Bezbednost I Zdravlje Na Radu

Bezbednost i zdravlje na radu
_________________________

Sindikalni prirunik

2

Izdava
UGS Nezavisnost
Beograd
Nuieva 4/V

Za izdavaa
Branislav anak

Prirunik priredili:

Prof. Dr Miroslava Ivanjac

Slavoljub Lukovi

Dragica Miljenovi

Tehnika priprema:
Ivana Maleti

Tira 500

tampa:

3
SADRAJ

Pojam i sadrina bezbednosti i zdravlja na radu 7
Uloga i znaaj bezbednosti i zatite zdravlja na radu 9
Pravni okvir 11

1. Meunarodno pravo 12
1.1. Konvencije MOR-a i Opta direktiva EU 13
1.1.1. Konvencija br. 155 i Opta direktiva br. 391/81 13

2. Nacionalni propisi 14
2.1. Ustav Republike Srbije 15
2.2. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu 16
2.2.1. Oblast primene i definicije 17
2.2.2. Obaveze i odgovornost poslodavca 17
Procena (profesionalnog) rizika 19
Normativno ureivanje 20
Organizovanje procesa rada i poslova bezbednosti i
zdravlja na radu (zatite na radu) 20
Uslovi za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu struni ispit i licence 22
Obaveze poslodavca prema zaposlenom
i predstavniku zaposlenih 23
Obaveze poslodavca prema inspekciji rada i drugim
subjektima 24
Osposobljavanje zaposlenih 25
Odgovornost poslodavca 27
2.2.3. Prava i obaveze zaposlenih 27
Prava zaposlenog 27
Pravo da odbije da radi 28
Obaveze zaposlenog 29
Posebna prava omladine, ena i invalida 30
Prava predstavnika zaposlenih, odnosno Odbora
za bezbednost i zdravlje na radu 30
Pravo obraanja inspekciji rada 31
2.2.4. Nadzor 32

4
2.2.5. Kazne 33

3. Zakon o radu 34

4. Podzakonski akti 37
4.1. Pravilnik o proceni rizika 37

5. Stanje i problemi u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu 39

6. Sindikat i bezbednost i zdravlje na radu 45
6.1. Meunarodni aspekt 47
6.1.1. Tripartizam i bipartizam u funkciji unapreivanja
zatite na radu 48
6.1.2. Poreklo i razvoj bezbednosti i zatite zdravlja
na radu u Evropskoj uniji 55
6.1.3. Pravni osnov bezbednosti i zatite zdravlja na radu
u Evropskoj uniji 58
6.1.4. Drugi meunarodni izvori prava i propisa o
bezbednosti i zatite zdravlja na radu 59
6.1.5. Institucionalizovane aktivnosti u oblasti
bezbednosti i zatiti zdravlja na radu u
Evropskoj uniji 61
6.1.6. Evropska nedelja bezbednosti i zatite
zdravlja na radu 61
6.1.7. Konsulatativni komitet za bezbednost,
higijenu i zatitu zdravlja na radu 62
6.1.8. Ekonomsko socijalni komitet Evropske zajednice 64
6.1.9. Evropska agencija za bezbednost i zatite
zdravlja na radu 64
6.1.10. Evropska komisija 67
6.1.11. Komitet viih inspektora 67
6.1.12. Evropska fondacija za unapreivanje
ivotnih i radnih uslova 68
6.1.13. Meunarodna organizacija rada -
Sluba za bezbednost i zatitu zdravlja na radu 70

5
6.1.14. Evropska unija poslodavaca i BZZR 72
6.2. Mere i aktivnosti UGS Nezavisnost
u oblasti bezbednosti zdravlja na radu 72

7. Prava i obaveze prema Zakonu o bezbednosti i
zdravlju na radu 74
7.1. Obaveze i odgovornosti poslodavca 74
7.2. Prava i obaveze zaposlenog, predstavnika
zaposlenih i Odbora 83

8. Prilozi 88

6

7

POJAM I SADRINA BEZBEDNOSTI I
ZDRAVLJA NA RADU

Bezbednost i zdravlje na radu podrazumeva ostvarivanje uslova
rada u kojima se preduzimaju odreene mere i aktivnosti u cilju zatite
ivota i zdravlja zaposlenih i drugih lica koji na to imaju pravo. Interes
drutva, svih subjekata i svakog pojedinca je da se ostvari najvii nivo
bezbednosti i zdravlja na radu, da se neeljene posledice kao to su
povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom svedu
na najmanju moguu meru, odnosno da se ostvare uslovi rada u
kojima bi zaposleni imao oseaj zadovoljstva pri obavljanju svojih
profesionalnih zadataka. Za ostvarivanje ovakvog cilja neophodan je
sistematski pristup u preventivnom delovanju i povezivanje svih
subjekata koji su nosioci odreenih obaveza i aktivnosti na
nacionalnom nivou, ali i ire, sa meunarodnim institucijama u ovoj
oblasti. Njihova je dunost da se staraju o sprovoenju utvrenih
pravila, mera i standarda o uslovima rada i stalna briga da ih menjaju i
usaglaavaju sa tehnolokim i drutveno-ekonomskim razvojem kako
bi se unapredila bezbednost i ouvalo zdravlje zaposlenih.

1. Kada i zbog ega je sve poelo?

Istorijski posmatrano, potreba za preduzimanjem odreenih
aktivnosti radi bezbednosti uesnika u radu javlja se sa prvim oblicima
rada, jer je svaki rad praen manjim ili veim opasnostima, ali se kao
organizovana delatnost uspostavlja tek poetkom 19. veka. Naime,
razvojem industrije radnika klasa je brojno ojaala, ali su se uslovi
rada pogorali. Sa usavravanjem sredstava za rad, a naroito sa
tehnikim napretkom poznatim pod nazivom industrijska revolucija,
broj povreda na radu i bolesti se naglo uveava. Nezadovoljstvo
uslovima rada raste do te mere da dovodi do otvorenih istupanja
radnika sa osnovnim zahtevom za njihovo poboljanje. Stvara se
snaan radniki pokret i radnika udruenja koja vre pritisak na
dravu i ona je prinuena da ove odnose pravno regulie kako bi

8
obezbedila minimalnu zatitu radnika, a time i veu ekonomsku
stabilnost i socijalni mir. Od tada poinje intenzivan razvoj zatitnog
zakonodavstva, irenje socijalnih prava i stvaranje meunarodnih
organizacija koje u velikoj meri doprinose uspostavljanju stabilnih
sistema bezbednosti i zatite zdravlja na radu.

2. Briga o radniku je drutvena potreba

U savremenim uslovima zatita kao drutvena delatnost moe se
posmatrati u irem i uem smislu. U irem smislu ona se obezbeuje
zakonodavstvom o radu i socijalnom osiguranju koje ureuje prava: na
ogranieno radno vreme, skraeno radno vreme, odmore i odsustva
sa rada, na zaradu i druga primanja, na bezbedne uslove rada i
posebnu zatitu ena, omladine i invalida, na zdravstvenu zatitu, na
pomoi i naknade, prava za sluaj invalidnosti i druga prava kojima se
garantuje socijalna i materijalna sigurnost za sluaj nemogunosti
rada.
U uem smislu, pod zatitom se podrazumeva preduzimanje svih
mera i aktivnosti u cilju stvaranja bezbednih uslova rada i zatite
zdravlja radnika od rizika koji se javljaju u radnoj sredini i na radnom
mestu.
Poeci zatite vezuju se za primenu prevashodno tehnikih mera
najjednostavnijih zatitnih naprava na mainama, ureajima i drugim
sredstvima rada kako bi se radnik zatitio od telesnih povreda.
Meutim, njihovim usavravanjem mnoge od tih opasnosti nestaju te
je sve manja potreba za tehnikim merama kojima se radnik titi od
mehanikih opasnosti. Naroito je velike promene svetu rada doneo
ubrzani tehniko-tehnoloki razvoj s kraja 20. i poetkom 21. veka,
obeleen visokim stepenom automatizacije i informacionim
tehnologijama koje omoguavaju da se manuelni rad zameni
intelektualnim u svim sferama rada. One su promenile karakter i
sadraj rada ali i uslove rada. Stvorile su nove opasnosti, nove rizike i
nove oblike ugroavanja zaposlenih to podrazumeva nove pristupe i
mere u sistemu bezbednosti i zatite zdravlja na radu.

9
Visok stepen automatizacije omoguio je uvoenje nove
organizacije rada, nestandardnog radnog mesta i promenljivog radnog
vremena i niz drugih novina koje uz velika olakanja u obavljanju
poslova, zaposlenima stvaraju i odreene tekoe. Pored povreda na
radu i poznatih profesionalnih bolesti sve vie se javljaju bolesti u vezi
sa radom, stres i psihike tegobe koje se mnogo tee reavaju, a
prisutne su u svim delatnostima i vrstama poslova. S toga se u
savremenim uslovima vea panja poklanja rizicima i faktorima rizika
koji su vezani za organizaciju radnog procesa, psihofizike
sposobnosti radnika, socijalne odnose i ponaanja na radu i van rada.
Sve su izraenije potrebe za multidisciplinarnim pristupom u cilju
stvaranja bezbednih uslova rada u kojima se pored fizikog, titi i
psihiki integritet zaposlenog. To podrazumeva preduzimanje razliitih
aktivnosti i primenu raznovrsnih mera, kao to su: tehnike,
organizacione, pravne, ekonomske, obrazovne, zdravstvene,
ergonomske, socioloke, i druge.
Moderne tehnologije sa novim sadrajem rada zahtevaju nova
znanja i stalnu inovaciju znanja kako za uspeno obavljanje radnih
zadataka, tako i za njihovo obavljanje na bezbedan nain. Ovakve
promene svakako uslovljavaju i nov nain organizovanja i delovanja
svih ostalih subjekata koji imaju odreene funkcije u sistemu
bezbednosti i zatite zdravlja na radu.

ULOGA I ZNAAJ BEZBEDNOSTI I ZATITE
ZDRAVLJA NA RADU

Uloga bezbednosti i zatite zdravlja na radu odreena je njenim
ciljem i obimom prava i obaveza poslodavca i radnika. Tenja je da se
u skladu sa zakonom i drugim propisima iz ove oblasti, dostigne
najvii nivo zdravstvene i psihofizike zatite. U tom smislu, uslovi
rada, sredstva i organizacija rada moraju biti prilagoeni potrebama
radnika a istovremeno radnici moraju biti motivisani za aktivno
ukljuivanje u sve aktivnosti.

10
Znaaj bezbednosti i zdravlja na radu se sagledava sa humanog,
socijalnog i ekonomskog stanovita.
Rad u humanim uslovima predstavlja zadovoljstvo za svakog
pojedinca, ali i uspeh i ponos za organizatora, poslodavca i za drutvo
u celini.
Socijalni znaaj u najveoj meri se izraava kroz veliki broj
zaposlenih koji se povrede ili izgube ivot na radnom mestu, obole od
profesionalnih bolesti i drugih bolesti u vezi sa radom o kojima, a
esto i o njihovim porodicama, preuzima brigu drutvo.
I trea, ekonomska dimenzija bezbednosti i zdravlja na radu
sagledava se preko posledica povreda na radu, profesionalnih i drugih
bolesti i iskazuje se odreenim finanskijskim pokazateljima koji zavise
od broja i teine takvih sluajeva. Naime, povrede na radu i
profesionalne bolesti, esto su praene havarijama, odsustvom sa
rada ime se stvaraju trokovi i izdaci zbog toga to radnik ne radi,
zbog zastoja koji nastaje u proizvodnji i to se znatna sredstva
izdvajaju za leenje radnika, nadoknadu njegove zarade i drugih
trokova i izdataka koji padaju na teret poslodavca i fondova
socijalnog osiguranja. To znai da bezbednost i zdravlje na radu utiu
na produktivnost i ekonominost poslovanja u preduzeu, kao i na
kvalitet i konkurentnost proizvoda na tritu, te da poslodavac ima
neposredni interes da ona bude to efikasnija. Zato je svako ulaganje
u mere zatite za poslodavca korisna investicija. Od stepena
bezbednosti zavisi zdravstvena i radna sposobnost zaposlenih a time i
produktivnost u okviru preduzea, koja se na nacionalnom nivou
odraava na visinu nacionalnog dohotka. Istovremeno boljom zatitom
zdravlja na radu i smanjenjem broja povreda na radu, profesionalnih i
drugih bolesti, smanjuje se optereenje fondova socijalnog osiguranja
to se neposredno odraava na visinu izdvajanja ovih sredstava po
osnovu doprinosa i iz nacionalnog budeta. Dakle, od stepena
bezbednosti zavisi zdravstvena i radna sposobnost zaposlenih a time i
produktivnost u preduzeu ali i sposobnost radne populacije na
nacionalnog nivou to u krajnjem utie na nacionalni dohodak i
standard svih graana.

11
PRAVNI OKVIR

Uspostavljanje sistema bezbednosti i zdravlja na radu i njegova
efikasnost i uspenost u velikoj meri zavisi od drutveno-ekonomskih
uslova, stepena privrednog razvoja i tradicije svake drave. Ali za
njegovo utemeljenje je svakako najznaajniji pravni okvir koji razliitim
pravnim aktima usmerava primenu utvrene politike, odreuje
subjekte, njihova prava, obaveze, odgovornosti i odnose, ciljeve
delovanja kao i mehanizme i sredstva za njihovo ostvarivanje.
Polazna osnova za uspostavljanje nacionalnog sistema
bezbednosti i zdravlja na radu, kreiranje nacionalne politike i
nacionalne regulative u ovoj oblasti je pravo meunarodnih
organizacija koje je u ovoj oblasti izuzetno razvijeno jer se u
savremenom svetu rada socijalnoj zatiti i socijalnim pravima kao
instrumentima socijalne sigurnosti daje poseban znaaj. Jedna od
osnovnih odlika savremenog prava meunarodnih organizacija i
razvijenih drava je promovisanje i uvoenje principa bipartizma i
tripartizma u oblast bezbednosti i zatite zdravlja na radu na svim
nivoima. Time se omoguava uee radnika i poslodavaca preko
svojih predstavnika, kao i predstavnika vlade, sueljavanje miljenja i
dogovorno reavanje problema to je najbolji nain da se ostvari
eljeni cilj. U ovoj oblasti ovakav pristup je naroito pogodan jer svi
partneri imaju interes da se deluje preventivno kako bi se izbegle
posledice profesionalnog rizika.
Ovaj princip zastupljen je i u meunarodnim pravnim izvorima i
praksi jer je u svim organima i telima u ovoj oblasti obezbeeno
uee socijalnih partnera, a pod njihovim uticajem se sve vie
prihvata i u nacionalnim sistemima.
S obzirom na sve izraenije tendencije meunarodnih integracija
na bazi ekonomskih interesa i saradnje, nacionalni sistemi
bezbednosti i zdravlja na radu uspostavljaju se u uslovima
poednakog uvaavanja meunarodnog i nacionalnih pravnih izvora.

12
1. MEUNARODNO PRAVO

Za nae okruenje najznaajnija su akta Meunarodne
organizacije rada, Svetske zdravstvene organizacije, Evropske unije i
drugih evropskih integracija ija je regulativa prihvaena od strane
drava lanica EU.
Meunarodna organizacija rada, jedna od najmasovnijih svetskih
organizacija (trenutno ima preko 180 drava lanica), osnovana je sa
ciljem da svojim delovanjem utie na stvaranje uslova za povoljniji
poloaj radnika na radu. Donela je blizu 200 konvencija i isto toliko
preporuka kojima ureuje iru zatitu radnika garantujui odreena
prava koja su vezana za: zapoljavanje, radno vreme, odmore i
odsustva, slobodu organizovanja i udruivanja, ostvarivanja zarade i
drugih primanja, zdravstvenu zatitu, socijalno osiguranje za sluaj
bolesti, povrede na radu i profesionalne bolesti, invalidnosti, starosti i
smrti radnika, nadzor nad primenom propisa kao i za druge oblike
delovanja u ovoj oblasti. U okviru ovih konvencija i preporuka izdvaja
se posebna grupa koja regulie prava i obaveze kojima se ostvaruje
odreeni nivo bezbednosti i zdravlja na radu sa ciljem da se uslovi
rada stalno poboljavaju.
Pravo EU obavezno je za drave lanice ove organizacije, a
dobrim delom i za drave koje se pripremaju za pridruivanje jer je to
jedan od uslova za prijem u EU. Za bezbednost i zdravlje na radu
najznaajnije su direktive opteg karaktera kojima se odreuju
smernice (okviri) nacionalne politike i nacionalnih sistema zatite i
posebne direktive kojima se blie odreuju uslovi rada i mere
bezbednosti u pojedinim oblastima.
Meunarodne organizacije u osnovi imaju iste pristupe i ciljeve u
ureivanju ove oblasti te se i njihova normativna akta meusobno
dopunjuju. Meunarodno pravo znatno utie na unapreivanje
bezbednosti zaposlenih jer odreuje zahteve koje sve drave lanice
moraju da ispune u skladu sa svojim uslovima pri emu imaju
mogunosti da uvedu i vie nivoe ali nikako nie.

13
1.1. Konvencije MOR-a i Opta direktiva EU

Iz bogatog i obimnog zakonodavstva MOR-a i EU izdvajaju se
nekoliko akta koji odreuju osnove za uspostavljanje nacionalnog
sistema bezbednosti i zatite zdravlja na radu i omeuju okvire za
usaglaavanje nacionalnog zakonodavstva, pre svega zakona kojim
se ova oblast ureuje. To su: Konvencija br. 155 o zatiti na radu,
zdravstvenoj zatiti i radnoj sredini (kod nas ratifikovana 1987.
godine), Konvencija br. 161 o slubama medicine rada (ratifikovana
1989. godine), Konvencija br. 81 o inspekciji u industriji i trgovini
(ratifikovana 1956. godine) i Konvencija br. 135 o radnikim
predstavnicima (ratifikovana 1981. godine) kao i Opta direktiva br.
391/89 EEZ o uvoenju mera za podsticanje poboljanja bezbednosti i
zdravlja na radu.

1.1.1. Konvencija br. 155 i Opta direktiva br. 391/81

U pogledu definisanja obaveza i aktivnosti drave na nacionalnom
nivou i poslodavca na nivou preduzea, najdetaljnije su Konvencija br.
155 i Opta direktiva br. 391/89. One nalau dravi da u okviru svoje
nadlenosti, utvrdi nacionalnu politiku, donese zakonske propise i
obezbedi nadzor. Poslodavac je obavezan i odgovoran za neposredno
sprovoenje aktivnosti i mera na nivou preduzea u cilju eliminisanja
rizika, unapreivanja uslova rada i zatite zdravlja zaposlenih.
Konvencija br. 155 i Opta direktiva 391/89 odreuju osnovne
principe koji se moraju potovati pri uspostavljanju nacionalnog
sistema bezbednosti i zdravlja na radu i ugraditi u nacionalno
zakonodavstvo, a to su:
- preventivne mere kao sastavni deo procesa rada i organizacije
rada,
- izbegavanje profesionalnog rizika,
- ocenjivanje preostalog rizika (koji se ne moe izbei),
- obaveza i odgovornost poslodavca za ostvarivanje bezbednosti i
zatitu zdravlja na radu,

14
- poboljanje uslova rada i briga o zdravlju trajan je zadatak
upravljanja poslovanjem,
- prilagoavanje radnog mesta mogunostima radnika,
- prednost kolektivnih mera zatite nad pojedinanim,
- uee i konsultovanje radnika i/ili njihovih predstavnika pri
donoenju odluke o nabavci opreme, uvoenju novih tehnologija i
drugih promena sa stanovita bezbednosti,
- organizovano obavljanje poslova bezbednosti i zatite zdravlja na
radu angaovanjem strunih kadrova,
- neposredna saradnja slube zatite i slube medicine rada,
- permanentno osposobljavanje za bezbedan rad,
- uredna evidencija svih podataka,
- saradnja i komunikacija sa inspekcijom rada,
- obavetavanje radnika i/ili njihovih predstavnika o proceni rizika,
preduzetim merama, povredama na radu, profesionalnim
bolestima, nalazu inspekcije rada i preduzetim merama po
njegovom nalogu,
- informisanje radnika o stepenu rizika na radnom mestu.

2. NACIONALNI PROPISI

Pravo na bezbednost i zatitu zdravlja kao osnovno pravo
zaposlenih, institucionalno organizovanje i mehanizmi neophodni za
njegovo ostvarivanje ureuju se u Republici Srbiji zakonima,
podzakonskim aktima, normativima i standardima, kolektivnim
ugovorima, aktom poslodavca i ugovorom o radu. Pravo na zatitu na
radu je zagarantovano Ustavom, sistemska pitanja, prava, obaveze i
odgovornosti regulisana su odgovarajuim zakonima (Zakonom o
bezbednosti i zdravlju na radu, Zakonom o radu, zakonima o
socijalnom osiguranju zdravstvenom, penzijskom i invalidskom) i
uslovi neposrednog sprovoenja ostalim pravnim aktima.

15

ema propisa o bezbednosti i zatiti zdravlja na radu

2.1. Ustav Republike Srbije

Ustav Republike Srbije. kao najvii pravni akt i osnovni izvor prava
garantuje pravo na potovanje dostojanstva linosti na radu,
bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zatitu na radu, ogranieno
radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaeni godinji odmor... i niko
se ovih prava ne moe odrei (l. 60.).
Istim lanom predvieno je da se enama, omladini i invalidima
omoguuje posebna zatita na radu i posebni uslovi na radu.
Republika Srbija je nadlena da uredi i obezbedi sistem u oblasti
radnih odnosa, zatite na radu... (l. 97. st. 1. ta. 8), to znai da je
obavezna da donese zakonske propise i da uspostavi potrebne
mehanizme kako bi zatita na radu funkcionisala kao sistem.

16
2.2. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS, br.
105/05) stupio je na snagu 29. novembra 2005. godine. Donoenjem
ovog zakona prestao je da vai Zakon o zatiti na radu kojim je bila
regulisana ova oblast.
Osnovni razlozi za donoenje Zakona su:
- Zahtevi i potrebe za usaglaavanjem nacionalnog
zakonodavstva sa aktima MOR-a i EU;
- Uslov za pridruivanje, odnosno pristupanje EU;
- Ispunjenje uslova u pogledu kvaliteta i konkurentnosti za
trino poslovanje i istupanje na meunarodno trite;
- Oekivanje (vizija) da e se obezbediti efikasnija zatita
zaposlenih.
- Novine uvedene Zakonom odnose se na proirenje obaveza i
odgovornosti kao i na nove pristupe u cilju podizanja nivoa
bezbednosti i ouvanja zdravlja na radu. Kao najznaajnije
novine mogu se izdvojiti:
- procena profesionalnog rizika;
- ire i preciznije odreene obaveze i odgovornosti poslodavca;
- uee zaposlenih i predstavnika zaposlenih po pitanjima
zatite;
- definisanje poslova slube medicine rada;
- uvoenje vie mogunosti organizovanja strunih poslova
bezbednosti i zatite zdravlja na radu;
- odreivanje lica za obavljanje strunih poslova pisanim aktom;
- struni ispit za lica koja obavljaju strune poslove bezbednosti i
zatite zdravlja na radu;
- licenca za pravna, fizika i odgovorna lica;
- ire mogunosti zaposlenih da odbiju da rade zbog
neprimenjivanja mera zatite;
- stroi zahtevi za osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad
na radnom mestu;
- neposrednija saradnja subjekata u vrenju svojih funkcija;

17
- bolja informisanost radnika o riziku na radnom mestu i drugim
pitanjima od znaaja za njegovo zdravlje;
- osiguranje za naknadu tete za sluaj povrede na radu,
profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom;
- vee novane kazne za prekraje zbog neprimenjivanja
zakona i drugih propisa iz ove oblasti.

2.2.1. Oblast primene i definicije

U osnovnim odredbama Zakona definisani su pojmovi koji se
koriste u Zakonu, to olakava da se precizno odrede prava i
obaveze, subjekti nosioci tih prava i obaveza kao i aktivnosti i nain
njihovog sprovoenja u cilju ostvarivanja bezbednih uslova rada i
zdravlja na radu. Pri tome je pored opte definicije preventivnih mera,
posebno istaknuto da su one multidisciplinarne i da se primenjuju u
postupku: projektovanja, izgradnje, proizvodnje, korienja i
odravanja objekata, sredstava za rad, opreme za rad, tehnolokih
procesa, sredstava i opreme za linu zatitu na radu, opasnih materija
i osposobljavanja za bezbedan rad.
Odreena su lica koja po Zakonu imaju pravo na bezbednost i
zatitu zdravlja na radu. Pored zaposlenih, ova prava imaju: uenici i
studenti na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi i
praktinoj nastavi; lica koja se nalaze na strunoj prekvalifikaciji i
dokvalifikaciji; lica na profesionalnoj rehabilitaciji; lica koja se nalaze
na izdravanju kazne zatvora i na drugom mestu; lica na dobrovoljnim
i javnim radovima organizovanim u optem interesu, radnim akcijama i
takmienjima u vezi sa radom i lica koja se zateknu u radnoj okolini
radi obavljanja odreenih poslova ako je o prisustvu obaveten
poslodavac.
Definicija je znaajna za navedena lica jer predstavlja pravni osnov
za ostvarivanje prava na bezbednost i zdravlje na radu i drugih prava
kao i za poslodavca jer mu ovo pravo stvara obaveze u pogledu
obezbeivanja njihove zatite.

18
2.2.2. Obaveze i odgovornost poslodavca

Poslodavac je nosilac svih obaveza i odgovornosti u uspostavljanju
bezbednih uslova rada i zatite zdravlja zaposlenih. U tom smislu
opta obaveza poslodavca je da zaposlenom obezbedi rad na radnom
mestu i u uslovima u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zatite
zdravlja, odnosno da prilikom organizovanja rada i radnog procesa
(pre poetka rada i u toku rada) primeni preventivne mere kao i da za
njihovu primenu izdvoji potrebna finansijska sredstva.
Pri izvravanju ove obaveze poslodavac je duan da se pridrava
osnovnih principa koji su sadrani u meunarodnim aktima, pre svega
u Optoj direktivi EU i ugraeni u lan 12. Zakona a koji se odnose na:
- izbegavanje rizika;
- procenu rizika koji se ne mogu izbei;
- otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih
tehnikih reenja;
- prilagoavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naroito u
pogledu izbora opreme za rad i metoda rada, kao i izbora
tehnolokog postupka da bi se izbegla monotonija u radu i
smanjio njihov uticaj na zdravlje zaposlenog;
- zamenu opasnih tehnolokih procesa ili metoda rada
bezopasnim ili manje opasnim;
- davanje prednosti kolektivnim nad pojedinanim merama
bezbednosti;
- odgovarajue osposobljavanje za bezbedan rad i izdavanje
uputstava za rad na bezbedan nain.
Navedeni principi predstavljaju osnovu za delovanje poslodavca pri
emu je njegova obaveza da aktivnosti usmerava prevashodno na
eliminisanje rizika ili svoenje na najnii mogui nivo. U tom cilju
poslodavac ima posebne obaveze u pogledu ureivanja prava i
obaveza zaposlenih, procene rizika, osposobljavanja radnika za
bezbedan rad, ostvarivanja prava zaposlenih, obavljanja strunih
poslova zatite na radu, informisanja zaposlenih, stvaranja
mogunosti za uee zaposlenih i njihovih predstavnika i
preduzimanja drugih preventivnih mera kako bi se zatitio fiziki i

19
psihiki integritet radnika na radnom mestu. Prilagoavanje rada i
radnog mesta zaposlenom i zamena opasnih tehnolokih procesa i
metoda rada bezopasnim ili manje opasnim predstavljaju mere kojima
se eliminie ili smanjuje rizik.

Procena (profesionalnog) rizika

Kad se govori o riziku na radu, podrazumeva se rizik koji se javlja
na radnom mestu, koji ugroava ivot i zdravlje zaposlenog pri
obavljanju poslova svog zanimanja (profesije), pa se takav rizik
definie kao profesionalni rizik. Ovi rizici su razliiti po vrsti i intenzitetu
te je neophodna identifikacija i odreivanje stepena mogueg uticaja
na zaposlenog to se utvruje u postupku procene profesionalnog
rizika za svako radno mesto. injenica je da se praktino ne mogu
eliminisati svi faktori rizika, to znai da na svakom radnom mestu
postoji neki rizik, ali se on do odreenog nivoa smatra prihvatljivim jer
ne ugroava neposredno zdravlje zaposlenog. Procenjuje se preostali
rizik, onaj koji poslodavac nije mogao da izbegne niti da otkloni na
njegovom izvoru te postoji opasnost i verovatnoa da ugrozi zdravlje
zaposlenog. Znai, u pitanju su radna mesta na kojima se (zbog
prirode posla), i pored preduzetih mera, rizik ne moe otkloniti niti
smanjiti (rad na visini, na otvorenom, pod vodom ili zemljom i dr.), te je
neophodno utvrditi pravo stanje, izvriti analizu uticajnih faktora i
proceniti koje i kakve tetne posledice moe da izazove i koje mere u
svakom sluaju primeniti da bi se zaposleni zatitio.
Procena rizika predstavlja najznaajniju obavezu poslodavca. Vri
se pre poetka rada, u toku rada kao i u svakom sluaju kada zbog
izmena uslova rada moe doi do pojave novog rizika ili promene
stepena utvrenog rizika. Procena rizika kao preventivna aktivnost
znaajna je zbog toga to se vri za svako radno mesto na osnovu
opasnosti utvrenih na radnom mestu i u radnoj sredini i mogueg
uticaja na zaposlenog na tom radnom mestu.
Poslodavac je obavezan da donese poseban akt o proceni rizika u
pisanoj formi koji sadri podatke o stvarno utvrenom stanju (procesu
rada, opasnostima i zaposlenima), procenjenom riziku i predviene
mere zatite. Aktom o proceni rizika, a na osnovu ocene slube

20
medicine rada, poslodavac je obavezan da odredi konkretne
zdravstvene uslove koje mora da ispuni radnik da bi mogao da obavlja
odreene poslove na radnom mestu.
Procena rizika je struan, sloen i odgovoran posao koji zahteva
obrazovanje strunog tima za procenu, izbor metodologije i
odgovarajuih metoda, kvalitetne i tane podatke o uslovima rada i
zaposlenom i dr. Zakon samo naelno odreuje da u utvrivanju i
proceni rizika kao i prilikom sastavljanja akta o proceni rizika uestvuje
sluba medicine rada i da u pripremi akta o proceni rizika uestvuje
lice odreeno da obavlja strune poslove bezbednosti i zatite zdravlja
na radu.
Blii uslovi, nain i postupak procene rizika propisani su
Pravilnikom o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u
radnoj okolini.

Normativno ureivanje

Poslodavac je obavezan da u skladu sa Zakonom utvrdi prava,
obaveze i odgovornosti, preventivne mere i nain njihovog
sprovoenja u cilju ostvarivanja bezbednosti i zatite zdravlja na radu
sledeim normativnim aktima: kolektivnim ugovorom ili optim aktom,
ugovorom o radu ako ima do 10 zaposlenih, aktom o proceni rizika,
pismenim sporazumom sa poslodavcem sa kojim izvodi radove na
istom prostoru, elaboratom o ureenju gradilita i programom o
postupnom otklanjanju nedostataka koji ne ugroavaju tee
zaposlene.

Organizovanje procesa rada i poslova bezbednosti i zdravlja na
radu (zatite na radu)

Poslodavac je obavezan da organizuje proces rada u uslovima koji
su bezbedni za zaposlene te da ne moraju da strahuju da e im u toku
rada biti ugroeno zdravlje. Da bi uspeno obavio ovaj zadatak,
poslodavac je obavezan da preduzima i druge konkretne mere u toku
rada: da zaustavi svaki rad koji predstavlja opasnost po ivot i zdravlje

21
zaposlenih, da obezbedi pruanje prve pomoi, spasavanje i
evakuaciju u sluaju opasnosti, da sprei ulazak u krug objekta ili
gradilita lica i sredstava saobraaja koji nemaju osnova za to, da
obezbedi odgovarajue obeleavanje opasnosti, da angauje slubu
medicine rada za obavljanje poslova zatite zdravlja zaposlenog i da
organizuje obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
Zakon daje tri mogunosti za organizovanje ovih poslova:
- da ih obavlja poslodavac,
- da odredi jednog ili vie zaposlenih ili
- da angauje pravno lice, odnosno preduzetnika koji ima
ovlaenje, odnosno licencu za obavljanje poslova u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac se opredeljuje za nain organizovanja ovih poslova u
zavisnosti od: tehnolokog procesa, organizacije, prirode i obima
procesa rada, broja zaposlenih, broja radnih smena, procenjenih
rizika, broja lokacijski odvojenih jedinica, vrste delatnosti.
Poslodavac moe sam da obavlja navedene poslove u
delatnostima utvrenim Zakonom, koje po prirodi nisu rizine, i ako pri
tome nema vie od 10 zaposlenih.
U ostalim sluajevima, kada se poslodavac bavi opasnom
delatnou i kada rizik i pored preduzetih mera ne moe eliminisati ili
ako ima vie od 10 zaposlenih, ove poslove moe da obavlja
zaposleni, odnosno lice sa poloenim strunim ispitom, a koje
poslodavac pismeno odredi.
I trea mogunost je da poslodavac angauje pravno lice ili
preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja
na radu.
Poslovi bezbednosti i zdravlja na radu koje obavlja struno lice
utvreni su lanom 40. Zakona, a odnose se na preduzimanje
konkretnih mera i aktivnosti radi sprovoenja Zakona.
Za obavljanje poslova zatite zdravlja na radu precizirane lanom
41., poslodavac angauje slubu medicine rada. Pored obavljanja
prethodnih i periodinih lekarskih pregleda, slubi medicine rada se
obezbeuje vee uee u preventivnim aktivnostima. Sluba daje
miljenje sa stanovita zdravstvene zatite o izboru drugog
odgovarajueg posla (koji se odreuje prema zdravstvenoj

22
sposobnosti zaposlenog), izboru novih sredstava za rad, opasnih
materija i sredstava i opreme za linu zatitu na radu. Ova sluba se
posebno angauje na upoznavanju zaposlenih sa rizicima po zdravlje
kao i pri utvrivanju uzroka nastanka profesionalnih bolesti i bolesti u
vezi sa radom, identifikaciji i proceni rizika na radnom mestu. Ocenjuje
i utvruje posebne zdravstvene sposobnosti koje moraju da ispune
zaposleni za obavljanje odreenih poslova na radnom mestu sa
poveanim rizikom. U ovim aktivnostima, sluba medicine rada
neposredno sarauje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu.
Line podatke o zaposlenom utvrene u toku lekarskih pregleda
kao i podatke o povredama na radu, profesionalnim bolestima i
oboljenjima u vezi sa radom sluba medicine rada uva kao poverljive
i moe ih dostavljati nadlenim subjektima na nain propisan
zakonom.
Posebno se istie obaveza poslodavaca da, u sluaju kada vie
njih rade na istom prostoru ili dele isti prostor, sarauju u primeni mera
bezbednosti i koordiniraju svoje aktivnosti. Pri tome su obavezni da
utvrde nain saradnje pismenim sporazumom kojim se odreuje i lice
zadueno da koordinira rad na sprovoenju predvienih mera. Ova
obaveza znaajna je naroito za bezbednost na gradilitu gde esto
rade vie izvoaa, a poznato je da se u graevinarstvu deava veliki
broj povreda.
Poslodavac je obavezan da slubi medicine rada, licu za
bezbednost i zdravlje na radu, pravnom licu ili preduzetniku koje
angauje za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu
obezbedi pristup svim potrebnim podacima, samostalnost u radu i
prethodno upoznavanje sa tehnolokim procesom, rizicima u procesu
rada i merama za njihovo otklanjanje.

Uslovi za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu struni ispit i licence

Poslove u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu mogu da obavljaju
lica sa poloenim strunim ispitom i pravno lice, odnosno preduzetnik
koji ima licencu.

23
Struni ispit je obavezan za lice koje obavlja poslove bezbednosti i
zdravlja na radu i za odgovorno lice za pregled i ispitivanje opreme za
rad i uslova radne okoline (hemijskih i fizikih tetnosti, mikroklime i
osvetljenosti, kao i biolokih tetnosti).
Struni ispit se polae u ministarstvu nadlenom za rad pred
komisijom koju imenuje ministar. Program strunog ispita, uslove koje
treba da ispuni kandidat kao i nain polaganja strunog ispita
propisani su Pravilnikom o programu, nainu i visini trokova
polaganja strunog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja
na radu i poslova odgovornog lica (Sl. glasnik RS, br. 29/06).
Licenca se izdaje:
- pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje poslova
bezbednosti i zdravlja na radu iz lana 40. Zakona;
- pravnom licu i odgovornom licu za obavljanje poslova pregleda
i ispitivanja opreme za rad i za ispitivanja uslova radne okoline.
Licencu izdaje ministar nadlean za poslove rada.
Licenca predstavlja ovlaenje za obavljanje odreenih poslova u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i izdaje se na osnovu ocene o
ispunjenosti uslova za bavljenje tim poslovima, odnosno uslova za
dobijanje licence koji su propisani Pravilnikom o uslovima i visini
trokova za izdavanje licenci za obavljanje poslova u oblasti

Obaveze poslodavca prema zaposlenom i predstavniku
zaposlenih

Obaveze poslodavca prema zaposlenom odnose se na
sprovoenje (primenu) preventivnih mera na radnom mestu, u cilju
njegove bezbednosti i zatite zdravlja na radu. Ove mere se
sagledavaju u zavisnosti od prirode delatnosti, tehnolokog procesa i
uslova rada u neposrednom radnom okruenju.
Prilikom primene mera bezbednosti na radnom mestu poslodavac
ima obavezu da sagleda sve faktore ukljuujui i one koji stvaraju
oseaj ugodnosti, odnosno da radni proces prilagodi telesnim i

24
psihikim mogunostima zaposlenog pri emu e primeniti i opte
priznate mere ako nema propisanih.
Zaposlenom mora da omogui osposobljavanje za bezbedan rad
na radnom mestu, propisane lekarske preglede i korienje sredstava
i opreme zatite na radu kao i da ga osigura za sluaj povrede na
radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom radi naknade
tete.
Na radnim mestima sa poveanim rizikom, poslodavac sprovodi
mere na osnovu ocene i u saradnji sa slubom medicine rada. Mere
se odnose na odreivanje uslova u pogledu zdravstvene sposobnosti
zaposlenog za rad na odreenom radnom mestu s obzirom na vrste
opasnosti i mogunosti uticaja na njegovo zdravlje. Obavezan je da
obezbedi stalno praenje zdravstvenog stanja zaposlenog preko
prethodnih i periodinih pregleda kao i da mu obezbedi drugo radno
mesto ukoliko se utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene
sposobnosti.
Poslodavac je obavezan da stvori uslove za uspeno obavljanje
funkcije koju imaju zaposleni, predstavnik zaposlenih i Odbor za
bezbednost i zdravlje na radu. Uslovi podrazumevaju obaveze
poslodavca da im stavi na uvid sva akta i podatke koji se odnose na
bezbednost i zdravlje na radu, omogui uee u razmatranju pitanja
u vezi sprovoenja mera bezbednosti i zatite zdravlja, obavesti ih o
svim aktima, novim tehnologijama i sredstvima rada koji mogu da
izazovu rizike i upozna sa nalazima inspekcije rada, kao i sa raznim
izvetajima o povredama na radu, profesionalnim bolestima i
bolestima u vezi sa radom, neposrednim opasnostima po ivot i
zdravlje i preduzetim merama za njihovo spreavanje.

Obaveze poslodavca prema inspekciji rada i drugim subjektima

Komunikacija poslodavca s inspektorom rada i drugim organima
uspostavlja se u odnosima saradnje ali i kao obavezna u sluajevima
utvrenim Zakonom. U tom smislu poslodavac ima vie konkretnih
obaveza u pogledu dostavljanja odreenih informacija i podataka.

25
Obavezan je da, najmanje 8 dana pre poetka rada, izvesti
inspektora rada o poetku rada, radu odvojene jedinice i svakoj
promeni tehnolokog procesa, da prijavi u roku od 24 asa sve vrste
povreda na radu zbog kojih zaposleni ne radi vie od 3 radna dana
uzastopno, a u roku od tri dana od saznanja za profesionalnu bolest i
bolest u vezi sa radom, da na zahtev inspekcije rada dostavlja
izvetaje o stanju bezbednosti i zdravlja na radu i sprovedenim
merama, da omogui inspektoru uvid u stanje i dokumentaciju pri
vrenju nadzora i da ga obavesti o izvrenju naloenih obaveza.
Druge organizacije prema kojima poslodavac ima obaveze su
nadlene organizacije zdravstvenog penzijskog i invalidskog
osiguranja kojima dostavlja izvetaj o povredama na radu,
profesionalnim bolestima i bolestima u vezi sa radom. Sa ovim
organizacijama, sindikatima i osiguravajuim drutvima poslodavac je
obavezan da sarauje i uestvuje u donoenju zajednikih stavova po
pitanjima razvoja i unapreivanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Osposobljavanje zaposlenih

Zakonom je utvrena obaveza poslodavca da izvri
osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad upoznavanjem
sa svim vrstama rizika i sa konkretnim merama za bezbednost i
zdravlje na radu na radnom mestu. Ako poslodavac odredi da
zaposleni istovremeno obavlja poslove na dva ili vie radnih mesta,
duan je da ga osposobi za bezbedan i zdrav rad na svakom radnom
mestu. Takoe je duan da osposobi zaposlene drugog poslodavca
ako ih je, u skladu sa zakonom, angaovao za obavljanje poslova.
Zakon nije predvideo obavezu donoenja programa po kome bi se
vrilo osposobljavanje za bezbedan rad to bi svakako trebalo urediti
nekim od normativnih akata (kolektivnim ugovorom ili optim aktom)
jer se programom precizno odreuju tematske oblasti prema
potrebama i ciljnoj grupi (zaposlenima), vreme i nain realizacije,
nain provere znanja i dr. Pri donoenju programa za osposobljavanje
treba imati u vidu zakonsku obavezu da se zaposleni upozna sa
rizicima i konkretnim merama na poslovima koje obavlja. Program bi
svakako trebalo proiriti i na upoznavanje sa pravima i obavezama u

26
sprovoenju mera zatite jer se i na taj nain zaposleni motivie i
upuuje kako da svojim ponaanjem doprinese sprovoenju i
poboljanju bezbednosti i zdravlja na radu.
Osposobljavanje se vri kod zasnivanja radnog odnosa, da bi se
zaposleni osposobio da bezbedno zapone rad, kod premetaja na
druge poslove, prilikom uvoenja nove tehnologije ili novih sredstava
za rad, kao i kod promene procesa rada. Znai u svim sluajevima
kada se zbog promene uslova rada menjaju i zahtevi u pogledu
Poslodavac je obavezan da organizuje osposobljavanje u toku
radnog vremena i bez finansijskog optereenja zaposlenog.
Osposobljavanje se vri teorijski i praktino, a provera teorijske i
praktine osposobljenosti se obavlja na radnom mestu. Na radnim
mestima sa poveanim rizikom, zbog vee ugroenosti zdravlja, uvodi
se periodina provera osposobljenosti a nain i postupak utvruju se
aktom o proceni rizika.
Poslodavac je obavezan, kad tehnoloki proces zahteva (a te
sluajeve bi trebalo da odredi optim aktom) da vri dodatno
osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad i da daje
odreena obavetenja posebnim kategorijama radnika. Dodatno
osposobljavanje se vri putem obavetavanja, uputstava ili instrukcija
u pisanoj formi kako bi se zaposleni upoznao i uputio kako treba da
obavlja radne operacije na radnom mestu u odreenom tehnolokom
procesu, odnosno kako da se ponaa da bi bio bezbedan.
Posebno osetljivu kategoriju zaposlenih (ene za vreme trudnoe,
mlai od 18 godina ivota i invalidi), poslodavac mora da obavesti u
pismenoj formi o rezultatima procene rizika na radnom mestu i o
merama kojima se oni otklanjaju.
Sva obavetenja, uputstva i instrukcije se daju u pismenoj formi
osim u sluajevima kada zaposlenom preti neposredna opasnost po
ivot ili zdravlje kada ih poslodavac, zbog hitnosti moe dati usmeno.
Poseban vid osposobljavanja vri se obavetavanjem i
informisanjem zaposlenog i svakog drugog lica koje se nae u radnoj
okolini, znacima obeleavanja i slikovitim upozorenjima. Na ovaj nain
se ukazuje na opasna mesta, mere bezbednosti, bezbedne zone za

27
kretanje, rizike, pravce kretanja i dozvoljena mesta zadravanja kao i
na mere za otklanjanje rizika.
Zaposleni koji se upuuje na radno mesto na kome preti
neposredna opasnost od povreivanja i zdravstvenih oteenja mora
dobiti posebna uputstva za rad na takvom mestu.

