se ostvare to vei finansijski rezultati sa
to manje ulaganja. Sve dok se ne postigne prag rentabilnosti privredno drutvo
posluje u zoni gubitka, a kada se ostvari prelomna taka, nastaje dobitak. Zato
je neophodno da ovi pojmovi budu obraeni.
Poto je cilj rada dokazivanje da su menadmentu neophodne informacije koje
produkuje upravljako, odnosno raunovodstvo trokova, u okviru petog
9
potpoglavlja bavimo se raunovodstvenom funkcijom, odnosno znaajem
informacija koje prua upravljako raunovodstvo za proces poslovnog
odluivanja. Rad se bavi alternativnim odluivanjem, njegovim pojmom, izborom
optimalnog proizvodnom programa, anlizom postojeeg asortimana, odlukom
proizvoditi ili kupovati, zadrati ili eliminisati proizvod i varijantom uvesti nov
proizvod, sa svim efektima navedenih promena.

etvrto poglavlje je konkretan primer finansijske analize i alternativnog
odluivanja sa efektima promena na likvidnost firme LUK-KOMPENZATORI
a.d. Loznica,. itaoca u upoznati sa osnovnim podacima o firmi, tradiciji
postojanja sa proizvodnim programom i ciljem ove analize (prvo potpoglavlje).
Sve to smo teoretski objasnili u drugom i treem poglavlju sada emo praktino
primeniti na konkretnom primeru. Ovo je osmiljeno iz dva dela.
Prvi deo je Finansijska analiza firme, i to dinamika, za period od 2002. do 2008.
godine, bazirana na podacima iz zvaninih finansijskih izvetaja. Svaki
instrument analize bie obraen tabelarno a svi dobijeni rezultati bie analizirani.
Praktino emo primeniti vizuelnu analizu, raun pokria, racio brojeve, analizu
neto obrtnog fonda, neemo zaobii ni cash flow, fands flow, analizu rizika i
na kraju primeniemo Altmanov Z-score model za predvianje bankrotstva koji
e zajedno sa drugim instrumentima analize pokazati gde se firma stvarno
nalazi, kakva joj je likvidnost, finansijski poloaj preduzea, kakva je rentabilnost,
u kojoj zoni posluje.
Drugi deo rada je alternativno odluivanje izbor optimalnog proizvodnog
programa izmeu Lukova, Redukcija, Kompenzatora, T komada i Danca i
Kapa, izbor postojeeg asortimana proizvodnje sa odlukom u kom pravcu
poveati proizvodnju dodajne jedinice, donoenje odluke proizvoditi ili kupovati
Lukove, zadrati ili elimisati proizvod Kape i Danca, uvesti nov proizvod
Akumulacione bojlere...Analizu emo raditi tabelarno i grafiki preko praga
rentabilnosti. Svaku promenu u proizvodnom programu analiziraemo na bazi
marginalnog troka (Marginalni trokovi su dodatni trokovi po jedinici proizvoda
- to su samo varijabilni trokovi jer fiksni ostaju isti - koji nastaju pri svakom
10
poveanju ili smanjenju obima proizvodnje za jednu jedinicu) i marginalnog
dobitka, vrednosno, utvrdiemo koliki je finansijski efekat svake promene, da li
e i koliko to uticati na likvidnost firme i poboljanje finansijskog poloaja
preduzea. U uslovima otre konkurencije, problematika trokova i alternativnog
odluivanja dolaze do izraaja. Svaka poslovna odluka ima svoj vrednosni izraz
kroz rezulatat poslovanja preduzea.
U poslednjem poglavlju su zakljuna razmatranja. Zavisno od rezultata
istraivanja i rezultata kompariranja, postupkom finansijske analize postojeeg
stanja i alternativnog odluivanja definisae se odgovarajui predlozi za izmenu
proizvodnog programa u cilju poveanja likvidnosti preduzea i poboljanja
finansisjkog poloaja preduzea.
Metode koje e se u istraivanju primeniti su uobiajene za problematiku
ekonomskih nauka, raunovodstva, poslovnih finansija, itd... Pre svega koristie
se:
deduktivna metoda,
induktivna metoda - istraivanja e se vriti na nekoliko razliitih
instrumenata finansijske analize iz kojih e se izvui opti zakljuci ,
komparativna metoda - poredie se vie godina i situacija konkretnog
preduzea,
metod statistike verifikacije,
istorijski metod- podaci i informacije e se pribavili iz sekundarnih
izvora odakle se dobijaju informacije o prolim i sadanjim stanjima i
kretanjima istraivane pojave. Kao sekundarni izvori koristrie se
razliite publikacije: knjige, asopisi, studije, akta i publikacije
metod analize i sinteze
metod dokazivanja i opovrgavanja
ostale statistike metode,
normativni i drugi metodi.

11
Istraivanje i rad na samoj tezi e se obaviti primenom standardnog
metodolokog postupka koji e se sastojati iz dve komponente:
*prva je, takozvano "desk" istraivanje, to jest, istraivanje domae i
strane strune ekonomske literature u vezi finansijske analize, sistema
obrauna trokova i alternativnog odluivanja sa izborom optimalnog
proizvodnog programa
*druga di bila razrada konkretnih problema koji e se obavljati korienjem
metode "case studies": Pri tome e se koristiti konkretan sluaj finansijske
analize i alternativnog odluivanja sa izborom optimalnog proizvodnog
programa u preduzee u LUK-KOMPENZATORIa.d..

12
B.FINANSIJSKA ANALIZA

U sklopu procene vrednosti preduzea vri se finansijska analiza kako
procenjivanog preduzea, tako i finansijska analiza grupe preduzea koja se
bave istom delatnou kao i preduzee koje se procenjuje. Finansijska analiza
grupe preduzea se uglavnom obavlja na osnovu zbirnog bilansa preduzea koja
ine grupu, ali naravno sa izuzetkom bilansa procenjivanog preduzea. U pitanju
je period od 3 do 5 godina koje predhode danu procene vrednosti preduzea, a
kao predmet finansijske analize javlja se prinosni poloaj, imovinski poloaj i
finansijski poloaj (ukoliko imamo u vidu da je analizom obuhvaen dui
vremenski period, zakljuujemo da e analiza dati sliku o razvoju prinosnog,
imovinskog i finansijskog poloaja procenjivanog predueza kao i preduzea
njegove delatnosti te da se poreenjem rezultata vri prostorno uporeivanje
koje prua informaciju o tome iji je poloaj po sve tri osnove bolji)
1
.

1.1. POJAM I VRSTE FINANSIJSKIH IZVETAJA

Osnove finansijske analize svakog preduzea ini godinji zakljuak poslovnih
knjiga. Jo u devetnaestom veku, neke od evropskih zemalja putem trgovakih
zakona propisale su obavezu voenja i zakljuivanja poslovnih knjiga" svih
pravnih i fizikih lica sa svojstvom trgovca "
2
.
Neki od njih su: Francuski CODE DE COMMERCE iz 1807 god. (lan 8 i 9),
Nemaki HGB iz 1897 god.(lan 38 i 39),ali i TRGOVAKI ZAKON Kneevine
Srbije iz 1860 god.(lan 8 i 10). U poetku se obaveza samo odnosila na
sastavljanje inventara i bilansa stanja, a u ovome veku se ta obaveza samo
odnosila na sastavljanje rauna dobitka i gubitka (razlika uspeha). Tokom
vremena odredbe trgovakih zakona bile su predmet razmatranja pojedinih

1
Rodi J, Filipovi M, Procena vrednosti preduzea, Beograd, 2010. str. 5 do 23
2
Rankovi J :TEORIJA BILANSAUniverzitet u Beogradu,Ekonomski fakultet Beograd
1992.godina, V izdanje,poglavlje B,zakljuak str.245

13
pravnih formi drutva kapitala u njihovim zakonima,a naroito u Zakonu o
akcionarskim drutvima, po kome je godinji zakljuak inio: bilans stanja,raun
dobitka i gubitka i izvetaj o poslovanju.
Godine 1978, IV Direktiva Evropske zajednice uvodi u godinji zakljuak trei
finansijski izvetaj: a n e k s . Od tada pa do danas godinji zakljuak ine bilans
stanja, raun dobitka i gubitka i aneks, sa osnovnim ciljem utvrivanja uspeha
preduzea. Bilans stanja i raun uspeha su meusobno povezani. Prvi bilans
prua uvid u imovinsku situaciju i finansijski poloaj preduzea, a raun "govori"
o zaraivakoj sposobnosti, pruajui pri tome sve potrebne informacije o vrsti ,
visini i poreklu rezultata. Raun svojim rezultatom "ulazi" u bilans stanja. On u
formi kolona ili lista obuhvata i meusobno suprotstavlja sve prihode i rashode
jednog obraunskog perioda i ako je rezultat poslovanja pozitivan, poveava
pasivu bilansa, a ako je negativan, koriguje kapital preduzea. Ta meusobna
zavisnost bilansa stanja i bilansa uspeha moe se razumeti i injenicom da svi
rashodi nastaju troenjem aktive i poveanjem obaveza, a svi prihodi poveavaju
aktivu i smanjuju obaveze.
Pojam i obaveza sastavljanja finansijskih izvetaja u naoj praksi regulisani su
Zakonom o raunovodstvu i reviziji. Ovim zakonom se ureuje nain voenja
poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda rashoda,
sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje, obelodanjivanje i obrada godinjih
finansijskih izvetaja.u skladu sa zakonskom, profesionalnom i internom
regulativom
3

Treba naglasiti da profesionalna regulative obuhvata Okvir za pripremanje i
prikazivanje finansijskih izvetaja, Meunarodne raunovostvene standarde
MRS, konkretno MRS-1 Prikazivanje finansijskih izvetaja, Meunarodne
stndarde finansijskog izvetavanja MSFI, Meunarodne stndarde revizije i
Kodeks etike za profesionalne raunovoe.
Primenom MRS-1 Prikazivanje finansijskih izvetaja obezbeuju se
jednobraznost finansijskih izvetaja kroz izradu izvetaja opte namene, ime se

3
lan 1.Zakona o raunovnodstvu i reviziji (Sl. Glasnik br.46/06 I 111/09)3
14
obezbeuje uporedivost finansijskih izvetaja preduzea sa izvetajima iz
predhodnih perioda i sa finansijskih izvetajima drugih preduzea.
U naoj praksi sva pravna lica I preduzetnici sastavljaju I prikazuju finansijke
izvetaje za tekuu godinu sa stanjem na dan 31.decembra tekue godine*
4

Prema navedenom zakonodavstvu finansijske izvetaje ine:
1. Bilans stanja
2. Bilans uspeha
3. Izvetaj o tokovima gotovine
4. Izvetaj o promenama na kapitalu
5. Napomene uz finansijske izvetaje
6. Statistiki aneks
Vano pitanje za finansijsku analizu su principi i metode za sastavljanje bilansa
stanja i bilansa uspeha.

1.1.1.Principi za sastavljanje bilansa stanja

Bilans stanja je trenutna slika finansijskog poloaja neke kompanije na odreeni
dan. On prikazuje veliinu i strukturu sredstava i izvora finansiranja na tano
odreen dan.
Bilans uspeha je raunovodstveni izvetaj u kojem su iskazani ostvareni prihodi i
rashodi preduzea u odreenom obraunskom periodu. Za razliku od bilansa
stanja koji pokazuje finansijsku poziciju na tano odreeni dan, bilans uspeha je
periodian izvetaj
5
.
Ovaj raunovodstveni izvetaj je imao primat u odnosu na bilans stanja, jer se
dugo vremena smatralo da je uspenost poslovanja iskazana kroz rezultat
(dobitak ili gubitak), jedna od najznaajnijih informacija za potrebe poslovnog
odluivanja. Informacije o uspenosti preduzea su neophodne da se proceni
budua sposobnost preduzea da stvara novane tokove i odbacuje prinose za
razliite korisnike (dividende za investitore i kamate za kreditore i sl.). Dobitak se

4
lan 24. Zakona o raunovnodstvu I reviziji (Sl. Glasnik br.46/06 I 111/09
5
Kneevi G., Ekonomsko-finansijska analiza, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. str. 32.

15
ovde javlja kao osnovno merilo uspenosti preduzea kao celine, a dobitak
obraunat u bilansu uspeha je esto i komponenta nekih bitnih finansijskih
pokazatelja (dobitak po akciji, stope prinosa i sl.).
6

Princip likvidnosti i sigurnosti su osnovni principi u utvrivanju optimalne
finansijske strukture preduzea. Ovi principi imaju za cilj utvrivanje vremenske
podudarnosti izmeu dela aktive koja se predvara u novac i obaveza koje
dospevaju na plaanje ( pasiva bilansa ).
Pozicije aktive mogu se grupisati po principu :
1. opadajue likvidnosti
2. rastue likvidnosti
Grupisanje pozicija aktive po principu opadajue likvidnosti vri se tako da
pozicije koje su blie momentu svog pretvaranja u novac budu u bilansu stanja
pre pozicije iji momenat pretvaranja u novac je udaljeniji. To znai da e na
prvom mestu u aktivi bilansa pre svih biti novac . On je najlikvidniji oblik
sredstava koji se moe neposredno transformisati u bilo koji oblik aktive. Druga
po redu su potraivanja koja je neophodno naplatiti, a tree su zalihe. To znai
da se pozicije aktive grupiu u dve osnovne celine:
1. obrtna sredstva
2. osnovna sredstva
Preduzea koja ostvaruju gubitak, evidentiraju ga kao treu najnelikvidniju grupu.
Princip opadajue likvidnosti ne odnosi se samo na raspored grupa u bilansu,
ve i na redosled pozicija unutar grupa ( novac-potraivanje-zalihe ).
Suprotno od opadajue likvidnosti je rastua likvidnost, koja polazi od
najnelikvidnijih (koje su najvie udaljene od momenta pretvaranja u novac) do
najlikvidnijih ( koje su najblie momentu pretvaranja u novac ) pozicija.
Pozicije pasive mogu se grupisati po principu:
1. opadajue dospelosti
2. rastue dospelosti
Grupisanje pozicija pasive po principu rastue dospelosti vri se tako da su prvo
navedene pozicije ija je dospelost za isplatu najblia danu bilansiranja, a

6

16
poslednje pozicije ija je dospelost za isplatu vremenski najudaljenija. Sve
pozicije pasive svrstavaju se u tri osnovne grupe:
krediti za obrtna sredstva
krediti za osnovna sredstva
sopstveni izvori
U okviru svake od navedenih grupa redosled pozicija je po principu rastue
ronosti na primer kredite za osnovna sredstva ine:
1. kratkoroni krediti
2. srednjoroni krediti
3. dugoroni krediti
Meutim, ovo ne vai za sopstvene izvore jer oni nemaju ogranienu ronost, pa
unutar ove grupe nije vreno grupisanje pozicija u ue grupe po navedenom
principu.
Princip opadajue dospelosti znai grupisanje pozicija pasive, tako da su prvo
navedene pozicije ija je dospelost za isplatu najudaljenija danu bilansiranja, a
poslednje pozicije ija je dospelost za isplatu vremenski najblia.
Ako je izveno grupisanje pozicija aktive po principu opadajue likvidnosti, onda
je u pasivi izvreno grupisanje po principu rastue dospelosti. Druga varijanta
sastavljanja bilansne eme je grupisanje pozicija aktive po principu rastue
likvidnosti, a pozicija pasive po principu opadajue ronosti. U naoj praksi bilans
stanja se sastavlja po prvoj varijanti (u aktivi se pozicije grupiu po principu
opadajue likvidnosti, a u pasivi po principu rastue ronosti). Ovakvo grupisanje
aktive i pasive je rezultat dominantnog znaaja bilansnih pravila u uem i irem
smislu, koja zahtevaju odreeni odnos izmeu stalnog kapitala i dugorono
vezane aktive.
Grupisanje pozicija bilansa stanja je sraunato na isticanje u prvi plan
karakteristinih grupa, koje su baza za uspostavljanje bilansnih relacija shodno
zahtevima izloenih pravila poslovnih sredstava preduzea, a sve to u cilju
uspene realizacije analize finansijskog poloaja preduzea
7

7
Peji L., Radovanovi R., Stanii M., Ocena boniteta preduzea, Privredni pregled , Beograd
1991.
17
ematski se moe prikazati na sledei nain

OSNOVNA
SREDSTVA
SOPSTVENI
IZVORI

GOTOVINA
KRATKORONE
OBAVEZE

ZALIHE

POTRAIVANJA
DUGORONI
ZAJMOVI

DUGORONI
ZAJMOVI
POTRAIVANJA

ZALIHE
KRATKORONE
OBAVEZE

SOPSTVENI
IZVORI
GOTOVINA

OSNOVNA
SREDSTVA

Tabela br.1. Bilans stanja po principu rastue Tabela br.2. Bilans stanja po principu
likvidnosti i opadajue ronosti opadajue likvidnosti i rastue ronosti

1.1.2 Metode za sastavljanje rauna uspeha

Raun uspeha je izvetaj koji obuhvata sve prihode i rashode poslovnog subjekta
u odreenom obraunskom periodu. Tradicionalni naziv rauna uspeha je Raun
dobitka i gubitka, ali ovaj naziv podsea na konto na kome se obuhvataju prihodi
i rashodi i utvruje rezultat. Poto je ovo pravi izvetaj, a ne konto, to se danas
koristi termin Raun uspeha. U IV Direktivi Evropske zajednice koristi se
tradicionalni termin Raun dobitka i gubitka.
Ovaj raunovodstveni izvetaj je imao primat u odnosu na bilans stanja, jer se
dugo vremena smatralo da je uspenost poslovanja iskazana kroz rezultat
(dobitak ili gubitak), jedna od najznaajnijih informacija za potrebe poslovnog
odluivanja. Informacije o uspenosti preduzea su neophodne da se proceni
budua sposobnost preduzea da stvara novane tokove i odbacuje prinose za
razliite korisnike (dividende za investitore i kamate za kreditore i sl.). Dobitak se

STR.86
18
ovde javlja kao osnovno merilo uspenosti preduzea kao celine, a dobitak
obraunat u bilansu uspeha je esto i komponenta nekih bitnih finansijskih
pokazatelja (dobitak po akciji, stope prinosa i sl.).
8

U naem zakonodavstvu, praksi, ali i literaturi koristi se naziv bilans uspeha.
Meutim, stvarni naziv bilansa uspeha ne odgovara sadrini izvetaja. Sama re
bilans podsea na neki dvostrani raun u kome su obe strane prikazane u
ravnotei. Kada je raun uspeha sastavljen po metodi trokova prodatih uinaka,
onda uopte nema dvostranog rauna niti bilansne ravnotee.
Druga bitna razlika : " Po svojoj sutini, raun uspeha je drugi bitni sastavni deo
godinjeg zakljuka,ali za razliku od bilansa koji je orijentisan na prikazivanje
imovine ( raun imovine ), njegova funkcija je utvrivanje ostvarenog uspeha po
vrstama, visini i izvorima "
9
. Bilans je zbog toga, raun stanja ili terminski raun.
Naprotiv, raun uspeha prikazuje ne stanje nego razvoj takoe prihoda i rashoda.
On je stoga : " Raun tokova ili Rraun perioda "
*5
To znai da bi bilans uspeha
odgovarao sadrini rauna uspeha mora da obuhvati meusobno suprotstavi sve
prihode i rashode jednog obraunskog perioda po odreenim naelima dajui pri
tome jasne informacije o visini, vrsti i izvorima ostvarenog rezultata jednog
obraunskog perioda.
Tri vana pitanja kod izgradnje rauna uspeha su :
1. forma prikazivanja
2. nain ukljuivanja prihoda i rashoda
3. metod sastavljanja rauna uspeha, odnosno nain obraunavanja rezultata.
to se forme tie raun uspeha moe biti prikazan u formi konta ili u tafelnoj
formi. Forma konta podrazumeva dvostrano prikazivanje rashoda, prihoda i
rezultata. Vie odgovara logici tradicionalnog naina shvatanja knjigovodstva,
dok forma liste obezbeuje prikazivanje uspeha u vie segmenata, a prikazuje i
nain pokria rashoda.

8
9
Dr J ovan Rankovi TEORIJA BILANSA Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet Beograd
1992.godina,V izdanje,poglavlje B,zakljuak str.434

19
Forma liste, sam naziv upuuje na nain prikazivanja prihoda, rashoda i
rezultata koga razdvaja na poslovni, finansijski i neposlovni rezultat, pa je
prikladnija za prikazivanje rauna uspeha.
Pri sastavljanju rauna uspeha, prihodi i rashodi mogu se uneti kao nesaldirani ili
kao saldirani iznosi. Prvi ini bruto, a drugi neto raun uspeha. Potujui princip
jasnosti prednost se daje bruto principu.
Jedno od najvanijih pitanja kod sastavljanja rauna uspeha je metoda
obraunavanja uspeha.
obraunavanje periodinog rezultata predpostvalja suprotstavljanje meusobno
uporedivih veliina
10

Da bi se uopte obraunao periodini rezultat, neophodno je obezbediti
uporedive veliine rashoda i prihoda. U raunu uspeha prihodima (koji su rezultat
prodaje proizvoda ili usluga) odgovaraju rashodi uinaka (koji su nastali da bi
omoguili ostvarenje prihoda) koje ine vremenski trokovi i cena kotanja
prodatih proizvoda. Ako bi se desilo da preduzee proda onoliko proizvoda koliko
je i proizvelo, u tom sluaju ne bi bilo neophodno obezbeivati uporedivost
navedenih veliina, jer se tada iznos zaliha ( bilo gotovih proizvoda ili roba ) nije
menjao na kraju godine u odnosu na poetak. Poto se u praksi skoro nikad ne
deavaju poklapanja proizvodnje i prodaje, ve je jedna veliina vea ili manja od
druge, to je neophodno obezbediti uporedivost prihoda i rashoda jednog
obraunskog perioda. Postoje dve mogunosti :
1. da se prihodi ujednae sa rashodima perioda ( po koliinskoj osnovi ) - metod
ukupnih trokova
2. da se rashodi svedu na koliinu prodatih proizvoda - metoda prodatih
trokova
Izbor izmeu navedenih metoda zavisi od kontnog okvira odnosno od principa
prema kojem je izvreno ralanjavanje kontnih klasa i grupa. Danas postoje dva
principa i to:

10

20
1. bilansni princip ralanjavanja
2. procesni princip ralanjavanja
Za prvi princip karakteristino je da pozicije bilansa stanja i rauna dobitka i
gubitka odgovaraju redosledu kontnih klasa i grupa konta. Bilansni princip
podrazumeva da sve poslovne promene izazivaju promene u strukturi imovine i
obaveza. Za ovaj kontni okvir karakteristian je dvokruni sistem organizacije
knjigovodstva, (to znai da su finansijsko i pogonsko knjigovodstvo
osamostaljeni, odvojeni teritorijalno ili prostorno , ali meusobno zavisni).
Postupak bilansiranja rezultata u ovom kontnom okviru vri se po metodu
ukupnih trokova.
Kontni okvir zasnovan na procesnom principu podrazumeva da ralanjavanje
klasa i grupa konta prati odvijanje poslovnog procesa, odnosno ralanjavanje
rashoda vri se po funkcijama (rashodi proizvodnje, administracije,upravljanja i
prodaje ). Na kraju kontnog plana nalaze se klase sa kontima prihoda i poslednja
klasa je zakljuak knjiga. Za ovaj kontni okvir karakteristian je jednokruni
sistem ogranizacije knjigovodstva, koji podrazumeva jedinstvo finansijskog i
pogonskog knjigovodstva. Bilansiranje uspeha u ovom kontnom okviru vri se po
principu metode prodatih trokova.

1.1.2.1.Metoda ukupnih trokova

Sam naziv metode upuuje na njegovu sutinu, to znai da se za obraunavanje
periodinog rezultata u raunu uspeha kao kriterijum za obezbeenje uporedivih
veliina koriste ukupni trokovi perioda. Sutina metoda je da se Periodini
rezultat izrauna, suprotstavljanjem svih rashoda obraunskog perioda i svih
uinaka istog perioda, ijim stvaranjem su izazvani pomenuti rashodi, nezavisno
od toga da li su ostvareni uinci prodati ili se nalaze na zalihi.
11

11

21
Ukupne trokove perioda odnosno rashode u raunu uspeha ine:
- trokovi materijala
- nadnice
- amortizacija
- ostali trokovi.
Uporedive prihode u ovom sluaju ine:
Prihodi od prodaje
uveani za poveanje stanja zaliha ili
umanjeni za smanjenje stanja zaliha.

Ako je sluaj da su prodate koliine vee od proizvodnje, obraunavanje
rezultata je relativno jednostavno. Uporedivost prihoda se postie njihovom
korekcijom za prodate zalihe prenete iz predhodnog perioda iskazane po ceni
kotanja realizovane u tekuem periodu. Ovakve prihode umanjujemo za ukupne
trokove perioda i ostatak je periodini rezultat.
Druga varijanta je da je preduzee prodalo manje nego to je proizvelo,
uporedivost prihoda sa rashodima se postie tako to se prihodi od prodaje
uveaju za poveanje zaliha gotovih proizvoda iskazanih po ceni kotanja. Od
ovakve vrednosti prihoda neophodno je oduzeti ukupne trokove perioda i razlika
je periodini rezultat. To znai da ova metoda na strani rashoda u raunu uspeha
prikazuje ukupne trokove jednog perioda, a na strani prihoda ukupne uinke
jednog perioda. Isti bi se rezultat dobio u obraunavanju periodinog rezultata
kada bi se rashodi uveali za iznos smanjenja zaliha, ili se umanjili za iznos
poveanja zaliha, ali to znai da bi rashodi bili korigovani, a to ne bi odgovaralo
cilju ove metode da na strani rashoda budu prikazani ukupni trokovi. Ova
metoda obraunavanja periodinog rezultata je pogodna za ekonomske analize
rentabilnosti preduzea ili grupa preduzea ( grane ) i za izraunavanje
statistikih agregata ( drutveni prihod i nacionalni dohodak ).
Ovaj metod ima svoje prednosti, ali i nedostatke. Prednost ovog metoda je jasno
izraena struktura trokova po funkcijama, zatim postepeno pokrie rashoda

22
prihodima i dobijanje vie slojeva rezultata ( od bruto mare, preko ukupnog
dobitka pre oporezivanja do dobitka za raspodelu ).
Nedostatak je to se rashodi u raunu uspeha, neophodni za obraun, ne mogu
direktno vezati iz finansijskog knjigovodstva, ve se moraju vezati za mesta
trokova i rasporediti sa pomonih na glavna mesta, a sa glavnih mesta na
nosioce trokova pomou kljueva. Za sve ovo neophodno je imati pogonsko
knjigovodstvo, to je sluaj sa velikim preduzeima, ali ne i malim.

1.1.2.2. Metoda prodatih trokova

Za razliku od predhodne metode ova polazi od prihoda nastalih prodajom
proizvoda i usluga i njima adekvatnih rashoda ( rashodi prodatih proizvoda,
usluga i roba - vremenski rashod ). Ova metoda se u praksi esto sree pod
nazivom: Metoda trokova prodatih uinaka to najbolje i odgovara njenoj
sadrini. Obezbeujui sutinu ovog metoda imamo sluaj da prihodi i rashodi u
raunu uspeha ne sadre u sebi prihode i rashode sadrane u neprodatim
zalihama. Zato se raun uspeha u kome je na ovaj nain obraunat uspeh
smatra nepotpunim periodinim raunom uspeha. Da bi se navedeni nedostatak
otklonio preduzimaju se razne mere: rashodi proizvodnje jednog obraunskog
perioda koriguju se za iznos stanja zaliha na poetku i kraju perioda i uveavaju
se za trokove upravljanja i trokove prodaje. Dobijena vrednost predstavlja
rashode prodatih uinaka.Struktura rashoda :
zalihe na poetku perioda +
+cena kotanja proizvodnje +
+trokovi upravljanja i trokovi prodaje =
Ukupni trokovi +
+zalihe na kraju perioda =
Rashodi prodatih uinaka
Navedena struktura rashoda ukazuje da obraunavanje uspeha po ovoj metodi
zahteva da se u globalnom knjigovodstvu trokovi obuhvataju po mestima
23
i nosiocima trokova (ralanjavanje prema funkcijama-rashodi proizvodnje,
administracije, upravljanje i prodaja), odnosno zbog drugaijeg prikazivanja
rashoda neophodno je izvriti ukljuivanje pogonskog knjigovodstva u globalno
knjigovodstvo. Zbog uspostavljanja kako materijalne tako i formalne povezanosti
bilansa uspeha i knjigovodstva, u glavnu knjigu prvog stepena moraju se uvesti
sledei rauni:
1) raun mesta trokova i nosilaca trokova
2) raun trokova realizovanih proizvoda i usluga
12

Obezbeivanje ukljuivanje navedenih rauna u glavnu knjigu omoguava
praenje kretanja svih (robnih i novanih) tokova po poznatoj formuli:
N - R - P - R
1
- N
1
.
I ovaj metod ima svoje prednosti I nedostatke. Prednost metoda je to jasno
prikazuje sve trokove po funkcijama i njihovo pokrie, pa se kao rezultat toga
dobijaju razliiti nivoi rezultata (od bruto mare pa do dobitka za raspodelu).
Nedostatak je to se rashodi ne mogu direktno vezivati za mesta i nosioce
trokova, ve se moraju odabrati kljuevi za njihovu alokaciju (sa pomonih na
glavna mesta,a sa njih na nosioce trokova).
Obraunavanje uspeha po Metodi prodatih trokova istorijski predhodi Metodu
ukupnih trokova. Jo 1927. godine u Nemakoj je objavljen malenbahov kontni
okvir u kome je bio ugraen mehanizam obraunavanja uspeha po Metodu
trokova prodatih uinaka.
Navedena metoda se koristi u praksi SAD i svih anglosaksonskih zemalja i na
osnovu nje predloena je ema rauna uspeha po Metodi prodatih trokova u IV
Direktivi Evropske Zajednice.
Raun uspeha po ovoj metodi se uglaavnom sastavlja u formi liste, mada nije
zabranjena ni forma konta. Zbog svega navedenog neke lanice Evropske
Zajednice dozvolile su pravo izbora meu navedenim metodama, uz primenu

12
Radovanovi R., kari-Jovanovi K. Finansijsko raunovodstvo, Ekonomski fakultet
Beograd, 2005.godina poglavlje Obraun periodinog rezultata po osnovu metoda trokova
prodatih uinaka

24
principa doslednosti koji podrazumeva da se jednom izabrana metoda ne menja
bez velikog i opravdanog razloga.

1.1.2.3. Metoda za sastavljanje Rauna uspeha u naoj praksi

U naoj literaturi, praksi i zakonodavstvu poistoveuje se raun uspeha sa
bilansom uspeha, i on je propisan Zakonom o raunovodstvu. Zvanini raun
uspeha vai za sva preduzea bez obzira na veliinu i gransku pripadnost. To
znai da ima opti znaaj, s tim to mala preduzea popunjavaju samo grupe,
ako njihov raun uspeha ne ulazi u konsolidovani raun sloenog interesa.
Vaei kontni okvir do 31. 12. 1996. godine sastavljan je na osnovu
funkcionalnog principa (to znai da mu za bilansiranje uspeha odgovara metod
prodatih trokova). Meutim, bilansiranje uspeha je nedosledno funkcionalnom
principu, jer su rashodi i prihodi ralanjeni po kriterijumu vrsta (to odgovara
metodu ukupnih trokova). Na alost ni ovaj metod nije ispotovan, jer su "
Trokovi perioda" korigovani za promenu stanja zaliha nedovrene proizvodnje i
gotovih proizvoda, a to znai da su rashodi svedeni na cenu kotanja prodatih
proizvoda. Prema tome bilans uspeha je sastavljen po metodi ukupnih trokova,
a za zakljuivanje knjiga koriena je metoda trokova prodatih proizvoda. To
znai da zvanina ema bilansa uspeha nije bila u skladu sa zakljukom knjiga,
a time je prekinuta veza izmeu knjigovodstva i bilansa.
Navedeni bilans uspeha imao je bezbroj nedostataka, poev od poslovnih
prihoda koji su prikazani u neto iznosu, zatim neki prihodi ( subvencije i dotacije )
su duplirani, pozicija amortizacija je iza pozicije rezervisanja, prihodi od prodaje
materijala su zajedno sa prihodima od prodaje trgovake robe i slino.
Bilans uspeha je sastavljen u formi konta sa saldiranim iznosima, (znai da nije
bilo segmentiranja rezultata). Zbog svega navedenog dolo je do izmene u
kontnom okviru i do promene u bilansiranju uspeha.
13
Zvanino objavljen je
Pravilnik o kontnom okviru i sadrini rauna u kontnom okviru za preduzea i

13
Slubenom listu SRJ br. 6/97 , 7/97 i 3/98 objavljen je Pravilnik o kontnom okviru i sadrini
rauna u kontnom okviru za preduzea i zadruge i Pravilnik o obrascima i sadrini pozicija u
obrascima Bilans stanja i Bilans uspeha
25
zadruge i Pravilnik o obrascima i sadrini pozicija u obrascima Bilans stanja i
Bilans uspeha. Ukupno knjigovodstvo sada je podeljeno na dva meusobno
odvojena knjigovodstva. Prvo je finansijsko knjigovodstvo koje obuhvata raune
klasa od 0 do 8 , a drugo je knjigovodstvo trokova i uinaka koje se vodi na
raunima klase 9. Raspored rauna u finansijskom knjigovodstvu na klasama od
0 do 8 izvren je po bilansnom principu, tako to su numerike oznake klasa
rauna date po redosledu pozicija aktive i pasive bilansa stanja, rashoda i
prihoda bilansa uspeha, otvaranja i zakljuka rauna van poslovnih sredstava i
izvora van bilansne evidencije, za razliku od predhodnih kontnih planova koji su
sastavljeni po funkcionalnom principu).
U pogonskom knjigovodstvu ralanjavanje rauna po mestima i nosiocima
trokova (formiranoj u cilju utrvivanja cene kotanja zaliha nedovrene
proizvodnje i gotovih proizvoda i prenosa trokova prodatih proizvoda na teret
rezultata) izvreno je po funkcionalnom principu.
Ova dva knjigovodstva su potpuno odvojena, ali meusobno zavisna: pogonsko
dobija sve informacije za utvrivanje cene kotanja iz finansijskog knjigovodstva,
a ovo iz pogonskog informaciju o promeni stanja zaliha nedovrene proizvodnje i
gotovih proizvoda za posmatrani obraunski period, neophodnu za obraun
prihoda da bi se bilansiranje uspeha vrilo po metodi ukupnih trokova. Za
navedeni bilans propisana je forma liste i jasno se vri segmentiranje rezultata.
Na ovaj nain otklonjeni su navedeni nedostatci u predhodnom kontnom okviru
zasnovani na nedoslednom sprovoenju adekvatnog metoda u bilansiranju
uspeha.
Za razumevanje napred navedenog prikazaemo komparativno oba bilansa: stari
koji je bio na snazi do 31. 12 1996. godine i novi koji je stupio na snagu 01. 01.
1997. godine.

26

Stari bilans Novi bilans
R A S H O DI A. POSLOVNI PRIHODI I RASHODI
A. POSLOVNI RASHODI
I Poslovni prihodi
I Materijalni trokovi II Rashodi direktnog materijala i robe
II Nematerijalni trokovi III Bruto poslovni dobitak
III Ukalkulisane bruto zarade IV Drugi poslovni rashodi
IV J avni rashodi V Poslovni dobitak
V Trokovi perioda VI Poslovni gubitak
VI Smanjenje vrednosti zaliha ned.
proizvodnje i got. proizvoda B. FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI
VII Poveanje vrednosti zaliha ned.
proizvodnje i got. proizvoda I Finansijski prihodi
VIII Nabavna vrednost prodate II Finansijski rashodi
robe i materijala III Dobitak finansiranja
IV Gubitak finansiranja
B. RASHODI FINANSIRANJ A
V.
NEPOSLOVNI I VANREDNI
PRIHODI I RASHODI V. VANREDNI RASHODI

G. KAPITALNI DOBICI I Neposlovni i vanredni prihodi
II Neposlovni i vanredni rashodi
D. UKUPNI RASHODI III Neposlovni i vanredni dobitak
IV Neposlovni i vanredni gubitak
. DOBIT-NETO PRIHOD
G. REVALORIZACIONI PRIHODI I
E. POREZI I DOPRINOSI NA DOBIT RASHODI

. DOBIT ZA RASPOREIVANJE D. BRUTO REZULTAT PREDUZEA

P R I H O D I I Bruto dobitak
II Bruto gubitak
A. POSLOVNI PRIHODI
. DOBITAK I GUBITAK
B. PRIHODI OD FINANSIRANJ A
I Dobitak
V. VANREDNI PRIHODI II Gubitak

G. KAPITALNI DOBICI E. POREZI I DOPRINOSI IZ DOBITKA

D. UKUPNI PRIHOD . NETO REZULTAT PREDUZEA
27

. GUBITAK I Neto dobitak
II Neto gubitak
E. SVEGA
Z. UKUPNI PRIHODI

I. UKUPNI RASHODI
Tabela br.3 Uporedna tabela starog i novog bilansa uspeha
14

Meutim izmenjeni uslovi privreivanja doveli su do nove korekcije sadraja
bilansa uspeha, gde se sa analitike prelo na grupe sintetikih konta , cilj je bio
jo saetiji i pregledniji bilans uspeha. Njegova sadrina je regulisana
Pravilnikom o sadrini I formi obrazaca finansijskih izvetaja za privredna
drutva, zadruge(Sl. Glasnik RS br. 114/06).Tako sadraj novog bilansa ine:

Novi bilans
A. PRIHODI I RASHODI IZ
REDOVNOG POSLOVANJA

I POSLOVNI PRIHODI
II POSLOVNI RASHODI
III POSLOVNI DOBITAK
IV POSLOVNI GUBITAK
V FINANSIJ SKI PRIHODI
VI
FINANSIJ SKI
RASHODI
VII OSTALI PRIHODI
VIII OSTALI RASHODI
IX DOBITAK IZ REDOVNOG

POSLOVANJ A PRE
OPOREZIVANJ A
X GUBITAK IZ REDOVNOG

POSLOVANJ A PRE
OPOREZIVANJ A
XI NETO DOBITAK POSLOVANJ A
XII NETO GUBITAK POSLOVANJ A

14
Pravilnikom o sadrini I formi obrazaca finansijskih izvetaja za pivredna drutva, zadruge
(Sl. Glasnik RS br. 6/97 7/97 3/98).
28
B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA

V. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA

G. POREZ NA DOBITAK

D. ISPLAENA LINA PRIMANJA
POSLODAVCA

. NETO DOBITAK

E NETO GUBITAK

. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA
MANJINSKIM ULAGAIMA

Z. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA
VLASNICIMA MATINOG PRAVNOG
LICA

I. ZARADA PO AKCIJI

Tabela br.4 Najnovjii bilans uspeha I
15

1.2. POJAM I VRSTE ANALIZE
1.2.1. Pojam analize

Re analiza je grkog porekla i potie od rei analysis to u prevodu znai
ralanjavanje ili rastavljanje sloene celine na njene sastavne delove. U
prirodnim i drutvenim naukama termin analiza ima isto znaenje: rastavljanje
sloenog objekta na proste delove, a to se vri s ciljem upoznavanja samog
sastava ili strukture objekta. Nakon ralanjavanja celine na delove, u nauci je
uobiajeno detaljno istraivanje radi identifikovanja odnosa izmeu konstitutivnih

15
Pravilnikom o sadrini i formi obrazaca finansijskih izvetaja za pivredna drutva, zadruge
(Sl. Glasnik RS br. 114/06).
29
elemenata celine
16
To znai da ovaj pojam obuhvata fazu ralanjavanja i fazu
komparacije. Prvo se odnosi na kvalitativni , a drugo na kvantitativni deo analize
(obuhvata analizu sastavnih delova sloenog objekta) to je ire shvatanje pojma
analize. Sama svrha dekomponovanja celine na sastavne delove i njihova
komparacija omoguava pruanje informacija o bonitetu i trendu razvoja celine.

1.2.2. Vrste analize

to se tie vrste analize ona se vezuje za vie kriterijuma:
1. ko su korisnici analize
2. ta je predmet analize
3. kakvo je vreme posmatranja
4. kakav je nain pripremanja
5. koji su instrumenti analize
Sa stanovita prvog kriterijuma analiza moe biti interna ili eksterna, u zavisnosti
da li rezultate analize koristi samo preduzee (rukovodstvo i radnici) ili trea lica
(finansijske organizacije, poverioci, statistika, dravni organi, sindikat i drugi).
Za navedene analize koriste se iste predpostavke (to moe biti ispitivanje
finansijskog stanja u odreenom trenutku ili ispitivanje stanja i uspeha u
odreenom vremenskom periodu ).
Organima rukovodstva i upravljanja sluba za plan i analizu dostavlja podatke i
ocenu:
- stanja i kretanja sredstava preduzea
- stanja i kretanja izvora finansiranja sredstava
- iznose rashoda i prihoda, kao i njihovu razliku u odreenom periodu.
Ovakva interna analiza prua neophodne, a pri tome blagovremene i potpune
podatke za efikasno upravljanje, rukovoenje i planiranje razvoja preduzea.
Sluba plana i analize eksternim korisnicima prua podatke koji su vie optiji,
manje upotrebne vrednosti, manje detaljni, ali istinite i objektivne, bez

16
Peji L., Radovanovi R., Stanii M., Ocena boniteta preduzea, Privredni pregled ,
Beograd 1991. str.73

30
protivurenosti za razliite korisnike, o osnovnim karakteristikama poslovanja
preduzea u odreenom vremenskom periodu, a ipak primerene svakom
korisniku. Razliite eksterne korisnike interesuju razliiti podaci, na primer,
finansijske organizacije interesuje likvidnost i rentabilnost preduzea, statistiku i
dravne organe interesuje pravac razvoja preduzea, dok sindikat obavetavaju
o raspodeli u preduzeu, uslovima ivota i rada zaposlenih itd. Iz navedenog se
vidi da razliku izmeu interne i eksterne analize ini: obim korienog materijala
i brojnost problema kome se analiza posveuje
17

Ako je predmet analize drugi kriterijum, onda moemo govoriti o dve nove vrste
analiza i to analiza bilansa stanja i analiza bilansa uspeha.
Prva se bavi analizom finansijskog poloaja, strukturom i ocenom likvidnosti i
sigurnosti sredstava i njihovih izvora, statusa preduzea i slino. Analiza bilansa
uspeha analizira ostvareni poslovni rezultat, strukturu rashoda i strukturu
prihoda, odnosno ostvarenu poslovnu efikasnost preduzea. Navedene analize
mogu se sprovoditi jedna nezavisno od druge, ali njihovi rezultati su
komplementarni za analizu kompletnog finansijskog poloaja preduzea. Zato se
navedene analize i ne smatraju nezavisnim, ve povezanim, to je posledica
uzajamne povezanosti finansijske strukture i rentabilnosti preduzea.
Analiza poslovanja preduzea moe biti statika i dinamika u zavisnosti od
vremena posmatranja. Statika analiza analizira stanje na odreen dan, koristei
pri tome bilans stanja kao polaznu osnovu za ispitivanje strukture imovine i
kapitala, raun pokria, stepen likvidnosti i neto obrtni fond, bilans uspeha za
odreeni period ili za jednu poslovnu godinu, ispitujui pri tome strukturu rashoda
i prihoda, stopu dobitka, veliinu plate radnika i slino. Ono to je vano za
statiku analizu jeste da se koriste: pravila za finansiranje i stopa rentabilnosti ili
planirane veliine izraunate na osnovu iskustva iz ranijih poslovnih godina.
Meutim, pravila za finansiranje ne odgovaraju za sve situacije, pa se zbog toga
koriste iskustva iz vie ranijih poslovnih perioda. Takva analiza iz statike prelazi
u dinamiku. Tako statika analiza vezuje finansijsku situaciju preduzea za dati

17
Dr Rankovi M.J.Upravljanje finansijama preduzea,Centar Novi Bg Zemun, IV izdanje
1989.godine str.175
31
momenat, a dinamika analiza posmatra ili izuava razvoj finansijske situacije u
vie uzastopnih perioda. Dinamika analiza se zbog toga naziva i analiza razvoja
i njena prednost u odnosu na statiku je upravo u tome to prikazuje da li je
preduzeev finansijski poloaj u napredku (progresu) ili u opadanju (regresu).
Analiza u zavisnosti od naina pripremanja bilansa moe biti analiza bilansa
stanja i uspeha i izraena u :
- apsolutnim iznosima
- relativnim brojevima
- ili u formi grafikona.
Uzimajui u obzir instrumente analize bilansa razlikujemo:
- vizuelnu analizu
- analizu bilansa pomou rauna pokria
- racio analizu
- analizu bilansa pomou neto obrtnog fonda
- cash flow analiza
- funds flow analiza
- analiza rizika i
- Altmanov Z-score model.
Instrumenti analize e biti objanjeni u okviru take 1.4.

1.2.3. Ciljevi finansijske analize

Sama finansijska analiza je od izuzetne vanosti za celo rukovodstvo preduzea.
Cilj finansijske analize je da oceni uspenost preduzea, kroz proveru
ostvarenja poetnih ciljeva i strategija (odluka).
18
Oceniti finansijski poloaj
preduzea znai utvrditi relativni odnos pojedinih pozicija bilansa stanja i bilansa
uspeha, kao i izvetaja o tokovima gotovine, njihovim merenjem i uporeivanjem
sa rezultatima iz predhodnih perioda ili sa rezultatima grane. Za ostvarivanje
navedenog cilja analitiaru stoje na raspolaganju brojni instrumenti.

18
. Bernard P A.,Business analysis & Valuation,Using Financial Statements,Second Edition
str.317
32
Ispitivanje uslova finansijskog ekvilibrijuma preduzea i merenje rentabiliteta
uloenih sredstava predstavljaju opte ciljeve finansijske analize .
19

Finansijska analiza je pokazatelj uspenosti preduzea
20
to znai da se sa
izvrenom analizom dolazi do podataka o finansijskom stanju, ali to je izuzetno
vano i do informacija o mogunosti promena u eljenom pravcu. Po MRS
finansijska analiza predstavlja nain sakupljanja i korienja informacija
finansijkog karkaltera s ciljem da se oceni tekue finansijsko stanje, utvrdi
mogui tempo razvoja, prognozira perspektivno finansijsko stanje, otkriju
dostupni izvori sredstava i mogunost njihove mobilizacije, prognozira poloaj
preduzea na tritu kapitala i dr.
Vrednost svake firme odreena je njenom profitabilnou i rastom, to je i
prikazano kroz narednu tabelu :
21

.
Trite gotovih proizovda
i usluga
Finansijsko trite

Operativni
menadment
Menadment
investicija
Finansijska
politika
Politika
dividendi

Slika broj 1. Nosioci profitabilnosti i rasta firme

19
Dr Rankovi M. J. Upravljanje finansijama preduzea,Centar Novi Bg Zemun, IV izdanje
1989.godine str.173
20
. Bernard P A.,Business analysis & Valuation,Using Financial Statements,Second Edition
str.317
21
isto citirano delo str.318
Upravljanje
imobilizacij
omi neto
obrtnim
fondom
Upravljanje
obavezama i
sopstvenim
kapitalom
Upravljanje
isplatama
dividendi
Upravljanje
prihodima i
rashodima
Profitabilnost i rast firme
33
Profitabilnost i rast firme zavise od plasmana proizvoda na tristu i finansijske
trine strategije, koja se sprovodi kroz finansijsku politiku i politiku dividendi
22
.
Analizom profitabilsnosti i rasta firme utvruje se efikasnost rada etiri grupe
menadera 1) operativni menader 2) investicioni menader 3) menader
finansijski i 4) menader politike dividendi. Treba istai i sledee, finansijski
menader donosi poslovne odluke u saradnji sa navedenim menaderima,
uzimajui u obzir sve promene na tritu i u okruenju firme. Finansijski
menader je najvaniji u stubu menadera, jer od njega zavisi definisanje i
ostvarivanje ciljeva finansijske politike firme (kratkoroni i dugoroni cilj
finansijske politike).
23
Prvi se odnosi na sposobnost firme da plati sve svoje
obaveze na vreme i da izmirivanjem svih dospelih obaveza izbegne bilo kakve
sankcije koje proistiu iz neizmirenih obaveza dobavljaima ili dravi.
Drugi cilj se odnosi na odravanje dobre finansijske strukture, na sposobnost
investiranja I uveanja imovine.
Prvi cilj se vezuje za ostvarenje likvidnosti, a drugi za poveanje rentabilnsoti
firme. Navedenu ulogu u firmi ostvaruje kroz sledee aktivnosti:
1. Finansijsku analizu i planiranje
2. Investicione odluke
3. Odluke o upravljenu finansiranja i strukturi kapitala
4. Odluku o upravljanju i troenju obrtnih sredstava
5. Upravlja rizikom i titi imovinu - aktivu preduzea.
Zadatak analitiara je da putem finansijske analize (to je na predmet
posmatranja) utvrdi efikasnost postojee finansijske politike preduzea, kroz
vremensku dimenziju, ali i prostornu komparaciju sa rezultatima grane
(konkurencije) i tako obezbedi donoenje adekvatne poslovne politike. Navedeni
zadatak ostvaruje proveravajui ostvarenje osnovnog cilja finansijske politike:
poveanje finansijske sposobnosti preduzea. Finansijski menader definie
kratkoroni i dugoroni cilj finansijske politike. Prvi se odnosi na sposobnost firme
da plati sve svoje obaveze na vreme i da izmirivanjem svih dospelih obaveza

22
Bernard P.A.,Business analysis & Valuation,Using Financial Statements,Second Edition
str.317
23
Citirano delo str. .,Business analysis & Valuation, str.317.
34
izbegne bilo kakve sankcije koje proistiu iz neizmirenih obaveza dobavljaima ili
dravi.
Drugi cilj se odnosi na odravanje dobre finansijske strukture, na sposobnost
investiranja i uveanja imovine.
Prvi cilj se vezuje za ostvarenje likvidnosti, a drugi za poveanje rentabilnosti
firme.
Finansijski menader e na osnovu rezultata finansijske analize utvrditi finansijski
poloaj preduzea kao dobar, prihvatljiv ili lo.
Dobar finansijski poloaj znai da su finansije takve da obezbeuju likvidnost na
dugi rok, da su poverioci sigurni u svoja ulaganja i da firma moe obezbediti
proirenu reprodukciju iz sopstvenih izvora.
Prihvatljiv finansijski poloaj znai da postoji likvidnost, ali ne na dugi rok, da
poverioci nisu sigurni u svoja ulaganja i da preduzee moe samo da finansira
prostu reprodukciju iz sopstvenih izvora.
Lo finansijski poloaj preduzea znai da je ugroena i tekua likvidnost, da
preduzee ima lou finansijsku strukturu a pri tome ne moe da finansira ni
prostu reprodukciju iz sopstvenih izvora finansiranja.
Na osnovu utvrenog finansijskog poloaja firme u poreenju sa konkurencijom,
rukovodstvo e postojei stub menadera i njegovu finansijsku politiku zadrati,
korigovati ili menjati, jer e na osnovu rezultata utvrditi da li preduzee ima
ansu za opstanak, rast i razvoj ili ne.

1.3. PREDPOSTAVKE FINANSIJSKE ANALIZE

1.3.1 Materijalne predpostavke finansijske analize

Da bi finansijska analiza bila uspena neophodno je obezbediti materijalne i
formalne uslove za njeno sprovoenje. Objektivni i istiniti bilansni podaci su
osnova materijalne predpostavke analize bilansa i oni se ostvaruju kroz:
a. upotrebljive bilansne podatke
b. konsolidovanje bilansa stanja i uspeha.
35
A) Upotrebljivost bilansnih podataka za finansijsku analizu moe da bude
znatno ugroena neadekvatnim postupcima bilansiranja. Gomilanje latentnih
rezervi ili skrivenih gubitaka u bilansu do koga dolazi neadekvatnim
procenjivanjem bilansnih pozicija, oteava, ako ne i onemoguava izvoenje
ispravnih zakljuaka o finansijskom zdravlju preduzea i njegovoj
efikasnosti,izraenoj u sposobnosti zaraivanja.
24
Upotrebljivost bilansnih
podataka se ostvaruje kroz adekvatnu raspodelu rashoda i prihoda na
obraunske periode, tanom alokacijom rashoda i prihoda na operativne periode
i anuliranjem monetarnih poremeaja na periodini rezultat i bilans.
I. Prvo i drugo se ostvaruje kroz primenu:
- naela korelacije
- naela kontinuiteta
- naela sigurnosti i opreznosti.
Naelo korelacije obezbeuje objektivnu i tanu raspodelu prihoda i rashoda na
obraunske periode, odnosno suprotstavlja prihode i njima pripadajue rashode,
to znai da e prihodima jednog obraunskog perioda biti suprotstavljeni samo
oni rashodi koji su i nastali ostvarivanjem tih prihoda. Za realizaciju napred
navedenog treba reiti bezbroj pitanja, od kojih je na strani prihoda najvanije
pitanje: utvrivanje prihoda i njegova alokacija po periodima, a na strani rashoda
utvrivanje trokova i njihova alokacija i najvanije suprotstavljanje trokova
prihodima. Uvaavanje ovog principa obezbeuje da bilans uspeha obuhvata
sve rashode i prihode koji se odnose na tekui i eventualno protekle obraunske
periode, a bilans stanja pored gotovine i budue gotovine (potraivanja) u aktivi i
kapitala i buduih izdataka (obaveza) u pasivi, sve rashode ( u aktivi) i prihode (u
pasivi) koji se odnose na budue obraunske periode
*25
. Polazei od ovog
naela vrednost osnovnih sredstava se unosi u aktivu bilansa kao razlika izmeu
ukupne nabavne vrednosti i otpisanog iznosa, odnosno za vrednost preostalog
broja godina njihovog korienja, vrednost zaliha odgovara vrednosti

24
Dr Rankovi M.J. Upravljanje finansijama preduzea,Centar Novi Bg Zemun, IV izdanje
1989.godine str.176
25
Rankovi J. Upravljanje poslovnim finansijama preduzea, Beograd 1989.,glava IV str.177

36
neutroenog materijala i ceni kotanja nezavrene proizvodnje i nerealizovanih
gotovih proizvoda.
Za ostvarivanje ovog principa neophodno je razdvojiti i dobro izraunati :
1. Trokove od kojih se prihod oekuje u budunosti, bez obzira da li se oni
raspodeljuju u narednom periodu na proizvode ili se evidentiraju kao rashodi tog
perioda. Primer je program istraivanja i razvoja iji se efekti oekuju u
budunosti, pa i trokovi treba da budu odloeni za te budue obraunske
periode, kada e i prihodi biti ostvareni.
2. Trokove tekueg perioda koji se ukljuuju u cenu kotanja proizvoda, a ija
se vrednost vezuje za kretanje proizvoda. To znai da ovi trokovi ulaze u cenu
kotanja, ali postaju rashod u onom periodu kada realizacijom tog proizvoda
bude ostvaren prihod.
3. Trokove koji imaju karakter trokova perioda bez razlike da li ostvaruju
prihode u tekuem periodu ili ne ostvaruju i pokrivaju se iz prihoda perioda u
kome su nastali. Ovi trokovi se ukuljuuju u bilans uspeha tekueg perioda ili
zato to se vezuju za prihode tekueg perioda ili zato to ne daju nikakve efekte
(prihode) u budunosti, a ne daju ni tekui prihod. Primeri za to su trokovi
distribucije i svi ne svrsishodni trokovi.
4. Anticipativni trokovi tekueg perioda su trokovi koji pripadaju tekuem
periodu, a ostvarie se tek u narednom periodu. Oni optereuju tekue prihode
jer nemaju nikakve veze sa buduim prihodom.
Naelo kontinuiteta je proisteklo kao potreba dinamikog shvatanja cilja
bilansa. Za vremensku uporedivost periodinih rezultata neophodno je obezbediti
da jednom izabran postupak rasporeivanja (alokacije) prihoda i trokova bude
uvek isti (u proteklom, u sadanjem i buduem vremenskom periodu). To znai
da se moe pratiti razvoj preduzea tokom vremena, ako se obezbedi
malenbahova misao da se u prikazivanju godinjih uspeha metod
obraunavanja ne menja bez naroitog povoda . Meutim, to ne znai da
preduzee nikad ne sme promeniti primenjeni postupak obraunavanja
periodinog rezultata, ono to moe uraditi ako se dobija bolji i korektniji finansijski
izvetaj. U sluaju promena u obraunu neophodno je na kraju izvetaja ukazati
37
na njene efekte u rezultatu i razluiti ih od promena koje su nastale kao rezultat
boljeg ili goreg poslovanja preduzea. Ovo naelo se moe posmatrati u uem ili
irem smislu. U uem smislu ono treba da obezbedi uporedivost podataka iz
periodinog rezultata u nizu uzastopnih godina tog preduzea, dok u irem
smislu znai da obezbedi uporedivost finansijskih izvetaja jednog preduzea i
njemu srodnih preduzea, pa i ire. Za obezbeivanje ire uporedivosti
neophodno je za sastavljanje finansijskih izvetaja razliitih preduzea koristiti
iste uslove (primer: Zakonom su propisaane minimalne stope amortizacije).
Naelo kontinuiteta se esto naziva i naelo stalnosti ili naelo konzistetnosti i
ono se ostvaruje kroz formalni i materijalni kontinuitet. Formalni kontinuitet
podrazumeva neizmenjenu formu bilansa u nizu uzastopnih obraunskih perioda,
a materijalni kontinuitet znai isto procenjivanje bilansnih pozicija u nizu
uzastopnih perioda. Ova stalnost obraunavanja je naroito vana kod metoda
obraunavanja vrednosti amortizacije i metoda obraunavanja vrednosti zaliha
gotovih proizvoda i nedovrene proizvodnje i jednom uneta vrednost imovine i
obaveza je merodavna i za kasnije i ne moe se menjati (poveati) preko
poetne vrednosti. Nepromenjenost ovih metoda je vana jer promena u
periodinom rezultatu moe da bude ne samo rezultat promena u poslovanju
preduzea, ve i u promeni metoda otpisivanja osnovnih sredstava i
obraunavanju vrednosti zaliha, odnosno u prelasku sa jednog sistema na drugi
sistem obrauna trokova. Dakle, bez posebnog razloga jednom koriena
pravila i metode procenjivanja ne treba menjati.
Naelo sigurnosti i opreznosti
Jedan od osnovnih ciljeva raunovodstva svakog preduzea je utvrivanje
relativno tanog periodinog rezultata. Zbog toga naelo sigurnosti treba da
eliminie subjektivno prosuivanje i samovolju u obraunavanju rezultata u
uslovima jae neizvesnosti i nesigurnosti, opreznim bilansiranjem, odnosno
polazi od injenica kada postoji mogunost izbora vie metoda procenjivanja i
time vie moguih rezultata. Naelo opreznosti polazi od toga da je za preduzee
bolje i stimulativnije prikazati niu vrednost periodinog rezultata nego viu. Za
preduzee je gore ako se periodini rezultat preceni i takav raspodeli, nego ako
38
ga potceni. U prvom sluaju moe doi do podele drutvene imovine, a u drugom
sluaju ona e se ouvati. Naelo opreznosti se ostvaruje kroz princip najnie
vrednosti za bilansiranje zaliha i hartija od vrednosti, otpisivanjem sumnjivih
potraivanja i principom najvie vrednosti za bilansiranje obaveza u pasivi,
odnosno uzimanjem najnie od moguih vrednosti za sredstva i prihode, a
najviu od moguih vrednosti kada se radi o vrednovanju obaveza i rashoda.
26
Ovo naelo umanjuje vrednost periodinog rezultata i na taj nain to daje
mogunost da prihodi budu prikazani kasnije, a rashodi ranije, ako postoji bilo
kakva neizvesnost kom periodu oni zaista pripadaju.
Naelo opreznosti polazi od obilnih otpisa osnovnih sredstava, da visina stope
amortizacije treba da obezbedi da osnovna sredstva budu otpisana u njihovom
veku funkcionisanja. Zalihe materijala se vrednuju po njihovim nabavnim
vrednostima, uvaavajui princip najnie vrednosti, to znai da ako doe do
pada cena na tritu, do oteenja ili iz bilo kog razloga smanjenja upotrebne
vrednosti, njihova vrednost se mora redukovati na niu vrednost. Nastale razlike
izmeu trine i vrednosti zaliha u preduzeu se otpisuju na teret ukupnog
prihoda.

Zalihe poluproizvoda i gotovih proizvoda se bilansiraju po principu najnie
vrednosti, odnosno po ceni kotanja proizvodnje, a trokovi prodaje i
administracije se periodino rashoduju. Zbog problema koji nastaju kod
preduzea sa irokim spektrom proizvoda, kod proizvoda koji se ne prodaju i
poluproizvoda koji nemaju prodajnu cenu za obraun cene kotanja preporuuje
se metoda varijabilnih trokova (direct costing).
Pri bilansiranju potraivanja saglasno ovom naelu treba uzeti u obzir sve rizike
koji su izvesni a koji optereuju potraivanja. Ako se iznosi rizika ne znaju,
vrednost potraivanja se direktno otpisuje na teret ukupnih prihoda do vrednosti
koja se oekuje da se naplati. Meutim, ako su rizici sigurni, ali je njihova
vrednost jo neizvesna, oni se tad otpisuju indirektno. Vrednost otpisa se
evidentira na raunu ispravka vrednosti, a potraivanje se prikazuje u celosti u

26
Rankovi J:TEORIJA BILANSAUniverzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet Beograd
1992.godina,V izdanje,poglavlje B,zakljuak str 173
39
aktivi bilansa stanja. Treba naglasiti da se otpisivanje potraivanja moe vriti
samo ako za to postoje injenice, to je u skladu sa principom sigurnosti.
Naelo opreznosti podrazumeva i princip najvie vrednosti pri vrednovanju
obaveza. To znai postojee nominalne iznose obaveza treba uveati za sva
plaanja koja su izvesna, a nastae po osnovu kamata, trokova ne dobijenih
sporova i slino. Ovakvo shvatanje ovog naela dovodi ga u protivurenost sa
principom korelacije, zbog ukljuivanja u ukupne trokove i trokove koji u
budunosti ne daju efekte, koji ne ulaze u vrednost pozicija aktive i trokovi koji
su rezultat porasta vrednosti obaveza u odnosu na poetne. Meutim, ako se sve
to posmatra sa stanovita dinamike, onda ti trokovi ne pripadaju ni buduim
periodima, pa ih je neophodno nadoknaditi iz tekueg prihoda. Time se princip
korelacije i opreznosti pomiruju.
Naelo opreznosti datira jo u XVII veku u trgovakom zakonodavstvu, kod
Francuskog autora Savaria kroz oprezno utvrivanje vrednosti kod
inventarisanja. Smatralo se da urednog i savesnog trgovca krasi opreznost.
27
Ovo naelo obezbeuje oprezno utvrivanje sopstvenog kapitala kroz potcenjenu
imovinu i precenjene obaveze, to je dobro za poverioce, rukovodstvo
preduzea, ortake i akcionare. I kako kau u anglosaksonskoj literaturi ovo
naelo omoguava da se budue veliine ne procenjuju suvie optimistiki.
28

II. Za dobru finansijsku analizu neophodno je obezbediti i dobar periodini
rezultat iz koga su eliminisane sve monetarne fluktuacije.
Uporedivost bilansnih pozicija je oteana u uslovima inflacije, zbog primene
principa nabavne vrednosti u knjigovodstvu. Imovina preduzea koja je
nabavljena ranije bie izraena novanim jedinicama vee vrednosti od imovine
nabavljene u tekuem periodu, koja je izraena novanim jedinicama manje
vrednosti. U takvim uslovima obraunati iznos amortizacije je nedovoljan, cena
kotanja poluproizvoda i gotovih proizvoda je ne odgovarajua, obraunata je sa
niim cenama sa poetka perioda itd. To znai da su prihodi i rashodi iz razliitog
perioda izraeni novanim jedinicama razliite vrednosti. Poto u proizvodnji prvo

27
28
40
nastaje rashod pa onda prihod, logino je da e rashod biti izraen novanim
jedinicama vee kupovne moi, a prihod novanim jedinicama manje kupovne
moi, pri obraunu periodinog rezultata pojavie se inflatorni rezultat koji e ako
se ne bude vodilo rauna biti raspodeljen. Zbog toga je neophodno za finansijsku
analizu iz pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha eliminisati uticaj inflacije,
izraavanjem svih pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha novanim jedinicama
iste kupovne moi. Za to je neophodno obezbediti instrumente koji e izvriti
navedeno eliminisanje.
U naoj praksi jedan od najvanijih instrumenata je bila obavezna primena
instrumenta revalorizacije uvek kada je zvanini rast cena na malo, 10 % i
vie(ova obaveza se odnosila samo na predhodni Zakon o raunovodstvu,a sada
je ostavljeno firmama na izbor da rade ili ne revalorizaciju). Instrumenti
revalorizacije su koeficijenti revalorizacije sredstava, a oni mogu biti:
-opti indeks cena
-grupni indeks cena
-pojedinani indeks cena.
Treba naglasiti da indeks cena predstavlja odnos izmeu nabavne vrednosti
sredstava i njegove sadanje trine vrednosti.

