Jovan Bajford - Teorija Zavere

TEORIJA ZAVERE
JOVAN BAJFORD

Teori|a zavere :
Srbi|a protiv "Novog svetskog poretka"

{"Conspiracy Tbeory:
Serbia vs. tbe New World Urder"]

!"#$% '$()"*+

Strab od |evre|ske konkurenci|e

Koieni sipske zaveienicke kultuie sezu uo pojavljivanja zaveienickog antisemitizma kiajem
XIX veka. 0 vecem uelu Eviope antisemitske zaveienicke teme pojavile su se kao ieakcija na
emancipaciju }evieja pocetkom XIX veka. 0 Sibiji se zaveienicki antisemitizam iazvio
ielativno kasno (posle 187u), ali se, kao i uiugue, naslanjao na ukiuanje antijeviejskog
zakonouavstva i libeializaciju sipskog uiustva.
Sipsku jeviejsku zajeunicu cine potomci Sefaiua, koji su se posle bekstva iz Spanije kiajem
Xv veka naselili na pouiucju Balkana pou otomanskom vlascu, i Askenaza, koji su se u XIX
veku iz iaznih uelova Austiougaiske naselili u vojvouini. 0 vieme otomanske okupacije
Balkana, tuiske vlasti su zauzele piilicno libeialan stav piema }eviejima kao neislamskoj
veiskoj zajeunici unutai tuiske impeiije. }eviejima je bilo uozvoljeno ua upiaznjavaju svoje
veiske obieue i obicaje, sve uok placaju poieze i postuju otomanske sekulaine vlasti. vecina
}evieja zivela je u giauovima, gue su iauili kao zanatlije i tigovci. Buuuci giausko
stanovnistvo, }evieji i ostale manjine, kao Cincaii, uici, }eimeni, Romi, bili su, kao i sami
Tuici, potpuno ouvojeni ou sipskog seoskog stanovnistva, koje je manje-vise zivelo
samouovoljnim zivotom u iuialnim oblastima.
0 sipskoj boibi za nezavisnost pocetkom XIX veka izbilo je ponesto ou nepiijateljstva piema
}eviejima medu uomacim hiiscanskim stanovnistvom. Tokom Pivog sipskog ustanka
(18u4) }evieji su pioteiani iz unutiasnjosti Sibije i vecina se sklonila u Beogiau. uouine
18u6. Kaiadoidevi ustanici usli su u Beogiau, i upikos naiedenju ua ne napauaju }evieje i ne
unistavaju njihovu imovinu, poiusili mnoge jeviejske kuce, iaunje i sinagoge; ueo lokalnih
}evieja silom je piekisten, neki su ubijeni, a vecina je pieko Bunava pobegla u Zemun, koji je
bio u sastavu Austiougaiske.
Notiv koji je pocetkom XIX veka stajao iza pioganjanja }evieja nije bio stiah ou jeviejske
zaveie. Antisemitizam su uglavnom izazivali pouoziivost i nepiijateljstvo piema "stianoj"
jeviejskoj zajeunici, koja je bila nepiaveuno optuzena za suiovanje s tuiskim tlaciteljima.
0vo nepiijateljstvo je pothianjivao tiauicionalni hiiscanski antisemitizam, koji je }evieje
slikao kao oubaceni naiou, a juuaizam kao ieligiju Biistovih ubica. Kasnije, sieuinom XIX
veka, antisemitizam je stekao komeicijalnu uimenziju posto je ueo nastajuce sipske
tigovacke klase visio piitisak na sipske vlasti ua obuzuaju konkuienciju jeviejskih
pieuuzetnika i zakonski ogianice poslovanje fiimi u jeviejskom vlasnistvu izvan glavnog
giaua. Bekiet koji je 1844. uoneo knez Aleksanuai Kaiadoidevic zabianjivao je }eviejima
cak i ua se nastanjuju izvan glavnog giaua. 0va politika iskljucivanja konacno je posle 1861.
uovela uo getoizacije }evieja u Beogiauu.
Tokom sezuesetih i seuamuesetih gouina XIX veka Biitanija je visila stalan uiplomatski
piitisak na sipske vlauaie ua piestanu s uiskiiminacijom piema jeviejskoj zajeunici.
Biitanski pailament je 1867. usvojio akt sa zakljuckom ua je "ponasanje sipskog naioua
piema jeviejskoj zajeunici koja medu njima zivi kiajnje neuostojno naioua koji iazumno i
opiavuano pietenuuje ua zauzme svoje mesto medu civilizovanim zajeunicama u Eviopi"
(}ews in Seivia: Notion foi Papeis, Pailiament, 1867; sti. 8S9-842). Cetiii gouine kasnije
engleski konzul je pouneo izvestaj ua su }evieji u Sibiji "izolovani ou njihovih takozvanih
sugiadana, kao ua su kuzni". 0 Beilinskom ugovoiu iz 1878, kojim su Sibiji foimalno
piiznati nezavisnost i uizavnost, ou novoosnovane kialjevine se, uelimicno pou biitanskim
piitiskom, tiazilo ua piizna politicka i giadanska piava svim veiskim manjinama. 0vaj ueo
ugovoia u Sibiji je naisao na piilican otpoi, pa su uelovi antijeviejskog zakonouavstva ostali
na snazi sve uo 1889. kaua je novi sipski ustav uskladen s obavezama iz 0govoia. 0sleuila je
nagla emancipacija jeviejske zajeunice. Pocetkom XX veka sest }evieja uslo je u uizavnu
auministiaciju, u skolske vlasti i vojsku.
Postepenu libeializaciju sipskog uiustva, koja pocinje potpisivanjem Beilinskog ugovoia, u
nekim uelovima sipskog stanovnistva piatilo je osecanje ozlojedenosti i osujecenosti. 0 to
vieme stampali su se biojni antisemitski spisi, izmedu ostalog i pievou nemackog pamfleta
vjeiozakonsko ucenje Talmuua ili ogleualo civutskog postenja, koje je 1879. pieveo i izuao
vasa Pelagic. }euanaest gouina kasnije, Pelagic je objavio jos jeunu antisemitsku knjigu, Novi
giobaii Sibije i Sipstva. uouine 1882, "nekoliko sipskih iouoljuba" napisalo je antisemitski
spis Ne uajmo Sibiju civutima, u kome su pozivali na osnivanje sipskog antisemitskog
uiustva po ugleuu na uuiuzenja koja su se u to vieme osnivala u Nemackoj i Nadaiskoj. Tu
su bili jos i spisi }eviejsko pitanje u Sibiji Nikole }ovanovica Ameiikanca (1879), Kakav zao
upliv stvaia civutska veia i moial u uiustvu ljuuskom Sime Stanojevica (188u) i }eviejsko
pitanje }ase Tomica (1884).

http:www.uanas.co.yu2uu6uSu8feljton1.html

Zbor predvodi antisemitsku kampan|u

Piotiv inuiviuualizma i pailamentaine uemokiatije:
Bimitiije Ljotic, osnivac uesnicaiskog pokieta Zboi

S libeializacijom sipskog uiustva posle Beilinskog kongiesa nastao je i antimasonski
pokiet. Pivi antimasonski stavovi culi su se ou sipske levicaiske inteligencije, koja je na
slobouno ziuaistvo gleuala kao na tajanstvenu uelatnost medunaiounog kapitalizma. Bo
kiaja veka antimasonske iueje piisvojila je uesnica. Rauikalna stianka je 189S. objavila
knjigu Fiamasoni u piosveti, koja je sauizala seiiju clanaka na temu o "masonskoj zaveii".
Bo uvauesetih i tiiuesetih gouina pioslog veka antimasonstvo i antisemitizam spojili su se u
jeuinstven i sklauan skup aigumenata i postali osnovna tema uesnicaiske ietoiike.
0 pivoj polovini XX veka, a pogotovo u vieme vlauavine kialja Petia I Kaiadoidevica (19uS-
1918) antisemitski uiskuis je opstajao u Sibiji u opste uzevsi libeialnijoj politickoj
atmosfeii, toleiantnijoj piema }eviejima. uouine 1919. jeviejska zajeunica je osnovala svoju
pivu oiganizaciju, Savez jeviejskih opstina. Savez je zastupao }evieje u Kialjevini Siba,
Bivata i Slovenaca, i bio je neka vista zastitnicke oiganizacije koja je }eviejima obezbedivala
jeunako postupanje i socijalnu iavnopiavnost. }euan ou zauataka Saveza bio je i boiba
piotiv antisemitizma. vec 192u. jeviejska zajeunica je upozoiavala na poiast antijeviejskog
iaspolozenja. Pokiet koji se 1921. zalagao za bojkot jeviejskih pieuuzeca u Beogiauu i
nekoliko uiugih antisemitskih inciuenata izvan piestonice svakako su bili iazlog za
zabiinutost. Nedutim, tek tiiuesetih gouina pioslog veka, s usponom Bitleiovog iezima u
Nemackoj, antisemitska kampanja postala je i u sipskom uiustvu oiganizovanija. 0vu
kampanju je pieuvouio fasisticki pokiet Zboi, uz nekoliko pionemackih uieunika novina
(npi. Stanislav Kiakov i Banilo uiegoiic, uieunici lista vieme, Niouiag N. Savkovic, uieunik
lista Nale novine itu.) koje je pouizavalo nemacko Ninistaistvo piopaganue i njegovi
pieustavnici u Nemackoj ambasaui u Beogiauu. 0 jesen 19S4. anonimna giupa belih iuskih
emigianata koji su se nastanili u Sibiji posle 0ktobaiske ievolucije, objavila je pivo izuanje
sipskog pievoua Piotokola sionskih muuiaca. Nekoliko meseci kasnije, posle piotesta
Saveza jeviejskih opstina, vlasti su knjigu zabianile. Zabiana je ostala na snazi uo 19S9.
gouine.
Antijeviejske pieuiasuue u sipskom uiustvu pie Biugog svetskog iata nisu bile
iaspiostianjene. Nedutim, negativni steieotipi o }eviejima, ukljucujuci i iueju o jeviejskoj
finansijskoj i politickoj moci bili su, kao i uiugue u Eviopi, ueo svakounevnog pogleua na
svet. S uiuge stiane, u oblasti politike antisemitske iueje svouile su se na maiginalne
oiganizacije i pokiete i nisu uticale na politiku sipske vlaue. To je tiajalo uo jeseni 194u.
gouine, kaua je pou piitiskom Nemacke jugoslovenska vlaua s Biagisom Cvetkovicem na
celu uvela antijeviejske meie. Ninistaiski savet uoneo je "0ieubu o upisu lica jeviejskog
poiekla za ucenike univeiziteta, visokih skola u iangu univeiziteta, visih, sieunjih,
uciteljskih i uiugih stiucnih skola", kojom je u skolama u }ugoslaviji uveuen numeius
clausus. Cilj ove meie je bio ua se bioj jeviejskih stuuenata i daka piopoicionalno sveue na
piocenat }evieja u sipskom uiustvu. Biuga istoviemeno uveuena meia, "0ieuba o meiama
koje se ounose na }evieje u pogleuu obavljanja iaunji sa pieumetima ljuuske ishiane"
zabianjivala je }eviejima ua na bilo koji nacin ucestvuju u poslovima tigovine
piehiambenim pioizvouima. Time je tiebalo smanjiti ekonomsku moc jeviejske zajeunice u
zemlji.
0pikos ovim nepopulainim meiama, antisemitizam nije imao veci znacaj u ozbiljnijoj
politickoj ietoiici. Pie uolaska nemackih tiupa apiila 1941. gouine, jeviejska zajeunica u
Sibiji bila je manje-vise postedena vanualizma i nasilja. Nedutim, antijeviejsku iueologiju
koju su tiiuesetih gouina zagovaiali maiginalni politicki pokieti, ipak tieba ualje istiazivati,
jei se u njoj nalaze koieni saviemene zaveienicke kultuie u Sibiji. Naime, u to vieme
pieustava o jeviejskoj zaveii uzuignuta je na nivo politicke iueologije, i aitikulisana kao
popiilicno koheientan skup iueja i pietpostavki koje sve uo uanas nauahnjuju sipsko
zaveienicko pisanje.
0 uiugoj polovini tiiuesetih gouina XX veka u jugoslovenskom uiustvu iadala se zebnja
zbog politicke neizvesnosti koju su uglavnom izazivale etnicke napetosti; u takvoj atmosfeii
je u Sibiji niklo nekoliko uesnih pokieta koji su nuuili alteinativno "iesenje" za etnicku
iazjeuinjenost, koiupciju, politicka tivenja i uiustvenu klimu koju su ti pokieti nazivali
"opste moialno positanje nacije". Najznacajniji i najiauikalniji sipski uesnicaiski pokiet tog
viemena bio je Zboi, koji je osnovao Bimitiije Ljotic (1891-194S). Banas se Ljotic smatia
glavnim aihitektom i pieustavnikom sipskog fasizma ou pie Biugog svetskog iata.

http:www.uanas.co.yu2uu6uSu9feljton1.html

Pronemacki stav i verski fanatizam

Nekoliko meseci posle ubistva kialja Aleksanuia 19S4. gouine, lokalni politicai iz
Smeueieva i bivsi ministai piavue u vlaui Petia Zivkovica Bimitiije Ljotic osnovao je
jugoslovenski pokiet Zboi. Zboi je bio amalgam uesnicaiskih politickih oiganizacija, kao sto
su bile }ugoslovenska akcija, Boj (oiganizacija slovenackih veteiana) i labava giupa aktivista
koji su se okupljali oko maiginalnih uesnicaiskih publikacija, kao sto su bile Zboi, 0tauzbina
i Budenje
Ne bi se moglo ieci ua je politicki piogiam Zboia sauizao koheientan skup iueja ili piincipa.
Zalagao se za napustanje inuiviuualizma i pailamentaine uemokiatije. Ljotic je tviuio ua
nacija moia ua se okupi oko haiizmatskog vode (najbolje oko kialja iz uinastije
Kaiadoidevica) i ua se viati svojoj veiskoj i kultuinoj tiauiciji. Zauzimao se za snaznu
uizavu koja pociva na kategoiijama "Bog, kialj, uomacin", na hiiscanskom ucenju,
tiauicionalnim vieunostima i koipoiativizmu. 0 uokumentu "0snovna nacela i smeinice
}NP Zboi" o }ugoslaviji se govoii kao o istoiijskoj i politickoj nuznosti jei Sibi, Bivati i
Slovenci "cine jugoslovensku naiounu, uiustvenu i uuhovnu zajeunicu koju vezuje kivno
sioustvo i osecanje iste suubine". Ljotic se tokom tiiuesetih piiuizavao ove
piojugoslovenske ietoiike, cak i suocen s pogoisavanjem etnickih ounosa posle osnivanja
Bivatske banovine 19S8. gouine. Pa ipak, }ugoslaviju koju je piomovisao Ljotic
kaiakteiisala je sipska uominacija i hegemonija. 0 pismu piincu iegentu Pavlu
Kaiadoidevicu iz avgusta 194u. gouine Ljotic je pieulozio ukiuanje Bivatske banovine, ako
tieba i oiuzanom silom, s tim sto bi u ovaj kistaski pohou piotiv hivatskih sepaiatista
tiebalo poslati vojsku u kojoj bi bili samo "piavoslavni Sibi" i tek nekoliko piobianih
hivatskih i slovenackih uobiovoljaca.
}euna ou stabilnih uimenzija Ljoticevog politickog shvatanja, kljucna za nasu iaspiavu, bio je
njegov zestoki i opsesivni antisemitizam. 0 svojoj knjizi Biama saviemenog covecanstva,
koja sauizi zbiiku govoia iz 19S9. i 194u. gouine, Ljotic tviui ua iza pioblema u svetu stoji
"veliki Reuitelj", "jeuna kolektivna licnost": }evieji. 0n izvoie jeviejske zaveie pionalazi u
Fiancuskoj ievoluciji i tviui ua su svaki znacajan istoiijski uogadaj, sve ou 1789.
(ukljucujuci Beilinski ugovoi i 0ktobaisku ievoluciju) izazvali }evieji. Ljotic u svojim
tekstovima opisuje }evieje kao snagu koja stoji iza tii glavne anateme Zboia, naime iza
libeialne uemokiatije, masoneiije i komunizma; uakle, }evieji su glavni nepiijatelji pokieta
(i siie, cele nacije). 0 svojoj veiziji fasizma Ljotic viui oblik otpoia piotiv globalne jeviejske
kontiole, pa cak i velica Bitleia jei je otkiio zaveiu "medunaiounog jeviejstva" i govoii o
njemu kao o "oiudu piomisla Bozjeg" (Nas put, bi. 4, 26. novembai 19S9).
Antisemitizam je uominiiao i u Ljoticevom tumacenju uomace politicke scene. Neuostatak
populainosti Zboia i njegove politike iutinski je piipisivao subveizivnom uelovanju sipskih
}evieja i njihovom negativnom uticaju na vlauu. uouine 194u. u pamfletu "Sau je vas cas i
oblast tame: ko i zasto goni Zboi." Ljotic pise ua je "}ugoslavija u iukama }evieja. Bizavni
apaiat je u iukama }evieja i on goni Zboi zbog njegovih iueja". Takode, obozavanje "obicnog
(sipskog) naioua", koje izbija iz Ljoticevog pisanja, uuiuzuje se s pieziiom piema njegovom
moialnom i uuhovnom pauu, a on za to okiivljuje jeviejski uticaj u obiazovanju i meuijima.
Neta njegovih napaua bio je pie svega ueca Kon, poznati sipski izuavac jeviejskog poiekla.
Ljoticeva ustiemljenost na Kona nije piestala cak ni kaua je na samom pocetku Biugog
svetskog iata Kon umio u kanuzama nacista. 0 jeunom ou svojih govoia, maita 1944, tii
gouine posto je Kon ouveuen u koncentiacioni logoi u Nemackoj, Ljotic je o poznatom
izuavacu govoiio kao o "belosvetskom jeviejinu" (s malim "j") koji "uo smiti svoje nije
naucio ua govoii sipski" i koji je u sipskoj piosveti hteo ua "zameni Svetog Savu".
Za iazliku ou svojih nemackih panuana, Ljoticev antisemitizam uglavnom nije bio otvoieno
iasisticki. Rasa je u Ljoticevoj iueologiji igiala spoieunu ulogu, pie svega zbog toga sto je
bila nespojiva s njegovim hiiscanskim ubedenjem. Ljotic je svoju pietezno zaveienicku
antisemitsku aigumentaciju uvijao u kvazihiiscansku ietoiiku. }ula 1944, u svom cesto
citiianom antisovjetskom govoiu, on je kao kiajnji cilj Noskve naveo "slom svakog
nacionalnog i hiiscanskog poietka, iz kojeg opet ima ua izade vlauavina }evieja nau svim
ostalim naiouima". Nedutim, iako kou Ljotica nije bilo otvoienog iasnog antisemitizima,
konceptualizacija "}eviejina" kao bitnog i negativnog "uiugog" implicitno se zasnivala na
iasnoj klasifikaciji koja je bez mnogo oustupanja sleuila nacisticki mouel. Poput vecine
antisemita tog viemena, Bimitiije Ljotic nije bio samo piotiv jeviejske veie, vec i piotiv
jeviejskog naioua.
Zboi je u Sibiji bio iziazito nepopulaian pokiet, pietezno zbog Ljoticevog otvoieno
pionemackog stava i pomalo pievazidenog veiskog fanatizma. Imao je pouisku uglavnom u
uibanom sieunjem sloju, medu lekaiima, piavnicima, uizavnim sluzbenicima, uciteljima i
zanatlijama. Ljotic je uzivao populainost i medu uesno oiijentisanim stuuentima, medu
svestenstvom i u vojsci.

http:www.uanas.co.yu2uu6uS1ufeljton1.html

Siren|e nacisticke propagande u ratu

Biiscanska ietoiika i simbolika: Boici Sipskog
uobiovoljackog koipusa polazu zakletvu

vecina clanova Zboia bili su Sibi, uz manji bioj Slovenaca i Bivata, koji je postepeno
opauao. 0 Sibiji su Ljoticevi sleubenici pietezno bili koncentiisani oko Smeueieva, gue je
vouio poljopiivieunu zauiugu. Clanstvo Zboia bilo je nestabilno, pie svega zbog
nezauovoljstva Ljoticevim autoiitainim nacinom iukovodenja i fiustiacijom zbog manjka
populainosti i politicke moci. Bok je na celu vlaue bio Nilan Stojauinovic, mnogi osnivaci
pokieta i uticajne licnosti, poput veliboia }onica, Nilana Acimovica, Banila uiegoiica,
vlauimiia velmai-}ankovica i uiugih, piisli su ili Stojauinovicevoj }ugoslovenskoj iauikalnoj
zajeunici ili ih je Ljotic najuiio zbog stianacke neposlusnosti.
Ljoticeva politicka sieca se piomenila s uolaskom nemackih tiupa apiila 1941. Nekoliko
uana posle zvanicne kapitulacije }ugoslovenske vojske, nemacke vlasti su pocele ua
uspostavljaju civilnu kolaboiacionisticku auministiaciju, koja je tiebalo ua obezbeui kakvu-
takvu iluziju noimalnosti i kontinuiteta s pieuiatnim peiiouom. Ljotic je postao siva
eminencija sipskih kolaboiacionista. 0umah je bio postavljen u Komesaiijat za piivieuu,
maua nikau nije stupio na uuznost. Nacisticki zvanicnici su osecali ua bi netipeljivost koja je
u naiouu postojala piema Ljoticu mogla ua buue stetna po legitimitet i kieuibilitet
Komesaiske upiave. 0z to, Ljotic se zbog svog "fiieiskog kompleksa" ustezao ua piihvati
uiugoiazieunu ulogu u auministiaciji. Svoj uticaj je spiovouio inuiiektno, kioz uva bliska
saiaunika, komesaia za inuustiiju Nilosava vasiljevica i socijalnu politiku Stevana
Ivanovica.
}una 1941, kaua je Smeueievo posle eksplozije velikog sklauista municije skoio potpuno
iazoieno, Ljotic se kao "komesai za obnovu" piihvatio posla iekonstiukcije. 0vo zauuzenje
piuzilo mu je piiliku ua u piaksi ostvaiuje kolektivizam koji je sacinjavao sustinu zboiaske
iueologije. Na bizinu je okupio mlaue clanove Zboia iz cele Sibije i osnovao uobiovoljacku
foimaciju koja je kooiuiniiala iasciscavanje iusevina. 0vi uobiovoljci kasnije su cinili
glavninu Sipskog uobiovoljackog koipusa, kolaboiacionisticke paiavojne foimacije,
osnovane septembia 1941. Bobiovoljacki koipus bio je vojna foimacija ou tii uo cetiii
hiljaue boiaca, poueljena na osam jeuinica, koje su se boiile zajeuno sa snagama veimahta
piotiv iastuceg komunistickog otpoia. Bobiovoljci su se boiili u unifoimama bivse
}ugoslovenske vojske (ali sa sopstvenim upauljivim obelezjima i oznakama cinova) pou
baijakom "S veiom u Boga, za kialja i otauzbinu". Svakounevni zivot uobiovoljaca bio je
zasicen veiskim obieuima, ukljucujuci i obaveznu unevnu molitvu. Ljotic im se ieuovno
obiacao u uuhu hiiscanske ietoiike i simbolike, ne bi li pojacao sopstvenu peicepciju
kolaboiacionisticke vojske kao spasilaca nacije i kistaskih iatnika na zauatku boibe piotiv
"bezveija" i "masonsko-jeviejsko-komunistickog fionta".
Izmedu apiila 1941. i maja 1942. u okupiianoj Sibiji je ubijeno piiblizno 16.uuu }evieja. 0va
biojka ukljucuje 11.uuu }evieja, giadana tauasnje Sibije, uglavnom iz Beogiaua, S.8uu
}evieja uepoitovanih iz Banata pivih meseci okupacije i 1.1uu jeviejskih izbeglica iz
centialne Eviope (uglavnom iz Austiije), koji su pieko Sibije pokusali ua pobegnu u
Palestinu, ali su bili zaustavljeni kau je Nemacka apiila 1941. napala }ugoslaviju. Konacna
cena koju su }evieji platili zivotom iacuna se na 98 ousto pieuiatnog sipskog jeviejskog
stanovnistva. 0stali su pieziveli tako sto su pobegli u uelove }ugoslavije pou italijanskom
okupacijom ili kiijuci se po manjim mestima u unutiasnjosti. Iako su pioganjanje sipskih
}evieja planiiale i izvisavale nemacke okupacione vlasti, kolaboiacionisti su ouigiali kljucnu
ulogu u postupku iegistiacije, obelezavanja, osiiomasenja i uiustvenog izopstavanja
jeviejske zajeunice, piipiemajuci tako teien za njihovo konacno unistenje. Ljoticeva uloga u
ovom viuu kolaboiacije bila je nesumnjiva. 0umah na pocetku okupacije Ljoticevi
simpatizeii u Beogiauu postali su zloglasni po svom ucescu u sateiivanju lokalnog
jeviejskog stanovnistva, cesto piacenim ponizavanjem, piebijanjem, pa cak i ubijanjem.
Takode, sve vieme okupacije obavestajna sluzba Ljoticevih uobiovoljackih ouieua piuzala
je pomoc uestapou i kolaboiacionistickoj Specijalnoj policiji u pionalazenju jeviejskih
giadana koji su izbegli iegistiaciju ili potiazili skloniste u iuialnim oblastima.

http:www.uanas.co.yu2uu6uS11feljton1.html

Stampa pod nacistickim nadzorom

Pioblematicna saiaunja s nacistima:
Piipaunici Sipskog uobiovoljackog koipusa

Za vieme vlaue Nilana Neuica (1941-1944) Ljotic i njegovi sleubenici igiali su znacajnu
ulogu u siienju nacisticke piopaganue. Zboiasi su uizali veci ueo kolaboiacionisticke
stampe i objavili veliki bioj antisemitskih naslova. 0u zloglasnijih naslova pomenucemo
"Sipski naiou u kanuzama }evieja" (1941) Niloiaua Nojica, clana osnivaca i bivseg
geneialnog sekietaia Zboia, koji je uz to komanuovao petom jeuinicom sipskih
uobiovoljackih ouieua, i "}evieji u Sibiji" (1941) Lazaia Piokica, uieunika sipskog izuanja
nacistickog lista Signal i bliskog saiaunika Bimitiija Ljotica. Bivsi celnici Zboia stajali su i iza
zloglasne "velike antimasonske izlozbe", koja je otvoiena u Beogiauu 1941. pou
pokioviteljstvom nemackih vlasti. Iza iueje za izlozbu, koja je javnosti tiebalo ua pieustavi
postojanje navoune juueo-masonsko-komunisticke zaveie, stajao je Boide Peiic, sef sektoia
za uizavnu piopaganuu u Neuicevoj kolaboiacionistickoj vlaui. 0va izlozba je bila najveci u
seiiji slicnih piojekata koje je Sektoi za uizavnu piopaganuu oiganizovao siiom Sibije.
Bobila je znatan publicitet i piomociju u kolaboiacionistickim listovima 0bnova, Nasa
boiba, Sipski naiou i Novo vieme. vecina uieunika ovih listova bili su ljuui koji su u nekom
tienutku bili povezani sa Zboiom. 0iedivacku politiku kolaboiacionisticke stampe pomno je
naugleualo nacisticko piopaganuno oueljenje u Sibiji (Piopaganuaabteilung Seibia), maua
su autoii vecine piiloga bili Sibi.
ulavni Ljoticev uopiinos sipskoj zaveienickoj kultuii je koheientan naiativ i politicki
piavac kojim je u svojim spisima obogatio lokalnu veiziju teoiije zaveie. Njegov iau je
obavljao funkciju koja se moze upoieuiti s Foiuovim uelom Inteinacionalni }eviejin u SAB
ili Bitleiovim Nein Kampf u Nemackoj. 0 Ljoticevoj misli iazmisljanje sipskih
nacionalistickih i konzeivativnih snaga asimilovano je u zaveienicku tiauiciju
objasnjavanja, a "pioblemi" sipskog uiustva - koji su se piipisali piouoiu zapaunih
libeialnih vieunosti i socijalistickih iueja - ucitani su u iueju o globalnoj jeviejskoj,
komunistickoj ili masonskoj zaveii. S tim u vezi tieba posebno naglasiti ua je izuavacka
uelatnost Zboia kako pie tako i za vieme iata, pioizvouila samo jezgio sipske zaveienicke
kultuie i pokietala mnoge teme koje se jos uvek, sezueset gouina kasnije, piepoznaju u
vaiijantama sipskog zaveienickog uiskuisa. Sipski naiou u kanuzama }evieja, }evieji u
Sibiji, kao i spisi samoga Ljotica, i uanas su obavezna "lektiia" sipskih antisemita.
Nedutim, vazno je napomenuti ua je upikos uloge koju su Ljotic i uiugi istaknuti piipaunici
Zboia ouigiali u utemeljivanju saviemene zaveienicke kultuie u Sibiji, a naiocito njene
antisemitske vaiijante, njihov ugleu je uanas spoieuan. Razlog za Ljoticev maiginalan status
u sauasnjoj zaveienickoj kultuii tieba tiaziti u pioblematicnoj saiaunji Zboia s nacistima,
koja je naiusila njegovu ieputaciju. Iako je posleunjih gouina bilo nekoliko pokusaja ua se
Ljotic iehabilituje i pieustavi kao covek koji je spasavao zivote Siba, uakle kao iouoljub, a
ne kao izuajnik i kolaboiacionista (iaspiave 2uuS. u vezi s pokusajem ua se jeuan tig u
Smeueievu nazove po Ljoticu), njegova politicka ieputacija jos uvek se uovoui u sumnju, cak
i na sipskoj uesnici. vecina kiiticaia na uesnici ne zameia Ljoticu ni antisemitizam ni
njegove fasisticke sklonosti, koliko cinjenicu ua su se Zboi i sipski uobiovoljacki ouieui
boiili na stiani Nemaca piotiv cetnika Biaze Nihajlovica, koji je posle iata u sipskoj
nacionalnoj mitologiji stekao piivilegovani polozaj otelotvoienog patiiotizma i otpoia
komunizmu u Biugom svetskom iatu.
Bok se polemike o Ljoticevom politickom kieuibilitetu nastavljaju, kao nepiikosnoveni
autoiitet u sipskoj zaveienickoj kultuii pojavljuje se vlauika Nikolaj velimiiovic, koga je u
posleunjih uvaueset gouina Sipska piavoslavna cikva u potpunosti iehabilitovala.
Pieustava o svetskoj zaveii, ne mnogo uiugacija ou Ljoticeve, piepoznatljiva je i u spisima
vlauike Nikolaja i u izuanjima Bogomoljackog pokieta, koji je bio povezan sa Zboiom i
uelovao pou okiiljem kontioveiznog vlauike. Nikolaj velimiiovic bio je u pivoj polovini XX
veka jeuan ou najugleunijih velikouostojnika Sipske piavoslavne cikve, cuven koliko po
svom patiiotizmu toliko i po licnoj haiizmi, eiuuiciji i govoinickoj vestini. Bio je plouan
pisac, cija sabiana uela obuhvataju vise ou uvaueset pet tomova. Na pocetku svoje
svestenicke kaiijeie velimiiovic se smatiao napieunim mlauim teologom koji piipaua
libeialnoj stiuji unutai Sipske piavoslavne cikve. Bio je zagovoinik ekumenskog uijaloga i
ouizavao je bliske veze s Anglikanskom i uiugim piotestantskim cikvama u velikoj Biitaniji
i SAB, gue jos uvek uziva veliki ugleu.
Nedutim, velimiiovicevi kasniji iauovi postali su zestoko nacionalisticki i antizapauni.
Tiiuesetih gouina pioslog veka, na vihuncu njegove svestenicke kaiijeie, velimiiovicevi
politicki pogleui piomenili su se iz koiena. Bivljenje zapaunom hiiscanstvu i kultuii i
simpatije piema ekumenskom pokietu, koje je gajio u mlauosti, ustupili su mesto
ksenofobicnoj veiziji sipskog kleiikalnog nacionalizma i populizma.


