Drvotehnika br17

DRVO-tehnika
Revijalni list za poslovnu saradnju, marketing, trì{te, ekologiju i tehnologiju u preradi drveta, proizvodnji name{taja, {umarstvu i graditeljstvu
âsopis izlazi tromese~no
Pesimista u svakoj prilici vidi problem. Optimista u svakom problemu vidi priliku.
(L.P.Jacks)
Osniva~ i izdava~ EKO press Blagojevi} NOVI BEOGRAD Proleterske solidarnosti 24 / I Tel/fax: +381 (0) 11 213 95 84; 311 06 39 e-mail: ekopress @ eunet.yu www.drvotehnika.co.yu Suizdava~: Agencija za drvo - Klaster drvoprera|iva~a Srbije Izdava~ki savet
I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I
Dragan Bojovi}, UNIDAS, Beograd Lajo{ \antar, AKE Djantar, Ba~ka Topola Sadik Faki}, ELAN mms, Tutin Boò Jankovi}, ENTERIJER Jankovi}, Novi Sad Vladislav Joki}, XILIA, Beograd Stevan Ki{, EuroTehno, Sremska Kamenica Dr Vojislav Kujundì}, LKV CENTAR, Beograd Rado{ Mari}, MARI], â~ak Rajko Mari}, MICROTRI, Beograd Dr @ivka Meloska, [umarski fakultet Skoplje Vesna Milenkovi}, WEINIG, MW Group, Kru{evac Mr Goran Mili}, [umaski fakultet Beograd Golub Nikoli}, NIGOS elektronik, Ni{ Zvonko Petkovi}, doc. FPU Beograd Dr Zdravko Popovi}, [umarski fakultet, Beograd Tomislav Rabrenovi}, DRVOPROMET, Ivanjica Gradimir Simijonovi}, TOPLICA DRVO, Beograd Boìdar Spalevi}, BEOICLA, Beograd Mr Borisav Todorovi}, BMSK, Beograd Ranko Trifunovi}, TRIFUNOVI], Pranjani Dragan Vandi}, KUBIK, Ra{ka Milorad @arkovi}, SAVA, Hrtkovci
4. SABOR DRVOPRERA\IVAÂ Srbije
Po{tujemo Va{ izbor

Sa jasnim ciljem da profesionalno, uz informativno - edukativnu meru, budemo aktuelni i interesantni i ovaj broj na{eg ~asopisa smo integrisali u skladan, kvalitetan i, verujemo, koristan sadràj. Prilika je da vas podsetimo da je pre tri godine na Zlatiboru, polovinom marta 2005. godine, odràn 1. SABOR DRVOPRERA\IVAÂ Srbije na kome se okupilo 216 privrednika i stru~njaka iz oblasti prerade drveta i prozvodnje name{taja, a ovaj skup je ve} na startu dobio internacionalni karakter. Jedan od zaklju~aka ovog skupa, koji je po broju u~esnika, po programu i po kvalitetu rada u potpunosti ispunio o~ekivanja organizatora i svih prisutnih, glasio je: neophodno je da se i ubudu}e, najmanje jedanput godi{nje, organizuje ovakvo okupljanje privrednika kako bi postalo tradicionalna manifestacija na kojoj bi se inicirala i re{avala klju~na pitanja struke. Uvaàvaju}i citiranu odluku, na Zlatiboru je u martu 2006. godine odràn i 2. SABOR DRVOPRERA\IVAÂ Srbije, koji je okupio 270 u~esnika, a na 3. SABORU koji je odràn na Tari, krajem marta pro{le godine, u~estvovalo je 242 privrednika iz oblasti prerade drveta i proizvodnje name{taja. U~esnici sva tri do sada odràna SABORA su iskazali jednodu{nu saglasnost da je ovakav vid okupljanja privrednika posve originalan i vi{estruko koristan. Bili su zadovoljni sadràjnim, edukativnim i informativno - instruktivnim programom rada, kao i mogu}no{}u da u okviru struke iskaù svoje probleme i stavove, donesu preporuke i odluke, da promovi{u svoje firme i proizvode, da se poslovno druè i na jednom mestu u kratkom vremenu ostvare neposredne kontakte sa ve}im brojem potencijalnih poslovnih partnera. Na tragu takvih stavova i odluka, a uvaàvaju}i jednu mudrost koja veli: ko èli da re{i problem traì na~ina, a ko ne, traì opravdanje, koncipirali smo sadràjan i, verujemo, koristan program rada 4. SABORA DRVOPRERA\IVAÂ Srbije koji }e, tako|e, biti odràn na Tari u hotelu OMORIKA od 13. do 16.3.2008. godine. O~ekujemo da }e se na Tari okupiti blizu 300 privrednika iz zemlje i okruènja. Tako|e nam je namera da nastavimo raspravu o nizu sistemskih problema koji ve} dugo prate privredu. U tom smislu smo koncipirali i program rada, a preduzeli smo i niz aktivnosti da SABORU prisustvuju predstavnici dràve i vlasti, ~ija je pomo} u re{avanju sistemskih problema neophodna. Nadamo se da }e pozvani predstavnici vlasti imati sluha i da }e dràva po~eti sa konkretnijim re{avanjem sistemskih problema koji sputavaju privrednike iz oblasti prerade drveta i proizvodnje name{taja. U prilogu uz ovaj broj ~asopisa DRVO-tehnika dostavljamo POZIV za 4. SABOR DRVOPRERA\IVAÂ. Osmislili smo PROGRAM trodnevnog edukativno - stru~nog rada i poslovno - komercijalnog druènja, pa verujemo da }e sadràj seminara koristiti svim u~esnicima SABORA, isto kao {to verujemo da }e uz neusiljen informativno - instruktivni sadràj na Tari biti vo|en ve}i broj poslovnih razgovora i sklopljen veliki broj poznanstava {to bi, nadamo se, moglo biti jedna od karika u lancu koji }e pokrenuti razvojne procese u oblasti prerade drveta i proizvodnje name{taja. Na{ cilj je da SABOR DRVOPRERA\IVAÂ posrane tradicija i da se, kao podsticaj razvoju, odràva svake godine. I D. Blagojevi}
Direktor, glavni i odgovorni urednik

I
Mr Dragojlo Blagojevi}
Stru~ni konsultant
I
Dipl. ing. Dobrivoje Gavovi}
Redakcioni odbor
I I I I I I I I I
Dragan Bosni}, Beograd Marina Jovanovi}, Leskovac Sneàna Marjanovi}, AMBIENTE, â~ak Jelena Mandi}, tehni~ki urednik Ivana Dav~evska, novinar producent Svetlana Preradovi}, Beograd Aleksandar Radosavljevi}, Beograd Tatjana Vu~kovi}, MAKS-KOMERC, Kraljevo Sandra Zec, INTERLIGNUM NS, Novi Sad
Uplate za pretplatu, marketin{ke i druge usluge na teku}i ra~un broj 160-176289-53, BANCA INTESA ad Beograd Devizni ra~un broj 54010-3-Va-93010/5 Rukopisi i fotografije se ne vra}aju Redakcija se ne mora slagati sa mi{ljenjem autora i izjavama sagovornika Redakcija ne preuzima odgovornost za sadràj reklamnih poruka Priprema, {tampa i distribucija EKO press Blagojevi} CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd ISSN 1451-5121 COBISS.SR-ID 112598028
GRECON linije za duìnsko spajanje drveta

A razmi{ljanje o najvi{em stepenu iskori{}enja drveta nije navela samo ~injenica da se iz {uma ne moè dobiti vi{e toliko kvalitetnog drveta ve} i ~injenica da su se na svetskom trì{tu pojavili proizvodi koji su rezultat jednostavne i profitabilne metode obrade ostataka drveta duìnskog nastavljanja sa zup~astim spojem, kao najstabilnije metode duìnskog spajanja drveta.
dela Ultra, Combipact, Turbo S do opreme za visoke kapacitete HS 120 i HS 180, sve linije za duìnsko nastavljanje primerene su za sve klase kapaciteta. [ta karakteri{e Grecon linije za spajanje drveta: razli~iti profili ozubljenja za sva podru~ja primene, odli~an kvalitet ozubljena, vrhunska preciznost i stabilnost zup~astog spoja, kratko vreme pode{avanja, ugodno i jednostavno rukovanje mogu}nost nadogradnje linije za optimiranje rada i automatizaciju proizvodnje. Vretena na Grecon-linijama imaju indirektan remenski pogon i specijalno leì{te za prenos snage bez vibracija. Precizno pode{avanje vretena vr{i se u podru~ju od 1/100 mm a sve linije se mogu opremiti agregatima sa
predreza~ima, za najbolji kvalitet spoja. Prese spajaju duìne od 6100 do 12000 mm snagom od 100 kN (10 t) do 160 kN (16 t). Sistem nano{enja lepka razvijen u Grecon-u, tkz. Flankenjet osigurava ta~no nano{enje lepka ~ime se na istom {tedi i do 30%. Sna`ni motori u svakoj stanici opreme staraju se za brzinu i optimalan protok: motor pomaka lanca sa 7,5 kW, motori frezera sa 15,22 ili 37 kW, motor usitnjiva~a i predreza~a sa 5,5-11 kW. Svi pogoni alata su opremljeni ko~ionim motorima. S druge strane, drvo kao konstrukcioni element u odnosu na ~elik i beton je u enormnom porastu. Grecon je svojom perfektnom ma{inskom tehnologijom odgovorio i ovom izazovu. Kod konstrukcionog drveta se zahtevaju popre~ni preseci od preko 400 cm2 za ~ije postizanje je odgovor kompaktna linija za nastavljanje po modularnom principu, tkz. CF. Na istoj se istovremeno obra|uju oba kraja zup-
Firma GRECON, u okviru WEINIG GRUPE, je ve} 25 godina vode}a na svetskom trì{tu za ovu vrstu tehnologije, koja garantuje vrhunsku preciznost, najmanji gubitak drveta, najmanje tro{kove rada i najve}e tehni~ko iskori{}enje. Zahvaljuju}i modularnom sastavu, sve linije se mogu naknadno nadograditi u skladu sa zahtevima proizvodnje. Na taj na~in se postiè visoka fleksibilnost kako kod standardnih tako i kod specifi~nih re{enja. Od po~etnog modela ProfiJoint preko mo-
Frezer ma{ina
Detalj linije HS 120
DRVOtehnika 17/2008
januar 2008.
Kvalitet koji se traì
Turbo 3000
Obrtni sto linije Ultra
~astim profilom. Za precizan spoj staraju se alati, ku}i{te osovina, broj obrtaja osovina (hidro-osovine sa 7200 obrt./min.), brzina pomaka, snaga pomaka (servo-pomak za èljene brzine profila). Za konstrukciono drvo sa ulaznim duìnama od max. 3000 mm i {irinom lamela max. 225 mm izlazne duìne po èlji, Grecon moè da ponudi dva re{enja: Ultra 3000, sa obrtnim stolom kao pojedina~ni frezer, ili Turbo 3000, kao kombinaciju dva jedan naspram drugog postavljena frezera. Bilo da se linijom èli upravljati potpuno ru~no, poluautomatski ili potpuno automatski GRECON }e preporu~iti potreban stepen automatizacije u skladu sa zahtevima kapaciteta. Svejedno je da li se proizvode masivne plo~e, lepljeni elementi za prozore, stubovi, drveni podovi, lamelirani nosa~i, GRECON-ove linije za duìnsko spajanje drveta postavljaju nova merila u kvalitetu i preciznosti. Pravilnim izborom opreme dodatno }ete profitirati zahvaljuju}i sve ve}oj popularnosti duìnski spojenog drveta na svim trì{tima.
Kratak uporedni pregled tri linije za duìnsko spajanje:

ProfiJoint
Ulazna duìna [irina komada Debljina komada Duìna prese Snaga lepljenja 150 - 700 mm 40 - 150 mm 18 - 50 (80) mm 3000 - 6100 mm 105 (120) kN
Ultra
150 - 1000 mm 40 - 205 mm 20 - 80 mm 3000 - 6100 mm 120 (145) kN
HS 120/180
110 - 900 mm 37 - 152(203) mm 16 - 55 mm 3000 - 6100 mm 120 (145) kN
Presek drveta kod zuba 10/11 mm Kod mekog drveta Kod tvrdog drveta Kapacitet vertikalni spoj Dim.30 x 90 x 400 mm Kapacitet horizontalni spoj Dim. 22 x 50 x 350 mm Na~in dodavanja 5,04 m/min. 14 - 15,4 m/min. 42 m - 63 m/min traka/~etke 12,2 - 12,8 m/min. 16 - 30,3 m/min. 75 (120) cm2 75 (90) cm2 120 (145) cm2 90 (110) cm2 120 (145) cm2 90 (110) cm2
traka za dodavanje traka za dodav.
Prenos do frezera do prese ru~no/poluautom. Presa Statistika proizvodnje Vi{estruke duìne Predreza~ dole Za{tita od ~upanja Tele-servis jedno/dvokanalna opcija standard -
poluautom./autom. automatski dvokanalna standard standard opcija standard opcija standard opcija dvokanalna standard standard standard standard opcija standard
Frekventno regulis. pomak standard Servo regulisan pomak -
Zastupnik za Srbiju i za Crnu Goru, MWGROUP Vesna Milenkovi} ûpi}eva 1/1, 37000 Kru{evac tel. 037 445 077 fax: 037 445 070 mob: 063 622 906 e-mail: milenkovicv@ptt.yu

januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
Jesenje aktivnosti
Po pravilu, poslednji kvartal svake poslovne godine je vreme kada se najintenzivnije radi i kada se nastoje uspe{no zavr{iti sve planirane aktivnosti. Kao nosilac aktivnosti klastera drvoprera|iva~a Srbije, izuzetak od toga ove jeseni nije bila ni Agencija za drvo, u kojoj su se u poslednja tri meseca 2007. godine odvijala brojna i zna~ajna de{avanja. Najva`nija od njih navodimo hronolo{kim redom: 1) 1.10.2007. godine je u sedi{tu Agencije za drvo u Beogradu odràn sastanak Pododbora klastera za gra|evinsku stolariju. Sastanku su prisustvovali predstavnici preduze}a Toplicadrvo iz Beograda (Trstenika), Zidar-Na{a {kola iz Zaje~ara (Obrenovca), Unidas iz Beograda, Jasen iz Jagodine, Megadrvo iz Bijeljine, Drvocompany \or|evi} iz Leskovca, DIP Vojvodina iz Stare Pazove i predstavnici UO Agencije za drvo. U vi{e~asovnom razgovoru o problemima koji oteàvaju rad ovog sektora drvne industrije Srbije do{lo se do usagla{enog stava da je neophodna puna saradnja i kooperacija svih proizvo|a~a gra|evinske stolarije u na{oj zemlji, pogotovu u izvoznim poslovima. U tom smislu su odre|eni i pravci budu}eg rada ovog Pododbora, a za njihovo {to brè provo|enje zaduèn je koordinator Pododbora dipl. ing. Sr|an Radivojevi}. Jedan od njegovih prvih zadataka je da pripremi uslove za po~etak zajedni~ke nabavke sirovine i repromaterijala za potrebe proizvo|a~a drvene gra|evinske stolarije. 2) 12.10.2007. godine Agenciju za drvo je posetila visoka delegacija ITC (International Trade Centre) iz @eneve predvo|ena gospodinom Danielom Ivarssonom, {efom kancelarije za arapske zemlje, Evropu i nezavisne zemlje Komonvelta. U dvo~asovnom razgovoru predsednika UO Agencije sa ovom delegacijom bilo je konkretnih razgovora o na~inima pomo}i ITC drvnoj industriji Srbije i, posebno, na{em klasteru. 3) U velikoj sali fabrike boja i lakova DUGA u Beogra-
Agencija za drvo
du 31.10.2007 odràna je 2. redovna godi{nja Skup{tina Agencije za drvo. Skup{tini je prisustvovalo 40-ak ~lanova i osniva~a AD, kao i predstavnici Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja RS, PKS i gosti. Skup{tinom je predsedavao dipl. ing. Petar Baji}. Nakon re~i dobrodo{lice mr Anu{ke Gece, direktora HR centra fabrike DUGA a.d., dr Zdravko Popovi}, predsednik UO, je detaljno obavestio prisutne o aktivnostima i postignutim rezultatima klastera u proteklih godinu dana. On je izrazio zadovoljstvo vidnim kvalitativnim i kvantitativnim napretkom koji se desio unutar klastera za godinu dana, naro~ito u segmentu njegovog regionalnog pozicioniranja i unutra{nje organizacije, ali je ukazao i na brojne probleme i pote{ko}e, i individualne i institucionalne, koje usporavaju normalnu implementaciju koncepta klasterskog udruìvanja u drvnu industriju Srbije. Dipl. ing. Milo{ Tica je prisutne upoznao sa informacionim sistemom koji se namenski izra|uje za potrebe upravljanja aktivnostima na{eg klastera. Dipl. ing. Ljubi{a Milovi}, rukovodilac pilot projekta Inovativno drvnoindustrijsko preduze}e koji se spovodi u 4 preduze}a na{eg klastera, je prisutne obavestio do koje faze je projekat stigao i kakvi se rezultati o~ekuju na kraju njegove realizacije. Nakon ovoga je usledila vrlo ìva i konstruktivna diskusija privrednika, predstavnika MERR i PKS kojom je Skup{tina i zavr{ena. 4) U sklopu nacionalnog {tanda u organizaciji SIEPA-e, Agencija za drvo je, uz jo{ 7 preduze}a iz Srbije, u~estvovala na internacionalnom sajmu name{taja, opremanja i ma{ina za obradu drveta, Maderalia 2007 u Valensiji, od 7 do 10.11.2007. Uz besprekornu organizaciju i ure|enje {tanda veli~ine 200 m2 od strane SIEPA-e, {panskom trì{tu su predstavljeni doma}i proizvo|a~i gra|evinske stolarije, plo~a od punog drveta, podnih obloga, stolica, stolova i sl. Izme|u ostalog, Agencija za drvo je predstavila i proizvodni program ~lana na{eg klastera iz Republike Srpske-preduze}a Podromanija. 5) Krajem godine Agencija za drvo nastupila na sajmu name{taja u Beogradu od 12.18.11.2007. gde je zastupala 5 preduze}a sa proizvodnim programima gra|evinske stolarije (Toplicadrvo i DIP Vojvodina), furnira (Interholz), drvenih garni{ni (Vuki}), {ankova i barova (VIB-trade). 6) Konkurs za dizajn name{taja u kategoriji studenata i |aka za 2007. godinu, koji je Agencija za drvo raspisala u martu, je okon~an u novembru zasedanjem @irija i dono{enjem odluka, kao i dodelom nagrada pobednicima. Na ovogodi{nji Konkurs je pristiglo petnaestak radova a pobednici su slede}i: I nagrada u kategoriji studenata: Uro{ Vitas, [umarski fakultet u Beogradu, za proizvod rolo fotelja; I nagrada u kategoriji |aka: Marko Lazi}, drvoprera|iva~ka {kola iz Beograda, za proizvod polica; II nagrada: Marko Obradovi}, Fakultet primenjenih umetnosti iz Beograda, za proizvod stolica; III
Detalj sa sastanka Pododbora za gra|evinsku stolariju
Odràna druga redovna godi{nja Skup{tina Agencije za drvo
DRVOtehnika 17/2008
januar 2008.
KLASTER DRVOPRERA\IVAÂ SRBIJE

PI[E: prof. dr Zdravko Popovi}
Agencija za drvo
Viline vode 6 11000 Beograd tel: +381 11 3392 473 fax: +381 11 3217 494 office@agencijazadrvo.co.yu www.agencijazadrvo.co.yu
*Klaster je grupa srodnih preduze}a ili udruènja proizvo|a~a iz jedne grane, uklju~uju}i i proizvo|a~e sirovina, kao i vladinih i nevladinih organizacija i nau~nih i obrazovnih institucija koje udruène re{avaju zajedni~ke probleme, unapre|uju poslovanje, postiù uspeh u odre|enom segmentu delatnosti i natprose~nu konkurentnost i promociju u zemlji i inostranstvu.
nagrada: Sa{a Samardì}, [umarski fakultet u Beogradu, za vi{efunkcionalni proizvod iz drvnog otpada. Agencija za drvo je na sve~anosti koja je odràna 15.11.2007. godine, pobednicima uru~ila diplome i prigodne nov~ane nagrade, dok su im JP Srbija{ume dodelile besplatni vikend na Kopaoniku. Tako|e, ~lanovi na{eg klastera }e uraditi prototipove nagra|enih radova. 7) U saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja RS i beogradskim sajmom, Agencija za drvo je 14.11.2007. godine organizovala Okrugli sto: Problemi proizvo|a~a name{taja u Srbiji i mogu}nosti njihovog re{enja.
Detalji sa Sajma name{taja u Beogradu Okruglom stolu je, pored velikog broja privrednika, prisustvovala i dràvni sekretar MERR g-|a Jasna Mati}, kao i predstavnici PKS, SIEPA-e i dr. Glavne probleme, uzroke njihovog nastanka i vi|enje na~ina njihovog re{enja je, ispred proizvo|a~a plo~astog name{taja, izneo gosp. Aleksandar \or|evi}, ispred proizvo|a~a masivnog name{taja gosp. Ranko Trifunovi}, ispred proizvo|a~a gra|evinske stolarije gosp. Sr|an Radivojevi}, ispred preduze}a koja se bave opremanjem enterijera gosp. Petar Baji}, a probleme u okviru zakonodavstva gosp. Ra{a Mili}. U vrlo konstruktivnoj diskusiji koja je potom usledila, dogovorena je dinamika i na~in pra}enja procesa re{avanja uo~enih problema. 8) U Beogradu je 17.11.2007. godine potpisan Memorandum o me|unarodnoj saradnji izme|u Klastera drvne industrije Republike Makedonije i Agencije za drvo klastera drvoprera|iva~a Srbije. Memorandumom je predvi|ena saradnja u slede}im oblastima: - Razvoja konkurentnosti, produktivnosti, inovacija i novih savremenih tehnologija
Detalji sa sajma u Valensiji, [panija
januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
namenjenih ~lanicama oba klastera; - Zajedni~ki nastupi na sajamskim manifestacijama, promocije, seminari, konferencije i druge aktivnosti za me|usobnu saradnju; - Pronalaènje novih trì{ta preko direktnih susreta sa biznismenima ili snabdevanje velikih marketa u Svetu kao i preko drugih zajedni~kih dogovora; - Implementacija Evropskih standarda kao i implementacija ISO standarda i regionalno sertifikovanje ~lanica klastera koji imaju zajedni~ki interes; - Edukacija, trening programi za potrebe primarnog i finalnog sektora u drvnoj industriji; - Edukacija za izradu projekata kao i tendera koje nudi EU preko Evropskih fondova; - Internacionalno i regionalno povezivanje oba klastera sa drugim klasterima sa kojima se moè ostvariti zajedni~ki interes; - Zajedni~ko organizovanje me|unarodnih konferencija za klastere drvne industrije na Evropskom i Svetskom nivou. 9) U zvani~nom programu 5. me|unarodne Konferencije o malim i srednjim preduze}ima: MSP i preduzetni{tvoTransformacija privrede Balkana, koja je u organizaciji MERR odràna 23.11.2007.g u
Nagra|eni radovi i dodel nagrada po Konkursu za 2007. godinu Sava Centru u Beogradu, dr Zdravko Popovi} je prezentovao referat o dosada{njem radu na{eg klastera kao primeru dobre prakse i kao jednom od modela brèg razvoja MSP. Na Konferenciji je u~estvovalo oko 250 zvani~nika iz 15-ak evropskih zemalja. Konferenciju je otvorio ministar ekonomije i regionalnog razvoja RS, gosp. Mla|an Dinki}. 10) U Skoplju je 5.12.2007 odràna Regionalna konferencija o unapre|enju klasterskog udruìvanja na kojoj je u~estvovala i Agencija za drvo. Uz prisustvo oko 150 makedonskih privrednika i gostiju iz Slovenije, Hrvatske i Srbije, Konferenciju je otvorila ministar ekonomije R. Makedonije g-|a Vera Rafajlovska. Na Konferenciji su predstavljeni slovena~ki, hrvatski, srpski i makedonski model klasterskog udruìvanja. Predstavnici svih zemalja u~esnica su izrazili spremnost na budu}u saradnju i ja~e regionalno povezivanje. 11) Nastavljaju}i sa realizacijom programa dopunske edukacije kadrova za potrebe drvne industrije Srbije, Agencija za drvo je u decembru 2007. organizovala dva stru~na Kursa: - osnovni Kurs o klasiranju rezane gra|e - osnovni Kurs o su{enju drveta. Kurs o klasiranju rezane gra|e je organizovan na [umarskom fakultetu u Beogradu i na stovari{tu preduze}a SAGA u Staroj Pazovi. Kursom je rukovodio mr Jovica Grbi}. Kurs o su{enju drveta je organizovan na [umarskom fakultetu u Beogradu pod rukovodstvom prof.dr. Branka Kolina, prof. dr. Zdravka Popovi}a, mr Gorana Mili}a i mr Neboj{e Todorovi}a. Kursu su prisustvovala i dva polaznika iz Crne Gore. Polaznici kurseva su na kraju ocenjivali organizaciju kurseva i rukovodioce kurseva. U oba slu~aja su dobijene ocene vrlo dobar i odli~an. Jedine pojedina~ne primedbe su se odnosile na premalo odvojenog vremena za individualni prakti~ni rad sa polaznicima, {to }e se u narednom periodu nastojati ispraviti. Uz ovo, u programu dopunske edikacije Agencija za drvo je u potpunosti pripremila i Kurs za za{titu drveta,
Detalji sa Okruglog stola o problemima u preradi drveta i proizvodnji name{taja
10
DRVOtehnika 17/2008
januar 2008.
Detalji sa Regionalne Konferencije odràne u Skoplju, Makedonija valo MERR sa ciljem unapre|enja znanja i ve{tina neophodnih u procesu razvoja klastera. Jednodnevne ili dvodnevne radionice su se odnosile na: strate{ko planiranje razvoja klastera, identifikovanje klastera i evaluaciju poslovnih mogu}nosti, profesionalno pisanje predloga projekata i upravljanje projektnim ciklusom, upravljanje rizicima, marketing klastera i ve{tine komunikacije, facilitacija i medijacija, upravljanje konflikata i ve{tine pregovaranja za klaster udruènja. 13) Od 3 do 7.12.2007. g., predsednik Skup{tine Agencije za drvo, dipl.ing. Petar Baji}, je, zajedno sa ~lanovima odelenja za razvoj klastera MERR i predstavnicima drugih klastera, boravio u Norve{koj sa ciljem upoznavanja sa njihovim programom podr{ke razvoju klastera, inovacija i MSP. Poseta Norve{koj je bila dragocena sa aspekta sticanja novih iskustava i znanja koja }e se mo}i implementirati u proces razvoja na{eg klastera. 14) U sedi{tu Agencije za drvo je 18.12.2007.g. odràna 15) U Sremskoj privrednoj komori u Sremskoj Mitrovici je 25.12.2007.g. odràn sastanak Odbora za drvo, celulozu i papir kome je prisustvovalo 15ak ~lanova, kao i sekretar ovog Odbora PKS dipl.ing Ra{a Mili} i direktor sremskog {umskog gazdinstva. Analizirana su privredna kretanja i pokazatelji op{tina sremskog regiona u prvih 11 meseci 2007.g., sa posebnim osvrtom na sektor drvne industrije. Dr Zdravko Popovi}, predsednik UO Agencije za drvo, je u sklopu ovog sastanka odrào preda-
Potpisivanje Memoranduma o saradnji sa makedonskim drvnoindustrijskim klasterom kao i Seminar o evropskom i srpskom trì{tu peleta i briketa. Kalendar njihovog odràvanja u 2008.g., kao i vreme ponovnog odràvanja ve} izvedenih kurseva, bi}e blagovremeno odre|eni i dostavljeni svim zainteresovanima. 12) Tokom novembra i decembra 2007. je 7 predstavnika na{eg klastera prisustvovalo vrlo korisnim radionicama koje je u Beogradu organizo-
Odràn je i kurs o su{enju drveta konstitutivna sednica Pododbora za prefabrikovanu gradnju. Sednici su prisustvovali: Dipl. in`. arh. Dragana Ze~evi}, MK Inènjering, Ivanjica; Dipl. in`. Stanojlo Bo{kovi}, Sloga [PIK, Ivanjica; Dejan Grujovi}, GMD Inìnjering, Ivanjica; Doc. dr @ikica Teki}, Arhitektonski fakultet, Beograd; Doc. dr Bo{ko Stevanovi}, prodekan Gra|evinskog fakulteta u Beogradu; dipl. in`. arh. Jovan Kujundì}, LKV Centar, Beograd, Dobanovci; Dipl. in`. gra|. êdo Andri}, Piramida, Sremska Mitrovica. Na sednici je izvr{en izbor predsednika Pododbora, usvojen Program rada Pododbora za 2008. godinu i plan nastupa na 4. Saboru drvoprera|iva~a Srbije.
vanje na temu: Nacionalni ili lokalni klasteri. O ovim i svim drugim detaljima vezanim za rad klastera drvoprera|iva~a moète se obratiti telefonom ili e-mailom u sedi{te Agencije za drvo. Ukoliko èlite da postanete njen novi ~lan, posetite web stranicu www.agencijazadrvo.co.yu preko koje se moète u~laniti on-line. I
Detalji sa Kursa o klasiranju rezane gra|e
januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
11
Nau~na
P
osamdesetsedam godina, 5. decembra 1920. godine, po~ela je nastava za prvu generaciju studenata {umarstva na jednom od tada {est fakulteta u Beogradu. Dan [umarskog fakulteta se ve} tradicionalno obeleàva na ovoj visoko{kolskoj i nau~noj ustanovi, a tako je bilo i proteklog decembra kada je sve~ano obeleèno 87 godina od osnivanja i 100 godina postojanja Udruènja {umarskih inènjera i tehni~ara Srbije.
RE
Dekan [umarskog fakulteta, prof. dr Ratko Kadovi}, je pozdravio prisutne i ukratko govorio o aktivnostima profesora i studenata tokom protekle godine daju}i akcenat na aktivnosti koje se odnose na sprovo|enje reforme nastavnih planova i programa. - Istorijat [umarskog fakulteta je po~ela 5.12.1920. godine na [umarskom odseku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, govorom i prvim predavanjem dekana profesora dr Petra \or|evi}a. Poljoprivredni fakultet menja naziv u POLJOPRIVREDNO-[UMARSKI 1930. godine, a 1949. [umarski fakultet postaje samostalan istakao je dekan prof. dr Ratko Kadovi}. Pre vi{e od pola veka, ta~nije 12. septembra 1956. godine donet je prvi Statut po kome su formirana dva odseka: [UMARSKI i DRVNO-INDUSTRIJSKI, a od 1960. godine na [umarskom fakultetu postoje ~etiri odseka: [UMARSTVO, PRERADA DRVETA, PEJZA@NA ARHITEKTURA I HORTIKULTURA i ZA[TITA OD EROZIJE I URE\ENjE BUJICA. - U prvi semestar {kolske 2007/2008 upisano je 113 studenata na studijski program [umarstvo; 68 studenata na studijski program Prerada drveta; 79 studenata na studijski program Pejza`na arhitektura i hortikultura i 38 studenata na studijski program Ekolo{ki inènjering u za{titi zemlji{nih i vodnih re-
Sve~anoj akademiji prisustvovali su brojni gosti sa vi{e fakulteta Univerziteta u Beogradu, zatim [umarskog fakulteta iz Banja Luke, nau~nih instituta, ministarstava, javnih preduze}a i brojnih kompanija, studenti i zaposleni na [umarskom fakultetu. Podeljena su priznanja za uspe{nu saradnju pojedincima i organizacijama, a priznanja su dobili i najbolji studenti, diplomirani inènjeri u {kolskoj 2005/2006. godini. Tako|e, priznanja su dobili i zaposleni za vi{egodi{nji rad u ovoj visoko{kolskoj ustanovi, kao i zaposleni koji su tokom protekle godine stakli uslove za odlazak u penziju. Prikazane su brojne aktivnosti [umarskog fakulteta i studenata na doma}oj i inostranoj sceni u protekloj godini. Predstavljeni su novi ud`benici i monografije iza{li u 2007. godini, a proslavu je uveli~ala izlo`ba radova studenata u holu [umarskog fakulteta.
Minutom }utanja odata je po{ta profesorima [umarskog fakulteta ~iji se ìvotni put zavr{io 2007. godine. Pro{le godine su preminuli: prof. dr @ivojin Milin, prof. dr Du{an Ore{~anin, prof.dr Pribislav Marinkovi} i prof. dr Nada Luki} Simonovi}.
12
DRVOtehnika 17/2008
januar 2008.
Sve~ano obeleèno 87 godina postojanja [umarskog fakulteta u Beogradu i 100 godina Udruènja {umarskih inènjera i tehni~ara Srbije
ustanova u slu`bi prakse