B) Konsolidovanje bilansa stanja i uspeha
Druga materijalna predpostavka analize bilansa karakteristia je samo za
takozvana velika sloena preduzea koja u svom sastavu imaju najmanje dva
ili vie preduzea lanica, ako izmeu navedenih lanica postoje ekonomski
odnosi (kupovina i prodaja elemenata procesa proizvodnje, plasiranje novanih
sredstava i slino), bilans sloenog preduzea ne bi smeo da bude sastavljen
kao zbir bilansa svih lanica preduzea. U suprotnom dobio bi se uvean i ne
realan iznos bilansa za vrednost meusobnih ekonomskih odnosa. Zbog toga je
neophodno iz bilansa stanja izvriti eliminisanje svih bilansnih pozicija koje su
posledica meusobnih ekonomskih odnosa lanica sloenog preduzea. U naim
preduzeima konsolidovani bilans stanja se dobija eliminisanjem duniko -
poverilakih odnosa. Pored konsolidovanog bilansa stanja vri se i konsolidacija
41
bilansa uspeha - eliminisanjem svih pozicija iz bilansa uspeha koje potiu iz
meusobnih odnosa lanica zajednikog interesa. U naim uslovima to je
eliminisanje svih pozicija rashoda i prihoda koje potiu iz meusobnih odnosa po
osnovu 1) isporuke roba; 2) vrenja usluga; 3) zaduenja za kamate; 4) uee u
poslovnom rezultatu i sl.
Pored navedenih materijalnih predpostavki treba ispuniti i formalne uslove za
analizu bilansa.

1.3.2 Formalne predpostavke finansijske analize

Polazna osnova za utvrivanje finansijskog poloaja preduzea su pravila
finansiranja, koja se prikazuju u odreenim odnosima delova aktive i pasive, sa
jedne i odnosima strukture kapitala prema poreklu i ronosti sa druge strane.
Zbog toga je za analizu bilansa i utvrivanje finansijske strukture neophodno
izvriti grupisanje bilansnih pozicija aktive i pasive na nain koji e obezbediti
kontrolu bilansnih pravila.
Razlikujemo dve osnovne grupe bilansnih pravila:
1) pravila finansiranja koja posmatraju strukturu kapitala prema poreklu i ronosti
2) pravila finansiranja koja se odnose na relaciju delova imovine i kapitala.
Prva grupa pravila finansiranja odnose se na pasivu bilansa stanja i ine je tri
pojedinana pravila:
a) pravilo za odnos sopstvenog prema pozajmljenom kapitalu
b) pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu
c) pravilo za odnos dugoronog prema kratkoronom kapitalu.
Prvo pravilo daje minimalan zahtev odnosno donju granicu u zaduivanju
preduzea i to je jednakost sopstvenog kapitala sa pozajmljenim, mada neki
insistiraju i na dvostrukom iznosu sopstvenog kapitala.
Prilikom ocenjivanja valjanosti ovog pravila finansiranja obino se istie nekoliko
bitnih momenata. Prvo pravilo za odnos sopstvenog prema pozajmljenom
kapitalu je odraz uticaja tradicionalnog shvatanja u finansijskoj teoriji i politici, po
42
kome sopstveni kaptal garantuje likvidnost preduzea i tako obezbeuje
sigurnost za poverioce. Drugo, nema sumnje da je sigurnost poverioevog
potraivanja srazmerno vea sa porastom uea sopstvenog kapitala
preduzea koje je dunik.
29

Drugo pravilo zahteva princip sigurnosti, odnosno zahtev da rezerve treba da
budu 50% sopstvenog kapitala, odnosno 25% ukupnog kapitala.
Tree pravilo posmatra samo odnos dugoronog prema kratkoronom kapitalu,
pri emu nije odreen odnos ili donja granica s obzirom da je to vrlo razliito za
preduzea iz razliitih delatnosti.
Druga grupa pravila prikazuje odnos delova imovine i kapitala, odnosno odnos
aktive i pasive bilansa stanja i to kroz tri pravila:
1) bankarsko pravilo finansiranja
2) bilansno pravilo finansiranja
3) pravilo finansiranja 1:1 i 2:1.
Prvo pravilo finansiranja: sam naziv ukazuje na njegovu sadrinu. Banka mora u
svakom trenutku da odri likvidnost koja se postie poklapanjem aktivnih i
pasivnih kreditnih poslova banaka, dobijeni kredit banka ne moe plasirati pod
povoljnijim vremenskim uslovima od onih pod kojim je kapital dobijen. To znai
da kratkorono dobijena sredstva treba da budu plasirana kratkorono i obrnuto.
Za preduzea ovaj princip znai da treba da se poklapa vreme angaovanja
poslovnih sredstava preduzea i dospelosti pozajmljenog kapitala preduzea. Za
ovo pravilo treba rei da je ono vie zahtev, a manje princip.
Drugo pravilo je rezultat adaptacije i promena bankarskog pravila i ine ga
pravilo u uem i irem smislu.
Bilansno pravilo u uem smislu zahteva da osnovna sredstva budu finansirana
sopstvenim i dugorono pozajmljenim kapitalom, a obrtna imovina kratkoronim

29
Beograd 1991.Str.80

43
kapitalom. Oigledno da je bilansno pravilo u uem smislu inspirisano
principom sigurnosti (tenjom za zatitu od rizika).
30

Bilansno pravilo u irem smislu zahteva da se sopstvenim i dugorono -
pozajmljenim kapitalom finansiraju ne samo osnovna sredstva, ve i deo obrtne
imovine koja je trajno vezana za preduzee.
Tree pravilo polazi od zahteva da odnos obrtne imovine i kratkoronih obaveza
treba da bude 1:1 i to je osnova za takozvane likvidnost I stepena. Pored ovog
postoji i likvidnost II stepena koja zahteva da navedeni odnos bude 2:1.
Iz navedenih bilansnih pravila vidimo koje su nam grupe podataka neophodne za
finansijsku analizu preduzea. Shodno principima likvidnosti i sigurnosti koji su
bili osnova za navedene finansijske analize, a koji se baziraju na vremenskoj
podudarnosti pretvaranja delova aktive u novac (aktiva) i dospea obaveza za
plaanje (pasiva), izvreno je grupisanje pozicija aktive po principu likvidnosti, a
pozicija pasive po principu dospelosti. Za finansijsku analizu dobro pripremljen
bilans stanja podrazumeva grupisanje pozicija u aktivi po principu rastue
likvidnosti, a u pasivi po principu rastue dospelosti ili obrnuto opadajua
likvidnost u aktivi i opadajua dospelost u pasivi.
Pored pripreme bilansa stanja neophodno je izvriti i pripremu bilansa uspeha za
analizu. Ovo se ostvaruje kroz jasno razdvajanje poslovnog rezultata od
neposlovnog i neutralnog rezultata, to znai da treba razdvojiti poslovne prihode i
poslovne rashode od finansijskih i vanrednih prihoda i finansijskih i vanrednih
rashoda. Ovo razdvajanje se vri zbog toga to je samo poslovni rezultat prava
osnova za merenje rentabilnosti i zaraivake sposobnosti preduzea.
Navedenom zahtevu odgovara nova bilansna ema gde je jasno izvreno
razdvajanje navedenih veliina.

30
Beograd 1991.Str.82

44
1.4. INSTRUMENTI ANALIZE BILANSA

U ovom potpoglavlju obradiemo osnovne instrumente analize
bilansa:

- vizuelnu analizu
- racio analizu
- analiza bilansa pomou neto obrtnog fonda
- cash flow analiza
- funds flow analiza.
- analiza rizika i

1.4.1 Vizuelna analiza bilansa

Vrlo je jednostavna i moe se brzo i lako primeniti na posmatrani bilans za
eksternu analizu, gde je neophodno imati globalni uvid o finansijskom poloaju i
rentabilnosti poslovanja posmatranog preduzea.
Sam naziv metode ukazuje na njenu sadrinu i postupak koji se sastoji u
posmatranju bilansa stanja i bilansa uspeha iskazanih u apsolutnim ili relativnim
brojevima, a na osnovu toga donose se zakljuci o stepenu likvidnosti preduzea
ili rentabilnosti poslovanja i slino. To znai da je dosta povrna metoda, jer
jednostavno samo posmatra odnos delova aktive i pasive bilansa stanja kao i
odnos delova aktive i pasive bilansa uspeha ne traei razlog ( uzrok ) takvog
stanja. Grupisanje pozicija aktive vri se po principu opadajue likvidnosti, a
pasive po principu rastue ronosti ili obrnuto za potrebe vizuelne analize (to je
prikazano kroz tabelu br.5 i 6. Ako se na osnovu ispitivanja bilansa stanja i
bilansa uspeha preduzea za jednu poslovnu godinu donose zakljuci o
finansijskom poloaju i rentabilnosti poslovanja preduzea pomou vizuelne
analize onda je ona statika. Meutim, predmet vizuelne analize moe biti
analiza komparacijom veeg broja bilansa stanja i bilansa uspeha vie
uzastopnih poslovnih godina i na osnovu toga prezentiranje razvoja finansijske
45
strukture i poslovnih rezultata preduzea. To znai da se vizuelna analiza moe
koristiti i za potrebe dinamike analize.
I varijanta tabela br.6.
31

Aktiva B I L A N S Pasiva
Osnovna sredstva Sopstveni izvori

Zalihe Dugoroni krediti
Potraivanja
Kratkoroni krediti
Gotovina

Tabela br.5. Grupisanje bilansnih pozicija po principu rastue likvidnsoti (aktiva) i principu
opadajue dospelosti (pasiva) u apsolutnim i relativnim brojevima

II varijanta tabela br..7
32

Aktiva B I L A N S Pasiva
Gotovina Kratkoroni krediti
Potraivanja
Dugoroni krediti
Zalihe
Sopstveni izvori
Osnovna sredstva

Tabela br.6
33
Grupisanje pozicija po principu opadajue likvidnosti (aktive) i principu rastue
dospelosti (pasiva) u apsolutnimn i relativnim brojevima

31
Dr L. Peji, Dr R.Radovanovi,Dr M. Stanii Ocena boniteta preduzea, Privredni pregled
Beograd,1991.godine. str.87 i 88
32
Dr L.Peji, Dr R.Radovanovi,Dr M.Stanii Ocena boniteta preduzea, Privredni pregled
Beograd,1991.godine. str.87 I 88
33
Isto citirano deloOcena boniteta preduzea Privredni pregled Beograd,1991.godine. str.87 i 88

46
1.4.2.Analiza bilansa pomou rauna pokria

Kao i predhodno i ova metoda moe se koristiti za potrebe statike i za potrebe
dinamike analize finansijske strukture preduzea. Predmet posmatranja je samo
bilans stanja. Vrlo je jednostavno i lako se mogu uporediti relacije i iskazati u
apsolutnim i relativnim brojevima. Predmet ove analize je :
- struktura poslovne imovine ( sredstava ) preduzea kroz odnos osnovnih prema
obrtnim sredstvima preduzea
- struktura kapitala kroz odnos sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja
poslovnih sredstava
- pokrie osnovnih sredstava sopstvenim kapitalom kroz odnos sopstvenog
kapitala (poslovnog i rezervnog fonda) prema osnovnim saredstvima.
Da bi preduzee bilo u mogunosti da odrava svoju dugoronu stabilnost
potrebno je da pojedini oblici imovine budu finansirani iza adekvatnih izvora.
Imovinska pozicija preduzea se ocenjuje kroz pokrie stalne imovine
sopstvenim kapitalom.
34

Raun pokria obino se dopunjava sa pokazateljima likvidnosti I,II i III stepena i
pokazateljima ukamaenja sopstvenog i ukupnog kapitala i mare dobitka.
35

I za ovu analizu neophodno je izvriti grupisanje pozicija aktive i pasive bilansa
stanja kao i kod predhodnog metoda.

1.4.3. Racio brojevi

U praksi se esto finansijska anliza poistoveuje sa analizom pomou racio
brojeva (sada se sve vie govori o terminu pokazatelji finansijske strukture, jer
racio znai razum, a racio u prevodu sa engleskog je reletivni odnos).

34
Pealj B. Merenje performansi preduzea tradicionalni i savremeni koncepti, Ekonomski
fakultet u Beogradu, Beograd, 2006. str 57-80
35
Rankovi M.J. Upravljanje finansijama preduzea,Centar Novi Bg Zemun, IV izdanje
1989.godine str.226
47
Finansijska analiza je ocena uspenosti preduzea. Postoje dva osnovna
sredstva za tu ocenu, a to su :racio analiza i cas flow analiza.
36

Racio broj u sistemu merenja zasnovanom na finansijskim pokazateljima,
predstavlja relevantan odnos izmeu dve vrednosti u godinjim finanijskim
izvetajima. Odnos jedne bilansne pozicije prema drugoj, izraen u prostoj
matematikoj formuli, naziva se racio. Racio analiza se bavi istraivanjem i
merenjem odnosa koji postoje izmeu bilansnih pozicija jednog preduzea, sa
ciljem da se oceni finansijski poloaj, rentabilnost preduzea i slino
37
.
Predmet posmatranja je bilans stanja i bilans uspeha. Da bi dobijeni rezultati
mogli da se koriste u finansijskoj analizi neophodno je vriti njihovu komparaciju
sa oekivanim rezultatima, sa standarima ili normama.
U analizi finansijskih izvetaja vri se poreenja dobijenih rezultata sa:
-normalnim pokazateljem koji odreuje analitiar,koji radi analizu, na osnovu
iskustva i njegovog miljenja o tome ta on smatra normalnim pokazateljem
-prosekom grane (eksterno poreenje)
-rezultatima ostvarenim u nekoliko predhodnih godina (vremenska serija
poreenja ili interno poreenje)
-planiranim-oekivanim pokazateljima (dugoroni ili kratkoroni planovi firme za
praenje poboljanja rada firme)
-standardima utvrenim u strunim literaturama (apsolutni standard)
U racio analizi anlitiar moe dobijene rezultate da poredi sa :
a) rezultatima posmatrane firme tokom nekoliko godina tzv. vremenska serija
poreenja
b) rezultatima drugih firmi u istoj grani tzv. prosek poreenja
c) sa nekim apsolutnim standardom
38

Analitiar zahvaljujui vremenskoj seriji poreenja utvruje efikasnost strategije
firme tokom vremena. Granska poreenja olakavaju analitiaru ispitivanje

36
str.317
37
Krasulja D., Ivanievi M., Poslovne finansije, Ekonomski fakultet Beograd, 2000 str.98
38
str.317
48
relativnih performansi preduzea u svojoj oblasti, a za veinu relativnih odnosa
apsolutni standard ne postoji
39

U zavisnosti od cilja analize koriste se razliite grupe pokazatelja pa se dobijaju
razliita racia i to :
a. racio likvidnosti
b. racio sigurnosti
v. racio upravljanja
g. racio rentabiliteta
d.racio trine vrednosti

1.4.3.1 Racio likvidnosti

Likvidnost je princip poslovanja, zahtev ili naelo, ijom se primenom u
praksi nastoji da se u ugovorenom roku plate sve dospele obaveze. To je
u sutini princip ostvarivanja rentabilnosti
40

J edan od najvanijih zadataka finansijske politike svake firme je odravanje
likvidnosti (tekue I dugorone) odnosno sposobnosti firme da sve dospele
obaveze izmiri u roku dospea, a da pri tome ne ugrozi strukturu sredstava i
kreditni bonitet preduzea. Likvidnost ima veliki znaaj za efikasnost poslovanja
preduzea. Taj znaaj ima dimenziju unutranjeg i spoljnjeg efekta. Nelikvidno
preduzee nije u mogunosti da obezbedi odgovarajue angaovanje sredstava,
a time ni kruenje,ni troenje, a ni reprodukovanje. Nedostatak sredstava
prisiljava preduzee da nekad i pod nepovoljnim uslovima koristi tua
sredstva.Sa stanovita spoljnjeg efekta nelikvidnost jednog preduzea moe
izazvati lananu reakciju, nelikvidnost kod velikog broja preduzea koja su
direktno ili posredno povezani sa njim.
41

39
Isto citirano delo str.318
40
Petrovi-Jovanovi M.,Janii D., Kisi S. Ekonomika preduzea II izdanje ,Savremena
administracija Beograd 1991.godine str.258
41
administracija Beograd 1991.godine 258
49
Racio likvidnosti je odnos odreenih delova bilansa stanja. Postoje tri vrste racia
likvidnosti i to :
- opti racio likvidnosti koji je nastao kao rezultat bilansnog pravila u
uem smislu gde se u drugom delu ovog pravila postavlja zahtev, da
obrtna sredstva budu pokrivena kratkoronim izvorima finansiranja racio
glasi:
Obrtna sredstva
Opti racio likvidnost =
Kratkorone obaveze

Ovaj koeficijent firme pokazje njenu sposobnost da izmiri svoje tekue obaveze.
On je kljuni indeks kratkorone likvidnosti firme, jer pokazuje da li je firma
sposobna da izmiri svoje tekue obaveze sa obrtnim sredstvima
42

Prema tome ovaj pokazatelj nam govori sa koliko dinara obrtnih sredstava je
pokriven svaki dinar kratkoronih obaveza. Standard za ovaj pokazatelj je 2:1.
Ako je opti racio likvidnosti manji od jedan, to znai da je likvidnost preduzea
nezadovoljavajua, jer je obrtni fond nedovoljan, a deo kratkoronog kapitala je
uloen u investicije. Druga mogunost je da je opti racio likvidnosti 1; to je donja
granica ostvarivanja zlatnog bilansnog pravila u uem smislu. U amerikoj praksi
koristi se za ocenu kreditne sposobnosti pravilo 2 : 1 .
Ovaj racio se koristi kao pokazatelj finansijskog zdravlja i za procenu kreditne
sposobnosti, pri emu se u najnovijoj literaturi izbegava postavljanje krutih normi.
Ovaj racio moe posluiti kao osnova za uporeivanja izmeu preduzea iste
grane. Meutim, zbog ukljuivanja zaliha u brojilac relacije, koje smatraju
dugorono vezanom imovinom, smatra se da je opti racio likvidnosti
nepodoban da pokae pravu likvidnost preduzea. Zbog navedenog
izraunava se sledei racio likvidnosti.
- racio reducirane likvidnosti nastao je kao rezultat primene pravila
finansiranja1:1 , koje zahteva da osnovna sredstva i zalihe budu

42
str.331
50
finansirane dugoronim izvorima finansiranja, a potraivanja, hartije od
vrednosti i gotovina kratkoronim izvorima finansiranja.

Kratkorona potraivanja+gotovina +menice
Racio reducirane =
likvidnosti Kratkorone obaveze

Acid test kako se jo zove, pokazuje sposobnost kompanije da pokrije tekue
obaveze tekuim sredstvima koja su visoko likvidna. To su gotovina, hartije od
vrednsoti, potraivanja. Pokazatelj trenutne likvidnosti je pokazatelj
sposobnosti firme da svoje tekue obaveze pokrije sa likvidnim (obrtnim)
sredstvima.
43

Prosek je 1(1,1). Ovaj racio je pokazatelj finansijske strukture i ako je 1 ili vei od
1,onda je finansijska struktura dobra, a njegova tekua likvidnsot relativno
zadovoljavajua. Ipak, treba rei, to ne znai da je preduzee likvidno jer to zavisi
od mnogo faktora ( brzine naplate i strukture potraivanja, roka dospelosti, vrste
delatnosti preduzea i sl. ). Ako je racio reducirane likvidnosti manji od 1 , znai
da je finansijsko zdravlje, preduzea narueno, ali ne i da je nelikvidno. Racio
reducirane likvidnosti pokazuje likvidnost na dan bilansiranja pa on ne predstavlja
nikakvu garanciju za likvidnost, jer ve sutra e se moda prekinuti prodaja,
oteati naplata ili . . .
Pored ovih postoji i trei najstroi test likvidnosti koji se posmatra putem
- racia novane likvidnosti koji zahteva da kratkoroni izvori finansiranja
budu pokrivene gotovinom

Gotovina
Racio novane likvidnosti =
Kratkorone( dospele) obaveze

43
str.317
51
Ako je ovaj racio 1 ili vei od 1 preduzee ima dovoljno gotovine da izmiri tekue
obaveze koje su dospele za plaanje. Ovde je sve ipak relativno pri
izraunavanju, jer se iz bilansa ne vidi koje su obaveze dospele, a koje ne, pa se
obino uzima jednakost izmeu tekuih i dospelih obaveza.
Pored navedenih racia za ocenu likvidnsoti esto se koriste i:
Neto obrtna sredstva =Obrtna sredstva Kratkorone obaveze
to je iznos ovog pokazatelja vei(pozitivan) znai da je vei stepen
likvidnosti.Ovaj pokazatelj je posebno znaajan za kratkorone poverioce,koji ga
paljivo prate i analiziraju jer je on indikator kratkorone likvidnosti i sposobnosti
vraanja dugova.
44
Banke ovaj pokazatelj koriste pri odluci o dodeljivanju
kratkoronh kredita preduzeima.

1.4.3.2. Racio sigurnosti(solventnosti)

Pod solventnou preduzea podrazumeva se njegova sposobnost da o roku
podmiruje trokove kamata i otplate dugoronih obaveza prema ugovorenoj
dinamici.
45

I ovaj pokazatelj je odnos odreenih delova bilansa stanja, ali je i pokazatelj
finansijskog poloaja preduzea na dugi rok, odnosno da li je preduzee
sposobno da se odupre i prebrodi moguu ekonomsku krizu, a da pri tome ne
budu ugroeni poverioci i njihovo poverenje u preduzee.
Najee se koriste sledea racia solventnosti:
- racio strukture izvora finansiranja
- racio uea pozajmljenih izvora finansiranja u ukupniim korienim izvorima
finansiranja
-racio strukture izvora finansiranja se utvruje na sledei nain:

44
Kneevi G., Analiza finansijskih izvetaja Beograd 2009.godine Univerzitet Singidunum
str.111
45
Stevanovi N., Malini D., Milievi V., Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet u
Beogradu, Beograd, 2008 str.112
52
Sopstveni kapital
Racio strukture izvora =
finansiranja Pozajmljeni kapital

Za preduzea, po klasinom shvatanju finansiranja, taj odnos treba da bude 1
(jednakost sopstvenih i pozajmljenih izvora). Sve iznad toga je preterana
sigurnost, a ispod 1 je nedovoljna sigurnost. To znai da je vanost ove relacije
rezultat znaaja sopstvenog kapitala za sigurnost preduzea. Pri emu je veliina
sopstvenog kapitala individualno odreena,a zavisi i od visine rizika poslovanja
preduzea. Ako je rizik poslovanja vei, ta preduzea treba da imaju vee uee
sopstvenog kapitala u ukupnom i obrnuto, tj.u ovom sluaju racio mora biti vei
od 1.
-racio uea pozajmljenih izvora finansiranja u ukupnim korienim
izvorima finansiranja se izraunava na sledei nain:

Pozajmljeni Kapital
Racio doprinosa pozajmljenog = 100 x
kapitala pokriu aktive Ukupna poslovna sredstva

Ovaj racio pokazuje sa koliko procenata imaju uee pozajmljeni izvori u
pokriu aktive, razlika do 100% oznaava uee sopstvenih izvora u
finansiranju poslovnih sredstava. Kreditori pri donoenju odluka o dodeli kredita
ele da je ovaj racio to nii, tj. da je vee uee sopstvenih sredstava, a i
poverioci ele isto, jer to znai manji rizik poverioca i kreditora za svoja uloena
sredstva.

1.4.3.3. Racio upravljanja

Predmet posmatranja ovog racia su podaci iz bilansa stanja i bilansa uspeha,
ime on povezuje informacije iz jednog i drugog bilansa, stavljajui u odnos
prihode i trokove iz bilansa uspeha sa odgovaraajuim pozicijama iz bilansa
uspeha. Ovaj racio jo nazivaju i racio poslovne uspenosti preduzea, jer
53
Preduzee ulae u stalna i obrtna sredstva sa namerom da ih koristi
efikasno,to znai da sa malim ulaganjima ostvari to vei obim poslovne
aktivnosti*
46
. Dobijeni rezultati se mogu izraziti u vidu koeficijenata ili kao broj
dana zadravanja poslovnih sredstava u konkretnom obliku ( zalihe, potraivanja
od kupaca, obaveze prema dobavljaima ). Pitanje upravljanja zalihama,
potraivanjima i obavezama je pitanje likvidnosti i rentabilanosti preduzea, jer
njihova brzina obrtaja direktno utie na veliinu ovih delova aktive, a promena
veliine je u direktnoj vezi sa likvidnou i rentabilnou preduzea. Razlikujemo
vie racia upravljanja, ali se najee koriste :
1) racio obrta zaliha
2) racio regulisanja potraivanja od kupaca
3) racio regulisanja obaveza prema dobavljaima
4) racio obrta poslovnih sredstava.
1) Za racio obrta zaliha najznaajniji su koeficijent obrta zaliha i pokazatelj
prosenog vremena zadravanja zaliha u preduzeu.

Cena kotanja realizovanih proizvoda
Koeficijent obrta zaliha =
Prosene zalihe

Ovaj koeficijent pokazuje koliko se puta zalihe u odreenom obraunskom
periodu obrnu, odnosno koliko puta su u toku jedne godine ukupne zalihe prole
svoj put od nabavke do izlaza odnosno prodaje iz preduzea.
Proseno vreme zadravanja zaliha u preduzeu izraunava se iz sledee
relacije:
.
. 365 dana
Proseno vreme zadravanja zaliha =
u preduzeu Koeficijent obrta zaliha

46
Kneevi, G: Analiza finansijskih izvetajaBeograd 2009.god Univerzitet Singidunum str.111

54
Za navedene koeficijente se ne utvruje normala, jer ona zavisi od bezbroj
faktora koji se stalno menjaju, ve se za uporeivanje koriste iskustva iz prolosti
i iskustva drugih preduzea iste grane. U sadanjoj emi bilansa uspeha nema
pozicije cene kotanja realizovanim proizvoda,zbog primene metoda ukupnih
trokova u obraunu rezultata, pa je upotreba ovog pokazatelja svedena samo
na trgovinska preduzea koja ih mogu koristiti uzimanjem podataka sa pozicije
nabavna vrednost prodate robe.
2) Za racio regulisanja potraivanja od kupaca najznaajniji su takoe dva
pokazatelja: koeficijent obrta kupaca i proseno vreme naplate potraivanja od
kupaca.
Koeficijent obrta kupaca se izraunava iz formule:

Prihodi od realizacije proizvoda
Koeficijent obrta kupaca =
Prosean saldo kupaca

Dobijeni koeficijent pokazuje koliko se proseno puta potraivanje naplati u
posmatranom obraunskom periodu. Za razliku od koeficijenta, proseno vreme
naplate potraivanja od kupaca pokazuje koliko je proseno trebalo da proe
dana od momenta prodaje robe do momenta naplate potraivanja od kupaca.
. 365 dana
Proseno vreme naplate potraivanja=
od kupaca Koeficijent obrta kupaca

Skraivanje roka za naplatu od kupaca je znak dobrog upravljanja u preduzeu,
ali se ne moe odrediti normala za datu veliinu. Inae ovaj racio se esto naziva
i Racio Kreditiranja, pa se mora uzeti u obzir prodaja robe na odloeno
plaanje (ako je kreditiranje kupaca do 30 dana,u tom sluaju rezultat ovog racia
treba da je oko 30 dana, sve preko toga smatra se nezadovoljavajuom
naplatom potraivanja od kupaca).
55
3.) racio regulisanja obaveza prema dobavljaima se najbolje iskazuje kroz
dva pokazatelja: koeficijent obrta dobavljaa i proseno vreme plaanja obaveza
prema dobavljaima.
Koeficijent obrta dobavljaa se izraunava po sledeoj formuli:

Cena kotanja proizvoda + poveanje - smanjenje zaliha
Koeficijent obrta =
dobavljaa Prosean saldo dobavljaa

Ovaj koeficijent pokazuje koliko se proseno puta obaveza prema dobavljaima
isplauje u posmatranom obraunskom periodu.
Proseno vreme plaanja obaveza prema dobaljaima se utvruje na sledei
nain:
365 dana
Proseno vreme plaanja =
obaveza prema dobavljaima Koeficijent obrta dobavljaa

Navedeni pokazatelj pokazuje koliko je neophodno da proe proseno dana od
momenta nabavke proizvoda od dobavljaa do momenta plaawa obaveza
prema dobavljaima.I u ovom delu mora se voditi rauna o kreditnim uslovima od
strane dobavljaa za nabavku robe, pa u skladu sa tim I analizirati dobijene
podatke.

4.)racio obrta poslovnih sredstava dobija se izsledee relacije
Neto prihod od prodaje
Racio obrta ukupnih poslovnih =
sredstava Ukupna poslovna sredstva (sadanja vrednsot)

Za ovaj racio apsolutni standard je prosena vrednsot za granu u kojoj firma
posluje.Ako je rezultat u odnosu na granu nedovoljan znai da postoji
predimenzioniranost poslovnih sredstava,tj.ona se nedovoljno koriste.
56
1.4.3.4.. Racio rentabiliteta

Re rentabilan je pojmovno vezana za re rentabilan,koja je francuskog porekla
I znai unosan, tj.posao koji se isplati.To znai da je rentabilnost stepen
isplativosti za poslovanje preduzea,odnosno aktivnosti koje donose vee
prihode ili rezultate od ulaganja za njihovo ostvarenje
47

Racia proftabilnosi se koriste da bi se procenilo koliko je uspeno bilo preduzee
u ostvarivanju profita u odreenom vremenskom periodu. Neto profit(dobit) je
iznos koji ostaje na slobodnom raspolaganju vlasnika, odnosno menadera.
Predmet posmatranja ovog racia su podaci iz bilansa stanja i bilansa uspeha s
ciljem da se odredi zaraivaka sposobnost preduzea tj, identifikuje efikasnost
poslovanja preduzea.
Rentabilnost se moe meriti sa aspekta rentabilnosti ukupnog uloenog kapitala
i rentabilnosti sopstvenog kapitala
48
.
Rentabilnost je ekonomski princip poslovanja, naelo ili zahtev, ijom se
primenom u praksi postie takvo poslovanje u kome se sa to manje agaovanih
sredstvima u reprodukciji, ostvaruje vea dobit. Rentabilnost je istovremeno i
parcijalno merilo efikasnosti poslovanja preduzea kojim se izraava efikasnost
angaovanja sredstava u stvaranju dobiti preduzea.
49

U savremenoj praksi ali i literaturi rentabilnost se ne poistoveuje sa apsolutnim
iznosom periodinog rezultata (dobijeni kao razlika poslovnim prihoda i rashoda),
ve se posmatra kao relativan odnos periodinog rezultata i angaovanih
sredstava za realizaaciju tog rezultata,pa se tako dobitak predstavlja kao
relativan prirasst koji je ostvarena na nagaovanim poslovnim sredstvima koja
su koriena za obavljanje delatnosti. Zbog toga se pokazatelj rentabilnosti
posmatra kroz
a) stopu poslovnog dobitka
b) stopu neto dobitka

47
48
49
Penezi, N. Ekonomika preduzeca sa osnovama mikroekonomske analize, Univerzitet
Educons, Novi Sad, 2009., str. 129.
57
c) stopu prinosa na ukupna poslovna sredstva
d) stopu prinosa na sopstvena poslovna sredstva
a) Stopa poslovnog dobitka se izraunava po sledeoj formuli:

Poslovni dobitak x 100
Stopa poslovnog dobitka =

Treba naglasiti sledeepostoje dve kategorije dobiti;
-bruto dobit, kao razlika prihoda I ukupnih rashoda
Dobit kao razlika prihoda I trokova u kratkom roku ili kao prinos na investicije u
dugom roku je najsvodniji ekonomski pokazatelj rezultata poslovanja preduzea
u trinoj privredi
50

-neto dobit koja se dobija kada se iz bruto dobiti preduzea nadoknade odreene
zakonom predviene obaveze
51

Ovaj pokazatelj pokazuje koliko je dinara poslovnog dobitka preduzee
proseno ostvarilo u posmatranom obraunskom periodu na svakih 100 dinara
prihoda od realizacije proizvoda
b) Stopa neto dobitka se dobija:

Neto dobitak
Stopa neto dobitka =

Ova stopa pokazuje koliko je preduzee proseno ostvarilo neto dobitka na
svakih 100 dinara prihoda od realizacije proizvoda. Razlika izmeu stope
poslovnog dobitka i stope neto dobitka je iznos izdvojen proseno na ime kamata
i poreza na dobitak.

50
Milisavljevi M.,Todorovi J: Strategijsko upravljanjeEkonomski fakultet Beograd1991.god.
str.3
51
58
Prihod ,uee na tritu I rast I razvoj nisu ciljevi za sebe, ve naini
(sekundarni ciljevi) da se ostvari dobit (primarni cilj).Kada je stopa dobiti relativno
stabilna prihod kao cilj je pogodan kriterij za izbor izmeu strategijskih opcija
52

c) Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva moe se izraunati na dva
naina: kao relativan odnos poslovnog dobitka i proseno angaovanih
poslovnih sredstava preduzea ili kao proizvod stope poslovnog dobitka i
koeficijenta obrta ukupnih poslovnih sredstava .

Poslovni dobitak
Stopa prinosa na ukupna=
sredstva Prosena poslovna sredstva

Poslovni dobitak x 100 . Prihodi od realizacije proizvoda
Prihodi od ralizacije proizvoda Prosena poslovna sredstva

Ova stopa pokazuje koliko se efikasno koriste ukupna poslovna sredstva,
odnosno koliki je procenat periodinog prirasta ukupnih poslovnih sredstava
preduzea. Da bi ova stopa prinosa bila to vea neophodno je : poveati uee
poslovnog dobitka u prihodima od realizacije proizvoda i smanjiti vreme obrta
ukupnih poslovnih sredstava.
d) Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva moe se izraunati,
kao i predhodna na dva naina: kao odnos neto dobitka i prosenih
sopstvenih poslovnih sredstava ili kao proizvod stope neto dobitka i
koeficijenta obrta sopstvenih poslovnih sredstava

Neto dobitak x100
Stopa prinosa na sopstvena =
poslovna sredstva Prosena sopstvena poslovna sredstva

52
str.3

59

= Neto dobitak x 100 Prihodi od realizacije proizvoda
Prihodi od realizacije Prosena sopstvena poslovna sredstva

Ova stopa pokazuje koliko se efikasno koriste sopstvena sredstva angaovana u
poslovanju preduzea tj. procentualni periodini prirast onih poslovnih sredstava
koja su finansirana iz sopstvenih izvora finansiranja. Za maksimiranje stope
prinosa na sopstvena poslovna sredstva treba poveati uee neto dobitka u
prihodima od realizacije proizvoda i smanjiti vreme obrta sopstvenih poslovnih
sredstava.
Objanjenje ovog racia rentabilnsoti (profitabilnsoti) je Polazna taka za
sistemsku analizu performasni preduzeaje njen povratak na kapital. Izraunava
se
Neto prihod
ROE=
Kapital

To je sveobuhvatni pokazatelj uspenosti firme, jer pokazuje koliko dobro su
menaderi zaposlili sredstva uloena od strane akcionara firme za stvaranje
(generisanje) prihoda
53

1.4.3.5. Racio trine vrednosti

Merila performansi bi trebalo da tako budu uspostavljena da mogu da se
identifikuju problemi i anse preduzea, tj. da bi moglo da se proceni koliko se
napredovalo u ostvarivanju ciljeva preduzea.
54

Ovaj racio obezbeuje informacije investitorima pri odluivanju o ulaganju
ogranienih novanih sredstava.U ovu grupu spadaju sledea racia

53
str.319
54
Ili B., Milievi V., Ekonomika preduzea, fokus na savremeno poslovanje, Beograd, 2004.

60
1.) neto dobitak po akciji
2.) racio trine cene po akciji i neto dobitka po akciji
3.) racio plaanja dividendi
4.) racio dividendne stope

1.)Neto dobitak po akciji pokazuje koliko se dobitka moe rasporediti
akcionariama ili se ponovo uloiti u akcionarsko drutvo.Na osnovu ovog podatka
potencijalni investitori donose odluku o investiranju ili ne.
Formula za njegovo izraunavanje glasi
U sluaju akcionarksih drutava bitan pokazatelj je neto profit (V.S. dobitak)po
akciji (NPA) tj. EPS earnings per share koji se izraava kao novani iznos po
jednoj obinoj akciji. Izraunava se na sledei nain
55
:

Neto dobitak
Neto dobitak po akciji=
Broj emitovanih obinih akcija

2.)Racio trine cene po akciji i neto dobitka po akciji, kao i predhodni
pokazatelj je od znaaja za investiranje, jer ako je ovaj racio vei znai da se
oekuje porast neto dobitka, pa se oekuje vea zainteresovanost i vee
poverenje pilikom ulaganja.
Trina cena
Racio trine cene i =
neto dobitak po akciji Neto dobitak po akciji

3.)Racio plaanja dividendi pokazuje raspodelu neto dobitka na dividende.
Politika raspodele je od izuzetne vanosti za akcionare. Ako su firme razvijene,
obino veliki deo neto dobitka raspodeljuju akcionaraima, za razliku od mladih
firmi u razvoju koje svoj neto dobitak usmeravaju u preduzee.

55
Isto citirano deloIli B., Milievi V.,
61
Isplaena dividenda po akciji
Racio plaanja dividendi=
Neto dobitak po akciji

4.)Dividendna stopa pokazuje koliko procenata dividende ostvaruje akcionar u
odnosu na trinu vrednost akcija, izraunava se na sledei nain

Dividenda po akciji
Dividendna stopa=
Trina cena po akciji

1.4.4. Analiza bilansa pomou neto obrtnog fonda

Ova analiza se vri za potrebe iskljuivo analize razvoja (dinamike analize) pri
emu predmet analize su sukcesivni bilansi stanja veeg broja uzastopnih
perioda .Ali, dok racio analiza svoje zakljuke zasniva na karakteristinim
relacijama bilansnih delova, analiza neto obrtnog fonda polazi uvek od celine
bilansa stanja i svoje zakljuke zasniva na karakteristinim promenama celine u
kretanju. Otuda, prva ima karakter induktivne i statike metode istraivanja;
druga ima sve osobine deduktivne i dinamike metode. Mogunosti su iste,
putevi su razliiti. Otuda i razliito vreme do konanog rezultata.
56
Neto obrtni
fond je razlika izmeu dugoronog kapitala i osnovnih sredstava, dok neto obrtna
sredstva predstavljaju razliku izmeu obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza.
To znai da i neto obrtni fond i neto obrtna sredstva predstavljaju obrtna sredstva
koja su finansirana dugoronim sopstvenim izvorima i dugoronim kreditima.
ematski se to moe prikazati na sledei nain:

56
Rankovi M:J. Upravljanje finansijama preduzea Centar Beograd 1989. godi, IV izd. str.154
62
IMOBILIZACI
J E
DUGORO^NI
IMOBILIZAC
IJ E
DUGORO^NI
NETO
OBRTNI
FOND
IZVORI
NETO
OBRTNI
FOND
IZVORI
KRATKORO^NE
OBAVEZE
Obrtna
sredstva
KRATKORO^NE
OBAVEZE

Tabela br.7. Neto obrtni fond
57
Tabela br.8. Neto obrtna sredstva
58

Raunski iznosi neto obrtnog fonda i neto obrtnih sredstava su potpuno jednaki,
to se moe videti iz sledee eme:
AKTI VA
PASI VA
I MOBI LI ZACI J E DUGORO^NI
OBRTNA
NETO OBRTNI
FOND I SREDSTVA
KAPI TAL
SREDSTVA
KRATKORO^NE
OBAVEZE
KRATKORO^NE
OBAVEZE

Tabela br.9. Jednakost neto obrtnog fonda I neto obrtnih sredstava
59

Meutim, moe se desiti da su osnovna sredstva jednaka dugoronim izvorima
finansiranja, a obrtna sredstva kratkoronim obavezama, u tom sluaju neto
obrtni fond je nula. Ali, ako su obrtna sredstva manja od kratkoronih obaveza,
neto obrtni fond je negativan i pokazuje da je deo kratkoronih obaveza uloen u
*osnovna sredstva. Pri praenju dinamike neto obrtnog fonda i neto obrtnih
sredstava treba imati u vidu sledee: do poveanja neto obrtnog fonda moe doi
zbog prodaje osnovnih sredstava, poveanja dugoronih kredita, transformacije

57
Rankovi J.Upravljanje finansijama preduzeaCentarBeograd 1989. god, IV izd .148
58
Isto delo str.str.148
59
Isto citirano delo strana 147
63
kratkoronih u dugorone kredite i slino; a do smanjenja neto obrtnog fonda
moe doi: kupovinom osnovnih sredstava, gubitkom, isplatom anuiteta po
osnovu dugoronih zajmova i sl. Vrednost neto obrtnog fonda je jedan od
parametara za ocenu kreditne sposobnosti preduzea, pri emu nema utvrene
normale za potrebnu visinu neto obrtnog fonda. On zavisi od bezbroj faktora:
vrsta i veliina preduzea, stope rentabiliteta, politike nabavke i prodaje, odnosa
sopstvenog i pozajmenog kapitala, uslova korienja dugoronih kredita i sl.
Optimalni iznos neto obrtnog fonda je u funkciji rentabilnosti (iznos koji e da
obezbedi optimalni poslovni rezultat) i likvindosti (iznos koji e da obezbedi
nesmetano izmirivnje svih dospelih obaveza). Postoji univerzalno pravilo po
kome neto obrtni fond e obezbediti predhodno, ako potrebna obrtna sredstva
preduzea budu finansirana dugoronim izvorima finansiranja. Posmatranjem
promenavarijacija neto obrtnog fonda u nizu uzastopnih godina rukovodstvo
firme osim kratkorone likvidnosti dobija odgovor i na tendenciju razvoja
finansijske strukture kao i strukturu izvora finansiranja u prolosti i oekivanja za
budunost.

1.4.5. Cash Flow ( Ke Flou) analiza

Navedeni pojam je engleskog porekla i znai priliv gotovine , tok gotovine ili
novani tok. Meutim, pojam ne upuuje na sadrinu analize. Predmet ove
analize su bilans stanja i bilans supeha tj. podaci koji se koriste za potrebe
procene zaraivake sposobnosti i finansijske situacije preduzea.
Cash Flowse danas koristi dvostruko:kao stalna reka primanja i izdavanja, koja
protie kroz preduzee (bruto Cash Flow) ili kao razlika izmeu primanja, koja
proizlaze iz prodaje robe i usluga i izdavanja povezanih sa proizvodnjom roba ili
usluga (neto Cash Flow).
60

Neto Cash Flow pokazuje obim raspoloivih novnaih sredstava za finansiranje
ili za otplatu dospelih novanih obaveza. U zavisnosti od svrhe primene Cash
Flow razlikujemo i njegovu sadrinu. Ako se on koristi kao instrument za

60
Rankovi J. Upravljanje finansijama preduzeaCentarBeograd 1989. god, IV izd .161
64
procenu prinosne snage on obuhvata ukupan dobitak posle oporezivanja uvean
za amortizaciju i poziciju pokria, a ako se koristi kao instrument za procenu
finansijske snage iz obraunatog iznosa treba eliminisati iznos plaenih dividendi
akcionarima. Nemaki autori su utvrdili i nain izraunavawa Cash Flow
veliine:
Neto dobitak
+ poveanje rezervi
+amortizacija
=CASH FLOW I
+ poveanje dugoronih pokria
=CASH FLOW II
+vanredni rashodi - rashodi iz ranijih godina
- vanredni prihodi - prihodi iz ranijih godina
=CASH FLOW III
- isplaene dividende
=CASH FLOW IV
Prema svojoj sadrini cash flow III odgovara potrebama procene prinosne
snage, a cash flow IV potrebama procene finansijske snage preduzee.
61

Analitiari mgou da imaju uvid u rad firme (misli se na poslovne aktivnosti),
investiranje i finansiranje preduzea ispitujui tokove gotovine.
62

Treba naglasiti da je za primenu Cash Flow veliine neophodna primena
principa kontinuiteta pri sastavljanju bilansa stanja i bilansa uspeha, da bi
dobijeni poslovni dobici u nizu uzastopnih obraunskih perioda bili uporedivi.U
naoj praksi izvetaj o tokovima gotovine je definisam MRS-7 Izvetaj o
novanim tokovima i sastavni je deo obaveznnog finansijskog izvetaja. U MRS-
7 izvetaj o tokovima gotovine je definisan kao izvedeni finansijski izvetaj u
kojem su prikazani svi prilivi i odlivi gotovine po osnovu poslovne,investicione I
finansijske aktivnosti u jednom obraunskom periodu.
Novane tokovi iz poslovne aktivnosti ine:

61
Rankovi J. Upravljanje finansijama preduzeaCentarBeograd 1989. god, IV izd .165
62
str.338
65
1.Naplata potraivanja od kupaca
2.Naplata ostalih prihoda
3.Isplate po osnovu ck prodatih proizvoda
4.Isplate za sve trokove perioda
5.Isplate za sve kamate
6.Isplate za poreze iz dobitka
Neto novani tok iz poslovne aktivnosti je 1+2+3-4-5
Novane tokovi iz investicione aktivnosti ine:
1.Priliv gotovine prodajom nekretnina i opreme
2.Priliv od prodaje nematerijalnih ulaganja
3.Odliv gotovine kupovinom nekretnina i opreme
4.Odliv gotovine kupovinom dugoronih finansijskih instrumenata
Neto novani tok iz investicione aktivnosti je 1+2-3-4
Novane tokovi iz finansijske aktivnosti ine:
1.Priliv od kredita
2.Priliv od emisija prodaje akcija
3.Priliv od emisija prodaje obveznica
4.Isplata dividende
5.Isplata glavnice za kratkorone I dugorone kredite.
Neto novani tok iz finansijske aktivnosti je 1+2+3-4-5
Zbir sva tri toka ini poveanje ili smanjenje gotovine u obraunskom periodu.
Na osnovu dobijenih rezultata preduzea e utvriti solventnost odnosno
vremensku usklaenost priliva I odliva gotovine kroz svaku aktivnost ali i za svu
gotovinu ukupno.

1.4.6. Fands Flow (Fands Flou) analiza

Pojam Fands Flow se prevodi kao tok izvora fondova ili finansijski tok.
Predmet analize je bilans stanja dva ili vie uzastopnih obraunskih perioda.
Fands Flow analizom se utvruju i prate razlike izmeu raznih pozicija aktive i
pasive dva uzastopna perioda, pri emu te razlike pokazuju neto kretanje
66
kapitala u odreenom vremenskom periodu, a promene su uslovile poslovne
odluke rukovodstva preduzea. Premet posmatranja su izvori sredstava koji se
mogu posmatrati po vlsnitvu i ronosti.
Prema vlasnitvu, izvori sredstava dele se na:
e) sopstvena, koja se formiraju ulozima vlasnika i uveanjem iz steenog
dobitka
f) pozajmljena ili tua, koja se formiraju iz zajednikih ulaganja, zajmova,
kredita i slino
g) druge izvore (pokloni, testamenti i sl.).
Izvori srerdstava prema ronosti mogu biti
- kratkoroni (dobijeni od banaka i drugih kreditora), radi nabavljanja
sredstava za rad i materijala za isplatu radnika
- dugoroni (zajmovi, obveznice i slino), radi nabavke sredstava za rad i
poboljanje strukture obrtnih sredstava
- trajni, koji mogu biti poslovni fon,rezervni fond i fond ulagaa.
Ovaj nain analize finansijkih tokova u preduzeu se najvie koristi u amerikoj
literaturi i praksi. Navedenoj metodi se upuuje prigovor, jer je iskazna mo mala,
predmet analize su neto kretanja kapitala a vani delovi ukupnih kretanja kapitala
ostaju neotkriveni. Zbog toga je ovu vrstu dinamike analize neophodno
kombinovati sa analizom rentabiliteta i Cash Flow analizom.

1.4.7.Analiza LEVERAGE

Kada je u pitanju rizik ostvarenja finansijskog rezultata i stope elastinosti, re je
o analizi koja iskljuuje ostale prihode i ostale rashode, usled njihove
neponovljivosti i nevanosti za opstanak i rast preduzea, ali su s druge strane
iskazani neto rashodi finansiranja kao razlika izmeu trokova i prihoda
finansiranja.
63

63
67
1.4.7.1. Pojam i vrte rizika

Rizik u poslovanju firme znai veu ili manju neivesnost u pogledu oekivnog
rezultata neke poslovne aktivnosti. Rizik predstavlja nepredvieni dogoaj od
kojeg preduzee eli da se zatiti kroz prevenciju njegovog nastanka
64
.
Ako je re ba o poslovanju preduzea dve vrste rizika izbijaju u prvi plan rizik
vezan za postojanje osnovnih sredstava kao fiksnih kapaciteta u uslovima
promene obima zaposlenosti (polovni rizik) i rizik uslovljen zaduivanjem u
uslovima promenljivog rentabiliteta poslovanja preduzea (finansijski rizik).
65

Rizik se mora identifikovati I izmeriti. Merenje rizika vri se putem instumenata
analize leverage.
U praksi postoje dve vrste rizika. Poslovni rizik koji je vezan za neizvesnost u
pogledu oekivanog nivoa poslovnog dobitka, kao prinosa na ukupna poslovna
sredstva. Ovaj rizik je najvie vezan za fiksne trokove polovanja,
Poslovni rizik pokazuje koliko se puta bre menja poslovni dobitak pri svakoj
promeni poslovnih prihoda odnosno pri svakoj promeni mare pokria (to je
faktor poslovnog rizika nii, utoliko je rizik ostvarenja poslovnog dobitka manji)
66
.
Poslovni rizik se meri poslovnim leverage-om,a izraunava se po formuli

Marginalni dobitak
Faktor poslovnog leverage-a=
Poslovni dobitak
Ili

% promena poslovnog dobitka
Faktor poslovnog leverage-a =
% promena obima prodaje

64
cit.delo Dr Goranka Kneevi str.151
65 Peji L., Radovanovi R., Stanii M., Ocena boniteta preduzea, Privredni pregled ,
Beograd 1991. str.100

66

68

Ovaj faktor je vei to je vee uee fiksnih troova u ukupnim trokovima, a to
znai da je i poslovni rizik vei. Obrnuto vai, ako je faktor manji, uee fiksnih
trokova u ukupnim je manje i poslovni rizik je manji.
Poslovni rizik je rizik ostvarenja poslovnog dobitka kao bruto prinosa na ukupan
kapital. Predstavlja rizik pokria iz poslovnih prihoda svih rasoda (osim rashoda
finansiranja i porezana rezultat), meri se sa faktorom poslovnog rizika koji se
dobija iz odnosa mare pokria i poslovnog dobitka, a zavisi od obima prodaje
pariteta prodajnih cena, ekonominosti fizikih utroaka materijala, energije
usluga i rada , racionalnosti ulaganja u fiksna osnovna sredstva i racionalnosti
organizacije svih funkcija u preduzeu.
67

Finansijski rizik predstavlja rizik ostvarenja dobitka redovne aktivnosti, odnosno
neto dobitka kao prinosa na sopstveni kapital. Izraunava se iz odnosa
poslovnog dobitka i dobitka redovne aktivnosti, a zavisi od svega onoga od ega
zavisi i visina poslovnog rizika kao i od visine rashoda finansiranja koji su
uslovljeni strukturom kapitala sa stanovita vlasnitva i visinom kamtnih stopa na
pozajmljeni kapital. to je faktor finansijskog rizika nii, to je finansijski rizik
ostvarenja dobitka redovne aktivnosti manji.
68

Finansijski rizik se vezuje za neizvesnost budueg neto dobitka, kao prinosa na
sopstvena poslovna sredstva. Ovaj rizik se vezuje za fiksne rashode finansiranja,
odnosno na rashode po osnovu kamata za uzete kredite, za emitovane ili
prodate obveznice. Ovi iznosi su fiksni i ne mogu se brzo prilagoditi sa
promenama u poslovnom dobitku. Na dan njihovog dospea firma mora imati
sredstva za njihovu isplatu, pa tako nastaje finansijski rizik firme. Finansjski rizik
se meri finansijskim leverageom, a on se izraunava :

Poslovni dobitak
Faktor finansijskog leverage-a=
Neto dobitak

67
Isto cit. delo Rodi. str. 5 do 23

68
Isto citirano delo str.5-23
69
% promena neto dobitka
Faktor finansijskog =
leverage-a % promena poslovnog dobitka

Treba voditi rauna da firme koje imaju visok poslovni rizik idu i na visok stepen
finansijskog rizika.To znai da firme sa visokim faktorom poslovnog leverage-a
treba da vode rauna o finansijskoj strukturi preduzea, odnosno treba da tee
ostvarenju veeg uea sopstvenih izvora u strukturi kapitala.
Ukupan rizik je rizik ostvarenja dobitka redovne aktivnosti, a time i neto dobitka
koji u sebi sublimira i poslovni i finansijski rizik..... pokazuje koliko se puta bre
menja dobitak redovne aktivnosti pri svakoj rpomeni poslovnih prihoda
69
.
Firma koja je izloena i fiksnim trokovima poslovanja i fiksnim rashodima
finansiranja podlee dvostrukom riziku koji se meri faktorom kombinovanog
leverage-a.

Faktor kombinovanog= Faktor poslovnog x Faktor finansijskog
leverage-a leverage-a leverage-a

Kombinovani leverage znai da postoji neizvesnost u ostvarivanju budueg
neto dobitka i stope prinosa na sopstvena sredstva sa promenama u obimu
poslovne aktivnosti i promenama u obimu i prihodima od prodaje. Skraeno
kombinovani faktor leverage-a se moe utvrditi kao kolinik marginalnog I neto
dobitka.
Zaduenost se ocenjuje preko strukture pasive sa stanovita vlasnitva, pri emu
se iz pasive iskljuuju tranzitorne pozicije pasive (dugorona rezervisanja i
pasivna vremenska razgranienja) i nerasporeeni dobitak tekue godine.
Prihvatljivu strukturu pasive sa stanovita vlasnitva determinie: organski sastav
imovine, visina vladajue stope inflacije, rentabilnosti i likvidnost. Ako je organski
sastav imovine visok zahteva se pomeranje strukture pasive ka sopstvenom

69

70
kapitalu zato to je rizik ulaganja proprocionalan vremenu trajanja imobilizacije, a
pored toga visoki organski sastav imovine izaziva visoke fiksne trokove po
osnovu amortizacije, zbog ega je visoki poslovni rizik, te da bi pri tome ukupan
rizik bio prihvatljiv, jedina je mogunost da se struktura pasive pomeri ka
sopstvenom kapitalu,...
70

1.4.7.2. Altmanov Z-score model

U uslovima privreivanja koji sa sobom nose poslovni, finansijski i ukupni rizik
postoji uvek opasnost da usled pogrenih odluka rukovodstva firme doe do
bankrotstva. Da ipak do ovog ne bi dolo postoje modeli za predvianje
bankrotstva firme. U praksi najpoznatiji model je Altmanov Z-score model .
Ovaj model je nastao na bazi istraivanja da li e preduzee u budunosti
bankrotirati ili ne. Istraivanje je obuhvatilo mnoga preduzea koja nisu
bankrotirala, ali i mnoga koja jesu (preduzea su pripadala istoj brani i bilansi su
uzimani za iste godine tj. za godine pre bankrotstva preduzea koja su
bankrotirala). U poetku je uzeto 30 finansijskih pokazatelja, a na zavretku je
izabrano pet,
71
koji su oznaeni sa X1,X2,X3,X4,X5 a njihove relacije emo
pokazati kroz slede odnose.
Z-score model glasi:

Z' =0.717T
1
+0.847T
2
+3.107T
3
+0.420T
4
+0.998T
5,
72

Obrtna sredstva
Gde je X1 =
Ukupna aktiva

70
71
72
Altman, Edward I. (J uly, 2000). ""Predicting Financial Distress of Companies"". Retrieved on
September 4th, 2009 fromhttp://pages.stern.nyu.edu/~ealtman/Zscores.pdf: 1522.

71
Nerasporeena dobit
X2 =
Ukupna aktiva

Dobit pre kamate i poreza
X3 =
Ukupna aktiva

Sopstveni kapital
X4 =
Ukupne obaveze

Realizacija (Prihodi od prodaje)
X5 =
Ukupna aktiva

Pri tumaenju Z-score modela moramo identifikovati i utvrditi svaki element
posebno.
X1 je pokazatelj poslovne uspenosti to je ovaj iznos vei znai da je likvidnost
firme bolja
X2 je pakaztelj sposobnosti finansiranja firme, to je ovaj iznos vei znai da je
stepen samofinansiranja vei
X3 je takoe pokazatelj poslovne uspenosti i to je on vei vea je i
profitabilnsot firme
X4 je pokazatelj sposobnosti finansiranja firme i to je on vei vei je stepen
servisiranja dugova
X5 je pokazatelj profitabilnsoti firme i to je on vei vei je i koeficijent obrta
aktive.
72
Dobijeni rezultat se uporedjuje sa Z-score modelom i tumai na sledei nain ako
je
73

Z<1,20 postoji velika verovatnoa bankrotstva(crna zona ili kako je jo zovu zona
nevolja)
1,20<Z>2,90 anse za bankrot su 50% ( siva zona)
Z>2,90 niska verovatnoa bankrotstva(bela zona ili sigurna zona)
Ovaj model se koristi u praksi od 1968.godine kada ga je profesor finansija
Univerziteta u Njujorku Edvard I. Altman formulisao.Od tada pa do 1999.godine
praena je tanost njegovog ostvarenja predvianja. Z-score model moe dve
godine unapred da predvidi verovatnou bankrotstva. ak 72% sluajeva u
praksi je bilo tano(verovatnoa greke je oko 6%). to se tie predvianja Z-
score modela verovatnoe bankrotstva za godinu dana pre tog dogaaja
precizan je 80-90%, stim to je verovatnoa greke 15-20%. Ovaj model se
intenzivno koristi u praksi od 1985.godine,
Premda odreeni autori osporavaju vrednost ovog modela za predvianje
bankrotstva kompanije, on je vredan analitiki metod kojim se mogu izvriti
preliminarne analize (testovi) mogunosti ili blizine bankrotstva kompanije,
74

mada postoje oni koji sumnjaju u njegovu preciznost,ali se svi slau da je vredan
analitiki metod za preliminarne analize blizine bankrotstva firme.

73
Altman, Edward I. (J uly, 2000). ""Predicting Financial Distress of Companies"". Retrieved on
September 4th, 2009 fromhttp://pages.stern.nyu.edu/~ealtman/Zscores.pdf: 1522.
74
cit.delo Dr Goranka Kneevi str.152
73
V .ANALIZA POSTOJEEG PROIZVODNOG PROGRAMA I ALTERNATIVNO
ODLUIVANJE

2.1. POJAM TROKOVA I PRIHODA
2.1.1. Pojam trokova

Trokovi predstavljaju jedan od najvitalnijih i najdinaminijih faktora u poslovanju
svakog preduzea i privrede uopte.
75
Izmeu trokova i rada preduzea mnogi
smatraju da se moe staviti znak jednakosti. Trokovi su postali funkcija
ekonomije preduzea, jer je gotovo nemogue zamisliti rad preduzea bez
trokova. Onii su nesumnjivo i jedan od najbitnijih faktora poslovnog rezultata, jer
njihovo sniavanje omoguuje savladavanje sutinskih problema preduzea.
76

Oni se javljaju u vezi sa utrokom sredstava za rad, predmeta rada, usluga i
radne snage. Oni se razlikuju od izdataka i od rashoda. Pod izdacima se
podrazumeva smanjenje novanih sredstava, do ega moe doi i nezavisno od
pojave trokova.
77
Trokovi se razlikuju od rashoda po tome to oni stvaraju
uinke, a troenja koja nisu usmerena na stvaranje uinaka nemaju karakter
trokova . Novani izraz takvih troenja predstavljaju rashode.
78
Treba naglasiti
da trokovi ne uti na smanjenja kapitala preduzea, dok rashodi dovode do
smanjenja sopstvenog kapitala. Primer za to su trokovi prodatih proizvoda i
usluga, rashodi za kazne i svi trokovi koji ne mogu da se ukljue u cenu
kotanja.
U savremenoj ekonomici preduzea ne postoji nijedna jedinstvena definicija
trokova. Prisutni su razliiti pristupi trokovima, a prihvaene su odreene
klasifikacije trokova. Postoji ak i izreka Razliiti trokovi za razne svrhe. Bitno
je istai da su trokovi veoma esto koriena re u praksi poslovanja

75
Videti: R. J . H. Ryall, Primer of Costings, Sir Isaac pitman Sons, ltd., 1946.
76
arki Joksimovi N., Upravljako raunovodstvo ranovodstvo za menadment, FON,
Beograd, 2005., str. 73.
77
Joksimovi N., Bogojevi Arsi N., Raunovodstvo, FON, Beograd, 2005, str. 45.
78
Petrovi Z., Upravljako raunovodstvo, Univerzitet Singidunum, Fakultet za finansijski
menadment i osiguranje, Beograd, 2005.

