UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIKI FAKULTET DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

uana Fekete

Novi pristupi metrikim aspektima cikloide i njoj srodnih krivih

- master rad -

Mentor: dr Nevena Pui

Novi Sad, 2012. -1-

-2-

Sadraj

Sadraj ............................................................................................................. - 3 Glava I - Kriva generisana tokom ................................................................... - 7 1.1. 1.2. 1.3. Uvod ................................................................................................ - 7 ta je cikloida? ................................................................................. - 8 Malo istorije ..................................................................................... - 9 -

Glava II - Najvanije os obine cikloide ............................................................ - 11 Glava III - Krive srodne cikloidi ..................................................................... - 15 3.1. Hipocikloide ........................................................................................ - 17 3.1.1. Osobine hipocikloide .................................................................... - 19 3.1.2. Najpoznatije hipocikloide ............................................................. - 21 3.1.3. Teorema dvostruke generacije ....................................................... - 25 3.2. Epicikloide .......................................................................................... - 28 3.2.1. Osobine epicikloide ...................................................................... - 29 3.2.2. Najpoznatije epicikloide................................................................ - 32 3.3. Pericikloide ......................................................................................... - 36 3.4. Familija trohoida ................................................................................ - 38 Glava IV - Povrina ispod jednog svoda cikloide bez korienja integrala ....... - 40 4.1. Uvod ................................................................................................... - 40 4.2. Ciklogoni ............................................................................................ - 41 4.3. Kotrljajui jednakostranini trougao .................................................... - 42 4.4 Kotrljajui kvadrat ................................................................................ - 42 4.5. Teorema o zbiru kvadrata rastojanja temena pravilnog mnogougla ....... - 43 4.6. Kotrljajui n-ugao................................................................................ - 53 Glava V - Duina luka cikloide bez korienja integrala ................................ - 55 Glava VI - Duina luka i povrina ispod jednog svoda trohoide ...................... - 59 Glava VII - Osobine srodne krive .................................................................. - 63 7.1. Povrina hipo- i epicikloide bez korienja integrala ............................ - 64 -

-3-

7.2. Specijalni primeri ................................................................................ - 68 7.3. Duina luka hipo- i epicikloide bez korienja integrala ....................... - 73 7.4. Povrina epi- i hipotrohoida ................................................................. - 76 7.4. Elipsa .................................................................................................. - 78 Zakljuak ....................................................................................................... - 79 -

-4-

Predgovor

Glavna zamisao, kao profesora u srednjoj koli, bila mi je to da se ovaj rad moe kasnije primenjivati u nastavi ali i u sekcijama i dodatnoj nastavi. Poto smatram da je princip spiraliteta u poduavanju matematike najuspenija metoda, trudila sam se da pronaem temu koja moe zadovoljiti radoznalost uenika razliitih starosnih doba. Sutina principa spiraliteta se nalazi u tome to se, s vremena na vreme, pojavljuju odreene tematske celine koje se mogu prouavati sa aktuelnim nastavnim gradivom uz odgovarajua nastavna sredstva. Na ovaj nain, uenici uvruju ve prethodno steena znanja, stiu nova saznanja i uporeuju razliite naine reavanja. Ovo im pomae u boljem razumevanju, motivie ih da na to elegantniji nain reavaju zadatke povezivanjem razliitih matematikih podruja. Prva tri poglavlja rada bave se cikloidom i srodnim krivama. Pored njihovog kratkog istorijskog pregleda nalaze se i definicije, zatim detaljan postupak izrade parametarskih jednaina, najosnovnije karakteristike kriva i njihovo dokazivanje. Da bismo mogli o ve tvdnje predstaviti uenicima potrebno im je predznanje iz trigonometrije, osnova tog razloga je ovo teak zadatak i za maturante gimnazija. Glavni deo rada poinje etvrtim poglavljem u kom predstavljam nove pristupe izraunavanju povrine ispod jednog svoda krive, a koje se zasniva na radovima Toma Apostola i Mamikon Mnatsakaniana. Posebnost ovog pristupa je u tome to ne zahteva veliko matematiko predznanje, samo detaljno znanje mnogouglova i kruga. Takozvani ciklogoni - kriva -5koordinatne geometrije, graninih vrednosti, integralnog rauna kao i jo mnogo toga. Iz

koja se dobija kao trag jednog temena pravilnog mnogougla dok se kotrlja po pravi - i izraunavanje njegove povrine je razumljivo i interesantno svakom prvaku srednje kole, iako generalisanje je za njih novina. Sam proces nastajanja cikloida iz reda ciklogona moe biti vidljiv uvod u granine vrednosti, to je za njih nepoznanica. U petom poglavlju odreujemo , na slian nain, duine luka ve pomenute krive. Sa osobinama srodnih kriva se bavi esto i sedmo poglavlje. Postupak je isti ali se , umesto po pravi, mnogougao kotrlja oko i unutar drugih mnogouglova, a umesto temena, taka koja ostavlja trag moe biti proizvoljna unutranja ili spoljanja taka mnogougla. U zavisnosti od odnosa broja stranica moemo pribliiti poznate krive kao to su astroida, deltoida, kardioida, pa ak i elipsa. Poto je crtanje ovih kriva dosta komplikovano veliku korist moemo izvui iz kompjuterskih programa kao to su Euklides, Mathematica ili GeoGebra. U Mathematici i Euklidesu jednom jedinom komandom moemo nacrtati eljenu krivu pomou parametarskih jednaina, dok u GeoGebri moemo modelizovati proces okretanja poto krivu prikazujemo uz pomo podnonice . Poslednje navedeno je korisnije u nastavi iz razloga to savreno razumevanje gradiva nije dovoljno - neophodni su i kreativnost i preciznost. Ovaj rad sadri najbitnije osobine cikloide i njene srodne krive, to bih htela da interpretiram na takav naiun, s kojim bih lako mogla da iskoristim u nastavi matematike.

Novi Sad, 2012

uana Fekete

-6-

Glava I

Kriva generisana tokom

1.1. Uvod
Johan Bernuli 1 je 1696. godine postavio jedno interesantno pitanje bratu Jakobu2: Koja je ta kriva kojom e telo uz uticaj gravitacione sile stii od take A do nie take B za najkrae vreme?

Slika 1. Brachistochron-ova problema

Zadatak su od grke rei

brachistochrone (koje znai najkrae

vreme), nazvali Brahistokronovim problemom. Kod reavanja problema doli su i do zakljuka, da kad pustimo telo iz bilo koje take ove krive, telu e uvek trebati istovremenski period da bi stiglo do najnie take te krive. Jakob je tano odgovorio : Reenje je cikloida!
1 2

Johann Bernoulli (1667-1748), vajcarski matematiar Jacob Bernoulli (1654-1705), vajcarski matematiar i naunik

-7-

1.2. ta je cikloida?

Cikloida je kriva koja se moe opisati proizvoljnom takom periferije kruga koji se kotrlja po pravoj bez klizanja. Neka je Ox (osa pravouglog Dekartovog3 koordinatnog sistema) prava, po kojoj se kotrlja krug K poluprenika a. Neka je u poetnom poloaju kruga taka O dodirna taka kruga K i ose Ox. Oznaimo sa t ugao za koji se obrnuo krug po ev od svog poetnog poloaja, tj. t = PCB. Poto se krug kotrlja bez klizanja, dobijamo rezultat da je du luku nain: = at. Koordinate take P, koje opisuje cikloidu, raunamo na slede i jednaka

To su jednaine cikloide u parametarskom obliku.

Slika 2. Cikloida

Pod jednim svodom cikloide podrazumevamo deo krive koju posmatrana taka P opisuje sa jednim obrtajem kruga K.