PRIPREMIO: dipl. ing. Slavi{a [arenac
sursa rekao je profesor dr Kadovi}. U toku 2006/2007 {kolske godine diplomiralo je 219 studenata, magistriralo 16 kandidata, specijalisti~ke studije odbranio 1 kandidat i doktorirao 1 kandidat. Do sada je na [umarskom fakultetu u Beogradu ukupno diplomiralo 7.502 inènjera, magistriralo 364, doktoriralo 152 i specijaliziralo 9 kandidata, istakao je dekan, dr Kadovi} naglasiv{i da je ovo nau~na ustanova bila uvek u slu`bi prakse. Iz aktivnosti [umarskog fakulteta u protekloj godini gradu. Studije predstavljaju donatorski projekt Finske, a poha|a ih 24 studenta iz Makedonije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, Albanije i Srbije. Tako|e valja naglasiti da je na [umarskom fakultetu u Beogradu, u saradni sa sli~nim ustanovama iz Italije, upisana tre}a generacija studenata specijalisti~kih studija iz trgovine drvetom i proizvodima od drveta. Jubilej je bio povod za promociju kapitalnog dela, objavljenog pro{le godine, monografije Hrast kitnjak u Srbiji, a o ovom izdanju je
Prof. dr Ratko Kadovi}, dekan [umarskog fakulteta u Beogradu
godina od kada izlazi ~asopis [UMARSTVO. Najboljim studentima u pro{loj godini su, povodom dana [umarskog fakulteta, dodeljena priznanja, a najbolji diplomirani inènjer {umarstva u {kolskoj 2006/2007 godini je Predrag SRETENOVI], najbolji diplomirani inènjer {umarstva za obradu drveta je Jovan DOBI], najbolji diplomirani inènjer {umarstva za pejza`nu arhitekturu je Vera GUJAÎ] i najbolji diplomirani inènjer {umarstva za za{titu od erozije je Jelena MI]I]. Govorilo se i o brojnim nagradama i proznanjima koja su pro{le godina dodeljena [umarskom fakultetu i studentima na sajmovima i drugim manifestacijama za dizajn, nau~ne projekte i istraìva~ki rad. Posebno trba naglasiti da su povodom Dana fakulteta dodeljene zahvalnice za donacije i uspe{nu saradnju firmama: TOPLICA DRVO Beograd, SAGA Beograd, SAVA Hrtkovci, ENOM Beograd, DIV KOMPANI Loznica, IKARBUS Beograd i FORMA IDEALE Kragujevac. I
izdvajamo ~injenicu da su u februaru 2007. godine po~ele Me|unarodne master studije na [umarskom fakultetu u Sarajevu, a da su krajem pro{le godine nastavljene na [umarskom fakultetu u Beo-
op{irno govorio profesor dr Rade Cvjeti}anin. Tako|e je promovisana Bibliografija ~asopisa [UMARSTVO ~iji su autori dipl.ing. Milorad [ijan i dr Anka Dini}, a o ovom izdanju je govorio profesor
dr Ljubivoje Stojanovi}, urednik ove zna~ajne publikacije. Profesor Stojanovi} je naglasio da je Bibliografija pripremljena povodom dva jubileja: 100 godina Udruènja {umarskih stru~njaka i 60
januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
13
Na [umarskom fakultetu u Beogradu sve~ano obeleèn jubilej
Tradicija
S
akademijom u prepunom amfiteatru [umarskog fakultera u Beogradu 5. decembra pro{le godine obeleèno je 100 godina Udruènja inènjera i tehni~ara {umarstva Srbije i 87 godina postojanja [umarskog fakulteta Beograd. O jubileju za ponos, o veku postojanja, referat je podneo dipl.ing. Vladan @ivadinovi}, predsednik Udruènja inènjera i tehni~ara {umarstva Srbije i generalni direktor JP Srbija{ume.
VEÂNOM
Pozdravljaju}i prisutne gospodin @ivadinovi} je rekao:

- Godina 2007. je godina velikog jubileja za Udruènje inènjera i tehni~ara {umarstva Srbije. U njoj se navr{ava 100 godina postojanja i delovanja ove, za nas, veoma va`ne i drage institucije. Pripala mi je izuzetna ~ast da se danas nalazim na ~elu ove organizacije. @elim da, na kraju prvog veka Udruènja, u ovom svom izlaganju, kaèm pone{to, verujem najva`nije, o njegovom osnivanju, postojanju i delovanju tokom sto godina. Okolnosti koje su, tokom ~itavog stole}a, pratile na{u organizaciju ~inile su da ona deluje u skromnim uslovima, pa je i obeleàvanje velikog jubileja skromno. Obeleàvamo ga kad i godi{njicu [umarskog fakulteta, ~iji su nastavnici i saradnici, za sve vreme njegovog postojanja, aktivno u~estvovali u ìvotu i radu Udruènja, {to je i uticalo da zajedni~ki, okupljaju}i struku, obeleàvamo oba zna~ajna jubileja. U Srbiji, posle njenog oslobo|enja 1833. godine, razvoj {umarske struke je tekao sporo, nije bilo {kolovanih stru~njaka u {umarskom zanimanju. Tokom Prvog srpskog ustanka, sve unutra{nje poslove, pa i brigu o {umama, vr{ili su magistrati i Kara|or|eva kancelarija. Posle Drugog srpskog ustanka, sva vlast i dràvni poslovi su bili koncentrisani u rukama kneza Milo{a, pa je i poslove u vezi sa {umama obavljala Kneèva kancelarija. Po Ustavu iz 1835. godine, staranje o {umama pre{lo je u nadle`nost Ministarstva unutra{njih poslova. Prvo {umarsko osoblje postavljeno je Naredbom iz 1836. godine, sa osnovnim zadatkom da ~uvaju {ume od bespravne se~e. Ustavom iz 1838. godine, staranje o {umama dodeljeno je Ministarstvu finansija i u njegovoj nadle`nosti ostaje sve do 1882. godine, dakle punih 35 godina. Uredbom iz 1861. godine, prvi put se defini{e podela {uma prema vrsti vlasni{tva i propisuje da op{tine moraju postaviti {umara i pla}ati ga iz svojih sredstava. Srbija je u 19. veku bila obrasla gustim i neprohodnim {umama, tako da se
procenjuje da je njena {umovitost iznosila oko 80%. Ve} u drugoj polovini 19. veka uni{tavanje {uma u Srbiji uzelo je toliko maha da se ve} tada shvata potreba za redovnim odràvanjem i obnavljanjem postoje}ih {uma, kao i {kolovanje odgovaraju}ih stru~nih kadrova. Tako u to vreme Vlada Srbije {alje svoje prve pitomce na {kolovanje u Evropu. Prvi {umarski inènjer, koji se posle zavr{enih studija u Taranteu kod Drezdena, 1859. godine, vra}a na slu`bu u Srbiju, bio je Aleksa Stojkovi}. [umarske studije, nakon zavr{enih studija prava, zavr{avaju i vra}aju se u Srbiju: 1872. godine Jevrem Novakovi}, u Nansiju, a 1874. godine, Kosta \or|evi}, u Taranteu. U cilju pobolj{anja stanja {uma, u samoj Srbiji se {koluju i prvi stru~ni kadrovi u dvogodi{njoj Zemljodelskoj {koli u Top~ideru, od 1853. do 1859. godine; ukupno 100 u~enika, a od 18721882. godine (6 generacija 38 u~enika) zavr{ava srednju Zemljodelsku {kolu u Poàrevcu. To su prvi stru~ni kadrovi koji su radili u {umarstvu Srbije u 19. veku. OSNIVANjE I RAZVOJ UDRU@ENjA: Prvo dru{tveno delovanje {umarskih stru~njaka u Srbiji datira od osnivanja Dru{tva za poljsku privredu Srbije, koje je osnovano oktobra 1869. godine. Osnovali su ga poljoprivredni i {umarski stru~njaci koji su {kolovani u inostranstvu. To dru{tvo je kasnije ponelo naziv SRPSKO POLjOPRIVREDNO DRU[TVO. Aktivnost {umara u Srpskom poljoprivrednom dru{tvu je bila zna~ajna. Dopri-
nela je postavljanju temelja srpskog {umarstva. Ve} 1881. godine, pokrenuta je inicijatva za formiranje Ministarstva narodne privrede koje bi brinulo i o {umama, za dono{enje Zakona o {umama i razgrani~enje {uma. Sve tri inicijative su realizovane dono{enjem Zakona tek posle deset godina, ali je on temelj novog odnosa prema {umama u Srbiji i {umarskoj struci u celini. Krajem 1889. godine, odràn je prvi zbor okru`nih {umara Srbije na kojem je u~estvovalo 14 okru`nih {umara. Na ovom zboru su razmatrana vrlo zna~ajna pitanja: organizacija {umarstva, pravila za rad {umarskog osoblja, podela {uma na {umske okruge, utvr|ivanje broja i sedi{ta {umskih uprava. O osnivanju naro~itog udruènja raspravljalo se na zboru, 4. maja 1905. godine. Kasnije, na inicijativu dr \. Jovanovi}a i P. Manojlovi}a, zakazan je zbor {umara sa ciljem da se osnuje [umarsko udruènje Kraljevine Srbije. Zbor {umara je odràn u Kragujevcu 11. marta 1907. godine. Na zboru su prezentirana pravila Statut i predloèna Uprava: za predsednika dr \or|e Jovanovi}, a za urednika stru~nog organa Udruènja dr Milivoje Vasi}. Iz nepoznatih razloga, Ministarstvo narodne privrede nije odobrilo doneta pravila, tako da Udruènje, iako konstituisano, nije moglo da otpo~ne rad. Tek 1. januara 1909. godine re{enjem Ministarstva narodne privrede, pravila i status su odobreni i Udruènje je prakti~no po~e-
16
DRVOtehnika 17/2008
januar 2008.
100 godina Udruènja {umarskih inènjera i tehni~ara Srbije
duga jedan vek

lo da ìvi i radi. Februara 1909. godine, izabran je Upravni odbor na ~elu sa dr \. Jovanovi}em i Nadzorni odbor Udruènja. Ubrzo se pojavio i prvi dvobroj [umarskog glasnika, kao zvani~nog glasila novoformiranog Udruènja. Srpsko {umarsko udruènje je normalno funkcionisalo do po~etka Prvog svetskog rata. Za vreme Prvog svetskog rata, rad Udruènja je obustavljen, kao i izlaènje [umarskog glasnika. Po zavr{etku rata, rad Udruènja je obnovljen, posle sednice Udruènja, 1919. godine u Beogradu. Tako|e, obnovljeno je izlaènje glasila [umarski glasnik. U [umarskom glasniku listu za {umarstvo i {umsku industriju, u prvom broju, iz aprila 1919. godine, objavljen je uvodnik pod naslovom Na{e udruènje. Pored kratkog istorijata Udruènja, obja{njenja razloga ne izlaènja za vreme rata, broja stradalih u ratu i jednog broja imena stradalih, izme|u ostalog pi{e: Ujedinjenjem u jednu dràvu, ujedini}e se svi {umari celog Kraljevstva u jedno zajedni~ko Udruènje sa jednom Centralnom upravom na ~elu. U tom cilju je na{e Udruènje uputilo apel hrvatsko-slovenskom {umarskom udruènju u Zagrebu, {umarima Slovenije i Bosne i Hercegovine i pozvalo ih je na sporazum radi odràvanja zajedni~kog zbora i spajanja u jedno udruènje. Zvani~no pismo sa zahtevom o ujedinjenju poslato je ostalim {umarskim udruènjima, 25. marta 1919. godine. Posle vi{e prepiski i kontakata, 25. maja 1920. godine, u Zagrebu, predstavnici ~etiri {umarska udruènja su se dogovorili da osnuju [umarsko dru{tvo Srba, Hrvata i Slovenaca, sa sedi{tem u Zagrebu. Juna 1921. godine, u Zagrebu je odràna konstitutivna skup{tina na kojoj je promenjen naziv i utvr|ena pravila koja su, ne{to kasnije, odobrena i od septembra 1921. godine zvani~no nastaje Jugoslovensko {umarsko udruènje sa sedi{tem u Zagrebu. Ono je imalo svoj organ [umarski list. Ovim su prestala sa radom ranija, pa i Srpsko {umarsko udruènje. Godine 1932. je doneta odluka o formiranju podru`nica na teritorijalnom principu. Tada je formirana Podru`nica u Beogradu u koju su bili u~lanjeni inènjeri, {umari iz Stare Srbije i Vojvodine. Ovako organizovano Jugoslovensko {umarsko udruènje radilo je do 1939. godine, kada zapada u krizu. Period od 1939. do 1951. godine, u predratnim, ratnim i poratnim uslovima, karakteri{u ~este promene. U 1940-oj godini, u Zagrebu se ponovo formira Hrvatsko {umarsko dru{tvo i usvaja reorganizacija Jugoslovenskog {umarskog
Dipl. ing Vladan @ivadinovi}, predsednik Udruènja inènjera i tehni~ara {umarstava Srbije i generalni direktor JP Srbija{ume
udruènja, koje postaje Savez {umarskih dru{tava Jugoslavije. U Zemunu, marta 1941. godine, ponovo se formira Srpsko {umarsko dru{tvo u koje ulaze podru`nice iz Beograda i Skoplja, ali ubrzo izbija Drugi svetski rat i Dru{tvo zamire. Tokom 1944. godine se organizuju inènjeri i tehni~ari svih struka, a u ovo se uklju~uju, kao Pododbor i inènjeri i tehni~ari {umarstva. Februara 1946. godine u okviru Beogradske podru`nice DIT-a Srbije, {umarski stru~njaci osnivaju sekciju [umarskih inènjera i tehni~ara. U okviru ove sekcije sprovode se sve aktivnosti u vezi sa strukovnom organizacijom sve do 1951. godine. U to vreme, sve {umarske sekcije Jugoslavije su se dogovorile da [umarski list bude glasilo svih inènjera i tehni~ara FNRJ . Osniva~ka skup{tina Dru{tva inènjera i tehni~ara {umarstva Srbije, odràna je 25. februara 1951. godine. Na osniva~koj skup{tini izabrana je nova Uprava, usvojena su Pravila i donet program rada. Prva redovna skup{tina organizovana je 7. aprila 1952. godine. Kasnije su u kontinuitetu odràvane redovne i izborne skup{tine, na kojima su utvr|ivani programi rada i birana upravlja~ka tela, rukovodstva Dru{tva {umarskih inènjera i tehni~ara Srbije i Redakcioni odbori i uredni{tva ~asopisa [umarstvo. Na Osmoj redovnoj skup{tini Dru{tva, odrànoj 22. i 23. aprila 1963. godine, u Vrnja~koj Banji, Dru{tvo inènjera i tehni~ara je promenilo naziv u Savez inènjera i tehni~ara {umarstva i industrije za preradu drveta Srbije. To je period po~etka integracija {umarstva i drvne industrije. Na XXI skup{tini, odrànoj 26. fe-
bruara 1996. godine, u Beogradu, izmenjen je Statut i ponovo vra}en naziv iz 1907. godine: Udruènje {umarskih inènjera i tehni~ara Srbije, pod kojim i danas, posle 100 godina od osnivanja, deluje na{e Udruènje. Predsednici Dru{tva Udruènja U okviru Dru{tva za poljsku privredu Srbije, na ~elu Sekcije za {umarstvo, do 1903. godine su bili: Aleksa Stojkovi}, Jakov Markovi} i dr Milivoje Vasi}. Od osnivanja [umarskog udruènja, 1907. godine, na njegovom ~elu su, pored ostalih, dr D. Jovanovi} (posle osnivanja) i dr Milivoje Vasi} u jednom periodu do 1921. godine. Predsednici Dru{tva, odnosno Udruènja od 1951. godine, bili su: Kosta Smiljani} (1951-1952), Du{an Blagojevi} (1952-1954), Dragoljub Mirkovi} (19541955), Jefta Jeremi} (1955-1956), Miodrag Kutle{i} (1956-1958), Jovan Stojanovi} (1958-1962), Milutin Kneèvi} (19621964), Vladimir Stefanovi} (1964-1968), Nenad Petrovi} (1968-1970), Bogdan Petrovi} (1970-1974), Predislav Stamatovi} (1974-1976), Obrad Obradovi} (19761980), Radovan Pe{i} (1980-1981), Mihailo Stoiljkovi} (1981-1989), Svetozar Miranovi} (1989-1997), Slobodan Vu~i}evi} (1997-2003), Vladan @ivadinovi} (2003. i dalje). Svi su, sa jednim izuzetkom, bili diplomirani inènjeri. Delatnost Udruènja je bila vrlo {iroka, a moè se svesti na dve osnovne: re{avanje stale{ko-ekonomskih pitanja i stru~no-dru{tvenu aktivnost. Zbog kratko}e vremena, nazna~i}emo osnovne aktivnosti u ovom dugom vremenu delovanja Udruènja:
januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
17
Na [umarskom fakultetu u Beogradu sve~ano obeleèn jubilej

Davanje predloga nadle`nim ministarstvima i drugum dràvnim organima za unapre|enje {uma i {umarstva, lovstva i drugih delatnosti vezanih za gazdovanje {umama; Inicijative i u~e{}e u izradi predloga zakona o {umama (po~ev od prvog, 1891. godine), zakona o lovstvu i drugih zakona i prate}ih akata za te zakone; Inicijativa za prvo razgrani~enje {uma, 1881. godine, i re{avanje pitanja vlasni{tva nad {umama; Osnivanje i izdavanje stru~nih i nau~nih ~asopisa (Teàk, 1903, [umarski glasnik, 1909, i [umarstvo, 1948); Izdavanje stru~nih knjiga, priru~nika, zbornika radova sa brojnih savetovanja i drugih stru~nih publikacija; Predlaganje osnivanja obrazovnih i nau~nih institucija za {umarsku struku (Zemljodelsko-{umarske {kole, Poljoprivrednog, a kasnije i [umarskog fakulteta, Niè i Srednje {umarske {kole, Instituta za {umarstvo, Instituta za topolarstvo i dr.) i u~e{}e u sastavljanju obrazovnih programa; Organizacija, samostalno ili u saradnji sa drugim institucijama, savetovanja, simpozijuma i drugih nau~nih i stru~nih skupova vezanih za {umarstvo, lovstvo, za{titu prirode, pejza`nu arhitekturu, za{titu od erozije i preradu drveta; Priprema {umara Srbije i organizacija njihovog u~e{}a na IUFRO kongresu u Ljubljani, 1986. godine, i organizacija ekskurzija u Srbiji za deo u~esnika; Organizovanje raznih kurseva za {umarske stru~njake; U~e{}e u predlaganju i re{avanju aktuelnih pitanja struke, kao {to su: organizacija {umarstva, integracioni procesi, podela {uma na prostorne celine, osnivanje, integracija i ukidanje {umskih uprava, {umskih gazdinastava, javnih preduze}a, nacionalnih parkova i drugih subjekata za gazdovanje {umama; Organizovanje i u~e{}e u akcijama po{umljavanja, od ramsko-goluba~kog lokaliteta, osamdesetih godina XIX veka, do obimnih po{umljavanja u Srbiji, krajem XX veka; Inicijativa za osnivanje Pokreta gorana Srbije (1960) koji je osnovan 1961. godine; Organizovanje stru~nih ekskurzija u zemlji i inostranstvu; Pomo} u organizovanju obavljanja stru~no-tehni~kih poslova u {umama privatnih vlasnika; Priprema programa i organizacija polaganja stru~nih dràvnih ispita; Dru{tveni ìvot ~lanova, zbliàvanje podru`nica i pojedinaca u cilju razmene iskustava, me|usobne saradnje, druènja i drugih aktivnosti. Savetovanja i seminari - Ova aktivnost zasluùje da bude posebno istaknuta. Moè se slobodno re}i da je strukovna organizacija bila vaàn ~inilac u organizovanju savetovanja, seminara, simpozijuma i drugih nau~no-stru~nih skupova u Srbiji. Mali broj ovih je organizovan, a da Udruènje {umarstkih inènjera i tehni~ara Srbije nije isti iniciralo, u~estvovalo u njegovoj organizaciji i javnom publikovanju materijala i zaklju~aka sa takvih skupova. Moè se slobodno re}i da je u proseku organizovano dva skupa godi{nje, {to daje brojku od oko 200 nau~no-stru~nih skupova sa vrlo razli~itim temama iz brojnih oblasti, kao {to su: zakonodavstvo, organizacija, ure|ivanje, gajenje, podizanje i za{tita {uma, semenska i rasadni~ka proizvodnja, kori{}enje {uma, {umski putevi, privatne {ume, lovstvo, za{tita prirode, ekonomika {umarstva, trgovina drvetom, pejza`na arhitektura, erozija, prerada drveta i druge oblasti i pitanja u vezi sa {umom i {umarstvom. Sa najve}eg broja skupova su objavljene publikacije koje su omogu}ile upoznavanje mno{tva stru~njaka sa odre|enim stru~nim pitanjima i predlozima mera za re{avanje istih. Mnoge publikacije iz ranijeg perioda su i danas dobra literatura za stru~njake koji rade u na{oj struci. IZDAVA^KA DELATNOST - Spada u najzna~ajnije aktivnosti i ogleda se u izdavanju ~asopisa nau~no-stru~nog karaktera, stru~nih knjiga, monografija, priru~nika, raznih publikacija, obrazaca za poslovanje u {umarstvu i drugo. U bogatoj istoriji Udruènja izdat je veliki broj naslova. Vreme predvi|eno za ovo izlaganje ne dozvoljava nam njihovo nabrajanje, a selektivno nabrajanje vodi nas u opa-
Imenovan novi generalni direktor JP Srbuja{ume

Na sednici odrànoj 8.11.2007. godine Vlada Republike Srbije je imenovala dipl. ing. Vladana @ivadinovi}a za generalnog direktora JP Srbija{ume. U obrazloènju se kaè da je Vlada, pre svega, cenila stru~nost, menadèrske sposobnosti i izuzetno dobre poslovne rezultate koje je @ivadinovi} postigao kao direktor [umskog gazdinstva Beograd koje je godinama u vrhu najuspe{nijih delova preduze}a u sistemu JP Srbija{ume. Re~ je o menadèru koji je pro{ao sve faze rada u nimalo lakom {umarskom poslu, od revirnog inènjera, na po~etku svog radnog angaòvanja, zatim {efa {umske uprave i direktora gazdinstva do prvog ~oveka najve}eg preduze}a za upravljanje prirodnim resursima. Vladan @ivadinovi} je ro|en 6. novembra 1963. godine u Novom Pazaru. Diplomirao je na [umarskom fakultetu u Beogradu 1989. godine i kao revirni inènjer po~eo da radi u [umskom gazdinstvu Beograd. Ve} je re~eno da je pro{ao sve faze rada u {umarstvu, da je imao dobre poslovne rezultate i da je stekao zna~ajno iskustvo, a na mesto direktora [umskog gazdinstva Beograd postavljen je 17. januara 2000. godine i na toj funkciji bio do 7. aprila 2004. godine. Treba ista}i da je gospodin Vladan @ivadinovi} na du`nost generalnog direktora JP Srbija{ume imenovan po drugi put. Prvi put je tu du`nost obavljao od 7. aprila do 21. decembra 2004. godine, a onda je, do ponovnog imenovanja za generalnog direktora JP Srbija{ume 8.11.2007. godine, ponovo bio direktor [umskog gazdinstva Beograd. Dipl. ing. Vladan @ivadinovi} je od 2003. godine predsednik Udruènja {umarskih inènjera i tehni~ara Srbije, a bio je i predsednik Saveza inènjera {umarstva i drvne industrije Srbije i Crne Gore do juna 2005. godine. Vlada Republike Srbije je imenovala i ~lanove Upravnog odbora JP Srbija{ume. Za predsednika je ponovo imenovan Milovan Milo{evi}, a za ~lanove Dragomir Mini}, Stevica Spaji}, Vesna Milju{, Milojko [unjevari} i Predrag Milanovi}.
18
DRVOtehnika 17/2008
januar 2008.
100 godina Udruènja {umarskih inènjera i tehni~ara Srbije

snost subjektivnog izbora. Ovde }emo se osvrnuti na nau~no-stru~ne ~asopise koji su imali odre|eni kontinuitet izlaènja. [umari Srbije su pre osnivanja svog udruènja, radove objavljivali u ~asopisima Teàk, Poljoprivredni kalendar, Poljoprivredni glasnik, Zadru`ni kalendar i drugim.
Foto: J. Radoji~i} i S. [arenac
Osnivanjem Srpskog {umarskog udruènja, pokrenut je [umarski glasnik koji je bio stru~no-tehni~ki list i glasilo Udruènja. Prvi broj iza{ao je 1909. godine, a prvi glavni urednik je bio \oka Jovanovi}. U periodu od 1912. do 1913. godine urednik je Jovan Bukovala. Prestao je da izlazi 1913., obnovljen je 1919. godine urednik je M. ]irkovi}. Kona~no je uga{en 1921. godine. âsopis [umarstvo, danas glasilo Udruènja inènjera i tehni~ara {umarstva Srbije, prvi put je iza{ao 1948. godine kao glasilo Ministarstva {umarstva FNRJ, a njegov prvi urednik je bio \or|e Jovi}, diplomirani inènjer. Odlukom Dru{tva {umarskih inènjera i tehni~ara Srbije, od 25. februara 1951. godine, [umarstvo postaje glasilo ovog Dru{tva i to traje punih 56 godina slede}e godine je 60 godina od izlaènja njegovog prvog broja. U ovom periodu je iza{lo 296 svezaka sa oko 3500 ~lanaka. Tokom svog postojanja, na stranicama ~asopisa [umarstvo je tretirana problematika {umarstva, lovstva, pejsa`nje arhitekture, erozije i prerade drveta. Najve}i broj objavljivanih radova je nau~no-istraìva~kog karaktera, ali je objavljen i ve}i broj prikaza, komentara i ~lanaka vezanih za aktivnost Udruènja. Sa ponosom moèmo konstatovati da je [umarstvo vode}i nacionalni ~asopis, a prema mi{ljenju Saveta za biohemiju Ministarstva za nauku Republike Srbije. Povodom obeleàvanja jubileja Dru{tva inènjera i tehni~ara Srbije, 2000. godine, ~asopis [umarstvo je progla{en najboljim nau~no-stru~nim ~asopisom Saveza inènjera i tehni~ara Srbije. âsopis danas izlazi 4 puta godi{nje u 600 primeraka, u njemu, pored doma}ih nau~nih i stru~nih radnika, sara|uju i nau~nici iz vi{e stranih zemalja. Kada govorimo o izdava~koj delatnosti poslednjih godina, posebno bih istakao dva kapitalna dela: monografije Bukva u Srbiji i Hrast kitnjak u Srbiji. Osim pomenutih, glavni urednici ~asopisa [umarstvo bili su: Albe Urbanovski (1954), Du{an Simeunovi} (1956-1957), Rajica \eki} (1957), Radovan Ivkov (19581962), Dragoljub Mirkovi} (1962-1963), Milo{ Jevti} (1964-1967), Stevan Jovanovi} (1968-1973), Milutin Jovanovi} (19731979), Pribislav Marinkovi} (1980-1985), Sreten Nikoli} (1986-1997), Zoran Tomovi} (1997-2002), Ljubivoje Stojanovi} (2002. i dalje). Ovde treba ista}i i Milutina Vujovi}a, novinara koji je bio na mestu tehni~kog urednika od 1952. do 1997. godine, ~itavih 45 godina. SARADNjA SA DRUGIM INSTITUCIJAMA - Od svog osnivanja do dana{njeg dana, Udruènje je ostvarivalo saradnju sa brojnim subjektima sa ciljem {to boljeg ostvarivanja programskih zadataka. Saradnja sa dràvnim institucijama, posebno ministarstvima koja su bila nadle`na za {umarstvo, omogu}avala je da strukovna organizacija uti~e na dono{enje politike i zakonskih propisa u {umarstvu. Saradnja s obrazovnim i nau~nim institucijama, posebno [umarskim fakultetom, {umarskim {kolama, Institutom za {umarstvo, Institutom za topolarstvo i drugim, omogu}ila je uticaj strukovne organizacije na programe za obrazovanje kadrova. Posebno je zna~ajno {to su sa ovim ustanovama organizovana brojna savetovanja, simpozijumi i seminari. Profesori, nau~ni radnici i njihovi saradnici su svojim radovima ~inili osnovu izdava~ke delatnosti. Tre}i, vid je saradnja sa organizacijama koje su gazdovale i gazduju {umama, od okru`nih {umarskih uprava po~etkom dvadesetog veka, do dana{njih {umskih uprava, {umskih gazdinstava, odnosno javnih preduze}a za gazdovanje {umama Srbija{ume, Vojvodina{ume, nacionalnih parkova i drugih subjekata koji gazduju {umama. U njima je bio i danas je najve}i broj ~lanova organizovanih u podru`nice {irom Srbije. Svakako, saradnja je realizovana i sa brojnim drugim organizacijama, kao {to su: Pokret gorana Srbije, Lova~ki savez Srbije, Zavod za za{titu prirode Srbije i drugima. Udruènje je delovalo u okviru DIT-a Srbije, pa je saradnja sa drugim udruènjima, naro~ito bliskim po delatnosti, bila tako|e zastupljena. UDRU@ENjE DANAS - Udruènje {umarskih inènjera i tehni~ara nastavlja svetle tradicije velikog broja generacija {umara koji su u njemu delovali od osnivanja 1907. godine. Delovalo je u razli~itim dru{tveno-ekonomskim uslovima, naj~e{}e sa malo materijalne podr{ke, ali je uspelo da svoju {umarsku misiju sprovodi sve vreme, punih 100 godina. Ono je nestrana~ka i neprofitna strukovna organizacija i deo je Saveza inènjera i tehni~ara Srbije. Udruènje ima svojstvo pravnog lica i prava i obaveze koje mu pripadaju na osnovu Ustava, Zakona i Statuta Udruènja {umarskih inènjera i tehni~ara Srbije. U~lanjenje je dobrovoljno, a ~lanovi mogu biti inènjeri i tehni~ari {umarstva, prerade drveta, pejsa`nje arhitekture i za{tite erozivnih podru~ja. Pored redovnih, Udruènje ima kolektivne ~lanove, zaslu`ne i po~asne ~lanove. Osnovni oblik organizovanja Udruènja su podru`nice, ima ih 45, a osnovane su na prostornom i radnom principu, i sekcije kojih ima 4 i to: Sekcija za {umarstvo; Sekcija za preradu drveta; Sekcija za pejsza`nu arhitekturu i Sekcija za za{titu erozivnih procesa. Pored ostalih podru`nica u op{tinama, preduze}ima i obrazovnim ustanovama, postoji i podru`nica veterana koju ~ine penzioneri, a osnovana je 1972. godine. Po~etak XXI veka je doveo do neslu}enog tehnolo{kog napretka, sa jedne strane i ugroàvanja prirode, sa druge strane. Nova saznanja vezana za ìvotnu sredinu i dalji tehnolo{ki napredak bacaju novo svetlo na {umu. Zna~aj {uma je sve ve}i, njena uloga u stabilizovanju, o~uvanju i unapre|enju ìvotne sredine raste. Potrebe za drvetom i drugim resursima {ume, tako|e. Udruènje {umarskih inènjera i tehni~ara, imaju}i sve ovo u vidu nastavi}e svoju misiju okupljanja svih faktora odgovornih za unapre|enje stanja {uma, njihovo o~uvanje, podizanje novih sa ciljem da i dalje ostvaruju, u jo{ ve}oj meri, pozitivan uticaj na ìvotnu sredinu i daju ve}e ekonomske efekte. Ovo }e omogu}iti bolji ìvot ljudi na ovim prostorima. Na taj na~in }emo se najbolje oduìti brojnim pregaocima, koji su brinuli o {umama i svojim precima i ostaviti jo{ bolje nasle|e potomstvu za ìvot u vlastitoj zemlji zavr{io je svoje izlaganje gospodin @ivadinovi}. I
januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
19
PROIZVODNjA I SPOLjNOTRGOVINSKA
Drvna industrija jo{ uvek