74
savremenog preduzea. Za mnoga od njih oni su predstavljali izvor prednosti, a
za neka uzronik tekoa i loih poslovnih rezultata. Ono to je takoe vano
napomenuti jeste da oni imaju poseban znaaj za preduzea zato to praktino
svaka poslovna odluka zahteva paljivo poreenje trokova i rezultata. U
okvirima trine privrede trokovnu analizu mogu oteati efekti neoekivane
inflacije, nepredvidljivih promena u tehnologiji, kao i sama dinamika priroda
trita inputa i autputa.
79

U literaturi se javljaju brojne definicije trokova. U radu emo nabrajati neke od
njih.
Trokovi predstavljaju novani izraz utroenog rada, sredstava i dobara u cilju
proizvodnje novih proizvoda ili pruanja odreenih usluga. Ovako definisani
trokovi se mogu klasifikovati po razliitim kriterijumima. Sa aspekta
knjigovodstva znaajna je podela trokova prema njihovoj prirodi, prema nainu
kalkulisanja u cenu kotanja gotovih proizvoda i usluga, prema funkcionalnom
podruju i prema stepenu reagovanja na promene obima proizvodnje.
80

Pod trokovima se podrazumeva suma vrednosti utroena u realizaciji
odreenog ekonomskog zadatka. Pojava trokova je neraskidivo vezana za
proces ekonomskog stvaranja. Oni ine drugu, dopunjujuu stranu procesa
ekonomskog delovanja, njegovu kontrateu. U ekonomiji nema dobitka bez
uloga, to znai nema stvaranja bez rtvovanja.
81
Trokovi su ekonomska snaga
koja se rtvuje rezultatima. Proces proizvodnje nije sluajan, ve sistematski
organizovano ljudsko delovanje, pa ni trokovi ne predstavljaju sluajnost.
Trokovi su utroene vrednosti u reprodukciji.
82
Trokovi predstavljaju novani
izraz utroenih komponenata proizvodnje i to sredstava za rad, predmeta rada
(materijala) i radne snage. ire analize pod trokovima obuhvataju i izdatke koji
nastaju izmirenjem obaveza prema dravi. Poto ovi izdaci vremenski i

79
Milievi V, Ili B., Ekonomika preduzea, fokus na savremeno poslovanje, drugo izmenjeno
izdanje, FON, Beograd, 2005, str. 36.
80
81
Kosti ., Milojevi M., Ekonomika preduzea, Institut za ekonomiku i finansije, Beograd
2001., str. 95.
82
Nikoli M., Malenovi N., Pokraji D., Paunovi B. Ekonomika preduzea, Ekonomski
fakultet u Beogradu, 2005, str. 189.
75
funkcionalno nastaju istovremeno kada i trokovi, oni sa aspekta ekonomije
konkretnog preduzea imaju isti karakter i uticaj kao i trokovi.
83

Trokovi uvek imaju dve komponente, koliinsku odnosno utroke u naturalnoj
jedinici mere (kilogram, metar i sl.) ili nekoj vremenskoj jedinici asovi rada, kao
i cenovnu komponentu (cena, tarifa, vrednost).
84
Drugim reima, trokovi su
kategorija ulaganja, za ije je sutinsko odreenje bitno da su pojava
ekonomskog stvaranja i da su kvantitativno odreeni.
85

Polazei od toga da se termin troak moe odrediti na razliite naine, izloiemo
nekoliko razliitih definicija trokova kojima se to i dokazuje.
Zaetnik prvih naunih radova iz oblasti trokova je nemaki autor Eugen
malenbah (Eugen Schmalenbach). Trokovi, po malenbahu, predstavljaju one
vrednosti kojima se u kalkulaciji izraava potronja dobara, prouzrokovana
proizvodnjom novih proizvoda ili uinaka.
K. Melerovi (Mellerowicz) trokovima smatra potronju dobara uslovljenu
proizvodnjom, podrazumevajui pod trokovima samo ona troenja koja su
potrebna za ostvarenje uinaka.
E. Gutenberg pod trokovima podrazumeva novani izraz materijalnih dobara,
rada, usluga i javnih izdataka koji su potrebni za ostvarivanje zadataka
preduzea.
Trokovi, prema D. Peroviu, predstavljaju u novcu izraenu vrednost utroenog
rada, svih sredstava i dobara koja su u preduzeu utroena u cilju proizvodnje
novih proizvoda ili ostvarivanja odreenih uinaka.
Na poznati autor Ekonomike preduzea, dr S. Kukolea, definie uslove pod
kojima utroene vrednosti predstavljaju troak, i to:
1) da se troenja elemenata proizvodnje deavaju u procesu reprodukcije,
2) da su troenja vrednosti nastala u reprodukciji, prouzrokovana utrocima
elemenata proizvodnje, i

83
ivkovi M., Ekonomika poslovanja, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2002
84
menadment i osiguranje, Beograd, 2005.
85
2001, str. 94.
76
3) da utroeni elementi proizvodnje imaju izraz drutvenog priznanja ekonomske
vrednosti.
Trokovi su, prema . Majcenu, u novcu izraena koliina ivog rada,
opredmeenog rada i ukalkulisanih ugovornih zakonskih obaveza, potrebnih za
proizvodnju uinaka, a dr. M. Dautovi troak definie kao utroak
opredmeenog rada u obliku sirovina, materijala, pomonog materijala, energije,
sredstava za rad i ivog rada, uzimajui u obzir rad (plata) i viak rada.
Dr M. Kovaevi kao trokove preduzea definie novani izraz troenja faktora
procesa rada u vezi stvaranja odreenih korisnih uinaka, kao i obavezni novani
doprinosi uslovljeni poslovanjem i poslovanjem preduzea.
U preduzeu se trokovi koriste za finansijsko izvetavanje i budetiranje kao i u
procesu donoenja poslovnih odluka, to podrazumeva izbor izmeu alternativa.
Upravno zbog injenice da svaka poslovna odluka zahteva kompariranje
trokova konkretne akcije i rezultata, analizia trokova ima znaajno, a esto i
centralno mesto u ekonomici preduzea.
Treba naglasiti da se u savremenoj terminologiji trokovi obino odnose na cenu
koja se mora platiti za neki artikal. Trokovi mogu biti istorijski i tekui, ...a
posebno su znaajni planski i standardni trokovi.
86

U ekonomici preduzea npr. trokovi se esto odreuju kao vrednost inputa
potrebnih da se proizvede neki proizvod ili usluga u preduzeu, pri emu se
trokova izraavaju i mere u novanim jedinicama. To dalje podrazumeva
diferenciranje utroaka i trokova. Utroci se odnose na koliinsko, odnosno
naturalno izraeno troenje inputa, a trokovi na vrednosno, odnosno finansijski
izraeno troenje. Trokovi predstavljaju cenovni izraz utroaka.
87

2.1.2. Znaaj trokova

Preduzee, da bi egzistiralo kao organizacioni i poslovni sistem mora da troi
materiju i energiju kako u procesima izgradnje svoje strukture,u toku njenog

86
87
Isto citirano delo, str. 36.
77
odranja, tako i u procesima njenog funkcionisanja. Efekti tih procesa troenja su
odreeni trokovi. Procesi troenja elemenata preduzea i trokovi koji se javljaju
kao efekat tih procesa bitno determiniu sve osnovne fenomene preduzea.
-Trokovi predstavljaju centralni problem u poslovnoj politici preduzea. Ovo
otuda to njihova veliina uslovljava poslovni uspeh tih organizacija, pa je, prema
tome ta veliina kontrolni instrument efikasnosti poslovanja. Bolji finansijski
rezultat moe da se ostvari poveanjem prodaje ili smanjenjem trokova. U ovom
drugom sluaju poveava se racionalnost poslovanja na svim organizacionim
nivoima poslovne aktivnosti u drutvenoj reprodukciji bez inflatornih trzavica.
Istraivanjem nastanka, obima, strukture i faktora koji utiu na trokove, bavi se
teritorija trokova, kao ua disciplina u okviru teritorije reprodukcije.
88

-Znaajan faktor u formulisanju politike cena predstavljaju trokovi, njihova
visina, struktura i ponaanje.
-Trokovi su, kao to smo u radu ve napomenuli, sr poslovnih odluka. Od njih
zavisi poloaj firme u odnosu na konkurenciju na tritu. Ako su oni niski (ispod
proseka konkurencije) firma moe ostvarivati visoke zarade po jedinici ,ili moe
ii sa takvom niskom cenom da ugui konkurenciju i da na dugi rok opet ostvari
velike zarade. Preduzea moraju briljivo da prate trokove, jer svaka jedinica
trokova smanjuje profite preduzea.
89

-Takoe su bitni i zato to preduzea donose odluke o proizvodnji i prodaji, na
osnovu trokova i cena dobara.
-Da bi maksimirala profit, firma bira najpovoljniji nivo autputa. Menjanje autputa
utie na trokove proizvodnje i prihode od prodaje, a opet veliina trokova i
tranje zajedniki odreuju izbor autputa za sve firme koje ele da maksimiraju
profit. Svaka dodatna jedince proizvodnja prouzrokuje dodatne trokove. pa
rukovodioci preduzea moraju biti sigurni da plaaju najmanji mogui iznos za
neophodne materijale, da koriste najsavremeniju tehniku i da imaju najnie
trokove rada. Prihod od autputa zavisi od cene i tranje, to je cena nia vie
prodaje a kriva tranje opada.

88
89
Colin Drury, Costing: an introduction, Chapman & Hall, 1994, str. 11.
78
-Struna i nauna obrada problematike trokova motivisana je, pored ostalog i
potrebom utvrivanja zakonomernosti u kretanju trokova, njihovoj uslovljenosti,
reagovanja u razliitim uslovima i to sve u cilju pronalaenja naina da se utie
na njihovu visinu, ime se omoguuje poboljanje finansijskog uspeha. Svaka
stavka koja neto kota organizaciju, predstavlja interes za pronalaenje naina
da se utie na njenu visinu. Otuda i injenica da, kad je re o problematici
trokova u preduzeu, polazna osnova moe biti tzv. puna cena kotanja, koja
obuhvata sve vrste trokova minulog i ivog rada.
-Vea ekonomija kod troenja, ili kako se to drugaije naziva snienje trokova,
sigurno poveava sve kategorije dobiti preduzea. Ostvareno snienje trokova u
jednom periodu, omoguuje njihovo dalje snienje u iduim periodima. Isto tako,
snienje jedne grupe trokova za odreeni obim proizvodnje, vrlo esto podstie
napore za snienje i drugih trokova. Snienje trokova u jednoj radnoj jedinici,
podstie interes za snienjem trokova i u drugim radnim jedinicama. Snienje
trokova materijala, na primer, ubrzava obrt sredstava. Smanjenje visine
angaovanih sredstava znai, eventualno i smanjenje trokova za kredite
(kamate).
90

Sasvim je suprotno sa poveanjem trokova. Zbog poveanja trokova dolazi do
smanjenja dobiti, a vrlo esto se oteava i celokupan rad preduzea. Stalno
poveanje trokova i cene kotanja, oteava finansijsko poslovanje, vodi ka
dodatnim kreditima, te dodatnim trokovima i rashodima.
Mala preduzea su mogla biti voena i na bazi optih podataka o trokovima, ali
porast veliine preduzea nuno stvara potrebu za analizom, planiranjem i
kontrolom trokova. U tu svrhu kontrole trokova, treba obezbediti sistem
evidencije trokova kao i sistem i metode njihovog analitikog ispitivanja.

90
79
2.1.3. Vrste trokova

Diferenciranje trokova i njihovo klasifikovanje na osnovu izvrene diferencijacije
potrebno je u cilju identifikovanja, prouavanja pravca i intenziteta dejstva faktora
na formiranje trokova, kako bi se pogodnim merama dejstvo tih faktora usmerilo
u pravcu postizanja to povoljnijih ekonomskih rezultata. Diferenciranje i
klasifikovanje svih pojava, pa i trokova, uslovljeno je kriterijumima na osnovu
kojih se vri to diferenciranje i klasifikovanje. Izbor kriterijuma zavisi od cilja
eljene klasifikacije.
91

Utvrivanje vrste trokova i njihov obraun su od izuzetne vanosti za pogonski
obraun. Obraun vste trokova je bitan i za finansijsko knjigovodstvo te je, zbog
toga, obino zajedniki obraunsko-knjigovodstveni deo za pogonski obraun i
finansijsko knjigovodstvo.
92
Pogonsko i finansijsko knjigovodstvo meusobno su
povezani. Prvo uzima podatke o ukupnim trokovima preduzea a za uzvrat daje
podatke o ceni kotanja gotovih proizvoda i nedovrene proizvodnje.
Razliite konkretne vrste trokova mogue je inicijalno grupisati prema njihovim
prirodnim vrstama, s obzirom na ulogu pojedinih inilaca privreivanja: trokovi
materijala, trokove usluga, amortizaciju, ostale trokove, kako bi se mogla
utvrditi cena kotanja proizvoda. Ostvareni trokovi mogu obuhvatiti i odreene
planirane (ocenjene, standarde) trokove, koji zatim preko razgraniavanja
pokrivaju stvarno nastale trokove.
93

U teorijskom smislu podele se mogu vriti beskonano. Pitanje je meutim, dokle
ima svrhe da se vri analitiko ralanjavanje. Preterano analitiko
ralanjavanje trokova i ostalih kalkulativnih elemenata moe da prouzrokuje
vie tekoa nego koristi kao i to premnogo informacija ponekad stvara tekoe
u donoenju poslovnih odluka. Osim toga, i samo obezbeenje informacija u
preduzeu, nije nita drugo do vrenje odreene funkcije. Ukoliko je ta funkcija
razvijenija, trokovi koje prouzrokuje su vei.

91
fakultet u Beogradu, 2005., str. 193.
92
Stevanovi N., Sistemi obrauna trokova, Beograd 1997 str.81
93
80
U mnotvu moguih kriterijuma, pa prema tome, i mnotvu moguih vrsta
trokova, od interesa su za teorijsko razjanjenje trokova i za praktinu akciju
pojedini kriterijumi, te je uobiajena sledea klasifikacija i podela trokova u
preduzeu:
94

prema poreklu (komponentama procesa rada): trokovi predmeta
rada, trokovi sredstava za rad, trokovi rada, trokovi tuih usluga;
prema funkcijama u preduzeu: trokovi nabavke, proizvodnje,
prodaje, upravljanja;
prema uraunavanju u cenu kotanja: direktni, indirektni;
prema stepenu reagovanja na promene obima proizvodnje:
varijabilni, fiksni;
prema mogunosti vezivanja za jedinicu proizvoda: pojedinani,
zajedniki;
prema nainu evidentiranja: ukupni, proseni;
prema potrebama upravljanja: stvarni, planski, standardni;
prema mogunostima otklanjanja: otklonjivi, neotklonjivi.

Sa stanovita upravljakog raunovodstva najznaajnije su podele na primarne i
sekundarne trokove; varijabilne i fiksne trokovi, meovite trokove; direktne
(pojedinane) i indirektne (opte) trokove.
95

Primarni trokovi predstavljaju novani izraz troenja materijalnih dobara, prava i
usluga nabavljenih izvan firme ili stvorenih u samom preduzeu ,ukljuiv i poreze
i doprinose i druga davanja uslovljena postojanjem i radom preduzea.
96
Podela
primarnih trokova po vrstama obuhvata: trokove materijala, trokove goriva,
trokove energije, trokove rada,trokove usluga, trokove amortizacije, trokove
poreza, doprinosa, trokove finansiranja. Za ove trokove je karakteristino da
pre nego to nastanu, oni se aktiviraju na nekom od rauna bilansa stanja ( na
kontima: materijal, oprema; a troenjem prelaze u bilans uspeha na raun
trokovi materijala ili trokovi amortizacije).

94
Mihi D., Finansijsko raunovodstvo, Univerzitet Singidunum, 2006.
95
menadment i osiguranje, Beograd, 2005, str. 101.
96
81
Sekundarni trokovi predstavljaju novani izraz troenja usluga stvorenih i
utroenih u istom periodu, (reijske usluge pogona, usluge uprave firme, usluge
kotlarnice, usluge odravanja). Za razliku od predhodnih ne aktiviraju se na
raunima stanja, ve dirktno se unose u bilans uspeha.
Fiksni trokovi (amortizacija, osiguranje, usluge odravanja, usluge uprave
preduzea-plata reije, trokovi osvetljenja, trokovi grejanja i razni neproizvodni
trokovi) u masi su konstantni na datom obimu aktivnosti i na kratak rok, su
nepromenljivi. Zahvaljujui nepromenljivosti njhovog ukupnog iznosa i
promenljivosti stepena zaposlenosti proseni fiksni trokovi po jedinici uinka su
promenljivi.
97
..oni opadaju sa porastom obima proizvedenih uinaka.
98
Ili
obrnuto rastu sa smanjenjem obima proizvodnje. Treba naglasiti da su
marginalni fiksni trokovi uvek nula u kratkom periodu jer se ukupna vrednost
fiksnih trokova ne menja sa promenom dodajne jedinice uinka u okviru
raspoloivog kapaciteta.
to se tie varijabilnih trokova, ukupan iznos (u masi) u kratkom roku se
menja srazmerno promenama obima aktivnosti, a varijabilni trokovi po jedinici
su konstantni.To znai da su fiksni vezani za raspoloive kapacitete a varijabilni
trokovi za iskorienje kapaciteta. Proseni varijabilni trokovi po jedinici
proizvoda su uvek isti bez obzira na iskorienje kapaciteta, pa su i marginalni
varijabilni trokovi isti. U ove trokove spadaju trokovi materijala izrade, trokovi
zarada zaposlenih (ako se isplauju na osnovu uinka), trokovi goriva i maziva,
trokovi ostalih proizvodnih usluga i slini.
Meoviti trokovi imaju fiksnu i varijabilnu komponentu,i tu spadaju trokovi
transporta, trokovi odravanja, trokove energije i sl.
Direktni (pojedinani) trokovi su oni za koje se pouzdano zna kojim
nosiocima trokova pripadaju. pa se mogu na odgovarajue nosioce trokova
neposredno vezati bez predhodniog vezivanja za mesta trokova.
99
Drugim
reima ovi trokovi se vezuju za nosioce bez ikakvih kljueva, na osnovu
dokumenta. To su direktni trokovi rada zaposlenih na izradi proizvoda i direktni

97
Citirano delo str.47
98
99
82
trokovi materijala izrade, kao i posebni pojedinani trokovi proizvodnje i
posebni pojedinani trokovi prodaje.
Indirektni trokovi (opti) su oni trokovi koje nije mogue direktno vezati za
nosioce trokova (opte fiksni trokovi kao to je amortizacija, osiguranje i opte
varijabilni trokovi trokovi pogonske energije, goriva, maziva). Indirektni
trokovi se predhodno moraju obuhvatiti po mestima trokova, a onda se preneti
na nosioce trokova. Obuhvatanje indirektnih trokova po mestima trokova
stvara se mogunost da se umesto jednog kljua za raspored tih trokova
koristi onoliko kljueva koliko imamo mesta trokova.
100

Mesto trokova je organizaciona jedinica ili njen deo u okviru preduzea za koji
se vri obraun i alokacija trokova. Podelom po mestima trokova dobija se
odgovor na pitanje koliko je trokova nastalo na odreenom mestu, to znai da
mesto trokova podrazumeva ui organizacioni deo preduzea u okviru koga se
obavljaju odreeni srodni, odnosno homogeni poslovi.
101
U praksi se vri
razvrstavanje trokova po sektorima, grupama radnih mesta, pogonima,
odeljenjima i slino. Ovakvo klasifikovanje trokova je uslovljeno i potrebom
donoenja pojedinanih poslovnih odluka zbog toga to se kao predmet odluke
mogu pojaviti i pojedini organizacioni delovi preduzea, odnosno konkretno
mesto trokova.
Razvrstavanje trokova po mestima znai i njihovu raspodelu po podrujima
odgovornosti, pri emu se oni prate u dinamici, otkrivaju uzroci dinamike trokova
i preduzimaju potrebne mere od strane menadera za otklanjanje organizacionih
poveanih trokova. Sa stanovita ostvarenja poslovnog uspeha bitno je da se
mesta trokova poklapaju sa oblastima odgovornosti. Trokovi koji su jednom
razvrstani po mestima, kasnije se razgraniavaju po proizvodima i uslugama,
odnosno po nosiocima trokova. Nosilac trokova je proizvod ili usluga namenjen
tritu. Podelom trokova po proizvodima odnosno uslugama dobija se odgovor
na pitanje koliko je trokova nastalo za odreene vrste proizvoda odnosno

100
101
izdanje, FON, Beograd, 2005, str. 44
83
usluga. Ovo je posebno znaajno sa stanovita kontrole poslovanja i sa aspekta
donoenja odluka o prodajnim cenama proizvoda odnosno usluga.

tro

Slika br. 2. Multidimenzionalni pristup trokovima
102

Ono to je injenica jeste da se analizi trokova moe prii sa vie aspekata.
Dakle, mogui su razliiti fokusi gledanja na pojedine kategorije trokova u
preduzeu, odnosno razliiti kriterijumi za klasifikaciju trokova.
103
Sa aspekta
knjgovodstva znaajna je podela trokova prema njihovoj prirodi, prema nainu
kalkulisanja u cenu kotanja gotovih proizvoda i usluga, prema funkcionalnom
podruju i prema stepenu reagovanja na promene obima proizvodnje.

102
Izvor: Milievi V, Ili B., Ekonomika preduzea, fokus na savrermeno poslovanje, drugo
izmenjeno izdanje, FON, Beograd, 2005, str. 40.
103

TROKOVI
TROKOVI SA
STANOVITA
MENADERSKOG
ODLUIVANJA

Relevantni trokovi
Nepovratni trokovi
Oportunitetni trokovi
OBRAZAC
PONAANJA
TROKOVA

Varijabilni trokovi
Fiksni trokovi
POVEZANOST SA
OBJEKTOM ZA
KOJI SE MERE

Direktni trokovi
Indirekti trokovi
TROKOVI
PROIZVODNJE

Direktan rad
Direktni materijal
Opti trokovi fabrike
TERMINIRANJE
POSMATRANJA

Trokovi perioda
Trokovi
proizvoda/usluge
TROKOVI PRUANJA USLUGA

Rad
Materijal
Tehnologija
Poslovni prostor
Ostali opti trokovi
PO FUNKCIONALNIM
PODRUJIMA

Administrativni trokovi
Trokovi marketinga i prodaje
Trokovi istraivanja i razvoja
Trokovi proizvodnje
Trokovi usluga
84
Prema pri rodi svi trokovi se mogu podeliti na trokove materijala, trokove
otpisa osnovnih sredstava, trokove proizvodnih usluga, trokove linih
dohodaka i trokove neproizvodnih usluga. Prema kriterijumu kalkulisanja u
cenu kotanja, trokovi mogu biti direktni i indirektni, o emu je ve bilo rei.
Prema, funkcionalnom podruju svi trokovi se mogu podeliti na: trokove
nabavke, trokove proizvodnje, trokove prodaje i trokove upravljanja i
finansiranja. Pored ove podele, za knjigovodstvo je bitna i podela rashoda prema
redovnosti njihovog nastanka na redovne i vanredne.
Ukupni trokovi predstavljaju zbir ukupnih fiksnih i ukupnih varijabilnih trokova
za svaki nivo obima proizvodnje. Ukupne trokove prouavaju i finansijsko i
pogonsko knjigovodstvo. Zadatak finansijskog knjigovodstva je da utvrdi ukupan
iznos trokova za preduzee kao celinu. Zadatak pogonskog knjigovodstva je da
utvrdi iznos ukunih trokova po mestima i nosiocima trokova.
104
Znaaj
izraunavanja ukupnih trokova je veliki. Informacije koje ti podaci nose jedan je
od bitnih, ako ne i najbitniji razlog izbora metoda ukupnih trokova u bilansiranju i
iskazivanju uspeha preduzea kao celine, po kome ukupni trokovi po vrstama
predstavljaju stranu rashoda bilansna uspeha.
105

Proseni trokovi su, u stvari, trokovi po jedinici proizvoda. Oni se izraunavaju
tako to se ukupni trokovi podele sa brojem proizvedenih jedinica (Q).
Proseni ukupni trokovi = ukupni trokovi : brojem proizvedenih jedinica,
odnosno ATC =TC : Q
Proseni ukupni trokovi istovremeno predstavljaju zbir prosenih varijabilnih i
prosenih fiksnih trokova.
Proseni ukupni trokovi = proseni varijabilni + proseni fiksni trokovi, odnosno
ATC =AVC +AFC
ATC =TC : Q =AVC +AFC
Marginalni trokovi su dodatni trokovi po jedinici proizvoda (to su samo
varijabilni trokovi jer fiksni ostaju isti) koji nastaju pri svakom poveanju ili
smanjenju obima proizvodnje za jednu jedinicu. Marginalni troak (MC) se

104
105
Stevanovi N., Sistemi obrauna trokova, Beograd 1997 str.42.
85
izraunava tako to se promena u ukupnim trokovima (TC) podeli sa promenom
obima proizvodnje (Q).
106

Marginalni troak (MC) =promene u ukupnim trokovima (DTC) : promene obima
proizvodnje (DQ), odnosno MC =DTC : DQ
Marginalni trokovi se drugije zovu i granini trokovi.
107
Za ekonomiste to je
dodatni troak prouzrokovan proizvodnjom za jednu jedinicu.a za raunovoe
marginalni toak je proseni varijabilni troak za koji se predpostavlja da e imati
linearni trend tj marginalni troak po jedinici predpostavlja da e biti konstantan u
kratkom roku pri razmatranom nivou aktivnosti.
108
Marginalni trokovi vae samo
za poslednju dodajnu jedinicu, za razliku od prosenih koji vae za svaku jedinicu
(od prve do poslednje). Odnos marginalnih i ukupnih trokova je vaan za
rukovodstvo preduzea, jer od njihovog odnosa zavise mnoge poslovne odluke.
Sve dok je marginalni troak ispod prosenog ukupnog troka, to vodi padu
prosenih ukupnih trokova. U taki preseka marginalnih i prosenih ukupnih
trokova, kada je marginalni troak jednak prosenom ukupnom troku, proseni
ukupni troak niti raste niti opada, pa se nalazi u minimumu. Kada je marginalni
troak iznad prosenog ukupnog troka, to vodi poveanju prosenog ukupnog
troka. Kako je ve reeno, marginalni trokovi prvo opadaju a potom rastu.
Navedene promene u ponaanju marginalnih trokova zavise od uveanja,
odnosno pada marginalne produktivnosti. Koncepcija marginalne produktivnosti
proizilazi iz zakona o opadajuim prinosima.
109
U ovom zakonu se radi o

106
Markovi Lj., Ekonomija, Fakultet za menadment, Beograd, 2006.
107
108
arki Joksimovi, N. Upravljako raunovodstvo, Grafos, Beograd, 2005 str.105
109
Zakon o opadajuim prinosima je jedan od temeljnih zakona ekonomije. On se najreljefnije
moe prikazati na primeru prinosa u itu gde se posmatraju dva faktora, radna snaga kao
varijabilni faktor (iji se obim poveava) i zemlja kao fiksni faktor. Prvi zaposleni radnik proizvodi
veliki obim proizvodnje zato to on sam radi sa obimnom koliinom zemlje. Drugi, a potom i trei
radnik, doprinose da se zemlja jo bolje obradi i ostvaruju poveanje prinosa. I etvrti radnik
doprinosi poveanju prinosa, ali znatno manjem poveanju nego to su to doprineli drugi i trei
radnik. Peti radnik nije doprineo nikakvom poveanju prinosa jer zemlja odreene povrine je
dala svoj maksimum prinosa. Dakle, do odreenog broja novozaposlenih radnika za obradu iste
povrine zemlje, prinosi ita rastu, a posle odreenog broja poinju da opadaju. Da bi se
omoguilo dalje poveanje prinosa potrebno je poveati fiksni faktor proizvodnje, odnosno
povrinu zemlje.
86
meusobnom uticaju izmeu dodatnih varijabilnih trokova, odnosno dodatne
radne snage i obima proizvodnje u uslovima kada su fiksni trokovi konstantni.
110

Kada se postojei fiksni trokovi zaposle sa dodatnom radnom snagom, ta
dodatna radna snaga e do odreenog broja novozaposlenih imati poveanu
marginalnu produktivnost. Rezultat takve poveane marginalne produktivnosti je
poveanje obima proizvodnje. Meutim, dodatna radna snaga preko odreenog
broja novozaposlenih e imati smanjenu marginalnu produktivnost. Rezultat tako
smanjene marginalne produktivnosti e biti sve manje poveanje obima
proizvodnje, odnosno sve vee opadanje prinosa. Sve manje poveanje obima
proizvodnje je posledica injenice da novozaposlena dodatna radna snaga preko
odreenog broja radi sa istim fiksnim trokovima. U relativnim odnosima u
strukturi ukupnih trokova varijabilni trokovi imaju sve vee, a fiksni trokovi sve
manje procentualno uee.
111

2.1.4. Trokovi kao faktor politike cena

Pri formulisanju politike cena neophodno je uzeti u obzir trokove kao jedan od
bitnih faktora, ali ne i jedini. Trokovi utiu na ponudu, ali je odnos izmeu krive
ponude i tranje determinanta koja odreuje cenu. Iz tog razloga, analiza
trokova je znaajna radi sagledavanja efekata cene na profit preduzea.
Svako preduzee bi, bazirajui se na svojoj poziciji na tritu, pri formulisanju
politike cena trebalo da ustanovi znaaj koji imaju trokovi u formulisanju politike
cena. Svaka generalizacija o odnosu trokova i cena, bez preispitivanja u
odreenim vremenskim intervalima, moe biti neadekvatna za preduzee.
Naime, potcenjivanje ili precenjivanje uloge trokova u formiranju cena nosi sa
sobom niz negativnih konsekvenci i vodi iracionalnim odlukama. Zapravo,
trokovi predstavljaju uvek donju granicu ispod koje cene ne bi smele da se

110
111
87
formiraju, a da to ne ugrozi egzistenciju preduzea, dok je gornja granica
odreena tranjom.
112

Bitno je napomenuti da nema racionalne odluke o cenama, ako se prvo ne
sagleda meuodnos trokova, cena i obima proizvodnje kao i konsekvence na
profit. Primenom metoda simulacije mogu da se postave alternativni nivoi cena i
da se sagleda kakav je obim proizvodnje i prodaje mogue postii sa
alternativnim cenama, a kakvi su pri tome trokovi i profit.
J edina generalizacija koja o odnosu trokova i cena se moe prihvatiti u
poslovnoj praksi bez rezerve glasi: trokovi predstavljaju donji limit cena, a
konkretna cena zavisi od spremnosti kupaca da po njoj kupuju proizvod
preduzea.
113

2.1.5. Prihodi

Pod pojmom prihoda uobiajeno se podrazumevaju prihod od prodaje roba,
usluge i kapitala, koje privredno drutvo ostvaruje u odreenom obraunskom
periodu. Na prvi pogled, ova definicija je jednostavna, ali ako produbimo analizu,
ve na samom poetku emo se susresti sa pitanjem ta se podrazumeva pod
ostvarenom prodajom, da li fakturisana ili naplaena realizacija?
114

Ukupni poslovni prihod predstavlja trinu vrednost prodatih proizvoda i usluga
preduzea. Slino ukupnim trokovima ukupni prihod ima koliinsku i svoju
cenovnu komponentu.
UP = q * pc

Pod ukupnim prihodom podrazumeva se vrednosni izraz proizvoda ili usluga u
obimu u kojem je fiziki proizvod realizovan na tritu. Ukupan prihod izraava
realizovanu vrednost rezultata poslovanja preduzea. On predstavlja finansijski
izraz ostvarenih prihoda preduzea u odreenom vremenskom periodu. Na

112
113
Ibidem, str. 94.
114
Slovi D., Upravljako raunovodstvo, Beograd, 2002.
88
veliinu i dinamiku ukupnog prihoda preduzea deluju mnogobrojni faktori, koji se
mogu svrstati na interne i eksterne.
Ukupni prihod je vrednosno izraena koliina naplaenog novanog kapitala
jednog privrednog drutva u odreenom vremenskom razdoblju
Prema aktuelnoj zakonskoj regulativi, ukupan prihod privrednog drutva ine:
poslovni prihodi;
prihodi od finansiranja:
vanredni prihodi
U poslovne prihode spadaju:
prihodi od prodaje proizvoda i usluga;
prihodi od subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraaja dabina
po osnovu prodaje robe i usluga;
prihodi iz kooperacije ili poslovno-tehnike saradnje;
prihodi od prodaje materijala, rezervnih delova, sitnog inventara i slino.
prihodi od zakupnina i dr.
Meu stavkama poslovnih prihoda najznaajniji je prihod od prodaje proizvoda i
usluga. Taj prihod se iskazuje na osnovu prodajnih cena i funkcija je:
fizikog obima proizvodnje ili usluga, naturalno iskazanih;
prodajnih cena proizvoda ili usluga;
trinih i komercijalnih uslova vezanih za prodaju odreenih proizvoda ili
usluga.
Vei fiziki obim rezultata poslovanja, pri ostalim neizmenjenim uslovima, faktor
je poveanja ukupnog prihoda preduzea.

Prihodi od finansiranja su rezultat finansijskih transakcija preduzea. Znaajan
deo ovih prihoda ine kamate kao prihodi od ulaganja slobodnih novanih
sredstava preduzea putem davanja kredita u zemlji i inostranstvu i naplate cene
tih kredita. Kupovine i prodaje na tritu hartija od vrednosti (akcije, obveznice i
sl.) mogu preduzeu doneti prihode, koji ine deo njegovog ukupnog prihoda. U
kategoriju prihoda finansiranja spadaju i prihodi iz poslovanja sa poslovno
vezanim preduzeima u kojima preduzee ima akcije ili udele i uestvuje u
89
zajednikoj dobiti, kao i prihodi od revalorizacije dinarskih i deviznih potraivanja.
U ovu vrstu ukupnih prihoda spadaju i prihodi od dividendi, revalorizacije uloga
banaka i revalorizacije finansiranih potraivanja.

Vanredni pri hodi ne potiu iz redovnog poslovanja preduzea, ve su rezultat
vanrednih i nepredvienih okolnosti. Oni se odnose na:
prihode od prodaje osnovnih sredstava;
prihode od osiguranja;
vikove materijala, gotovih proizvoda, rezervnih delova i dr., utvrenih
inventarisanjem;
nagrade sa sajmovima i izlobama;
naplate teta i otpisanih potraivanja iz ranijih godina
naplate po sudskim reenjima i odlukama i dr.
Vanredni prihodi su stavka na koju preduzee ne moe unapred da rauna i da ih
planira i kalkulie u svojim godinjim planovima poslovanja. Vanredni prihodi su
poeljna katorija koja ne planski uveava ukupne prihode i dobit preduzea.
O konceptu ukupnog prihoda radi se kada govorimo o ukupnom poslovnom
prihodu privrednog drutva, ali i kada je re o poslovnim prihodima;
- po prodajnim teritorijama (strano, domae trite),
- po kanalima prodaje (veleprodaja, maloprodaja),
- po grupama proizvoda i sl.
Obino je samo iskazivanje ukupnog poslovnog rezultata preduzea eksterna
izvetajna obaveza (zvanini bilans uspeha). Svi ostali aspekti obrauna prihoda,
rashoda i rezultata su u domenu upravljakog raunovodstva.

2.1.6. Ponaanje trokova i prihoda

Razlika izmeu trokova i prihoda je ta to se kod prihoda radi o izlaznim
koliinama i cenama iz poslovnog procesa preduzea. a u trokovima o ulaznim
koliinama i cenama. Iz sueljavanja ulaznih i izlaznih vrednosti proistie
ostvarenje efikasnosti poslovnog procesa odatle proistie zahtev za paljiv
90
obraun ukupnog prihoda, ali i ukupnih trokova... Nasuprot ukupnim poslovnim
prihodima stoje ukupni poslovni rashodi, uspeh preduzea se dobija kao razlika
izmeu prihoda i rashoda.
Ekonomska teorija govori o krivolinijskom ponaanju dobitka odnosno o
krivolinijskom ponaanju trokova i prihoda. Zona dobitka, dvostrano je
omeena..
Pri nultom obimu aktivnosti ukupni trokovi su samo sastavljeni od fiksnih
trokova, marginali varijabilni trokovi su nula. i marginalni dobitak slui pokriu
fiksnih trokova. Sa poetkom ostvarivanja proizvodne aktivnosti (sa
proizvodnjom od prve jedinice pa nadalje) ukupne trokove ine fiksni trokovi i
marginalni varijabilni trokovi svake dodatne jedinice. Poto su fiksni trokovi
konstantni za odreeni obim kapaciteta, a varijabilni trokovi po pravilu
konstantni po jedinici onda bi ukupni trokovi bili pravolinijski. Meutim varijablni
trokovi u stvarnosti pokazuju tendenciju rasta pri veoma niskom obimu
aktivnosti, da bi opadali s primicanjem nivou najvee efikasnosti i ponovo,
zahvaljujui opadajuim prinosima, rasli pri veoma visokim stepenima
zaposlenosti. Usled toga ponaanje ukupnih trokova je krivolinijsko.
115

Pri nultom obimu aktivnosti prihodi su nula. Sa prodajom (prve i nadalje jedinice
proizvoda) prihodi rastu
to se tie prihoda, i za njih se moe rei da se ponaaju krivolinijski s
promenom obima u svim uslovima u kojima je obaranje prodajnih cena
predpostavka vee zaposlenosti raspoloivih kapaciteta.
116
Onog trenutka kada
se iz ostvarenih prihoda podmire svi fiksni i svi vrijabilni trokovi dodajne jedinice
firma naputa zonu gubitka i prelazi u zona dobitka, iji je najvei iznos odreen
takom optimalnog obima aktivnosti.
Ovakvo shvatanje ponaanja ukupnih prihoda i ukupnih trokova ima za
posledicu zonu dobitka, koja se na poetku iri da bi se pribliavanjem taki
ekonomskog optimuma ponovo suavala postepeno. Maksimalni rezultat se
ostvaruje pre take potpunog iskorienja kapaciteta. Ovo se objanjava

115
Stevanovi N., Sisstemi obrauna trokova u funkiji upravljanja, Beograd, 1983. str.178
116
91
injenicom da ukupni dobitak poinje da opada jer marginalni trokovi
prevazilaze marginalni prihod.
Ako trokovi u narednom intenzitetu opadaju po jedinici proizvoda, znai da je
proizvodnja privrednog drutvo ispod optimuma, to ukazuje na injenicu da u
tim okolnostima treba nastaviti poveanje obima proizvodnje. Dodue,
ekonomisti se spore oko toga zato ne treba prihvatiti proizvodnju naredne
jedinice kad je ona u ovim okolnostima jeftinija od predhodne. Da bi se na ovo
pitanje odgovorilo neophodna je informacija o visini graninog prihoda i
elastinosti prihoda. U pogledu kretanja prihoda takoe nailazi se na razliita
zonska kretanja. Svako poveanje obima proizvodnje ima za predpostavku
poveanje ponude, a poveanje ponude po elementarnoj logici ekonomije, uz
nepromenjenu tranju, vodi ka opadanju cene. Na taj nain dolazi se u situaciju
da je snienje trokova neutralisano umanjenjem prodajne cene.
117

Teorija trokova je deo mikroekonomske analize koja prouava nastanak,
obeleja i ponaanje trokova u poslovnim procesima. Troak se definie kao
utroak razliitih dobara (materijala, vremena, novca i znanja) potrebnih za
nastanak nekog proizvoda ili usluge koji e se realizovati prodajom na tritu.
Evidencija i nadzor nad trokovima ima tri glavne zadatka:
Utvrditi razliku trokova i prihoda tj. gubitak ili dobitak u poslovanju
Izmeriti uinkovitost privrednog drutva u odnosu na ostale konkurente
(trokovna efikasnosti) i
Osigurati informacijsku podlogu za poslovno odluivanje
Poznavanje visine i kretanja trokova izuzetno je znaajno za svakog privrednog
rukovodioca ma kog ranga, kao to je za ekonomistu koji se bavi poslovnom
ekonomijom od znaaja da poznaje teoriju trokova. Poznavanje dinamike
trokova u svkaom momentu pokazuje stanje firme u smislu njene ekonomske
adaptibilnosti.
118

117
118
92
2.1.7. Granini troak, granini prihod i proseni trokovi

Granini troak predstavlja porast u ukupnim trokovima, kada autput raste za 1
jedinicu. Granini prihod je porast u ukupnom prihodu kada autput raste za 1
jedinicu.
119

Ako je granini prihod vei od graninog troka, privredno drutvo treba da
povea autput. Proizvodnja i prodaja dodatne jednice dodaje vie ukupnom
prihodu nego ukupnom troku uveavajui ukupan profit. Ako je granini troak
vei od graninog prihoda, dadatna jedinica autputa smanjuje ukupan profit.
Prema tome, moemo da koristimo granini troak i granini prihod za
izraunavanje autputa koji maksimira profit. Dokle god je granini prihod vei od
graninog troka, treba nastaviti sa poveanjem autputa.
120

Sa porastom autputa koriste se savremenije maine, proizvodei jeftino dodatni
autput. Kako autput i dalje raste, pojavljuje se problem rukovoenjem velikom
firmom. Rastui autput postaje potekoa i granini troak raste, a prisutan je i
zakon o opadajuim prinosima.
Granini trokovi predstavljaju poveavanje ukupnih trokova, uslovljenih
proizvodnjom dodatne jedinice proizvoda.
Granini prihod predsatavlja dodatni ukupni prihod kada je dodatna jedinica
autputa proizvedena i prodata.
Ukupni prihod i granini prihod zavise od krive tranje za proizvodima i uslugama
firme. Vidno je da granini prihod konstantno opada sa porastom autputa. Moe
biti negativan pri visokim nivoima autputa.
Da bismo prodali vise autputa, cena mora biti sniena. Prodaja dodatne jedinice
autputa po nioj ceni je prvi faktor koji utie na granini prihod. Firma smanjuje
cenu da bi prodala dodatnu jedinicu autputa, po kojoj su sve ranije jedinice
autputa mogle biti prodate. Ovaj efekat smanjuje granini prihod dobijen
prodajom dodatne jedinice autputa.
121

119
Malini S. Upravljako raunovodstvo i obraun trokova i uinaka, Ekonomski fakultet,
Kragujevac, 2006.
120
Jednak J., Osnovi ekonomije, , Beograd, 2002.
121
J ednak J ., Ekonomija, Beograd, 2004.
93
Granini prihod konstantno opada iz dva razloga. Prvo, zbog pada krive tranje,
dodatna jedinica mora biti prodata po nioj ceni. Drugo, sukcesivno snienje
cena smanjuje prihod zaraen od postojeih jedinica, a pri veem autputu postoji
vie postojeih jedinica pri kojima se prihod gubi kada cene i dalje opadaju.
Dakle, granini prihod opada kada autput raste i granini prihod je manji od cene
po kojoj je poslednja jedinica prodata, zato to nia cena smanjuje prihod
zaraen od postojeeg autputa.
122

Oblik krive graninih prihoda reflektuje oblik krive tranje firme. Mala firma na
ogromnom tritu prodaje koliko god eli autputa, bez uticaja na trinu cenu.
Kriva tranje te firme po toj ceni je horizontalna. Prihod od postojeeg autputa se
ne gubi prodajom dodatnih autputa. Kombinacijom graninog troska (MC) i
graninog prihoda (MR) , ispituje se autput koji maksimira profite preduzea. Ako
marginalni prihodi (MR) prevazilaze margianlne trokove (MC), poveanje jedne
jedinice autputa poveae profit.
123

Firme koje maksimiraju svoje profite, trebalo bi da poveaju autpute onoliko
koliko granini prihod prevazilazi granini troak. Ovo pravilo upuuje firmu na
najbolji pozitivni nivo autputa. Ako firma ne ostvaruje profite, onda je najbolje da
se firma zatvori ili preorjentie na proizvodnju drugih proizvoda ili pruanja
usluga.
124

2.2. OBRAUN TROKOVA

Rukovodstvo preduzea postavlja zadatke pred obraun trokova i uinaka.
Njegov smisao se ogleda u vrednosti podataka koje on prua. Podaci koji se
dobijaju kao rezultat obrauna trokova moraju biti odgovarajueg kvaliteta,
kvantiteta i prikazani u odgovarajue vreme i na odgovarajuem mestu. Podaci
koje prua obraun trokova i uinaka se uglavnom koriste za potrebe:
bilansiranja (odreivanje vrednosti zaliha),

122
arki Joksimovi, N. Upravljako raunovodstvo, Grafos, Beograd, 2005.
123
Kragujevac, 2006.
124
J ednak J ., Ekonomija, Beograd, 2004.
94
planiranja i kontrole poslovanja (finansijsko i poslovno planiranje i
kontrola) i
voenja poslovne politike preduzea (politika cena, poslovno
odluivanje, politika raspodele plata).
Osnovni zadaci obrauna trokova u preduzeima jesu sledei:
125

1. Obezbeenje podataka tj. cene kotanja proizvoda i usluge za potrebe
formiranja prodajnih cena.
2. Obezbeenje informacija za potrebe informacione podrke menadmentu
preduzea u procesu poslovno-finansijskog odluivanja.
3. Obezbeenje informacija za potrebe planiranja i kontrole trokova i
uinka, prihoda, rashoda i rezultata po uim organizacionim delovima
preduzea, kao i po proizvodima i uslugama a sve to posmatrano sa
kratkoronog vremenskog aspekta.
Za odabir dobre strategije preduzea moraju se prvo odabrati racionalni ciljevi (a
oni su dobit, prihod, uee na tritu, rast i razvoj) o oni nisu ostvrljivi bez
raspolaganja adekvatnom koliinom masom faktora proizvodnje
126
.Za ove ali i
druge informacije je od izuzetne vanosti obraun trokova. Drugim reima,
informacije o trokovima predstavljaju kritian faktor za veliki broj menaderskih
odluka. Relevantne, blagovremene i transparentne informacije o trokovima
neophodne su u vezi sa aktivnostima kao to su kreiranje proizvoda i usluge,
razvoj, marketing i distribucija.

125
Kneevi P., Strategijsko odluivanje u bankama na osnovu informacija upravljakog
raunovodstva, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2006, str. 178.
126

95

Slika br.3. Sistemi za obraun trokova

Svaki sistem obrauna trokova je skup naela, metoda i postupaka obrade
predmeta obrauna, stvarnih trokova i ostvarenih uinaka, sa ciljem
zadovoljenja odreenih informacionih potreba.
127

Postoji vie razliitih sistema obrauna trokova. Ne postoji jedinstvena
klasifikacija sistema obrauna trokova, zbog toga to se oni mogu klasifikovati
po razliitim kriterijumima. Na ovom mestu pomenuemo dve najvanije
klasifikacije.
128

1. U zavisnosti od toga koji trokovi se ukljuuju u cenu kotanja nosilaca
trokova, sisteme obrauna trokova delimo na:
1. sistem obrauna po stvarnim trokovima i
2. sistem obrauna po planskim trokovima.
U sistemu obrauna po stvarnim trokovima u cenu kotanja se ukljuuju
stvarni trokovi (kod stvarnih trokova koliinska komponenta trokova je
stvarna), dok se u sistemu obrauna po planskim trokovima u cenu kotanja
ukljuuju planski trokovi (kod planskih trokova koliinska komponenta trokova
je planska).

127
Kovaevi M., "Sistemi obrauna trokova", Ekonomski fakultet, Beograd 1982., str. 131.
128
Petrovi Z., Raunovodstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 22.
Sistemi obrauna
trokova
SO po potpunim
trokovima
SO po
nepotpunim
trokovima
SO po stvarnimT. SO po planskim
T.

Raunovodstvena
obrada
SO po
varijabilnimT.
96
2. Zavisno od toga da li se u cenu kotanja nosilaca trokova ukljuuju svi
trokovi poslovanja ili, pak, samo deo tih trokova, sistemi obrauna trokova
mogu biti:
1. sistem obrauna po potpunim i
2. sistemi obrauna po nepotpunim trokovima.
Treba naglasiti da je izmeu sistema obrauna trokova razlika u vrednovanj u
uinaka tj. koji trokovi i u kom iznosu e biti ukljueni u cenu kotanja, ali
i koji rashodi prodatih proizvoda i usluga e biti ukljueni u rashode
preduzea.
Kod prvog sistema u cenu kotanja nosilaca trokova ukljuuju se svi trokovi
poslovanja drugim reima u cenu kotanja uinaka ukljuuju se iznosi svih
trokova proizvodnje a u rashode realizovanih proizvoda jo i iznose svih
trokova uprave i prodaje. Ovde se polazi od shvatanja da, u krajnjoj liniji, svi
trokovi preduzea nastaju zbog ostvarenja odreenog proizvodnog programa,
bez obzira na to to neki od njih nastaju neposredno a neki posredno. Zbog toga
se ovaj sistem obeleava i kao apsorpcioni sistem obrauna trokova.
Za razliku od njega, sistemi obrauna po nepotpunim trokovima ukljuuju u
cenu kotanja nosilaca samo deo trokova poslovanja, odnosno u cenu kotanja
uinaka ukljuuje se iznos samo deo trokova proizvodnje, a u rashode perioda
samo deo trokova uprave i prodaje. Najpoznatiji je sistem obrauna po
varijabilnim trokovima, kod koga se u cenu kotanja ukljuuju samo varijabilni
trokovi. I sistem obrauna po stvarnim i sistem obrauna trokova po planskim
trokovima mogu biti i sistemi obrauna po potpunim i po nepotpunim
trokovima.
Razlika izmeu sistema je u tome gde u masi stvarno nastalih trokova
povlae granicu izmedu trokova proizvoda i trokova perioda
129
Po istom
autoru trokovi proizvoda su trokovi proizvodnog funkcionalnog podruja koji se
ukljuuju u rashode onog perioda u kome e se taj proizvod prodati ili i naplatiti.
Trokovi perioda su odliv ekonomskih vrdnosti u periodu njihovog nastanka jer su

129
97
nastali kao rezultat iscrpljenja uslunih mogunosti od kojih se ne oekuju
odgovarajui efekti u budunosti, pa se ne mogu alocirati na neprodate zalihe.
Treba odmah rei da svaki od navedenih sistema obrauna trokova prua
podatke za potrebe bilansiranja, kontrole i poslovne politike.
Bitno je istaii da se primenom bilo kojeg sistema obrauna trokova i
uinaka, na kraju obraunskog perioda dobija isti periodini rezultat.
Meutim u kraim vremenskim periodima (kvartalima), javie se razlike u
periodinom rezultatu. Razlog za to je razliita obraunska cena kotanja, a zbog
toga razliita bilansna vrednost zaliha, a sve kao posledica razliitog tumaenja
trokova perioda. Odnosno, razliiti sistemi obrauna trokova imaju za
posledicu razliit obraun trokova proizvoda, odnosno obraun proizvodne cene
kotanja. Obraun trokova moe se vriti sistemom obrauna po stvarnim,
standardnim i varijabilnim trokovima.
130

Pored tradicionalnih sistema obrauna trokova, postoje i savremeni obrauni
trokova i uinaka:
131

1. obraun trokova i uinaka po operacijama (Operation Costing);
2. odloeni obraun trokova i uinaka (Backflush Costing);
3. obraun trokova i uinaka na osnovu aktivnosti (Activity Based Costing)
ABC.
ABC-tradicionalni model je bio teak za sprovoenje u okviru organizacija, zbog
visokih trokova koji su nastali zbog potrebe intervjuisanja i anketiranja ljudi za
inicijalni ABC modela, korienja aplikacija subjektivnih i onih koji vre proveru
raspodele vremena, kao i trokova vezanih za odravanje i auriranje modela
kao procesa i promena potronje resursa, i dodavanju novih aktivnosti. Trokovi
se javljaju i usred raznolikosti i kompleksnosti individualnih naloga, kanala i
klijenata. Vremenski voen ABC (Time-driven ABC) zahteva procene od samo
dva parametra: (1) trokova snabdevanja jedinica kapaciteta i (2) vreme

130
Stevanovi N., Malini D.,, Milievi V."Upravljako raunovodstvo", Ekonomski fakultet,
Beograd, 2007.
131
Videti: Reginald Tomas Yu-Lee, Explicit cost dynamics: an alternative to activity-based
costing, J ohn Wiley and Sons, 2001.
98
potrebno za obavljanje transakcija ili aktivnosti, te je zbog toga prijemljiviji za
korienje.
132

Slika br.4. Sistemi obrauna trokova (V:S procentualno uee)
Kontni plan ovog knjigovodstva razvijen je po procesnom funkcionalnom principu.
U okviru klase 9, vodi se sintetika i analitika evidencija proizvodnje,
poluproizvoda i gotovih proizvoda. Sem toga u okviru klase 9 mogu se sprovoditi
i knjienja u vezi zaliha materijala, robe i proizvoda.
Obraun trokova i uinaka prua podatke o:
133

Cenama kotanja proizvoda i usluga koje preduzee proizvodi i prodaje.
Cene kotanja se najee koriste za voenje politike cena i za
alternativno poslovno odluivanje,
Iznosima i vrstama promena vrednosti zaliha (proizvodnje, poluproizvoda i
gotovih proizvoda obavezno a materijala i robe paualno). Ove
podatke koristi finansijsko knjigovodstvo,
Odstupanjima od predvienih uslova (odstupanje u potronji, zaposlenosti
i efikasnosti,)

132
Kaplan, Robert S. and Anderson, Steven R., Time-Driven Activity-Based Costing (November
2003). Available at SSRN: http://ssrn.com/paper=485443
133
Petrovi Z., Raunovodstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 76.
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
stvarni stand. VT
PCK
99
Poslovnim rezultatima po obraunskim jedinicama preduzea i za
preduzee kao celinu.
Svrha obrauna trokova je:
1. Pravljenje razlike izmeu alokacije trokova u odnosu na uzroke i efekte, i
proizvoljne alokacije Direktni trokovi se mogu lako povezati sa nosiocima
trokova, dok indirektni ne mogu. Zbog toga, neophodno je indirektne
trokove vezati za nosioca korienjem odreenih kriterijuma. Da bi se
tano rasporedili trokovi po nosiocima, neophodno ih je vezivati po
kriterijumu uzroka i efekata.
2. Razliite informacije o trokovima su potrebne za razliite svrhe.
Proizvodna preduzea vezuju trokove za proizvode iz dva razloga: prvi u svrhu
eksterne evidencije profita (finansijsko raunovodstvo) i procenu vrednosti zaliha
da bi se proizvodni trokovi rasporedili na prodate proizvode i zalihe; drugi, u cilju
obezbeivanja relevantnih informacija za donoenje odluka o upravljanju.
Finansijsko raunovodstvo zahteva da za proizvode budu vezani samo
proizvodni trokovi, a za donoenje odluka je neophodna informacija i o
proizvodnim, i o neproizvodnim trokovima.
* Sistemi obrauna trokova se razlikuju po sloenosti
Sistemi obrauna trokova mogu biti i jednostavni, i sloeni. Jednostavni sistemi
su jeftiniji za sprovoenje, koriste u velikoj meri proizvoljnu alokaciju trokova na
nosioce, ne daju tanu informaciju o ceni kotanja i generalno imaju veliki broj
greaka. Sloeni sistemi obrauna su skuplji, vie se oslanjaju na rasporeivanje
prema uzrocima i efektima, generalno daju tanije i preciznije informacije o ceni
kotanja, i imaju manje greaka.
134

Kada su u pitanju ameriki sistemi obrauna trokova vano je napomenuti da za
svako mesto, ili nosioca trokova, trokovi su podeljeni na fiksne i varijabilne.
Ovaj sistem se zasniva na analitikim metodama za rasporeivanje indirektnih
trokova na odreene nosioce. Ovaj sisem je odlian za praenje i kontrolu

134
Colin Drury, Management and cost accounting,Thomson, London, 2004, str. 80 85.
http://books.google.com/books?id=F8zV885FSw0C&pg=PA60&dq=costing+systems&lr=&ei=ElK
GS7K9NoqCyAS5rPyaDg&hl=sr&cd=3#v=onepage&q=costing%20systems&f=false (datum
pristupa 23. februar 2010.)

100
trokova preko centara odgovornosti. Koristi razliite centre trokova, tako da
kada se sve rasporedi, svaki centar trokova je homogen u odnosi na odreenog
nosioca troka. To omoguava jasan i precizan uvid, koji otvara mogunosti
kontrole trokova i unapreenje produktivnosti. Jasno razdvaja fiksne i varijabilne
trokove i obezbeuje kratkoronu kontrolu trokova. I, razdvajajui fiksne (ili
trokove perioda) od varijabilnih, omoguava fleksibilnim budetima da se
pripreme za svaki period, tako da trokovi tog perioda budu u saglasnosti sa
planiranim sredstvima. Na taj nain, menaderi centara trokova imaju
informaciju i motiv da prilagode kratkorone izvore kratkoronoj tranji za tim
izvorima. Ovaj sistem evidentira ne efikasna odstupanja u centrima trokova u
kojima se pojavljuju, pre nego da ih alocira sa indirektnih na direktna mesta, ili sa
centra proizvodnje na proizvode.To jest, trokovi se prebacuju izmeu mesta
trokova u planiranom iznosu, pokazujui standardni nivo efikasnosti. Ovi sistemi
imaju dva nedostatka koja drastino umanjuju njihovu vrednost za dananja
preduzea. Prvo, ne daju informaciju o tanim trokovima vezanim za
proizvodnju, proizvode i prodaju. Za cenu proizvoda, sistemi mogu da identifikuju
kratkorone varijabilne trokove vezane za proizvodnju vee ili manje koliine
jedinica proizvoda. Ali ne uspevaju da prepoznaju i tano rasporede mnoge
druge trokove vezane za dizajniranje, proizvodnju, isporuku, marketing, prodaju
i servisiranje pojedinanih proizvoda. Veliki iznosi tih trokova ostaju
nerasporeeni na pojedinane proizvode i kupce. Drugo, ak i znaajnije, previe
fabrikih trokova tretiraju kao fiksne ili trokove perioda. Trokovi perioda se ili
potpuno zanemaruju, kao u sistemima direktnog obrauna trokova, ili
rasporeuju koristei identine kriterijume (teina materijala, sati rada) za
rasporeivanje varijabilnih trokova na jedinicu proizvoda.
135

135
Robert S. Kaplan, Robin Cooper, Cost and effect strategy management finance aaco: using
integraded costs, to drive profitability and performance, Harvard Business School
Press,1998,str.28-34.
http://books.google.com/books?id=SP4ziJ kv3yQC&pg=PA28&lpg=PA28&dq=staandard+costs+a
nd+flexible+budgeting+systems&source=bl&ots=vdr-
5Et24o&sig=OsfXLuOuuDrChCx_IXVcNPyBiLg&hl=en&ei=VHKGS86QEsm64gbg_-
m2Dw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=2&ved=0CAoQ6AEwAQ#v=onepage&q=&f=fal
se (datum pristupa 4.maj 2010.)
101
2.2.1. Sistem obrauna po stvarnim trokovima

U ekonomskoj teoriji razvoj sistema obrauna objanjava se na razliite naine.
Veliki broj autora zastupa tezu da je ovo jedna od najstarijih metoda obrauna
trokova. Njen cilj se sastoji u tome da obezbedi obraun stvarne cene kotanja
proizvoda, odnosno usluga. Ovaj sistem njenog razvoja se karakterie:
Stabilnim monetarnim prilikama
Relativno niskim optim trokovima i
Uskim asortimanom proizvoda.
Relativno niski trokovi opteg karaktera imali su za predpostavku da se najvei
deo trokova neposredno kalkulie i dovodi u neposrednu vezu sa pravim
uzronikom. Relativno mala masa optih trokova, (i u sluaju pogrenog
kalkulisanja) nee bitnije uticati na zakljuke o ekonomskoj efikasnosti. Meutim,
sa poveanjem optih trokova raste i rizik od pogrene kalkulacije optih
trokova. Slino je i kod asortimana. U sluaju relativno uskog asortimana ili u
pojedinanoj proizvodnji, nije znaajno da li e se opti trokovi podeliti na
nocioce na jedan ili drugi nain. Meutim, kada se proizvodni asortiman proiri i,
u isto vreme, poveaju opti trokovi, ova problematika postaje suvie sloena,
pa konvencionalni metodi obrauna ne mogu zadovoljiti svoju namenu da
poslue kao instrumenti pravilnog kalkulisanja. Poveanje optih trokova i
irenje asortimana proizvodnje i prometa su dva meusobno uslovljena
fenomena. Ve u trenutku kada se sa proizvodnje jednog pree na proizvodnju
dva proizvoda, jedan deo trokova postaje opti ili zajedniki za oba proizvoda.
to se asortiman dalje iri, sve vea masa trokova ima karakter zajednikih ili
optih trokova vie razliitih nosilaca koje treba pravilno rasporediti na nosioce.
Sistem obrauna po stvarnim trokovima je usmeren iskljuivo na stvarno
nastale trokove obraunskog perioda. On spada u apsorpcione sisteme
obrauna trokova, jer u cenu kotanja ukljuuje sve vrste trokova proizvoda
u stvarnom iznosu.
136

136
102
Ono to je specifino za ovaj sistem obrauna, izmeu ostalog jeste injenica da
su se iz ovog sistema obrauna razvili preostali sistemi obrauna trokova, kao i
da je ovaj sistem znaajno zastupljen u praksi preduzea.
Sistem obrauna po stvarnim trokovima u proizvodnu cenu kotanja
proizvedenih uinaka ukljuuje sve vrste trokova proizvodnje odnosno
proizvodnog funkcionalnog podruja u stvarno nastalim iznosima, a za
potrebe finansijskog knjigovodstva radi bilansiranja zaliha uinaka.
137

U komercijalnu cenu kotanja nosilaca rezultata odnosno u cenu kotanja
realizovanih proizvoda i usluga sistem obrauna po stvarnim trokovima
ukljuuje jo i sve vrste trokova opteg upravljanja i administracije
preduzea (trokove uprave), kao i stvarne trokove prodaje. Komercijalna
cena kotanja je relevantna za obraun rashoda realizovanih proizvoda i usluga.
to se tie stvarnih trokova istraivanja i razvoja, finansiranja i drugih
zajednikih trokova preduzea, te trokove sistem obrauna po stvarnim
trokovima ne ukljuuje ni u proizvodnu ni u komercijalnu cenu kotanja ,
ve ih pokriva iz rezultata proizvoda.
Dakle, primarni cilj obrauna po stvarnim trokovima je da prui odgovor na
pitanje: kolika je stvarna cena kotanja datog proizvoda. U nekoj ranijoj fazi
razvitka privredniko rezonovanje je zasnovano upravo na realizaciji ovog cilja.
itav poslovni sistem se svodi na utvrivanje koliko proizvod stvarno kota, za
koliko je prodat i kolika je zarada na njemu. Razume se da ni kasnije faze
privrednog razvoja i ekonomskog rezonovanja nisu prevazile ovakav nain
razmiljanja. injenica je, meutim, da je ovakav sistem rezonovanja sa
razvojem privrede postajao sve manje znaajan, tako da su saznanja ove vrste
postala sekundarna.
Kalkulacija utvrena po sistemu obrauna po stvarnim trokovima zasniva se na
poznatim i nepoznatim elementima. Poznati elementi su koliina stvarnih
utroaka u procesu reprodukcije, stvarne cene (nabavne) za sve utroke i
precizne identifikacije utroaka. Nepoznati elementi su trokovi opteg karaktera,
kao i trokovi koji se sa njima izjednaavaju.

137
Kovaevi M., "Sistemi obrauna trokova", Ekonomski fakultet, Beograd 1982.
103
Glavni cilj sistema obrauna po stvarnim trokovima je naknadna kalkulacija
porudbina i proizvoda pogona. Kod ovakvog sistema imamo princip u praksi
poznat kao potpuno prevaljivanje trokova. Saglasno tom principu sve vrste
trokova bilo direktno kao pojedinani trokovi ili indirektno kao opti trokovi
moraju da se zaraunaju nosiocima trokova. Karakteristino za ovaj sistem
jeste da nema odstupanja u trokovima. To podjednako vredi i za proizvodno i za
neproizvodno funkcionalno podruje. Drugim reima, svi trokovi proizvodnje u
njihovom stvarnom iznosu konstituiu proizvodnu cenu kotanja nosilaca
trokova, a svi trokovi marketinga i trokovi opteg upravljanja ili
administracije (ili i trokovi istraivanja i razvoja i trokovi finansiranja, ako
se eventualno i ove grupe alociraju po nosiocima) dopunjuju komercijalnu
cenu kotanja realizovanih proizvoda (nosilaca prihoda i poslovnog rezultata).
138
Sistem obauna po stvarnim trokovima u okviru proizvodnih trokova ne
poznaje trokove perioda, proizvodni trokovi su u celini trokovi proizvoda. Zato
ro u cenu kotanja proizvoda ukljuuju sve trokove proizvodnje u njihovom
stvarnom iznosu.
139
Potpuno prevaljivanje neproizvodnih trokova na nosioce
uspeha
140
ne utie na periodini rezultat zato to je re o trokovima perioda, dok
princip potpunog prevaljivanja trokova proizvodnje na nosioce trokova ima
uticaja na periodizaciju trokova i rezultata.