Odgovornost poslodavca

Poslodavac kao nosilac obaveza za bezbednost i zdravlje na radu
je i odgovoran za njihovo sprovoenje. Kaznenim odredbama je
odreena prekrajna odgovornost i visine kazne za neizvravanje
pojedinih obaveza.
Meutim, poslodavac je odgovoran i za tetu koju zaposleni pretrpi
za sluaj povrede na radu ili profesionalne bolesti. Nadoknadu tete
zaposleni ostvaruje po osnovu obligacione odgovornosti poslodavca
ako je povreda ili profesionalna bolest nastala zbog korienja opasne
stvari ili obavljanja rizine delatnosti, odnosno zbog neizvravanja
obaveza u pogledu primenjivanja propisanih mera.
Nadoknada tete se moe ostvariti u neposrednom dogovoru
zaposlenog i poslodavca ili preko nadlenog suda. Ako je zaposleni
osiguran za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti, poslodavac
ima obavezu da nadoknadi deo tete koji nije obuhvaen iznosom koji
nadoknauje osiguranje.

2.2.3. Prava i obaveze zaposlenih

Uloga zaposlenog u ostvarivanju bezbednih uslova rada i ouvanju
zdravlja je izuzetno znaajna jer od njegovog ponaanja i neposredne
primene propisanih mera u mnogome zavisi i nivo ostvarene zatite.

Prava zaposlenog

Zakon je u lanu 8. odredio da obaveze poslodavca, u smislu ovog
Zakona i propisa donetih na osnovu zakona, istovremeno
predstavljaju prava zaposlenih u vezi sa sprovoenjem mera

28
bezbednosti i zdravlja na radu. No, Zakon je u cilju preventivnog
delovanja utvrdio i konkretna prava i obaveze zaposlenog kao i vie
sluajeva u kojima moe da odbije da radi zbog ugroenosti zdravlja
na radnom mestu.
Kao prvo istie se pravo i obaveza zaposlenog da se pre poetka
rada upozna sa merama bezbednosti i zatite zdravlja na radu na
poslovima ili na radnom mestu na koje je odreen da radi, da se
osposobi za njihovo sprovoenje, kao i da stie nova znanja pri svakoj
promeni uslova rada.
Uvedeno je posebno pravo zaposlenog da poslodavcu daje
predloge, primedbe i obavetenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na
radu i da kontrolie svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta.
Zaposleni koji radi na radnom mestu sa poveanim rizikom ima
pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upuuje
poslodavac kako bi se utvrdila njegova zdravstvena sposobnost za
rad na takvom radnom mestu.
Zaposleni se moe obratiti inspekciji u svakom sluaju kad smatra
da nisu primenjene propisane mere ni posle upozorenja upuenog
poslodavcu.

Pravo da odbije da radi

Pravo da odbije da radi zaposleni moe da koristi u sluajevima
kada na radnom mestu i u radnom okruenju postoje opasnosti,
odnosno rizici koji neposredno ugroavaju njegovu bezbednost i
zdravlje jer u svakom momentu mogu izazvati tetne posledice,
povredu na radu ili naruavanje odnosno pogoranje zdravlja.
Praktino to su situacije kada je prekid rada, a time i izlaganja riziku,
jedina mogunost da se obezbedi zatita zaposlenog dok se ne
sprovedu mere kojima se rizik moe smanjiti ili eliminisati.
Mogunost da odbije da radi zaposleni ima samo u sluajevima
utvrenim Zakonom:
- ako mu preti neposredna opasnost po ivot i zdravlje zbog
toga to nisu sprovedene propisane mere zatite, sve dok se te
mere ne sprovedu;

29
- ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili
ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane
zdravstvene uslove za rad na radnom mestu sa poveanim
rizikom;
- ako u toku osposobljavanja za bezbedan rad nije upoznat sa
svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje;
- ako bi rad dui od punog radnog vremena, odnosno, prema
oceni slube medicine rada mogao da pogora njegovo
zdravstveno stanje;
- ako na sredstvu rada nisu primenjene mere bezbednosti.
Zapaa se da nisu u svim sluajevima precizno definisani uslovi
koji pruaju uverenje zaposlenom da ima pravo da odbije da radi. On
donosi odluku na osnovu svog znanja i line procene da mu je
neposredno ugroen ivot i zdravlje, da nisu sprovedene mere zatite
i da u toku osposobljavanja nije upoznat sa svim rizicima i merama
bezbednosti. Meutim, i ako se naknadno utvrdi da zaposleni nije
imao potrebe da odbije da radi, tj. da je doneo pogrenu odluku jer
nije bio neposredno ugroen, on zbog toga nee odgovarati niti se
prema njemu mogu preduzeti bilo kakve represivne mere.
Ocenu o neposrednoj opasnosti i primenjenosti mera bezbednosti
na sredstvu za rad zaposleni moe, u granicama svojih strunih
mogunosti, da donese na osnovu uputstva za bezbedan rad koje bi
morao da dobije u pisanoj formi i na osnovu dokumentacije o
primenjenim merama bezbednosti na sredstvima za rad. Manjkavost u
osposobljavanju mogla bi da se odredi na osnovu programa za
osposobljavanje cenei da li programski sadraj odgovara
specifinostima radnog mesta i da li je u toku osposobljavanja imao
mogunosti da stekne takva znanja.

Obaveze zaposlenog

Opta obaveza zaposlenog je da primenjuje propisane mere za
bezbedan rad. Posebnim obavezama nalae se namensko korienje
sredstava za rad i opasnih materija, sredstava i opreme za linu
zatitu na radu, pregled ispravnosti radnog mesta pre poetka rada i

30
utvrivanje stanja radnog mesta pre naputanja rada kako bi se
izbeglo ugroavanje zaposlenog i drugih zaposlenih.
Zaposleni ima pravo ali i obavezu da se osposobi za bezbedad rad
na radnom mestu, da obavi lekarski pregled na koji ga upuuje
poslodavac, ali i da prihvati drugo radno mesto ako se utvrdi da nije
zdravstveno sposoban da nastavi da obavlja poslove na svom radnom
mestu.

Posebna prava omladine, ena i invalida

Zaposleni, omladina, ene i invalidi smatraju se posebno
osetljivom, odnosno rizinom grupom sa stanovita bezbednosti i
zdravlja na radu. Zbog toga su utvrena posebna prava i propisane
dodatne mere kojima se obezbeuje njihova zatita od profesionalnog
rizika.
Zakon ih izdvaja time to predvia posebnu obavezu ureivanja
njihovih prava, obaveza i mera zatite: drugim propisima, kolektivnim
ugovorom, optim aktom i ugovorom o radu kao i obavezu poslodavca
da ih u pisanoj formi obavesti o rezultatima procene rizika na radnom
mestu i o merama kojima se ti rizici mogu otkloniti. Meutim, posebna
zatita ovih radnika, koja obuhvata uslove rada, duinu radnog
vremena, duinu godinjeg odmora, noni rad, prekovremeni rad,
lekarske preglede i druge konkretne mere, ureena je Zakonom o
radu.

Prava predstavnika zaposlenih, odnosno Odbora za
bezbednost i zdravlje na radu

Znaajna novina je uvoenje prava da zaposleni neposredno ili
preko predstavnika, odnosno Odbora za bezbednost i zdravlje na radu
brine o sprovoenju mera i aktivnosti u cilju poboljanja uslova rada i
zatite zdravlja zaposlenih.
Zaposleni kod poslodavca biraju jednog ili vie predstavnika za
bezbednost i zdravlje na radu.

31
Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za
bezbednost i zdravlje na radu. U sastav Odbora ulaze i predstavnici
poslodavca tako da poslodavac koji ima 50 i vie zaposlenih imenuje
najmanje jednog svog predstavnika, ali u svakom sluaju broj
predstavnika zaposlenih mora da bude vei od broja predstavnika
poslodavca.
Zadatak predstavnika zaposlenih, odnosno Odbora, je da prati
stanje bezbednosti i zdravlja na radu, komunicira i sarauje sa
poslodavcem na stvaranju bezbednih uslova rada, predlae i
uestvuje u odluivanju i preduzimanju odreenih aktivnosti pri emu
istupa u ime zaposlenih i bori se za njihove interese. U vrenju ove
funkcije predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor, ima vie mogunosti
delovanja, a prema Zakonu ima pravo:
- da poslodavcu daje predloge o svim pitanjima koja se odnose
na bezbednost i zdravlje na radu;
- da zahteva od poslodavca da preduzme odgovarajue mere za
otklanjanje ili smanjenje rizika
- da zahteva nadzor od strane inspekcije rada ako smatra da
poslodavac nije sproveo odgovarajue mere i
- da prisustvuje inspekcijskom pregledu.
Da bi mogao da obavlja postavljene zadatke, predstavnik
zaposlenih ima pravo:
- uvida u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na
radu;
- uea u razmatranju svih pitanja koja se odnose na
sprovoenje bezbednosti i zdravlja na radu i
- informisanja o svim podacima koji se odnose na bezbednost i
zdravlje na radu.

Pravo obraanja inspekciji rada

Pravo obraanja inspekciji rada daje mogunosti zaposlenom i
njegovim predstavnicima da pod okriljem inspektora (njegovom
intervencijom) zatiti svoje pravo koje nije mogao da ostvari
neposredno kod poslodavca.

32
Ovo pravo je znaajno za zaposlenog, odnosno predstavnika
zaposlenih jer se problemi zbog kojih se obraaju brzo reavaju u
dogovoru sa poslodavcem ili nalogom inspektora za preduzimanje
odreenih mera po kome je poslodavac obavezan da postupi.
Zaposleni, predstavnik zaposlenih i Odbor za bezbednost i zdravlje
na radu imaju pravo da zahtevaju intervenciju inspekcije rada ukoliko
procene da poslodavac nije preduzeo sve mere bezbednosti i zdravlja
na radu.
Zaposleni koji je odbio da radi ima pravo da se neposredno obrati
inspekciji rada ako poslodavac, po njegovom zahtevu ne preduzme
odgovarajue mere u roku od osam dana od prijema zahteva.

2.2.4. Nadzor

Inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o bezbednosti i zdravlju
na radu, propisa donetih na osnovu zakona, tehnikih i drugih mera
koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, kao i kolektivnih
ugovora, ugovora o radu i opteg akta poslodavca vri ministarstvo
nadleno za rad preko inspektora rada.
U vrenju nadzorne funkcije, inspektor rada preduzima radnje
kojima se kod poslodavca kontroliu bezbednost i zdravlje na radu, a
naroito higijena radne sredine, proizvodnja, stavljanje u promet,
korienje i odravanje sredstava za rad, sredstava i opreme za linu
zatitu na radu, opasnih materija i drugi uslovi rada. Neposredno vri
pregled optih i pojedinanih akata, evidencija i druge dokumentacije,
uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica, pregleda objekte,
poslovne prostorije, sredstva za rad i drugu opremu, uzima uzorke
radi analize, nareuje potrebna merenja i preduzima druge mere radi
utvrivanja stvarnog stanja bezbednosti i zdravlja zaposlenih.
Inspektor rada u vrenju nadzora nastupa preventivno i represivno.
Preventivno, kad poslodavcu, zaposlenima, njihovim
predstavnicima i sindikatu daje obavetenja i savete o bezbednosti i
zdravlju kao i o merama kojima se obezbeuje sprovoenje zakona.
Represivno kad zbog utvrenih opasnosti, odnosno rizika za
bezbednost i zdravlje zaposlenog, nalae poslodavcu, odnosno

33
zaposlenom preduzimanje mera i radnji za njihovo otklanjanje, a u
posebnim sluajevima utvrenim zakonom odruje zabranu rada.
Inspektor rada vri nadzor po slubenoj dunosti (redovni i
kontrolni pregledi), na zahtev poslodavca, zaposlenog i predstavnika
zaposlenih i po prijavi o smrtnoj, tekoj ili kolektivnoj povredi na radu,
profesionalnoj bolesti i opasnoj pojavi.
Preduzimanje mera i radnji, inspektor rada nalae reenjem protiv
kojega se moe izjaviti alba ministru nadlenom za rad, ije je
reenje konano.
U postupku kontrole, poslodavac je duan da sarauje s
inspektorom rada, da mu omogui ulazak u objekte i prostorije u
svako doba dana kada ima zaposlenih na radu, uvid u primenjene
mere, podatke i dokumentaciju kao i da mu prui potrebne informacije
o uslovima rada i zaposlenima.

2.2.5. Kazne

Kazne za prekraje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu zbog
propusta, odnosno neprimenjivanja mera zatite su stroge i odreene
su u iznosima od 10.000 do 1.000.000 dinara u zavisnosti od teine
prekraja i prekrioca.
Meutim, kaznu ne treba posmatrati samo kao represivnu meru.
Ona ima i znaajnu preventivnu ulogu jer ovakva kazna bi trebalo
istovremeno da bude upozorenje za odgovorne da izvravaju svoje
obaveze kako ne bi doli u situaciju da budu kanjavani za odreene
propuste, a cilj je upravo da se ne prave propusti, odnosno da se
obezbedi primena zakona i drugih propisa u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu.
Kazne za pojedine prekraje predviene su za:
- poslodavca sa svojstvom pravnog lica i poslodavca
preduzetnika kao i za poslodavca, odnosno odgovorno lice kod
poslodavca,
- zdravstvenu ustanovu koja ima slubu medicine rada i
odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi,

34
- pravno lice za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na
radu, privatnog preduzetnika, odgovorno lice u pravnom licu i
lice koje u pravnom licu obavlja poslove bez licence,
- lice za bezbednost i zdravlje kod poslodavca,
- zaposlenog.

3. ZAKON O RADU

Zakon o radu ureuje prava, obaveze i mere koje se odnose na
organizaciju rada, psihofizike i zdravstvene sposobnosti zaposlenog
kojima se neposredno ostvaruje njegova bezbednost i zatita zdravlja
na radu. Najznaajnije mere koje regulie Zakon o radu, a u funkciji su
smanjenja rizika za zaposlenog, odnosno zatite zdravlja odnose se
na duinu radnog vremena i odmora, organizaciju smenskog rada,
lina svojstva i sposobnosti zaposlenog i posebnu zatitu osetljive
grupe zaposlenih koju ine ene, omladina i invalidi s obzirom na
njihove specifine psihofizike i zdravstvene sposobnosti. Mere koje
se odnose na sposobnost zaposlenog utvruje poslodavac aktom o
sistematizaciji kao uslove za rad na odreenom radnom mestu koji se
proveravaju pre zasnivanja radnog odnosa kao i u toku rada.
Zaposleni ima pravo:
- na odgovarajuu zaradu, bezbednost i zatitu ivota i zdravlja
na radu, zdravstvenu zatitu, zatitu linog integriteta i druga
prava u sluaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti
i starosti;
- da neposredno ili preko svojih predstavnika uestvuje i
izraava svoje stavove o bitnim pitanjima u oblasti rada;
- da bude odreen da obavlja poslove za koje ispunjava
propisane uslove, naroito ako se radi o poslovima sa
posebnim uslovima rada, odnosno poveanim rizikom;
- na ogranieno radno vreme od 40 asova nedeljno i na
skraeno vreme do 36 asova nedeljno na naroito tekim,
napornim i po zdravlje tetnim poslovima, utvrenim zakonom
ili optim aktom;

35
- da radi nou due od jedne radne nedelje, samo uz pismenu
saglasnost;
- da koristi odmor u toku rada (30 minuta), dnevni odmor (12
asova), nedeljni odmor (24 asa) i godinji odmor (najmanje
20 dana);
- da dobije naknadu tete koju pretrpi usled povrede ili tete
nastale na radu ili u vezi sa radom;
- da ostvari posebnu zatitu ako je zaposleni mlai od 18 godina
ivota (omladina), ena za vreme trudnoe i materinstva i
invalid rada.
Ostvarivanje navedenih prava vezano je za odreene obaveze
zaposlenog:
- da potuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca i
propise o bezbednosti i zatiti ivota i zdravlja na radu kako ne
bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i
zdravlje ostalih zaposlenih i drugih lica;
- da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti
po ivot i zdravlje i o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi
mogla da utie na bezbednost i zdravlje na radu;
- da dostavi poslodavcu dokaze o ispunjenosti uslova za rad na
poslovima za koje zasniva radni odnos;
- da se u toku rada obrazuje, struno osposobljava i usavrava
za rad;
- da radi prekovremeno u sluajevima utvrenim zakonom;
- da ostvari pravo na korienje godinjeg odmora;
- da (invalid rada) prihvati drugi odgovarajui posao prema
preostaloj radnoj sposobnosti, odnosno drugi odgovarajui
posao ako je utvreno da postoji opasnost od nastanka
invalidnosti kod zaposlenog.
Obaveze poslodavca odnose se na stvaranje uslova u kojima
zaposleni ima mogunosti da ostvaruje svoja prava na bezbednost i
zdravlje na radu. Poslodavac ima obaveze:
- da uredi pravilnikom uslove za rad na odreenim poslovima,
naroito za rad na poslovima sa poveanim rizikom prema
potrebama i preporuci nadlenog zdravstvenog organa;

36
- da zaposlenom omogui obrazovanje, struno osposobljavanje
i usavravanje kada to zahteva proces rada i uvoenje novog
naina i organizacije rada;
- da uvede skraeno radno vreme na osnovu strune analize i
da obezbedi zaposlenom sva prava iz radnog odnosa kao da
radi sa punim radnim vremenom;
- da zaposlenog rasporedi na poslove za koje su zbog
poveanog rizika, propisani posebni uslovi samo ako te uslove
ispunjava, odnosno ako su prethodno utvrene zdravstvene
sposobnosti za rad na tim poslovima;
- da pre uvoenja nonog rada zatrai miljenje sindikata o
merama zatite zaposlenih koji rade nou;
- da obezbedi zaposlenom koji radi u smenama izmenu smene
tako da ne radi neprekidno due od jedne radne nedelje nou;
- da obezbedi zaposlenom korienje odmora u toku rada, u
toku dana, u toku nedelje i godinji odmor;
- da zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota ne odreuje da
obavlja poslove za koje postoji zabrana njihovog rada i poslove
koji bi po nalazu nadlenog zdravstvenog organa mogli tetno
da utiu na njegovo zdravlje i ivot s obzirom na psihofizike
sposobnosti;
- da zaposlenom mlaem od 18 godina ivota obezbedi lekarski
pregled i trokove tog pregleda, puno radno vreme u kraem
trajanju (do 35 asova nedeljno), bez mogunosti preraspodele
radnog vremena i uvoenja prekovremenog rada, a nonog
samo u sluajevima utvrenim zakonom;
- da zaposlenog izmeu navrene 18. i 21. godine ivota moe
da odredi da obavlja zakonom zabranjene poslove samo na
osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa da takav rad
nije tetan za njegovo zdravlje;
- da zaposlenoj eni za vreme trudnoe obezbedi da radi na
poslovima koji ne ugroavaju njeno zdravlje i zdravlje deteta i
da joj omogui porodiljsko odsustvo sa rada zbog trudnoe i
poroaja i odsustvo radi nege deteta;

37
- da invalidu rada obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj
radnoj sposobnosti, odnosno da mu otkae ugovor ako takav
posao ne prihvati;
- da nadoknadi tetu zaposlenom koji pretrpi povredu ili tetu na
radu ili u vezi sa radom.
Neizvravanje navedenih obaveza predstavlja prekraj za koji su
predviene novane kazne za poslodavca sa svojstvom pravnog lica,
preduzetnika i odgovorno lice u pravnom licu.

4. PODZAKONSKI AKTI

Zakonom su utvreni pravilnici kao podzakonski akti kojima se
propisuju opte mere i postupci rada ili konkretne mere i aktivnosti
koje se odnose na odreenu delatnost ili granu. Ovi akti su vrlo
znaajni jer svojim normama odreuju struni i praktini pristup
odreenim pitanjima vezanim za bezbednost i zdravlje na radu i
omoguavaju praktinu primenu Zakona.
Nakon donoenja Zakona doneto je nekoliko novih pravilnika
kojima se regulie program i nain polaganja strunog ispita za
obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i poslova
odgovornog lica, izdavanje licenci, sadraju i nainu izdavanja
povredne liste i procene rizika. Za sprovoenje Zakona je svakako
najznaajniji Pravilnik o nainu i postupku procene rizika na radnom
mestu i u radnoj okolini s obzirom da se procena rizika prvi put uvodi u
na sistem zatite i da predstavlja osnovu za preventivno delovanje.

4.1. Pravilnik o proceni rizika

Pravilnikom je utvren postupak procene rizika, definisane
opasnosti i tetnosti kao faktori rizika, procenjivanje rizika i utvrivanje
naina i mera za otklanjanje, smanjenje ili spreavanje rizika.
Postupak procene rizika pokree poslodavac donoenjem odluke o
proceni rizika kojom odreuje jedno ili vie lica odgovornih za
sprovoenje postupka.

38
Poslodavac moe angaovati i pravno lice, odnosno preduzetnika
za procenu rizika pri emu se ugovorom o angaovanju odreuje
jedno ili vie strunih lica zaposlenih kod tog pravnog lica, odnosno
preduzetnika koja su odgovorna za sprovoenje postupka procene
rizika.
Pod strunim licem se podrazumeva lice koje ima poloen struni
ispit o praktinoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i
zdravlja na radu.
Struno lice sainjava plan sprovoenja postupka procene rizika
koji odobrava poslodavac.
Proceni rizika prethodi utvrivanje stanja koje obuhvata
prikupljanje i sistematizovanje podataka o:
- poslodavcu,
- tehnolokom i radnom procesu,
- sredstvima za rad i sredstvima i opremi za linu zatitu na
radu,
- organizaciji rada i radnim mestima, prepoznatim i utvrenim
opasnostima i tetnostima, na radnom mestu i u radnoj okolini
(informisanjem od zaposlenih, iz dokumentacije o izvrenim
pregledima i ispitivanjima sredstava za rad i radne sredine, iz
izvetaja o lekarskim pregledima, povredama na radu,
profesionalnim bolestima i bolestima u vezi sa radom,
primenjenim merama kao i iz nalaza inspektora rada).
Procenjivanje rizika verovatnoe nastanka i teine povreda na
radu, oteenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog vri se na osnovu
prikupljenih podataka i prepoznatih, odnosno utvrenih opasnosti i
tetnosti u radnoj okolini i na svakom radnom mestu, izborom i
primenom odgovorajuih metoda.
Radno mesto je sa poveanim rizikom ako se utvrdi da i pored
primenjenih mera bezbednosti i zatite zdravlja na radu i drugih mera
postoje opasnosti koje prema proceni mogu da izazovu povredu ili
ugroze zdravlje zaposlenog na tom radnom mestu.
Na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu i u radnoj okolini,
poslodavac utvruje nain i mere za njihovo spreavanje, otklanjanje
ili smanjenje na najmanju moguu meru u skladu sa propisima o

39
bezbednosti i zdravlju na radu, tehnikim propisima i standardima kao
i opte priznatim merama.
Posle sprovedenog postupka o proceni rizika, poslodavac donosi
Zakljuak kojim sumira utvreno stanje i predviene aktivnosti a koji
sadri:
- radna mesta na kojima je izvrena procena rizika,
- radna mesta koja su utvrena kao radna mesta sa poveanim
rizikom,
- prioritete u otklanjanju rizika,
- izjavu poslodavca da e primeniti sve utvrene mere u skladu
sa aktom o proceni rizika.
U postupku procene rizika vre se konsultacije sa predstavnicima
zaposlenih i njihovo informisanje o rezultatima procene rizika i
preduzetim merama.

5. STANJE I PROBLEMI U OBLASTI BEZBEDNOSTI
I ZDRAVLJA NA RADU

Neki pokazatelji stanja bezbednosti i
zatite zdravlja na radu u Evropi i svetu

Globalizacija svetske privrede i nemilosrdna borba za veu
konkurentnost i profit, suavanje prava na podruju radnog i
socijalnog zakonodavstva, pojava ogromnog broja malih i srednjih
preduzea u kojima se zaposleni angauju, preteno, na odreeno
vreme i sa skraenim radnim vremenom, ima znatan uticaj na stanje
bezbednosti i zdravlja na radu u Evropi, kao i drugde u svetu. Stanje
u ovoj oblasti je posebno sloeno u zemljama tranzicije. Osim
nedovoljno razvijene svesti o znaaju bezbednosti i zdravlja na radu,
razlog za to se nalazi i u injenici da mnoge od tih zemalja ne mogu
da obezbede sredstva potrebna za sprovoenje zakona i
podzakonskih akata iz ove oblasti, kao i za potovanje meunarodnih
normi i standarda.
U zemljama Evropske Unije, bezbednost i zdravlje na radu, po
pravilu, posmatra se sa tri aspekta: humanog, socijalnog i

40
ekonomskog. Humanizacija rada u interesu je svih socijalnih partnera
poslodavaca, sindikata i Vlade. Sredstva neophodna za bezbednost
i zdravlje na radu se ne mogu tretirati kao troak jer se
unapreivanjem ove oblasti uvaju ljudski ivoti, spreavaju povrede
na radu, obezbeuje zdravija i bezbednija ivotna sredina, ali i vea
produktivnost rada, proizvodnja i profit, pa time i progres u celini.
Podaci nadlenih meunarodnih institucija pokazuju da svakog
dana u svetu, od posledica povreda na radu, ivot izgubi oko 600 ljudi.
Ne raunajui zemlje EU, u svetu se godinje na radu povredi ili oboli
od profesionalnih bolesti, oko 115 miliona radnika. Na taj se nain,
prema procenama, godinje, u proseku, izgubi oko 4% internog bruto-
proizvoda, pre svega zbog izdataka izazvanih povredama na radu i
profesionalnim oboljenjima. Istovremeno, u zemljama Evropske Unije,
svake godine, vie od 8.000 ljudi izgubi ivot na radnom mestu, dok
10 miliona lica doivi povredu na radu ili oboli od profesionalne bolesti.
Najvie nastradalih je iz sektora poljoprivrede (13 smrtno stradalih na
100 hiljada zaposlenih), a slede industrija (sa 8) i sektor usluga (sa 3
smrtno stradala).
Zbog brzih tehnikotehnolokih, kao i socijalnoekonomskih
promena, poslednjih godina dolo je i do promena u vrsti i strukturi
povreda na radu u zemljama EU. Iako je i dalje nedopustivo velik,
postepeno se smanjuje broj povreenih lica u graevinarstvu i
poljoprivredi, ali, istovremeno, raste broj zaposlenih koji su podloni
stresu i napetosti (posebno u bankarstvu, zdravstvu i administraciji).
Zbog sloenog stanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u
Evropi i svetu, a posebno u zemljama u tranziciji, ali i sve veeg
znaaja koji se pridaje toj problematici, bezbednost i zdravlje na radu
su esto tema razmatranja mnogih meunarodnih organizacija i
institucija od Ujedinjenih nacija i Meunarodne organizacije rada, do
meunarodnih sindikalnih organizacija. Zakljuci i stavovi tih
organizacija su skoro jedinstveni, a svode se na to da bez socijalne
dimenzije rada i adekvatne zatite zaposlenog nema istinskog
progresa. U tom pravcu idu i njihove preporuke vladama,
poslodavakim i sindikalnim organizacijama svih zemalja. Te
preporuke koje u prvi plan se istiu bezbedne uslove rada, zatitu

41
zdravlja, poveanje obima i kvaliteta zatite i, posebno, zatitu
najugroenijih grupa, treba da budu pretoene u sistemska reenja i
da se, to potpunije, realizuju u praksi.

Stanje bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji

U Republici Srbiji u proteklom periodu zatiti na radu nije
posveivana neophodna panja, a bez obzira na postojanje
odgovarajue zakonske regulative, ta je regulativa primenjivana
delimino i selektivno ili uope nije primenjivana. Oblast zatite na
radu nalazila se na marginama ukupnih drutvenih aktivnosti, dok je
akcenat stavljan na reavanje problema opstanka preduzea i pukog
preivljavanja zaposlenih.
Problemi zatite na radu nisu bili u centru aktivnosti nadlenih
dravnih institucija (resornih ministarstava i inspekcijskih slubi),
posebno u smislu potrebe preventivnog delovanja, pravovremenog
otklanjanja uzroka povreda na radu i spreavanja neeljenih
posledica. Tim se problemom nisu, u dovoljnoj meri, bavili ni sami
privredni subjekti, a, na alost, ni predstavnici zaposlenih.
Preduzea sa veim brojem zaposlenih, pre svega u drutvenom
sektoru, uglavnom su imala sistematizovane i formalno organizovane
poslove zatite na radu, kroz posebne slube. Meutim, poslodavci
nisu u dovoljnoj meri shvatili sutinu i znaaj zatite, smatravi da je,
donoenjem akata i njihovim usklaivanjem sa zakonom, ispunjena
zakonska obaveza. Na alost, u mnogim privatnim preduzeima ak ni
takva, formalna, obaveza nije ispunjena. U manjim preduzeima
poslove zatite na radu najee su obavljali sami vlasnici ili direktori
koji, u principu, nisu ispunjavali zakonom propisane uslove za
obavljanje ovih poslova.
Stanje u oblasti zatite, odnosno bezbednosti i zdravlja na radu u
Srbiji nije na nivou koji joj, po znaaju, pripada, pre svega zbog
neizgraene svesti poslodavaca da iza profita i dobrih poslovnih
rezultata stoje zaposleni, iji je rad prilagoen njihovim fizikim i
psihikim sposobnostima i potrebama. Znaajan faktor u tome jeste i
injenica da nau privredu ekonomski treba oporaviti i stvoriti realne
materijalne osnove za doslednu primenu zakonskih propisa iz ove

42
oblasti. Upravo ekonomskim oporavkom, edukacijom i razvijanjem
svesti o sutini i znaaju bezbednosti i zdravlja na radu, moe se
uhvatiti korak sa evropskim i svetskim trendovima u oblasti
bezbednosti i zatite zdravlja na radu, zatiti radne i ivotne sredine.
Jedan od pokazatelja stanja u oblasti zatite na radu su i podaci
Inspekcije rada za zatitu na radu koja deluje u okviru Ministarstva
rada, zapoljavanja i socijalne politike.
Kroz dva odeljenja: Odeljenje za zatitu na radu i Odeljenje
inspekcije rada za radne odnose, Inspekcija rada u Republici Srbiji, u
proteklom je periodu vrila nadzor nad primenom zakonom utvrenih
mera iz oblasti zatite, odnosno bezbednosti i zdravlja na radu.
Inspekcijski nadzor vren je nad primenom nacionalnog radnog
zakonodavstva i zakonodavstva u oblasti socijalne zatite. Pored toga,
vren je i nadzor nad primenom drugih propisa o merama i
normativma zatite na radu, tehnikim merama koje se odnose na
zatitu na radu, standarda i opte priznatih mera kojima se ureuju
pitanja iz oblasti zatite na radu, sa ciljem spreavanja povreda na
radu i profesionalnih oboljenja.
Inspekcija rada je u toku 2005. godine izvrila ukupno 13.116
redovnih pregleda preduzea sa ukupno 374.448 zaposlenih.
Istovremeno je izvreno 6.595 kontrolnih nadzora o kontroli izvrenja
reenja, povodom zahteva stranki, kao i 1.037 uviaja povreda na
radu. U istom je periodu doneto 14.075 reenja o otklanjanju
nedostataka u upravnom postupku i ukupno 986 reenja o zabrani
rada na radnim mestima i oruima za rad, zbog neposredne opasnosti
od povreivanja ili zdravstvenog oteenja, kao i nenoenja linih
zatitnih sredstava. Pored toga, Inspekcija je podnela ukupno 55
prijava za pokretanje krivinog postupka i 1.424 zahteva za pokretanje
prekrajnog postupka. Izvreno je i 3.408 pregleda poslovnog prostora
u cilju registracije.
Prema podacima Inspekcije rada, od 1.037 registrovanih povreda
na radu, 43 je imalo smrtni ishod, 31 je bila kolektivna, a ak 907
povreda su kvalifikovane kao teke.
Najvei broj tekih, kolektivnih i smrtnih povreda na radu dogodio
se u Beogradu, i to: 12 smrtnih, 291 teka i 11 kolektivnih. To je

43
razumljivo zbog injenice da je u Beogradu koncentrisan najvei broj
poslodavaca i zaposlenih, kao i najvei broj gradilita.
Najvei broj smrtnih povreda dogodio se u Srednjebanatskom,
Junobanatskom i Podunavskom okrugu (po 3), tekih u umadijskom
(69), Srednejbanatskom (58) i Podunavskom (45), a kolektivnih u
Beogradu i Junobanatskom okrugu (4).
Teke povrede se najee deavaju u industrijskim delatnostima,
a najei izvor povreda su maine. Procenat povreivanja je znatno
vii kod muke populacije (88%). Najee se povreuju radnici III
strepena strune spreme, starosne dobi izmeu 51 i 55 godina.
Najei uzroci povreda na radu su: nepridravanje propisanih
mera zatite na radu, od strane preduzea ali i samih zaposlenih; loa
organizacija rada; nekorienje sredstava i opreme za linu zatitu na
radu, korienje orua za rad na kojima nisu primenjene mere zatite
na radu, kao i rasporeivanje zaposlenih na radna mesta i
prerasporeivanje zaposlenih sa jednih poslova na druge, bez strune
osposobljenosti i osposobljenosti za bezbedan rad, a naroito iz
praktinog dela.
Reforma inspekcije rada koja je pokrenuta zbog nezadovoljavajue
efikasnosti i neproduktivnosti inspekcijskih slubi, kao i neadekvatne
saradnje sa socijalnim partnerima, ima za cilj poveanje efikasnosti i
efektivnosti u radu slubi inspekcije rada, osiguranje dosledne
primene propisa u oblasti rada i smanjenje broja povreda na radu i
profesionalnih oboljenja, odnosno oboljenja u vezi sa radom. Novi
pristup sprovoenju inspekcijskog nadzora podrazumeva, pre svega,
preventivno delovanje, konsultacije sa socijalnim partnerima i njihovim
organizacijama, bolje upravljanje aktivnostima inspekcije rada,
transparentnost i odgovornost. Ovi su principi jasno naglaeni u novoj
Politici inspekcije rada.
Sluba inspekcije rada bie obavezna da ispunjava sledee
strateke ciljeve:
- unapreenje dobre radne prakse;
- pruanje informacija i saveta o svim zakonima iz oblasti rada;
- obezbeenje potovanja svih zakona iz oblasti rada;
- unapreivanje saradnje sa socijalnim partnerima u cilju
ostvarivanja to boljih uslova rada;

44
- unapreenje zdravih, produktivnih i skladnih odnosa na radu,
pre svega, pospeujui kolektivno pregovaranje i reavanje
sporova mirnim putem, odnosno kroz socijalni dijalog.
Principi po kojima inspekcija rada treba da deluje ukljuuju: usluge
koje su usredsreene na klijenta; proporcionalnost; efikasnost i
delotvornost; transparentnost; odgovornost; doslednost; jednakost i
istovetnost.

Stanje bezbednosti i zdravlja na radu u specifinim
delatnostima (graevinarstvo, poljoprivreda, hemija)

Inspekcija rada je u toku 2005. godine, sprovela kampanju kontrole
primene propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod
poslodavaca u delatnostima graevinarstva, poljoprivrede i hemijske
industrije.
U graevinarstvu su uoeni sledei nedostaci: ne postoji prijava o
poetku radova i propisan elaborat o ureenju gradilita, a tamo gde
postoji, esto ne odgovara stvarnom stanju i ne sadri sve propisane
elemente; ne postoji pisani sporazum izmeu dva i vie izvoaa na
gradilitu koji istovremeno izvode radove, o meusobno ureenim
obavezama koje se odnose na nain i sredstva kojima se obezbeuje
zatita svih radnika i gradilita; ne postoji tehnika dokumentacija za
montano graenje; nepropisan nain rada sa graevinskom
mehanizacijom; ne postoji dokaz o osposobljenosti radnika za
bezbedan rad na odreenom radnom mestu; ne postoji dokaz da
radnik ispunjava propisane uslove za rad na radnim mestima sa
posebnim uslovima rada; ne koriste se lina zatitna sredstva , a
posebno lemovi, opasai za rad na visini i ne postoji dokaz da su na
oruima za rad primenjene propisane mere zatite na radu.
U poljoprivredi je ova kampanja voena zbog identifikacije
poslodavaca, analize poljoprivredne strukture kao i preraivake
strukture gazdinstava, nivoa tehnologije, sistema upravljanja,
kvalifikacione strukture zaposlenih, kao i odnosa poslodavaca prema
bezbednosti i zdravlju na radu, sa ciljem unapreivanja te oblasti i

45
spreavanja, odnosno smanjivanja broja povreda na radu u
agrokompleksu.
U delatnostima hemijske industrije, nakon izvrene kontrole iz
oblasti zatite na radu, utvreni su sledei nedostaci: ne vri se
ispitivanje uslova radne sredine; radnici koji rade sa opasnim
materijama ne upuuju se na periodine lekarske preglede; radna
mesta sa posebnim uslovima rada nisu usaglaena sa aktom o
sistematizaciji; ne vodi se evidencija o ispravnosti orua za rad i
elektrinih instalacija; propisani ureaji i orua su neispravni, a na
njima se ne vre periodini pregledi; ne postoje propisana uputstva,
izvetaji o rezultatima ispitivanja i propisane javne isprave za opasne
materije; nisu obezbeena odgovarajua lina zatitna sredstva za
zaposlene i neki poslodavci ak ni normativno nisu uredili oblast
zatite na radu.

6. SINDIKAT I BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Jedno od osnovnih naela i pretpostavki opteg procesa
demokratizacije drutva i stvaranja savremenih industrijskih odnosa,
jeste participacija zaposlenih u upravljanju i odluivanju u
preduzeima u kojima sindikati, kao legitimni predstavnici zaposlenih i
relevantni socijalni partneri, zauzimaju istaknuto mesto.
Budui da bezbednost i zdravlje na radu spada u red osnovnih
radnih, socijalnih i sindikalnih prava i obaveza zaposlenih, ta oblast
predstavlja jedno od najznaajnijih pitanja iz delokruga rada sindikata,
kako na nivou privrednog drutva, tako i na nacionalnom i
meunarodnom planu. Istovremeno, sindikalne aktivnosti voene na
planu razvoja i unapreivanja politike bezbednosti i zatite zdravlja na
radu, imaju najveu podrku meu lanstvom, jer se rezultati tih
aktivnosti direktno odraavaju na poloaj zaposlenih. Takva pozicija
sindikata podrazumeva stalno prisustvo i aktivno uee relevantnih
sindikalnih organizacija u pripremi, donoenju i praktinoj primeni svih
akata iz domena bezbednosti i zdravlju na radu.
Aktivnosti sindikalnih organizacija na nivou preduzea - ustanova
svode se na: uee predstavnika sindikata u formulisanju zajednikih
stavova o pitanjima unapreenja bezbednosti i zatiti zdravlja i

46
donoenju akata iz ove oblasti; permanentno vaspitavanje i
obrazovanje, odnosno obuavanje i struno praktino
osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, kao i na razvoj i
unapreivanje opte kulture i podizanje svesti zaposlenih u oblasti
Da bi zaposleni ostvarivali pravo i obavezu na bezbedan i zdrav
rad, neophodno je da, preko svojih sindikalnih predstavnika, aktivno
uestvuju u procesu donoenja kolektivnog ugovora iz ove oblasti, kao
i akta o proceni rizika u svakom privrednom drutvu, odnosno
ustanovi. Predstavnici zaposlenih u odborima za bezbednost i zdravlje
na radu treba da prate sva zbivanja vezana za oblast bezbednosti i
zdravlja na radu, u sopstvenoj radnoj sredini, ali i ire. U tom smislu,
sindikat ima obavezu da uspostavi usku saradnju sa odgovornima za
bezbednost - licem zaduenim za provoenje preventivnih mera u
ovoj oblasti, odborom za bezbednost i zdravlje na radu u preduzeu,
kao i sa Inspekcijom rada.
Poslodavac je obavezan da obavetava sindikat, ili predstavnika
zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu, o uvoenju novih
tehnologija i sredstava za rad, kao i o eventualnim opasnostima od
povreda i oteenja zdravlja koja nastaju njihovim uvoenjem, sa
ciljem da se za njihovu primenu donesu i primenjuju uputstva za
bezbedan rad.
Sindikalne centrale na nacionalnom nivou svoje uee u kreiranju
i realizaciji politike bezbednosti i zdravlja na radu, ostvaruju kroz:
- uee u radu Saveta za bezbednost i zdravlje na radu i
Radnog tela za pitanja bezbednosti i zatite zdravlja na radu
Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije;
- zalaganje za doslednu primenu Zakona i pozakonskih akata,
zasnovanih na konvencijama i preporukama MOR-a, i
direktivama EU i EEZ.
- svestranu saradnju sa Inspekcijom rada u sprovoenju
kampanja na primeni propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja
na radu;

47
- uee u realizaciji projekata iz oblasti unapreenja
bezbednosti i zdravlja na radu, kao i razvoja inspekcijskih
slubi;
- aktivno uee u stvaranju integrisane inspekcije rada, na
osnovu Projekta Razvoj srpskog inspektorata za rad, za
potrebe XXI veka.

6.1. Meunarodni aspekt

Meunarodne sindikalne organizacije svoju aktivnost usmeravaju
ka usklaivanju i ujednaavanju normi i standarda za bezbednost i
zdravlje na radu. Istovremeno, podrana je aktivnost Evropske Unije
koja ima za cilj harmonizaciju zakonodavstva zemalja lanica iz ove
oblasti, kao i predlog da i druge evropske zemlje koje nisu lanice
Evropske Unije, to uine. Ove i ostale aktivnosti meunarodnih
sindikalnih organizacija na planu unapreenja bezbednosti i zdravlja
na radu, vode se sa ciljem obezbeivanja ujednaenih, to viih
standarda zatite.
Nacionalne sindikalne organizacije, lanice meunarodnih i
evropskih asocijacija (MKS, EKS), dune su da sprovode strategiju i
ciljeve iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu koji se donose na
organima ovih meunarodnih sindikalnih organizacija, a pre svega:
- obezbeivanje jednakog nivoa zatite za sve zaposlene u
Evropi, na bazi visokih standarda;
- usklaivanje nacionalnih zakona i propisa o bezbednosti i
zdravlju na radu sa zakonodavstvom EU;
- struno uee predstavnika zaposlenih u izradi i primeni
drektiva zajednice;
- uee u formulisanju evropskih tehnikih normi (bezbednost
opreme i maina, individualna zatitna oprema...);
- uee u proceni i klasifikaciji tetnih materija;
- izrada studija o profesionalnim rizicima i oboljenjima, o
prevenciji i nainu organizovanja zatite na radnom mestu, i dr;
- izrada i distribucija informacija o bezbednosti i zdravlju na
radu;

48
- edukacija i osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav
rad, i
- koordinacija rada mree eksperata iz ove oblasti.
Kako bi se ove aktivnosti uspeno sprovodile Meunarodna
organizacija rada ima organizovanu posebnu slubu za bezbednost i
zatitu zdravlja na radu, a u okviru meunarodnih sindikalnih
organizacija (MKS i EKS) deluje nekoliko specijalizovanih slubi koje
imaju zadatak da im pomognu i struno ih savetuju o svim pitanjima
bezbednosti i zdravlja na radu. To su pre svega Evropski sindikalni
tehniki biro za zatitu na radu; Evropski sindikalni institut i Evropska
sindikalnaakademija (objedinjeni u jedinstveni Institut EKS).
Iskustvo meunarodnih sindikalnih organizacija pokazuje da dobro
organizovane i osposobljene sindikalne organizacije imaju direktan
pozitivan uticaj na stanje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

6.1.1. Tripartizam i bipartizam u funkciji unapreivanja
zatite na radu

U brojnim konvencijama Meunarodne organizacije rada i u drugim
meunarodnim pravnim instrumentima sadrane su norme, smernice i
preporuke koje govore da su saglasnost i konsenzus socijalnih
partnera (drave, sindikalnih i poslodavakih organizacija) najbolji put
za postizanje brzog i trajnog ekonomskog i socijalnog razvoja.
U praksi je nebrojeno puta dokazano da je to i najefikasniji nain
da se ostvare postavljeni ciljevi, obezbedi demokratizacija drutvenih
odnosa i to uz ukljuivanje najirih socijalnih krugova u proces
odluivanja o krupnim pitanjima ekonomsko socijalnog razvoja.
U tom kontekstu, jedan broj konvencija i preporuka MOR je izriit,
a naroito one koje se odnose na norme i standarde u oblasti
bezbednosti i zatite zdravlja radnika u radnoj sredini. Posebne odluke
o obaveznosti konsultovanja dravnih organa i slubi sa radnikim i
poslodavakim organizacijama najbolje svedoe o znaaju
konsultacija za zatitu na radu zaposlenih.
Tako na primer, u Konvenciji Meunarodne organizacije rada broj
119, donetoj 1963. godine (naa zemlja je ratifikovala ovu konvenciju

49
1970. godine), u lanu 16. stoji: "Sve nacionalne zakone ili propise
kojima se omoguava delovanje odredaba ove konvencije izradie
nadlene vlasti posle savetovanja sa najreprezentativnijim
zainteresovanim organizacijama poslodavaca i radnika i , u datom
sluaju, sa organizacijama proizvoaa." I Preporuka br. 118 koja
prati i dopunjuje MOR-ovu konvenciju, u lanu 19. sadri istovetnu
odredbu.
I drugi delovi i paragrafi pomenute Konvencije sadre uputstva i
smernice da se odreene mere zatite na radu mogu preduzeti samo
ukoliko je potovana prethodna procedura informisanja i konsultovanja
sindikalnih i poslodavakih organizacija. To su lan 1. stav 2. o
obaveznosti savetovanja sa najreprezentativnijim organizacijama
poslodavaca i radnika, lan 5, stav 3. takoe o obavezi vlasti da
konsultuju poslodavake i sindikalne organizacije, lan 9. stav 3 i lan
10. stav 1. o obaveznosti tripartitnih konsultacija u procesu primene
konvencije i bipartitnih konsultacija kod upoznavanja radnika sa
nacionalnim zakonima i lan 17. stav 2. kojim se utvruju vrste
preduzea ili privredne grane na koje se ne odnose odredbe
konvencije.
Na slian nain i u Konvenciji MOR br. 148 o zatiti radnika od
profesionalnih rizika u radnoj sredini prouzrokovanih zagaenjem
vazduha, bukom i vibracijom, donetoj 1977. godine (ratifikovana je
1982. godine) istaknut je znaaj tripartitnih konsultacija kao
optevaei princip i osnova za dononje nacionalnih zakona, propisa
i mera u cilju spreavanja, kontrole i zatite od rizika po bezbednost i
zdravlje zaposlenih u radnoj sredini.
U lanu 4. Konvencije istaknuto je da su konsultacije element od
sutinskog znaaja za izgradnju nacionalnog zakonodavstva i
instrumetarija o zatiti na radu.
Iz prva dva stava lana 5. istog dokumenta izriito se navodi da:
"Primenjujui odredbe ove konvencije, nadleni organ e morati da
deluje u saradnji sa najreprezentativnijim zainteresovanim
organizacijama poslodavaca i radnika.Predstavnici poslodavaca i
radnika e biti ukljueni u razradu naina primenjivanja mera koje su
predviene lanom 4."