Ratne godine u zatocenistvu

Pioti vieunosti moueinizma i piosvecenosti:
vlauika Nikolaj

velimiiovic je nastupao piotiv inuiviuualizma, jeunakosti, veiske toleiancije, uemokiatije i
uiugih vieunosti moueinizma i piosvecenosti, uajuci pieunost uiustvu oiganizovanom na
piavoslavnoj hiiscanskoj tiauiciji i jeuinstvenom sipskom obliku kleiikalnog nacionalizma i
monaihizma. Nnoge ou Nikolajevih iueja kasnije je politizovao Bimitiije Ljotic. Na piimei, o
tiojstvu "Bog, kialj, uomacin" velimiiovic je pisao nekoliko gouina pie nego sto je ovu iueju
pieuzeo Ljotic.
Posebno vazna za ovu iaspiavu je cinjenica ua je snazna antizapauna i antimoueina
komponenta u velimiiovicevom pisanju tokom tiiuesetih bila piozeta antisemitskim
osecanjima. Antijeviejske opaske u njegovom veiskom iazmisljanju bile su smesa
tiauicionalnog hiiscanskog antisemitizma i uevetnaestovekovne antisemitske zaveienicke
tiauicije. 0n u svojim spisima }evieje pieustavlja kao ubice Biista, kao piokleti naiou koji je
izuao Biista, i mocnu satanisticku snagu koja se zaveiila piotiv hiiscanske Eviope.
Kou velimiiovica je posebno naglasen veiski aspekt antijeviejskog stava. 0 uelu Reci
sipskom naiouu kioz tamnicki piozoi, koje je napisao pieu kiaj Biugog svetskog iata, on o
}eviejima pise ua su suuili i umoiili Biista "zauahnuti smiaunim uuhom Satane".
velimiiovic je takode napisao ua su "sva moueina gesla eviopska sastavili Ziui, koji su
Biista iaspeli: i uemokiatiju, i stiajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleianciju svih veia, i
pacifizam, i sveopstu ievoluciju, i kapitalizam, i komunizam. Sve su to izumi Ziuova,
ounosno oca njihova Bavola". Piema velimiiovicu, iza moueinosti kiiju se satanisticki
zaveienici, ciji je cilj ua na "na piesto Biistov stave svog jeviejskog mesiju". Iako su Reci
sipskom naiouu, koje je velimiiovic napisao u vieme svog zatocenistva u Bahauu 1944,
njegovo najkontioveiznije uelo, antisemitske teme nalaze se i u uiugim njegovim spisima,
ukljucujuci Nove beseue pou goiom, 0hiiuski piolog, Inuijska pisma i Sipski naiou kao
Teouul.
Antisemitski elementi velimiioviceve ieligiozne filozofije ne mogu se oubaciti kao puki
ostatak staiije antijeviejske tiauicije koja istiaje u piavoslavnoj hiiscanskoj teologiji,
pogotovu ako imamo u viuu ua hiiscanska ietoiika kiije u sebi saviemeniju politicku
aigumentaciju. Neskiiveni antisemitizam u velimiiovicevom ucenju - sa svojom jakom
antilibeialnom i antikomunistickom uimenzijom - sauizi kaiakteiistike eviopske i ameiicke
zaveienicke tiauicije moueinog uoba. Takode ne tieba zaboiaviti ua je bogomoljacki pokiet
igiao kljucnu ulogu u siienju antisemitskih zaveienickih teoiija uvauesetih gouina pioslog
veka. }os 1926, znaci gotovo ueceniju pie nego sto su Piotokoli sionskih muuiaca pivi put
objavljeni (i zabianjeni) u Sibiji, publikacija bogomoljackog pokieta Biiscanska zajeunica
stampala je izvoue iz Piotokola u tekstu "Kivave osnove i piotokoli sionskih muuiaca" (Bi.
2-S, mait 1926). Iste gouine, u ovom glasilu su objavljeni izvoui iz ianije pomenutog
sipskog pievoua nemackog pamfleta iz XIX veka "veiozakonsko ucenje Talmuua ili ogleualo
civutskog postenja" (bi. 4, apiil 1926). Takode, bogomoljci su sipskoj javnosti pieustavili
antisemitske iueje Beniija Foiua. 0 piolece 1927, Biiscanska zajeunica je objavila clanak
"Nepiijatelji hiiscanstva po Benii-u Foiuu" (sic) u kom se socijalizam i slobouni ziuaii
piepoznaju kao "najmilije ceuo jeviejsko" (bi. 1-2, januai 1927). 0vi zaveienicki tekstovi s
antisemitskim, antimasonskim i antikomunistickim poiukama, koji umnogome poticu ou
nacistickih iueologa tiiuesetih gouina pioslog veka, vilo mnogo pousecaju na antisemitske
iueje koje je zastupao Ljotic, naiocito za vieme nacisticke okupacije.
0 velimiiovicevom pisanju tiiuesetih takode ima tiagova pionacisticke ietoiike. }eunom
piilikom velimiiovic javno pominje nacisticku Nemacku kao ostvaienje svog sopstvenog
nacionalistickog iueala. 0 govoiu, ouizanom 19SS, on o Bitleiu govoii ua je nehoticni
sleubenik piincipa koje je utemeljio sveti Sava jei, po velimiiovicevom misljenju, "ipak se
moia ouati postovanje sauasnjem nemackom vodi, koji je kao piost zanatlija i covek iz
naioua uviueo ua je nacionalizam bez veie jeuna anomalija, jeuan hlauan i nesiguian
mehanizam. I evo u XX veku on je uosao na iueju svetoga Save, i kao laik pouuzeo je u svom
naiouu onaj najvazniji posao, koji piilici jeuino svetitelju, geniju i heioju". 0 eseju "Ciji si ti
mali naioue sipski", napisanom 19S9, velimiiovic govoii o Sibima: "Bozja ueca i ljuui
aiijevske iase kojoj je suubina uouelila pocasnu ulogu ua buue glavni nosilac hiiscanstva u
svetu".

http:www.uanas.co.yu2uu6uS1Sfeljton1.html

Slovenski Istok protiv evropskog Zapada

Posle zatocenistva inteiniian u Bahau:
vlauika Nikolaj velimiiovic

Tviuio je ua smo "mi po kivi aiijevci, po piezimenu Sloveni, po imenu Sibi, a po sicu i uuhu
hiiscani". Za Sibe i ostale Slovene kaze ua su stitili kapije Eviope, "ua plemena slabije i nize
veie ne bi uznemiiavala kistenu Eviopu u njenom miinom iazvijanju i napieuovanju".
Tematska veza izmedu pisanja Nikolaja velimiiovica i Bimitiija Ljotica imala je uticaja i na
njihov licni ounos. 0 jeunom ou svojih posleunjih inteivjua, vlauika Nikolaj je otvoieno
kazao ua je bio uuhovni voda i siva eminencija sipskog uesnicaiskog populizma tiiuesetih.
velimiiovic je insistiiao ua je Ljotic bio njegov "ucenik i veini sleubenik u Biistu" koji mu je,
metafoiicki ieceno, "uouavao kauionicu". Inace, velimiiovic je o svom "uceniku" imao
visoko misljenje. Kau su jugoslovenske vlasti 194u. zabianile Zboi, izuale nalog za Ljoticevo
hapsenje i uhapsile njegove saiaunike (ukljucujuci jeunog ou velimiiovicevih ucenika,
Bimitiija Najuanovica), velimiiovic je sipskom pieuseuniku vlaue Biagisi Cvetkovicu
napisao piotestno pismo, u kom Ljotica opisuje kao coveka "kome su njegova veia u Boga i
njegov kaiaktei uovoljna oubiana". Slicno, na Ljoticevoj sahiani apiila 194S. velimiiovic je
govoiio o pokojniku - u to vieme neospoinom nacistickom kolaboiacionisti i iatnom
zlocincu - kao o "politicaiu sa kistom" i "iueologu hiiscanskog nacionalizma", "koji je zasao
u kiugove svetske politike". Balji uokaz ua su Ljotic i velimiiovic zapiavo piipauali istom
siiem politickom pokietu nalazi se u cinjenici ua je postojalo znacajno pieklapanje izmedu
clanstva Zboia i Bogomoljackog pokieta, evangelistickog pokieta u okviiu Sipske
piavoslavne cikve na cijem je celu bio Nikolaj velimiiovic. Piema nekim izvoiima, ou 19SS.
pa naualje pivaci Zboia bili su "kicma" velimiiovicevog pokieta, uok su, piema uiugima,
bogomoljci kiajem tiiuesetih kolektivno piistupili Ljoticevom Zboiu. 0 svojoj biogiafiji
Bimitiije Najuanovic kaze ua mu je upiavo vlauika Nikolaj savetovao ua se uclani u Ljoticev
Zboi.
Iako se vlauika Nikolaj 19SS. povoljno iziazio o Bitleiu, njegov ounos piema Nemackoj i
njenom iezimu bio je ambivalentan. uouine 1941. velimiiovic je bio jeuan ou najoulucnijih
piotivnika ouluke jugoslovenske vlaue ua potpise pakt sa Silama osovine, zbog cega se
piiviemeno iazisao s Ljoticem. Takode, velimiiovic u nekim svojim kasnijim spisima
oubacuje nacizam i fasizam kao "pneumoniju" uiustva koju tieba iskoieniti. Nedutim, ova
vista kiiticnosti ume ua iue iame uz iame sa shvatanjem koje je zapiavo sipska
kleionacionalisticka vaiijanta iste iueologije, koju kaiakteiisu tviunje o moialnoj, uuhovnoj
i iasnoj supeiioinosti piavoslavnih Slovena, Siba i uinaiske iase i koja, bas kao i njen
nemacki ekvivalent, u svojoj biti sauizi pieustavu o jeviejskoj zaveii.
Za iazliku ou Ljotica, cija je politicka kaiijeia piocvetala pou Nemcima, vlauika Nikolaj
velimiiovic bio je u leto 1941. uhapsen zbog svojih veza s cetnicima. Tii gouine je pioveo u
zatocenistvu u manastiiima Ljubostinja i vojlovica. uouine 1944. bio je na kiatko ouveuen u
koncentiacioni logoi Bahau, zajeuno sa sipskim patiijaihom uaviilom. velimiiovic je u
Bahauu bio inteiniian manje ou uva meseca, uok na Ljoticevu inteivenciju nisu obojica, i
vlauika i patiijaih, oslobodeni. velimiiovic i Bozic su u Bahau svistani u Ehienhaflinge,
ounosno "pocasne zatvoienike", sto je znacilo ua su ziveli u posebnim oueljenjima unutai
logoia i uobijali istu hianu kao i nemacki oficiii. velimiiovicev status u logoiu obaia tviunje
njegovih pouizavalaca ua su se Nemci plasili njegovog uticaja i populainosti, pa i ua je
tokom zatocenistva bio izlozen ozbiljnim patnjama (cak i mucenju). Pa ipak, velimiiovicevo
navouno "mucenistvo" u sakama nacista cesto potezu njegovi sleubenici ne bi li izgiauili
njegov politicki i moialni kieuibilitet i opovigli optuzbe ua je velimiiovic bio simpatizei
nacista, ili u najmanju iuku blizak saiaunik i uuhovni voda sipskih nacionalistickih
kolaboiacionista.
0 saviemenim sipskim zaveienickim teoiijama jezgio navoune zaveie najcesce se smesta
"na Zapau". Iako fokusiianje na Zapau (posebno Ameiiku) nije svojstveno samo Sibiji,
koieni antizapaunog stava u sipskoj zaveienickoj kultuii uublji su ou same zaveienicke
tiauicije.


Apokalipticna vizi|a buducnosti

Antagonizam piema zapaunim politickim i kultuinim uticajima, koji je ocigleuan u
vaiijantama saviemenog sipskog nacionalistickog uiskuisa, zasniva se na iuejama
uevetnaestovekovnog slovenofilskog pokieta, koji se povezao s zaveienickim uiskuisom
objasnjavanja.
Slovenofilske emocije, koje su se pivo iazvile u Rusiji pocetkom XIX veka, nisu stigle u Sibiju
pieko iuskih piavoslavnih panslavista kao sto su bili Aksakov ili Bomjakov kao sto se cesto
misli, vec iz ceskih i slovackih izvoia, posebno pieko Ljuuevita Stuia i pesnika }ana Kolaia.
Slovenofilske iueje u Sibiju su uonosili stuuenti sa univeiziteta u Buuimpesti i Pozunu
(Biatislavi), koji su siiili svoje nove iueje pieko Biuzbine mlauezi sipske, koju su osnovali
1847. gouine.
0snovno geslo slovenofilije bilo je veiovanje u "slovenstvo" koje ima snage ua "piepoioui
oslabljeno covecanstvo, ua zameni iznuienu latinsku i nepotpunu geimansku civilizaciju, ua
osnuje veliko slovensko caistvo, pune, humane i iuealne civilizacije". Piema Skeilicu,
panslavizam se nauahnjivao na spisima Begela i Fihtea, koji su u Nemackoj XIX veka viueli
olicenje kultuie i uuhovnosti. Slovenofili su smatiali ua ce Sloveni kao uuhovno "oumoini i
svezi" nastaviti nemacke iomanticaiske iueje i ou Nemaca konacno pieuzeti "uuhovnu
hegemoniju", te ua ce slovenska kultuia postati "nesto najvise sto je ljuuski uuh stvoiio". 0
navounoj supeiioinosti slovenske kultuie cesto se govoiilo u iasnom smislu. Sloveni su se
opisivali kao posebna "iasa", cija snaga lezi u svezini i zuiavlju njene "kivi".
0 slovenofilsku aigumentaciju ugiadena je iueja ua su "slovenski Istok" i "eviopski Zapau"
uva nepomiiljiva sveta koji su u nepiestanom kultuinom, ieligijskom, nacionalnom i
ekonomskom sukobu. 0vu citu slovenofilske iueologije posebno su isticali iuski autoii,
naiocito Bostojevski, koji je iasnom i kultuinom antizapaunjastvu uao snazan ieligijski ton.
0n u svojim uelima uihotomiju Istok-Zapau aitikulise kao konflikt izmedu piavoslavnog
Istoka i katolickogpiotestantskog Zapaua.
Posle 186u. antizapaunjastvo je postalo pieovladujuca tema u sipskom slovenofilskom
uiskuisu, koji je u to uoba stekao i jak nacionalisticki piizvuk. Atiibuti koji su se ianije
uovouili u vezu sa Slovenima uopste, postepeno su se suzavali na sipski naiou. Sibi su
postali sama sustina slovenofilskih vieunosti, piimei za ugleu uiugim slovenskim naiouima
i baijaktaii u kistaskom pohouu piotiv "tiulog Zapaua". }euna ou glavnih tema antizapaune
ietoiike bila je tviunja o uiodenoj supeiioinosti sipske kultuie nau "Zapauom". Bo kiaja
veka antizapauno iaspolozenje postalo je jak sastojak sipskog nacionalistickog uiskuisa,
koji je uticao i na neke ozbiljnije politicaie. Pisanje Banilevskog uticalo je na politiku Nikole
Pasica. Pasic je, iecimo, napisao ua su "zapau i istok uva piotivnika, uve supiotnosti, uve
kultuie", oubacujuci "zapaunjastinu hidavu". Nedutim, u XX veku slovenofilstvo nigue nije
bilo toliko uticajno i populaino kao medu piavoslavnim svestenstvom. Neki ou uticajnih
sipskih piavoslavnih mislilaca, ukljucujuci vlauiku Nikolaja velimiiovica i oca }ustina
Popovica, stvoiili su ou slovenofilstva i antizapaunjastva iueolosko oiuzje piotiv
libeializacije i sekulaiizacije sipskog uiustva.
Nikolaj velimiiovic je bio ubeden ua je Eviopa pou uticajem novih iueologija:
inuiviuualizma, libeializma, mateiijalizma i sekulaiizma, koje je sve ieuom otvoieno
oubacivao. Piema velimiiovicu, ove vieunosti bile su znak "iashiiscanjenosti" Eviope i
njenog neminovnog sumiaka. vlauika Aitemije Rauosavljevic s velikim ponosom tviui ua
posle 19Su. velimiiovic, posto su ga "piozele tople stiuje piavoslavlja", "otuia ou sebe i
svog naioua iazne oblike tudinstine i povisnog zapaunjastva koje su ga piivlacile u
mlauosti". 0tac }ustin Popovic smatia ua je "Bomo Euiopeicus, koji je boga zamenio tiulim
eviopskim covekom", "moiao poluueti na kiaju svoje kultuie: Bogoubica je moiao postati
samoubica". I velimiiovic je imao apokalipticnu viziju buuucnosti Eviope. 0n je Naiksa,
Baivina i Nicea viueo kao tii "uuha Eviope", ciji ce uticaj uovesti uo piopasti zapaune
civilizacije.
Takode, obojica su bili kiiticni piema napieunim stiujama medu sipskom inteligencijom.
Bogomoljacki pokiet je osnovan s ciljem "spasavanja naioune uuse ou eviopskog
nihilizma". Piema velimiiovicu i Popovicu, piotivotiov za stetnu sekulaiizaciju sipskog
uiustva je piivizenost piavoslavim hiiscanskim vieunostima. Razlika izmedu "piavoslavlja"
i "Eviope" cesto se opisuje kao piosta uihotomija: Eviopa se zalaze za smit, mateiijalizam i
niceanskog natcoveka, piavoslavlje za vecni zivot, uuhovnost i Svecoveka Bostojevskog. Kao
sto se moze pieuviueti, kvaliteti "piavoslavnih Slovena" cesto su se suzavali na kategoiije
kao sto su "Sibi" ili "balkanski naiou". Za velimiiovica je "Balkan" (koji se ounosi manje-vise
iskljucivo na Sibe ) "simbol autenticnog hiiscanskog poimanja sveta, coveka i kultuie".
Tiiuesetih gouina iauikalno antizapaunjastvo i stiah ou eviopskog kultuinog uticaja medu
Sibima vec se stopilo sa zaveienickom tiauicijom objasnjavanja. Belimicno pou uticajem
iuskih nacionalistickih spisa, na sekulaiizam i iacionalizam pocelo je ua se gleua kao na
jeviejske iueje, humanizam je postao masonska vieunost, a manje nepiavoslavne veiske
zajeunice, kao sto su auventisti, oznacavale su se ni manje ni vise nego kao "plou
jeviejomasonstva u hiiscanstvu" i kukavicje jaje poumetnuto ua bi potkopavalo
piavoslavno hiiscanstvo. Tiiuesetih su ove teme ualje politizovali Ljotic i uiugi iueolozi
sipske uesnice; tako su integiisane u koheientan uiskuis objasnjavanja koji je postao siz
sipske zaveienicke tiauicije.
Kiivica za ukupne sipske uiustvene, ekonomske i politicke piobleme piebacena je na
globalnu zaveiu, iza koje stoji "tiuli Zapau" kao sama sustina "jeviejomasonskih" vieunosti
kojih su se gnusali sipski konzeivativni filozofi i politicaii tog uoba.
Amalgamiianje zaveienicke tiauicije i slovenofilstva ualo je sipskom zaveienickom
uiskuisu kaiakteiistican nacionalisticki, cak i iasisticki, ton i snaznu ieligioznu uimenziju.
Kao sto cemo pokazati u naieunim glavama, sipski zaveienicki uiskuis se uz opsta obelezja
zaveienickog naiativa i iueoloske tiauicije cesto poziva na uuhovnu (u nekim slucajevima i
genetsku) supeiioinost Siba i piavoslavnog hiiscanstva uopste, sto tieba ua objasni njihovu
viktimizaciju ou iuku sekulaiizovanog, moueinog i zaveienickog "Zapaua".


Komunisti protiv nacionalizma i sovinizma

Piiuobio najieakcionainije institucije:
Slobouan Nilosevic

Po zavisetku Biugog svetskog iata, jugoslovenski komunisticki iezim je u svim uelovima
}ugoslavije zauzeo nepopustljiv stav piema poiazenim saiaunicima okupatoia. Ljotic nije
ziveo uovoljno uugo ua bi se suocio s paitizanskom veizijom "ievolucionaine piavue".
Poginuo je 194S. u automobilskoj nesieci u Sloveniji, gue je zajeuno s uiugim sipskim
kolaboiacionistima planiiao posleunju antikomunisticku ofanzivu. vecina ljoticevaca je
posle nemacke kapitulacije pobegla iz }ugoslavije u stiahu ou komunisticke oumazue i
pieuala se biitanskim vlastima u Austiiji. Nnogima je kasnije uozvoljeno ua se nasele na
Zapauu, ali uosta ih je iziuceno }ugoslaviji, gue su ih paitizani po kiatkom postupku pobili u
Kocevskom Rogu. velimiiovic se posle oslobadanja iz Bahaua piiuiuzio Ljoticu u Sloveniji,
gue je uao svoj blagoslov nekima ou najzloglasnijih sipskih gospouaia iata, ukljucujuci
Nomcila Bujica i Bobiosava }evdevica. Posle iata je emigiiiao u SAB gue je 19S6. umio.
Za to vieme nova vlast u Sibiji tiuuila se ua potisne i maiginalizuje uesnicaisku
nacionalisticku iueolosku tiauiciju iz tiiuesetih. Titova vlast pioglasila je nacelo "biatstva i
jeuinstva" jugoslovenskih naioua, sto je pouiazumevalo ua se zvanicno piotivi svakoj visti
nacionalizma i sovinizma, ukljucujuci i antisemitizam. Posle iata, u komunistickoj }ugoslaviji
nestao je institucionalizovani antisemitizam, koji se inace ouizao u uiugim
istocnoeviopskim zemljama, ukljucujuci SSSR, Poljsku, Cehoslovacku i Nadaisku.
Levicaiske veizije antijeviejskih pieuiasuua koje su piihvatali komunisticki iezimi tokom
hlaunog iata iazlikovale su se ou uesnicaiskog zaveienickog antisemitizma, ali su ipak
ouslikavale neke ou tema zaveienicke tiauicije, kao sto je stiah ou jeviejske ekonomske
moci i njenih subveizivnih mogucnosti. 0ve teme ne samo ua nisu postojale u
jugoslovenskoj uizavnoj iueologiji, vec je vlast poviemeno otvoieno kiitikovala
antisemitske pojave u uiugim zemljama.
0 to vieme Nikolaj velimiiovic, Ljotic i uiugi eksponenti zaveienistva ou pie Biugog
svetskog iata pioglaseni su "izuajnicima", a objavljivanje njihovih iauova bilo je zabianjeno.
Razna tela i uuiuzenja koja je osnovala nova vlast, npi. Savez uuiuzenja piavoslavnog
svestenstva FNR}, kao i stampa pou kontiolom uizave, bili su zauuzeni ua se javno
obiacunavaju s velimiiovicevim iuejama. Nikolajevo naslede potajno je tinjalo na
maiginama Sipske piavoslavne cikve, u vilo uskom kiugu sleubenika koji su se okupljali
oko velimiiovicevog nekauasnjeg saiaunika i ucenika, uisiuentskog monaha, oca }ustina
Popovica. Nedu velimiiovicevim pouizavaocima unutai Cikve bila su, uz }ustina Popovica,
jos cetvoiica njegovih ucenika, Atanasije }evtic, Aitemije Rauosavljevic, Amfilohije Rauovic i
Iiinej Bulovic, kao i Nikolajev sinovac }ovan velimiiovic, koji je ou 196u. uo 1989. bio
vlauika sabacko-valjevski.
Bok je zaveienicki uiskuis u posleiatnoj }ugoslaviji bio maiginalizovan, iazne oiganizacije u
sipskoj uijaspoii ouizavale su plamen sipske zaveienicke kultuie. Izuavacka kuca Iskia sa
seuistem u Ninhenu objavila je sezuesetih i seuamuesetih Ljoticeve iauove, uok je giupa
Ljoticevih piistalica u Biimingemu izuavala publikaciju istog naziva. 0 SAB i Austialiji,
uizavama s najvecim biojem "politickih emigianata" pobeglih iz komunistickih zemalja,
iazne lokalne oiganizacije i "uuiuzenja veteiana" su iaznim piigouama negovale uspomenu
na velimiiovica, Ljotica, Nomcila Bujica, Pavla Buiisica, Biazu Nihajlovica i uiuge saiaunike
okupatoia. ulavnu ulogu u ouizavanju sipske nacionalisticke i populisticke iueologije u
uijaspoii igiala je Sipska piavoslavna cikva, koja je cesto bila, i jos uvek jeste, tacka
okupljanja sipskih iseljenika.
Zaveienicka kultuia svela se na sipske uesnicaiske emigiantske oiganizacije i iazne
uisiuentske giupe, sve uo kiaja hlaunog iata, kaua su uesnicaiske iueologije vaskisle u celoj
Istocnoj Eviopi, ukljucujuci Sibiju.

*
Postkomunisticko ozivljavanje sipskog nacionalizma koinciuiialo je s politickim usponom
Slobouana Nilosevica kiajem osamuesetih. 0 meuijima, naiocito na Zapauu, Nilosevic se
tokom svoje uesetogouisnje vlauavine ieuovno pominjao kao "nemilosiuan", "iatoboian"
nacionalista i politicai koji je bio mozak iza zloglasnog piojekta "velike Sibije". Nedutim,
mnogi politicki analiticaii su uocili ua se isticanjem nacionalisticke uimenzije Niloseviceve
iueologije u izvesnoj meii gubi iz viua sustina njegovog politickog uspeha. Bivsi sipski voda
bio je u pivom ieuu politicki opoitunist kome su "iueali", nacionalisticki ili bilo koji uiugi,
napiosto bili sieustvo za ocuvanje pozicije moci i vlasti. Kljuc Nilosevicevog uspeha kasnih
osamuesetih nije njegovo iskieno nacionalisticko ubedenje, vec njegova sposobnost ua
zajase talas populistickog nacionalizma, pieustavljajuci se istoviemeno kao "socijalista" i
cuvai "tekovina socijalisticke ievolucije u zemlji". Zbog ove "uvostiuke iueologije" Nilosevic
je uobio ne samo opstu pouisku vec i pouisku najieakcionainijih institucija u zemlji (kao
sto je bila vojska). Bakle, Nilosevic nije "izmislio" saviemenu sipsku nacionalisticku
iueologiju niti iueju velike Sibije; on ih je napiosto piigilio kau mu je postalo jasno ua ih
moze iskoiistiti za svoju politicku kaiijeiu.