138
Beograd, 2009, str.289.
139
140
Nosioci uspeha (dobitka ili gubitka) su prodati proizvodi i usluge, koji su do okonanja
proizvodnje bili nosioci trokova.
104

Slika br. 5. Periodizacija trokova prema sistemu obrauna po stvarnim trokovima
Izvor: Stevanovi N., Sistemi obrauna trokova, Ekonomski fakultet, Beograd,
2007.
Predpostavke na kojima postoji ovaj sistem obarauna su:
141

svako funkcionalno podruje (proizvodno i neproizvodno) se vezuje za
svoje mesto trokova, ali ostaje ,,nevidljiv'' interni obraun izmeu mesta
trokova;
pogonski obraun funkcionie kao zasebna celina odnosno potpun
raunski sistem;
primarni trokovi su svi vezani za svoja mesta trokova, tako da se on
moe uporediti sa sistemima obrauna trokova;
zanemaren je izuzetak da u cenu kotanja zaliha bude ukljuen i deo ili
svi trokovi uprave, prodaje i istraivanja i razvoja;
predpostavka da nema poetnih zaliha uinaka, a na kraju tekueg i na
poetku narednog perioda pojavljuje samo zalihe gotovih proizvoda i na
taj nain se ne skriva sutina sistema,

141
Beograd, 2009, str. 295.
105
u pogonski obraun se preuzimaju i trokovi finansiranja. Tako da se u
njemu obraunava i poslovni i redovni rezultat,
za potrebe lake preglednosti ilustracije korien je knjigovodstveni
(kontni) oblik, a ne statistiko-tabelarni.
Ako posmatramo knjigovodstvenu metodu sistema obrauna po stvarnim
trokovima, moemo istai deset faza:
142

I faza preuzimanje vrednosti poetnih zaliha iz finansijskog knjigovodstva (FK)
II faza Obraun i knjigovodstveno obuhvatanje primarnih trokova (FK)
III faza Preuzimanje i alokacija primarnih trokova
IV faza Obraun i obuhvatanje sekundarnih trokova
V faza Obraun i knjienje trokova neproizvodnih slubi
VI faza Konaan obraun
VII faza Ukljuivanje poslovnih prihoda u obraun trokova
VIII faza Utvrivanje periodinog poslovnog rezultata
IX faza Zakljuak poslovnih knjiga RT
X faza Sastavljanje i prezentacija raunovodstvenih izvetaja
Kada je u pitanju metoda POL-a odnosno knjigovodstvenog organizacionog
sredstva za realizaciju statistiko-tabelarne metode obrauna trokova i uinaka,
trokovi se razvrstavaju u dve dimenzije:
143

horizontalno po mestima i nosiocima trokova
vertikalno po razliitim vrstama trokova

2.2.1.1. Uticaj sistema obrauna po stvarnim trokovima na vrednost
zaliha i periodini rezultat i fleksibilnost cene kotanja u ovom sistemu

Bilansiranje zaliha i periodinog rezultata predstavlja jedan od osnovnih ciljeva
internog obrauna a samim tim i sistema obrauna po stvarnim trokovima.
Sistem obauna po stvarnim trokovima u okviru proizvodnih trokova ne

142
Malini, S., Upravljako raunovodstvo i obraun trokova i uinaka, Ekonomski fakultet
Kragujevac, 2005, str. 85.
143
106
poznaje trokove perioda, proizvodni trokovi su u celini trokovi proizvoda. Zato
ro u cenu kotanja proizvoda ukljuuju sve trokove proizvodnje u njihovom
stvarnom iznosu.
144
Njihovu raspodelu na nosioce trokova vri na osnovu
ostvarenog obima proizvodnje. Sve to doprinosi iskazivanju skrivenih gubitaka u
bilansu stanja i nepostojeih dobitaka u bilansu uspeha, to protivrei
opteprihvaenom naelu opreznosti bilansiranja kod nas. Skriveni gubici i fiktivni
dobici su rezultat injenice da u bilansnu vrednost zaliha sistem ukljuuje i
trokove po osnovu nedovoljne ekonominosti troenja varijabilnih faktora
proizvodnje, nedovoljne efikasnosti, itd. To ima za posledicu meuperiodino
premetanje rezultata, tj. mogunost popravljanja poslovnog rezultata ostvarenog
u tekuem periodu na teret poslovnog rezultata u nekom od narednih perioda.
Rezultat dosledne primene sistema obrauna po stvarnim trokovima je
fleksibilna, meuperiodino neuporediva i proizvodna i komercijalna cena
kotanja jedinice uinka.
145
Iz toga moemo da zakljuimo da na periodini
rezultata deluju sledei faktori:
146

obim prodaje i prodajne cene
obim proizvodnje (iskorienost kapaciteta)
ekonominost troenja varijabilnih faktora proizvodnje i
efikasnost tekueg rada
Nesumnjivo je da ovi faktori deluju na periodini rezultat ali zavisi od preduzea
na koji e nain i u kom smeru delovati i kog inteziteta. Podobnost ovog sistema
obrauna za bilansiranje zaliha i rezultata treba oekivati u duem vremenskom
periodu u kratkoronom periodu moe doi do premetanja rezultata meu
periodima zbog dejstva izloenih faktora koje moe biti u istom smeru ili
opoziciono.
Na osnovu svega do sada izreenog moemo zakljuiti da je promenljiva
proizvodna cena kotanja svojstvena sistemu obrauna po stvarnim trokovima i
ona nastaje zbog principa potpunog prevaljivanja trokova. Pri tome, ponaanje

144
145
Trtovac,Dr A, 2006.god. Primerenost sistema obrauna trokova potrebama bilansiranja zaliha i
periodinog rezultata, Raunovodstvo, Beograd, str. 53.
146
Trtovac,Dr A, 2006.god. Primerenost sistema obrauna trokova potrebama bilansiranja zaliha i
periodinog rezultata, Raunovodstvo, Beograd, str. 54.
107
fiksnih trokova proizvodnje u odnosu na promene stepena zaposlenosti
preduzea i njegovih uih jedinica, ima odluujui uticaj na vrednost zaliha i
periodini rezultat.

2.2.1.2. Prednosti i slabosti sistema obrauna po stvarnim trokovima

Obraun po stvarnim trokovima vri se upravo po ukupnim stvarno nastalim
trokovima bez iskazivanja eventualnih smanjenja ili prekoraenja. Obraun po
stvarnim trokovima bazira se na prolosti i iskustvu, Iskljuena je mogunost
tekue kontrole trokova Sutinski nedostaci sistema obrauna po stvarnim
trokovima su promenljivost visine stvarne cene kotanja iz perioda u period i
orjentisanost na prolost tj. istorijske trokove, kao i to to kao apsorpcioni sistem
nudi cenu kotanja koja sadri i one delove trokova koji se javljaju kao posledica
subjektivnih slabosti odnosno organizacionih propusta. Naknadne kalkulacije su
nosioci glavnih informacija koje sistem obrauna po stvarnim trokovima
prua.
147

Osnovne prednosti sistema obrauna po stvarnim trokovima su:
Sistem obrauna trokova koji je prvi nastao
ini osnovu za razvoj drugih sistema obrauna trokova
Znaajno je zastupljen u praksi.
Meutim i ovakav sistem obrauna ima svoje nedostatke, oni se najbolje
primeuju sa aspekta ciljeva kojima svaki savremen i korektan obraun trokova
treba da tei:
za utvrivanje rashoda realizovanih proizvoda u bilansu uspeha;
za odreivanje vrednost zaliha u bilansu stanja;
za kontrolu poslovanja mesta trokova i preduzea u celini;
za analizu rentabiliteta proizvoda;
i za uspeno voenje poslovne politike.
Slabosti sistema obrauna po stvarnim trokovima koji ugroavaju ispunjenje
ciljeva obrauna trokova su:

147
Stevanovi N., "Sistemi obrauna trokova", Ekonomski fakultet, Beograd 2004.str.58
108
1) U cenu kotanja proizvoda su i pored ostalih trokova ukljueni i trokovi
nastali usred subjektivnih, organizacionih i drugih slabosti. Otuda imamo
situaciju da se stvarna cena kotanja dovodi u pitanje.
2) Stvarna cena kotanja nastala usled primene sistema obrauna po stvarnim
trokovima, je vrlo fleksibilna u nizu sukcesivnih obraunskih perioda usled:
promena obima proizvodnje, promena utroaka faktora proizvodnje, itd.
3) Aurnost obrauna je u ovom sistemu naruena i prilikom utvrivanja
stvarnih trokova utroenih faktora proizvodnje i prilikom predaje proizvoda
iz proizvodnje u skladite i obraunavanja rashoda realizovanih proizvoda.
4) Stvarna cena kotanja proizvoda ima iskljuivo istorijski (proli) karakter pa
je uz ostalo nepogodna za potrebe kontrole trokove po mestima trokova
(izuzev ako se radi o meuperiodinoj kontroli).
5) Nerealnost, fleksibilnost, istorijski karakter stvarne cene kotanja proizvoda
uz sveprisutnu neaurnost oteavaju a ponekad gotovo i onemoguavaju
analizu i ocenu rentabiliteta nosilaca trokova (proizvoda).
Odnosno, slabosti sistema obrauna po stvarnim trokovima su:
148

Ne obezbeuje adekvatnu informacionu osnovu
Ne odgovara zahtevima realnog bilansiranja zaliha
Oteana je kontrola trokova
Izostanak standardne komponente trokova, prihoda i rezultata
Nisu zadovoljeni informacioni zahtevi politike prodajnih cena
Prenaglaen znaaj MT kao organizacionih jedinica
Ne zadovoljava princip aurnosti.
Uloga stvarnih trokova, kao novanih izraza vrednosti stvarnih utroaka
elemenata proizvodnje po stvarnim cenama u odreenom obraunskom periodu,
najznaajnija je u smislu pruanja kalkulacione i informacione podloge za
donoenje upravljakih odluka o trokovima. Kako se oni obraunavaju
naknadno, to jeste istorijski, njima se ne moe osporiti izuzetna vanost za
evidentiranje, ocenu, praenje i analizu troenja u protekloj proizvodnji,

148
109
racionalnosti korienja elemenata proizvodnje, kao i efekata poslovanja u visini
ostvarenog dobitka. Sa tog aspekta, stvarni trokovi su nezamenljivi deo internih
i eksternih izvetaja o ostvarenom poslovanju preduzea. Takoe, oni su i kljuni
deo osnove za predvianje, odnosno planiranje trokova u buduim periodima
Dakle, obraun po stvarnim trokovima, usmeren na obezbeenje to tanije
stvarne cene kotanja uinaka, moe da zadovolji ukoliko je re o trokovima
nastalim u neophodnim iznosima odnosno da se ne javljaju trokovi usled
neiskorienosti kapaciteta, neekonominosti troenja materijala, neefikasnosti
rada i dr. Ovi trokovi ne smeju biti ukljueni u vrednost zaliha, ve ih treba
tretirati kao trokove perioda. U vezi sa tim, treba posebno obratiti panju na
zastoje u proizvodnji odnosno asove ekanja na materijal, posla i slino ili,
eventualno, pojavu dopunskih trebovanja.
149

Ovakav sistem sa svim svojim slabostima i nedostacima stvorio je potrebu da se
u modernoj praksi stvori tenja za pojavom novog i uspenijeg sistema obrauna
trokova. Rezultat takve tenje je sistem obrauna po planskim trokovima.

2.2.2. Sistem obrauna po standardnim trokovima

Moe se rei da sistem obrauna po standardnim trokovima, predstavlja skup
ciljeva, organizaciono-metodolokih pravila i odgovarajuih obraunsko-
knjigovodstvenih procedura za obraun i utvrivanje standardnih i stvarnih
trokova, prihoda i rezultata za preduzee u celini i po odabranim segmentima, s
ciljem stvaranja adekvatne raunovodstvene baze podataka namenjene razliitim
korisnicima.
Sistem obrauna po standardnim trokovima spada u grupu apsorpcionih
sistema obrauna trokova. U proizvodnu cenu kotanja proizvedenih uinaka
ukljuuje sve vrste, odnosno grupe trokova funkcionalnog podruje
proizvodnje, ali samo u njihovim standardnim iznosima. U cenu kotanja
realizovanih proizvoda odnosno komercijalnu cenu kotanja ukljuuje jo i

149
J ablan-Stefanovi R. Dodatna kalkulacija cene kotanja uinaka. Ekonomske teme. 2008;
46(2):95-109.
110
standardne iznose svih vrsta odnosno grupa trokova uprave i trokova
prodaje. Standardnu proizvodnu cenu kotanja nudi za potrebe procene zaliha
nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda, a standardnu komercijalnu cenu
kotanja koristi u svrhe analitikog obrauna rezultata. Na mestima trokova
proizvodnje uprave i prodaje pojavljuju se odstupanja stvarnih od standardnih
trokova (to je glavni informacioni doprinos ovog sistema obrauna trokova).
On sva ta odstupanja kao i sve stvarne trokove istraivanja i razvoja,
finansiranja i druge zajednike trokove ne ukljuuje ni u proizvodnu ni u
komercijalnu cenu kotanja, ve ih pokriva iz rezultata prodatih proizvoda i
usluga odnosno tretira ih rashodima perioda. Najznaajniji produkt sistema
obrauna po standardnim trokovima jeste planska (standardna) kalkulacija.
Za razumevanja ovog sistema treba objasniti i znaaj standarda.
Viestruka uloga i znaaj standardnih trokova mogu se rezimirati u sledeem:
150

Standardi predstavljaju najrelevantnije merilo za uporeivanje trokova.
Standardi omoguavaju primenu principa izolacije.
Standardi obezbeuju lokalizovanje odgovornosti, odnosno zasluge za
odstupanja od standarda.
Standardi pojednostavljuju knjigovodstveni postupak i ine ga
ekonominijim..
Pojednostavljenje knjigovodstvenog postupka doprinosi sa svoje strane i
njegovom ubrzanju. Dajui prednost odstupanjima, odnosno njihovim
akcentiranjem, takozvani istorijski trokovi, tj. trokovi za prole periode,
u velikoj meri gube svoju istorijsku karakteristiku..
Standardi doprinose razvijanju inicijative za ekonominije poslovanje.
Dobro postavljeni standardi predstavljaju neku vrstu cilja kome se tei.
Osim kao instrument predrauna i kontrole trokova, standardi su potvrdili
svoju ulogu i u kontekstu utvrivanja prodajne cene. Prodajne cene

150
111
odreene na bazi standardnih trokova osloboene su eventualnih
greaka
Standardi pomau i prilikom formiranja efikasnije poslovne politike
preduzea.
Na podruju vrednovanja zaliha, standardi mogu isto tako da odigraju
veliku ulogu. Pre svega, vrednost zaliha se moe procenjivati tanije,.
Standardi imaju vanu ulogu kod planiranja trokova i prihoda. U
preduzeima u kojima su standardi uhodani, oni predstavljaju osnovicu
finansijskog plana.
Pojam standardizacije ne znai samo standardizovanje trokova u proizvodnji za
svaku funkciju ,ve to podrazumeva i utvrivanje standarda za svaku aktivnost u
preduzeu, za svaki rad koji prouzrokuje trokove odreene vrste.
Prema tome, mogu se razlikovati standardi za kontrolu trokova prilikom
obavljanja pojedinih funkcija nabavka, proizvodnja, finansije itd. esto se
nailazi na shvatanje da, kada je re o standardizovanju trokova, ima se navodno
u vidu samo neka od aktivnosti neposredne proizvodnje, ali praksa pokazuje da
je standardizacija trokova jednako znaajna i na podruju administativnog rada,
kao i kod rada u preduzeu bilo koje vrste
151

Kada je re o vrstama standardnih trokova, pored ostalog, treba razlikovati
individualne i grupne standarde. Individualni se standardi utvruju za linu
kontrolu trokova na pojedinim radnim mestima. A grupni standardi za kontrolu
grupe radnika, funkcije ili dela preduzea.
Sistem planiranja i obraunavanja po standardnim trokovima javio se kao
rezultat zahteva za objektivnom i efikasnom kontrolom trokova, s obzirom da
trokovi, iako ne jedini, predstavljaju relevantan faktor od znaaja za rast i razvoj
preduzea, kao i tenje da se determiniu efikasne poslovne odluke za
budunost.
152

151
152
Gaji L. Komparativna analiza sistema obrauna po standardnim trokovima i obrauna
trokova zasnovanog na aktivnostima. Traktori i pogonske maine. 2007; 12(3):100-106.
112
Obraun po standardnim trokovima se odvija u dve glavne faze i to:
153

Faza standardizovanja trokova i uinaka koja rezultuje kalkulacijama
standardnih cena kotanja deliminih uinaka i konanih uinaka
preduzea i
Faza primene standardnih trokova u sistematskom obraunu trokova i
uinaka.
Treba naglasiti da je za ostvarenje obe faze obrauna po standardnim
trokovima neophodno obezbediti predhodne odgovarajue pripreme a to su:
154

-izbor mesta trokova,
-izbor nosilaca trokova i poslovnog rezultata,
-izbor jedinica uinaka mesta trokova,
-izbor prikladne metode kalkulacije i
-izradi kontnog plana pogonskog obrauna.
Obraun po standardnim trokovima predstavlja znatno analitiniji obraun u
pogledu evidencije odstupanja izmeu ostvarenih i predvienih trokova od
obrauna po normativnim trokovima. To se ogleda u sledeim osnovnim
karakteristikama evidencije po standardnom sistemu obrauna:
155

1. Odstupanja izmeu standardnih i stvarnih trokova odvojeno se prate za
direktne trokove materijala, za direktne trokove rada i za opte trokove.
2. Za direktne trokove (materijala i rada) posebno se prate odstupanja koja
su nastala zbog razlike izmeu stvarnih i standardnih utroaka, a posebno
odstupanja koja su nastala zbog razlike izmeu standardnih i stvarnih
cena materijala i platnih tarifa rada.
3. Za opte trokove posebno se prate odstupanja koja su nastala zbog
veih utroaka od normalnih, a posebno odstupanja koja su nastala zato
to kapacitet nije iskorien u predvienom obimu.

153
Stevanovi N., Sistemi obrauna trokova, Ekonomski fakultet, Beograd, 2009, str. 248.
154
Stevanovi N., Sistemi obrauna trokova, Ekonomski fakultet, Beograd, 2009, str. 248
155
Kisi D. Obraun trokova i prihoda po razliitim sistemima obrauna. Raunovodstvena
praksa. 1999; posebno izdanje, str. 107.
113
4. Opti trokovi se ne planiraju vrsto u jednom iznosu, nego se predviaju
elastino (fleksibilno) za razliite stepene iskorienja kapaciteta. Pri tome
je vano da se odredi normalni kapacitet i jedinica za njegovo izraavanje
koja prema vrstama aktivnosti, na primer moe biti as, tona, kg i slino.
Ovi trokovi se planiraju na dva naina i to:
to se za razne stepene zaposlenosti predviaju opti trokovi, a
ako se ostvareni stepen zaposlenosti nae izmeu dva uzastopna
stepena, onda se uzima prosek njihovih trokova,
to se jednom iznosu fiksnih trokova prema ostvarenom stepenu
zaposlenosti dodaje proporcionalni iznos varijabilnih trokova.
5. Odstupanja po standardnom sistemu obrauna mogu da terete finansijski
rezultat srazmerno realizovanoj proizvodnji ili u celini.
Standardi se definiu za pojedine vrste trokova, posebno za direktne
(pojedinane) i posebno za indirektne (opte) trokove, kako bi se utvrdila visina
standardne cene proizvoda, odnosno uinka. Kod utvrivanja standardnih
trokova, problem se ne javlja kod direktnih trokova, jer se ovi trokovi mogu
predvideti na osnovu egzaktno utvrenih utroaka materijala i rada po jedinici
proizvoda i realno predvienih cena materijala, kao i standardnih startnih osnova
zarada - standardnih cena po jedinici rada. Ali, odgovarajui problemi nastaju
kod utvrivanja standardnih optih trokova.
Posmatrano s aspekta kalkulacije cene koju produkuje, sistem obrauna po
standardnim trokovima spada u apsorpcione sisteme obrauna, jer omoguuje
utvrivanje proizvodne i komercijalne cene. To zahteva, u nizu metodolokih
postupaka, vezivanje direktnih trokova za nosioce, a indirektnih trokova za
mesta. Opti trokovi se, prema odabranim osnovama, s mesta nastanka
prenose na nosioce.
Sistem planiranja i obraunavanja po standardnim trokovima ispoljio je niz
prednosti u odnosu na sisteme obraunavanja trokova koji su mu predhodili.
Vredno je pri tom istai da obraun po standardnim trokovima omoguava:
156

156
Gaji L. Komparativna analiza sistema obrauna po standardnim trokovima i obrauna
trokova zasnovanog na aktivnostima. Traktori i pogonske maine. 2007; 12(3):100-106.
114
realnije vrednovanje zaliha,
efikasnije voenje politike prodajnih cena na osnovu trokovne podloge po
osnovu unapred utvrenih planskih - standardnih cena uinka - proizvoda,
utvrivanje odstupanja izmeu standardnih i stvarnih trokova kao osnove
upravljanja
trokovima po principu izuzetka i usmeravanje panje na ekstremno
ponaanje trokova,
realno planiranje trokova i rezultata prema planiranom obimu aktivnosti
za potrebe
preduzea kao celine i za potrebe organizacionih delova preduzea,
auran, jednostavan i ekonomian sistem internog obrauna,
kontrolu trokova za preduzee kao celinu, kao i kontrolu trokova po
uim
organizacionim delovima preduzea,
ralanjavanje poslovnog rezultata preduzea po organizacionim
delovima, to predstavlja
polaznu osnovu stimulativne raspodele, a po osnovu uspenosti
upravljanja sredstvima itd.
Dakle, ciljevi standardnog obrauna se pre svega odnose na to veu
operacionalizaciju i to snaniji uticaj u oblasti poslovne politike. Ovaj sistem
obrauna prevazilazi neke nedostatke drugih obraunskih sistema, i u najveoj
moguoj meri slui poslovodnim organima kao instrument voenja poslovne
politike i strategije.
Proces praenja, analize i ocene odnosno planiranja, kontrole i usmeravanja
troenja elemenata proizvodnje, u kojem standardni trokovi kao kontrolno
upravljaki instrument zauzimaju centralno mesto, podrazumeva vie
meusobno povezanih aktivnosti, kao na slici koja sledi.
115

Slika br. 6. Standardni trokovi kao kontrolno - upravljaki instrument
Izvor: Ratkovi-Abramovi M., Standardni trokovi i racionalizacija poslovanja
preduzea, Majska konferencija o strategijskom menadmentu, 06-08 jun 2005,
Bor, Srbija i Crna Gora

Slika br. 7. Periodizacija trokova prema sistemu obrauna po standardnim trokovima
2007
116
Meutim, stalne promene uslova poslovanja, posebno posmatrano kroz nova
tehniko-tehnoloka reenja i dostignua, pred obraun trokova postavljaju se
novi, drugaiji, uslovima poslovanja primereni, informativni zahtevi. Po tom
osnovu obraun trokova se menja, razvija, u cilju pronalaenja novih metoda i
tehnika, kao odgovor na novopostavljene informativne zahteve. Tako se razvijaju
novi pristupi u pogledu upravljanja i obrauna trokova.
Kada je u pitanju knjigovodstvena procedura faze su sledee:
I faza - preuzimanje vrednosti poetnih zaliha i prateih odstupanja iz FK
II faza Obraun i knjigovodstveno obuhvatanje primarnih trokova (FK)
III faza Preuzimanje i alokacija primarnih trokova
IV faza Obraun i obuhvatanje sekundarnih trokova
V faza - Ukljuivanje u obraun i prenos standardnih trokova sa konta
grupe 92 na konta MT Gr. 92, 93, 94
VI faza -Ukljuivanje u obraun i prenos budetiranih rashoda sa konta
MT neproizvodnih slubi na rashode perioda 982
VII faza - Ukljuivanje u obraun i prenos standardnih trokova direktnog
materijala za izradu sa konta Gr. 93 na nosioce trokova (Gr. 95)
VIII faza - Ukljuivanje u obraun i prenos standardnih trokova bruto
linih zarada izrade sa konta Gr. 93 na nosioce trokova
IX faza - Ukljuivanje u obraun i prenos standardnih optih varijabilnih
trokova proizvodnje sa konta Gr. 93 na nosioce trokova, sa
utvrivanjem odstupanja od planirane efikasnosti (efektivni standardni
asovi)
X faza - Ukljuivanje u obraun i prenos standardnih optih fiksnih
trokova proizvodnje sa konta Gr. 93 na nosioce trokova i utvrivanje
odstupanja od planirane zaposlenosti (planirani asovi efektivni asovi) i
odstupanja od planirane efikasnosti (efektivni asovi srandardni asovi)
XI faza - Utvrivanje i knjienje snienja ili prekoraenja trokova
(odstupanje u ekonominosti)
XII faza - Knjigovodstveno obuhvatanje zavrene proizvodnje i prenos sa
konta Gr. 95 na konta Gr. 96
117
XIII faza - Utvrivanje i knjigovodstveno obuhvatanje disponiranja
odstupanja
XIV faza - Preuzimanje poslovnih prihoda iz FK
XV faza - Knjigovodstveno obuhvatanje trokova realizovanih uinaka
XVI faza - Utvrivanje i knjigovodstveno obuhvatanje poslovnog rezultata
XVII faza - Pripremanje i prezentacija raunovodstvenih izvetaja
XVIII faza - Zakljuak knjigovodstvenih rauna

2.2.2.1. Prednosti i nedostaci obrauna po standardnim trokovima

Prednosti obrauna po standardnim trokovima su:
Realnije bilansiranje, vrednovanje zaliha, trokova, ukupnih rashoda i
rezultata
Podobnost u pogledu upravljanja trokovima
Podobnost u pogledu upravljanja prodajnim cenama
Podobnost u pogledu upravljanja motivacionim sistemima
Pouzdanije alternativno poslovno odluivanje
Omoguava aktivan, ispitivaki i upravljaki odnos menadmenta prema
ovom sistemu
Zadovoljava princip aurnosti.
Jedino standardni trokovi kao novani izrazi vrednosti standardnih utroaka po
standardnim cenama mogu pruiti sveobuhvatnu, ili bar dovoljnu informacionu
podlogu za upravljako-kontrolne aktivnosti u preduzeu. Standardni trokovi su
rezultat brojnih naunih istraivanja uz maksimalno uvaavanje iskustava prakse.
Standardi uvek trebaju da slue praksi, jer su oni i nastali kao rezultat njenih
potreba. Planeri ih donose, pa su oni pod uticajem subjektivnih karakteristika i
njihove sposobnosti da ih tano procene. Zbog toga, planske trokove pojedini
autori nazivaju eljenim, a u savremenom konceptu upravljanja i ciljnim
trokovima, kao cilj koji se eli ostvariti
Prema sistemu obrauna po standardnim trokovima, zasnovanom na objektivno
postavljenim standardima, u cenu kotanja uinka ukljuuju se samo standardni
118
iznosi direktnih, optih varijabilnih i optih fiksnih trokova proizvodnje.
Odstupanja, koja su u objektivizovanom standardnom obraunu uglavnom
negativna, tretiraju se kao rashodi perioda u kom su nastala. Stoga se podobnost
standardnog obrauna za potrebe bilansiranja zaliha i rezultata, u sutini, svodi
na problem tanosti utvrivanja i disponiranja odstupanja stvarnih od standardnih
trokova proizvodnje.
157

Osnovni nedostaci obrauna po standardnim trokovima su:
Prigovor u pogledu objektivnosti standarda
Komplikovana i oteana primena
Nepodoban za primenu u kratkom roku.
U ekonomskoj teoriji, posebno u delu koji se odnosi na planiranje i istraivanje
trita, vrlo esto se preporuuje da se planiranje razvoja vri na bazi praenja
razvojnih tendencija iz prolosti. U tu svrhu se najee preporuuju trendovi
razvoja dogaaja ili pojava koje su predmet planiranja. Zbog toga mora se uzeti u
obzir razvojne tendencije ispoljene u prolosti, oceniti moguu efikasnost za
formiranje standarda trokova i planiranje budueg razvoja a na bazi detaljne
analize sadanjeg stanja kapaciteta i finansijske sposobnosti.
Problematika utvrivanja standardnih trokova se u praksi iskazuje na razliite
naina. Prvi je utvrivanje normativa potronje, odnosno utroka u naturalno
obliku. To su direktni trokovi koji prouzrokuju odreeni nosioci trokova. Poto
oni imaju vrednosne izraze, pa je drugi deo problematike utvrivanje cene ovih
faktora. Postupak odreivanja standardnih cena je veoma sloen, posebno u
uslovima naglaene privredne i trine nestabilnosti koja je praena ozbiljnim
monetarnim poremeajima.
Pri postavljanju standarda mora se voditi rauna o injenici da nerealno visoki
standardi, zbog toga to se ne mogu ostvariti, mogu biti izrazito destimulativni, te
se tada ne ostvaruju ni proseni uobiajeni rezultati. U praksi se najee, to je i
normalno, koriste operativno ostvarljivi standardi, s tim to unapreenje i razvoj
poslovanja uslovljava neprekidno revidiranje - podizanje standarda kao merila i

157
Trtovac A. Bilansni uticaj sistema obrauna po standardnim trokovima na vrednost zaliha i
periodini rezultat. Raunovodstvo. 2006; 50(1-2):40-47.
119
instrumenta racionalizacije troenja kao podsistema ulaganja sredstava u
poslovanje preduzea.
158

2.2.2.2. Sistem obrauna po standardnim trokovima i Kaizen praksa

Tradicionalni obraun po standardnim trokovima se, u tenji za kontinuiranim
revidiranjem i unapreenjem standarda, razvija i usavrava, to je dovelo do
takozvanog Kaizen obrauna trokova u sklopu istoimene Kaizen prakse
(pristupa) savremenog upravljanja trokovima. Termin Kaizen potie od
japanske rei kaizen, to u japanskoj poslovnoj praksi oznaava stalno
unapreivanje i usavravanje proizvoda i procesa u cilju promene kako bi bilo
bolje, a u uem smislu to je koncept kontinuiranog redukovanja trokova do
eljenog, ciljnog nivoa. Ovaj obraun je novija savremena varijanta obrauna
po standardnim trokovima, oznaava neprekidno unapreivanje standarda i u
sebi integrie planirano unapreenje poslovanja sa fokusom na redukovanju
trokova akcijama i zaslugama svih zaposlenih. Ovakav pristup obraunu
trokova podrazumeva kontinuirano revidiranje i unapreivanje standarda ka sve
veoj racionalizaciji troenja elemenata proizvodnje u skladu sa izazovima
konkurenata.
Sutina Kaizen pristupa (koncepta ili prakse kako ga pojedini autori nazivaju)
sastoji se u redukovanju trokova, uz kontinuirano poboljanje proizvoda i
poslovnih procesa, odnosno u redukovanju trokova koji ne dodaju vrednost
postojeim proizvodima i procesima. Kontrolisanjem i usmeravanjem
racionalnosti troenja elemenata proizvodnje, Kaizen praksa podrazumeva
plansko i kontinuirano, standardima voeno poboljavanje postojeih, ili
uvoenje novih, savrenijih proizvoda i procesa.

158
Ratkovi-Abramovi M., Standardni trokovi i racionalizacija poslovanja preduzea, Majska
konferencija o strategijskom menadmentu, 06-08 jun 2005, Bor, Srbija i Crna Gora
120
2.2.3. Sistem obrauna po varijabilnim trokovima

Razvoj preduzea, privrede i drutva, uslovili su potrebu reavanja nekih
informacionih i internim problema i potreba koje nsiu mogli da ree predhodni
sistemi, doveli su do razvoja novog sistema koji e retii te probleme, a to je
sistem obrauna po varijabilnim trokovima..
Sistem obrauna po standardnim varijabilnim trokovima, predstavlja danas
jedan od glavnih oslonaca menadmentu, u definisanju upravljakih akcija u
preduzeima razvijenih trinih ekonomija. U svom klasinom obliku ili adaptiran
u raznim svojim varijantama, postao je vrlo pouzdan informacioni instrument
poslovnog odluivanja i definisanja kratkorone poslovne politike preduzea.
159

Obraun po standardnim varijabilnim trokovima, kao savremeni sistem
poslovnog informisanja menaderske strukture preduzea, zasniva se na novom
konceptu trokova i periodinog rezultata. Njegova prikladnost za postizanje
ciljeva bilansiranja zaliha i rezultata je istovremeno i njegovo najspornije pitanje.
Stavovi se kreu od potpunog negiranja njegovih mogunosti u ostvarenju
pomenutih ciljeva, do njegovog proglaavanja optim lekom i svemoguim
instrumentom.
160

Podaci o varijabilnim trokovima su osnova svake poslovne odluke. Na osnovu
njih moe se lako utvrditi ostvareni bruto dobitak na svakom proizvodu. Kao
rezultat ovog ali i predhodno navedenog razvio se novi sistem. Obraun po
varijabilnim trokovima moe se vriti na osnovu stvarnih varijabilnih trokova i
standardnih varijabilnih trokova. Obraun po stvarnim varijabilnim trokovima
predstavlja nerazvijenu varijantu ovog sistema obrauna, prema kojoj proizvodnu
cenu kotanja ine stvarni proizvodni varijabilni trokovi, a komercijalnu cenu
kotanja ini proizvodna cena kotanja uveana za varijabilne trokove prodaje.
Kontribucioni rezultat, koji predstavlja razliku izmeu prihoda i varijabilnih
trokova, direktni je proizvod ovog sistema obrauna. Obraun po varijabilnim
trokovima uobiajeno je zasnovan na standardnim varijabilnim trokovima.

159
Trtovac A. Podobnost sistema obrauna po standardnim varijabilnim trokovima za ostvarenje
ciljeva internog obrauna i njegove varijante. Ekonomski pogledi. 2004; 4(3):35-51.
160
Trtovac A. Bilansni efekti obrauna po standardnim varijabilnim trokovima na rezultat.
Raunovodstvo. 2006; 50(3-4):14-23.
121
Prema ovom sistemu obrauna trokova, proizvodnu cenu kotanja ine samo
standardni varijabilni trokovi, dok fiksni trokovi proizvodnje i sva
odstupanja trokova od utvrenih standarda predstavljaju rashode perioda.
Saglasno tome, komercijalnu cenu kotanja ini proizvodna cena kotanja
uveana za standardne trokove prodaje.
Dakle, Direct Costing predstavlja skraen sistem obrauna po planskim
trokovima, za razliku od onih koji spadaju u apsorpcione sisteme, ovaj sistem
obrauna spada u sisteme obrauna po nepotpunim trokovima. Nosioce terete
samo direktni trokovi, a svi ostali su pokriveni iz marginalne dobiti.
161

Ovaj sistem nudi proizvodnu standardnu varijabilnu cenu kotanja za potrebe
zaliha a komercijalnu standardnu varijabilnu cenu kotanja u svrhe procene
rashoda prodatih proizvoda i analitikog reultata.
162

rashoda prodatih proizvoda i analitikog reultata.
163

Slika br.8. Periodizacija trokova prema sistemu obrauna po SVT

161

162
Stevanovi N., Sistemi obrauna trokova, Beograd 1997. str.71

163
Stevanovi N., Sistemi obrauna trokova, Beograd 1997. str.71
122
2007.
Treba rei sledee za alternativno donoenje poslovnih odluka vani su
varijabilni trokovi, a irelevantni su fiksni trokovi. Ovo je lako objasniti ako se
zna da su fiksni trokovi nepromenljivi u kratkom roku u okviru raspoloivog
kapaciteta, pa se pri donoenju poslovnih odluka mogu zanemariti. Prema tome
samo su varijabilni troovi promenljivi u odnosu na promene obima i strukture
proizvodnje,a koji se neophodno moraju pokriti prihodom.
S obzirom na zasnovanost na podeli trokova na fiksne i varijabilne, obraun po
varijabilnim trokovima, sa kalkulacijom cene kotanja po varijabilnim trokovima
i marginalnim obraunom rezultata, daje najprihvatljivije podatke za potrebe
brzog i efikasnog alternativnog poslovnog odluivanja. Dugorono posmatrano,
svi su trokovi promeljivog karaktera, te se kod odluivanja za dui vremenski
period, trokovi moraju posmatrati u celini.
164

Direct Costing poiva na sledeim predpostavkama
165
:
Strogo podvajanje fiksnih i varijabilnih trokova,
Ukljuivanjem varijabilnih trokova u cenu kotanja nosilaca
trokova
Otpisivanje svih fiksnih trokova na teret rashoda tekueg perioda.
Glavna novina i najznaajnija informacija ovog metoda je tzv. Marginalni
rezultat ili marginalna mara. Do ukupnog marginalnog dobitka dolazi se tako
to se od ukupne realizacije oduzmu ukupni varijabilni trokovi prodatih
proizvoda. Ta razlika predstavlja doprinos datog proizvoda pokriu fiksnih
trokova i ukupnom neto dobitku.
MD = UP TV, Md = Cq Tv

Do marginalnog rezultata po jedinici proizvoda moe se doi indirektno tj.
deobom ostvarenog marginalnog dobitka sa ukupnim brojem prodatih proizvoda,

164
Gaji L. Obraun trokova i kalkulacija cene kotanja u funkciji opredeljenja za proizvodnju
novog proizvoda u poljoprivrednom preduzeu. Traktori i pogonske maine. 2005; 10(3):59-64.
165
Beograd, 2007.
123
ili direktno, tj. tako to se od prodajne cene proizvoda oduzmu varijabilni trokovi
po jedinici proizvoda. Podaci marginalnom rezultatu po jedinici imaju veliki
znaaj za tzv. Alternativno odluivanje, a takoe i za izraunavanje tzv. Prelomne
take.
Direct costing metoda je nain obrauna u kojem se polazi od predpostavke da
samo varijabilni troak podlee promeni pa samo njega treba ukalkulisati u
proizvod.
Sve trokove delimo na direktne i fiksne.
U direktne spadaju: oni pojedinani trokovi koji se u momentu nastanka mogu
odmah vezati za nosioce, i varijabilni trokovi. Cena kotanja sastoji se od:
trokova materijala i pomonog materijala, trokova pogonske energije, trokovi
radne snage izrade, direktne tue usluge, trokovi sredstava za rad pri
funkcionalnoj amortizaciji, varijabilni deo optih trokova. Fiksne trokove
moemo oznaiti kao trokovi kapaciteta ili pripravnosti. Budui da na fiksne
trokove ne moemo uticati organizacionim jedinicama, oni se ne prenose na
proizvode, ve se pokrivaju iz marginalne dobiti.
166

Fiksni troak je (vremenski) troak kapaciteta preduzea za proizvodnju, on se u
ukupnom iznosu nadoknauje iz prihoda od realizacije za svaki obraunski
period. Dakle, svi drugi trokovi koji nisu varijabilni smatraju se trokovima
vremenskog karaktera i nadoknauju se iz prihoda od realizacije kao i fiksni
trokovi.
Predpostavka ovog metoda je da se proizvodi prodaju po trinoj ceni koja se
formira na tritu pod dejstvom ponude i tranje. Cena kotanja, u takvim
uslovima, slui samo kao orijentacija u voenju poslovne politike preduzea
Prednosti ovog sistema
167
:
Upravljaki usmeren sistem obrauna po varijabilnim trokovima, kao sistem
poslovnog informisanja menaderskog tima preduzea, se zasniva na novoj ideji
o trokovima i poslovnom rezultatu. Njegov teorijski izvor ini marginalistika

166
Beograd, 2007.
167
Krasulja, D., Sistem obrauna po varijabilnim trokovima - direct costing. Beograd: Institut za
ekonomska istraivanja, 1969.
124
ekonomska teorija, iji je on najblii empirijski pristup koji je interni obraun do
danas ostvario.
168

Postoje etiri faze obrauna trokova i uinaka:
1. obuhvatanje primarnih trokova na nivou preduzea,
2. preuzimanje primarnih trokova iz finansijskog knjigovodstva,
3. interni obraun izmeu mesta trokova,
4. konaan obraun izmeu mesta trokova.
Primena sistema obrauna po varijabilnim trokovima predpostavlja, pre svega,
standardizovanje varijabilnih trokova i izradu standardnih varijabilnih kalkulacija
za uinke svakog mesta trokova. Potom sledi obuhvatanje stvarno nastalih
trokova, odnosno njihovo preuzimanje iz finansijskog knjigovodstva.Sledea
faza je vezivanje stvarno nastalih trokova za proizvodna mesta trokova, a pri
tom se oni klasifikuju na trokove materijala izrade, zarada izrade, opte fiksne i
opte varijabilne trokove. Zatim vri se vezivanje stvarnih trokova za
neproizvodna mesta trokova. Sledee je. obraun ostvarenih uinaka mesta
trokova iz pomone delatnosti i eventualno nekih neproizvodnih mesta
trokova..
Neophodno je dalje izvriti obraun priznatih standardnih varijabilnih trokova
proizvodnje mesta troka osnovnih delatnosti po osnovu ostvarenih kvalitetnih
uinaka i vezati ih za nosioce trokova. Nakon toga vri se prenos standardnih
varijabilnih trokova proizvodnje zavrenih proizvoda sa nosilaca trokova na
gotove proizvode (pod predpostavkom da je zavrena proizvodnja usmerena u
magacin). Dalje sledi obraun priznatih standardnih varijabilnih trokova
marketinga, uprave i administracije (ako ima meu njima varijabilnih trokova) i
njihov prenos na trokove (rashode) realizovanih proizvoda u cilju kompletiranja
standardne varijabilne komercijalne cene kotanja prodatih proizvoda. U
sledeem koraku neophodno je izvriti prenos optih fiksnih trokova
proizvodnje, marketinga, tehnikog i opteg upravljanja i dugih trokova perioda
koji se ne alociraju po proizvodima (trokovi istraivanja i razvoja i slino) na

168
Trtovac A. Teorijske predpostavke sistema obrauna po varijabilnim trokovima. Ekonomski
pogledi. 2003; 3(1-2):42-57.
125
rashode perioda. Na kraju, sledi obraun analiza i disponiranje odstupanja
stvarnih od standardnih varijabilnih trokova za sva mesta trokova koja imaju
varijabilne trokove.
Iz svega navedenog vidi se da se ovaj sistem obrauna po varijabilnim
trokovima, metodoloki razlikuje, u odnosu na obraun po punim standardnim
trokovima po tretmanu optih fiksnih trokova proizvodnje.
Dakle, osnovne karakteristike ovog sistema su:
Neophodnost razdvajanja ukupnih trokova na:fiksne i varijabilne
Fiksni trokovi su trokovi perioda
Varijabilni trokovi su trokovi proizvoda
Rezultat se iskazuje u kontribucionoj formi (MR =PP VT)
Sastavne komponente ine metodologija prelomne take, grafikon
rentabiliteta i kalkulacija stvarne i standardne cene kotanja uinaka na
bazi varijabilnih trokova

2.2.3.1. Prednosti i nedostaci sistema obrauna po varijabilnim trokovima

Prednosti ovog sistema
169
:
1. Pojednostavljeno prikazivanje uspeha poslovanja,
2. Pojednostavljeno kratkorono planiranje trokova, prihoda i dobiti,
3. Pojednostavljeni postupak kalkulacije,
4. Pojednostavljeno praenje FT,
5. Manje podeavanje uspeha putem optereenja zaliha fiksnim trokovima;
Odnosno drugim reima reeno: Prednosti sistema obrauna po standardnim
varijabilnim trokovima su:
Omoguava realnije i stroe bilansno vrednovanje zaliha
Inkorporiranje prelomne take
Podobnost u pogledu upravljanja trokovima
Podobnost u pogledu upravljanja prodajnim cenama

169
Krasulja, D., Sistem obrauna po varijabilnim trokovima - direct costing. Beograd: Institut za
ekonomska istraivanja, 1969.
126
Podobnost u pogledu alternativnog poslovnog odluivanja
Podobnost u pogledu izgradnje i primene stimulativnih metoda
nagraivanja
Nedostaci ovog sistema su brojni: ne daje samo punu cenu kotanja, ne moe se
vriti dugorono planiranje,ne daje mogunost kontole manjih organizacionih
jedinica, kalkulacija obraunata po ovom sistemu nije dobar kontrolni nstrument...
Odnosno drugim reima reeno:Sistem obrauna po varijabilnim trokovima ima
odreene nedostatke koji se pre svega odnose na:
170

Ogranienja sa aspekta kratkog i dugog roka
Ogranienja u pogledu prisustva kvalitativnih faktora
Ogranienja u pogledu strukture trokova poslovanja
Ogranienja u vezi stepena korienja kapaciteta.

2.3. KALKULACIJA

U redosledu obrauna koji se vri u preduzeima posle izvrenog prenoenja
trokova sa rauna mesta trokova na raune nosioca trokova.pristupa se
sledeoj fazi a to je izrada kalkulaciji cene kotanja
171

2.3.1. Pojam kalkulacija

Pojam kalkulacija potie od latinske rei calculare to znai obraunati ili
raunati. Postoje i druga tumaenja autora. Re kalkulacija vodi poreklo od rei
calculus kako se naziva krenjaki kameni,koji se sluio kao pomagalo u
raunanju, u najstarija vremena,
172
Kalkulacija predstavlja raunski postupak
kojim se izraunava cena kotanja proizvedenih proizvoda ili usluga, a u
trgovinskim preduzeima nabavna i prodajna cena robe. Kalkulacija se uvek

170
Kragujevac, 2006., str. 118.
171
menadment i osiguranje, Beograd, 2008 str.150
172
administracija Beograd 1991.godine str.184.
127
sastavlja po odreenom metodolokom postupku i utvrenim elementima.
Kalkulacija trokova oznaava obraunski postupak utvrivanja trokova po
nosiocima ili proizvodima i prema jedinici proizvoda. Njen osnovni cilj jeste da se
svaki proizvod ili usluga optereti samo onolikim iznosom trokova koliko je svojim
nastankom prouzrokovao. Na ovaj nain se utvruje cena kotanja proizvoda i
usluge kao zbir svih trokova elemenata proizvodnje i izdataka uslovljenih tim
troenjima, a koji su nastali u vezi sa proizvodnjom date jedinice proizvoda.
Dakle, kalkulacija predstavlja skup raunskih postupaka kojim se dolazi do
trokova po jedinici proizvoda, poluproizvoda, dela i sl. Naziva se i jedininim
obraunom nosilaca trokova. Kalkulacija predstavlja najznaajniji informacioni
autput iz obrauna trokova i uinaka, nezavisno od toga na kom sistemu
obrauna trokova je ona zasnovana jer je upravo ona ta koja prua informacije
finansijskom knjigovodstvu za sastavljanje finansijskih izvetaja kao i za
donoenje adekvatnih posnovnih odluka.
173

Danas je kalkulacija posao u sastavu privredno-raunske slube u preduzeu i
predstavlja metod-postupak pomou koga se izraunava cena proizvoda ili
usluga. Pored toga to kalkulacija slui kao metod za izraunavanje cene, ona
predstavlja osnovu za postavljanje i usmeravanje - voenje poslovne politike
preduzea.
174
Zbog tako velikog znaaja, kalkulacija treba da se zasniva na
odreenim principima kalkulacije, a to su:
tanost kalkulacije,
jednostavnost i razumljivost kalkulacije,
dokumentovanost kalkulacije.
Kalkulacija treba da bude tana, da obezbedi sigurnost u postavljanju i voenju
poslovne politike preduzea. Kalkulacija treba da bude to jednostavnija i
razumljivija za svakog lana radnog kolektiva i treba da se zasniva na
odgovarajuim knjigovodstvenim dokumentima.

173

128
Da bi ostvarila svoju svrhu kalkulacija mora da ispuni dva osnovna zadatka i to
da obuhvati sve nastale trokove(po mestima njihovog nastanka) i da ih pravilsno
raspodeli.(na njihove nosioce)
175

Svrha kalkulacije nije samo utvrivanje cena. Ona slui kao osnova za donoenje
poslovnih odluka, kontrolu trokova poslovanja, praenje i analizu ekonominosti
u preduzeu. Kalkulacijom se ocenjuje svrsishodnost troenja u preduzeu,
sagledava povezanost trokova i proizvoda (rezultata) i vri raspored trokova
prema mestu nastajanja, nosiocima i sl. Kalkulacijom se sagledava da li cena
pokriva utroene komponente procesa rada.
Kalkulacija je zasnovana na strukturi cene. Raspored elemenata cene kotanja
je ema po kojoj se sastavlja kalkulacija tj. ema u kojoj su predvieni po jednom
utvrenom redosledu trokovi i poslovni izdaci (trokovi u irem smislu) koji se
pojavljuju u vezi sa izradom jedinice proizvoda.

2.3.2. Vrste kalkulacija

Uobiajeno razlikujemo tri vrste kalkulacije
176
:
Predkalkulacija
Naknadna kalkulacija
Standardna (planska) kalkulacija
Predkalkulacija predstavlja skup postupaka sraunatih na utvrivanje cene
kotanja jedinice proizvoda ili usluga unapred tj. pre prihvatanja porudbine,
odnosno otpoinjanja proizvodnje. Njene osnovne karakteristike su:
Ona se uglavnom odnosi na proizvode prema odreenim
zahtevima kupca i na individualne porudbine
Ograniena je na odreenu vremensku taku a ne na vremenski
period
U postupku dolaenja do cene kotanja se slui predvienim
(procenjenim) ili standardnim trokovima.

175
176
Kovaevi M., "Sistemi obrauna trokova", Ekonomski fakultet, Beograd 1982.
129
Ne poseduje odlike egzaktne kalkulacije, ve karakteristike jednog
priblinog prorauna.
Predkalkulacija je nezamenljiva u uslovima proizvodnje i prodaje proizvoda po
posebnim porudbinama kupaca.
U praksi se predkalkulacija pojavljuje kao planska kalkulacija i predkalkulacija za
ponude. Obraunava se na osnovu normativa utroaka predmeta rada i
sredstava za rad, radnih normi i propisa koji reguliu raspodelu .
Naknadna kalkulacija predstavlja skup postupaka usmerenih na utvrivanje
stvarne cene kotanja jedinice uinaka posle njegove proizvodnje ili i posle
proizvodnje i prodaje. Ona moe biti sastavljena kao:
- Kao naknadna kalkulacija porudbine ijem je prihvatanjem predhodila
izrada predkalkulacije.
- Kao naknadna kalkulacija za potrebe odluivanja o prihvatanju
porudbine ve proizvedenih i uskladitenih proizvoda
- Kao periodina naknadna kalkulacija uinaka iz proizvodnog programa
preduzea
Dakle, naknadna kalkulacija podrazumeva skup postupaka utvrivanja stvarne
cene kotanja jedinice uinka i to u fazi izvrenja odnosno po zavretku
proizvodnje. U pitanju je kalkulacija trenutka i pokazuje koliko je porudbina (ili
uinak preduzea uopte) stvarno kotala do trenutka sastavljanja kalkulacije.
Iako je kalkulacija trenutka, razlikuje se od predkalkulacije, jer nije priblian
proraun, ve egzaktna kalkulacija zasnovana na konceptu stvarnih trokova,
odnosno na sistemu obrauna po stvarnim trokovima. Zadatak naknadne
kalkulacije se ogleda, pre svega, u utvrivanju stvarno nastalih trokova posebne
porudbine kupca ili sopstvene prodaje u pojedinanoj proizvodnji da bi se
njihovim poreenjem sa vrednostima u predkalkulaciji vrila kontrola izvrenja.
vrsta obraunska procedura, koja naknadnu kalkulaciju ini egzaktnom,
podrazumeva neposredno na osnovu dokumenta vezivanje pojedinanih
trokova (stvarno utroene koliine obraunate po stvarnim nabavnim cenama)
za uinke preduzea. Time je ispotovan princip uzronosti. Opte trokove
177
,

177
Jablan Stefanovi R., Interni obraun, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006., str. 96.
130
dalje, vezuje za odnosne porudbine (uinke preduzea uopte) po stvarnim
kvotama odnosno stopama do kojih dolazi stavljanjem u odnos stvarno nastalih
optih trokova i stvarnog obima aktivnosti.
Naknadna kalkulacija daje cenu kotanja koja je relevantna samo za protekli
obraunski period (najee mesec dana) i koja sadri i one delove trokova koji
se javljaju kao posledica ne ekonominog troenja, nedovoljne efikasnosti rada i
ne iskorienog kapaciteta u toku perioda. Ova obeleja, razumljivo, kao
sutinski nedostaci obrauna po stvarnim trokovima, ujedno su glavne
informacione mane cene kotanja u naknadnoj kalkulaciji.
Standardna (planska) kalkulacija podrazumeva skup obraunskih postupaka koji
se preduzimaju s ciljem da se za proizvode, odnosno usluge poslovne jedinice
utvrdi cena kotanja po jedinici unapred za odreeni obraunski period.
Uobiajeno je to godinu dana. Ova kalkulacija se oslanja na sistem obrauna po
standardnim trokovima a ne na koncept predvienih buduih trokova niti na
koncept stvarnih prolih trokova. Standardna kalkulacija je, za razliku od
predkalkulacije i naknadne kalkulacije, periodina kalkulacija a ne kalkulacija
trenutka.
Prema vremenu vanosti standardna kalkulacija moe biti :
Bazna standardna (planska) kalkulacija
Tekua standardna (planska) kalkulacija
Bazna standardna kalkulacija vai za nekoliko uzastopnih godina ukoliko
tehniko-tehnoloke karakteristike proizvodnog procesa i proizvoda ostaju
nepromenjene.
Do tekue standardne kalkulacije se dolazi obino godinjim standardizovanjem
trokova po proizvodima.

131
2.3.3. Znaaj kalkulacije

Znaaj kalkulacije proistie iz zadataka koje ona obavlja, a koji su direktno vezani
za ciljeve obrauna trokova i uinaka .To znai da se pred kalkulaciju
postavljaju sledei zadaci
178
:
Obezbeenje podataka o proizvodnoj ceni kotanja uinaka
preduzea za potrebe bilansiranja zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih
proizvoda
Obezbeenje podataka o punoj (komercijalnoj) ceni kotanja
proizvoda u prodaji, a u svrhu formiranja prodajnih cena i utvrivanja
donje granice prodajne cene
Obezbeenje podataka o proizvodnoj i punoj (komercijalnoj) ceni
kotanja za potrebe planiranja i kontrole trokova i rezultata
Obezbeenje podataka o cenama kotanja deliminih i konanih
uinaka po relevantnim trokovima za odluivanje

2.3.4. Sistem kalkulisanja

Sistem kalkulisanja je uslovljen brojnim faktorima, pre svega tehnolokom i
organizacionom specifinou procesa proizvodnje i sloenosti organizacije.
Pod tehnolokim specifinostima podrazumeva se i pripadnost organizacije
odreenoj grupi, tako da jedan metod kalkulisanja se primenjuje u proizvodnji,
drugi u trgovini, trei u transportu itd.
Takoe, sistem organizacije knjigovodstva opredeljuje principe kalkulisanja, tako
da obraun po stvarnim trokovima predodreuje da e se kalkulisanje zasnivati
na punoj ceni kotanja, dok direct costing iskljuuje takvu mogunost.
179

Dodue, specifinosti pojedinih grana i grupacija, kao i organizacione
specifinosti ne znae da se kalkulisanje svaki put javlja kao specifian sluaj,

178
Stevanovi N., "Sistemi obrauna trokova", Ekonomski fakultet, Beograd 2004.
179
Savrmena organizacija knjigovodstva je kombinovana pa se iz knjigovodstvenih informacija
mogu izvesti razliite kalkulacije zasnovane na razliitom kombinovanju raspoloivih
knjigovodstvenih informacija
132
ve se svi sistemi kalkulisanja mogu prezentovati preko nekoliko tipinih
situacija, imajui u vidu irinu i dubinu asortimana, pa npr. ukoliko je u
asortimanu proizvodnje zastupljen samo jedan proizvod, primenie se samo
jedan tip kalkulacija, a svako irenje asortimana podrazumeva primenu nekog
drugog odgovarajueg tipa kalkulacija. Isti je sluaj i sa dubinom asortimana.
180

2.3.5. Metode kalkulacija

Postupak vezivanja trokova za proizvode koji su ih prouzrokovali naziva se
prenoenje trokova na proizvode, odnosno obraun trokova po proizvodima.
Metode kojima se sprovodi taj obraun nazivaju se metode obrauna trokova ili
metod kalkulacije.
Smisao postupka prenoenja trokova na proizvode je upravo u tome da se
jedan proizvod, odnosno jedna koliina proizvoda to potpunije i to preciznije
optereti samo onim trokovima koje su taj proizvod ili grupa proizvoda
prouzrokovali.
Postupak prenoenja tih trokova se lake ili tee moe odraditi u zavisnosti od
vrste trokova. Pre svega, kad su u pitanju direktni trokovi, ne postoji problem
prenoenja trokova na proizvode, jer su oni evidentirani po proizvodima jo pre
poetka troenja. Znatno sloeniji je, meutim, metodoloko obraunski
problem kod obrauna zajednikih trokova izrade (energija utroena na
tehnolokim radnim mestima, tehnoloko gorivo, amortizacija maina radilica), a
naroito kod obrauna skoro svih reijskih trokova.
Imajui u vidu raunske postupke koje se koriste pri utvrivanju cene kotanja,
mogu se javiti dve osnovne metode kalkulacije

1. Dodatna
Sumarna (zbirna dodatna) kalkulacija
Diferencirana dodatna kalkulacija

180

133
Dublje diferencirana dodatna kalkulacija

2. Diviziona
Metoda iste divizione kalkulacije
Metoda divizione kalkulacije pomou ekvivalentnih brojeva
Metoda kalkulacije kupovanih (vezanih) proizvoda
Primena konkretne metode prvenstveno zavisi od uinka (ta se javlja kao
nosilac trokova) za koji se kalkulacija pravi. Diviziona kalkulacija primenjuje se
kod masovne proizvodnje a metoda dodatne kalkulacije u uslovima pojedinane
proizvodnje
Bez obzira koji se metod kalkualcije koristi, i diviziona i dodatna kalkulacija
izraunava ukupnu cenu kotanja uinka (proseni troak uinka) -Zato se obe
kalkulacije nazivaju kalkulaciojm prosenih trokova.
181

Metoda dodatne kalkulacije se primenjuje u uslovima pojedinane proizvodnje,
koja se odvija po porudbinama kupaca i sopstvene prodaje odnosno po radnim
nalozima. Centralna taka dodatne kalkulacije je upravo porudbina odnosno
radni nalog
182
, za koji se trokovi vezuju pre njihove projekcije na jedinicu
proizvoda (uinka). Odnosna kalkulacija je usmerena, pre svega, na
kompletiranje trokova radnih naloga zbog ega se naziva jo i kalkulacijom
radnih naloga. Predpostavlja razlikovanje pojedinanih (direktnih) i optih
(indirektnih) trokova. Podrazumeva neposredno vezivanje direktnih trokova za
radne naloge (nosioce trokova) na osnovu pripadajue dokumentacije i
dodavanje optih trokova pojedinanim trokovima posrednim putem.
183

181
182
Haberstock L., Grundzge der Kosten-und Erfolgsrechnung, 3.verbesserte Auflage, Mnchen
1982, str. 108.
183
J ablan-Stefanovi R. Dodatna kalkulacija cene kotanja uinaka. Ekonomske teme. 2008;
46(2):95-109.
134
2.3.5.1. Diviziona kalkulacija

Diviziona kalkulacija predstavlja obraun koji se postie metodom obinog
deljenja ukupnih zajednikih trokova odreenog perioda ukupnom koliinom
proizvoda proizvedenih u tom periodu.
184
Sam naziv potie od latinske rei
dividere to u prevodu znai deliti. Primenjuje se u najprostijim sluajevima
obrauna trokova.
185
Dobijeni kolinik u takvom sluaju predstavlja cenu
kotanja po jedinici uinka. Svaka kalkulacija je u principu divizona (delidbena).
Ni jedan tip kalkulacija ostvarenih uinaka ne moe se zamisliti bez deljenja
visine trokova obimom proizvodnje.
186
To su uglavnom sluajevi homogene
proizvodnje u kojoj se mogu sabrati sve koliine proizvoda s obzirom na to da se
mere istim fizikim jedinicama mere. Postupak obrauna se sprovodi na taj nain
to se ukupni trokovi jednog pogona, jednog odeljenja i sl. dele koliinom
proizvoda proizvedenih u tom pogonu, odeljenju itd. Na ovaj nain se
obraunavaju svi zajedniki trokovi izrada. Po istoj metodi obraunavaju se i
reijski trokovi preduzea koja izrauju svega jedan proizvod uglavnom
reijski trokovi preduzea masovne proizvodnje.
ista diviziona kalkulacija je najjednostavnija metoda kalkulacije. Do cene
kotanja jedinice uinka dolazi se podelom odgovarajuih trokova sa koliinom
uinaka ostvarenom u toku obraunskog perioda. Ona ne zahteva odvajanje
direktnih od optih trokova. Primenjuje se u masnovnoj proizvodnji jednog
proizvoda. Razliiti autori daju razliite podele divizione kalkulacije, pa tako
diviziona kalkulacija moe biti
187
:
Jednostepena ista diviziona kalkulacija
Dvostepena ista diviziona kalkulaciju
Viestepena ista divizionu kalkulaciju
Odnosno isto diviziona i kalkulacija sa ekvivalentnim brojevima.
188

184
Kukulea S., ., Ekonomika preduzea, Beograd, 1972.god.
185
arki Joksimovi, N. Upravljako raunovodstvo, Grafos, Beograd, 2005, str. 115.
186
187
Beograd, 2007.
188
135
Potom
189
;
ista diviziona kalkulacija (masovna proizvodnja istovrsnih proizvoda,
pivara, cementara).
Diviziona kalkulacija pomou ekvivalentnih brojeva (pekara, proizvodnja
crepova i cigli)
Kalkulacija cene kotanja kuplovanih proizvoda (naftna industrija)
Jednostepena ista diviziona kalkulacija dolazi neposredno do pune
(komercijalne) cene kotanja jedinice proizvoda podelom ukupnih trokova
preduzea sa koliinom proizvedenih ili prodatih proizvoda u toku obraunakog
perioda.To znai da se komercijalna cena kotanja razlikuje od cene kotanja za
bilansiranje za trokove uprave i podaje.tj. po obrascu:

t = T/q

Sa znaenjem simbola:
t trokovi, odnosno cena kotanja po jedinici proizvoda
T ukupni trokovi preduzea u toku perioda
q koliina proizvedenih i prodatih proizvoda u toku perioda
Ovakvo kalkulisanje zahteva sledee uslove:
Da se proizvodi i prodaje jedan proizvod
Da uopte nema ili da su nepromenjene zalihe nedovrene proizvodnje
Da uopte nema ili da su nepromenjene zalihe gotovih proizvoda
Za primenu jednostepene iste divizione kalkulacije neophodan je uslov
identinost proizvedene i prodate koliine proizvoda, i usluga.
190
Cilj
izraunavanja ove cene je pruanje podataka rukovodstvu preduzea pri
alternativnom odluivanju.
Informaciona korisnost jednostepene iste divizione kalkulacije moe se znatno
poveati njenim izvoenjem u razuenijoj varijanti po vrstama ili grupama

189
menadment i osiguranje, Beograd, 2008.godine str.150
190
menadment i osiguranje, Beograd, 2008.godine str.151.
136
trokova. Do pune komercijalne cene kotanja jedinice konanog uinka
preduzea tada se dolazi po obrascu:
t = t1+t2+t3+....+tn
emu obavezno predhodi prosta podela ukupnog iznosa svake vrste ili grupe
trokova sa koliinom proizvedenih i prodatih proizvoda u toku obraunskog
perioda
t1 =T1/q t2= T2/q itd..
uz znaenje simbola:
t - trokovi, odnosno cena kotanja po jedinici proizvoda
t1 trokovi materijala po jedinici proizvoda
t2 trokovi energije po jedinice proizvoda
t3 - trokovi plata izrade
tn trokovi poslednje vrste ili grupe po jedinici proizvoda
T1 ukupni trokovi materijala
T2 ukupni trokovi energije
q koliina proizvedenih i prodatih proizvoda
Zbirna ili razudjena jednostepena kalkulacija dolazi do iste konane cene
kotanja proizvodne i prodate jedinice proizvoda. Razlika je samo u tome to je
zbirna transparentnija odnosno pokazuje strukturu cene kotanja jedinice
konanog uinka pa je infomaciono korisnija.
Dvostepena ista diviziona kalkulacija uvaava promene stanja zaliha gotovih
proizvoda znai ona se bazira na sledecim predpostavkama
191
:
Da se proizvodi i prodaje jedan proizvod
Da nema ili da su nepromenjene zalihe nedovrene proizvodnje
U takvim uslovima obino su razliite proizvedene od prodatih koliina proizvoda
u toku istog obraunskog perioda. Ako bismo tada primenili jedostepenu istu
divizionu kalkulaciju , odnoso ukupne trokove nastale u toku perioda podelimo
sa koliinom imali bismo problem koje koliine uzeti u obzir, proizvedene ili, i
netanu cenu kotanja u svakom sluaju. Zato se posebno utvruje proizvodna

191
Beograd, 2007.
137
cena kotanja proizvedene jedinice, a posebno trokovi uprave i trokovi prodaje
po jedinici prodatih koliina, ijim se sabiranjem dolazi do pune cene kotanja po
jedinici prodatih proizvoda. To se moe prikazati formulom
t = Tp/qp +(Tu + Tpd)/qpd

Sa sledeim znaenjem simbola:
t trokovi,odnosno cena kotanja po jedinici proizvoda
Tp ukupni trokovi proizvodnje
qp proizvedena koliina proizvoda
Tu ukupni trokovi uprave i administracije preduzea
Tpd ukupni trokovi prodaje
qpd prodate koliine proizvoda
Dvostepena ista diviziona kalkulacija prua podatke:
O proizvodnoj ceni kotanja jedinice proizvoda upotrebljivom za
bilansiranje zaliha gotoovih proizvoda
Trokovima uprave i prodaje po jedinici prodatih koliina proizvoda koji su
upotrebljivi za kontrolu trokova ovih funkcija i za kompletiranje pune cene
kotanja jedinice proizvoda
O punoj (komercijalnoj) ceni kotanja po jedinici prodatih proizvoda
upotrebljivom za formiranje prodajnih cena i kratkoroni obraun rezultata
Ove njene informacione prednosti su dovoljne da opravdaju dodatne trokove
organizovanja i upranjavanja pogonskog obrauna. Obrazac dvostepene iste
divizione kalkulacije sastoji se od dva samostalna dela. U prvom delu ukupni
trokovi proizvodnje dele sa proizvedenom koliinom dok se u drugom delu
ukupni trokovi uprave i prodaje za tekui period dele s prodatim koliinama u
tom periodu nezavisno od toga da li su one proizvedene u istom periodu ili potiu
iz prenetih zaliha proizvoda iz predhodnog perioda. Sabiranjem prve i druge
operacije deljenja dobija se puna cena kotanja po jedinici prodatih koliina koje
su u tom periodu proizvedene. Ova komercijalna cena kotanja se razlikuje od
komercijalne cene kotanja za prodate zalihe iz perdhodnog perioda koja se
138
dobija sabiranjem ovako utvrdjene kvote trookova uprave i prodaje i nasledjene
proizvodne cene kotanja.
192

Viestepena ista diviziona kalkulacija je izraz daljeg prilagodjavanja divizione
kalkulacije proizvodno-tehnikim realnostima. U masovnoj proizvodnji jednog
proizvoda vrlo esto su iz perioda promenljive ne samo zalihe gotovih proizvoda
ve i zalihe nedovrene proizvodnje. Takvu pojavu imamo u preduzeima u
kojima se prizvodnja obavlja po sistemu:
Proizvodnja poluproizvoda
Skladitenje poluproizvoda
Proizvodnja gotovih proizvoda, s tim to je esto zastupljeno dva ili vie
medjufaznih skladitenja ili odleavanje proizvoda
Znai re je o diskontinuelnoj masovnoj proizvodnji jednog proizvoda u kojima su
zalihe nedovrene proizvodnje promenljive. U uslovima diskontinuelne masovne
proizvodnje treba predvideti onoliko nosilaca trokova koliko ima proizvodnih
faza u okviru kojih se pojavljuje promenljive zalihe nedovrene proizvodnje, kao i
jedan raun nosilaca trokova za zavrnu preradu. U ovakvom tipu masovne
proizvodnje do pune cene kotanja jedinice prodatih koliina moe se doi samo
viestepenom istom divizionm kalkulacijom iji obrazac ima sledei izgled:
t = T
p1
/q
p1
+....+T
pm
/q
pm
+(T
u
+ T
pd
)/q
pd

Sa znaenjem simbola:
t trokovi odnosno cena kotanja po jedinici proizvoda
Tp ukupni trokovi proizvodnje
Tu ukupni trokovi uprave i administracije preduzeca
Tpd ukupni trokovi prodaje
qp proizvedene koliine proizvoda
qpd prodate koliine proizvoda
1 do m brojevi proizvodnih faza odnosno MT u nizu

192
Beograd, 2007.
139
Viestepena ista diviziona kalkulacija prua nam informacije
193
:
O komercijalnoj ceni kotanja prodatih proizvoda ijom se
primenom za potrebe kratkoronog obrauna rezultata mogu
utvrditi ne samo ukupni rashodi prodatih proizvoda, ve i rashodi
prodatih proizvoda po tritima, kanalima prodaje i slinima
analitikim aspektima obrauna rezultata
prozvodnoj ceni kotanja jedinice gotovih proizvoda na osnovu koje
se moe obraunati promena zaliha gotovih proizvoda
proizvodnoj ceni kotanja jedinice primarnih poluproizvoda i
jedinice poluproizvoda za finalizovanje na osnovu koji se moe
obraunati promena stanja zaliha poluproizvoda

2.4. CENA KOTANJA

2.4.1. Pojam cene kotanja

Cena kotanja je iznos trokova koje je trebalo uiniti, odnosno ukupna vrednost
da bi se proizvod doveo u stanje, oblik i prilike u kojima se nalazi u posmatranom
trenutku, to znai da moe da postoji cena kotanja finalnog proizvoda, ali i
cena kotanja poluproizvoda.
194

Cena kotanja je zbir utroenih vrednosti i izdatih vrednostu u vezi s troenjem
elemenata proizvodnje, odnosno vrenjem funkcije, u reprodukciji.
195

Cena kotanja se koristi za procenjivanje sredstava koja su sopstveni uinak,
podrazumeva zbir trokova da bismo proizvod proizveli ili izvrili uslugu. Koji se
trokovi mogu aktivirati?
trokovi direktnog materijala
trokovi direktnog rada

193
Beograd, 2007.
194
195
140
posebni pojedinani trokovi (direktno samo na odreene proizvode)
opti trokovi proizvodnje (FT + VT funkcionalnog podruja, amortizacija,
trokovi elektrine energije)
Trokovi direktnog rada, posebni pojedinani trokovi i opti trokovi proizvodnje
esto se oznaavaju kao trokovi konverzije. Tako da se cena kotanja u MRS-
1
196
paragraf 8 i 9 oznaava kao zbir trokova direktnog materijala i trokova
konverzije.
U cenu kotanja mogu biti ukljueni i drugi trokovi pod uslovom da su
neposredno izazvani proizvodnjom proizvoda, odnosno da se neposredno mogu
pripisati datom sredstvu. Na primer, pri pojedinanim porudbinama se trokovi
projektovanja i nadzora mogu ukljuiti u cenu kotanja.
U cenu kotanja se ne mogu ukljuiti:
vanstandardna potronja faktora proizvodnje,
trokovi skladitenja, osim ako je re o trokovima meufaznih skladita,
trokovi uprave.
Pored sadrine, na visinu cene kotanja utie odabrani tip kalkulacije i odabrani
sistem obrauna trokova. Od navedenog zavisi da li e u cenu kotanja biti
ukljueni puni trokovi, varijabilni trokovi ili pak samo pojedinani trokovi. Ako
se prihvati kalkulacija po punim trokovima tada e cena kotanja obuhvatati:
trokove direktnog materijala, trokove direktnog rada, posebne pojedinane
trokove i pripadajui deo optih trokova proizvodnje. Ovakva sadrina
kalkulacije odreena je u l. 35 etvrte direktive EU.