I
proizvodnja u periodu januar-oktobar 2007. godine u odnosu na isti period 2006. godine pove}ana je za 4,7% i to u centralnoj Srbiji za 5,6%, a u Vojvodini za 2,8%.
NDUSTRIJSKA
Na pove}anje uvoza u ovom periodu uticali su: rast javne i li~ne potro{nje, porast industrijske proizvodnje, porast uvoza energenata (16,8% od ukupnog uvoza Srbije) i drugo. Na pove}anje izvoza uticali su: do sada obavljena privatizacija i restrukturiranje preduze}a; ugovori o slobodnoj trgovini sa zemljama potpisnicima Pakta o stabilnosti sada objedinjeni u Cefta sporazumu; izvoz vi{kova poljoprivrednih proizvoda (vo}a, povr}a, ìtarica i proizvoda od njih); sporazum sa EU po kome proizvodi tekstilne industrije imaju preferencijalni status; povoljni odnosi razmene (izvozimo prete`no na trì{ta Evro zone, a uvozimo sa dolarskog podru~ja. Drvna industrija Srbije predstavlja industrijsku granu sa nizom komparativnih prednosti u odnosu na ostale grane, od kojih se posebno isti~e sirovinska baza, na ~ijim potencijalima zasniva svoju proizvodnju. Razvojna uloga drvne industrije u privredi Srbije je trajno maksimiranje njenog doprinosa pove}anju izvoznih kapaciteta i smanjenju trgovinskog deficita Srbije.
Ukupan rast proizvodnje prera|iva~ke industrije za prvih deset meseci pro{le godine u odnosu na isti period 2006. godine iznosi 5,5%. Proizvodi od drveta i plute osim name{taja u ovom periodu beleè rast od 31,2%, dok proizvodnja name{taja i raznovrsnih proizvoda raste po stopi od 12,5%, a proizvodnja celuloze i papira i prerada papira ostvaruju pove}anje od 13,9%. Ovakvom rastu proizvodnje u primarnoj preradi drveta doprineo je i rast proizvodnje u {umarstvu zbog povoljnih klimatskih uslova. Izvoz industrije Srbije u periodu januar-oktobar 2007. godine je oko 7,15 milijardi dolara, a uvoz oko 14,58 milijardi dolara, {to ~ini deficit od 7,43 milijardi dolara. Ako to poredimo sa istim periodom prethodne godine vidimo da je izvoz pove}an za 39,1%, a uvoz za 39,0%, dok je deficit ve}i za 38,0%. Izvoz proizvoda {umarstva bio je 13,6 miliona dolara {to je 21,3% vi{e nego u istom periodu 2006. godine, a uvoz je 29,6 miliona dolara i ve}i je za 41,0%. Izvoz proizvoda primarne prerade drveta u ovom periodu iznosi 162,5 miliona dolara, {to je za 68,6% vi{e nego u istom periodu pro{le godine, dok je uvoz iznosio 235,6 milion dolara i ve}i je za 36,0% nego u periodu januar-oktobar 2006. godine. Kod name{taja je tako|e do{lo do pove}anja izvoza, ali i uvoza. Izveèno je robe u vrednosti od 157,1 milion dolara, {to je za 54,1% vi{e nego za deset meseci 2006. godine. Uvoz za period januar-oktobar 2007. godine iznosi 234,2 miliona dolara i ve}i je za 55,3% nego u istom periodu pro{le godine. Izvoz celuloze i papira za isti period iznosi 146,3 miliona dolara i ve}i je za 34,0%, a uvoz 443,3 miliona dolara, {to je 38,1% vi{e nego u periodu januar-oktobar 2006. godine.
Ova grana industrije koja je ostvarivala zna~ajan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, od 2002. godine ostvaruje deficit koji se iz godine u godinu pove}avao. Razlog za ovaj deficit je pored apresijacije dinara, uvoz ~amove rezane gra|e i plo~a. Drvna industrija Srbije beleì i odre|ene pozitivne pokazatelje, a to su da se iz godine u godinu pove}ava izvoz finalnih proizvoda i da je u~e{}e izvoza drvne industrije u ukupnom izvozu Srbije ve}e nego po~etkom devedesetih godina, pa ako je izvoz generator razvoja onda moèmo re}i da smo iznad proseka grana privrede Republike. Pored ovog pozitivnog pokazatelja moramo i dalje posebnu pa`nju posve}ivati izvozu finalnih proizvoda, a posebno izvoza stolica, stolova, de~ijeg name{taja od masiva, komadnog name{taja, drvne galanterije kao i opremanju objekata u saradnji sa gra|evinskom operativom koja izvodi radove u inostranstvu. Vrednost trupaca prera|enih u rezanu gra|u se udvostru~ava, dok se preradom u finalne proizvode u zavisnosti od stepena
USD
UVOZ 68.484.871 129.967.667 24.481.468 2.954.918 5.038.067 10.431.675 10.449.169 1.258.501 26.232.536 48.371.881 279.298.872 RAZLIKA - 16.382.455 - 105.215.813 34.334.339 8.558.092 9.199.189 35.003.539 - 6.511.460 - 393.888 31.925.941 60.024.132 - 9.482.516
PROIZVODI OD DRVETA SPOLjNO TRGOVINSKA RAZMENA

JANUAR - OKTOBAR 2007. Proizvodnja rezane gra|e Proizvodnja plo~a i tabli od drveta Proizv. gra|evinske stolarije Proizvodnja ambalaè od drveta Proizvodnja ostalih proizvoda od drveta NAME[TAJ Proizvodnja stolica i sedi{ta (od drveta) Proizv. name{taja za kancelarije (od drveta) Proizv. kuhinjskog name{taja Proizvodnja ostalog name{taja (od drveta) NAME[TAJ UKUPNO: UKUPNO DRVNA INDUSTRIJA: Deficit rezana gra|a plo~e od drveta UKUPNO DEFICIT REPROMATERIJALI Suficit name{taj od drveta gra|evinska stolarija drvena ambalaà ostalo (drvna galanterija) UKUPNO SUFICIT FINALNI PROIZVOD UKUPNO DEFICIT DRVNA INDUSTRIJA IZVOZ 52.102.416 24.751.854 58.815.807 11.513.010 14.237.256 45.435.214 3.937.709 864.613 58.158.477 108.396.013 269.816.356
16.382.455 dolara 105.215.813 dolara 121.598.268 dolara 60.024.132 34.334.339 8.558.092 9.199.189 112.115.752 dolara dolara dolara dolara dolara
9.482.516 dolara
22
DRVOtehnika 17/2008
januar 2008.
RAZMENA DRVNE INDUSTRIJE ZA PERIOD JANUAR OKTOBAR 2007.
bez razvojne strategije

PI[E: dipl. ing. Ra{o Mili}
U prvih devet meseci 2007. godine proizvodi od drveta su u Srbiji zabeleìli porast od 31,2% u odnosu na isti period 2006. godine. U istom periodu proizvodnja name{taja je potasla za 12,5 procenata. Za prvih devet meseci pro{le godine industrijska proizvodnja u Srbiji je zabeleìla izvoz od 7,15 milijardi dolara, ali je uvoz bio dva puta ve}i i iznosio je 14,58 milijardi dolara. U spoljnotrgovinskoj razmeni drvna industrija Srbije je sve do 2002. godine imala zna~ajan suficit, a od tada ostvaruje deficit koji se iz godine u godinu pove}ava. Pozitivno je {to drvna industrija Srbije iz godine u godinu pove}ava izvoz finalnih proizvoda, a u~e{}e izvoza drvne industrije u ukupnom izvozu Srbije ve}e je nego po~etkom devedesetih godina.
obrade uve}ava za preko 7 puta. U razvijenim zemljama kilogram ugra|enog drveta u stolice, fotelje, stolove i name{taj, skuplji je od kilograma ugra|enog materijala u putni~ke automobile i dostiè cenu od 28 eura po kilogramu. Ovo je razlog vi{e da se ubudu}e posebna pa`nja posveti razvoju finalne prerade i stimulaciji izvoza finalnih proizvoda. 3. Stimulisati neto devizni efekat (npr. obezbe|ivanjem povoljnih kredita, osloba|anjem od pla}anja poreza na dobit, li~ne dohodke i sl.); 4. Insistirati na ratifikaciji Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ruskom federacijom. Aprila 2005. godine potpisan je protokol kojim su obuhva}eni proizvodi drvne industrije (name{taj od drveta svih tarifnih oznaka) kako bi se omogu}io bescarinski izvoz; 5. Ukinuti carinu na uvoz opreme koja se ne proizvodi u zemlji; 6. Odloèno pla}anje PDV 45 dana za uvoz sirovina i repro materijala namenjenih finalnoj proizvodnji; 7. Podr{ka i pomo} dràve proizvo|a~ima plo~a i finalnih proizvoda u cilju pove}anja proizvodnje i supstituciji uvoza (godi{nji uvoz plo~a je preko 100 miliona US$); 8. Neophodno je usvojiti Strategiju razvoja drvne industrije, Strategiju izvoza i Strategiju dizajna u cilju pobolj{anja konkurentnosti; 9. Stimulisati izvoz finalnih proizvoda, a destimulisati izvoz sirovina i zabraniti izvoz trupaca; 10. Zavr{iti sertifikaciju {uma (inokupci traè da proizvodi od drveta poti~u iz sertifikovanih {uma); 11. Privatnim {umovlasnicima obezbediti besplatne sadnice i osloboditi ih od pla}anja poreza na po{umljene povr{ine za period od 30 godina (dugoro~ni cilj je supstitucija uvoza ~amove rezane gra|e i plemenitih li{}ara); 12. Pobolj{ati rad inspekcijskih slu`bi; 13. Pojednostaviti administraciju u carinskom postupku i pove}ati efikasnost carinskih organa; 14. Preispitati i ublaìti kriterijume za sticanje statusa prete`nog izvoznika; 15. Doneti tehni~ke propise za kontrolu kvaliteta uvoznih repro materijala i gotovih proizvoda; 16. Ukinuti kompenzatorske kamate; 17. Hitno privatizovati fabrike hartije Beograd i Matroz Sremska Mitrovica (smanjenje uvoza celuloze i papira); 18. Kroz saradnju sa predstavni{tvima Privredne komore Srbije u inostranstvu i ekonomskim odeljenjima diplomatskih predstavni{tava pro{iriti trì{ta za izvoz proizvoda drvne industrije; Dogovoreno je da se sa potpredsednikom Vlade Srbije i resornim ministrima do kraja 2007. godine odrì sastanak na kome }e se razmatrati deo zaklju~aka koji se po mi{ljenju Kabineta potpredsednika mogu relativno brzo re{iti. Drvna industrija Srbije ima velike potencijale i uz dobru razvojnu strategiju baziranu na znanju, istraìvanju, inovacijama i dizajnu osigura}e mesto u razvojnoj strategiji Republike i Evrope. I
Zaklju~ci Prvog samita izvoznika

Da bi se spoljno trgovinska razmena drvne industrije pobolj{ala, odnosno sa deficita ubrzano pre{la u suficit, na Prvom samitu izvoznika odrànom 8. novembra 2007. godine, doneti su slede}i sektorski zaklju~ci: 1. Kurs dinara je nerealan i destimulativan za izvoznike, a u korist je uvozni~kog lobija. Insistirati da Javna preduze}a za gazdovanje {umama kod formiranja cena primenjuju zvani~an kurs Narodne banke Srbije. Cene sirovina JP Srbija{ume formira prema kursu 84 dinara (dinar/euro), JP Vojvodina{ume prema kursu 87 dinara (dinar/euro). 2. Preko Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, obezbediti kredite za izvoz proizvoda po povoljnim uslovima: sa rokom otplate od minimum {est meseci, a za finalne proizvode godinu dana; na bazi ugovora ili ICD-a i bez uslovljavanja iznosa minimalne vrednosti izvoza;
Autor ovog teksta je sekretar Udruènja za {umarstvo i drvnu industriju u Privrednoj komori Srbije
januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
23
Nesting proizvodnja panela

Proizvodnja po porud`bini klijenta. Fleksibilnost i produktivnost zajedno. Bez magacina.
Nesting* obrada panela predstavlja proizvodni proces koji omogu}ava proizvodnju po porud`bini klijenta. Na taj na~in dobija se: bolja racionalizacija isporuke (zahvaljuju}i standardizaciji formata); zna~ajno smanjenje kapitala koji se ulaè u preduze}e, s obzirom da vi{e nije neophodno posedovati formatizer plo~a; manji prostor za proces proizvodnje sa zna~ajno niìm tro{kovima; manji broj prelaza s obrade na obradu {to pove}ava produktivnost i umanjuje cenu finalnog proizvoda. Za jedan ovakav proizvodni proces, neophodno je da ma{ine koje ga primenjuju budu izuzetno prilagodljive i fleksibilne. Ma{ina koja zahteva osetljivo setup vreme kako bi se prilagodila novom na~inu proizvodnje, ~ini ceo proizvod nefleksibilnim i onemogu}ava proizvo|a~u da izvr{i srednje i male porud`bine. Ne treba zaboraviti ni da je isplativost proizvodnog sistema karakteristika od koje se ne sme odustati, naro~ito kada se radi o preduze}ima koja se nalaze u industrijski razvijenim zemljama gde su visoki tro{kovi radne snage. Generalno, fleksibilnost i visoka produktivnost su dve opre~ne karakteristike, zbog ~ega, da biste imali jednu od njih, morate da odustanete od one druge. Danas, me|utim, vi{e nije tako: BIESSE Nesting radne komore sjedinjavaju u sebi obe ove karakteristike, a po~etno ulaganje je izuzetno malo, zahvaljuju}i jednostavnosti usvojenih re{enja i kori{}enju standardnih komponenti BIESSE obradnih centara u {irokom izboru. Asortiman BIESSE radnih komora (od kojih NBC 412 i NBC 512 predstavljaju samo prvi korak u razvoju) koncipiran je za proizvodnju elemenata razli~itih oblika i dimenzija u Nesting modalitetu, a plo~e se dobijaju iz jednog jedinog originalnog panela komercijalnog formata. Izuzetna fleksibilnost i automatizacija zna~ajno umanjuju gubljenje vremena tokom proizvodnog ciklusa, optimizuju kori{}enje obradnog centra i maksimalno smanjuju anga`man operatera. Ovo se postiè zahvaljuju}i seriji inovativnih re{enja koja omogu}avaju istovremeno
*
obavljanje 4 operacije bez zaustavljanja ma{ine i bez ikakve intervencije operatera: 1. Automatsko podizanje panela sa gomile naslaganog materijala koja se nalazi sa prednje strane u radnoj komori na ure|aj za ubacivanje. Ovaj ure|aj moè da prihvati panele veoma razli~itih formatima i dimenzija, zahvaljuju}i jednostavnom i efikasnom sistemu za podizanje plo~a. 2. Automatsko izbacivanje proizvoda na odgovaraju}u povr{inu kojoj operater moè veoma lako da pristupi. 3. î{}enje radne povr{ine ma{ine radi pripreme za slede}i ciklus ubacivanja materijala. 4. Uklanjanje vi{ka materijala sa obra|enih proizvoda, tako da operateru ostaje samo da uzme ve} o~i{}ene proizvode sa kojih je otklonjen ~vrst {kart. Operater moè da uzme obra|ene proizvode potpuno bezbedno dok ma{ina nastavlja da obavlja naredni program. Pored svega navedenog zbog ~ega Nesting radna komora (patent preduze}a BIESSE) nema konkurenata, jedna druga karakteristika, ~ini je zaista jedinstvenom! Naime, komore NBC 412 i NBC 512 u stanju su da prihvate i obra|uju panele razli~itih formata, u bilo kom broju i u nizu, zadovoljavaju}i najrazli~itije proizvodne i organizacione zahteve. Ukoliko se èli, mogu}e je na ure|aj za automatsko ubacivanje staviti panele razli~itih formata i izvr{iti na njima {eme rezanja, frezovanja, bu{enja i td., razli~ite vrste i sloènosti. Radna komora }e automatski i bez ikakve intervencije operatera izvr{iti ubacivanje svih panela u nizu gde }e na svakom od njih obaviti odgovaraju}i program, a potom }e sve plo~e, ve} obra|ene i o~i{}ene izbaciti do operatera, spremne za eventualno kantovanje, horizontalno bu{enje i dalje obrade. Na osnovu svega {to je prethodno re~eno, jasno je da je Nesting radna komora najbolje re{enje za automatizaciju proizvodnje panela. Ali {ta ukoliko je potrebno obraditi neki poseban element i to u kratkom vremenskom roku, uz pomo} ru~nog ubacivanja u ma{inu? Nikakav problem! Obradni centar radne komore zadràva sve svoje karakteristike u vezi kori{}enja, te se u bilo kom trenutku moè upotrebljavati kao bilo koja ma{ina sa numeri~kom kontrolom. Pristup operatera ma{ini je omogu}en i obezbe|en tradicionalnim BIESSE sigurnosnim sistemima koji su uskla|eni sa EU standardima. BIESSE radne komore su idealan instrument za preduze}a koja nastoje da na~ine odlu~an iskorak ka novom konceptu proizvodnog procesa u kojem je tehnologija u slu`bi kreativnosti preduzetnika i kvaliteta proizvoda, a intervencija ljudske ruke vi{e nije neophodna.
Nesting Formatiranje i personalizacija plo~a iz jednog jedinog panela tako da se maksimalno umanjuje odstranjivanje {karta.
Za sve informacije molimo obratite se:
BIESSE S.p.A. Via della Meccanica, 16 61100 Pesaro (PU) Italy tel. +39 0721 439384 fax. +39 0721 439424 TOP TECH WOODWORKING d.o.o. Kneza Milo{a 25, 11000 Beograd, Republika Srbija tel. +381 11 3065 614, 3629 086 fax. +381 11 3065 616 www.toptech.co.yu e-mail: office@toptech.co.yu
BIESSE na Sajmu name{taja u Beogradu

Nakon uspe{no odràne manifestacije OPEN HOUSE, u Kragujevcu, TOP TECH WOODWORKING d.o.o. Beograd i BIESSE S.p.A. Italija izlagali su na 45. ME\UNARODNOM SAJMU NAME[TAJA I OPREME I IZLO@BI MA[INA I ALATA ZA OBRADU DRVETA, odrànom u periodu od 12. do 18. novembra 2007. godine. Iz proizvodnog programa, koji se bazira na ma{inama za obradu drveta, stakla i mermera, izdvoji}emo slede}e ma{ine koje su bile izloène na Sajmu i na kojima su se vr{ile svakodnevne prezentacije:
ROVER A - kompaktan i fleksibilan obradni centar, idealan za proizvodnju name{taja, sobnih vrata, masivnih vrata i elemenata, prozora i stepeni{ta. Ma{ina je idealna za zanatlije i male firme kao i za prototipska odeljenja u velikim firmama.
ROVER B FT - obradni centar dizajniran za sve vrste ma{inskih procesa obrade, od panela do masiva, {to je omogu}eno visokim kvalitetom izrade ma{inskih sklopova kao i ~vrstom i pouzdanom konstrukcijom. Pravilan izbor konfiguracije omogu}ava maksimalno prilago|avanje ma{ine proizvodnim potrebama klijenata.
Uspe{nost sajamskog nastupa i najbolji dizajn izlo`benog prostora potvrdilo je zvani~no priznanje primljeno od organizatora Sajma name{taja u Beogradu. AKRON 440 prisutan na trì{tu obrade panela sa kompletnom ponudom re{enja za fleksibilno jednostrano kantovanje. Tehnologija i sve opcije na ma{inama su u samom vrhu ove kategorije koja zapo~inje sa serijom AKRON i novim konceptom standarda. TOP TECH WOODWORKING d.o.o. Beograd, ovla{}eni predstavnik i distributer ma{ina iz grupe BIESSE S.p.a. Italija, uspe{no sara|uje i sa vi{e italijanskih proizvo|a~a opreme za aspiraciju i alata za obradu drveta, kao {to su: BARUCCA IMPIANTI, BUP, CMT i drugi, ~iji su proizvodi tako|e bili prezentovani na Sajmu name{taja.
januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
25
Iskustva iz Finske
Drvo u konstrukcijama i arhitekturi

PRIPREMILA: Mr Jelena Mati}
Rad u malim grupama, internacionalna razmena iskustava, izazovni projektni zadaci, kratki rokovi i dobri uslovi za rad su glavne odlike kursa Drvo u konstrukcijama i arhitekturi koji se odràva svakog leta u Finskoj. Pored interesantnih tema koje se obra|uju, kvalitetne organizacije, nude se kursevi na engleskom jeziku koji internacionalizuju karakter samog doga|aja i time mu daju izuzetan kvalitet. Drvo je duboko protkano u kulturnu tradiciju Finske i uvek je bilo jedan od osnovnih materijala u finskoj arhitekturi. Zahvaljuju}i svojim estetskim, konstruktivnim i posebno aktuelnim ekolo{kim performansama sigurno je da }e drvo i ostati na posebnom mestu u arhitekturi u vremenu koje dolazi. Pre po~etka kursa, studenti se pripremaju i analiziraju}i upotrebu drveta u arhitekturi i konstrukcijama zemalja iz kojih dolaze. Potrebno je da izaberu dva razli~ita konstruktivna sistema, da ih opi{u i izvr{e pore|enje, kao i dve razli~ite fasade na kojima je drvo upotrebljeno i porede njihov ritam, strukturu, svetlo, senku, plastiku U analizu spada i drvena obloga iz enterijera i sagledava se u pogledu teksture, boje, mirisa Posebno interesentno je pore|enje jednog objekta iz tradicionalne i jednog objekta savremene arhitekture sa stanovni{ta strukture i na~ina upotrebe drveta. Ove analize bivaju kompletirane sa analizama tradicionalnog i savremenog graditeljstva. Na radionici Drvo u konstrukcijama i arhitekturi, studenti arhitekture, gra|evinarstva, prerade drveta i dizajna imaju zadatak da projektuju i izrade jedan objekat od drveta. Projektni zadatak se radi ukupno 17 dana. Cilj radionice je upoznavanje studenata sa pre svega estetskom i tehni~kom stranom drveta kao gra|evinskog materijala da bi bolje razumeli odnose izme|u arhitekture i konstruktivnih materijala. Neguje se neposredan i prakti~an na~in sticanja znanja o osobinama finskog drveta i njegovoj upotrebi u konstrukcijama i arhitekturi. Kurs se tako|e sastoji od ekskurzija tokom kojih studenti imaju priliku da se upoznaju sa finskom drvnom industrijom. Predava~i upoznaju studente sa raznovrsno{}u razli~itih aspekata upotrebe drveta koja podsti~u inovativna arhitektonska i umetni~ka re{enja, a ~esto dovode i do novih ekonomskih aspekata upotrebe drveta kao gra|evinskog materijala. Drvo kao gra|evinski materijal se potpuno uklapa u prirodu i neprestano inspiri{e nove pravce u dizajnu i drvnim konstrukcijama. Izuzetna arhitektonska dostignu}a, neprestana traganja i bogato iskustvo sa razumevanjem prirode drvnih konstrukcija ~ini Finsku jednu od vode}ih svetskih sila u pogledu primene drveta u arhitekturi. Njihove inicijative predstavljaju podstrek i dobar su primer kako se moè ulagati u razvoj drvne industrije, a pre svega u razvoj ljudskih resursa.
U VLADI REPUBLIKE SRBIJE ODR@AN TEMATSKI SASTANAK IZVOZNIKA DRVNE INDUSTRIJE
sastanak predstavnika Vlade Republike Srbije, javnih preduze}a Srbija{ume i Vojvodina{ume, Privredne komore Srbije i predstavnika izvoznika iz sektora drvno-prera|iva~ke industrije odràn je 12. decembra 2007. godine, u Vladi Republike Srbije.
EMATSKI
Sastanku su prisustvovali Boìdar \eli}, potpredsednik Vlade Republike Srbije, Goran Radosavljevi}, {ef Odseka za privredu i finansije, Vesna Hreljac Ivanovi}, Stanimirka Mijailovi} i Nada Milojevi}, iz Ministarstva finansija, Aleksandar Vasiljevi} iz Uprave za {ume Ministarstva poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, Zorica Miri}, na~elnik Odeljelja za konkurentnost Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Biljana Ran|elovi}, Ministarstvo trgovine i usluga, Vladan @ivadinovi}, generalni direktor JP Srbija{ume i Veljko Stojsavljevi}, zamenik generalnog direktora, Marta Taka~, direktor JP Vojvodina{ume sa saradnicom Arankom Dobrani}; Milo{ Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, Ra{o Mili}, sekretar Privredne komore Srbije, Aljo{a Baji}, Aleksandar Ili} i Vuk Dap~evi}, Kabinet potpredsednika Vlade i predstavnici drvoprera|iva~kih preduze}a: Dobra{in Ralevi}, LORAL, Dragan Zelji} preduze}e KANIMPEKS, Aleksandar Smiljani} FORMA IDEALE, Gradimir Smiljkovi} NOVI DRVNI KOMBINAT SREMSKA MITROVICA, Marina Kursuli}, SIMPO, Ranko Trifunovi} TRIFUNOVI] Pranjani, Ljubi{a Stoki}, Ljubinko Zlati} ZLATI] i Vladimir Kova~evi} preduze}e FINE. U uvodnom delu sastanka potpredsednik Vlade Boìdar \eli}, obratio se prisutnim i istakao da je cilj sastanka pronalaènje zajedni~kih re{enja za identifikovane probleme sa kojima se susre}u izvoznici drvnog sektora. Tom prilikom pomenuo je da su u budètu za 2008. godinu ve} opredeljena odre|ena sredstva za stimulisanje izvoza, {to je rezultat Prvog samita srpskih izvoznika koji je odràn 8. novembra 2007. godine. Nakon potpredsednika Vlade, prisutnima se obratio Ra{o Mili}, sekretar Privredne komore Srbije koji je istakao da drvna industrija Srbije predstavlja industrijsku granu sa nizom komparativnih prednosti u odnosu na ostale grane, od kojih se posebno isti~e sirovinska baza, na ~ijim potencijalima zasniva svoju pro-
26
DRVOtehnika 17/2008
januar 2008.
Vlada traì re{enja za

identifikovane probleme izvoznika drvnog sektora
izvodnju, te da je razvojna uloga drvne industrije u privredi Srbije trajno maksimiranje njenog doprinosa pove}anju izvoznih kapaciteta i smanjenju trgovinskog deficita Srbije. Obja{njeno je da ova grana industrije koja je ostvarivala zna~ajan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, od 2002. godine ostvaruje deficit koji se iz godine u godinu pove}avao. Razlog za deficit je pored apresijacije dinara, uvoz ~amove rezane gra|e i plo~a. Sa druge strane, ostvaruje se suficit u izvozu finalnih proizvoda. Prva ta~ka sastanka bila je formiranje cena sirovine od strane preduze}a JP Srbija{ume i Vojvodina{ume. Predstavnici izvoznika istakli su po ovom pitanju da je u prethodnom periodu pove}anje cena sirovina pratilo rast kursa evra samo do onog trenutka kada je evropska moneta po~ela da slabi prema dinaru, te da u tom slu~aju nije dolazilo do korekcije cena u suprotnom smeru. S tim u vezi prisutnima se obratio predstavnik Ministarstva poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, Uprava za {ume, koji je objasnio da Ministarstvo nema uticaja na formiranje cena sirovina i da je to pitanje isklju~ivo u nadle`nosti pomenutih javnih preduze}a. Direktori javnih preduze}a Srbija{ume i Vojvodina{ume objasnili su prisutnima na~in formiranja cena, te da su one isklju~ivo u dinarima. Naglasili su da }e cene sirovina zadràti sada{nji nivo i u narednoj godini, odnosno da ne}e do}i do njihovog zna~ajnog pove}anja. Od strane uvoznika pomenut je tako|e i problem kontinuiranog snabdevanja, pogotovo kad se radi o ~amovini i topoli, te da je u ve}ini slu~ajeva uvoz jedina opcija. Kada je re~ o ~amovini predstavnici Srbija{uma su istakli da je ova sirovina izuzetno deficitarna i da su prinu|eni da istu prodaju putem licitacije. Kada je re~ o topoli, predstavnici Vojvodina{uma su istakli da u Vojvodini postoji tendencija stavljanja {uma pod za{titu dràve, te da se od 130.000 hektara sa koliko raspolaè ovo JP skoro 80.000 hektara nalazi pod za{titom, {to onemogu}ava eksploataciju i ve}u ponudu sirovine od strane ovog preduze}a. Za razliku od Srbija{uma u ovom preduze}u ne postoji mogu}nost prodaje deficitarnih sirovina putem licitacije. U vezi sa ovim problemom zaklju~eno je da je za zna~ajnije pove}anje stabilne ponude potreban dugi niz godina, te da je potrebno revidirati postoje}u sektorsku strategiju ministarstva poljoprivrede. A kad je re~ o merama u kratkom roku, da bi se pove}ala ponuda neophodno je da JP Srbija{ume usmeri dodatne investicije u inoviranje tehnologije i izgradnju puteva do nepristupa~nih {uma. Tako|e napomenuta je potreba za afirmacijom privatnih {umovlasnika koji u Srbiji poseduju oko 51% {uma, kroz formiranje njihove asocijacije. Ispred Vojvodina{uma istaknuto je da su u pregovorima sa lokalnim samoupravama kako bi se izvr{ilo po{umljavanje pogodnog zemlji{ta i {to bi na duì rok pove}alo ponudu sirovine. Tako|e, uz bolju koordinaciju sa JP Vojvodinavode, potrebno je izgraditi nasipe u plavnim podru~jima kako bi se omogu}ila lak{a eksploatacija i spre~ila {teta koja nastaje usled ~estih plavljenja {uma. Istaknuto je da bi pozitivan efekat smanjenju spoljnotrgovinskog deficita u proizvodnji plo~a i tabli od drveta, svakako trebalo da ima i nedavna {vajcarsko-austijska grinfild investicija najve}eg svetskog giganta u toj oblasti, firme Krono{pan u iznosu od 250 miliona eura. S tim u vezi jo{ jednom je istaknuto da treba teìti proizvodnji finalnih proizvoda, s obzirom da se vrednost trupaca prera|enih u rezanu gra|u udvostru~uje, a u zavisnosti od stepena finalne obrade dodata vrednost se uve}ava ~ak i do 7 puta. Razmatrana je tako|e i mogu}nost zabrane izvoza trupaca, s obzirom da od zemalja u okruènju jo{ jedino BiH izvozi drvnu gra|u. Predstavnici izvoznika su tako|e istakli da bi se znatno ve}i efekat u proizvodnji dobio kori{}enjem tanje oblovine, te preradom ostataka pri proizvodnji za izradu briketa, bio mase i pelata, {to bi imalo i ekonomski i ekolo{ki efekat. Predstavnica Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja istakla je va`nost udruìvanja predstavnika ove industrije u klastere, ~ija je funcija umreàvanje predstavnika istog sektora, zajedno se nau~no-istraìva~kim institutima i predstavnicima obrazovnih institucija, gde bi se definisale potrebe i strategije ovog sektora i bio omogu}en zajedni~ki nastup na stranim trì{tima. Potpredsednik Vlade predloìo je slede}e mere koje bi trebalo da se preduzmu u narednom periodu kako bi se iskoristio postoje}i i unapredio budu}i potencijal drvne industrije: Dono{enje odgovaraju}ih propisa iz oblasti carinske i poreske politike sa ciljem potsticanja izvoza; Ja~anje sistema naplate i povra}aja poreza na dodatu vrednost (naro~ito kod prete`nih izvoznika); Investicije u javnim preduze}ima kako bi se pove}ala sirovinska osnova za razvoj drvne industrije; Organizovanje privatnih {umovlasnika, pre svega od strane PKS; Unapre|enje postoje}e sektorske strategije; Ispitati opravdanost visokog stepena za{tita {uma; Niè kamatne stope na kredite za finansiranje izvoza putem dràvne garancije na izvozne kredite; Dono{enje Strategije izvoza. Ove mere su sistematizovane prema vremenskom horizontu realizacije na kratkoro~ne srednjoro~ne i dugoro~ne. Na kraju sastanka potpredsednik Vlade, gospodin \eli} se zahvalio prisutnima i nagovestio slede}i sastanak za mart 2008. godine, na koji }e biti pozvani i predstavnici Ministarstva za{tite ìvotne sredine i [umarskog fakulteta. I
Imaju}i u vidu niz problema u preradi drveta i proizvodnji name{taja, kao i zaklju~ke sa ovog sastanka, organizator je na 4. SABOR DRVOPRERA\IVAÂ Srbije pozvao potpredsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Boìdara \eli}a, koji je u na~elu podrào program rada Sabora i verovatno }e, u skladu sa obavezama prisustvovati ovom skupu.
januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
27
Na BEOGRADSKOM SAJMU od 12. do 18. no me{taja, opreme i unutra{nje dekoracije i M
Ako zaista èlite