Ren Descartes (1596-1650), francuski matematiar, filozof i naunik

-8-

1.3. Malo istorije

Jedna od najpoznatijih krivi u istoriji matematike je cikloida. Cikloidu je prvi prouavao de Kusu 4 , kasnije Mersen5. Kriva je dobila ime po Galileju6 1599. godine. On je pokuao da odredi povrinu ispod jednog luka, ali bezuspeno. Matematiki metod nije uspeo da pronae, te je izrezao komadie metala u obliku povrine ispod cikloide i uporeivao teinu sa teinom kruga koji generie cikloidu. Doao je do rezultata da je cikloida tea oko tri puta od kruga, ali je on odbio da prihvati ovaj rezultat jer je verovao da odnos izmeu ove dve teine, treba da bude iracionalan. Ispostavilo se da je Galilejev eksperimenat zaista dao taan rezultat. Roberval7 je 1628. godine odredio povrinu cikloide koristei novi metod beskonano malih, koji je razvijen od strane Kavalijerija8 , Ferma9 i Dekarta, kao i Robervala, meutim svaki od njih je pronaao drugaiji metod za povlaenje tangente na ovu krivu. Torieli10, uenik Galileja je 1644. godine objavio svoje otkrie o povrinama i tangentama cikloida. Cikloida je, u tom dobu, bila jedna od najpopularnijih problema matematike, mnogi sporovi i ljubomore su nastale vezani za nju, zato je pastala poznata po imenu Helena geometriara. U skladu sa Arhimedovom tradicijom, Hajgens 11, Lajbnic 12 i Johan Bernuli su traili posebne delove regiona cikloide ije su povrine jednostavnog pravolinijskog oblika . Slika 3 ilustruje njihovu zajedniku stavku. Svaki cikloidni luk je opisan jednim pravougaonikom koji je prepolovljen po horizontalnoj srednjoj centru.
4 5

liniji, sa kotrljajuim krugom u

Nicholas de Cusa (1401 - 1464), nemaki filozof, matematiar i astronom Marin Mersenne (1588 1648), francuski teolog,matematiar i filozof 6 Galileo Galilei (1564 1642), italijanski matematiar, fiziar i astronom 7 Gilles Personne de Roberval (1602 1675), francuski matematiar 8 Bonaventura Cavalieri (1598 1647), italijanski matematiar 9 Pierre de Fermat (1601 - 1665), francuski matematiki amater 10 Evangelista Torricelli (1608 - 1647), italijanski matematiar i fiziar 11 Christiaan Huygens (1629 1695 ), holandski matematiar, fiziar i filozof 12 Gottfried Wilhelm Leibniz (1646 - 1716), nemaki matematiar i filozof

-9-

Godine 1658.

Hajgens je pokazao da deo cikloide odseen

isprekidanom linijom na slici 3(a), koja prepolovljava gornju polovinu pravougaonika, ima povrinu jednaku polovini upisanog pravilnog estougla u kotrljajui krug, ili ekvivalentno - jednaka povrini osenenog jednakostraninog trougla upisanog u isti krug.

Slika 3. Pojedini delovi regiona cikloide Dve decenije kasnije, godine 1678, Lajbnic je dokazao da segment cikloida na slici 3(b) ima istu povrinu kao i oseneni pravougli trougao, iji su kraci jednaki polupreniku kruga. Nakon jo dve decenije, godine 1699, Bernuli je proirio oba rezultata, koristei dve horizontalne isprekidane linije, jednako udaljene od srednje i gornje linije kao to je na slici 3(c) i 3(d). On je dokazao da je povrina segmenta cikloida na slici 3(c) zbir povrina dva osenena pravougla trougla, dok je manji segment cikloide na slici 3(d) predstavlja razliku povrina pravouglih trougla. Dijagram na slici 3(c) se pojavljuje na naslovnim stranicama sva etiri toma sabrana dela Bernulija.

- 10 -

Glava II

Najvanije osobine cikloide

Teorema 2.1. Duina luka jednog poluprenik kruga. Dokaz: Za duinu luka krive imamo formulu: svoda cikloide je 8a, gde je a

Slika 4. Duina luka cikloide

Iz a iz

dobijamo, da je prvi izvod , da je .

- 11 -

Sada se vratimo u integralu:

Teorema 2.2. Povrina ograniena jednim lukom cikloide i osom Ox je 3a2, gde je a poluprenik kruga.

Dokaz: Posmatrajmo prvi luk cikloide, kada je dobijamo da je .

Kako je

Slika 5. Povrina ispod jednog svoda cikloide

- 12 -

Teorema 2.3. Zapremina tela nastalog rotacijom jednog luka cikloide oko ose Ox je 5a32, gde je a poluprenik kruga.

Dokaz:

Prva dva su tablina, zato reavamo samo poslednja dva.

- 13 -

Slika 6. Zapremina obrtnog tela

gde smo koristili smenu

- 14 -

Glava III

Krive srodne cikloidi

Grki matematiar Hiparh (oko 140 pne.) je bio prvi koji je koristio epicikloidu u njegovoj astronomskoj teoriji o epiciklima, u kojem je razvio model za kretanje Meseca. Kasnije Ptolomej (oko 130 pne), grki astronom i geograf, koristio je kombinacije epicikla za predvianje poloaja Sunca, Meseca i planeta. Prouavajui kretanje planeta doli su do krivih koje se dobijaju kada svemirsko telo uestvuje istovremeno u dve rotacije, kreui se po krugu iji se centar kree po drugom krugu. Ove krive se mogu opisati kao putanje fiksirane take kruga K koji se bez klizanja kotrlja po nepokretnom krugu K0. Zavisno od radijusa a i b krugova K0 i K i od toga da li krug K rotira izvan ili unutar kruga K0 imamo razne krive. Ako je a > b i krug K se kotrlja iznutra po krugu K0, odgovarajue krive zovemo hipocikloide. Ako se krug K kotrlja spolja po krugu K0, odgovarajue krive zovemo epicikloide. Ako je pak a < b i K se kotrlja spolja po K0 dobijamo specijalne epicikloide, koje zovemo pericikloide.

- 15 -

Ako je odnos poluprenika a i b kod epi-, hipo- i pericikloida irracionalan, take ,,krive lee gusto i ispunjavaju kruni prsten oko nepokretnog kruga ili unutar njega, pa ne postoji neprekidna funkcija koja bi zadavala jednainu krive u implicitnom obliku. U tom sluaju se i ne moe govoriti o krivoj. Ptolemejova teorija se ispostavila netanom kada je Kopernik13 (1514. godine) postavio teoriju da je centar univerzuma Sunce, a ne Zemlja. Konstrukcija epicikloide je prvi put zabeleena 1525. godine od strane Direra14, nemakog umetnika. D irer je objavio ove i jo mnoge druge krive u prvom nemakom matematikom tekstu. Dezarg15 (1640. godine) je bio prvi koji je stavio epicikloidu u upotrebu, u sistem koji se koristi za podizanje nivoa vode u blizini Pariza. Sledea praktina upotreba epicikloida je bila za rad mehanikih zupanika, iako se ne zna ko je prvi doao do te ideje. Romer 16 je traio korist cikloidalnih krivi u proizvodnji zubaca zupanika 1674. godine. Epicikloida je dobila ime po Romeru 1674. godine.

13 14 15 16

Nicolaus Copernicus (1473 1543), nemaki astronom Albrecht Drer (1471 1528), nemaki slikar Grard Desargues ( 15911661), francuski matematiar i inenjer Olaus Roemer (1644 1710), danski astronom

- 16 -

3.1. Hipocikloide

Hipocikloidu opisuje taka na krunici koja se, bez trenja kotrlja sa unutranje strane druge krunice.

Slika 7. Hipocikloida

Pretpostavimo da se po unutranjosti krunice K0 poluprenika a kotrlja bez trenja krunica K poluprenika b, b < a. Koordinatni poetak emo postaviti u centar velike krunice K0 , a malu krunicu K emo postaviti tako da dodiruje veliku krunicu K0 sa unutranje strane u taki Q preseka sa x osom. Posmatraemo putanju koju opisuje taka Q; kada se mala krunica K ravnomerno kotrlja u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu. Pretpostavimo da je, posle izvesnog vremena t ta taka prela u taku M(x,y). Uslov da je kotrljanje bez trenja, znai da je duina a luka velike krunice jednaka duini luka . - 17 male krunice. Dakle:

S druge strane , ukoliko se mala krunica ravnomerno kotrlja znai da je preeni put proporcionalan vremenu t. To znai da je a = kt; pri

emu je k brzina kotrljanja. Dakle, ako uzmemo da se mala krunica kotrlja za a dunih jedinica u jedinici vremena dobijamo = t; pa se, dakle, ugao moe tretirati kao vreme. Odredimo sada koordinate take M u koordinatnom sistemu xy: Koordinate centra male krunice na kojoj se nalazi taka M su:

Postavimo koordinatni sistem uv tako da mu koordinatni po etak bude u centru te male krunice, a koordinatne ose paralelne sa x odnosno sa y osom. U tom koordinatnom sistemu koordinate u i v take M su :

Iz uslova

sledi da je

tako da parametarske jednaine hipocikloide u koordinatnom sistemu xy su sledei :

U zavisnosti od poluprenika male i velike krunice mogu se dobiti razni oblici hipocikloide. Pre svega zanima nas kada je hipocikloida zatvorena kriva. Hipocikloida e biti zatvorena kriva ako taka M kotrljanjem padne ponovo u poetni poloaj. Dakle, da bi hipocikloida bila zatvorena kriva potrebno je i dovoljno da je taj odnos racionalan broj .