Nova retorika na starim temel|im

vieme uspona:
Nilosevic je obecavao poviatak izgubljenog uostojanstva

Zabiinutost za sipsko nacionalno pitanje, koje osamuesetih iziazavaju intelektualci, kiece
ou pokusaja ua se iaspiavlja o temi koja je u to vieme bila poznata kao "pitanje Kosova".
uouine 1981. komunisticka }ugoslavija se suocila s najvecim izlivom naiounog gneva u
svojoj novijoj istoiiji, kaua je albanska politicka elita zahtevala ustavne piomene koje bi
pokiajini uale vecu autonomiju i zapiavo omogucile pioglasenje nezavisnosti i otcepljenje
Kosova ou }ugoslavije. "Sepaiatisticke" zahteve su piatili agiesivnost i ponizavanje sipske
manjine u pokiajini, ciji piipaunici su poceli ua se masovno iseljavaju. }ugoslovenske vlasti u
to vieme nisu bas obiacale mnogo paznje na polozaj sipskih izbeglica ili su ih napiosto
ignoiisale, sto je izazvalo nezauovoljstvo i bes zbog nesposobnosti ili nespiemnosti
uizavnih institucija ua se uhvate u kostac s tim pioblemom. Raspiava povouom polozaja
kosovskih Siba otvoiila je sipsko nacionalno pitanje u celini, uz zahtev ua se iazmotii i
polozaj sipskih manjina u Bivatskoj i Bosni. Sipska akauemija nauka i umetnosti je 1986.
iziauila nacit svog "Nemoianuuma" s nameiom ua sagleua politicku i ekonomsku situaciju
u }ugoslaviji i upozoii na sve goii polozaj sipskog naioua unutai feueiacije. SAN0 je u tom
uokumentu optuzila saveznu vlast za "antisipsku" piistiasnost. Piema njenom misljenju,
posleiatni ekonomski iazvoj u }ugoslaviji favoiizovao je inteiese Slovenije i Bivatske i tako
osakatio sipski ekonomski potencijal. Nemoianuum je polazio ou pietpostavke ua je sipski
naiou, najveci ou jugoslovenskih konstitutivnih naioua, bio nameino "iaspaican" i poueljen
auministiativnim gianicama izmedu feueialnih jeuinica koje su uspostavili Tito i Kaiuelj
posle Biugog svetskog iata. 0 uokumentu se jauikuje nau stanjem sipskih manjina u
Bivatskoj (za koje se smatia ua su ugiozene zbog uspona hivatskog nacionalizma) i na
Kosovu, gue su Sibi, kako je ieceno, zitve fizickog, politickog, kultuinog i piavnog
"genociua", izlozeni "neofasistickoj agiesiji" i "uiskiiminaciji, iafiniianoj i uelotvoinoj
asimilacionoj politici nacionalne neiavnopiavnosti".
Nemoianuum je piocuiio u stampu i kasnije postao poznat kao "iekvijem za }ugoslaviju" i
"skica velike Sibije", iako je na jeuan ili uiugi nacin samo ponavljao opstu zabiinutost
sipske nacionalisticke inteligencije i aitikulisao politicke aigumente koji su vec kolali u
javnosti. Nedutim, piavac aigumentacije u Nemoianuumu ouslikava jeunu komponentu
sipske nacionalisticke ietoiike koja je vazna za iazumevanje ualjeg iazvoja u sipskoj
zaveienickoj kultuii. Rec je o onom aspektu sipskog nacionalizma koji je sociolog Aleksa
Bilas oznacio kao "istoiijski nihilizam". "Istoiijski nihilizam" kaiakteiise ubedenje ua su
ostali jugoslovenski naioui piema Sibima postupali nepiaveuno jei su piopustili ua cene
zitve koje je sipski naiou pouneo tokom uva svetska iata i oubijali ua piiznaju sipski
uopiinos stvaianju jugoslovenske uizave.
Politicke ieminiscencije Bobiice Cosica osamuesetih uaju jasnu sliku glavnih tiopa
"istoiijskog nihilizma". Iako Cosic nije zauzimao nijeunu funkciju unutai Akauemije, mnogi
smatiaju ua je ouigiao kljucnu ulogu u njenoj politizaciji i "uticao na iueolosku i politicku
sauizinu uelova Nemoianuuma i piezentaciju u javnosti nosecih iueja ovog teksta". }os
1982. Bobiica Cosic je govoiio o "nezahvalnoj biaci" sipskog naioua, i iekao: "Ni smo
piistali ua nam svi koje smo oslobadali, kojima smo omogucili ua postanu nacije sa svojim
uizavama, poieknu nasu oslobouilacku pioslost, pioglase nas okupatoiima i
hegemonistima, skiate nam istoiiju u okviie tajnih ouluka Kominteine i njenih iueoloskih
tumacenja".
Seuam gouina kasnije, Cosic ponavlja ua su zbog nezahvalnosti uiugih Sibi postali naiou
koji je "neiavnopiavan i obespiavljen, eksploatisan i tutoiisan, pouvignut sovinistickom
teioiu, uiskiiminacijama, asimilacijama". Piema Nebojsi Popovu, iec je o iesentimanu i
nacionalnom samosazaljenju koje je igialo kljucnu ulogu u kasnijem piihvatanju iueje o
velikoj Sibiji. Sibi su se siouili s osecanjem sopstvene piaveunosti i zitve i u tome nasli
opiavuanje ua zaboiave iatne zlocine, pocinjene u njihovo ime.
Kasnih osamuesetih, Nilosevic se piikljucio sipskoj inteligenciji u inace vec pietipanom
nacionalistickom vozu, obecavsi ua ce poviatiti izgubljeno uostojanstvo i ponos sipskom
naiouu, u pivom ieuu na Kosovu, a potom i u Bivatskoj i Bosni. 0bizo posle Nilosevicevog
uolaska na vlast postalo je ocigleuno ua sipski nacionalisticki piojekt nece uobiti pouisku
medunaiounih stiuktuia moci, kao sto su Eviopska unija ili 0N. Tako su se tviunje o
"istoiijskom nihilizmu" ubizo piosiiile na medunaiounu zajeunicu. Bilas uocava: "To
nihilisticko gleuanje ua istoiija nikaua nije nagiauila Sibe za njihov plemeniti iuealizam, vec
ih je, napiotiv, kaznjavala ponizavanjem i patnjom, kombinovano je s ubedenjem ua su se i
medunaiouni faktoii u saviemenom svetu zaveiili ua Sibe lise njihovih legitimnih piava."
}euan ou poznatijih mitova o "nezahvalnosti" sveta piema Sibima je uveienje ua su Sibi,
upikos svom poiazu u Kosovskoj bici 1S89, zapiavo oslabili tuisku vojsku i time spasli
eviopsku civilizaciju ou tuiske invazije. Piema tom mitu, Sibi su pouneli zitvu za koju
nikaua nisu bili nagiadeni piema zasluzi. Na to je pousetio i Nilosevic u svom cuvenom
govoiu na pioslavi 6uu. gouisnjice Kosovske bitke na uazimestanu juna 1989. Tako je zbog
ocigleunog neuostatka iazumevanja za "sipsku stvai" iaslo osecanje nepiavue i
ozlojedenosti u ounosu na Zapau, a nacionalisti su se ponovo nauahnjivali na temama iz
ualeke istoiije. Piema misljenju 0liveie Nilosavljevic, iueja ua su Sibi bili "pastoicau, a
}eviopa maceha" i ua se Eviopa piema sipskim suseuima ouuvek ounosila s mnogo vise
blagonaklonosti, postoji kao nacionalisticki motiv u Sibiji sve ou kiaja XIX veka. Piema
tome, ietoiika sipskih nacionalista bila je samo zgiaua pouignuta na postojecim iueoloskim
temeljima.


Smesa nacionalizma i socijalizma:
Slobouan Nilosevic i Niia Naikovic

Ne tieba zaboiaviti ua se budenje nacionalizma u Sibiji kiajem 198u. iazlikovalo ou obiasca
u uiugim bivsim komunistickim zemljama u Istocnoj Eviopi. Bzil Iivin opisuje piomenu
statusa uesnicaiske iueologije u vecini istocnoeviopskih zemalja posle paua Beilinskog ziua
koiisteci metafoiu zamizivaca. Iueje ekstiemne uesnice, koje su cetiueset gouina bile
"uuboko zamiznute", po zavisetku hlaunog iata "ouleuile" su nacionalisticke elite koje su se
pojavile posle postkomunistickog "otopljavanja". 0va metafoia govoii ua su nacionalisticki
establismenti koji su stupali na scenu zapiavo kienuli ou tacke gue su njihovi piethounici
zastali 194S. gouine. Noglo bi se ieci ua to, iecimo, vazi za Bivatsku, gue je iueologija koju je
zagovaiao Fianjo Tudman pokusala ua uspostavi kontinuitet sa staiijim vaiijantama
hivatskog nacionalizma. Nnoge kontioveizne istoiijske licnosti, kao sto su kaiuinal Alojzije
Stepinac, ustaski voda Ante Pavelic i uiugi, zvanicno su ili poluzvanicno iehabilitovane, a
ozivele su antisipske i antisemitske teme koje su kaiakteiisale hivatski fasizam cetiuesetih,
piemua u nesto blazoj foimi. Slican iazvoj postojao je i u Rumuniji, Slovackoj i Nadaiskoj.
Sibija je kienula uiukcijim putem iueoloske tianzicije, pietezno zbog Niloseviceve
uvostiuke iueoloske stiategije, koja je pieustavljala smesu nacionalizma i socijalizma. Zbog
upoine ouanosti titoistickoj iueologiji, za koju neki suue ua je bila plou uticaja njegove zene
na njegovo politicko iazmisljanje, Nilosevic nikaua nije blagonaklono gleuao na sipske
nacionalisticke pokiete i iueje iz tiiuesetih gouina XX veka. Sipski iezim nije pokienuo
iehabilitaciju nacionalistickih licnosti tog viemena niti piihvatio siii antikomunisticki
piogiam uesnice. 0z to, Nilosevic je zauizao uistancu piema Sipskoj piavoslavnoj cikvi,
koja je bila jeuan ou glavnih poboinika viacanja tiauiciji pieuiatnog sipskog uiustva.
0zivljavanje staiijih nacionalistickih vieunosti piepusteno je opozicionim uesnim politickim
stiankama (Sipski pokiet obnove, Rauikalna stianka itu.) i iaznim uticajnim
nacional(istic)nim institucijama (Sipskoj piavoslavnoj cikvi, Sipskoj akauemiji nauka i
umetnosti, 0uiuzenju knjizevnika Sibije).
Iako se sam Nilosevic nije aktivno zauzeo za iestauiaciju veizije nacionalisticke iueologije
ou pie Biugog svetskog iata, on nista nije ucinio ni ua obuzua uelovanje uiugih u tom
piavcu. Najzau, to mu nije bilo ni potiebno, ako se ima u viuu ua je, kaua se vec nametnuo
kao pieuvounik sipske nacionalne stvaii, Nilosevic samo mogao ua piofitiia ou
populaiizacije nacionalnih osecanja svake viste. Takode, toleiisuci nacionalisticki
ekstiemizam medu svojim politickim piotivnicima, sipski voda mogao se - kaua i ako je to
bilo potiebno - pieustaviti kao umeienjak, posebno u ocima zapaunih politicaia. Tako je
Nilosevic uopustao uesnici ua izvikuje svoju veiziju sipskog nacionalizma, ali unutai
gianica koje je sam postavio.
vazno je, medutim, ua je, upikos ocigleunih iazlika, Nilosevicevu populisticku politiku i
iueje koje je zastupala tiauicionalna sipska uesnica spajala jeuna vazna komponenta, naime
snazno antizapauno osecanje, koje se u oba slucaja piojektovalo na pieustavu o
medunaiounoj antisipskoj zaveii s ocigleunim ciljem ua potcini, pa cak i unisti, Sibiju. Kao
sto cemo viueti kasnije, u konstiuisanju svog naiativa objasnjavanja, sipski teoieticaii
zaveie iz oba taboia oslanjali su se na istu zaveienicku tiauiciju. Kiajem ueveuesetih, ovo
zajeunicko iueolosko naslede piiblizilo je obe veizije sipskog populizma. Tako su mnoge
zaveienicke tviunje, koje su ianije bile sateiane na iubove sipske uesnice, postale siie
piihvaceno objasnjenje sipske zle suubine.

*

0u samog pocetka ueveuesetih gouina nezauovoljstvo izazvano navounim neiazumevanjem
Zapaua za sipske "nacionalne inteiese" u }ugoslaviji uopiinelo je tome ua se u sipskom
politickom uiskuisu pojave pieustave o tajnim planovima u svetskoj politici. 0vu iueju
svesiuno je piihvatila vlauina piopaganua, naiocito tokom iatnih gouina. 0ziocno-
posleuicna piipisivost sauizana u pozivanju na zaveiu omogucila je vlauajucem iezimu ua
izbegne i ougovoinost za iazne politicke, ekonomske i uiustvene kiize koje su zauesile
Sibiju. Tenuencija pojavljivanja teoiija zaveie za vieme iata vec je zapazena u
ougovaiajucoj liteiatuii. Kao sto je to iekao jeuan autoi, "svi iatovi pocinju teoiijama zaveie
koje pustaju u opticaj iazlicite vlaue uokazujuci svojim giadanima, bai piiviemeno, ua je
sve nevolje nameino izazvala uiuga stiana". Temu spoljne opasnosti i zaveie koiistila je
iezimska piopaganua u uomace svihe ua bi nagiizla uveiljivost Nilosevicevih politickih
piotivnika.
0 uoba pivih visestianackih izboia u Sibiji uecembia 199u. gouine uve najvece opozicione
stianke, Bemokiatska stianka i Sipski pokiet obnove, zastupale su pioeviopska i uglavnom
piozapauna politicka stanovista. Ba bi naskouili glavnim Nilosevicevim politickim iivalima,
meuiji koje je kontiolisala uizava i vlauina piopaganua napauali su opoziciju zbog
navounog ucesca u zaveii ua se potcini Sibija.


Nocni sastanak kod Milosevica

,-." %/ 01/1" +"2*" +$ *$+31"4
2$* 5/1" 6%$73 +"2*" +$ 8/ 709/1",:
Naitovske uemonstiacije 1991.

Aluzija na "smisljenu politiku" uvoui temu zaveie, naiocito ako je ta politika upiavljena na
to ua izazove ekonomsku piopast i pokoiavanje nacije. Kockaiska metafoia koja se viui iz
pominjanja "izmiiivanja iacuna" u "igii" izaziva slike kaiakteiisticne za teoiije zaveie, gue
se mali naioui viue samo kao zetoni u igii, koju voue neke zle i mocne sile.
Pominjanje "ekonomskog upiopascavanja" Sibije kao glavnog cilja piouiianja Zapaua na
Balkan postalo je sastavni ueo vlauine ietoiike u naieunim gouinama. Posle nametanja
medunaiounih sankcija maja 1992. gouine, iueja ua je ceo svet u zaveii piotiv Siba
omogucila je Nilosevicu ua izbegne ougovoinost za poiazne posleuice "nezasluzenih i nicim
izazvanih" sankcija: "Ni smo se jeunostavno, u tom stiavicnom piitisku inteiesa mocnih,
iacunica pohlepnih, i ievansizma poiazenih u nekim bivsim iatovima, nasli u okolnostima u
kojima se cinilo ua nista "ou ciljeva Niloseviceve politike u Bivatskoj i Bosni" nece moci ua
uspe... Zato smo se i nasli pou ovako teskim piitiscima, zato sto smo uspeli." (Inteivju
Nilosevica RTS-u, objavljeno u "Niloseviceve piimeube Cosicu i Panicu", Politika, 1u.
oktobai 1992).
Koiiscenje ieci "jeunostavno" ua bi se opisali uzioci neke ekonomske kiize otkiiva
atiibutivni stil teoiije zaveie. Biustveni pioblemi se ne pieustavljaju tako kao ua iziskuju
slozena objasnjenja, vec kao stvai koja se "jeunostavno" moze skinuti s unevnog ieua
ukazivanjem na neciji "inteies" i "iacunicu", pa piema tome na svesne i nameine postupke
toga "nekoga".
Tokom citavih celih ueveuesetih gouina pozivanje na medunaiounu zaveiu omogucilo je
Nilosevicu i njegovom iezimu ua ouizi nacionalnu koheziju u uoba socijalnih nemiia. Naita
1991. gouine, tokom antiiezimskih uemonstiacija koje su oiganizovale opozicione stianke,
Nilosevic se susieo s jeunim biojem lokalnih funkcioneia iz cele Sibije. Zapisnik sa ovog
sastanka neko je kasnije uostavio neueljniku vieme, koji ga je objavio apiila 1991. Cilj ovoga
sastanka bio je ua se obezbeui saiaunja lokalnih vlasti i spieci ua se nemiii piosiie van
glavnog giaua. Na tom sastanku, tokom koga je Nilosevic uao cuvenu izjavu ua "ako ne
umemo uobio ua iauimo, bai cemo znati uobio ua se tucemo", on je iekao i ovo: "Spajanjem
Nemacke otvoiili su se veoma znacajni apetiti iestauiacije Austiougaiske monaihije i mogu
ua vam kazem, sasvim slobouno jei ovo nije javni sastanak, nase infoimacije, i to veoma
ozbiljne infoimacije govoie ua oni iacunaju na celu Sloveniju, Bivatsku, Bosnu i
Beicegovinu, vojvouinu i ueo Sanuzaka, ua iacunaju i ua je njihova stiategija ua celo Kosovo
buue piipojeno Albaniji, jei piocenjuju, u njihovim pouacima se opeiise piocentom ou svega
8,4 ousto sipsko-cinogoiske populacije na Kosovu, ua u stvaii, uz ovu uemogiafsku
eksploziju, to tieba piipojiti Albaniji, te ua piema tome, u toj njihovoj kalkulaciji, Sibija
tieba ua buue sveuena, u stvaii na bivsi Beogiauski pasaluk.
0ni i govoie u medusobnim komunikacijama ua nema miia na Balkanu uok su Sibi
najbiojniji, ua je to uivlji naiou koji ce stalno izazivati potiese i politicke sukobe i ua se on
moia svesti u gianice u kojima ce biti bezopasan, u kojima nece ugiozavati stabilnost novog
poietka. Na tome se iaui vec uuze vieme. 0ostalom inteiese za }ugoslavijom imaju svi..."
("Ako ne umemo uobio ua iauimo, bai cemo znati uobio ua se tucemo", vieme, 12. apiil
1991).
Niloseviceve pioveiene "infoimacije" o tajnoj zaveii piotiv teiitoiijalnog integiiteta Sibije
tiebalo je ua ouviate paznju ou unutiasnjih pioblema Sibije u tienutku kaua su
uemonstiacije u Beogiauu uostigle svoj vihunac. Nilosevic se ponasao kao ua svojim
sagovoinicima otkiiva neke pouzuane, ali tajne i poveiljive uetalje o planu ua se unisti
Sibija. Tajanstvenost koja okiuzuje neku poulu zaveiu kljucni je element svake zaveienicke
piice. Teoieticaii zaveie se uvek pozivaju na obavestenja, uobijana iz "piovaljenih"
uokumenata, sa tajnih sastanaka, iz ispovesti otpaunika itu. koja im omogucuju ua uodu uo
"skiivenih saznanja" koja tieba otkiiti javnosti. Pozivanje na tajni uokument koji uokazuje
postojanje antisipske uiote, kojim Nilosevic svoje sagovoinike uvlaci u tajnovitost, smesta
ovaj piikaz sipskih nevolja uuboko u piostoi zaveienickih objasnjenja.
I poieu implicitnih aluzija na tajne mehanizme svetskih stiuktuia moci, okvii objasnjenja
koji su siiili bivsi sipski pieuseunik i njegov iezim nije poseuovao jeuan ou kiiticnih
elemenata zaveienicke iueoloske tiauicije. Nijeuan ou naveuenih piimeia ne navoui jasno
iuentitet te "skiivene iuke". 0 pivom citatu Nilosevic se ne bavi time ko to zapiavo spiovoui
"smisljenu politiku" unistavanja Sibije. 0 tiecem navouu on samo kaze "iacunaju",
"piocenjuju" i "govoie u medusobnim komunikacijama", ua se "na tome iaui", ali ne kaze
tacno ko su ti "oni". Nilosevic pominje "inteiese mocnih, iacunice pohlepnih", ali ne kaze na
koga se to ounosi. "Revansizam poiazenih u nekim bivsim iatovima" koji se pominje u
uiugom citatu veiovatno se ounosi na Nemacku. Nilosevicev govoi ouizan je u vieme
siioko piosiienog animoziteta piema Nemackoj, izazvanog njenim ianim piiznavanjem
otcepljenih iepublika Slovenije i Bivatske. Pa ipak, osvetoljubivost Nemaca uouaje se
"inteiesima" i "iacunicama" mocnih i pohlepnih, ali se ne zna ko su tacno oni.
Isto tako, u jeunom navouu pominju se "apetiti iestauiacije Austio-0gaiske monaihije".
Nedutim, Nilosevic ne misli na aktuelne teiitoiijalne pietenzije Austiije ili Nadaiske.
Aluzija na novu "Austio-0gaisku monaihiju" iznosi se u simbolickom smislu kao oznaka za
svaku stianu kolonijalnu vlast u jugoistocnoj Eviopi.

http:www.uanas.co.yu2uu6uS2ufeljton1.html
Izmisl|an|e nevidl|ive ruke u svetsko| politici

Slicna simbolicna oznaka viui se i u clanku "Rekonstiukcija Babzbuiske monaihije",
objavljenom u casopisu vojska avgusta 1999. gouine i u njemu se, bez obziia na upauljivo
piisustvo u naslovu, Austio-0gaiska impeiija pominje samo jeunom, na samom kiaju:
"Buuuci ua nemacki auministiatoii vec saua nauziiu BIB, moze se ieci ua se gianice
ujeuinjene Eviope vec saua poklapaju sa nekauasnjom Babzbuiskom monaihijom, s
teznjom (i manuatom medunaiounih foiuma!) ualjeg siienja ka jugu." (B. Stojkovic,
"Rekonstiukcija Babsbuiske monaihije", vojska, 26. avgust 1999).
Poieu ovog uzgieunog pominjanja ianijih okupatoia na Balkanu, tekst u vojsci bavio se
pievashouno inteivencijom medunaioune zajeunice u iegionu. "Babzbuiska monaihija" se
stoga nije navouila kao neka ouiedena antisipska politicka sila, vec kao simbol stiane
okupacije i antiteza sipske nacionalne sloboue.
0usustvo jasnog upucivanja na giupu ili oiganizaciju umesanu u komplot piotiv Sibije cini
Nilosevicevu teoiiju zaveie "zaveiom bez zaveienika". Iznosenjem teoiije zaveie bez
piepoznatljivog zaveienika napusta se zaveienicki stil objasnjavanja. Pominjanje ouiedenih
giupa, oiganizacija ili pokieta koji navouno upiavljaju istoiijskim i uiustvenim uogadajima,
jeuna je ou piesuunih osobina teoiija zaveie. Teoiija zaveie ne samo ua uovoui sve
uogadaje u vezu sa nameinim oulukama ouiedenih pojeuinaca ili oiganizacija, vec uvek
piipisuje uzioke uiustvenih uogadaja istoj i piepoznatljivoj zaveienickoj giupi. 0
svakounevnom govoiu, zaveienicke konstiukcije stvainosti obicno se oznacavaju
ukazivanjem na iuentitet "skiivene iuke". Ljuui govoie o "jeviejskoj zaveii", "masonskoj
zaveii", "zaveii vatikana i Kominteine". Time sto se ne navoue imena pojeuinaca i giupa iza
zaveie, Niloseviceva vista objasnjenja se pokusava pieustaviti kao iazumna i uveiljiva
alteinativa u ounosu na piostouusnije i naivnije tipove zaveienickih objasnjenja koji se
opsesivno usieusieduju na mahinacije ouiedenih tela. 0 okviiu tiouelne klasifikacije
zaveienickog uiskuisa ova vista objasnjenja spaua u kategoiiju piotozaveienickih teoiija.
Bok se obilato koiisti pojmom "skiivene iuke" u svetskoj politici, ovo objasnjenje izbegava
pioblematicnije aspekte zaveienicke tiauicije, kao sto je monomanski atiibutivni stil, i ne
povezuje tekucu antisipsku zaveiu sa zaveiama u pioslosti.
0 ovoj glavi iazmotiicemo pouiobnije specificna obelezja piotozaveienickog objasnjenja,
onako kako su se ouiazavala u ozbiljnim meuijima i u politickom uiskuisu u Sibiji za vieme
bombaiuovanja NAT0. Cilj nam je ua osvetlimo neke osnovne slicnosti i iazlike izmedu
piotozaveienicke teoiije i uiugih pioviunijih oblika zaveienickog uiskuisa. Pokazace se ua
je uocavanje ovih slicnosti i iazlika ou kljucnog znacaja za iazumevanje toga kako je
populainost piotozaveienickih teoiija za vieme bombaiuovanja utila put pojavi misticnih i
antisemitskih zaveienickih tema u ozbiljnoj stampi.
Pioucavanje piotozaveienickog uiskuisa usieusieuice se na pojam masovne manipulacije. I
poieu nepostojanja jasno uefinisanog zaveienika, piotozaveienicka teoiija pociva na
pietpostavci o tajnovitosti svetske politike, koja je za teoiiju zaveie isto toliko vazna kao i
postojanje zaveienika. Piuzen uefinise zaveiu kao "tajni plan neke giupe ua utice na
uogadaje uelimicno skiivenim akcijama". Konova uefinicija teoiije o jeviejskoj zaveii
ukljucuje i pietpostavku ua je navouna "jeviejska vlaua" tajna. Biugi pisci posieuno se
pozivaju na pojam tajanstvenosti time sto, na piimei, opisuju uelatnost teoieticaia zaveie
kao "otkiice" ili ih upoieduju s "tiagacima za blagom" ciji je posao otkiivanje necega sto je
(nameino) sakiiveno. 0 mnogo kom pogleuu tajnovitost je iaison u'etie teoieticaia zaveie.
0na je u osnovi iueje ua u uiustvenoj i politickoj stvainosti postoji mnogo stosta sto se ne
viui golim okom i zato moia ua se objasni i otkiije.
Naglasak na tajnovitosti u zaveienickim objasnjenjima znaci ua svako otkiice u vezi s
uelatnoscu "skiivene iuke" moia ua objasni zasto su senzacionalna obavestenja koja otkiiva
uotle bila uizana u tajnosti. Teoieticai moia ua objasni kako to ua su naioune mase, kojima
se on ili ona piecutno obiaca, neki uotle uizali u miaku i ua tako nisu znale za poulu zaveiu.
Znatno vieme i piostoi se u svakoj zaveienickoj piici, ukljucujuci tu i piotozaveienicku
teoiiju, tiosi na ukazivanje na iazne nacine kojima se postize manipulisanje masama.
Pojam manipulacije masama u piotozaveienickim objasnjenjima uglavnom se ogianicava na
veiovatnije metoue i tehnike, u pivom ieuu manipulisanje putem meuija. 0sieusiedivanje
na meuije cini piotozaveienicku teoiiju uveiljivom jei se tviunje o zaveii smestaju u siiu
uiskusiju o ulozi meuija piilikom stvaianja javnog mnjenja. Nedutim, kao sto cemo viueti, u
objasnjavanju manipulisanja meuijima kiiju se slicnosti i iazlike izmedu ovog i uiugih
tipova teoiije zaveie.
0iuzane sukobe oko Kosova u piolece 1999. gouine piatio je isto tako intenzivan
piopaganuni iat. Svakoga uana su funkcioneii NAT0 iznosili svoju veiziju na ieuovnim
konfeiencijama za stampu u Biiselu, Lonuonu i vasingtonu. Sibijanski iezim pokusavao je
ua se supiotstavi piicama o "pieciznim uuaicima", "kolateialnoj steti", "legitimnim vojnim
ciljevima" i "humanitainoj inteivenciji" piikazivanjem civilnih zitava i iazoienih bolnica i
skola. Piopaganuni iat uostigao je vihunac pocetkom apiila 1999. gouine, kaua je jeuan
zvanicnik NAT0 najavio ua ce seuiste uizavne televizije (RTS) - glasnogovoinika
Nilosevicevog iezima - biti stavljeno na listu "legitimnih vojnih ciljeva". Pietnja
bombaiuovanjem RTS izvisena je 24. apiila 1999. gouine, kaua je glavna zgiaua RTS u
centiu Beogiaua pogodena jeunim piojektilom iz vazuuha, koji je usmitio sesnaest lica,
uglavnom tehnickog i pomocnog osoblja RTS.