Za veliki broj firmi koje se bave preradom drveta i proizvodnjom name{taja, kao i firmi koje svoj program rada zasnivaju na saradnji sa drvoprera|iva~ima, koje se bave proizvodnjom i prodajom ma{ina, alata, boje i lakova, abraziva i drugog repromaterijala, centralni doga|aj protekle jeseni, bez sumnje, bio je Sajam name{taja koji je odràn u Beogradu od 12. do 18. novembra 2007. godine. Organizovan u tradicionalnom terminu, Sajam name{taja je koncipiran na nov na~in koji se pokazao uspe{nim predhodnih godina. To podrazumeva raspored i grupisanje izlaga~a po robnim grupama u posebnim halama ili delovima hala, {to posetiocima omogu}ava brè i bolje snalaènje u pronalaènju èljenog izlaga~a. - Kada ne{to traje gotovo pola veka, onda sa sobom nosi nesumnjiv i ozbiljan kvalitet, {to potvr|uje vi{e od 600 izlaga~a iz na{e zemlje i inostranstva. Sajam je prilika da se izlaga~i i posetioci upoznaju sa najnovijim trendovima na trì{tu, u dizajnu i tehnologiji, da procene konkurentnost svojih proizvoda i otvore nove trì{ne utakmice rekao je ministar Bubalo, otvaraju}i ovu manifestaciju. U svim oblastima drvne industrije do{lo je do velikog ulaganja privatnog kapitala kroz proces privatizacije, pa je o~ekivan rast obima proizvodnje i kvaliteta proizvoda. Tu ~injenicu potvr|uje 101,3 miliona eura ostvarenih kroz izvoz u prvih devet meseci 2007. godine, {to je za 33% vi{e nego za celu 2006. godinu, ali je i pored toga deficit u ovoj grani i dalje dosta visok istakao je ministar Bubalo poèlev{i izlaga~ima uspe{ne sajamske dane. Uz poslovne susrete, Sajam name{taja je bila prilika da veliki broj posetilaca uz povoljnije uslove promeni name{taj, {to je bio i moto proteklog Sajma name{taja na kome se okupilo preko 600 izlaga~a, od ~ega oko 150 inostranih koji su do{li iz 20 zemalja sveta. To potvr|uje veliki me|unarodni zna~aj Sajma name{taja i svrstava ga u red velikih evropskih sajmova, a to su potvrdili kvalitet i raznovrsnost ponu|enih proizvoda. Osim ve} tradicionalnih izlaga~a iz Italije, Austrije, Nema~ke, Slovenije, Hrvatske, BiH, Republike Srpske,
JASEN AD, Kraljevo
28
DRVOtehnika 17/2008
januar 2008.
ovembra 2007. godine odràn 45. me|unarodni sajam naMe|unarodna izlo`ba ma{ina i alata za obradu drveta
promene promenite name{taj

Poruka proteklog Sajma name{taja je glasila: promenite name{taj, jer ako zaista èlite da u svoj ìvot unesete ne{to novo, ako zaista èlite promene i da svet oko vas postane lep{i, promenite ono {to vas okruùje Promenite, dakle, ono {to moète i dobro je ako to moète, razume}e onaj ko se zamisli nad sajamskom porukom koja nas o~igledno, i nehotice, podse}a na op{tu dru{tvenu nemo} i zablude za lakoverne koji pomisle kako je u ìvotu uop{te, uz sli~ne poruke, toboè lako menjati svet. Name{taj je, ipak, najlak{e promeniti. Na 45. me|unarodnom sajmu name{taja, opreme i unutra{nje dekoracije i Me|unarodnoj izlo`bi ma{ina i alata za obradu drveta u Beogradu u~estvovalo je oko 600 izlaga~a od kojih oko 150 iz inostranstva. Nagrade najuspe{nijima uru~io je direktor sajma An|elko Trpkovi} na sve~anosti u Pozori{tu na Terazijama.
Crne Gore i Makedonije, zapaèno je pove}ano u~e{}e firmi iz Gr~ke, Poljske, ê{ke, Danske, Turske, Ma|arske, Rumunije, Bugarske, Belgije, Norve{ke, [vedske, [vajcarske, Portugalije, Albanije, Tajvana, Kine, Indonezije i Cejlona. Za ovu manifestaciju Beogradski sajam je angaòvao kompletan izlo`beni prostor, od oko 40000 metara kvadratnih, {to je za skoro 5% vi{e nego ranijih godina. U okviru 45. me|unarodnog sajma name{taja, opreme i unutra{nje dekoracije, na sve~anosti u Pozori{tu na Terazijama dodeljene su tradicionalne sajamske nagrade ZLATNI KLJU^ i DIPLOME najuspe{nijim izlaga~ima beogradskog Sajma name{taja.
ENEL, Poàrevac
januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
29
Detalji sa DODELE SAJAMSKIH PRIZNANJA
ENEL, Poàrevac
PERIN, Zemun
KONTURA, Beograd
KOMPAKT MET-GAL, Smederevo
Stru~ni ìri, ~iji je predsednik bio prof. Zoran Lazovi}, a ~lanovi mr Jelena Mati}, mr Igor Dìn~i}, docent Aleksandar Kutri~ki i Biljana Krsti} dodelio je priznanja najuspe{nijim izlaga~ima.
ZLATNI KLJU^ nije dodeljen, a za robnu grupu NAME[TAJ ZA OPREMANJE RADNOG PROSTORA KANCELARIJSKI NAME[TAJ, ZLATNI KLJU^ je dobila firma KOMPAKT MET-GAL DOO iz Smedereva za vi{enamenski sto DINAMIKA. U okviru robne grupe NAME[TAJ ZA OPREMANJE JAVNIH OBJEKATA ([KOLE, HOTELI, BOLNICE I SLI^NO), ZLATNI KLJU^ je dobila firma ENEL DOO iz Poàrevca za name{taj za opremanje apartmana ENEL DE LUX. Za robnu grupu PROIZVODI ZA OPREMANJE I UNUTRA[NJE URE\ENJE STANOVA I JAVNIH OBJEKATA, ZLATNI KLJU^ je dodeljen firmi MEGA DOO iz Uìca za inovativni sistem garni{ni ~iji je autor Sneàna Vasi}. U robnoj grupi REPROMATERIJALI, ZLATNI KLJU^ je dodeljen [umarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Odseku za preradu drveta za inovaciju kliznog i kotrljaju}eg okova za komodu CROSSROADS ~iji je autor Nemanja Aleksi}.
ZLATNI KLJU^
U okviru robna grupa NAME[TAJ ZA SEDENJE, ZLATNI KLJU^ je dodeljen [UMARSKOM FAKULTETU u Beogradu, Odseku za preradu drveta, za originalno inovativno konstruktivno re{enje fotelje MIES ROLLO ~iji je autor Uro{ Vitas. Za robnu grupu NAME[TAJ ZA ODMOR (LE@ANJE I SPAVANJE), ZLATNI KLJU^ je dobila firma JASEN AD Kraljevo za dvosed ALPHA.
U okviru robne grupe NAME[TAJ ZA KUHINJE I OBEDOVANJE TRPEZARIJE, ZLATNI KLJU^ je dobila firma KONTURA iz Beograda za kuhinju ARCADIA, a u robnoj grupi NAME[TAJ ZA ODLAGANJE U STANU, ZLATNI KLJU^ je dobila firma PERIN d.o.o. iz Zemuna za racionalizaciju prostora u organizaciji name{taja ~iji su autori Jelena Obradovi} i Nada Kolovi}. Za robnu grupu NAME[TAJ ZA OPREMANJE PROSTORA ZA MLADE (PRED[KOLSKI I [KOLSKI UZRAST),
DIPLOMA ZA KVALITETAN PROIZVOD

U robnoj grupu NAME[TAJ ZA SEDENJE dodeljena je DIPLOMA ZA KVALITETAN PROIZVOD firmami TON AS iz
30
DRVOtehnika 17/2008
januar 2008.
LAGADO, Bujanovac
UMETNI^KA RADIONICA NOVAKOVI], Petrovaradin
KONJUH, @ivinice
DALLAS, Tutin
Republike ê{ke za liniju stolica TONSTER ~iji je autor Tom Kelley, zatim firma LAGADO DOO iz Bujanovca za fotelju FLY i firma JASEN AD iz Kraljeva za dvosed, trosed i fotelju CADERO. U robnoj grupi NAME[TAJ ZA ODMOR (LE@ANJE I SPAVANJE), dodeljena je DIPLOMA ZA KVALITETAN PROIZVOD firmi ATLAS DOO iz Uìca za garnituru KAN i firmi LAGADO DOO iz Bujanovca za garnituru REFLEX. Za robnu grupu NAME[TAJ ZA KUHINJE I OBEDOVANJE TRPEZARIJE dodeljena je DIPLOMA ZA KVALITETAN PROIZVOD firmi ENEL DOO iz Poàrevca za kuhinju MARONE LUX, firmi KONJUH iz @ivinica (BiH) za trpezarijsku garnituru VIKTORIJA i UMETNI^KOJ RADIONICI NOVAKOVI] iz Petrovaradina za trpezarijski sto GAZELA. DIPLOMA ZA KVALITETAN PROIZVOD dodeljena je i u robnoj grupi NAME[TAJ ZA ODLAGANJE U STANU, a ovoga puta pripala je firmi KONTURA DOO iz Beograda za sistem polica za dnevnu sobu MASTER i firmi ESTIA DOO iz Zemuna za plakar natur bukva. Za robnu grupu NAME[TAJ ZA OPREMANJE PROSTORA ZA MLADE (PRED[KOLSKI I [KOLSKI UZRAST) dodeljena je DIPLOMA ZA KVALITET PROIZVODA [umarskom fakultetu iz Beograda Odseku za preradu drveta za
grupu proizvoda: PIPNI, TWEENY i HARMONICA ~iji su autori Aleksandar Blagojevi}, Emir Be}iragi} i Aleksandar Stamenovi}. Za robnu grupu NAME[TAJ ZA OPREMANJE RADNOG PROSTORA KANCELARIJSKI NAME[TAJ dodeljena je DIPLOMA ZA KVALITET PROIZVODA Regionalnoj agenciji za ekonomski razvoj [umadije i Pomoravlja i klasteru proizvo|a~a name{taja NETWOOD za garnituru za sedenje i opremanje radnog prostora u okviru inicijative za obnovu i oìvljavanje industrijske proizvodnje. U okviru robne grupe NAME[TAJ ZA OPREMANJE JAVNIH OBJEKATA ([KOLE, HOTELI, BOLNICE i sl.) dodeljene su DIPLIME ZA KVALITET PROIZVODA firmi DALAS DOO Tutin za name{taj za hotelsku sobu LINEA ZEERO-DESIGN MALDINI ~iji je autor Slobodan Maldini i firmi ARTARHING DOO-BELGRADER ATELJE za klupu CIK CAK ~iji je autor Luka Stamboli}. Za robnu grupu PROIZVODI ZA OPREMANJE I UNUTRA[NJE URE\ENJE STANOVA I JAVNIH OBJEKATA dodeljene su DIPLOME ZA KVALITET PROIZVODA firmi SIMPEN DOO iz Bujanovca za osvajanje proizvodnje memo pene, firmi TEXTIL DOO iz Jagodine za svedenost dizajna kompleta posteljine prekriva~a HARMONY i firmi ODEJA
januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
31
Evropa-okovi
Na Sajmu name{taja u Beogradu, sada ve} tradicionalno, u~estvovala je i kompanija Evropa-okovi. Na atrakti vno opremljenom {tandu, kompanija je imala zadovoljstvo da ugosti mnogobrojne posetioce i svoje dugogodi{nje partnere, kao i da ostvari nove poslovne kontakte. Poseban akcenat kompanija Evropa-okovi stavila je na prezentovanje novih partnera BLUM, STV, MUSTAD, COMUNELLO i njihovih asortimana. Najve}e interesovanje izazvala je kuhinja opremljena BLUM mehanizmima, koji je ~ine modernom, funkcionalnom i prilago|enom potrebama i najzahtevnijih klijenata. Tako|e, kao deficitaran proizvod na ovda{njem trì{tu, veliku pa`nju privukao je i KOBLENZ okov za stakle-
na vrata, izuzetnih estetskih karakteristika i visokog kvaliteta. Kompanija Evropa-okovi je u Upravnoj zgradi Beogradskog sajma odràla svoju godi{nju prezentaciju i konferenciju za {tampu. Cilj ovog sve~anog okupljanja bio je da se poslovni saradnici i {ira javnost bliè upoznaju sa novinama u radu kompanije. Kao jedan od najzna~ajnijih resursa, predstavljena su poja~anja u timu, a tako|e i spoljni saradnici koji
su umnogome doprineli novom imidù kompanije Evropa-okovi. Zna~ajna novina na koju je kompanija posebno ponosna jeste i sertifikacija o sistemu upravljanja u skladu sa zahtevima standarda ISO 9001, koja je sada prvi put zvani~no objavljena. Tako|e, kompanija je imala veliko zadovoljstvo da po prvi put i zvani~no najavi otvaranje svog novog poslovnog centra u industrijskoj zoni Nova Pazova, koje je zakazano za ~etvrtak, 22. maj 2008. godine.
DOO iz [kofije Loke, Slovenija za predstavljanje linije posteljine IMAGINE. U robnoj grupi REPROMATERIJALI dodeljene su DIPLOME ZA KVALITET PROIZVODA firmi MICHAEL WEINIG AG iz Nema~ke za ma{inu VARIOMAT, firmi LEITZ GmbH & Co. Kg iz Austrije za alat za obradu drveta PROFIL CUT, firmi AZELIJA IT DOO iz Bjelovara, Hrvatska za inovaciju konstrukcije termo bloka od drveta i firmi SBSR TOJO iz Poège za osvajanje proizvodnje kvalitetnog okova ugaone spojnice za krevete. DIPLOMA ZA KLASIÂN (ETNO) NAME[TAJ dodeljena je firmi DONAU TRADE iz Beograda za zalaganje i o~uvanje tradicije i etno motiva u izradi name{taja i opremanju.
ù svoje mogu}nosti. Istovremeno to je bila {ansa da se doma}a i inostrana konkurencija sagleda izbliza. Ovogodi{nja smotra je pokazala da su doma}i proizvo|a~i uspe{no zakora~ili u tranzicione promene, kako u svojinskim odnosima, tako i u razvoju novih proizvodnih programa i primeni novih tehnologija. Sajam je stru~nim krugovima, ali i {iroj publici omogu}io uvid u vrhunske domete oblikovanja name{taja i ure|enja prostora za stanovanje. I ove godine se na sajmu pojavio jedan broj novih izlaga~a, porodi~nih fabrika i srednjih preduze}a koja se uspe{no bore sa konkurencijom. Ail i dalje u oblasti prerade drveta i proizvodnji name{taja zna~ajno mesto, kako po kvalitetu, tako i po raznovrsnosti eksponata zauzimaju: DALAS Tutin, MODUL Ni{, EUROKANKOM Nova Pazova. LHC Beograd, TRA DUGA Sombor, TRIFUNOVI] Pranjani, JELA Jagodina, LAGADO Bujanovac, FORMA IDEALA Kragujevac, ATLAS Uìce, ENEL Poàrevac, ART INVEST Beograd, MATIS Ivanjica, DAREX Beograd, ]UKOVI] Kragujevac, GINKO Poèga ID INTERACTIVE DESIGN, VIZOR Temerin i mnogi drugi koji ve} tradicionalno na Sajmu name{taja imaju svoje mesto i uspe{no grade svoje ime.
DIPLOMA ZA IZUZETNO ESTETSKO RE[ENJE EKSPONATA dodeljena je firmi QUANTUM DOO iz Novog Sada za toaletni ormari} PURE i firmi ARTARHING DOO- BELGRADER ATELJE za policu POLICA. DIPLOMA ZA KVALITETAN NASTUP I ESTETSKI IZGLED IZLO@BENOG PROSTORA [TANDA dosdeljena je firmama BIESSE S.p.A. Italy, QUANTUM DOO iz Novog Sada i MERCIS DOO iz Ljubljane. Beogradski Sajam name{taja je, bez sumnje, bila izvanredna prilika za doma}e proizvo|a~e name{taja da prika-
32
DRVOtehnika 17/2008
januar 2008.
ATLAS, Uìce
ESTIA, Zemun
Spomenimo da je TRA DUGA izlaù}i plo~asti name{taj namenjen mla|oj populaciji u toku Sajma za posetioce organizovala nagradnu igru. Nagrada je bila spava}a soba. Tako|e treba naglasiti da je generalni sponzor proteklog Sajma name{taja bila firma FORMA IDEALE sa proizvodnim programom namenjenim uglavnom populaciji srednje potro{a~ke mo}i. Ova firma je prvi put na sajmu izloìla novu kolekciju kompatibilnog name{taja ravnih linija, gde se od 45 ele-
menata moè opremiti bilo koji enterijer. Po~etkom jeseni FORMA IDEALE je organizovala veliki nagradni likovni konkurs na kome su u~estvovala deca pred{kolskog uzrasta i |aci prvaci. Od oko pedeset hiljada prispelih radova odabrano je 30 najboljih, a na sajmu su uru~ene nagrade: 20 de~ijih soba, 10 radnih stolova i 200 ute{nih nagrada. Spomenimo da je ve}ina proizvo|a~a sajamskim posetiocima ponudila popust od 10-25%, odloèno pla}anje i katalo{ku prodaju eksponata. Tako|e,
ve}ina izlaga~a je vr{ila prezentaciju svojih proizvoda na {tandovima, ali treba ista}i da je bilo izuzetno dobro osmi{ljenih, realizovanih i pose}enih promocija van {tanda. U tom smislu posebno priznanje i svaku pohvalu zasluùje firma EVROPA OKOVI, ~ija je promocija, odràna u sve~anoj sali, potvrdila stabilnost i jasnu orijentaciju ove firme koja u izgradnji svoga imidà ne zaostaje za svetski poznatim brendovima koje zastupa na na{em trì{tu. I
januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
33
Distributer firmi KRONOSPAN i HRANIPEX na trì{tu Srbije i Bosne i Hercegovine i generalni distributer firme KRONOFLOORING
Firma PINOLES d.o.o. danas je vode}i distributer repromaterijala za industriju name{taja. Nastala 1997. godine, kao plod vi{egodi{njeg iskustva njenih osniva~a, danas ima 120 zaposlenih i jedna je od vode}ih ku}a u oblasti veleprodaje plo~astih repromaterijala za proizvodnju name{taja u Srbiji. U 2006. godini ostvarili smo 20% u~e{}a u prodaji univera na srpskom trì{tu, 48% OSB-a, 18% sirove iverice, 7.5% radnih plo~a, 8.04% MDF I HDF plo~a. Verujemo da smo ovakvu poziciju na trzi{tu stekli pre svega, trude}i se da {to vi{e pribliìmo proizvo|a~a plo~a i
Magacin u Novoj Pazovi - postoje}e stanje
krajnjeg kupca, pri tom pruàju}i {to je mogu}e bolji servis. Ta~nost i pravovremenost isporuka, brza i adekvatna reakcija na potrebe kupca, permanentana edukacija u jednom pravcu i blagovremeno prepoznavanje zahteva trzi{ta u drugom, osnovne su karakteristike na{eg poslovanja. U okviru PINOLES-a postoje ~etiri celine: Proizvodno prodajno maloprodajni objekat Ju`ni Bulevar 2, Beograd Distributivni centar u Novoj Pazovi Kralja Petra I Kara|or|evi}a 156, Nova Pazova Distributivni centar u Ni{u Bulevar Cara Konstantina 80 84, Ni{ Robne ku}e u Valjevu i â~ku Vladike Nikolaja Velimirovi}a 57a, Valjevo i Dragi{e Mi{ovi}a 148, â~ak Pored {iroke palete velikog broja artikala potrebnih za proizvodnju name{taja (sirova iverica, univer, MDF i HDF plo~e, furnirane plo~e, ABS traka) u okviru PINOLES-a postoji i program za gra|evinarstvo koji obuhvata OSB plo~e, VELUX, KNAUF, URSA, KRONODOOR, AUSTROTERM, SVITAFOL Distributivni centar u Novoj Pazovi logisti~ki je sme{ten na idealnom mestu, 25 km od Beograda i 65 km od Novog Sada, sa industrijskim kolosekom koji ulazi u halu na Starom novosadskom putu, opremljen regalima za sortiranje i paletiranje robe po zahtevu kupca. Radi {irenja distributivne mreè, PINOLES je septembra 2006. godine otvorio i distributivni centar u Ni{u na 2.500 m.
Budu}i izgled magacina
S obzirom na odli~an strate{ki poloàj kao i potencijal Pinoles-a na trì{tu, odlu~ili smo da na istom mestu sagradimo jo{ jednu halu ~ija je izgradnja u toku i ~ije je otvaranje planirano za prvi mart 2008. godine. Nova hala }e se prostirati na 4.000 m i ima}e 1.200 paletnih mesta za odlaganje plo~astih materijala i radnih plo~a, i prostor za lagerovanje furnira, ABS i melaminskih traka. Magacin je koncipiran na dve etaè i namenski projektovan po blokovima za univer, radne plo~e, furnir, furnirane plo~e, OSB plo~e, ABS trake, EUROLIGHT plo~e, okov, gde }e se u prvoj etaì nalaziti plo~asti materijali, a na drugoj etaì ABS trake, furnir i okov. Smatramo da }emo sa ovim prostorom od ukupno 6.500 m znatno pobolj{ati dinamiku istovara i utovara, optimizirati manipulaciju materijalom i time svesti mogu}nost o{te}enja na minimum i da }emo na najbolji na~in mo}i da opsluìmo na{e komitente i da im pruìmo najbolji servis. Uz to }emo imati prostor za pro{irenje na{e palete proizvoda drugim materijalima i proizvodima i mogu}nost za odvojeno lagerovanje paletne i nepaletirane robe.
PINOLES d.o.o. Beograd, Ju`ni bulevar 2 tel. +381 11 3086 390, 3086 391 e-mail:office@pinoles.com, www.pinoles.com
januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
35
BRESTOVAC
Osamdeset godina rada i razvoja

Izuzetno zapaèn nastup na proteklom Sajmu name{taja u Beogradu imali su proizvo|a~i name{taja iz Republike Hrvatske koji su, ve} tradicionalno, u Hali 14 nastupili organizovano pod okriljem Gospodarske komore Hrvatske. Treba re}i da hrvatski drvoprera|iva~i uz podr{ku i organizaciju HGK i MP[VG aktivno u~estvuje na me|unarodnim drvoprera|iva~kim sajmovima. Hrvatski parketari i proizvo|a~i name{taja redovno izlaù u Hanoveru, Minhenu, Bolonji, Parizu, Kelnu i Milanu, a Hrvatska gospodarska komora organizuje nastup svojih ~lanova i na regionalnom trì{tu Srbije, BiH i Albanije. Ovoga puta predstavljamo poznatu fabriku name{taja BRESTOVAC koja je u sastavu kompanije TORA d.o.o. BRESTOVAC je osnovan pre 80 godina, polovinom 1927. godine, kad je zapo~ela pilanska prerada temeljena na prirodnom bogatstvu okolnih {uma, ve} tada, u Evropi ~uvenog hrasta. Od 1954. godine BRESTOVAC zapo~inje proizvodnju masivnog name{taja, a od 1959. godine i proizvodnju parketa. Sve od tada u BRESTOVCU se razvija proizvodnja name{taja po svim evropskim i svetskim trendovima, pa ova firma postaje poznati proizvo|a~ rusti~nog i modernog name{taja u Hrvatskoj, ali i u Evropi gde izvozi znatan deo svoje proizvodnje. Tako|e treba naglasiti da ova firma u proizvodnji namje{taja po{tuje tradiciju evropskog podneblja i vrhunsku obradu kvalitetnog doma}eg drveta, bilo da je to namje{taj za dnevne i spava}e sobe, bilo da su to pojedina~ni artikli poput vitrina, regala, komoda, ormara, kreveta, stolova i stolica prirodnih fini{a te raznih boja i tonova. U sastavu deoni~arskog dru{tva BRESTOVAC d.d. je fabrika namje{taja, pilana i proizvodnja masivnog parketa od hrasta i jasena. Firma trenutno zapo{ljava oko 800 radnika, a godi{nje se preradi oko 30.000 metara kubnih kvalitetnih trupaca hrasta i jasena. Drvna industrija BRESTOVAC je o~igledno gigant me|u drvoprera|iva~ima, firma koja uspe{no nastavlja tradiciju prerade drveta u ovom kraju gde je hrast lu`njak, poznat kao slavonski hrast, dominantna vrsta drveta. Cenjen po svojoj trajnosti, mehani~kim i estetskim osobinama slavonski hrast ima {iroku primenu u graditeljstvu, brodogradnji i proizvodnji name{taja, a posebno u opremanju enterijera. Proizvodni program firme BRESTOVAC temelji se upravo na preradi slavonskog hrasta, a to je najbolja garancija kvaliteta. U proizvodnom programu firme BRESTOVAC je masivni klasi~ni parket od hrasta i jasena, te name{taj rusti~nog i modernog dizajna, a od ukupne proizvodnje 50% se plasira na zapadnoevropsko trì{te (Nema~ka, Danska, Francuska, [vedska, Slovenija, Italija) Od 1991. godine fabrika name{taja BRESTOVAC postaje deoni~arsko dru{tvo, a krajem 2006. godine ve}inski vlasnik deoni~arskog dru{tva BRESTOVAC postaje privatna firma TORA d.o.o. iz Gare{nice. Kao deoni~arsko dru{tvo firma kotira na Zagreba~koj berzi.
Tora d.o.o. Brestova~ka 33, Gare{ni~ki Brestovac, Hrvatska tel. +385 (0)98 9810 232, fax. +385 (0)43 246 636 www.tora-tora.hr, e-mail: m.santro@tora-tora.hr www.brestovac-dd.hr, e-mail: brestovac-drvni-kombinat@bj.t-com.hr
januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
37
Da promene
ODSTICANJE odrìvog, socijalno odgovornog stvarala{tva uz u{tedu drvne sirovine i prirodnih resursa, u~enje o razvoju modernih ekolo{kih enteri-
enterijera sve zastupljenija u na{oj privredi uslovila je nastanak na{eg usmerenja u okviru Prerade drveta. Svi bi trebalo da razmi{ljamo trì{no, a promene moraju pra-
Studentski radovi su bili izloèni i na [umarskom fakultetu
jera po svetskim standardima uz savremene kreativne radionice u cilju usavr{avanja, kao i studentski prototipovi name{taja koji se realizuju, objavljuju i nagra|uju, samo su deli} aktivnosti odseka Prerada drveta, u okviru obrazovnog koncepta inènjer-dizajner, usmerenja Projektovanje name{taja i enterijera, u okviru koga se budu}i diplomci osposobljavaju da kvalitetno i visokoprofesionalno odgovore savremenim potrebama, od ideje, preko razvoja i realizacije u sloènim industrijskim uslovima, do usavr{avanja i plasiranja dizajn proizvoda. - înjenica da je oblast projektovanja name{taja i
titi potrebe, kaè mr Jelena Mati}, mentor na usmerenju Projektovanje name{taja i enterijera, ukazuju}i na zna~aj obrazovanja novog profila za dizajn i industriju koji se kroz obimnu dizajnersko-tehnolo{ku pripremu ve} osposobljava da premosti sve ve}i jaz izme|u klasi~nog dizajnera i industrije name{taja. Govore}i o zna~aju vannastavnih aktivnosti koje je pokrenula u saradnji sa profesorom Du{anom Skaki}em, a koje su dobile {iroku podr{ku studenata i profesora, pre svega dr Zdravka Popovi}a, rukovodioca Projekta za u{tedu drvne sirovine, dr Gradimira Danona, mr Zorana \uri{i}a i
januar 2008.
INICIJATIVOM DO MODERNOG
prate potrebe
PI[E: Uro{ Vitas
Zalaganjem nastavnog kadra i studenata odseka Prerada drveta, [umarski fakultet u Beogradu prerastao u regionalni centar dizajna, ~iji pitomci beleè me|unarodne uspehe.
kulture industrijske proizvodnje koja se naàlost ne izu~ava svuda u istom obimu. To vam postaje jasno tek kad dobijete nekompletan idejni crte` i kad shvatite da je na vama da razra|ujete ono {to je trebao da pripremi neko drugi Apsolvent Aleksandar Stamenovi}, jedan od prvih koji }e poneti modernu dipomu, a ~iji je rad Harmonica posebno zavredeo pa`nju redakcije ~asopisa FRAME kaè: - Mnogi se pitaju otkud dizajn na [umarskom fakultetu, a to je jo{ jedna u nizu predrasuda o industrijskom dizajnu kao umetnosti, dekoraciji i kreativnoj inspiraciji pojedinca, a u stvarnosti je suprotno, dizajn je proces analize i sinteze koji uzima u obzir brojne faktore pa i estetiku. Rezultat je proizvod koji mogu bezbedno, lako i kvalitetno napraviti i koristiti mnogi U kakvim uslovima je najbolje izu~avati dizajn? O tome su svoj istorijski sud su dali mnogi, na prvom mestu Walter Gropius, kada je osnovao svetski ~uvenu Bauhaus {kolu po~etkom dvadesetog veka, u kojoj je ostvaren uspe{an spoj izmedju umetnosti i zanatstva i postavljeni temelji moderne teorije dizajna, kao i slavni dizajner Viktor Papanek po kome bi dizajn trebalo u~iti jo{ u osnovnoj {koli, imaju}i u vidu zna~aj ove stvarala~ke discipline da olak{a ìvot ljudima. I
Detalj sa {tanda [umarskog fakulteta Odsek za preradu drveta na Sajmu name{taja
in`. Gorana Milutinovi}a, uz ~iju se saradnju realizuju kreativne radionice i brojni studentski prototipovi, mr Jelena Mati} kaè: - Studentski radovi, u vidu prototipa, prvi put su bili izloèni na Sajmu Ambijenta u Novom Sadu, aprila 2005. godine i ve} tada smo dobili 3 nagrade: 2 Velike zlatne medalje Novosadskog sajma za kvalitet i Diplomu za dobar dizajn Privredne komore Vojvodine. U narednom periodu je usledilo jo{ 12 izlo`bi na kojima su studenti u~estvovali i to uvek sa izvedenim komadima name{taja. Naju{pe{nija je bila grupna izlo`ba povodom Nedelje dizajna u Beogradu kada je rad
na{eg studenta zasluìo prikaz u presti`nom ~asopisu za dizajn i arhitekturu ICON iz Londona, a tako|e i nedavna izlo`ba u Talent Zoni, na sajmu name{taja u Kopenhagenu, posle koje su tri na{a studentska rada objavljena u uglednom ~asopisu FRAME Prve godine je usledila i pohvala ULUPUDS-a, a naredne i nagrade Beogradskog sajma name{taja (Nagrada za kvalitetan nastup i estetski izgled izlo`benog prostora, Zlatni Klju~ za ~etiri proizvoda iz grupe name{taja za sedenje) i Agencije za drvo. Ove godine uspeh je kulminirao dobijanjem nagrade Privredne komore Beograda, 5 nagrada
na Beogradskoj nedelji dizajna, studenti su predstavili svoje radove u Gete Institutu i u presti`noj Talent Zoni na sajmu name{taja u Kopenhagenu, a usledio je i poziv za nastup na Milanskom sajmu Salone Satellite u aprilu ove godine. - U na{oj privredi vladaju predrasude o tome da samo diplomci sa Akademije i arhitekture projektuju name{taj, otkriva Emir Be}iragi}, student sa zna~ajnim iskustvom u industriji name{taja i dobitnik Nagrade za izuzetan projekat na ovogodi{njoj Beogradskoj nedelji dizajna, i nastavlja Me|utim, dobar industrijski dizajn podrazumeva i dobro poznavanje tehnologije i
januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
39
Kad ~ujem zaboravim, kad vidim zapamtim, kad uradim razumem rekao je drevni kineski u~itelj i filozof Konfu~ije, ukazuju}i na neophodnost sveobuhvatnog sagledavanja gradiva u cilju njegovog kvalitetnijeg usvajanja. A {ta se de{ava kada
rijera, na kojoj su prikazani izvedeni studentski radovi prototipovi name{taja vi{estruke namene, nova re{enja okova, postupaka sklapanjarasklapanja i uspe{ni primeri inovativnog iskori{}enja industrijskog drvnog ostatka (otpatka).
Gu`va na {tandu [umarskog fakulteta na Sajmu name{taja
se ova drevna obrazovna filozofija preto~i u stvarnost pokazano je na 45. me|unarodnom sajmu name{taja, opreme i unutra{nje dekoracije u Beogradu, u okviru izlo`be Prona|i svoje mesto, odseka Prerada drveta Projektovanje name{taja i ente-
- Cilj je da studentima dizajna u Srbiji pokaèmo da put ideje koji ne vodi dalje od kvalitetne {tampe ima alternativu, a to je razvoj ideje uz neposredno u~e{}e u izvo|enju i predstavljanju. Ovo je jedini pravi put ukoliko planirate da se bavite di-
januar 2008.
Znanjem do uspeha
PI[E: Uro{ Vitas
Studenti [umarskog fakulteta odràli ~as dizajna na Beogradskom sajmu name{taja. Kad ~ujem zaboravim, kad vidim zapamtim, kad uradim razumem, rekao je drevni kineski u~itelj i filozof Konfu~ije.
stolicu sa jednim rukonaslonom TWEENY; i Aleksandar Stamenovi}, za HARMONICA klupu koja sklapanjem poprima razli~ite oblike. Nagrade Zlatni klju~ dobili su: Nemanja Aleksi}, u robnoj grupi Repromaterijali, za inovaciju kliznog i kotrljaju}eg okova za komodu CROSSROADS sa dve otvorene strane i fiokama koje se unakrsno izvla~e; i Uro{ Vitas, u robnoj grupi Name{taj za sedenje, za Originalno inovativno konstruktivno re{enje fotelje MIES ROLO, prototipa koji se moè zamotati. Ovaj prototip je nagra|en i prvom nagradom Agencije za drvo u kategoriji studenata, a tako|e i modularni sto~i}/hoklica/stalak za magazine ZIG ZAG, autora Sa{e Samardì}a koji je u istoj kategoriji osvojio tre}u nagradu. Svi studenti [umarskog fakulteta koji su u~estvovali na izlo`bi nagra|eni su i Specijalnim priznanjem ULUPUDS-a za isFotografije: Studenti [umarskog fakulteta
Detalj sa {tanda [umarskog fakulteta Odsek za preradu drveta
zajnom, kaè Marija Bjelakovi}, student ~etvrte godine [umarskog fakulteta i najuspe{niji u~esnik radionice Rest Wood Design (oblikovanje proizvoda od drvnog ostatka iz proizvodnje parketa). Da je ovo vi{e nego ta~no dokazuju i nagrade koje
su studenti Prerade drveta dobili na ovogodi{njem sajmu name{taja. Diplome za kvalitetan proizvod u robnoj grupi Name{taj za opremanje prostora za mlade dobili su: Aleksandar Blagojevi}, za ìvi tabure PIPNI; Emir Be}iragi}, za sklopivu
traìva~ki rad i izvedene prototipove. Pored navedenih autora, ovu nagradu su dobili: Bojan Crnoga}a, za policu za ~asopise i izlo`bene materijale CIK CAK; Jelena Ze~evi}, za toribicu/hoklicu MAG BAG; Kristina Radosavljevi} za TRIGAMI hoklicu koja se rasklapa po sistemu origamija, Milica Jovi} za spiralnu posudu TAU, Marija Bjelakovi}, za posluàvnik [AH, studenti tre}e godine koji su uradili prototipove od furnira na temu sfera, kao i Nikola Petkovi} za kompletan vizuelni identitet izlo`be. I
januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
41
EUROLIGHT saaste ploe