Pod jednim svodom hipocikloide podrazumevamo deo krive koju posmatrana taka M opisuje jednim obrtajem kruga K unutar kruga K0.

- 18 -

Ako je odnos podrazumevamo duinu koja je ograniena sa

ceo broj, koji emo oznaiti sa ,onda moemo svodova , tj duinu krive koju napie posmatrana

priati o duini luka i povrini hipocikloide. Pod duinom luka hipocikloide taka dok ne stigne do poetnog poloaja. Povrina hipocikloide je povrina uzastopnim svodovima hipocikloide .

3.1.1. Osobine hipocikloide

Teorema 3.1. Duina luka hipocikloide je , gde je b poluprenik

kruga koji se kree po unutranjosti nepokretnog kruga poluprenika a i s=a/b je broj svodova hipocikloide.

Dokaz: Za duinu luka krive imamo formulu

- 19 -

Na osnovu ovoga dobijamo da je duina luka jednog svoda hipocikloide:

Duinu luka s svodova hipocikloide emo dobiti na sledei nain:

Teorema 3.2. Povrina hipocikloide je

, gde je b

poluprenik kruga koja se kree po unutranjosti stalnog kruga poluprenika a i s=a/b je broj svodova hipocikloide.

Dokaz: Raunaemo pomou Grinove teoreme:

Nakon toga dobijamo povrinu ispod jednog svoda:

- 20 -

Kako je

ceo broj, povrina ispod s svodova je jednaka:

3.1.2. Najpoznatije hipocikloide

Naveemo sada nekoliko zanimljivih specijalnih sluajeva. a=2b, s=2. U ovom sluaju jednaine hipocikloide (dijametar) glase:
,

Slika 8.Dijametar

- 21 -

to znai da taka na kotrljajuem krugu osciluje po preniku velike krunice. Ovo je jedan od najlepih modela koje pokazuje kako pretvoriti kruno kretanje u pravolinijsko i obrnuto. Duina luka te hipocikloide je a=3b, s=3. Dobijamo trouglastu hipocikloidu (deltoidu, tajnerovu17 krivu), sa jednainama :

Slika 9. Deltoida

Deltoida ima zanimljivo svojstvo, da odseci njenih tangenti unutar krive imaju konstantnu duinu tj. jedan tap te duine bi se mogao rotirati unutar nje stalno je dodirujui. Deltoida ima povrinu i duinu luka

17

Jakob Steiner (1796 -1863), vajcarski matematiar

- 22 -

Slika 10. Ilustracija poznate osobine deltoide

a=4b, s=4. U ovom sluaju emo dobiti astroidu, sa parametarskim jednainama:

Slika 11. Astroida

Poreklo imena astroida moe se nai u grkoj rei (asteri) ije je znaenje zvezda. Ova kriva je ranije nazivana i kubocikloidom i paraciklom. Ima slino svojstvo kao deltoida: ako se odseak fiksirane duine kree u

- 23 -

ravni tako da njegovi krajevi klize po koordinatnim osama, obvojnica dobijene familije odseaka je astroida.

Slika 12. Ilustracija poznate osobine astroide

Povrina astroide je

, a duina luka je 24b.

Za a=17 , b=5 i slici 13.

, dobijamo hipocikloidu, koja je prikazana na

Slika 13. Hipocikloida : a=17 , b=5

- 24 -

Mali krug poluprenika b pet puta treba da obie ve liki krug poluprenika a da bi fiksirana taka dola u poetni poloaj, tj da bi hipocikloida bila zatvorena. . Poto je odnos prenika iracionalan,

hipocikloida se nikada nee zatvoriti. Ako bi nastavili kotrljati krug do beskonanosti, dobili bi jedan prsten.

Slika 14. Posle 50 krugova.

3.1.3. Teorema dvostruke generacije

Godine 1725, Daniel Bernuli18 je otkrio jedno izvanredno svojstvo hipocikloida koje se danas naziva teoremom dvostruke generacije. Teorema 3.3. Krug poluprenika b, koji se kree po unutranjosti kruga poluprenika poluprenika a, generie istu hipocikloidu kao i krug kreui se unutar istog kruga.

18

Daniel Bernoulli (1700-1782), vajcarski matematiar

- 25 -

Ako oznaimo prvu hipocikloidu sa H(a,b) a drugu sa H(a,ab) na osnovu teoreme dobijamo da je H(a,b) = H(a,ab). Primetimo da su ova dva unutranja kruga komplementarna u odnosu na nepokretan krug, tj. zbir njihovih poluprenika jednak je polupreniku nepokretnog kruga.

Slika 15. Teorema dvostruke generacije

Dokaz teoreme: iskoristiemo parametarske jednaina hipocikloide H(a,b):

Zamenjujui jednainu, dobijamo :

, odnosno

u ovu

Sada zamenimo redosled sabiraka:

- 26 -

Ako u drugoj jednaini koristimo poznate trigonometrijske identitete (svoenje na prvi kvadrat):

i zamenimo parametar

na

onda emo dobiti parametarske jednaine

hipocikloide H(a,a-b), koje su potpuno identine sa poetnim jednainama:

to znai da ja hipocikloida H(a,a-b) generie isti skup taaka kao i H(a,b). Tako smo dokazali teoremu dvostruke generacije. Kao posledica ove teoreme imamo da se istu astroidu moe dobiti i rotiranjem kruga poluprenika fiksiranog kruga poluprenika a. i rotiranjem kruga poluprenika unutar

Slika 16. Dve krunice generiu istu astroidu

- 27 -

3.2. Epicikloide
Izvedimo jednaine epicikloide. U centar stalnog kruga K0 poluprenika OA = a postavimo pravougli Dekartov koordinatni sistem. Taka P(x,y) pokretnog kruga K poluprenika CB = b u poetku obrtanja imala je poetni poloaj A na osi Ox. Poto kod ovog kretanja nema klizanja, lukovi i su jednaki i zato je , pri emu je ugao izmeu dui OC koja spaja centre krugova i poluprenika CP krunice K. (dva poluprenika pokretnog kruga: poluprenika dodirne take B i poluprenika take P, koja opisuje epicikloidu.)

Slika 17. Epicikloida

Na osnovu slike moemo zakljuiti da je apscisa take P: Koristei adicione formule dobiemo da je je i , jer

, pa koordinatu x dobijamo

kao sledeu funkciju veliine :

- 28 -

i slino bismo dobili y koordinatu : Iz razloga to meu uglovima moemo epicikloide: i vai odnos

izraziti preko i na taj nain dobijamo parametarske jednaine

Slino kao kod hipocikloide, pod jednim svodom epicikloide podrazumevamo deo krive koju posmatrana taka P opisuje sa jednim obrtajem kruga K oko kruga K0. Ako je odnos poluprenika krunice racionalan broj , tada je kriva zatvorena. Ukoliko je odnos epicikloide podrazumevamo duinu povrina koja je ograniena sa ceo broj , moemo priati o duini luka i povrini epicikloide. Pod duinom luka svodova . Povrina epicikloide je

uzastopnim svodovima epicikloide .

3.2.1. Osobine epicikloide

Teorema 3.4. Duina luka epicikloide je

, gde je b poluprenik

kruga koja se kree po spoljanjosti nepokretnog kruga poluprenika a i s=a/b je broj svodova epicikloide. Dokaz: Za izraunavanje duine luka krive imamo formulu:

- 29 -

Na osnovu ovoga dobijamo da je duina luka jednog svoda epicikloide:

Duinu s svodova epicikloide emo dobiti na sledei nain:

Teorema 3.5. Povrina epicikloide je

, gde je b

poluprenik kruga koja se kree po spoljanjosti nepokretnog kruga poluprenika a i s=a/b je broj svodova epicikloide.

- 30 -

Dokaz: Raunaemo pomou Grinove teoreme:

Nakon toga dobijamo povrinu ispod jednog svoda:

Ako je

racionalan broj, povrina ispod s-svodova je jednaka:

- 31 -

3.2.2. Najpoznatije epicikloide

Najpoznatija od svih epicikloida je kardioida koja se dobija u sluaju . Njene su parametarske jednaine :

Polarna jednaina kardioide se moe dobiti jednostavno, uzimajui taku Q za koordinatni poetak, a x osu za polarnu osu.