196
MRS su doneti od strane Komiteta za MRS (International Accounting Standards Committee,
IASC) kojeg je 1973. godine osnovalo 16 profesionalnih raunovodstvenih organizacija iz
Australije, Kanade, Francuske, Nemake, Japana, Meksika, Holandije, Velike Britanije, Irske i
SAD-a. Ovaj Komitet je kasnije pristupio Meunarodnoj federaciji raunovoa (Internationa
Federation of Accountants, IFAC) koja je osnovana 1977. godine sa ciljem da okupi sve
profesionalne raunovoe iz celog sveta i da se usklade napori na donoenju standarda koji bi bili
prihvatljivi u irim meunarodnim razmerama. U periodu od 1997-2000 g. IASC je zapoeo i
dovrio proces reorganizacije iz kojeg je kao rezultat nastao International Accounting Standards
Board (IASB) iji je osnovni zadatak bio da nastavi put razvoja meunaorodno prihvatljivih
raunovodstvenih standarda, to je kao posledicu imalo donoenje nekoliko standarda sa
nazivom Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja (International financial reporting
standards, IFRS). U periodu posle 2000.g. doneti su sledei IFRS 1, 2, 3, 4, 5 i 6. Osim
pomenutih, IASB je prihvatio i ostale MRS (ukupno 41 standard) koje je ve predhodno doneo
IASC.
141
Cena kotanja po varijabilnim trokovima ima sledeu sadrinu:
trokovi direktnog materijala
trokovi direktnog rada
posebni pojedinani trokovi
opti varijabilni trokovi
Opti fiksni trokovi proizvodnje tretiraju se rashodom perioda. Cena kotanja po
varijabilnim trokovima ima tu prednost u odnosu na punu cenu kotanja to se
iskljuuje samovolja koja se moe javiti pri alokaciji fiksnih trokova.
Cena kotanja po posebnim pojedinanim trokovima obuhvata:
1. trokove direktnog materijala
2. trokove direktnog rada
3. posebne pojedinane trokove
Smatra se neosnovanim iskljuenje iz cene kotanja optih varijabilnih trokova,
koji su u sutini direktni trokovi, ali se iz razloga racionalnosti obuhvataju kao
opti trokovi. Cena kotanja po punim trokovima predstavlja gornju, a
cena kotanja po varijabilnim trokovima donju granicu za vrednovanje
sopstvenih uinaka. Smatra se da ukljuivanje samo direktnih trokova dovodi do
potcenjivanja imovine tako da je CK po VT donja granica za procenjivanje.
Sistem obrauna trokova odreuje da li e cena kotanja sadrati stvarno
nastale trokove, trokove nastale na osnovu normalne zaposlenosti, trokove
na bazi optimalne zaposlenosti, i sl. Prema MRS-2 paragraf 10, standardni
trokovi utvruju se na standardnom kapacitetu. Pod standardnim kapacitetom
se podrazumeva prosena oekivana proizvodnja tokom odreenog broja
perioda ili sezona pod standardnim okolnostima, uzimajui u obzir smanjenja
nastala usled planiranog odravanja. Stvarni nivo proizvodnje se moe koristi
samo ako je blizu standardnog.
Znai ako se ukljuuju stvarno nastali, to su oni koji nastaju pri normalnom
stepenu korienja. Trokovi neiskorienog kapaciteta ne mogu se tretirati kao
deo cene kotanja.

142
2.4.2. Znaaj cene kotanja sa aspekta ekonomije preduzea

Cena se esto odreuje sa aspekta vrednosti kao novani izraz vrednosti ili
kvantitativni izraz vrednosti proizvoda. U tom smislu cena se odnosi na iznos
novca koji kupac plaa kao protivvrednost za kupljeni proizvod ili uslugu. Obino
je izraena u novanom obliku, iako plaanje ne mora da bude u novanom
obliku. ire posmatrano, cena se shvata kao novana vrednost jedinice dobra,
usluge ili inputa faktora.
Neki autori naglaavaju dva ugla gledanja na cene sa stanovita trita ili sa
aspekta trokova. Kupci vide cenu kao monetarni izraz vrednosti za dimenzije
kvaliteta ili karakteristike (koristi) vezane za dati proizvod ili usluge u poreenju
sa drugim proizvodima ili uslugama. Drugo vienje cena se odnosi na pokrivanje
trokova proizvodnje i distribucije proizvoda uz dodavanje prinosa.
Cena preko uzajamne veze ponuda-potranja utie na obim finansijskih izvora i
finanijskih tokova. to je via cena, to je manja potranja.
197
Cena je ekonomski
instrument zahvaljujui kome vrednost proizvoda dobija novani izraz i postaje
objekat raspodele. Na osnovu cena materijalizuju se finansijski odnosi koji do
tada postoje u vidu planova.
198

Direktna je veza izmeu trokova i cene. Takoe, veza izmeu cene i profita
preduzea je takoe direktna. Pored ove dve relacije, direktna je i veza izmeu
profita i realizacije finansijskih odnosa. Visina ukupnog prihoda zavisi od koliine
realizovanih proizvoda i usluga po odreenim prodajnim cenama. Promene u
cenama utiu na ukupni prihod, na trokove, a preko njih i na profit. Zapravo,
cene utiu na rezultat poslovanja preko ulaznih i izlaznih elemenata procesa
reprodukcije. Nabavne cene resursa (opreme, materijala, radne snage i dr.) utiu
na visinu trokova. Sa druge strane, proizvedena roba i usluge se prodaju po
prodajnim cenama koje direktno utiu na visinu prihoda.

197
Od ovog pravila postoje izuzeci. J edan od njih je Gifenov efekat pri poveanju cena
nejneophodnije robe potranja za njom moe da raste. Drugi izuzetak se sastoji u tome da
potranja moe da opada sa snienjem cene robe specijalne potranje. Ovo je povezano sa
poveanim prestiom odreene kupovine.
198
Kuli M., Finansijski menadment, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2004,
str. 17.
143
Preduzee je samostalno u odreivanju prodajnih cena za svoje proizvode i
usluge, osim u sluaju dravnog regulisanja cena. Meutim, od kretanja ponude i
tranje na tritu zavisi da li e proizvod moi da opstane sa odreenom cenom.
Dakle, dogaaji na tritu trae odgovarajue prilagoavanje cena. Modifikovanje
cena je permanentan proces za brojna preduzea. Oni bi trebalo da nau takvu
cenu koja odgovara konkretnoj situaciji u kojoj se preduzee nalazi, vodei
rauna da ne odstupi znaajno od dugorone politike.
injenica je da cena predodreuje konkretan obim novanih sredstava koji slui
preduzeu. To je jedan od osnovnih faktora koji utiu na dalji proces raspodele.
U okviru cene odreuju se proporcije budue raspodele u skladu sa uticajem
faktora proizvodnje. Neophodno je da doe do razmene i da se izvri raspodela
da bi svi delovi vrednosti (stalni kapital, trokovi za zarade, dobit) dobili
konkretno ostvarenje u odreenim kvantitativnim proporcijama.
199

Cena utie na period obrta kapitala i kreditni rizik koji sa svoje strane utie na
parametre efikasnosti finansijskog menadmenta. Taj uticaj rezultira kroz:
200

Mogunost ubrzavanja ili usporavanja perioda obrta kapitala pri
odreivanju cene odreenog nivoa i
Uzimanje na sebe ili predaje rizika od kvarenja, gubitaka robe ili
finansijskog instrumenta prilikom njihovog kretanja tokovima plasman od
proizvoaa (ili emitenta) kao potroau ili investitoru.
Pri formulisanju politike cena neophodno je uzeti trokove, kao jedan od bitnih
faktora, ali ne i jedini. Trokovi utiu na ponudu, ali je odnos izmenu krive ponude
i krive tranje determinanta koja odreuje cenu. Iz tog razloga, analiza trokova
je znaajna radi sagledavanja efekata cene na dobit preduzea.
Trokovi predstavljaju uvek donju granicu ispod koje cene ne bi smele da se
formiraju, a da to ne ugrozi egzistenciju preduzea, dok je gornja granica data
tranjom. Za potrebe odreivanja prodajnih cena neophodni su ne samo podaci o
ukupnom iznosu fiksnih i varijabilnih trokova, ve i o pojedinanim vrstama

199
str. 17.
200
str. 17.
144
trokova (direktni trokovi materijala i rada, trokovi marketinga, distribucije,
istraivanja i razvoja, kao i procena marginalnih trokova).
Dakle, trokovi predstavljaju donji limit cena, a konkretna cena zavisi od
spremnosti kupaca da po njoj kupuju proizvod preduzea. Trokovi ako su
adekvatno kalkulisani, pokazuju koliko bi nas kotala ili koliko nas kota
proizvodnja i promet odreenog proizvoda, ali ne govore koja bi stopa dobiti bila
adekvatna za taj proizvod i da li e takva cena biti prihvaena od kupca.
Pri formulisanju politike cena treba obezbediti visok nivo informacija o uslovima
koji vladaju na tritu. Informacije se pribavljaju iz internih i eksternih izvora.
Interni izvori obuhvataju informacije o trokovima poslovanja preduzea, dok
eksterni izvori pokrivaju trino okruenje.
Potrebne informacije u vezi sa trinim okruenjem odnose se na:
- veliinu tranje za proizvodima/uslugama
- uticaj konkurencije
- oekivano uee na tritu
- dostignuti imid proizvoda/usluga i organizacije
- pravnu i strunu regulativu zemlje, carinske i ostale uslove i propise.
U naelu postoje dve krajnosti utvrivanja cena. Jedna je utvrivanje cena od
strane proizvoaa, druga je administrativno utvrivanje cena od strane drave.
Kalkulacija cene kotanja proizvoda i usluga predstavlja izuzetno znaajnu
informacionu podlogu radi obezbeenja relevatnih podataka finansijskom
knjigovodstvu za sastavljanje finansijskih izvetaja, kao i za donoenje
adekvatnih poslovnih odluka. Pouzdana kalkulacija predpostavlja, po pravilu,
razuen obraun trokova i uinaka.
201

201
J ablan-Stefanovi R. Dodatna kalkulacija cene kotanja uinaka. Ekonomske teme. 2008; 46(2):95-109.
145
2.5.RENTABILNOST I GRAFIKON RENTABILNOSTI
2.5.1. Pojam rentabilnosti

Rentabiost je ekonomski princip poslovanja, naelo ili zahtev, ijom se
primenom u praksi postie takvo poslovanje u kome se sa to manjim
angaovanim sredstvima u reprodukciji ostvaruje vea dobit.
202

Rentabilnost je konani, saldirani izraz, izraz definitivnog finansijskog rezultata
koji inicira sveukupan uspeh preduzea. On je dakle, odluujue merilo
efikasnosti korienja sredstava, merilo uspeha privreivake aktivnosti i
poslovnosti preduzea.
203

Re rentabilnost je potie od rei rentabilan, koja je francuskog porekla i prevodi
se kao unosan, tj. posao koji se isplati. to znai rentabilnost je stepen
isplativosti poslovanja preduzea, odnosno aktivnosti koje donose vee prihode
ili rezultate od sredstava uloenih za njihovo ostvarenje. Rentabilnost se moe
definisati i kao tenja svakog privrednog subjekta da ostvari to povoljniji rezultat
dobit, u odnosu na angaovana sredstva. to je odnos dobiti prema
angaovanim sredstvima vei, to je i rentabilnost vea i obrnuto. Vea
rentabilnost stvara mogunost za proirenu reprodukciju, a sa stanovita drutva
obezbeuje podmirenje zajednikih potreba drutva kao celine. Sa tog stanovita
rentabilnost je sredstvo za merenje efikasnosti upravljanaja i efikasnosti
funkcionisanja preduzea kao sistema.
injenica je da se rezultati poslovanja na mikroekonomskom nivou prvenstveno
vezuju za profit, a na makorekonomskom nivou za drutveno blagostanje koje
rezultira iz odreene delatnosti.
204
Profit je bitan, vaan jer znai nagradu onih
koji inestiraju u biznis,i ulau ( finansiraju) u dalji rast i razvoj preduzea.
Rentabilnost, je kolinik, razlike izmeu ukupnih prihoda koji su ostvareni u
odreenom vremenskom periodu, i ostvarenih rashoda u tom periodu, u broiocu,

202
administracija Beograd 1991.godine
203
fakultet u Beogradu, 2005., str. 49.
204
Pod drutvenim blagostanjem se podrazuemva zbir potroakog i proizvoakog vika
146
i ukupne mase ili sume angaovanih sredstava, na izvrenju tog posla, u
imeniocu. To znai da rentabilnost pokazuje koliko preduzee ostvari dobiti
na svaki dinar angaovanih sredstava .
Rentabilnost se, kao ekonomski princip poslovanja, ostvaruje:
205

Kada se pri istim angaovanim sredstvima ostvaruje vea dobit
Kada se pri istom ostvarenju dobiti smanjuju angaovana sredstva, ali
tako da to smanjenje ne remeti realizaciju zadatka
Kada se uveavaju i dobit i angaovana sredstva ali da pri tom dobit raste
bre od porasti angaovanih sredstava
Kada se i dobit i angaovana sredstva smanjuju, ali je proces smanjenja
sngaovanih sredstava vei od smanjenja dobiti
Kada se smanjuju angaovana sredstva, a poveava se dobit
Kompleks rentabilnosti sadri, odnos izmeu dve kompleksne veliine rezultata
i ulaganja koje se formiraju, s jedne strane, pod dejstvom odreenih istih
faktora i s, druge strane, svaka od njih pod dejstvom svog specifinog faktora:
rezultat pod dejstvom cena po kojima se proizvod realizauje, a ulaganja pod
dejstvom vremena u koem su sredstva angaovana.
206

Na rentabilnost, dakle deluju dve vrste faktora:
faktori dobiti i
faktori angaovanih sredstava
Poto faktor dobiti predstavlja razliku ukupnih prihoda i ukupnih rashoda, to i oni
posredno deluju na rentabilnost. injenica da se ukupni prihod dobija kao
proizvod obima proizvodnje i prodajnih cena , to moemo rei da i ovi faktori kao
i trokovi elemenata reprodukcije posredno preko dobiti deluju na rentabilnost
preduzea.
Fiziki obim proizvodnje deluje direktno na rentabilnost zato to svako poveanje
fizikog obima proizvodnje, pri drugim neizimenjenim faktorima, pozitivno utie
na kretanje rentabilnosti i obrnuto.

205

206
Kosti ., Milojevi M., Ekonomika preduzea, tree izdanje, Institut za ekonomiku i finansije,
Beograd, 2001.
147
Prodajne cene proizvoda uticu na veliinu dobiti takoe proporcionalano pa time
i na nivo i na dinamiku rentabilnosti. Prodajne cene proizvoda su faktor na koji
kolektiv teko moe uticati, jer na njih utie veliki broj faktora koji su uslovljeni
dejstvom trita i drugim uslovima.Direktno utiu cene na sledei nain:vii nivo
cena vea je I dobit, ali obrnuto nie cene nia je i dobit.Meutim,prodajne cene
mogu i indirektno uticati na rentabilnost preduzea. U okvirima koje diktira trite,
nivo organizovanosti kolektiva moe uticati na brzinu prometa, na izbor kupaca
koji garantuje brzo plaanje, i na druge povoljnosti za prodaju proizvoda.Na taj
nain prodajne cene indirektno uticu na rentabilnost, preko koliine prodatih
proizvoda.
Veliina trokova elemenata reprodukcije (oni se dobijaju kao proizvod utroaka i
nabavnih cena) utiu na visinu dobiti a time i na rentabilnost tako to svako
poveanje trokova elemenata reprodukcije a istih prihoda pri nepromenjenoj
prodajnoj ceni proizvoda, uslovljava smanjenje dobiti, a time ima negativan uticaj
na rentabilnost i obratno. Moe se zakljuiti da u ovom sluaju postoji obrnuta
proporcionalnost.
Angaovana sredstva uticu na rentabilnost preko veliine angaovanih sredstava
i vremena angaovanja.
Veliina angaovanih sredstava utie na rentabilnost tako to poveano
angaovanje sredstava iznad objektivno potrebnog, negativno utie na
rentabilnost i obrnuto. Pa, i u ovom sluaju vai obrnuta proporcionalanost. Na
veliinu angaovanih sredstva imaju uticaja mnogi faktori meu kojima su
najznaajniji: visina utroaka elemenata proizvodnje; nabavne cene; visina zaliha
predmeta rada; visina zaliha gotovih proizvoda; trokovi; i drugi faktori. Osim
toga veliina angaovanih sredstava zavisi od karaktera proizvodnje,
karakteristika tehnolokog postupka, nivoa organizacije preduzea.
Vreme angaovanja sredstava je takoe faktor rentabilnosti. Vreme angaovanja
sredstava u fazama angaovanja je objektivno uslovljeno karakteristikama
konkretne proizvodnje. Zbog organizacionih slabosti moe se produti vreme
angaovanja sredstava u privrednom drutvu i tako negativno uticati na visinu
rentabilnosti. Mere za poveanje rentabilnosti na osnovu smanjenja vremena
148
angaovanja prvenstveno moraju biti usmerene na otklanjanje organizacionih
slabosti zbog kojih se produava vreme angaovanja sredstava u svim fazama
angaovanja. Osim toga, primenom novih nauno tehnickih reenja, mogue je
uticati na objektivne uslove vremena angaovanja, skraenjem vremena
pripremne faze, i drugim nauno tehnikim reenjima. Skraenjem vremena
angaovanja sredstava poveava se koeficijent obrta, a time i ostvareni rezultati
sa manjim angaovanjem sredstava, a to se pozitivno odrava na rentabilnost.
Poveanje rentabilnosti ima dva osnovna izvora:
- poveanje prihoda (kroz poveanje cene, obima prodaje ili
plasiranje novih proizvoda i usluga na trite),
- smanjenje trokova (u svim oblastima poslovanja).

2.5.2. Princip rentabilnosti

Princip rentabilnosti je zahtev ili tenja da se ostvari to vei dohodak sa to
manjim angaovanjem sredstava u reprodukciji. Primenom i sprovoenjem
ovoga principa prekriva se preostali sektor ekonomije preduzea, koji nije
prekriven principima produktivnosti i ekonominosti, a koji je potrebno kontrolisati
da bi se uspeno poslovalo.
207

Faktori koji utiu na produktivnost i ekonominost istovremeno deluju i na
rentabilnsost.Ovo se objanjava injenicom da svi faktori koji utiu na poveanje
poslovnog rezultata i i faktori koji utiu na smanjenje trokova automatski utiu
na veliinu dobiti koja je direktno proporcionalna sa rentabilnou firme.
Bitni elementi za izraunavanje rentabilnsoti su:
Trokovi (T),
Dohodak, kao isti rezultat proizvodnje (D),
Dobitak ili profit kao izvedeni oblik rezultata (D Dl) i
Sredstva angaovana u reprodukciji (S).
Izraz rentabilnosti glasi:

207
Stavri B., Kokeza G. Upravljanje poslovnim sistemom, Tehnoloko-metalurki fakultet,
Beograd, 2002.str. 94.

149
R = D / S
Ovaj odnos u stvari predstavlja princip rentabilnosti.
Princip rentabilsoti je proistekao iz cilja poslovne politike preduzea, koja se
definie kao maksimiziranje profita na dugi rok i konstantno smanjenje
angaovanih sredstava pri ostvarenju navedenog cilja.
Dohodak je ravan razlici izmeu bruto prihoda i trokova materijalne
reprodukcije. Prema tome, profitabilnost, sa stanovita dohodka, zavisie:

Od veliine bruto prihoda ili vrednosti proizvodnje i
Od veliine trokova materijalne reprodukcije.

Vrednost angaovanih sredstava zavise od suma koje se ulau u reprodukciju i
od vremena angaovanja tih sredstava.
Ako se predpostavi da su trokovi materijalne reprodukcije ravni objektivno
uslovljenim trokovima (Tm + Ti), zatim da privredno drutvo radi punim
kapacitetmom i da svoje proizvode prodaje po trinim cenama, njegov dohodak
e biti:

D = Q Cq (T m + Ti)

Ovo je maksimalno mogui dohodak u datoj situaciji i privredno drutvo e
ostvarivati maksimalnu profitabilnost.

Privredno drutvo esto radi uz smanjeno korienje kapaciteta. Ako je korieni
kapacitet Q q i ako privredno drutvo pri tom svoje proizvode prodaje po
cenama koje odstupaju od trinih cena, njegov dohodak bie:

D = (Q q) ( Cq + (T m + Ti)

Efekat smanjenog korienja sredstava uticae i na smanjenje profitabilnosti
firme u odnosu na maksimalnu.
150
Veliina dohotka zavisna je i od bruto prihoda i to dvojako, ime bruto prihod
uslovljava i veliinu rentabilnosti, i to :
1. Kroz smanjenje obima proizvodnje ispod punog korienja kapaciteta
(q)
2. Kroz odstupanje prodajnih cena proizvoda od prosenih, trinih (Cq).
Smanjenjem stepena korienja kapaciteta (q), smanjuje se koliina proizvedenih
proizvoda, ime se smanjuje i njihov trini promet, a ijim smanjenjem se za tu
veliinu smanjuje i bruto prihod, a time i dohodak. Prema tome, jedan od
znaajnijih zahteva za poveanje rentabilnosti jeste zahtev da se to potpunije
koriste proizvodni kapaciteti.
Bruto prihod e rasti ako prodajne cene proizvoda odstupaju navie od njihovih
prosenih, trinih cena, a to e dovesti i do poveanje dohotka. Obrnuto je ako
prosene cene odstupaju nanie od trinih cena proizvoda.
Dohodak e biti maksimalan ako su trokovi ravni objektivno uslovljenim.
Meutim, zbog dejstva organizacionih faktora, trokovi materijalne reprodukcije
mogu da porastu iznad objektivno uslovljenih:
Zbog porasta utroaka sredstava za proizvodnju iznad objektivno
potrebnih utroaka (m +i) i
Zbog odstupanja nabavnih cena sredstava za proizvodnju od
njihovih prosenih, trinih cena (Cm, Ci).
U ovom sluaju dohodak e se najee smanjivati ispod objektivno mogueg i
iznosie:

D = Q Cq - (( M + m) ( C m + c
m
) + ( I +i ) ( Ci + c
i
))

Smanjenje dootka ispod objektivno mogueg izazvae i pad rentabilnosti u
odnosu na maksimalnu.
Sa stanovita trokova materijalne reprodukcije na profitabilnost se moe uticati:
Delovanjem u cilju smanjenja utroaka sredstava za proizvodnju (m,i) i
Delovanjem u cilju snienja nabavnih sredstava za proizvodnju ( c
m ,
c
i
).
151
U procesu proizvodnje prenosi se vrednost sredstava za proizvodnju na novi
proizvod i stvara nova, dodajna vrednost. Realizacijom proizvoda na tritu
naplauje se prenesena vrednost sredstava za proizvodnju i dohodak kao izraz
drutvenog priznanja opravdanosti te proizvodnje. Vrednost angaovanih
sredstava zavisi od suma koje se ulau u reprodukciju i od vremena angaovanja
tih sredstava.
Veliina angaovanih sredstava utie na rentabilnsot tako to poveano
angaovanje sredstava iznad objektivno potrebnog, negativno utie na
rentabilnost i obrnuto.
Profitabilnost se moe izraziti preko profitne stope a ona izraava odnosom
ostvarenog vika vrednosti (profita) i predujmljenog kapitala (angaovanih
sredstava). Meutim, kako je dohodak kao ekonomska kategoria izraz neto
rezultata, profitabilnost se izraava odnosom dohotka i angaovanih sredstava.

2.5.3. Prelomna taka rentabilnosti (grafikon rentabilnosti)

U svome poslovanju, svako privredno drutvo dolazi u fazu kad njegov obim
prodaje odnosno ostvareni prihodi od realizacije moe pokriti sve trokove
redovnog poslovanja. Taj momenat, ta faza, predstavlja u stvari prag korisnosti,
odnosno donju granicu rentabiliteta, koja je u literaturi jo poznata kao prelomna,
mrtva taka, kritina taka ili prelomna kritina taka. To je taka najnie
efikasnosti korienja sredstava kojom se ne ostvaruje nikakav finansijski
rezultat.
208

Svaki obim prodaje iznad te take omoguuje stvaranje dobitka, a prodaja ispod
te take omoguuje stvaranje poslovnog gubitka. U oba sluaja visina dobitka ili
gubitka kree se u srazmeri s promenama obima prodaje. Pri tome se polazi od
predpostavke da se varijabilni trokovi menjaju u funkciji obima prodaje.
209

Dakle, prag rentabiliteta (prelomna taka rentabiliteta) predstavlja obim prodaje
na kome su prihodi i trokovi jednaki, odnosno privredno drutvo posluje sa

208
fakultet u Beogradu, 2005.
209
arki Joksimovi, N. Upravljako raunovodstvo, Grafos, Beograd, 2005.
152
nultim dobitkom. Poznate tehnike za izraunavanje praga rentabiliteta su:
jednaina i kontribuciona mara. Mehanizam dejstvovanja poslovnog i
finansijskog rizika (leverida) u finansijskoj literaturi se obino ilustruje preko
analize prelomne take rentabilnosti (grafikona rentabilnosti) kao iroko
prihvaene tehnike bliske poslovnim ljudima.
210

Prelomnu taku je mogue utvrditi matematikim putem ili grafikim prikazom
obima prodaje (prihoda) i trokova i to kako na nivou privrednog drutva u celini
tako i na nivou svake organizacione jedinice, bilo za jedan uobiajeni poslovni
period ili za krae vremenske intervale.
211

Utvrivanje PTR matematikim putem objasniemo na sledei nain:
Osnovni (kljuni) pokazatelj grafikona rentabilnosti jeste prelomna taka
rentabilnosti koja moe biti odreena : (a) koliinski - preko broja jedinica
proizvodnje, i (b) vrednosno - preko obima prodaje (realizacije proizvoda).
212

Obim prodaje za prag rentabilnosti se izraunava na sledei nain:
Vrednosno odreivanje prelomne take rentabilnosti preko obima prodaje
izraunava se na sledei nain
PD =P x N V x N F =0
gde simboli imaju sledee znaenje :
PD - Poslovni dobitak
V - Varijabilni trokovi po jedinici
P - Prodajna cena po jedinici
F - Ukupni fiksni trokovi
N - Broj prodatih proizvoda
Koliina (nivo) proizvodnje koji zadovoljava predhodnu jednainu predstavlja
prelomnu taku rentabilnosti, a utvruje se iz sledeeg odnosa
213
:
F
PTR(Q) =----------------
P - V

210
Ivani M., Osnovi finansija, 3. dotampano izdanje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
211
Nevenka arki Joksimovi, Finansijski menadment, FON, Beograd, 2005. , str. 113.
212
Ivani M., Osnovi finansija, 3. dotampano izdanje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
213
Kuli M., Finansijiski menadment, Megatrend, Beograd, 2003., str. 67.
153
Gradikon rentabilnosti moemo grafiki odraditi na sledei nain.
- Osnova ovog grafikona je koordinatni sistem. Horizontalna osa
pokazuje obim proizvodnje u jedinicama proizvoda, a vertikalna
osa vrednosti prihoda i trokova obino u hiljadama dinara.
- Sledea faza je crtanje linija trokova. Prvo se u redosledu
prikazuju fiksni trokovi,kao jedna horizontalna osa, i to sa nivoa
fiksnih trokova obraunskog perioda, sledei se prikazuju
varijabilni trokovi koji kreu iz take u kojoj fiksnih trokova seku
vertikalnu osu koordinantnog sistema, ukoso pod uglom koji
odreuju visina varijabilnih trokova, pri emu ta linija sada ini
ukupne trokove preduzea.(kao zbir fiksnih trokova perioda i
varijabilnih trokova)
- I na kraju prikazuju se prihodi od prodaje, i to pod uglom koji
odreuje visina prodajne cene proizvoda.iz koordinatnog poetka,
iz nule.To prikazuje i Grafikon br.1.

Grafikon br.1. Grafikon rentabiliteta
1.000
4.000
2.000
Profit
Gubitak
Prag rentab.
Ukupan prihod
Ukupni trokovi
Fiksni Trokovi
Trokovi,
Prihodi
uinak, prodaja
500
2.000
Mara Sigurnosti
154
Posle izvrenog grafike obrade navedenog grafikona moemo tumaiti
dobijeno.
Kada vizuelno pogledamo grafikon videemo da se prihodi od realizacije seku u
jednoj taki. Upravo ta taka se naziva prag rentabilnosti i znai sledee da su na
tom obimu (koji se ita iz horizontalen ose) ukupni prihodi i ukupni trokovi isti,
to znai da preduzee na tom obimu aktivnosti ne ostvaruje ni gubitak ni
dobitak. Posle te take preduzee ostvaruje dobitak, a pre te take firma
ostvaruje gubitak.Sama re prag u ovom sluaju znai prelaz iz gubitka u
dobitak.
Dakle:Metodologija grafikona rentabilnosti zasniva se na striktnom razdvajanju
ukupnih trokova privrednog drutva na dve kategorije fiksne i varijabilne.
Svrha konstrukcije grafikona rentabilnosti jeste odreivanje tzv. prelomne take
rentabilnosti - PTR (break even point) koja predstavlja nivo proizvodnje ili prodaje
koji je dovoljan da pokrije (nadoknadi) varijabilne trokove za taj nivo proizvodnje
ili prodaje i ukupne fiksne trokove u obraunskom periodu (Poslovni dobitak -
PD =0).
214

Za upotrebu navedenog grafikona polazi se od predpostavke da su varijabilni
trokovi apsolutno proporcionalni, da su fiksni trokovii apsolutno fiksni, kao i da
su prodajne cene i asortiman nepromenjeni.
Meutim, u poslednjim godinama cene i trokove postaju jedan od
najdinaminijih fakotra poslovanja. Osim toga, mogua su u toj dinamici i stalna
pomeranja proporcije izmeu fiksnih i varijabilnih trokova, to u sutini umanjuje
znaaj i efikasnost primene grafikona rentabiliteta.
215

Analitiki znaaj navedenog pokazatelja je izuzetan, jer on omoguava
odreivanje nivoa poslovne aktivnosti (proizvodnje ili prodaje) neophodne za
pokrie ukupnih poslovnih trokova. Meutim, treba pomenuti da PTR moe biti
koriena i za mnoge druge situacije, kao to su : odluivanje o kapitalnim

214
Ivani, M. Upravljanje finansijama, drugo izdanje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007.
215
2001.str. 99.
155
izdacima, odreivanje minimalnih zarada zaposlenih, odreivanje strukture
trokova, cene proizvoda, naina finansiranja, itd.
216

Grafikon rentabiliteta moe nam posluiti i za obraun marginalne dobiti,
poslovnog dobitka, bruto dobitka i neto dobitka.
Marginalna dobit predstavlja razliku izmeu ukupnog prihoda(realizacije) i
varijabilnih trokova.
Poslovni dobitak predstavlja razliku izmeu marginalne dobiti (neko je jo zove i
mara pokria) i rashoda perioda /bez kamata)
Bruto dobitak predstavlja razliku izmeu poslovnog dobitka i neto rashoda
finansiranja.
Neto doitak je razlika bruto dobitka i planiranog poreza iz rezultata.
Stvarni znaaj utvrivanja prelomne take nije poslovanje na granici rentabiliteta,
ve da se posle pokria fiksnih trokova svakim daljim poveanjem prihoda od
prodaje doprinosi poslovnom dobitku. Otuda, poslovni dobitak raste u veoj
srazmeri nego prihodi od prodaje kad se obim prodaje stalno poveava u odnosu
na prelomnu taku.
217

Grafikon rentabiliteta ne smemo poistovetiti sa pojmom rentabiliteta. Navedeni
grafikon ne sadri angaovana ve samo utroena sredstva, tj trokove za
odreeni poslovni period.
Prikupljanje informacija o trokovima zavisi od sistema obrauna. Obraun po
varijabilnim trokovima (Direct Costing) omoguuje da su principi meuzavisnosti
trokova, obima i rezultata prisutni i na grafikonu prelomne take.
Viak prihoda iznad prelomne take predstavlja mreu bezbednosti koja
pokazuje za koliko se obim prodaje moe smanjiti pre nego to nastupi
transformacija poslovnog dobitka u gubitak. Poslovni efekti javlaju se kao
odreena kombinacija trokova, obima, asortimana i cena. Otuda, u svrhu
poveanja dobitka, treba sagledati koja druga kombinacija tih faktora doprinosi
njegovom poveanju.

216
Pealj B. Merenje performansi preduzea tradicionalni i savremeni koncepti, Ekonomski
fakultet u Beogradu, Beograd, 2006., str. 81.
217
Ili B., Milievi V., Ekonomika preduzea, fokus na savremeno poslovanje, Beograd, 2004.
str. 121.
156
Takva kombinacija faktora, meutim, koja obezbeuje samo naknadu redovnih
trokova poslovanja, svakako, minimalni uslov egzistencije privrednog drutva,
to znai da se utvrivanjem donje granice rentabilnosti ne iscrpljuje analiki
smisao grafikona rentabiliteta. Naprotiv, njegov zadatak se sastoji u tenji da se
ostvari optimalna kombinacija odnosnih faktora sa namerom da se maksimira
poslovni dobitak i njegova stopa u obrascu na prihode od realizacije.
218

2.6.ALTERNATIVNO ODLUIVANJE

2.6.1. Pojam alternativnog odluivanja

Algoritamski model odluivanja je relativno jednostavan, on podrazumeva
ponalaenje odgovora na neka pitanja. Kaemo jednostavan je za poslovno
odluivanje, ali samo ako smo u stanju da prepoznamo relevantne prihode i
trokove, jer je to sutina problema pri reavanju mnogobrojnih dilema, koji se u
strunoj literaturi sistematizuju kao diferencijalno poslovno odluivanje.
219

Alternativno odluivanje se moe posmatrati sa stanovita novog dodatnog
investiranja ili sa stanovita iskorienja postojeeg na najbolji mogui nain. Pa
se u ovom sluaju moe godoriti o dve vrste palniranja, prvo je kapitalno
planiranje a drugo je kratkorono planiranje, koje e i biti predmet ovog
razmatranja.
Tom segmentu upravljakog raunovodstva upuuju se preporuke za reavanje
problema tipa "proizvoditi ili kupiti", "zadrati ili eliminisati proizvod ili deo
preduzea" "prihvatiti ili odbiti specijalnu porudbinu", "prodati ili preraditi pa
prodati". S obzirom na obimnost pomenute materije, s jedne, i raspoloivog
prostora sa druge strane, posebnu panju smo posvetili samo odreenom broju
njih uz jednostavne numerike ilustracije, da bismo istakli osnovne principe uz

218
ivkovi M., Ekonomika poslovanja, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd,
2002. str. 64.
219
Vujovi, D. 2006, "Alternativno poslovno odluivanje", Raunovodstvo, vol. 50, no. 7-8, pp. 14-
22
157
posebno naglaavanje kvalitativnih (atributivnih) faktora i oportunitetnih trokova,
ije zanemarivanje moe da navede menadment na pogrene zakljuke, a
samim tim i na loe poslovne odluke.
220

Cilj svakog alternativnog odluivanja, u funkciji izbora optinmalnog proizvodnog
programa je njen efekat na stvaranje alternativnih mogunosti pozitivnih promena
rezultata preduzea. Meutim nije uvek cilj samo efekat na poslovni rezultat,
ponekad to moe biti neki nemerljiv cilj. Konsekvence svake alternative mogu
biti svrstane u dve kategorije, kvalitativne i kvatntitativne. Kvalitativni faktori su
oni ije je merenje u novanimm iznosima teko i neprecizno. Ipak kvalitativnim
faktorima moe se lako pridati znaaj
221

Altenativno odluivanje je jedan od najvaijih zadataka menaderske aktivnosti,
sposobnosti i njihove vetine da upravljaju preduzeem, da na najbolji nain
kombinuju ljudske, materijalne i duge resurse preduzea.
esto se zaboravlja da manje - vie svaka odluka, bez obzira na njen znaaj
vremensku i prostornu dimenziju, u sutini predstavlja izbor najprihvatljivijeg
reenja za odreena pitanja. iroka je lepeza moguih problema sa kojima se
menadment preduzea moe sresti. Nije teko zakljuiti da se sutina
alternativnog odluivanja sastoji u poreenju postojee sa u budunosti moguim
situacijama
222

Zbog sloenosti primene koncept vremenske vrednosti novca i na njemu
zasnovani metodi dinamike analize (metod neto sadanje vrednosti, metod
interne stope prinosa) izostavljeni su zbog, u praksi tekog i nesigurnog
aproksimiranja diskontnog faktora, kao i linearno programiranje (SIMPLEX
metod) nee biti predmet razmatranja ovog rada.
Problemi merenja uspeha novih proizvoda su brojni. S obzirom na znaaj koji
nov proizvod ima za poslovne performanse preduzea kao celine autori sugeriu
da je neophodno predhodno identifikovati kritine faktore uspeha, a zatim i

220
Vujovi, D. 2006, "Alternativno poslovno odluivanje", Raunovodstvo, vol. 50, no. 7-8, pp. 14-
22
221
Horngren C. citat naveden u okviru Stevanovi N., Sisstemi obrauna trokova u funkiji
upravljanja, Beograd, 1983.
222
Vujovi, D. 2000, "Alternativno poslovno odluivanje - diferencijalna analiza", Raunovodstvo,
vol. 45, no. 2, pp. 40-49.
158
merila. Ukazuju na brojna pojedinana merila koja se mogu izolovano koristiti za
merenje uspeha novog proizvoda, kao i na nedostatke njihovog izolovanog
korienja. Problem se moe prevazii njihovim integrisanjem u
multidimenzionalni sistem vrednovanja.
223

Od menadera zavisi poslovno odluivanje koje, u promenljivim uslovima
privreivanja za preduzea, mora biti kontinuirano preispitivanje poslovnih
mogunosti i zahteva trita. Vrlo je teko uskladiti jedno i drugo.
U tenji da premoste eventualni jaz izmeu mogunosti i zahteva, menaderi su
primorani da kontinuirano preispituju proizvodni program preduzea.
224

Za analize koje su neophodne pri donoenju odluke neophodno je postamtranje
potroaa. Sa kog stanovita e se to uraditi zavisi I od samog proizvoda. Mnogi
autori se bave pitanjem utvrivanja I otkrivanja skrivenih potencijla proizvoda
ijim se reavanjem obezbeuje konkurentska prednostu u odnosu na druge koji
se tim pitanjem ne bave.
Pri izgradnji trine strategije preduzea u prvm planu su potroai. Posmatranje
potroaa kako kupuju i koriste proizvod je prvi korak u otkrivanju njegovih
prodajnih osobina. Primer za to je PEPSI COLA koja je posmatranjem potroaa
zakljuila da potroai njene proizvode kupuju ne onoliko koliko mogu da popiju
ve koliko mogu da ponesu. Zbog toga se kompanija odluila da uvede vea
plastina pakovanja .
225

Na kraju da kaemo alternativa po Vujakliji je izbor izmeu dvoga,opredeljivanje
za jednu od dve odluke, teak izbor jedne od dveju mogunosti. Ako to
prevedemo na nae odluivanje onda to znai teak izbor ili opredeljivanje za
jednu varijantu koja e po miljenju menaera biti efikasnija i ostvariti veu
profitabilnost firmi.

223
Stankovi, L.V.& uki, S.M. 2004, "Problemi merenja uspeha novog proizvoda", Facta
universitatis - series: Economics and Organization, vol. 2, no. 2, pp. 101-110.
224
Anelkovi, M.& Pei, D. 2004, "Modeli analize portfolia proizvoda kao instrumenti poslovnog
odluivanja", Strategijski menadment, vol. 9, no. 4, pp. 88-93.
225
Petrovi V.M.Cvijanovi J.M&olovi 2008.god,Koncept teorije proizvodavol.36 no4.pp79-94
159
2.6.2.Veza trokova, prihoda i alternativno odluivanje

Jedan od vanih a merljivih faktora u alternativnom odluivanju predstavljaju
trokovi.
Oni mogu u jednom iznosu da izraze efekte mnogo faktora od uticaja na odluke.
Oni stoga reduciraju broj faktora koji moraju biti posebno posmatrrani u
zavrnom prosuivanju koje vodi konanoj odluci, oni kako se to esto kae
suavaju polje tog prosuivanja.
226

Za svaku poslovnu odluku iz oblasti alternativnog odluivanja moemo rei da je
specifina, da je svaka odluka za sebe, a da pri tome svaka odluka mora biti
podkrepljena karakteristinim relevantnim prihodima i trokovima. Ako iza svake
odluke ne stoji njihovo predvianje onda je velika verovatnoa pogrenog
izbora.
Trokovi su u ovom sluaju relevantni ako se odnose na budunosti i ako su
razliiti za svaku alternativu, odnosno da se menjaju pri donoenju svake odluke.
Ako se pitamo zato su relevantni ako se odnose na budue trokove,?Odgovor
je jednostavan: trokovi koji su ostvareni na njih ne moemo uticati bez obzira
koliko doneli novih odluka. Drugo posmatraju se samo relevantni trokovi koji su
razliiti, a trokovi koji se ponavljaju od jedne mogunosti do druge su irelevantni
jer ne utiu na ukupan rezultat drugaije od drugih.
Predmet istraivanja jesu prednosti pojedinih alternativa, na koje zajedniki
faktori ne utiu. Pri tome u irelevantne faktore spadaju i trokovi koji se mogu
direktno dakle tano alocirati na pojedine alternative, ali se po iznosu ne razlikuju
od alternative do alternative, kao i trokovi koji su zajedniki za vie alternativa i
na njih se mogu samo indirektno alocirati.
227

Sa stanovita alternativnog odluivanja koristiemo analize fiksnih, varijabilnih ,
marginalnih trokova, marginalne dobiti odnosno analizu prelomne take.
Uobiajeni naziv za ovu taku je i taka pokria, jer u njoj dolazi do pokria
trokova. Analiza take pokria je vaan faktor u procesima donoenja stratekih

226
Stevanovi N., Sisstemi obrauna trokova u funkiji upravljanja, Beograd, 1983 sstr.243
227
Stevanovi N., Sisstemi obrauna trokova u funkiji upravljanja, Beograd, 1983 sstr.244
160
odluka pri planiranju i kontroli. Veoma je znaajan doprinos take pokria u
razliitim fazama planiranja, posebno kao instrumenta procene vrednosti i
doprinosa pojedinih alternativa u ostvarivanju postavljenih ciljeva. Njena uloga
zavisi od ciljeva koji se ele postii. Dominantni, glavni cilj preduzea predstavlja
maksimiziranje dobiti,a to je odreena ekstremna veliina. Meutim prelomna
taka ne prikazuje ekstremne veliine, ona moe samo posredno pomoi u
definisanju maksimalnih vrednosti. Analiza razliitih predpostavki i ogranienja e
ponekada dovesti ne samo do jednog cilja, nego do okvira za zadovoljavanje
vie ciljeva, tj. vie moguih taaka pokria. Analiza take pokria je, u tom
smislu, posebno korisna u situacijama kada je neophodno proceniti opseg
zadovoljavajuih ciljeva, odnosno gornje i donje granine vrednosti.
Informacije dobijene analizom take pokria prikazuju ekstremne situacije, koje
su posebno vane za utvrivanje minimalnih uslova, ili za ostvarivanje osnovnog
cilja. Odsupanje od take pokria na dole ili na gore moe u procesu planiranja
dovesti do naputanja odreenih alternativa, u sluaju da nije mogua korekcija
cilja. U tome lei najznaajniji doprinos take pokria u procesu planiranja.

Grafikon br. 2. Grafiki prikaz take pokria preko ukupnih vrednosti

161
Na grafikom prikazu se vidi da taka pokria predstavlja taku preseka prihoda i
ukupnih trokova (prihodi = trokovi), iz ega sledi da je dobit jednaka nuli.
Poslovanjem iznad take pokria preduzee ostvaruje dobit, a poslovanjem ispod
take pokria nastaje gubitak, budui da prihodi ne pokrivaju trokove.
Za alternativno doluivanje vano je posmatranje kako trokova tako i prihoda.
Poreenjem ukupnih prihoda i trokova moemo odrediti najrentabilniji obim
proizvodnje i prodaje, odnsono gde se profit maksimizira, gde je najvea razlika
izmeu ukupnih prihoda (UPd) i ukupnih trokova (UT), to emo prikazati kroz
grafikon maksimiranja profita, uz postojanje dve varijante , uz zadate i suprotno
neodreene cene.
I varijanta: Kada je cena proizvoda odreena-zadata, obim koji dovodi do
maksimalnog profita se nalazi u taki Q1, zato to je vertikalno rastojanje
izmeu krive UPd i krive UT najvee. Kriva UPd je linearna, poinje od nule i
raste proporcionalno u odnosu na obim, jer uz zadatu cenu(nepromenljivu) svaka
dodatna jedinica proizvoda poveava UPd za iznos jednak ceni proizvoda.;to
prikazuje grafikon 3.

Grafikon br. 3. Maksimiranje profita, uz zadatu cenu
228

228
PPT prezentacija "Ekonomika preduzea - princip rentabilnosti". Dostupna na veb adresi:
ri.vpskp.edu.rs/files/vanjam/EP%20prezentacija%20rentabilnost.ppt
162
II varijanta: Poto u privredi, uglavnom cena nije odreena i preduzee moe da
utie na nju, u tom sluaju kriva UPd kree od nule, raste, dostie maksimum i
poinje da opada, jer se u tom sluaju obim prodaje poveava samo ako se
smanji cena, a njeno smanjenje dovodi do smanjenja i UPd. Preduzee e u
tom sluaju maksimalan profit ostvariti na nivou u kojem je razlika izmeu
ukupnog prihoda i ukupnih trokova najvea odnosno u taki Q1, to se vidi iz
sledeeg grafikona.

Grafikon br. 4. Maksimiranje profita, uz promenu cene
229

Ako su trini uslovi takvi da proizvodi preduzea nemaju dovoljnu tranju, moe
se desiti da firma nemoe da ostvari profit jer su ukupni prihodi manji od
ukupnih rashoda (UPd<UT.) rukovodstvo moe doneti odluku o trajnom ili
privremenom prekidu poslovanja na osnovu analize da je rentabilnije ne raditi.
Deava se da zbog pada tranje preduzee ne moe da ostvari profit, onda mora
da odlui da li e nastaviti da radi sa gubitkom, ili da trajno ili privremeno prekine
poslovanje (ponovo je UPd<UT). Odluka o nastavku poslovanja se donosi kada

229
PPT prezentacija "Ekonomika preduzea - princip rentabilnosti". Dostupna na veb adresi:
ri.vpskp.edu.rs/files/vanjam/EP%20prezentacija%20rentabilnost.ppt
163
je to rentabilnije od prestanka poslovanja, a ista se donosi na osnovu
kontribucionog profita.
Ukupan kontribucioni profit je jednak razlici izmeu ukupnog prihoda i ukupnih
varijabilnih trokova, i predstavlja doprinos pokriu ukupnih fiksnih trokova, i to
je ta razlika vea, to je vei i kontribucioni profit, odnosno vee je pokrie ukupnih
fiksnih trokova, tj. gubitak je manji.
Ako je ukupan kontribucioni profit pozitivan, odnosno ako je ukupan prihod vei
od ukupnih varijabilnih trokova, preduzee treba da nastavi sa poslovanjem,
iako ostvaruje gubitak, jer se pokriva deo ukupnih fiksnih trokova, to ne bi bio
sluaj ukoliko bi prestalo sa poslovanjem.

proizvoda

2.6.3.1.Izbor postojeeg optimalnog asortimana proizvodnje i prodaje

Proizvodni program preduzea oznaava koje vrste i koje koliine proizvoda
preduzee treba da proizvodi u odreenom periodu, sa ciljem ostvarivanja to je
mogue vee dobiti. Program predstavlja istovremeno rezultat prodajno-
politikih, proizvodno-tehnikih, finansijskih, nabavnih i ostalih injenica,
razmiljanja i mera preduzea. Proizvodni program je najvaniji pojedinani
inilac koji uslovljava rast preduzea, i iji se znaaj rangira ispred politike cena,
promocije i distribucije.
Optimalni proizvodni program je onaj koji, u sprezi sa marketing naporima
preduzea i postojeim okruenjem, omoguava najvei mogui stepen
ostvarenja cilja. Svaka promena proizvodnog programa stavlja planiranje pred
zadatak optimizacije, u cilju maksimalnog zadovoljenja trita, i maksimizacije
razlike izmeu prihoda i trokova.
Optimalni proizvodni program moe da znai da pronalaenje najpovoljnijeg
uea postojeih proizvoda u trenutnom asortimanu, ali i iskljuivanje
164
postojeih proizvoda iz asortimana, ukljuivanje novog proizvoda u postojei
asortiman kao I reavanje pitanja proizvoditi ili kupovati proizvode i sl.
230

Koji e se proizvodi i kako povezati u proizvodnom programu, preduzee
odreuje na osnovu razliitih kriterijuma izbora. Sa stanovita rentabilnosti
(dobiti), postavlja se pitanje kretanja trokova i prihoda pojedinih proizvoda ili
ideja proizvoda. Prednosti u minimiziranju trokova i maksimiziranju prihoda se
mogu utvrditi procesom ispitivanja mogunosti korienja efekta sinergije.
Sinergija izmeu proizvoda znai da njihovo objedinjavanje u proizvodnom
programu omoguava utedu u trokovima ili prednosti u prodaji. esto je
sinergija od presudnog znaaja za politiku proizvodnog programa.
Pri poslovnom odluivanju preduzee treba da izabere koncept trokova koji se
koriste pri odluivanju:
A) koncept marginalnih trokova se koristi ako preduzee ima
neiskoriene kapacitete, u tom sluaju menader posmatra da li
alternative pokriva sve varijabilne trokove i njen znaaj doprinosa
pokriu dela fiksnih trokova i ostvrenju dobitka
B) koncept ukupnih trokova se koristi kada preduzee vri dodatno
investiranje, I tada je bitno da alternativa pokrije i sve varijabilne i dodatne
fiksne trokove i da doprinese ostvarenju dobiti preduzea.
231

Poto su naa razmatranja vezana za analize bez dodatnih ulaganja onda je
nama interesantan samo prvi koncept.
Najjednostaviji je utvrivanje optimalnog odnosa postojeih proizvoda u
asortimanu preduzea. Osnova takvog izbora je rentabilnost proizvoda, to emo
prikazati kroz sledeu tabelu.

230
Stevanovi N., Sisstemi obrauna trokova u funkiji upravljanja, Beograd, 1983 str.245.
231
menadment i osiguranje, Beograd, 2005 215
165
Proizvod A Proizvod B Proizvod C
Po
jedinici
Za
period
Po
jedinici
Za period Po
jedinici
Za period
Prihod 30 60.000 25 62.500 23 69.000
Trokovi
Varijabilni 18 36.000 16 40.000 15 45.000
Fiskni 8 16.000 4 10.000 2 6.000
Ukupni T 26 52.000 20 50.000 12 51.000
dobit 4 8.000 5 12.500 6 18.000

Tabela br.10. Rentabilitet proizvoda u postojeem asortimanu
232

Ako anliziramo ovaj proizvodni program deluje da je ova kombinacija proizvoda
prihvatljiva sa stanovita rentbiliteta proizvoda i doprinosa pojedinanog
proizvoda ukupnom rezultatu firme. Meutim, kad bolje pogledamo vidimo da je
najvea zarada na proizvodu C i da bi se pronalaenje optimalnog proizvodnog
programa moglo usmeriti ka poveanju proizvodnje proizvoda C na raun
proizvod A i B, i poveati proizvodnja proizvoda B na raun proizvoda A. Ali
dokle se moe poveavati proizvodnja jednih na raun drugih? To je pitanje na
koje je vrlo teko dati odlgovor. Teorijski treba poveavati proizvodnju jednih na
raun drugih sve dok se ne izjednai dobitak po jedinici proizvoda za sve
proizvode , to je praktino nemogue, a pri tome se mora voditi rauna dokle se
moe poveati proizvodnja jednog proizvoda a da na tristu ne doe do promene
cena po jedinci proizvoda, da nema unutranjih promena u organizaciji
proizvodnje dodatne koliine i da se u obzir moraju uzeti samo relevantni faktori-
trokovi u analizi dodatne jedinice proizvoda. Ako uzmemo u obzir da se
proizvodnja dodatne jedinice proizvoda ostvaruje u okviru angaovanih
kapaciteta, u tom sluaju irelevanti faktori postaju fiskni trokovi a relevantni su
samo varijabilni trokovi po jedinici proizvoda. Analiziraemo kroz sledeu tabelu

232
Stevanovi N., Sisstemi obrauna trokova u funkiji upravljanja, Beograd, 1983 str.246
166
Proizvod A Proizvod B Proizvod C
Dodatini Prihod 38.000 25.000 23.000
Dodatni trokvovi 19.000 16.000 15.000
dodatni varijabilni T 19.000 16.000 15.000
Dodatni fiksni T. - - -
Dodatni dobitak 12.000 9.000 8.000

Tabela br.11. Rentabilnost proizvoda dodatne jedinice proizvoda
233

Posmatranjem sada tabele dolazimo do sasvim drugih zakljuaka. Proizvod C
ima najmanji kontribucioni dobitak, a proizvod A najvei kontribucini dobitak po
jedinici dodatnog proizvoda Suprotno reenje od predhodnog miljenja dolo je
kao rezultat posmatranja samo relevantnih veliina trokova, a irelevantni su
fiksni trokovi koji ostaju nepromenljivi u okviru istog raspoloivog kapaciteta.
Time smo dokazali tvrdnju sa poetka ovog teksta da su za alternativno
odluivanje vani samo relevantni trokovi. Ovde moramo jo napomenuti da e
menadment pri donoenju odluke o izboru najpovoljnijeg optimalnog
proizvodnog programa uzeti u obzir i ograniavajue faktore za odreeni
proizvod, ako razliiti proizvodi u asortimanu troe razliite koliine
ograniavajueg faktora po jedinici proizvoda. U tom sluaju posmatrra se
kontribucioni dobitak po tom ograniavajuem faktoru i ukupan dodatni dobitak
opredeljuju menadment za izbor optimalnih odnosa postojeih proizvoda u
asortimanu. To emo ilustrovati kroz sledei primer. Predpostavimo da moemo
prodati na tritu bez promena cena proizvod B i C do 1.500 jedinica, da
raspolaemo sa mainskim kapacitetm od 2.000 mainskih asova a da pri
proizvdonji proizvoda B treba da angaujemo 2 mainska asa, za proizvod C
1,50 mainskih asova. Koji proizvod emo proizvesti kao dodatni i za koju
alteranativu emo se opredeliti pokazae sledea tabela.