zauzimaju sve vei znaaj u evropskom nametajstvu, to se moe videti po opremanjima referentnih enterijera i sajmovima u brani u poslednjih nekoliko meseci. Dolazei sajam nametaja u Klnu, prikazae itav niz izvedbi razliitih proizvoaa, su Eurolight kojima
ploe
ve dobrim delom ustaljene u njihovoj serijskoj proizvodnji i odlino prihvaene po dizajnu i funkcionalnosti. S Eurolight ploama nema granica dizajnerskoj mati.
Oplemenjene, furnirane ili lakirane, daju nametaju moderan i sofisticiran izgled.
LAKOPOTEZNO! Konstrukcije ugradnih ormara s kliznim vratima veliki su trini hit. Mala teina ne optereuje okov, a rukovanje pri upotrebi prava je milina za kupca. Eurolight ploama mogue je realizovati konstrukcije, koje klasinim, konvencionalnim materijalima nisu bile mogue. Teza: trpi ili dizajn ili konstrukcija, danas je prolost.
MASIVNOST DAJE MARKANTAN KARAKTER!

Trite trai masivnost i robusnost. Gradnja korpusa, sajamskih tandova, prodavnica, butika, hotela i restorana danas i postaje pravo zadovoljstvo
dizajneru i konstrukteru, a tek krajnji kupac dobija ono posebno. Izvedba spoja na gerung, obloenog laminatima daje pravo stolaru - majstoru da s ponosom kae: dajte nama profesionalcima da to uradimo.
Dodatne informacije moete potraiti na www.egger.com, kod vaeg distributera EGGER proizvoda ili u predstavnitvu EGGER SRBIJA, tel. 062 283 841 zoom.cs@egger.com www.egger.com/zoom
Prirodno. Inspirativno.
ehnolo{ki pomaci u proizvodnji plo~astih materijala doveli su do svojevrsne revolucije u savremenom enterijeru. Koje vrste proizvoda se nalaze u ponudi firme Darex, pitali smo Olju Gli{ovi}, direktorku prodaje u ovom preduze}u?
Darex je kompanija koja se bavi uvozom i prodajom plo~astih materijala od drveta, koji se prvenstveno koriste u industriji name{taja. U na{em asortimanu se nalazi dosta razli~itih vrsta proizvoda, a to su: oplemenjena iverica, sirova iverica, radne plo~e, MDF, HDF, furnirani materijali, laminati, kant trake, prate}i asortiman za radne plo~e (lajsne, uglovi, trake), okov za name{taj, a prodajni asortiman sada oboga}ujemo i novim alternativnim materijalom, sa}astom plo~om, koji je jedan od, kako ste i sami rekli, tehnolo{kih pomaka u razvoju plo~astih materijala. Za efektnu aplikaciju ovih modernih materijala izuzetno je zna~ajna i obrada. Kojim proizvodnim mogu}nostima raspolaè Darex? Moram na po~etku da napomenem da se Darex ne bavi proizvodnjom name{taja, i smatram da termin proizvodne mogu}nosti, kada je u pitanju kompanija Darex, mora biti shva}en na pravi na~in. Strate{ka orijentacija Darex-a je da bude najbolji distributer materijala potrebnih za izradu name{taja, u Srbiji, i da bude podr{ka i oslonac svim krajnjim proizvo|a~ima name{taja. Po{to je dijapazon proizvo|a~a name{taja jako {irok i nisu svi u mogu}nosti da imaju svoje proizvodne pogone, Darex se potrudio da takvim klijentima obezbedi najbolju i najprofesionalniju pripremu proizvodnje. Ona se obavlja u na{im pogonima usluga, trenutno na dve lokacije u Beogradu. Priprema proizvodnje name{taja podrazumeva proizvodnju gotovih i polugotovih elemenata, na horizontalnim kroja~ima plo~a, industrijskim kant ma{inama i CNC obradnim centrima. Kompletna tehnologija na{ih pogona usluga pripada poslednjoj generaciji ma{ina za obradu plo~astih materijala najboljih svetskih proizvo|a~a. To je jo{ jedan segment na{eg poslovanja kome pridajemo naro~itu pa`nju pratiti sve tehnolo{ke inovacije na trì{tu ma{ina i obezbediti na{im klijentima najbolje tehni~ke mogu}nosti, a samim tim i najbolju mogu}u uslugu. Gde je mesto Darex-a u trì{noj ponudi Beograda i Srbije i koje su osnovne specifi~nosti koje ovaj brend izdvajaju od drugih firmi koje se bave sli~nom delatno{}u? Mislim da bi bilo neskromno govoriti o trenutnoj poziciji na{e kompanije na doma}em trì{tu. Ono {to nas izdvaja od drugih je svakako visoki profesionalizam u svakom segmentu poslovanja. Darex je po svojoj orijentaciji prvenstveno distributer plo~astih materijala od drveta, i u toj oblasti je najbolje pozicionirana kompanija u Srbiji, sa trenutno tri lagera materijala: u Beogradu na 4.500 m2, Jagodini na 3.500 m2 i Ni{u na 5.500 m2. Svi na{i distributivni centri, opremljeni su najprofesionalnijom opremom za ovu vrstu delatnosti. Vrste i kolekcije materijala koje distribuiramo su rezultat na{e duge analize i studioznog rada na svakoj od njih. Organizacija rada je segment poslovanja kome tako|e pridajemo jako puno pa`nje i uvek se trudimo da pruìmo najbolji mogu}i servis na{im klijentima. Pri izboru dobavlja~a uvek koristimo visoke kriterijume i radimo samo sa najprofesionalnijim. A jedna od posebnih razlika u odnosu na druge firme iz na{e bran{e je edukacija zaposlenih, i to na naj{irem mogu}em nivou. Ovo su na primer samo neki od segmenata poslovanja koji su nam pomogli da nakon 15 godina rada moèmo slobodno da kaèmo da je Darex brend u Srbiji. U budu}nosti }e nam narav-
Razgovor sa Oljom Gli{ovi}, direktorkom prodaje u pr
Biti kupcu na
no predstojati mnogo teì posao, a to je da Darex brend pozicioniramo i van granice na{e zemlje. Koja je dalja poslovna strategija Darex-a? Postoji li u firmi dugogodi{nji plan razvoja? Naravno da postoji. U svim ozbiljnim kompanijama mora da postoji i kratkoro~ni i dugoro~ni plan rada i razvoja. Darex ima jako mnogo planova. Oni su vezani za otvaranje novih distributivnih centara, kao i za pro{irenje i osavremenjavanje pogona usluga. Da ne govorim o pro{irenjima kolekcija strate{kih grupa proizvoda, kao i uvo|enjima novih proizvoda u na{ prodajni asortiman. Mi u kompaniji ne volimo da govorimo o konkretnim stvarima sve do trenutka dok ne do|e do njihove realizacije, pa }emo o svim novitetima i planovima na vreme obavestiti i svoje klijente i javnost. Darex je privatna firma. Glavni zamajac zapadnoevropske privrede predstavljaju upravo mala i srednja preduze}a, sa duòm ili kra}om tradicijom. Smatrate li na osnovu va{eg iskustva, da je ovakav vid poslovanja budu}nost Srbije? Da, potpuno bih se sloìla sa vama. Li~no smatram da je potrebno jo{ malo vremena da ljudi u Srbiji to shvate. Tu ne mislim samo na preduzetnike, ve} i na obi~ne gra|ane. Moraju se osloboditi starih navika i ma{tanja o velikim preduze}ima, i opu{tenom radu bez odgovornosti. Danas nigde u svetu niste pla}eni ukoli-
Firma Darex, osnovana 1992. godine, bavi se uvozom, distibucij MDF, HDF, kant trake, laminat) i jedna je od klju~nih snabdev
Danas je Darex firma sa preko 120 zaposlenih, tri velika distribu objekta (Beograd), savremenom i modernom tehnologijom. Str proizvoda doprineli su ~injenici da je Darex partner gotovo svim
Iz godine u godinu, svojim sve boljim poslovnim rezultatima, D primerom garantuje stabilno i sigurno poslovanje svim svojim k i kreativnost, pouzdranost i razvoj, samo sa jednim ciljem: biti k
www.darex.co.yu, info@darex.co.yu
reduze}u DAREX
usluzi
ko ne radite. A koli~ina novca koji zara|ujete, zavisi od koli~ine odgovornosti koju nosi posao koji obavljate. Tako|e li~no smatram da je danas potrebno i malo edukacije pojedinim preduzetnicima u Srbiji. To ipak ne moè da bude svako. Darex je od samog po~etka svog rada negovao evropski duh razmi{ljanja u poslovanju. Na{i uslovi rada su daleko iznad nama konkurentskih firmi, kao i strategija poslovanja kako u komercijalnom tako i u finansijskom smislu. Uvek smo se trudili da u~imo od najboljih i da sve standarde poslovanja u visoko razvijenim zemljama primenimo i kod nas. Naravno da nam okolnosti u na{oj zemlji i ekonomiji nikako nisu i{le u prilog, i da je bilo jako te{ko uspostaviti standarde poslovanja koji vaè u svetu u okolnostima koje su daleko van svih svetskih standarda. Ali mislim da smo uspeli, i to zahvaljuju}i doslednosti, hrabrosti da se donesu klju~ne odluke, i velikoj borbi i strpljenju da se one ostvare. Koliko u Darex-u pridajete pa`nje svim aspektima marketinga, od izgleda showroom-a, pa do pribliàvanja prave informacije o va{oj firmi, krajnjim korisnicima? Mo`da }e Vam na to pitanje najbolje odgovoriti na{ showroom. To je za sada najprofesionalniji showroom u na{oj bran{i, slobodno mogu re}i, na Balkanu. Njime se naàlost ne mogu pohvaliti mnogi proizvo|a~i, a o distributerima da i ne govorimo. Na njegovom konceptu i izradi smo radili dosta dugo, i mislim da on mo`da najbolje govori o ozbiljnosti na{eg pristupa marke-
jom i obradom materijala od drveta (iverica, radne plo~e, va~a finalnih proizvo|a~a name{taja na doma}em trì{tu.
utivna centra (Beograd, Jagodina, Ni{), dva maloprodajna ru~nost i kompletnost tima, kao i celokupna paleta ma koji se bave proizvodnjom name{taja.
tingu. Mada bih ja pojam marketinga u ovom kontekstu ostavila malo po strani, jer nas showroom nije ra|en u marketin{kom cilju ve} isklju~ivo u cilju edukacije na{ih klijenata i na{ih zaposlenih. On nije tu da bi ga pokazivali, ve} da bi ga koristili. Mislim da je poruka krajnjim kupcima o kojoj govorite, najbitnija stvar u marketingu. Darex nema gotov proizvod za {iroke narodne mase, zato je i na{ marketing u oblasti maloprodaje poprili~no sveden. Njegova osnovna poruka je Uhvatite svog stolara za ruku i do|ite u Darex! Marketing danas nije samo pitanje koliko ste novca potro{ili na ovu ili onu marketin{ku aktivnost. Mi danas u kompaniji smatramo da su najve}i marketing firme ljudi. Svoje kolege i sebe smatram najve}im marketingom Darex-a. Poruke koje mi svakodnevno {aljemo na{im klijentima su da im u Darex-u uvek mogu biti garantovani: profesionalizam, sigurnost, stabilnost, briga i za{tita. To su i su{tinske vrednosti na{ih ljudi i na{e kompanije. U kojoj meri su po Va{em mi{ljenju srpski arhitekti upoznati sa aktuelnom trì{nom ponudom savremenih materijala i proizvoda koji u zna~ajnoj meri mogu unaprediti realizaciju enterijera? Mislim da su u poprili~noj meri upoznati, ali nedovoljno. Ni{ta vam ne zna~i ako negde u svetu vidite neki proizvod ili pro~itate ne{to o njemu, a njega u va{oj zemlji nema. Jako je te{ko primeniti neki proizvod kojim se ovde niko ne bavi. Smatram da je glavna uloga kompanija kao {to je na{a, da nove proizvode donesemo u Srbiju, pokaèmo ih svima, istraìmo sve njihove tehnolo{ke mogu}nosti i mogu}nosti primene, i naravno uputimo u sve te stvari i one koji }e to koristiti u svojim projektima, tu prvenstveno mislim na arhitekte i dizajnere, i one koji }e sa tim materijalima raditi, zna~i proizvo|a~e name{taja. To je jedna jako obimna i zahtevna aktivnost koja nam predstoji, naro~ito kada je u pitanju novi proizvod u na{em asortimanu - sa}asta plo~a. Po va{oj proceni, znaju li obi~ni kupci {ta ho}e, ili im je ipak potrebna savetodavna pomo} stru~njaka? U Darexu malo druga~ije pristupamo toj temi. Mi ne pitamo kupce {ta ho}e, ve} {ta im treba, i trudimo se da zadovoljimo njihove potrebe. Na osnovu tih potreba uvek mogu da se prona|u ili zajedni~ka re{enja ili kupci sami mogu da odlu~e. Smatram da nikada ne treba davati savete niti izigravati stru~njake. Darex uvek sa klijentima razmenjuje svoja iskustva koja im mo`da mogu, ili nekada i ne mogu pomo}i u njihovom izboru ili radu. Ono {to uvek moèmo da im ponudimo su ideje koje smatramo da su dobre, a o kojima oni mo`da nisu razmi{ljali. Verujete li u dalji prosperitet Va{e firme? Da. I volela bih da i li~no u~estvujem u njemu sve dok mi to bude predstavljalo i profesionalni i li~ni izazov. I
arex nastavlja ekspazivnu razvojnu startegiju i svojim klijentima. Jednom re~ju, Darex predstavlja funkcionalnost kupcu na usluzi.
DAREX d.o.o. Beograd, 11077 Beograd, Autoput Beograd-Zagreb bb, tel. 011 319 5240, fax: 011 319 5248 DAREX d.o.o. Beograd - PJ Zvezdara, 11050 Beograd, @ivka Davidovi}a 81, tel/fax: 011 347 2673, 347 2674, 288 8765 DAREX d.o.o. Beograd - PJ Jagodina, 35000 Jagodina, Kablovska bb, tel. 035 244 462, 244 463 DAREX d.o.o. Beograd - PJ Ni{, 18000 Ni{, Bulevar Cara Konstantina 80-84, tel. 018 207 353, fax: 018 207 369
Preuzeto iz ~asopisa Enterijer
Kontinuitet u radu
P
AGACIJA iz Beograda }e ove godine napuniti 10 godina uspe{nog rada i razvoja. Sa zvani~nim radom preduze}e je po~elo 1998. godine na Du{anovcu gde se bavilo prodajom gra|e i parketa, a punu afirmaciju je doìvelo na dana{njoj lokaciji (To{in bunar 232g) gde se nalazi od 1. avgusta 2000. godine. Tada su u program rada firme AGACIJA u{li plo~asti materijali, se~enje po meri i opremanje stambenog i poslovnog prostora.
REDUZE]E
Objektivno, radi se jedna vrsta name{taja koju je lako montirati i u slu~aju potrebe demontirati, odnosno preneti na drugu lokaciju, obja{njava na{ sagovornik Slobodan Lazi}, vlasnik i direktor preduze}a AGACIJA. Sve {to treba uraditi na takvoj vrsti plo~astog name{taja, od se~enja po meri i kantovanja, do izbu{enih rupa za {arke i okov, urade
ma{ine i majstori u firmi AGACIJA. Montaù obi~no vr{i naru~ilac posla, koji naj~e{}e ima i ulogu projektanta. înjenica je, naime, da name{taj u stambenim objektima, naj~e{}e, nije godinama menjan, a kako su investicije ograni~ene, stanovni{tvo je prisiljeno da zamene vr{i parcijalno. Na taj na~in ljudi, uz u{tede, projektuju}i i montiraju}i ispoljavaju i svoju kreativnost {to se ne moè zanemariti, pa se zato u firmi AGACIJA uvek trude da maksimalno ispo{tuju zahtev kupca i podrè njihovu kreativnost. Krajem prve decenije postojanja firma AGACIJA je ponovo pro{irila deletnost i u listu postoje}ih poslova uvrstila proizvodnju unutra{njih vrata od medijapana koja se lakiraju visokokvalitetnim poliuretanskim lakovima. Vrata su furnirana svim vrstama kvalitetnih furnira od
tre{nje, hrasta, oraha, bukve, jasena, javora Novost je {to se ta proizvodnja obavlja na novoj lokaciji u jo{ jednom, novom proizvodnom prostoru koji se nalazi na starom Novosadskom putu izme|u Zemuna i Batajnice. Tu je i centralni magacin firme AGACIJA. Za sve poslove iz svog programa rada, na obe lokacije, AGACIJA je izuzetno tehni~ki opremljena i osposobljena firma. Ve} ~etiri godine poseduje obradni centar BIMA 310 W, ma{inu koja prakti~no radi sve: reè, kantuje, bu{i, razbu{uje, obra|uje, a uz odgovaraju}e alate moè da proizvodi gra|evinsku stolariju, vrata i prozore, da obra|uje masivni name{taj. Dakle, samo je potreban odgovaraju}i alat i u kompjuterizovanu ma{inu uneti odgovaraju}i nacrt, mere i program. Nabavljene su i druge ma{ine, a firme je obnovila i vozni park U preduze}u AGACIJA, dakle, vr{e prodaju i se~enje plo~astih materijala i proizvodnju name{taja po meri od panela, univera, lesonita, medijapana, radnih plo~a, a u programu ove firme su galanterija i okov, kao i proizvodnja unutra{njih vrata, furniranih i farbanih poliuretanskim lakovima. Obe lokacije firme AGACIJA su na prostoru gde se intenzivno gradi i gde je velika koncentracija stanovni{tva, a gde se decenijama nedovoljno ulagalo u obnavljanje name{taja. Te ~injenice, zatim tehni~ka opremljenost i osposobljenost zaposlenih uz nastojanje da se interes i èlja kupca uvek zadovolje, razlog su {to AGACIJA ima posla i {to je za proteklih ~etiri godine broj zaposlenih udvostru~en. Danas ovde radi oko 50
54
DRVOtehnika 17/2008
januar 2008.
AGACIJA - 10 GODINA RADA I RAZVOJA
sigurnost u poslovanju
Uz poruku SVE ZA VA[ NAME[TAJ I ENTERIJER, AGACIJA se bavi opremanjem po meri, a nudi kvalitetan univer, radne plo~e, medijapan, lesonit, {per plo~u, obradu na CNC ma{ini, krivolinijsko se~enje i kantovanje, okov i galanteriju, zatim furniranje po meri i èlji kupca i veliki izbor prirodnih furnira. AGACIJA tako|e proizvodi unutra{nja vrata savremenog dizajnirana, furnirana i farbana visokokvalitetnim poliuretanskim lakovima.
ljudi ~iji je nivo identifikacije sa ciljevima firmre proporcionalan radnom doprinosu i ~injenici da se pla}a rad, a napredovati moè samo firma u kojoj se zna {ta ko radi i za {ta odgovara. U svakom poslu je va`no raditi prema nekim normama i pridràvati se onoga {to se zove poslovni moral. Takav pristup daje sigurnost, pogotovo kada se radi o tipi~no porodi~noj firmi kakva ja AGACIJA. Nama je vrlo vaàn kontinuitet u poslu koji daje sigurnost u poslovanju i obezbe|uje promet dovoljan za egzistenciju zaposlenih, za plate, doprinose, porez, amortizaciju Vremena su promenljiva, a planiranje i o~ekivanje treba prilagoditi dru{tvenim uslovima kaè gospodin Slobodan Lazi}. Tako|e je vrlo va`no uz nastojanje da se radi vi{e, raditi {to kvalitetnije. Kvalitet, ustvari, mora biti primaran i nije potrebno po svaku cenu juriti obim poslova. U svemu treba imati meru. Uz dobar plan i organizaciju postiè se optimum, a tako ~ovek moè da traje dugo, da bude zdrav i produktivan. Va`niji su, dakle, kvalitet rada i konrinuitet u poslovanju. To je put da opstanemo na trì{tu i da se razvijamo, a da na{i kupci budu zadovoljni. A zadovoljan kupac }e uvek ponovo do}i ili poslati novog Tako|e je va`no biti fleksibilan i prilagoditi se zahtevima trì{ta. Tome je podre|ena i na{a oprema, na{e ma{ine i svi zaposleni. Permanentno u razvoju i investicijama AGACIJA je pobolj{ala asortiman i kvalitet proizvodnje. Uz to je pro{irila obim posla, pove}ala broj zaposlenih i osvojila jo{ jednu atraktivnu lokaciju.
Programu rada i odnosi u firmi AGACIJA su o~igledno podre|eni ciljevima ove firme. A ciljevi su kontinuitet u radu i sigurnost u poslovanju koji se prvenstveno ostvaruju kroz kvalitet proizvoda gde se ni u jednoj situacije ne moè za-
AGACIJA Novi Beograd To{in bunar 232g tel/fax. 011 319 0974, 319 2600 Batajnica Majora Zorana Radosavljavi}a 370 tel/fax. 011 848 8218, 377 4699
nemariti asortiman. U takvu koncepciju ove firme uklapa se i ~injenica da je sin vlasnika firme AGACIJA, Marko Lazi}, po svemu sude}i talentovan u ovoj bran{i. Marko je srednjo{kolac, u~enik ~etvrtog razreda Drvne tehni~ke {kole u Beogradu, a na Konkursu za dizajn name{taja u 2007. godini u kategoriji studenata i |aka, na slobodnu temu, koji je raspisala Agencija za drvo, osvojio je prvo mesto. Zato }e nam, uz ~estitke, biti drago da o uspehu i ostvarenim ciljevima preduze}a AGACIJA i razvoju mladog Lazi}a, pi{emo jo{ u nekom narednom broju na{ih novina. I
januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
55
Na{ sagovornik Jandrija Kanazir,
Uvek me|u
Pored proizvodnje vrata, prozora i ukrasnih lajsni KAN-COM od punog drveta i furniranog medijapana, u kombinaciji sa inoksom i staklom, uspe{no proizvodi enterijere po sistemu klju~ u ruke.
razvojnom putu firme KAN-COM, trenutnom stanju ovog preduze}a i njegovoj prespektivi govorio nam je Jandrija Kanazir, ~ovek koji se privatnim biznisom po~eo baviti pre ~etiri decenije, davne 1968. godine. Njegovoj pri~i i razvojnom putu odgovara ona stara mudrost koja prati hrabre, sigurne i retke, a koja kaè da pobe|uje ko se usu|uje - Startovao sam u jednoj maloj radionici sa tri radnika i uz kvalitetan i uporan rad postepeno sticao poznanstvo i autoritet na trì{tu. Bilo je to vreme kada nije bilo lako baviti se privatnim poslom, a ja sam se u po~etku bavio enterijerima jer je za tu delatnost bilo potrebno relativno malo ma{ina, a vi{e ljudskog, zanatskog rada. Ve} 1972. godine sam imao novu, znatno ve}u radionicu i osam zaposlenih, a osvajali smo i ve}e poslove. Va`no je ista}i da sam bio ~lan zadruge FENIKS i da su kroz zadrugarstvo uve}avane moje pozicije, da se stvarala
ve}a mogu}nost za dobijanje novih poslova, ali je tako|e vrlo va`no da smo preko zadruge dobijali repromaterijal bez poreza - se}a se gospodin Kanazir. Ja sam bio 48. ~lan zadruge, a zanimljivo je da se, pored ve} definisanih uslova, ~lanstvo sticalo uz dva svedoka koji bi potvrdili da je novi ~lan ~astan, dobar i po{ten ~ovek Poslovi su se postepeno pro{irivali i na{ sagovornik je po~eo da radi opremanje i akustiku za radio stanice. Prvi posao je bio u Radio Beogradu gde je radila slovena~ka firma TERMIKA iz Ljubljane. Oni su u po~etku angaòvali Kanazira, a on je kasnije preuzeo sve poslove iz ove oblasti tako da je za narednih petnaestak godina radio akustiku u ve}ini radio stanica {irom Srbije. I kao {to nagrada uvek dolazi kao posledica dobro obavljenog posla, tako se u svakom dobro obavljenom poslu otvaraju razli~ite mogu}nosti, pa je gospodin Jandrija Kanazir po~eo da se bavi i proizvodnjom aplikacionih lajsni
za fabrike name{taja. Do tada su se ukrasne lajsne mahom uvozile iz Italije i Slovenije, pa je realizacija Kanazirove ideja u tom ~asu zna~ila pun pogodak. Po~ela je serijska, stabilna proizvodnja ukrasnih lajsni, a znatan broj fabrika name{taja je u Zanatskoj radnji DRVOPROFIL, ~iji je vlasnik bio Jandrija Kanazir, imala sigurnog partnera - Vreme je prolazilo, a mi smo radili i stasavali. Na vreme smo reagovali na promenjene dru{tvene uslove, tako da smo me|u prvima, moja k}erka, sin i je, po~etkom 1990. godine, osnovali preduze}a KAN-COM. Njih dvoje su ve} uveliko radili u na{oj firmi, a posao se sve vi{e razvijao. Uvek smo imali jasnu viziju u kom pravcu treba da ide proizvodni program i na koji na~in da se obezbedi kontinuitet razvoja na{eg
58
DRVOtehnika 17/2008
januar 2008.
osniva~ i vlasnik firme KAN-COM iz Nove Pazove
uspe{nima
Jandrija Knanazir, osniva~ i vlasnik firme KAN-COM iz Nove Pazove
preduze}a kaè gospodin Kanazir. Ubrzo smo po~eli proizvodnju gra|evinske stolarije koja je ve} vi{e od dve ipo decenije osnova proizvodnog programa preduze}a KAN-COM. Naj~e{}e se radi o saradnji sa gra|evinskim firmama koje grade objekte, a mi ih pratimo izradom gra|evinske stolarije, ali i opremanjem enterijera, jer pored proizvodnje vrata, prozora i lajsni KAN-COM od punog drveta i furniranog medijapana, u kombinaciji sa inoksom i staklom, uspe{no proizvodi enterijere po sistemu klju~ u ruke, obja{njava na{ sagovornik. Svi proizvodni procesi se obavljaju u okviru na{e fabrike, a takav na~in organizovanja proizvodnje je mogu} zato {to smo tehnolo{ki adekvatno opremljeni i {to imamo zaposlene kvalifikovane i stru~nu ljude. Zato smo u prilici da strogo po{tujemo dogovorene rokove i da unapredimo kvalitet na{ih proizvoda i usluga. Proizvodi firme KAN-COM su prepoznatljivi i ukra{avaju mnoge stambene i poslovne objekte {irom na{e zemlje, ali i u zemljama u okruènju, u
Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, zatim u Rusiji, Kazahstanu, Francuskoj, Irskoj - Uvek sam radio specifi~ne poslove, poslove koji su zahtevali znanje, stru~nost i dobru organizaciju. Bio sam principijelan i dosledan, ali i dovoljno fleksibilan, tako da sam se lako prilago|avao zahtevima trì{ta Zato smo uvek bili uspe{ni i me|u uspe{nima. Na{ razvojni put je bio garancija na{eg uspeha. A preduze}a i privrednici se mogu deliti samo na uspe{ne i neuspe{ne. Podela na mala i velika preduze}a je ve{ta~ka i trì{no nepotpuna A ja sam uspeo da svoje znanje i iskustvo, sticano godinama, prenesem na sina i k}erku koji su danas tako|e uspe{ni i koji vode dva razli~ita preduze}a u finalnoj preradi drveta. Oni su, pre svega, uspe{ni ljudi, a imam i ~etiri unuka. To je dovoljan razlog da budem sre}an i zadovoljan. Imamo tradiciju za ponos, a na{ slogan glasi: Mi znamo sa drvetom! Verujem da }e moji unuci nastaviti i unaprediti na{u porodi~nu tradiciju sa zadovoljstvom zavr{ava svoje kazivanje gospodin Jandrija Kanazir. I
KAN-COM doo Industrijska zona bb, 22330 NOVA PAZOVA tel: 022 323 115, 323 398 fax: 323 114 e-mail: sm.kancom@neobee.net, www.kan-com.co.yu
januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
59
Milesi spa je jedna od vode}ih svetskih firmi specijalizovanih za proizvodnju boja za drvo sa proizvodnim pogonima i trgovinama u ve}ini evropskih zemalja i distributerima u Ju`noj Americi, Aziji i Severnoj Africi. Milesi spa nudi svojim kupcima najbolja re{enja za za{titu svih vrsta drveta {irokom paletom proizvoda pogodnih za nano{enje svim na~inima. Podatak da Milesi u~estvuje sa pribli`no 30% ukupne prodaje na svim zna~ajnijim trì{tima koje pokriva (Italija, [panija, Ma|arska), govori sam za sebe. Maksimalna podr{ka, re{avanje postavljenih zahteva i otklanjanje eventualnih problema u lakirnicama su na{ prioritet. Asortiman Milesijevih proizvoda uklju~uje dve kompletne linije, na bazi vode i na bazi rastvara~a, koje su odli~ne za {iroki opseg ciklusa bojenja i metoda primene, ru~no ili industrijskim tehnikama. Ceo asortiman proizvoda se isporu~uje u razli~itim pakovanjima kako bi zadovoljili kako male tako i velike profesionalne korisnike. Idealni za za{titu drveta i restauraciju starih prozora i vrata, ovi proizvodi su tako|e perfektni za sve vrste drveta, ~etinarskog i listopadnog koje se uobi~ajeno koriste za spolja{nju upotrebu.
Na{ sagovornik Dobrica Sebi}, vlasnik firme ARTE DEL ROVERE iz Verone
Sve sli~no, ali ni{ta isto

I
zapaèn nastup na proteklom Sajmu name{taja u Beogradu imala je firma ARTE DEL ROVERE ~iji je vlasnik Dobrica Sebi}. Proizvodni program ove firme se zasniva na panjevima i trupcima koje je obi~no izbacila voda ili se drvo vadi iz reke.
ZUZETNO
- Takvo drvo je u vodi preìvelo jedan proces svojevrsne konzervacije i u odgovaraju}im uslovima moè dugo trajati. Objektivno, radi se o drvetu koje je ve} po~elo da propada i ukoliko bi i dalje ostalo u vodi, taj proces bi bio nastavljen. Mi ga spasavamo i koristimo njegovu prirodnu formu. Takvo drvo, nakon procesa su{enja, obra|ujemo i dora|ujemo na jadan umetni~ki na~in i dajemo mu novi ìvot, novu upotrebnu vrednost i rusti~ni karakter obja{njava gospodin Sebi}. Zanimljivo je da je na{ sagovornik, ina~e rodom iz Velikog Aleksandrovca, svoje preduze}e ARTE DEL ROVERE osnovao pre petnaest godina u Italiji. Danas je to afirmisana firma iz Verone ~iji je proizvodni program prepoznatljiv i ukra{ava veliki broj lokala u [vajcarskoj, Nema~koj i Italiji. Ova firma koristi i uvaàva formu drveta zate~enu u prirodi i nema nekih pravila u snabdevanju sirovinom. Danas su u proizvodnom programu firme ARTE DEL ROVERE trono{ci, stolice, fotelje, stolovi, kreveti, ormari, poneka skulptura, sve od punog, masivnog drveta i sve {to zahtevaju kupci, naj~e{}e restorani, kafi}i, planinarski domovi i ponekad doma}instva. Za ovaj program se naj~e{}e koristi drvo vrbe, jove, oraha, jabuke, tre{nje i lipe.
Firma ARTE DEL ROVERE ve} dve godine izlaè na Beogradskom sajmu i zbog velikog interesovanja na{ih kupaca gospodin Dobrica Sebi} je odlu~io da u Kru{evcu osnuje preduze}e ~iji }e proizvodni program biti isti kao i u Veroni. - Nas motivi{e ~injenica da je narod odu{evljen na{im radom kaè Dobrica Sebi} i sa ponosom isti~e da je mnogo toga u obradi drveta nau~io od svog prijatelja Boìdara Risti}a, majstora skulpture. Tre}i ~lan ovog kreativnog tima je Branimir \oki}, a pomaè im jo{ nekoliko stolara. - Ovo je najbolji na~in nastavljanja prirodnog ìvota. Ovde su svi elementi sli~ni, ali ni jedan nije isti. Ovaj name{taj ima individualnost i originalnost rekao je dr Blaò R. Zlopa{a, poznati estetski stomatolog i implantolog iz Beograda, odu{evljen kreacijama firme ARTE DEL ROVERE, koja }e mo`da na na{em prostoru dobiti neko na{e ime. Ali, to je manje va`no. Vi{e je va`no da }e ova proizvodnja uskoro biti deo ponude na{eg trì{ta i da }e biti dostupna {irem krugu na{ih kupaca. I
e-mail: office@arte-del-rovere.com www.arte-del-rovere.com januar 2008.