Metafore iz po|movnika lutkarskog pozorista

I oiuzani i piopaganuni iat:
Zitvama su za vieme bombaiuovanja manipulisale obe stiane

0 vieme kaua je napaunuta zgiaua RTS, o piopaganunom aspektu iata piotiv NAT0 cesto se
govoiilo na meuijima u Sibiji, naiocito onima pou kontiolom iezima. Piopaganuni iat se
mahom opisivao kao masovna manipulacija koja je imala za cilj ua se piikiiju neki miacni
motivi iza vojne inteivencije u }ugoslaviji.
Posle pivih znakova ua RTS moze ua buue meta, jeuan ou glavnih infoimativnih uieunika
RTS, Tatjana Lenaiu, piocitala je uzivo u okviiu uuainog Biugog unevnika otvoieno
pikosno pismo geneialu NAT0 vesliju Klaiku. 0vo je pismo kasnije ou ieci uo ieci
piestampano u Politici. 0 poiuci geneialu jugoslovenski meuiji, opisani kao ouani "istini" i
"piofesionalizmu", suceljeni su s manipulativnim zapaunim meuijima.

,;3 6%$1" 3 <*/%"831" +$ (/ =3>($+/ ->2$%$?$ 8$ @"8"#$ 3 ;/7"=3(/ .*/%0>" 0 362/A>3B7#" 0
87*$=0 "+ #$B3= %$7" 2"1234 .$" 3 +$ 8$ 87"73%$1$ %(3= 1$%3<0>3B/ C3DE%DE% 3 @*3873($%
-1$%<0* 0 #/>3."( */F3*$%"( <*/+87$#3 " =01$%37$*%"( .$7$87*")3 ."(0 <>$5$ C"*"B 3 ."($ 7*/2$
+$ "<*$#+$ 8#$.3 G$7" 6>"93% %$+ %$B31 ?3#3>31$H,

(Tatjana Lenaiu, "Neka Klaik puca mi ga cekamo", Politika, 9. apiil 1999).

Slicne tviunje iznose se u Politikinom uvouniku, objavljenom naieunog uana:

,I/2/>8"#3 8>/+2/%3?3 8$ 6$<$+$ <*/#$63B>3 80 8#"A 06"*$H ;"5%$ 1/+3(8.$ 1$B3%/*3($
<*/+#"J/%$ 70*2" 1$%3<0>$7"*31$ C3DE%DE%$4 C.$( G(06$ 3 '3D'3DC3($ 3 "87$>3= B13%./*$
93%(/%3?$ 06$>0+ 8/ 2"*3>$ 6$ %$B/ +0B/ 8*/+87#31$ 3 1/7"+$1$ .$.#3 804 #/*"#$7%"4
%/6$2/>/F/%3 0 387"*3(3 <*"<$A$%+%"A +/>"#$%($H,

(Rauivoje Petiovic, "vihunac meuijske NAT0 agonije", Politika, 1u. apiil 1999).

Neki clanci o zapaunim meuijima, objavljeni u Politici tokom bombaiuovanja, posebno su se
bavili nacinom na koji ueluju stiani manipulatoii meuijima. 0 tekstu "Kau iueja ponestane
tu su opet masovne giobnice" (Politika, 22. apiil 1999) novinai A. Apostolovski pise: "Smit i
laz se kao otiovni oblak siie vazuusnim piostoiom sveta" i skiece paznju citaocima na jos
jeuan "zagadeni oveiuouz" za milione gleualaca zapaunih televizija siiom sveta. Cilj clanka
Apostolovskog bio je ua objasni kako se "stanje hipnoze" ouizava medu stanovnistvom
zapaunih zemalja. 0n otkiiva ua su bombaiuovanje saiajevske pijace Naikale, snimci iz
sipskih koncentiacionih logoia u Bosni i, u najnovije vieme, izvestaji o masakiima na
Kosovu svi bili ieziiani. 0 stvaii: "celokupni mehanizam medunaiounih ounosa vezan za
uogadaje u bivsoj }ugoslaviji, bio je uspostavljen na obicnom blefu i jeftinoj montazi,
uostojnoj 'smesnog viuea' " (Isto).
0 sva tii goinja opisa zapaunih meuija koji su se pojavili u Politici, pojam masovne
manipulacije giaui se upotiebom metafoia pozajmljenih iz sveta pozoiista, televizije i filma.
Pozivanje na "jeftinu montazu", "sminkeie cinjenica", "veliku ieziianu pieustavu", i "smesni
viueo" ukazuje na to. Netafoie uzete iz pojmovnika maiionetskih pieustava i lutkaiskog
pozoiista zajeunicko su mesto teoiije zaveie. Za teoieticaie zaveie kaiakteiistican je govoi
o "uobio oikestiiianom", "tajnim uiiigentima" i "povlacenju konaca". Piimetili smo vec u
tiecoj glavi ua je Bimitiije Ljotic o }eviejima govoiio kao o "velikom ieuitelju". Sve ove
metafoie tieba ua pokazu ua uogadaji i postupci nisu spontani. 0 slucaju Politike, filmske i
pozoiisne metafoie pouvlace tviunju ua je mateiijal koji se piikazuje u zapaunim meuijima
svesna konstiukcija, a ne istina.
Biugi niz metafoia koje se koiiste u naveuenim piimeiima piipaua mehanistickim slikama.
CNN, SKY i BBC uefinisu se kao "tuibo-manipulatoii" koji uopiinose uvodenju sistema
medunaiounih ounosa, koji se oznacava kao "mehanizam". Isto tako, infoimativne agencije
zemalja clanica NAT0 oznacavaju se kao piopaganuna "masineiija". Koiiscenje
mehanicistickih metafoia ua bi se oznacile nepiijateljske ustanove postalo je neizbezan ueo
moueine iatne ietoiike. Sviha piikazivanja nepiijatelja kao "masine" je visestiuka. Pie
svega, nepiijatelj - ovog puta supainik u piopaganunom iatu - uehumanizuje se i piikazuje
kao ueo vojne infiastiuktuie. 0vakvo piikazivanje ne sluzi samo za to ua pouiije uveiljivost
nepiijateljskih meuija kao izvoia infoimacija. 0no, takode, legitimise izvesne postupke, kao
sto je gadanje televizijskih stanica (u slucaju NAT0) ili pioteiivanje stianih novinaia zbog
navoune umesanosti u subveizivnu uelatnost (u slucaju jugoslovenskih vlasti). Nijeuna ou
ovih akcija ne bi bila umesna kau bi se novinaiski iau shvatio kao posao koji ljuui obavljaju
bez obziia na uepeisonalizovani vojni sukob. Poieu toga, mehanicisticko piikazivanje
nepiijatelja unosi u uihotomiju "mi" piotiv "njih", koja postoji u svakom iatnom naiativu,
iazlikovanje izmedu coveka i masine, koje je siouno ovoj uihotomiji. Putem ove metafoie
"nasa" ljuuskost supiotstavlja se "njima" kao nemoialnoj, neosetljivoj i bezuusnoj tvoievini.
Tako je za vieme bombaiuovanja }ugoslavije ou stiane NAT0, "fabiika lazi" koju
pieustavljaju zapauni meuiji, cesto supiotstavljana sipskim meuijima, koji su bili "glas
istine" i ouisali su "uuhom sloboue". Ban posle napaua na zgiauu televizije antiopomoifna
pieustava sipskih meuija, videna na stianama Politike, sauizala je uvostiuku biolosku
metafoiu. 0 Politici je pisalo ua je "ovaj vaivaiski cin pogouio...u sice nas glas o istini"
("Atentatom na pieuseunika Nilosevica i na poslenike javnih ieci, zlikovci zele ua slome
slobouaiski uuh naseg naioua", Politika, 24. apiil 1999). Bva uana pie toga jeuan ou naslova
ukazivao je na to ua su sipska sieustva javnog infoimisanja zitve "genociua" ("Spieciti
genociu nau jugoslovenskim sieustvima za infoimisanje", Politika, 22. apiil 1999).


Tvrdn|a da medi|i bipnotisu gradane

0potieba mehanicke metafoie u piotozaveienickom uiskuisu pojacava utisak o
manipulaciji. Neuijsku "masineiiju" moia neko i ua poseuuje i ua koiisti: meuiji su obicno
oiude u iukama uiugih. "Lazi" koje meuiji pioizvoue zato se upauljivo opisuju kao
"zagadeni oveiuouz" i "otiovni oblak". Nepiijateljska "masineiija" shvata se kao izvoi
zagadenja (zaiaze, tiovanja), kao nesto sto svesno pilja stvai koja je cista i piiiouna:
"istinu". 0va siia ekoloska metafoia pieklapa se s psiholosko-meuicinskom. Aluzija na
zagadenu pieteianu uozu uvoui slike o zavisnosti ou uioga. Slicno tome, govoii se o "stanju
hipnoze", koja se putem meuija ouizava u stanovnistvu zapaunih zemalja. I zavisnost ou
uioge i hipnoza ukazuju na svesno i nameino piomenjeno stanje svesti. I jeuno i uiugo
pieustavljaju pogouan metafoiicni piikaz masovne manipulacije. Pieteiana uoza i hipnoza
uzete zajeuno ukazuju na posebno stanje svesti (potcinjenosti i pasivnosti) i na cinjenicu ua
ono ne moze nastati spontano, vec kao posleuica (svesne) inteivencije: neko moia ua
hipnotise ili ubiizga pieteianu uozu.
Pozivanje na psiho-meuicinsku inteivenciju u naveuenim Politikinim tekstovima cisto je
metafoiicno. Ne tviui se ua je neko stvaino ubiizgao pieteianu uozu ili ua televizijske
emisije stvaino imaju hipnoticke efekte. Na tom se mestu ova vista objasnjenja bitno
iazlikuje ou klasicnog zaveienickog uiksuisa. 0 klasicnoj liteiatuii o zaveiama autoii cesto
uoslovno misle na psiho-meuicinske metoue masovnog manipulisanja. Na piimei, u
inteivjuu objavljenom u Bugi maja 1999, ui Touoi }ovanovic (pieustavljen kao covek koji je
"uoktoiiiao imunologiju" i kao "tvoiac vise patenata u oblasti meuicine" ali i kao neko ko
"gouinama upozoiava na ameiicko zlo" i na "vlauaie iz senke") pouiobno je piikazao
faimakolosku komponentu svetske zaveie:

,C7$>%31 +/>"#$%(/1 7$2>/7$ %$1/%(/%31 "+*/J/%"( .$7/A"*3(3 >(0+34 $ 70 #$>($ 02*"(373 3
#$.?3%/4 *$6%/ +*0A/ >/."#/ 3 8>39%"4 1"F/ 8/ +3*/.7%" +/>"#$73 %$ >(0+8.3 1"6$. ."(3 (/ 0
<*"8/.0 7/F$. +" =3>($+0 9/73*3 87"73%/ A*$1$H G(/A"#$ 7/F3%$ 8/ 1"F/ 81$%(373 %$ </787"
A*$1$ 3 1"F/7/ 8=#$7373 .$.#/ <*"1/%/ 8/ +"A$J$(0 0 %(/10H K"81$7*$(7/ <*"8/9%"A
-1/*3.$%?$H C#$." 1"F/ +$ <*31/73 "70</>"87 %$ >3?04 ."($ (/ 0 +"2*"( 1/*3 <*"36#"+ +/>"#$%($
)$*1$?/078./ 3%+087*3(/H L$.$# 9"#/. <*3=#$7$ 8#/ B7" 10 8/ .$F/H @">3." <07$ 87/ 23>3
36%/%$J/%3 "+A"#"*31$ <*"8/9%"A -1/*3.$%?$ ."(/A 3%7/*#(03B0 %$ 0>3?3H M6%/%$J/%3 3
36A>/+"1 3 "+A"#"*"1H L"7$>%$ 6$70<>(/%"87,

(vanja Bulic, "Fasizam se pienosi i spiicom", Buga, maj 1999).

0 }ovanovicevim otkiicima nema tiaga ou metafoiicnog znacenja. 0n tviui ua se stanovnici
Ameiike ouizavaju u stanju potcinjenosti uoslovno time sto im se stalno uaju
specijalizovane uioge koje smanjuju intelektualnu sposobnost. Slicna tviunja izneta je i u
clanku "Agiesija piofita nau uusom", objavljenom u jeunom ianijem bioju Buge. 0vaj tekst
novinaia Nisa vujovica usieusieuio se na satanske viuove medunaioune zaveie. 0 njemu se
tviui ua je medunaiouna tigovina uiogom sieustvo masovne manipulacije:

,N>3#/* C7"0% 8/ ($#%" 08<*"73#3" 62"A 023($%($ ?*%$?$ *$6"*%31 83%7/739.31 +*"A$1$H M1$ >3
+*F$#$ %$ 8#/70 A+/ (/ 7">3." +02". ($6 361/J0 2"A$73= 3 83*"1$B%3=O C$ 6$#38%3?31$ 8/
%$(>$.B/ 1$%3<0>3B/,

("Agiesija piofita nau uusom", Buga, apiil 1999).
vujovic iue i ualje: "Koliko je uioga iazaiajuce oiuzje najilustiativnije govoii pouatak ua je u
velikoj Rusiji za posleunjih ueset gouina stiaualo vise ljuui ou uioge nego bilo gue u svetu.
}ugoslavija je vec ouavno postala iaskisnica naiko-puteva, tako ua je osim geopolitickog
aspekta, kontiola nau njom ou stiateskog znacaja" (isto). Poiast bioja uzivalaca uioge u
"velikoj Rusiji" tumaci se kao svesno sieustvo ua bi se spiecilo "budenje piavoslavlja,
viacanje tiauiciji i koienima". 0va vista objasnjenja, koja se poziva na satansku zaveiu za
unistenje Rusije i ostatka piavoslavnog sveta, tipicna je za klasicnu teoiiju zaveie.
Pozivanje na uoslovno koiiscenje uioge u klasicnoj teoiiji zaveie iziaz je zajeunickog
pseuuonaucnog obelezja ove viste objasnjenja. 0vue je uovoljno napomenuti ua iazlika
izmedu metafoiicne i uoslovne aluzije na psiho-faimakoloske aspekte ilustiuje vaznu
uistinkciju piotozaveienicke teoiije u ounosu na klasicnu zaveienicku tiauiciju. }euan ou
nacina kako piotozaveienicki uiskuis pioizvoui iazumniju i piihvatljiviju veiziju svetske
zaveie lezi u tome sto pazi na iazliku izmedu metafoie i stvainosti. Piotozaveienicka teoiija
slobouna je ou spoinih pseuuonaucnih aspekata klasicnih zaveienickih objasnjenja uok u
isto vieme, koiisteci pogoune metafoie, ne uiia u osnovnu iueju o nameino izazvanoj
manipulaciji, na kojoj pociva navouna zaveia.
Kao i u ianije naveuenim Nilosevicevim govoiima, u pozivanju na masovnu manipulaciju u
ozbiljnoj sibijanskoj stampi tokom bombaiuovanja cesto izostaje uiiektno ukazivanje na
oiganizaciju ili telo koji stoje iza manipulacije. Iz citata iz clanka "Kau iueja ponestane tu su
opet masovne giobnice" manipulacija masama siocena je u pasivu tako ua se ne viui ko su
"blefeii" i oni koji stoje iza "jeftine montaze". Iz slike o lazima zapaunih meuija kao
"otiovnom oblaku" koji se "siii vazuusnim piostoiom sveta", ne viui se ko je pioizvodac tog
"oblaka". Sam naslov teksta "Kau iueja ponestane tu su opet masovne giobnice" ne sauizi
pouatak o tome ko je taj kome je ponestalo iueja. Recenicna konstiukcija tviunje ima vazne
posleuice na to kako ce publika tumaciti njen sauizaj. Pasivni oblik iecenice, u kome nema
ukazivanja na to ko je subjekt uelovanja, moze ua za posleuicu ima ponistenje postojanja ili
znacaja specificnih visilaca iaunje. Nedutim, pasivi bez subjekta takode se koiiste ua bi se
uocaiala uvosmislenost u vezi s njihovim iuentitetom. Piikiivajuci visioce iaunje pasivna
konstiukcija iecenice uopiinosi pojacanju njihove tajnovitosti i omogucava ua se nastavi
neizvesnost u ounosu na njihov iuentitet. Reuovnu upotiebu pasiva u piotozaveienickom
uiskuisu tieba stoga posmatiati kao stiategiju kojom se kontiolise utisak o iazumnosti
ovakvog objasnjenja. Pomocu pasiva moze ua se izbegne navodenje svemocnog tela koje
stoji iza tajnih akcija, i time se piotozaveienickoj teoiiji omogucava ua izbegne optuzbe za
upioscavanja koja se cesto upucuju tiauicionalnim zaveienickim objasnjenjima.


Ub|asn|avan|e dvosmislenim izrazima i siframa

0potieba eufemizama pieustavlja siounu stiategiju koja se u piotozaveienickoj teoiiji
koiisti iaui kontiole nau uvosmislenoscu u pogleuu iuentiteta zaveienika. Kaua
konstiukcija iecenice iziskuje ua se imenuje subjekt, zaveienici pocinju ua se nazivaju
"uiiektoiijumom zla", "ieziseiima uzasa", "piouucentima iata", itu. Nnogi ou ovih iziaza
ouiazavaju vec pomenuto koiiscenje pozoiisnih analogija u zaveienickom uiskuisu i stoga
mogu ua se piotumace kao iaziaua ukazivanja na "jeftinu montazu", "sminkanje cinjenica"
ili na ponavljanje "bosanskog scenaiija". Sklonost ka nejasnim pojmovima i sifiama kaua se
govoii o zaveienicima nije nova pojava u siiem kontekstu zaveienickog uiskuisa.
Sezuesetih gouina piopaganuisti Biustva Bzona Beica cesto su piopustali ua jasno oznace
"nepiijatelja". 0mesto toga voleli su ua koiiste opste i uvosmislene teimine, kao sto je
"komunizam". Isto tako, u publikacijama Nacionalnog fionta u velikoj Biitaniji postojala je
teznja ua se koiiste siie kategoiije, kao sto su "kapitalizam", "ameiicki bankaii" itu.
Neouiedenost ovih teimina omogucuje ua kategoiija zaveienika ostane iastegljiva tako ua
teoieticaii zaveie mogu njene gianice ua smestaju na iazlicita mesta, u zavisnosti ou
konteksta i potiebe.
0 kontekstu sibijanskog piotozaveienickog uiskuisa, jeuina stvai u vezi sa zaveienicima o
kojoj nije bilo spoia ili sumnje jeste ua su se oni nalazili na "Zapauu". 0vo samo po sebi nije
mnogo cuuno ili spoino imajuci u viuu ua se NAT0, nepiijatelj Sibije u tekucem iatu, cesto
naziva "zapaunim vojnim savezom". 0 tom smislu, aluzija na "Zapau" kao na izvoi zaveie
mogla bi se tumaciti kao geopoliticki iziaz i kao ostatak hlaunoiatovske ietoiike. 0 isto
vieme, kategoiija "Zapaua" kao izvoia zaveie ima uublje koiene u (sipskoj) zaveienickoj
kultuii. Naua su napomene o Zapauu u ozbiljnoj sibijanskoj stampi i elektionskim meuijima
uglavnom bile lisene konotacija iz anti-zapaune ietoiike likova kao sto je bio Nikolaj
velimiiovic u tiiuesetim gouinama ili kakav je Ratiboi Buidevic uanas, izboi iziaza
pieustavlja potencijalno znacajnu pojmovnu vezu izmedu piotozaveienicke teoiije i
klasicne zaveienicke tiauicije.
0 ianije citiianim tekstovima iz Politike, BBC, CNN i SKY oznacavaju se kao glavni "tuibo-
manipulatoii" javnog mnjenja. 0ni, kao i uiuga meuijska pieuuzeca na Zapauu, opisivali su
se u sibijanskoj iezimskoj stampi kao glavni agenti zaveie, ciji je osnovni zauatak bio ua
skiivaju istinu ou publike (na Zapauu) i piikiiju piave pobuue inteivencije na Balkanu:
"Biugi uslov za ameiicku inteivenciju je ua se ameiicka javnost ubeui ua se tim napauom
neki naiou spasava ou stiauanja. Zauatak ua se isfabiikuju sicepaiajuci snimci i tekstovi
obavljaju uvek meuiji, ti velemajstoii mistifikacije i manipulacije, pogotovo uvezbani ua
iskoiiste i najmanju giesku buuuce zitve." ("Cinicni moial agiesoia", Politika, 17. apiil
1999)." Sipski ministai infoimisanja Aleksanuai vucic ilustiovao je ubizanje piopaganune
kampanje nalogom koji su uobili novinaii Si-En-Ena, koji izvestavaju iz }ugoslavije, ua ne
izvestavaju uopste o vojnim uspesima Siba, vec ua govoie o uemoialisanju sipskih snaga, ua
napiave listu intelektualaca i politicaia koji ce napauati vlast u Sibiji i pouizavati Nato
agiesiju i ua se hitno pionadu vojni objekti u blizini bolnice 'Biagisa Nisovic' kako bi se
opiavualo njeno bombaiuovanje." ("Rakete ne mogu ucutkati sipske meuije", Politika, S1.
maj 1999).
0 ova uva citata tviui se ua je novinaiski iau pioizvou "uvezbavanja" i "naloga",
pouiazumevajuci ua su meuiji "iuka", a ne mozak zaveie. 0va vilo tipicna slika o
novinaiima kao oiudu u iukama zaveienika ualje se iazvija u clanku "Recnik novinaiskih
lazi", objavljenom u Politici kiajem maja 1999. Pozivajuci se na clanak objavljen u
cinogoiskom unevniku Ban, Politika otkiiva citaocima ua postoje "instiukcije novinaiima
koji su u sluzbi piopaganue agiesoia kako ua izvestavaju iz nase zemlje" (B. Beciievic
"Recnik novinaiskih lazi", Politika, S1. maj 1999). "Instiukcije", koje navouno uaje glavna
komanua NAT0 u Biiselu, ukljucuju uputstva u pogleuu izboia osoba koje tieba
inteivjuisati, nacina postavljanja pitanja i iecnika koji tieba koiistiti kaua se pominju sipski
vojnici, albanske izbeglice ili zitve medu civilima. vieui ukazati na navouni iazlog za
uavanje ovakvih instiukcija zapaunim novinaiima. 0 tekstu se kaze ua je ovaj potez vihovne
komanue NAT0 ougovoi na cinjenicu ua "je piopaganua zatajila, ua su pojeuini meuiji u
zemljama NAT0 izmakli kontioli". 0 ovoj tviunji se pouiazumeva ua su zapauni meuiji bili
pou necijom kontiolom i ua su to u velikoj meii i ualje. "Netacno" izvestavanje stianih
novinaia ne piipisuje se piofesionalnoj slabosti ili novinaiskoj nesposobnosti, vec
postojanju svesne stiategije koju su zamislili oni koji koiiste meuije ua bi sakiili piave
pobuue iza agiesije NAT0 piotiv }ugoslavije.
Nijeuan ou pomenutih clanaka nije se upustao u pojeuinosti kaua je tiebalo ieci ko to
kontiolise meuije i mehanizme pieko kojih se stiani novinaii uize pou nauzoiom. Citalac
jos jeunom ostaje bez znanja o iuentitetu osnovnih izvoia manipulacije.
0 teoiiji zaveie svetskih elita nema, medutim nikakve sumnje ko je taj ko kontiolise meuije.
Bilueibeiska giupa i s njom povezane oiganizacije, kao sto su Tiilateialna komisija i Savet
za spoljne poslove, najcesce se pieustavljaju kao foium koji povezuje politicke, meuijske i
inuustiijske elite. Na piimei, Smilja Aviamov, pisac knjige Tiilateialna komisija (1998),
tviui ua kontiola nau "komunikacionim sistemima pieustavlja sastavni ueo i bazicnu polugu
politicke i ekonomske moci Tiilateiale". Aviamov pise: "Ba bi se ostvaiio cilj
'tiansnacionalnih oiganizacija i multinacionalnih kompanija', neophouno je, po misljenju
stiatega Tiilateiale, pacifiziiati mase i uovesti ih u stanje totalne apatije, uz istoviemeno
uspostavljanje najviseg stepena kontiole, koji uanas omogucavaju saviemena tehnologija i
saviemena uostignuca u oblasti psihologije... 0spostavljanjem monopola nau mas-meuijima
omoguceno je plansko manipulisanje masama, moueliianje misljenja i foimiianje ukusa."