233
Citiran delo, Sisstemi obrauna trokova u funkiji upravljanja, str.247
167
PRIZVOD B PROIZVOD C
Prodajna cena 25 23
Varijabilni trokovi 16 15
Kontribucioni dobitak po q 9 8
Mainski asovi po q 2 1.5
Kontribucioni dobitak po m 1,50 5,33
Mogua dodatna proizvodnja 1.000 1.333
Dodatni prihod (p.c.x m.d.p) 25.000 30.659
Dodatni varijabilni trokovi 16.000 19.995
Dodatni dobitak 9.000 10.664

Tabela br.12. Obraun dodatnog dobitka na bazi alternative limitirajueg faktora mainskog
kapaciteta.
234

Moemo konstatovati sledee da je naa tvrdnja da se opredelimo za proizvod C
bila tana. Ovaj proizvod daje najvei kontribucioni dobitak po mainskom asu
za razliku od proizvoda B koji daje najvei kontribucioni dobitak po jedinici
proizvoda. Poto su ovde ograniavajui faktor mainski kapaciteti, onda se
kalkulacijom relevantnih trokova i analizom kontribucionog rezultata po jedinici
limitirajueg faktora dolazi do ovog zakljuka.
Dakle moemo konstatovati sledee za analizu izbora optimalnog proizvodnog
programa moramo uzeti u obzir dobitak postojeeg proizvodnog programa, pa
analizirati kontribucioni dobitak po jedinici proizvoda a ako ima ograniavajuih
faktora onda se mora uzeti kontribucioni dobitak po jedinici limitirajueg faktora.i
akcenat emo staviti na onom proizvodu koji daje najvei kontribucini dobitak po
limitirajuem faktoru.

234
Stevanovi N., Sisstemi obrauna trokova u funkiji upravljanja, Beograd, 1983 str.248 i
249.
168
2.6.3 2. Kupovati ili proizvoditi proizvod

Jedan od najeih problema alternativnog poslovnog odluivanja, sa kojim se
suoilo gotovo svako proizvodno preduzee, je odluka u reavanju dileme
kupovati ili proizvoditi. Veliki deo proizvodnih aktivnosti preduzea obavljaju
njegovi radnici, a deo brojnih drugih aktivnosti mora biti poveren i drugim
preduzeima. Kompleksnost upravljanja proizvodnim preduzeem se, izmeu
ostalog, ogleda i u konstantnom traenju ravnotee izmeu ta dva tipa aktivnosti.
Dilema, odluka iil izbor da se odreeni artikli interno prizvode ili nabavljaju od
spoljnog dobavljaa, se mogu primeniti na irok spektar odluka, koje najee
odrejuju profitabilnost ili imaju veliki znaaj za finansijski poloaj preduzea.
Ako se ta dilema posmatra u irem kontekstu, onda se ona moe odnositi na
material, komponente, sklapanje, poluproizvod, gotov proizvod, usluge, ili ak na
kompletnu prodajnu funkciju... Svaki od tih segmenata se moe prepustiti
agentima koji rade za proviziju, ili se mogu obustaviti sve proizvodne operacije i
preduzee transformisati u iskljuivo trgovinsko preduzee.
235

Odluka koja se donosi mora biti rezultat sagledavanja svih trokova ali i prihoda i
jedne i druge alternative, ali i svih ostalih aspekata poslovanja, kao to su
stabilnost trita, nabavke, cena, kvaliteta , uslova nabavke konkurencije,
poslovnog ugleda i imida preduzea
236

U savremenim uslovima privreivanja mnoga preduzea svoje poslovne procese
koji ne predstavljaju kljuni odnosno tzv. (core) procese poveravaju izvriocima
usluga koiji posluju izvan matine organizacije. U skladu sa tim autsorsing
predstavlja situaciju u kojoj preduzee premeta neku svoju poslovnu funkciju,
poslovni proces ili deo proslovnog procesa, koje je do tada obavljalo samostalno
unutar matine kompanije, izvan kompanije,. Autsorsing time stvara dugoronu
vezu izmeu dva preduzea, kojom se jedno preduzee (spoljni dobavlja)
obavezuje da e obavljati odreene aktivnosti za potrebe drugog preduzea.

235
Milievi V, Raunovodstvo trokova i poslovno odluivanje, Univerzitet u Beogradu,
Ekonomski fakultet, 2000. str. 97.
17arkii Joksimovi N. Upravljako raunovodstvo Menagment Accounting Beograd
2005.godine str.202.

169
Autsorsing u skladu sa tim podrazumeva odluku preduzea o kupovini proizvoda
ili usluge.

Slika br.9. Najei razlozi za autsorsing

Empirijski podaci pokazuju da su kompanije koje su poetkom 90.-tih godina 20.
veka uestvovale u procesu autsorsinga kao korisnici usluga, danas meu
najveim svetskim kompanijama, kao to su Bank of America, J.P. Morgan,
Texaco, Microsoft, itd.
Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1991. godine, je Ronald Coas,On je
uoio da kompanije rastu do nivoa do kojeg se trokovi organizacije dodatne
operacije unutar firme ne izjednae sa trokom kupovine iste operacije na
tritu,(dakle sve dok je troak neke operacije u firmi nii od troka te iste
operacije na tritu).
Ta formulacija, poznata kao Coaseov zakon, objanjava sutinu autsorsinga.
Paralelno sa rastom, organizacije postaju sve komplikovanije i koordinacija svih
njihovih aktivnosti postaje sve skuplja. Coase je uoio da uvek postoje kompanije
koje odreene proizvode i usluge mogu proizvesti ekonominije od posmatranih
kompanija. Stvaranjem efikasnijih kompanija dolazi do "istiskivanja" kompanija
170
koje neadekvatno upravljaju resursima. U tom sluaju, jedini nain opstanka
neefikasnih kompanija na tritu je izdvajanje neefikasnih funkcija, i preputanje
njihovog obavljanja eksternim dobavljaima.
Pri donoenju odluke o autsorsingu, treba paljivo razmotriti sve prednosti i
potencijalne rizike. Sm proces autsorsovanja se najee obavlja u est
osnovnih koraka (postavljanje osnova, procena ciljeva i alternativa, definisanje
obima i rokova ugovora, utvrivanje mera za ispunjavanje rokova, dogovaranje
nivoa saradnje i ocenjivanje, revizija i izvetaj o rezultatima).
Slika br.10. Koraci u uvoenju autsorsinga
Izvor: Q/P Management Group
237

U vremenu virtualnih korporacija, orijentacije na sutinsku delatnost i
reinenjering, opteprihvaeno je pravilo da kompanija treba da radi samo onaj
posao, koji radi najbolje.
238
Sve ostale aktivnosti treba prebaciti na tzv. spoljanje
partnere koji su u takvim aktivnostima efikasniji, kadrovski osposobljeniji i jeftiniji,
to ukupan proces proizvodnje ini trokovno rentabilnijim i profitabilno

237
Web-strana http://www.qpmg.com/outsourcing_management.html datum pristupa 16. jun
2010.
238
Vidas-Bubanja MM. 'Outsourcing' fenomen - motivi orijentacije firme na spoljne nabavke.
Marketing. 1996; 27(4):209-212.
171
isplativijim. Takva orijentacija na spoljanje snabdevanje ili tzv. autsorsing danas
dominira poslovanjem irom sveta, a sve je prisutnije i u poslovanju nacionalnih
preduzea, kako privatnog tako i javnog sektora.
Prednosti i nedostaci autsorsinga
Sve vie kompanija se nalazi pred dilemom da li opteretiti menadment
poslovima sekundarne vanosti, ili poveriti te poslove nekom drugom. I jedna i
druga opcija imaju i svojih prednosti i mana.
Osnovne prednosti autsorsinga su:
1. koncentrisanje menadmenta korisnika na osnovni, sutinski posao
2. koncentrisanje menadmenta izvrioca na autsorsovan proces
3. smanjenje ulaganja u opremu potrebnu za proces koji se autsorsuje
4. smanjenje uloenog kapitala u osnovna sredstva
5. vei koeficijent povraaja na uloena sredstva
Osnovni nedostaci autsorsinga su:
1. izvrilac gubi kvalitetne strunjake
2. negativna posledica globalizacije: autsorsing, odnosno premetanje
poslova u zemlje Treeg sveta, gde se isti poslovi obavljaju mnogo
jeftinije, je jedna od negativnih posledica globalizacije.
Elementi rizika, neizvesnosti i neuspeha autsorsinga
Autsorsing, uz mnoge prednosti, sa sobom nosi i odreene rizike. Rizici variraju
od malih, u oblasti formiranja cene, do neizvravanja kljunih funkcija spoljnih
dobavljaa. Prilikom donoenja odluke o autsorsingu, moraju se paljivo
razmotriti svi potencijalni rizici, i obezbediti alternativa. Najvaniji rizici su:
239

Promena okolnosti u kojima se nalazi spoljni dobavlja, ako dobavlja
zapadne u finansijske probleme, pa ga kupi preduzee koje ne eli da
nastavi saradnju ili se opredeli za novu poslovnu orijentaciju.
Potcenjivanje rizika usled nedostatka potpunih i istinitih informacija o
odreenim preduzeima.

239
Steven M. Bragg; Outsourcing: a guide to selecting the correct business unit negotiating,
2006. str. 8-10.
172
Naruavanje imida firme, ukoliko autsorsing dovede do otputanja
radnika.
Izostanak isporuke proizvoda ili vane usluge za normalno funkcionisanje
preduzea
Odgovornost pred svojim klijentima za usluge ili proizvode koje kompanija
dobija, ili ih za nju obavljaju spoljni dobavljai.
Drugi autori kao najvanija ogranienja prilikom pribavljanja resursa i aktivnosti iz
spoljnih izvora navode:
240

Neizvesnost u pogledu visine trokova i raspoloivosti autsorsing
dobavljaa;
Gubitak kontrole kompanije po pitanju nekih aktivnosti;
Zabrinutost zaposlenih za sigurnost posla;
Operativni problemi prilikom eventualne promene odluke o autsorsing;
Rizik od neefikasnosti obavljanja aktivnosti koja se eksterno obezbeuje.

Ove dileme su prisutne pri svakoj autsorsing inicijativi. Upravljanje navedenim
ogranienjima je lake kada su u pitanju nesutinski poslovni procesi, nego u
sluaju kada se iz spoljnih izvora pribavljaju sutinski procesi. Da bi se prevazili
potencijalni problemi, primenjuju se efikasne mere upravljanja rizikom u vidu
obezbeenja potpunih i istinitih informacija, kontinuiranog obavljanja usluga,
reagovanja i fleksibilnosti u odnosu na nastale promene i zabrinutost zaposlenih.
Ipak, koristi od autsorsinga su viestruke i stiu se korienjem poslovnih
procesa i raspoloivih sredstava partnerskog preduzea. Naime, injenica je da
je autsorsing partner specijalizovan za odreene aktivnosti, i da ih obavlja mnogo
efikasnije. Uspenost obavljanja autsorsing aktivnosti moe biti dovedena u
pitanje ukoliko kompanije vie vode rauna i insistiraju na kontroli procesa, nego
na upravljanju autsorsingom i obezbeivanju ostvarivanja specifinih zahteva po
pitanju eljenog nivoa performansi. Umesto otre i preterane kontrole, uspene
kompanije odravaju partnerski odnos sa autsorsing kompanijom. Bliska i

240
Nicholas C. Burkholder, Outsourcing: the definitive view, applications and implications 2006;
str. 1-15
173
dugorona saradnja bazirana na otvorenoj razmeni informacija predstavlja dobar
mehanizam za izgradnju poverenja izmeu partnera (naruioca i izvrioca).
Ciljevi koje postavlja organizacija (naruilac, korisnik) moraju biti realni i
prihatljivi za obe strane.
241
Ukoliko ciljevi nisu dobro postavljeni, oni e negativno
uticati na meusobne odnose i odnose sa krajnjim korisnicima, to dovodi do
poveanja rizika tokom realizacije posla.
Kvalitet autsorsovanog procesa
J edna od osnovnih karakteristika savremenog poslovanja su promene koje se
sve vie ubrzavaju. Nova znanja i tehnologije, nove informatike i komunikacione
mogunosti, novi konkurenti i isporuioci, novi propisi i tehnike barijere, porast
potreba i oekivanja kupaca, novi socijalni zahtevi... Sve to uslovljava novi stil
menadmenta koji mora da pronae brze odgovore na ove promene. injenica je
da samo organizacije koje su kontinuirano poboljavale svoje sposobnosti i
performanse mogu u poslednje vreme da sauvaju pa i da unaprede svoje
poslovanje kao i poloaj na svetskom tritu. U tim okolnostima, osnova
menadmenta kvaliteta je postizanje konkurentnosti promenama naina
poslovanja bre nego to se promene dogaaju u okruenju.
242

Najvii nivo novog koncepta kvaliteta je totalni (potpuni) kvalitet tj. Total quality
management, TQM. Smatra se da je TQM jo uvek najbolji menadment metod
za istovremeno predvianje i kreiranje budunosti organizacije, stvaranje
lojalnosti potroaa usled njihovog zadovoljstva, organizaciono i tehnoloko
restrukturiranje organizacije, snienje trokova, poveanje produktivnosti i profita,
drutveno odgovorno poslovanje i dugoroan rast i razvoj organizacije usklaen
sa ivotnom sredinom.
243

Kvalitet realizacije posla se postie kroz realizaciju kvaliteta u procesima koji se
autsorsuju. Neosporno je da kvalitet bilo kog posla zavisi od kvaliteta
isporuilaca, odnosno da kroz menadment kvaliteta isporuilaca inenjering
organizacija direktno deluje na nivo kvaliteta posla koji realizuje. Nemogue je

241
Videti: Rentzhog O, Temelji preduzea sutranjice, procesima usmerena poslovna filozofija,
Prometej Novi Sad, 2000.
242
Heleta M, Menadment kvaliteta, Univerzitet Singidunum, Beograd 2008, str. 8.
243
Heleta M, Menadment kvaliteta, Univerzitet Singidunum, Beograd 2008, str. 9.
174
ostvariti kvalitet u nekom poslu bez angaovanja isporuilaca sa odgovarajuim
nivoom kvaliteta.
244

Moemo rei da kvalitet procesa nuenja organizacije zavisi od kvaliteta procesa
nuenja isporuilaca, kao i da je u fazi pregovaranja, kao i kasnije, u fazi smog
zakljuenja ugovora, izuzetno vana zatita interesa i naruioca i izvrioca.
Neophodna je intenzivna komunikacija sa korisnicima usluga, sa jedne strane,
odnosno sa isporuiocima odnosno izvriocima, s druge.
Beksorsing
Porast potranje za autsorsingom je paralelan sa padom ekonomije i suprotno,
potreba za beksorsingom pojavljuje se u vreme ekonomskog rasta kada
kompanije ele da preuzmu nadzor nad svojim procesima kako bi iskoristile nove
prilike na tritu.
Beksorsing je proces kojim kompanija ponovo preuzima odgovornost za funkcije
odnosno procese koji su predhodno autsorsovani, i vraa te funkcije u okvire
sopstvene organizacije. Ovaj proces ne mora biti samo posledica sukoba izmeu
korisnika i dobavljaa. Veliki deo prestanka autsorsing saradnji je izazvan
promenom filozofije kompanije o autsorsingu. Vano je da se i u vreme raskida
saradnje obe strane dre profesionalnih standarda i da se ouvaju interesi
kompanije korisnika, ali i reputacija izvrioca autsorsinga.
Prekid ugovora o autsorsingu moe da nateti i korisniku i izvriocu usluge.
Mogue su poslovne tete u vidu obustavljanja operacija, plaanja kazni zbog
neispunjenih obaveza, ugroavanja ugleda kompanije i njenih odnosa sa
korisnicima, partnerima i ulagaima. Kod svakog planiranja i dogovaranja
autsorsing procesa treba imati u vidu potencijalni beksorsing, odnosno raskid
poslovne veze koji e se najverovatnije pojaviti, pre ili kasnije. Zbog toga je kod
postavljanja svakog autsorsing procesa od velike vanosti uzimanje u obzir
procesa beksorsinga kada se za njega ukae potreba. Najbolji nain za uspeni
beksorsing jeste razvijanje autsorsing strategije i procesa ugovaranja i
upravljanja koji omoguavaju vie opcija za kompaniju koja izlazi iz odnosa sa

244
Hojung Shin, David A. Collier, Darryl D, Wilson B., Supply management orientation and
supplier buyer performance, The Ohio State Uniersity, USA, 1999, www.elsevier.com (datum
pristupa 16. jun 2010.)
175
dobavljaem i ponovo preuzima vlasnitvo i odgovornost za svoje operacije.
Drugim reima, treba autsorsovati s beksorsingom na umu.
Kupovati ili proizvoditi proizvode?
Pred menadment mnogih firmi u odluivanju postavlja se alternativa proizvoditi
u sopstvenim pogonima ili kupovati proizvode kod eksternih dobavljaa. Kod
nekih firmi je to uslovljeno proizvodnjom relativno sloenih proizvoda gde je za
izradu finalnog proizvoda potrebno vie razliitih delova koji se ak proizvode po
razliitim industrijskim granama. Primer za to je industrija automobila.
Druga vrsta preduzea koji finalizuju proizvod a mogu da njegovu proizvodnju
krenu od osnovnog materijala (i sve do finalnog proizvoda da proizvode u svom
pogonu) ili od poluproizvoda,(koji nabavljaju od eksternih dobavljaa) u zavisnoti
ta je za njih povoljnije. Primer za to su proizvoai nametaja, tekstilne
industrije itd.
Trea vrsta preduzea su sva ona koja mogu kupovati ili proizvoditi ceo finalni
proizvod.
Alternativno odluivanje u ovom sluaju je izuzetno vano jer su mogunosti vrlo
razliite od onih koje daju mogunost racionalnog iskorienja resursa pa do
onih koje mogu proizvesti pogrene odluke.
Ako se pitanje proizvoditi ili prodavati posmatra kao refleks problema
diversifikacije ili specijalizacije, onda je reavanje problema uslovljeno
dgovrajuim tendencijama u privredi ili grani kojoj preduzee pripada.
245

Pri donoenju ove poslovne odluke neophodno je uporediti trokove i prednosti
proizvodnje proizvoda u odnosu na kupovinu istog. Proizvoa e se opredeliti
za varijantu da neki proizvod samostalno proizvede ukoliko je nabavna cena
proizvoda via od proizvodne cene, ili ako isti ima slobodnih kapaciteta koji bi
mogli biti upotrebljeni za proizvodnju tog proizvoda, ili su proizvoaevi
dobavljai nepouzdani, prednost e dati toj varijanti. To podrazumeva da
proizvoa poseduje potrebna znanja i opremu, pristup sirovinama, i mogunost
da ispuni sve zahtevane standarde. Preduzee koje odabere da proizvodi je

245
arki Joksimovi N. Upravljako raunovodstvo Menagment Accounting Beograd
2005.godine str.203
176
izloeno riziku gubitka alternativnih izvora, fleksibilnosti dizajna, i pristupa
tehnolokim inovacijama.
Odluka o proizvodnji ili kupovini proizvoda ukljuuje kvalitativne i kvantitativne
faktore. Kvalitativni faktori su nemerljivi, odnose se na kvalitet proizvoda, i
neophodnost dugorone poslovne saradnje sa dobavljaem. Pri razmatranju
nemerljivih faktora moramo uzeti u obzir i sledee priloge pri emu moramo
naglasiti ponekad su nemeljivi faktori vaniji od merljivih.
U prilog alternative kupovati je
246

-nedostatak kapitala.
-prenoenje rizika na dobavljae
-nedostatak rizika u proizvodnji
-neravnomerna finalna proizvodnja
-specijalne usluge
-iri izbor asortimana proizvoda
U prilog odluke proizvoditi uzima se sledee:
-nestabilnost ponude
-slab kvalitet ponude
-elja za ouvanje tajnosti proizvodnog postupka
-neiskorieni kapacitet
-ouvanje zaposlenosti I radne snage
-poreska pitanja.
Ekonomski posmatrano kada je sigurno da je za izbor odreene alternative
presudan inilac za izbor odluke proizvoditi ili kupiti iskljuivo trokovni faktor
odnosno faktor isplativosti neophodno je uraditi komparativnu anlizu finansijskih
efekata jedne I druge odluke. Alternativa proizvoditi dolazi do iznosa koliko kota
proizvodnja jednog proizvoda, ili dela a alternativa kupiti pokazuje koliko treba
platiti za isti proizvod.
247

29 Stevanovi N., Sisstemi obrauna trokova u funkiji upravljanja, Beograd, 1983. str.258

247
2005.godine str 205.
177
Kvantitativni faktori se uglavnom odnose na merljive veliine: na trokove.
Kvantitativni efekti odluke proizvesti ili kupiti se najbolje vide kroz pristup analize
trokova. Za alternative proivoditi neophodno je analizirati trokove direktnog
materiala, trokove diretknog rada, opte varijabilne trokove i analizirati dodatne
fiksne trokove koji su relevantni za analizu, za razliku od postojeih fiksnih
trokova koji su u ovom sluaju irelevantni jer oni ve postoje a radi se samo o
upoljavanju ne iskorienih kapaciteta. Na primer, predpostavimo da je
preduzee pripremilo sledeu procenu trokova za proizvodnju 8.000 jedinica
odreenog proizvoda godinje
248
:

Po jedinici
()
Ukupno ()
Direktni materijal 5 40.000
Direktni rad 4 32.000
Varijabilni trokovi 4 32.000
Fiksni trokovi (150% trokova direktnog rada) 6 48.000
Ukupni trokovi 19 152.000

Tabela br.13. Obraun trokova za sluaj prozvoditi proizvod

Dobavlja je ponudio isti taj proizvod po ceni od 16 po jedinici. Dve treine
fiksnih trokova preduzea, koje ine zarade uprave, zakup, porezi, ostaju
nepromenjene bez obzira na odluku. Da li preduzee treba da kupi ili proizvede
proizvod? Kljuni segment odluke lei u utvrivanju relevantnih trokova koji se
menjaju odlukom kupiti ili proizvesti. Ako predpostavimo da e proizvodni
kapacitet ostati neiskorien ukoliko se ne bude koristio za proizvodnju
konkretnog proizvoda, moemo uraditi sledeu analizu:

248
Izvor http://www.answers.com/topic/make-or-buy-outsource-decision
178
Po jedinici () Ukupno za 8.000 jedinica
()
Proizvesti Kupiti Proizvesti Kupiti
Nabavna cena 16 128.000
Direktni materijal 5 40.000
Direktni rad 4 32.000
Varijabilni trokovi 4 32.000
Fiksni trokovi koji se mogu
izbei ako se ne proizvodi

2

16.000

Ukupni relevantni trokovi 15 16 120.000 128.000
Razlika u korist prozivodnje 1 8.000

Tabela br.14. Komparativna analiza trokova za sluaj kupovati I za sluaj proizvoditi proizvod
249

Iz ovoga vidimo da je sa stanovita kvantitativne anlize povoljnije proizvoditi, ali
se pri donoenju odluke moraju uzeti u obzir i svi nemerljivi faktori. Odluka
proizvesti ili prodati se mora posmatrati i donositi u iroj perspektivi raspoloivih
kapaciteta. Alternative su:
ostaviti kapacitet neiskorienim
kupovati proizvode i iznajmljivati neiskorien kapacitet
kupovati proizvode a slobodne kapacitete koristiti za proizvodnju drugih
proizvoda.

2.6.3.3. Zadrati ili eliminisati proizvod

Svak proizvod preduzea je rezultat njegovih mogunosti da odgovori na
zahteve i potrebe kupaca. Marketinki posmatrrano preduzee treba da ima
proizvod ili uslugu kojom e da zadovolji potrebe kupaca bolje i efikasnije nego
proizvod ili usluga konkurencije.

249
Izvor http://www.answers.com/topic/make-or-buy-outsource-decision
179
Koncept ivotnog ciklusa proizvoda koristi se kao analitiki okvir za planski razvoj
proizvoda i njegovo prilagoavanje potrebama i zahtevima kupaca, ali i za
donoenje odluke o eliminisanju ili zadravanju proizvoda.
250

Svaki proizod, posao ali i preduzee mogu se nai u jednoj od tri faze
1.) Faza razvoja nove ideje u posao
2.) Faza ekspanzije ideje ili posla
3.) Faza opadanja
To znai da svaki proizvod, posao ali i preduzee imaju svoj ivotni ciklus.
U prvoj fazi proizvod se uvodi, iznosi na trite i ima relativno mali broj kupaca.
Trokovi su dosta visoki, mora se ulagati u marketing i promociju proizovda da bi
se kupci uopte obavestili o prednostima tog proizvoda.
U drugoj fazi imamo rast, zrelost i zasienost proizvoda. Faza rasta samo ime
kae poveava se obim prodaje, komercijalna sluba mora da realizuje ove
proizvode i tako poinje da se ostvaruje prva dobit. Trajanje ove faze moe biti
od par meseci do par godina, a sve zavisi od tranje za samim proizvodom i
sposobnosti konkurencije koja prati i kopira inovatore i njihove grane koje su
vrlo atraktivne tog trenutka. Tranja postaje elastina na odreene marketinke
poteze, ali i odluke da li preduzee da napusti poizvodnju oog proizvoda ii da isti
ue u fazu rata.
Proizvod polako ali sigurno ulazi u fazu zrelosti kada se i dalje poveava obim
prodaje ali sve vie po opadajuoj stopi. Konkurencija je izuzetno jaka, a stopa
dobiti polako opada. Proizvod poalko ulazi u fazu zrelosti kada je obim prodaje
dostigao maksimum i polako poinje da pada.
Poslednja trea faza je opadanje prodaje proizvoda kada nestaje stopa dobiti i
ve se mora misliti o eliminisanju proizvoda iz asortimana i moguoj zameni
novim proizvodom.
Preduzee mora iz svog proizvodnog programa da iskljui onaj proizvod koji mu
najmanje doprinosi kontribucionom dobitku , pri emu za eliminisanje proizvoda
iz postojeeg asortimana mora uzeti u obzi i druge parametre.
251

250
2005.godine str.211

180
Kontrola i revizija proizvodnog programa se vri sa aspekta trokova, prihoda i
dobiti pojedinih proizvoda u postojeem asortimanu proizvoda, gde je osnova
svake analize asortimana doprinos pojedinih proizvoda na dobit preduzea. Cilj
svake analize proizvodnog programa je da se ukae na nezadovoljavajui
rentabilitet pojedinih proizvoda. Uzroci takvog opadanja mogu biti vrlo razliiti.,ali
nezavisno od uzroka mora se razmotriti mogunost da se proizvod zadri uz
velike marketinke napore da se preduzmu akcije poboljanja kvaliteta
proizovda, promene ambalae, reklame, proirenje servisne mree, prodajne
mree pa sve do najsitnijih detalja koji e uticati na porast prodaje datog
proizvoda. Sve ove akcije preduzee moe preduzeti pod uslovom da proizvod
nije uao u fazu zrelosti, kada tranja za tim proizvodom naglo pada.
Dakle trokovi odnosno rentabilitet proizvoda predstavljaju glavni faktor u
odluivanju o eliminisanju proizvoda iz postojeeg asortimana. Pri reavanju ove
dileme moe se posmatrati dugorono i kratkorono stanovite. Dugorono
stanovie znai da bi se neki proizvod zadrao u proizvodnom programu
neophodno je da prodajna cena tog proizvoda pokriva sve varijavilne ,fiksne
trokove i da doprinese zaradi-dobiti preduzea. Sa kratkoronog stanovita
mora se voditi rauna da proizvod pokriva varijabilne trokove, deo fiksnih i na
taj nain doprinosi i poveanju dobiti preduzea. Moe se desiti da neki proizvod
eliminiemo jer ne pokriva sve trokove i ne doprinosi poveanju dobiti
preduzea, a da se posle toga pojavi pad dobiti ili gubitak.
252
Ovo se objanjava
injenicom da neki proizvodi osim pokria varijabilnih trokova pokrivaju i deo
fiksnih trokova i na taj naina posredno poveavaju dobit firme. Ipak nesme
stalno kratkorono stanovite biti opredeljujue pri eliminisanju proizvoda jer
onda mogu nastati problemi sa dugoronog stanovita.
Kroz primer najbolje emo razumeti predhono objanjeno.
Predpostavimo da preduzee proizvodi etiri proizvoda i da ostvaruje sledee
rezultate:

251
menadment i osiguranje, Beograd, 2005. str.218
252
181
Proizvod Prihod Varijabilni T Fiksni T Ukupni T Kontrib.dob. Dobitak
ili gubitak
1 2 3 4 5 6 7
A 100.000 30.000 10.000 40.000 70.000 60.000
B 95.000 90.000 10.000 100.000 5.000 -5.000
V 150.000 40.000 15.000 55.000 110.000 95.000
G 55.000 45.000 25.000 70.000 10.000 -15.000
400.000 205.000 60.000 265.000 195.000 135.000

Tabela br.15. Kontribucioni dobitak kao kriterijum za eliminisanje nerentabilnih proizvoda iz
postojeeg asortimana
253

Analizirajui predhodnu tabelu vidimo da je preduzee na dva proizvoda ostvarilo
gubitak, pa se ovde razmatra potreba elimiinisanja tih proizvoda iz postojeeg
asortimana.
Predpostavimo da e se iz proizvodnog programa eliminisati proizvod B i G, i
imamo sledee rezultate
ili gubitak
A 100.000 30.000 10.000 40.000 70.000 60.000
B 10.000 10.000 -10.000
V 150.000 40.000 15.000 55.000 110.000 95.000
G 25.000 25.000 -25.000
250.000 70.000 60.000 130.000 180.000 120.000

Tabela br.16. Dobit preduzee posle eliminisanja proizvoda koji imaju gubitak
254

Ako analiziramo datu tabelu imamo sledeu situaciju :preduzee je izbacilo
proizvode koji donose gubitak iz svog asortimana,a ukupni dobitak firme se

253
iPetrovi Z., Upravljako raunovodstvo, Univerzitet Singidunum, Fakultet za finansijski
menadment i osiguranje, Beograd, 2005 str.218
254
Isti citirano delo .str.219
182
smanjio umesto da se povea. Objanjenje lei u injenici da smo izbacivanjem
proizvoda izgubili opte varijabilne trokove a fiksni trokovi koji su bili delom
pokriveni iz prihoda datih proizvoda su ostali i preduzee ih sada mora pokriti iz
zarade drugih proizvoda. Automatski se ukupni dobitak smanjio.
Ako sada posmatramo eliminisanje pojedinano proizvoda(G) koji donose
gubitak imamo sledeu situaciju

ili gubitak
A 100.000 30.000 10.000 40.000 70.000 60.000
B 95.000 90.000 10.000 100.000 5.000 -5.000
V 150.000 40.000 15.000 55.000 110.000 95.000
G 25.000 25.000 -25.000
400.000 205.000 60.000 265.000 195.000 135.000

Tabela br.17 . Dobit preduzea posle eliminisanja proizvoda G iz postojeeg asortimana
255

Moemo konstatovati sledee da je preduzee ponovo ostavarilo manju ukupnu
dobit nego pre eliminisanja proizvoda G iz asortimana. Ovo se objanjava
injenicom da je preduzee i na proizvodu G ostvarilo kontribucini dobitak to
znai da je uestvovalo u pokriu fiksnih trokova. Prestankom njihove
proizvodnje nestali su i nosioci koji su pokrivali taj deo fiksnih trokova.
Imamo jo samo jednu varijantu da preduzee eliminie proizvod B koji ima
manji gubitak od proizvoda G, to emo prikazati kroz sledeu tabelu.
ili gubitak
A 100.000 30.000 10.000 40.000 70.000 60.000
B 10.000 10.000 -10.000
V 150.000 40.000 15.000 55.000 110.000 95.000
G 55.000 45.000 25.000 70.000 10.000 -15.000
400.000 205.000 60.000 265.000 195.000 130.000

255
izvor Isto citirano delo str.:219.
183
Tabela br.18. Dobit preduzea posle eliminisanja proizvoda B iz asortimana preduzea
256

I u ovom sluaju dobit je manja posle eliminisanja proizvoda koji donosi gubitak.
Zato? Jer preduzee i na ovom proizvodu ostvaruje kontribucioni dobitak to
znai da taj proizvod B pokriva i deo fiksnih trkova. Momentom eliminisanja
proizvoda ostaje deo fiksnih trokova koji postoje bez obzira na odluku
preduzea proizvoditi ili ne proizvoditi proizvod, a nestali su nosioci koji su te
fiksne trokove pokrivali.
Do ovakvog zakljuka doo smo uzimanjem u obzir fiksnih trokova koji ostaju i
pored eliminisanja odreenog proizvoda i umanjuju finansijski rezultat, ali i
uzimanjem u obzir injenice da se preduzee odreklo i prihoda eliminisanjem
proizvoda.
257

Dakle sa stanovita kratkoronog stanovita zadraemo svaki proizvod koji ima
neki kontribucioni dobitak jer on obezbeuje i pokrie dela fiksnih trokova.

2.6.3.4. Uvoenje novog proizvoda

Sinergijski sklad izmeu preduzea i ideje novog proizvoda omoguava
preduzeu diferencijalnu prednost nad konkurentima u uvoenju novog
proizvoda u proizvodni program. Primarno sredstvo za ostvarenje sinergije je
diverzifikacija u nove proizvode, trita ili poslove. Korienje sinergijskih
prednosti preduzea kao smernica u inicijalnom filtriranju mogunosti novog
proizvoda pomae da se minimiziraju rizici koji su prisutni u dodavanju novih
proizvoda i/ili novih linija proizvoda u proizvodni program.
Za svako proizvodno preduzece neophodno je njegovo prilagodavanje tritu,
odnosno potrebama i zahtevima sve probirljivijih kupaca kao uslov opstanka i
daljeg razvoja..Ovladavanje tritem od strane privrednih subjekata u
savremenim uslovima privredivanja predstavlja nunost i podrazumeva
sistematsko praenje promena i odnosa na tritu, praenje uticaja faktora, kao i

256
Izvor Isto citirano delo str.220.
257
2005.godine str.215

184
kreativno uskladivanje sopstvenog razvoja sa tim promenama i odnosima. Uslov
za sve je poznavanja i razumevanja potroaca, kao i faktora koji uticu na njihovo
ponaanje.
Pri uvoenju nekog novog porizvoda mora se krenuti od zadovoljenja potreba
potroaa i zahteve og toga ta oni oekuju da e kupovinom odreenog
proizvoda zadovoljiti, odnosno motiv koji je predhodio donoenju odluke o
kupovini.
Dakle, proizvod je kompleksan skup korisnosti za potroaca, iju vrednosnu
skalu on utvruje prema ocenjenoj sposobnosti proizvoda da podmiri
odgovarajuu potrebu.
258

Uslovi u kojima rade savremena preduzeca su sve sloeniji i neizvesniji,
okruenje je sve raznovrsnije i dinaminije. S druge strane, zahtevi koji se pred
preduzea postavljaju su svakim danom sve brojniji i stroiji. Od preduzea se
trai da budu aktivni inovatori, da reaguju brzo i pravovremeno, da budu
fleksibilni, profitabilni, dosledno zadovoljavaju razliite potrebe potroaa.
259

Kljuna karakteristika marketing koncepta je fleksibilnst, inovativnost i
konzistentnost stvaranja vrednosti za potroae, ostvarivanje konkurentske
prednosti INOVATIVNOST proizvoda se mora posmatrati sa stanovita da svaki
proizvod ima vie skrivenih atributa nego to ih potroa moe otkriti, te su
profitabilne one marketing strategije koje pruaju potroaima proizvod sa onim
atributima koje savremeni potroai ele. PERFORMANSE proizvoda su vane
za svako preduzee jer je za uspeh nekog proizvoda neophodno otkrivanje
njegovih znaajnih osobina Na osnovu ponaanja grupe potroaca koji se
uzimaju kao uzorak vri se otkrivanje kada i zato se kupuju i koriste proizvodi i
kako se opaaju rizici njihove kupovine. Ako preduzee odradi sve ovo a rezultati
tih aktivnosti se ne vide kroz finansijski efekat vreme je za uvoenje novih
proizvoda koji e potroai prihvatiti bolje od postojeih proizvoda i bolje od
proizvoda konkurencije.

258
Dr Pero Petrovi, UPRAVLJANJE SVOJSTVIMA PROIZVOD Anaucni saradnik UDK
658.8:659.113. Institut za spoljnu trgovinu u Beogradu INDUSTRIJ A, No. 14(2000 str.1

259
185
Osnova svake odluke da se uvede neki nov proizvod u proizvodni program je
poznavanje potreba i elja kupaca, a izuzetno retko da se uvede novi proizvod
za koga e se tek stvarati trite. Dakle svaka ideja o novom proizvodu mora biti
bazirana na proverama zahteva i potreba kupaca. Sama inicijativa za uvoenje
novog proizvoda treba da bude reakcija preduzea na povoljnu trinu poziciju
koju ono eli da iskoristi ,napredak tehnologije ili neiskorieni kapaciteti.
Menadment mora da nastoji da novi proizvod razvije u onoj oblasti koja prua
njvie anse za uspeh,ali i u kojoj preduzea ima adekvatno proizvodno i trino
iskustvo.Za samo preduzee idealno je da proizvod bude iz postojee tehnologije
firme ali i u okviru postojeih kanala prodaje.
Rentabilitet proizvoda je znaajan faktor za odluku . U jednom sluaju preduzee
moe stavljati akcenat na poveanje profita, odnosno finansijsko jaanje
preduzea, a u drugom sluaju akcenat moe biti da se ostvari vea finansijska
efikasnost tj. da se investicije u novi proizvod to pre naplate i donesu to veu
dobit.
260

Uvoenje novog proizvoda u proizvodni program je rezultat mnogih analiza
menadmenta firme pri emu se mora voditi rauna o redosledu faza koje prate
ove aktivnosti. Odluka se ne donosi za dan niti se proizvod moe uvesti za jedan
dan. To je posao koji vremenski traje. Ponekad je neophodno utroiti znaajna
sredstva da bi se precizno realizovao projekat. Koji kriterijum je osnovini za
donoenje ovakvih odluka je pitanje na koje je teko dati odgovor. Princip bi bio
isti kod svih da se utvrdi koliko svaki novi proizvod doprinosi poveanju dobiti
preduzea. U strunoj literaturi veliku posveenost pri odluivanju ima uee
fisknih faktora u procesu proizvodnje, prodaje, iskorienje raspoloivih
kapaciteta .Najee su odluke vezane za neiskoriene kapacitete, koji mogu
nastati usled predimenzioniranosti ili samnjenjem tranje za postojeim
proizvodima.
U svakom sluaju minimiziranje neiskorienih kapaciteta predstavlja
istovremeno poslovni i drutveno-ekonomski imperativ.
261

260
261
186
Ako pri uvoenju novog proizvoda imamo mogunost izbora vie proizvoda onda
je neophodno detaljno analizirati strukturu cene svakog proizvoda, sa svim
trokovima proizvodnje i trokovima prodaje. Analiza se zasniva na marginalnim
trokovima, za svaki novi proizvod ,posmatra se u kojoj meri svaki novi proizvod
pokriva varijabilne i fiksne trokove i koliko doprinosi dobiti preduzea.Za
donoenje odluke na bazi koncepta marginalnog troka opredelie se firme koje
imaju neiskoriene kapacitete.i ele da novim proizvodima to pokriju .
Drugi konccept ukupnih trokova se koristi kada preduzee vri dodatno
investiranje, i tada je bitno da alternativa pokrije i sve varijabilne i dodatne fiksne
trokove I da doprinese ostvarenju dobiti preduzea.
262

Poto su naa razmatranja vezana za analize bez nekih znaajnijih ulaganja mi
emo analizu svesti na prvo stnovite, mada se teoretski smatra da je pravilno
uraditi obe analize i na osnovu njih doneti odluku koji proizvod uvrstiti u postojei
asortiman.
Kao potrebu boljeg razumevanja svega napisanog obradiemo jedan primer
izbora novog proizvoda i oceniemo njihov doprinos proizvodnji
Predpostavimo da firma X moe da u postojei asortiman .uvede tri proizvoda
R:S i Z.
pozicija Proizvod R Proizvod S Proizvod Z
1. Prodajna cena 15 25 20
2. Trokovi direktnog materijala 6 10 10
3. Trokovi direktnog rada 3 5 3
4. Op.varijabilni t. proizvodnje 2 3 1
5. Varijabilni trokovi prodaje 1 2 1
6. Dodatni fiksni trokovi 1.000 8.000 6.000
7. Obim prodaje i proizvodnje u q 3.000 3.000 3.000

Tabela br.19. Mogui novi proizvodi sa prodajnom cenom i strukturom cene kotanja
263

262
menadment i osiguranje, Beograd, 2005 215

263
187

Ako sada posmatramo efekte uvoenja novih proizovda preduzea X na dobit
imamo sldeu tabelu.
pozicija Proizvod R Proizvod S Proizvod Z
1. Prihod 45.000 75..000 60.000
2. Varijabilni trokovi 36.000 60.000 45.000
3. Kontribucioni dobitak 9.000 15.000 15..000
4. Direktni fiksni trokovi prodaje 1.000 8.000 6.000
5. Doprinos proizvodnje 8.000 7.000 9.000

Tabela br. 20. Izbor novog proizvoda na osnovu doprinosa proizvdnji
264
.

Na osnovu posmatranja gore navedenih tabela moemo zakljuiti da je
stanovita kontribucionog dobitka najbolji izbor preduzea X izmeu navedenih
proizvoda izbornovih proizvoda Si Z. .Meutim za prodaju i jednog i drugog
proizvoda imamo dodatne fiksne trokove prodaje koji se moraju pokriti iz
kontribucionog dobitka , pa u tom sluaju izbor pada na proizvod Z.to znai da
je izbor izvren ne samo sa stanovita kontribucionog dobitka ve i sa
ekonomskog stanovita.
Iz svega moemo zakljuiti da je poslovno doluivanje dosta sloen posao i da
e se upravljako rukovodstvo firme za neku alternativu odluiti na osnovu
pokazatelja
Kvantitativnih a to su raunovodstvene informacije o dodatnim
prihodima, trokovima i dobitku
Kvalitativnih a to su ouvanje trine pozicije, izbegavanje rizika,
poboljanje imida preduzea, tenja da se pridobiju novi kupci i slino
265

Koji pokazatelji e biti opredeljujui za rukovodstvo firme zavisi od mnogih
faktora, ali uglavnom nezamenljivu ulogu imaju informacije upravljakog
raunovodstva preduzea.

264
izvor arki Joksimovi N. Upravljako raunovodstvo Menagment Accounting Beograd

265
Izvor www.crnarupa.singidunum.ac.rs/.../
188

D.KONKRETAN PRIMER FINANSIJSKE ANALIZE I
ALTERNATVNOG ODLUIVANJA SA EFEKTIMA PROMENA NA
LIKVIDNOST PREDUZEA LUK-KOMPENZATORI A.D.
Lozni ca

3.1. UVODNI PODACI O FIRMI

Firma LUK ima svoju tradiciju poslovanja jo od 1967 godine, kada ju je
osnovao preduzetnik Dragutin uri. To je bila jedna Samostala
Metalostrugarska Radnja koja se brzo razvijala.
Veliki problem predstavljalo je ograniavanje broja zaposlenih radnika, U to
vreme bilo je dozvoljeno svega 10 radnika po jednoj radnji, Pa se jedan od
najstarih preduzetnika na ovom podruju dovijao otvarajui jo radnji da bi
zaposlio vie radnika i ostvario proizvodnju koju je u to vreme trite moglo da
primi. Stupanjem na snagu Zakona o preduzeima 1990.godine radnja prerasta u
privatnu firmu LUK sa potpunom odgovornou. Da bi 2000.-e godine zbog
izmenjenih uslova privreivanja, transformacije drutvenih preduzea, ali i
privatnih dolo do novog organizacionog oblika za ovog preduzetnaika. Privatno
preduzee prelazi u akcionarsko drutvo LUK KOMPENZATORI, koje postoji
do dananjih dana. Proizvodni program ove firme ine :hamburski Lukovi,
Koncentricne i Ekscentricne redukcije, "T" komadi, Kape I Danca i Kompenzatori.
Kupci proizvoda loznikog "LUK"-a su uglavnom brodogradnja, industrija za
preradu nafte, termo i hidrocentrale, gasifikacija, toplifikacija, masinogradnja i sve
druge oblasti gde postoje cevovodi. Za nau firmu kae se da je svugde gde su
cevovodi.
266

Firma je bila jedini proizvoa na ovom tritu vie od trideset godina, tako da je
godinama diktirala uslove na njemu, to e se najverovaatnije loe odraziti na

266
Katalog proizvoda firme, objavljen na sajtu www.luk.co.rs
189
njenu budunost. Slobodna trgovina i veliki uvoz njenog proizvodnog programa
iz Kine su uticali na mnoge rezultate poslovanja, ali i potrebu da se i ova
proizvodna firma moda u budunosti orijentie na trgovinu, ili na , a ne na
proizvodnju. O tome e odluiti sektor marketinga moda ve posle ove alnalize.
J o da kaemo nekada je ovaj gigant imao preko 150 zaposlenih da bi na
dananji dan taj broj bio svega 35.
Datu firmu sam izabrala za konkretan primer primene teorije u praksi, jer sam
sastavni deo nje od januara 1992.godine, kada sam se zaposlila da svoju teoriju
sa fakulteta primenim u praksi. Danas sam ef komercijalae u ovoj firmi, ali sam
imala sreu da proem sve sektore od raunovodstva, finansija do komercijale
to mi je omogulo da put dokumentacije jedne firme razumem i znam. elja mi
je da moja anliza ukae na stanje firme u kojoj se nalazi ali i na puteve kojima
firma treba da krene da bi date probleme i tekoe prevazila.

3.2. FINANSIJSKA ANALIZA FIRME LUK
KOMPENZATORI a.d. LOZNICA

Kao i sva akcionarska drutva i ova firma sastavlja i predaje finansijske
izvetaje u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji, a to su: Bilans stanja,
Bilans uspeha, Izvetaj o tokovima gotovine, Izvetaj o promenama na kapitalu i
Statistiki aneks koje u skladu sa Zakonom predaje do 28.02. trekue godine za
predhodnu godinu. Svi korieni podaci u daljoj alanizi su uzeti iz zvaninih
finansijskih izvetaja dostavljenih Narodnoj Banci Srbije, deo podataka korien
je iz zvaninih Izvetaja o bonitetu za javne nabavke BON-J N izdate od strane
Narodne Banke Srbije, Odeljenje za registre I bonitet. Podaci su verodostojni,
tani, istiniti ro se moe proveriti na sajtu Privrednog registra gde su sva
preduzea obavezna da oglaavaju tj. stavljaju na uvid javnosti svoje finansijske
izvetaje.
190
U naem sluaju radi se o ispitivanju finansijskog stanja u odreenom trenutku ili
ispitivanje stanja i uspeha u odreenom vremenskom periodu .
Prdmet analize bie :
- analiza bilansa stanja
- i analiza bilansa uspeha.
Prva se bavi analizom finansijskog poloaja, strukturom i ocenom likvidnosti i
sigurnosti sredstava i njihovih izvora, statusa preduzea i slino.
Analiza bilansa uspeha analizira ostvareni poslovni rezultat, strukturu rashoda i
strukturu prihoda, odnosno ostvarenu poslovnu efikasnost preduzea.
Analiza poslovanja preduzea moe biti statika i dinamika. Predmet ove
anlize je vie dinamiki jer posmatra ili izuava razvoj finansijske situacije u vie
uzastopnih perioda( prikazaemo da li je preduzeev finansijski poloaj u
napretku ili u opadanju ).
Poto analiza u zavisnosti od naina pripremanja bilansa moe biti analiza
bilansa stanja i uspeha izraena u : apsolutnim iznosima i relativnim brojevima
ili u formi grafikona, naglaavamo da e u ovom radu biti koriene sve tri
varijante.

3.2.1. Instrumenti analize bilansa

Za analizu finansijskog poloaja koristiemo sledee instrumente
analize bilansa:
- vizuelnu analizu
- racio analizu
- analiza bilansa pomou neto obrtnog fonda
- ,, cash flow ,, analiza
- ,, funds flow ,, analiza.
- analiza rizika i

191
3.2.1.1. Vizuelna analiza bilansa

U ovom delu uradiemo vizuelanu analizu bilansa stanja I bilansa
uspeha za dui vremnenski period tj. uradiemo komparativnu analizu
navedenih bilansa za period od 2002.-2008.godine. Vrlo je jednostavna, a na
osnovu nje dobiemo globalni uvid o finansijskom poloaju I rentabilnosti
poslovanja posmatranog preduzea. Sve zakljuke emo doneti posle
posmatranja Tabele br.21 Komparativni pregled bilansa stanja za period od
2002.-do 2008.godine,pri emu je za sastavljanje korien metod Grupisanje
bilansnih pozicija po principu rastue likvidnsoti (aktiva) I principu opadajue
dospelosti (pasiva) u apsolutnim brojevima

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Osnovna
sredstva
132.194 139.522 123.832 101.789 80.574 84.621 64.352
Zalihe 19.634 20.898 23.650 48.607 62.322 56.031 62.767
Potraivanja 11.756 5.766 8.297 10.377 11.287 8.063 22.601
Gotovina 49 352 31 40 10
Gubitak
172.690

165.251

72.069

UKUPNA
AKTIVA
336.274 331.486 227.848 161.125 154.204 155.392 156.545
Sopstveni
izvori
76.187

93.184

36.752

8.198 40.378 47689 16.415
Dugoroni
krediti
158.889 118.547 80.744 67.267 23.378 11.765 8.955
Kratkoroni
krediti
101.198 119.755 110.352 85.660 94.448 95.918 131.175
UKUPNA
PASIVA
336.274 331.486 227.848 161.125 154.204 155.392 156.545

192
Tabela br.21. Komparativni pregled bilansa stanja firme LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica za
period 2002-2008.godine

Iz tabele vidimo da su ukupna aktiva i ukupna pasiva imale tendenciju
smanjivanja da bi se u poslednje tri godine taj pad zaustavio a dati nivo se
sada odrava. Ukupna aktiva (a i pasiva ) samnjila se za 50%.
Posmatrajui aktivu primeujemo da su se:
-Osnovna sredstva smanjila na pola na kraju perioda u odnosu na poetni
period.
-Zalihe poveale za vie od tri puta,
- Potraivnja udvostruila.
-Gotovima je uvek bila relaativno mala,skoro da su vrednosti zanemarljive
Ako posmatramo sada pasivu vidimo da su kod nje tendencije sledee:
-Sopstveni izvori su se smanjili na jednu petinu,
-Dugoroni krediti su izmireni pa su se i oni smanjili na jednu osamnaestinu
-Za razliku od predhodnih kratkorone obaveze su porasle za 30% u odnosu na
poetni period.
Iz svega moemo zakljuiti da je firma svoje dugorone obaveze izmirivala na
tetu sopstvenog kapitala.,to je imalo za posledicu i pad ukupne aktive i ukupne
pasive.
Za vizuelnu ocenu lividnosti moemo konstatovati sledee
Samo prve dve godine: struktura finansiranja je bila optimalna, odnos
dugoronih izvora prema ukupnim izvorima prelazio je idealnu granicu 2/3 to
znai da je ostvarena predpostavka uspenog odravanja likvidnosti, preko
dugoronog dospea ovih izvora. Meutim, od te godine pa nadalje dugoroni
izvori su oko pola vrednosti ukupnih izvora finansiranja, naredne dve godine su
pali na jednu treinu i na kraju posmatranog perioda dugoroni izvori u odnosu
na ukupne izvore finansiranja pali su samo na jednu estinu. Tako u ovom
periodu obrtna sredstva vie nemaju mogunost da pokriju kratkorone obaveze,
jer njihovo uee raste u ukupnim izvorima finansiranja ak do 84%. to znai
da je ugroena likvidnost preduzea, a to je najgore ima tendenciju daljeg
pada.
193
Za ocenu stepena finansijske nezavisnoti posamtramo pokrivenost osnovnih
sredstava sopstvenim izvorima. U prve dve godine je ostvaren idealan odnos da
sopstvaeni izvori pokrivaju 2/3 osnovnih sredstava, Meutim taj odnos se
smanjivao do 1/2, da bi na kraju pokrivenost osnovnih sredstava sopstvenim
izvorima pala na svega 1/4 to je ispod svake optimalne granice. Dakle
konstatacija iz prethodnog pasusa da likvidnost opada i da je ona ugroena( da
ne kaemo da je firma nelikvidna) se potkrepljuje, u ovom delu, injenicom da
sopstveni izvori ne podleu otkazivanju a njih je sve manje, pa ovakva struktura
ne obezbeuje sigurnost poverioca od iznenadnih rizika i ne obezbeuje
nezavisnost preduzea u odnosu na kreditore.
Za vezuelnu ocenu naina finansiranja imobilizacija moemo konstatovati
sledee: Imobilizacije nisu bile nikada pokrivene sopstvenim izvorima
finansiranja, to znai da zlatno bilansno pravilo u uem smislu rei nije nikad ni
ostvareno, ali su iste imobilizacije bile pokrivene dugoronim izvorima
finansiranja samo prve dve godine posmatranja a ostale ne, sa poraavajuom
injenicom da se svake godine ta nepokrivenost poveavala. to znai da se
zlatno bilansno pravilo u irem smislui rei ostvarivalo samo u prve dve godine.
Vizuelna anliza sama re daje nam samo ove osnovne globalne pokazatelje koje
moemo zapaziti posmatranjem tih podataka, ali ne ulazi u problematiku zato su
se smanji ili poveali pojedini delovi aktive I pasive. Tom problematikom e se
baviti neka od sledeih aanaliza.

194

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

I.Poslovni
prihodi
108.456 76.612 93.385 148.298 124.928 124.168 126.807
I.1. Prihodi od
prodaje
105.738 76.684 90.857 138.944 126.683 123.277 124.824
I.2. Promena
vrednosti
zaliha
2.718 -72 2.445 7.851 0 696 1.776
II.Poslovni
rashodi
98.450 64.441 79.557 101.482 99.857 113.390 112.068
II.1. Trokovi
materijala
60.327 26.367 28.771 42.111 36.679 40.181 30.601
II.2. Trokovi
zarada
15.614 10.275 14.891 16.655 22.856 28.273 26.828
II.3. Trokovi
amortizacije
22.509 27.799 24.801 25.672 22.199 22.056 22.367
III. Poslovna
dobit
1.718 5.325 13.828 46.816 25.071 10.778 14.739
IV. Poslovni
gubitak
0 0 0 0 0 0 0
V.Finansijski
prihodi
3.303 756 146 495 9.231 940 1.618
VI.Finansijski
rashodi
1.014 2.367 8.650 27.086 5.546 7.506 11.628
VII. Ostali
prihodi
3.748 45 32.202 24.372 11.849 2.272 44
VIII. Ostali
rashodi
241 172 774 739 1.557 30 236
IX.Ddobit pre
oporezivanja
7.514 3.627 36.752 43.858 39.048 6.454 4.537
X.Porez na
dobitak
0 0 0 0 3.905 725 814
Neto dobitak 7.514 3.627 36.752 43.858 35.143 5.729 3.723

Tabela br. 22. Komparativni pregled bilansa uspeha firme LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica
za period 2002-2008.godine

Na osnovu tabele moemo zakljuiti sledee:
-Poslovni prihodi su imali tendenciju opadanja prve tri godine, da bi 2005.-e
poveali se vie nego to su opali, odmah su zatim ponovo opali ali su se
poslednje tri godine stabilizovali i zadravaju se sada na tom nivou.
195
-Prihodi od prodaje su imali potpuno isto ponaanje kao I poslovni prihodi, ili
bolje reeno ovakve promene prihoda od prodaje su uslovile takve promene
poslovnih prihoda,jer oni su osnov proslovnih prihoda.
-Promena vrednosti zaliha je bila u smislu poveanja vrednosti zaliha, a samo
jednom smo imali smanjenje i jednom nepromenjene zalihe na kraju perioda u
odnosu na poetni. Posle ovog zalihe ipak imaju tendenciju rasta iz godine u
godinu.
-Poslovni rashodi su se menjali slino prihodima, prvo su padali pa su rasli,da bi
se njihov iznos ustalio poslednje dve godine.
-Trokovi materijala su imali velika kolebanja oko svoje amplitude, prvo su naglo
padali, onda su rasli ali sporije nego to su padali, da bi na kraju posmatranog
perioda ponovo ostvarili pad.
-Trokovi zarada su samo na poetku imali tendenciju pada,da bi od tree godine
posmatranja kontinuirano rasli.
-Trokovi amortizacije su imali kolebanja ali sa najmanjim odstupanjima na gore
ili na dole u odnosu na poetni period.
-Poslovna dobit je imala tendenciju rasta sve do 2005. godine kada je dostigla
svoj maksimum i od tada pada pa sve do kraja perioda posmatranja.
-Finansijski prihodi su najvie menjali svoj smer kretanja, as su rasli as su
padali i pnovo imali iste tendencije,
-Finansijski rashodi su rasli sve do 2005.godine kada su naglo pali. i od tada
ponovo rastu.
-Neto dobitak (za nas jedna od najvanijih kategorija) imala je tendenciju rasta
da bi svoj maksimum ostvarila 2005.godine kao i poslovna dobit i od tada ima
tendenciju naglog pada.
to se tie rentabilnosti sa stanovia vizuelne analize moe se rei da firma
posluje rentabilno jer je svake godine ostvarila pozitivan rezultat, odnosno neto
dobit koji vizuelno posmatrano odgovara uloenom kapitalu odnosno
sredstvima.
196
Dakle ove analize smo ostvarili samo na osnovu vizuelnog posmatranja, bez
traenja razloga zato se neto dobit smanjuje, zato poslovni prihod ima
tendenciju pada.

3.2.1.2 .Analiza bilansa pomou rauna pokria

Kao i prethodnu i ovu metodu moemo koristiti za potrebe analize
finansijske strukture preduzea. Predmet posmatranja je samo bilans stanja.Iz
tabele br.21, na osnovu kojeg emo uraditi novu tabelu br.23 i u njoj emo uraditi
novu analizu.

U % 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.
Os.S:Ob.S 81 : 19 84:16 80 : 20 63 : 37 52 : 48 54 :46 41 : 59
SI : PI 23 :77 28 : 72 16 : 84 5 .:95 26.: 74 30 . 70 10: 90
Os.S: SI 58% 66% 30% 8% 50% 56% 26%

Tabela br.23. Komparativni pregled bilansa stanja pomou rauna pokria firme LUK-
KOMPENZATORI A.D. Loznica za period 2002-2008.godine

Objanjenje Os.S : Ob.S je struktura poslovne imovine ( sredstava ) preduzea
kroz odnos osnovnih prema obrtnim sredstvima preduzea
Vidimo da je ona u ovom sluaju toliko razliita da ide od etiri puta veih
osnovnih od obrtnih sredstava, do kraja perioda kada su osnovna sredstva
postala manja od obrtnih sredstava. Ovde nema pravila za poreenje
SI : PI je struktura kapitala kroz odnos sopstvenih i pozajmljenih izvora
finansiranja poslovnih sredstava
Ovde se vidi da su sopstveni izvori jako mali da su svaki put pozajmljeni izvori
bili vei od 3-4 puta, da bi se na kraju posmatranja njihovo uee smanjilo za
50%, u odnosu na poetni i tako dovelo do situacije da su pozajmljeni izvori 9
puta vei od sopstvenih, to nije dobro za ovu firmu. Ako se setimo da pravilo
197
finansiranja koje se odnosi na pasivu bilansa zahteva da sopstveni izvori
minimalno budu jednaki pozajmljenim izvorima, onda je isuvie jasno gde se ovo
preduzee nalazi i kakva je njegova struktura kapitala.
Os.S : SI je pokrie osnovnih sredstava sopstvenim kapitalom kroz odnos
sopstvenog kapitala (poslovnog i rezervnog fonda) prema osnovnim saredstvima.
Vidimo sledee da su osnovna sredstva pokrivena sa sopstvenim sredstvima,
vrlo razliito od 66% pa pada na 8%, da bi ponovo imalo tendenciju naglog rasta
I na kraju posmatranog perioda ponovo naglo pada Ako ovakve varijacije ne
prate poveanja dugoronih izvora finnsiranja onda je ovakva struktura pokria
osnovnih sredstava loa.

3.2.3.1.Racio brojevi

Racio analiza se ovom poglavlju bavi istraivanjem i merenjem odnosa koji
postoje izmeu bilansnih pozicija konkretnog preduzea, sa ciljem da se oceni
finansijski poloaj, rentabilnost preduzea i slino. Predmet posmatranja je bilans
stanja i bilans uspeha datog preduzea za period od 2002.-2008. godine.
Rezultati dobijeni u ovoj finansijskoj analizi bie poreeni sa
-prosekom grane (eksterno poreenje)
-rezultatima ostvarenim u nekoliko prethodnih godina (vremenska serija
poreenja ili interno poreenje)
-standardima utvrenim u strunim literaturama (apsolutni standard)
U zavisnosti od cilja analize, koristiemo razliite grupe pokazatelja pa emo
tumaiti razliita racia i to :
a. racio likvidnosti
b. racio sigurnosti
v. racio upravljanja
g. racio rentabiliteta
d.racio trine vrednosti

198
3.2.1.3.1. Racio likvidnosti

J edan od najvanijih zadataka finansijske politike svake firme je odravanje
likvidnosti (tekue I dugorone) odnosno sposobnosti firme da sve dospele
obaveze izmiri u roku dospea a da pri tome ne ugrozi strukturu sredstava i
kreditni bonitet preduzea. Racio likvidnosti je odnos odreenih delova bilansa
stanja. Ovde emo obraditi sva trii racia likvidnosti i to :
- opti racio likvidnosti treba da zadovolji bilansno pravilo u uem
smislu, to znai da obrtna sredstva moraju biti pokrivena kratkoronim
izvorima finansiranja i on glasi
Obrtna sredstva
Opti racio likvidnost =
Kratkorone obaveze

Ovaj racio nazivaju i Likvidnost I stepena.

2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.
Obrtna s
31.390 26713 31.947 59.336 73.640 64.134 85.378
Kratkoro,o
101.198 119.755 110.352 85.660 94.448 131.175 101.198
Opti racio l
0.310 0.233 0.299 0.693 0.800 0.489 0.844

Tabela br.24. Komparativni pregled opeg racia likvidnosti za firmu LUK-KOMPENZATORI a.d.
Loznica u periodu 2002.-2008.

Dobijeni rezultati iz tabele br.24 pokazuju koliko je na svaki dinar kratkoronih
obaveza preduzee uspelo da pokrije obrtnim sredstvima.(najnii iznos bio je
0.31 do najvie 0.844 dinara) to znai da navedena firma nikada nije ni imala
dobar racio likvidnosti, odnosno nije bila u stanju da svoje obaveze izmiri u roku.
J edina svetlost iz ove tabele je da se ta likvidnost popravlja tj da raste iz godine
u godinu.,
Dakle vidimo da je kratkorona lividnost firme ugroena-nezadovoljavajua jer
standard za ovaj pokazatelj je 2:1, a u ovom sluaju firma ni jednom nije uspela
199
vie da pokrije kratkoronih obaveza obrtnim sredstvima od 0.86 .to bi trebalo
da znai da je kratkoroni kapital korien za finansiranje osnovnih sredstava.
Druga varijanta-manje rigorozna je da opti racio likvidnosti moe da bude i 1;
to je donja granica ostvarivanja zlatnog bilansnog pravila u uem smislu. Ali
naalost firma ni jedne godine nije uspela da ostvari ni donju granicu likvidnostiti.
Iz ovoga moemo zakljuiti da je finansijsko zdravlje ugroeno I da je firma
kreditno nesposoba, sa stanovita banaka koje ulaze u odluku dodeljivanja
kredita. J o jednom naglaavam da je dobro samo to to taj pokazatelj ipak raste
i pribliava se donjoj granici likcidnosti .
- racio reducirane likvidnosti nastao je kao rezultat primene pravila
finansiranja 1:1 ,koje zahteva da osnovna sredstva i zalihe budu
finansirane dugoronim izvorima finansiranja, a potraivanja, hartije od
vrednosti i gotovina kratkoronim izvorima finansiranja.