50
U raznim publikacijama MOR posebno se istie znaaj i uloga dve
rei u Konvenciji br. 148. To su rei: "u konsultaciji" iza kojih, po
miljenju eksperata MOR stoji obaveza predstavnika dravnih organa
da organizuju konsultacije na raznim nivoima i u razliitim fazama
primene konvencije uz aktivno uee sindikalnih i poslodavakih
udruenja i organizacija. To znai da sindikalni i poslodavaki
predstavnici uestvuju i u pripremanju zakona, propisa i odluka i,
kasnije, u primeni i kontroli istih.
I u drugim delovima i odredbama Konvencije br. 148 izneta je
obaveznost konsultovanja i saradnje vlasti sa radnikim i
poslodavakim udruenjima.
Tako, na primer, u lanu 1. stav 1. i u lanu 2. stav 1. ili u lanu 8.
stav 2. predvieni su razni oblici komuniciranja i konsultovanja
nadlenih organa i najreprezentativnijih organizacija radnika i
poslodavaca.
Pratei dokument Konvencije broj 148 je Preporuka broj 156 o
zatiti radnika od profesionalnih rizika u radnoj sredini prouzrokovanih
zagaenjem vazduha, bukom i vibracijama. U Preporuci, pod takom
27, takoe stoji da su u cilju sprovoenja odredaba ovog pravnog
instrumenta, obavezne konsultacije vlasti, sindikata i poslodavaca. I u
takama 13 i 22 Preporuke izriito se preporuuje "bliska saradnja"
nadlenih dranih organa i predstavnika najreprezentativnijih
organizacija zaposlenih i poslodavaca.
U Konvenciji broj 155 o zatiti bezbednosti i zdravlja na radu i
radnoj sredini, donetoj 1981. godine (Jugoslavija je ratifikovala ovu
konvenciju 1987. godine) posebno je podvuen znaaj tripartitnih i
bipartitnih konsultacija koje se eksplicitno pominju na 15 mesta u
tekstu.
Ve u prvom delu Konvencije, u lanu 1. pominje se obaveznost
konsultovanja predstavnika poslodavaca i radnika, kao i u lanu 2.
stav 2.
U drugom delu ovog pravnog instrumenta, koji u Jugoslaviji ima
snagu saveznog zakona, u lanu 4. stav 1. stoji: "Svaka lanica
(Meunarodne organizacije rada) e, u skladu sa nacionalnim
uslovima i praksom, i u konsultaciji sa najreprezentativnijim

51
organizacijama poslodavaca i radnika, formulisati, sprovoditi i
periodino razmatrati celovitu nacionalnu politiku o zatiti bezbednosti
i zdravlja na radu i o radnoj sredini".
U lanu 5. pod d) ukazano je na znaaj komuniciranja i saradnje
izmeu socijalnih partnera od nivoa preduzea do nacionalnog nivoa.
lan 6. takoe predvia saradnju vlasti, sindikata i poslodavakih
udruenja, a u lanovima 8. i 10. razrauje se dijalog socijalnih
partnera na nacionalnom nivou, pa tako u zavrnom 15. lanu tog
drugog dela Konvencije u dva stava se daju smernice, uz prethodne
konsultovanje sindikata i poslodavaca, za koordiniranje delovanja
razliitih tela i slubi koje se u jednoj zemlji bave zatitom na radu.
Za nas je od posebnog interesa drugi stav istog lana 15 gde se
dravama koje su ratifikovale ovu konvenciju upuuje poziv da osnuju
nacionalno, centralno tripartitno telo za oblast zatite na radu.
Ukupno gledano, obaveznost konsultovanja sindikalnih i
poslodavakih organizacija iroko je rasprostranjena kako u fazi
pripreme i/ili odluka, kao i kasnije tako tokom primene istih ili kada
treba neki pravni instrument staviti van snage.
Jedna od novijih studija MOR pokazala je da se u tekstovima preko
60 konvencija spominje obaveznost konsultovanja i saradnje socijalnih
partnera. Odredbe su vrlo precizne i odnose se na sve zakone,
propise, uredbe, odluke, reenja i druge instrumente kojima se
regulie stanje odnosa na polju zatite na radu.
Kao i u konvencijama i preporukama MOR tako i u Direktivi EEZ
89/391 od 12. juna 1989. godine o uvoenju mera za podsticanje
unapreivanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu (kao i u drugim
direktivama Evropske ekonomske zajednice, Evropske zajednice,
odnosno Evropske unije), u lanu 11. podvlai se znaaj
konsultovanja radnika i participacije zaposlenih u donoenju
odreenih odluka. U prvom paragrafu ovog lana stoji da poslodavci
treba da konsultuju radnike i/ili njihove predstavnike i da im omogue
uee u raspravama o svim pitanjima koja se tiu zatite na radu. To
podrazumeva konsultovanje zaposlenih, pravo radnika i/ili njihovih
predstavnika da iznose predloge i ravnopravno uee u donoenju
odluka u skladu sa nacionalnim zakonima i postojeom praksom.

52
U paragrafu 6 lana 11. takoe stoji da su radnici i/ili njihovi
predstavnici ovlaeni da se, u skladu sa nacionalnim zakonom i/ili
praksom, obrate vlastima nadlenim za zatitu na radu".
Socijalni dijalog, u tripartitnom i/ili bipartitnom obliku odvija se u
praksi i na nivou Evropske unije.
Dva najuticajnija tela u EU za pitanja zatite na radu su
Savetodavni komitet za zatitu bezbednosti, higijenu i zdravlje na radu
osnovan 1974. godine i Komisija za bezbednost i zdravlje formirana
1957. godine.
Savetodavni komitet ini 90 lanova predstavnika 15 zemalja (po 2
predstavnika vlada, 2 sindikata i 2 poslodavaca), kao i zastupnici
Evropske konfederacije sindikata - EKS, Evropskog udruenja
poslodavaca - UNICE.
Komisija za bezbednost i zdravlje takoe deluje po tripartitnom
principu. U ime svake zemlje lanice Evropske unije tu su po 2
predstavnika vlade, 1 sindikata i 1 poslodavaca.
Oba tela uestvuju u pripremanju i donoenju direktiva i drugih
propisa Evropske unije o zatiti na radu, a znaajnu ulogu u ovom
odgovornom poslu ima jo jedno tripartitno telo unutar Unije -
Ekonomsko-socijalni komitet EU.
Konano, novoformiranom Evropskom agencijom za bezbednost i
zdravlje na radu takoe upravlja tripartitno telo to je jo jedan dokaz
duboke opredeljenosti Evropske unije da se pitanja bezbednosti i
zatite zdravlja na radu ureuju uz meusobno informisanje,
konsultovanje i konsenzus na bazi dijaloga socijalnih partnera.
Razvoj socijalnog dijaloga o zatiti na radu u zemljama Evropske
unije bio je predmet razmatranja i u okviru Treeg akcionog programa
EZ za zatitu na radu, donetog 1988. godine.
Mehanizam tripartitnog i bipartitnog konsultovanja i informisanja o
problematici bezbednosti i zatite zdravlja na radu postoji, inae ,u
mnogim zemljama i esto, ima razgranatu infrastrukturu.
Tako na primer, u Francuskoj, Velikoj Britaniji i paniji postoje na
nacionalnom nivou tripartitna tela ili mehanizmi odgovorni za probleme
zatite na radu. U njima predstavnici tri strane obavljaju periodine
konsultacije, dogovaraju pravce razvoja zatite na radu i prate i

53
kontroliu primenu postojeeg zakonodavstva o ovoj materiji. Ima
zemalja gde ovakva tela predlau i sadraj zakona i propisa o zatiti
na radu.
Na severu Evrope, u nordijskim zemljama praksa tripartitnog i
bipartitnog konsultovanja je veoma rairena i zakonom je ureena, a
predstavnici sindikata i poslodavakih organizacija u sastavu su
Nacionalnog odbora za zatitu na radu.
Drugu grupu zemalja ine one gde se, u praksi, bipartitni i tripartitni
kontakti ostvaruju ree i to, uglavnom, kroz saradnju organa i slubi
inspekcije rada sa sindikatima i poslodavakim udruenjima.
Znaajno je napomenuti da socijalni dijalog i konsultacije nisu
obaveza samo za vlade i ne zavise samo od njihove volje i spremnosti
da ih iniciraju. Nasuprot, i u Konvenciji broj 119 i Preporuci broj 118
Meunarodne organizacije rada eksplicitno je zapisano pravo
poslodavakih i radnikih organizacija da iniciraju proces
konsultovanja i usaglaavanja interesa o pitanjima od znaaja na polju
Pored tripartitnog dogovaranja u svim ranije pomenutim
meunarodnim pravnim instrumentima naglaena je i uloga bipartitnog
dijaloga izmeu radnika i poslodavaca. lan 5. Konvencije broj 148
Meunarodne organizacije rada poziva vlade drava koje su
ratifikovale ovu konvenciju da donesu mere koje e podstai blisku
saradnju poslodavaca i radnika o pitanjima bezbednosti i zatite
zatite na radu. I u drugim delovima Konvencije istaknut je znaaj
konsultovanja i saradnje zaposlenih i njihovih predstavnika i
poslodavaca, od nacionalnog nivoa do preduzea.
Tako, u lanu 7. stav 2. Konvencije broj 148 zapisano je da:
"radnici ili njihovi predstavnici imaju pravo na iznoenje predloga, na
informisanje i na obuku i da se obraaju nadlenim telima radi
obezbeenja zatite od rizika u radnoj sredini"
Slinu odredbu nalazimo i u Preporuci Meunarodne organizacije
rada broj 156, pod takom 21, stav 2. gde se jasno preporuuje da e
"predstavnici radnika u preduzeu biti unapred informisani i
konsultovani od strane poslodavca kada se radi o novim projektima,
merama i odlukama koje mogu tetno uticati na zdravlje radnika".
Dalje, pod takom 24. iste Preporuke zapisano je da predstavnicima

54
radnika u preduzeu treba pruiti olakice i dozvoliti da se bave
zatitom u radno vreme i da su ovlaeni da kontaktiraju strunjake za
zatitu na radu po svom sopstvenom izboru.
Postoji i itav niz drugih odredbi u napred navedenim
konvencijama i preporukama MOR koje svedoe o znaaju bipartitnih
veza, dijaloga i konsultacija radnika i poslodavaca na razliitim
nivoima organizovanja
U Konvenciji broj 155 MOR, u njenom treem delu, u est lanova
ureuju se bipartitni odnosi o zatiti na radu unutar preduzea.
lanom 19. u stavovima b), c), d), e) i f) ureeni su odnosi, oblici i
sadrina konsultacija i komunikacija zaposlenih i poslodavaca, a
lanom 20. postavljen je i pravni osnov za bipartitnu saradnju na ovom
nivou.
U Preporuci broj 164 MOR koja prati ovu konvenciju dodatno su
razraeni oblici, nain i mehanizmi saradnje i dijaloga tri, odnosno dve
strane na nacionalnom nivou i u okviru preduzea.
Konvencija Meunarodne organizacije rada broj 161 doneta 1985.
godine i pratea Preporuka broj 171 o slubama medicine rada takoe
sadre klauzule o obaveznom konsultovanju vlasti, sindikata i
poslodavaca, odnosno poslodavaca i sindikata o nacionalnoj politici i
merama koje se tiu formulisanja, sprovoenja i periodinog
kontrolisanja slube medicine rada. Jugoslavija je ratifikovala ovu
konvenciju 1989. godine.
I u drugim znaajnim konvencijama koje se odnose na bezbednost
i zatitu zdravlja na radu, kao to su Konvencija broj 139 o
spreavanju i kontroli profesionalnih rizika prouzrokovanih
kancerogenim suspstancama i agensima iz 1974. godine ( ratifikovana
1977. godine) sa prateom Preporukom broj 147, Konvencija broj 162
o bezbednosti prilikom upotrebe azbesta iz 1986. godine (ratifikovana
1989. godine) sa prateom Preporukom broj 172, Konvencija broj 167
o zatiti na radu u graevinarstvu iz 1988. godine, sa prateom
Preporukom broj 175 i Konvencija broj 170 o bezbednom korienju
hemijskih sredstava u procesu rada iz 1990. godine, sa prateom
Preporukom broj 177 nalaze se odredbe kojima se institucionalizuje

55
komuniciranje i meusobno konsultovanje socijalnih partnera u
tripartitnom i/ili bipartitnom obliku.
Po ugledu na pravne instrumente Meunarodne organizacije rada i
u direktivama i odlukama Evropske unije o zatiti bezbednosti i
zdravlja radnika u radnoj sredini prisutne su odredbe kojima se
obavezuju ili podstiu sindikalne i poslodavake organizacije na
saradnju i meusobno konsultovanje.
Zatita na radu predstavlja jedno od najznaajnijih pitanja iz
delokruga rada sindikalnih organizacija. Brojne meunarodne,
regionalne i nacionalne sindikalne centrale zalau se za humanizaciju
rada i bolje uslove ivota i rada zaposlenih u bezbednoj radnoj sredini
i zdravoj ivotnoj okolini. Godinama je prisutan trend i napor evropskih
sindikata da se u to veoj meri usklade i ujednae norme i standardi
bezbednosti i zatite zdravlja na radu na radu. Sindikati su odluno
podrali aktivnost Evropske unije koja ima za cilj harmonizaciju
zakonodavstva zemalja lanica o zatiti na radu i predloge da i druge
zemlje evropskog kontinenta koje nisu u ovoj asocijaciji to uine. Sada
je u prvom planu Evropske konfederacije sindikata i njenog Instituta za
bezbednost i zdravlje na radu praenje procesa usklaivanja
nacionalnih zakona o bezbednosti i zatiti zdravlja na radu sa
direktivama i drugim propisima Evropske unije o ovoj materiji.

6.1.2. Poreklo i razvoj bezbednosti i zatite zdravlja
na radu u EVROPSKOJ UNIJI

Temelji bezbednosti i zatite zdravlja na radu u Evropskoj uniji
postavljeni su 1951. godine osnivanjem Evropske zajednice za ugalj i
elik (CECA).
Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i elik prvi je
meunarodni ekonomski ugovor koji je sadrao odredbe o
bezbednosti i zatiti zdravlja na radu. U lanu 55. meunarodnog
ugovora ovlaenim licima daje se pravo da pokreu i finansiraju
istraivanja iji je cilj bezbednost i zatita zdravlja na radu u
proizvodnji uglja i elika i da steena saznanja proslede svim
zainteresovanim institucijama zemalja tadanje evropske zajednice.

56
Vrlo brzo pojavile su se stotine analiza i prikaza o uslovima rada i
merama BZZR na radu u zemljama Zajednice. Istraivanja su dovela
do napretka na polju bezbednosti i zatite zdravlja, utvrivanja
profesionalnih bolesti, predlaganja mera zatite u rudnicima i
fabrikama, u proceni profesionalnih rizika i sistematizaciji
profesionalnih bolesti. Novosteena saznanja u oblasti zatite na radu
uticala su na proizvodnju novih maina i alata i postala su sastavni
deo organizacije rada.
Analize strunjaka pokazale su da je proizvodnja u ovim zemljama
u industriji uglja i elika beleila stalan rast, a da se broj nesrea i
povreda na radu stalno smanjivao. Istraivanjima je utvreno da je
produen ivotni vek rudara za blizu dvadeset godina. U drugoj
polovini 50-tih godina teke nesree u rudnicima u Belgiji i Italiji jo
vie su ubrzale stvaranje prve tripartitne evropske Komisije za zatitu
na radu u rudnicima. U sastav ovog tela uli su predstavnici drava,
poslodavaca i sindikata. Komisija predstavlja prvi tripartitni organ
Zajednice nadlean za zatitu na radu, dodue ogranien na rudnike
uglja. Osnivanjem Evropske ekonomske zajednice (EEZ) 1957.
godine i usvajanjem Rimskog ugovora EEZ, problematika zatite na
radu sagledava se na sveobuhvatan (iri) nain i odredbama ugovora
propisi o zatiti uvode se i u druge industrijske grane i sektore.
Pet godina kasnije, 1962. godine Preporukom EEZ uvodi se princip
da svaka fabrika sa vie od 200 zaposlenih mora imati slubu zatite
na radu.
Dvanaest godina kasnije, 1974. godine Komisija za zatitu na radu
u rudnicima dobija ira ovlaenja i njene odluke postaju punovane
za sve vrste rudnika, proizvodnju nafte i gasa. Iste godine osniva se
Savetodavni komitet EEZ za bezbednost, higijenu i zatitu zdravlja na
radu. Komitet ine predstavnici vlada, poslodavaca i zaposlenih, a u
nadlenost mu se stavljaju pitanja zatite na radu u najirem smislu.
Daleke 1978. godine. Evropska ekonomska zajednica (EEZ)
pokrenula je prvi akcioni program sveobuhvatnih mera zatite na radu.
Drugi slian program pokrenut je 1984. godine.
Jedinstven evropski akt usvojen 1987. godine predstavlja kamen
temeljac celokupne zgrade zatite na radu, evropskih direktiva i

57
propisa o bezbednosti i zatiti zdravlja na radu u proteklih etrnaest
godina. lan
118 A Ugovora predstavlja pravni osnov na kome su zasnovane
sve regule o bezbednosti i zatiti zdravlja na radu u zemljama
dananje Evropske unije.
Trei akcioni program zatite na radu donet je 1988. godine. Samo
godinu dana kasnije EEZ usvaja Okvirnu direktivu 89/391 o primeni
mera za unapreivanje i poboljanje bezbednosti i zdravlja radnika na
radnom mestu. Uporedo, podstaknut akcijom evropskih sindikata,
Savet Evropske ekonomske zajednice iste godine usvaja Evropsku
povelju o osnovnim socijalnim pravima radnika i Akcioni program za
sprovoenje Povelje u kojima pravo radnika na zatitu na radu
zauzima vrlo zapaeno mesto. Ova dokumenta i dan-danas
predstavljaju sutinski deo temelja socijalnih prava zaposlenih i
graana zemalja Evropske unije.
U cilju daljeg podsticanja aktivnosti bezbednosti i zatite zdravlja
na radu, 1992. godina proglaena je Evropskom godinom
bezbednosti, higijene i zdravlja na radnom mestu. Godinu dana
kasnije Mastrihtskim ugovorom dalje su razraene osnovi i pravci
razvoja zatite na radu u Evropskoj uniji. Tada je doneta i odluka o
mestu gde e biti locirana Evropska agencija za zatitu zdravlja i
bezbednost na radu zaposlenih.
Komisija Evropske unije usvojila je 1994. godine Okvirni akcioni
program za zatitu na radu do 2000. godine, a dve godine kasnije,
1996. godine sainjena je najnovija verzija Programa zatite na radu
Evropske unije za period 1996. do 2000. godine. Glavni cilj ovog
dokumenta je da se nastavi sa redukovanjem nesrea i povreda na
radu i profesionalnih oboljenja korienjem zakona i propisa i
utvrivanjem "pravila igre" u podruju zatite na radu, uz aktivno
uee socijalnih partnera - predstavnika poslodavakih i sindikalnih
organizacija.
Problematika bezbednosti i zatite zdravlja na radu sadrana je i u
svim drugim relevantnim dokumentima Evropske unije koji se odnose
na pitanja razvoja, zapoljavanja, socijalne politike i dr.

58
6.1.3. Pravni osnov bezbednosti i zatite zdravlja na
radu u Evropskoj uniji

Kao to je ve pomenuto, pravni osnov bezbednosti i zatite
zdravlja na radu i celokupnog zakonodavstva Evropske unije u ovoj
oblasti (direktive i preporuke) zasnovan je na lanu 118 A
Jedinstvenog evropskog akta iz 1987. godine.
U ovom dokumentu navodi se:
"1. Drave lanice obavezuju se da unapreuju i poboljavaju
radnu sredinu radi uvrivanja bezbednosti i zdravlja radnika .One
sebi, u perspektivi ka progresu, postavljaju za cilj usklaivanje
postojeih uslova u ovom sektoru.
2. Radi doprinosa ostvarenju cilja predvienog u paragrafu 1.
Savet je veinom glasova, a na predlog Komisije, u saradnji sa
Evropskim parlamentom i uz prethodno konsultovanje Ekonomsko-
socijalnog komiteta, doneo putem direktiva minimalne propise koji e
se postepeno primenjivati, imajui u vidu uslove i tehnike normative u
dravama lanicama. Direktivama se izbegava nametanje
administrativnih, finansijskih i pravnih prepreka u procesu stvaranja i
razvoja malih i srednjih preduzea.
3. Norme iz ovog lana ne spreavaju nijednu dravu da
zadri i nastavi da primenjuje mere koje su u skladu sa Ugovorom, a
doprinose veoj zatiti uslova rada."
Osnovni principi i ciljevi svih direktiva Evropske unije u oblasti
zatite na radu zasnovanih na lanu 118 A su sledei:
- drave se moraju angaavati na unapreivanju i poboljanju
uslova rada, bezbednosti i zatite zdravlja na radnom mestu;
- drave su dune da meusobno usklade zakone i propise o
zatiti na radu i uslove rada;
- direktive Saveta Evropske unije sadre minimalne propise i
standarde i treba da pomognu dravama lanicama da
poboljaju uslove rada i zatitu na radu i ostvare bri
ekonomski i socijalni progres u svojim sredinama;
- direktive o zatiti na radu nikako ne smeju biti prepreka za
razvoj malih preduzea;

59
- drave koje su ve unapredile uslove rada i zatitu na radu u
skladu sa direktivama Evropske unije niim nisu spreene da
deluju u pravcu daljeg poboljanja uslova rada i zatite na
radu.
Prema tome, direktive Evropske unije o bezbednosti i zatiti
zdravlja na radu treba da poslue za ujednaavanje uslova rada,
sistema i mera bezbednosti i zatite zdravlja na radu meu dravama
lanicama radi otklanjanja nelojalne konkurencije po ovoj osnovi meu
zemljama lanicama Evropske unije, ali i drugim zemljama koje
sarauju ili ele da sarauju sa Evropskom unijom, posebno onima
koji ele da joj se pridrue.
Stoga se moe zakljuiti da je u neposrednom interesu svih
evropskih preduzea, poslodavaca, radnika i njihovih sindikalnih
organizacija da se to pre i to uspenije na evropskom kontinentu
standardizuju i ujednae uslovi rada, zakoni, propisi i mere o
bezbednosti zatiti zdravlja na radu kao preduslov ostvarivanja
socijalne pravde i irenja ekonomskog progresa irom Evrope.

6.1.4. Drugi meunarodni izvori prava i propisa
o bezbednosti i zatiti zdravlja na radu

Drugi najznaajniji meunarodni izvori prava o bezbednosti i zatiti
zdravlja na radu, pored ve pomenutih konvencija, preporuka i
direktiva, su Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim
pravima radnika OUN, Povelja Evropskog saveta, Povelja Evropske
ekonomske zajednice i Tripartitna deklaracija o multinacionalnim
kompanijama i socijalnoj politici.
Savet Evrope usvojio je 1961. godine Evropsku socijalnu povelju.
U lanu 3. dokumenta ove meunarodne organizacije utvrene su
obaveze drava lanica o pravu zaposlenih na bezbedne i zdrave
uslove rada:
"U cilju osiguranja efektivnog korienja prava na bezbedne i
zdrave uslove rada, strane ugovornice (drave lanice) e:
- donositi propise o bezbednosti i zatiti zdravlja na na radu;
- obezbediti mere nadzora nad primenom ovih propisa;

60
- konsultovati organizacije poslodavaca i zaposlenih o merama
putem kojih imaju nameru da unaprede zatitu na radu u
industriji."
Evropska zajednica je 1989. godine usvojila Povelju o
fundamentalnim socijalnim pravima zaposlenih, u kojoj se o
bezbednosti i zatiti zdravlja na radu, pod takom 24. kae:
"Svaki radnik mora da uiva zadovoljavajue zdravstvene i
siguronosne uslove u svom radnom okruenju. Moraju se preduzeti
odgovarajue mere radi postizanja dalje harmonizacije uslova rada u
ovoj oblasti zadravajui do sada postignuta poboljanja."
Ove povelje imaju za cilj da utvrde minimalne standarde za zemlje
lanice Evropske unije, ali se u odreenim uslovima o njima vodi
rauna i pri saradnji sa dravama van Evropske unije.
Tripartitna deklaracija Meunarodne oganizacije rada o
multinacionalnim preduzeima i socijalnoj politici, usvojena je 1977.
godine. Deklaracija u velikoj meri utvruje osnovu za odnose sindikata
i poslodavaca u multinacionalnim kompanijama sa posebnim osvrtom
na bezbednost i zatitu zdravlja na radu i zahtevom da se u svim
preduzeima potuju najvii standardi zatite.
Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima
Ujedinjenih nacija, koji je Jugoslavija ratifikovala 1971. godine, u
lanu 7. istie:
"Drave lanice ovog Pakta priznaju pravo koje ima svako lice da
se koristi pravinim i povoljnim uslovima za rad, koji naroito
obezbeuju:
a) nagradu koja minimalno obezbeuje radnicima: pravinu
zaradu i jednaku nagradu za rad i iste vrednosti bez ikakve
razlike; posebno se enama mora garantovati da uslovi
njihovog rada nisu gori od uslova koje imaju mukarci i moraju
primati istu nagradu kao i oni za isti rad; pristojan ivot za njih
i njihovu porodicu, shodno odredbama ovog Pakta;
b) higijensko-tehniku zatitu na radu;
c) istu mogunost za sve da napreduju u viu odgovarajuu
kategoriju u svom radu, vodei rauna jedino o navrenim
godinama slube i o sposobnostima;

61
d) odmor, razonodu, razumno ogranienje radnog vremena i
e) povremena plaena odsustva, kao i naknadu za dane
praznika.
U lanu 12. Pakta stoji: "Drave lanice ovog Pakta priznaju pravo
koje ima svako lice na najbolje psihiko i mentalno zdravlje koje moe
da postigne...
b) poboljavanje svih vidova higijene sredine i industrijske
higijene."

6.1.5. Institucionalizovane aktivnosti u oblasti
bezbednosti i zatiti zdravlja na radu
Evropskoj uniji

U periodu intenzivnog bavljenja problematikom bezbednosti i
zatite zdravlja na radu, formirali su se i ustalili neki oblici aktivnosti
koji su prerasli u redovne. To su, pre svih, odravanje Evropske
nedelje bezbednosti i zatite zdravlja na radu i sprovoenje programa
"SAFE", redovno se publikuje i specijalizovana revija "Janus" koji
izlazi svaka tri meseca.

6.1.6. Evropska nedelja bezbednosti i zatite
zdravlja na radu

Redovna masovna aktivnost u oblasti bezbednosti i zatite zdravlja
na radu je Evropska nedelja bezbednosti i zatite zdravlja na radu.
Najee se panja posveuje nekoj od aktuelnih tema u ovoj oblasti.
Ciljevi su:
- podizanje svesti zaposlenih i poslodavaca o rizicima na
radnom mestu;
- unapreenje organizacije i efikasno delovanje slubi i poslova
bezbednosti i zatite zdravlja na radu u preduzeu;
- promocije mera radi reavanja specifinih problema zatite i
redukovanja rizika; i
- unapreivanje i afirmisanje svih mera Evropske unije u ovoj
oblasti.

62
Evropska nedelja bezbednosti i zatite zdravlja na radu uspeno
se organizuje, ne samo u zemljama Unije, ve - na inicijativu sindikata
- i u drugim zemljama evropskog kontinenta.

6.1.7. Konsultativni komitet za bezbednost, higijenu
zatitu zdravlja na radnom mestu

Jo 1974. godine odlukom Evropske komisije formiran je
Konsultativni komitet za bezbednost, higijenu i zatitu zdravlja na
radnom mestu. Komitet je proizaao iz potrebe za postojanjem stalnog
tela koje bi se bavilo pripremom i sprovoenjem aktivnosti u vezi sa
BZZR i uspostavljanjem i jaanjem saradnje izmeu nadlenih
dravnih slubi i organa za bezbednost i zatitu zdravlja na radu
zemalja lanica Evropske unije i sindikalnih i poslodavakih
organizacija. U skladu sa lanom 2. Odluke o osnivanju Komiteta
(74/325) osnovni zadaci Komiteta su:
- organizovanje razmene iskustava i miljenja o postojeim i
moguim novim zakonima i propisima o bezbednosti i zatiti
zdravlja na radu;
- doprinos utvrivanju zajednikih pogleda u pristupu reavanja
problema BZZR i prioriteta i mera potrebnih za njihovo
prevazilaenje;
- utvrivanje oblasti i pitanja za koja je potrebno da Evropska
komisija pokrene nove obrazovne ili istraivake programe i
aktivnosti;
- definisanje, u skladu sa Akcionim programom Evropske unije i
u saradnji sa Komisijom za zatitu na radu u rudnicima,
sledeeg:
kriterijuma i ciljeva aktivnosti za borbu protiv rizika od
nesrea i povreda na radu u radnoj sredini;
metoda putem kojih preduzea i zaposleni mogu da
procene i poboljaju nivo bezbednosti i zatite
zdravlja na radu;
- doprinos informisanju nadlenih nacionalnih organa i institucija,
sindikalnih i poslodavakih organizacija o merama Evropske

63
unije, iji je cilj razvoj saradnje socijalnih partnera i razmena
miljenja i iskustava o problematici bezbednosti i zatite
zdravlja na radu i pozitivnim i negativnim iskustvima iz prakse.
Komitet je tripartitno telo sastavljeno od po est predstavnika
svake zemlje lanice Evropske unije (dva predstavnika vlada, dva
sindikata i dva poslodavakih organizacija). Svi lanovi komiteta imaju
svoje zamenike, a njihova imena objavljuje se u Slubenom listu
Evropske unije.
Radom Komiteta predsedava jedan od lanova Evropske komisije.
Rad Komiteta organizovan je po radnim grupama kojima
predsedavaju pojedini lanovi ovog tela. Radne grupe o svom radu
podnose izvetaj Komitetu. U protekloj godini radne grupe bavile su se
problemima profesionalnih oboljenja, azbestom, stresom,
karcinogenim materijalima, zatitom trudnica, standardizacijom,
ekonomskim i socijalnim aspektima zatite, biolokim agensima i
upotrebom alkohola i droga na radnom mestu, kao i drugim aktuelnim
pitanjima iz oblasti bezbednosti i zatite zdravlja na radu i
profesionalnih oboljenja.
Svake godine Komitet objavljuje detaljni izvetaj o svojim
aktivnostima za potrebe Evropske komisije, Evropskog parlamenta,
Saveta Evropske unije, Ekonomsko-socijalnog komiteta i
Konsultativnog komiteta Evropske zajednice za ugalj i elik.
Stavovi i preporuke Komiteta su validni ako za sobom imaju vie
od dve treine glasova prisutnih lanova.
Komitet je zasnovan na principu tripartizma i sastavljen je od tri
interesne grupe. Svaku grupu (vlada, poslodavaca i sindikata)
predvodi predsedavajui grupe koji je ovlaen da iznosi njene
poglede i stavove. Usaglaavanje stavova radnikih predstavnika u
Komitetu obavlja se kroz saradnju sindikalnih organizacija kojima oni
pripadaju. Na slian nain ureeni su odnosi meu lanovima grupa
poslodavakih organizacija i predstavnika vlade.
U aktivnostima Luksemburkog komiteta, u svojstvu posmatraa,
stalno uestvuju predstavnici Unije evropskih poslodavaca (UNICE) i
Evropske konfederacije sindikata, kao i strunjaci iz Tehnikog biroa
Evropske konfederacije sindikata za zatitu na radu.

64
6.1.8. Ekonomsko socijalni komitet Evropske
Zajednice (Sekcija za zatitu radne i ivotne
sredine, za javno zdravlje i udruenja potroaa)

Ekonomsko-socijalni komitet osnovan je 1957. godine. U radu
Komiteta uestvuju 222 predstavnika ekonomskih i socijalnih
interesnih grupa iz zemalja Evropske unije. Komitet radi na
tripartitnom principu i sastavljen je od predstavnika radnika,
poslodavaca i drugih interesnih grupa). Osnovni cilj ovog tela je da
objavljuje miljenja i stavove o pitanjima koja su u nadlenosti
Evropske komisije i Evropskog saveta.
Ekonomsko-socijalni komitet je jedino telo ove vrste koje
neposredno savetuje Ministarski savet Evropske unije. Ekonomsko-
socijalni komitet daje zvanine stavove interesnih grupa, poslodavaca
radnika i drugih za oko 180 pitanja proseno godinje.
Rad Komiteta podeljen je u devet sekcija od kojih je jedna Sekcija
za zatitu radne i ivotne sredine, za javno zdravlje i udruenja
potroaa. Po potrebi svaka sekcija moe da organizuje studijske
grupe za detaljnije prouavanje pojedinih pitanja i problema.
Ekonomsko-socijalni komitet odrava redovne kontakte sa slinim
tripartitnim telima u Evropi i ire u svetu. U radu Komiteta koristi se
svih jedanaest zvaninih jezika Evropske unije.

6.1.9. Evropska agencija za bezbednost i
zatitu zdravlja na radu

Evropska agencija za bezbednost i zatitu zdravlja na radu
osnovana je odlukom Saveta Evropske unije, a na predlog Evropske
komisije i uz miljenje Evropskog parlamenta i Ekonomsko-socijalnog
komiteta.
Agencija je osnovana radi unapreivanja radne sredine i zatite
bezbednosti zdravlja radnika. Ona ima za cilj da prua nadlenim
organima, dravama lanicama i drugim zainteresovanim institucijama

65
tehnike, naune i ekonomske informacije o pitanjima i problemima
Osnovni zadaci Agencije su:
- prikupljanje i irenje tehnikih, naunih i ekonomskih
informacija o bezbednosti i zatiti zdravlja na radu u cilju
sveobuhvatnog informisanja nadlenih organa i institucija
Evropske unije, drava lanica i drugih zainteresovanih faktora;
ova aktivnost ima za cilj da se registruju i proue nacionalni
prioriteti i programi zatite bezbednosti i zdravlja na radu u
dravama lanicama i na osnovu njih predloe prioritetni zadaci
i programi zatite za nivo Evropske unije;
- prikupljanje tehnikih, naunih i ekonomskih informacija o
istraivanja na podruju bezbednosti i zatite zdravlja na radu,
kao i o drugim istraivakim delatnostima koje se odnose na
pitanja zatite i irenje rezultata ovih istraivakih aktivnosti;
- podsticanje i podravanje saradnje i razmene informacija i
iskustava o bezbednosti i zdravlju na radu izmeu drava
lanica, ukljuujui informacije o programima obuke za zatitu
na radu;
- organizovanje konferencija, seminara, okruglih stolova i drugih
skupova, kao i razmenu strunjaka za zatitu na radu izmeu
drava lanica;
- pruanje objektivnih tehnikih, naunih i ekonomskih
informacija nadlenim organima Evropske unije i dravama
lanicama za formulisanje i primenu realnih programa i mera
zatite na radu; pruanje tehnikih, naunih i ekonomskih
informacija Evropskoj komisiji radi lakeg identifikovanja
problema, pripreme i procene potrebnih mera i propisa u
oblasti bezbednosti i zatite zdravlja na radu, a posebno u vezi
sa propisima koji se odnose na zatitu u malim i srednjim
preduzeima;
- uspostavljanje saradnje sa dravama lanicama i priprema
evropske informativne mree o pitanjima i problemima s
podruja bezbednosti i zatite zdravlja na radu; mrea bi
trebalo da sadri osnovne elemente i najvanija pitanja iz
nacionalnih informativnih baza, da olaka povezivanje i

66
meusobno komuniciranje nacionalnih centara za zatitu na
radu i da pomogne pri utvrivanju osnovnih prioriteta
zajednikih potreba u oblasti zatite na nivou Evropske unije;
- uspostavljanje veza na meunarodnom planu radi razmene
informacija s podruja bezbednosti i zatite zdravlja na radu u
saradnji sa zemljama, nacionalnim i meunarodnim
organizacijama van Evropske unije, a posebno sa Svetskom
zdravstvenom organizacijom, Meunarodnom organizacijom
rada i dr.;
- pruanje i irenje tehnikih, naunih i ekonomskih informacija o
metodima, sredstvima i merama prevencije, posebno o
specifinim problemima tipinim za mala i srednja preduzea;
- doprinos razvoju buduih akcionih programa o problemima
bezbednosti i zdravlja radnika na radnom mestu; i
- saradnja sa drugim institutima, fondacijama i specijalizovanim
telima na nivou Evropske unije, a posebno sa Konsultativnim
komitetom za bezbednost, higijenu i zatitu zdravlja na radnom
mestu i Fondacijom za unapreivanje ivotnih i radnih uslova.
Pored zakonodavnih mera koje se na nivou Evropske unije
preduzimaju na planu bezbednosti i zatite zdravlja na radu, od
velikog je znaaja uloga Agencije u informisanju poslodavaca i
sindikata o opasnostima i rizicima na radnom mestu i o moguim
merama prevencije i zatite. U tom smislu, najvei deo posla treba da
obavi evropska informativna mrea o problemima zaite na radu koja
e, pod kontrolom Agencije, delovati kao evropski sistem kontrole,
nadzora i prikupljanja informacija o zatiti na radu.
etvorostrana struktura Agencije (predstavnici poslodavaca,
radnika, vlada i Evropske komisije) garant je da e njene odluke,
preporuke i sugestije, zasnovane na konsenzusu svih uesnika,
predstavljati pravi put za traenje zajednikih reenja za probleme u
oblasti zatite na radu.
Na elu Agencije nalazi se Administrativni savet sastavljen od po
15 predstavnika vlada, poslodavakih organizacija i sindikata drava
lanica i tri predstavnika Evropske komisije. Agencijom rukovodi
direktor, koga na predlog Evropske komisije bira Administrativni savet.

67
6.1.10. Evropska komisija

Evropska komisija je telo koje sprovodi politiku Evropske unije na
planu bezbednosti i zatite zdravlja na radu. U proteklih trideset
godina osnovni ciljevi ove politike bili su da se nesree i povrede na
radu i profesionalne bolesti svedu na minimum. Kao to je napred
izneto, poev od 1978. godine Komisija je pokrenula tri akciona
programa sa konkretnim merama za unapreenje bezbednosti i
zatite zdravlja zaposlenih na radnom mestu, za efikasniju zatitu od
novih rizika i profesionalnih oboljenja, i za spreavanje da se
problematika zatite ne zapostavi u trci za konkurentnou u svetskim
razmerama.
U svom radu Evropska komisija se oslanja na Konsultativni komitet
za bezbednost, higijenu i zatitu zdravlja na radnom mestu, na
Komitet viih inspektora rada i na Nauni komitet. Ova tela savetuju
Komisiju o problematici iz svoje nadlenosti.

6.1.11. Komitet viih inspektora

Ve skoro dvadeset godina, odlukom Evropske komisije, postoji i
deluje Komitet viih inspektora rada. Komitet ine najeminentniji
predstavnici slubi inspekcija rada zemalja lanica Evropske unije.
Komitet se sastaje najmanje dva puta godinje radi razmene
informacija o pitanjima bezbednosti i zatite na radu u nacionalnim
okvirima i o pitanjima nadzora i kontrole nad primenom propisa o
bezbednosti i zatiti zdravlja na radu u zemljama Evropske unije.
Donoenjem brojnih direktiva Evropske unije o problematici zatite,
uloga Komiteta je proteklih godina znatno dobila na znaaju,jer se on
sada bavi i kontrolom primene evropskih direktiva. U proteklih deset
godina Komitet viih inspektora rada se najvie bavio sledeim
pitanjima:
- razmenom iskustava o primeni zakona i propisa o bezbednosti
i zatiti zdravlja na radu u dravama lanicama Evropske unije;
- izradom dokumenata i izvetaja o iskustvima iz delovanja
Slubi za inspekciju rada, kao i uporednih pregleda o ulozi,

68
zadacima i strukturi Slubi inspekcija rada u zemljama
Evropske unije i njihovim pravnim sistemima;
- razvojem i primenom sistema brze razmene informacija meu
slubama za inspekciju rada o problemima i pitanjima s
podruja bezbednosti i zatite zdravlja na radu;
- stvaranjem mree nacionalnih centara za obuku i obrazovanje
o razvoju sistema zakona i propisa o bezbednosti i zatiti
zdravlja na radu na nivou Evropske unije;
- organizovanjem najmanje dva puta godinje sastanaka
inspektora rada sa predstavnicima nacionalnih i meunarodnih
poslodavakih i sindikalnih organizaicja, radi razmatranja
uslova delovanja i rada inspekcijskih slubi (posebno u
graevinarstvu i poljoprivredi);
- organizovanjem kurseva za dopunsku obuku inspektora rada iz
pojedinih zemalja Evropske unije gde je nivo organizovanja i
aktivnosti inspekcijskih slubi ispod proseka zemalja Evropske
unije.