Slika 18. Kardioida

U ovom sluaju je, dakle, a = b, pa je ugao na veoj osnovi. Odatle lako dobijamo

Na taj nain je

kraa

osnova ravnokrakog trapeza OCMQ ija je vea osnova 2b, kraci jednaki b, a

to je polarna jednaina kardioide. Povrina kardioide je Ime je dobila po , a duina luka je sranom obliku . krive (grka re

kardioeides = kardia : srce, poprenipresek jedne ljive.

a eidos : oblik, forma ). Uporedivi je

sa simbolom srca (), kardio ida ima samo jedan vrh . Vie lii na

- 32 -

Ako je jednainama:

dobijamo nefroidu, sa parametarskim

povrinom

, i duinom luka

Slika 19. Nefroida

Ona ima jedno interesantno svojstvo. Jo su stari Grci primetili da ako se paralelni snop svetlosti odbija od ogledala intenzitet odbijene svetlosti se pojaava du neke krive, takozvane kaustike. Kod parabolikog ogledala to je kao to znamo jedna taka - fokus. Kod sfernog ogledala kaustika je upravo nefroida. Iako je termin nefroida koriena za opisivanje drug ih krivi, u ovom naem sluaju Pro ktor19 je ove krive nazvao nefroidama 1878-e godine.

19

Richard Anthony Proctor (1837-1888) engleski matematiar

- 33 -

Ranunkuloida je epicikloida, kad

Slika 20. Ranunkuloida

Parametarske jednaine su sledee:

Povrina i duina luka su : a=5, b=3. Krug poluprenika b tri puta treba da obie krug poluprenika a da bi se kriva zatvorila.

Slika 21. Epicikloida : a=5, b=3

- 34 -

a=, b=1. Hipocikloidi slino, kao kod epicikloide kada je odnos iracionalan, dobijamo prsten.

Slika 22. Epicikloida posle 12 obrtaja

- 35 -

3.3. Pericikloide
Pericikloide su specijalne epicikloide sa osobinom da je poluprenik nepokretnog kruga K manji od poluprenika kotrljajueg kruga K0, tj a=1, b=3. Ova je jedna pericikloida interesantnog oblika koja po delovima lii na kardioidu. Veliki krug tri puta treba da obie mali krug da bi se kriva zatvorila. Parametarske jednaine su sledee:

Slika 23. Pericikloida: a=1, b=3

a=2 i b=3. Suprotno od prethodnog primera ovde dobijamo pericikloidu koja ima dve ose simetrije.

- 36 -

Slika 24. Pericikloida : a=2 i b=3

a= , b=1. Nije iznenaenje, da ako je odnos poluprenika dve krunice iracionalan, onda i kod pericikloide dobijamo jedan prsten, i kriva se nee zatvoriti.

Slika 25. Pericikloida posle 20 obrtaja

- 37 -

3.4. Familija trohoida

Trohoida je kriva koju opisuje taka koja je na rastojanju h od centra kruga poluprenika a koja se kotrlja po pravoj. Trohoide su dobile ime od Robervala 20. U zavisnosti od rastojanja h i poluprenika a imamo sledee podele trohoide: Kriva je upravo cikloida. Kriva se naziva skraena cikloida.

Slika 26. Skraena cikloida

Kriva se naziva produena cikloida.

Slika 27. Produena cikloida

Parametarske jednaine trohoide su:

20

Gilles Personne de Roberval (1602 1675), francuski matematiar

- 38 -

Slino se definiu epitrohoide i hipotrohoide. Njihove parametarske jednaine su sledee: Hipotrohoida:

Slika 28. Hipotrohoida za a/b=5,kada je h manji odnosno vei od b

Epitrohoida:

Slika 29. Epitrohoide za a/b=4,kada je h manji odnosno vei od b

- 39 -

Glava IV

Povrina ispod jednog svoda cikloide bez korienja integrala

4.1. Uvod
U drugom poglavlju smo pomou integrala dokazali da je povrina ispod jednog luka cikloide tri puta vea od povrin e kotrljajueg kruga. Ako emo ovu povrinu obeleavati sa P, a povrinu kruga sa , tada :

U ovom poglavlju kotrljajui krug emo zameniti nekim pravilnim mnogouglom. Ovim postupkom dobijamo jednu krivu koju emo nazvati ciklogonom. Jedan ceo obrtaj pravilnog mnogougla gener ie jedan svod ciklogona. Poveanjem broja stranica mnogouglova do beskonanosti, kao graninu vrednost niza ciklogona dobijamo cikloidu. Ovom geometrijskom metodom bez integrala i bez znanja parametrijskih jednaina, jednostavno moemo dobiti povrinu ispod jednog svoda cikloide.

- 40 -

4.2. Ciklogoni
Kada se jedan pravilan mnogougao kotrlja bez klizanja po pravoj, jedno teme njegovog obima ostavlja trag jedne krive, koju zovemo ciklogonom. Jedan svod ciklogona generisan sa n-uglom se sastoji od n-1 krunih lukova koje ine jednu neprekidnu krivu, kako je prikazana kod kotrljajueg petougla. na slici 30

Slika 30. Ciklogon generisan pravilnim petouglom

Lukovi ne moraju imati isti poluprenik. Ako oznaava povrinu izmeu prave i jednog svoda te krive, pokazaemo da je umesto : imamo drugu slinu formulu za povrinu ciklogona : oznaava povrinu kotrljajueg pravilnog mnogougla, a oznaava

gde

povrinu kruga koja opisuje isti mnogougao. Ako posmatramo jedan niz pravilnih mnogouglova, tako da je prvi lan trougao, drugi etvorougao a n-ti lan je n+2-ugao, i da svaki od navedenih mnogouglova imaju isti poluprenik opisane krunice, onda kao graninu vrednost ovog niza dabijamo ba pomenutu krunicu. Odavde sledi da je i cikloida granina vrednost niza ciklogona generisana sa tim nizom mnogouglova, i jednainu , za povrinu ispod jednog svoda cikloide moemo gledati kao granini sluaj jednaine

- 41 -

4.3. Kotrljajui jednakostranini trougao

Slika 31 pokazuje jedan svod ciklogona, konstruisanu kotrljanjem jednakostraninog trougla ija je stranica jednak c.

Slika 31. Ciklogon generisan jednakostraninim trouglom

Povrina izmeu jednog svoda krive i prave sastoji se od dva jednaka kruna iseka poluprenika c i datog jednakostraninog trougla. Kruni iseci imaju povrinu , to je i povrina opisane krunice oko

datog jednakostraninog trougla stranice c. Odavde sledi :

to dokazuje jednainu

4.4 Kotrljajui kvadrat

Slika 32 pokazuje ciklogon konstruisan kvadratom.

Slika 32. Ciklogon generisan kvadratom

- 42 -

Povrina izmeu jednog svoda krive i prave sastoji se od dva pravougla trougla ije su katete c i tri povrine etvrtine kruga, dva poluprenika c i jedan poluprenika iseaka je: Odnosno suma povrina krunih

Odavde sledi da je : to dokazuje jednainu , i u ovom sluaju.

4.5. Teorema o zbiru kvadrata rastojanja temena pravilnog mnogougla

Da bi stigli do cilja poglavlja, tj da dokaemo da je formula vai za svaki ciklogon nezavisno od broja stranica pravilnog mnogougla, potrebno je dokazati dve teoreme.

Teorema 4.5.1.:

gde je

Dokaz: Za dokazivanje ove teoreme koristiemo poznati trigonometrijski identitet:

Ako uvodimo sledeu zamenu:

onda dobijamo:

- 43 -

odnosno:

to smo hteli da dokaemo.

Druga potrebna teorema bavi se zbirom kvadrata rastojanja temena pravilnog mnogougla. rk , k=1,2,,n-1 od jednog

Teorema 4.5.2.: Zbir kvadrata rastojanja

temena pravilnog n-ugla prema ostali n-1 temena je jednak , gde je R poluprenik opisanog kruga oko pravilnog mnogougla. Tj:

Dokaz: za dokazivanje ove teoreme moramo razmotriti dva sluaja, zavisno od toga da li je broj stranica pravilnog mnogougla paran ili neparan. Prvi sluaj: broj stranice je paran, tj n=2m. Dokaz za paran broj n ini uzastopno korienje Pitagorine teoreme. Na primer uzmimo sluaj n=10, kao to je prikazano na slici 35, koja pokazuje devet dui povuene od jednog temena prema ostalim (n-1=9) temenima , za pravilan desetougao.