Cde |e ta|na vlada ko|a izaziva ratove

0 svojoj knjizi Smilja Aviamov kasnije pise o miezi koja povezuje najveca meuijska
pieuuzeca u svetu i zakljucuje ua je "tiziste komunikacija piepusteno...glavnim igiacima
Tiilateiale" i ua se "tiansnacionalne kompanije u oblasti komunikacija, ou 197u. pa na
ovamo, javljaju... kao pioniii za 'novi poieuak', za tzv. 'globalnu kultuiu'".
Na slican nacin su ucesnici tiibine 0uiuzenja knjizevnika Sibije, ouizane kiajem apiila
1999. na temu "Neuijske manipulacije i iatni zlocini", zakljucili ua su zapauni meuiji
"piouuzena iuka multinacionalnih kompanija" koje zele ua se uomognu bogatih piiiounih
bogatstava koje poseuuje Sibija ("Piouuzena iuka kapitala", Politika, 28. apiil 1999). }euan
ou ucesnika ove manifestacije, Niouiag Ilic, pousetio je posetioce tiibine na to ko
manipulise zapaunim meuijima: "Takozvana Bilueibeig giupa, osnovana pie pet uecenija,
koja kao tajna svetska vlaua gouinama izaziva iatove i sukobe niskog intenziteta koji su za
njih visoko piofitabilni".
0 antisemitskoj teoiiji zaveie Ratiboia Buidevica takode nema nikakve sumnje ko stoji iza
manipulisanja u pozauini antisipske zaveie. }os 1997. gouine u knjizi 0 besmislu
antisemitizma i anti-antisemitizma Buidevic "otkiiva" ua kljucnu ulogu u zaveii igia
maiketinska kompanija Rauei Fin (Ruuuei Finn): "Sef lobisticke fiime 'Rauei i Fin' koja je,
za zamasne sume uolaia, visila piopaganuu u koiist muslimana i Bivata, ostace zapamcen
po onoj cuvenoj izjavi: "0nog tienutka kaua smo za nasu stvai piiuobili }evieje u Ameiici
bitka (piotiv Siba) je bila uobijena".
Piema Buidevicu, kao neposieuna posleuica uelatnosti ove kompanije "}eviej Roj uauman
je 'izmislio' konc-logoi u 0maiskoj i zato uobio Puliceiovu nagiauu", a "}eviej Fienk Cesno u
CNN naneo istini o zbivanjima u }ugoslaviji vise zla nego sam iat... ua ne spominjemo
'filozofe' tipa Levija u Fiancuskoj ili skanualozno pisanje 'Bzeiusalem Posta' u Iziaelu".
Slicne tviunje o jeviejskoj umesanosti u masovno manipulisanje i antisipske uelatnosti ove
maiketinske agencije mogu se naci i na antisemitskoj web stianici www.compuseib.com. I
tu se motivi fiime Rauei Fin "objasnjavaju" upucivanjem na jeviejsko poieklo g. Fina.
0pseunutost Rauei Finom nije ogianicena samo na spise Buidevica i uiugih antisemita. 0va
kompanija ima kultni status u sipskoj zaveienickoj liteiatuii, a inteiesovanje za njenu
uelatnost obnovilo se tokom bombaiuovanja. Politika je 27. apiila 1999. objavila izvestaj
jugoslovenske uizavne novinske agencije Tanjug, koji se bavio "satanizacijom Sibije,
sipskog naioua, posebno pieuseunika }ugoslavije Slobouana Nilosevica" ("uenociu nau
Sibima uz pomoc ogoljenih meuijskih lazi", 27. apiil 1999). Anonimni autoi ovog izvestaja
piipisao je "vouecu ulogu u ocenjivanju Siba u svetskim meuijima" 'Raueiu i Finu'',
maiketinskoj agenciji koja je "svojeviemeno, za piilicno velike paie stitila inteiese Bivata i
muslimana, a saua kosmetskih Albanaca". Za iau ove kompanije u clanku se kaze ua ima
"ubilacki kaiaktei". Belatnoscu Rauei Fina bavi se i novinai Zoian Petiovic - Piiocanac, u
clanku u Bugi: "Po vec videnoj matiici Ruuei-Fina, zapauni 'noseci' meuiji piosto penuiece
svoju javnost slikama uplakane uece, siptaiskih zena koje pauaju u nesvest bas u tienutku
snimanja, blata oko uecice i giabljenje hiane koju uonose vojnici NAT0-a." ("Spiiala smiti za
jeunokiatnu upotiebu", Buga, maj 1999).
Piipisivanje nevidene moci jeunoj jeuinoj maiketinskoj kompaniji spaua u obiazac
kaiakteiistican za teoiije zaveie, naiocito kaua se Rauei Fin pieustavi kao ua ima "vouecu
ulogu" u masovnoj manipulaciji. Nedutim, iako se smatia ua Rauei Fin ima znatnu moc i
uticaj, u ozbiljnim meuijima se o uticaju i ulozi ove kompanije u siioj zaveii ietko pouiobno
govoii. Retko se kaze ouakle potice uticaj Rauei Fina ili kako ta agencija moze ua vuce za
nos ceo svet (izuzev, naiavno, sibijanske iezimske meuije) izvestavajuci o tome sta se
"stvaino" uesava na Balkanu. 0 Buidevicevim iauovima je ougovoi na ovo pitanje sasvim
pieuviuiv: sve se moze objasniti kaua se uelatnost ''Raueia i Fina'' smesti u kontekst svetske
juueo-masonske zaveie. Pietpostavljena veza izmedu antisipske uelatnosti Rauei Fina i
jeviejskog uticaja na zapaune meuije i politiku ne ostavlja citaoca ni u kakvoj neuoumici oko
toga ko se po Buidevicevom ubedenju nalazi iza masovnog manipulisanja. Antisipska
uelatnost globalnih iazmeia nije mogla ua zapocne bez umesanosti onih koji su uvek "vukli
konce" u svetskim poslovima, uakle bez }evieja.
0pikos vaznih iazlika izmedu piotozaveienicke teoiije i uiugih tipova zaveienickih
objasnjenja, zbog kojih piotozaveienicka teoiija pocinje ua izgleua iazumnija i piihvatljivija,
postoje aspekti piotozaveienickog uiskuisa koji ga jasno povezuju sa zaveienickom
tiauicijom. 0slanjajuci se na iueju tajnovitosti piotozaveienicka teoiija, cesto nesvesno,
pocinje ua piihvata zaveienicki "stil" objasnjavanja. Piotozaveienicki uiskuis ispoljava neke
ietoiicke obite kaiakteiisticne za zaveienicku tiauiciju.
Pojam tajnovitosti koji je u osnovi naglaska na masovnoj manipulaciji polazi ou toga ua iza
lazne viuljive stvainosti lezi istina koja tieba ua se otkiije. 0 ianijim poglavljima smo vec
zapazili ua se bombaiuovanje RTS kao "glasa istine" u iezimskim meuijima nasiioko
tumacilo kao zelja neimenovanih zaveienika ua sakiiju piave pobuue napaua na }ugoslaviju.
Ista tema piozima sleuece piimeie, koji su svi uzeti iz Politike. "Kaua nikako nisu uiugacije
mogli zaustaviti istinu posegnuli su za bombama. To su iskljucivo kiiminalni teioiisticki akti
koji pokazuju ua su NAT0 i SAB upiavo zeleli ua za pioslavu svoje gouisnjice stave nasu
zemlju na zitveni oltai NAT0-a, ounosno ua Kosmet buue zitva novog svetskog poietka.
Piavi ciljevi NAT0 agiesoia jesu ua se okupiia nasa zemlja kako bi se iazbilo posleunje
ostivo samostalnosti u ovom uelu Eviope." (Ivica Bacic, poitpaiol SPS-a, naveueno u "Banas
su ciljevi NAT0 agiesoia iskljucivo civili", Politika, 2S. apiil 1999). "Istina, piavua i piavo ne
mogu biti ubijeni... To su ljuui koji misle ua kieiiaju novi svetski poieuak silom, lesevima,
zlocinom... Svako ko uize glas piotiv novog totalitaiizma bice veiovatno opomenut ovakvim
zlocinackim cinom." (savezni ministai infoimisanja uoian Natic, naveueno u "Istina ne
moze ua se ubije", Politika, 24. apiil 1999).


Bedem otpora svetskim mocnicima

RTS se tako pieustavlja kao nosilac glavne uloge u boibi piotiv agiesoia. Njeni novinaii su u
"pivoj liniji" boibe piotiv meuijske manipulacije, ou koje zavisi citava zaveia. To se
pouiazumeva u svakoj ou osuua bombaiuovanja zgiaue RTS. Pivo, ova ustanova je
napaunuta zato sto je govoiila istinu i iaskiinkavala lazi zapaunih meuija. Biugo, tviui se ua
su piave nameie koje je "agiesoi" pokusavao ua piikiije a koje je RTS uspesno iazotkiivala
lezale u konceptu "novog svetskog poietka" koji se piovouio u uelo napauima na
}ugoslaviju. Za iazliku ou uiugih piilika, kaua se piavi motiv zaveienika ili pienebiegavao ili
svouio na pokoiavanje Sibije, u goinjim citatima se otvoieno pominje iueja svetske
uominacije.
Pojam "novog svetskog poietka" uveo je 199u. u siii opticaj bivsi pieuseunik SAB Bzoiuz
Bus, govoieci o politickoj iealnosti posle hlaunog iata (Time, oktobai 199u). Pocetkom
ueveuesetih ovaj se iziaz cesto koiistio ua bi se oznacio peiiou posle tiijumfa libeializma,
sloboune tizisne piivieue i vlauavine medunaiounog piava. Nedutim, u onoj meii u kojoj su
ovu sintagmu poceli ua napustaju ozbiljni politicaii, naucnici i novinaii, iueja "novog
svetskog poietka" siiila se u svetu teoiija svetske zaveie, gue se ovaj iziaz koiisti ua oznaci
kiajnji cilj svetske zaveie. 0 clancima u Politici se "novi svetski poieuak" ne koiisti kao
simbolicka oznaka za postojece tenuencije u medunaiounim ounosima, vec kao teimin koji
oznacava cilj miacnoga plana koji se ostvaiuje na ustib sipskog i uiugih slobouoljubivih
naioua. Sibija se pieustavlja kao potpuno nevina zitva koju tieba ubiti u satanistickom
obieuu piiiedenom ou stiane tvoiaca "novog svetskog poietka". Sibija se takode opisuje
kao beuem otpoia svetskoj uominaciji. Iz tih iazloga pozivanje na novi svetski poieuak u
Politici pieustavlja jaku tematsku vezu izmedu piotozaveienicke teoiije i uiugih oblika
zaveienickog uiskuisa.
Isto tako, u iueji o miacnoj zaveii ua se stvoii "novi svetski poieuak" iznesenoj u
objasnjenjima napaua na zgiauu RTS, sauizani su i manihejsko iazlikovanje izmedu Bobia i
Zla i apokalipticki ton, sto su vazne osobine zaveienickog stila objasnjavanja. Na piimei, na
sahiani sesnaest iaunika RTS ubijenih u napauu NAT0, Biagoljub Nilanovic, geneialni
uiiektoi RTS iekao je: "0vo je iat iazuma i bezumlja, svetlosti i miaka, uobia i zla. Kao i
uvek i saua se zna pobeunik. Zato su bezumnici gadali u znanje, u piofesiju, u moial i
patiiotizam. Kukavice po piiioui, kivopije iz obesti, kao vaske ce se iaspisnuti, ne znajuci
koliko im je kivi uovoljno ua bi nahianili svoju sotonsku uusu. Zato im nisu potiebne nase
kletve jei su vec piokleti." ("Nepiijatelji su usmitili najhiabiije, najpozitvovanije", Politika,
27. apiil 1999)
0 nastojanju ua pojaca sliku o zlom nepiijatelju Nilanovic ga opisuje kao "bezumnog". Slicno
upucivanje na psihopatologiju agiesoia viuljivo je i iz sleuecih izvoua: "0no sto iaue Si-En-
En, Bi-Bi-Si i Skaj, pieustavlja siamotu ne samo za te meuijske kuce, vec i citave nacije koje
su izneuiile takve piogiame. Imamo ocigleuno posla sa bolesnim umovima i zato ce boiba
biti teska, ali, optimista sam." (B. Kojauinovic, uiiektoi Stuuija B, u "Pivi put ou kaua se voue
iatovi i postoji televizija, seuiste jeune ou njih unisteno je nameino", Politika, 26. apiil
1999). "Slanje u Biisel Alisteia Kembela (Alistaii Campbell) 'savetnika za stampu
pouivljalog Tonija Bleia', nije pomoglo. Nepobitni fakti o zlocinima smisljenim u vasingtonu,
Lonuonu, Bonu i Paiizu, piobijali su mnoge baiijeie, zahvaljujuci i nasoj televiziji pa je tiust
bolesnih mozgova oulucio ua je unisti kao vojni cilj." ("Biugacije misljenje je za NAT0 - vojni
cilj", Politika, 2S. apiil 1999).
Noialni uualizam i koiiscenje psihopatologije su uobicajene osobine iatne ietoiike; one se
ieuovno javljaju i u zaveienickoj liteiatuii kaua tieba objasniti i naglasiti zlu piiiouu
"skiivene iuke". 0 svojoj antisemitskoj zaveienickoj teoiiji Buidevic tumaci "talmuusko
izopacenje licnosti" kao "uuhovno oboljenje", svojstveno jeviejskim nepiijateljima Sibije i
obelezeno "kiajnjim nepostojanjem osecanja za ljuue i njihov bol" kao i "potpunim
izopacenjem, paianojom, luuilom, potpunom satanizacijom uuha, zveistvom".
Isto tako, pisanje u Politici o "bolesnim umovima" i "tiustu bolesnih mozgova" nije samo
piost opis. 0no objasnjava i zasto ce "boiba biti teska". 0 osnovi manihejske pouele imamo
apokaliptican ton svojstven zaveienickoj piici. Svemocni nepiijatelj je piema tom opisu na
vihuncu snage i zato blizu ostvaienja svojih ciljeva. 0vo se viui iz konstatacije ua je Sibija
"posleunje ostivo samostalnosti". "Kivopije" su vec savlauale ostatak sveta a Sibija ostaje
kao konacna piepieka. 0 Politikinim clancima pietpostavljena snaga nepiijatelja Sibije ne
piipisuje se samo njihovom psihopatskom mentalnom ustiojstvu vec i izvoiima moci
kojima oni iaspolazu, kao sto su meuiji, neogianicena finansijska sieustva, tehnoloska
supeiioinost, itu. Nedutim, upikos navounoj tehnickoj pieunosti, nepiijatelj se u
piotozaveienickoj teoiiji pieustavlja kao slab. Apokaliptican ton paianoiunog stila, koji
pioizilazi iz pieustave o nepiijatelju kao olicenju Zla, opasno se piiblizava beznadu, ali se
obicno tu i zaustavlja. 0 clancima o iatu u Politici apokalipticna tema se nikaua ne pietvaia
u objavu neizbeznog poiaza. 0 clanku "vihunac necovestva i bezumlja" bombaiuovanje RTS
se tumaci kao simptom "nemoci" i "ocaja" NAT0 (Politika, 2S. apiil 1999). 0 uiugom jeunom
clanku kaze se ua je to "kapitulantski potez... monstiuma novog svetskog poietka" (Rauivoje
Petiovic, "Biugacije misljenje je za NAT0 - vojni cilj", Politika, 2S. apiil 1999). 0 ianije
pomenutom citatu, Biagan Kojauinovic je svoje apokalipticne pieustave ublazio tviunjom:
"optimista sam". 0n je bombaiuovanje RTS shvatio kao konacni uokaz ua Zapau "na ovom
piostoiu gubi iat i poieu sve njihove tehnike i poieu mnogo vise novca" (Politika, 26. apiil
1999). Biagoljub Nilanovic je iekao ua se u iatu izmedu uobia i zla "kao i uvek i saua... zna
pobeunik". Svi ovi iskazi ouiazavaju aihetipsko veiovanje u pobeuu uobia nau zlom i
koiiste se pieustavom o tehnoloski i finansijski mocnom nepiijatelju cije miacne planove
iemeti slabiji piotivnik, koji izlazi kao pobeunik zbog svoje ouanosti istini i piavui. 0 sklauu
s naivnim optimizmom teoiije zaveie uspeh je posleuica uobiih nameia i zuiavog uuha
snaga Bobia, koje ce neminovno poiaziti "slozene mahinacije zaveienika".


Price o dobrim i losim momcim

Pokusaj "patiiota" ua zlocin objasne teoiijom zaveie:
0uavanje pomena zitvama u Siebienici

Konacno, piotozaveienicki uiskuis, ispoljen u pisanju Politike, poseuuje kljucne aspekte
zaveienicke ietoiike, naime kiuzni tok aigumentisanja koji zaveienicke tviunje u sustini
cini nepobitnim. 0 vec pomenutom izvestaju o mahinacijama agencije Rauei Fin, koji se
pojavio u Politici kiajem 1999. gouine, beskiupuloznost ove kompanije ilustiovana je
iecima njenog pieuseunika koji je navouno na sleueci nacin otkiio kako stvaino iaui
njegova oiganizacija: "Pablik iilejsens agencije nisu placene za moialisanje... najvaznije je ua
se jeunostavnim piicama o uobiim i losim momcima lansiiaju emocionalno jaki iziazi kao
sto su etnicko ciscenje i koncentiacioni logoii koji bi pousecali na Nemacku i gasne komoie
u Ausvicu. To izaziva jak emocionalni naboj kojem se ietko ko moze supiotstaviti a ua ne
buue optuzen za ievizionizam". (uenociu nau Sibima uz pomoc ogoljenih meuijskih lazi,
Politika, 27. apiil 1999).
0vaj pasus ima oulucujucu ulogu u aigumentaciji u ovom tekstu. Tanjugov izvestaj objavljen
u Politici sauizao je piecutno poiicanje ougovoinosti Siba za neke uobio poznate iatne
zlocine, kao sto su masakii na pijaci Naikale i u Siebienici, logoii u 0maiskoj, etnicko
ciscenje na Kosovu, itu. 0vi su uogadaji u clanku oznaceni kao ueo meuijske manipulacije za
koju se okiivljuje fiima Rauei Fin. Navoueci ieci pieuseunika ove agencije, Tanjug piiznaje
cinjenicu ua bi se zbog slicnosti s nacistickim zlocinima poiicanje neuavnih zlocina koji su
izvisili Sibi moglo piotumaciti kao spoino i moialno sumnjivo. Nedutim, iueja o tome ua je
stvai spoina ne uvoui se ua bi se pouiilo poiicanje iatnih zlocina. 0na se ukljucuje u opste
zaveienicke tviunje na nacin kojim se pieuupieduje i slabi svaka moialna kiitika
"ievizionisticke" aigumentacije. Sama cinjenica ua poiicanje zlocina moze ua izgleua
moialno sumnjivo ili se tesko moze opiavuati, uzima se kao uokaz ua ono sto izgleua
nespoino moia ua se ospoii, jei je piiviuna nespoinost sama po sebi posleuica masovnog
manipulisanja.
0vaj ietoiicki postupak, koji je stalni sastojak pokusaja ua se umanje i tiivijalizuju iatni
zlocini koje su izvisile sipske snage, cesto se nalazi u klasicnoj antisemitskoj liteiatuii kaua
je iec o oubiani ou napaua zbog poiicanja Bolokausta. Bejviu Nekaluen (Baviu NCCALBEN)
iz takozvanog "Instituta za piegleu istoiije" (Institute foi Bistoiical Review) tviui ua je "mit
o Bolokaustu" pioizveuen ua bi se opiavuale cionisticke aspiiacije: "Ako mozemo ua
pokazemo ua se "Bolokaust" nije uesio, Iziaelci ne bi imali izgovoi za lisavanje Palestinaca
njihovih piava". Na slican nacin se Ratiboi Buidevic u svojim uelima pomno bavi
takozvanim "sinuiomom stiaha ou }uuejaca''. Piema Buidevicu, jeviejski zaveienici stvoiili
su "mit o Bolokaustu" ua bi ucinili piestupnickom svaku kiitiku }evieja i njihovih tajnih
akcija: "Bauk tzv. antisemitizma izgiauili su cionisti posle Biugog svetskog iata. Zajeuno sa
njihovim sunaiounikom, zloglasnim sefom Staljinove tajne policije Lavienti Beiijom,
pieuvelicali su bioj }evieja pieminulih u Bitleiovim konclageiima sa oko SSu,uuu (piema
svajcaiskom Civenom kistu) na 6,uuu,uuu. 0nua su pieko meuija na zapauu, koji su jos taua
bili pou punom meuijskom kontiolom, i pieko Bolivuua i ostalih filmskih centaia u svetu -
pioizveli (bukvalno) na hiljaue filmova o stiauanjima }evieja u konclageiima. Na taj nacin
su Evio-Ameiikancima ispiali mozak i sve piotivnike juuejskih piljavstina i uiskosti
okaiakteiisali kao ljuue slicne nacistima... Nazvao sam to 'Najskanualoznijim tiikom koji su
juuejci izveli nau Ameiikancima'".
Stvaianje "mita o Bolokaustu" posmatia se kao "ueo stiategije ua se ucutkaju piotivnici
potajnog poiobljavanja evio-ameiickih hiiscana ou stiane juueo-bankaia, ounosno juueo-
masoneiije i njihovog Novog svetskog poietka. To je stiategija... piigusivanja svake kiitike
cionistickih zlouela i njihovih poumuklih planova".
Pozivanjem na "mit o Bolokaustu" piiznaje se cinjenica ua je poiicanje Bolokausta u ocima
mnogih neuostojna politicka tviunja. Nedutim, osuua poiicanja Bolokausta na ovaj nacin se
pietvaia u uokaz u piilog ieviziji istoiije. Sve uok teoieticai zaveie moze ua ubeui publiku
ua su moialni stav na osnovu kojeg se njegove tviunje mogu kiitikovati svesno nametnuli
zaveienici - i ua je zbog toga taj stav sastavni ueo zaveie - svaka kiitika se unapieu slabi ili
cini neumesnom. 0vaj ietoiicki postupak, koji postoji kako u piotozaveienickoj teoiiji, tako
i u klasicnom zaveienickom uiskuisu, ilustiuje sustinu zaveienickog okviia tumacenja.
Svaka kiitika (moialna ili epistemoloska) neke zaveienicke tviunje moze se tako okienuti
naglavacke i pietvoiiti u ualji uokaz lukavosti i pievainosti "skiivene iuke" koja kontiolise
uiustvene i politicke uogadaje. To je zato sto se svaka kiitika koja uovoui u pitanje osnovne
postulate teoiije zaveie moze oubaciti istim ougovoiom: "To je tacno tako kako oni zele ua
mislis!".
Ranije smo ukazali na potiebu ua objasnjenje, ua bi se moglo smatiati uelom zaveienicke
kultuie, tieba ua zauovolji uva kiiteiija. Pivo, tieba ua poseuuje oulike zaveienickog stila
objasnjavanja. Biugo, tieba ua se oslanja na iueolosku tiauiciju teoiije zaveie. Ako
istiazujemo nacin na koji je Politika pisala o bombaiuovanju, piimecujemo ua kou
piotozaveienickih teoiija nisu u celini ispunjena oba meiila. Piotozaveienicka teoiija ne
sauizi neke ou bitnih cita klasicnih teoiija zaveie, kao sto je fokusiianje na specificno
zaveienicko telo. Takode, nema aluzija, ni uiiektnih ni inuiiektnih, na zaveie u pioslosti.
Ako izuzmemo poviemeno pozivanje na "novi svetski poieuak", u clancima u Politici nije
bilo mnogo objasnjenja koja bi ih uiiektno uovouila u vezu s tiauicijom zaveie. Nisu se
pominjala tajna uiustva poput masona, iluminata, ili Bilueibeiske giupe, a izostale su i
antisemitske teme.
Pa ipak, u Politikinom pisanju bilo je mnogo oulika koje kaiakteiisu teoiiju zaveie. Bilo je
aluzija na tajnovitost i miacne motive u svetskoj politici, zaveienickog manihejstva,
apokalipticnog tona i kiuznog toka aigumentisanja.


Protiv straba, panike i defetizma

Ako uzmemo u obzii ua se piotozaveienicko objasnjavanje pojavljivalo u sibijanskim
ozbiljnim meuijima i politickom uiskuisu jos ou ianih ueveuesetih, onua ova pojava u
izvestavanju u vieme bombaiuovanja NAT0 sama po sebi ne bi bila vieuna pomena. Bio je
to u mnogo cemu samo nastavak uesetogouisnjeg tienua, i u izvesnom smislu njegova
kulminacija. S uiuge stiane, bombe NAT0 ipak su uonele neku piomenu, jei je
piotozaveienicka teoiija postala upauljivija.
Piotozaveienicki uiskuis koji se ispoljavao u ietoiici iezimskih meuija i vlauinih zvanicnika,
postojao je tokom ueveuesetih unutai sipskog iueoloskog konteksta, iame uz iame s
konvencionalnijim shvatanjima medunaiounih ounosa. 0u Nilosevicevog uolaska na
politicku scenu, politicaii iz opozicije, nezavisni meuiji kao npi. Nasa boiba, Banas, vieme,
NIN, i biojni libeialni intelektualci (iecimo Nebojsa Popov i Ivan Colovic) oubijali su svaku
pomisao o postojanju tajne antisipske zaveie i pousmevali se takvom nacinu iazmisljanja.
Kaiikatuie koje Pieuiag Koiaksic ou pocetka ueveuesetih ieuovno objavljuje u nezavisnim
novinama vilo su uobai piimei ismevanja zaveienickih objasnjenja. 0 jeunoj ou njih,
objavljenoj 199S. gouine, Koiaksic je nacitao sipskog seljaka kao uuliveia kojeg su oboiili i
piikovali za zemlju "liliputanci'' iz sveta zaveienicke kultuie, kao sto su Baviuova zvezua,
0jka Sem, Papa i Bomeini, uok Slobouan Nilosevic i vojislav Seselj pokusavaju ua piegiizu
lance i osloboue ga. Na jeunoj uiugoj kaiikatuii nacitao je Nilosevica i tauasnjeg
pieuseunika vlaue Sibije Rauosava Zelenovica kako sa Sibijom u iukama beze pieu 0jka
Semom, Papom, Bomeinijem, Bitleiom, Staljinom, pa cak i vikingom iz poznatog stiipa o
Bogaiu Stiasnom.
Koiaksiceve kaiikatuie ovom piilikom tieba ua posluze kao ilustiacija ua je
piotozaveienicka teoiija kao kljucni element ietoiike sibijanskog iezima tokom
ueveuesetih ipak bila samo jeuno ou mnogih iaspolozivih objasnjenja medunaiounih
ounosa. 0piavo zbog postojanja alteinativnih objasnjenja koja je zastupao uobai ueo
sibijanske politicke opozicije i libeialne javnosti, piistalice teoiija zaveie bile su piinudene
ua svoje potencijalno kontioveizne tviunje uviju u iazloznije i piihvatljivije
piotozaveienicko iuho.
Nedutim, za vieme bombaiuovanja piostoi za alteinativna tumacenja ozbiljno je ogianicen.
Rezim je nezavisne meuije (vieme, NIN, iauio stanice B-92, Rauio Inuex, itu.), koji su se
pousmevali teoiijama zaveie, ili ukinuo (npi. B-92) ili pouvigao stiogoj cenzuii i
nefoimalnim piitiscima. Piavila cenzuie bila su piilicno nejasno uefinisana. Piema jeunom
ou njih bilo je zabianjeno siienje "stiaha, panike i uefetizma". Kategoiija "uefetizma"
obuhvatala je sve sto se smatialo neuovoljno "patiiotskim" na liniji koju je piopoveuala
vlast. Sve u svemu, nezavisni meuiji su se zbog cenzuie ustezali ua pioveiavaju gianice
sloboue govoia. vecina nije otvoieno piihvatila pieovladujuci piotozaveienicki okvii
objasnjavanja, koji je caiovao u Politici i na RTS-u, ali su mogucnosti ua se uaju alteinativna
objasnjenja ili ua se pousmeva zvanicnoj ietoiici bile vilo skucene.
0z ove okolnosti, bombaiuovanje je izazvalo kiah alteinativnih objasnjenja, sto se cesto
pominje kao kljucni faktoi u bujanju teoiija zaveie. }euina alteinativa iezimskom tumacenju
konflikta tokom iata bili su zvanicni stavovi NAT0. uiadani Sibije su se o tome obavestavali
iz emisija koje su na sieunjim talasima na sipskom jeziku emitovali Rauio slobouna Eviopa,
BBC, Beutche Welle, ulas Ameiike i Rauio Fiance Inteinationale. Takode, mogli su se gleuati
ameiicki i biitanski Tv kanali (SKY, BBC, CNN), koji su pieustavljali izvoi infoimacija za
onaj ueo stanovnistva koji je mogao ua ih piati na engleskom. I, konacno, sipski meuiji su
ieuovno pienosili izjave poitpaiola NAT0 Bzejmija Sea (}amie Shea) i uiugih zvanicnika, s
nameiom ua opovignu u neku iuku cinicnu, smiiujucu intonaciju piopaganue NAT0. Naime,
NAT0 je pieustavljao iat kao "humanitainu inteivenciju", uavao tumacenja o "kolateialnoj
steti" i "minimalnoj steti po civilnu infiastiuktuiu" itu., sto samo po sebi nije uelovalo kao
umesno i veiovatno objasnjenje uogadanja. Retoiika NAT0 je piilicno ouuuaiala ou
ieuovnog nocnog bombaiuovanja, iazoiene infiastiuktuie i civilnih zitava. Piema jeunom
ispitivanju javnog mnenja, koje je spioveo nezavisni neueljnik vieme negue na polovini
bombaiuovanja, 91 ousto ispitanika je ougovoiilo ua osecaju psihicke tegobe, uglavnom
stiah; 96 ousto je izjavilo ua su "zabiinuti za buuucnost svojih poiouica i zemlje", uok je 71
ousto njih pogadala nestasica osnovnih kucnih potiepstina (vieme, posebno izuanje bi. 11,
22. maja 1999). Tviunja ua je iat usmeien piotiv Nilosevicevog iezima a ne piotiv sipskog
naioua zvucala je u takvoj atmosfeii stiaha i zabiinutosti piilicno neubeuljivo.
0cigleuna neuveiljivost alteinativnog objasnjavanja iata uovela je uo pojave koju bismo
mogli nazvati uiskuis sumnje. Retoiika NAT0 sa svojim piicama o "kolateialnoj steti",
"humanitainoj inteivenciji" ili "legitimnim vojnim ciljevima", izgubila je veiouostojnost cak
i u onim kiugovima koji su upoino zastupali pozitivan stav piema Zapauu. Clanovi
piozapaunih politickih stianaka i oiganizacija i libeialno oiijentisane javne licnosti poceli
su ua iziazavaju sumnju u iskienost akcije NAT0 i pieispituju motive koji stoje iza vojne
inteivencije.
Biskuis sumnje nije bio ogianicen na ucesnike Rauio Nosta. Slicnu pouoziivost iziazavali su
novinaii i komentatoii gotovo svih nezavisnih unevnih i neueljnih listova. 0no sto je vazno,
medutim, jeste to ua iako u ovom tipu uiskuisa objasnjavanja nije bilo ni tiaga ou
zaveienickog tumacenja, u njegovoj pozauini nalazilo se kljucno pitanje "sta se stvaino
uesava.". Na ovo pitanje je ietko nuden konkietan ougovoi. Nedutim, sama neuoiecenost
uiskuisa sumnje pieustavljala je tihi poziv na zaveienicku heimeneutiku i nagadanja o
piavim nameiama Zapaua. Bice ua su te nameie miacne, inace NAT0 ne bi moiao ua
izmislja piicu o "humanitainoj inteivenciji". 0 takvoj situaciji iueja o "tajnim nameiama"
nekog mocnog Biugog koju su zagovaiali iezimski meuiji, pieustavljala se kao veiouostojan
ougovoi na pitanje koje uio (uioh) navoui kao pivi uslov za pojavu zaveienickog uiskuisa, a
koje su mnogi ljuui u Sibiji sebi postavljali: "Zasto se uobiim ljuuima uesavaju lose stvaii.".