DRVOtehnika 17/2008
65
Prikaz monografije
HRAST KITNJAK U SRBIJI

Povodom 87-godi{njice [umarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i 100 godi{njice Udruènja {umarskih inènjera i tehni~ara Srbije iz {tampe je iza{la monografija pod nazivom Hrast kitnjak (Quercus petraea agg. Ehrendorfer 1967) u Srbiji. Izdava~i monografije su [umarski fakultet Univerziteta u Beogradu i Udruènje {umarskih inènjera i tehni~ara Srbije. Glavni urednik je prof. dr Ljubivoje Stojanovi}, a redakcioni odbor su ~inili 9 profesora [umarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i to: prof. dr Ljubivoje Stojanovi}, prof. dr Vasilije Isajev, prof. dr Dragan Karadì}, prof. dr Milun Krsti}, prof. dr Vojislav Baji}, prof. dr Milan Medarevi}, prof. dr Borislav [o{ki}, prof. dr Rade Cvjeti}anin i prof. dr Nenad Rankovi}. Recenzenti monografije su eminentna imena {umarske nauke; prof. dr Branislav Jovanovi}, prof. dr @ivojin Milin, dr Milutin Jovanovi}, prof. dr Mihajlo Nikoli}, prof. dr Vladimir Lazarev i dr Predrag Aleksi}. U izradi ove monografije u~estvovalo je 27 autora - nau~nih radnika sa [umarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Monografija je od{tampana na 498 strana, a obuhvata 88 fotografija, 60 tabela, 37 grafikona i 450 bibliografskih jedinica. Sadràj monografije je podeljen na osam poglavlja. U prvom poglavlju obra|eni su taksonomija, ekolo{ki uslovi i {umske zajednice hrasta kitnjaka. U Srbiji hrast kitnjak je agregat koji se sastoji od tri vrste: evropskog kitnjaka (Quercus petraea (Matt.) Liebl.), balkanskog kitnjaka (Quercus dalechampii Ten.) i transilvanskog kitnjaka (Quercus polycarpa Schur.). U ovom poglavlju su prikazani klimatski i edafski uslovi, kao i ekolo{ki kvalitet zemlji{ta u {umama hrasta kitnjaka, koji u Srbiji gradi ~iste i me{ovite {ume, a do sada je izdvojeno 13 razli~itih asocijacija i ve}i broj subasocijacija. Drugo poglavlje obra|uje varijabilnost ove drvenaste vrste u Evropi i Srbiji. Dat je osvrt na savremene metode molekularne genetike, a zaklju~ak glasi da je o~uvanje biodiverziteta hrasta kitnjaka na na{im podru~jima mogu}e podizanjem vegetativnih i generativnih semenskih plantaà, kao visokovrednih specijalizovanih pilotobjekata i ìvih arhiva, u kojima }e se omogu}iti usmereno kori}{enje genofonda kojeg ova vrsta poseduje. Tre}e poglavlje obra|uje problematiku za{tite {uma hrasta kitnjaka, sa fitopatolo{kog i entomolo{kog aspekta i probleme su{enja {uma. Dosada{njim prou~avanjem parazitske i saprofitske mikoflore konstantovano je 18 vrsta gnjiva na plodovima, 18 na li{}u, 27 vrsta na kori izbojaka, grana i stabla i 34 razli~ite vrste gljiva prouzrokova~a truleì. Tokom dugogodi{njih prou~avanja entomofaune hrasta kitnjaka u {umama na podru~ju Srbije zabeleène su 272 vrste fitofagnih insekata. U ovom poglavlju konstatovano je da u procesu su{enja {uma hrasta kitnjaka u~estvuje vi{e {tetnih faktora abioti~ke i bioti~ke prirode, a me|u njima su najzna~ajniji klimatski poreme}aji, {tetan uticaj defolijatora, pepelnica i traheomikoze. êtvrto poglavlje obra|uje materiju koja se odnosi na problematiku gajenja kitnjakovih {uma u Srbiji. Ukazano je na op{te stanje i uzgojne probleme u ovim {umama koje karakteri{u nedovoljni proizvodni efekti, nepovoljna starosna struktura i nepovoljno sastojinsko i zdravstveno stanje. Utvr|eni su modeli zavisnosti osnovnih elemenata izgra|enosti kitnjakovih sastojina i dato proizvodno diferenciranje kitnjakovih {uma. Istaknute su osnovne bioekolo{ke karakteristike kitnjaka, koje pruàju pouzdanu osnovu za odre|ivanje uzgojnog pristupa i tretmana sastojina i izbor odgovaraju}eg na~ina prirodne obnove i nege {uma. U petom poglavlju pod nazivom Kori{}enje nekih resursa u {umama hrasta kitnjaka obra|uje se kori{}enje drvnih proizvoda i zna~aj lovne privrede. U ovom poglavlju se konstatuje da je za primenu savremenih tehni~ko-tehnolo{kih re{enja potrebna odgovaraju}a otvorenost {uma, mreòm {umskih komunikacija. U cilju kori{}enja lovnih resursa u {umama hrasta kitnjaka brojnost lovne divlja~i, iako je u porastu, nije dostigla optimum. [esto poglavlje obra|uje materiju koja se odnosi na stanje i planiranje gazdovanja {umama hrasta kitnjaka. Konstantovano je da je u~e{}e {uma hrasta kitnjaka u {umskom fondu Srbije iznosi 186.192 ha ili 10,3%. Do sada je izdvojeno 23 tipa {uma hrasta kitnjaka, a sve sastojine razvrstane su u 22 namenske celine u kojima je definisano 14 posebnih ciljeva gazdovanja {umama. Pri tome dominiraju {ume proizvodnog karaktera, ~ije je u~e{}e po povr{ini 55%, za{titne {ume ~ine 28%, dok je u~e{}e {uma hrasta kitnjaka u nacionalnim parkovima oko 14%. Sedmo poglavlje odnosi se na analizu svojstava, proizvodnje i upotrebljivosti drveta hrasta kitnjaka. Drvo hrasta kitnjaka u primarsnoj preradi drveta koristi se za proizvodnju furnira i rezane gra|e. Sporedni proizvodi iz primarsne prerade i manje kvalitetni materijal koristi se za proizvodnju raznih vrsta plo~a i za ogrev. U finalnoj preradi drvo hrasta kitnjaka ima {iroku primenu u proizvodnji name{taja i ure|ivanju enterijera. Konstatuje se da je situacija u domenu drvnoprera|iva~ke industrije nezadovoljavaju}a, jer je lo{a kvalitativna struktura hrasta kitnjaka tj. glavni problem predstavlja nedostatak dovoljne koli~ine sortimenata odgovaraju}ih dimenzija i kvaliteta. U osmom poglavlju predstavljeni su proizvodnja, uvoz, izvoz i trì{te hrastovine tj. najzna~ajnija ekonomska kretanja i stanje na trì{tu hrastovog drveta. Kada je u pitanju obim proizvodnje hrastovih najkvalitetnijih trupaca (za furnir i za rezanje) zapaà se da je u periodu od 1980. do 2003. godine bilo uspona i padova {to ima za posledicu uticaja brojnih faktora. U ovom poglavlju predstavljene su osnovne karakteristike rezane gra|e hrastova, sa napomenom da je trì{te evropske unije glavno trì{te za izvoz hrastovog drveta iz Srbije, imaju}i u vidu da hrast predstavlja drugu po zna~aju vrstu drveta u izvozu trupaca i rezane gra|e li{}ara Srbije. U monografiji se konstantuje da dana{nje stanje {uma hrasta kitnjaka sa stanovi{ta biolo{kog, ekolo{kog i privrednog zna~aja nije zadovoljavaju}e, a ono se ogleda u velikoj izmenjenosti prirodnog sastava {uma, u velikom u~e{}u izdana~kih i degradiranih {uma, niskom proizvodnom potencijalu, kao i intenzivnom procesu su{enja {uma. To sve predstavlja izazov i osnovu za dalji rad svih {umarskih stru~njaka koji se bave problematikom kitnjakovih {uma, u cilju obezbe|enja trajnosti gazdovanja (odrìvog razvoja) i osiguranja stabilnosti ovih zna~ajnih {umskih ekosistema. Monografija o hrastu kitnjaku u Srbiji se preporu~uje svim nau~nim institucijama i preduze}ima koja se bave {umarstvom, preradom drveta i za{titom prirodnih resursa, kao i {iroj ~itala~koj publici. I Prof.dr Rade Cvjeti}anin
66
DRVOtehnika 17/2008
januar 2008.
Alati za
O
godine firma M.A.S.S. ALATI iz Beograda }e napuniti 15 godina postojanja, uspe{nog rada i razvoja. Firma je osnovana 1993. godine i u po~etku se zvala M.A.S.S. TRADE, da bi ubrzo poromenila ime u M.A.S.S. ALATI pri ~emu je ve} u nazivu jasno nagla{en osnovni program poslovanja ovog preduze}a.
VE
- Na{a osnovna deletnost je veleprodaja i maloprodaja kompletnog alata za drvnu industriju i proizvodnju name{taja, zatim za gra|evinarstvo, obradu metala i automobilsku industriju, kao i alata druge profesionalne i specijalne namene. U na{em programu su kvalitetni alati nekoliko poznatih proizvo|a~a alata iz Nema~ke. Kada je re~ o alatu za obradu drveta, tu su prvenstveno alati nema~ke firme FESTOOL koja proizvodi elektri~ni ru~ni alat za povr{insku obradu drveta i koja je, sigurno, u tom delu, vode}i evropski brend. FESTOOL je pro{le godine obeleìo 80 godina postojanja, dok je poznati proizvo|a~ pi{tolja za farbanje firma SATO pro{le godine obeleìla punih 100 godina postojanja. Uz dugogodi{nju saradnju mi smo od na{ih dobavlja~a usvojili niz pravila poslovnog pona{anja, {to kvalitetu na{e ponuda daje posebnu dimenziju. Tu prvenstveno mislim na korektan odnos prema na{im kupcima, obuku kadrova, zatim prezentaciju alata na terenu, obezbe|en lager
rezervnih delova i servis, izuzetno {irok lager, odnose sa javno{}u i marketing, kao i sve drugo {to prati kvalitet alata koji je u na{oj ponudi obja{njava vlasnik i direktor firme M.A.S.S. ALATI, gospodin Ljubo{a Jovanovi}. Spomenimo tako|e da je u ponudi firme M.A.S.S. ALATI proizvodni program firme BOSCH, a, kao {to je poznato, radi se o kvalitetnim ru~nim alatima. Tu je i program firme RUKO sa kompletnim i kvalitetnim asortimanom reznog alata.
68
DRVOtehnika 17/2008
januar 2008.
M.A.S.S. ALATI Beograd 15 godina na trì{tu Srbije
profesionalce
U ponudi firme M.A.S.S. ALATI je {irok asortiman kvalitetnih alata nekoliko zna~ajnih svetskih brendova. Ve} nekoliko godina zaredom ova firma svojim poslovnim partnerima i posetiocima Sajma name{taja nudi {irok asortiman kvalitetnih alata za profesionalnu upotrebu. Uz veleprodaju firma M.A.S.S. ALATI ima sopstvenu maloprodaju alata u Beogradu i Svilajncu, a program ove firme se moè na}i u velikom broju maloprodajnih objekata {irom na{e zemlje.
Zna~ajno je ista}i da su M.A.S.S. ALATI krajem pro{le godine dobili generalno zastupni{tvo za uvoz i distribuciju fenova za varenje koji se naj~e{}e koriste u gra|evinarstvu i za postavljanje izolacija. Ove fonove proizvodi firma LEISTER iz [vajcarske. Treba re}i da je veliki broj preduze}a koja se bave preradom drveta i proizvodnjom name{taja u firmi M.A.S.S. ALATI prepoznao pouzdanog partnera, a to zna~i da zastupamo i distribuiramo kvalitetan alat poznatih svetskih brendova, kaè na{ sagovornik. Takva praksa }e u ovoj porodi~noj firmi biti nastavljena, a saznali smo pone{to i o planovima i nameri vlasnika ovog preduze}a o ~emu }emo rado pisati u nekom od narednih brojeva na{eg ~asopisa. I
M.A.S.S. ALATI Dragoslava Srejovi}a 83b 11060 Beograd tel/fax: +381 (0)11 277 25 94 277 18 02 297 00 62 297 00 63 e-mail: massalati@kbcnet.co.yu www.massalati.co.yu
januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
69
Indija NOVO trì{te za izvoznike name{taja iz Evrope

PI[E: prof. dr Branko Glavonji}
AKON pretrpljenog {oka izazvanog naglim prodorom name{taja iz Kine, vode}e evropske zemlje u proizvodnji name{taja kreirale su strategiju osvete proizvo|a~ima name{taja sa Dalekog Istoka u kojoj je centralno mesto zauzela Indija kao druga najmnogoljudnija zemlja u tom regionu.
Za potrebe doma}eg stanovni{tva intenzivirana je izgradnja velikih {oping molova. O~ekivanja su da }e do 2010. godine u Indiji biti oko 600 {oping molova. Navedene brojke i kratki komentari pokazuju da }e potra`nja za name{tajem u narednih 15 godina u Indiji biti u stalnom rastu. Deo te potra`nje bi}e zadovoljen doma}om proizvodnjom, a deo uvozom name{taja. Proizvodnja name{taja u Indiji predstavlja jednu od zna~ajnijih industrijskih grana koja beleì velike stope rasta. Za poslednjih pet godina stopa rasta proizvodnje name{taja je udvostru~ena, a prognoze pokazuju njen dalji rast do 2010. godine. Za 2008. godinu predvi|ena je stopa rasta od 8% . U strukturi proizvodnje name{taja najzna~ajnije mesto pripada ku}nom name{taju sa u~e{}em od 62% (2006.), a slede kancelarijski i kuhinjski name{taj sa 15% i 8% (grafikon).
U~e{}e (%) pojedinih kategorija u ukupnoj proizvodnji name{taja u Indiji 2006. godine
Tokom 2006. i 2007. godine mnoge privredne delegacije iz Italije, Nema~ke, Francuske i ê{ke Republike boravile su u Indiji sa ciljem sagledavanja trì{nih potencijala za nastup svojih proizvo|a~a na ovom trì{tu. Posebno aktivne bile su privredne delegacije iz Italije koje su organizovale i nastup svojih proizvo|a~a na sajmovima name{taja u najve}im gradovima u Indiji, kao i nastup proizvo|a~a name{taja iz Indije na sajmu name{taja u Udinama tokom septembra 2007. godine. U cilju sagledavanja osnovnih trì{nih potencijala Indije kada je u pitanju potro{nja name{taja, u nastavku je dat njegov kratak prikaz koji moè biti od koristi i proizvo|a~ima name{taja u Srbiji. Ovo tim pre {to je Indija trenutno na sedmom mestu u svetu kao destinacija po atraktivnosti za direktna strana ulaganja i jedna od destinacija u svetu u kojoj se o~ekuje najve}a stopa rasta potro{nje name{taja u narednih deset godina. Trì{te Indije podeljeno je u pet klasa, sa stanovi{ta kupovne mo}i doma}instava (prema National Council of Applied Economic Reserach): - Prvu klasu sa~injavaju bogati potro{a~i sa prihodima iznad 5.600 US$ per capita. Procene su da takvih doma}instava u Indiji trenutno ima oko 6 miliona. - Drugu klasu sa~injavaju potro{a~i sa prihodima od 1.0005.600 US$ per capita. Procene su da se broj doma}instava u ovoj klasi kre}e oko 75 miliona. - Tre}u klasu sa~injavaju doma}instva sa prihodima od 5001.000 US$ per capita, a njihov broj procenjuje se na 78 miliona. Ova klasa predstavlja ujedno i najbrojniju klasu potro{a~a. - êtvrtu klasu sa~injavaju doma}instva sa prihodima od 360500 US$ per capita, a njihov broj iznosi oko 33 miliona. - Petu i najsiroma{niju klasu sa~injava 17 miliona doma}instava sa prihodima ispod 360 US$ per capita. Stalni rast potra`nje za name{tajem rezultat je izraènih potreba doma}instava ali i naglog razvoja stambene izgradnje, posebno u gradovima. Naime, prema planovima Vlade u narednih 15 godina o~ekuje se izgradnja oko 140 miliona stambenih jedinica ili oko 10 miliona godi{nje. Uporedo sa rastom stambene izgradnje rasla je i izgradnja poslovnih objekata kao rezultat pove}ane tra`nje za kadrovima iz oblasti informacionih tehnologija (IT). Procene su da }e u narednih pet godina biti izgra|eno oko 55 miliona m2 poslovnog prostora za ove potrebe. Dodatnom rastu potra`nje za name{tajem doprinosi i sektor turizma koji predstavlja va`nu privrednu delatnost sa u~e{}em od 5,3% u GDP Indije. Broj stranih turista koji je posetio Indiju u 2006. godini iznosio je 4,4 miliona. Razvoj turizma za bogatu i srednje bogatu klijentelu uticao je na izgradnju i renoviranje brojnih hotela.
Najve}i deo proizvodnje name{taja se plasira na doma}e trì{te, a oko 20% se izvozi. Izvoz name{taja je u porastu sa te`njom da dostigne 500 miliona US$ do kraja 2008. godine. Najzna~ajnije zemlje u koje se izvozi drveni name{taj su zemlje Evropske unije sa u~e{}em od oko 60%, dok se 30% izvozi u SAD. Od zemalja Evropske unije oko 45% ukupnog izvoza ostvaruje se u Francusku, Italiju, [paniju, Nema~ku i Holandiju. Istovremeno sa rastom potro{nje name{taja rastao je i njegov uvoz. U 2006.godini on je iznosio 200 miliona US$ i u odnosu na 2003. godinu pove}an je za 2,5 puta. Name{taj se najvi{e uvozi iz Malezije koja je u~estvovala sa 24% u ukupnom uvozu u 2006. godini, a slede Kina (17%) i Italija sa u~e{}em od 10%. Od ostalih zemalja iz Evrope zna~ajnije u~e{}e imaju Nema~ka (5%) i ê{ka Republika (3%). Iz Italije se uvoze najvi{e kuhinje, kancelarijski name{taj i kreveti. U odnosu na 2000. godinu Italija je pove}ala izvoz name{taja u Indiju za 10,2 puta. Distribucija name{taja obavlja se najve}im delom preko veletrgovina koje imaju svoje prodajne agente koji uspostavljaju poslovnu saradnju sa prodavcima na malo. I Autor ovog teksta je vanredni profesor na [umarskom fakultetu u Beogradu
70
DRVOtehnika 17/2008
januar 2008.
DEKORATIVNA POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Bajcevi se naj~e{}e nanose ~etkom, prskanjem ili valjanjem. U industriji se koriste druge, vrlo specifi~ne tehnologije, u zavisnosti od vrste proizvoda i primenjenog bajca.
Tehnike bajcovanja
PI[E: prof. dr Milan Jai}
nese ~etkom, povr{ina }e biti jednomerno obojena. Bajc obi~no ima mali suvi ostatak i drvo ga potpuno apsorbuje. Zbog toga se tragovi koje ostavljaju dlake ~etke ne vide kada se koristi ~etka za nano{enje, {to nije slu~aj kada se ~etka koristi za nano{enje laka. Bajc bi trebalo naneti na povr{inu u debelom sloju, a zatim ga treba razmazati i poravnati dugim pokretima ~etke u pravcu vlakana. Treba koristiti ~etke sa veoma mekom dlakom. Prednosti i nedostaci kori{}enja ovog metoda su tipi~ne za nano{enje te~nih materijala ~etkom. nastanak turbulencije, posebno ako predmet ima }o{kove. Zato treba raditi sa relativno niskim pritiskom od oko 2 2,5 bara, a dizne treba da budu manje od onih koje se obi~no koriste za nano{enje laka, izme|u 1,3 i 1,5 mm. Ravnomerna obojenost se dobija ~ak i u zonama ve}e apsorpcije kada se bajc nanosi prskanjem, tj. ista koli~ina bajca se nanosi po celoj povr{ini. S druge strane, boja }e izgledati tamnija ako se bajc nanese ~etkom u zonama gde drvo apsorbuje ve}u koli~inu proizvoda (na ivicama ili blizu ~vorova, npr.). Koli~ina koju
Nano{enje bajca ~etkom

Mada je metod nano{enja ~etkom u profesionalnom lakiranju uglavnom is~ezao, on se jo{ uvek relativno ~esto koristi za bajcovanje. Ovaj metod se posebno koristi za bajcovanje povr{ina komplikovanog oblika. Nano{enje prskanjem bi u ovakvim slu~ajevima prouzrokovalo stvaranja vrtloga u uglovima, {to bi dovelo do nejednake distribucije, sa svetlijim prugama na linijama vrha. Ako se bajc na-
Nano{enje bajca prskanjem

Za nano{enje bajca prskanjem obi~no se koriste konvencionalni pi{tolji za lakiranje ili pumpe koji rade na niskom pritisku sa pi{toljima sa me{anjem vazduha airmix. Ova tehnika se uglavnom koristi za bajcovanje ravnih povr{ina. U pore|enju sa nano{enjem ~etkom, prskanjem se postiè ve}a produktivnost, mada se prskanjem proizvod dosta i rasipa. Mora se izbe}i
NEKOLIKO SAVETA KAKO DA DOBIJETE SAVR[ENO OBAJCOVANO DRVO

1. Pa`ljivo izaberite drvo
Plavkasto, izuzetno sun|erasto drvo sa tragovima smole na povr{ini nije pogodno za bajcovanje. Prisustvo mekog drveta ili nepravilan tok vlakanaca imaju za posledicu nejednaku obojenost. Ako se drvo furnira, mora se spre~iti da lepak probije iz pora. Lepak ne upija bajc, tako da }e pore ostati neobojene. Ovaj se problem veoma ~esto javlja, posebno kada se koristi karbamidni lepak. Da bi ovakav problem spre~ili, koristite sme{u lepka sa ve}om koli~inom punila (bra{na) i manje vode. Lepak nanesite u najmanjoj mogu}oj koli~ini. Jo{ jedan savet koji vam dajemo je da dodate 15-20% polivinil-acetatnog (PVA) lepka, uz napomenu da koristite lepak bez alkalnih mineralnih punioca koji mogu da ometu kiselinski katalizacioni proces karbamidne smole. Savetujemo vam i da se konsultujete sa proizvo|a~em lepka pre nego {to po~nete da radite. Kada predmet furnirate postavljanjem furnirskih listova u suprotnim smerovima da bi dobili simetri~an izgled, ~esto moète primetiti da bajc na levoj i desnoj strani nije isti. Ovo se de{ava zato {to su pore furnira koji je okrenut naopako nagnute prema suprotnoj strani. Za ovaj problem nema efikasnih re{enja - jedino re{enje je da popravite boju posle nano{enja prvog sloja bajca ili da nanesete bajc u boji kao zavr{ni sloj. Da bi postigli jednoobrazno bajcovanje, va`no je da furniri ili masivno drvo poti~u od istog debla. Pre bajcovanja, drvo treba ravnomerno da obrusite kori{}enjem brusnog papira koji ima malo ve}a zrna (N0 120150). Uvek treba brusiti u smeru protezanja vlakanaca. Bru{enje popre~no na vlakanca stvara sitne brazde koje se vide i posle nano{enja bajca. Uvek koristite novi brusni papir. Ako je brusni papir istro{en on }e povr{inu ugla~ati, {to dovodi do nejednake apsorpcije bajca i stvaranja mrlja. [to su zrna grublja, to }e povr{ina bolje propu{tati bajc, tako da }e zavr{ni izgled biti tamniji. Vrsta abrazivnog sredstva, stepen u kome je nanet po papiru koji sluì kao podloga, tip ma{ine, brzina obrade predmeta kroz brusilicu i pritisak trake, sve su to promenljive koje mogu da izazovu velike razlike u upijanju bajca i razlike u zavr{noj boji. Zato njihova vrednost mora biti konstantna sve dok se proces obrade potpuno ne zavr{i.
3. Nano{enje bajca na ravne povr{ine mora uvek po~eti od ivica

Ako radite na horizontalnim povr{inama, uvek radite od dna prema vrhu. Kada se koristi pi{tolj za prskanje, va`no je naneti bajc u dva sloja, kako bi bio ravnomerno razliven. Ako horizontalne povr{ine imaju pruge ili vertikalni dezen, prvo nanesite bajc na te povr{ine, a zatim ravnomerno na celu povr{inu. Drvo u ivi~noj zoni upija vi{e bajca od povr{ina paralelnih sa podu`nom osom. Ovaj fenomen je uzrok ve}e obojenosti ovih ta~aka, {to je naro~ito vidljivo ako se bajc nanosi ~etkom ili sun|erom. Ako koristite ~etku, na ove povr{ine nanesite bajc koji je vi{e razblaèn. Ovaj fenomen }e biti manje vidljiv ako se bajc nanese prskanjem, jer }e naneta koli~ina biti ista za celu povr{inu. Nano{enje ~etkom, krpom ili sun|erom je bolje re{enje ako èlimo da pore drveta budu vi{e nagla{ene, ili ako su povr{ine vrlo sloène. Kao {to
2. Po zavr{enom bru{enju pa`ljivo uklonite pra{inu

Ako u porama ostane i najmanja koli~ina pra{ine od bru{enja, one }e u ve}oj meri upiti bajc, {to }e dovesti do stvaranja tamnih ta~aka. Kod nekih egzoti~nih vrsta drveta, pra{ina od bru{enja moè ~ak i da spre~i upijanje bajca.
74
DRVOtehnika 17/2008
januar 2008.
drveta
treba naneti zavisi od vrste drveta i proizvoda koji se obra|uje. Male koli~ine bajca sa rastvara~em koji se brzo su{i ili, kao alternativa, vodeni bajcevi sa velikim molekulima koji ne mogu da u ve}oj meri prodru u drvo koriste se npr. za bukvu ili tre{nju, koje se odlikuju nejednakom povr{inskom apsorpcijom. Kada se bajcuju sklopljeni proizvodi (npr. stolice), bajc se nanosi potapanjem ili se prska pi{toljima sa elektrostati~kim raspr{ivanjem. Ova tehnologija u kombinaciji sa odre|enim bajcom daje veoma ujedna~en efekat bojenja. U proizvodnji gra|evinske stolarije (prozora - ramova) ~esto se koriste ure|aji sa rotacionim raspr{iva~ima (diznama). Pri nano{enju bajc se raspr{ava u vrlo sitne ~estice, zahvaljuju}i centrifugalnoj sili, i na taj na~in omogu}ava se prodiranje bajca u dovoljnoj meri.
Nano{enje bajca valjanjem, sun|erom ili krpom

Kada se u industrijskoj proizvodnji mora bajcovati ravna povr{ina, proizvod se nanosi posebnim ma{inama koje ga raspore|uju po povr{ini velikim valjcima. Bajcevi koji se koriste za ovakve ma{ine pripremljeni su na specifi~an na~in. Nano{enje sun|erom ili krpom se koristi kada èlimo da postignemo ravnomernost boje i/ili kada èlimo da se pore istaknu, da se vi{e vide. Po{to se bajc nanese na povr{inu u debelom sloju ~etkom ili prskanjem, vi{ak se uklanja sun|erom ili krpom bez dla~ica. Ako je boja ista, ovom tehnikom }emo posti}i svetlije nijanse nego ako koristimo ~etku ili prskanje, a i zavr{ni efekat }e biti ravnomerniji. Ne samo da krpe ili sun|eri otklanjaju svaki vi{ak iz pora poroznog drveta, ve} imaju i odlike punioca, zbog ~ega su i same pore vidljivije. Bajcu koji }e se tretirati metodom krpe ili sun|era potrebno je dosta vremena za su{enje da bi majstor mogao da obavi svoj posao dok je on jo{ uvek u te~nom stanju na povr{ini. I
smo ve} rekli, vazduh u pi{tolju za prskanje stvara vrtloge kod nepopunjenih uglova u drvetu, {to spre~ava da se bajc ravnomerno rasporedi.
4. Uvek unapred pripremite dovoljnu koli~inu bajca u èljenoj nijansi