6.1.12. Evropska fondacija za unapreivanje ivotnih
i radnih uslova
Evropska fondacija za unapreivanje ivotnih i radnih uslova
osnovana je 1985. godine radi pruanja doprinosa planiranju i
uspostavljanju boljih ivotnih i radnih uslova. Sedite Fondacije je u
Irskoj, u Dablinu, pa odatle potie njen popularni naziv Dablinska
fondacija.
Fondaciju je osnovala Evropska zajednica i ona ima status
autonomne ustanove. Bavi se istraivakim i informativnim radom za
raun Evropske unije, koristei se pri tom naunim sredstvima i
metodama u pripremi srednjoronih i dugoronih programa i mera za
poboljanje i unapreivanje socijalnih i drugih pitanja vezanih za rad i
zatitu na radu. Fondacijom upravlja Administrativni odbor, sainjen
od predstavnika poslodavakih i sindikalnih organizacija i vlada
zemalja lanica Evropske unije, kao i predstavnika Evropske komisije.
Status autonomne ustanove prua Fondaciji priliku da slobodno,
bez optereenja i pritiska od bilo koje interesne grupe ili vlade daje

69
miljenja i tumai rezultate istraivanja svojih strunjaka o
najznaajnijim pitanjima u vezi sa unapreivanjem ivotnih i radnih
uslova zaposlenih.
Fondacija je otvorena za saradnju sa drugim nacionalnim i
meunarodnim organizacijama i ustanovama, kao i sa pojedincima
zainteresovanim za pitanja socijalne politike i radnih odnosa.
Aktivnosti Fondacije najee su vezane za sledee oblasti:
- polititika zapoljavanja;
- organizacija rada;
- bezbednost i zatita zdravlja na radu;
- industrijski odnosi;
- ene u svetu rada;
- participacija - uee radnika u upravljanju;
- socijalna kohezija i integrisanost pojedinca i grupa u drutvo;
- uloga javnih slubi;
- problemi starenja radne snage i produenja radnog veka;
- socijalni aspekti ivotne sredine.
Osnovna aktivnost Fondacije sastoji se u prikupljanju, analiziranju,
razmatranju i irenju informacija o pitanjima vezanim za unapreivanje
ivotnih i radnih uslova.
Istraivake aktivnosti Fondacije u praksi postaju informativni
materijali, preporuke, programi i predlozi zainteresovanim dravama,
socijalnim partnerima i drugim ustanovama. Dablinska fondacija,
takoe, nudi informacije i saznanja svim radnim telima Evropske
komisije prilikom izrade i utvrivanja srednjoronih i dugoronih
planova i programa Evropske unije u oblasti rada i ivotnih i radnih
uslova.
Rad Fondacije mogue je sagledati kroz periodine publikacije o
odreenim pitanjima iz njenog rada, koje su pripremljene na popularan
i lako razumljiv nain, te se mogu koristiti kao neposredno didaktiki
materijal u edukativnim aktivnostima sindikalnih i poslodavakih
organizacija.

70
6.1.13. Meunarodna organizacija rada
Sluba za bezbednost i zatitu zdravlja na radu

Aktivnosti na planu bezbednosti i zatite zdravlja na radu i
humanizacije uslova rada stalna su preokupacija i jedan od prioriteta u
delovanju Meunarodne organizacije rada (MOR) - jedine
specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija sa tripartitnom strukturom
(vlada, poslodavci, sindikati). Osnovana 1919, a od 1945. godine u
sistemu Ujedinjenih nacija, Meunarodna organizacija rada je danas
istinski parlament sveta rada i centralno mesto na kome se predlau,
razmatraju i donose univerzalna pravila (konvencije i preporuke) za
sve oblasti i podruja iz sveta rada.
Pod pojmom "uslovi rada" MOR podrazumeva zarade zaposlenih,
uslove zapoljavanja (radno vreme, nedeljni odmor, plaeno odsustvo,
noni rad), bezbednoast i zaitu zdravlja na radu (opti pristup u zatiti
zdravlja zaposlenih i bezbednosti na radnom mestu, zatitu od
posebnih rizika i specifine uslove u industrijskim granama i sektorima
u privredi) socijalne slube, stambenu problematiku i slobodno vreme.
Bezbednost i zatita zdravlja na radu predmet su rada jedne od
etiri generalne direkcije Meunarodne organizacije rada. To je
Generalna direkcija za uslove rada i socijalno osiguranje. Unutar nje
postoji Odeljenje za uslove rada i radnu sredinu podeljeno na tri
slube:
- Sluba za bezbednost i zatitu zdravlja na radu;
- Meunarodni centar za informisanje o bezbednosti i zatiti
zdravlja na radu, i
- Sluba za uslove rada i poboljanje ivotnog standarda
radnika.
Sluba za bezbednost i zatitu zdravlja na radu prati primenu
konvencija i preporuka, stanje i opte uslove u oblasti BZZR u
svetskim razmerama. Sluba je neposredno odgovorna za
sprovoenje novog, globalnog programa MOR o bezbednosti i zatiti
zdravlja na radu i zatiti ivotne sredine iji je cilj da se smanji broj
nesrea i povreda na radu i profesionalnih bolesti.

71
Meunarodni centar za informisanje o bezbednosti i zatiti
zdravlja na radu ima osnovni zadatak da prikuplja i iri informacije o
novootkrivenim i potencijalno opasnim rizicima i o novim metodama
prevencije i zatite.
Osnovni korisnici informacija Centra su poslodavake i sindikalne
organizacije. Centar raspolae elektronskom bazom podataka o svim
raspoloivim dokumentima, analizama, ispitivanjima i saznanjima koji
mogu doprineti i pomoi specijalistima da se identifikuju, eliminiu ili
stave pod kontrolu rizici na radnom mestu. Podaci o radu Centra
mogu se koristiti putem Interneta ili putem dvomesene strune
publikacije Meunarodne organizacije rada.
Centar i Sluba neposredno su ukljueni u poslove vezane za
inoviranje Enciklopedije o bezbednosti i zatiti zdravlja na radu i
Leksikonu o bezbednosti i zatiti zdravlja na radu koje Meunarodna
organizacija rada izdaje na pet svetskih jezika.
Centar sarauje sa vie do 100 nacionalnih institucija iz oblasti
bezbednosti i zatite zdravlja na radu irom planete. Na ovaj nain
stvoreni su uslovi za funkcionisanje internacionalne globalne mree
BZZR iji je cilj da se kroz brzu razmenu informacija identifikuju nove
opasnosti i rizici u radnoj sredini i proire saznanja o moguim
merama prevencije i zatite.
Sluba za uslove rada i poboljanje ivotnog standarda
radnika sarauje na pripremi estomesenog izdanja Meunarodne
organizcije rada pod nazivom "Pregled uslova rada u svetu" koji sadri
krae informacije, vesti i komentare o radnom zakonodavstvu, politici
zapoljavanja, radnim uslovima i drugim pitanjima vezanim za poloaj
zaposlenih u zemljama irom sveta.
Kroz politiku aktivnog socijalnog partnerstva Meunarodna
organizacija rada poziva sve drave lanice da putem tripartitnog
dijaloga na nacionalnom nivou (sa poslodavcima i radnicima) rade na
reavanju problema bezbednosti i zatite zdravlja na radu i donoenju
zakona i propisa iz ove oblasti.
Na XIV kongresu zatite na radu u Madridu, 1996. godine
predstavnik MOR ukazao je na pozitivna iskustva zemalja koje su
formirale nacionalne savete za zatitu na radu, kao konsultativno-
savetodavne tripartitne institucije, uz ravnopravno uee

72
predstavnika vlasti, organizacija sindikata i poslodavaca, kao i
paritetne odbore za zatitu na radu po preduzeima. Istovremeno je
obavestio da Meunarodna organizacija rada priprema uputstva i
smernice za izradu i primenu nacionalnih politika na planu
bezbednosti i zatite zdravlja na radu o institucionalizaciji
dobrovoljnog tripartitnog dogovaranja i o zajednikim aktivnostima
radnika i poslodavaca na nivou preduzea.

6.1.14. Evropska unija poslodavaca i bezbednost i
zatita zdravlja na radu

Evropska unija poslodavaca (UNICE) takoe ima posebnu slubu
koja se bavi problematikom bezbednosti i zatite zdravlja na radu sa
stanovita smanjenja trokova za ove namene, a time ukupnih
trokova radne snage i trokova poslovanja u celini.
Iako se angaman poslodavakih krugova o pitanjima bezbednosti
i zatite zdravlja na radu ne moe po obimu i intenzitetu uporediti sa
sindikalnim aktivnostima, primetno je da poslodavaka strana sve vie
pokazuje interesa za ovo podruje svesna da samo zdrava i bezbedna
radna sredina moe da omogui visoku produktivnost i kvalitetnu
proizvodnju, stalnu i redovnu prisutnost radnika na poslu, utede u
poslovanju, a time i veu konurentnost firme i profit, kao osnovni motiv
poslovanja.
Ovakvom stavu poslodavaca u odreenoj meri doprinele su i
direktive Evropske unije o bezbednosti i zatiti zdravlja na radu u
kojima su precizno naznaene obaveze poslodavake strane u toj
oblasti.

6.2. Mere i aktivnosti UGS Nezavisnost
u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

UGS Nezavisnost u svojoj programskoj orijentaciji, kao jednu od
znaajnijih aktivnosti, utvrdio je konkretne aktivnosti na kontinuiranom
unapreivanju bezbednosti i zdravlja na radu. Tu aktivnost sprovodi,
pre svega, kroz delovanje Programskog odbora za zatitu radne i

73
ivotne sredine. Ovaj organizacioni oblik delovanja Sindikata
Nezavisnost je posebnu panju posvetio:
- aktivnosti UGS Nezavisnost na razvijanju kvalitetne i
efikasne saradnje sa Inspekcijiom rada i Upravom za
bezbednost i zdravlje na radu, sa ciljem unapreenja
bezbednosti i zdravlja na radu;
- donoenju i primeni Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu,
kao i prateih normativnih akata, kojima se zaokruuje ova
oblast;
- edukaciji i osposobljavanju lanova UGS Nezavisnost za
pravilno i efikasno delovanje vezano za bezbednost i zdravlje
na radu.
Osnovni cilj uea UGS-a u donoenju, kao i implementaciji
Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu bio je smanjenje, odnosno
svoenje na najmanju moguu meru svih povreda i oboljenja vezanih
za rad. Pri tome, Programski odbor se opredelio da, pri primeni
Zakona, posebnu panju posveti preventivnim merama. Od posebnog
znaaja je donoenje akta o proceni rizika kojim treba da budu
obuhvaeni svi poslovi. Sindikat ima obavezu da aktivno uestvuje u
donoenju tog akta, kao i u njegovoj doslednoj primeni, posredstvom
svojih predstavnika.
Vezano za praktinu primenu Zakona o bezbednosti i zdravlju na
radu, Odbor je usvojio i u praksi provodi, sledee zakljuke o
prioritetnim aktivnostima u narednom periodu:
- insistiranje na potpunom normativnom zaokruivanju oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu,
- izrada kolektivnih ugovora o bezbednosti i zdravlju na radu;
- konstituisanje i funkcionisanje odbora za bezbednost i zdravlje
na radu u svim preduzeima,
- edukacija sindikalnih aktivista i svih zaposlenih za potpunu i
pravilnu primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu,
- promotivne aktivnosti i organizovanje kampanja za smanjenje
povreda na radu i profesionalnih oboljenja, posebno u
pojedinim granama delatnosti gde su one najee
(graevinarstvo, hemijska industrija, poljoprivreda, zdravstvo. i
dr.),

74
- pokretanje inicijativa koje bi doprinele veoj zainteresovanosti
poslodavaca za to bolje i efikasnije mere bezbednosti i
zdravlja na radu - smanjenje poreza na zatitnu opremu,
adekvatna kreditna politika pri nabavci ove opreme (kupovina
na rate, povoljni krediti i niske kamatne stope...), formiranje tzv.
''belih'' i ''crnih'' lista poslodavaca u vezi sa primenom mera
bezbednosti i zatite na radu.
Navedene stavove i zakljuke UGS Nezavisnost sprovodie u
praksi radi ostvarivanja osnovnog cilja bezbednosti i zatite zdravlja
na radu - zatita zdravlja zaposlenih i ouvanje dobara, kao i pozitivan
doprinos produktivnosti, kvalitetu proizvoda, radnoj motivaciji i
zadovoljstvu zaposlenih i, na taj nain, sveukopnom kvalitetu ivota
pojedinca i drutva u celini.

7. PRAVA I OBAVEZE PREMA ZAKONU O
BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU

7.1. Obaveze i odgovornosti poslodavaca

OBAVEZE I ODGOVORNOST POSLODAVCA
lan
zakona
Normativna akta
l. 3.
l. 13. st. 1.
l. 18. st. 2.

l. 19.

l. 26.

Kolektivni ugovor, opti akt i ugovor o radu
Akt o proceni rizika
Elaborat o ureenju gradilita pre poetka
graevinskih radova
Pismeni sporazum o saradnji u sprovoenju mera
zatite sa poslodavcima sa kojima izvodi radove na
istom prostoru
Program o postupnom otklanjanju nedostataka
koji ne ugroavaju tee zaposlene, a za koje su
potrebna vea investiciona ulaganja sa rokovima za
otklanjanje

75
Organizovanje procesa rada i poslova
bezbednosti i zatite zdravlja na radu
l. 11.

l.13. st.1.

l. 14.

l.15. ta. 1.

l.15. ta. 9.

l.15. ta.10

l. 20.

l. 37.

l. 41. st. 1.

l. 16. st. 2,
l. 38. st. 1.

l. 49.
Obezbedi preventivne mere prilikom
organizovanja rada i radnog procesa radi zatite
ivota i zdravlja zaposlenih i potrebna finansijka
sredstva za njihovu primenu
Donese akt o proceni rizika u pisanoj formi za
sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi nain i
mere za njihovo otklanjanje
Utvrdi prava obaveze i odgovornosti u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu
Odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu
aktom u pisanoj formi
Obezbedi pruanje prve pomoi i
osposobljavanje odgovarajueg broja radnika za
pruanje prve pomoi, spasavanje i evakuaciju u
sluaju opasnosti
Zaustavi svaki rad koji predstavlja opasnost za
ivot ili zdravlje zaposlenih
Preduzme mere za spreavanje pristupa u krug
objekta ili gradilita licima i sredstvima saobraaja
koji nemaju osnova da se nalaze na tim mestima
Organizuje obavljanje poslova bezbednosti i
zatite zdravlja na radu (poslodavac, zaposleni,
pravno lice ili preduzetnik sa licencom)
Angauje slubu medicine rada za obavljanje
poslova zatite zdravlja zaposlenog
Slubi medicine rada, licu za bezbednost i
zdravlje na radu, pravnom licu ili preduzetniku koje
angauje za obavljanje ovih poslova, obezbedi
pristup svim potrebnim podacima, samostalnost u
radu i upoznavanje sa tehnolokim procesom,
rizicima u procesu rada i merama za njihovo
otklanjanje
Vodi i uva propisanu evidenciju

76
Obaveze poslodavca prema zaposlenom
l. 9. st. 1.

l. 9. st. 4.

l. 10.

l.15. ta.2.

l.15. ta.4
l.15. ta.5,
l.17. i
l.23.
l.15. ta.8.

l. 25.

l. 38. st. 3
l. 51. st. 1.

l. 53.
Zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj
okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na
radu
Radni proces prilagodi telesnim i psihikim mogunostima
zaposlenog tako da radna okolina ne ugroava bezbednost i
zdravlje zaposlenog
Sprovoenjem mera zatite ne stvara finansijske obaveze
za zaposlenog i predstavnika zaposlenih i ne utie na njihov
materijalni i socijalni poloaj na radu
Zaposlenog odredi da radi na radno mesto na koje su
sprovedene mere zatite
Osposobljava zaposlene za bezbedan rad
Obezbedi zaposlenom upotrebu sredstava za rad i sredstva
i opremu za linu zatitu na radu na kojima su primenjene
propisane mere i da kontrolie njihovu upotrebu
Obezbedi zaposlenom propisane lekarske preglede na
osnovu akta o proceni rizika i ocene slube medicine rada
Primenjuje opte priznate mere zatite kojima se ostvaruje
zatita zaposlenih ako takva mera nije propisana
Obezbedi usavravanje lica za bezbedan i zdrav rad
Dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno
oboleo, izvetaj o povredi na radu, profesionalnoj bolesti i
bolesti u vezi sa radom
Osigura zaposlenog za sluaj povrede na radu,
profesionalne bolesti i bolest rada, radi naknade tete

Obaveze poslodavca u odnosu na radna mesta sa
poveanim rizikom
l. 16. st. 1.

l. 28. st. 3.

l. 43. st. 1.

l. 43. st. 3.

Odredi uslove u pogledu zdravstvene spodobnosti
zaposlenog za rad na radnom mestu sa poveanim rizikom na
osnovu ocene slube medicine rada
Vri periodine provere osposobljenosti zaposlenog za
bezbedan rad na radnom mestu sa poveanim rizikom
Obezbedi prethodni i periodine lekarske preglede
zaposlenom na radnom mestu sa poveanim rizikom
Obezbedi zaposlenom drugo radno mesto ukoliko se
periodinim lekarskim pregledom utvrdi da ne ispunjava

77
zdravstvene sposobnosti za rad na radnom mestu sa
poveanim rizikom

Obaveze poslodavca prema zaposlenom,
predstavniku zaposlenih i Odboru
l.15. ta.3.

l. 44. st. 3.

l. 45. st. 1.

l. 45. st. 2.

l. 47.

l..51. st. 3.
Obavetava zaposlene i njihove predstavnike o uvoenju
novih tehnologija i sredstava za rad kao i o rizicima koji nastaju
njihovim uvoenjem i da izdaje odgovarajua uputstva za
bezbedan rad
Imenuje svog predstavnika u odbor za bezbednost i
zdravlje na radu
Prua mogunost predstavniku zaposlenih i odboru da
izvri uvid u sve akte i podatke kao i da uestvuje u
razmatranju svih pitanja koja se odnose na bezbednost i
zdravlje na radu
Upoznaje predstavnika zaposlenih i odbor sa svim
podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.

Upoznaje predstavnika zaposlenih, odnosno odbor sa:
- nalozima, predlozima i merama inspekcije rada,
- izvetajima o povredama na radu, profesionalnim
bolestima, bolestima u vezi sa radom i preduzetim merama,
- preduzetim merama za spreavanje neposredne
opasnosti po ivot i zdravlje
-
Dostavlja izvetaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu
zaposlenih kao i o sprovedenim merama na zahtev
predstavnika zaposlenih

Obaveze poslodavca u pogledu odravanja,
pregleda i ispitivanja sredstava za rad i radne
okoline
l.15. ta.6.

l.15. ta.7.

l.15. ta.7.
l. 22

l. 23.

Odrava sredstava i opreme za linu zatitu na radu u
ispravnom stanju
Vri prethodne i periodine preglede i ipitivanja opreme za
rad
Vri prethodno i periodina ispitivanja radne okoline
Da sredstva za rad, pre poetka rada, prilagoava
promenama tehnolokog procesa
Da obezbedi upotrebu sredstava za rad i sredstava i
opreme za linu zatitu na radu na kojima su primenjene

78

l. 24. st.1.
ta.1. i ta.
2.

l. 24. st.2.

propisane mere kao i kontrolu namenske upotrebe
Da obezbedi na srpskom jeziku propisanu dokumentaciju o
nainu upotrebe i odravanja, odnosno pakovanja, transporta,
korienja i skladitenja, merama bezbednosti propisanim tom
dokumentacijom od znaaja za ocenu rizika
Da u sluaju nedostatka takve dokumentacije od
proizvoaa ili naruioca, istu pribavi od pravnog lica
registrovanog za poslove kontrole kvaliteta proizvoda

Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav
rad
l. 15. st.1.
ta. 4. i l.
27. st. 1

l. 31. st.2.

l. 27. st.2. i
st. 4.

l. 27. st. 3.

l. 27. st. 5.

l. 28. st. 1
l. 28. st. 2.

l. 28. st. 3.

l. 29.

l. 30. st. 1 i
st.2

l. 30. st. 3.

Vri osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad
na radnom mestu pri:
- zasnivanju radnog odnosa (pre poetka rada),
- premetanju na drugo radno mesto,
- uvoenju novih tehnologija i novih sredstava za rad i
- promeni procesa rada
Da obezbedi obavetavanje i informisanje zaposlenog i
drugih lica o rizicima u radnoj sredini i bezbednom kretanju
Da upozna zaposlenog sa svim vrstama rizika i merama
bezbednosti na radnom mestu u skladu sa aktom o proceni
rizika
Da vri osposobljabanje u toku radnog vremena bez
finansijskog optereenja zaposlenog
Da zaposlenom koji radi na dva i vie radnih mesta
osposobi za svako od tih radnih mesta
Osposobljavanje vri teorijski i praktino
Vri proveru teorijske i praktine osposobljenosti za
bezbedan i zdrav rad na radnom mestu
Vri periodine provere osposobljenosti zaposlenog koji
radi na radnom mestu sa poveanim rizikom u skladu sa
aktom o proceni rizika
Vri osposobljavanje zaposlenih drugog poslodavca kad ih
angauje za obavljanje rada po bilo kom osnovu
Vri dodatno osposobljavanje zaposlenog za obavljanje
rada na bezbedan nain putem obavetavanja, uputstava ili
nstrukcija u pisanoj formi i usmeno u hitnim sluajevima
Da obavetava u pisanoj formi enu u trudnoi, omladinu i
invalida bez rada o procenjenom riziku na radnom mestu i
preduzetim merama bezbednosti

79
l. 31. st. 1.

l. 31. st. 2.

l. 31. st. 3

l. 38. st. 3.
Da upozori svako lice koje se po bilo kom osnovu nalazi u
radnoj okolini na opasnosti, mere bezbednosti i bezbedne
zone za kretanje
Da vidnim obeleavanjem i oznakama obavetava i
informie zaposlene o riziku u tehnolokom procesu, pravcima
kretanja, mestima zadravanja i o merama za spreavanje
rizika
Dozvoli pristup radnom mestu na kome preti neposredna
opasnost od povreivanja samo osposobljenim licima sa
posebnim uputstvima za rad i snadbevenim odgovarajuim
sredstvima i opremom za linu zatitu na radu
Obezbedi usavravanje znanja lica za bezbedan rad i
zdravlje na radu
Poslovi lica za bezbednost i zdravlje na radu
l. 40.
st. 1. ta. 1-
13 .
Uestvuje u pripremi akta o proceni rizika
Vri kontrolu i daje savete poslodavcu u planiranju, izboru,
korienju i odravanju sredstava za rad, opasnih materija i
sredstava i opreme za linu zatitu na radu
Uestvuje u opremanju i ureivanju radnog mesta
Organizuje preventivne i periodine preglede i ispitivanja
opreme za rad i uslova radne okoline
Predlae mere za poboljaanje uslova rada, naroito na
radnom mestu sa poveanim rizikom
Svakodnevno prati i kontrolie primenu mera za
Prati stanje povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti
u vezi sa radom i priprema izvetaje sa predlozima mera za
njihovo otklanjanje
Priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za
bezbedan i zdrav rad
Priprema uputstva za bezbedan rad i kontrolie njihovu
primenu
Zabranjuje rad ili upotrebu sredstava za rad u sluaju
neposredne opsanosti po ivot i zdravlje zaposlenog
Sarauje i kordinira rad sa slubom medicine rada
Vodi propisanu evidenciju
Poslovi slube medicine rada

80
l. 41. st .
2. ta. 1- 10.
Uestvuje u identifikaciji i proceni rizika na radnom mestu i
radnoj okolini
Upoznaje zaposlene sa rizicima i osposobljava zaposlene
za pruanje prve pomoi
Utvruje i spituje uzroke nastanka profesionalnih bolesti i
bolesti u vezi sa radom
Ocenjuje i utvruje posebne zdravstvene sposobnosti
zaposlenih za obavljanje poslova na radnom mestu sa
poveanim rizikom ili za rukovanje odreenom opremom za
rad
Vri prethodne i periodine lekarske preglede zaposlenih
na radnim mestim sa poveanim rizikom i izdaje izvetaje o
lekarskim pregledima
Uestvuje u organizovanju prve pomoi, spasavanju i
evakuaciji
Daje savete poslodavcu pri izboru drugog odgovarajueg
posla prema zdravstvenoj sposobnosti zaposlenog
Savetuje poslodavca u izboru i testiranju novih sredstava
za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za linu zatitu
na radu, sa zdravstvenog aspekta
Uestvuje u analizi povreda na radu, profesionalnih bolesti
o bolesti u vezi sa radom
Neposredno sarauje sa licem za bezbednost i zdravlje na
radu

81

Obaveze poslodavca prema inspekciji rada i
drugim subjektima
l. 18. st. 1.

l. 18. st. 2.
l. 18. st. 5.

l. 33. st. 4.

l. 50. st. 1.

l. 50. st. 2.

l. 51. st. 1.

l. 51. st. 3.

l. 52. st. 1.

Da obavesti inspekciju rada najmanje 8 dana pre poetka
rada o:
- poetku svog rada
- radu odvojene jedinice
- svakoj promeni tehnolokog procesa
Da dostavi inspekciji rada elaborat o ureenju gradilita
Da uputi zahtev pre poetka rada za utvrivanje
ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja
na radu
Da obavesti odmah inspekciju rada o odbijanju rada
zaposlenog ako smatra da njegov zahtev nije opravdan
Da prijavi inspekciji rada i nadlenom organu za unutranje
poslove, u roku od 24 asa od nastanka:
- svaku smrtnu, kolektivnu ili teku povredu na radu
- povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban da
radi due od tri uzastopna radna dana
- opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i
zdravlje zaposlenog
Da prijavi inspekcji rada, u roku od tri uzastopna radna
dana, od dana saznanja:
- profesionalnu bolest
- bolest u vezi sa radom
Da dostavi zaposlenom i organizacijama nadlenim za
zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje izvetaj o:
- povredi na radu
- profesionalnoj bolesti
- bolesti u vezi sa radom
Da na zahtev inspekcije rada dostavi izvetaj o:
- stanju bezbednosti i zdravlja na radu
- sprovedenim merama zatite na radu
Da sarauje i uestvuje u donoenju zajednikih stavova po
pitanjima unapreenja bezbednosti i zdravlja na radu i razvoja
kulture bezbednosti sa :
- sindikatima
- osiguravajuim drutvima
- organizacijama za zdravstveno i penzijsko i invalidsko
osiguranje

82
l. 64.

l. 68.
Da inspekciji rada u vrenju nadzora omogui:
- ulazak u objekte i prostorije u svako doba dana kada ima
zaposlenih na radu
- uvid u dokumentaciju i dokaze o bezbednosti i zatiti
zdravlja na radu
- uvid u primenjene mere zatite
- uvid u sredstva i opremu za linu zatitu na radu
- uvid u podatke i evidencije o opasnim materijama
Da preduzme naloene mere i otkloni utvrene nedostatke i
nepravilnosti u roku koji odredi inspektor i u roku od 8 dana od
isteka roka u pisanoj formi obavesti nadlenu inspekciju
Evidencija
l. 49.

l. 50.

Poslodavac je duan da vodi i uva evidencije o:
- radnom mestu sa poveanim rizikom
- zaposlenima na radnim mestima sa poveanim rizikom i o
lekarskim pregledima
- povredama na radu, profesionalnim bolestima i bolestima
u vezi sa radom
- osposobljavanju za bezbedan rad
- opasnim materijama
- pregledima i ispitivanjima radne sredine, opreme za rad i
sredstava i opreme za linu zatitu na radu i dr.
Prijavama inspekciji rada i organu unutranjih poslova o
povredama na radu profesionalnim bolestima i bolestima u
vezi sa radom
Odgovornost poslodavca
l. 69, 70 i
71.
Zakon o
obligacijama
Krivini
zakon
Prekrajna

Materijalna - naknada tete za sluaj povrede na radu i
profesionalne bolesti
Krivina

83
7.2. PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENOG,
PREDSTAVNIKA ZAPOSLENIH I ODBORA

PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENOG,
PREDSTAVNIKA ZAPOSLENIH I ODBORA

Opta prava zaposlenog
l. 8.

l. 32. st. 1.
ta. 1.
l. 32. st. 1.
ta. 2.
l. 32. st. 2.

l. 33. st. 1.
l. 33. st. 2.

l. 34.

l. 44. st. 1.
Obaveze poslodavca istovremeno predstavljaju prava
zaposlenih
Da poslodavcu daje predloge, primedbe i obavetenja o
pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu
Da kontrolie svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta, u
skladu sa propisima o zdravstvenoj zatiti
Da obavi lekarski pregled na koji ga upuuje poslodavac ako
radi na radnom mestu sa poveanim rizikom
Da odbije da radi u sluajevima utvrenim zakonom
Da se pismenim zahtevom obrati poslodavcu radi
preduzimanja mera u slucajevima u kojima ima pravo da odbije
da radi
Da napusti radno mesto, radni proces i radnu okolinu ako mu
preti neposredna opasnost po ivot i zdravlje
Da uestvuje u izboru predstavnika zaposlenih za

Pravo da odbije da radi
l. 33. st 1.
ta. 1 - 5.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi:
- ako mu preti neposredna opasnost po ivot i zdravlje zbog
toga to nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i
zdravlje na radnom mestu sve dok se te mere ne obezbede
- ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski
pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava
propisane uslove za rad na radnom mestu sa poveanim
rizikom
- ako u toku osposobljavljnja za bezbedan rad nije upoznat
sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje
- due od punog radnog vremena, odnosno nou ako bi,
prema oceni slube medicine rada, takav rad mogao da pogora

84
njegovo zdravstveno stanje
- na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene mere
bezbednosti

Pravo obraanja inspekciji rada
l. 33. st. 3.

l. 36. st. 2.
Da zaposleni ima pravo da se obrati inspekciji rada:
- ako poslodavac nije preduzeo odgovarajue mere u roku
od 8 dana po zahtevu radnika koji je odbio da radi
- ako poslodavac ne sprovede odgovarajue mere zatite
posle obavetenja o nepravilnostima,tetnostima, opasnostima i
drugim pojavama koje bi mogle da ugroze bezbednost i zdravlje
zaposlenog

Posebna prava omladine, ena i invalida
l. 6.

l. 30. st. 3.

Zakonom o
radu
Da se posebna prava, obaveze i mere u vezi sa
bezbednou i zdravljem na radu urede drugim propisima,
kolektivnim ugovorom, optim aktom i ugovorom o radu
Da budu obaveteni u pismenoj formi o rezultatima procene
rizika na radnom mestu i o merama kojima se rizici otklanjaju
Ostala prava (zabrana ili ograniavanje rada na rizinim
radnim mestima, prekovremeno i nou, skraeno radno vreme,
rasporeivanje na drugi odgovarajui posao i dr.)

Prava predstavnika zaposlenih, odnosno odbora
za bezbednost i zdravlje na radu
l. 46. st. 1.
ta. 1.
l. 46. st. 1.
ta. 2.
l. 40. st. 1.
ta. 11.

l. 40. st. 1.
ta. 3.
l. 46. st. 2.

l.47. ta. 1-
Da poslodavcu daje predloge o svim pitanjima koja se
odnose na bezbednost i zdravlje na radu
Da zahteva od poslodavca da preduzme odgovarajue mere
za otklanjanje ili smanjenje rizika
Da dobije pismeno obavetenje od lica za bezbednost i
zdravlje na radu o zabrani rada ili zabrani upotrebe sredstva za
rad koju izrekne zbog neposredne opasnosti po ivot ili zdravlje
Da zahteva nadzor od strane inspekcije rada ako smatra da
poslodavac nije sproveo odgovarajue mere
Da prisustvuje inspekcijskom nadzoru
Da se upozna
-sa nalozima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije

85
3. rada
-sa izvetajima o povredama na radu, profesionalnim
bolestima i bolestima u vezi sa radom i o preduzetim merama za
bezbednost i zatitu zdravlja na radu
-sa preduzetim merama za spreavanje neposredne
opasnosti po ivot i zdravlje

Obaveze zaposlenog
l. 35. st. 1.
l. 35. st. 1.
l. 35. st. 1.

l. 32. st. 1.

l. 32. st. 2.

l. 32. st. 3.

l. 35. st. 2.

l. 35. st. 3.

l. 36. st. 1.

l. 36. st. 2.

l. 36. st. 3.

Da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad
Da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije
Da koristi propisana sredstva i opremu za linu zatitu na
radu i da sa njima paljivo rukuje
Da se pre poetka rada upozna sa merama bezbednosti na
radnom mestu na koje je odreen da radi i da se osposobljava
za njihovo sprovoenje
Da obavi lekarski pregled na koji ga upuuje poslodavac u
sluaju kad radi na radnom mestu sa poveanim rizikom
Da radi na radnom mestu sa poveanim rizikom ako je u
izvetaju slube medicine rada utvreno da ima potrebnu
zdravstvenu sposobnost
Da pre poetka rada pregleda radno mesto ukljuujui i
sredstva za rad kao i sredstva i opremu za linu zatitu na radu i
da u sluaju uoenih nedostataka izvesti poslodavca
Da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne
ugroavaju druge zaposlene
Da u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti
poslodavca o nepravilnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja
bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu ili bezbednost
drugih zaposlenih
Da obavesti lice za bezbednost i zdravlje na radu o svom
obraanju inspekciji rada zbog toga to smatra da nisu otkloljeni
nedostaci, nepravilnosti i dr. od strane poslodavca
Da sarauje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje
na radu

Pravo nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu
l. 61.
Nadzor vri ministarstvo nadleno za rad preko inspektora
rada nad primenom:
- zakona

86
- propisa donetih na osnovu zakona
- kolektivnih ugovora
- opteg akta poslodavca
- ugovora o radu
- mera bezbednosti i zatite zdravlja na radu

Vrste nadzora
l. 61.
l. 33. st. 3,
l. 36. st. 2 i
l. 46. st. 1.
ta. 3.
l. 65.
Po slubenoj dunosti redovni i kontrolni nadzor

Na zahtev poslodavca, zaposlenog i predstavnika zaposlenih

Po prijavi poslodavca o smrtnoj, tekoj ili kolektivnoj povredi
na radu i opasnoj pojavi

Prava i dunosti inspektora rada u vrenju nadzora
l. 63.
Inspektor rada ima prava i dunost da:
- preduzima radnje kojima kontrolise higijenu i uslove rada,
proizvodnje, stavljanje u promet, korienje i odravanje
sredstava za rad, sredstava i opreme za linu zatitu na radu,
opasne materije i dr.
- pregleda opte i pojedinane akte evidenciju i drugu
dokumentaciju
- sasluava i uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih
lica
- pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, ureaje,
sredstva i opremu za licnu zastitu, predmete i robu i sl.
- uzima uzorke radi analize, ekspertize i sl.
- nareuje merenja koja obavlja druga struna organizacija
kada poslodavac samostalno ili preko odreene strucne
organizacije vrsi merenje, a rezultati izvrenog merenja pruaju
osnov za to
- poslodavcima, zaposlenim, njihovim predstavnicima i
sindikatu daje obavestenje i savete u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu kao i omerama bezbednosti
- u skladu sa podnetim zahtevom, poslodavaca i zaposlenog
ili predstavnika zaposlenih obavestava o izvrsenom
inspekcijskom nadzoru i utvrenom stanju
- preduzima druge radnje za koje je ovlaen drugim
propisima

87

Ovlaenja inspektora rada
l. 66. st.1.

l. 66. st.2.
l. 66. st.3.

l. 66. st.4.
Da naloi preduzimanje mera i radnji za otklanjanje ili
umanjenje rizika koji ugroava zaposlenog.
Da zabrani rad u sluajevima utvrenim zakonom
Da naloi izradu posebnog programa o postupnom
otklanjanju nedostataka sa rokovima
Da naloi primenu opte priznate mere

Ovlaenje inspektora rada da zabrani rad
l. 66. st. 2.
ta.1-6.
Inspektor rada duan je da zabrani rad kad utvrdi:
- da su neposredno ugrozeni bezbednost i zdravlje
zaposlenog
- da koristi sredstvo za rad na kome nisu primenjene mere za
- da se ne koriste propisana sredstva i oprema za linu
zastitu na radu
- da zaposleni radi na radnom mestu sa poveanim rizikom,
a ne ispunjava propisane uslove za rad na tom radnom mestu,
kao i ako se nije podvrgao lekarskom pregledu u propisanom
roku
- da zaposleni nije osposobljen za bezbedan rad na radnom
mestu na kome radi
- da poslodavac nije sproveo mere ili izvrio radnje koje mu
je naloio inspektor rada zbog ugroenosti bezbednosti i
zdravlja

UEE SINDIKATA
l. 44. st. 4.

l. 48.

l. 52. st. 1.

l. 63. st. 1.
Ureuje odnose sa predstavnikom zaposlenih i odborom za
bezbednost i zdravlje na radu kolektivnim ugovorom
Sarauje sa predstavnikom zaposlenih, odnosno odborom
po pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu
Sarauje i ucstvuje u donoenju zajednikih stavova o
pitanjima unapreivanja bezbednosti i zdravlja na radu sa
poslodavcima, osiguravajuim drutvima, organizacijama
nadleznim za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje i
stara se o razvoju i unapreivanju opte kulture bezbednosti i
zdravlja na radu
Dobija obavetenja i savete od inspektora rada o

88
ta. 6. bezbednosti i zdravlju na radu kao i o mogucnostima
sprovoenja zakona na najefikasniji nacin
Napomena: U tabelarnom prikazu neke odredbe Zakona su
slobodno interpretirane u saetom obimu, zato prilikom primene treba
pogledati izvorni tekst Zakona.

8. PRILOZI

Konvencija 155 o zatiti na radu, zdravstvenoj zatiti
i radnoj okolini
(Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, broj 7/87)

Generalna konferencija Meunarodne organizacije rada,
Koju je u enevi sazvao Administrativni savet Meunarodnog biroa
rada i koja se sastala na 67. zasedanju 3. juna 1981 godine,
Poto je odluila da usvoji odreene predloge o zatiti na radu,
zdravstvenoj zatiti i radnoj sredini, to je 6. taka dnevnog reda
zasedanja i
Poto je odluila da ovi predlozi budu sainjeni u formi meunarodne
konvencije,
usvaja 22. juna 1981 godine sledeu konvenciju, pod nazivom
Konvencija o zatiti na radu i zdravstvenoj zatiti, 1981.

I. OBLAST PRIMENE I DEFINICIJE

lan 1.
1. Ova konvencija primenjuje se na sve grane privredne delatnosti.
2. lanica koja ratifikuje ovu konvenciju moe, posle konsultacija, u
najranijoj moguoj fazi, sa zainteresovanim organizacijama poslodavaca
i radnika, da iskljui iz svoje primene, delimino ili u celini, odreene
grane privredne delatnosti, kao to su pomorska plovidba ili ribarenje, u
kojima se javljaju posebni problemi sutinskog karaktera.
3. Svaka lanica koja ratifikuje ovu konvenciju treba u svom
prvom izvetaju o primen konvencije, koji podnosi na osnovu lana

89
22. Ustava Meunarodne organizacije rada, da navede sve grane
koje su iskljuene shodno stavu 2. ovog lana obrazlaui ta
iskljuenja i opisujui mere koje su preduzete da se obezbedi
odgovarajua zatita radnika u iskljuenim granama, a u kasnijim
izvetajima treba da navede napredak postignut u cilju ire primene.
lan 2.
1. Ova konvencija primenjuje se na sve radnike u obuhvaenim
granama privredne delatnosti.
2. lanica koja ratifikuje ovu konvenciju moe, posle konsultacija,
u najranijoj moguoj fazi sa zainteresovanim organizacijama
poslodavaca i radnika, da iskljui iz svoje primene, delimino ili u celini,
ograniene kategorije radnika u odnosu na koje postoje posebne
tekoe.
3. Svaka lanica koja ratifikuje ovu konvenciju treba u svom
prvom izvetaju o primeni Konvencije, koji se podnosi da navede,
na osnovu lana 22. Ustava Meunarodne organizacije rada, sve
ograniene kategorije radnika koje su iskljuene shodno stavu
2. ovog lana, obrazlaui to iskljuenje, a u kasnijim izvetajima
treba da navede napredak postignut u cilju ire primene.
lan 3.
Za svrhe ove konvencije:
a) izraz "grane privredne delatnosti" obuhvata sve grane u
kojima su radnici zaposleni, ukljuujui i javne slube;
b) izraz "radnici" obuhvata sva zaposlena lica, ukljuujui i dravne
slubenike;
c) izraz "radno mesto" obuhvata sva mesta na kojima je
potrebno da radnici budu ili da dou do njih zbog svog posla, a koja su
pod direktnom ili indirektnom kontrolom poslodavaca;
d) izraz "propisi" obuhvata sve odredbe kojima su nadleni organ,
odnosno organi dali snagu zakona;
e) izraz "zdravlje" u odnosu na rad, ne ukazuje samo na
odsustvo bolesti, odnosno slabosti nego i na fizike i mentalne
elemente koji utiu na zdravlje, a koji su direktno povezani sa
higijensko-tehnikom zatitom na radu.

90
II. PRINCIPI NACIONALNE POLITIKE

lan 4.
1. Svaka lanica treba, u skladu s nacionalnim uslovima i praksom
i u konsultacijama sa najreprezentativnijim organizacijama poslodavaca i
radnika, da formulie, sprovodi i periodino revidira jedinstvenu
nacionalnu politiku o zatiti na radu, zdravstvenoj zatiti i radnoj sredini.
2. Cilj ove politike treba da bude spreavanje nesrea na radu,
profesionalnih oboljenja i ostalih povreda na radu koje su posledica rada
ili koje su povezane sa radom ili se deavaju u toku rada, svodei na
najmanju moguu meru, koliko je to izvodljivo, uz roke opasnosti u radnoj
sredini.
lan 5.
Politika iz lana 4. ove konvencije treba da vodi rauna o sledeim
glavnim aktivnostima ako one utiu na sigurnost i zdravlje na radu i na
radnu sredinu:
a) projektovanje, testiranje, izbor, zamena, instalisanje, araniranje,
korienje i odravanje materijalnih elemenata rada (radna mesta,
radna sredina, alat, maine i oprema, hemijske, fizike i bioloke
supstance i agensi, procesi rada);
b) odnosi izmeu materijalnih elemenata rada i lica koja obavljaju ili
kontroliu taj rad i prilagoavanje maina, opreme, radnog vremena,
organizacije rada i radnih procesa fizikim i mentalnim
sposobnostima radnika;
c) osposobljavanje, ukljuujui i potrebnu obuku, kvalifikacija i
motivacija zainteresovanih lica, u ovom ili onom svojstvu, za
postizanje odgovarajueg nivoa zatite na radu i zdravstvene zatite;
d) komuniciranje i saradnja na nivou radne grupe i preduzea, kao i na
svim drugim odgovarajuim nivoima do nacionalnog nivoa,
ukljuujui i taj nivo;
e) zatita radnika i njihovih predstavnika od disciplinskih mera zbog
akcija koje su oni na odgovarajui nain preduzeli u skladu sa
politikom iz lana 4. ove konvencije.
lan 6.

91
Pri formulisanju politike iz lana 4. ove konvencije treba naznaiti
odnosne funkcije i odgovornosti javnih organa vlasti, poslodavaca,
radnika i ostalih tela, odnosno lica zainteresovanih za zatitu na radu,
zdravstvenu zatitu i radnu sredinu, vodei rauna i o komplementarnom
karakteru tih odgovornosti i nacionalnim uslovima i praksi.
lan 7.
Stanje zatite na radu, zdravstvene zatite i radne sredine treba
revidirati u odgovarajuim intervalima, celovito ili u odreenim oblastima,
da bi se uoili najkrupniji problemi, razviju efikasni metodi za njihovo
reavanje, utvrde prioriteti za akcije i ocene rezultati.