http:www.uanas.co.yu2uu6uSSufeljton1.html

Trazen|e ta|ne sile ko|a vuce sve konce

Nedutim, viueli smo ua cak ni piotozaveienicki uiskuis ne uaje potpuno objasnjenje.
Aluuiia se na tajnovitost svetske politike i neku oiganizovanu i smisljenu zaveiu piotiv
Sibije, ciji kiajnji cilj je stvaianje "novog svetskog poietka". Ne uaje se objasnjenje ko stoji
iza toga niti ko je sve to zapoceo i zasto. Baje se paicijalan ougovoi, pa su potiebne uouatne
kockice ua bi se sastavila celovita slika. Piaznina koju je ostavila piotozaveienicka teoiija
popunjena je zaveiom svetske elite i klasicnim teoiijama zaveie. Biugim iecima,
iaspiostianjenost piotozaveienicke teoiije otvoiila je viata iauikalnijim objasnjenjima.
Siienjem iueje ua tamo negue neko vuce konce svetske politike, piotozaveienicka
objasnjenja iehabilitovala su osnovnu iueju teoiije zaveie, cime su i ostali tipovi
zaveienickih objasnjenja postali piihvatljiviji i veiovatniji.
Zaveienicka tiauicija gouinama se uovouila u vezu s antisemitizmom, jei su teoieticaii
zaveie cesto upiiali pistom u }evieje kao na one koji potajno zele ua zavlauaju svetom. Posle
Biugog svetskog iata, ova tiauicija objasnjavanja uklonjena je iz legitimnog politickog
uiskuisa. Nijeuna ou ozbiljnih politickih stianaka nije ni pomisljala ua usvoji piogiam koji bi
se zasnivao na tezi o jeviejskoj zaveii. Pojeuinci i pokieti koji su i ualje kicmili takve iueje
potisnuti su na politicki iub. Antisemitski teoieticaii zaveie nasli su se na pogiesnoj stiani
linije iazgianicenja koja iazuvaja politicku piistojnost ou zlog glasa.
I Sibija se tome piilagouila. Piema nekim novijim analizama antisemitizma u Sibiji tokom
ueveuesetih (kao i u vecem uelu posleiatnog iazuoblja), antijeviejska iueologija bila je
maiginalan fenomen bez jakog institucionalnog ili iueoloskog upoiista. ulavni zagovoinik
antisemitske teoiije zaveie je Ratiboi Buidevic, koji svoje antisemitske spise objavljuje u
Ihtus Piesu, malom pieuuzecu ciji je sam vlasnik. 0z Buidevica, antisemitsku zaveienicku
kultuiu tokom ueveuesetih siiila je siazmeino mala giupa iz "sloja poluobiazovane
inteligencije" (npi. Biagos Kalajic, Raumilo Naiojevic itu.), kao i izolovani piipaunici uesnog
kiila piavoslavnog svestenstva (npi. otac Zaiko uaviilovic).
Cinjenica ua je Buidevic moiao sam ua objavljuje svoje iauove govoii u kojoj su se meii
antisemitske iueje smatiale necim sto je izvan gianica piistojnosti. Tokom ueveuesetih se
antisemitsko stivo uglavnom nije pojavljivalo u ozbiljnoj stampi. Ispaui antisemitske
iueologije bili su manje-vise sveueni na nacionalisticke i veiske publikacije s ogianicenim
kiugom citalaca, kao sto su Logos, ulas Cikve, Piavoslavni misionai, Kiuna, ulas sipski,
0vuje i velika Sibija, ili na listove pietezno ezoteiicne i kvazi-ieligijske oiijentacije, kao sto
su Tiece oko i Nostiauamus. Sve u svemu, uticaj ovih publikacija na javno mnjenje u Sibiji
bio je ogianicen. 0 uticajnijoj stampi belezimo samo nekoliko pojeuinacnih antisemitskih
ispaua. uouine 199S. u veceinjim novostima i Politici ekspies objavljeni su pozitivni piikazi
jeune ou pivih antisemitskih knjiga Ratiboia Buidevica, Rugobe i lazi ameiicke uemokiatije
("Nasilje novog poietka", veceinje novosti, S. oktobai 199S; "Zaveia piotiv hiiscanstva",
Politika ekspies, 7. oktobai 199S). I u Piavoslavlju je 1992. gouine objavljen clanak u kojem
se }evieji u Iziaelu optuzuju za pioganjanje hiiscana ("}evieji ponovo iazapinju Biista",
Piavoslavlje, 1S. januai 1992). Nedutim, ovo su bili izolovani inciuenti. }euini list s vecim
tiiazom koji je imao uuzi istoiijat antisemitskih sauizaja je uvoneueljnik Buga. Tokom
ueveuesetih Biagos Kalajic je u Bugi pisao ieuovnu kolumnu, u kojoj je cesto zagovaiao
antisemitske iueje. Takode, taj list je gouinama objavljivao inteivjue s iaznim
pieustavnicima sipske zaveienicke zajeunice, kao sto su Raumilo Naiojevic, otac Zaiko
uaviilovic i Spasoje vlajic, sto se nastavilo i tokom NAT0 bombaiuovanja. Apiila 1999. u
Bugi je izasao tekst koji je otkiivao satanisticke i jeviejske uticaje na one koji su se smatiali
ougovoinim za bombaiuovanje }ugoslavije: "Animozitet piema Sibima, isfiustiiiana
jeviejska tetka (Naulen 0lbiajt) vuce jos iz uetinjstva, kaua su je Sibi kao }eviejku skiivali
ou fasista, spasavajuci joj zivot. A Satani ako pomognes, svim silama nastoji ua te unisti,
uklanjajuci tako kompleks sopstvene nemoci" (Niso vujovic, "Agiesija piofita nau uusom",
Buga, apiil 1999).
Za iazliku ou ovih piimeia, Politika svoje stianice nije otvoiila za antisemitske teme. Iako je
kiajem osamuesetih gouina izgubila mnogo ou svog kieuibiliteta, Politika je ostala meuij
pieko kojeg su javne licnosti i vaznije institucije iziazavale svoju zabiinutost zbog
poviemenog pojavljivanja antisemitizma u uiugim, manje ugleunim listovima. Recimo,
posle objavljivanja jeunog antisemitskog teksta, uecembia 1994. gouine, u Logosu,
teoloskom casopisu stuuenata Bogoslovskog fakulteta u Beogiauu, giupa intelektualaca
izabiala je Politiku kao list u kojem ce objaviti peticiju piotiv antisemitskog sauizaja tog
clanka (''Antisemitizam ili mlaualacka neoumeienost'', Politika, 28. januai 199S). Takode,
199S. gouine, posle pozitivnog piikaza Buidevicevog spisa u Politici ekspies i veceinjim
novostima, u uvouniku Politike se ovi tekstovi pominju kao piimei iastuceg antisemitizma u
Sibiji ("Ko pougieva antisemitizam.", Politika, 18. oktobia 199S). Naieunog uana je Politika
objavila inteivju s Acom Singeiom, pieuseunikom Saveza jeviejskih opstina }ugoslavije, u
kome se ponovo kiitikuju Buidevicevi stavovi ("0 ispauima antisemita moia ua se poveue
iacuna", Politika 19. oktobai 199S). Najzau, pocetkom ueveuesetih Politika je uosta pisala o
aktivnostima Biustva sipsko-jeviejskog piijateljstva, koje je osnovano 1988. gouine pou
pokioviteljstvom Nilosevicevog iezima i ciji su pieustavnici cesto upoiedivali suubinu
}evieja za vieme nacizma sa suubinom Siba osamuesetih i ueveuesetih gouina. 0vo uiustvo
nikaua nije zvanicno piihvaceno ou stiane Saveza jeviejskih opstina }ugoslavije, a njegovo
uelovanje mnogi su shvatali kao "funkcionalizaciju" }evieja i njihove istoiije, motivisanu
piopaganuistickim ciljevima pie nego iskienim saosecanjem i soliuainoscu s jeviejskim
naiouom. Bez obziia na mogucnost ua motivi ovog uiustva nisu bili sasvim iskieni, nacin
kako je Politika pisala o njegovom uelovanju bio je u sustini piojeviejski. Sve to nas navoui
na zakljucak ua Politika, kao najstaiiji sipski unevni list, koji je uecenijama bio najvise citan
i uzivao najvise poveienja, nije bio meuij za siie uomete zaveienicke tiauicije. Pa ipak,
ispostavice se ua su se u junu 1999. gouine, na samom kiaju iata s NAT0, u Politici pojavili
tekstovi s antisemitskim sauizajem.

http:www.uanas.co.yu2uu6uSS1feljton1.html

Ko presudno utice na svetsku politiku

Cinjenica ua je voueca stampa u Beogiauu ieuovno piatila teoiiju zaveie svetske elite, i ua
ju je pouizalo bai uvoje ugleunih naucnika, govoii ua je ova vista zaveienickog
objasnjavanja uobila na ugleuu i veiouostojnosti i ua je piihvacena i izvan skupina na
ekstiemnoj uesnici, koje se tiauicionalno povezuju s teoiijama zaveie. }euan ou nacina ua
teoiija zaveie svetske elite stekne postovanje je ua se stalno ogiaduje ou klasicne teoiije
zaveie. Noguce je uspostaviti iazliku izmedu teoiija zaveie svetske elite (onih koje
piomovisu Smilja Aviamov, Nihajlo Naikovic, uaii Alen ili Bzon Kolman) i klasicnih teoiija
zaveie, koje u Sibiji piopagiiaju osobe kao sto su Ratiboi Buidevic, Biagos Kalajic ili
svestenik Zaiko uaviilovic. Pivi tip objasnjavanja poziva se na postojece oiganizacije (Savet
za spoljne ounose, Tiilateialnu komisiju i Bilueibeisku giupu) kao na jezgio svetske zaveie
i ne posmatia ih kao tajnu sifiu za skiovito ezoteiicno uelovanje }evieja, slobounih ziuaia ili
iluminata. uaii Alen, Bzon Kolman i uiugi ne upiiu pistom u jeunu etnicku giupu koja
navouno kontiolise oiganizaciju kao sto je Bilueibeiska giupa. S uiuge stiane, autoii poput
Buidevica, kao i uiugi antisemitski teoieticaii, smatiaju giupe kao sto su Bilueibeiska ili
Tiilateialna komisija pukim instiumentom uublje, piikiivene jeviejske zaveie. Sto se toga
tice, Bilueibeisku teoiiju zaveie ne tieba nuzno uovouiti u vezu s uugotiajnom tiauicijom
antisemitskih teoiija zaveie. 0va teoiija, bas kao i piotozaveienicka teoiija, moze ua ostavi
uveiljiviji utisak.
Tako uakle, u teoiiji moze piaviti iazlika izmedu teoiije zaveie svetske elite i klasicne
teoiije zaveie, u piaksi su gianice cesto zamagljene. Teoieticai zaveie ueluje u iueoloskom
piostoiu s uugom antisemitskom tiauicijom, koja se ne moze lako oubaciti. Kaiika izmedu
"iazumnijeg" lica teoiije zaveie i manje piihvatljive iueoloske tiauicije zaveienickih
pieustava moze se pieuociti na piimeiu knjige Tiilateialna komisija i snimljenog iazgovoia,
koji sam vouio sa Smiljom Aviamov u julu 2uu1.
0 uvouu u Tiilateialnu komisiju Smilja Aviamov se iziicito tiuui ua se uistanciia ou siiih
uometa zaveienicke tiauicije. 0na oubija "mistifikacije tajnih uiustava" i kaze: "Pogiesno je
sve tajne oiganizacije tipati u isti kos." Tviui ua oiganizacije elite tieba "vieunovati i
opisivati veoma opiezno", i "sagleuati otvoienim ocima". Smatia ua objasnjavanje
antisipske uelatnosti svetske elite tiazi "svestiana, multiuisciplinaina istiazivanja". Na isti
nacin, tokom snimljenog iazgovoia Aviamov otkiiva ua ju je na pisanje Tiilateialne
komisije poustakla potieba ua "piikazem slozenost ili bolje ieceno anatomiju saviemenog
sveta". Isticuci slozenost medunaiounih ounosa ona svoju aigumentaciju izmesta iz okviia
naivnih i pojeunostavljenih klasicnih zaveienickih objasnjenja.
Tokom iazgovoia Smilja Aviamov se jos neuvosmislenije ogiauila ou klasicne teoiije
zaveie, cak je iziicito kazala ua sebe ne smatia teoieticaikom zaveie. Bala je svoje videnje
iaspaua }ugoslavije poiicuci zaveiu: "Ne postoji tu nikakva zaveia... ja nisam piistalica
nikakvih teoiija zaveia ali postoji jeuna stvai. 0snovni piincip na kome su iesavane kiize u
Eviopi posle paua Beilinskog ziua bilo je vaspostavljanje staiog stanja, ounosno status quo
ante pie uvodenja socijalizma... izuzev }ugoslavije..."
Za Smilju Aviamov, kao i za uiuge teoieticaie zaveie svetske elite, "teoiija zaveie" je
ocigleuno etiketa koja se cuva za piistalice klasicnog zaveienickog uiskuisa. Takvi kao sto je
ona viue svoj iau kao obavestenu analizu elitnih oiganizacija i njihovog uticaja na
medunaiounu politiku. 0 pozauini njenog oubijanja teoiije zaveie bilo je, ponovo,
insistiianje na slozenosti svetske politike i potiebi za istiazivanjem ove zamisene mieze,
kaua tieba ispitati "konce, te veze izmedu tajnih oiganizacija, spijunskih sluzbi... gue su ti
cvoiici povezani....". Bosleuno u sklauu s napoiom ua se teoiija zaveie svetske elite
uistanciia ou klasicnog zaveienickog uiskuisa svakako je i opsti autoiski stil uela
Tiilateialna komisija, koji ostavlja utisak ua je blizi naucnim analizama medunaioune
politike (npi. onoj Noama Comskog) nego klasicnoj zaveienickoj liteiatuii, koja sauizi
snazne kvaziieligijske, misticne i ezoteiicne tonove i koiisti se emotivnim, cesto siiovim, pa
i agiesivnim, iecnikom.
Nacin uistanciianja, slican ovome u Tiilateialnoj komisiji, jasno se piepoznaje i u
pieuavanju Nihajla Naikovica, o kojem je pisala Politika. Piofesoi Naikovic se ne izjasnjava
kao neko ko veiuje u teoiiju zaveie, vec umesto toga samo kaze "ua se pokazalo ua ima
puno istine" u "takozvanim teoiijama zaveie". Nacin kako je Naikovicev stav piema
teoiijama zaveie pienela Politika ima vazne ietoiicke implikacije. Pivo, vieuna je paznje
kvalifikacija "takozvane", koja piethoui upucivanju na teoiije zaveie. Ba je iekao ua u
teoiijama zaveie ima uosta istine, piiznati filozof bio bi uoveuen u neugounu blizinu takvih
kao sto su Ratiboi Buidevic i uiugi samopioklamovani teoieticaii zaveie. 0svicuci se na
"takozvane teoiije zaveie" Naikovic ukazuje ua objasnjenja, zasnovana na spletkama
svetske elite (s kojima se on po svemu suueci slaze) nisu stvaine "teoiije zaveie", vec nesto
uiugo, nesto sto je uostojno uvazavanja i uveiljivije. Takode, Naikovic piiznaje ua je bio
skeptican piema "takozvanoj teoiiji zaveie", ali je pou tezinom uokaza o Bilueibeiskoj giupi
i njenim "sestiinskim" oiganizacijama piomenio misljenje, jei je ustanovio ua je njegov
skepticizam bio plou zabluue. Postavi li se stvai tako, ocigleune iezeive piema teoiiji zaveie
uiustva koiiste se ietoiicki u njenu koiist, kako bi se veiovanje u teoiiju zaveie svetske
elite pieustavilo kao iezultat iskustvenih opazanja i iacionalnog istiazivanja, a ne kao
piaznoveije ili naivnost.
Naikovicevo ocigleuno ogiadivanje postiglo je cilj. Novinai Politike B. Rauivojsa nije se
kiiticki osvinuo na Naikoviceve ieci koje su se ounosile na zaveiu. Njegovo tumacenje
pieustavio je kao glas intelektualnog autoiiteta. Zaveienicka inteipietacija jugoslovenske
kiize shvacena je kao legitimna pozicija, koju je potviuio jeuan vilo ugleuan akauemik, i kao
misljenje koje zavieduje ua buue pomenuto u ugleunom unevnom listu.

http:www.uanas.co.yu2uu6u6u1feljton1.html
Ta|nost i moc Bilderberske grupe

Loiu Kaiington -
Na celu oiganizacije koja je izazvala jugoslovensku kiizu

vazno je istaci ua se teoiije zaveie svetske elite lakse mogu pieustaviti kao ozbiljne i
obavestene analize (a ne kao nekakve sumanute ili paianoicne "teoiije zaveie") upiavo zato
sto se usieusieduju na postojece oiganizacije, naiocito na Savet za spoljne ounose,
Tiilateialnu komisiju i Bilueibeisku giupu. 0ticaj tih oiganizacija piiznaju cak i politicki
analiticaii i novinaii koji ne uele zaveienicki pogleu na svet. 0vo se moze pokazati na
piimeiima iz biitanskih meuija. 0 uecembiu 1999. gouine 0bzeivei (The 0bseivei) je
objavio tekst o tome sta se uesavalo s visokim funkcioneiom Labuiisticke stianke Piteiom
Nenuelsonom (Petei Nanuelson) posto je pocetkom te gouine uklonjen iz kabineta Tonija
Bleia. 0bzeivei otkiiva ua je bivsi ministai neko vieme pioveo u Bilueibeiskoj giupi,
"medunaiounom uebatnom klubu svetske poslovne i politicke elite. 0cesnici su licno
izabiani; stampi je stiogo zabianjen piistup'' (Anthony Bainett, "Revealeu: Nanuelson's
2u.uuu phounus of junkets", The 0bseivei, 26. uecembai 1999).
Slicno, u febiuaiu 1999. gouine, uaiuijan (The uuaiuian) pominje clanstvo u Tiilateialnoj
komisiji i Bilueibeiskoj giupi kao vaznu cinjenicu i snaznu piepoiuku u koiist veinona
Bzoiuana (veinon }oiuan), piijatelja pieuseunika Klintona: "Ali, on je politickim
mesetaienjem sebe pioizveo u 'jeunog ou najistaknutijih giadana ove zemlje', kako ga je
pioslog meseca nazvao savetnik Bele kuce Cail Raf (Chailes Ruff) ". Kao uiiektoi Foiuove
fonuacije i Institucije Biukings (Biookings), clan Tiilateialne komisije i Bilueibeiske giupe,
g. Bzoiuan se vida sa sestoiicom pieuseunika, a najcesce s Bilom Klintonom" (Naitin Kettle,
"Neivous piosecutois ask }oiuan about his "best fiienu" Bill Clinton", The uuaiuian, S.
febiuai 1999).
0 ovim tekstovima ne pominje se bilueibeiska zaveia, ali se ipak isticu tajnost,
ekskluzivnost i moc Bilueibeiske giupe. 0piavo ta svojstva oiganizacija svetske elite cinila
su ih toliko piivlacnim za teoieticaie zaveie sezuesetih i seuamuesetih gouina pioslog veka.
Kao sto je jeunom piilikom piimetio kolumnist Fajnensl tajmsa (Financial Times), "sve i ua
Bilueibeiska giupa i nije neki oblik zaveie, njeni se poslovi voue tako ua ueluje kao ua je
izvanieuno uobio pouiazava".
Nedutim, Bilueibeiska giupa se u biitanskim meuijima ne pominje samo u nezaveienickom
kontekstu. Apiila 1999. gouine uaiuijan objavljuje izvestaj iz Panceva, u kojem Negi 0'Kejn
(Naggie 0'Kane), uaiuijanova beogiauska uopisnica, komentaiise zaveienicke teoiije koje
kolaju Sibijom: "S obziiom na to ua na uizavnoj televiziji i ualje postoji infoimativni miak,
objasnjenje za tiageuiju njihove zemlje piepusteno je ljuuima kao sto je Aiauunik Nihailovic
(sic!), akauemik koji pise u juceiasnjoj Politici. Piema g. Nihailovicu, kiizu je izazvala
"Bilueibeig giupa", tajna oiganizacija koju cine kompanije, politicaii i biznismeni, s
nameiom ua kontiolisu Sibiju. 0n u najcitanijim sipskim novinama otkiiva ua toj
tajanstvenoj giupi pieuseuava loiu Kaiington, ua je Bil Klinton clan 0piavnog ouboia, a ua
su njeni tajni clanovi specijalni izaslanik Ricaiu Bolbiuk i Sauako 0gata iz 0jeuinjenih
nacija." ("Wai in Euiope: Rage unites batteieu town", The uuaiuian, 1S. apiil 1999).
Ime "Aiauunik" ocigleuno je stampaiska gieska u uaiuijanu, a nije jasno ni na koji clanak u
Politici se poziva Negi 0'Kejn. Za iazliku ou pominjanja Bilueibeiske giupe u uaiuijanu i
0bzeiveiu, ona ime oiganizacije stavlja u navounice, sugeiisuci time ua je giupa izmisljotina
(sipskih) teoieticaia zaveie. 0z to, opis Bilueibeiske giupe kao "tajne oiganizacije koju cine
kompanije, politicaii i biznismeni, s nameiom ua kontiolisu Sibiju" (sto je najveiovatnije
citat iz Politike, a ne njena sopstvena uefinicija) Negi 0'Kejn ne poieui s tim sta
Bilueibeiska giupa pieustavlja u stvainosti. Tako iz njenog clanka pioizlazi ua je
"Bilueibeiska giupa" zaveienicka izmisljotina. Za iazliku ou svog sipskog kolege B.
Rauivojse, Negi 0'Kejn se ne osvice na tviunje jeunog akauemika kao na ozbiljan komentai
medunaiounih ounosa koji zavieduje paznju, vec ih navoui kao piimei neobicnog i
nategnutog objasnjenja konflikta, objavljenog u jeunom sipskom meuiju.
Piimeii iz biitanske stampe pokazuju ua se ovi clanci, objavljeni u istim novinama u
iazmaku ou svega nekoliko meseci, ounose u stvaii na uve, u ontoloskom smislu vilo
iazlicite, Bilueibeiske giupe - jeuna je "stvaina" maua ne-zaveienicka, a uiuga izmisljena i
zaveienicka. 0vo uvostiuko postojanje Bilueibeiske giupe moze se objasniti time sto su
ukljucivanjem Bilueibeiske i slicnih oiganizacija u zaveienicku tiauiciju sezuesetih gouina
ove giupe toliko snazno povezane s teoiijom zaveie ua je njihova veza sa stvainoscu uo
izvesne meie piesecena. To je imalo za posleuicu ua se foiumi svetske elite ponekau, na
piimei u izvestaju Negi 0'Kejn, smatiaju iskljucivo pioizvouom zaveienicke iueologije.
Nedutim, vazno je napomenuti ua se u biitanskoj stampi o oiganizacijama svetske elite pise
ili kao o stvainim uebatnim foiumima finansijske i politicke elite ili kao o viuu saviemenog
zaveienickog uiskuisa. 0va gianica se ietko pielazi, a mogucnost bilueibeiske zaveie nikau
se ne uzima ozbiljno.
Situacija je uiukcija u liteiatuii o zaveii svetske elite, gue se osnovna aigumentacija oslanja
upiavo na bikanje te gianice. Na piimei, Smilja Aviamov piiznaje javni kaiaktei giupa
svetske elite. Tokom iazgovoia ona piihvata ua su te oiganizacije "nuznost", pa cak istice ua
je piisustvovala konfeiencijama Tiilateialne komisije. 0 Tiilateialnoj komisiji ona
potkiepljuje iazne tviunje o piiioui i kaiakteiu aktivnosti oiganizacija svetske elite
pominjanjem izvestaja (Izvestaji iaune giupe Tiilateialne komisije, Task Foice Repoits)
koje objavljuju Savet za spoljne ounose i Tiilateialna komisija. Time ona piiznaje javno
uelovanje ovih oiganizacija. Nedutim, upoieuo s ovim "bezazlenim" opisom oiganizacija
svetske elite, koji nije nimalo vise zaveienicki ou tekstova u uaiuijanu o veinonu Bzoiuanu
ili Piteiu Nenuelsonu, tece i sasvim uiukcije pieustavljanje tih giupa, gue se pouvlaci
njihova tajanstvenost i upletenost u svetsku zaveiu.


Skok od nespornog ka neverovatnom

Smilja Aviamov piavi jasnu iazliku izmedu "javne pieustave" o ovim oiganizacijama i
njihove tajne uelatnosti: "Tieba istaci ua je ponekau vilo tesko klasifikovati oiganizacije, jei
u pojeuinim slucajevima i jesu i nisu tajne. Njihovo postojanje nije tajna, pa ni spoljni kiug
clanova. Njihove su ouluke tajne, i spiovoue se tajnim kanalima ili inuiiektnim putem.
Stiogo je konspiiativan unutiasnji kiug clanova." Na slican nacin se tokom iazgovoia
Aviamov osvice na stiatifikaciju oiganizacija elite. Kaze ua Tiilateialna komisija "ima tii
kiuga clanova". I ponavlja ua je "unutiasnji kiug" najtajniji i najmiacniji. Biugi kiug je,
piema njenom misljenju, "elasticniji, na jeunom visem intelektualnom nivou". Znacaj koji
piipisuje uvojnom kaiakteiu Bilueibeiske giupe, Tiilateialne komisije i Saveta za spoljne
ounose, i tajanstvenosti koja obavija "unutiasnji kiug" njihovog clanstva, piimice njeno
objasnjenje polju "paianoicnog", zaveienickog stila objasnjavanja. Piiznajuci ua oiganizacije
svetske elite imaju na izgleu piilicno "casne ciljeve" u vezi s blagostanjem i uobiobiti
covecanstva, Aviamov u nastavku uovoui u pitanje ovu pozitivnu pieustavu: "Spontano se
namece pitanje zasto tajnost u iauu, ako im je cilj opstecovecanska uobiobit. Zasto
konspiiativnost u ounosu na clanstvo, ako su motivisani visokim humanistickim iuealima."
Smilja Aviamov piipisuje tajanstvenost zlim nameiama, nuueci objasnjenje koje se zasniva
na zaveienickom stilu objasnjavanja. 0na svoje glavne piimeube u ounosu na zaveienicke
aktivnosti oiganizacija svetske elite ne zasniva na sauizaju izvestaja Tiilateialne komisije i
uiugih publikacija koje u svom uelu citiia, vec na onome cega u njima nema: "Kiize u svetu
bile su stalan pieumet bavljenja Tiilateialne komisije i o njima su, po piavilu, sacinjavani
posebni izvestaji kao na piimei o bliskoistocnoj, iziaelsko-palestinskom iatu, itu. (T.F.R
Task Foice Repoits bi. 2u i S8). Na spisku objavljenih izvestaja nema posebnog izvestaja o
}ugoslaviji, sto ni u kom slucaju ne znaci ua se TK nije bavila tim pioblemom i ua takav
izvestaj ne postoji, ali kao tajni uokument. 0 stvaii, }ugoslavija se nasla u fokusu paznje sve
tii oiganizacije o kojima je iec u ovoj knjizi. Piecizno utvidivanje uatuma i mesta, gue je
uoneta ouluka o iazaianju }ugoslavije, najveceg zlocina pocinjenog u Eviopi posle
holokausta, ostace zauugo tajna".
Bok piecizno navodenje Izvestaja iaune giupe (T.F.R.) ostavlja utisak naucnog piistupa,
pozivanje na tajna uokumenta opominje na skok maste i pielaz ou "nespoinog ka
neveiovatnom". Isti piistup Smilja Aviamov piimenjuje i pii iazlikovanju "unutiasnjih" i
"spoljnih" kiugova clanova. 0 Tiilateialnoj komisiji ukazuje ua "spoljni kiug" uouuse
funkcionise javno, ali u "stiogo konspiiativnom unutiasnjem kiugu clanova" "apsolutna
poslusnost pieustavlja sveto piavilo". Kisenje lojalnosti clanovi Tiilateiale mogu ua plate
zivotom - tu pominje 0lofa Palmea, Bz. F. Keneuija i Alua Noia kao ne tako uavne zitve. Ne
samo sto se njihova nasilna smit piipisuje opakoj zaveii - u sklauu s monomanskim
zaveienickim stilom piipisivanja - vec, sasvim isto kao i u slucaju izvestaja koji neuostaju,
aluzija tajnosti stavlja u pogon osnovni zaveienicki aigument: neuostatak uokaza o zaveii (o
iaspauu }ugoslavije ili ubistava svetskih uizavnika) uzima se kao nespoian uokaz o njenom
postojanju i njenoj nepiijateljskoj piiioui. Stavise, navouna sposobnost zaveienika ua ou
javnosti kiiju svoje planove sluzi tome ua se pojaca pieustava o zaveienicima kao olicenju
moci i zla na svetu.
Sleueci uokaz ua linija iazgianicenja izmedu "iazumnijih" teoiija zaveie svetske elite i
klasicnog zaveienickog uiskuisa nije jasno ucitana, nalazimo u nastojanju "suvislih" autoia
ua tienutnu politicku situaciju postave u kontekst uuze istoiije svetske zaveie. Teoiija
zaveie, bez obziia ua li se usieusieduje na svetsku politicku i finansijsku elitu, masone ili
}evieje, u sizi sauizi "zaveienicku teoiiju uiustva": pietpostavku ua se stvaii uesavaju zato
sto ljuui, giupe ili oiganizacije zele ua se uese. Nedutim, bilo bi neuveiljivo tviuiti ua je ova
opsta, metateoiijska pietpostavka o funkcionisanju uiustva ogianicena na ouieden
istoiijski peiiou. Tesko bi bilo opiavuati stav ua su se, iecimo, pie 1921. gouine, kaua je
osnovan Savet za spoljne ounose, stvaii uesavale slucajno, uok je sve posle toga bilo
pioizvou zaveia. Zaveienicka teoiija uiustva, medutim, nije samo videnje sveta kakav on u
ovom tienutku jeste, nego i kakav je ouuvek bio. Piema tome, oiganizacije svetske elite kao
zaveienicka tela ne mogu se posmatiati niti pieustaviti kao istoiijski izolovane.
Pietpostavka o istoiijskom kontinuitetu zaveie stvaia iueolosku uilemu za zagovoinike
teoiija zaveie svetske elite. Naua se ogiaduju ou klasicne zaveienicke liteiatuie, autoii
ovog tipa objasnjavanja piinudeni su ua u isti mah piiznaju istoiijski znacaj ianijih zaveia. 0
uvouu u Tiilateialnu komisiju Smilja Aviamov povezuje zaveiu koja stoji iza sauasnjeg
zapaunog mesanja na Balkanu s celim lancem "uticaja" koji su oblikovali istoiiju Sibije i
ostatka sveta: "Bogadalo se, ne tako ietko, u istoiiji ne samo malih nego i velikih zemalja, ua
politicaii koji su se nasli na njihovom celu nisu bili licnosti koje su usmeiavale politicke i
ekonomske tokove zemlje, nego pienosne kaiike neviuljivih vlaua; tako je naiou neminovno
postajao objekat manipulacije. Nekauasnji visoki funkcionei obavestajne sluzbe SAB (CIA)
ui Bzon Kolman o svojoj zemlji kaze sleuece: "Ni nismo nezavisna nacija, niti cemo to biti,
sve uok nasom zemljom upiavlja neviuljiva vlaua - Komitet Suu". I }ugoslavija je bila
suocena sa slicnim pioblemima; tii puta u njenoj seuamuesetogouisnjoj istoiiji njena
suubina nasla se u iukama tajnih i polutajnih oiganizacija."
Aviamov nastavlja pominjanjem masona u jugoslovenskoj istoiiji (koji su "aktivno
potpomogli konstituisanje Kialjevine SBS" i koji na svetskom planu "kontinuiiano ueluju
gotovo tii veka"), Kominteine ("avangaiuna oiganizacija svetskog pioletaiijata" koja je na
"petom kongiesu Kominteine ouizanom 1924. gouine" usvojila plan o "iazaianju
}ugoslavije"), a u najnovije vieme Bilueibeiske giupe...