- 44 -

Slika 35. Devet dui povuen iz jednog temena pravilnog desetougla prema ostalim temenima

Na slici 35 imamo etiri dui oznaene sa r1, r2, r3, r4, njene osno simetrine slike gde je osa simetrije vertikalan prenik opisanog kruga oko pravilnog desetougla i prenik duine 2R. Dakle zbir kvadrata tih rastojanja je sledea:

Slika 36 prikazuje, dve centralno simetrino preslika ne dui r1 i r2, gde je centar simetrije centar opisane krunice desetougla, odnosno sredite prenika 2R. Prema preslikavanju dobijamo novi r1 koji se spaja na obimu kruga sa prethodnim r4 i koji sa vertikalnim prenikom kruga in i pravougli trougao (ako se hipotenuza prenik kruga i naspramno teme nalazi na obim krunice, trougao je pravougli). Prema Pitagorinoj teoremi:

- 45 -

Slika 36. Preslikavanje dui r1 i r2

Analogno preslikani r2 spaja se sa prethodnim r3 i konstruiu sa vertikalnim prenikom kruga drugi pravougli trougao. Jo jednom koristimo Pitagorinu teoremu i dobijamo:

Odavde sledi da je:

to pokazuje teoremu za n=10 . U optem sluaju kod parnih n, jedna od n-1 dui je prenik opisanog kruga oko pravilnog n-ugla, a ostali n-2 dui od su u

parovima, jer su osno simetrine. Isti argumenti koji su bili kod n=10, ukazuju da:

to dokazuje da formula vai za svaki paran broj n.

- 46 -

Drugi sluaj: broj stranice je neparan, tj n=2m+1. Imamo drugaiji metod, koji vai za sve pravilne mnogouglove sa

neparnim brojem stranica, kao to je pravilan sedmougao ilustrovan na slici 37.

Slika 37. Pravilni sedmougao sa stranicama r1 upisan u krugu poluprenika R.

Slino kao i kod parnih brojeva stranica: imamo tri dui, i njihove osno simetrine slike gde je osa simetrije vertikalan prenik opisanog kruga oko pravilnog sedmougla. Sada ukupno imamo est dui, povuena iz jednog temena prema ostalih 6 temena. Sada elimo da dokaemo :

Koristimo kosinusnu teoremu na sva tri jednakokraka trougla na slici 37, ije je teme u centru sedmougla. Kraci su jednaki polupreniko m R, a osnovica je rk, za k=1,2,3. izmeu krakova trougla) su Odgovarajui uglovi (centralni uglovi

, gde je:

- 47 -

Kosinusna teorema za jednakokrake trougle sa uglom kae da:

Odavde sledi da je:

Ali kada uzmemo u obzir trigonometrijski identitet (koji smo ve dokazali):

gde je e se implicirati sa

, formula

U optem sluaju kod pravilnog mnogougla sa n=2m+1 stranica, elimo da dokaemo :

Odnosno, da je:

to vai zbog simetrinosti dui rk i r2m+1-k. U ovom sluaju se pozivamo na kosinusnu teoremu za m jednakokrakih trouglova. Koristei formulu kod svakog trougla (izmeu krakova) imamo ugao: gde

dobijamo jednainu:

- 48 -

Isto

kao

malopre, , gde je sledi :

uzmemo poznati trigonometrijski identitet i dobijamo da iz

Tako smo doli do jednaine:

to smo hteli da dokaemo.

Ako prethodnu teoremu primenimo na pravilan mnogougao koja ima tano pet stranica, onda moemo napisati jedan potpuno drugaiji dokaz.

Teorema 4.5.3.:U pravilnom petouglu je ostalim 4, a R je poluprenik opisanog kruga .

gde su rk ,

k=1,2,,4 rastojanje od jednog temena petougla prema

U dokazu ove teoreme emo koristiti Ptojomejovu 21 teoremu za tetivni etvorougao, zato emo prvo to formulisati. Teorema 4.7.2.:(Ptolomejova teorema) Za svaki tetivni etvorougao proizvod duina dijagonale jednaka je zbiru proizvoda duina naspramnih stranica. tetivni etvorougao, sa stranicama nalazi na dijagonali e, tako da

Dokaz: Na slici 38 je prikazano

a,b,c i d i dijagonalama e i f. Neka se taka je

21

Klaudije Ptolomej ( 90-168 ), poslednji od velikih helenskih astronoma

- 49 -

su periferijski uglovi nad istom tetivom AB, to

znai da su jednaki. Naravno iz ovoga moemo videti:

Slika 38. Ptolomejova teorema

Sledi da su Moemo napisati proporciju:

imaju tri para jednakih uglova, tj sline.

Na slian nain, moemo primeniti da je : sline, to implicira:

i da

jer su periferijski uglovi nad tetivom BC. Zato su i

Kako je

, dobili smo da je:

to smo hteli da dokaemo.

- 50 -

Dokaz teoreme 4.5.3: Slika 39 nam pokazuje pravilan petougao sa stranicama r2 upisan u pravilan desetougao sa stranicama duine r1. Prenik opisane krunice desetougla je 2R, a dui r2, r3 i r4 su dijagonale mnogougla. Sada emo dokazati da je:

ili ekvivalentan izraz:

Slika 39. Tetivni etvorougao sa tri stranice duine r1 i jedne sa r3 , i dve dijagonale r2

Koristimo Ptolemejevu teoremu za tetivni etvorougao na slici 39 sa dve ukrtajue dijagonale duine r2, da bismo dobili: Na slici 40 moemo videti dva slina jednakokraka trougla sa odnosom stranica:

- 51 -

Slika 40. Jednakokraki trouglovi, sa kracima r3 i osnovicom R je slian trouglom sa kracima R i osnovicom r1.

Uzmimo jednaine

i primenimo

Pitagorinu teoramu na pravougli trougao sa kracima r1,r4 i hipotenuzom 2R:

i dobijamo da: to implicira jednainu

- 52 -

4.6. Kotrljajui n-ugao

Kod sluaja sa pravilnim mnogouglom sa n temena, povrina izmeu jednog svoda krive i prave sastoji se od n-2 trouglova i n-1 krunih iseaka sa uglom od ugla. radijana, to je jednako sa spoljanjim uglom pravilnog n-

Slika 33. Otisci ciklogona generisanog pravilnim estouglom

Te n-2 trouglove moemo nacrtati kao trago ve ostavljene prilikom kotrljanja. Trouglove moemeo dobiti deljenjem mnogougla sa n-3 dijagonalom. Dijagonale dobijamo tako to dato teme spajamo sa svakim nesusednim temenom ( dva put raunamo i stranice), kao to je ilustrovano na Slici 34 za n=6.

Slika 34. Rastavljenje pravilnog estougla na trouglove

Poluprenici krunog iseka su jednaki duinama koje spajaju dato teme sa preostalim n-1 temena. Kruni iseak je odreen sa poluprenikom

- 53 -

rk i uglom od

radijana i njegova povrina iznosi

pa je zbir svih

krunih iseaka jednaka:

U prethodnom poglavlju dokazali smo da je zbir kvadrata ovih poluprenika jednak gde je R poluprenik opisanog kruga oko datog pravilnog mnogougla. Tako je zbir povrina svih krunih iseaka jednak , to je dva puta vea povrina nego povrina datog opisanog kruga. Drugim reima, jednaina je posledica jednaine:

jer vai:

- 54 -

Glava V

Duina luka cikloide bez korienja integrala

Pomou integrala smo ve izraunali da je duina luka jednog svoda cikloide je 8a, gde je a poluprenik kotrljajueg kruga. To moemo napisati u obliku: L=8a ili L=4D, gde je D prenik krunice. U ovom poglavlju emo prikazati kako moemo stii do ovog rezultata sa jednim drugim interesantnim metodom. Duina luka jednog svoda ciklogona je dobijena od kotrljajueg pravilnog n-ugla, i jednak je zbiru duina n-1 luka lk krunog iseaka sa poluprenikom rk i uglom od radijana.

Slika 41. Duina luka ciklogona generisan sa petouglom

- 55 -

To moemo napisati i ovako :

U tabeli su dati primeri ciklogona, u sluaju kada je duina stranice kotrljajueg pravilnog trougla, etvorougla i estougla je c , a prenik opisane krunice pravilnog mnogougla je D.