III. AKCIJA NA NACIONALNOM PLANU

lan 8.
Svaka lanica treba, zakonom, odnosno propisom ili na bilo koji drugi
nain, koji je saglasan sa nacionalnim uslovima i praksom i u
konsultacijama sa zainteresovanim organizacijama poslodavaca i
radnika, da preduzima mere koje mogu biti potrebne za primenu lana 4.
ove konvencije.
lan 9.
1. Primenu zakona i propisa o zatiti na radu, zdravstvenoj zatiti i
radnoj sredini treba obezbediti odgovarajuim i pogodnim sistemom
inspekcije.
2. U sistemu kontrole treba predvideti odgovarajue kazne za krenje
zakona i propisa.
lan 10.
Treba preduzeti mere za usmeravanje poslodavaca i radnika da bi im
se pomoglo u ispunjavanju zakonskih obaveza.
lan 11.
Da bi se sprovodila u delo politika iz lana 4. ove konvencije, nadleni
organ, odnosno organi treba da obezbede progresivno obavljanje
sledeih zadataka:
a) utvrivanje, kad to karakter i stepen opasnosti zahtevaju, uslova
projektovanja gradnje i situacionog plana preduzea, poetak njihovog
rada, glavne izmene koje utiu na njih i promene u njihovoj nameni,

92
bezbednost tehnike opreme koja se koristi na radu, kao i primenu
postupka koje su utvrdili nadleni organi;
b) odreivanje radnih procesa, supstancija i agenasa izlaganje
kojima treba da bude zabranjeno, ogranieno ili uslovljeno odobrenjem,
odnosno kontrolom nadlenog organa, odnosno nadlenih organa; treba
uzeti u obzir i opasnost po zdravlje koja je posledica istovremenog
izlaganja nekolikim supstancijama ili agensima;
c) utvrivanje i primena postupka za prijavljivanje nesrea na radu i
profesionalnih oboljenja od strane poslodavaca i, gde to odgovara,
ustanova osiguranja i ostalih direktno zainteresovanih, kao i izrada
godinjih statistika o nesreama na radu i profesionalnim oboljenjima;
d) sprovoenje anketa tamo gde su nesree na radu,
profesionalna oboljenja i ostale povrede do kojih doe u toku rada ili u
vezi sa radom najverovatnije posledica teke situacije;
e) objavljivanje, svake godine, informacija o merama koje su
preduzete saglasno politici iz lana 4. ove konvencije i o nesreama na
radu, profesionalnim oboljenjima i svim drugim povredama do kojih doe
u toku rada ili u vezi sa radom;
f) uvoenje, odnosno razvoj, u skladu sa nacionalnim uslovima i
mogunostima, sistema istraivanja hemijskih, fizikih ili biolokih
agenasa sa stanovita opasnosti za zdravlje radnika.
lan 12.
Treba preduzeti mere, u skladu sa nacionalnim zakonom i praksom,
kojima bi se obezbedilo da se oni koji projektuju, proizvode, uvoze,
obezbeuju ili prenose maine, opremu ili supstancije za profesionalne
svrhe:
a) uvere da, ako je to izvodljivo, maine, oprema ili supstancije
ne predstavljaju opasnost za bezbednost i zdravlje onih koji ih pravilno
koriste;
b) da stave na raspolaganje informacije o pravilnom instalisanju
i korienju maina i opreme i pravilnom korienju supstancija i
informacije o opasnostima koje predstavljaju maine i oprema i opasnim
svojstvima hemijskih supstancija i fizikih i biolokih agenasa ili
proizvoda, kao i uputstva o tome kako izbei poznate opasnosti;

93
c) da prouavaju i istrauju ili na neki drugi nain prate nauna i
tehnika znanja potrebna da bi se ispunili uslovi iz podstavova (a) i (b)
ovog lana.
lan 13.
Radnik koji je napustio radno mesto kad ima opravdan razlog da
veruje da postoji neposredna i ozbiljna opasnost za njegov ivot,
odnosno zdravlje treba da bude zatien od neopravdanih posledica u
skladu sa nacionalnim uslovima i praksom.
lan 14.
Treba preduzeti mere, na nain koji odgovara nacionalnim uslovima i
praksi, kako bi se podsticalo ukljuivanje pitanja zatite na radu,
zdravstvene zatite i radne sredine na svim nivoima obrazovanja i obuke,
ukljuujui i vie tehniko, medicinsko i struno obrazovanje, na nain koji
zadovoljava potrebe svih radnika za obukom.
lan 15.
1. Da bi se obezbedila povezanost politike iz lana 4. ove
konvencije i mera za njenu primenu, svaka lanica treba, posle
konsultacija, u najranijoj moguoj fazi, sa najreprezentativnijim
organizacijama poslodavaca i radnika i sa drugim ustanovama, zavisno
od sluaja, da preduzima mere koje odgovaraju nacionalnim uslovima i
praksi kako bi se obezbedila potrebna koordinacija izmeu raznih
organa i tela zaduenih za primenu drugog i treeg dela ove konvencije.
2. Kad god to okolnosti zahtevaju i nacionalni uslovi i praksa
dozvoljavaju, ove mere treba da obuhvate i osnivanje jednog centralnog
organa.

IV. MERE NA NIVOU PREDUZEA

lan 16.
1. Od poslodavaca treba zahtevati da obezbede, koliko je to
izvodljivo, da radna mesta, maine, oprema i procesi pod njihovom
kontrolom budu bezbedni i bez opasnosti za zdravlje.
2. Od poslodavaca treba zahtevati da obezbede, koliko je to
izvodljivo, da hemijske, fizike i bioloke supstancije i agensi koji su pod
njihovom kontrolom budu bez opasnosti za zdravlje kad se preduzmu
odreene mere zatite.

94
3. Od poslodavaca treba zahtevati da obezbede, gde je to potrebno,
odgovarajuu zatitnu odeu i opremu da bi se predupredile, koliko je to
razumno i izvodljivo, opasnosti od nesrea ili tetne posledice po
zdravlje.
lan 17.
Kad god dva ili vie preduzea obavljaju poslove istovremeno na
jednom radnom mestu ona treba da sarauju na primeni odredaba ove
konvencije.
lan 18.
Od poslodavaca treba zahtevati da predvide, gde god je to potrebno,
mere za reavanje bitnih sluajeva i nesrea, ukljuujui i odgovarajue
aranmane za pruanje pravne pomoi.
lan 19.
Na nivou preduzea treba preduzeti mere:
a) da radnici, u toku obavljanja svog rada, sarauju na
ispunjavanju obaveza koje ima njihov poslodavac;
b) da predstavnici radnika u preduzeima sarauju sa
poslodavcem u oblasti zatite na radu i zdravstvene zatite;
c) da se predstavnicima radnika u preduzeu daju
odgovarajue informacije o merama koje je preduzeo poslodavac da
obezbedi njihovu zatitu na radu i zdravstvenu zatitu i da mogu da
konsultuju svoje predstavnike organizacije o tim informacijama, pod
uslovom da ne otkrivaju poslovne tajne;
d) da se radnicima i njihovim predstavnicima u preduzeu
obezbedi odgovarajua
obuka u oblasti zatite na radu i zdravstvene zatite;
e) da se radnicima ili njihovim predstavnicima i, zavisno od
sluaja, njihovim predstavnikim organizacij ama u preduzeu omogui,
u skladu sa nacionalnim zakonima i praksom, da razmotre sve aspekte
zatite na radu povezane sa njihovim radom, kao i da ih poslodavac
konsultuje o tim pitanjima; za tu svrhu mogu se, uz zajedniki sporazum,
u preduzee dovesti spoljni tehniki savetnici;
f) da radnik odmah prijavi svom neposrednom pretpostavljenom
svaku situaciju za koju ima objektivnih razloga da veruje da predstavlja
neposrednu i ozbiljnu opasnost za njegov ivot ili zdravlje; dok

95
poslodavac ne preduzme mere da se to ispravi, ako je potrebno, on ne
moe da zahteva od radnika da se vrate na mesto rada ako i dalje postoji
stalna neposredna i ozbiljna opasnost za ivot ili zdravlje.
lan 20.
Saradnja izmeu poslodavaca i radnika, odnosno njihovih
predstavnika u preduzeu treba da predstavlja osnovni element
organizacionih i ostalih mera preduzetih shodno l. 16. do 19. ove
konvencije.
lan 21.
Mere zatite na radu i zdravstvene zatite ne treba da povlae nikakve
trokove za radnike.

V. ZAVRNE ODREDBE

lan 22.
Ovom konvencijom se ne revidira ni jedna meunarodna konvencija ili
preporuka o radu.
lan 23.
Formalna ratifikacija ove konvencije dostavlja se generalnom direktoru
Meunarodnog biroa rada radi registracije.
lan 24.
1. Ova konvencija obavezuje samo one lanice Meunarodne
organizacije rada iju je ratifikaciju registrovao generalni direktor.
2. Konvencija stupa na snagu 12 meseci od datuma kad je
generalni direktor registrovao ratifikacije dve lanice.
3. Posle toga, ova konvencija stupa na snagu, za svaku lanicu, 12
meseci od datuma registrovanja njene ratifikacije.
lan 25.
1. lanica koja je ratifikovala ovu konvenciju moe da je otkae po
isteku deset godina od datuma kad je prvi put stupila na snagu, aktom
koji se dostavlja generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada radi
registracije. To otkazivanje stupa na snagu po isteku jedne godine od
datuma registracije Konvencije.
2. Svaka lanica koja je ratifikovala ovu konvenciju i koja u toku
godine koja sledi posle isteka perioda od deset godina pomenutog u
prethodnom stavu ne iskoristi pravo na otkazivanje predvieno ovim

96
lanom, bie obavezna za sledei period od deset godina, a posle toga
moe da otkae ovu konvenciju po isteku svakog desetogodinjeg
perioda pod uslovima predvienim ovim lanom.
lan 26.
1. Generalni direktor Meunarodnog biroa rada treba da obavesti
sve lanice Meunarodne organizacije rada o registrovanju svih
ratifikacija i otkazivanja koje su mu dostavile lanice Organizacije.
2. Kad bude obavetavao lanice Organizacije o registrovanju
druge ratifikacije koja mu je dostavljena, generalni direktor e skrenuti
panju lanicama organizacije na datum stupanja Konvencije na snagu.
lan 27.
Generalni direktor Meunarodnog biroa rada dostavlja generalnom
sekretaru Ujedinjenih nacija, radi registracije, u skladu sa lanom 102.
Povelje Ujedinjenih nacija sve podatke o svim ratifikacijama i
otkazivanjima koje je on registrovao u skladu sa odredbama prethodnih
lanova.
lan 28.
Kad to bude smatrao potrebnim, Administrativni savet Meunarodnog
biroa rada e podneti Generalnoj konferenciji izvetaj o primeni ove
konvencije i razmotrie da li je poeljno da se na dnevni red Konferencije
stavi pitanje njene celovite ili delimine revizije.
lan 29.
1. Ako Konferencija usvoji novu konvenciju kojom se revidira ova
konvencija, u celini ili delimino, onda, ukoliko se novom konvencijom
drugaije ne predvia:
a) ratifikovanje nove konvencije kojom se vri revizija povlai
ipso jure neposredno otkazivanje ove konvencije, bez obzira na odredbe
lana 25, ako i kada nova konvencija kojom se vri revizija stupi na
snagu;
b) od datuma stupanja na snagu nove konvencije kojom se vri
revizija, ova konvencija prestaje da bude otvorena lanicama za
ratifikaciju.
2. Ova konvencija u svakom sluaju ostaje na snazi u svom
sadanjem obliku i sadraju za one lanice koje suje ratifikovale ali nisu
ratifikovale konvenciju kojom se vri revizija.

97
lan 30.
Engleska i francuska verzija teksta ove konvencije poednako su
punovane.
Predsednik Konferencije,
Alioune Diagne, s. r.
Generalni direktor Meunarodnog biroa rada,
Francis Blanchard, s. r.

Direktiva EU 89/391/EES (1989) o uvoenju mera
za podsticanje poboljanja bezbednosti i zdravlja
radnika na radu

Slubeni list L 183, 29/06/1989, str.0001-008
Finsko specijalno izdanje: Odeljak 5 Sveska 4 str.0146
vedsko specijalno izdanje: Odeljak 5 Sveska 4 str. 0146

Tekst:
DIREKTIVA SAVETA od 12.juna 1989.godine o uvoenju mera za
podsticanje poboljanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu

SAVET EVROPSKE ZAJEDNICE
Uzimajui u obzir Sporazum o ustanovljivanju Evropske
Ekonomske Zajednice, a naroito lan 118a istog,
Uzimajui u obzir predlog Komisije (1) dat nakon konsultacija sa
savetodavnim komitetom za bezbednost, higijenu i zatitu zdravlja na
radu,
U saradnji sa evropskim Parlamentom (2),
Uzimajui u obzir miljenje Ekonomskog i socijalnog kimoteta (3),
Budui da lan 118a Sporazuma obezbeuje da e Savet usvojiti,
putem Direktiva, minimalne zahteve za podsticanje poboljanja ,
naroito u radnom okruenju, da e garantovati bolji nivo zatite
uslova bezbednosti i zdravlja radnika;

98
Budui da ova Direktiva ne opravdava nikakvo smanjenje nivoa
zatite koja je ve postignuta u pojedinim Zemljama lanicama, Zemlja
lanica koja je angaovana, po Sporazumu, mora da podstakne
poboljanje uslova u ovoj oblasti i da uskladi uslove dok odrava
nainjena poboljanja;
Budui da je poznato da radnici mogu biti izloeni dejstvima
opasnih faktora ovekove okoline na radnom mestu u toku svog
radnog veka;
Budui da, u skladu sa lanom 118a Sporazuma, takve Direktive
moraju da izbegnu nametanje administrativnih, finansijskih i zakonskih
ogranienja koji bi onemoguili stvaranje i razvoj malih i srednjih
preduzea;
Budui da je Komisiji dostavila svoje programe u vezi bezbednosti,
higijene i zdravlja na radu (4) to omoguuje usvajanje Direktiva koje
su osmiljene da garantuju bezbednost i zdravlje na radu;
Budui da je Savet u svojoj rezoluciji od 21.decembra 1987.godine
o bezbednosti, higijeni i zdravlju na radu (5) naveo nameru Komisije
da podnese Savetu u bliskoj budunosti Direktivu o organizaciji
bezbednosti i zdravlja radnika na radnim mestima;
Budui da je u februaru 1988.godine Evropski Parlament usvojio
etiri rezolucije nakon debate o unutranjem tritu i zatiti radnika;
budui da su te rezolucije naroito pozvale Komisiju da saini okvirnu
Direktivu koja e sluiti kao osnova za specifinije Direktive koje
pokrivaju sve rizike koji su u vezi sa bezbednou i zdravljem na
radnom mestu;
Budui da su zemlje lanice imale odgovornost da podstaknu
poboljanja u bezbednosti i zdravlju radnika na njihovoj teritoriji;
budui da preduzimanje mera za zatitu zdravlja i bezbednosti radnika
na radu takoe pomae, u izvesnim sluajevima, da se ouva zdravlje
i verovatno bezbednost lica;
Budui da se pravni sistemi Zemalja lanica koji se bave
bezbednosti i zdravljem na radnom mestu uveliko razlikuju i da ih je
potrebno unaprediti; budui da nacionalne odredbe po ovom pitanju,
koje esto ukljuuju tehnike specifikacije i/ili samo-regulirajue

99
standarde, mogu da rezultuju razliitim nivoima bezbednosti i zatite
zdravlja i dozvole konkurenciju na raun bezbednosti i zdravlja;
Budui da je pojava nesrenih sluajeva na radu i profesionalnih
oboljenja jo uvek velika; budui da se moraju uvesti ili poboljati
preventivne mere bez odlaganja radi ouvanja bezbednosti i zdravlja
radnika i obezbeenja veeg nivoa zatite;
Budui da, u cilju obezbeenja poboljanog nivoa zatite, radnici
i/ili njihovi zastupnici moraju da budu obaveteni o rizicima po njihovu
bezbednost i zdarvlje i o merama koje su potrebne da bi se smanjili ili
eliminisali ti rizici; budui da oni takoe moraju da budu u poloaju da
doprinesu, putem balansiranog uea u skladu sa nacionalnim
zakonima i/ili praksom, da se obezbede i preduzmu neophodne
zatitne mere;
Budui da su informacije, dijalog i balansirano uee o
bezbednosti i zdravlju na radu moraju razvijati izmeu poslodavca i
radnika i/ili njihovih zastupnika putem odgovarajuih procedura i
instrumenata, u skladu sa nacionalnim zakonima i/ili praksom;
Budui da je poboljanje bezbednosti, higijene i zdravlja na radu
cilj koji ne treba pretpostaviti isto ekonomskom razmatranju;
Budui da e poslodavci biti obavezni da stalno budu obavetavani
o najnovijim dostignuima u tehnologiji i naunim otkriima to se tie
konstituisanja radnih mesta, mora se voditi rauna o opasnostima u
njihovim preduzeima, i da s tim u vezi obavetavaju predstavnike
radnika da mogu da sprovode prava uea po ovoj Direktivi, da bi bili
u stanju da garantuju bolji nivo zatite zdravlja i bezbednosti radnika;
Budui da se odredbe ove Direktive primenjuju, ne utiii na
striktnije sadanje i budue odredbe Zajednice, na sve rizike a
naroito one koji proistiu iz upotrebe na radu hemijskih, fizikih i
biolokih agenasa koje reguliu Direktiva 80/1107/EEC (6), poslednji
put izmenjena Direktivom 88/642/EEC (7);
Budui da, u skladu sa Odlukom Saveta 74/325/EEC, Komisija
treba da konsultuje savetodavni komitet za bezbednost, higijenu i
zatitu zdravlja na radnom mestu kako bi Komitet formulisao predloge
na ovom polju;
Budui da je potrebno da se ustanovi Komitet sastavljen od
lanova nominovanih od strane Zemalja lanica radi pomoi Komisiji u

100
tehnikom modifikovanju pojedinanih Direktiva koje su sastavni deo
ove Direktive,

USVOJIO JE OVU DIREKTIVU
POGLAVLjE I

OPTE ODREDBE
lan 1.
Cilj
1. Cilj ove Direktive je da uvede mere za podstrek poboljanja
bezbednosti i zdravlja radnika na radu.
2. S tim u vezi ona sadri opte principe u vezi prevencije od
profesionalnih rizika, zatite bezbednosti i zdravlja, eliminacije rizika i
faktora koji mogu da izazovu nesrene sluajeve, principe
informisanja, konsultovanja, balansiranog uea u skladu sa
nacionalnim zakonima i/ili praksom i obuke radnika i njihovih
predstavnika, kao i opte smernice za pripremu pomenutih principa.
3. Ova e se Direktiva primenjivati ne utiui na postojee ili
budue nacionalne i odredbe Zajednice koje su povoljnije za zatitu
bezbednosti i zdravlja radnika na radu.
lan 2.
Svrha
1. Ova Direktiva e se primenjivati na sve sektore aktivnosti, i
javne i privatne(industrijske, poljoprivredne, komercijalne,
administrativne, uslune, obrazovne, kulturne, zabavne, itd.).
2. Ova se Direktiva nee primenjivati tamo gde karakteristike
svojstvene izvesnim specifinim aktivnostima javnih slubi, kao to je
vojska ili policija, ili izvesnim specifinim aktivnostima u slubama
civilne zatite, dolaze u konflikt sa njom. U tom sluaju, bezbednost i
zdravlje radnika mora se obezbediti koliko je to mogue u svetlu
namene ove Direktive.
lan 3.
Definicije
U sprovoenju ove Direktive, sledei izrazi e imati sledee
znaenje:

101
a) radnik: svako lice koje je zaposleno od strane poslodavca,
ukljuujui staiste i zanatlije, ali ne ukljuujui domau poslugu;
b) poslodavac: svako fiziko ili pravno lice koje je u odnosu
zapoljavanja sa radnikom i ima odgovornost za preduzee i/ili
poslovanje;
c) predstavnici radnika sa specifinom odgovornou za
bezbednost i zdravlje radnika: svako izglasano, odabrano ili
delegirano lice u skladu sa nacionalnim zakonima i/ili praksom da
predstavlja radnike u sferi gde nastaju problemi u vezi sa
bezbednou i zatitom zdravlja radnika na radu;
d) prevencija: svi koraci ili mere koji se preduzimaju ili planiraju
na svim nivoima rada u preduzeu za spreevanje profesionalnih
rizika.
lan 4.
1. Zemlje lanice e preduzeti neophodne korake da obezbede
da poslodavci i predstavnici radnika budu podloni zakonskim
odredbama neophodnih za primenu ove Direktive.
2. Naroito, Zemlje lanice e obezbediti odgovarajuu kontrolu i
nadzor.

POGLAVLjE II

OBAVEZE POSLODAVCA
lan 5.
Opte odredbe
1. Poslodavac e imati dunost da obezbedi bezbednost i
zdarvlje radnika u svakom aspektu rada.
2. Kada, u skladu sa lanom 7. (3), poslodavac angauje spoljno
kompetentno usluno preduzee ili lica, to ga nee osloboditi
odgovornosti u ovoj oblasti.
3. Obaveze radnika na polju bezbednosti i zdravlja na radu nee
uticati na principe odgovornosti poslodavca.
4. Ova Direktiva nee ograniiti opciju Zemalja lanica da
sprovedu eliminisanje ili ogranienje odgovornosti poslodavaca u
sluajevima koji se javljaju zbog neobinih i nepredvidivih okolnosti,

102
van kontrole poslodavca, ili u sluaju izuzetnih dogaaja, ije
posledice ne mogu da se izbegnu uprkos sprovoenju svih mera.
Zemlje lanice ne moraju da koriste pomenutu u prvoj pod - taki.
lan 6.
Opte obaveze poslodavca
1. U okviru konteksta odgovornosti, poslodavac e preduzeti
mere neophodne za bezbednost i zatitu zdravlja radnika, ukljuujui
prevenciju od profesionalnih rizika i obezbeenje informisanja i obuke,
kao i obezbeenje neophodnih organizacija i sredstava. Poslodavac
e biti uopzoren na potrebu da prilagodi ove mere uzimajui u obzir
izmenjene okolnosti i cilj da pobolja postojee stanje.
2. Poslodavac e primeniti mere pomenute u prvoj pod-taki
take 1. na osnovu sledeih optih principa prevencije:
a) izbegavanje rizika;
b) procena rizika koji se ne mogu izbei;
c) borba protiv rizika na samom izvoru;
d) prilagoavanje rada pojedincu, naroito kada je u pitanju
konstruisanje radnog mesta, izbor radne opreme i izbor radnih i
proizvodnih metoda, sa osvrtom, naroito, na izbegavanje monotonog
rada i rada pri ve odreenoj brzini i smanjenje njihovog dejstva na
zdravlje.
e) prilagoavanje tehnikom napretku;
f) zamena opasnih manje opasnim ili potpuno bezopasnim
sredstvima;
g) razvoj koherentne sveukupne politike prevencije koja pokriva
tehnologiju, organizaciju posla, radne uslove, socijalne odnose i uticaj
faktora koji su u vezi sa radnim okruenjem.;
h) davanje prioriteta kolektivnim zatitnim merama u odnosu na
pojedinane mere zatite;
i) davanje odgovarajuih uputstava radnicima.
3. Ne utiui na druge odredbe ove Direktive, poslodavac e,
vodei rauna o prirodi aktivnosti preduzea i/ili ustanove:
a) proceniti rizike po bezbednost i zdravlje radnika, inter alia u
izboru radne opreme, hemijskih supstanci ili preparata koji se koriste, i
opremi radnih mesta.

103
b) Nakon ove procene i ukoliko je neophodno, preventivne mere
i radne i proizviodne metode koje se primenjuju od strane poslodavca
moraju da:
- obezbede poboljanje nivoa zatite koja se omoguuje
radnicima u vezi bezbednosti i zdravlja,
- se ugrade u sve aktivnosti preduzea i/ili ustanove i to na
svim hijerarhijskim nivoima,
c) kada poverava posao radniku, uzeti u obzir radnikove
spsobnosti imajui u vidu zdravlje i bezbednost;
d) obezbedi da planiranje i uvoenje novih tehnologija budu
prethodno predmet konsultovanja sa radnicima i/ili njihovim
predstavnicima, u pogledu posledica koje proistiu iz izbora opreme,
radnih uslova i radnog okruenja po bezbednost i zdravlje radnika,
e) preduzmu odgovarajue korake da bi obezbedili da samo
radnici koji su dobili odgovarajua uputstva mogu da imaju pristup
prostoru gde postoji ozbiljna i specifina opasnost.
4. Ne utiui na druge odredbe ove Direktive, u sluaju kada
nekoliko preduzea dele radni prostor, poslodavci e saraivati u
primeni odredaba koje se tiu bezbednosti, zdravlja i profesionalne
higijene, i vodei rauna o prirodi aktivnosti, koordinirae svoje
aktivnosti po pitanjima zatite i prevencije od profesionalnih rizika, i
obavetavae jedni druge kao i svoje radnike i / ili predstavnike
radnika o tim rizicima.
5. Finansijski trokovi za mere u vezi bezbednosti, higijene i
zdravlja na radu ni u kom sluaju ne smeju da idu na teret radnika.
lan 7.
Usluge zatite i preventive
1. ne utiui na obaveze koje su navedene u lanu 5. i 6.,
poslodavac e imenovati jednog ili vie radnika da vre aktivnosti koje
su u vezi sa zatitom i prevencijom od profesionalnih rizika za
preduzee i/ili ustanovu.
2. imenovani radnici ne smeju biti u loijem poloaju zbog svojih
aktivnosti koje su u vezi sa zatitom i prevencijom od profesionalnih
rizika. Imenovanim radnicima e biti dozvoljeno da provode odreeno
vreme da bi ispunili svoje obaveze koje proistiu iz ove Direktive.

104
3. Ukoliko se te zatitne i preventivne mere ne mogu
organizovati zbog nedostataka kompetentnog osoblja u preduzeu i/ili
ustanovi, poslodavac e angaovati kompetentne eksterne slube.
4. ukoliko poslodavac angauje te slube ili lica, on e ih
obavestiti o faktorima za koje se zna da utiu, ili se sumnja da utiu na
bezbednost i zdravlje radnika i oni moraju imati pristup informacijama
pomenutim u lanu 10 (2).
5. U svakom sluaju:
- imenovani radnici moraju da poseduju neophodne
sposobnosti i neophodna sredstva,
- eksterne slube ili lica koja se konsultuju moraju da imaju
neophodnu strunost i neophodno osoblje i profesionalna sredstva, i
- potrebno je da bude dovoljno imenovanih radnika i eksternih
slubi ili lica koja se konsultuju da bi mogli da se bave organizacjom
zatitnih i preventivnih mera, vodei rauna o veliini preduzea i/ili
ustanove i/ili opasnostima kojima su radnici izloeni i njihovoj
raspodeli po celom preduzeu i/ili ustanovi.
6. Zatita od i prevencija rizika po zdravlje i bezbednost, koja je
predmet ovog lana, bie odgovornost jednog ili vie radnika, jedne
slube ili posebnih slubi unutar ili van preduzea i/ili ustanove.
Radnik(radnici) i/ili agencija (agencije) moraju da rade zajedno kad
god je to neophodno.
7. Zemlje lanice mogu da definiu, u svetlu prirode aktivnosti i
veliine preduzea, kategorije preduzea u kojima poslodavac, pod
uslovom da je kompetentan, moe sam da preuzme odgovornost za
mere o kojima je bilo rei u taki 1.
8. Zemlje lanice mogu da definiu neophodne sposobnosti i
strunost pomenute u taki 5.One mogu da odrede dovoljnan broj
pomenut u taki 5.
lan 8.
Prava pomo, protiv-poarna zatita i evakuacija radnika, ozbiljna i
neizbena opasnost
1. Poslodavac e:

105
- preduzeti neophodne mere za prvu pomo, protiv-poarnu
zatita i evakuacija radnika, koje su prilagoene prirodi aktivnosti i
veliini preduzea i/ili ustanove imajui u vidu i druga prisutna lica,
- nainiti neophodne ugovore sa eksternim slubama, naroito
po pitanju prve pomoi, hitnoj medicinskoj pomoi, spaavanju radnika
i protiv poarne zatite.
2. U skladu sa takom 1.poslodavac e, inter alia za prvu
pomo, protiv poarnu zatitu i evakuaciju radnika, imenovati radnike
od kojih e zahtevati da primene ove mere.
3. Poslodavac e:
- to pre mogue obavestiti sve radnike koji su, ili mogu biti,
izloeni ozbiljnoj ili neizbenoj opasnosti od rizika koji je u pitanju i
merama preduzetim ili koje treba preduzeti u vezi zatite;
- stupiti u akciju i dati uputstva da bi omoguio radnicima u
sluaju ozbiljne, neposredne i neizbene opasnosti da prekinu rad i/ili
odmah napuste radno mesto i odu na bezbedno mesto;
- u izuzetnim sluajevima koji su sasvimrazloni, se uzdrati da
zahteva od radnika da nastave posao u radnoj situaciji gde jo uvek
postoji ozbiljna i neposredna opasnost.
4. Radnici koji, u sluaju ozbiljne, neposredne i neizbene
opasnosti, napuste svoja radna mesta i/ili opasnu zonu ne smeju da
se kanjavaju zbog svog dela i moraju se zatititi od bilo KOJIH
tetnih i neopravdanih posledica, u skladu sa nacionalnim zakonima
i/ili praksom.
5. Poslodavac e obezbediti svim radnicima da budu u stanju, u
sluaju ozbiljne i neposredne opasnosti po njih i/ili druga lica, a kada
se ne moe stupiti u vezu sa nadlenim pretpostavljenim, da preduznu
odgovarajue korake u svetlu onog to znaju i tehnikih mera na
raspolaganju, da bi izbegli posledice takve opasnosti.
Njihove akcije nee ih dovesti ni u kakvu nepriliku, osim ukoliko se
budu ponaali nepaljivo ili su postupili neodgovorno.
lan 9.
Razne obaveze poslodavca
1. Poslodavac e:
a) biti u posedu ocene rizika po bezbednost i zdravlje na radu,
ukljuujui one grupe radnika koje su izloene naroitom riziku;

106
b) odluiti o zatitnim merama koje treba preduzeti i, ukoliko je
potrebno, zatitnoj opremi koja treba da se upotrebi;
c) da saini i uva spisak profesionalnih nesrenih sluajeva koji
su rezultovali time da radnik nije sposoban za rad vie od tri radna
dana;
d) da saini za odgovorne organe i u skladu sa nacionalnim
zakonima i/ili praksom, izvetaj o profesionalnim nesrenim
sluajevima koje su pretrpeli radnici.
2. Zemlje lanice e definisati, u svetlu prirode aktivnosti i veliine
preduzea, obaveze koje razliite kategorije preduzea moraju da
preuzmu u vezi sa sastavljanjem dokumentima koji su navedeni u
taki 1 (a) i (b) i prilikom pripreme dokumenata koji su navedeni u
taki 1 (c) i (d).
lan 10.
Obavetenja za radnike
1. Poslodavac e preduzeti odgovarajue mere kako bi radnici
i/ili njihovi predstavnici u preduzeu i/ili ustanovi dobili, u skladu sa
nacionalnim zakonima i/ili praksom i vodei rauna, inter alia, o veliini
preduzea i/ili ustanove, sve neophodne informacije koje se tiu:
a) rizika po bezbednost i zdravlje i zatitnih i preventivnih mera i
aktivnosti u prduzeu i/ili ustanovi uopte i na svakoj vrsti radnog
mesta i/ili posla;
b) mera koje se preduzimaju u skladu sa lanom 8(2).
2. Poslodavac e preduzeti odgovarajue mere kako bi
poslodavci radnika iz bilo kog drugog preduzea i/ili ustanove koji su
angaovani u njegovom preduzeu i/ili ustanovi dobili, u skladu sa
nacionalnim zakonima i/ili praksom, odgovarajua obavetenja u vezi
pitanja koja su navedena u taki 1 (a) i (b) a koja treba dotinim
radnicima.
3. Poslodavac e preduzeti odgovarajue mere za radnike sa
specifinim funkcijama u zatiti bezbednosti i zdravlja radnika, ili
njihove predstavnike sa specifinim odgovornostima za bezbednost i
zdravlje radnika da bi imali mogunost da vre svoje funkcije a u
skladu sa nacionalnim zakonima i/ili praksom, da bi:
a) procenili rizik i zatitne mere navedene u lanu 9. (1) (a) i (b);

107
b) sainili spisak i izvetaje navedene u lanu 9. (1) (c) i (d);
c) dali obavetenja o zatitnim i preventivnim merama,
agencijama koje vre nadzor i organima odgovornim za bezbednost i
zdravlje.
lan 11.
Konsultovanje i uee radnika
1. Poslodavac e konsultovati radnike i/ili njihove predstavnike i
dozvoliti im da uzmu uea u diskusijama po svim pitanjima koja se
odnose na bezbednost i zdravlje na radu. Ovo predstavlja:
- konsultovanje radnika,
- pravo radnika i/ili njihovih predstavnika da ine predloge,
- balansirano uee u skladu sa nacionalnim zakonima i/ili
praksom.
a) Radnici ili njihovi predstavnici sa specifinom odgovornou
za bezebdnost i zdravlje radnika e uestvovati na jedan
izbalansirannain, u skladu sa nacionalnim zakonima i/ili praksom, ili
e ih poslodavci konsultovati unapred i na vreme po pitanju:
b) bilo kojih mera koje mogu znaajno da utiu na bezbednost i
zdravlje;
c) odreivanja radnika o emu je bilo rei u lanovima 7(1) i 8 (2)
i aktivnostima pomenutim u lanu 7(1);
d) obavetavanja pomenutih u lanovima 9 (19 i 10;
e) angaovanja, ukoliko je potrebno, kompletnih slubi ili lica van
preduzea i/ili ustanove, kao to je navedeno u lanu 7 (3);
f) planiranja i organizacije obuke o emu je bilo rei u lanu 12.
2. Predstavnici radnika sa specifinom odgovornou za
bezbednost i zdravlje radnika imae pravo da trae od poslodavca da
preduzme odgovarajue mere i da mu predloe u tom smislu da
ublae rizik od opasnosti po radnike i/ili da ukloni izvor opasnosti.
3. Radnici iz take 2 i predstavnici iz take 2 iZ ne smeju biti
ugroeni zbog svojih aktivnosti koje su pomenute u takama 2 i 3.
4. Poslodavci moraju da odobre predstavnicima radnika sa
specifinom odgovornou za bezbednost i zdravlje radnika
odgovarajue slobodno vreme, bez odbijanja od plate i da im
obezbede neophodna sredstva da bi omoguili takvim predstavnicima
da ostvaruju svoja prava i funkcije koje proistiu iz ove Direktive.

108
5. Radnici i/ili njihovi predstavnici imaju pravo da se obrate, u
skladu sa nacionalnim zakonima i/ili praksom, nadlenom organu za
bezbednost i zatitu zdravlja na radu ukoliko smatraju da preduzete
mere i sredstva koje je preduzeo poslodavac nisu adekvatne svrsi za
obezbeenje bezbednosti i zdravlja na radu. Predstavnicima radnika
se mora dati mogunost da iznesu svoja gledita u toku inspekcije
koju vri nadleni organ.
lan 12.
Obuka radnika
1. Poslodavac e obezbediti da svaki radnik dobije odgovarajuu
obuku po pitanju bezbednosti i zdravlja, naroito u obliku obavetenja
i specifinih uputstava u vezi sa njegovim radnim mestom ili poslom:
- prilikom zapoljavanja,
- u sluaju premetanja ili promene posla,
- u sluaju uvoenja nove radne opreme ili promene opreme, u
sluaju uvoenja nove tehnologije.
Obuka e biti:
- prilagoena tako da vodi rauna o novim ili izmenjenim
rizicima, i
- ponavljana periodino ukoliko je neophodno.
2. Poslodavac e obezbediti da radnici koji dolaze iz drugih
preduzea i/ili ustanova a angaovani su na radu u njegovom
preduzeu i/ili ustanovi dobiju odgovarajua uputstva u vezi sa
rizicima po zdravlje i bezbednost u toku svojih aktivnosti u njegovom
preduzeu i/ili ustanovi.
3. Predstavnicima radnika sa specifinom ulogom u zatiti
bezbednosti i zdravlja radnika omoguie se odgovarajua obuka.
Obuka pomenuta u paragrafima 1 i 3 ne sme biti o troku radnika
niti predstavnika radnika.
Obuka pomenuta u taki 1 mora se vriti u toku radnog vremena.
Obuka pomenuta u taki 3 mora se vriti u toku radnog vremena ili
u skladu sa nacionalnom praksom bilo u ili van preduzea i/ili
ustanove.

109
POGLAVLjE III
OBAVEZE RADNIKA
lan 13.
1. Odgovornost svakog radnika je da, to je mogue bolje, vodi
rauna o svojoj linoj bezbednosti i zdravlju kao i bezbednosti i
zdravlju drugih lica na koja njegove aktivnosti mogu tetno da utiu ili
Komisija o bezbednosti i zdravlju na radu u skladu sa njegovom
obukom i uputstvima koje mu je dao poslodavac.
2. U tom smislu, radnici moraju naroito, u skladu sa svojom
obukom i uputstvima dobijenim od poslodavca:
a) da ispravno koriste maine, aparate, alate, opasne supstance,
opremu za transport i druga sredstva proizvodnje;
b) da ispravno koriste linu zatitnu opremu koja im je data i da
je, posle upotrebe, vrate na njeno mesto;
c) da se uzdre od iskljuivanja, promene ili proizvoljnog
uklanjanja instaliranih bezbedonosnih aparata na, npr.mainama,
aparatima, alatima, pogonima i zgradama, ida te bezbedonosne
aparate ispravno koriste;
d) da odmah obaveste poslodavca i/ili radnike sa specifinom
odgovornou za bezbednost i zdravlje radnika, o bilo kojoj radnoj
situaciji za koju opravdano smatraju da predstavlja ozbiljnu i
neposrednu opasnost po bezbednost i zdravlje i o svim nedostacima u
organizovanju zatite;
e) da sarauju, u skla,du sa nacionalnom praksom, sa
poslodavcem i/ili radnicima sa specifinom odgovornou za
bezbednost i zdravlje radnika, onoliko dugo koliko je neophodno da bi
se omoguilo izvrenje nekog zadatka ili zahteva koji postavi nadleni
organ radi zatite i zdravlja radnika na radu;
f) da sarauju, u skladu sa nacionalnom praksom, sa
poslodavcem i/ili radnicima sa specifinom odgovornou za
bezbednost i zdravlje radnika, onoliko dugo koliko je neophodno da bi
omoguili poslodavcu da obezbedi da radno okkruenje i radni uslovi
budu bezbedni i ne predstavljaju rizik po bezbednost i zdravlje u
okviru njihovog delokruga rada.

110
POGLAVLjE IV
RAZNE ODREDBE
lan 14.
Kontrola zdravlja
1. Da bi se obezbedilo kontrolisanje zdravlja radnika koje
odgovara rizicima po zdravlje i bezbednost na radu, uvee se mere u
skladu sa nacionalnim zakonima i/ili praksom.
2. Mere pomenute u taki 1 bie takve da svaki radnik, ukoliko to
eli, moe da kontrolie svoje zdarvlje u redovnim intervalima.
3. Kontrola zdravlja moe se obezbediti u okviru nacionalnog
zdravstvenog sistema.
lan 15.
Rizine grupe
Naroito osetljive grupe moraju se zatititi protiv opasnosti koje na
njih mogu uticati.
lan 16.
Pojedinane Direktive-Izmene-Opte opseg ove Direktive;
1. 1.Savet, delujui na predlog Komisije na osnovu lana 118a
Sporazuma, e usvojiti pojedinane Direktive, inter alia, u oblastima
navedenim u Dodatku.
2. 2.Ova Direktiva i, ne utiui na proceduru navedenu u lanu
17 koja se tie tehnikog prilagoavanja, pojedinane Direktive se
mogu izmeniti u skladu sa procedurom datom u lanu 118a
Sporazuma.
3. 3.Odredbe ove Direktive e se u potpunosti primenjivati na
sve oblasti koje pokrivaju pojedinane Direktive, ne utiui na striktnije
i/ili specifinije odredbe sadrane u ovim pojedinanim Direktivama.
lan 17.
Komitet
1. Za isto tehnika prilagoavanja pojedinanim Direktivama
koja su zacrtana u lanu 16(1) zbog ega treba voditi rauna o:
- usvajanju Direktiva na polju tehnikog usklaivanja i
standardizacije i/ili
- tehnikom napretku, promenama u meunarodnoj
regulativi ili specifikacijama i novim otkriima.

111
Komisija e pomoi komitet sastavljen od predstavnika Zemalja
lanica sa predsedavajuim koji e predstavljati Komisiju.
2. Predstavnik Komisije e podneti komitetu nacrt mera koje
treba preduzeti.
Komutet e dati svoje miljenje o nacrtu u vremenu koje odredi
predsedavajui u skladu sa time koliko je stvar hitna.
Miljenje e biti veinsko u skladu sa lanom 148 (2) Sporazuma u
sluaju odluka koje Savet treba da usvoji na predlog Komisije.
Glasovi predstavnika Zemalja lanica u okviru komiteta bie
odmeravani na nain naveden u tom lanu. Predsedavajui nee
glasati.
3. Komisija e usvojiti predviene mere ukoliko su u skladu sa
miljenjem komiteta.
Ukoliko predvienje mere nisu u skladu sa miljenjem komiteta, ili
ukoliko se ne da miljenje, Komisija e, bez odlaganja, podneti Savetu
predlog koji se odnosi na mere koje treba preduzeti. Savet e postupiti
po kvalifikovanoj veini glasova.
Ukoliko, po isteku tri meseca od datuma obraanja Savetu, savet
ne donese odluku, Komisija e usvojiti predloene mere.
lan 18.
Zavrne odredbe
1. Zemlje lanice e doneti zakone, regulative i administrativne
odredbe neophodne da bi bile u skladu sa ovom Direktivom do
Z1.decembra 1992.godine.
O tome e odmah obavestiti Komisiju.
2. Zemlje lanice e Komisiji dostaviti tekstove odredaba iz
nacionalnog zakona koje su usvojile ili usvajaju u okviru pitanja kojima
se bavi ova Direktiva.
3. Zemlje lanice e izvetavati Komisiju svakih pet godina o
praktinoj primeni odredaba iz ove Direktive, navodei miljenja
poslodavaca i radnika.
Komisija e obavetavati Evropski Parlament, savet, Ekonomski i
socijalni komitet i Savetodavni komitet za bezbednost, higijenu i
zatitu zdravlja na radu.

112
4. Komisija e periodinio podnositi Evropskom Parlamentu,
Savetu i Ekonomskom i socijalnom komitetu izvetaj o primeni ove
Direktive, uzimajui u obzir take 1 do 3.
lan 19.
Ova Direktiva je namenjena Zemljama lanicama.

Sainjeno u Luksemburgu 12.juna 1989.godine
Za Savet Predsednik
M.SNAVES GONZALES
(1) OJNoC 141, 30.5.1988., str.1.
(2) (2) OJ No 326,19.12.1988.,str.102, i OJ No C 158, 26.6.1989.
(3) (3) OJ No C 175,4.7.1988., str.22
(4) OJ No C 28, 3.2.1988., str.Z
(5) OJ No C 28, 3.2.1988., str.1
(6) OJ No L 327, 3.12.1980., str.8
(7) OJ No L 356, 24.12.1988., str.74
(8) OJ No L 185, 9.7.1974., str.15
ANEKS
Spisak oblasti navedenih u lanu 16(1)
- radna mesta
- radna oprema
- lina zatitna oprema
- rad sajedinicama sa vizuelnim displejom
- rukovanje tekim teretom koje ukljuuje rizik od povrede kime
- privremena ili mobilna radna mesta
- ribolov i poljoprivreda

113
Tekst konvencije o promotivnom okviru
bezbednosti i zdravlja na radukojeg je dostavio
Komitet za nacrt

Generalna konferencija meunarodne organizacije rada,

Budui da ju je Administrativni savet Meunarodne kancelarije
rada sazvao u enevi, i budui da se sastala na svojoj devedeset i
estoj sednici na dan 31.05.2006.,

Prepoznavajujui da postoji ogroman broj profesionalnih povreda,
bolesti i smrtnih sluajeva, kao i potreba za nastavkom aktivnosti u
cilju smanjenja ovog broja, i
Podseajui da je zatita radnika od bolesti, poremeaja zdravlja i
povreda koja proistie iz radnog odnosa meu ciljevima Meunarodne
organizacije rada kako je precizirano u njenom Statutu, i
Prepoznavajui da profesionalne povrede, bolesti i smrtni sluajevi
imaju negativne posledice po produktivnost i po privredni i drutveni
razvoj, i
Istiui stav III (g) Filadelfijske deklaracije, kojim se predvia da
Meunarodna organizacija rada ima sveanu obavezu da meu
zemljama razvija svetske programe kojima se ostvaruje odgovarajua
zatita ivota i zdravlja radnika u svim zanimanjima, i
Imajui na umu Deklaraciju MOR o osnovnim principima i pravima
na radu i njenu primenu i praenje iz 1988., i
Istiui Konvenciju o bezbednosti i zdravlju na radu iz 1981.,
(Br.155), Preporuku o bezbednosti i zdravlju na radu iz 1981., (Br.
164) i druge instrumente Meunarodne organizacije rada od znaaja
za promotivni okvir bezbednosti i zdravlja na radu, i
Podseajui da je unapreenje bezbednosti i zdravlja na radu deo
programa Meunarodne organizacije rada za ostvarenje
odgovarajueg rada za sve, i
Podseajui na Zakljuke o MORovim aktivnostima u vezi sa
standardima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu - globalnom
strategijom koju je usvojila Meunarodna konferencija rada na svojoj

114
91. sednici (2003.) posebno u pogledu obaveza da se da prioritet
bezbednosti i zdravlju na radu u nacionalnim programima rada, i
Naglaavajui znaaj neprekidnog unapreivanja nacionalne
preventivne kulture bezbednosti i zdravlja na radu, i

P197 Preporuka o promotivnom okviru bezbednosti
i zdravlja na radu, 2006.