Ako se za vreme rada mora pripremiti i dodatna koli~ina bajca, moè do}i do gre{aka pri me{anju i stvaranja razli~itih nijansi. Pre i tokom upotrebe bajc treba dobro prome{ati, jer su neke vrste (npr. beli bajc) veoma te{ke i mogu da se nataloè, {to }e dovesti do toga da je povr{ina razli~ito nijansirana.
5. Razli~ite delove drveta koji }e kasnije biti sastavljeni u celinu mora bajcovati ista osoba
Razli~ite osobe razli~ito rukuju pi{toljem za prskanje. Nano{enja bajca mogu izgledati razli~ito, sa manje ili vi{e upadljivom obojeno{}u ako ih izvr{avaju razli~ite osobe.
Autor ovog teksta je redovni profesor na [umarskom fakultetu u Beogradu
januar 2008.
Firma ELEKTROLUKS iz Ivanjice obeleìla 15 godina
Uspe{na proizvodnja monta`nih

K
RAJEM protekle godine firma ELEKTROLUKS iz Ivanjice obeleìla je petnaest godina postojanja, uspe{nog rada i razvoja. Ovo preduze}e je 29. decembra 1992. godine osnovao gospodin Dejan Mari~i}, koji je i danas vlasnik i direktor firme ELEKTROLUKS. Zahvaljuju}i bogatom iskustvu on je doprineo razvoju preduze}a koje posluje stabilno i uspe{no i koje je na na{em trì{tu postalo jedan od lidera u proizvodnji monta`nih objekata svih namena. Od petnaest godina postojanja ELEKTROLUKS se proteklih sedam godina isklju~ivo bavi proizvodnjom monta`nih ku}a gde je
drvo dominantan gra|evinski materijal. Ovakvi objekti su zdravi za stanovanje i rad, a u nekim zemljama razvijenog sveta ~ak 95% stambenih objekata je od drveta. Danas ELEKTROLUKS zapo{ljava 45 radnika sa tendencijom rasta. Broj zaposlenih je za proteklu godinu skoro udvostru~en isto kao {to je udvostru~en i obim poslova. Firma je u permanentnom razvoju i poseduje sopstveni proizvodni pogon od 1000 metara kvadratnih i, kao {to smo ve} naveli, bavi se isklju~ivo proizvodnjom monta`nih objekata svih namena. U 2007. godini ovo preduze}e je izgradilo preko
10.000 kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora na razli~itim lokacijama. Firma u najve}oj meri u~estvuje na trì{tu Srbije i Crne Gore, a u planu su objekti u Hrvatskoj, kao i u zemljama Evropske unije (Francuska, Slovenija, Bugarska). - U ponudi na{e firme je veliki broj tipskih ku}a, a bavimo se projektovanjem i izgradnjom monta`nih objekata svih vrsta po zahtevu i èlji kupca kaè Dejan Mari~i}, vlasnik i direktor firme ELEKTROLUKS iz Ivanjice. Poznato je da ovaj kraj ima dugu tradiciju i iskustvo u proizvodnji monta`nih objekata, isto kao {to je poznato
da veliki broj firmi ima sli~an proizvodni program, {to nas podsti~e da se kvalitetom svojih proizvoda izdvajamo od konkurencije. U tom pravcu ELEKTROLUKS je izgradio proizvodnu halu koja }e u mnogome doprineti pobolj{anju kvaliteta proizvodnje i postavljanju novih standarda i merila u proizvodnji monta`nih objekata. U prethodnoj godini kupljena je proizvodna linija sa visokoproduktivnim ma{inama italijanske firme Paoloni. Linija }e nam omogu}iti da zaokruìmo proces proizvodnje, da znatno pobolj{amo produktivnost i kvalitet na{ih proizvoda. Posebno treba ista}i da je ELEKTROLUKS jedan od osniva~a i suvlasnika Agencije za drvo Srbije, koja danas ima velike mogu}nosti i uticaj na razvoj drvne industrije i zvani~no je priznata kao klaster drvoprera|iva~a. Sa Agencijom za drvo ELEKTROLUKS ostvaruje zna~ajnu saradnju i ima zajedni~ki nastup na sajmovima gra|evine. Imali su dva puta zajedni~ki nastup na Sajmu gra|evine u Beogradu, a u Ni{u je ELEKTROLUKS nastupao samostalno.
Nova proizvodna hala i oprema }e omogu}iti ve}u produktivnost i kvalitet proizvoda
Neke od monta`nih ku}a koje je izgradilo preduze}e ELEKTROLUKS iz Ivanjice
76
DRVOtehnika 17/2008
januar 2008.
uspe{nog rada i razvoja
objekata svih vrsta

Brza gradnja i povoljne cene, dobra termi~ka izolacija i velike u{tede energije, otpornost na potrese i lako odràvanje, samo su neke od brojnih prednosti ekolo{ki zdravih i za ìvot i rad pogodnih monta`nih objekata firme ELEKTROLUKS iz Ivanjice. Ova firma je pro{le godine izgradila preko deset hiljada kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora, {to je skoro dva puta vi{e nego godinu pre. U tom odnosu je pove}an i broj zaposlenih, a to su dovoljne preporuke i indikatori razvoja.
Dejan Mari~i}, vlasnik i direktor firme ELEKTROLUKS iz Ivanjice
Tako|e treba ista}i zna~ajna iskustva ste~ena kroz nastup ove firme u Ukrajini, na sajmu drvenih monta`nih ku}a, odrànom u Kijevu pretpro{le jeseni. - [to se ti~e same gradnje na{ih monta`nih objekata, treba re}i da je prednost ovakve gradnje nad klasi~nom o~igledna, a objekti kod kojih je drvo dominantan gra|evinski materijal imaju svoje utemeljenje u na{em tradicionalnom graditeljstvu obja{njava gospodin Mari~i}. - Na{a ponuda obuhvata kompletnu izradu elemenata sa osnovnim i pomo}nim materijalom, prevozom i montaòm, a na kupcu je da izabere stepen zavr{enosti, odnosno varijantu izrade, bez zanatskih radova ili varijantu klju~ u ruke. Veliki broj na{ih klijenata se opredeljuje za varijantu klju~ u ruke, a to potvr|uje da smo kod kupa-
ELEKTROLUKS naj~e{}e gradi po sistemu klju~ u ruke
ca stekli adekvatno poverenje i daje nam sigurnost u poslovanju... Prednosti monta`nih objekata su prvo, brza gradnja i povoljne cene koje su ~ak vi{e od tre}ine jeftinije u odnosu na klasi~nu gradnju. Drugo, monta`ni objekti imaju dobru termi~ku izolaciju koja omogu}ava u{tedu energije za grejanje i do 40%. Ispitivanja su pokazala
da je ovakav zid ekvivalent zidu od pune opeke debljine preko 160 cm. Dalje, odpornost monta`nih objekata na zemljotrese je ve}a i lak{e je odràvanje, a ovakve ku}e su ekolo{ki zdravije za ìvot i rad, {to potvr|uje ~injenica da je ovakva gradnja u razvijenom svetu izuzetno ~esta kaè na{ sagovornik.
ELEKTROLUKS d.o.o. V. Marinkovi}a 154, 32250 Ivanjica tel/fax: 032 660 185 mob: 063 651 891 www.montaznekuce-eluks.co.yu e-mail: info@montaznekuce-eluks.co.yu
I I
Vlasnik preduze}a ELEKTROLUKS ima viziju neprestanog napretka i razvoja, uvo|enju novih tehnologija i zapo{ljavanju mladih stru~njaka, {to }e dugoro~no doprineti generalnom unapre|enju poslovanja u sve o{trijim uslovima konkurencije. Nema sumnje, ciljevi ove firme imaju ~vrsto utemeljenje, verujemo da su realno postavljeni i da }e biti ostvareni. To dosada{nje iskustvo i praksa porvr|uju. Te{ko je, ali nije nemogu}e Nemogu}e, to je na{ cilj zagonetno i sigurno kaè na{ sagovornik. I
januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
77
LAKIRANJE DRVETA
VODORAZREDIVI PREMAZI ZA SPOLJA[NJU UPOTREBU

Vodorazredivi lakovi predstavljaju grupu ekolo{kih premaza, koji sadrè minimalne koli~ine organskih rastvara~a, ne poseduju otrovne i samozapaljive materije. Prednosti vodenih premaza su: znatno ve}a trajnost u spolja{njim uslovima, smanjena emisija rastvara~a, ve}e zadràvanje nivoa sjaja, film vremenom ne menja boju (ne ùti), ujedna~enost boje je znatno ve}a, ima izuzetnu elasti~nost, nisu podlo`ni odlepljivanju filma od podloge, nisu zapaljivi, popravke na zavr{enim povr{inama su znatno lak{e i oprema se pere vodom. Lakovi za spolja{nu upotrebu koji se razre|uju vodom predstavljaju vodenu disperziju akrilnih smola, koje kada se nanesu na drvo stvaraju film u dve faze: Prva faza je isparavanje vode iz filma. Druga je mehani~ka fuzija ~estica smole u disperziji.
BRU[ENJE I PRIPREMA STOLARIJE

Bru{enje drveta pre nano{enja impregnanta treba izvr{iti brusnim papirom granulacije 150-180. Kada se na drvo nanesu premazi koji u sebi imaju vode, oni mogu prouzrokovati podizanje vlakana. Najlak{i na~in da se otkloni ovaj problem je da se izme|u dve faze bru{enja drvo navlaì mlakom vodom, osu{i i obrusi. Bru{enje se vr{i papirom od aluminijum-cink-stearata i nije poèljno brusiti ~eli~nom vunom. Temeljni lak se brusi granulacijom 240-320, 24 h posle nano{enja, a u zagrejanim prostorijama i na temperaturama vi{im od 25C i nakon 6-8 h.
NANO[ENJE VODENOG LAKA

Vodeni lak mogu}e je nanositi standardnom opremom (gravitacionim pi{toljem), pi{toljem sa nadpritiskom ili membranskom pumpom. Optimalni otvor dizne je 2 do 2,5 mm, pritisak je 3 do 4,5 bara. Kod nadpritiska dizna je
januar 2008.
VODORAZREDIVIM PREMAZIMA
PRIPREMIO: \or|e Ili} dipl. ing.
od 1,3 do 1,8 mm, pritisak u posudi sa lakom je 2 do 3 bara. Kod ve}eg obima proizvodnje preporu~uje se airless pumpa. Pritisak u airless pumpi je od 100 do 160 bara, a otvor dizne je 11 do 18. Poèljno je da pumpa poseduje predgreja~e i temperatura laka ne bi trebalo da bude vi{a od 35C. Vodeni lakovi za spolja{nju upotrebu se nanose u debelom filmu (do 300 m) pa je potrebno da sve ivice budu zaobljene (radijus R3 ili konus 3 mm) da bi se dobio ravnomeran nanos laka.
U zimskim mesecima poèljno je da se lak pre nano{enja zagreje na temperaturu od 25 do 35C i da se razre|uje mlakom vodom. Vodene lakove ne treba mu}kati, ve} samo me{ati jer se u tom slu~aju pojavljuju mehuri na lakiranoj povr{ini. Mehuri se mogu pojaviti i ako sveè lakirane elemente izloìmo direktnoj sun~evoj svetlosti. Bobice, mehuri}i na filmu, bele fleke i drugo, mogu se javiti kada se koristi neadekvatna oprema. Poèljno je da korisnici testiraju lakove na maloj i neupadljivoj povr{ini drveta pre aplikacije na celu povr{inu.
GRE[KE I PROBLEMI PRILIKOM RADA SA VODORAZREDIVIM PREMAZIMA

Ve}ina proizvo|a~a vodenih lakova preporu~uje toniranje bezbojnog zavr{nog laka, jer paste u sebi sadrè transparentne okside gvo`|a koji su UV stabilni. Povr{ine koje su lakirane pigmentiranim zavr{nim lakovima ne menjaju boju i duè traju. U slu~aju pojavljivanja belih fleka na lakiranoj povr{ini lak ne treba dirati. Kada se spolja{nji uslovi pobolj{aju vlaga iz filma ispari i lak postaje transparentan. Ova pojava se moè znatno umanjiti ako su uslovi za nano{enje laka optimalni (temperatura, vla`nost u prostoriju, debljina nanosa i drugo). Prilikom kori{}enja vodenih lakova na drvetu koje ima puno tanina (hrast, jasen, meranti) vodeni lakovi ~esto apsorbuju ove materije iz drveta, menjaju mu boju i uti~u na kvalitet i trajnost lakirane povr{ine. Kod ovih vrsta drveta obavezno je naneti bezbojni temeljni lak preko impregnanta. êtinari sadrè velike koli~ine smola (bor, ari{, smr~a) koje vremenom izlaze na povr{inu drveta. Na tim mestima se pojavljuju fleke koje nemaju uticaja na kvalitet nanetog laka. Vodeni lakovi zru nekoliko meseci i za to vreme mogu da apsorbuju vlagu iz vazduha, zbog toga je mogu}e da lakirana povr{ina ostaje zamagljena i beli~asta. Nije poèljno da se vodeni lak nanosi na temperaturama niìm od 15C i kada je vla`nost vazduha ve}a od 70%.
ÛVANJE VODENIH LAKOVA

Vodeni lakovi i impregnanti se ~uvaju na temperaturi vi{oj od 5C i niòj od 35C. Poèljno je da posude sa lakovima budu podignute sa betonske podloge (na paletama) i da su zatvorene. Kada se otvori originalno pakovanje sa vodenim premazom lak i impregnant su izloèni spoljnjem uticaju i postaju pogodni za razvoj gljivica i bakterija. Pojava promene boje (zamu}enje), mirisa i viskoziteta siguran je znak da je lak zaraèn i neupotrebljiv. Ova pojava se moè smanjiti drànjem laka na niìm temperaturama 5 do 10C, a mogu}e je i u lak i impregnant staviti fungicide i baktericide koje preporu~uje proizvo|a~ laka.
ODR@AVANJE DRVETA LAKIRANOG VODORAZREDIVIM PREMAZIMA

Stolarija se o~isti blagim rastvorom PH neutralnog te~nog deterdènta, na koji se posle su{enja nanosi sredstvo za za{titu od vode i UV zraka. Sredstvo za za{titu se naj~e{}e izra|uje od neutralnih silikona ili neoprenskih zaptiva~a (zbog svoje vodoodbojnosti). Stolarija se ~isti i {titi 1 do 2 puta godi{nje. Za{titu drvenarije ne bi trebalo vr{iti na temperaturama niìm od 15C i u vreme direktne izloènosti sun~evoj svetlosti.
januar 2008.
Srebrenica
Formirano Udruènjeklaster {umarstva i drvoprera|iva~a DRINADRVO

Polovinom pro{le godine osnovano je Udruènje/klaster {umarstva i drvoprera|iva~a regije Srebrenice, Bratunca i Mili}a DRINADRVO. Udruènje je nastalo iz potrebe same industrije i kao rezultat serije radionica, konferencija, diskusija i studijskih putovanja organizovanih od strane UNDP/SRRP, a kao podr{ka stvaranju produktivne i odrìve drvne industrije. ^lanovi Udruènja su poslovni subjekti aktivni u drvoprera|iva~koj delatnosti sa podru~ja op{tina Srebrenica, Bratunac i Mili}i. Firme imaju {irok spektar proizvodnih aktivnosti u okviru drvoprerade (pilane, proizvodnja rezane gra|e, proizvodnja stolarije, elemenata, briketa i ostalih finalnih proizvoda od drveta). Po~etni period je obeleèn radom na registraciji Udruènja i analizom {umarstva i industrije prerade drveta. Kreirana je baza podataka kao osnov za dalje i dublje analize. Klaster je svoju misiju, vizije i ciljeve prezentovao na dva privredna sajma, u Srebrenici i Bratuncu. Misija Udruènja je da objedinjavaju}i sve relevantne faktore u oblasti {umarstva i drvoprerade, putem pruànja usluga u obezbe|enju informacija, poslovnih kontakata i predstavljanja klastera, doprinese boljoj konkurentnosti sektora uz primenu savremenih tehnolo{kih i ekolo{kih principa uz otvaranje mogu}nosti za kreiranje novih radnih mesta sa jednakim {ansama za sve. Pravilnim menad`mentom i usvajanjem evropskih standarda u {umarstvu i drvnoj industriji ste}i }e se razvijeni pristupi koji vrednuju i {tite funkciju {uma sa aspekta za{tite okoline i biodiverziteta.
Pobolj{anje produktivnosti u {umarstvima i drvo prera|iva~kim preduze}ima }e rezultirati otvaranjem novih radnih mesta. Razvojem {umarstva i industrije prerade drveta kao strate{kih grana privrede op{tina Srebrenice, Bratunca i Mili}a }e se pospe{iti socio-ekonomski razvoj ~itave regije. Planirano je da Udruènje svojim ~lanovima pruì obilje usluga koje }e rezultirati i boljom regionalnom saradnjom u oblasti {umarstva, prerade drveta i proizvodnje name{taja. Ima najava da }e ~kanovi klastera DRINA-DRVO u~estvovati na 4. SABORU DRVOPRERA\IVAÂ i na regoionalnoj konferenciji o klasterima koji }e se odràti na Tari od 13. do 16. marta ove godine.
Udruènje/klaster DRINADRVO, kontakt: Nenad Medi} Srebreni~kog odreda bb, Dom kulture, 75430 Srebrenica tel/fax: 99 387 (0)56 440-180 i GSM: 99 387 (0)65 802-427 e-mail:medicn@teol.net
Prijedor
Ambiciozni ciljevi klastera DRVO-PD

Udruènje, odnosno klaster DRVO-PD iz Prijedora postoji vi{e od dve godine, a ima 23 aktivna ~lana. Sa ambicijom da postane najja~e poslovno udruènje drvoprera|iva~a na podru~ju severozapadnog dela Republike Srpske i BiH kao i da bude prepoznatljivo po stepenu razvoja drvne industrije i kvalitetu finalnih proizvoda od drveta, ovo udruènje/klaster je u protekloj godini imalo niz aktivnosti me|u kojima izdvajamo izradu strategije razvoja drvne industrije u okviru strategije razvoja op{tine Prijedor. Ovaj klaster izdaje svoj INFO BILTEN u ~ijoj smo elektronskoj formi pro~itali o aktivnostima udruènja u pravcu prilago|avanja obrazovanja potrebama lokalne privrede. Inicijativa za uvo|enje razreda za obrazovni profil stolar nije urodila plodom i pored podr{ke udruènja, lokalnih firmi, ministarstva i {kole. U obrazloènju za neuspeh se navodi slab odziv osnovaca za upis na zanatska zanimanja, lo{a promocija, ali i nepo{tovanje usvojene politike upisa u~enika u srednje {kole. Ina~e, osnovni ciljevi postojanja udru|enja/klastera DRVO-PD su poslovno povezivanje, edukacija, razmena informacija i unapre|enje poslovanja i uslova za preduze}a i preduzetnika koji se bave preradom drveta i proizvodnjom name{taja. U tom smislu ova asocijacija privrednika je otvorena za saradnju sa privrednicima i sli~nim asocijacijama iz regije, pa je u septembru pro{le godine imala radnu posetu Drvno-tehnolo{kom udruènj u Zadru. O ovoj poseti kao i o u~e{}u na sajmovima i drugim aktivnostima klastera DRVOPD vi{e informacija moète pro~itati na njihovom sajtu. O~ekujemo njihovo aktivno u~e{}e na 4. SABORU DRVOPRERA\IVAÂ u okviru koga }e biti odràna i regionalna konferencija o klasrerima u preradi drveta. Tako|e o~ekujemo da se i ove godine ~lanovi klastera DRVO-PD pretplate na ~asopis DRVO-tehnika.
Udruènje/klaster DRVO-PD Prijedor, Zanatska bb, Prijedor tel: 99 387 (0)52 241600, fax: 99 387 (0)52 241601 www.drvo-pd.com, e-mail: drvo-pd@prijedor.com
januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
83
E] godinama postoji te`nja da se svojstva drveta kao inènjerskog materijala pobolj{aju, da se smanji njegova anizotropija i ostala nepoèljna svojstva i u tom smislu da se razvijaju novi proizvodi na bazi drveta i raznih polimera.
Modifikacija drveta
PI[E: prof. dr Vladislav Zdravkovi}
ju se protokoli i reìmi za razli~ite aplikacije. Mikrotalasna energija se koristi za relaksaciju naprezanja u trupcima koje su prirodna posledica rasta, za ubrzavanje su{enja tvrdih li{}ara i pobolj{anje impregnacije drveta. Ostala fizi~ka i tehnolo{ka svojstva drveta su tako|e pobolj{ana. Pove}ana propustljivost smanjuje sprovodljivost toplote, (bolja toplotna izolacija), smanjuje bubrenje i utezanje drveta, pobolj{ava akusti~na svojstva drveta (bolja izolacija), pobolj{ava tehnolo{ka svojstva drveta i skara}uje vreme su{enja. Jedan od reìma za Daglasovu jelu je: MW snaga od 54-57 kW, brzina konvejera 1,5-2,5 cm/sec pri ~emu je potro{nja MW energije 117 kWh/m3.
Nova vrsta kompozita na bazi drveta zasnovana je na tehnologiji ekspandiranja drveta putem mikrotalasa, impregnacije lepkom i otvrdnjavanja lepka pod pritiskom. Promenom reìma tretmana mikrotalasima i pa`ljivim izborom lepka, mogu}e je proizvesti kompozit na bazi drveta koji potpuno odgovara zahtevima naru~ioca. To je patentirana tehnologija koja nosi naziv Vintorg. Vintorg li~i na prirodno drvo, ali ima ve}u ~vrsto}u, pove}anu trajnost, ujadne~enija svojstva, bolju dimenzionu stabilnost i otpornost na napad gljiva i insekata. Ovaj proizvod omogu}ava efikasnije kori{}enje drvnih resursa, pobolj{avanjem karakteristika manje vrednog drveta.
Tretman mikrotalasima za ubrzanje su{enja tvrdih li{}ara

Istraìvanja na drvetu eukaliptusa pokazala su da se posle tretmana sirovog drveta mikrotalasima znatno skra}uje vreme su{enja i nestaje potreba za kondicioniranjem. Tretman mikrotalasima drveta eukaliptusa (Eucalyptus obliqua) skra}uje vreme su{enja 5-10 puta u odnosu na konvencionalno su{enje vla`nim vazduhom. Za drvo eukaliptusa preseka 28x90, 45x90 i 90x90 cm po~etne vla`nosti 60-70%, posle mikrotalasnog tretmana vla`nost je pala na 20-35%. Reìm tretmana je bio: frekvencija 0,922 GHz, snaga generatora 7,5-54 kW i brzina pomera 5,314 mm/sec. Pove}anje propustljivosti tretiranog drveta po popre~nom preseku umanjuje opasnost od pojave gre{aka su{enja kao {to je kolaps. Potro{nja MW energije za pripremu drveta za konvencionalno su{enje je 80-160 kWh/m3. Skra}enje trajanja su{enja u odgovaraju}em iznosu smanjuje tro{kove, potreban prostor, energiju i radnu snagu, dok se procenjena koli~ina najkvalitetnije osu{enog drveta pove}ava za oko 5%.
Tretman mikrotalasima za pobolj{anje impregnacije drveta

Lo{a propustljivost mnogih vrsta drveta onemogu}ava pravilnu potpunu impregnaciju. Istraìvanja na drvetu Hrasta (Quercus robur) i raznih vrsta Eukaliptusa (Eucalyptus muelleriana, Eucalyptus regnans, Eucalyptus obliqua) ukazuju na to da se sr`ni zraci razaraju pod dejstvom brzog generisanja vodene pare u polju mikrotalasnog zra~enja. Tanji }elijski zidovi tkiva sr`nih zraka u kombinaciji sa manjom zateznom ~vrsto}om drveta u tangencijalnom smeru nego u radijalnom, dovode do stvaranja mikropukotina u radijalnom/uzdu`nom smeru. Impregnacija CCA rastvorom oblica eukaliptusa pre~nika 60-100 mm (koja treba da pokaè razliku u propustljivosti za te~nosti), pokazala je potro{nju od 340/400 L/m3 kod tretiranog drveta u pore|enju sa 64 L/m3 kod netretiranog drveta. To prakti~no zna~i da se drvo tretirano mikrotalasima moè impregnisati kreozotom po celom popre~nom preseku, bez dodatnog pritiska, uz potro{nju kreozota od 119-169 kg/m3.
Mehani~ka svojstva materijala Torgvin

Torgvin je drvo modifikovano u sna`nom MW elektri~nom polju. Mikrotalasna modifikacija drveta dovodi do smanjenja svih mehani~kih svojstava. Iznos smanjenja mehani~kih svojstava zavisi od intenziteta mikrotalasnog zra~enja (MW), brzine kretanja konvejera i trajanja ekspozicije. Pove}anjem snage zra~enja menjaju se i MOE (modul elasti~nosti) i MOR (modul loma).
Kako mikrotalasi deluju na drvo?

Tretman drveta mikrotalasima jakog intenziteta dovodi do promena u strukturi drveta. Unutar drveta, mikrotalasna energija se pretvara u toplotu koja generi{e vodenu paru pod pritiskom unutar }elija drveta. ]elije radijalnog parenhima imaju tanje }elijske zidove u pore|enju sa }elijama osnovnog tkiva drveta (traheide, vlakna libriforma i sudovi). Usled visokog unutra{njeg pritiska pomenute }elije radijalnog parenhima koje imaju tanke zidove se razaraju, {to stvara mikropukotine koje formiraju puteve za lak transport te~nosti i njihovih isparenja. Na taj na~in drvo postaje znatno propustljivije za te~nosti i gasove. Tretman mikrotalasima proizvodi pove}anje propustljivosti od nekoliko hiljada puta u radijalnom i longitudinalnom smeru, u odnosu na netretirano drvo. Menjanjem i pode{avanjem inteziteta mikrotalasnog zra~enja mogu}e je kontrolisati broj mikropukotina, njihove dimenzije i distribuciju. Na taj na~in stvara-
Potro{nja energije
Potro{nja elektri~ne energije za proizvodnju Torgvin-a varira od 120 do 300 kW/m3 u zavisnosti od zahtevanog stepena modifikacije, vrste drveta, gustine i vla`nosti drveta.
Vintorg tretirano drvo

Vintorg se proizvodi od modifikovanog drveta Torgvin njegovom impregnacijom lep-
Reìm su{enja Proizvod Mikrotalasni tretman

Temp. (C0) (%)
Po~etna Va(%) 60 - 70
Kona~na Trajanje su{enja Va(%) 8 - 12 7 dana
Ubrzanje su{enja 4 - 5 puta
Parket 28 x 92 mm Gra|a 28 x 92 mm Gra|a 90 x 90 mm
Modifikovana jedna strana lestvice Modifikovan ceo popre~ni presek Modifikovan ceo popre~ni presek
45
45 - 55
70
50
60 - 70
8 - 12
4 dana
10 puta
45
63 - 70
60 - 70
8 - 12
42 dana
84
DRVOtehnika 17/2008
januar 2008.
Vintorg
kom i otvrdnjavanjem lepka u presi. Vintorg je modifikovano drvo koje je po mehani~kim svojstvima sli~no lameliranoj drvnoj gra|i (LVL). Vintorg ima slede}e prednosti: Dobra mehani~ka svojstva (u pore|enju sa LVL); O~uvanu prirodnu boju i teksturu; Dobru dimenzionu stabilnost; Koristi se drvo manje komercijalne vrednosti; Proizvodnja je znatno jednostavnija i jeftinija u pore|enju sa LVL tehnologijom. Mehani~ka obrada gotovog materijala.
Zaklju~ak
Istraìvanja modifikacije drveta pomo}u mikrotalasa (MW) pokazalo je selektivnu modifikaciju razli~itih anatomskih elemenata drveta (sr`nih zraka) i formiranje velikog broja uzanih otvora u radijalno/uzdu`noj ravni. Broj i veli~ina nastalih otvora mogu se kontrolisati. Takav tretman drveta naziva se Torgvin i pove}ava njegovu propustljivost u radijalnom i uzdu`nom smeru. Tako tretirano drvo stvara osnovu za mnoge industrijske primene: brzu impregnaciju li{}era i ~etinara, ubrzanje su{enja drveta, dobijanje novog modifikovanog materijala pod patentiranim nazivom Vintorg.
Tehnolo{ki proces proizvodnje Vintorg

Tehnolo{ki proces modifikovanog drveta Vintorg obuhvata slede}e operacije: Modifikaciju drveta mikrotalasima: MW instalacija se kori-
sti da pove}a propustljivost sr~evine i smanji sadràj vlage sa 30-40% na 10%. Natapanje lepkom: sluì za impregnaciju lepkom u hladnom kupatilu pomo}u popre~nog transportera. Predpresovanje: sluì za uklanjanje vi{ka lepka posle impregnacije. Vrelo presovanje: sluì za otvrdnjavanje lepka i formiranje popre~nog preseka.
Ovde ne treba izgubiti iz vida da je tretman drveta sna`nim mikrotalasima u svojoj osnovi destruktivan i da je potrebno napraviti posebne reìme za odre|ene namene kako bi se promene u strukturi drveta dràle u èljenim granicama. Tretman drveta mikrotalasima prvenstveno treba kombinovati sa metodama impregnacije drveta bez pritiska i u kombinaciji sa polimerima. I
Autor ovog teksta je vanredni profesor na [umarskom fakultetu u Beogradu
januar 2008.
ACIMALL SE U PROTEKLOJ GODINI NAJVI[E BAVIO PROFESIONALNOM OBUKOM

Udruènje proizvo|a~a ma{ina i alata za drvnu industriju ACIMALL okuplja 217 italijanskih proizvo|a~a, odnosno 90% ukupne italijanske proizvodnje sa 12 hiljada zaposlenih, proizvodnjom vrednom 1,82 milijardi eura i udelom u izvozu od 82% u 2006. godini. U bilansu za 2007. godinu istaknut je veliki broj pozitivnih indikatora, ne samo po pitanju finansijskih rezultata, ve} i u vezi sa razvijanjem obuke i promotivnih operacija za industrijske operatere {irom sveta. To je jedinstven primer neprekidnog i organizovanog bavljenja profesionalnom obukom u svetu, bio je komentar Paola Zanibona, direktora Accimall-a, prilikom objavljivanja ~etvrtog CD-a nakon dve godine rada i upotpunjavanja kolekcije od 4 CD-a i odgovaraju}ih bro{ura koji nude detaljan pregled svih proizvodnih procesa za drvo i proizvoda na bazi drveta. Drugim re~ima, ovo je veoma jasna prezentacija proizvodnih procesa za name{taj, vrata, stolice, podove ili bilo koje druge vrste industrijskih proizvoda na bazi drveta. Modeli obuke dodao je Zanibon koji su podeljeni po segmentima industrije (primarna operacija, panel plo~e, puno drvo i zavr{na obrada), }e sigurno biti od koristi onima koji se bave ovim procesima, kao i nastavnicima i trenerima koji {irom sveta moraju da prenesu specifi~ne ve{tine i znanja. Desetog decembra je jedan kamion oti{ao iz Milana za Novosibirsk, u Rusiji, sa drugim delom ma{inerije za opremanje tehni~ke radionice [kola broj 50 u ovom sibirskom gradu. Tehnologija koju nude italijanske kompanije, a koordini{e udruènje, }e pretvoriti ovaj institut u referencu za drvnu obuku iza Urala, u regiji koja je bogata sirovinama koje }e sve vi{e da budu obra|ivane lokalno. Tokom prvih meseci ove godine nove NC ma{ine }e biti isporu~ene u Bangalor, Indija za opremanje AWTC-a (centra za profesionalno usavr{avanje u sektoru drvne industrije), zajedni~ko ulaganje u obuku koje uklju~uje Accimal, Ice (Italijanski institut za spoljnu trgovinu) i IWST (Institut {umarskih nauka i tehnologije). U potkontinentu, obrada drveta prelazi u pravi industrijski proces od ru~nog procesa: instalirane ma{ine odgovaraju novim potrebama obuke, nastavljaju i {ire projekat koji je ve} pruìo profesionalnu obuku za vi{e od 13 hiljada inìnjera za 4 godine; ovo je izuzetan doprinos industiriji u sve ve}em porastu u ovoj velikoj zemlji. Za vi{e informacija, Luca Rossetti tel. +39 02 89210200, rossetti@acimall.com
SAJAM XYLEXPO 2008. ]E OBORITI SVE REKORDE