Prenik poluprenici opisane krunice Kotrljajui trougao

Ugao krunog iseka

Duina luka jednog svoda

Kotrljajui etvorougao

Kotrljajui estougao

Tablica 1. Duina luka nekih ciklogona

Iz zadnje kolone tabele (duina luka) se jasno vidi da se sa poveanjem broja stranica sve blie pribliavamo 4D. Na slici 42 je prikazan sluaj kada je n=5. Dui r1 ,r2 ,r3 ,r4 spajaju jedno teme pravilnog petougla sa ostalim n-1, i svaki par rk i rn-k su osno simetrine, gde je osa simetrije vertikalni prenik D.

- 56 -

Slika 42. Dijagonale petougla

U optem sluaju u pravilnom n-uglu, svaki od odseaka rk sa prenikom kruga D odreuju pravougli trougao upisan u polukrug. Tada jedan od otrih uglova pravouglog trougla jednak je:

gde je

ugao izmeu stranice mnogougla i tangente opisane krunice . Tada duinu iseka moemo izraunati na sledei nain:

Koristei prethodnu formulu, duinu luka ciklogona moemo napisati i u obliku:

Za eliminaciju zbira sinusa koristimo poznate trigonometrijske identitete:

- 57 -

Ako koristimo smenu

, onda emo dobiti ekvivalentan izraz :

Doli smo do rezultata prema kojem je duina luka jednog svoda ciklogona dobijena kotrljajuem pravilnim mnogouglom sa n stranica jednak:

Isto kao kod povrine, poveanjem broja stranica mnogougla do beskonanosti, iz ranije formule kao graninu vrednost dobiemo formulu za duinu luka jednog svoda cikloide :

Tj krae:

- 58 -

Glava VI

Duina luka i povrina ispod jednog svoda trohoide

Prvo emo se baviti sa nepravilnim konveksnim n-uglom, koji se kotrlja po pravoj bez klizanja. Na slici 43 je prikazan etvorougao koji zadovoljava sve uslove jednog nepravilnog mnogougla.

Slika 43. Podeljen nepravilni etvorougao

Kako se taka koja ostavlja trag nalazi u unutranjosti etvorougla, ta taka jednim obrtajem opisuje etiri kruna luka. Trohogonalna povrina je povrina izmeu tih lukova (trohogon) i prave na kojoj se etvorougao kotrlja i sastoji se od etiri krunih iseaka i skupom od pet trouglova, dobijena je razdvajanjem datog mnogougla.

- 59 -

Slika 44. Trohogon generisan optim etvorouglom

U optem sluaju , unutranja taka n-ugla, sa jednim obrtajem po pravoj, sa tragom odreuje trohogonalnu povrinu, koja se sastoji od n krunih iseaka, i skupom od n+1 trouglova, koje moemeo dobiti deljenjem datog mnogougla. Dobijena povrina povrina je jednaka zbiru

kotrljajueg mnogougla i sumi povrina n krunih iseaka. , gde je rk poluprenik krunog iseka Meutim, duina poluprenika rk

Povrina k-tog iseaka jednak je sa uglom radijana,

jednak je rastojanju izmeu k-tog temena mnogougla i take z koja ostavlja trag, a ugao je spoljanji ugao mnogougla, koji lei kod k-tog temena. Povrinu ispod jednog svoda trohogona moemo napisati formulom:

Duina lukova dobijenih krunnih iseaka je suma duina svih tih lukova je trohogona, tj:

,a

koju zovemo duinom luka jednog svoda

Ako je kotrljajui n-ugao pravilan, i taka z koja ostavlja trag se nalazi u unutranjosti mnogougla, onda dobijenu krivu nazivamo skraenim ciklogonom.

- 60 -

Slika 45. Skraeni ciklogon

Ako je taka koja ostavlja trag izvan pravilnog mnogougla, onda emo dobiti produeni ciklogon.

Slika 46. Produeni ciklogon

U tim sluajevima - kada je mnogougao pravilan - prethodne sume moemo napisati u jednom jednostavnijem obliku. Kako je mnogougao pravilan, svaki od spoljanjih uglovova jednaki sa spoljanjim uglom mnogougla, tj. sa su

radijana, to znai, da

prethodne formule moemo pretvoriti na sledei nain:

Zbir

moemo pojednostaviti pomou kompleksnih brojeva.

Neka su z1,z2,,zn lee na krunici poluprenika r i centrom u koordinatnom poetku, i zadovoljavaju uslov da se baricentar (centroid) tih taaka nalazi isto u koordinatnom poetku, kako je prikazano na slici 47. - 61 -

Slika 47. Pravilan mnogougao sa baricentrom u taki O

Kako je O baricentar tih n taaka, moemo napisati da je:

Tada za svaku taku z ravni, vai da je:

Ako su take z1,z2,,zn uslovima, onda

temena pravilnog mnogougla, sa istim

, i tada sledi da je:

gde

oznaava povrinu kruga koja opisuje kotrljajui mnogougao, a

oznaava povrinu krunice, iji je poluprenik jednak rastojanju izmeu centra opisane krunice i take z. Konano, za povrinu ispod trohogona dobili smo jedan neoekivano jednostavan rezultat:

- 62 -

Glava VII

Osobine srodne krive

Metoda prikazana u prethodnim poglavljima moe se primeniti ne samo na cikloidu ve i na njene srodne krive. Zamislimo ta bi se des ilo kad bi se pravilni n-ugao kotrljao oko drugog pravilnog m-ugla. Duine stranica moraju da se podudaraju.

Slika 48. Epitrohogon generisan pravilnim estouglom

Kriva konstruisana takom z koja se nalazi unutar, odnosno izvan pravilnog n-ugla se zove hipotrohogon odnosno epitrohogon, a kriva konstruisana temenom n-ugla je hipociklogon, odnosno epiciklogon.

- 63 -

Nomenklatura nije sluajna, jer poveanjem broja stranica prema beskonanosti dobijamo hipocikloidu odnosno epicikloidu. pomenutim epitrohogona. metodama, i nazvaemo ih Iz ovoga se jasno vidi da se povrina izmeu ovim krivama i mnogougla moe dobiti kraom povrinom hipo- i

7.1. Povrina hipo- i epicikloide bez korienja integrala

U drugom poglavlju smo ve dokazali da je povrina hipocikloide je , gde je b poluprenik kruga koja se kree po je broj svodova , odnosno: , unutranjosti nepokretnog kruga poluprenika a i hipocikloide, a povrina epicikloide je i gde je

povrina kotrljajue krunice. Pomou hipo- i epiciklogona

moemo dobiti formule, ije su granine vrednosti ekvivalentni sa ovim rezultatima.

Slika 49. Hipociklogon sa n=5 i m=15

- 64 -

Na slici 49 prikazan je deo hipociklogona, generisan sa pravilnim petnaestouglom i kotrljajuim petouglom. Oigledno je da povrinu hipociklogona moemo dobiti tako da iz povrine m-ugla izvuemo povrinu koja je ograniena sa puta

m-uglom i jednim svodom

hipociklogona. Povrina moemo napisat i:

sastoji se od n-2 trouglova, koje zajedno daju ), i n-1 krunih iseaka. Znai,

povrinu kotrljajueg n-ugla (oznaena sa

gde je

povrina k-tog krunog iseka, a

su

duine koje spajaju jedno teme n-ugla sa ostalim n-1 temenima. U sluaju ciklogona smo imali da je ugao krunog iseka jednak je smanjiti sa spoljanjim uglom m-ugla, tj. , koji moramo

To znai da je:

gde je R poluprenik opisane krunice kotrljajueg pravilnog n-ugla. Sada posmatramo niz hipociklogona generisan sa n-uglom koji se kotrlja unutar m-ugla ( oznaen sa tako da odnos broja stranica ) upisan u krug poluprenika a, pravilnih mnogouglova se ne menja.

Prvi lan niza je ciklogon generisan sa trouglom koji se kotrlja oko 3v-ugla, drugi lan niza je generisan sa kvadrato m koji se kotrlja oko 4v-ugla, n-ti lan generie pravilan n+2-ugao koji se kotrlja oko (n+2)v-ugla . Preciznije, niz ciklogona izgleda ovako:

- 65 -

Kako su stranice n-ugla i m-ugla jednake duine, moemo posmatrati da za svaki lan niza vai da je obim nepokretnog mnogougla v puta vea od kotrljajueg. U graninom sluaju, zato i jer je to znai da smo dobili dve krunice, takve da je obim prve krunice v puta manji od obima druge krunice, tj i poluprenici imaju odnos . to moemo napisati ovako: , gde je a poluprenik

krunice K0 opisan oko m-ugla, a b poluprenik kotrljajue krunice K dobijen od pravilnog n-ugla Tada:

Koristei prethodni rezultat i da je hipocikloide, dobijamo da je povrina hipocikloide jednak:

broj svodova

to smo ve dokazali pomou integrala. Povrinu epiciklogona moemo dobiti na slian nain sa razlikom, da emo povrinu m-ugla poveati puta sa povrinom , koja je

ograniena sa m-uglom i jednim svodom epiciklogona. Ova povrina data je jednainom:

Na slici 50 je prikazan deo epicikloide generisane sa pravilnim petouglom koji se kotrlja oko pravilnog petnaestougla.