Kratkorona potraivanja+gotovina +menice
Racio reducirane =
Likvidnosti Kratkorone obaveze

2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.
Kratk.p +got
11.756 5.766 8.297 10.377 11.287 8.063 22.601
Kratkoro,o
101.198 119.755 110.352 85.660 94.448 95.918 131.175
R.reduciran l
0.116 0.048 0.075 0.121 0.120 0.084 0.172

Tabela br.25. Komparativni pregled racia reducirane likvidnosti za firmu LUK-KOMPENZATORI
a.d. Loznica u periodu 2002.-2008.

Rezultati su poraavajui, Firma je potpuno nesposobna da visoko likvidnim
sredstvima pokrije tekue obaveze. Onda i nije udo to je dospela u blokadu
ve vie od 400 dana. Mislim da je isuvie jasno da bilansno pravilo u uem
smilsu 1:1 je toliko udaljeno od ove firme, da je finansijska struktura loa a
prosek koji vai za ovaj racio 1(1,1) je isuvie daleko da se ostvari. Lo racio
200
reducirane likvidnosti nemora da znai nelikvidnost firme, ali naaost u ovom
sluaju znai, jer ovo podkrepljuju injenice zvanino objavljene na sajtu
NBS,sektor za prinudnu naplatu.
- racia novane likvidnosti. Ovaj racio pokazuje da li preduzee ima dovoljno
gotovine da izmiri tekue obaveze koje su dospele za plaanje.

Gotovina
Racio novane likvidnosti =
Kratkorone( dospele) obaveze

2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.
Gotovina 49 352 31 40 10
Kratkoro,o
101.198 119.755 110.352 85.660 94.448 95.918 131.175
0 0.0004 0 0.004 0.0003 0.0004 0.00008

Tabela br. 26. Komparativni pregled racia novane likvidnosti za firmu LUK-KOMPENZATORI

Prosek je 1 ili vei od 1 za ovaj racio,a u naem sluaju smeno je i govoriti sa
koliko gotovine firma moe da izmiri obaveze koje su dospele. Ovaj racio je samo
u nizu predhodnih koji potvruje nelikvidnost firme, lou finansijsku strukturu,
nemogunost da svoje obaveze izmiri u roku ..
(Predpostavka je da su sve obaveze i dospele obaveze)

3.2.1.3.2. Racio sigurnosti(solventnosti)

Ovaj racio se potvruje kroz dva racia a to su:
-racio strukture izvora finansiranja pokazuje koliko dinara sopstvenog
kapitala pokriva svaki dinar pozajmljenog kapitala, a to se utvruje na sledei
nain:

201
Sopstveni kapital
Racio strukture izvora =
Finansiranja Pozajmljeni kapital

2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.
Sopstveni
izvori
76.187 93.184 36.752 8.198 40.378 47689 16.415
Tui
izvori
260.087 233.302 191.096 152.927 117.826 107.683 140.130
R.S. I.F. 0.293 .0,399 0.192 0.054 0.343 0.442 0,117
Prosek
oblasti
0.51 0.92 0.89 0.73 0.62 0.60 0.53
Prosek
sektora
0.48 0.69 0.61 0.57 0.55 0.53 0.47

Tabela br. 27. Komparativni pregled opeg racia strukture izvora finansiranjai za firmu LUK-
KOMPENZATORI a.d. Loznica u periodu 2002.-2008.

Ako se kae da racio strukture izvora finansiranja preduzea (po klasinom
shvatanju finansiranja), treba da iznosi 1(jednakost sopstvenih i pozajmljenih
izvora ) i da je on pokazatelj sigurnosti preduzea onda je isuvie jasno da se
ovde radi o nesigunosti preduzea, jer je uee sopstvenog kapitala u odnosu
na tui ispod svake granice da ne kaemo zanemarljivo. Ako uporedimo
individualne pokazatelje u odnosu na proseke oblasti i grane vidimo du su oni
opet ispod svih proseka, ali naglaavamo da metalski sektor ceo nije uspeo da
zadovolji klasino shvatanje finansiranja preduzea odnosno odnos 1:1.

-racio uea pozajmljenih izvora finansiranja u ukupnim korienim
izvorima finansiranja se izraunava na sledei nain:

Racio doprinosa pozajmljenog Pozajmljeni Kapital x 100
kapitala pokriu aktive =
Ukupna poslovna sredstva

202
2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.
Tui
izvori
260.087 233.302 191.096 152.927 117.826 107.683 140.130
U.P.S. 336.274 331.486 227.848 161.125 154.204 155.392 156.545
R.D.P.KA.
77,3 72,6 83,9 94,9 76,4 69,4 89,5

Tabela br. 28. Komparativni pregled racia uea pozajmljenih izvora finansiranja u ukupnim
korienim izovrima finansiranja za firmu LUK-KOMPENZATORI a.d. Loznica u periodu 2002.-
2008.
Ovaj racio pokauje da pozajmljeni izvori u ovom sluaju uestvuju toliko da
skoro pokrivaju aktivu, to znai da je uee sopstvenih izvora malo.
Ako ovaj pokazatelj pokazuje finansijski poloaj preduzea na dugi rok, odnosno
da li je preduzee sposobno da se odupre i prebrodi moguu ekonomsku krizu, a
da pri tome ne budu ugroeni poverioci i njihovo poverenje u preduzee, jasno je
da je finansijski poloaj preduzea na dugi rok ugroen, da preduzee u sluaju
ekonomke krize nije sposobno da joj se odupre a da pri tome ne budu ugroeni
poverioci I njihovo poverenje u firmu.
Kreditori pri donoenju odluka o dodeli kredita ele da je ovaj racio bude to nii,
tj. da je vee uee sopstvenih sredstava, ali i poverioci ele isto, jer to znai
manji rizik poverioca i kreditora za svoja uloena sredstva. Onda je jasno zato je
ova firma u poslednjih godinu dve odbijena za sve kredite za koje je podnosila
zahteve.

3.2.1.3.3.Racio upravljanja

Razlikujemo vie racia upravljanja, ali za ovu analizu koristiemo tri:
1.) racio regulisanja potraivanja od kupaca
2.) racio obrta poslovnih sredstava.
3.) racio obrta obaveza prema dobaljaima
1.) Za racio regulisanja potraivanja od kupaca najznaajniji su takoe dva
pokazatelja: koeficijent obrta kupaca i proseno vreme naplate potraivanja od
kupaca.
Navedeni koeficijnti se izraunavaju po formulama:
203
Koeficijent obrta kupaca =
Prosean saldo kupaca
. 365 dana
Proseno vreme naplate potraivanja=
od kupaca Koeficijent obrta kupaca

2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.
K.obrta
potraivanja
od kupaca
9.75 8.75 11.39 15.67 11.70 13.76 8.54
Prosek
oblasti
1.60 3.01 4.13 4.51 5.28 5.38 5.19
Prosek
sektora
4.36 4.74 4.46 4.60 4.57 4.56 4.62
Pros.vreme 37.436 41.714 32.046 23.293 31.197 26.526 42.740

Tabela br. 29. Komparativni pregled racia obrta potraivanja od kupaca i proseno vreme naplate
potraivanjai za firmu LUK-KOMPENZATORI a.d. Loznica u periodu 2002.-2008.

Dobijeni koeficijent pokazuje koliko se proseno puta potraivanje naplati u
posmatranom obraunskom periodu. Iz tabele vidimo da je ovaj koeficijent imao
tendenciju rasta, da bi opet naglo pao pri kraju posmatranog perioda. Meutim u
odnosu na prosek oblasti i prosek sektora rezultati su izuzetno dobri. Moe se
rei da je firma bar dva ili vie puta bre naplaivala potraivanje od proseka za
tu oblast ili sektor. Proseno vreme naplate potraivanja od kupaca pokazuje
koliko je proseno trebalo da proe dana od momenta prodaje robe do momenta
naplate potraivanja od kupaca. Vidimo da je to uglavnom vie od 30 dana to se
smatra loom nezadovoljavajuom naplatom u odnosu na apsloutni standard.
Meutim ovo je metalski sektor pa se rezultat moe smatrati dobrim. Preduzee
radi na principu avansa bar 50% pa je to uticalo na rezultate i jo da kaemo
firma minimalno radi na odloeno plaenje jer nije finansijski sposobna da
kreditira kupce. Treba napomenuti da su podaci o koeficijentima obrta
potraivanja korieni iz zvaninih Izvetaja o bonitetu koje izdaje Narodna
Banka Srbije(to je vailo do 12.2009.godine) kao i uporedni proseci grane,
204
2 .) racio obrta poslovnih sredstava dobija se iz sledee relacije

Neto prihod od prodaje
Racio obrta ukupnih poslovnih =
sredstava Ukupna poslovna sredstva (sadanja vrednost)

Tabela br. 30. Komparativni pregled racia obrta ukupne imovine za firmu LUK-

I za ovu tabelu podaci su iskorieni iz zvaninih Izvetaja o bonitetu koje izdaje
Narodna Banka Srbije, kao i uporedni proseci oblasti i uporedni podaci sektora.
Vidimo da individualni broj obrta firme LUK-KOMPENZATORI fluktuira oko
proseka oblasti i proseka sektora, ali poslednje godine polako usporava i od tada
pada u odnosu na navedene proseke, to moe znaiti da postoje finansijske
tekoe firme. Ovaj koeficijent pokazuje da postoji predimenzioniranost
kapaciteta (poslovnih sredstava) koja se nedovoljno koriste, U ovom sluaju je to
istina jer veliki deo maina za mainsku obradu stoje ne angaovane.

3.) racio obrta obaveza prema dobaljaima
Za njegovo analiziranje takoe su korieni podaci-koeficijenti obrta obaveza
prema dobaljvaima iz zvaninih Izvetaja o bonitetu koje izdaje Registar
podataka o bonitetu pravnih lica Narodna Banka Srbije, kao i uporedni proseci
grane.

2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.
K.obrta
obrta
ukupne I.
0.71 0.47 0.81 1.07 0.95 0.82 0.82
Prosek
oblasti
0.62 0.79 0.81 0.84 0.99 1.00

0.96
Prosek
sektora
0.62 0.79 0.79 0.82 0.89 0.88

0.90
205

2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.
K.obrta
obaveza
0.0 0.03 6.24 8.26 6.41 8.53 5.06
Prosek
oblasti
2.36 2.60 3.01 4.89 4.82 6.09 4.81
Prosek
sektora
2.23 2.67 3.41 4.04 4.45 4.53 4.83

Tabela br.31. Komparativni pregled racia obrta obaveza prema dobavljaima za firmu LUK-

Moemo rei sledee da je ovaj koeficijent u odnosu na oblast i sektor bio ispod
svakog iznosa, ali da se taj koeficijent poboljao toliko da je proao sve proseke
oblasti i sektora brzine izmirivanja obaveza prema dobavljaima. Treba naglasiti
da se radi o metalskoj struci u kojoj postoje veliki problemi, pa se deava da
firma koja ima lou likvidnost izmiruje svoje dospele obaveze ak bre od
proseka grane. Ovaj podatak pokazuje samo koliko je cela privreda finansijski
ugroena.

3.2.1.3.4. Racio rentabiliteta

Predmet posmatranja ovog racia su podaci iz bilansa stanja i bilansa uspeha s
ciljem da se odredi zaraivaka sposobnost preduzea tj, identifikuje efikasnost
U savremenoj praksi ali i literaturi rentabilnost se ne poistoveuje sa apsolutnim
iznosom periodinog rezultata (dobijeni kao razlika poslovnim prihoda i rashoda),
ve se posmatra kao relativan odnos periodinog rezultata i angaovanih
sredstava za realizaaciju tog rezultata. Zbog toga emo rentabilnost
posmatranog akcionarskog drutva analizirati kroz:
e) stopu poslovnog dobitka
f) stopu neto dobitka
g) stopu prinosa na sopstvena poslovna sredstva

206
h) Stopa poslovnog dobitka se izraunava po sledeoj formuli:

Poslovni dobitak x 100
Stopa poslovnog dobitka =

Tabela br.32. Komparativni pregled stope poslovnog dobitka za firmu LUK-KOMPENZATORI

Ovaj pokazatelj pokazuje koliko je dinara poslovnog dobitka preduzee
proseno ostvarilo u posmatranom obraunskom periodu na svakih 100 dinara
prihoda od realizacije proizvoda. Iz tabele vidimo da je toliko raznovrstan iznos
od 1.624% do maksimuma 2005. godine 33.694% od kada nadalje ovaj
koeficijent pada

i) Stopa neto dobitka se dobija:
Neto dobitak
Stopa neto dobitka =

2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.
Poslovna
dobit
1.718 5.325 13.828 46.816 25.071 10.778 14.739
Prihodi od
prodaje
105.738 76.684 90.857 138.944 126.683 123.277 124.824
Stopa
poslovnog
dobitka
1.624 6.944 15.219 33.694 19.790 8.743 11.808

2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.
Neto
dobitak
7.514 3.627 36.752 43.858 35.143 5.729 3.723
Prihodi
od
prodaje
105.738 76.684 90.857 138.944 126.683 123.277 124.824
Stopa
neto
dobitka
7,106 4,730 40,450 31.565 27,741 4,647 2,983
207
Tabela br.33. Komparativni pregled stope neto dobitka za firmu LUK-KOMPENZATORI a.d.

Ova stopa pokazuje koliko je preduzee proseno ostvarilo neto dobitka na
svakih 100 dinara prihoda od realizacije proizvoda. Ta stopa je bila relativno
razliita od 7,106% pa je rasla do 40,45% za 2004.godinu, kada je dostigla
maksimum to je izuzetno visoka stopa, a od tada ta stopa pada i poslednje
godine iznosi svega 2,983 %. Odstupanja izmeu stope poslovnog dobitka i
stope neto dobitka su nastala zbog velikih iznenadnih vanrednih prihoda (2004.
godine i 2005.godine) ali i zbog veih izdvajanja na ime kamata i poreza na
dobitak.
Profitna mara Za ocenu boniteta u naoj praksi koristi se termin profitna mara
kao pokazatelj stope prinosa na jedinicu prihoda. Profitnu maru izraunatu od
strane Centra za bonitet NBS prikazaemo, zajedno sa prosekom oblasti i grane
u vidu sledee tabele

Tabela br.34. Komparativni pregled profitne mare za firmu LUK-KOMPENZATORI a.d.

Iz tabele vidimo da je preduzee ostvarilo profitnu maru daleko iznad svakog
proseka oblasti i grane,ali da ima tendenciju pada i da se ta vrednsot pribliava
proseku oblasti.
j) Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva moe se izraunati, na
dva naina: kao odnos neto dobitka i prosenih sopstvenih poslovnih
2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.
Profitna
mare
6,5 4,7 29.2 25.3 26.7 5.1 3.5
Prosek
oblasti
2.2 3.5 5.5 1.6 2.5 3.6 3.3
Prosek
sektora
3.1 3.9 4.7 3.4 0.9 2.0 0.4
208
sredstava ili kao proizvod stope neto dobitka i koeficijenta obrta
sopstvenih poslovnih sredstava

Neto dobitak
Stopa prinosa na sopstvena =
poslovna sredstva Prosena sopstvena poslovna sredstva

= Neto dobitak x 100 Prihodi od realizacije proizvoda
Prihodi od realizacije Prosena sopstvena poslovna edstva

Tabela br.35. Komparativni pregled stopa prinosa na sopstveni kapital za firmu LUK-

Koeficijente sam preuzela iz zvaninih publikacija NBS Centar za bonitet,
odakle su preuzeti i uporedni parametri prosek sektora i prosek oblasti.
U izveaju o bonitetu iz koga su uzeti podaci kae se Da rentabilnost
sopstvenog kapitala posle oporezivnja pokazuje stopu ukamaenja sopstvenog
kapitala posle oporezivanja. Da li je dovoljno rei da je prve etirii godine firma
ostvarila negativne stope, to znai da se umesto ukamaenja sopstvenog
kapitala isti drastino smanjivao, da bi u poslednje tri godine uspela da ostvari
stopu ukamaenja sopstvenog kapitala veu od proseka oblasti i proseka
sektora, jer je sopstveni kapital ponovo poveavala.

2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.
Stopa
prinosa
na
sopstveni
kapital
-4.5 -2.2 -51.0 -311.6 144.7 13.0 11.6
Prosek
oblasti
3.7 5.5 7.7 2.1 7.2 9.9 9.2
Prosek
sektorax
6.3 6.3 9.2 8.4 2,1 4,6 0.4
209
3.2.1.3.5. Racio trine vrednosti

Ovaj racio obezbeuje informacije investitorima pri odluivanju o ulaganju
ogranienih novanih sredstava. U ovu grupu spadaju sledea racia
5.) neto dobitak po akciji
6.) racio trine cene po akciji i neto dobitka po akciji
7.) racio plaanja dividendi
8.) racio dividendne stope
Meutim, firma nije emitovala akcije tako da ove pokazatelje neemo koristiti pri
finansijskoj analizi firme LUKKOMPENZATORI a,d, Loznica.

3.2.1.4. Analiza bilansa pomou neto obrtnog fonda

Ovu analizu vriemo sa stanovita razvoja (dinamika analiza) pri
emu predmet analize bie sukcesivni bilansi stanja firme LUK-
KOMPENZATORI u periodu od 2002-2008.godine Neto obrtni fond je razlika
izmeu dugoronog kapitala i osnovnih sredstava, dok neto obrtna sredstva
predstavljaju razliku izmeu obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza. To
znai da i neto obrtni fond i neto obrtna sredstva predstavljaju obrtna sredstva
koja su finansirana dugoronim sopstvenim izvorima i dugoronim kreditima.
Vrednost i neto obrtnog fonda i neto obrtnih sredstava su potpuno jednake.
Obraun i jednakost navedenih kategorija prikazaemo kroz tabelu br:36.

210
2002. 2003 2004 2005 2006 2007 2008
Ukupni
dugoroni
izvori
235.076 211.731 117.496 75.465 59.756 59.454 25370
-Osnovna
sredstva
132.194 139.522 123.832 101.789 80.574 84.621 64.352
=Neto obrtna
fond
102.882 72.209 -6.336 -26.324 -20.818 -25.147 -38.982
Obrtna
sredstva
204.080 191.964 104.069 59.336 73.630 70.771 92.193
-Kratkoroni
krediti
101.198 119.755 110.352 85.660 94.448 95.918 131.175
=Neto obrtna
sredstva
102.882 72.209 -6.336 -26.324 -20.818 -25.147 -38.982

Tabela br.36. Komparativni pregled neto obrtnog fonda i neto obrtnih sredstava firme LUK-

Dobijene rezultate moemo tumaiti na sledei nain:
-u periodu od 2002.-2003.godine firma je imala neto obrtni fond ,to znai da je
deo obrtnih sredstava finansiran dugoronim izvorima (sopstvenim I
pozajmljenim) i mogla je u bilo kom trenutku da iz obrtnih sredstava izmiri
obaveze, tj firma je bila likvidna.
-U periodu od 2004.-2008. godine firma je imala negativan neto obrtni fond to
znai da deo obrtnih sredstava nije finansiran dugoronim izvorim finansiranja
ve je deo osnovinih sredstava finansiran kratkoronim izvorima finansiranja., a
to je jo tee iznos osnovnih sredstava koji se finansira iz kratkoronih izvora
finansiranja raste iz godine u godinu(ima progresiju rasta)
Neto obrtna sredstva treba da budu u funkciji kratkorone likvidnosti, odnosno da
obezbede nesmetanom izmirivanju svih dospelih obaveza( to je u ovom sluaju
prosto nemogue) Da bi se to ostvarilo neophodno je da obrtna sredstva
preduzea budu finansirana dugoronim izvorima finansiranja, odnosno da
obrtna sredstva u svakom trenutku budu vea od kraktoronih obaveza firme.
Posmatranjem promenavarijacija neto obrtnog fonda u nizu godina 2002.-2008.
211
rukovodstvo firme moe zakljuiti da je kratkorona likvidnost ugroena, da je
tendencija razvoja finansijske strukture kao i strukture izvora finansiranja
nepovoljna, a najvei uticaj za smanjenje neto obrtnog fonda imao je veliki
gubitak prenet iz ranijih godina.
Neto obtni fond je mera kreditorima, pri donoenju odluka o dodeli kredita.Pa
opet kaemo da firma nije dobila nijedan kredit ( traila je kredite vie puta od
vie banaka) u poslednjih godinu, dve to opravdava ovakav rezultat.

3.2.1.5. Cash Flow ( Ke Flou) analiza

I ovu analizu vriemo sa stanovita razvoja (dinamika analiza) pri emu
predmet ove analize su bilans stanja i bilans supeha tj. podaci koji se koriste za
potrebe procene zaraivake sposobnosti i finansijske situacije preduzea. U
periodu od 2002.-2008.godine, analizu putem Cash Flow-a vriemo i u bruto
iznosu kroz ukupan priliv i ukupan odliv ali i u neto iznosu kao razlika izmeu
primanja, koja proizlaze iz prodaje robe i usluga i izdavanja povezanih sa
proizvodnjom roba ili usluga. Neto Cash Flow pokazuje obim raspoloivih
novnaih sredstava za finansiranje ili za otplatu dospelih novanih obaveza.
Postoji vie vrsta ove analize a mi emo se zadrati samo na onoj koja je
propisana Zakonom o raunovodstvu i MRS-7 I jednim i drugim je definisan
Izvetaj o novanim tokovima gotovine, pri emi je Zakonom regulisano da je
obavezan sastavni deo finansijskih izvetaja preduzea. Uslov za ovu analizu je
princip kontinuiteta pri sastavljanju bilansa stanja i bilansa uspeha, da bi dobijeni
poslovni dobici u nizu uzastopnih obraunskih perioda bili uporedivi. U MRS-7
izvetaj o tokovima gotovine je definisan kao izvedeni finansijski izvetaj u kojem
su prikazani svi prilivi i odlivi gotovine po osnovu poslovne,investicione I
finansijske aktivnosti u jednom obraunskom periodu. Na osnovu toga uradiemo
tabelu iz koje emo videti novani tok po tri razliite kategorije posmatranja u
bruto i neto iznosu novanog toka.

212
2002. 2003 2004 2005 2006 2007 2008
GOTO VINA IZ POSLO VNE AKTIV NOSTI
Prlliv gotovine
iz posl.aktiv.
110.837 93.8511 90.702 167.281 143.378 153.744 125.274
Priliv od prodaje 110.837 93.8511 90.702 167.281 143.378 153.744 125.274
Odliv gotovine 109.295 104.560 100.281 120.322 103.393 136.781 89.393
Isplata dobavljaa 107.723 102.291 93.226 89.077 72.886 101.866 60.456
Zarade radnika 986 614 859 4.220 16.359 17619 11.615
Plaene kamate 372 706 3.767 2.925 3.977 5.426 4.200
Plaeni Javni
prihodi
214 949 2.429 24.100 10.171 11.870 13.122
Neto priliv iz
Pos.aktivnosti
1.542 46.959 39.985 16.963 35.881
Neto odliv gotov
iz pos, aktiv.
10.709 9.579
GOTO VINA IZ INVE STI RANJA
Priliv gotov inve 4.421 649
Priliv od kamate 2
Prodadja akcija 647
Prodaja opreme 4.421
Odliv gotov.inve 1.549 6.904 9.786 4.664 984 8.609
Kupovi opreme 1.549 6.904 9.786 4.664 984 8.609
Neto odliv gotov
iz investiranja
1.549 2.483 9.137 4.664 984 8.609
GOTO VINA IZ FINAN SI RANJA
Priliv gotov. Iz
ak.finansiranja
3.000 15.241 22.699 23.474 12.000 25.000 25.000
Dugoroni krediti 3.000 15.241 22.699 23.474 12.000 25.000 25.000
Odliv gotov. Iz
ak. finansiranja
3.00 2.000 4.032 65.418 51.331 33.119 59.130
Dugoroni I
kratkor. krediti
3.000 2.000 4.032 65.418 49.070 31.161 34.366
Finansijski lizing 2.161 1.958 999
Isplae dividende 23.765
Neto priliv iz fin. 13.241 18.667
213
Neto odliv iz ak.
finansiranja
41.944 39.331 8.119 34.130
prilivi gotovine 113.837 113.513 114.050 190.755 155.378 178.744 150.274
odlivi gotovine 113.844 113.464 114.099 190.404 155708 178.509 148.523
Neto priliv gotov 49 351 0 235 1.791
Neto odliv gotov 7 49 330 0
Gotovina 01.01. 7 0 49 351 21 40
+kursne ralike 0 936 1.617
-kursne ralike 0 1.152 3.3 98
Gotovina 31.12. 0 49 351 21 40 10

Tabela br.37. Komparativni pregled Cash Flow-a analize firme LUK-KOMPENZATORI a.d.

Vidimo sledee:
-firma je prve godine iz poslovne aktivnosti ostvarila vei priliv od odliva, a
sledee dve godine odliv iz poslovne aktivnosti je bio daleko vei od priliva, da bi
se situacija naglo promenila i u naredne etiri godine firma je ostvarila mnogo
vee prilive od odliva iz poslovne aktivnosti
-Kada posmatramo prilive i odlive iz investiranja moemo konstatovati sledee:u
svakoj godini odlivi gotovine su postojali , a prilivi su bili samo u dve godine,ali su
odlivi u svakoj godini bili vei od priliva pa u ovoj aktivnosti imamo samo neto
odlive gotovine, to znai da je firma svake godine imala ualganja u opremu, a
samo jednu godinu prodala je deo opreme
-Na kraju analiziraemo prilive I odlive gotovine po osnovu finansiranja I to:
*samo prve godine posmatranja prilivi I odlivi gotovine su se poklopili,
*2003.-2004.godine prilivi su bili vei od odliva, to znai da se firma
dugorono i kratkorono zaduivala vie nego to je izmiriala obaveze po
kreditima, pa su u ovom sluaju ostvareni neto prilivi gotovine iz finansiranja,
*da bi poslednje etiri godine prilivi bili manji od odliva gotovine po
osnovu finansirnja. Ovo se moe objasniti injenicom da je firma tih godina
izmirivala dugorone I kratkorone kredite, Treba rei da se ista u tom periodu
kreditno zaduivala ali da je vie isplaivala kredita, nego to ih je podizala .
Drugo firma je tih godina izdvajala i sredstva za lizing (isplaivala je visoke rate
za automobile vee vrednosti) i tree poslednje godine firma je isplatila
214
dividende akcionaraima, (akcionari firme su deca preduzetanika koji je prvi
osnovao SZMR LUK njih petoro)
Na kraju da kaemo neto novaani tokovi gotovine su ostvareni kao manj prilivi ili
odlivi, s tim to je najvei neto priliv gotovine ostvaren poslednje godine
posmatranja.
Na osnovu svega moemo zakljuiti da u okviru poslovne aktivnosti poslednje
etiri godine postoji podudarnost priliva I odliva . ak se moe konstatovati da
su prilivi drastino vei i da imaju tendenciju rasta (u poslednje dve godine).
to se tie priliva i odliva gotovine iz investiranja tu nemamo usklaenosti, ve se
radi uglavnom o odlivima gotovine, ovo smo ve objasniili da firma uglavnom vri
nabavku opreme, a ne prodaju.
Kod priliva i odliva gotovine iz finansiranja takoe nema usklaenosti, mnogo su
vei odlivi od priliva jer se firma bazirala na izmirivanje obaveza dugoronih I
kratkoronih kredita- to se vidi iz analize izvora finansiranja osnovnih
sredstava, odnosno kroz veliinu dugoronih obaveza u bilansu stanja firme.
Koja se smanjila na svega 1/17 ili 1/18 na kraju perioda u odnosu na poetni
period.
to se tie ukupnog priliva i odliva gotovine moemo rei da je postojala
relativna usklaenost .

3.2.1.6. Fands Flow (Fands Flou) analiza

U ovoj analizi koristiemo pozicije aktive i pasive, osam uzastopnih obraunskih
perioda firme LUK-KOMPENZATORI a.d. za analizu toka izvora fondova
odnosno finansijskog toka, s ciljem da te razlike pokau neto kretanje kapitala u
datom vremenskom periodu, pri emu su promene nastale kao posledica
poslovnih odluka rukovodstva preduzea.

215

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Osnovna
sredstva
132.194 139.522 123.832 101.789 80.574 84.621 64.352
Zalihe 19.634 20.898 23.65 48.607 62.322 56.031 62.767
Potraivanja 11.756 5.766 8.297 10.377 11.287 8.063 22.601
Gotovina 49 352 31 40 10
Gubitak 172.690 165.251 72.069
UKUPNA
AKTIVA
336.274 331.486 227.848 161.125 154.204 155.392 156.545
Sopstveni
kapital
76.187

93.184

36.752

8.198

40.378

47689

16.415

Osnovni
kapitlal
606 606 0 692 692 692 692
Rev. Rezerve 354 429 0 0 0 0 0
Nerasporeen
dobitak
7.514 3.627 0 7.506 39.686 46.997 15.723
Tui izvori 260.087 238.302 191.096 152.927 113.826 107.703 140.130
Dugorone
rezervisanja
67.713 88.522 36.752 0 0 0 0
Dugoroni
krediti
158.889 118.547 80.744 67.267 23.378 11.765 8.955
Kratkoroni
krediti
101.198 119.755 110.352 85.660 94.448 95.918 131.175
UKUPNA
PASIVA
336.274 331.486 227.848 161.125 154.204 155.392 156.545

Tabela br.38. Komparativni pregled FANDS FLOW analize firme LUK KOMPENZATORIA.D.
Loznica za period 2002-2008.godine

Predmet naeg posamtanja su razlike pojednih pozicija aktive i pasive bilansa
stanja. Ovde posmatramo konkretno tok izvora fondova ili finansijski tok. Izvori
sredstava mogu biti po vlasnitvu i ronosti.
Prema vlasnitvu, izvori sredstava dele se na:
216
- sopstvena, koja se formiraju ulozima vlasnika i uveanjem iz steenog dobitka
- pozajmljena ili tua, koja se formiraju iz zajednikih ulaganja, zajmova, kredita i
slino
- druge izvore (pokloni, testamenti i sl.).
Sopstvene izvore u ovom primeru ine:
-osnovni kapital (akcijski) koji se nije menjao od osnivanja,
-nerasporeena dobit, koja bi se u narednom periodu rasporeivala ali ne u
kapital, i
-dugorona rezervisanja, u prve tri godine izdvojena, koja su nestala za pokrie
gubitka iz ranijih perioda.
Vidimo da su sopstveni izvori imali tendenicju rasta samo na poetku
posmatranja, a posle toga padaju .
Pozajmljene izvore ine dugoroni I kratkoroni krediti, pri emu dugoroni krediti
su imali tendenciju naglog pada, a kratkoroni krediti tendenciju rasta. Ukupno
posmatrano ovi izvori sredstava su padali sve do poslednje godine kada ponovo
poinju da rastu.
Moemo konstatovati sledee da su izvori sredstava nepovoljni, sobzirom da se
uee sopstvenih izvora u ukupnim jako smanjilo pa je poveana neizvesnot i
nesigurnost i poverioca i kreditora, a pri tome se iz dobiti sredstva nisu izdvajala
za poveanje kapitala, ve su prve etiri godine otile u pokrie gubitka a posle u
dividende akcionarima, tako da je osnonvi kapital ostao nepromenjen i posle
osam godina. Dakle poveala se finansijska zaduenost a smanjila se
finansijska samostalnost firme.
Izvori srerdstava prema ronosti mogu biti
- kratkoroni (dobijeni od banaka i drugih kreditora), radi nabavljanja
sredstava za rad i materijala, za isplatu radnika
- dugoroni (zajmovi, obveznice i slino), radi nabavke sredstava za rad i
poboljanje strukture obrtnih sredstava
- trajni, koji mogu biti poslovni fond, rezervni fond i fond ulagaa.
Uee kratkoronih izvora je ovde znaajno ak je njihova tendencija rasta
tolika da su postali glavni izvor finansiranja sredstava.
217
Dugoroni izvori su bili znaajni ali su se toliko smanjili da su postali simbolini.
Trajni izvori sredstava su takoe imali tendenciju pada toliko da su njihove
vredsnosti minimalne.
Dakle sa stanovita ronosti nai zakljuci se ponavljaju: ovaj finansijski tok je
nepovoljan za posmatrano preduzee. Veliko je uee kratkoronih izvora
koji su mnogo skuplji a smanjili su se dugoroni izvori kao jeftiniji izvor
finansiranja, i to je najvanije veliko uee kratkoronih izvora ugroava
likvidnost preduzea jer oni dospevaju u roku od jedne godine a kada budu
praeni i padom likvidnih obrtnih sredstava onda ovakva kretanja mogu ugroziti
likvidnost preduzea.
.
3.2.1.7. Analiza LEVERAGE

U ovom delu baviemo se analizom poslovnog I finansijskog rizika odnosno
analizom poslovnog I finansiskogl leverage-a.
U praksi postoje dve vrste rizika.
Poslovni rizik je vezan za neizvesnost u pogledu oekivanog nivoa poslovnog
dobitka, kao prinosa na ukupna poslovna sredstva. Ovaj rizik je najvie vezan za
fiksne trokove poslovanja. Poslovni rizik se meri poslovnim leverage-om, a
izraunava se po formuli
Marginalni dobitak
Faktor poslovnog leverage-a=
Poslovni dobitak

2002. 2003 2004 2005 2006 2007 2008
Prihodi od prodaje 105.738 76.684 90.857 138.944 126.683 123.277 124.824
Varijabilni trokovi 68.134 31.505 36.217 50439 48.107 54.318 44.015
Marginalni dobit 37.604 45.179 54.640 88.505 78.576 68.959 80.809
Fiksni trokovi 30.316 32.936 32.246 33.999 33.627 36.192 35.781
Poslovni dobitak 7.288 12.243 18.423 54.506 44.949 32.767 45.028
Faktor p.leverage 5.18 3.69 2.98 1.63 1.75 2.10 1.79
Neto dobitak 7.514 3.627 36.752 43.858 35.143 5.729 3.723
Faktor finleverage
.0.97 3.38 0.50 1.24 1.28 5.72 12.05
218
Tabela br. 39. Komparativni pregled poslovnog i finansijskog leverage firme LUK
KOMPENZATORIA.D. Loznica za period 2002-2008.godine

Faktor poslovnog leverage je visok ali pokazuje tendenciju pada, ( zbog fiksnih
trokova, jer su oni ne elastini na promenu obima proizvodnje, a vidimo da je u
odnosu na poetni period ostvarivan vei obima proizvodnje).
Ovaj faktor pokazuje za koliko e puta obim prodaje izazvati poveanja ili
smanjenja poslovnog dobitka za svaki procenat poveenja ili smanjenja obima
prodaje. Primer faktor poslovnog leverage-a je 5.18 to znai da e svako
procentualno poveanje ili smanjenje obima prodaje prouzrokovati 5,18-struko
procentualno poveanje ili smanjenje poslovnog dobitka.
Rezultati finansijskog leverage a nam pokazuju da je on u poetku bio daleko
manji od sadanjeg, odnosno on ima tendenciju naglog rasta i sada je ve
alarmantno visok. Nastao je kao rezultat neizvesnog budueg dobitka a vezuje
se za fiksne rashode finansiranja (kamate za kredite). Ovaj koeficijent je rezultat
malog uea sopstvenih izvora finansiranja u strukturi kapitala.
Finansjski rizik se meri finansijskim leverageom, a on se izraunava :

Poslovni dobitak
Faktor finansijskog leverage-a=
Neto dobitak

219
3.2.1.8. Altmanov Z-score model

U ovom poglavlju primeniemo Z-score model predvianja bankrotstva na
konkretnom primeru firme LUK KOMPENZATORIA.D. Loznica za period 2002-
2008.godine. Altmanov Z-score model glasi:

Z' =0.717T
1
+0.847T
2
+3.107T
3
+0.420T
4
+0.998T
5

Obrtna sredstva
Gde je X1 =
Ukupna aktiva

Nerasporeena dobit
X2 =
Ukupna aktiva

Dobit pre kamate i poreza
X3 =
Ukupna aktiva

Sopstveni kapital
X4 =
Ukupne obaveze

Realizacija (Prihodi od prodaje)
X5 =
Ukupna aktiva

220

2002. 2003 2004 2005 2006 2007 2008
Obrtna sredstva 204.080 191.964 104.069 59.336 73.630 70.771 92.193
UKUPNA
AKTIVA
336.274 331.486 227.848 161.125 154.204 155.392 156.545
X1 0.6069 0.5791 0.4567 0.3683 0.4775 0.4554 0.5889
0.717 x1 0.4351 0.4152 0.3275 0.2640 0.3424 0.3265 0.42224
Nerasporeena
dobit
7.514 3.627 0 7.506 39.686 46.997 15.723
X2 0.0223 0.0109 0 0.0329 0.2574 0.3024 0.10044
0.847 x2 0.0189 0.0093 0 0.0279 0.218 0.2561 0.08507
Dobit pre
kamate I poreza
7.514 3.627 36.752 43.858 39.048 6.454 4.537
X3 0.0223 0.0109 0.1613 0.2722 0.2532 0.0415 0.02898
3.107x3 0.6943 0.340 0.5012 0.8457 0.7868 0.129 0.09005
Sopstveni
kapital
76.187 93.184 36.752 8.198 40.378 47689 16.415
Ukupne
obaveze
260.087 238.302 191.096 152.927 113.826 107.703 140.130
X4 0.2929 0.3910 0.1923 0.0536 0.3547 0.4428 0.11714
0.420 x4 0.1230 0.1642 0.0808 0.0225 0.149 0.186 0.0492
Prihod od
prodaje/UA
105.738 76.684 90.857 138.944 126.683 123.277 124.824
X5
0.3144 0.2313 0.3988 0.8623 0.8215 0.7933 0.79737
0.998 x5
0.3138 0.2309 0.3980 0.8606 0.8199 0.7912 0.79578
z-score
1.5851 1.1696 1.3075 2.0207 2.316 1.6894 1.44234

Tabela br.40. Komparativni pregled Z-score modela LUK KOMPENZATORIA.D. Loznica za
period 2002-2008.

Dobijeni rezultat se uporedjuje sa Z-score modelom i tumai na sledei nain ako
je
Z<1,20 postoji velika verovatnoa bankrotstva (crna zona ili zona nevolja)
221
1,20<Z>2,90 anse za bankrot su 50% ( siva zona)
Z>2,90 niska verovatnoa bankrotstva (bela zona ili sigurna zona)
Na osnovu dobijenih podataka moemo konstatovati sledee, firma je :
- u posmatrnom periodu poslovala u sivoj zoni,
- 2003.godine ula u crnu zonu, ovo se objanjava injenicom da je ista u toj
godini ostvarila pad likvidnosti, samofinansiranja, sposobnosti finansiranja i
profitabilnosti firme, a povrh svega prenela veliki gubitak iz predhodnog perioda
koji je pokrila izmeu ostalog i ostvarenim dobitkom u tom periodu
-iz crne zone prela ponovo u sivu zonu zahvaljujui visokom nivou
profitabilnosti. i u njoj se zadraala do danas. Meutim, posmatrajui rezultate
ovog modela vidimo da imaju tendenciju pada ka donjoj granici sive zone i da se
firma polako pribliava ponovo crnoj zoni bankrota.
ini mi se da ovaj Z-score model objedinjuje veliki deo finansijske analize i na
neki nain potvruje sve ono to smo ve rekli, ali istovremeno upozorava na
bankrot firme, koji je po meni neminovan ako menaderi firme svojim poslovnim
odlukama nita ne promene.

3.3. ALTERNATIVNO ODLUIVANJE FIRME LUK
KOMPENZATORI a.d. LOZNICA
3.3.1. Pojam alternativnog odluivanja

Vidimo na osnovu predhodne finansijske analize da menaderi posmatrane firme
moraju preduzeti odreene aktivnosti da bi uticali na poveanje likvidnosti i
poboljanje finansijskog poloaja preduzea, jer sve predhodno ukazuje da se
finansijski stanje preduzea pogorava.
Alternativno odluivanje se moe posmatrati sa stanovita novog dodatnog
investiranja ili sa stanovita iskorienja postojeeg na najbolji mogui nain..U
tom sluaju moemo govoriti o dve vrste planiranja, prvo je kapitalno planiranje
a drugo je kratkorono planiranje. Ovaj rad se bazira na maksimalnom
iskorienju postojeih kapaciteta i kratkoronom planiranju..
222
U ovom segmentu upravljakog raunovodstva pokuaemo da reimo neke
dileme tipa "proizvoditi ili kupiti", "zadrati ili eliminisati proizvod ili deo
preduzea" "proizvoditi ili kupiti pa prodati" ili uvesti nov proizvod. Mnoge ove
dileme emo pokuati da reimo kroz konkretne numerike primere uvaavajui
sve ogranavajue faktore i analizirajui trokove, ali i prihode za svaku
alternativu.
Poto je cilj svakog alternativnog odluivanja, u funkciji izbora optimalnog
proizvodnog programa i njen efekat na stvaranje alternativnih mogunosti
pozitivnih promena rezultata preduzea, to e i naredni odeljak ovog rada biti
posveen tome. Meutim, nije uvek cilj samo efekat na poslovni rezultat,
ponekad to moe biti neki nemerljiv cilj. Ova naliza se zasniva samo na merljivim
ciljevima.
Altenativno odluivanje je jedan od najvanjih zadataka menaderske aktivnosti,
sposobnosti i njihove vetine da upravljaju preduzeem, da na najbolji nain
kombinuju ljudske, materijalne i duge resurse preduzea. Sutina ovih odluka
bie zasnovana na poreenju postojee sa u budunosti moguim situacijama

proizvoda
3.3.2.1. Izbor postojeeg optimalnog asortimana proizvodnje i prodaje

Proizvodni program preduzea LUK KOMPENZATORI a.d. Loznica ine sledei
proizvodi :
Lukovi
Redukcije (koncentrine I ekscentrine)
T komadi
Kompenzatori
Kape

223
Proizvodni program je najvaniji pojedinani inilac koji uslovljava rast
preduzea, i iji se znaaj rangira ispred politike cena, promocije i distribucije.
Izbor optimalnog proizvodnog programa znai izbor vrste i koliine proizvoda u
takvom odnosu da obezbeuje najvei mogui rezultat poslovanja preduzea
(dobit) u odreenom trenutku..
Poto optimalni proizvodni program moe da znai pronalaenje najpovoljnijeg
uea postojeih proizvoda u trenutnom asortimanu, to emo i pokuati da
pronaemo za traenu firmu kroz sledei deo rada. Koji e se proizvodi i kako
povezati u proizvodnom programu, preduzee odreuje na osnovu razliitih
kriterijuma izbora. U ovom sluaju akcenat se stavlja na minimiziranje trokova i
maksimiziranje prihoda. Odnosno u poslovnom odluivanju opredelili smo se za
koncept marginalnih trokova, (ovaj koncept se primenjuje kod preduzea koja
imaju ne iskoriene kapacitete, a svi nai kapaciteti su predimenzionirani), koji
pri analizi izbora optimalnog proizvodnog programa posmatra da li svaka
alternativa pokriva sve varijabilne trokove i koliko ona doprinosi pokriu dela
fiksnih trokova i ostvarenju dobitka.
Na osnovu podataka dobijenih iz finansijskog knjigovodstva i podataka dobijenih
iz pogonskog knjigovodstva firme LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica za
2008. godinu analiza postojeeg proizvodnog programa bie prikazana kroz
tabelu br. 41. Ovde naglaavam da sam obradila 2008.godinu jer sam u
finansijskoj analizi koristila ovu godinu, vrednost prihoda i troova je prikazana
kroz sve analize, a te iste vrednosti prihoda i trokova bie korieni i u ovoj
anlaizi. Podaci o koliini proizvedenih proizvoda i njihove strukture trokova su
verodostojni, svi su preuzeti iz materijalnog i pogonskog knjigovodstva i bez
ikakvog korigovanja ili nametanja bie korieni u daljoj analizi.

224
Lukovi redukcije T komadi Kape- danca Kompenzatori

Po q Za period Po q Za period Po q Za period Po q Za
period
Po q Za period
P 2..360 55.507.200 3.390 4.769.730 10.940 1.542.540 3.910 226.780 228.200 62.526.800
Q 23.720 1.407 141 58 274
V
t
1210 28.701.200 1820 2560.740 6.017 848.397 1.795 104.110 117.347 32.153.078
F
t
907 21.514.040 1.371 1.928.997 2011 283.551 1.537 146.334 83.088 22.766.112
U
T
2.117 50.215.240 3.291 4.489737 8.028 1.131.948 3.318 250.444 200.435 54.919.190
do 243 5.291.960 199 279.993 2.912 410.592 -408 -23.664 27.765 7.607.610

Tabela br.41. Rentabilnost proizvoda firme LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica

Ako anliziramo ovaj proizvodni program deluje da je ova kombinacija proizvoda
prihvatljiva sa stanovita rentabiliteta proizvoda. i doprinosa pojedinanog
proizvoda ukupnom rezultatu firme. Treba naglasiti da firma na svim proizvodima
ostvaruje dobit osim na dancima i kapama, na kojima ostvaruje negativan
rezultat. Najvea zarada je na kompenzatorima, koji predstavljaju relativno nov
proizvod u naem proizvodnom programu, pa deluje da promena u strukturi
asortimana treba da bude usmerena na poveanje proizvodnje kompenzatora na
raun drugih proizvoda.
Na osnovu date tabele uradiemo i analizu praga rentabilnosti za svaki od
navedenih proizvoda. Prag rentabilnsti izraunaemo na sledei nain:

FIKSNI TROKOVI ( FT)
Q =
PRODAJ NA CENA(PC)-VARIJ ABILNI TROKOVI PO J EDINICI (VT/q)

-prag rentabilnosti lukova
21.514.040
Q =
2.360 - 1.210
225
Q =18.707,86 komada lukova

UP=55.507.200

T,P UT=50.215.240

TF= 21.514.040

Q
q=18.707,86 komada

Grafikon br.5. Prag rentabilnosti lukova firme LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica

Ovaj grafikon moemo tumaiti na sledei nain: firma LUK-KOMPENZATORI
A.D. Loznica proizvodi lukove kao najstariji proizvod u svom proizvodnom
programu u koliini od 23.720 komada, pri emu taka pokria za ovaj proizvod
je na 18.707,86 komada, to znai da su prihodi I trokovi pri ovom obimu
proizvodnje jednaki, a dobit je nula. Poslovanjem iznad ove take pokria (preko
18.707,86 komada) firma LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica ostvaruje dobit,
a poslovanjem ispod take pokria ( svaki obim proizvodnje i prodaje ispod
18.707,86komada) ista bi ostvarila gubitak, poto prihodi ne bi pokrili trokove.

-prag rentabilnosti redukcija

1.928.997
Q =
3.390 - 1.820

Q = 1.228,66 komada Ekscentrinih i Koncentrinih redukcija

226

UP=4.769.730

T,P UT=4.489737

TF= 1.928.997

Q
q=1.228,66

Grafikon br.6. Prag rentabilnosti Ekscentrinih i Koncentrinih redukcija firme LUK-
KOMPENZATORI A.D. Loznica

Firma LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica u svom proizvodnom programu ima
Ekscentrine i Koncentrine redukcije od poetku svog postojanja, a proizvodi ih
do dananjeg dana. Obim prizvodnje za navedeni proizvod na godinjem nivou
je 1407 komada.Iz Grafikona br.6. vidimo da je taka pokria za ovaj proizvod
na 1.228,66 komada, to znai da su prihodi i trokovi u ovoj taki jednaki i da je
dobit nula. Poslovanjem iznad ove take pokria (preko 1.228,66 komada) firma
LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica ostvaruje dobit, a poslovanjem ispod
take pokria ( svaki obim proizvodnje i prodaje ispod 1.228,66komada) firmu
vodi u gubitak, budui da prihodi ne bi pokrili trokove.

--prag rentabilnosti T komada
283.551
Q =
10.940 - 6.017

Q =57,60 komada T

227

T,P

UP=1.542.540
UT=1.131.948
FT=283.551

q=57.60 Q

Grafikon br.7. Prag rentabilnosti T komada firme LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica

T komade od poetku svog postojanja, a proizvodi ih do dananjeg dana.
Koliine nisu velike, (obim proizvodnje je svega 141) ali su za firmu znaajne, jer
su veliki sistemi kupovinu obavljali na jednom mestu, pa je bilo neophodno imati
T komade u svojoj ponudi, bez kojih rafinerije, termoelektrane, kopovi i svi veliki
sistemi ne mogu da funkcioniu. Vidimo da je taka pokria za ovaj proizvod
relativno niska, ve je na 57,60 komada, to znai da su prihodi i trokovi pri
datom obimu proizvodnje jednaki i da je dobit nula. Poslovanjem iznad ove take
pokria (preko 57,60 komada) firma LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica
ostvaruje dobit, a poslovanjem ispod take pokria ( svaki obim proizvodnje i
prodaje ispod 57,60 komada) ) firmu vodi u gubitak, budui da prihodi ne bi mogli
da pokriju trokove.

--prag rentabilnosti Kape- Danca

146.334
Q =
3.910 - 1.795
Q =69,19 komada Kape Danca

228

UP=226.780

T,P UT=250.444

TF= 146.334

q=69,19 Q
Grafikon br.8. Prag rentabilnosti Kape - Danca firme LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica

proizvod Kape - Danca od poetka svog postojanja, a proizvodi ih do dananjeg
dana. I ovaj proizvod je znaajan jer popunjava traeni asortiman velikih kupaca.
Obim proizvodnje za 2008.godinu je svega 58 komada. Vidimo da je taka
pokria za ovaj proizvod na 69,19 komada, to znai da su prihodi i trokovi u
ovoj taki jednaki i da je dobit nula. Poslovanjem iznad ove take pokria (preko
69.19 komada) firma LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica ostvarie dobit, a
poslovanjem ispod take pokria ( svaki obim proizvodnje i prodaje ispod 69,19
komada) ) firma ostvaruje gubitak, budui da prihodi ne pokrivaju trokove. Ako
uporedimo ostvareni obim proizvodnje sa obimom proizvodnje iz grafikona br. 8
vidimo da firma nije uspela da ostvari prag rentabilsnosti jer se njen nivo
proizvodnje zaustavio na 58 komada a neophodni obim je 69,16 komada. Kao
posledica toga je gubitak na datom proizvodu, to se pokazalo i kroz analizu
rentabilnosti proizvoda u Tabeli br.41. O ovom rezultatu i njegovoj posledici
razmatraemo jo i u daljem delu rada.

--prag rentabilnosti Kompenzatora
22.766.112
Q =
228.200 - 83.088
Q =156,89 komada Kompenzatora
229

UP=62.526.800

T,P UT=54.919.190

TF= 22.766.112

q=156.89 Q

Grafikon br.9. Prag rentabilnosti Kompenzatora firme LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica

Firma LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica je u svoj proizvodni program
relativno skoro uvela nov proizvod Kompenzatore. Proizvod je dosta atraktivan
pa smo videli da je na njemu ostvarila i najveu dobit. Isti je nastao kao rezultat
potreba trita jer u svim cevodima gde ima dilatacija i pomeranja ima potrebe za
kompenzatorima. Takvi su naftovodi, cevovdi, toplovodi, gasovodi, parovodi.
Obim proizvodnje za posmatranu godinu je 274 komada. Iz Grafikona br.9
vidimo da je taka pokria za ovaj proizvod na 156,89 komada, to znai da su
prihodi i trokovi u ovoj taki jednaki i da je dobit nula. Poslovanjem iznad ove
take pokria (preko 156,89 komada) firma LUK-KOMPENZATORI A.D.
Loznica ostvaruje dobit, a poslovanjem ispod take pokria ( svaki obim
proizvodnje I prodaje ispod 156,89 komada) nastao bi gubitak, poto prihodi ne
bi pokrili trokove.
Vidimo da je prag rentabilnsoti relativno nizak, da je prodajna cena visoka, pa je
najvea dobit firme ostvarena upravo na ovom proizvodu, zbog toga emo se
pozabaviti analizom ovog proizvoda.
Firma je u predhodnom periodu pratila porebe trta i na osnovu svojih
mogunosti uvela proizvodnju kompenzatora (nov proizvod u asortimanu
proizvodnje). On se trenutno proizvodi samo kod nas u Srbiji, ali se na nae
trite uvozi iz Hrvatske i Nemake. Kao ef komercijale radila sam analizu
230
upravo za poveanje proizvodnje i prodaje kompenzatora. Tada sam dola do
sledeih zakljuaka
* Kvalitet kompenzatora koji se nude na naem tritu je relativno zadovoljavajui
* Konkurentski proizvodi prodaju se po daleko niim cenama, po tzv. Damping
cenama, to su cene nie od prave vrednosti sa kojima se nastupa (obino) na
stranom tritu sa ciljem da se ono osvoji a konkurencija ugui
* Njihov rok isporuke je relatvno dug od 30-60 dana a sve to zavisi od lagera
* Konkurencija nudi iskljuivo tipske kompenzatore
* Uslovi plaanja su odloeno ak od 30-60 dana
Nai kompenzatori se ne rade u serijama, ve pojedinano zato su nam cene
daleko vee, ali i vee mogunost da se prilagodimo i zadovoljimo svaku
potrebu kupca. Nai kupci su zadovoljni kvalitetom, kratkim rokom isporuke i
naom prilagodljivou da im izaemo u susret u nekoj specifinoj isporuci.
Meutim, nedostatk obrtnih sredstava naterao nas je da od kupaca traimo
avans, to je za kupca uvek tea varijanta. Mnogi od njih, iz ankete koju sam
vodila, opredeljuju se za kupovinu domaih proizvoda. Tu je onda izbor
jednostavan, mi smo u tom sluaju dobavljai, jer te nae nepovoljnije uslove
prodaje prihvataju kao reultat teke situacije u celoj privredi, koji i sami pomau
da se prevazie kupovinom domaeg proizvoda. Problem je gde je tender ili
restriktivni postupak, gde je osnovni kriterijum za izbor najpoviljnije ponude cena.
Primer za to su Beogradske elektrane, gde smo mi bili glavni snabdevai
godinama, ali na prethodnim tenderima strane ponude su bile daleko nie sa
cenom od nae, tako da smo mi izgubili taj deo trita. Drugi primer je TE-TO
Novi Sad koji u restriktivnom postupku unapred predvia niske cene
kompenzatora, toliko niske da ve 2-e godine ne vri remont jer ni jedan
kvalifikovan dobavlja nije u stanju da isporui kompenzatore po tim cenama. To
znai da se proizvodnja kompenzatora moe drastino poveati ako se cena
znaajno smanji. Onda se postavlja pitanje da li je bolje imati manju proizvodnju
sa veom cenom ili veu proizvodnju sa manjim cenama? Na ovo pitanje
daemo odgovor kroz sledee dve tabele.
231
Poimo od predpostavke da trite moe jo da prihvati naih proizvoda.za nekih
12.000.000. do 13.000.0000.dinara. Sada se postavlja pitanje do kog nivoa
prodaje moemo ii sa ovim (relativno visokim) cenama i koji od datih proizvoda
proizvesti i prodati, a da se pri tome ostvari najvii nivo dobiti u preduzeu.? Na
osnovu izvrene analize lino smatram da je to neki nivo vee proizvodnje od
postojee za 10-20%, sve preko toga imae za posledicu smanjenje cena
kompenzatora. Pri izboru novog optimalnog proizvodnog programa mora se
voditi rauna da nema unutranjih promena u organizaciji proizvodnje dodatne
koliine i da se u obzir moraju uzeti samo relevantni faktori-trokovi u analizi
dodatne jedinice proizvoda. Ako uzmemo u obzir da se proizvodnja dodatne
jedinice proizvoda ostvaruje u okviru angaovanih kapaciteta, u tom sluaju
irelevanti faktori postaju fiskni trokovi a relevantni su samo varijabilni trokovi po
jedinici proizvoda. Analiziraemo kroz sledeu tabelu da firma povea
proizvodnju koliko joj dozvoljava trite da se cene proizvoda koje proizvodi ne
promene, a pri tome da ulaganja obrtnih sredstava budu minimalna za dodajnu
proizvodnju bilo kog proizvoda iz asortimana. (Predpostavimo da firma moe sa
svojim obrtnim sredstvima da izfinansira poveanje proizvodnje jednog
proizvoda-ovo je realna predpostavka- jer je firma u problemima sa likvidnou)

Lukovi redukcije T komadi Kompenzatori

Po q Za t Po q Za t Po q Za t Po q Za t
d.p 2..360 12.626.000 3.390 2.373.000 10.940 1.094.000 228.200 12.551.000
Q 5.350 700 100 55
d.t 1.210 6.473.500 1.820 1.274.000 6.017 601.700 117.347 6.454.085
dvt 1.210 6.473.500 1.820 1.274.000 6.017 601.700 117.347 6.454.085
d.d 1.150 6.152.500 1.570 1.099.000 4.923 492.300 110.853 6.096.915

Tabela br.42. Rentabilnost proizvoda dodatne jedinice proizvoda firme LUK-KOMPENZATORI
A.D. Loznica

Skraenice u datoj tabeli znae
Dp je dodatni prihod
232
Q je obim proizvodnje
Dt su dodatni trokovi
Dvt su dodatni varijabilni trokovi
Dd je dodatna dobit
Iz ove analize moemo doneti dosta razliite zakljuke u odnosu na poetak.
Tada nam se inilo da poveanje dobiti moe doneti samo poveanje proizvodnje
i prodaje kompenzatora. Meutim, analiza nam pokazuje sasvim drugaije da je
trenutno sa stanovita kontribucionog dobitka za nas najbolja varijanta da se
opredelimo za proizvodnju i prodaju dodatnih 5.350 lukova. Redukcije i T
komadi vie nam nisu interesantni jer bi preko ovog nivoa njihove proizvodnje
dolo do promene cena, na dole, njihove kontribucione dobiti su manje, pa ih
neemo ni komentarisati.. Suprotno reenje od predhodnog miljenja dolo je
kao rezultat posmatranja samo relevantnih veliina trokova, a irelevantni su
fiksni trokovi koji ostaju nepromenljivi u okviru istog raspoloivog kapaciteta.
Time smo dokazali tvrdnju sa poetka ovog teksta da su za alternativno
odluivanje vani samo relevantni trokovi. Razlika se pojavila jer je procenat
uea varijabilnih trokova kod kompenzatora vei od procenta uea
varijabilnih trokova kod lukova. to znai da firma poveanje proizvodnje treba
da usmeri na lukove. Meutim, poto je mala razlika kod kontribucinog dobitka u
korist lukova, poslovna odluka firme moe biti usmerena i na kompenzatore u
odreenim sluajevima. Ako ipak krenemo zdravom logikom razmiljanja da se
lukovi daleko lake prodaju, da na njima nemamo reklamacije godinama, da su
zatitni znak nae firme, da su nam cene relativno dobre u odnosu na
konkurenciju onda se moe oekivati da e firma svoje poveanje proizvodnje
usmeriti na lukove.
Za sigurniju odluku za koji proizvod obezbediti dodatnu jedinicu proizvodnje I
prodaje, uradiemo i analizu kontribucionog dobitka po jedinici uloenih
sredstava, jer je na poetni uslov bio da se opredelimo za onaj proizvod koji
donosi vei kontribuioni rezultat za isto ulaganje.

233
L U K O V I K O M P E N Z A T O R I
Prodajna cena 2.360 228.200
Varijabilni trokovi 1.210 117.347
Kontribucioni dobitak po jedinici 1.150 110.853
Kontri. Dobitak po jedinici
uloenih obrtnih sredstava
0.9504132 0..9446590

Tabela br.43. Kontribucioni dobitak dodatne jedinice proizvoda po jedinici uloenih obrtnih
sredstava firme LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica

Analizom date tabele vidimo da je naa odluka da se opredelimo za poveanje
proizvodnje i prodaje lukova dobra, jer je kontribucioni dobitak po jedinici
ulaganja obrtnih sredstava vei kod lukova nego kod kompenzatora. Po pravilu
se opredeljenje za dodajnu jednicu proizvodnje i prodaje vri na osnovu
kontribucionog dobitka po jedinici limitirajueg faktora, to je ovde i uinjeno. U
naem sluaju ova odluka se poklopila sa odlukom na osnovuu kriterijuma koji
proizvod odbacuje najvei kontribucioni rezultat. Odluku da nam je najbolja
varijanta dodajna jedinica lukova moemo prikazati i grafiki, kroz Grafikon br.8
iz koga vidimo sledee:
Poto je cena proizvoda odreena-zadata, obim koji dovodi do maksimalnog
profita se nalazi u taki Q1 i iznosi Q1=5.350 lukova, jer je vertikalno rastojanje
izmeu krive UP Lukova i krive UT Lukova vee u toj taki, od maksimalnog
profita za Kompenzatore u taki Q1= 55 komada Kompenzatora gde je najvee
vertikalno rastojanje UP Kompenzatora i UT Kompenzatora za dati obim prodaje
(Q1= 55 komada Kompenzatora). Pa je dobit na lukovima vea od dobiti na
kompenzatorima za 55.585dinara, to se vidi iz Grafikona br. 10. Vidimo da je
kriva UP linearna, poinje od nule i raste proporcionalno u odnosu na obim
prodaje, jer se uz zadatu cenu (nepromenljivu) svaka dodatna jedinica Lukova
(Kompenzatora) poveava UP za iznos jednak ceni proizvoda.

234
UT

UP

KOMPENZATORI LUKOVI
UP= 12.551.000 D UP= 12.626.000
DOBIT= 6.096.915 O DOBIT 6.152.500
B

I

UT= 6.454.085
T
UT= 6.473.500

O Qkompen.=55 Q
luk.=5.350
Q

Grafikon br. 10. Maksimiranje profita, uz zadatu cenu lukova

Uradiemo jo jednu varijantu, koja u teoriji nije detaljno obraivana, a koja je u
praksi postojea. Videli smo da smo mnogo tendera izgubili zbog visokih cena
kompenzatora i lukova, pa emo ii na varijantu smanjenja cena naih proizvoda.
Za izbor optimalnog proizvodnog programa uvek se kree od predpostavke da su
cene konstantne. Meutim, praksa je po ovom pitanju dosta razliita od teorije.
Kao dobar poznavalac trita lukova i kompenzatora, znam da moramo razmotriti
i sledee: mi smo jedini proizvoai ove robe na tritu, ali pored nas veliku
ponudu robe daju trgovci koji istu robu uvoze iz Kine, Ukrajine, Rumunije,
eke...Cene ove robe su nie, ali je kvalitet daleko ispod kvaliteta naih
proizvoda. Uslovi plaanja su povoljniji, ali im je asortiman ogranien Da bi mi
poveali nau prodaju za duplo (vie od 6 meseci sam radila na ispitivanju cena i
kvaliteta konkurencije, ali i na ukupnim potrebama trita) neophodno je
smanjenje cena nae robe ispod konkurentskih (kineskih oni su najjeftiniji) na
lukovima za 20% a kompenzatora za 30%. Sobzirom da je velika ponuda i mi je
dodatno jo poveavamo i po Zakonu ponude i tranje samo poveanje
235
proizvodnje - ponude izaziva i pad cena. Kroz sledeu tabelu razmotriemo
mogunost poveanja proizvodnje za duplo uz smanjenje prodajnih cena pri
emu se smanjenje cene odnosi na svu proizvodnju a ne samo na dodajnu
jedinicu (fiksni trokovi su u masi nepromenjeni, ali e se po jedinici proizvoda
smanjiti na pola ).