Inovacije koje pripremamo za slede}u izlo`bu dvogodi{njeg sajma drvne tehnologije i name{taja Xylexpo koji }e se odràti od 27. do 31. maja 2008. godine u Milanu privla~e pa`nju ljudi iz ove grane industrije {irom sveta. Prvi podaci u vezi sa sajmom Xylexpo NEW 2008. su sasvim jasni: do 15.12.2007. godine 700 izlaga~a je ve} rezervisalo preko 70 hiljada kvadratnih metara izlo`benog prostora, {to je znatno vi{e nego u ovo vreme pre dve godine. Ovaj odli~an rezultat se odnosi i na italijanske izlaga~e (njih 470 je rezervisalo 51 hiljadu kvadratnih metara sajamskog prostora), a me|unarodne kompanije, sa 230 izlaga~a su rezervisale preko 19 hiljada kvadratnih metara. Ve} ove brojke nam govore da je povr{ina koja je dodeljena me|unarodnim izlaga~ima prema{ila onu iz 2006. godine kada su kompanije iz inostranstva zauzimale 16.951 kvadratnih metara. Sli~no ovome, italijanski izlaga~i }e u velikoj meri da nadma{e brojku od 56.185 kvadratnih metara iz 2006. godine. Uvo|enje kategorije novih proizvoda podràva ovaj rezultat, uklju~uju}i i komponente, prate}e sirovine i materijale za industriju name{taja. Ve} imamo zna~ajne brojke, pet meseci pred zvani~no otvaranje sajma Xylexpo NEW, kaè Paolo Zanibon, generalni sekretar sajma. Predstoje}i doga|aj }e jo{ jednom da dokaè globalnu ulogu na{e dvogodi{nje izlo`be: nakon rekordnog broja posetilaca iz celog sveta 2006. godine, koji su ~inili 51% od ukupnog broja, imamo jo{ ve}i udeo me|unarodnih kompanija koje su izabrale sajam Xylexpo NEW da prikaù svoje novitete i vide se sa svojim partnerima. Uvereni smo da }e izlo`ba 2008. godine da uzdrma mnoge rekorde, {to je rezultat velikog broja novih ideja koje primenjujemo, od usredsre|ivanja na primarne operacije do uvo|enja sirovina i polugotovih materijala, da napomenem samo neke od njih. U pore|enju sa 2006. godinom dodaje Zanibon ove godine imamo jo{ jednu halu, broj 14 u koju smo smestili tehnologiju za primarne operacije I ve} je rasprodata! Sada usvajamo sve neophodne strategije da pruìmo priliku onima koji èle da posete na{u izlo`bu na sajmu u Milanu. [to se ti~e razli~itih kategorija proizvoda prikazanih na sajmu Xylexpo NEW, kompanije pokazuju veliku potra`nju za onima iz obrade punog drveta. Oni su ve} zauzeli najve}i deo prostora na raspolaganju u halama od 6-10. Tako|e stalno primamo rezervacije za hale za obradu panel plo~a. S obzirom na ove podatke, velika je potra`nja za pro{irenjem izlo`benog prostora. Nekoliko zna~ajnih primera: Scm Grupa zauzima 6.400 kvadratnih metara; 2.800 BIESSE, kao i Homag Grupa, preko 1.100 za Weinig. Sajam Xylexpo NEW je datum koji niko ne sme da propusti. A ove brojke to dokazuju
Xielxpo New - 27. do 31. maja 2008. Fiera Milano-Paviljon RHO Informacije: www.xylexpo.com, info@xylexpo.com CEPRA Centro Promozionale Acimall SpA, tel. +39 02 89210200
27. do 30. mart 2008. Expo izlo`beni centar u Atini, Gr~ka

Tri meseca pre otvaranja MEDWOOD 2008. postaje glavni doga|aj na balkanskom trì{tu drvne industrije. Poznate robne marke iz Gr~ke i celog sveta su se ve} prijavile za ovaj doga|aj. Ova izlo`ba industrije drveta i name{taja za Balkan i jugoisto~nu Evropu bi}e organizovana po drugi put, a odràva se od 27. do 30. marta 2008. u najmodernijem izlo`benom centru Gr~ke, Expo Atina. MEDWOOD je stekao veliki ugled u svetu industrije drveta i name{taja {to dokazuje ~injenica da }e izlo`beni prostor biti dupliran, bi}e odràn na vi{e od 35.000 m2, a pove}an je i broj izlaga~a koji obuhvata vi{e od 200 kompanija. Poznate robne marke sa gr~kog i evropskog trì{ta u~estvuju po prvi put na ovom sajmu u Gr~koj i pokazuju da MEDWOOD zauzima vode}e mesto. Posetioci MEDWOOD-a }e imati prilike da se informi{u o svim novi proizvodima i me|unarodnim trendovima u drvnoj i industriji name{taja. Lista izlo`benih artikala uklju~uje delove name{taja, polugotove proizvode, drvnu ma{ineriju, proizvode od drveta, podove kao i druge kategorije sa trì{ta drvne gra|e i name{taja. Treba naglasiti da je veliki uspeh MEDWOOD-a 2008. poja~an ~injenicom da su ~uveni trgovinski sajmovi ZOW Pordenone i Samulegno sponzori ove izlo`be zajedno sa glavnom me|unarodnom prevoznom kompanijom PRODOS. MEDWOOD se tako|e organizuje pod pokroviteljstvom gr~kog Ministarstva za razvoj i Generalnog sekretarijata za privredu. Informacije: www.medwood.gr, ad@medwood.gr Organizator AG COMMUNICATIONS 19 Protopapadaki street, 1147 Athens, Greece tel. +30 210 2930 706, fax. +30 210 2139 968
86
DRVOtehnika 17/2008
januar 2008.
drveta pripada svim vremenima i svim kulturama. Drvo je materijal uvek pristupa~an i lak za obradu. Upotrebljava se za oblikovanje mnogih predmeta neophodnih u svakodnevnom ìvotu, za gradnju ku}a, mostova, svih vrsta name{taja, raznog posu|a i alata, kao i svih vrsta prevoznih sredstava. Njime su se tako|e sluìli i za izradu kultnih predmeta i umetni~kih dela. Na svim meridijanima i u svim vremenima javlja se ista tendencija - da se funkcionalni predmeti ukrase. To ukra{avanje moè biti na nivou manje - vi{e uspele doma}e radinosti, a moè imati sve kvalitete umetni~kog zanata ~ak vrhunskog dometa.
BRADA
Drvo je lako podlo`no propadanju. Kao svuda prisutan i jeftin materijal, o njemu je najmanje vo|ena briga. Zato su u svim kulturama, pa i u na{oj, najmalobrojniji sa~uvani predmeti od drveta iz na{eg srednjevekovnog perioda. Na istorijski izuzetno izloènom Balkanu sa~uvani predmeti od drveta prava su retkost. Zbog toga, na osnovu sasvim slu~ajno sa~uvanih predmeta iz srednjeg veka, gotovo je nemogu}e pratiti hronolo{ki razvoj umetni~ke izrade predmeta od drveta u srpskoj srednjevekovnoj umetnosti. Rana slovenska materijalna kultura poznata je po obimnoj upotrebi drveta i izradi raznih predmeta. Drvo je kori{}eno kao gra|a za ku}e, hramove, la|e i mostove, prevozna sredstva, name{taj, alat i predmete svakodnevne upotrebe. Iz najranijih vremena ima podataka da su izra|ivani predmeti od umetni~kog zna~aja naro~ito pri oblikovanju delova reprezentativnih ku}a, hramova i reljefa kultnog karaktera. Na àlost, i pisani podaci i arheolo{ki nalazi vezuju se, za sada, za Zapadne i Isto~ne Slovene dok za Ju`ne Slovene podataka skoro uop{te nema. Jedini pisani podaci o mogu}em postojanju umetni~ke obrade drveta na Balkanu daju Jovan Egzarh, bugarski pisac s kraja IX i po~etka X veka i bugarski episkop Kozma u X veku. Opisuju}i palatu bugarskog cara Simeona u Preslavu, Jovan Egzarh isti~e lepotu obrade zidova: Kamenom i drvetom ispisani, a Ko-
zma pominje postojanje idola u kamenu i drvetu kod Ju`nih Slovena. Na teritoriji Balkana i prostoru biv{e Jugoslavije, na ve} istraènim lokalitetima iz tih ranih vremena nisu do sada na|eni ni predmeti od drveta, niti ima verovatno}e s obzirom na klimu, da se drvo ma gde sa~uvalo. Zbog toga o glavnim karakteristikama ovog starog slovenskog stvarala{tva na Balkanu mogli bismo suditi samo po analogijama, uzimaju}i u obzir na|ene primerke kod Zapadnih Slovena i u izvesnoj meri koriste}i se lingvisti~kim podacima. Kod nas i kod Rusa re~ balvan ili bolvan sluìla je kao pojam za kip boànstva, a kod Poljaka re~ balwan zna~i idol, boìca. Taj pojam postoji i danas u na{em jeziku {to dokazuje predpostavku da su slovenski paganski idoli imali oblik jedva obra|enog debla (balvana). Pore|enja radi, ranoanti~ke figure boginja, tzv. Ksoane (od gr~kog glagola ksein {to zna~i tesati) li~ile su na par~e stuba, odnosno balvana. A da su Ju`ni Sloveni imali neku vrstu hramova i idola dokaz je ve} navedeni tekst episkopa Kozme, a u izvesnoj meri i kazivanja Domentijana, |aka Svetog Save. Domentijan, koji je bio usko povezan sa tada{njim srpskim dvorom i srpskom vlastelom, opisuju}i rad Stefana Nemanje na u~vr{}ivanju hri{}anstva u svojoj novoosnovanoj dràvi, tvrdi da je on ru{io paganske hramove i obarao balvane (idole), a na njihovo mesto postavljao crkve i ikone.
Drvo kod Srba

Kombinuju}i ove podatke sa lingvisti~kom gra|om, a koriste}i se analogijama i iz drugih slovenskih zemalja, moèmo sa dosta verovatno}e predpostaviti da je izrada umetni~kih predmeta od drveta kod starih Srba imala odre|ene tehni~ke i stilske osobine. Naime, da je pri oblikovanju drveta uvek ostajao vidan osnovni materijal - drvo, odnosno balvan, {to bi zna~ilo da je drvo kao materijal zadràlo svoj osnovni kvalitet i kao takvo sudelovalo u gotovoj celini. Da su se slovenske tradicije u obradi drveta sa~uvale sve do u pozni srednji vek i da su ìvele duè, uporedo sa delima, nastalim pod vizantijskim uticajem, dokaza imamo u pi-
januar 2008.
Materijalna kultura ju`nih Slovena
Srpski srednjevekovni name{taj

PI[E: dr Sr|an @iki}
sanim izvorima. U jednom dubrova~kom ku}nom inventaru pominje se Capsella una slavonica (sanduk, {krinja slovenska), iz 1281. godine, koja je sigurno pripadala ku}nom name{taju, nastalom pod uticajem starih slovenskih tradicija obrade drveta. Kao specifi~na, ona je dobila oznaku slovenska. O~igledno se razlikovala (sigurno obradom) od tada{njih romanskih ili vizantijskih kov~ega {krinja. Iste te godine 1281. u spisku imovine ro|aka Stefana Nemanje - ùpana Dese i njegove majke (biv{e srpske kraljice), pominje se {est capsella u kojima je bio sme{ten najve}i deo te imovine. Za dve od njih se izri~ito kaè da su bile ukra{ene religioznim predstavama, {to je gotovo sigurno da su bile ura|ene pod novim vizantijskim uticajem. vi{e nema. Me|utim, ova ~injenica jednostavna i logi~na, nije uvek prihvatljiva u odnosu na name{taj. Naime, upravo u name{taju nalaze se tipovi bez odre|enih stilskih specifi~nosti, koji su u upotrebi stole}ima jer poseduju ~esto najracionalniju formu. Tako se pojavljuje jedan isti stilski neodre|en primerak name{taja na likovnom izvoru kroz duì istorijski period. Prema tome, jednostavne {krinje, sedi{ta, klupe ili stolice koji se javljaju kroz ~itav period Srednjeg veka na ìvopisu, ne moraju biti bez realne osnove u ìvotu u svako vreme kad se javljaju, a njihove ponovne pojave u pojedinim tipovima mogu se prihvatiti kao da su imali realne osnove u stvarnosti. kao leàj kod plemena lovaca i nomada u docnijem stupnju razvitka. Nu`da da se izdigne iznad tla zbog vlage, hladno}e, insekata ili glodara naterala je primitivnog ~oveka da razmi{lja i plod toga bila je postelja. U svakom slu~aju to bi, osim pronalaska oru`ja, oru|a za rad i glinenih posuda, trebalo da bude dokaz o te`nji za vi{im stupnjem materijalne kulture. venim postoljima koja su se postavljala pored zidova, a koja su zatim postala glavnim delom name{taja u slovenskoj ku}i. Ta drvena postolja javljaju se od desetog veka u izvorima sa nazivom odrb, dakle naziv tako star kao {to su stari nazivi loà, postelja i sto. Naziv odar u smislu drvenog name{taja pominje se u besedi pape Grgura, u slovenskoj legendi o Sv. Vaclavu, u Kijevskom letopisu, i td. Svi ti pomeni pokazuju da je odar s posteljom bio ~est u sobama starih Slovena.
Leàj kod starih Slovena

Nisu retki izvori koji pokazuju da su stari Sloveni imali i upotrebljavali svoj krevet, odnosno ODAR. Re~ odar ozna~ava uzvi{enje iznad zemlje, napravljeno od drveta. Po istraìvanjima L. Niderlea posle ognji{ta i pe}i najzna~ajnije mesto u ku}i bilo je oduvek leì{te, koje je kod starih Slovena dugo bilo primitivno. Slovenski narodi spavali su u po~etku prosto na zemlji ili pored zida na banku od zemlje {to je prona|eno u iskopinama kod Kijeva i Pan~eva. Takve bankove pominje istori~ar Dlugo{ za stare Poljake. Staroslovenski naziv STO je star i ima prvobitno zna~enje klupice, odnosne odra. U po~etku je zna~io meste na kome se prostirala postelja, a od X do XIII veka javlja se u smislu leì{te, banka, klupice na kojima se sedelo ili spavalo. Ali ve} pred kraj mnogoboà~kog vremena po~eli su u istaknutim ku}ama kasnije i u obi~nim zamenjivati stare bankove od zemlje niskim dr-
Leàj kod Srba

Govore}i o kulturi stanovanja u srednjevekovnoj Srbiji, Jire~ek navodi da se u ku}ama kralja, vlastele i seljaka spominje redovno odar sa mekom posteljom, koja se ~esto no}u samo prostirala po zemlji. Me|utim, kako pored pisanih izvora ne postoje i likovni, to }emo se dalje koristiti podlogama i likovnim predstavama iz srednjeg veka kao {to su freske, ikone i minijature. Na freskama se vrlo osetljivo razlikuju vrste leàja prema du{tvenoj podvojenosti i pokazuje kako su oblik leàja i njegova oprema bili uslovljeni ekonomskim mogu}nostima onih koji su ih upotrebljavali. Prema likovnom izvoru mogu se utvrditi tri VRSTE LE@AJA: rogozina, postelja i odar s posteljom. Ta kategorizacija po tipovima leàja ujedno odgovara i ekonomsko
Vrste name{taja
Otkada se po~elo sa izradom fresaka na terenu srednjevekovne Srbije pa do kraja XVI veka, stalno se nailazi na odre|ene vrste name{taja, koje tokom vremena menjaju oblik i detalje. Naj~e{}e se u tom periodu javlja SEDI[TE sa odgovaraju}im podno`nikom (supedaneumom), zatim mali pisa}i RADNI STOÎ], ne{to re|e STO i LE@AJ, dok se ORMAN, kao vrlo redak primerak name{taja u srednjem veku, na freskama uop{te ne nalazi. Treba ista}i ~injenicu da prikazani name{taj na nekom ìvopisu nije nikada slu~ajan. On nema samo dekorativnu funkciju niti je prikazan samo radi kompozicije, ve} se uvek nalazi u odre|enim temama kao njen neophodni element, sa isklju~ivo funkcionalnom ulogom. Suo~en sa uslovima ìvljenja, ~ovek je nastojao da ih pobolj{a. @elja i potreba za izvesnom udobno{}u ispoljavana je i kod pravljenja leàja. Koà i mek{a ìvotinjska krzna bila su upotrebljavana
Name{taj na freskama
Prilikom skupljanja podataka o freskama kori{}en je ìvopis sa terena Srbije, Makedonije i Crne Gore - delova teritorije srednjevekovne Srbije. Prvo je izvr{ena sistematizacija name{taja prema vrstama i hronolo{ko sre|ivanje od kraja XII veka do polovine XVI veka. Ovako sre|en materijal pomogao je da se utvrdi najranija pojava pojedinih vrsta name{taja i da se prati njihov razvitak. Kasnijom detaljnijom sistematizacijom uz izostavljanje {ablonskih re{enja kod slikanja ìvopisa dobile su se manje hronolo{ki odre|ene stilske ili tipske grupe, na osnovu kojih je bilo mogu}e donositi zaklju~ke i lak{e vr{iti pore|enja. Prikazani predmet ima nekad samo u odre|enom periodu izvornu vrednost i to samo onda kada se najranije pojavljuje. Kasnije on se javlja silom tradicije i likovnog {ablona i na taj na~in produùje samo svoj likovni ìvot dok ga u stvarnosti
Tekst preuzet iz monografije Srpski srednjevekovni name{taj ~iji je autor dr Sr|an @iki}. Knjigu je izdala Zadu`bina Andrejevi}, a sponzor je preduze}e TOPLICA DRVO.
Smrt Nemanje Sopo}ani, XII vek
januar 2008.
DRVOtehnika 17/2008
89
bolnici koju je osnovao Kralj, treba da stoji 12 odra moè se odnositi samo na odrove od drveta, a svakako ne na meki deo name{taja. Sam ODAR je konstruktivni deo leàja na koji se stavlja meka postelja. Prema naslikanim primercima sa fresaka i ikona, odar je bio u obliku izduènog pli}eg sanduka na ~etiri noge, koje su pri dnu imale pro{irenu bazu u obliku zarubljene piramide. Odar prikazan na fresci bez izuzetka je
rezbarenim ukrasima du` ivica samog leàja. Taj leàj odnosno odar je bez meke postelje, jer se po tradiciji, mo{ti svetaca ili mu~enika postavljaju na drvenu povr{inu odra. Prema srednjevekovnim likovnim izvorima, vizantijskim i evropskim minijaturama, zna se za skromnu vrstu odra lake konstrukcije, sastavljenog iz gredica preko kojih se razapinjala tkanina, preplitala uàd ili kai{evi od koè. Prikaz koji bi ovome odgovarao nalazi se
Bogorodica na postelji, Sopo}ani, XII vek
dru{tvenom razvitku onih koji su ih koristili. Rogozina (asura) je bila bez sumnje najskromniji leàj kojim se sluìo ekonomski najslabiji deo stanovni{tva srednjevekovne Srbije, a verovatno i Balkana. Prikaz rogozine na fresci (XIII vek) nalazi se u Sopo}anima u prizoru Nemanjine smrti gde Nemanja leì na rogozini, prostrtoj preko uzdignutog odra (od kamena ili zemlje) . Po re~ima istori~ara Teodosija, Nemanja leì kao jedan od poslednjih i ubogih na rogozini, on koji je nekada bio visoki vlastelin i leào na zlatnoj i mekanoj postelji. I u starim srpskim biografijama ~esto se spominje rogozina kao leàj isposnika i ubogih, {to se u potpunosti slaè sa prikazima na freskama. Dok bedni Lazar u De~anima leì na rogozini koja je na samoj zemlji, dotle je na fresci u Pe}i rogozina postavljena na uzvi{enje od dasaka - neku vrstu odra. Kako se jo{ i danas u nekim krajevima Srbije, Ju`nog Pomoravlja, Metohije i Makedonije upotrebljava rogozina kao leàj, u njenu primenu u Srednjem veku kod nas ne bi trebalo sumnjati. Na rogozini prostrta POSTELJA sigurno je predstavljala vi{i domet u onda{njoj kulturi stanovanja, ali za sada takav prikaz na fresci nije poznat. Postelja se prema pisanim izvorima i freskama, prostrta po drvenom odru, sastojala od neke vrste madraca ili slamarice, gunjeva, prostirki i jastuka. Ona je predstavljala meki deo leàja, a ~esto navo|enje tog prideva u narodnoj pesmi i starim biografijama uz postelju potpuno je logi~no i opravdano. Na fresci ima primera da se postelja prostirala po zemlji kao {to je u sceni ro|enja Hristova u Sopo}anima, gde je ona u obliku izduènog jastuka, izra|e-
nog iz delimi~no dekorisanog tekstila. Taj se jastuk verovatno punio slamom ili suvom travom. Slamnica (slamarica u novije vreme) je pojam koji ~esto sre}emo u srednjevekovnim dokumentima dubrova~kog Arhiva, pa je sasvim mogu}e da su one kao osnova postelje bile ve} rano kori{}ene i u Srbiji. Na{ najstariji letopisac pop Dukljanin u svom Barskom Letopisu, koji je pisan oko sredine XII veka, na tri mesta izri~ito spominje krevet (latinski lectulo), od kojih }u navesti samo jedno: A slavni kralj Dobrosav vlada{e 25 godina, a po{to pade u krevet, umre u svom dvoru u Papratni. U ~etrdesetoj glavi Hilandarskog Studeni~kog tipika, koji su pisani s po~etka XII veka, nare|uje se, pored ostalog, i odrove postaviti bolesnima za leànje i odmor. Nije jasno samo da li odrovi u oba tipika zna~e meke postelje ili drvene odrove, odnosno krevete. Me|utim, u povelji Cara Du{ana manastiru Sv. Arhan|ela kod Prizrena, koja je pisana oko 1348.godine nare|uje se: A u
ûdo sa mo{tima Sv. Jefimije manastir Nikole Dabarskog
pokriven pokriva~em, pa mu gornji deo konstrukcije nije vidljiv. Izgleda da je bio obi~aj pokrivati postelje bogato ukra{enim pokriva~ima, pa se stoga odru sa zanatske i umetni~ke strane nije posve}ivala ve}a pa`nja. êlo odra bilo je uzvi{eno, {to je verovatno postignuto pomo}u drvenih pre~aga. Jedini prikaz odra bez pokriva~a nalazi se u manastiru Nikole Dabarskog kod Priboja, na fresci iz 1751. godine. Na sceni ~udo sa mo{tima Sv. Jefimije vidi se konstrukcija leàja od drvenih stranica sa ~etvrtastim nogama i verovatno
u manastiru Sv. Trojice pljevaljske (po~etak XVI veka), u sceni gde Isus isceljuje oduzetog i tako|e, u Ljubostinji. Takvi kreveti su lake ramovske konstrukcije, sa kratkim nogama, a sama povr{ina za leànje je formirana preplitanjem uèta unakrst, izme|u duìh stranica. Sli~an detalj se nalazi u manastiru Hopovo na istoj sceni iz 1608. godine samo je povr{ina leàja sada od dasaka, a krajevi nogu su u obliku kugle. Pore|enjem tog kreveta sa prethodnim, vidi se napredak u opremi leàja umesto pletenog leàja ili pre-
Isus isceljuje oduzetog, manastir Sv. Trojica pljevaljska, XVI vek
Isus isceljuje oduzetog, manastir Ljubostinja, 1405. godine
90
DRVOtehnika 17/2008
januar 2008.
Isus isceljuje oduzetog, manastir Hopovo
svu~enog tkaninom, sada je povr{ina za leànje od dasaka, {to pove}ava ~vrstinu i trajnost kreveta. Ovakvi pokretni i laki leàjevi su o~igledno bili u upotrebi kod siroma{nog dela stabnovni{tva u srednjem veku. Domentijan u biografiji Sv. Save i Simeuna (Nemanje), spominje jednostavno konstruisan odar; kaè da je Sava sa svojim ocem, smestiv{i ga na odar izme|u dva konja obi{ao Svetu Goru. Takva primena odra traìla je bez sumnje laku konstrukciju, kakva se spominje i prikazuje na fresci. Jire~ek navodi da se u ku}ama dubrova~ke vlastele ve} 1283. godine koristio drveni odar (lectus de ligno). Njegova ~esta pojava na fresci, od XII
veka, pa nadalje, kao i njegovo spominjanje u srednjevekovnim pisanim izvorima dopu{ta pretpostavku da se na srpskom dvoru XIII veka, kao i u domovima vlastele i bogatih trgovaca ve} upotrebljavao odar sa posteljom, dok su naj{iri slojevi stanovni{tva spavali na postelji, razastrtoj po zemlji ili samo na rogozini. Negde u prelaznim godinama izme|u XIV i XV veka, u Pomoravlje su prispele nove skupine slikara iz Makedonije, Bugarske i Soluna, traè}i za{titu i zaradu. To je vreme mladog Despota Stefana kada se mnogo grade zadu`bine Moravske {kole i kada slikari imaju pune ruke posla. Slikari monasi iz Makedonije i ìvopisci iz neke, verovatno lai~ke radionice iz Soluna sa svojim,
mo`da doma}im, saradnicima, obavili su najve}i deo posla i oslikali najreprezentativnije zadu`bine toga vremena. Me|u njima je stigla i jedna skupina slikara koja je ranije pripadala dvorskoj radionici dinastije Mrnjav~evi}a, a koji su bili povezani sa manastirom Zrze u blizini Prilepa. Sa njima je do{ao i slikar Makarije, brat mitropolita Jovana, koji sa svojim pomo}nicima dobija porud`bine 1400. godine. On je po èlji kneginje MILICE, tada monahinje JEFIMIJE, radio ìvopis u crkvi, manastira Ljubostine izme|u 1402. i 1405. godine. Sa~uvane freske svedo~e o sposobnosti majstora Makarija koji se i potpisao na fresci iznad ulaza u naos. Makarije je napravio pravo remek delo u sceni Isceljenje oduzetog u kojoj razigrane forme naslikane arhitekture, po bogatstvu oblika i detalja u enterijeru, stoje uz najlep{a dela ove epohe. Laki drveni krevet na le|ima izle~enog, opleten uàdima samo doprinosi realnosti kompozicije. Prikaz odra s mekom posteljom na fresci XIV i XV veka ne pokazuje neke osnovne, bitne promene u odnosu na ranije. Razlika je samo u opremi postelje i u raznolikosti {ara na pokriva~ima. Zna se da su u XV veku dubrova~ki slikari zlatom slikali ivice pokriva~a za krevete, pa nije isklju~eno da su na taj na~in izra|ivani pokriva~i i za krevete u Srbiji, pogotovu {to je tada trgovina sa Dubrovnikom bila razvijena. Zna se tako|e, da su drvodelje u Dubrovniku bili istovremeno
i slikari, a slikari nisu samo slikali slike i ikone, ve} su svoju delatnost usmeravali i na izradu predmeta za upotrebu, kao {to je izrada i ukra{avanje name{taja, vrata, stolnjaka zavesa i td. Mo`da se ni ìvopisci u srednjevekovnoj Srbiji nisu ograni~ili samo na ìvopis, nego su svojim radom i talentom doprineli i lepoti opreme kraljevskog dvora i ku}a vlastele, {to bi se daljim istraìvanjem u zemlji i van nje, verovatno potvrdilo. Ni srednjevekovne freske Srbije, a ni minijature i ikone ne poznaju prikaz kreveta sa nebom (baldahinom) i zavesama, kako se to navodi u izvorima XIV veka i dalje, za dubrova~ku ku}u, a sli~ne primere nalazimo na likovnim predstavama Dalmacije i Ju`nog Primorja. Ne nalazimo ga ni na likovnim predstavama Vizantije. Odar s jedva vidljivom konstrukcijom i bogatom mekom posteljom ostaje specifi~nost jugoisto~nog dela Evrope, kao i za Vizantiju u srednjem veku. Razlika je samo u tome {to je na ranijim spomenicima konstrukcija odra donekle vidljiva, dok se na kasnijim ograni~ava samo na to da se vide noge odra. Mo`da se pojava leàja s jedva vidljivim odrom ima pripisati uticaju Orijenta gde je meka postelja bila va`niji deo leàja. Tako je sasvim mogu}e da je i u srednjevekovnoj Srbiji bila u upotrebi osobita vrsta kreveta sa odrom i posteljom specifi~nog oblika, kakvog mo`da Zapadna Evropa nije upotrebljavala. I

Drvotehnika br17

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Drvotehnika br17

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DRVO-tehnika

4. SABOR DRVOPRERA\IVA^A Srbije

Po{tujemo Va{ izbor

Direktor, glavni i odgovorni urednik

Dipl. ing. Dobrivoje Gavovi}

GRECON linije za du`insko spajanje drveta

Detalj linije HS 120

Kvalitet koji se tra`i

Obrtni sto linije Ultra

Kratak uporedni pregled tri linije za du`insko spajanje:

traka za dodavanje traka za dodav.

Frekventno regulis. pomak standard Servo regulisan pomak -

Detalj sa sastanka Pododbora za gra|evinsku stolariju

Odr`ana druga redovna godi{nja Skup{tina Agencije za drvo

KLASTER DRVOPRERA\IVA^A SRBIJE

Detalji sa sajma u Valensiji, [panija

Detalji sa Okruglog stola o problemima u preradi drveta i proizvodnji name{taja

Detalji sa Kursa o klasiranju rezane gra|e

ustanova u slu`bi prakse

Prof. dr Ratko Kadovi}, dekan [umarskog fakulteta u Beogradu

Na [umarskom fakultetu u Beogradu sve~ano obele`en jubilej

Pozdravljaju}i prisutne gospodin @ivadinovi} je rekao:

100 godina Udru`enja {umarskih in`enjera i tehni~ara Srbije

duga jedan vek

Na [umarskom fakultetu u Beogradu sve~ano obele`en jubilej

Imenovan novi generalni direktor JP Srbuja{ume

100 godina Udru`enja {umarskih in`enjera i tehni~ara Srbije

Drvna industrija jo{ uvek

PROIZVODI OD DRVETA SPOLjNO TRGOVINSKA RAZMENA

RAZMENA DRVNE INDUSTRIJE ZA PERIOD JANUAR OKTOBAR 2007.

bez razvojne strategije

Zaklju~ci Prvog samita izvoznika

Nesting proizvodnja panela

Za sve informacije molimo obratite se:

BIESSE na Sajmu name{taja u Beogradu

Drvo u konstrukcijama i arhitekturi

U VLADI REPUBLIKE SRBIJE ODR@AN TEMATSKI SASTANAK IZVOZNIKA DRVNE INDUSTRIJE

Vlada tra`i re{enja za

Na BEOGRADSKOM SAJMU od 12. do 18. no me{taja, opreme i unutra{nje dekoracije i M

Ako zaista `elite

promene promenite name{taj

Detalji sa DODELE SAJAMSKIH PRIZNANJA

KOMPAKT MET-GAL, Smederevo

DIPLOMA ZA KVALITETAN PROIZVOD

UMETNI^KA RADIONICA NOVAKOVI], Petrovaradin

Detalji sa DODELE SAJAMSKIH PRIZNANJA

Budu}i izgled magacina

Osamdeset godina rada i razvoja

Studentski radovi su bili izlo`eni i na [umarskom fakultetu

Detalj sa {tanda [umarskog fakulteta Odsek za preradu drveta na Sajmu name{taja

Gu`va na {tandu [umarskog fakulteta na Sajmu name{taja

Detalj sa {tanda [umarskog fakulteta Odsek za preradu drveta

EUROLIGHT saaste ploe

Oplemenjene, furnirane ili lakirane, daju nametaju moderan i sofisticiran izgled.

MASIVNOST DAJE MARKANTAN KARAKTER!

Razgovor sa Oljom Gli{ovi}, direktorkom prodaje u pr

Preuzeto iz ~asopisa Enterijer

AGACIJA - 10 GODINA RADA I RAZVOJA

Na{ sagovornik Jandrija Kanazir,

osniva~ i vlasnik firme KAN-COM iz Nove Pazove

Jandrija Knanazir, osniva~ i vlasnik firme KAN-COM iz Nove Pazove

Sve sli~no, ali ni{ta isto

e-mail: office@arte-del-rovere.com www.arte-del-rovere.com januar 2008.