Preporuka o promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na radu:
197
Mesto: eneva
Zasedanje Konferencije:95.
Datum usvajanja:15.06.2006.
Klasifikacija predmeta: Bezbednosti i zdravlje na radu
Predmet: Bezbednost i zdravlja na radu
Status: Najnoviji instrument. Ova preporuka usvojena je nakon
1985. i smatra se najnovijom.

Generalna konferencija Meunarodne organizacije rada,
poto ju je enevi sazvao Administrativni savet Meunarodne
kancelarije rada, i poto se sastala na svom devedeset i petom
zasedanju na dan 31.05.2006,
poto je odluila da usvoji odreene predloge koji se odnose na
bezbednosti i zdravlje na radu, u vidu etvrte take dnevnog reda
zasedanja, i
poto je odluila da ovi predlozi dobiju formu preporuke kojom se
dopunjava Konvencija o promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na
radu iz 2006. (u daljem tekstu Konvencija);
usvaja na dananji dan petnaesti jun godine dve hiljade i este
sledeu preporuku, na koju se moe pozivati kao na Preporuku o
promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na radu iz 2006.
I. NACIONALNA POLITIKA

115
1. Prilikom formulisanja nacionalne politike u skladu sa lanom 3
Konvencije treba voditi rauna o Delu II Konvencije o bezbednosti i
zdravlja na radu iz 1981. (Br.155), kao i o relevantnim pravima,
obavezama i odgovornostima radnika, poslodavaca i vlada u iz te
Konvencije. .
II. NACIONALNI SISTEM
2. Prilikom osnivanja, odravanja, postepenog razvoja i
periodinog preispitivanja nacionalnog sistema bezbednosti i zdravlja
na radu definisanog u lanu 1(b) Konvencije, lanice:
(a) treba da u obzir uzmu instrumente Meunarodne organizacije
rada (MOR) od znaaja za promotivni okvir bezbednosti i zdravlja na
radu koji su navedeni u Aneksu ove Preporuke, posebno Konvenciju o
bezbednosti i zdravlju na radu iz 1981 (Br. 155), Konvenciju o
inspekciji rada iz 1947. (Br. 81) i Konvenciju o inspekciji rada (u
poljoprivredi) iz 1969, (Br. 129); i
(b) moe da proiri konsultacije predviene lanom 4(1)
Konvencije na druge zainteresovane strane.
3. Sa ciljem da se spree povrede na radu, profesionalne bolesti i
smrtni sluajevi, u nacionalnom sistemu treba predvideti odgovarajue
mere za zatitu svih radnika, posebno, radnika u visoko rizinim
sektorima, i ugroenih radnika kao to su oni u neformalnoj ekonomiji i
radnici migranti i mladi radnici.
4. lanice treba da preduzimaju mere za zatitu bezbednosti i
zdravlja radnika oba pola, kao i njihovog reproduktivnog zdravlja.
5. Prilikom promocije nacionalne preventivne kulture bezbednosti i
zdravlja u skladu sa definicijom u lanu 1(d) Konvencije, lanice treba
da tee da:
(a) podiu svest na radnom mestu i u javnosti o bezbednosti i
zdravlju na radu kroz nacionalne kampanje povezane sa, gde je
odgovarajue, inicijativama na radnom mestu i u svetu;
(b) promoviu mehanizme obrazovanja i obuke o bezbednosti i
zdravlja na radu, posebno za poslovodstvo, radnike i njihove
predstavnike i vladine predstavnike nadlene za bezbednost i zdravlje;
(c) uvedu koncepte o bezbednosti i zdravlju na radu, i gde je
odgovarajue, kompetencije, u programe obrazovanja i strunog
osposobljavanja;

116
(d) olakaju razmenu statistike i podataka o bezbednosti i zdravlju
na radu izmeu relevantnih organa, poslodavaca, radnika i njihovih
predstavnika;
(e) informiu i savetuju poslodavce i njihove odnosne organizacije i
promoviu ili olakavaju njihovu meusobnu saradnju sa ciljem da se
na najmanju meru, ili koliko je praktino izvodivo, opasnosti i rizike u
vezi sa radom;
(f) promoviu, na nivou radnog mesta, utvrivanje politika
bezbednosti i zdravlja na radu i zajednikih odbora za bezbednost i
zdravlje na radu i imenovanje radnikih predstavnika za bezbednosti i
zdravlje na radu, u skladu sa nacionalnim propisima i praksom; i
(g) reavaju ogranienja mikro-, malih i srednjih preduzea i
izvoaa radova u primeni politika i propisa o bezbednosti i zdravlju
na radu, u skladu sa nacionalnim propisima i praksom.
6. lanice treba da promoviu pristup koji se zasniva na sistemima
upravljanja bezbednou i zdravljem na radu koji je preciziran u
Smernicama o sistemima upravljanja bezbednou i zdravljem na
radu (MOR BZR 2001.).
III. NACIONALNI PROGRAM
7. Nacionalni program bezbednosti i zdravlja na radu kako je
definisan lanom 1 Konvencije treba da se temelji na principima
procene opasnosti i rizika i njihovog upravljanja, posebno na nivou
radnog mesta.
8. U nacionalnom programu treba identifikovati prioritete delovanja,
koje treba periodino preispitivati i aurirati.
9. Prilikom formulisanja i preispitivanja nacionalnog programa,
lanice mogu da proire konsultacije predviene lanom 5 (1)
Konvencije na druge zainteresovane strane.
10. Sa ciljem da se da dejstvo odredbama lana 5 Konvencije,
nacionalnim programom treba aktivno promovisati preventivne mere i
aktivnosti na radnom mestu u koje su ukljueni poslodavci, radnici i
njihovi predstavnici.
11. Nacionalni program bezbednosti i zdravlja na radu treba da
bude usaglaen, gde je odgovarajue, sa drugim nacionalnim

117
programima i planovima, kao to su oni koji se odnose na javno
zdravlje i ekonomski razvoj.
12. Prilikom formulisanja i preispitivanja nacionalnog programa,
lanice treba da vode rauna o instrumentima MOR od znaaja za
promotivni okvir bezbednosti i zdravlja na radu, koji su navedeni u
Aneksu ove Preporuke, bez tete po njihove obaveze koje proistiu iz
Konvencija koje su ratifikovali.
IV. NACIONALNI PROFIL
13. lanice treba da pripreme i redovno auriraju nacionalni profil u
kojem su rezimirani postojea situacija u pogledu bezbednosti i
zdravlja na radu i napredak ostvaren na putu ka ostvarenju
bezbednost i zdravog radnog okruenja. Profil treba da slui kao
osnova za formulisanje i preispitivanje nacionalnih programa.
14. (1) Nacionalni profil bezbednosti i zdravlja na radu treba da
sadri informacije o sledeim elementima, kako je primenjivo:
(a) zakonima i propisima, kolektivnim ugovorima gde je
odgovarajue, i svim drugim instrumentima od znaaja za bezbednost
i zdravlje na radu;
(b) organu ili telu, ili organima ili telima, nadlenim za bezbednost i
zdravlje na radu, naimenovanim u skladu sa nacionalnim propisima i
praksom;
(c) mehanizmima za obezbeivanje potovanja nacionalnih zakona
i propisa, kao i sistemima inspekcije;
(d) aranmanima za promociju, na nivou ustanove, saradnje
poslovodstva, radnika i njihovih predstavnika kao bitnog elementa
preventivnih mera u vezi sa radom;
(e) nacionalnom tripartitnom savetodavnom telu, ili telima, koja
reavaju pitanja bezbednosti i zdravlja na radu;
(f) informativnim i savetodavnim uslugama(slubama) o
bezbednosti i zdravlju na radu;
(g) odravanju obuke o bezbednosti i zdravlju na radu;
(h) slubama zdravlja na radu u skladu sa nacionalnim propisima i
praksom;
(i) istraivanju bezbednosti i zdravlja na radu;

118
(j) mehanizmima za prikupljanje i analizu podataka o povredama
na radu i profeslinalnim bolestima i njihovim uzrocima, uz voenje
rauna o relevantnim instrumentima MOR;
(k) odredbama o predvienoj saradnji sa relevantnim sistemima
osiguranja i socijalne sigurnosti koji se odnose na povrede na radu i
profesionalna oboljenja; i
(l) mehanizmima podrke za postepeno poboljanje uslova
bezbednosti i zdravlja na radu u mikro-, malim i srednjim preduzeima
i neformalnoj ekonomiji
(2) Osim toga, nacionalni profil bezbednosti i zdravlja na radu treba
da sadri informacije o sledeim elementima, gde je odgovarajue:
(a) mehanizmima za usaglaavanje i saradnju na nacionalnom i
nivou preduzea, kao i mehanizmima za preispitivanje nacionalnog
programa;
(b) tehnikim standardima, pravilnicima i smernicama o
bezbednosti i zdravlju na radu;
(c) obrazovnim i aranmanima za podizanje svesti, kao i
promotivnim inicijativama;
(d) specijalizovanim tehnikim, zdravstvenim i naunim
institucijama povezanim sa mnogim aspektima bezbednosti i zdravlju
na radu, kao i istraivakim zavodima i laboratorijama koje se bave
bezbednou i zdravljem na radu;
(e) personalu koji je se bavi bezbednou i zdravljem na radu,
kako to su inspektori, referenti, lekari i higijeniari za bezbednosti i
zdravlje;
(f) statistici o povredama na radu i profesionalnim obljenjima;
(g) politikama i programima bezbednosti i zdravlja na radu
organizacija poslodavaca i radnika;
(h) redovnim ili tekuim aktivnostima u vezi sa bezbednou i
zdravljem na radu, kao i meunarodnoj saradnji;
(i) finansijskim i budetskim resursima u pogledu bezbednosti i
zdravlja na radu; i
(j) demografskim i podacima o pismenosti, ekonomiji i
zapoljavanju, ako su raspoloivi, kao i sve druge relevantne
informacije.

119
V. MEUNARODNA SARADNJA I RAZMENA INFORMACIJA
15. Meunarodna organizacija rada treba da:
(a) olaka meunarodnu tehniku saradnju u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu sa ciljem da pomogne zemljama, posebno u razvoju,
da:
(i) ojaaju svoj kapacitet za uvoenje i odravanje nacionalne
preventivne kulture bezbednosti i zdravlja na radu;
(ii) promoviu pristup koji se zasniva na sistemima upravljanja
bezbednou i zdravljem na radu; i
(iii) promoviu ratifikaciju, u sluaju Konvencija, i primenu
instrumenata MOR od znaaja za promotivni okvir bezbednosti i
zdravlja na radu, koji su dati u Aneksu ove Preporuke;
(b) olakaju razmenu informacija o nacionalnim politikama u smislu
lana 1 (a) Konvencije, o nacionalnim sistemima i programima
bezbednosti i zdravlja na radu, kao i dobrim praksama i inovativnim
pristupima, i o utvrivanju novih i najnovijih opasnosti i rizika na
radnom mestu; i
(c) pruaju informacije o ostvarenom napretku na putu ka
uspostavljanju bezbednog i zdravog radnog okruenja.
VI. AURIRANJE ANEKSA
16. Aneks uz ovu Preporuku treba da aurira i preispituje
Administrativni savet Meunarodne kancelarije rada. Svaki reividirani
aneks koji se tako oformi usvaja Administrativni savet i njime se
zamenjuje prethodni aneks nakon to je dostavljen lanicama
Meunarodne organizacije rada.

ANEKS
INSTRUMENTI MEUNARODNE ORGANIZACIJE RADA OD
ZNAAJA ZA PROMOTIVNI OKVIR BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA
RADU
I. KONVENCIJE
Konvencija o inspekciji rada, 1947 (Br. 81)
Konvencija o zatiti od zraenja, 1960 (Br. 115)
Konvencija o higijeni (Trgovina i kancelarije), 1964 (Br. 120)
Konvencija o naknadi u sluaju povrede na radu, 1964 (Br. 121)
Konvencija o inspekciji rada (Poljoprivreda), 1969 (Br. 129)

120
Konvencija o profesionalnom raku, 1974 (Br. 139)
Konvencija o radnom okruenju (Zagaenje vazduha, buka i
vibracija), 1977 (Br. 148)
Konvencija o bezbednosti i zdravlju na radu (Rad na dokovima),
1979 (Br. 152)
Konvencija o bezbednosti i zdravlju na radu, 1981 (Br. 155)
Konvencija o slubama zdravlja na radu, 1985 (Br. 161)
Konvencija o azbestu, 1986 (Br. 162)
Konvencija o bezbednosti i zdravlju na radu u graevinarstvu, 1988
(Br. 167)
Konvencije o hemikalijama, 1990 (Br. 170)
Konvencija o spreavanju velikih industrijskih nezgoda, 1993 (Br.
174)
Konvencija o bezbednosti i zdravlju na radu u rudnicima, 1995 (Br.
176)
Protokol iz 1995 uz Konvenciju o inspekciji rada, 1947 (Br. 81)
Konvencija bezbednosti i zdravlju u poljoprivredi, 2001 (Br. 184)
Protokol iz 2002. uz Konvenciju o bezbednosti i zdravlju na radu,
981 (No. 155)
II. PREPORUKE
Preporuka o inspekciji rada, 1947 (Br. 81)
Preporuka o inspekciji rada (rudarstvo i transport), 1947 (Br. 82)
Preporuka o zatiti zdravlja radnika, 1953 (Br. 97)
Preporuka o olakicama socijalne zatite, 1956 (Br. 102)
Preporuka o zatiti od zraenja, 1960 (Br. 114)
Preporuka o stambenom smetanju radnika, 1961 (Br. 115)
Preporuka o higijeni (Trgovine i kancelarije, 1964 (Br. 120)
Preporuka o naknadama u sluaju povreda na radu, 1964 (Br. 121)
Preporuka o inspekciji rada (poljoprivreda), 1969 (No. 133)
Preporuka o profesionalnom raku, 1974 (Br. 147)
Preporuka o radnom okruenju ( Zagaenje vazduha, buka, i
vibracije), 1977 (Br. 156)
Preporuka o bezbednosti i zdravlju na radu (Rad na doku), 1979
(No. 160)
Preporuka o bezbednosti i zdravlju, 1981 (Br. 164)

121
Preporuka o slubama zdravlja na radu, 1985 (Br. 171)
Preporuka o azbestu, 1986 (Br. 172)
Preporuka o bezbednosti i zdravlju u graevinarstvu, 1988 (Br.
175)
Preporuka o hemikalijama, 1990 (Br. 177)
Preporuka o spreavanju velikih industrijskih nezgoda, 1993 (Br.
181)
Preporuka o bezbednosti i zdravlju u rudnicima, 1995 (Br. 183)
Preporuka o bezbednosti i zdravlju u poljoprivredu, 2001 (Br. 192)
Preporuka o profesionalnim bolestima, 2002 (Br. 194)
Budui da je donela odluku da se usvoje neki predlozi u pogledu
bezbednosti i zdravlja na radu, kao etvrtoj taki dnevnog reda
sednice, i
Budui da je odluila da ovi predlozi dobiju vid meunarodne
konvencije;
usvaja na dananji dan. juna dve hiljade i este sledeu
Konvenciju pod nazivom Konvencija o promotivnom okviru
bezbednosti i zdravlja na radu iz 2006 (Konvencija o okviru za
unapreivanje bezbednosti i zdravlja na radu prim.prev.)

I DEFINICIJE
lan 1
Za potrebe ove Konvencije:
(a) izraz nacionalna politika oznaava nacionalnu politiku
bezbednosti i zdravlja na radu i radnom okruenju izraenoj u skladu
sa principima iz l. 4 Konvencije o bezbednosti i zdravlju na radu iz
1981., (Br. 155);
(b) izrazi nacionalni sistem bezbednosti i zdravlja na radu, ili
nacionalni sistem oznaavaju infrastrukturu koja prua osnovni okvir
za sprovoenje nacionalne politike i nacionalnih programa
(c) izrazi nacionalni program bezbednosti i zdravlja na radu ili
nacionalni program oznaavaju svaki nacionalni program koji sadri
ciljeve koje treba ostvariti u unapred utvrenom roku, prioritete i
sredstva delovanja formulisane sa namerom da se pobolja

122
bezbednost i zdravlje na radu, kao i sredstva kojima e se proceniti
ostvareni napredak;
(d) izraz nacionalna preventivna kultura bezbednosti i zdravlja na
radu oznaava kulturu u kojoj se na svim nivoima potuje pravo na
bezbedno i zdravo radno okruenje, gde vlada, poslodavci i radnici
aktivno uestvuju u obezbeivanju bezbednog i zdravog radnog
okruenja kroz sistem definisanih prava, obaveza i dunosti i gde se
naelu preventivnosti daje najvei prioritet.

II CILJ
1. Sve lanice koje ratifikuju ovu Konvenciju obavezuju se na
promociju stalnog poboljavanja bezbednosti i zdravlja na radu u cilju
prevencije profesionalnih povreda, bolesti i smrtnih sluajeva, kroz
razvoj, u dogovoru sa najreprezentativnijim organizacijama
poslodavaca i radnika, nacionalne politike, nacionalnog sistema i
nacionalnog programa.
2. Sve lanice se obavezuju da aktivno preduzimaju korake ka
postizanju progresivno bezbednijeg i zdravog radnog okruenja kroz
nacionalni sistem i nacionalne programe bezbednosti i zdravlja na
radu kroz voenje rauna o principima iz instrumenata Meunarodne
organizacije rada (MOR) od znaaja za promotivni okvir bezbednosti i
zdravlja na radu.
3. Sve lanice, u dogovoru sa najreprezentativnijim
organizacijama poslodavaca i radnika, imaju obavezu da periodino
razmatraju koje bi mere mogle da se preduzmu da bi se ratifikovale
odgovarajue konvencije o bezbednosti i zdravlju na radu MOR.

III NACIONALNA POLITIKA
lan 3
1. Sve lanice se obavezuju da promoviu bezbednost i
zdravlje radnog okruenja kroz formulisanje nacionalne politike.
2. Sve lanice se obavezuju da promoviu i unapreuju, na
svim relevantnim nivoima, pravo radnika na bezbedno i zdravo radno
okruenje.

123
3. Prilikom formulisanja nacionalne politike, sve lanice, u
skladu sa nacionalnim uslovima i praksom i u dogovoru sa
najreprezentativnijim organizacijama poslodavaca i radnika, imaju
obavezu da promoviu osnovna naela kao to su procena
profesionalnih rizika (rizika na radu- prim.prev.) i opasnosti; borba
protiv profesionalnih rizika ili opasnosti na izvoru; i razvoj nacionalne
preventivne kulture bezbednosti i zdravlja na radu koja ukljuuje
informisanje, konsultovanje i obuku.

IV NACIONALNI SISTEM
lan 4
1. Sve lanice se obavezuju da uspostave, odravaju, progresivno
razvijaju i periodino preispituju nacionalni sistem bezbednosti i
zdravlja na radu, u dogovoru sa najreprezentativnijim organizacijama
2. Nacionalni sistem bezbednosti i zdravlja na radu obuhvata,
izmeu ostalog:
(a) zakone i propise, kolektivne ugovore gde je odgovarajue, i
sve druge relevantne instrumente o bezbednosti i zdravlju na radu;
(b) organ ili telo, ili organe ili tela, nadlene za bezbednost i
zdravlje na radu, imenovane u skladu sa nacionalnim zakonom i
praksom;
(c) mehanizme za obezbeenje potovanja nacionalnih zakona i
propisa, ukljuujui i sisteme inspekcije; i
(d) aranmana za unapreenje (promociju), na nivou preduzea,
saradnje izmeu poslovodstva, radnika i njihovih predstavnika kao
bitnog elementa preventivnih mera u vezi sa radnim mestom.
3. Nacionalni sistem bezbednosti i zdravlja na radu sastoji se, gde
je odgovarajue, iz:
(a) nacionalnog savetodavnog tripartitnog, jednog ili vie tela, koja
reavaju pitanja bezbednosti i zdravlju na radu:
(b) informativne i savetodavne slube o bezbednosti i zdravlju na
radu;
(c) predviene obuke o bezbednosti i zdravlju na radu;
(d) slube bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa nacionalnim
zakonom i praksom;

124
(e) istraivanja bezbednosti i zdravlja na radu;
(f) mehanizma za prikupljanje i analizu podataka o profesionalnim
povredama i bolestima, uz uzimanje u obzir relevantnih instrumenata
MOR.
(g) predviene saradnje sa relevantnim sistemima osiguranja i
socijalne sigurnosti od profesionalnih povreda i bolesti; i
(h) mehanizama podrke za progresivno unapreivanje uslova
bezbednosti i zdravlja na radu u mikro-preduzeima, u malim i
srednjim preduzeima i neformalnoj ekonomiji.

V. NACIONALNOG PROGRAM
lan 5
1. Sve lanice se obavezuju na sprovoenje, praenje, evaluiranje
i periodino preispitivanje nacionalnog programa bezbednosti i
zdravlja na radu u dogovoru sa najreprezentativnijim organizacijama
2. Nacionalnim programom se mora:
(a) Promovisati razvoj nacionalne preventivne kulture
bezbednosti i zdravlja;
(b) doprinositi zatiti radnika kroz eliminaciju i svoenje na
najmanju meru, do mere do koje je praktino izvodivo, opasnosti i
rizika u vezi sa radnom mestu, u skladu sa nacionalnim zakonom i
praksom, u cilju spreavanja profesionalnih povreda, bolesti i smrtnih
sluajeva i promocije bezbednosti i zdravlja na radnom mestu.
(c) formulisati i preispitivati na osnovu analize nacionalne situacije
u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu, ukljuujui analizu
nacionalnog sistema bezbednosti i zdravlja na radu;
(d) uneti iri i ui ciljevi i indikatori napretka (uspeha- prim.prev.); i
(e) pruiti podrka, gde je mogue, kroz druge dopunske
(komplementarne) nacionalne programe i planove kojima e se
pomoi progresivno ostvarivanje bezbednog i zdravog radnog
okruenja.
3. Najvii nacionalni organi imaju obavezu da iroko publikuju, i ,
do mere do koje je mogue, zvanino odobravaju i operacionalizuju
nacionalni program.

125

VI . ZAVRNE ODREDBE
lan 6
Ovom konvencijom ne revidira se niti jedna meunarodna
konvencija ili preporuka rada
lan 7
Zvanine ratifikacije ove Konvencije moraju se saoptiti
generalnom direktoru Meunarodne kancelarije rada zbog registracije.
lan 8
1. Ova Konvencija obavezujua je za one lanice Meunarodne
organizacije rada ije su ratifikacije registrovane kod generalnog
direktora Meunarodne kancelarije rada.
2. Ona stupa na snagu dvanaest meseci od datuma kada je
ratifikacija dve lanice registrovana kod generalnog direktora.
3. Znai da ova Konvencija stupa na snagu za svaku lanicu
dvanaest meseci od datuma kada su njene ratifikacije registrovane.
lan 9
1. lanica koja je ratifikovala ovu Konvenciju moe da je se
odrekne nakon isteka perioda od deset godina od datuma njenog
prvog stupanja na snagu, aktom prosleenim generalnom direktoru
Meunarodne kancelarije rada na registraciju. Ovo odricanje ne sme
stupiti na snagu pre isteka jedne godine od datuma njegovog
registrovanja.
2. Svaka lanica koja je ratifikovala ovu Konvenciju a koja nije u
periodu od godinu dana nakon isteka perioda od deset godina
pomenutog u prethodnom stavu, ostvari pravo na odricanje
predvieno ovim lanom, bie obavezana za naredni period od deset
godina, i nakon toga, moe da se odrekne ove Konvencije u prvoj
godini svakog novog perioda od deset godina u skladu sa uslovima
predvienim ovim lanom.
lan 10
1.Generalni direktor Meunarodne kancelarije rada obavezan je da
obavesti sve lanice Meunarodne kancelarije rada o registraciji svih
ratifikacije i odricanja koje su dostavile (saoptile) lanice
Organizacije.

126
2. Kada je obavetenje lanice Organizacije o registraciji druge
ratifikacije saopteno, generalni direktor ima obavezu da skrene
panju lanica Organizacije na datum kada e Konvencija stupiti na
snagu.
lan 11
Generalni direktor Meunarodne kancelarije rada duan je da
saopti generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija na registrovanje u
skladu sa lanom 102 Povelje Ujedinjenih nacija o svim pojedinostima
svih ratifikacija i odricanja koje su registrovane.
lan 12
Onda kada smatra da je neophodno, Administrativni savet
Meunarodne kancelarije rada ima obavezu da predstavi Generalnoj
konferenciji izvetaj o delovanju ove Konvencije i da ispita koliko je
poeljno da se pitanje njenog preispitivanja stavi na dnevni red.
lan 13
1. U sluaju da se na Konferenciji usvoji nova Konvencija kojom se
preispituje (tj. revidira) ova Konvencija, tada, sem ako novom
Konvencijom nije drugaije predvieno:
a) ratifikacija od strane neke lanice nove revidirajue
Konvencije ipso jure znai i neposredno odricanje od ove Konvencije,
bez obzira na odredbe gore pomenutog lana 9, ako i kada nova
revidirajua Konvencija stupi na snagu;
b) od datuma kada nova revidirajua Konvencija stupi na snagu,
ova Konvencija prestaje da bude raspoloiva za ratifikaciju od strane
lanica.
2. Ova Konvencija ostaje u svakom sluaju na snazi u svom datom
obliku i sadrini za one lanice koje su je ratifikovale a nisu
ratifikovale revidirajuu Konvenciju.
lan 14
Obe verzije teksta i na engleskom i na francuskom jeziku imaju
poednaku vanost.

127
ZAKON
O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjU NA RADU

I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim zakonom ureuje se sprovoenje i unapreivanje
bezbednosti i zdravlja na radu lica koja uestvuju u radnim procesima, kao i
lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi spreavanja povreda na radu,
profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.
Za obavljanje odreenih poslova dravne uprave u oblasti bezbednosti
i zdravlja na radu, ovim zakonom obrazuje se Uprava za bezbednost i
zdravlje na radu kao organ uprave u sastavu Ministarstva rada,
zapoljavanja i socijalne politike, i utvruje njena nadlenost.
lan 2.
Prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih, nadlenosti i
mere ijom se primenom, odnosno sprovoenjem osigurava bezbednost i
zdravlje na radu ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom i propisima
donetim na osnovu zakona, osim ako posebnim zakonom nije
drugaije odreeno.
lan 3.
Prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednou i zdravljem
na radu, utvrene ovim zakonom, blie se ureuju kolektivnim ugovorom,
optim aktom poslodavca ili ugovorom o radu.
lan 4.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju lica sledee
znaenje:
1. Zaposleni jeste domae ili strano fiziko lice koje je u
radnom odnosu kod poslodavca, kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja
rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca, osim lica koje je u radnom
odnosu kod poslodavca radi obavljanja poslova kunog pomonog osoblja;
2. Poslodavac jeste domae ili strano pravno lice, odnosno
fiziko lice koje zapoljava, odnosno radno angauje jedno ili vie;
3. Predstavnik zaposlenih jeste lice izabrano da predstavlja
zaposlene u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca;
4. Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeivanje takvih

128
uslova na radu kojima se, u najveoj moguoj meri, smanjuju povrede
na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji preteno
stvaraju pretpostavku za puno fiziko, psihiko i socijalno blagostanje
zaposlenih;
5. Preventivne mere jesu sve mere koje se preduzimaju ili ije
se preduzimanje planira na svim nivoima rada kod poslodavca, radi
spreavanja povreivanja ili oteenja zdravlja zaposlenih;
6. Radno mesto jeste prostor namenjen za obavljanje
poslovakod poslodavca (u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim i
pokretnim gradilitima, objektima, ureajima, saobraajnim sredstvima, i
sl.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod
neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca;
7. Radna okolina jeste prostor u kojem se obavlja rad i koji
ukljuuje radna mesta, radne uslove, radne postupke i odnose u procesu
rada;
8. Sredstvo za rad jeste:
(1) objekat koji se koristi kao radni i pomoni prostor, ukljuujui i
objekat na otvorenom prostoru, sa svim pripadajuim instalacijama
(instalacije fluida, grejanje, elektrine instalacije i dr.),
(2) oprema za rad (maina, ureaj, postrojenje, instalacija, alat i sl.) koja
se koristi u procesu rada,
(3) konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu
(zatita na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i drugih
zraenja, zatita od udara elektrine struje, opta ventilacija i
klimatizacija i sl.),
(4) pomona konstrukcija i objekat, kao i konstrukcija i objekat koji se
privremeno koristi za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna
platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za spreavanje odrona zemlje pri
kopanju dubokih rovova i sl.),
(5) drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili je na bilo koji nain
povezano sa procesom rada;
9. Sredstvo i oprema za linu zatitu na radu jeste odea,
obua, pomone naprave i ureaji koji slue za spreavanje povreda na
radu, profesionalnih oboljenja, bolesti u vezi sa radom i drugih tetnih
posledica po zdravlje zaposlenog;

129
10) Opasne materije jesu eksplozivne, zapaljive, oksidirajue,
otrovne, gadne, zarazne, korozivne, kancerogene i radioaktivne materije
utvrene standardima i drugim propisima, a koje se proizvode, koriste ili
skladite u procesu rada, kao i materije ija su svojstva, kada su vezane
za neke supstance, opasna po ivot i zdravlje zaposlenih;
11) Opasnost jeste okolnost ili stanje koje moe ugroziti zdravlje ili
izazvati povredu zaposlenog;
12) Opasna pojava jeste dogaaj kojim su ugroeni ili bi mogli da budu
ugroeni ivot i zdravlje zaposlenog ili postoji opasnost od povreivanja
zaposlenog;
13) Rizik jeste verovatnoa nastanka povrede, oboljenja ili
oteenja zdravlja zaposlenog usled opasnosti;
14) Akt o proceni rizika jeste akt koji sadri opis procesa rada sa
procenom rizika od povreda i/ili oteenja zdravlja na radnom mestu u
radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju
poboljanja bezbednosti i zdravlja na radu;
15) Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje
svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na
radu, oboljenja ili oteenja zdravlja i utvrivanje mogunosti, odnosno
naina spreavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika;
16) Radno mesto sa poveanim rizikom jeste radno mesto utvreno
aktom o proceni rizika na kome, i pored potpuno ili
deliminoprimenjenih mera u skladu sa ovim zakonom, postoje
okolnosti koje mogu daugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog;
17) Lice za bezbednost i zdravlje na radu jeste lice koje obavlja
poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ima poloen struni ispit o
praktinoj osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi
za obavljanje tih poslova;
18) Pravno lice za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme
za rad i ispitivanja uslova radne okoline, odnosno hemijskih, biolokih i
fizikih tetnosti (osim jonizujuih zraenja), mikroklime i osvetljenosti
jeste prvno lice kojem je ministar nadlean za rad izdao licencu, u
skladu sa ovim zakonom;
19) Sluba medicine rada jeste sluba kojoj poslodavac poveri
obavljanje poslova zatite zdravlja zaposlenih;
20) Struni nalaz jeste izvetaj o izvrenom pregledu i ispitivanju

130
opreme za rad ili ispitivanju uslova radne okoline sa zakljukom da li su
primenjene ili nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje
na radu;
21) Odgovorno lice za obavljanje pregleda i ispitivanja opreme za rad i
ispitivanja uslova radne okoline, kao i za potpisivanje strunih nalaza,
jeste lice sa licencom za vrenje tih poslova (u daljem tekstu:
odgovorno lice);
22) Licenca jeste ovlaenje koje ministar nadlean za rad daje
pravnom ili fizikom licu za obavljanje odreenih poslova u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa ovim zakonom.
lan 5.
Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju:
1) zaposleni;
2) uenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu,
profesionalnoj praksi ili praktinoj nastavi (radionice, ekonomije, kabineti,
laboratorije i dr.);
3) lica koja se nalaze na strunom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili
dokvalifikaciji;
4) lica na profesionalnoj rehabilitaciji;
5) lica koja se nalaze na izdravanju kazne zatvora dok rade u
privrednoj jedinici zavoda za izvrenje kazne zatvora (radionice, gradilita
i sl.) i na drugom mestu rada;
6) lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u optem
interesu, radnim akcijama i takmienjima u vezi sa radom;
7) lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja odreenih
poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.
Bezbednost i zdravlje na radu licima iz stava 1. ta. 1), 2) , 4) i 7) ovog
lana obezbeuje poslodavac, licima iz take 3) ovog lana obrazovna
organizacija, licima iz take 5) ovog lana zavodi za izvrenje kazne zatvora,
a licima iz take 6) ovog lana - organizator radova i takmienja.
lan 6.
Posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbednou i zdravljem
na radu mladih (naroito u vezi sa njihovim duhovnim i telesnim razvojem),
ena koje rade na radnom mestu sa poveanim rizikom koji bi mogao da
im ugrozi ostvarivanje materinstva, invalida i profesionalno obolelih -ureuju

131
se ovim zakonom, drugim propisima, kolektivnim ugovorom, optim aktom
poslodavca i ugovorom o radu.

II. PREVENTIVNE MERE
lan 7.
Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu
obezbeuju se primenom savremenih tehnikih, ergonomskih,
zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i
sredstava za otklanjanje rizika od povreivanja i oteenja zdravlja
zaposlenih, i /ili njihovog svoenja na najmanju moguu meru, u postupku:
1) projektovanja, izgradnje, korienja i odravanja objekata
namenjenih za radne i pomone prostorije, kao i objekata namenjenih za
rad na otvorenom prostoru u cilju bezbednog odvijanja procesa rada;
2) projektovanja, izgradnje, korienja i odravanja tehnolokih
procesa rada sa svom pripadajuom opremom za rad, u cilju
bezbednog rada zaposlenih i usklaivanja hemijskih, fizikih i biolokih
tetnosti, mikroklime i osvetljenja na radnim mestima i u radnim i
pomonim prostorijama sa propisanim merama i normativima za
delatnost koja se obavlja na tim radnim mestima i u tim radnim
prostorijama;
3) projektovanja, izrade, korienja i odravanja opreme za rad,
konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu,
pomonih konstrukcija i objekata i drugih sredstava koja se koriste u
procesu rada ili koja su na bilo koji nain povezana sa procesom rada,
tako da se u toku njihove upotrebe spreava povreivanje ili oteenje
zdravlja zaposlenih;
4) proizvodnje, pakovanja, prevoza, skladitenja, upotrebe i
unitavanja opasnih materija, na nain i po propisima i pravilima kojima se
otklanjaju mogunosti povreivanja ili oteenja zdravlja zaposlenih;
5) projektovanja, proizvodnje i korienja sredstava i opreme za linu
zatitu na radu, ijom se upotrebom otklanjaju rizici ili opasnosti koji nisu
mogli da budu otklonjeni primenom odgovarajuih preventivnih mera;
6) obrazovanja, vaspitanja i osposobljavanja u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu.
Preventivne mere u postupcima iz stava 1. ovog lana propisuje
ministar nadlean za rad.

132
III OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA
1. Opte obaveze
lan 8.
Obaveze poslodavca, u smislu ovog zakona i propisa donetih na
osnovu ovog zakona, istovremeno predstavljaju prava zaposlenih u vezi
sa sprovoenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu.
lan 9.
Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i
u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na
radu.
Poslodavac se ne oslobaa obaveza i odgovornosti u vezi sa
primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu odreivanjem drugog lica ili
prenoenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice.
U sluaju nastanka povrede na radu zbog neuobiajenih i
nepredvidivih okolnosti koje su izvan kontrole poslodavca ili zbog
izuzetnih dogaaja ije se posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle
izbei, poslodavac nije odgovoran u smislu ovog zakona.
Poslodavac je duan da obezbedi da radni proces bude prilagoen
telesnim i psihikim mogunostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva
za rad i sredstva i oprema za linu zatitu na radu budu ureeni, odnosno
proizvedeni i obezbeeni, da ne ugroavaju bezbednost i zdravlje
zaposlenog.
lan 10.
Poslodavac je duan da obezbedi da sprovoenje mera
bezbednosti i zdravlja na radu ne prouzrokuje finansijske obaveze za
zaposlenog i predstavnika zaposlenih i ne utie na njihov materijalni i
socijalni poloaj steen na radu i u vezi sa radom.
lan 11.
Poslodavac je duan da, prilikom organizovanja rada i radnog procesa,
obezbedi preventivne mere radi zatite ivota i zdravlja zaposlenih kao
i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva.
Poslodavac je duan da obezbedi preventivne mere pre poetka rada
zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake izmene tehnolokog postupka,
izborom radnih i proizvodnih metoda kojima se obezbeuje najvea
mogua bezbednost i zatita zdravlja na radu, zasnovana na primeni

133
propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, radnog prava, tehnikih
propisa i standarda, propisa u oblasti zdravstvene zatite, higijene
rada, zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja, i dr.
lan 12.
Preventivne mere obezbeuje poslodavac polazei od sledeih naela:
1) izbegavanje rizika;
2) procena rizika koji se ne mogu izbei na radnom mestu;
3) otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih tehnikih
reenja;
4) prilagoavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naroito u pogledu
izbora opreme za rad i metoda rada, kao i izbora tehnolokog
postupka da bi se izbegla monotonija u radu, u cilju smanjenja njihovog
uticaja na zdravlje zaposlenog;
5) zamena opasnih tehnolokih procesa ili metoda rada bezopasnim ili
manje opasnim;
6) davanje prednosti kolektivnim nad pojedinanim merama
7) odgovarajue osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i
izdavanje uputstava za rad na siguran nain.
lan 13.
Poslodavac je duan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi
za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi nain i mere za njihovo
otklanjanje.
Poslodavac je duan da izmeni akt o proceni rizika u sluaju pojave
svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada.
Akt o proceni rizika zasniva se na utvrivanju moguih vrsta opasnosti i
tetnosti na radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vri
procena rizika od nastanka povreda i oteenja zdravlja zaposlenog.
Nain i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini
propisuje ministar nadlean za rad.
lan 14.
Poslodavac je duan da optim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom,
utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu.
Poslodavac koji ima do deset zaposlenih - prava, obaveze i
odgovornosti iz stava 1. ovog lana moe utvrditi ugovorom o radu.

134
lan 15.
Poslodavac je duan da:
1) aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu;
2) zaposlenom odredi obavljanje poslova na kojima su sprovedene mere
3) obavetava zaposlene i njihovog predstavnika o uvoenju novih
tehnologija i sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda i
oteenja zdravlja koji nastaju njihovim uvoenjem, odnosno da
u takvim sluajevima donese odgovarajua uputstva za bezbedan
rad;
4) osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad;
5) obezbedi zaposlenima korienje sredstava i opreme za linu
zatitu na radu;
6) obezbedi odravanje sredstava za rad i sredstava i opreme za linu
zatitu na radu u ispravnom stanju;
7) angauje pravno lice sa licencom radi sprovoenja preventivnih i
periodinih pregleda i ispitivanja opreme za rad, kao i preventivnih
i periodinih ispitivanja uslova radne okoline;
8) obezbedi na osnovu akta o proceni rizika i ocene slube medicine
rada propisane lekarske preglede zaposlenih u skladu sa ovim
zakonom;
9) obezbedi pruanje prve pomoi, kao i da osposobi odgovarajui broj
zaposlenih za pruanje prve pomoi, spasavanje i evakuaciju u sluaju
opasnosti;
10) zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za
ivot ili zdravlje zaposlenih.
Postupak i rokove preventivnih i periodinih pregleda i ispitivanja
opreme za rad kao i preventivnih i periodinih ispitivanja uslova radne
okoline, odnosno hemijskih, biolokih i fizikih tetnosti (osim jonizujuih
zraenja), mikroklime i osvetljenosti propisuje ministar nadlean za rad.
Pravno lice iz stava 1. taka 7) ovog lana duno je da izda struni
nalaz po izvrenom pregledu i ispitivanju opreme za rad ili ispitivanju
radne okoline.
lan 16.

135
Poslodavac je duan da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene slube
medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju
ispunjavati zaposleni za obavljanje odreenih poslova na radnom mestu u
radnoj okolini ili za upotrebu pojedine opreme za rad.
Poslodavac je duan da slubi medicine rada, koju angauje,
obezbedi uslove za samostalno obavljanje poslova zatite zdravlja
zaposlenih.
lan 17.
Poslodavac je duan da zaposlenom izda na upotrebu sredstvo i/ili
opremu za linu zatitu na radu, u skladu sa aktom o proceni rizika.
2. Posebne obaveze
lan 18.
Poslodavac je duan da, najmanje osam dana pre poetka rada,
nadlenu inspekciju rada izvesti o:
1) poetku svoga rada;
2) radu odvojene jedinice;
3) svakoj promeni tehnolokog postupka, ukoliko se tim promenama
menjaju uslovi rada.
Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji graevinskog
objekta ili vri promenu tehnolokog procesa due od sedam dana, duan
je da izradi propisan elaborat o ureenju gradilita koji uz izvetaj o
poetku rada dostavlja nadlenoj inspekciji rada.
Poslodavac je duan da na gradilitu obezbeuje, odrava i sprovodi
mere za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa elaboratom o ureenju
gradilita.
Sadraj elaborata o ureenju gradilita propisuje ministar nadlean za
rad.
Ispunjenost propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu,
pre poetka obavljanja delatnosti poslodavca, u skladu sa zakonom,
utvruje ministarstvo nadleno za rad, na zahtev poslodavca.
Postupak utvrivanja ispunjenosti propisanih uslova iz stava 5. ovog
lana propisuje ministar nadlean za rad.
Visinu trokova postupka utvrivanja ispunjenosti propisanih uslova iz
stava 5. ovog lana sporazumno propisuju ministar nadlean za rad i
ministar nadlean za finansije.

136
Sredstva ostvarena od naplaenih trokova za utvrivanje ispunjenosti
propisanih uslova iz stava 5. ovog lana prihod su budeta Republike
Srbije.
lan 19.
Kad dva ili vie poslodavaca u obavljanju poslova dele radni prostor,
duni su da sarauju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje
zaposlenih.
Poslodavci iz stava 1. ovog lana duni su da, uzimajui u obzir prirodu
poslova koje obavljaju, koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za
otklanjanje rizika od povreivanja, odnosno oteenja zdravlja zaposlenih,
kao i da obavetavaju jedan drugog i svoje zaposlene i/ili predstavnike
zaposlenih o tim rizicima i merama za njihovo otklanjanje.
Nain ostvarivanja saradnje iz st. 1. i 2. ovog lana poslodavci utvruju
pismenim sporazumom.
Sporazumom iz stava 3. ovog lana odreuje se lice za
koordinaciju sprovoenja zajednikih mera kojima se obezbeuje
bezbednost i zdravlje svih zaposlenih.
lan 20.
Poslodavac je duan da preduzme mere za spreavanje pristupa u krug
objekta ili u podruje gradilita licima i sredstvima saobraaja koja nemaju
osnova da se nalaze u njima.
lan 21.
Poslodavac koji za obavljanje svojih poslova angauje zaposlene kod
drugog poslodavca duan je da za te zaposlene obezbedi propisane mere
za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa ovim zakonom.
lan 22.
Poslodavac je duan da pri svakoj promeni tehnolokog procesa
sredstva za rad prilagodi tom tehnolokom procesu pre poetka rada.
lan 23.
Poslodavac je duan da zaposlenima da na upotrebu sredstva za rad,
odnosno sredstva i opremu za linu zatitu na radu na kojima su
primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu i da
obezbedi kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom.
lan 24.