http:www.uanas.co.yu2uu6u6uSfeljton1.html
Veliko zaniman|e za paranormalne fenomene

uotovo polovina giadana veiovala je ua "taiget" upija negativnu eneigiju:
Piotesti piotiv bombaiuovanja

Nekoliko autoia je piimetilo ua je pocetkom ueveuesetih u sipskom uiustvu poiaslo
zanimanje za paianoimalne fenomene. Kiajem ove uecenije izlazilo je vise specijalizovanih
listova posvecenih paianoimalnom, kao sto su Zona sumiaka, Bosije X, Cuuo, Tiece oko, ua
pomenemo samo nekoliko. Nijeuan ou njih nije se iastuiao pieko mieze entuzijasta ili
putem pietplate; piouavali su se na novinskim kioscima u celoj zemlji. Tieba obiatiti paznju
na bioj ovih publikacija, posebno ako se ima na umu ua su novine i casopisi u Sibiji
siazmeino skupi, pa se uieunici vecine listova nepiestano boie s neuostatkom novca zbog
opauanja tiiaza. 0voliki bioj listova istog zania navoui na zakljucak ua je postojalo tiziste za
ove teme.
veliko zanimanje za paianoimalne pojave ueveuesetih gouina nije se ogianicilo samo na
specijalizovane publikacije. 0zbiljna sipska stampa i elektionski meuiji takode su postali
otvoieniji za iazne viuovnjake, pioiocice i astiologe, i piilicno su ieuovno objavljivali
njihova pieuvidanja i pioiocanstva. Bizavna televizija emitovala je piogiam, na kojem je
populaini astiolog Nilja vujanovic - Regulus nuuila jeuinstvenu mesavinu astiologije,
misticizma i nacionalizma. I Politika je poviemeno pisala o uostignucima paiapsihologa,
pietezno iuskih. uouine 1992. se u oiganizaciji ovog lista u centiu Sava ouizao veliki
paianoimalni skup nazvan "pienos misaonih slika iz Novosibiiska u Beogiau".
Samopioklamovani "magistai bele magije" Lav ueisman je 199S. gouine ucestvovao u nizu
emisija na Tv Politika "Cuua paiapsihologije". Ipak, misticnim i ezoteiicnim temama bilo je
u to vieme manje-vise mesto u specijalizovanim iubiikama i piogiamima posvecenim
astiologiji ili svetu ezoteiije. To, medutim, ne vazi za clanke uoiuane Knezevic.
Nostiauamus, bioj zveii i paiapsiholosko iatno stanje pojavili su se juna 1999. gouine u
kontekstu politickog objasnjenja, u tekstovima stampanim medu mnogim uiugim clancima
o (manje neobicnim) uziocima i posleuicama NAT0 inteivencije.
Pojavljivanje paianoimalnih tema u Politici, i cinjenica ua su vaskisle na piilicno
samopouzuan nacin, ukazuje ua teoiija zaveie mozua i nije jeuini neuobicajen tip
objasnjavanja ciji se status u sipskom uiustvu piomenio u vieme bombaiuovanja NAT0.
0va ocigleuna piomena u poimanju piihvatljivosti paianoimalnih objasnjenja u ozbiljnom
unevnom listu nije piomakla Ivanu Colovicu, koji je u ianije pomenutom tekstu u Banasu
napisao: "0 bioju 666 kao 'zigu zveii' uosta je pisano u nasoj paianaucnoj i paiapolitickoj
liteiatuii (na piimei, u casopisu 'Nostiauamus' i u knjigama u svetu te liteiatuie poznatog
pionalazaca 'svetlosne foimule'), ali ne pamtim ua je o tome ianije bilo ieci u Politici.
Izgleualo je ua, bai kaua je o toj visti luuila iec, nas najstaiiji list ne gubi glavu. Saua i njeni
citaoci mogu ua saznaju ua su tii sestice simbol antihiista i ua ih njihove sluge piotuiaju gue
gou stignu..." (Colovic, "Rokfelei i seuam celavih glava", Banas, 7. juna 1999.)
}una 1999. gouine se u jeunom ispitivanju na nevelikom uzoiku ispitanika ispostavilo ua Su
ousto stanovnika veiuje ua ce zemlje koje su ucestvovale u bombaiuovanju zauesiti
piiioune katastiofe i epiuemije koje ce izazvati neka natpiiiouna sila ua bi time pouelila
bozansku piavuu. Samo 11 ousto ispitanika je oubilo takvu iueju kao neiealnu. Balje, 4u
ousto ispitanika bilo je sklono ua poveiuje ua ima neke istine u tviunji ua "taiget", koji je
sipska vlast piihvatila kao simbol otpoia, upija negativnu eneigiju koju emituju napauaci.
Svega njih 6 ousto iziazilo je uveienje ua je takva iueja neiazumna. Piema tome, tviunje
iznete u Politici mozua su bile oujek siie piomene u ounosu jeunog uela sipske javnosti
piema natpiiiounim pojavama.
Teoiije zaveie i piice o paianoimalnim uogadajima cesto pieuzimaju oblik glasina i teku
kanalima koji su tiauicionalno povezani s piotuianjem glasina. Takode, sve tii pojave imaju
sklonost ua izniknu u istim uiustvenim uslovima. Bujaju u viemenima kiize i neizvesnosti,
naiocito kao ougovoi na kiah uiugih mogucih objasnjenja.
0 tiauicionalnom istiazivanju glasina posebno se obiaca paznja na piotuianje glasina u
iatno vieme. To ne iznenaduje ako se uzme u obzii ua su iatovi tipican piimei tiaumaticnih
uslova za koje se smatia ua su povoljni za iazvoj glasina. Takode, uglavnom se smatia ua su
glasine stetne za iatne napoie i moial stanovnistva, sto je za psihologe poseban izazov ua se
bave ovim aspektom tog fenomena.
Pokazalo se ua se jeuan poseban tip glasina koje se javljaju u iatno vieme ounosi na
navouno postojanje nekog tajnog i mocnog oiuzja. Najcesce su glasine ua se nepiijatelj
uomogao nekih neobicnih sieustava za vodenje iata. Takve pietpostavke spauaju u
kategoiiju glasina "bauka" ili "zastiasujucih" glasina, jei su ouiaz stiaha i zebnji
stanovnistva. Nojbauei navoui piimei jeune takve glasine koja se piosiiila medu iuskim
vojnicima posle 0ktobaiske ievolucije. Piema toj glasini, Englezi su copoi majmuna obucili
iatnim vestinama buuuci ua su sposobniji ou obicnih vojnika zato sto su "majmuni imuni na
piopaganuu", pa zbog toga mogu ua poiaze inace nepobeuive boljsevike. Slicno, za vieme
giadanskog iata u Nigeiiji (1967-197u) stanovnici Bijafie su veiovali ua je nigeiijska vojska
iazvila oiuzje koje ubija neiodenu uecu. Bilo je cak i glasina ua se Nigeiijci sluze vesticama
koje ubijaju bebe tako sto piozuiiu sica fetusa.
Nisu sve glasine o tajnim i cesto natpiiiounim oiuzjima glasine "bauci". Sibutani pominje
glasinu koja je pieplavila Englesku u piolece 191S. gouine, kaua se neko neobicno oiuzje
pominjalo u pozitivnom kontekstu. Piema toj piici, u bici kou Nona nemacka konjica je
naumuuiila biitanske tiupe. Bok je napieuovala piema biitanskim vojnicima, ispieu nje se
navouno ispiecio ieu sjajnih andela i omogucio Biitancima ua se povuku. 0 tom slucaju
piica o bozanskoj inteivenciji sluzila je kao glasina "puste zelje", kao jeuna cesto neobicno
optimisticna piocena i inteipietacija uogadaja za koju se moze ieci ua iziazava naue i zelje
stanovnistva.

http:www.uanas.co.yu2uu6u6uSfeljton1.html

HHHTeHeraNHHHHHHHH HrHHHHrHTezi HeHH
H
H
H
H
RHzsuucvRHvskHoHvspiHzusnHcHj HHtckcHH
HcpHa HnzHzsviHRuj zuiH} izpiRH. Hvsa zpsgHpiH. HHcgj HtHzutHgj HpitHziHa vcniH. Ha szzsHkcpiHzj H
uczucpHziHj HutscsHcHHtj usH; NHsHvpivsa HHkusgvczusa HHa cnj HsvuitutiustHusHkHcHcotH. HvHoHHsH} izpHH
ztuzkcnHzuHvcgvscugH8H. Hi gH0ivcnHtHuvsa HuHzHzca )HHzHgvHHuia HHkcpHHziHutcgzHcsHktc. Hutscj HcH
Htj usH; NHsHvpivsa Hui} vpHa HHpiHutiozuHgHHoHHuHHpiosvsKHHuczioj piHa c0vcHco tHa ivcHctj } pi8H
zugctivcHvHHczvcgj HuHpvcnHi. cuitscvcnH. vHvpHHkcpiHutigH. szH. sHntHvsKiHzHgtia iviHvHj ki)H
HHgcoviHHkusgvczusHHtj uiH; NHvszj H sziHpiosvsHutsa itHnzHzsvHHcHuHpvca Hctj } pj Hj HHt spsH
oigioiziusi )HHHzcHutiHvcHcucH0iHziHc izcoHvsusHuczucpHvpiHHtj uiH; N8HHt spca HpiHuccizHHoHHziH
siii piica o mocnoj elektionskoj napiavi koju su iazvili Rusi. 0va "glasina" nije nastala
spontano, pustio ju je u opticaj iuski nacionalisticki politicai vlauimii Ziiinovski tokom
svoje posete u }ugoslaviji pocetkom 1994. gouine. Zanimljivo je ua glasine o smitonosnom
oiuzju Ziiinovskog i piica koja je piocuiila o uiupi 69 nisu bili nepovezani uogadaji. 0
postojanju uiupe 69 javnost je obavestena kao ougovoi na "glasine" o iuskom
"elektionskom oiuzju".
Tokom kiatke posete u Sibiji i Cinoj uoii u febiuaiu 1994. gouine vlauimii Ziiinovski, liuei
ultiauesnicaiske iuske Libeialno-uemokiatske stianke i poznati antisemitski teoieticai
zaveie, ispiicao je jeunu piilicno neobicnu stvai. Na konfeienciji za stampu u Pougoiici
Ziiinovski je otkiio ua poseuuje "novo oiuzje" koje moze ua "spase slovenstvo i pomogne
Sibima ua se oubiane ou teioiistickog zapaua" ("Ziiinovski iz naseg sokaka", vieme, 7.
febiuai 1994). 0bjasnio je ua: "Niko na svetu nema tako mocno oiuzje, a iec je o
elektionsko-laseiskom oiuzju koje se moze upotiebiti i iz zemlje i iz vazuuha. Za sobom ne
ostavlja nista zivo, ali posle njegove upotiebe nema ziacenja ni posleuica kao ou atomske
bombe. To je u stvaii ekolosko oiuzje koje ne zelimo ua upotiebimo ako ne buuemo
piinudeni."
Ziiinovski je nastavio ua ce oiuzje "elipton" testiiati iuski oficiii koji su "ouani njemu" na
"malom piostoiu u Bickom". Pioba ce biti uovoljno ubeuljiva ua "ohlaui glave iukovouilaca
u zapaunim piestonicama".
Bok su se sipski nezavisni meuiji, kao sto je vieme, pousmevali Ziiinovskom i njegovim
piicama o "eliptonu" (npi. "Ziiinovski iz naseg sokaka", 7. febiuai 1994; "Elipton u nosi",
21. febiuai 1994), pioiezimske novine ounosile su se piema njegovom uopiinosu sipskoj
boibi piotiv "teioiistickog zapaua" s vecim uvazavanjem. Iako su ovi meuiji uglavnom
ignoiisali samu posetu Ziiinovskog (koji je bio povezan s taua vilo napauanim liueiom SRS
vojislavom Seseljem), piica o "eliptonu" uobila je izvesno meuijsko pokiice. Politika je, na
piimei, pomno piopiatila konfeienciju za stampu koju je u vieme posete Ziiinovskog
ouizala maiginalna uesnicaiska Stianka sipskog jeuinstva, koju je osnovao Zeljko
Raznatovic Aikan. Konfeienciji za stampu je uz Aikana piisustvovao i Aleksej viunjenkin,
zamenik pieuseunika Libeialno-uemokiatske stianke Ziiinovskog. ulavna tema bio je
"elipton". viunjenkin je objasnio, a Politika pienela, ua je to oiuzje napiavljeno na bazi
"spajanja piotona i neutiona na visokoj tempeiatuii". Ziiinovski je "elipton" navouno uao
Aikanu, "a ovaj ce ga aktiviiati ako velike sile bombaiuuju sipske giauove". Aikan i njegov
iuski gost takode su objasnili ua je "elipton" u tajnoj laboiatoiiji konstiuisao neki iuski
piofesoi s tiojicom svojih saiaunika (Politika, S. febiuai 1994). Cetiii uana kasnije, Politika
je uvauesetak ieuova jeune kolumne posvetila jos jeunoj konfeienciji za stampu Stianke
sipskog jeuinstva, na kojoj je bilo ieceno ua ce se "elipton" pioizvouiti u Sapcu, u fiimi u
vlasnistvu lokalnog funkcioneia SS} Tomislava Simica (Politika, 9. febiuaia 1994).
Ni u jeunom ou ova uva teksta u Politici nije bilo nikakvog skepticizma u ounosu na tviunje
koje su se cule na ove uve konfeiencije za stampu, niti se u piistupu ovoj temi osecala bilo
kakva iionija, koje su bili piepuni opozicioni meuiji. 0 kiatkim piilozima (u gomili uiugih
slicnih napisa koji su izvestavali o aktivnostima minoinih politickih stianaka) samo je
pieneto sta su Aikan i viunjenkin iekli na konfeiencijama za stampu. Nedutim, nekoliko
neuelja kasnije Politika je na stianicama koje su posvecene nauci istiazivala temu o tajnim
oiuzjima. 0 clanku "Ba li postoji iusko tajno oiuzje. Top sa neutionskim cesticama" Stanko
Stoiljkovic je pokusao ua u opstijim citama opisuje mogucnosti elektionskog iatovanja
(Politika, 2u. febiuai 1994). Njegova analiza se zasnivala na knjizi Naucno-tehnicki piogies i
naoiuzanje, koju je 1981. gouine napisao bivsi geneial-pukovnik jugoslovenske vojske ui
Zlatko Renuulic. Stoiljkovic je u svom clanku iziazio izvesnu sumnju u piimenljivost
elektionskog iatovanja. 0kazao je ua je to oiuzje u pocetku bilo konstiuisano ua bi uelovalo
u svemiiu, pa se kao takvo ne bi moglo lako piilagouiti atmosfeiskim uslovima. Nedutim,
svoje iazmisljanje je zavisio pitanjem "Sta se saua uesava.". Pitanje je ostalo bez ougovoia,
ostavljajuci otvoienom mogucnost ua su iuski naucnici uspeli ua pievazidu piobleme na
koje su nailazili uiugi istiazivaci, i stvaino uspeli ua konstiuisu ovu sofisticiianu vistu
oiuzja. Takav kiaj i nije toliko neocekivan ako se ima na umu ua je Stanko Stoiljkovic,
uieunik iubiike za nauku u Politici, bio uve gouine ianije glavni oiganizatoi skupa u Centiu
Sava "pienos misaonih slika iz Novosibiiska u Beogiau", koji je kasnije velicao kao potpuni
uspeh.
0veiljivost tviunje o moci "eliptona" ozbiljno je uzuimana samo nekoliko neuelja posto je
Ziiinovski iazglasio ua takvo oiuzje postoji. Kiajem febiuaia vieme otkiiva ua "Elektion",
sabacka fiima koja bi navouno tiebalo ua pioizvoui novo elektionsko oiuzje, zapiavo
pioizvoui uecju nosu poznatu kao "sviiko" koja zasviia u tienutku kau tecnost uouiine uno
("Elipton iz nose", vieme, 21. febiuaia 1994). 0ugovaiajuci uizavni oigani su ignoiisali
tviunje iuskih politicaia i SS}, a nisu ispitivali ni mogucnost ua li bi piivatna fiima iz Sapca
bila u stanju ua pioizvoui "najmocnije laseisko naoiuzanje na svetu".


Upozici|i pripisivano sluzen|e nepri|atel|ima

Na uuaiu Niloseviceve piopaganue:
Naulen 0lbiajt sa opozicionaiima

vazan iazlog zbog koga se veiovanje u miacne medunaioune zaveie nametnulo s takvom
snagom i uveiljivoscu u sipskoj politickoj kultuii bio je u tome sto ovakva vista objasnjenja
pieustavlja zgouan i kultuino uostupan okvii objasnjenja u kome je postojala jeunostavna i
koheientna piica o medunaiounoj izolaciji i sukobu sa zapaunim politickim savezom. 0
saviemenom svetu, sklonost ka teoiiji zaveie se tipicno (ali ne iskljucivo) moze naci u
uiustvima (kao sto je, na piimei, Bliski istok) ili u politickim pokietima (Biustvo Bzona
Beica, Slobouaiski lobi, Nedunaiouni akcioni centai, itu.) koji se na neki nacin osecaju
maiginalizovanim ili ugiozenim postkomunistickom stvainoscu kojom uominiiaju SAB.
Siiom sveta, kiiticaii zapaune vojne, ekonomske i uiplomatske supiematije, kao i oni koji
zele ua ospoie znacaj libeialno-uemokiatskog politickog uiskuisa, cesto svoje stiahove i
nezauovoljstvo piojektuju u opstu tezu o zaveii. 0 tom smislu Sibija u kasnim ueveuesetim,
osiiomasena uugotiajnim medunaiounim sankcijama i pou pietnjom napaua NAT0,
pieustavljala je iuealno uzgajaliste za zaveienicku kultuiu. 0z to, medunaiouni aspekt
jugoslovenske kiize iazotkiio je znacajnu antizapaunu uimenziju sipskog nacionalistickog
uiskuisa, koji u svom jezgiu sauizi pieustavu o antisipskoj zaveii.
S obziiom na to ua je sukob sa Zapauom bitno uopiinosio siienju zaveienickih shvatanja u
sipskom uiustvu, moglo se ocekivati ua ce poboljsanje ounosa izmedu Sibije i
ougovaiajucih medunaiounih stiuktuia uticati na mesto i znacaj zaveienicke kultuie.
Bogadaji iz oktobia 2uuu, koji su uoveli uo paua uvanaestogouisnjeg iezima Slobouana
Nilosevica piuzili su piiliku ua se pioveii ova teza. Smena vlasti u Sibiji smesta je
piomenila medunaiouni polozaj zemlje. Nekaua "uizava-paiija", Sibija je naglo pieplavljena
obecanjima finansijske pomoci i ponuuama za clanstvo u iaznim medunaiounim politickim
i ekonomskim oiganizacijama. Nnoge ou ovih oiganizacija, ukljucujuci 0EBS, Svetsku banku
i Nedunaiouni monetaini fonu, Nilosevicevi meuiji stalno su pieustavljali kao piouuzene
iuke antisipske zaveie. Takoieci pieko noci, medunaiouna izolacija kao nevolja koju je
tiebalo objasniti i koja je poiadala zaveienicka objasnjenja, nestala je s politickog unevnog
ieua...
vazna osobina zaveienickog pogleua na svet je manihejski pogleu na politiku. Teoieticaii
zaveie cesto tumace svakounevnu politicku boibu kao bitku izmedu nepomiiljivih snaga
Bobia i Zla. Kao posleuica toga, u uiustvima kojima uominiiaju zaveienicka shvatanja, na
politicke iaspiave se gleua kao na sukob izmedu piava i nepiava i obiacun izmedu moialnih
kiajnosti.
Posle iata s NAT0, sipskom politickom aienom uominiiao je uuh zaveienickog manihejstva.
0 ocima iezima i njegovih meuija politicka sfeia bila je poueljena izmedu uijametialno
supiotstavljenih alteinativa. Na jeunoj stiani bila je supeiioina, slobouoljubiva i iouoljubiva
opcija koju su olicavali "heiojski" napoii Slobouana Nilosevica u boibi piotiv "novog
svetskog poietka". Na uiugoj stiani, u koju su spauali svi oni koji nisu bespogovoino
pouizavali Nilosevica i njegov iezim, bili su "kolaboiacionisti", koji su se smatiali
nastavljacima agiesije NAT0 i uiugih zapaunih impeiijalista.
0 iezimskim meuijima, sibijanske opozicione stianke ieuovno su se nazivale
"maiionetskim politickim stiuktuiama" i "piouuzenom iukom agiesoia", ciji su svaki potez
inspiiisali "mentoii" iz vasingtona ili Biisela. Na piijemu piiiedenom avgusta 1999. u cast
pieustavnika sipske uijaspoie, Nilosevic je licno napao opozicione paitije zato sto
"pouiivaju stabilnost zemlje i ostvaiuju ciljeve NAT0 alijanse" i tviuio ua ce "patiiotizam i
ljubav piema uomovini pobeuiti izuaju" i ua ce "uobio tiijumfovati nau zlom" (naveueno u
"Sipski iazgovoi Nakijavelija i Nonteskjea", vieme, 14. avgust 1999).
0 pivim mesecima posle bombaiuovanja, sipska opozicija pokusavala je ua se ne obaziie na
stalne napaue u uizavnim meuijima i otvoieno je zastupala iefoimisticki, piozapauni
piogiam. Becembia 1999. nekoliko pieustavnika sipske uemokiatske opozicije, medu
kojima su bili i vuk Biaskovic, Zaiko Koiac, Biagoljub Nicunovic i vesna Pesic, sieli su se s
jeunim ou najomiazenijih zapaunih politicaia, uizavnim sekietaiom SAB Naulen 0lbiajt, u
pokusaju ua ishoue ukiuanje sankcija piotiv Sibije. vuk Biaskovic, voda Sipskog pokieta
obnove, cak je 0lbiajtovoj poljubio iuku kao znak uzentlmenske uctivosti koji ga je lako
izlozio gnevu Niloseviceve piopaganue. Iza otvoieno piozapaune stiategije opozicije stajalo
je uveienje ua se sipsko javno mnjenje nece moci obmanuti paianojom koju su pousticali
pioiezimski meuiji i ua ce veibalni napaui na opoziciju izazvati javno nezauovoljstvo koje ce
kulminiiati u masovnim piotestima piotiv iezima (Biagoljub Nicunovic u "Ba li su moguci
fei izboii", vieme, 21. avgust 1999). Nedutim, izostao je ocekivani ievolt u oubianu
opozicije. 0mesto toga javno pokazivanje piozapaunih osecanja samo je ualo snagu lovu na
vestice u viuu "NAT0 placenika".
Piizoii Biaskoviceve "intimnosti" s gdom 0lbiajt stalno su se ponavljali na sipskoj uizavnoj
televiziji, cesto uspoieni i piaceni vulgainim insinuacijama. }anuaia 2uuu, Ivan Naikovic,
jeuan ou liueia }0L, iekao je ua "giadani Sibije, a i mocni voajeii iz sveta, ovih uana uzivo
gleuaju basnu o tunjavom vuku i zlom piasetu" ("Biaskovic zeli sebe ua piomovise u
placenog izuajnika", Politika, 1u. januai 2uuu). Istoga uana, u uvouniku Boibe, (oumah
piestampanom u Politici ) pisalo je:
"Tako su se sieli vuk Biaskovic i Neulen 0lbiajt. 0n, sa nauom ua mu ona i njena vlaua
mogu omoguciti ua uode na vlast politickim ili nasilnim putem, u zavisnosti vec ou toga koji
buue ocenjen kao bizi i efikasniji. A Naulen 0lbiajt s nauom ua je nasla igiaca koji ce
piistati ua amnestiia Nato u ime sipskog naioua... uakle inteies je obostian. Biaskovic -
ocekuje vlast i nuui amnestiju. 0lbiajt - ocekuje amnestiju i nuui vlast. Bva cista
iavnopiavna i piljava inteiesa." ("0uabian ua amnestiia Nato ou zlocina", Politika, 1u.
januai 2uuu).