- 66 -

Slika 50. Epiciklogon sa n=5 i m=15

Sada moramo uzeti u obzir da je ugao krunog iseka vei za spoljanjim uglom m-ugla od ugla krunog iseka kod ciklogona. Zato moemo napisati sledee:

U graninom sluaju, kada je i

, odnosno

gde je a poluprenik krunice K0 opisan oko pravilnog m-ugla,, a b poluprenik male krunice K generisana n-uglom. Koristei prethodni rezultat i da je epicikloide, dobijamo da je povrina epicikloide jednak: broj svodova

to smo hteli, da dokaemo.

- 67 -

7.2. Specijalni primeri

Sada emo predstaviti nekoliko primera kako iz hipo- i epiciklogona moemo dobiti poznate krive.

Ako se n-ugao kotrlja oko m-ugla, i vai, da je

, onda jedno

teme n-ugla opisuje krivu, koju nazivamo kardiogon. Povrina izmeu kvadrata i krive je:

Kad

, onda je

, i kriva kardiogon se pretvara u poznatu

kardioidu. Tada se dogaa da je povrina izmeu krive i krunice jednak a . A iz ovoga sledi rezultat, to smo ve izraunali pomou integrala, da je cela povrina ograniena kardioidom, jednaka :

Slika 51. Kardiogon i kardioida

U sluaju

, dobijamo nefrogon, sa povrinom :

Kad sa:

dobijamo rezultat, da je povrina ispod jednog svoda jednaka

- 68 -

Slika 52. Nefrogon i nefroida

Moemo videti da se nefroida sastoji od dve jednake krive, to znai da je povrina cele nefroide jednaka: to je poznato.

Na slici je prikazana ranunkulogon, generisan petnaestouglom i trouglom, tj povrinom: . Ova kriva se sastoji od 5 svodova, svaki sa

Slika 53. Ranunkulogon i ranunkuloida

- 69 -

Kad

tada ranunkulogon postaje ranunkuloida, sa povrinom .

izmeu nepokretne krunice i jednog svoda:

Kako je poluprenik nepokretne krunice pet puta vei od male, moemo napisati da je povrina ranunkuloide :

Ako je

, i n-ugao se kotrlja unutar drugog mnogougla, dobijeni

hipociklogon nazivamo astrogonom, sa povrinom ispod jednog svoda:

Ako

, dobijamo krivu astroida, koja se sastoji od

etiri svoda , i ograniena povrina je razlika nepokretnog kruga i povrine izmeu ta etiri svoda i kruga. To znai, da moemo pisati:

to je opet, jedan poznat rezultat.

Slika 54. Astrogon i astroida

- 70 -

Deltogon je hipociklogon generisan sa mnogouglovima odnosom brojem stranica: i fiksnog m-ugla: . Deltogon ima povrinu izmeu jednog svoda

Slika 55. Deltogon i deltoida

Kad povrinu:

, dobijamo poznatu deltoidu sa tri svoda, koja ima

Jedan interesantan primer hipociklogone je takozvani dijamogon. To moemo dobiti kada je .

Slika 56. Dijamogoni

- 71 -

Dok se n-gon kotrlja u unutranjosti pravilnog 2n-ugla, opie osno simetrinu krivu, koja se sastoji od n-1 svodova. Na slici 56 su prikazane dijamogone za n=3 i n=6. Povrinu izmeu jednog svoda i 2n-ugla moemo lako izraunati:

U granino m sluaju, kada povrina ispod dva svoda je sa kada

, dobijamo da je

, tj

. Kako je povrina 2n-ugla takoe jednaka

, odavde sledi da povrina dijamogona tei nuli. Drugim reima , dijagomon postaje prenik nepokretne krunice.

- 72 -

7.3. Duina luka hipo- i epicikloide bez korienja integrala

Na osnovu prethodnog

poglavlja moemo izraunati jedan jo

optiji izraz, koji daje duinu luka jednog svoda hipo- i epicikloide, korienjem jednostavne formule za duinu luka ciklogona. Znamo da je duina luka ciklogona jednak:

gde su od

rk,

k=1,2,,n-1

poluprenici krunih

iseaka sa uglom

radijana.

Slika 57. Duina luka epiciklogona

generisana kvadratom

- 73 -

Ovu formulu moramo promeniti, jer kod epiciklogonih krunih iseaka imamo uglove od radijana , a kod hipociklogona od

. Na slici 57 moemo videti epiciklogon, kada je m=12 i n=4, pa kruni iseak ima ugao od radijana.

Oigledno je, da za duinu luka jednog svoda moemo napisati formulu:

gde uzimamo znak plus za izraunavanje povrinu epiciklogona, a minus za hipociklogon. Jo jednom, znamo da je , gde je D prenik opisane

krunice kotrljajueg mnogougla, i da je duina luka ciklogona . Zato moemo pisati da je:

U graninom sluaju, kada

, dobijamo jednu nepokretnu

krunicu sa poluprenikom a i drugu krunicu sa poluprenikom b, koja se kotrlja unutar ili van prve, tako da se odnos broja stranice i dva poluprenika ne menja, tj , tada dobijamo : . Ako uzmemo u obzir, da je u tom sluaju

tj, duina luka cele hipo- i epicikloide je jedenak:

gde je

broj svodova.

- 74 -

U sledeoj tabeli emo dati neke primere:

Duina luka jednog svoda Duina luka

Epihipotrohogon diamogon deltogon astrogon kardiogon nefrogon ranunkulogon

faktor

Epi- hipocikloid

dijametar deltoida astroida kardioida nefroida ranunkuloida

Tablica 2. Duina luka neke poznate krive

- 75 -

7.4. Povrina epi- i hipotrohoida

Povrina ograniena sa nepokretnim mnogouglom i jednim svodom epi- ili hipotrohogona je data sa:

gde uzimamo znak plus za izraunavanje povrine epitrohogona, a minus za hipotrohogon. Ako , nepokretan mnogougao postaje prava, i kao dobijamo ve poznatu formulu granini sluaj iz prethodne formule

Na slici 57 je prikazana kriva dobijena kotrljanjem trougla oko i unutar pravilnog devetougla, kada je taka z koja ostavlja trag lei u unutranjosti jednakostraninog trougla.

Slika 58. Epi- i hipotrohogen genetisane trouglom

Traena povrina

sastoji se od etiri trougla, koje zajedno daju

povrinu kotrljajueg trougla, i tri kruna iseka. Znai, moemo napisat i:

gde je

povrina k-te krune iseke. - 76 -

U optem sluaju, kada se pravilan mnogougao sa oko pravilnog poligona sa poluprenikom rk. stranica, taka uglom, konstruie povrinu, koja se sastoji od i uglom

stranica kotrlja

koja se zajedno kree sa nkrunih sektora sa

, i skupa sa n+1 trouglom koji formira

mnogougao koji je u pokretu. Poluprenik rk je isto kao kod trohogona jednak rastojanju take z i k-tog temena mnogougla, ali je sada ugao zbir ili razlika dva spoljanja ugla, u zavisnosti od toga da li imamo epitrohogonu ili hipotrohogonu, tj moemo pisati: formulu za povrinu trohogona moramo formirati na sledei nain: Znai,

Sada emo opet koristiti poznatu formulu iz kompleksne analize , i dobijamo ve navedeno reenje:

Opet mnogouglovi

emo

ispitati

granini

sluaj.

Ako

tada

postaju krunice, tako da se odnos broja stranica i . U tom sluaju vai da je:

poluprenika krunice ne menja, tj

Kako epi- i hipotrohoid ima

svodova , cela povrina je sledea:

- 77 -

7.4. Elipsa
Sedmo poglavlje u zavriti jednim interesantnim primerom hipotrohogona koju emo zvati elipsogonom. Nije teko shvatiti, ta e biti granini sluaj ovog hipotrohogona. Neka je taka z u unutranjosti kotrljajueg estougla - koja je unutar 12-ugla - ostavlja trag, to je prikazana na slici 59. Odnos broja stranice mnogouglova je 1:2. Kada je , elipsogon postaje elipsa.