137
Poslodavac moe zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad,
sredstvo i opremu za linu zatitu na radu ili opasne materije, samo:
1) ako raspolae propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za
njihovu upotrebu i odravanje, odnosno pakovanje, transport, korienje i
skladitenje, u kojoj je proizvoa, odnosno isporuilac naveo sve
bezbednosno-tehnike podatke, vane za ocenjivanje i otklanjanje rizika
na radu;
2) ako je obezbedio sve mere za bezbednost i zdravlje koje su
odreene tom dokumentacijom, u skladu sa propisima o bezbednosti i
zdravlju na radu, tehnikim propisima i standardima.
Izuzetno, kada poslodavac nije u mogunosti da obezbedi
dokumentaciju iz stava 1. taka 1) ovog lana, duan je da tu
dokumentaciju pribavi od pravnog lica registrovanog za poslove kontrole
kvaliteta proizvoda.
Poslodavac je duan, kada je to potrebno, da obezbedi prevod
dokumentacije iz st. 1. i 2. ovog lana na jezik koji zaposleni razume.
lan 25.
Kada zbog uvoenja nove tehnologije nisu propisane mere
bezbednosti i zdravlja na radu, poslodavac, do donoenja odgovarajuih
propisa, primenjuje opte priznate mere kojima se osigurava bezbednost i
zdravlje zaposlenih.
Opte priznatom merom, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se mera
kojom se moe otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti tetnost po zdravlje
zaposlenog, u meri u kojoj je to razumno izvodljivo.
lan 26.
Ako aktom o proceni rizika utvrdi nedostatke u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu za ije su otklanjanje potrebna vea investiciona
ulaganja, a ivot i zdravlje zaposlenog nisu tee ugroeni, poslodavac je
duan da saini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka i
utvrdi rokove za realizaciju programa.
3. Osposobljavanje zaposlenih
lan 27.
Poslodavac je duan da izvri osposobljavanje zaposlenog za
bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno premetaja
na druge poslove, prilikom uvoenja nove tehnologije ili novih sredstava

138
za rad, kao i kod promene procesa rada koji moe prouzrokovati promenu
mera za bezbedan i zdrav rad.
Poslodavac je duan da zaposlenog u toku osposobljavanja za
bezbedan i zdrav rad upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje
ga odreuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u
skladu sa aktom o proceni rizika.
Osposobljavanje iz stava 1. ovog lana poslodavac obezbeuje u toku
radnog vremena, a trokovi osposobljavanja ne mogu biti na teret
zaposlenog.
Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad zaposlenog mora da bude
prilagoeno specifinostima njegovog radnog mesta.
Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove
na dva ili vie radnih mesta, duan je da zaposlenog osposobi za
bezbedan i zdrav rad na svakom od radnih mesta.
lan 28.
Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad poslodavac obavlja
teorijski i praktino.
Provera teorijske i praktine osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i
zdrav rad obavlja se na radnom mestu.
Periodine provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad
zaposlenog koji radi na radnom mestu sa poveanim rizikom vre se na
nain i po postupku utvrenim aktom o proceni rizika.
lan 29.
Poslodavac kod koga, na osnovu ugovora, sporazuma ili po bilo kom
drugom osnovu, obavljaju rad zaposleni drugog poslodavca, duan je da te
zaposlene osposobi za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa ovim zakonom.
lan 30.
Kada tehnoloki proces rada zahteva dodatno osposobljavanje
zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, poslodavac je duan da upozna
zaposlenog o obavljanju procesa rada na bezbedan nain, putem
obavetavanja, uputstava ili instrukcija u pismenoj formi.
U izuzetnim sluajevima, kada zaposlenom preti neposredna opasnost
po ivot ili zdravlje, zbog hitnosti, obavetenja, uputstva ili instrukcije mogu
se dati u usmenoj formi.

139
Poslodavac je duan da obezbedi da zaposlena ena za vreme
trudnoe, zaposleni mlai od 18 godina ivota i zaposleni sa smanjenom
radnom sposobnou, i pored osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad,
budu u pismenoj formi obaveteni o rezultatima procene rizika na radnom
mestu i o merama kojima se rizici otklanjaju u cilju poveanja bezbednosti i
zdravlja na radu.

lan 31.
Poslodavac je duan da svako lice, koje se po bilo kom osnovu nalazi
u radnoj okolini, upozori na opasna mesta ili na tetnosti po zdravlje
koje se javljaju u tehnolokom procesu, odnosno na mere bezbednosti koje
mora da primeni, i da ga usmeri na bezbedne zone za kretanje.
Poslodavac je duan da vidno obelei i istakne oznake za bezbednost
i/ili zdravlje radi obavetavanja i informisanja zaposlenih o rizicima u
tehnolokom procesu, pravcima kretanja i dozvoljenim mestima
zadravanja kao i o merama za spreavanje ili otklanjanje rizika.
Poslodavac je duan da obezbedi da pristup radnom mestu u radnoj
okolini, na kome preti neposredna opasnost od povreivanja ili
zdravstvenih oteenja (trovanja, guenja, i sl.), imaju samo lica koja su
osposobljena za bezbedan i zdrav rad, koja su dobila posebna uputstva za
rad na takvom mestu i koja su snabdevena odgovarajuim sredstvima i
opremom za linu zatitu na radu.

IV. PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH
lan 32.
Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre poetka rada upozna sa
merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu
na koje je odreen, kao i da se osposobljava za njihovo sprovoenje.
Zaposleni ima pravo:
1) da poslodavcu daje predloge, primedbe i obavetenja o
pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu;
2) da kontrolie svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta,
u skladu sa propisima o zdravstvenoj zatiti.
Zaposleni koji radi na radnom mestu sa poveanim rizikom, ima pravo i
obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upuuje poslodavac.

140
Zaposleni je duan da radi na radnom mestu sa poveanim rizikom,
na osnovu izvetaja slube medicine rada, kojim se utvruje da je
zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu.

lan 33.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi:
1) ako mu preti neposredna opasnost po ivot i zdravlje zbog
toga to nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na
radnom mestu na koje je odreen, sve dok se te mere ne obezbede;
2) ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski
pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava
propisane zdravstvene uslove, u smislu lana 43. ovog zakona, za rad na
radnom mestu sa poveanim rizikom;
3) ako u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad nije
upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje, u
smislu lana 27. stav 2. ovog zakona, na poslovima ili na radnom mestu
na koje ga je poslodavac odredio;
4) due od punog radnog vremena, odnosno nou ako bi, prema
oceni slube medicine rada, takav rad mogao da pogora njegovo
zdravstveno stanje;
5) na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene propisane mere
za bezbednost i zdravlje na radu.
U sluajevima iz stava 1. ovog lana, zaposleni moe da se pismenim
zahtevom obrati poslodavcu radi preduzimanja mera koje, po miljenju
zaposlenog, nisu sprovedene.
Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz stava 2. ovog lana u roku
od osam dana od prijema zahteva, zaposleni ima pravo da podnese zahtev
za zatitu prava inspekciji rada.
Kada zaposleni odbije da radi u sluajevima iz stava 1. ovog lana, a
poslodavac smatra da zahtev zaposlenog nije opravdan, poslodavac je
duan da odmah obavesti inspekciju rada.

lan 34.
Kada mu preti neposredna opasnost po ivot ili zdravlje, zaposleni
ima pravo da preduzme odgovarajue mere, u skladu sa svojim

141
znanjem i tehnikim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i da
napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu.
U sluaju iz stava 1. ovog lana zaposleni nije odgovoran za tetu
koju prouzrokuje poslodavcu.
lan 35.
Zaposleni je duan da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav
rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi
propisana sredstava i opremu za linu zatitu na radu i da sa njima
paljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i
bezbednost i zdravlje drugih lica.
Zaposleni je duan da pre poetka rada pregleda svoje radno mesto
ukljuujui i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za linu
zatitu na radu, i da u sluaju uoenih nedostataka izvesti poslodavca ili
drugo ovlaeno lice.
Pre naputanja radnog mesta zaposleni je duan da radno mesto i
sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugroavaju druge zaposlene.
lan 36.
Zaposleni je duan da, u skladu sa svojim saznanjima, odmah
obavesti poslodavca o nepravilnostima, tetnostima, opasnostima ili
drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu
bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih.
Ako poslodavac posle dobijenog obavetenja iz stava 1. ovog lana
ne otkloni nepravilnosti, tetnosti, opasnosti ili druge pojave u roku od
osam dana ili ako zaposleni smatra da za otklanjanje utvrenih pojava
nisu sprovedene odgovarajue mere za bezbednost i zdravlje, zaposleni
se moe obratiti nadlenoj inspekciji rada, o emu obavetava lice za
Zaposleni je duan da sarauje sa poslodavcem i licem za bezbednost
i zdravlje na radu, kako bi se sprovele propisane mere za bezbednost i
zdravlje na poslovima na kojima radi.

V. ORGANIZOVANjE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjA
NA RADU
lan 37.
Poslodavac je duan da organizuje poslove za bezbednost i zdravlje
na radu.

142
Poslove bezbednosti i zdravlja na radu moe da obavlja lice koje ima
poloen struni ispit u skladu sa ovim zakonom.
Poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac moe da obavlja
sam u delatnostima trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i linih
usluga, finansijsko-tehnikih i poslovnih usluga, obrazovanja, nauke i
informacija, zdravstvene i socijalne zatite i u stambeno-komunalnim
delatnostima, ako ima do deset zaposlenih i nije duan da ima poloen
struni ispit iz stava 2. ovog lana.
Za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac
moe da odredi jednog ili vie od svojih zaposlenih ili da angauje pravno
lice, odnosno preduzetnika koji imaju licencu (u daljem tekstu: lice za
bezbednost i zdravlje na radu).
Poslodavac odluuje o nainu organizovanja poslova za
bezbednost i zdravlje na radu u zavisnosti od:
1) tehnolokog procesa,
2) organizacije, prirode i obima procesa rada,
3) broja zaposlenih koji uestvuju u procesu rada,
4) broja radnih smena,
5) procenjenih rizika,
6) broja lokacijski odvojenih jedinica,
7) vrste delatnosti.
lan 38.
Poslodavac je duan da omogui licu za bezbednost i zdravlje na radu
nezavisno i samostalno obavljanje poslova u skladu sa ovim zakonom i
pristup svim potrebnim podacima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu neposredno je odgovorno
poslodavcu kod koga obavlja te poslove i ne moe da trpi tetne posledice
ako svoj posao obavlja u skladu sa ovim zakonom.
Poslodavac je duan da obezbedi usavravanje znanja u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenom koga odredi za obavljanje tih
poslova.
lan 39.
Poslodavac koji za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu
angauje pravno lice ili preduzetnika duan je da ih prethodno upozna

143
sa tehnolokim procesom, rizicima u procesu rada i merama za
otklanjanje rizika.
lan 40.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa ovim
zakonom, a naroito:
1) uestvuje u pripremi akta o proceni rizika;
2) vri kontrolu i daje savete poslodavcu u planiranju, izboru,
korienju i odravanju sredstava za rad, opasnih materija i
sredstava i opreme za linu zatitu na radu;
3) uestvuje u opremanju i ureivanju radnog mesta u cilju
obezbeivanja bezbednih i zdravih uslova rada;
4) organizuje preventivna i periodina ispitivanja uslova radne okoline;
5) organizuje preventivne i periodine preglede i ispitivanja opreme za rad;
6) predlae mere za poboljanje uslova rada, naroito na radnom
mestu sa poveanim rizikom;
7) svakodnevno prati i kontrolie primenu mera za bezbednost i zdravlje
zaposlenih na radu;
8) prati stanje u vezi sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima,
kao i bolestima u vezi sa radom, uestvuje u utvrivanju njihovih uzroka
i priprema izvetaje sa predlozima mera za njihovo otklanjanje;
9) priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav
rad;
10) priprema uputstva za bezbedan rad i kontrolie njihovu primenu;
11) zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredstva za rad, u sluaju
kada utvrdi neposrednu opasnost po ivot ili zdravlje zaposlenog;
12) sarauje i koordinira rad sa slubom medicine rada po svim
pitanjima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
13) vodi evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod
poslodavca.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu duno je da u pismenoj formi
izvesti poslodavca i predstavnika zaposlenih o zabrani rada iz stava 1. taka
11) ovog lana.
Ako poslodavac, i pored zabrane rada u smislu stava 1. taka 11) ovog
lana, naloi zaposlenom da nastavi rad, lice za bezbednost i zdravlje na
radu duno je da o tome odmah izvesti nadlenu inspekciju rada.

144
lan 41.
Za obavljanje poslova zatite zdravlja zaposlenih na radu poslodavac
angauje slubu medicine rada.
Sluba medicine rada iz stava 1. ovog lana duna je da obavlja
poslove u skladu sa ovim zakonom, a naroito:
1) uestvuje u identifikaciji i proceni rizika na radnom mestu i radnoj okolini
prilikom sastavljanja akta o proceni rizika;
2) upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravlje koji su povezani sa
njihovim radom i obavlja poslove osposobljavanja zaposlenih za
pruanje prve pomoi;
3) utvruje i ispituje uzroke nastanka profesionalnih oboljenja i bolesti u
vezi sa radom;
4) ocenjuje i utvruje posebne zdravstvene sposobnosti koje moraju
da ispunjavaju zaposleni za obavljanje odreenih poslova na radnom
mestu sa poveanim rizikom ili za upotrebu, odnosno rukovanje
odreenom opremom za rad;
5) vri prethodne i periodine lekarske preglede zaposlenih na radnim
mestima sa poveanim rizikom i izdaje izvetaje o lekarskim
pregledima u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu;
6) uestvuje u organizovanju prve pomoi, spasavanju i evakuaciji u
sluaju povreivanja zaposlenih ili havarija;
7) daje savete poslodavcu pri izboru drugog odgovarajueg posla prema
zdravstvenoj sposobnosti zaposlenog;
8) savetuje poslodavca u izboru i testiranju novih sredstava za rad,
opasnih materija i sredstava i opreme za linu zatitu na radu, sa
zdravstvenog aspekta;
9) uestvuje u analizi povreda na radu, profesionalnih oboljenja i bolesti u
vezi sa radom;
10) neposredno sarauje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu.
Prethodne i periodine lekarske preglede zaposlenih u smislu stava 2.
taka 5) ovog lana moe da vri sluba medicine rada koja ima propisanu
opremu, prostorije i struni kadar.

145
lan 42.
Lini podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenog
poverljive su prirode i pod nadzorom su slube medicine rada, koja vri te
preglede.
Podaci o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u
vezi sa radom dostavljaju se organizacijama zdravstvenog i penzijskog i
invalidskog osiguranja u skladu sa zakonom.
Podaci iz stava 2. ovog lana mogu se dostavljati drugim licima,
samo uz pismenu saglasnost zaposlenog.
Izvetaj o lekarskom pregledu zaposlenog dostavlja se poslodavcu
na nain kojim se ne naruava princip poverljivosti linih podataka.
Nije dozvoljeno korienje podataka prikupljenih po osnovu lekarskih
pregleda zaposlenih u svrhu diskriminacije zaposlenih.
lan 43.
Poslodavac je duan da zaposlenom na radnom mestu sa
poveanim rizikom pre poetka rada obezbedi prethodni lekarski pregled,
kao i periodini lekarski pregled u toku rada.
Prethodni i periodini lekarski pregledi zaposlenih na radnim
mestima sa poveanim rizikom vre se na nain, po postupku i u
rokovima utvrenim propisima o bezbednosti i zdravlju na radu koje
sporazumno propisuju ministar nadlean za rad i ministar nadlean za
zdravlje.
Ako se u postupku periodinog lekarskog pregleda utvrdi da zaposleni
ne ispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na
radnom mestu sa poveanim rizikom, poslodavac je duan da ga premesti
na drugo radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim
sposobnostima.
Neispunjavanje posebnih zdravstvenih uslova za rad na radnom mestu
sa poveanim rizikom ne moe biti razlog za otkaz ugovora o radu.

VI. PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA BEZBEDNOST I
ZDRAVLjE NA RADU
lan 44.
Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili vie
predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu:
predstavnik zaposlenih).

146
Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost
i zdravlje na radu (u daljem tekstu: Odbor).
Poslodavac koji ima 50 i vie zaposlenih duan je da u Odbor imenuje
najmanje jednog svog predstavnika, tako da broj predstavnika
zaposlenih bude vei za najmanje jedan od broja predstavnika poslodavca.
Postupak izbora i nain rada predstavnika zaposlenih i Odbora,
broj predstavnika zaposlenih kod poslodavca, kao i njihov odnos sa
sindikatom ureuju se kolektivnim ugovorom.
lan 45.
Poslodavac je duan da predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru
omogui:
1) uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
2) da uestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na
sprovoenje bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je duan da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor
informie o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na
radu.
lan 46.
Predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor imaju pravo:
1) da poslodavcu daju predloge o svim pitanjima koja se odnose
na bezbednost i zdravlje na radu;
2) da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajue mere za
otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugroava bezbednost i zdravlje
zaposlenih;
3) da zahtevaju vrenje nadzora od strane inspekcije rada, ako smatraju
da poslodavac nije sproveo odgovarajue mere za bezbednost
izdravlje na radu.
4) Predstavnik zaposlenih, odnosno lan Odbora imaju pravo da
prisustvuju inspekcijskom nadzoru.
lan 47.
Poslodavac je duan da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor
upozna:
1) sa nalazima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada;
2) sa izvetajima o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i
oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost

147
i zdravlje na radu;
3) o preduzetim merama za spreavanje neposredne opasnosti po ivot
i zdravlje.
lan 48.
Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor i sindikat,
duni su da meusobno sarauju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na
radu, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

VII. EVIDENCIJA, SARADNjA I IZVETAVANjE
lan 49.
Poslodavac je duan da vodi i uva evidencije o:
1) radnim mestima sa poveanim rizikom;
2) zaposlenima rasporeenim na radna mesta sa poveanim rizikom i
lekarskim pregledima zaposlenih rasporeenih na ta radna mesta;
3) povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa
radom;
4) zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad;
5) opasnim materijama koje koristi u toku rada;
6) izvrenim ispitivanjima radne okoline;
7) izvrenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad i sredstava i
opreme za linu zatitu na radu;
8) prijavama iz lana 50. ovog zakona.
Nain voenja evidencija iz stava 1. ovog lana propisuje ministar
nadlean za rad.
lan 50.
Poslodavac je duan da odmah, a najkasnije u roku od 24 asa od
nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadlenoj inspekciji rada i
nadlenom organu za unutranje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili teku
povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za
rad vie od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da
ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Poslodavac je duan da, najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana
od dana saznanja, prijavi nadlenoj inspekciji rada profesionalno oboljenje,
odnosno oboljenje u vezi sa radom zaposlenog.

148
lan 51.
Izvetaj o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u
vezi sa radom koji se dogode na radnom mestu, poslodavac dostavlja
zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno oboljenje i
organizacijama nadlenim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko
osiguranje.
Sadraj i nain izdavanja obrasca izvetaja iz stava 1. ovog lana
Poslodavac je duan da na zahtev inspektora rada ili predstavnika
zaposlenih dostavi izvetaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu
zaposlenih, kao i o sprovedenim merama.
lan 52.
Poslodavci, sindikati, osiguravajua drutva, organizacije nadlene za
zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje duni su da sarauju i
uestvuju u donoenju zajednikih stavova o pitanjima
unapreivanja bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da se staraju o razvoju i
unapreivanju opte kulture bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa
ovim zakonom.
Organizacije nadlene za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje
dune su da ministarstvu nadlenom za rad dostave podatke o povredama
na radu, profesionalnim oboljenjima, oboljenjima u vezi sa radom i invalidima
rada najmanje jednom godinje i to najkasnije do 31. januara naredne
godine za prethodnu godinu, a na zahtev ministarstva nadlenog za rad i u
kraem roku.
lan 53.
Poslodavac je duan da zaposlene osigura od povreda na radu,
profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, radi obezbeivanja
naknade tete.
Finansijska sredstva za osiguranje iz stava 1. ovog lana padaju na
teret poslodavca, a odreuju se u zavisnosti od nivoa rizika od
povreivanja, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom na
radnom mestu i radnoj okolini.
Uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu, profesionalnih
oboljenja i oboljenja u vezi sa radom zaposlenih ureuju se zakonom.

149
VIII. STRUNI ISPIT I IZDAVANjE LICENCI
lan 54.
Za obavljanje poslova za bezbednost i zdravlje na radu i
poslova odgovornog lica polae se odgovarajui struni ispit.
Struni ispit iz stava 1. ovog lana polae se pred odgovarajuom
komisijom koju obrazuje ministar nadlean za rad.
Program, nain i visinu trokova polaganja strunog ispita iz stava 1.
ovog lana propisuje ministar nadlean za rad.
Sredstva ostvarena od naplaenih trokova za polaganje strunog ispita
iz stava 1. ovog lana prihod su budeta Republike Srbije.
lan 55.
Ministar nadlean za rad reenjem izdaje licencu:
1) pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje poslova bezbednosti i
zdravlja na radu iz lana 40. ovog zakona;
2) pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za
rad i ispitivanja uslova radne okoline;
3) odgovornom licu u pravnom licu iz take 2) ovog lana.
lan 56.
Licencu za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, iz
lana 40. ovog zakona, moe da dobije pravno lice, odnosno preduzetnik
koji ima zaposlenog sa visokom kolskom spremom odgovarajue struke,
poloenim strunim ispitom iz lana 54. ovog zakona i najmanje tri godine
radnog iskustva na tim poslovima.
Licencu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i
ispitivanja uslova radne okoline moe da dobije pravno lice koje ispunjava
propisane uslove u pogledu obezbeivanja odgovarajuih strunih
kadrova, tehnike opreme, metodologije vrenja odreenih pregleda i
ispitivanja i koje ima zaposleno odgovorno lice.
Licencu za obavljanje poslova odgovornog lica moe da dobije lice sa
visokom kolskom spremom odgovarajue struke, poloenim strunim
ispitom iz lana 54. ovog zakona i najmanje tri godine radnog iskustva na
tim poslovima.
Uslove i visinu trokova za izdavanje licence iz st. 1. do 3. ovog lana
Sredstva ostvarena od naplaenih trokova za izdavanje licence iz
st. 1. do 3. ovog lana prihod su budeta Republike Srbije.

150
lan 57.
Ministar nadlean za rad moe reenjem oduzeti licencu:
1) pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje poslova bezbednosti i
zdravlja na radu, iz lana 55. taka 1) ovog zakona, ako utvrdi da
poslove obavlja suprotno zakonu;
2) pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za
rad i ispitivanja uslova radne okoline, iz lana 55. taka 2) ovog
zakona, ako utvrdi da poslove obavlja suprotno zakonu;
3) odgovornom licu iz lana 55. taka 3) ovog zakona ako utvrdi da
nesavesno i nestruno obavlja poslove za koje mu je licenca izdata.
lan 58.
Protiv reenja iz l. 55. i 57. ovog zakona nije dozvoljena alba, ali
se moe pokrenuti upravni spor.

IX. UPRAVA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU
lan 59.
U sastavu ministarstva nadlenog za rad obrazuje se Uprava za
bezbednost i zdravlje na radu, koja obavlja poslove dravne uprave sa
ciljem unapreivanja i razvoja bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno
smanjenja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa
radom (u daljem tekstu: Uprava).
lan 60.
Uprava obavlja sledee poslove:
1) priprema propise u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i miljenja
za njihovu primenu;
2) priprema strune osnove za izradu nacionalnog programa razvoja
bezbednosti i zdravlja na radu i prati njegovo ostvarivanje;
3) prati i ocenjuje stanje bezbednosti i zdravlja na radu i priprema
stavove za jedinstveno ureivanje mera bezbednosti i zdravlja na radu
koje su predmet ovog zakona i drugih propisa;
4) istrauje i podstie razvoj u oblasti humanizacije rada;
5) prua strunu pomo u oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih;
6) priprema metodologije za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja
u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
7) prouava uzroke i pojave koji za posledicu imaju povrede na radu,

151
profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom;
8) organizuje polaganje strunih ispita iz lana 54. ovog zakona, o emu
vodi evidenciju;
9) vri nadzor nad zakonitou rada pravnih lica i preduzetnika kao i
odgovornih lica sa licencom i priprema predloge reenja za izdavanje i
oduzimanje licenci iz l. 55. i 57. ovog zakona, o emu
vodievidenciju;
10) prikuplja i analizira podatke o povredama na radu, profesionalnim
oboljenjima, bolestima u vezi sa radom i pojavama koje utiu na
zdravlje zaposlenih;
11) obavlja informaciono-dokumentacionu delatnost u oblasti bezbednosti i
zdravlja zaposlenih;
12) organizuje savetovanja, vri edukaciju zaposlenih, poslodavaca, lica
za bezbednost i zdravlje na radu, inspektora i dr., objavljuje
razliite materijale i informie javnost o stanju u oblasti
13) stara se o primeni meunarodnih akata u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu;
14) podstie obrazovanje i razvijanje kulture rada u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu;
15) obavlja druge poslove odreene zakonom.

X. NADZOR
lan 611.
Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, propisa donetih na
osnovu ovog zakona, tehnikih i drugih mera koje se odnose na
bezbednost i zdravlje na radu, kao i nad primenom mera o bezbednosti i
zdravlja na radu propisanim optim aktom poslodavca, kolektivnim
ugovorom ili ugovorom o radu, vri ministarstvo nadleno za rad preko
inspektora rada.
lan 62.
Poslove inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
mogu da obavljaju inspektori rada koji imaju visoku strunu spremu,
najmanje tri godine radnog iskustva u struci i poloen struni ispit za rad u
organima dravne uprave.

152
Izuzetno, poslove inspekcijskog nadzora u oblasti trgovine,
ugostiteljstva i turizma, zanatskih i linih usluga, finansijsko-tehnikih i
poslovnih usluga, obrazovanja, nauke i informacija, zdravstvene i socijalne
zatite, u stambeno-komunalnim delatnostima, kao i poslove utvrivanja
ispunjenosti propisanih uslova iz bezbednosti i zdravlja na radu, mogu da
obavljaju inspektori rada koji imaju viu strunu spremu odgovarajueg
smera, poloen struni ispit za rad u organima dravne uprave i najmanje tri
godine radnog iskustva u struci.
lan 63.
U postupku inspekcijskog nadzora inspektor rada ima pravo i dunost
da preduzima radnje kojima se kontroliu bezbednost i zdravlje na radu, a
naroito higijena i uslovi rada, proizvodnja, stavljanje u promet, korienje
i odravanje sredstava za rad, sredstava i opreme za linu zatitu na
radu, opasne materije i dr., kao i da:
1) pregleda opte i pojedinane akte, evidencije i drugu dokumentaciju;
2) saslua i uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica;
3) pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, ureaje, sredstva i
opremu za linu zatitu, predmete i robu i sl.;
4) uzima uzorke radi analize, ekspertiza i sl.;
5) nareuje merenja koja obavlja druga struna organizacija kad
poslodavac samostalno ili preko odreene strune organizacije vri
merenja u odgovarajuim oblastima, a rezultati izvrenog merenja
pruaju osnov za to;
6) poslodavcima, zaposlenim, njihovim predstavnicima i sindikatu daje
obavetenja i savete u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i
o merama ijom primenom se obezbeuje izvravanje ovog zakona na
najefikasniji nain;
7) u skladu sa podnetim zahtevom, poslodavca i zaposlenog ili
predstavnika zaposlenih obavesti o izvrenom inspekcijskom
nadzoru i utvrenom stanju;
8) preduzima druge radnje za koje je ovlaen drugim propisom.
lan 64.
Poslodavac je duan da, radi vrenja nadzora, omogui inspektoru
rada:
1) ulazak u objekte i prostorije, u svako doba kada ima zaposlenih na

153
radu;
2) odredi najmanje jednog zaposlenog koji e inspektoru pruati potrebne
informacije i obavetenja, davati podatke, akte i dokumentaciju;
3) uvid u dokaze o stabilnosti objekta;
4) uvid u primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu na sredstvima
za rad i u radnoj okolini;
5) uvid u sredstva i opremu za linu zatitu na radu;
6) uvid u podatke i evidencije o proizvodnji, korienju i skladitenju
opasnih materija.
lan 65.
Inspektor rada duan je da izvri nadzor odmah, nakon prijave
poslodavca o svakoj smrtnoj, tekoj ili kolektivnoj povredi na radu, kao i
opasnoj pojavi koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje na radu,
odnosno odmah po prijemu zahteva, odnosno obavetenja iz lana 33. st.
3. i 4. ovog zakona.

lan 66.
Inspektor rada duan je da poslodavcu, odnosno zaposlenom naloi
preduzimanje mera i radnji za otklanjanje uzroka koji su izazvali povrede,
doveli do nastanka opasnosti po bezbednost i zdravlje na radu, odnosno
koje mogu spreiti nastanak povrede i umanjiti ili otkloniti opasnosti po
bezbednost ili zdravlje na radu.
Inspektor rada je duan da, za vreme trajanja okolnosti koje dovode
do ugroavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, zabrani rad na radnom
mestu kod poslodavca, a naroito kad utvrdi:
1) da su neposredno ugroeni bezbednost i zdravlje zaposlenog;
2) da se koristi sredstvo za rad na kome nisu primenjene mere za
bezbednost i zdravlje na radu;
3) da se ne koriste propisana sredstva i oprema za linu zatitu na
radu;
4) da zaposleni radi na radnom mestu sa poveanim rizikom, a ne
ispunjava propisane uslove za rad na tom radnom mestu, kao i ako
se nije podvrgao lekarskom pregledu u propisanom roku;
5) da zaposleni nije osposobljen za bezbedan rad na radnom mestu
na kom radi;
6) da poslodavac nije sproveo mere ili izvrio radnje koje mu je, radi

154
otklanjanja uzroka koji dovode do ugroavanja bezbednosti i zdravlja
zaposlenog, naloio inspektor rada.
Ako primena mera, odnosno potreba za usaglaavanjem sa
propisanim merama zatite bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja
nedostatak za ije su otklanjanje potrebna vea investiciona ulaganja, a
ivot i zdravlje zaposlenih nisu tee ugroeni, inspektor rada moe
naloiti poslodavcu da saini poseban program o postupnom otklanjanju
nedostataka sa utvrenim rokovima za njihovo otklanjanje.
Inspektor rada moe da naloi da se sprovede i opte priznata
mera kojom se moe otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti rizik po zdravlja
zaposlenog, u meri u kojoj je to mogue.

lan 67.
Preduzimanje mera i radnji ijom primenom i izvravanjem se, u skladu
sa odredbama ovog zakona, obezbeuje zatita bezbednosti i zdravlja na
radu zaposlenih - inspektor rada nalae reenjem.
Protiv reenja inspektora rada moe se izjaviti alba ministru
nadlenom za rad, u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja.
alba ne odlae izvrenje reenja kojim je nareena zabrana rada.
Reenje ministra nadlenog za rad, doneto povodom albe, konano je
u upravnom postupku i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.
lan 68.
Poslodavac je duan da, u roku koji odredi inspektor rada, preduzme
naloene mere i otkloni utvrene nedostatke ili nepravilnosti.
Poslodavac je duan da u roku od osam dana od isteka roka za
otklanjanje utvrenog nedostatka ili nepravilnosti, obavesti u pismenoj
formi, nadlenu inspekciju o izvrenju naloene obaveze.

XI. KAZNENE ODREDBE
lan 69.
Novanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara, kaznie se za
prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:
1) ako zaposlenom ne obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini
na/i u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu
(lan 9. stav 1);

155
2) ako prilikom organizovanja rada i radnog procesa neobezbedi
preventivne mere radi zatite ivota i zdravlja zaposlenih, kao i
ako za njihovu primenu ne obezbedi potrebna finansijska
sredstva (lan 11.stav 1);
3) ako u pismenoj formi ne donese akt o proceni rizika za sva
radna mesta u radnoj okolini i ne utvrdi nain i mere za
otklanjanje rizika, kao i kada ne i zmeni akt o proceni
ri zi ka u sl uaj u poj ave svake nove opasnosti i promene
nivoa rizika u procesu rada (lan 13. st. 1. i 2);
4) ako optim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom ili ugovorom
o radu ne utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu (lan 14);
5) ako pismenim aktom ne odredi lice za bezbednost i zdravlje na
radu (lan 15. stav 1. taka 1);
6) ako zaposlenom odredi da obavlja poslove na kojima nisu
sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu (lan 15. stav
1. taka 2);
7) ako zaposlene i njihovog predstavnika ne obavetava o
uvoenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i
opasnostima od povreda i oteenja zdravlja koji nastaju
njihovim uvoenjem, odnosno ako u takvim sluajevima ne
donese odgovarajua uputstva za bezbedan rad (lan 15. stav
1.
taka 3);
8) ako ne izvri osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i
zdrav rad (lan 15. stav 1. taka 4, l. 27, 28. i 29);
9) ako zaposlenom ne obezbedi korienje sredstava i opreme za
linu zatitu na radu (lan 15. stav 1. taka 5);
10) ako ne obezbedi odravanje u ispravnom stanju sredstava za
rad i sredstava i opreme za linu zatitu na radu (lan 15. stav
1. taka 6);
11) ako ne angauje pravno lice sa licencom radi sprovoenja
preventivnih i periodinih pregleda i ispitivanja opreme za
rad, kao i preventivnih i periodinih ispitivanja uslova radne
okoline (lan 15. stav 1. taka 7);
12) ako na osnovu akta o proceni rizika i ocene slube medicine

156
rada ne obezbedi u skladu sa ovim zakonom propisane
lekarske preglede zaposlenih (lan 15. stav 1. taka 8);
13) ako ne obezbedi pruanje prve pomoi, kao i ako ne osposobi
odgovarajui broj zaposlenih za pruanje prve pomoi,
spasavanje i evakuaciju u sluaju opasnosti (lan 15. stav 1.
taka 9);
14) ako ne zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu
opasnost za ivot ili zdravlje zaposlenih (lan 15. stav 1. taka
10);
15) ako na osnovu ocene slube medicine rada aktom o proceni
rizika ne odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju
ispunjavati zaposleni za obavljanje odreenih poslova na
radnom mestu u radnoj okolini ili za upotrebu pojedine opreme
za rad (lan 16. stav 1);
16) ako slubi medicine rada, koju angauje, ne obezbedi uslove
za samostalno obavljanje poslova zatite zdravlja zaposlenih
(lan 16. stav 2);
17) ako zaposlenom ne izda na upotrebu sredstvo i/ili opremu za
linu zatitu na radu u skladu sa aktom o proceni rizika (lan
17);
18) ako najmanje osam dana pre poetka rada ne izvesti nadlenu
inspekciju rada o poetku svoga rada, radu odvojene
jedinice ili svakoj promeni tehnolokog postupka, ukoliko se
tim promenama menjaju uslovi rada (lan 18. stav 1);
19) ako za radove na izgradnji ili rekonstrukciji graevinskog
objekta, odnosno promeni tehnolokog procesa, koje izvodi
due od sedam dana, ne izradi propisan elaborat o
ureenju gradi l ita i ako isti ne dostavi nadlenoj inspekciji
rada uz izvetaj o poetku rada (lan 18. stav 2);
20) ako sa drugim poslodavcem, sa kojim deli radni prostor u
obavljanju poslova, ne zakljui sporazum o primeni
propisanih mera za bezbednost i zdravlje na radu
zaposlenih i ne odredi lice za koordinaciju sprovoenja
zajednikih mera kojim se obezbeuje bezbednost i zdravlje
svih zaposlenih (lan 19);

157
21) ako ne obezbedi propisane mere za bezbednost i zdravlje na
radu, u skladu sa ovim zakonom, za zaposlene koje
angauje od drugog poslodavca (lan 21);
22) ako pri promeni tehnolokog procesa rada, pre poetka rada, ne
prilagodi sredstva za rad novom tehnolokom procesu (lan 22);
23) ako zaposlenom da na upotrebu sredstvo za rad, odnosno
sredstvo i opremu za l i nu zati tu na radu na koj i ma
ni su pri menj ene propi sane mere za bezbednost i
zdravl j e na radu i l i ako ne obezbedi kontrolu njihove
namenske upotrebe (lan 23 );
24) ako zaposlenom da na upotrebu opremu za rad, sredstava i
opremu za linu zatitu na radu ili opasne materije za koje ne
raspolae sa propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za
njihovu upotrebu, ili ako nije obezbedio sve mere za bezbednost
i zdravlje koje su odreene tom dokumentacijom (lan 24. st. 1.
i 2);
25) ako ne saini poseban program o postupnom otklanjanju
nedostataka koji su utvreni aktom o proceni rizika, odnosno
ako ne utvrdi rokove za realizaciju programa (lan 26);
26) ako ne organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na
radu,odnosno ako za obavljanje tih poslova odredi lice koje
nema, u skladu sa ovim zakonom, poloen struni ispit (lan 37.
st. 1. i 2);
27) ako za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu
angauje pravno lice ili preduzetnika koji nemaju odgovarajuu
licencu (lan 37. stav 4);
28) ako zaposlenom na radnom mestu sa poveanim rizikom ne
obezbedi prethodni, odnosno periodini lekarski pregled (lan
43. stav 1);
29) ako zaposlenog koji obavlja poslove na radnom mestu sa
poveanim rizikom, za koga se u postupku periodinog
lekarskog pregleda utvrdi da ne ispunjava propisane
zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa
poveanim rizikom, ne premesti na drugo radno mesto koje
odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima (lan 43. stav
3);

158
30) ako odmah, a najkasnije u roku od 24 asa od nastanka,
usmeno i u pismenoj formi ne prijavi nadlenoj inspekciji rada i
nadlenom organu za unutranje poslove svaku smrtnu,
kolektivnu ili teku povredu na radu, povredu na radu zbog
koj e zaposl eni ni j e sposoban za rad vi e od tri uzastopna
radna dana, ili opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi
bezbednost i zdravlje zaposlenih (lan 50. stav 1);
31) ako najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana
saznanja, nadlenoj inspekciji rada ne prijavi profesionalno
obolenje, odnosno obolenje zaposlenog u vezi sa radom (lan
50. stav 2);
32) ako inspektoru rada ne omogui vrenje nadzora, odnosno
ulazak u objekte i prostorije u svako doba kada ima
zaposlenih na radu, ili ako ne odredi najmanje jednog
zaposlenog koji e inspektoru rada pruati potrebne
informacije i obavetavanja, ili ako inspektoru rada ne
omogui uvid u dokaze o stabilnosti objekta, akte i
dokumentaciju, primenjene mere bezbednosti i zdravl j a na
radu na sredstvi ma za rad, opremu za l i nu zatitu na
radu ili u podatke i evidencije o korienju i skladitenju
opasnih materija (lan 64);
33) ako u odreenom roku ne otkloni utvrene nedostatke i
nepravilnosti ije otklanjanje je reenjem naredio inspektor
rada (lan 68.stav 1).
Novanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara kaznie se
za prekraj iz stava 1. ovog lana poslodavac koji je privatni
preduzetnik.
Novanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kaznie se za
prekraj iz stava 1. ovog lana direktor, odnosno drugo odgovorno
lice kod poslodavca.
lan 70.
Novanom kaznom od 600.000 do 800.000 dinara kaznie se
za prekraj poslodavac sa svojstvom pravanog lica:
1) ako ne preduzme mere da sprei pristup u krug objekta ili u
podruje gradilita neovlaenim licima i sredstvima

159
saobraaja (lan20);
2) ako zaposlenog, na nain utvren ovim zakonom, ne upozna
o obavljanju procesa rada na bezbedan nain, kada
tehnoloki proces rada zahteva dodatno osposobljavanje za
bezbedan i zdrav rad (lan 30. st. 1. i 2);
3) ako zaposlenoj eni za vreme trudnoe, zaposlenom mlaem
od 18 godina ivota i zaposlenom sa smanjenom radnom
sposobnou ne obezbedi pismeno obavetenje o rezultatima
procene rizika na radnom mestu na koje su odreeni, kao i
merama kojima se rizici otklanjaju (lan 30. stav 3);
4) ako svako lice, koje se po bilo kom osnovu nalazi u radnoj
okolini, ne upozori na opasna mesta i tetnosti po zdravlje koje
se javljaju u tehnolokom procesu, odnosno na mere
bezbednosti koje mora da primeni, kao i ako ga ne usmeri na
bezbedne zone kretanja (lan 31. stav 1);
5) ako vidno ne obelei i istakne oznake za bezbednost i/ili
zdravlje zaposlenih ( lan 31. stav 2);
6) ako dozvoli pristup radnom mestu u radnoj okolini na kome preti
neposredna opasnost od povreivanja ili zdravstvenih oteenja,
licima koja nisu osposobljena za bezbedan i zdrav rad, koja nisu
dobila posebna uputstva za rad na takvim mestima ili koja
nisu snabdevena odgovarajuim sredstvima i opremom za linu
zatitu na radu (lan 31. stav 3);
7) ako ne obavesti nadleanu inspekciju rada kad zaposleni odbije da
radi u sluajevima utvrenim lanom 33. stav 1. ovog zakona (lan
33. stav 4);
8) ako licu koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu ne
omogui nezavisno i samostalno obavljanje poslova u skladu sa
ovim zakonom i pristup svim potrebnim podacima iz oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu (lan 38. stav 1);
9) ako prethodno ne upozna pravno lice, odnosno preduzetnika koga
angauje za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu
sa tehnolokim procesom, rizicima u procesu rada i merama za
otklanjanje rizika(lan 39);
10) ako zaposlenima ne omogui da biraju svog predstavnika za
bezbednost i zdravlje na radu ili ne imenuje svog predstavnika (lan

160
44);
11) ako predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru ne omogui uvid u
sva akta vezana za bezbednost i zdravlje zaposlenih i da uestvuju
u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovoenje bezbednosti i
zdravlja na radu (lan 45. stav 1);
12) ako ne upozna predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor sa
nalazima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada, ili
sa izvetajima o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i
oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i
zdravlje na radu, ili sa merama preduzetim za spreavanje
neposredne opasnosti po ivot i zdravlje (lan 47);
13) ako ne vodi i ne uva propisane evidencije (lan 49);
14) ako na zahtev inspektora rada ili predstavnika zaposlenih ne dostavi
izvetaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o
sprovedenim merama u ovoj oblasti (lan 51. stav 3).
prekraj iz stava 1. ovog lana poslodavac koji je privatni preduzetnik.
Novanom kaznom od 30.000 do 40.000 kaznie se za prekraj iz
stava 1. ovog lana direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod
poslodavca.
lan 71.
prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako u roku od osam dana
po isteku utvrenog roka za otklanjanje nedostataka ili nepravilnosti u
pismenoj formi, ne obavesti nadlenu inspekciju rada o izvrenju naloene
obaveze ( lan 68. stav 2).
prekraj iz stava 1. ovog lana poslodavac koji je privatni preduzetnik.
prekraj iz stava 1. ovog lana direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod
poslodavca.
lan 72.
prekraj zdravstvena ustanova koja ima organizovanu slubu medicine

161
rada ako ne dostavi propisani izvetaj o lekarskom pregledu zaposlenog
(lan 41. stav 2. taka 5).
prekraj iz stava 1. ovog lana odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi.
lan 73.
prekraj pravno lice:
1) ako ne izda struni nalaz o izvrenom pregledu i ispitivanju opreme
za rad ili ispitivanju uslova radne okoline (lan 15. stav 3);
2) ako obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu iz lana 40. ovog
zakona, a nema odgovarajuu licencu (lan 55. taka 1);
3) ako obavlja poslove pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja
uslova radne okoline, a nema odgovarajuu licencu (lan 55.
taka 2).
prekraj iz stava 1. taka 2. ovog lana privatni preduzetnik.
prekraj iz stava 1. ovog lana odgovorno lice u pravnom licu, kao i lice u
pravnom licu koje, bez odgovarajue licence (lan 55. taka 3), obavlja
poslove odgovornog lica za koje je propisano posedovanje licence.
lan 74.
prekraj lice za bezbednost i zdravlje na radu ako ne obavlja poslove
odreene ovim zakonom (lan 40).
lan 75.
prekraj zaposleni:
1) ako ne primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, ako
nenamenski koristi sredstva za rad i opasne materije ili ako ne koristi
propisana sredstva i opremu za linu zatitu na radu ili ako sa njima
paljivo ne rukuje (lan 35);
2) ako, u skladu sa svojim saznanjima, odmah ne obavesti
poslodavca o nepravilnostima, nedostacima, tetnostima, opasnostima ili
drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu
bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih (lan 36.
stav 1).