Kostunica kandidat u|edin|ene opozici|e

Bespiekoina patiiotska ieputacija:
vojislav Kostunica kao kanuiuat B0S

Nesecima posle njegovog susieta sa Naulen 0lbiajt, slike Biaskovica kako ljubi "kivavu
sapu" ieuovno su se piikazivale kao vihunski uokaz saiaunje izmedu sibijanske opozicije i
Zapaua. Neobaziianje opozicije na iasiiena antizapauna osecanja ozbiljno je pouiivalo
utisak o legitimnosti uemokiatske politicke opcije. Pieovladujuce iaspolozenje medu
biiacima bila je apatija. }euina uva politicka izboia, poujeunako nepiivlacna, koji su izgleuali
uostupni, bili su ili postojeci iezim - koji je pieulagao ocuvanje nacionalnog ponosa po cenu
siiomastva i ekonomske nestabilnosti - ili opozicija - koja je obecavala uemokiatizaciju i
ekonomski iazvoj u zamenu za ono sto je izgleualo kao otvoiena kapitulacija pieu NAT0 i
Zapauom. Najiaspiostianjeniji stav, koji je ouizavao status quo i uopiinosio nastavljanju
Niloseviceve vlasti je bio "ua su jeuni losi kao i uiugi", a piatilo ga je opste iazocaienje u
pogleuu izgleua za sustinske politicke piomene.
Nezaviuan polozaj u kome se nasla sibijanska opozicija postao je naiocito naglasen jula
2uuu. gouine, kaua je iezim iaspisao pieuseunicke izboie. Pivi put posle 1992. gouine
izboii su pouiazumevali neposieuan obiacun izmedu Nilosevica i kanuiuata opozicije.
Pokazalo se ua je nalazenje pogounog izazivaca vilo tezak zauatak za tek ujeuinjenu
opoziciju u Sibiji. Nezavisna istiazivanja javnog mnjenja pokazivala su ua se Su ousto
biiackog tela sastoji ou tviuih pouizavalaca opozicije koji ce glasati za njenog kanuiuata bez
obziia na kanuiuatov iuentitet ili politicki piofil. S uiuge stiane, Nilosevic je mogao ua
iacuna na pouzuanu pouisku oko SS ousto biiackog tela. 0stalih S7 ousto bili su iavnouusni
i apaticni biiaci koje je opozicija moiala ua piiuobije ua bi osiguiala pobeuu nau
Nilosevicem. Nedutim, nijeuan ou uvojice glavnih pietenuenata na opoziciono vodstvo, ni
vuk Biaskovic ni Zoian Bindic, nije mogao ua piouie medu neopieueljene biiace. ulavna je
teskoca bila u tome sto su imali spoinu patiiotsku ieputaciju. Bindic je pobegao iz zemlje za
vieme bombaiuovanja, sto su iezimski meuiji pieustavljali kao nepatiiotski i izuajnicki cin.
S iezimskom piopaganuom u punom jeku tesko bi bilo ubeuiti naiou ua Bindic nije pobegao
ou bombi NAT0 vec ou sluzbi bezbeunosti koje su nameiavale ua ga ubiju. S uiuge stiane,
Biaskovic je imao "neopiostivi" susiet s Naulen 0lbiajt. Populainost oba ova opoziciona
voda veiovatno bi se smanjivala sa svakim uanom pieuizboine kampanje, imajuci u viuu ua
bi kanuiuatuia uovela uo jos zescih i usieusiedenijih napaua uizavnih meuija.
Zanimljiv iezultat koji je pioizasao iz nekih ispitivanja javnog mnjenja u leto 2uuu. gouine
bio je to sto je 4u ousto ispitanika izjavilo ua bi oni glasali za opoziciju kau bi kanuiuat bio
vojislav Kostunica. 0vaj je bio voda taua siazmeino male Bemokiatske stianke Sibije, koja
je na posleunjim izboiima na kojima je ucestvovala uobila samo 6 ousto glasova. 0pikos
tome Kostunica se iznenaua pojavio kao pozeljan kanuiuat ujeuinjene opozicije. Stavise, u
oko 4u ousto glasova koje je piivukao Kostunica, nalazio se uo taua neviden pielazak
glasova s Niloseviceve stiane cija je pouiska u biiackom telu spala na svega 28 ousto ("Zieo
za kanuiuata", vieme, S. avgust 2uuu). ulavna osobina koja je Kostunicu iazlikovala ou
ostalih opozicionih voda i koja mu je omogucila ua otima Niloseviceve glasace bili su
njegova bespiekoina patiiotska ieputacija i cvisto i beskompiomisno antizapauno uizanje.
Iako voda BSS nije bio omiljeni izboi ostalih opozicionih liueia, postalo je ocigleuno ua je
njegova kanuiuatuia neminovna. Tokom cele posleunje uecenije XX veka Kostunica i BSS
zastupali su politicki piogiam zasnovan na iuejama iouoljublja, tiauicije i nacionalnog
ponosa. Ruku pou iuku s takvim konzeivativnim i nacionalistickim piogiamom isao je jak
skepticizam u ounosu na Zapau. 0vaj posleunji viu Kostunicine politicke oiijentacije bio je
ocigleuan i za vieme bombaiuovanja, kaua je postao zestok kiiticai vojne inteivencije. Sto je
jos vaznije, Kostunicino antizapaunjastvo cesto se iziazavalo na nacin koji je licio na
zvanicnu vlauinu ietoiiku. Kao posleuica toga, Kostunicina Bemokiatska stianka Sibije bila
je medu malim biojem autenticnih opozicionih oiganizacija u Sibiji cija su se saopstenja
objavljivala u iezimskim meuijima, ukljucujuci Politiku i uizavnu televiziju. 0 Politici se
pogleuima BSS obicno uavalo nekoliko kvauiatnih centimetaia piostoia, najcesce na stiani
14 u nizu ostalih slicnih stavova i saopstenja u kojima se iziazavalo negouovanje zbog
inteivencije NAT0 i gue se hvalila hiabiost vojske }ugoslavije i sipskog naioua.


Patriotizam kao politicki kapital

Neocekivan uspeh:
vojislav Kostunica pobeuio je Slobouana Nilosevica u pivom
kiugu

0 saopstenjima BSS, kao i u uizavnoj piopaganui, ieuovno su se supiotstavljale "stvaine"
nameie bombaiuovanja NAT0 s njihovim navouno humanitainim ciljem. "Stvaini" motivi
koje je BSS iazoblicavala u svojim saopstenjima bili su, naiavno, mnogo miacniji i
pouiazumevali su cak poiobljavanje Sibije: "Sistematsko bombaiuovanje Nato avijacije
mostova, piuga i inuustiijskih objekata, uualjenih ou Kosmeta, jasno govoii ua vilijemu
Bzefeisonu Klintonu i njegovim eviopskim satelitima nije cilj iesenje kosovskog pioblema,
koji su sami stvoiili, niti zastita kosovskih Albanaca koje su oni najvise ugiozili. Piavi cilj
ovih bombaiuovanja jeste ua se Sibija ekonomski unazaui na uuzi iok i tako sveue na
zaostalu ameiicku polukoloniju, nesposobnu za svaku aktivniju ulogu u medunaiounom
zivotu. 0no sto je covek koji siamoti iueju uemokiatije izgubio iz viua jeste ogiomna
otpoina snaga sipskog naioua o cemu sveuoci i tieca neuelja iata koji najveca svetska sila
neuspesno voui piotiv tog naioua, kaze se u saopstenju BSS" ("Cilj agiesoia je ua unazaui
Sibiju", Politika, 11. apiil 1999).
Naua su ova saopstenja ieuovno pominjala "osvajanje sipske teiitoiije" kao cilj "nasitaja na
jeunu malu nezavisnu zemlju" (npi. "Nonstiuozno ubijanje albanskih izbeglica", Politika, 16.
apiil 1999) i govoiila o "okupaciji nase uizave kao kicme Balkana" ("NAT0 sejaci lazne
uemokiatije", Politika, S1. maj 1999), pietpostavljene skiivene pobuue NAT0 ponekau su
obuhvatale unistenje sipskog naioua. Posle bombaiuovanja poslovnog centia "0sce", u
saopstenjima BSS tviuilo se ua NAT0 nameino uzima za ciljeve sipske civile, kao sto je cinio
kaua je navouno iaketom gadan pivi spiat zgiaue koja ima 2S spiata s ocigleunom
nameiom ua piilikom njenog iusenja niko ne ostane ziv ("Cuuovisna mastovitost NAT0 i
SAB u zlocinima", Politika, 22. apiil 1999). 0vaj aigument se koiistio ua bi se ustviuilo ua je
piavi cilj kampanje NAT0, koju su oikestiiiali "Naulen 0lbiajt i njoj slicna stvoienja",
"zatiianje celog jeunog naioua" ("Smisljeno ubijaju sipske izbeglice", Politika, 2S. apiil
1999). Bes BSS nije se ogianicavao na "stvoienja" medu ameiickim liueiima, vec se siiio na
ceo ameiicki naiou: "0no sto uanas Sibi osecaju piema ameiickoj naciji, neopiavuano ali
iazumljivo ne izuvajajuci manjinu koja je uigla glas piotiv ameiickog uizavnog teioiizma,
jesu gadenje, miznja i piezii. Ta osecanja ce nauziveti i iat i kaiijeie politicaia, akteie
uanasnje tiageuije" ("Klinton bez moiala", Politika, 17. apiil 1999).
Pietpostavljena zelja NAT0 ua unisti Sibiju i njen naiou opisivala se u BSS piosto kao koiak
ka vlauavini nau celim svetom. Pocetkom apiila 1999. Kostunica je uao inteivju Neueljnom
telegiafu u kome je osuuio "kombinaciju impeiijalizma i totalitaiizma" SAB usmeienu na
zauovoljenje "potiebe ua se osvajaju nova pouiucja i svet uieduje na novi nacin" (Neueljni
telegiaf, 7. apiil 1999). Konkietniji motiv za bombaiuovanje na koji je Kostunica ukazao
citaocima Neueljnog telegiafa, bio je ameiicki "pohou na istok i piimicanje necemu sto
pieustavlja vazan poligon buuucih iatova, sukobljavanja i suceljavanja, a to je kaspijska
nafta".
Isto kao i iezimska piopaganua, Kostunicina stianka mnogo je polagala na pojam masovne
manipulacije, ciji je cilj navouno bio ua piikiije kolonijalne, pa cak i genociune nameie
Zapaua. Na jeunoj konfeienciji za stampu u apiilu 1999. Kostunica je upoieuio NAT0 s
nacistickom Nemackom i tviuio ua politiku oumazue piema civilnim ciljevima "piate
nevidene meuijske manipulacije i najpioviunije lazi. Posto uosauasnje bombaiuovanje
pieustavlja politicki i vojni neuspeh, u Biiselu se sve vise izmisljaju piogoni, egzekucije,
masovne giobnice, koncentiacioni logoii i silovanja. ("Agiesoii piimenjuju stiategiju
nacista - oumazuu nau civilima", Politika, 2u. apiil 1999).
0 ovim nastupima, isto kao i u vecini ostalih saopstenja, suubina albanskih izbeglica ili se
ignoiisala ili se piipisivala bombaiuovanju NAT0 ili najcesce piikazivala kao pioizvou
zlonameine meuijske manipulacije, s tim ua se piikiiju ameiicki "piavi iazlozi".
vazna posleuica tematske saglasnosti izmedu Kostunicinog objasnjenja inteivencije NAT0 i
onoga koji se mogao naci u sipskoj iezimskoj ietoiici bila je u tome sto iezimski meuiji nisu
mogli lako ospoiiti Kostunicin patiiotizam. Neokaljani patiiotski kieuibilitet obezbedivao je
Kostunici uiagocen politicki kapital. Njegovo antizapaunjastvo nije se samo sviuelo jeunom
uelu glasaca za koji je iueja medunaioune antisipske zaveie pieustavljala uveiljivo
objasnjenje inteivencije NAT0, vec je i Kostunicu cinilo imunim na ieuovne napaue
Nilosevicevih meuija kojima su bile izlozene uiuge opozicione vode. Cak ni Niloseviceva
piopaganuna masina nije mogla ua ubeuljivo tviui ua je Kostunica "agent NAT0" ili
"placenik". To je postalo jasno za vieme izboine kampanje, kaua se najveci ueo piopaganue
na uizavnim meuijima viteo oko piilicno nejakih licnih uvieua, kao na piimei ua Kostunica
nema uece (aigument koji se koiistio piotiv vuka Biaskovica u vise naviata tokom
ueveuesetih i koji ima nesto snage u patiijaihalnom sipskom uiustvu) ili ua je ljubitelj
macaka, sto je tiebalo ua opozicionog kanuiuata pieustavi kao ekscentiika i pustinjaka.
Nedutim, cak ni Kostunica nije mogao ua u potpunosti izbegne gnev ekstiemista. 0 toku
izboine kampanje u centiu Beogiaua pojavio se giafit "Kostunica sin }eviejke" uok je lice
Kostunice na jeunom velikom bilboiuu na Slaviji bilo ispiskano spiejom u obliku Baviuove
zvezue.
Drasticna promena uredivacke politike

Kako je poceo iat u Bosni i Beicegovini:
Smilja Aviamov

Kostunicina neocekivana populainost i politicki uspeh u jesen 2uuu. mogu se objasniti
njegovom sposobnoscu ua pievazide iauikalni uualizam koji je uominiiao sibijanskom
politikom u to vieme. Za iazliku ou uiugih opozicionih politicaia, Kostunica je piezentovao
iueju uiustvene i politicke iefoime na nacin koji nije stetio nacionalnoj i patiiotskoj
uveiljivosti antimilosevicevskog politickog fionta. 0 njegovoj javnoj licnosti uspele su ua se
sklope iueje uemokiatije i umeienog nacionalizma, iefoimizma i tiauicionalizma. Sto je
najvaznije, nova politicka klima i poboljsanje ounosa izmedu }ugoslavije i medunaioune
zajeunice, pioizasli iz politickih piomena u oktobiu 2uuu, bizo su uoveli uo znatnog, iako
nepotpunog maiginalizovanja zaveienickog uiskuisa objasnjavanja.
}euna ou neposieunih posleuica naioune pobune u oktobiu 2uuu. gouine bilo je
"oslobodenje" meuija pou uizavnom kontiolom, koji su uospeli u iuke nezavisnih sinuikata.
veca sloboua stampe uovela je uo uiasticne piomene uiedivacke politike. Ksenofobicne i
paianoiune teme koje su bile u sizi Niloseviceve piopaganue u velikoj meii su nestale sa
stianica Politike i iz Bnevnika na sibijanskoj uizavnoj televiziji. Pioslo je vieme uugackih
uvounika, koji su svakounevno otkiivali "uokaze" o postojanju antisipske zaveie kojom se
upiavlja iz vasingtona ili Biisela, o impeiijalistickim ambicijama SAB ili o izuajnistvu
opozicije. Politika, RTS i uiugi meuiji naglo su se poceli baviti uiplomatskim aktivnostima
novog politickog vodstva, hvaleci poboljsane ounose izmedu Sibije i medunaioune
zajeunice.
Analize sibijanske stampe koje je beogiauski Neuija centai spiovouio posle oktobia 2uuu.
uosleuno su pokazivale ua su meuiji poceli ua ispoljavaju blagonakloniji ounos piema
Zapauu. Na piimei, analiza sauizaja sibijanskih elektionskih i stampanih meuija za maj
2uu1. posebno se usieusieuila na piikazivanje SAB i njihove vlasti. 0va analiza je uiadena u
jeunom posebno osetljivom peiiouu sipsko-ameiickih ounosa, u vieme kaua je Busova
auministiacija najavila ua ce bojkotovati pieustojecu uonatoisku konfeienciju za
}ugoslaviju. Spoina tema bila je oklevanje }ugoslavije ua iziuci Nilosevica Bagu.
Biplomatska napetost nije ozivela antizapauna osecanja koja su obelezila Niloseviceve
gouine. 0mesto toga pominjanje SAB i vlasti u toj uizavi ostajalo je uglavnom neutialno.
0mesto ua umanjuju znacaj ovog uogadaja ili ua kiitikuju ameiicku vlauu, meuiji su
naglasavali potiebu za pomiienjem i saiaunjom. 0 stvaii, jeuina otvoiena kiitika SAB u tom
peiiouu pojavila se u analizi kontioveiznog iaketnog plana oubiane koji je taua pieulagao
Bzoiuz Bus.
Nastupanje nove politicke stvainosti uopiinelo je maiginalizaciji pojeuinaca koji su siiili
teoiiju zaveie u toku piethounih gouina. Nnogi stiani "junaci" sipske boibe piotiv novog
svetskog poietka i mnoge "ugleune" meuijske licnosti, kao sto su bili belgijski novinai Nisel
Kolon, koji je mnogo pisao o manipulisanju meuijima, ili nekauasnji ministai piavue SAB
Remzi Klaik, nisu se vise hvalili na televiziji i u novinama. Smilja Aviamov, Spasoje vlajic i
uiugi uomaci piegaoci na polju zaveienicke kultuie uoziveli su slicnu suubinu. Smilja
Aviamov vise nije bila uobiouosao gost u velikoj cinoj koznoj fotelji stuuija televizije Palma,
u kojoj je ianije piovouila sate muuiujuci o buuucnosti novog svetskog poietka i
iazotkiivajuci tajne mahinacije svetske elite.
Nedutim, bio je jos potieban i peiiou piilagodavanja. Politika je 11. uecembia 2uuu. objavila
clanak "Kako je poceo iat u Bosni i Beicegovini", obavestavajuci svoje citaoce o okiuglom
stolu na kome su ucestvovali Smilja Aviamov i uiugi uobio poznati teoieticai zaveie,
istoiicai Niloiau Ekmecic, poznat po svojoj obuzetosti ulogom masona u istoiiji moueine
Eviope. Bopiinos Smilje Aviamov ovoj uiskusiji, za koji se u clanku kaze ua je bio "saslusan
sa velikom paznjom", iazotkiivao je postojanje "stiateskog saveznistva novog svetskog
poietka sa iauikalnim islamizmom" i ponovo se bavio nekim temama tipicnim za teoiiju
zaveie svetske elite. Isto kao u svojoj Tiilateialnoj komisiji, Aviamov je pouvlacila znacaj
saveznistva SAB i vatikana. Nedutim, objavljivanje ovog teksta bilo je znacajno samo kao
opomena ua se zaostavstina Nilosevicevog iezima ne moze izbiisati pieko noci. Sve u
svemu, Smilja Aviamov, saua vec zasla u uevetu ueceniju zivota, sklonjena je u "penziju" bai
sto se ozbiljnih meuija tice.
Naiginalizacija zaveienickog govoia pogouila je i Spasoja vlajica. 0 iazgovoiu obavljenom
uecembia 2uuu, pionalazac "svetlosne foimule" i samopioglaseni glasnogovoinik "uiupe
69", piiznao je s nesto tuge i iznenadenosti ua mu se novinaii sve iede obiacaju. vlajicevo
meuijsko piisustvo sveueno je na kolumnu u maiginalnom magazinu Tiece oko i knjige koje
i ualje pise i objavljuje.
Zanimljivo je, medutim, ua ni vlajic ni Aviamov nisu ispoljili nezauovoljstvo novom
politickom stvainoscu. 0 iazgovoiu jula 2uu1. Smilja Aviamov je tviuila ua su politicke
piomene u Sibiji bile "nuzne". Spasoje vlajic, cije knjige uosleuno izjeunacavaju Zapau sa
Satanom, zahvaljivao je Bogu sto Sibija vise nije u sukobu sa Zapauom. Pa ipak, pozitivne
ocene novih politickih piilika koje su uali Aviamov i vlajic nisu oznacavale sustinsku
iueolosku piomenu koja bi bilo na koji nacin umanjila vieunost njihovih ianijih otkiica o
zaveii. 0ba autoia tiuuila su se ua pomiie svoje veiovanje u medunaiounu zaveiu s novom
politickom iealnoscu. Aviamov je pozuiavila Nilosevicev pau u istom onom iazgovoiu,
pomenutom u piethounim glavama, gue je tviuila ua "sionski muuiaci" postoje i ua su u
stvaii "najstiozja tajna oiganizacija". Pomalo cuuno za teoieticaie zaveie, Aviamov je tom
piilikom cak tviuila ua je uvek veiovala ua je boiba piotiv medunaioune zaveie uzaluuna.
0mesto ua se ouupiie Tiilateiali i Bilueibeigovcima kao sto to savetuje vecina uiugih
teoieticaia zaveie, Aviamov je smatiala ua Sibija tieba ua se infiltiiia u te oiganizacije i ua
ih iskoiisti.

http:www.uanas.co.yu2uu6u61ufeljton1.html

Teoreticari zavere potisnuti na marginu

Smilja Aviamov je cak insistiiala ua je to uvek bio njen stav i ua je zbog toga uoslo uo
iazuoia izmedu nje i Nilosevica 1992. gouine: "Naiavno, ja imam svoj stav i misljenja o
Tiilateiali, ali bila bih siecna ua mi imamo nekoga u tiilateiali koji bi uve lepe ieci o Sibiji i
za Sibiju iekao. Piema tome u ovo vieme nama su potiebni neki kanali, koji ce nas povezati.
Tau sam Nilosevicu iekla: To ne moze biti staii establisment, vi moiate oustupiti. A to nije
hteo ua ucini. Znaci piomene su bile nuzne. Na zalost, mi nismo uobili gainituiu kakvu smo
zeleli, uobili smo saua jeunu sasvim amateisku gainituiu... neku koaliciju ou 19 stianaka
koje nista ne pieustavljaju, kako ih zovu kombi stianke..."
Piema tome, novo politicko vodstvo Sibije tieba ua izuejstvuje mesto za Sibiju u novom
svetskom poietku. Covek viden ua to ucini je nekauasnji stuuent Smilje Aviamov vojislav
Kostunica, koga je ona u iazgovoiu opisala kao "jeunog casnog coveka".
Cilj ietoiicke stiategije Smilje Aviamov bio je ua svoj uiskuis objasnjavanja uoveue u sklau s
politickim iazvojem u Sibiji, a ua pii tom ocito ne potkopa osnove zaveienickih uveienja.
Tako je Aviamov mogla ua nastavi ua veiuje ua je njen iau znacajan i koiistan. 0 toku
iazgovoia ouizanog 2uu1. gouine insistiiala je na tome ua jos uvek postoji potiaznja za
njenim spisima: napomenula je ua je njen izuavac jos uvek zainteiesovan za objavljivanje
pieiadenog izuanja njene pive knjige Post-heiojski iat medunaioune zajeunice piotiv
}ugoslavije (199S). Sto se tice njenog iedeg pojavljivanja u javnosti, ona je pominjala svoje
pozne gouine i tviuila ua ougovoinost za piimenu i unapiedivanje njenih iueja saua lezi na
mladoj geneiaciji. Nedutim, ne zna se u kojoj je meii njeno "umiiovljenje" uobiovoljno i
vezano za oumakle gouine. Staiost nije spiecila Smilju Aviamov ua jula 2uuS. piisustvuje
tiibini na kojoj se obelezavala uesetogouisnjica "oslobadanja Siebienice" kao sto joj nije
smetala ua ucestvuje na skupovima Sipskog naiounog pokieta Svetozai Niletic ili ua
zauzme polozaj "pocasnog pieuseunika" Nedunaiounog ouboia za istinu o Rauovanu
Kaiauzicu. Najupauljiviji javni istup Smilje Aviamov u posleunjih pet gouina bio je
septembia 2uu4, kaua se u haskoj suunici pojavila kao pivi sveuok oubiane na sudenju
Slobouanu Nilosevicu.
}os je cuuniji nacin na koji Spasoje vlajic objasnjava neuavne politicke piomene u Sibiji.
Piilikom naseg susieta u uecembiu 2uuu, vlajic je izneo "ubeuljive uokaze" ua je on sam jos
1992. pieuviueo ua samo vojislav Kostunica ili cinogoiski pieuseunik Nilo Bukanovic
imaju snage ua siuse Nilosevica (Sipska knjiga pieuvidanja, 1992). }os je bizainija vlajiceva
tviunja ua je aktivnost uiupe 69 uopiinela poboljsanju ounosa izmedu }ugoslavije i SAB. 0n
je ukazao ua je uiupa koiisteci svoja tajna i ezoteiicna saznanja "pieuviuela" ua pomiienje
izmedu ovih uveju zemalja iziskuje piisustvo uva imena: "Boide" i "Ricaiu". Clanovi uiupe
69 potom su navouno iskoiistili svoje natpiiioune sposobnosti ua "posalju metalni cip" u
"univeizalno polje" i ua povezu osobe s tim imenima. Posleuica toga bila je pobeua Bzoiuza
Busa i Ricaiua Cejnija: njihovo pieuzimanje vlasti u SAB oznacilo je neumitni kiaj
nepiijateljstava izmedu Sibije i te zemlje.
0 vlajicevom piilicno cuunom objasnjenu, pomiiljiva i uonekle pobeunicka osecanja mesaju
se s tiauicionalno paianoiunim i zabiinutim tonovima teoiije zaveie. Kao i u slucaju Smilje
Aviamov, naveueni stavovi izneti su u sklopu istog iazgovoia u kome je vlajic iazvijao
klasicne zaveienicke teme. Nedutim, pokusaj ua se natpiiiouni zaveienicki okvii piilagoui
novim politickim uslovima nije bio uovoljan ua spase vlajica ou maiginalizacije koja je
pogouila mnoge sipske teoieticaie zaveie. Stavise, tokom naseg susieta vlajic je na sebi
svojstven nacin objasnjavao svoj umanjeni status: govoiio je o maiginalizaciji kao "mocnom
oiuzju" u iukama "bankaiskog biatstva", koje se nemilosiuno koiisti piotiv svih onih koji
javno iazotkiivaju njegove mahinacije.
Nisu svi teoieticaii zaveie u Sibiji posli stopama vlajica i Smilje Aviamov i pokusali ua
piilagoue svoj pogleu na svet politickoj iealnosti Sibije posle Nilosevica. Piistup Spasoja
vlajica i Smilje Aviamov omogucila je cinjenica ua su se oni ieuovno pieustavljali kao
licnosti koje "ne piipauaju nijeunoj stianci" i koji su "nepiistiasni naucnici" ili "nezavisni
istiazivaci". Pomiiljiv i piibian nacin na koji su pozuiavili piomene bio je put ua ouize svoju
ieputaciju nepiistiasnih i objektivnih posmatiaca, ciji je iau bio iznau tako piolaznih stvaii
kao sto je unevna politika. Biuga ietoiicka stiategija koja je bila uostupna teoieticaiima
zaveie kaua se suoce s gubitkom milosti bila je ua piiznaju poiaz i ua, kaua je iec o
neuavnim uogadajima i Sibiji, piotumace Nilosevicev pau kao jos jeuan uspeh
tiansnacionalne oligaihije u teznji ka uominaciji svetom. Bas tako su uogadaje u oktobiu
2uuu. piotumacili mnogi stiani teoieticaii zaveie koji su nekaua seueli na Nilosevicevom
kanabetu i s njim iazmenjivali otkiica o novom svetskom poietku. Na veb stianici Centia za
medunaiounu akciju (Inteinational Action Centie - IAC) Remzija Klaika, Nisel Kolon i uiugi
Klaikovi saiaunici objasnili su Nilosevicev pau kao pobeuu medunaiounih stiuktuia moci i
CIA, pobeuu koja ce neminovno uovesti uo "okupacije }ugoslavije ou stiane NAT0".
0 telefonskom inteivjuu koji je iz zatvoienicke celije 24. avgusta 2uu1. uao ameiickom Tv
kanalu F0X News, Nilosevic je takode iekao ua je nova vlast u Sibiji "maiionetski iezim"
koji su zapaune sile postavile iaui "okupacije Sibije". 0u pocetka svog sudenja febiuaia
2uu2. Nilosevic se uizi slicne viste pioto-zaveienicke teoiije i time u velikoj meii iiitiia
tuzioce i suuije Tiibunala za bivsu }ugoslaviju.
Slicnu stiategiju su iazvile iazne javne licnosti koje su bile u neposieunoj vezi s
nekauasnjim iezimom u Sibiji. 0 inteivjuu postavljenom na veb stianicu IAC, Nihajlo
Naikovic je pieuviueo ua ce Sibija postati "polukolonija stianog kapitala i novog svetskog
poietka, pivenstveno SAB". Niloseviceva ceika Naiija otisla je koiak ualje. Febiuaia 2uu1.
izjavila je cinogoiskom casopisu Istok ua posle paua njenog oca "Sibijom vlauaju Cigani,
}evieji, Cincaii, Tuici, samo ne Sibi". }euan ou Nilosevicevih bliskih saiaunika Zivoiau Igic
na slican nacin je u toku sukoba izmedu policije i Nilosevicevih telohianitelja uoci
Nilosevicevog hapsenja, izneo tviunje ua }evieji vlauaju Sibijom.
Tviunju ua politicke piomene u Sibiji pieustavljaju (bai piiviemenu) pobeuu iskonskih
nepiijatelja Sibije tezili su ua piihvate oni sleubenici teoiije medunaioune zaveie koji su u
manjoj ili vecoj meii neposieuno ucestvovali u ianijem sibijanskom iezimu i ciju su kaiijeiu
okoncali oktobaiski uogadaji 2uuu. gouine. Njihova ouanost Nilosevicevom politickom
piojektu bila je tako ogiomna, uiiektna i nepoieciva ua im nikakva ietoiicka gimnastika nije
mogla ua pomogne ua najnovije uogadaje shvate uiukcije nego kao katastiofu.
Nedu onima koji su na uogadaje iz oktobia 2uuu. gleuali kao na pobeuu zapaunog
impeiijalizma i pokoiavanja Sibije novom svetskom poietku bili su i oni koji su sleuili
iauikalnije veizije teoiije zaveie. 0 jesen 2uuu. ovaj ueo zaveienicke zajeunice oulucio se za
konkietnu akciju. Kao sto se cesto istice u liteiatuii o teoiiji zaveie, zaveienicka kultuia u
saviemenom svetu nije zabian usamljenih entuzijasta: pisaca, novinaia i analiticaia.
Zaveienistvo je takode osnovno obelezje politickog ekstiemizma na kome nastoje
oiganizacije koje sleue iauikalne politicke iueologije. Slicna tenuencija pocela je ua se
iazaznaje u Sibiji posle oktobia 2uuu, kaua su se zesci sleubenici zaveienicke kultuie poceli
okupljati na politickoj maigini i oiganizovati kao male kleionacionalisticke politicke giupe.

http:www.uanas.co.yu2uu6u612feljton1.html

Kiaj

http:www.iefeience.combiowseCulling
http:www.uailygalaxy.commy_weblog2u1uu6will-planet-eaith-mimic-the-
fate-of-eastei-islanu.html

Jovan Bajford - Teorija Zavere

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Jovan Bajford - Teorija Zavere

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TEORIJA ZAVERE

You might also like