Slika 59. Elipsogon i elipsa

U graninom sluaju, povrina izmeu stalnog kruga i jednog svoda krive je:

Iz ovoga sledi, da je povrina elipse ispod 2 svoda sledea: Ako uzmemo da je poluprenik kotrljajue krunice r, a rastojanje izmeu take z i centra te krunice h, onda je: Moemo videti da su duine elipse, to znai da je: to je poznata formula za povrinu elipse. poluprenici

- 78 -

Zakljuak

U prvom delu rada sam, pomou integrala, dokazala neke vane teoreme duinu luka, povrinu i zapreminu obrtnog tela vezane za cikloidu i njene srodne krive. Posle toga sam definisala pojam ciklogona i uvela hipotezu ako broj stranica pravilnog mnogougla koji generie ciklogon poveamo do beskonanosti, tokom kotrljanja, posmatrana taka opisuje cikloidu. Pomou teorije ciklogona ponovo sam dokazala teoreme iz prvog dela rada. Sutina rada jeste u tome da ukae na to da moemo izraunati povrinu, ograniene sa takvim sloenim krivama kao to je na primer astroida ili kardioida, a sve to bez znanja parametarskih jednaina i integrala.

- 79 -

Literatura
[1] [2] E.H. Lockwood, A book of curves, Cambridge, 1961 Eli Maor, Trigonometric Delights, Princeton, New Jersey, 1998, pp 95-102. [3] George F. Simmons, Calculus gems: Brief Lives and Memorable Mathematics ,The Mathematical Association of America, 2007 [4] [5] Ian Stewart, Taming the Infinite, London, 2008 Lipkovski, Aleksandar, Linearna algebra i analitika geometrija, Beograd [6] [7] Raajski, Dobrivoje N., Analitika geometrija, Beograd Robert C. Yates, A Handbook on Curves and Their Properties,J.W. Edwards , Ann Arbor, 1947 [8] [9] Sain Mrton, Nincs kirlyi t!, Budapest, 1986 Tacon David, The Cycloid: The Helen of Gemeters, Parabola Volume 29, Issue 3, 1993 [10] Tom M. Apostol and Mamikon A. Mnatsakanian, Area & Arc Length of Trochogonal Arches, Math Horizons, Nov. 2003, pp 24-27. [11] Tom M. Apostol and Mamikon A. Mnatsakanian, Cycloidal Areas without Calculus, Math Horizons , Sept.1999, pp. 12-16. [12] Tom M. Apostol and Mamikon A. Mnatsakanian, Generalized Cyclogons, Math Horizons , Sept. 2002 ,pp. 25-28. [13] Tom M. Apostol and Mamikon A. Mnatsakanian, New Insight into Cycloidal Areas, American Mathematical Monthly August-

September, 2009, pp. 608-609. [14] Tom M. Apostol and Mamikon A. Mnatsakanian, Sums of Squares of Distances, Math Horizons ,Nov 2001, p. 21. [15] Weissten, Eric W., CRC Concise Encyclopedia of Mathematics, CRC Press LLC, 1999. [16] http://mathworld.wolfram.com

- 80 -

Kratka biografija

uana Fekete je roena 25.1.1986. godine u Senti, gde je zavrila osnovnu kolu i Gimnaziju sa odlinim rezultatom. Na Prirodno-matematiki fakultet u Novom Sadu, Departman za matematiku i informatiku, upisala se na smer diplomirani matematiar - profesor matematike. Diplomirala je 2010. Iste godine upisala se na master studije na istom fakultetu, smer: matematika, modul: nastava matematike. Polo ila je sve predmete predviene planom i programom, i tako stekla uslov za odbranu master rada.

Novi Sad, decembar 2012.

uana Fekete

- 81 -

UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO - MATEMATIKI FAKULTET KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj: RBR Identifikacioni broj: IBR Tip dokumentacije: Monografska dokumentacija TD Tip zapisa: Tekstualni Stampani materijal TZ Vrsta rada: Master rad VR Autor: Fekete uana AU Mentor: dr Nevena Pui MN Naslov rada: Novi pristupi metrikim aspektima cikloide i njoj srodnih krivih MR Jezik publikacije: Srpski (latinica) JP Jezik izvoda: s / e JI Zemlja publikovanja: Republika Srbija ZP Ue geografsko podruje: Vojvodina UGP Godina: 2012 GO Izdava: Autorski reprint IZ Mesto i adresa: Novi Sad, Trg D. Obradovia 4 MA Fiziki opis rada: (7/85/16/2/59/0) (broj poglavlja/ broj strana/ broj lit. citata/ broj tabela/ broj slika/ broj grafika broj priloga)

- 82 -

FO Nauna oblast: Matematika NO Nauna disciplina: Geometrija ND Kljune rei: cikloida, hipocikloida, epickloida, teorema dvostruke generacije, ciklogon PO UDK: uva se: U Vana napomena: VN Izvod: Master rad obrauje temu cikloide, njene najbitnije karakteristike, srodne krive i jednu metodu izraunavanja povrine ispod cikloide i njenih srodnih krivi, odnosno duinu luka bez korienja parametarskih jednaina i integrala. Prikazuje Brahistokronov problem, definiciju i jednainu cikloide. Sadri proraune duine luka jednog svoda, povrine ispod krive i zapremine obrtnog tela. Tree poglavlje prikazuje srodne krive: hipocikloidu, epici kloidu, pericikloidu i trohoidu. Zatim sadri definicije ciklogona, epiciklogona, hipociklogona, trohogona, epitrohogona i hipotrohogona. Bavi se odreivanjem povrine i duine luka ciklogona. Sa slinom metodom dokazuje teoreme o povrini srodnih krivi. Na kraju pokazuje nekoliko konkretnih primera, kao to su: kardioida i kardiogon, nefroida i nefrogon, astroida i astrogon, deltoida i deltogon, diamogon, elipsa i elipsogon. IZ Dat um prihvatanja teme od strane NN vea: jun 2012 DP Datum odbrane: oktobar 2012 DO lanovi komisije: KO Predsednik:dr ura Pauni, redovni professor Prirodno-matematikog fakulteta u Novom Sadu lan: lan: dr Olga Bodroa-Panti, redovni professor Prirodno-matematikog fakulteta u Novom Sadu dr Nevena Pui, redovni professor Prirodno-matematikog fakulteta u Novom Sadu

- 83 -

UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF SCIENCE KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number: ANO Identification umber: INO Document type: Monograph type DT Type of record: Printed text TR Contents Code: Graduation thesis CC Author: Fekete Zsuzsanna AU Mentor: dr Nevena Pui MN Title: New Approach to Cycloid and Related Curves XI Language of te xt: Serbian (Latin) LT Language of abstract: s/en LA Country of publication: Republic of Serbia CP Locality of publication: Vojvodina LP Publication year: 2012 PY Publisher: Author's reprint PU Publ. place: Novi Sad, Trg D. Obradovia 4 PP Physical description: (7/85/16/2/59/0) broj slika, broj grafika, broj priloga) PD Scientific field: Mathematics SF (broj poglavlja, broj strana, broj lit. citata, broj tabela,

- 84 -

Scientific discipline: Geometry Key words: cycloid, epicycloid, hypocycloid, double generation theorem, cyclogon UC: Holding data: HD Note: Abstract: Master thesis deals with the topic cycloid, its most important characteristics, related curves and a method of calculating the arc length and the area under the cycloid and related curves without the use of parametric equations and integrals. Displays Brahistokronov problem definition and equation of the cycloid. Includes calculations arc length of one arch, area under the curve and the volume of the solid of revolution. The third chapter shows related curves: hypocycloid, epicycloid, trochoid. Then includes definitions of cyclogon, epicyclogon, hypocyclogon, trochogon, and epitrochogon, hyipotrochogon. It deals with the area and with the arc length of the cyclogon. Contains the proofs of the theoremes about the area of the related curves with the similar method. In the end show some concrete examples like cardioid and cardiogon, nephroid and nephrogon astroid and astrogon,deltoid and deltogon, diamogon, ellipse and ellipsogon. AB Accepted by the Scientific Board on: Jun 2012 Defended: August 2012 Thesis defend board: President:Dr ura Pauni, full profesor, Faculty of Science, Novi Sad Member: Dr Olga Bodroa-Panti, full profesor, Faculty of Science, Novi Sad Mentor: Dr Nevena Pui, full profesor, Faculty of Science, Novi Sad

- 85 -