Tabela br. 44. Rentabilnost proizvoda firme LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica posle
sniavanja cena

Znaenje skraenica u tabeli je sledee:
P je prihod
Q je obim proizvodnje
Vt su varijabilni trokovi
Ft su fiksni trokovi
UT su ukupni trokovi
D je dobit
Iz ovog moemo zakljuiti da se dobit na lukovima skoro udvostruila, ali se dobit
na kompenzatorima istopila, skoro da je nestala u odnosu na poetnu vrednost.
Ukupna dobit se smanjila (pala je za ). pa ova kombinacija za navedenu firmu
je potpuno neprihvatljiva.
Za ovakvu situaciju kaemo da vai sledei Grafikon br.11.
Lukovi redukcije T komadi Kape- danca Kompenzatori
Po q Za t Po q Za t Po q Za t Po q Za t Po q Za t
P 1.880 89.187.200 3.390 4.769.730 10.940 1.542.54
0
3.910 226.780 159.840 87.592.320
Q 47.440 1.407 141 58 548
Vt 1210 57.402.400 1820 2560.740 6.017 848.397 1.795 104.110 117.347 64.306.156
Ft 454 21.537.760 1.371 1.928.997 2011 283.551 1.537 146.334 41.544 22.766.112
U
T
1.664 78.940.160 3.291 4.489737 8.028 1.131.94
8
3.318 250.444 158.891 87.072.268
D 216 10.247.040 199 279.993 2.912 410.592 -408 -23.664 949 520.052
236

UT

UP
UT

LUKOVI KOMPENZATOR

UP=89.187.200

UP=87.592.320
DOBIT=10.247.040 UP DOBIT=520.052
UT=54.919.190
UT=54.919.190

O
Q1 lukova=47.440 Q1 kom=548 Q

Grafikon br. br.11. Maksimiranje profita, uz promenu cene

Posmatrali smo varijantu da firma utie na cenu svojih proizvoda. To smo i
prikazali u grafiku. Ukupan prihod kree od nule, raste, poveava se i dostie
svoj maksimum, posle koga poinje da pada. Firma u elji da maksimizira profit
poveava svoj obim prodaje uz smanjenje cena svojih proizvoda. Meutim,
smanjenje cena izaziva pad ukupnih prihoda dok ukupni trokovi rastu a dobit se
smanjuje. Najvea dobit koju firma moe da ostvari je u taki Q1 lukova. Vidimo i
to da ako bi firma nastavila sa smanjenjem cena kompenzatora i poveanjem
prodaje, dola bi u situaciju da od dobitka pree u gubitak, jer bi ukupni trokovi
usled rasta mogli da preu ukupne prihode koji su u opadanju.
To znai da firma nesme ii na drastino smanjenje cena i poveanje prodaje
kompenzatora, jer smo videli da od proizvoda koji ima najveu dobit dolazimo do
proizvoda koji sada daje malu dobit, a uee u ukupnoj dobiti postaje
beznaajno. Za firmu je najbolja kombinacija asortimana iz tabele br.41. To je
takva kombinacija optimalnog proizvodnog programa u kojoj se proizvodnja
237
dodajne jedinice proizvoda usmerava na proizvodnju lukova ili eventualno ako
ima nekih problema na proizvodnju kompenzatora. Firma e poveati proizvodnju
onoliko lukova I kompenzatora koliko moe trite da primi a da se pri tome
cene ne promene, uz limitirajui faktor ogranienih ulaganja obrtnih sredstva u
proizvodnju dodajne jeidinice proizvoda. Da li je neophodno istai da bi sa ovom
novom kombinacijom asortimana proizbodnje firma ostvarila poveanje prihoda
od prodaje za 12.626.000 usled poveanja obima proizvodnje lukova, odnosno
dolo bi do poveanja poslovnih prihoda a time i do ukupnih prihoda, (poveava
se i dobit za 6.152.500 dinara) ime bi se poveala sposobnost firme LUK-
KOMPENZATORI A.D. da ostvarena sredstva-prihode plasira za izmirenje
svojih dospelih obaveza prema poslovnim partnerima i prema dravi. Na taj
nain firma bi ostvarila poveanje likvidnosti a ukupno gledano poboljao bi se i
ukupan finansijski poloaj datog preduzea.
Dakle moemo konstatovati sledee za analizu izbora optimalnog proizvodnog
programa moramo uzeti u obzir
- dobitak postojeeg proizvodnog programa,
- analizirati kontribucioni dobitak dodajne jedinice proizvoda
- kontribucioni dobitak po limitirajuem faktoru, koji u ovom sluaju
predstavljaju ulaganje u obrtna sredstva
Prednost pri izboru dali smo kontribucionom dobitku po jedinici uloenih
sredstava.

1. Kupovati ili proizvoditi proizvode

Jedan od najeih problema alternativnog poslovnog odluivanja, sa kojim se
suoilo gotovo svako proizvodno preduzee, pa i nae, je odluka u reavanju
dileme kupovati ili proizvoditi. Sposobnost i naeg upravljakog rukovodstva se,
ogleda i u konstantnom traenju ravnotee izmeu ta dva tipa aktivnosti.
Pred menadment nae firme u odluivanju postavlja se alternativa proizvoditi u
sopstvenim pogonima ili kupovati proizvode kod eksternih dobavljaa. Kriterijum
238
pri donoenju ove poslovne odluke je poreenje trokova i prednosti proizvodnje
proizvoda u odnosu na kupovinu istog. Menaeri e doneti odluku da neki
proizvod samostalno proizvede ako
- je nabavna cena proizvoda via od proizvodne cene,
- ima slobodnih kapaciteta koji bi mogli biti upotrebljeni za proizvodnju tog
proizvoda,
- su proizvoaevi dobavljai nepouzdani.
Menaeri pored navedenog uzimaju u obzir ,pri donoenju odluke proroizvoditi ili
kupovati proizvod, kvalitativne i kvantitativne faktore. Kvalitativni (nemerljivi)
odnose se na kvalitet proizvoda, i neophodnost dugorone poslovne saradnje sa
dobavljaem. Za alternativu kupovati proizvod nai menaderi uzee u obzir
pored trokova i sledee kriterijume, najvie
-nedostatak kapitala.
-prenoenje rizika na dobavljae
-nedostatak rizika u proizvodnji
-iri izbor asortimana proizvoda
Za alternative kupovati pored kriterijuma trokova najvie e uzeti u obzir
-neiskorieni kapacitet
-ouvanje zaposlenosti i radne snage
Da bi se u naem sluaju opredelili za varijantu kupovati ili proizvoditi neki na
proizvod uradiemo komparativnu anlizu finansijskih efekata jedne ili druge
odluke proizvoditi ili kupiti, a osnovni kritetijum bie faktor isplativosti. Na osnovu
iznosa koliko kota proizvodnja jednog proizvoda, ili alternative koliko treba platiti
za isti proizvod ako se kupuje, donee se konana odluka. U ovoj analizi za
alternativu proizvoditi analiziraemo trokove direktnog materijala, trokove
direktnog rada, opte varijabilne trokove i dodatne fiksne trokove koji su
relevantni za analizu, za razliku od postojeih fiksnih trokova koji su u ovom
sluaju irelevantni jer oni ve postoje a radi se samo o upoljavanju ne
iskorienih kapaciteta. Na primer, predpostavimo da je preduzee pripremilo
sledeu procenu trokova za proizvodnju 23.720 lukova godinje

239

Po jedinici Ukupno dinara
Direktni materijal 610 14.469.200
Direktni rad 300 7.116.000
Varijabilni trokovi 300 7.116.000
Fiksni trokovi 907 21.514.040
Ukupni trokovi 2.117 50.215.240

Tabela br.45 . Obraun trokova za sluaj prozvoditi proizvod

Dobavlja je ponudio isti taj proizvod po ceni od 1.610 dinara po jedinici. Deo
fiksnih trokova preduzea,(koje ine zarade uprave, zakup, porezi,) ostaju
nepromenjene bez obzira na odluku. Da li preduzee treba da kupi ili proizvede
proizvod? Kljuni segment odluke lei u utvrivanju relevantnih trokova koji se
menjaju odlukom kupiti ili proizvesti. Ako predpostavimo da e proizvodni
kapacitet ostati neiskorien ukoliko se ne bude koristio za proizvodnju
konkretnog proizvoda, moemo uraditi sledeu analizu:

Po jedinici dinara Ukupno za 23.720 lukova dinara
Proizvesti Kupiti Proizvesti Kupiti
Nabavna cena 1610 38.189.200
Direktni materijal 610 14.469.200
Direktni rad 300 7.116.000
Varijabilni trokovi 300 7.116.000
Fiksni trokovi koji se mogu izbei
ako se ne proizvodi
307 7.282.040
Ukupni relevantni trokovi 1.517 1.610 35.983.240 38.189.200
Razlika u korist prozivodnje 93 2.205.960

Tabela br.46. Komparativna analiza trokova za sluaj kupovati i za sluaj proizvoditi proizvod

Iz ovoga vidimo da je sa stanovita kvantitativne analize povoljnije proizvoditi
lukove, jer nam je to jeftinija varijanta za 2.205.960 dinara. Pri donoenju odluke
da se lukovi proizvode firma se opredeljuje i zbog injenice da imamo
nesikorienih kapaciteta, iji bi se procenat neiskorienosti jo vie poveao sa
240
kupovinom proizvoda, a fiksni trokovi, koje postoje bez obzira da li se proizvodi
ili kupuje, automatski bi pali na teret drugih proizvoda iz asortimana preduzea,
upravo za navedeni iznos. U korist ove alternative proizvoditi je i injenica da
naa firma nije trenutno u mogunosti da pregovara za iznajmljivanje slobodnih
kapaciteta, jer vlasnik firme eli da sauva neke tajne u proizvodnji drugih
proizvoda, koje bi automatski bile dostupne svakome ko iznajmi slobodne
kapacitete, ali I zbog mogunosti da u skoroj budunosti uvede novi proizvod za
koji e biti neophodno da tog trenutka ima slobodne kapacitete koje e koristiti
za njihovu proizvodnju .

3.3.2.3. Zadrati ili eliminisati proizvod

Znamo da je cilj optimizacije proizvodnog programa maksimiziranje dobiti
preduzea. Da bi se to ostvarilo svaki proizvod treba da doprinese ostvarenju
dobiti preduzea. Ako anliziramo postojei proizvodni program firme LUK-
KOMPENZATORI a.d. Loznica vidimo da firma na jednom proizvodu ostvaruje
negativan rezultat. Teorija kae da preduzee mora iz svog proizvodnog
programa da iskljui onaj proizvod koji mu najmanje doprinosi kontribucionom
dobitku, pri emu za eliminisanje proizvoda iz postojeeg asortimana mora uzeti
u obzi i druge parametre.
Za nau analizu trokovi odnosno rentabilitet proizvoda predstavljaju glavni
faktor u odluivanju o eliminisanju proizvoda iz postojeeg asortimana. Pri
reavanju ove dileme moe se posmatrati dugorono i kratkorono stanovite.
Dugorono stanovie znai da bi se neki proizvod zadrao u proizvodnom
programu neophodno je da prodajna cena tog proizvoda pokriva sve varijavilne,
fiksne trokove i da doprinese zaradi-dobiti preduzea. Sa kratkoronog
stanovita mora se voditi rauna da proizvod pokriva varijabilne trokove, deo
fiksnih i na taj nain doprinosi i poveanju dobiti preduzea. U ovoj analizi
kriterijum e biti kratkorono stanovite.
Analiziraemo da li firma LUK-KOMPENZATORI treba da elimie proizvod
Kape i Danca jer na njima ostvaruje gubitak.
241

Lukovi Redukcije T komasdi Kape- danca Kompenzatori
Prihod 55.507.200 4.769.730 1.542.540 226.780 62.526.800
Varijabilni 28.701.200
2560.740 848.397 104.110
32.153.078
Fiskni 21.514.040
1.928.997 283.551 146.334
22.766.112
Ukupni T 50.215.240
4.489737 1.131.948 250.444
54.919.190
dobit 5.291.960
279.993 410.592 -23.664
7.607.610

Tabela br.47. Rentabilnost proizvoda postojeeg asortimana firme LUK-KOMPENZATORI A.D.
Loznica
Na osnovu prezentiranog bilansa uspeha imamo situaciju da firma treba da
napusti proizvodnju proizvoda Kape I Danca jer joj ona donosi gubitak, pa nam
se ini ako bi firma iz svog proizvodnog programa eliminisala dati proizovod dobit
firme bi se poveala za dati gubitak od 23.664.dinara. Da li je to stvarno tako ili
ne videemo kroz analizu relevantnih trokova i koristi koje ova odluka sa sobom
nosi. Eliminacijom datog proizvoda iz ukupnih prihoda nestali bi prihodi koje ovi
proizvodi svojom prodajom donose u iznosu od 226.780 dinara, ali bi nestali i
varijabilni trokovi u iznosu od 104.110.dinara. Meutim eliminisanjem ovog
proizvoda iz proizvodnog programa firma ne bi izgubilaI fiksne trokove koji su
posledica postojanja proizvodnih i prodajnih kapaciteta, pa oni u ovom sluaju
znae irelevantne trokove, jer firma ove kapacitete ne moe eliminisati.
Ako sada analiziramo efekat eliminisanja ili zadravanja proizvoda na ukupni
dobitak preduzea imamo sledeu situaciju

Zadravanje
proizvoda
kape- danca
Eliminisanje
proizvoda
kape-danca
Dodatni prihod
(smanjenje prihoda)
226.780 -226.780
Trokovi 104.110 -104.110
Varijabilni trokovi 104.110 -104.110
Fiksni trokovi - -
Dodatni dobitak
gubitak
122.670 -122.670
242
Tabela br.48. Kontribucioni dobitak kao kriterijum za odluku eliminisanja ili zadravanja
proizvoda kape i danca iz postojeeg asortimana

Na poetni cilj bio je da eliminiemo proizvod koji donosi gubitak i da time
poboljamo finansijski rezultat preduzea. Meutim, efekat bi bio suprotan.
Naputanjem proizvodnje proizvoda Kape i Danca firma bi smanjila ukupni
dobitak firme za iznos 122.670 dinara, odnosno za iznos kontribucionog dobitka
ovog proizvoda, to znai da taj proizvod pokriva i deo fiksnih trkova.
Momentom eliminisanja proizvoda ostaje deo fiksnih trokova koji postoje bez
obzira na odluku preduzea proizvoditi ili ne proizvoditi proizvod, a nestali bi
nosioci koji su te fiksne trokove pokrivali.
Ovo se moe objasniti injenicom da smo u analizu uzeli samo relevantne
trokove (varijabilne) dok su irelevantni trokovi (fiksni) bili iskljueni iz analize.
Firma mora zadrati ovaj proizvod jer bi njegovim eliminisanjem smanjila ukupnu
dobit, odnosno na raun dobiti drugih proizvoda pokrili bi se fiksni trokovi ovog
proizvoda, koji bi ostali i posle eliminisanja proizvoda iz postojeeg asortimana.
Dakle sa kratkoronog stanovita zadraemo svaki proizvod koji ima neki
kontribucioni dobitak jer on obezbeuje pokrie dela fiksnih trokova. Firma e
se opredeliti za ovakav sistem razmiljanja sve dok ne bude imala takav
asortiman proizvodnje gde svaki proizvod pokriva sve varijabilne i sve fiksne
trokove i direktno doprinosi poveanju dobiti preduzea.

3.3.2.4. Uvoenje novog proizvoda

Za svako proizvodno preduzece neophodno je njegovo prilagodavanje tritu,
odnosno potrebama i zahtevima sve probirljivijih kupaca kao uslov opstanka i
daljeg razvoja. Tako je i ovo proizvodna firma osuena na stalno prilagoavanje
potrebama trita, a sve u cilju iskorienja postojeih predimenzioniranih
kapaciteta. Pri uvoenju novog porizvoda mora se voditi rauna o zadovoljenju
potreba potroaa i zahteva, od toga ta oni oekuju da e kupovinom
odreenog proizvoda zadovoljiti, odnosno motiv koji je prethodio donoenju
odluke o kupovini.
243
Poto je osnova svake odluke da se uvede neki nov proizvod u proizvodni
program poznavanje potreba i elja kupaca, tako je i u naem sluaju dugo
vremena posmatrano i analizirrano trite, da bi se dolo do sledeih rezultata.
Na naem tritu sve aktuelnije je solarno grejanje. Nedostatak energije, visoke
cene energenata, ali i injenica da se sa jednim ulaganjem u solarno grejanje
reava problem tople vode, ali i mogunost dogrevanja vode za grejanje, izazvali
su veliko interesovanje za solarno grejanje na naem tritu. Naa firma
predvidela je povoljno trino stanje koje eli da iskoristi a da pri tome uposli i
neiskoriene proizvodne kapacitete.
Menadment sektor je posle dugog razmatranja doao do zakljuka da bi u
okviru proizvodnih kapaciteta firma mogla da proizvodi tz. Akumulacione bojlere
koji podrzumevaju prohronske kazane, sa izmenjivaima toplote, izolovane,
ofarbane sa kompletom za prikljuak na solarno grejanje. Na osnovu istraivanja
potreba i zahteva trita dolo se do zakljuka da je idealna zapremina bojlera
oko 250-300 litara.To je veliina bojlera koja treba koja svojom zapreminom
pokriva dva solarna panela veliine 2.000 x 1.000 mm. Zapremina je idealna da
zadovolji dnevne potrebe vielane porodice, ak i u periodu ranog prolea ili
kasne jeseni. to je najvanije firma bi dati proizvod mogla da proizvodi u okviru
postojee tehnologije i da ga prodaje u okviru postojeih kanala prodaje. Jedino
bi komplet holendera sa ventilom morali nabaviti od dobavljaa kao poluproizvod,
a sve ostalo bi uradili u naem pogonu od repromateraijala.
Pored predloga za uvoenje kazana za solarno grejanje, predlog menera bio je
i izrada prohronskih i crnih prirubnica
Predpostavimo da firma LUK-KOMPENZATORI A.D. moe da u postojei
asortiman uvede tri proizvoda
A: AKUMULACIONI KAZAN
P:PROHRONSKA PRIRUBNICA i
C:CRNA PRIRUBNICA
Rentabilitet proizvoda je znaajan faktor za odluku U ovoj analizi odluku o
uvoenju novog proizvoda donosimo na osnovu principa da li novi proizvod
doprinosi poveanju dobiti preduzea, odnosno firma LUK-KOMPENZATORI
244
A.D. ima predimenzionirane kapacitete pa e glavni princip pri odluianju biti
princip marginalnog troka. To znai da su naa razmatranja o uvoenju novog
proizvda vezana za analize bez nekih znaajnijih ulaganja.
Najkomplikovanija je kalulacija za Akumulacioni bojler. Za njegovu izradu
neophodno je nabaviti
-Za omota lim prohron 4572 3 54 kg. X 5 =270
-Za danca lim prohron 4572 3 2kom x 5 kg x 5 =50
-Za cevnu zmiju Beavna cev prohron 26,9 x 1,3 mm 26m x 4 =124
-Izolacija 50 3,5 m2 x 2,50 =7,50
-Crni lim 1 3,50m2 odnsno 28kg.x 0,70 =22,60
-Prikljuakl (holender, ventil, luk) 1komplet x 30 = 30
-Farba 1l osnovne, 1l zavrne i 1l razreivaa 1 x 5 = 5
Ukupan iznos trokova materijala je 509,10 priblino 510
to se tie trokova direktnog rada norma bi bila 125 h x 2 =250
-Opti varijabilni trokovi po prroceni tehnikog sektora, (a odnose se na
trokove elektrine energije, trokove maziva, trokove vode, trokove gasa) bili
bi 70
-Dodatni fiksni trokovi (odnose se na poveane trokove odravanja maina,
dodatne trokove osiguranja, dodatne trokove ishrane) bili bi 30

Kalkulacija prohronskog danca je jednostavna i iznosi
-Prohronski lim 3 kg sa najpovoljnijom ponudom 3 x 2,65 =8
-Trokovi direktnog rada su 3h x 2 =6
trokove elektrine energije, trokove maziva, trokove vode,trokove gasa) bili
bi 2
-Dodatni fiksni trokovi (odnose se na poveane trokove odravanja
maina,dodatne trokove osiguranja,dodatne trokove ishrane) bili bi 1

Kalkulacija crnog danca je jednostavna i iznosi
-Crni lim 3 kg sa najpovoljnijom ponudom 3 x 1 =3
245
-Trokovi direktnog rada su 1h x 2 =2
trokove elektrine energije, trokove maziva, trokove vode,trokove gasa) bili
bi 1
-Dodatni fiksni trokovi (odnose se na poveane trokove odravanja
maina,dodatne trokove osiguranja,dodatne trokove ishrane) bili bi 0,50
Kroz sledeu tabelu prikazaemo obraun cene kotanja za mogue nove
proizvode.

pozicija Proizvod A Proizvod P Proizvod C
1. Prodajna cena 1.200 21 8
2. Trokovi direktnog materijala 510 8 3
3. Trokovi direktnog rada 250 6 2
4. Op.varijabilni t. proizvodnje 70 2 1
5. Varijabilni trokovi prodaje 30 1 0,50
6. Dodatni fiksni trokovi 30 1 0.50
7. Obim prodaje i proizvodnje u q 100 5.000 10.000

Tabela br.49 .Mogui novi proizvodi sa prodajnom cenom i strukturom cene kotanja

Ako sada posmatramo efekte uvoenja novih proizovda preduzea LUK-
KOMPENZATORI A.D na dobit imamo sldeu tabelu.

pozicija Proizvod A Proizvod P Proizvod C
1. Prihod 120.000 105..000 80.000
2. Varijabilni trokovi 86.000 85.000 65.000
3. Kontribucioni dobitak 34.000 20.000 15.000
4. Direktni fiksni trokovi prodaje 3.000 5.000 5.000
5. Doprinos proizvodnje 31.000 15.000 10.000

Tabela br.50. Izbor novog proizvoda na osnovu doprinosa proizvdnji u firma LUK-
KOMPENZATORI A.D.

246
Na osnovu posmatranja gore navedenih tabela moemo zakljuiti da je
stanovita kontribucionog dobitka najbolji izbor za LUK-KOMPENZATORI A.D.
Loznica izmeu tri navedena proizvoda izbor Akumulacionog bojlera. Ovakav
izbor je i logian, jer je taj proizvod nov na naem tritu, manja je ponuda,
prodajna cena je via, pa je i dobit vea. Tome jo treba dodati da su sastavni
delovi bojlera, pojedinani proizvodi firme, (danca, cevne zmije-izmenjivai
toplote, holenderi, lukovi i plus rolovanje lima na naim mainama koje su
neiskoriene) ime smo uspeli da finalizujemo gotov proizvod koji je mnogo
skuplji nego kad se prodaju elementi kao poluproizvodi Akumulacionog bojlera.
Sklapanje ovog proizvoda ne trai nikakvo dodatno kvalifikovanje i obuavanje
naih radnika to predstavlja olakavajuu okolnost. Pored navedenih
kvantitativnih pokazatelja za nau firmu je od znaaja i ostvarivanje ciljeva, od
kojih je najvaniji angaovanje neiskorienih kapaciteta, pridobijanje novih
kupaca, kao i ouvanje neke trine pozicije koja znai da je firma LUK-
KOMPENZATORI A.D. sposobna da prati potrebe trita i da je u stanju da na
njih odgovori novim proizvodom.
Ono to je sa stanovita ovog rada najvanije je da bi uvoenjem novog
proizvoda-akumulacionog bojlera firma ostvarila poveanje poslovnih prihoda za
12.600.000 dinara (120.000 eura x 105 dinara) odnosno poveanje ukupnih
prihoda, (a poveala bi se i dobit za 3.100.000dinara). Firma LUK-
KOMPENZATORI A.D. bi data prihode mogla da koristi za izmirenje svojih
dospelih obaveza, prema poslovnim partnerima i prema dravi, u roku, i da na
taj nain ostvari svoj poetni cilj - poveanje likvidnosti a time i finansijskog
poloaja preduzea.

247
E. ZAKLJUAK

Videli smo da dobitak, kao jedna od najvanijih ekonomksih kategorija, zavisi od
vie faktora, a jedan od bitnih su trokovi. Oni pripadaju internoj sferi poslovanja
to znai da su internog karaktera pa se na njih moe znaajno uticati. Zbog toga
su predmet mnogih istraivanja i teroije i prakse, a posebno su predmet
istraivanja raunovostvenog planiranja, kontrole i analize, i naravno
informisanja. Za ostvarivanja to povoljnijeg rezultata poslovanja, kako delova
tako i celine preduzea, vano je dobro upravljanje trokovima (poznavanje,
praenja njihovog ponaanja u zavisnosti od situacije do situacije i na osnovu
toga odluivanje). Imajui u vidu gore navedeno razumljivo je to sam znaajan
deo ovog rada posvetila datoj temi od pojma i vrste trokova, preko sistema za
obraun trokova pa sve do marginalnog troka i alternativnog odluivanja.
Finansijskom analizom obradila sam konkretnu firmu LUK-KOMPENZATORI
a.d. Loznica za period od od 8 godina i dola sam do sledeih konstatacija
1. Vizuelna analiza je pokazala da je struktura finansiranja samo na poetku
posmatranog perioda bila adekvatna i da su dugoroni izvori finansiranja
prelazili 2/3 da bi taj odnos padao na 1/2 pa na 1/3 i na kraju pao je na
svega 1/6. Tako je nestala pretpostavka uspenog odravanja likvidnosti,
preko dugoronog dospea ovih izvora, jer obrtna sredstva vie nemaju
mogunost da pokriju kratkorone obaveze, (njihovo uee raste u
ukupnim izvorima finansiranja ak do 84%). To znai da je ugroena
likvidnost preduzea, sa tendencijom daljeg pada.
2. Analiza pomou rauna pokria pokazala je da su pozajmljeni izvori 9 puta
vei od sopstvenih. Ako se setimo da pravilo finansiranja (klasino), koje
se odnosi na pasivu bilansa, zahteva da sopstveni izvori minimalno budu
jednaki pozajmljenim izvorima, onda je jasno kakva je struktura izvora
kapitala.
3. Racio likvidnosti je omoguio konstataciju da data firma nikada nije imala
dobar koeficijent, to znai da nije bila u stanju da svoje obaveze izmiri u
roku. Kratkorona lividnost firme je ugroena-nezadovoljavajua jer
248
standard za ovaj pokazatelj je 2:1, a u datoj analizi firma ni jednom nije
uspela vie da pokrije kratkoronih obaveza obrtnim sredstvima od 0,86.
To je posledica korienja kratkoronog kapitala za finansiranje osnovnih
sredstava.
4. Finansijsko zdravlje je ugroeno i data firma je kreditno nesposoba, sa
stanovita banaka koje ulaze u odluku dodeljivanja kredita, jer ni jedne
godine nije uspela da ostvari ni donju granicu likvidnostiti. to dokazuje
analiza kratkorone likvidnsot sa stanovita zlatnog bilansnog pravila u
uem smislu rei, koje je manje rigorozno i zahteva da opti racio
likvidnosti moe da bude i 1, ali ta vrednost je ostala nedostina za
posmatranu firmu. J edino pozitivno je to to taj pokazatelj ipak raste i
pribliava se donjoj granici likvidnosti (1).
5. Izuzetno nizak, skoro zanemarljiv, racio reducirane likvidnost nam je
pokazao da je firma potpuno nesposobna da visoko likvidnim sredstvima
pokrije tekue obaveze. Firma je u blokadu ve vie od 400 dana.
6. Racia solventnosti nam pokazuju da se radi o visoko nesigurnom
preduzeu. Standard od koga se polazi je jednakosti sopstvenih i
pozajmljenih izvora u strukturi finansiranja, a ovde je uee sopstvenih
izvora postalo zanemarljivo u odnosu na tue. Ako se zna da ovaj
pokazatelj pokazuje finansijski poloaj preduzea na dugi rok, odnosno da
li je preduzee sposobno da se odupre i prebrodi moguu ekonomsku
krizu, a da pri tome ne budu ugroeni poverioci i njihovo poverenje u
preduzee jasno je da je finansijski poloaj preduzea na dugi rok
ugroen, da preduzee u sluaju ekonomke krize nije sposobno da joj se
odupre a da pri tome ne ugrozi poverioce i njihovo poverenje.
7. Racio upravljanja je pokazao da je proseno vreme naplate potraivanja od
kupaca vie od 30 dana, to se smatra loom nezadovoljavajuom
naplatom u odnosu na apsolutni standard.
8. Racio obrta poslovnih sredstava polako usporava i pada u odnosu na
navedene proseke, to znai da postoje finansijske tekoe firme i
ukazuje da postoje predimenzionirani kapaciteti koji se nedovoljno koriste.
249
9. Na osnovu racia rentabilsnosti vidimo da stopa poslovnog dobitka raste,
dok stopa neto dobitka opada. Profitna mara je daleko iznad svakog
proseka oblasti i grane, ali ima tendenciju pada pribliavajui se proseku
oblasti.
10. Analiza neto obrtnog fonda je omoguila sledee zakljuke
-u periodu od 2002.-2003.godine firma je imala neto obrtni fond, to znai
da je deo obrtnih sredstava finansiran dugoronim izvorima (sopstvenim i
pozajmljenim) i mogla je bilo kog trenutka iz obrtnih sredstava da izmiri
obaveze, tj firma je bila likvidna.
U periodu od 2004.-2008. godine firma je imala negativan neto obrtni fond
to znai da deo obrtnih sredstava nije finansiran dugoronim izvorima
finansiranja ve je deo osnovinih sredstava finansiran kratkoronim
izvorima finansiranja. A to je jo tee iznos osnovnih sredstava koji se
finansira iz kratkoronih izvora finansiranja raste iz godine u godinu. Da bi
neto obrtna sredstva bila u funkciji kratkorone likvidnosti, ona treba da
obezbede nesmetano izmirivanje svih dospelih obaveza, a da bi se to
ostvarilo neophodno je da obrtna sredstva preduzea budu finansirana
dugoronim izvorima finansiranja, odnosno da obrtna sredstva u svakom
trenutku budu vea od kraktoronih obaveza firme. Analizom ovog
pokazatelja moemo konstatovati da je kratkorona likvidnost ugroena,
da je tendencija razvoja finansijske strukture kao i strukture izvora
finansiranja nepovoljna, to je lo znak kreditorima pri donoenju odluka
o kreditiranju iste.
11. Cash Flow-a analiza je pokazala da u okviru poslovne aktivnosti postoji
podudarnost priliva I odliva. ak su prilivi drastino vei i imaju tendenciju
rasta. Kod investiranja nemamo tu usklaenosti, uglavnom se radi o
odlivima gotovine, jer je firma vrila nabavku opreme, a ne prodaju. Kod
priliva i odliva gotovine iz finansiranja nema usklaenosti, mnogo su vei
odlivi od priliva jer se firma bazirala na izmirivanje obaveza (dugoronih i
kratkoronih kredita) Firma se u tom periodu i kreditno zaduivala ali je vie
isplaivala kredita, nego to ih je podizala. Drugo tih godina izdvajala je i
250
sredstva za lizing (isplaivala je nabavke automobile vee vrednosti) i
tree poslednje godine firma je isplatila dividende akcionaraima.
12. Fands Flou analiza sa stanovita ronosti pokazala je da je finansijski tok
nepovoljan za posmatrano preduzee. Veliko je uee kratkoronih
izvora koji su mnogo skuplji a smanjili su se dugoroni izvori kao
jeftiniji izvor finansiranja, Veliko uee kratkoronih izvora ugroava
likvidnost preduzea jer oni dospevaju u roku od jedne godine a kada budu
praeni i padom likvidnih obrtnih sredstava onda ovakva kretanja
ugroavaju likvidnost preduzea.
13. Z-score model je pokazao da je firma poslovala uglavnom u sivoj zoni ,
koja upozorava na bankrot(anse su 50%), koji je,po meni, neminovan ako
menaderi firme svojim poslovnim odlukama nita ne promene.
Dinamika finansijska analiza LUK-KOMPENZATOR-a a.d. Loznica za period
od 2002. do 2008. godine, bazirana na podacima iz zvaninih finansijskih
izvetaja je pokazala da se moraju preduzeti neke mere da bi firma opstala, jer je
njena likvidnost i finansijski poloaj preduzea ugroeni, kapaciteti su
predimenzionirani, finansijska struktura kao i struktura izvora finansiranja je
nepovoljna, nesigurna za ulaganje, kreditno nesposobna, posluje u sivoj zoni
bankrota i..a pri svemu tome ona ostvaruje veu profitnu maru od svakog
proseka grane i oblasti.
Zbog svega navedenog alternativno odluivanje treba da ukae na pravce
poboljanja likvidnosti firme i gore navedenog. Komparativna analiza
alternativnog odluivanja je uraena uz uslov da nema unutranjih promena u
organizaciji proizvodnje dodatne koliine, nema dodatnog investiranja i uzee
se u obzir samo relevantni trokovi dodatne jedinice proizvoda.(varijabilni a ne
fiksni trokovi) a predpostavka je da su cene konstantne
Izbor postojeeg optimalnog asortimana proizvodnje i prodaje pokazao je
da trenutni asortiman proizvodnje i prodaje zadovoljava, jer se na svim
proizvodima ostvaruje dobit, osim na dancima i kapama, na kojima se
ostvaruje negativan rezultat. Najvea zarada je na kompenzatorima, pa
251
se ini da promena u strukturi asortimana treba da bude usmerena na
poveanje proizvodnje kompenzatora na raun drugih proizvoda.
Komparativna analiza pri izboru novog optimalnog proizvodnog programa
sa stanovita kontribucionog dobitka i kontribucionog dobitka po jedinici
ulaganja obrtnih sredstava pokazala je da se akcenat mora staviti na
proizvodnju i prodaju dodatnih 5.350 lukova, jer bi to firmi donelo
dodatni prihod od 12.626.000 dinara i dodatnu dobit od 6.152.000
dinara, a kao drugi po vrednsoti su kompenzatori ija bi prodaja
dodatnih 55 kompenzatora donela dodatni prihod od 12.551.000 i
dodatnu dobit od 6.096.915, ali sa loijim kontribucionim dobitkom
po jedinici ulaganja obrtnih sredstava (ograniavajui faktor).To
znai da u odreenim sluajevima poslovna odluka firme moe biti
usmerena i na kompenzatore (ako se radi remont Beogradskih elektrana,
veliki remonti u Kolubari, remont mosta Gazela i drugi koji bi doneli velike i
hitne zahteve za ovom robom). U svim ostalim sluajevima firma e se pre
opredeliti za poveanje proizvodnje lukova jer je njihovo trite vee,
daleko lake se prodaju, na njima nema reklamacije godinama, oni su
zatitni znak nae firme, trebaju svugde gde su cevovodi...
Zbog stanja na tritu posmatrali smo varijantu da firma utie na cenu
svojih proizvoda kroz poveanje proizvodnje za duplo uz smanjenje
prodajnih cena. Dobit na lukovima se, u toj varijanti, skoro
udvostruila(10.247.040), ali se dobit na kompenzatorima istopila
(520.052), skoro da je nestala u odnosu na poetnu vrednost. Ukupna
dobit se smanjila (pala je za ). pa ova varijanta za navedenu firmu je
potpuno neprihvatljiva. Ako bi firma nastavila sa smanjenjem cena
kompenzatora i poveanjem prodaje, dola bi u situaciju da od dobitka
pree u gubitak, jer bi ukupni trokovi usled rasta mogli da preu ukupne
prihode koji su u opadanju.
Dakle optimalni proizvodni program za firmu znai da se proizvodnja dodajne
jedinice proizvoda usmerava na proizvodnju lukova ili eventualno (ako su
veliki remonti u pitanju) na proizvodnju kompenzatora. Ali samo onoliko
252
lukova i kompenzatora koliko moe trite da primi a da se pri tome cene
ne promene, uz limitirajui faktor ogranienih ulaganja obrtnih sredstva u
proizvodnju dodajne jeidinice proizvoda. Da li je neophodno istai da bi sa
ovom novom kombinacijom asortimana proizbodnje firma ostvarila
poveanje prihoda od prodaje za 12.626.000 usled poveanja obima
proizvodnje lukova, odnosno dolo bi do poveanja poslovnih prihoda a
time i do ukupnih prihoda, (poveava se i dobit za 6.152.500 dinara) ime bi
se poveala sposobnost firme LUK-KOMPENZATORI A.D. da ostvarena
sredstva-prihode plasira za izmirenje svojih dospelih obaveza prema
poslovnim partnerima i prema dravi. Na taj nain firma bi ostvarila
poveanje likvidnosti a ukupno gledano poboljao bi se i ukupan
finansijski poloaj datog preduzea.
J edna od vanih alternativa je kupovati ili proizvoditi proizvod, poto je sve
vie firmi u Srbiji koje se bave prodajom lukova. Komparativna analiza
finansijskih efekata varijante proizvoditi ili kupiti, i osnovni kritetijum faktor
isplativosti su bili osnova odluke da li da LUK-KOMPENZATORI a.d. Loznica
nastavi proizvodnju lukova ili da se i ona okrene trgovini istih. Na osnovu iznosa
koliko kota proizvodnja luka, ili alternative koliko treba platiti za isti proizvod ako
se kupuje, doneta je konana odluka, povoljnije je proizvoditi lukove, jer je to
jeftinija varijanta za 2.205.960 dinara. Pri donoenju odluke da se lukovi
proizvode firma se opredeljuje i zbog injenice da ima nesikorienih kapaciteta,
iji bi se procenat neiskorienosti jo vie poveao sa kupovinom proizvoda, a
fiksni trokovi, koji postoje bez obzira da li se proizvode ili kupuju lukovi,
automatski bi pali na teret drugih proizvoda iz asortimana preduzea, za
navedeni iznos. U korist ove alternative proizvoditi je i injenica da naa firma
nije trenutno u mogunosti da pregovara za iznajmljivanje slobodnih kapaciteta,
jer vlasnik firme eli da sauva neke tajne u proizvodnji drugih proizvoda, koje bi
automatski bile dostupne svakome ko iznajmi slobodne kapacitete, ali i zbog
mogunosti da u skoroj budunosti uvede novi proizvod za koji e biti
neophodno da tog trenutka ima slobodne kapacitete koje e koristiti za njihovu
proizvodnju .
253
J edna od vanih alternativa je zadrati ili eliminisati proizvod. Poto je cilj
optimizacije proizvodnog programa maksimiziranje dobiti preduzea, da bi se to
ostvarilo svaki proizvod treba da doprinese ostvarenju dobiti preduzea. Ako
anliziramo postojei proizvodni program firme LUK-KOMPENZATORI a.d.
Loznica vidimo da firma na jednom proizvodu ostvauje negativan rezultat, pa bi
trebalo da firma iz svog proizvodnog programa eliminie ovaj proizvod.
Rentabilitet proizvoda predstavlja glavni faktor pri donoenju odluke o
eliminisanju proizvoda iz postojeeg asortimana. Proizvod Kape I Danca donose
gubitak, pa nam se ini ako bi firma iz svog proizvodnog programa eliminisala
dati proizovod dobit firme bi se poveala za dati gubitak od 23.664.dinara.
Eliminacijom datog proizvoda iz ukupnih prihoda nestali bi prihodi koje ovi
proizvodi svojom prodajom donose u iznosu od 226.780 dinara, ali bi nestali i
varijabilni trokovi u iznosu od 104.110.dinara. Meutim, eliminisanjem ovog
proizvoda iz proizvodnog programa firma ne bi izgubila fiksne trokove koji su
posledica postojanja proizvodnih i prodajnih kapaciteta, pa oni u ovom sluaju
znae irelevantne trokove, jer firma ove kapacitete ne moe eliminisati.
Naputanjem proizvodnje proizvoda Kape i Danca smanjila bi se ukupna dobit
firme za 122.670 dinara, odnosno za iznos kontribucionog dobitka ovog
proizvoda, to znai da taj proizvod ipak pokriva i deo fiksnih trkova. Dakle
moramo zadrati proizvod Kape i Danca u svom proizvodnom programu.
I na kraju jedna od najvanijih alternativa je uvoenje novog proizvoda u
proizvodni program kao uslov opstanka i daljeg razvoja, prilagoavanja
potrebama trita a sve u cilju iskorienja postojeih predimenzioniranih
kapaciteta. Poto je osnova svake odluke da se uvede neki nov proizvod u
proizvodni program poznavanje potreba i elja kupaca, konstatovano je da je na
naem tritu sve aktuelnije solarno grejanje. Naa firma predvidela je povoljno
trino stanje koje eli da iskoristi a da pri tome uposli i neiskoriene proizvodne
kapacitete.
Menadment sektor je predloio da bi u okviru proizvodnih kapaciteta firma
mogla da proizvodi tzv. Akumulacione bojlere koji podrazumevaju prohronske
kazane, sa izmenjivaima toplote, izolovane, ofarbane sa kompletom za
254
prikljuak na solarno grejanje. to je najvanije firma bi dati proizvod mogla da
proizvodi u okviru postojee tehnologije i da ga prodaje u okviru postojeih
kanala prodaje.
Rentabilitet proizvoda je znaajan faktor za odluku U ovoj analizi odluku o
uvoenju novog proizvoda donosimo na osnovu principa da li novi proizvod
doprinosi poveanju dobiti preduzea, a poto firma LUK-KOMPENZATORI
A.D. ima predimenzionirane kapacitete glavni princip pri odluivanju je princip
marginalnog troka. To znai da su naa razmatranja o uvoenju novog
proizvda vezana za analize bez nekih znaajnijih ulaganja. Pored navedenog
predloeno je i proizvodnja crnih i prokronskih prirubnica.
Na osnovu pokazatelja konstatovano je da je sa stanovita kontribucionog
dobitka najbolji izbor za LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica izmeu tri
navedena proizvoda izbor Akumulacionog bojlera. Ovakav izbor je i logian, jer je
taj proizvod nov na naem tritu, manja je ponuda, prodajna cena je via, pa je
i dobit vea. Tome jo treba dodati da su sastavni delovi bojlera, pojedinani
proizvodi firme,(danca, cevne zmije-izmenjivai toplote, holenderi, lukovi i plus
rolovanje lima na naim mainama koje su neiskoriene) ime smo uspeli da
finalizujemo gotov proizvod koji je mnogo skuplji nego kad se prodaju elementi
kao poluproizvodi Akumulacionog bojlera. Sklapanje ovog proizvoda ne trai
nikakvo dodatno kvalifikovanje i obuavanje naih radnika to predstavlja
olakavajuu okolnost. Pored navedenih kvantitativnih pokazatelja za nau firmu
je od znaaja i ostvarivanje ciljeva, od kojih je najvaniji angaovanje ne
iskorienih kapaciteta, pridobijanje novih kupaca, kao i ouvanje neke trine
pozicije koja znai da je firma LUK-KOMPENZATORI A.D. sposobna da prati
potrebe trita i da je u stanju da na njih odgovori novim proizvodom.
Ono to je sa stanovita ovog rada najvanije je da bi uvoenjem novog
proizvoda-akumulacionih bojlera firma ostvarila poveanje poslovnih prihoda
za 12.600.000 dinara (120.000 eura x 105 dinara) odnosno poveanje ukupnih
prihoda, (a poveala bi se i dobit za 3.100.000dinara). Firma LUK-
KOMPENZATORI A.D. bi data prihode mogla da koristi za izmirenje svojih
dospelih obaveza, prema poslovnim partnerima i prema dravi, u roku, i da na
255
taj nain ostvari svoj poetni cilj poveanje likvidnosti a time i finansijskog
poloaja preduzea.

256
LITERATURA
2. Agliati, Marco, Costing Strategies in Multinational Companies (J anuary
2002). DIR Research Division Working Paper No. 02-62. Available at
SSRN: http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=299904 or
doi:10.2139/ssrn.299904
3. Anti L. Obraun trokova kao informaciona podrka donoenju
pojedinanih poslovnih odluka. Teme. 2008; 32(2):381-393.
4. Argils, J osep M., Profit and Loss Performance with Full and Direct
Costing (March 2002). UPF Economics and Business Working Paper No.
606. Available at SSRN: http://ssrn.com/paper=313596
5. Arnold J . Hope, A., Accountig for Management Decisions, Prentice Hall,
Englewood Cliffs, New York, 1990.
6. Bandin J., Uticaj metoda obraunavanja po standardnim varijabilnim
trokovima na efikasnost poslovnog odluivanja, Ekonomski fakultet u
Subotici, 1983.
7. Begovi, B., ivkovi, B., Bukvi, R., Mijatovi, B., Hriber, D. Unapreenje
koporativnog uprvaljanja, Centar za liberalno demokratske studije,
Beograd 2003.
8. Bernard P.A., Business analysis & Valuation, Using Financial
Statements, Second Edition
9. Colin Drury, Costing: an introduction, Chapman & Hall, 1994
10. Davis, S.I., Davis International Banking Consultants, Milano, 2005. godina
11. Dmitrovi-aponja L, ijan G. Raunovodstvene informacije u funkciji
poslovnog odluivanja o cenama. Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici.
2002; (7):293-302.
12. Drury, C.Standard Costing, The Chartered Institute of Management
Accountants, harcourt Brace J ovanovic, London, 1992.
13. Davis A. Henry,Sihler W.Williom Financial Turnarounds FEI 2002
Financial Executives research foundation Inc University of Virginia.
14. uriin D., Janoevi S., Kalianin ., Menadment i strategija, etvrto,
preraeno i dopunjeno izdanje, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd,
2009.
15. Gaji L. Komparativna analiza sistema obrauna po standardnim
trokovima i obrauna
16. trokova zasnovanog na aktivnostima. Traktori i pogonske maine. 2007;
12(3):100-106.
17. Gaji L. Obraun trokova i kalkulacija cene kotanja u funkciji
opredeljenja za proizvodnju novog proizvoda u poljoprivrednom
preduzeu. Traktori i pogonske maine. 2005; 10(3):59-64.
18. Heleta M, Menadment kvaliteta, Univerzitet Singidunum, Beograd 2008
19. Horngren, C.T., Datar, S.M., Foster, G. (2006) Cost accounting. Prentice
Hall
20. Holden W. CraigSpreadsheet Modeling in Corporate FinanceRichard G.
Brinkman Faculty Fellow and Associate Profesor Kelley School od
Business Indiana University
21. IASC, Meunarodni raunovodstveni standardi, par.15.
257
22. Ivani, M. Upravljanje finansijama, drugo izdanje, Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2007.
23. Jablan Stefanovi R., Interni obraun, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006.
24. J ablan-Stefanovi R. Dodatna kalkulacija cene kotanja uinaka.
Ekonomske teme. 2008; 46(2):95-109.
25. Jednak J., Osnovi ekonomije, , Beograd, 2002.
26. Kaplan, Robert S. and Anderson, Steven R., Time-Driven Activity-Based
Costing (November 2003). Available at SSRN:
http://ssrn.com/paper=485443
27. Kneevi G., Analiza finanijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum,
Beograd 2009.
28. Kosti ., Milojevi M., Ekonomika preduzea, Institut za ekonomiku i
finansije, Beograd 2001.
29. Kosti ., Milojevi M., Ekonomika preduzea, Institut za ekonomiku i
finansije, Beograd 2001.
30. Kovaevi M., "Sistemi obrauna trokova", Ekonomski fakultet, Beograd
1982.
31. Krasulja D, Poslovne finansije - IV izdanje , Beograd 1989.
32. Krasulja, D., Sistem obrauna po varijabilnim trokovima - direct costing.
Beograd: Institut za ekonomska istraivanja, 1969.
33. Kuli M., Finansijiski menadment, Megatrend, Beograd, 2003
34. Malini S. Upravljako raunovodstvo i obraun trokova i uinaka,
Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2006.
35. Malini S. Upravljako raunovodstvo i promene obeleja savremenog
preduzea i menadmenta. Ekonomske teme. 2005; 43(5):51-59.
36. Malini, S., Upravljako raunovodstvo i obraun trokova i uinaka,
Ekonomski fakultet Kragujevac, 2005.
37. Marburger, Daniel R., Reconciling Cost Theory with Cost Accounting
Practices (May 2008). Available at SSRN: http://ssrn.com/paper=1138851
38. Mihi D., Finansijsko raunovodstvo, Univerzitet Singidunum, 2006.
39. Milisavljevi M.,Todorovi J: Strategijsko upravljanjeEkonomski fakultet
Beograd1991.god.
40. Milievi V, Ili B., Ekonomika preduzea - fokus na savremeno
poslovanje, drugo izmenjeno izdanje, FON, Beograd, 2005.
41. Milievi V., Raunovodstvo trokova i poslovno odluivanje, Univerzitet
u Beogradu Ekonomski fakultet, Beograd, 2000
42. Milievi V., Ili B., Ekonomika preduzea, fokus na savremeno
poslovanje, Beograd, 2004.
43. Milievi, V. (2003) Strategijsko upravljako raunovodstvo. Beograd:
Ekonomski fakultet - Centar za izdavaku delatnost
44. Nevenka arki Joksimovi, Finansijski menadment, FON, Beograd,
2005.
45. Nikoli M., Malenovi N., Pokraji D., Paunovi B. Ekonomika
preduzea, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2005.
46. Novievi B., Anti Lj., Sekuli V., Trokovi kao faktor sticanja i
odravanja konkurentskih prednosti, Ni 2006.
258
47. Nicholas C. Burkholder, Outsourcing: the definitive view, applications and
implications 2006;
48. Peji L., Radovanovi R., Stanii M., Ocena boniteta preduzea,
Privredni pregled , Beograd 1991.
49. Petrovi Z., Upravljako raunovodstvo, Univerzitet Singidunum, Fakultet
za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2005.
50. Petrovi Z., Raunovodstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
51. 47.Pea B. Merenje performansi preduzea tradicionalni i savremeni
konceptiEkonomski fakultet u Beogradu,Beograd 2006. godinelj
52. Porter, E.M., (1985), Competitive Advantage, The Free Press, New York
53. Penezi, N. Ekonomika preduzeca sa osnovama mikroekonomske
analize, Univerzitet Educons, Novi Sad, 2009.,
54. Petrovi-Jovanovi M.,Janii D., Kisi S. Ekonomika preduzea II
izdanje ,Savremena administracija Beograd 1991.godine.
55. Pravilnikom o sadrini i formi obrazaca finansijskih izvetaja za pivredna
drutva, zadruge (Sl. Glasnik RS br. 114/06)
56. Pravilnik o kontnom okviru i sadrini rauna u kontnom okviru za
preduzea i zadruge i Pravilnik o obrascima i sadrini pozicija u obrascima
Bilans stanja i Bilans uspehaSlubenom listu SRJ br. 6/97 , 7/97 i 3/98
objavljen je
57. Prokopovi B., Prokopovi .,Obraun trokova i uinaka (pogonsko
raunovodstvo), Ekonomika 2005, vol. 51, br. 5-6, str. 17-25
58. Radovanovi R., kari-Jovanovi K. Finansijsko raunovodstvo,
Ekonomski fakultet Beograd, 2005.godina
59. Rankovi J. Upravljanje poslovnim finansijama preduzea, Beograd
1989.
60. Rankovi J., Teorija bilansa V izdanje, Beograd 1992.
61. Ratkovi Abramovi M., Koncept tehnike grafikona u upravljanju
trokovima, SymOrgs, 2008.
62. Ratkovi-Abramovi M., Standardni trokovi i racionalizacija poslovanja
preduzea, Majska konferencija o strategijskom menadmentu, 06-08 jun
2005, Bor, Srbija i Crna Gora
63. Reginald Tomas Yu-Lee, Explicit cost dynamics: an alternative to activity-
based costing, J ohn Wiley and Sons, 2001.
64. Riad Izhar,J anet Hontoir, Accounting, costing, and management, Oxford
University Press US, 2001.
65. Rodi J, Filipovi M, Procena vrednosti preduzea, Beograd, 2010
66. Slovi D., Upravljako raunovodstvo, Beograd, 2002.
67. Stanii M., Revizija, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje
Beograd, Beograd, 2004.
68. Stevanovi N., Sisstemi obrauna trokova u funkiji upravljanja,
Beograd, 1983.
69. Stevanovi N., Sistemi obrauna trokova, Beograd 1997.
70. Stevanovi N., Sistemi obrauna trokova, Ekonomski fakultet, Beograd,
2007.
259
71. Stevanovi N., Malini D.,, Milievi V., "Upravljako raunovodstvo",
Ekonomski fakultet, Beograd, 2009.
72. Steven M. Bragg; Outsourcing: a guide to selecting the correct business
unit negotiating, 2006..
73. Satchell Stephan & Alam ScowcroftAdvances in portfolio construction and
implementation Butterwort Heinemann Finance First published
2003.godine
74. Terry Lucey, Costing sixt edition , Thomson, Notthingam, 2002.
75. Trtovac A. Bilansni efekti obrauna po standardnim varijabilnim
trokovima na rezultat. Raunovodstvo. 2006; 50(3-4):14-23.
76. Trtovac A. Bilansni uticaj sistema obrauna po standardnim trokovima na
vrednost zaliha i periodini rezultat. Raunovodstvo. 2006; 50(1-2):40-47.
77. Trtovac A. Decentralizacija kratkoronog periodinog rezultata u sistemu
obrauna po standardnim varijabilnim trokovima. Raunovodstvo. 2002;
47(5):21-29.
78. Trtovac A. Klasifikacije trokova na fiksne i varijabilne kao osnovna
metodoloka pretpostavka primene sistema obrauna po varijabilnim
trokovima. Ekonomski pogledi. 2007; (1):29-48.
79. Trtovac A. Podobnost sistema obrauna po standardnim varijabilnim
trokovima za ostvarenje ciljeva internog obrauna i njegove varijante.
Ekonomski pogledi. 2004; 4(3):35-51.
80. Trtovac A. Razvoj i karakteristike sistema obrauna po varijabilnim
trokovima. Ekonomski pogledi. 2003; 3(3-4):134-148.
81. Trtovac A. Teorijske pretpostavke sistema obrauna po varijabilnim
trokovima. Ekonomski pogledi. 2003; 3(1-2):42-57.
82. Videti: R. J . H. Ryall, Primer of Costings, Sir Isaac pitman Sons, ltd.,
1946.
83. Vuini D, Milojevi I., Finansijsko-poreski aspekti kreiranja vrednosti
preduzea, Udruenje menadera Srbije, 2008.
84. Vujovi S., Osnove finansijskog menadmenta, Megatrend univerzitet
primenjenih nauka, Beograd, 2005.
85. Vidas-Bubanja MM. 'Outsourcing' fenomen - motivi orijentacije firme na
spoljne nabavke. Marketing. 1996
86. ager K., ager L., Analiza finansijskih izvjetaja, prvo izdanje, Zagreb,
1999.
87. arki Joksimovi N., Finansijski menadment, Beograd, 2005.
88. arji Joksimovi N. Upravljako raunovodstvo Menagment Accounting
Beograd 2005.godine
89. arki Joksimovi N., Bogojevi Arsi N., Raunovodstvo, FON,
Beograd, 2005.
90. arki Joksimovi, N. Upravljako raunovodstvo, Grafos, Beouriin D.,
Janoevi S., Kalianin ., Menadment i strategija, etvrto, preraeno i
dopunjeno izdanje, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2009.
91. Zakon o raunovodstvu i reviziji, Slubeni glasnik RS br. 46/06 i 111/09

260
Web baze:

Srpski citatni indeks http://scindeks.nb.rs/
Social Science Research Network http://www.ssrn.com/
http://pages.stern.nyu.edu/
http://www.qpmg.com/outsourcing_management.html
www.elsevier.com
http://www.answers.com
DODATAK
TABELE
Broj

Naziv tabele Strana
POGLAVLJ E B. FINANSIJ SKA ANALIZA

1. Bilans stanja po principu rastue livdinsti i opadajue ronosti 17.
2. Bilans stanja po principu opadajue livdinsti i rastue ronosti 17.
3. Uporedna tabela starog i novog bilansa uspeha 26.
4. Najnovjii bilans uspeha 28.
5. Grupisanje bilansnih pozicija po principu rastue likvidnsoti (aktiva) i
principu opadajue dospelosti (pasiva) u apsolutnim i relativnim brojevima
45.
6. Grupisanje pozicija po principu opadajue likvidnosti (aktive) i principu
rastue dospelosti (pasiva) u apsolutnimn i relativnim brojevima
45.
7. Neto obrtni fond 62.
8. Neto obrtna sredstva 62.
9. Jednakost neto obrtnog fonda I neto obrtnih sredstava 62.
POGLAVLJ E V . ANALIZA POSTOJEEG PROIZVODNOG PROGRAMA I
ALTERNATIVNO ODLUIVANJE

10. Rentabilitet proizvoda u postojeem asortimanu 165.
11. Rentabilnost proizvoda dodatne jedinice proizvoda 166.
12. Obraun dodatnog dobitka na bazi alternative limitirajueg faktora
mainskog kapaciteta.
167.
13. Obraun trokova za sluaj prozvoditi proizvod 177.
14. Komparativna analiza trokova za sluaj kupovati I za sluaj proizvoditi
proizvod
178.
15. Kontribucioni dobitak kao kriterijum za eliminisanje nerentabilnih proizvoda
iz postojeeg asortimana
181.
16. Dobit preduzee posle eliminisanja proizvoda koji imaju gubitak 181.
17. Dobit preduzea posle eliminisanja proizvoda G iz postojeeg asortimana 182.
18. Dobit preduzea posle eliminisanja proizvoda B iz asortimana preduzea 182.
19. Mogui novi proizvodi sa prodajnom cenom i strukturom cene kotanja 186.
20. Izbor novog proizvoda na osnovu doprinosa proizvdnji 187.
POGLAVLJ E D. KONKRETAN PRIMER FINANSIJ SKE ANALIZE I ALTERNATVNOG
ODLUIVANJA SA EFEKTIMA PROMENA NA LIKVIDNOST PREDUZEA LUK-
21. Komparativni pregled bilansa stanja firme LUK-KOMPENZATORI A.D.
191.
22. Komparativni pregled bilansa uspeha firme LUK-KOMPENZATORI A.D.
194.
261
23. Komparativni pregled bilansa stanja pomou rauna pokria firme LUK-
KOMPENZATORI A.D. Loznica za period 2002-2008.godine
196.
24. Komparativni pregled opeg racia likvidnosti za firmu LUK-
198.
25. Komparativni pregled racia reducirane likvidnosti za firmu LUK-
199.
26. Komparativni pregled racia novane likvidnosti za firmu LUK-
200.
27. Komparativni pregled opeg racia strukture izvora finansiranjai za firmu
LUK-KOMPENZATORI a.d. Loznica u periodu 2002.-2008.
201.
28. Komparativni pregled racia uea pozajmljenih izvora finansiranja u
ukupnim korienim izovrima finansiranja za firmu LUK-
202.
29. Komparativni pregled racia obrta potraivanja od kupaca i proseno vreme
naplate potraivanjai za firmu LUK-KOMPENZATORI a.d. Loznica u
periodu 2002.-2008.
203.
30. Komparativni pregled racia obrta ukupne imovine za firmu LUK-
204.
31. Komparativni pregled racia obrta obaveza prema dobavljaima za firmu
205.
32. Komparativni pregled stope poslovnog dobitka za firmu LUK-
206.
33. Komparativni pregled stope neto dobitka za firmu LUK-
206.
34. Tabela br.34. Komparativni pregled profitne mare za firmu LUK-
207.
35. Komparativni pregled stopa prinosa na sopstveni kapital za firmu LUK-
208.
36. Komparativni pregled neto obrtnog fonda i neto obrtnih sredstava firme
210.
37. Komparativni pregled Cash Flow-a analize firme LUK-
213.
38. Komparativni pregled FANDS FLOW analize firme LUK
215.
39. Komparativni pregled poslovnog i finansijskog leverage firme LUK
217.
40. Komparativni pregled Z-score modela LUK KOMPENZATORIA.D.
Loznica za period 2002-2008.
220.
41. Rentabilnost proizvoda firme LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica 224.
42. Rentabilnosti proizvoda dodatne jedinice proizvoda firme LUK-
231.
43. Kontribucioni dobitak dodatne jedinice proizvoda po jedinici uloenih
obrtnih sredstava firme LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica
233.
44. Rentabilnost proizvoda firme LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica posle
sniavanja cena
235.
45. Obraun trokova za sluaj prozvoditi proizvod 239.
46. Komparativna analiza trokova za sluaj kupovati i za sluaj proizvoditi
proizvod
239.
47. Rentabilnost proizvoda postojeeg asortimana firme LUK-
241.
48. Kontribucioni dobitak kao kriterijum za odluku eliminisanja ili zadravanja
proizvoda kape i danca iz postojeeg asortimana
241.
49. Mogui novi proizvodi sa prodajnom cenom i strukturom cene kotanja 245.
50 Izbor novog proizvoda na osnovu doprinosa proizvdnji u firma LUK 245.

262
SLIKE

Broj Naziv slike Strana
POGLAVLJ E B. FINANSIJ SKA ANALIZA

1. Nosioci profitabilnosti i rasta firme 32.
POGLAVLJ E V. ANALIZA POSTOJEEG PROIZVODNOG PROGRAMA I

2. Multidimenzionalni pristup trokovima 83.
3. Sistemi za obraun trokova 95.
4. Sistemi obrauna trokova(V:S procentualno uee) 98.
5. Periodizacija trokova prema sistemu obrauna po stvarnim trokovima 104.
6. Standardni trokovi kao kontrolno - upravljaki instrument 115.
7. Periodizacija trokova prema sistemu obrauna po standardnim trokovima 115..
8. Periodizacija trokova prema sistemu obrauna po varijabilnim trokovima 121.
9. Najei razlozi za autsorsing 169.
10.
Koraci u uvoenju autsorsinga 170.

GRAFIKONI

Broj NAZIV GRAFIKONA
Strana
POGLAVLJ E V. ANALIZA POSTOJEEG PROIZVODNOG PROGRAMA I

1. Grafikon rentabiliteta 153.
2 Grafiki prikaz take pokria preko ukupnih vrednosti 160.
3 Maksimiranje profita, uz zadatu cenu 161.
4. Maksimiranje profita, uz promenu cene 162.
POGLAVLJ E D.KONKRETAN PRIMER FINANSIJ SKE ANALIZE I ALTERNATVNOG
ODLUIVANJA SA EFEKTIMA PROMENA NA LIKVIDNOST PREDUZEA LUK-
5 Prag rentabilnosti lukova firme LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica 225.
6. Prag rentabilnosti Ekscentrinih i Koncentrinih redukcija firme LUK-
226.
7. Prag rentabilnosti T komada firme LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica 227.
8. Prag rentabilnosti Kape - Danca firme LUK-KOMPENZATORI A.D. Loznica 228.
9. Prag rentabilnosti Kompenzatora firme LUK-KOMPENZATORI A.D.
Loznica
229.
10. Maksimiranje profita, uz zadatu cenu lukova 234.
11. Maksimiranje profita, uz promenu cene 236.

263
FINANSIJ SKI IZVETAJ I

-Izvetaj o bonitetu za javne nabavke BON-J N za 2002.,2003.,2004.,godinu
izdat 21.04.2005. od strane NARODNE BANKE SRVIJ E, CENTAR ZA BONITET
obim 13 strana
- Izvetaj o bonitetu za javne nabavke BON-J N za 2003.,2004.,2005.,godinu
obim 15 strana
-Izvetaj o bonitetu za javne nabavke BON-J N za 2004.,2005.,2006.,godinu
obim 10 strana
obim 9 strana
obim 9 strana

vrste G o d i n e
Bilans
stanja
2002. 2003 2004 2005 2006 2007 2008
Bilans
uspeha
2002. 2003 2004 2005 2006 2007 2008
Izvetaj o
tokovima
gotovine
2002. 2003 2004 2005 2006 2007 2008
Statistiki
aneks
2002. 2003 2004 2005 2006 2007 2008
264

MRR - Optimalni Proizvodni Program U Funkciji Povećanja Likvidnosti I Poboljšanja Fin

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MRR - Optimalni Proizvodni Program U Funkciji Povećanja Likvidnosti I Poboljšanja Fin

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

U N I V E R Z I T E T S I N G I D U N U M

You might also like