162
XII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 76.
Pravna lica ovlaena na osnovu propisa koji su vaili do stupanja na
snagu ovog zakona, da vre prethodne i periodine lekarske preglede,
periodine preglede i ispitivanje orua za rad i radne sredine, kao i
osposobljavanje zaposlenih iz zatite na radu, uskladie svoje
poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
lan 77.
Do donoenja propisa iz l. 15. stav 2, 18. st. 4, 6. i 7, 43. stav 2, 49. stav
2. i 51. stav 2. ovog zakona primenjivae se:
1) Pravilnik o uslovima za vrenje pregleda tehnike dokumentacije,
pregleda i ispitivanja orua za rad, opasnih materija, instalacija i
radne sredine, sredstava i opreme line zatite i osposobljavanje
radnika za bezbedan rad ("Slubeni glasnik RS", broj 13/00);
2) Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja radne sredine, opasnih
materija, orua za rad, instalacija i sredstava i opreme line
zatite ("Slubeni glasnik RS", broj 7/99);
3) Pravilnik o sadraju elaborata o ureenju gradilita ("Slubeni glasnik
RS", broj 31/92);
4) Pravilnik o voenju evidencija iz zatite na radu ("Slubeni glasnik
RS", broj 2/92);
5) Pravilnik o postupku i uslovima za vrenje prethodnih i periodinih
lekarskih pregleda radnika ("Slubeni glasnik RS", broj 23/92);
6) Pravilnik o sadrini i nainu izdavanja liste o povredi na radu ("Slubeni
glasnik RS", broj 2/92);
7) Pravilnik o postupku utvrivanja ispunjenosti propisanih uslova iz
zatite na radu ("Slubeni glasnik RS", broj 7/99);
8) Pravilnik o visini trokova postupka utvrivanja ispunjenosti
propisanih uslova iz zatite na radu ("Slubeni glasnik RS",
br.40/01 i 53/01).
lan 78.
Do donoenja propisa o preventivnim merama za bezbednost i zdravlje
na radu, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjivae se mere
zatite na radu (pravila) sadrana u sledeim propisima:

163
1) Pravilnik o posebnim merama zatite na radu na preradi
nemetalnih minerala ("Slubeni glasnik SRS", broj 2/83);
2) Pravilnik o posebnim merama zatite na radu u eleznikom
saobraaju ("Slubeni glasnik SRS", broj 19/85);
3) Pravilnik o posebnim merama zatite na radu pri proizvodnji i
preradi obojenih metala ("Slubeni glasnik SRS", broj 19/85);
4) Pravilnik o posebnim merama zatite na radu u crnoj
metalurgiji ("Slubeni glasnik SRS", broj 25/87);
5) Pravilnik o optim merama zatite na radu za graevinske
objekte namenjene za radne i pomone prostorije ("Slubeni
glasnik SRS", broj 29/87);
6) Pravilnik o posebnim merama zatite na radu u umarstvu
("Slubeni glasnik SRS", broj 33/88);
7) Pravilnik o posebnim merama zatite na radu pri mehanikoj
preradi i obradi drveta i slinih materijala ("Slubeni glasnik
SRS", broj 51/88)
8) Pravilnik o optim merama zatite na radu od opasnog
dejstva elektrine struje u objektima namenjenim za rad,
radnim prostorijama i na radilitima ("Slubeni glasnik SRS",
broj 21/89);
9) Pravilnik o zatiti na radu pri izvoenju graevinskih
radova ("Slubeni glasnik SRS", broj 53/97).

lan 79.
Do donoenja propisa o optim i posebnim merama bezbednosti
i zdravlja na radu, ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim zakonom,
primenjivae se mere zatite na radu (pravila), sadrana u sledeim
propisima:
1) Opti pravilnik o higijenskim i tehnikim zatitnim merama pri
radu ("Slubeni list FNRJ", br. 16/47, 18/47 i 36/50), osim l.
26.
- 32, l. 50. - 75, l. 78. - 86, l. 88. - 99, l. 104. - 151. i l.
184. - 186;
2) Pravilnik o higijenskim i tehnikim zatitnim merama pri radu u
kudeljarama ("Slubeni list FNRJ", broj 56/47);

164
grafikim preduzeima ("Slubeni list FNRJ", broj 56/47);
kamenolomima i ciglanama, kao i kod vaenja gline, peska i
ljunka ("Slubeni list FNRJ", broj 69/48), osim l. 58. - 61;
5) Pravilnik o tehnikim i zdravstveno - tehnikim zatitnim
merama na radovima pri hemijsko-tehnolokim procesima
("Slubeni list FNRJ", broj 55/50) - Prilog broj 9;
6) Pravilnik o higijenskim i tehnikim zatitnim merama pri
ronilakim radovima ("Slubeni list FNRJ", broj 36/58);
7) Pravilnik o higijensko-tehnikim zatitnim merama pri luko-
transportnom radu ("Slubeni list FNRJ", broj 14/64);
8) Pravilnik o zatiti na radu pri termikom obraivanju legura
lakih metala u kupatilima sa nitratnim solima ("Slubeni .list
SFRJ", broj 48/65);
9) Pravilnik o zatiti na radu pri odravanju motornih vozila i
prevozu motornim vozilima ("Slubeni list SFRJ", broj 55/65);
10) Uputstvo o nainu vrenja nadzora nad pridravanjem propisa
o zatiti na radu u organima unutranjih poslova i
ustanovama
organa unutranjih poslova ("Slubeni list SFRJ", broj 55/65);
11) Pravilnik o zatiti na radu pri utovaru tereta u teretna
motorna vozila i istovaru tereta iz takvih vozila ("Slubeni list
SFRJ", broj 17/66);
12) Uputstvo o nainu vrenja nadzora nad pridravanjem propisa
o zatiti na radu u preduzeima koja proizvode za odreene
vojne potrebe ("Slubeni list SFRJ", broj 23/66);
13) Pravi lnik o zati ti na radu i o tehniki m merama za
razvijae acetilena i acetilenske stanice ("Slubeni list SFRJ",
br. 6/67, 29/67, 27/69, 52/90 i 6/92);
14) Pravilnik o tehnikim normativima pri rukovanju eksplozivnim
sredstvima i miniranju u rudarstvu ("Slubeni list SFRJ", br.
26/88 i 63/88);
15) Naredba o zabrani upotrebe motornih benzina za
odmaivanje, pranje ili ienje metalnih delova
predmeta od drugog materijala ("Slubeni list SFRJ", broj

165
23/67);
16) Pravilnik o zatiti na radu u poljoprivredi ("Slubeni list
SFRJ",broj 34/68);
17) Pravilnik o obezbeivanju smetaja i ishrane radnika,
odnosno njihovog prevoza od mesta stanovanja do mesta
rada i natrag ("Slubeni list SFRJ", broj 41/68);
18) Pravilnik o sredstvima line zatite na radu i linoj zatitnoj
opremi ("Slubeni list SFRJ", broj 35/69);
19) Pravilnik o zatiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i
manipulisanju eksplozivima i barutima ("Slubeni list SFRJ",
broj 55/69);
20) Pravilnik o posebnim merama i normativima zatite na radu
pri preradi i obradi koe, krzna i otpadaka koe ("Slubeni
list SFRJ", broj 47/70);
21) Pravilnik o opremi i postupku za pruanje prve pomoi i
organizovanju slube spasavanja u sluaju nezgode na radu
("Slubeni list SFRJ", broj 21/71);
22) Pravi lnik o merama i normati vima zati te na radu na
oruima za rad ("Slubeni list SFRJ", broj 18/91);
23) Pravilnik o merama i normativima zatite na radu od buke u
radnim prostorijama ("Slubeni list SFRJ", broj 21/92).
lan 80.
Akt o proceni rizika iz lana 13. st.1. i 2. ovog zakona
poslodavci su duni da donesu u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu akta iz lana 13. stav 4. ovog zakona.
lan 81.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o
zatiti na radu ("Slubeni glasnik RS", br. 42/91, 53/93, 67/93, 48/94 i
42/98).
lan 82.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u
"Slubenom glasniku Republike Srbije".
Na osnovu lana 13. stav 4. Zakona o bezbednosti i zdravlju na
radu (Slubeni glasnik RS, broj 101/05),
ministar rada, zapoljavanja i socijalne politike donosi

166
PRAVILNIK
O NAINU I POSTUPKU PROCENE RIZIKA NA RADNOM
MESTU
I U RADNOJ OKOLINI

Sadrina pravilnika
lan 1.
Ovim pravilnikom utvruju se nain i postupak procene rizika od
nastanka povreda na radu ili oteenja zdravlja, odnosno oboljenja
zaposlenog na radnom mestu i u radnoj okolini, kao i nain i mere za
njihovo otklanjanje, koje poslodavac ureuje aktom o proceni rizika.
Osnov i svrha procene rizika
lan 2.
Procena rizika i mere koje poslodavac utvrdi obezbeuju se
primenom propisa o bezbednosti i zdravlju na radu i drugih propisa, a
primenjuju se radi otklanjanja opasnosti i tetnosti na radnom mestu i
u radnoj okolini, odnosno radi otklanjanja ili smanjenja rizika, u obimu
kojim se spreava povreda na radu, oteenje zdravlja ili oboljenje
zaposlenog.
Obuhvat procene rizika
lan 3.
Procena rizika zasniva se na sistematskom evidentiranju i
procenjivanju svih faktora u procesu rada - moguih vrsta opasnosti i
tetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini koje mogu da prouzrokuju
povredu na radu, oteenje zdravlja ili oboljenje zaposlenog.
Procenom rizika sagledavaju se organizacija rada, radni procesi,
sredstva za rad, sirovine i materijali koji se koriste u tehnolokim i
radnim procesima, sredstva i oprema za linu zatitu na radu, kao i
drugi elementi koji mogu da izazovu rizik od povreda na radu,
oteenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog.
Procena rizika obuhvata:
1) opte podatake o poslodavcu;
2) opis tehnolokog i radnog procesa, opis sredstava za rad, i
njihovo grupisanje i opis sredstava i opreme za linu zatitu na
radu;

167
3) snimanje organizacije rada;
4) prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i tetnosti na radnom
mestu i u radnoj okolini;
5) procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i tetnosti;
6) utvrivanje naina i mera za otklanjanje, smanjenje ili
spreavanje
rizika;
7) zakljuak;
8) izmene i dopune akta o proceni rizika.

Opti podaci o poslodavcu
lan 4.
Opti podaci o poslodavcu sadre:
1) poslovno ime (naziv), sedite, odnosno adresu poslodavca;
2) delatnost poslodavca;
3) podatke o licima koja vre procenu rizika i licima koja
uestvuju u procenjivanju rizika (ime, prezime, struna sprema i
dr.).

Opis tehnolokog i radnog procesa, opis sredstva za rad
(i njihovo grupisanje) i sredstava i opreme za linu zatitu na
radu
lan 5.
Opis tehnolokog i radnog procesa, opis sredstava za rad koja se
koriste u tim procesima (i njihovo grupisanje) i opis sredstava i opreme
za linu zatitu na radu vri se na nain pogodan za prikupljanje i
procenjivanje potrebnih informacija o tim procesima i sredstvima
prema postojeem stanju.
Opisom se obuhvataju:
1) objekti koji se koriste kao radni i pomoni prostor, ukljuujui i
objekte na otvorenom prostoru, sa svim pripadajuim instalacijama;
2) oprema za rad (maine, ureaji, postrojenja, instalacije, alat i
sl.) koja se koristi u procesu rada i vri se njihovo grupisanje;
3) konstrukcije i objekti za kolektivnu bezbednost i zdravlje na
radu (zatita na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i

168
drugih zraenja, zatita od udara elektrine struje, opta ventilacija
i klimatizacija i sl.), opis njihove namene i naina korienja;
4) pomone konstrukcije i objekti, kao i konstrukcije i objekti koji
se privremeno oriste za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna
platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za spreavanje odrona
zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.);
5) druga sredstva za rad koja se koriste u procesu rada ili su na
bilo koji nain povezana sa procesom rada, njihova namena i nain
korienja;
6) sredstva i oprema za linu zatitu na radu;
7) sirovine i materijali koji se koriste;
8) drugi potrebni elementi.
Snimanje organizacije rada
lan 6.
Snimanje organizacije rada obuhvata uvid u akt poslodavca kojim
se ureuje njegovo unutranje ureenje, odnosno organizacija i
sistematizacija radnih mesta za obavljanje poslova iz delatnosti
poslodavca i drugu dokumentaciju poslodavca koja se odnosi na
organizaciju rada, kao i neposrednu proveru propisane, odnosno
utvrene organizacije rada i faktikog stanja organizacije rada kod
poslodavca.
Snimak organizacije rada poslodavca sadri poslove, nazive i
lokaciju radnih mesta gde se obavljaju poslovi, uslove za zasnivanje
radnog odnosa i broj zaposlenih na tim radnim mestima, od toga broj
ena, mukaraca, mlaih od 18 godina, invalida, radno vreme i vreme
provedeno na odreenim poslovima, odstupanja propisane, odnosno
utvrene organizacije rada od faktikog stanja organizacije rada kod
poslodavca i dr.
Prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i tetnosti na
radnom mestu i u radnoj okolini
lan 7.
Prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i tetnosti na radnom mestu
i u radnoj okolini vri se na osnovu podataka koji se prikupljaju iz
dokumentacije kojom raspolae poslodavac, posmatranjem i
praenjem procesa rada na radnom mestu, pribavljanjem potrebnih

169
informacija od zaposlenih i informacija iz drugih izvora i
razvrstavanjem u vrste prikupljenih podataka, odnosno moguih
opasnosti i tetnosti na koje ti podaci ukazuju.
Pri utvrivanju podataka o opasnostima i tetnostima na radnom
mestu i u radnoj okolini polazi se od postojeeg stanja bezbednosti i
zdravlja na radu (vaei struni nalazi o izvrenim pregledima i
ispitivanjima sredstava za rad, kao i o izvrenim ispitivanjima uslova
radne okoline, izvetaji o prethodnim i periodinim lekarskim
pregledima zaposlenih, podaci o povredama na radu, profesionalnim
bolestima i oboljenjima u vezi sa radom, sredstvima i opremom za
linu zatitu na radu, analiza preduzetih mera radi spreavanja
povreda na radu, profesionalnih bolesti i oboljenja u vezi sa radom,
inspekcijski nalazi o izvrenom nadzoru, uputstva za bezbedan rad,
propisana dokumentacija za upotrebu i odravanje, odnosno
pakovanje, transport, korienje, skladitenje, unitavanje i dr.).
Opasnosti i tetnosti grupiu se u zavisnosti od njihove vrste i
prirode.
lan 8.
Opasnosti se grupiu u:
1. mehanike opasnosti, koje se pojavljuju korienjem opreme za
rad, kao to su:
1) nedovoljna bezbednost zbog rotirajuih ili pokretnih delova,
2) slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu
zaposlenom,
3) unutranji transport i kretanje radnih maina ili vozila, kao i
pomeranja odreene opreme za rad,
4) korienje opasnih sredstava za rad, koja mogu proizvesti
eksplozije ili poar,
5) nemogunost ili ogranienost pravovremenog uklanjanja sa mesta
rada, izloenost zatvaranju, mehanikom udaru, poklapanju, i sl.,
6) drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehaniki izvori
opasnosti;
2, opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog
mesta, kao to su:

170
1) opasne povrine (podovi i sve vrste gazita, povrine sa
kojima zaposleni dolazi u dodir, a koje imaju otre ivice - rubove,
iljke, grube povrine, izboene delove, i sl.),
2) rad na visini ili u dubini, u smislu propisa o bezbednosti i
zdravlju na radu,
3) rad u skuenom, ogranienom ili opasnom prostoru (izmeu
dva ili vie fiksiranih delova, izmeu pokretnih delova ili vozila, rad u
zatvorenom prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan, i sl.),
4) mogunost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave povrine),
5) fizika nestabilnost radnog mesta,
6) mogue posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe
sredstava ili opreme za linu zatitu na radu,
7) uticaji usled obavljanja procesa rada korienjem
neodgovarajuih ili neprilagoenih metoda rada,
8) druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa
karakteristikama radnog mesta i nainom rada (korienje sredstava i
opreme za linu zatitu na radu koja optereuju zaposlenog, i sl.)
9) opasnosti koje se pojavljuju korienjem elektrine energije,
kao to su:
a) opasnost od direktnog dodira sa delovima elektrine
instalacije i opreme pod naponom,
b) opasnost od indirektnog dodira,
c) opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju elekrtrina
oprema i instalacije (pregrevanje, poar, ekspolozija, elektrini luk ili
varnienje, i dr.),
d) opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog
pranjenja,
e) opasnost od tetnog uticaja elektrostatikog naelektrisanja,
f) druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korienjem
elektrine energije.
lan 9.
tetnosti se grupiu u:
1) tetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada, kao to
su:

171
1) hemijske tetnosti, praina i dimovi (udisanje, guenje,
unoenje u organizam, prodor u telo kroz kou, opekotine, trovanje, i
sl.),
2) fizike tetnosti (buka i vibracije),
3) bioloke tetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i
alergentima),
4) tetni uticaji mikroklime (visoka ili niska temperatura, vlanost
i brzina strujanja vazduha),
5) neodgovarajua - nedovoljna osvetljenost,
6) tetni uticaji zraenja (toplotnog, jonizujueg ili nejonizujueg,
laserskog, ultrazvunog),
7) tetni klimatski uticaji (rad na otvorenom),
8) tetnosti koje nastaju korienjem opasnih materija u
proizvodnji, transportu, pakovanju, skladitenju ili unitavanju,
9) druge tetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a koje
mogu da budu uzrok povrede na radu zaposlenog, profesionalnog
oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom;
2) tetnosti koje proistiu iz psihikih i psihofiziolokih napora koji
se uzrono vezuju za radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja,
kao to su:
(1) napori ili telesna naprezanja (runo prenoenje tereta, guranje
ili vuenje tereta, razne dugotrajne poveane telesne aktivnosti i sl.),
(2) nefizioloki poloaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, uanje,
kleanje i sl.),
(3) napori pri obavljanju odreenih poslova koji prouzrokuju
psiholoka optereenja (stres, monotonija i sl.),
(4) odgovornost u primanju i prenoenju informacija, korienje
odgovarajueg znanja i sposobnosti, odgovornost u pravilima
ponaanja, odgovornost za brze izmene radnih procedura, intenzitet u
radu, prostorna uslovljenost radnog mesta, konfliktne situacije, rad sa
strankama i novcem, nedovoljna motivacija za rad, odgovornost u
rukovoenju, i sl.;
(5) tetnosti vezane za organizaciju rada, kao to su: rad dui od
punog radnog vremena (prekovremeni rad), rad u smenama, skraeno
radno
(6) vreme, rad nou, pripravnost za sluaj intervencija, i sl.;

172
(7) ostale tetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima, kao to
su:
(1)tetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja
rade na alterima, lica na obezbeenju, i sl.), (2)rad sa ivotinjama,
(3)rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom, (4)rad u blizini vode
ili ispod povrine vode.
Procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i tetnosti
lan 10.
Procena rizika zasniva se na analizi verovatnoe nastanka i teine
mogue povrede na radu, oteenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u
vezi sa radom prouzrokovanih na radnom mestu i u radnoj okolini.
Na osnovu prikupljenih podataka i prepoznatih, odnosno utvrenih
opasnosti i tetnosti i utvrene liste opasnosti i tetnosti u radnoj
okolini na svakom radnom mestu, izborom i primenom odgovarajuih
metoda vri se procenjivanje rizika verovatnoe nastanka i teine
povreda na radu, oteenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog.
Procenjivanje rizika vri se za svaku prepoznatu, odnosno
utvrenu opasnost ili tetnost, uporeivanjem sa dozvoljenim
vrednostima propisanim odgovarajuim propisima u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu, tehnikim propisima, standardima i
preporukama.
Verovatnoa nastanka povrede na radu, oteenja zdravlja ili
oboljenja zaposlenog u vezi sa radom, prouzrokovanih opasnostima i
tetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini, procenjuje se na
osnovu prethodne analize koja uzima u obzir uestalost i trajanje
izloenosti zaposlenih opasnostima i tetnostima, verovatnou
nastanka opasnog dogaaja i tehnike ili druge mogunosti za njihovo
izbegavanje, odnosno ogranienje.
Teina mogue povrede na radu, oteenja zdravlja ili oboljenja
zaposlenog procenjuje se na osnovu prethodne analize koja uzima u
obzir predvidivu vrstu povrede (smrtna, teka, kolektivna ili laka
povreda na radu) koja se moe oekivati.
Ako se utvrdi da na radnom mestu i pored potpuno ili delimino
primenjenih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i drugih
mera, postoje opasnosti i tetnosti, koje prema nalazu procenjivaa

173
rizika mogu da izazovu povredu ili ugroze zdravlje zaposlenog, smatra
se da je takvo mesto sa poveanim rizikom, to se utvruje aktom o
proceni rizika.
Utvrivanje naina i mera za otklanjanje, smanjenje ili
spreavanje rizika
lan 11.
Na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu i u radnoj okolini,
poslodavac utvruje nain i mere za njihovo spreavanje, otklanjanje
ili smanjenje na najmanju moguu meru.
Ako su procenjeni rizici takve prirode da ivot i zdravlje zaposlenih
nisu tee ugroeni, a za ije otklanjanje su potrebna vea investiciona
ulaganja, aktom o proceni rizika mogu se utvrditi mere i rokovi za
njihovo sprovoenje kojima se u potpunosti otklanjaju rizici ili kojima
se oni smanjuju na najmanju moguu meru.
O sprovoenju mera za otklanjanje, smanjenje ili spreavanje
rizika stara se poslodavac neposredno ili preko lica odreenog za
bezbednost i zdravlje na radu ili drugog lica odreenog aktom o
proceni rizika.
lan 12.
Mere za spreavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika poslodavac
utvruje polazei od procenjenog rizika, utvrenog prioriteta i potujui
principe prevencije, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na
radu, tehnikim propisima, standardima ili opte priznatim merama.
Mere koje se utvruju za spreavanje, otklanjanje ili smanjenje
rizika jesu:
1) odravanje u ispravnom stanju i vrenje pregleda i ispitivanja
2) sredstava za rad;
3) obezbeivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad u
radnoj okolini;
4) osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
5) obezbeivanje sredstava i opreme za linu zatitu na radu,
6) njihovo odravanje i ispitivanje;
7) upuivanje zaposlenih na prethodne i periodine lekarske
preglede u skladu sa ocenom slube medicine rada, i dr.
lan 13.

174
Na osnovu ocene slube medicine rada, poslodavac aktom o
proceni rizika utvruje posebne zdravstvene uslove koje moraju
ispunjavati zaposleni na radnom mestu sa poveanim rizikom ili za
upotrebu odnosno rukovanje odreenom opremom za rad.
Zakljuak
lan 14.
Po sprovedenom postupku snimanja organizacije rada,
prepoznavanja i utvrivanja opasnosti i tetnosti, procenjivanja rizika u
odnosu na opasnosti i tetnosti i utvrivanja naina i mera za
otklanjanje, smanjenje ili spreavanje rizika, u skladu sa ovim
pravilnikom, poslodavac donosi zakljuak.
Zakljuak sadri:
1) sva radna mesta na kojima je izvrena procena rizika;
2) radna mesta koja su utvrena kao radna mesta sa
poveanim rizikom;
3) prioritete u otklanjanju rizika;
4) izjavu poslodavca kojom se obavezuje da e primeniti sve
utvrene mere za bezbedan i zdrav rad na radnim mestima i u radnoj
okolini u skladu sa aktom o proceni rizika.
Izmene i dopune akta o proceni rizika
lan 15.
Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podlee
potpunoj izmeni i dopuni nakon svake kolektivne povrede na radu sa
smrtnim posledicama, koja se dogodi na radnom mestu i u radnoj
okolini poslodavca.
deliminim izmenama i dopunama (u delu koji se odnosi na odreeno
radno mesto i s njim povezana radna mesta), i to:
1) u sluaju smrtne povrede na radu i teke povrede na radu;
2) u sluaju pojave svake nove opasnosti ili tetnosti, odnosno
promene nivoa rizika u procesu rada;
3) kada mere koje se utvrde za spreavanje, otklanjanje ili
smanjenje rizika nisu odgovarajue ili ne odgovaraju procenjenom
stanju;
4) kada je procena zasnovana na podacima koji nisu aurni;

175
5) kada postoje mogunosti i naini za unapreenje, odnosno
dopunu procenjenih rizika.
lan 16.
potpunoj ili deliminoj izmeni ili dopuni i na osnovu naloene mere
inspektora rada.
Pokretanje postupka procene rizika
lan 17.
Postupak procene rizika pokree poslodavac donoenjem odluke o
pokretanju postupka procene rizika.
Odreivanje lica odgovornih za sprovoenje procene rizika
lan 18.
Poslodavac odlukom o pokretanju postupka procene rizika
odreuje jedno ili vie lica odgovornih za sprovoenje postupka
procene rizika u skladu sa ovim pravilnikom (u daljem tekstu: struno
lice).
Struno lice poslodavac odreuje iz reda zaposlenih kod
poslodavca sa poloenim strunim ispitom o praktinoj
osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
Za vrenje procene rizika poslodavac moe da angauje pravno
lice, odnosno preduzetnika sa licencom u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu.
Ugovorom o angaovanju pravnog lica, odnosno preduzetnika
odreuju se jedno ili vie strunih lica iz reda zaposlenih kod tog
pravnog lica, odnosno preduzetnika, kao i druga lica koja imaju
odgovarajuu strunost i znanje potrebne za vrenje procene rizika,
koja su odgovorna za sprovoenje postupka procene rizika.
Plan sprovoenja postupka procene rizika
lan 19.
Struno lice sastavlja plan sprovoenja postupka procene rizika
koji odobrava poslodavac, a koji sadri:
1) pravni osnov za procenu rizika (propisi u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu, nacionalni i meunarodni standardi, i dr.);
2) organizaciju i koordinaciju sprovoenja, izmena i dopuna
postupka procene rizika;
3) spisak pravnih i fizikih lica kompetentnih za procenjivanje

176
rizika (u daljem tekstu: procenjivai rizika);
4) metode za vrenje procene rizika;
5) faze i rokove za procenu rizika;
6) nain prikupljanja dokumentacije potrebne za procenu rizika
(uputstva za bezbedan rad, uputstva za odravanje, struni nalazi o
pregledima i ispitivanjima opreme za rad, ispitivanja uslova radne
okoline i dr.);
7) informisanje procenjivaa rizika;
8) koordinaciju izmeu procenjivaa rizika;
9) nain pribavljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih;
10) konsultacije sa predstavnicima zaposlenih i informisanje
predstavnika zaposlenih o rezultatima procene rizika i preduzetim
merama;
11) druge radnje potrebne za sprovoenje, izmene i dopune
postupka procene rizika.
Ako poslodavac angauje pravno lice, odnosno preduzetnika za
obavljanje poslova procene rizika, angaovano pravno lice, odnosno
preduzetnik, uz plan sprovoenja postupka procene rizika prilae
fotokopiju licence za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na
radu.
Plan sprovoenja postupka procene rizika jeste sastavni deo
dokumentacije o proceni rizika.
Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika
lan 20.
Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika vri se
neprekidno, tako to se proverava efikasnost sprovedenih mera i
procenjuje uspenost njihovog sprovoenja u pogledu otklanjanja i
smanjenja rizika.
Proveru efikasnosti primene akta o proceni rizika vri lice odreeno
za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca.
Ako u postupku provere efikasnosti primene akta o proceni rizika
lice za bezbednost i zdravlje na radu uoi njihovu neefikasnost,
predlae korekciju tih mera.
Postupak sprovoenja korektivnih mera vri se izmenama i
dopunama akta o proceni rizika.

177
Prelazna i zavrna odredba
lan 21.
Poslodavac je duan da akt o proceni rizika, usklaen sa
odredbama ovog pravilnika, donese u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog pravilnika, u skladu sa zakonom.
Do donoenja akta o proceni rizika prema odredbama ovog
pravilnika, mere bezbednosti i zdravlja na radu koje se sprovode radi
spreavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi
sa radom sprovode se saglasno odredbama opteg akta ili ugovora o
radu kojim se kod poslodavca ureuju prava, obaveze i odgovornosti
iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
lan 22.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u
Slubenom glasniku Republike Srbije.
Broj 110-00-00659/2006-20
U Beogradu, 15. avgusta 2006.godine
Ministar, Slobodan Lalovi

PRAVILNIK
O SADRAJU I NAINU IZDAVANJA OBRASCA IZVETAJA O
POVREDI NA RADU, PROFESIONALNOM OBOLJENJU I OBOLJENJU
U VEZI SA RADOM
("Sl. glasnik RS", br. 72/2006 i 84/2006 - ispr.)
lan 1
Ovim pravilnikom propisuje se sadraj i nain izdavanja obrasca
izvetaja o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u
vezi sa radom koji se dogode na radnom mestu.
lan 2
Izvetaj o povredi na radu sadri:
1) podatke o poslodavcu;
2) podatke o licu odreenom za bezbednost i zdravlje na radu kod
poslodavca;

178
3) podatke o zaposlenom koji je pretrpeo povredu na radu (u
daljem tekstu: povreeni);
4) podatke o neposrednom rukovodiocu povreenog;
5) podatke o radnom mestu i poslovima povreenog i vremenu i
mestu nastupanja njegove povrede na radu;
6) podatke o oevicu;
7) podatke o povredi na radu i merama bezbednosti i zdravlja na
radu koje su primenjivane na radnom mestu na kojem je povreeni
radio;
8) nalaz i miljenje lekara koji je prvi pregledao povreenog.
lan 3
Izvetaj o profesionalnom oboljenju sadri:
poslodavca;
3) podatke o zaposlenom koji je oboleo od profesionalnog
oboljenja (u daljem tekstu: oboleli od profesionalnog oboljenja);
4) podatke o neposrednom rukovodiocu obolelog od
profesionalnog oboljenja;
5) podatke o radnom mestu, poslovima i vremenu koje je oboleli od
profesionalnog oboljenja proveo na radu na tim poslovima;
6) podatke o vrsti profesionalnog oboljenja i merama bezbednosti i
zdravlja na radu koje su primenjivane na radnom mestu na kojem je
oboleli od profesionalnog oboljenja radio;
7) nalaz i miljenje zdravstvene ustanove koja je utvrdila postojanje
profesionalnog oboljenja.
lan 4
Izvetaj o oboljenju u vezi sa radom sadri:
poslodavca;
3) podatke o zaposlenom koje je oboleo u vezi sa radom (u daljem
tekstu: oboleli);
4) podatke o neposrednom rukovodiocu obolelog;

179
5) podatke o radnom mestu, poslovima i vremenu koje je oboleli
proveo na radu na tim poslovima;
6) podatke o vrsti oboljenja nastalog u vezi sa radom i merama
bezbednosti i zdravlja na radu koje su primenjivane na radnom mestu
na kojem je oboleli radio;
7) nalaz i miljenje zdravstvene ustanove koja je utvrdila postojanje
oboljenja u vezi sa radom.
lan 5
Izvetaji o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u
vezi sa radom koji se dogode na radnom mestu izdaju se na Obrascu
izvetaja o povredi na radu (Obrazac 1), Obrascu izvetaja o
profesionalnom oboljenju (Obrazac 2) i Obrascu izvetaja o oboljenju
u vezi sa radom (Obrazac 3), koji su odtampani uz ovaj pravilnik i
ine njegov sastavni deo.
Obrasci izvetaja propisani ovim pravilnikom tampaju se i izdaju u
formatu A4.
lan 6
Izvetaj o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u
vezi sa radom koji se dogode na radnom mestu (u daljem tekstu:
izvetaj) popunjava se u pet primeraka.
Izvetaj popunjava poslodavac tako to odmah, a najkasnije u roku
od 24 asa od asa saznanja da je dolo do povrede na radu,
profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom, u odgovarajui
obrazac neposredno upisuje sve podatke propisane ovim pravilnikom.
Nakon to upie sve podatke propisane ovim pravilnikom,
poslodavac bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 asa od asa
upisa podataka, svih pet primeraka izvetaja dostavlja zdravstvenoj
ustanovi u kojoj je izvren pregled povreenog, utvreno
profesionalno oboljenje ili oboljenje u vezi sa radom, radi unoenja u
sadrinu izvetaja nalaza i miljenja lekara, odnosno zdravstvene
ustanove.
Lekar koji je pregledao povreenog, odnosno zdravstvena
ustanova koja je utvrdila profesionalno oboljenje ili oboljenje u vezi sa
radom upisuje u izvetaj nalaz i miljenje u roku od dva dana od dana
njegovog prijema i popunjeni izvetaj dostavlja poslodavcu bez
odlaganja, a najkasnije narednog dana.

180
lan 7
Izvetaj u koji su upisani svi podaci propisani ovim pravilnikom i
nalaz i miljenje lekara, odnosno zdravstvene ustanove, poslodavac, u
roku od dva dana od dana prijema popunjenog izvetaja, dostavlja
filijali Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje kod koje
povreeni, oboleli od profesionalnog oboljenja ili oboleli ostvaruje
prava utvrena propisima o zdravstvenom osiguranju.
Filijala Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje overava
svih pet primeraka izvetaja, od kojih zadrava dva primerka izvetaja
za svoje potrebe, a ostale primerke vraa poslodavcu.
Poslodavac jedan primerak overenog izvetaja zadrava za svoje
potrebe, jedan primerak izvetaja dostavlja zaposlenom i jedan
primerak izvetaja preko Ministarstva rada, zapoljavanja i socijalne
politike - Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, dostavlja
organizaciji nadlenoj za penzijsko i invalidsko osiguranje.
lan 8
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai
Pravilnik o sadrini i nainu izdavanja liste o povredi na radu
("Slubeni glasnik RS", broj 2/92).
lan 9
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u
"Slubenom glasniku Republike Srbije".

181
- ogledni primerak -
autor: prof. dr. Miroslav Miljkovi

KOLEKTIVNI UGOVOR
O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU
U PREDUZEU ____________________

I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor) ureuju
se prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih u vezi
bezbednosti i zdravlja na radu, mere kojima se osigurava bezbednost i
zdravlje zaposlenih, kao i druga pitanja vezana za bezbednoast i
zdravlje na radu.
lan 2.
Poslodavac ima opte i posebne obaveze za sprovoenje
mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je duan da preduzima preventivne mere radi
spreavanja i otklanjanja rizika od povreivaja i oteenja zdravlja
zaposlenih.
lan 3.
Zaposleni je duan da primenjuje propiane mere za bezbedan
i zdrav rad, kao posebna prava u sluaju da mu preti neposredna
opasnost po ivot i zdravlje.
lan 4.
Sindikat kao uesnik ugovora, prati njegovo ostvarivanje i
ukazuje poslodavcu na potrebu preduzimanja pojedinih mera radi
bezbednosti i zdravlja zaposlenih.
lan 5.
Poslove bezbednosti i zdravlja na radu organizuje i sprovodi
poslodavac.
U obavljanju poslova bezbednosti i zdravlja zaposlenih, pored
lica za bezbednost i zdravlje na radu, moe da angauje i slubu
medicine rada.

182
lan 6.
Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrenim od strane
zdravstvenog organa, ne moe da obavlja poslove koji bi izazvali
pogoranje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne po
njegovu okolinu.
lan 7.
Na poslovima na kojima postoji poveana opasnost od
povreivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja moe da radi samo
zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrenih aktom o organizaciji i
sistematizaciji poslova, ispunjava uslove za rad u pogledu
zdravstvenog stanja, psihofizikih sposobnosti i doba ivota.
lan 8.
Zaposleni mlai od 18 godina ivota ne mogu da rade na
poslovima koji bi, na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa,
mogli tetno i sa poveanim rizikom da utiu na njegovo zdravlje i
ivot s obzirom na njegove psihofizike sposobnosti.
lan 9.
Aposlena ena za vreme trudnoe moe da radi na poslovima
koji su, po nalazu nadlenog zdravstvenog organa, tetni za njeno
zdravlje, a naroito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na
kojima postoji tetno zraenje ili izloenost ekstremnim
temperaturama i vibracijama.
lan 10.
Zaposlenom invalidu rada poslodavac je duan da obezbedi
obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.

II. PREVENTIVNE MERE
lan 11.
Preventivne mere, u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na
radu, poslodavac obezbeuje primenom savremenih tehnikih,
egronomskih, zdravstvenih, obrazovnih, organizacionih i drugih mera i
sredstava, a sve u cilju otklanjanja rizika od povreivanja i oteenja
zdravlja zaposlenih na najmanju moguu meru.
Preventivne mere se preduzimaju u skladu sa postupkom koji

183

III. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA
lan 12.
Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom rad na radnom
mestu i u radnoj okolini u kojim su sprovedene mere bezbednosti i
zdravlja na radu.
lan 13.
Poslodavac je duan da obezbedi preventivne mere radi
zatite ivota i zdravlja zaposlenih.
Preventivne mere poslodavac obezbeuje pre poetka rada
zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake izmene tehnolokog
postupka.
Preventivnim merama poslodavac treba da obezbedi najveu
moguu bezbednost i zatitu zdravlja na radu.
lan 14.
Poslodavac je duan da u pismenom obliku donese akt
oproceni rizika za sva radna mesta.
Akt o proceni rizika poslodavac obavezno donosi i u sluaju
pojave svake nove opasnosti.
lan 15.
Poslodavac je duan da aktom o proceni rizika, a na osnovu ocene
slube medicine rada odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju
ispunjavati zaposleni za obavljanje odreenih poslova.
lan 16.
Poslodavac je duan da aktom u pismenoj formi odredi lice za
Poslodavac ima obavezu da osposobi odgovarajui broj
zaposlenih za pruanje prve pomoi, spasavanje i evakuaciju u
sluaju opasnosti.
lan 17.
Svakom zaposlenom mora da se izda sredstvo i oprema za
linu zatitu na radu.
lan 18.
U cilju obezbeenja bezbednosti i zdravlja na radu,
poslodavac je duan da, najmanje osam dana pre poetka

184
rada,obavesti inspekciju rada o: poetku svoga rada, o radu odvojene
jedinice i o svakoj promeni tehnolokog procesa.
lan 19.
U sluaju da poslodavac u obavljanju delatnosti deli radni
prostor sa drugim poslodavcem, duan je da u cilju ostvarivanja
saradnje u obezbeivanju bezbednosti i zdravlja na radu, saini
pismeni sporazum o toj saradnji.
lan 20.
Ako poslodavac za obavljanje svojih poslova angauje
zaposlene kod drugog poslodavca duan je da im obezbedi propisane
mere za bezbednost i zdravlje na radu.
lan 21.
Ako poslodavac vri promenu tehnolokog procesa, pri svakoj
promeni istog, duan je da pre opetka rada, sredstva rada prilagodi
tom tehnolokom procesu.
lan 22.
Dokumentacija o upotrebi opreme za rad, sredstava i opreme
za linu zatitu na radu i opasne materije mora biti na srpskom jeziku.
Dokumentaciju obezbeuje proizvoa, odnosno isporuilac opreme,
u kojoj mora da navede sve injenice i podatke za ocenjivanje i
otklanjanje rizika na radu.

IV. OSPOSOBLJAVANJE ZAPOSLENIH
lan 23.
Poslodavac je duan da izvri osposobljavanje zaposlenih za
bezbedan i zdrav rad.
Osposobljavanje se vri kod zasnivanja radnog odnosa,
premetaja na druge poslove, prilikom uvoenja nove tehnologije ili
novih sredstava rada, kao i kod promene procesa rada.
lan 24.
Osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad treba
da bude prilagoeno specifinostima njegovog radnog mesta.
Provera teorijske i praktine osposobljenosti zaposlenog za
bezbedan i zdrav rad obavlja se na radnom mestu.

185
lan 25.
Kada tehnoloki proces zahteva dodatno osposobljavanje
zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, poslodavac je duan da ga
putem obavetavanja, uputstava ili instrukcija o tome obavesti u
pismenoj formi. U hitnim sluajevima obavetenja, uputstva ili
instrukcije mogu se dati u usmenoj formi.
lan 26.
Poslodavac je posebno duan da obezbedi da zaposlena
ena za vreme trudnoe, zaposleni mlai od 18 godina ivota i
zaposleni sa smanjenom radnom sposobnou, budu u pismenoj
formi obaveteni o rezultatima procene rizika na radnom mestu i o
merama kojima se rizici otklanjaju, a sve u cilju poveanja

V. PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH
lan 27.
Pravo je i obaveza zaposlenog da se pre poetka rada
upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na
radnom mestu na koje je odreen.
Zaposleni je duan da radi na radnom mestu sa poveanim
rizikom, na osnovu izvetaja slube medicine rada, kojim se utvruje
da je zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu.
lan 28.
Ako zaposlenom preti neposredna opasnost po ivot i
zdravlje, on ima pravo da odbije da radi u zakonom predvienim
sluajevima.
U sluajevima predvienim zakonom zaposleni moe da se
pismenim zahtevom obrati poslodavcu radi preduzimanja mera , koje
po miljenju zaposlenog, nisu preduzete.
Ako poslodavac ne postupi po zahtevu zaposlenog iz stava 2.
ovog lana u roku od osam dana od dana prijema zahteva, zaposleni
ima pravo da podnese zahtev za zatitu prava inspekciji rada.
U sluaju spora izmeu zaposlenog i poslodavca, poslodavac
je duan da odmah obavesti inspekciju rada.

186
lan 29.
Zaposleni je duan da primenjuje propisane mere za
bezbedan i zdrav rad, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje,
kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.
lan 30.
Zaposleni je duan da odmah obavesti poslodavca o
nepravilnostima, tetnostima, opasnostima i drugoj pojavi koja bi na
rdnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje i
bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih.
Ako poslodavac, posle dobijenog obavetenja od strane
zaposlenog, ne otkloni nepravilnosti, tetnosti, opasnosti i druge
pojave u roku od osam dana, zaposleni se moe obratiti nadlenoj
inspekciji rada o emu obavetava lice za bezbednost i zdravlje na
radu.

VI. ORGANIZOVANJE POSLOVA ZA BEZBEDNOST
I ZDRAVLJE NA RADU
lan 31.
Poslodavac je duan da organizuje poslove za bezbednost i
zdravlje na radu.
Poslove bezbednosti i zdravlja na radu moe da obavlja lice
koje ima poloen struni ispit u skladu sa Zakonom o bezbednosti i
zdravlju na radu.
U odreenim, zakonom propisanim delatnostima, poslove
bezbednosti i zdravlja na radu moe da obavlja i sam poslodavac.
lan 32.
Za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu
poslodavac moe da odredi jednog ili vie od svojih zaposlenih ili da
angauje pravno lice,odnosno preduzetnika koji imaju licencu.
lan 33.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu neposredno je
odgovorno poslodavcu kod koga obavlja da te poslove i ne moe da
trpi tetne posledice ako svoj posao obavlja u skladu sa zakonom.

187
Lice za bezednost i zdravlje na radu je nezavisno i
samostalno u obavljanju poslova i ima slobodan pristup svim
potrebnim podacima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
lan 34.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu duno je da u pismenoj
formi izvesti poslodavca i predstavnika zaposlenih o zabrani rada na
radnom mestu ili upotrebi sredstava za rad u sluaju kada utvrdi
neposrednu opasnost po ivot i zdravlje na radu.
Ako poslodavac i pored zabrane naloi da zaposleni nastavi
da radi, lice za bezbednost i zdravlje na radu duno je da o tome
odmah izvesti nadlenu inspekciju rada.
lan 35.
Lini podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim pregledima
zaposlenog poverljive su prirode i pod kontrolom su slube medicine
rada.
Pdaci iz stava 1. ovog lana mogu se dostaviti drugim licima
samo uz pismenu saglasnost zaposlenog.
lan 36.
Poslodavac je duan da zaposlenom na radnom mestu sa
poveanim rizikom pre poetka rada obezbedi prethodni lekarski
pregled, kao i periodine lekarske peglede u toku rada.
Ako se u postupku periodinog lekarskog pregleda utvrdi da
zaposleni ne ispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje
poslova na radnom mestu sa poveanim rizikom, poslodavac je duan
da ga premesti na drugo radno mesto koje odgovara
njegovimzdravstvenim sposobnostima.
Poslodavac moe da otkae ugovor o radu zaposlenom koji
odbije da prihvati posao u smislu stava 2. ovog lana.

VII. PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA BEZBEDNOST
I ZDRAVLJE NA RADU
lan 37.
Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili
vie predstavnika a bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu:
predstavnik zaposlenih).

188
Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za
lan 38.
Poslodavac u Odbor imenuje tri svoja predstavnika, a broj
predstavnika zaposlenih je etiri, tako da ukupan broj lanova Odbora
iznosi sedam.
(napomena: ovaj lan se unosi u kolektvini ugovor ukoliko
broj zaposlenih kod poslodavca prelazi 50 i vie zaposlenih).
lan 39.
Broj predstavnika zaposlenih kod poslodavca utvruje se na
_____________.
Predstavnici zaposlenih biraju se za celinu preduzea, vodei
rauna da budu zastupljeni svi delovi procesa rada.
lan 40.
Izbor predstavnika zaposlenih vre neposredno svi zaposleni.
Skup zaposlenih za izbor predstavnika zaposlenih organizuje
reprezentativni sindikat kod poslodavca. Ako kod poslodavca ima vie
reprezentativnih sindikata, oni pismenim sporazumom, koji zakjuuju
izmeu sebe, utvruju dan odravanja skupa za izbor predstavnika
zaposlenih.
lan 41.
Skup za izbor predstavnika zaposlenih mora se odrati
najkasnije 10 dana pre isteka mandata dotadanjim predstavnicima.
lan 42.
Mandat predstavnicima zaposlenih traje dve godine
(alternativa : 4) raunajui od dana izbora.
lan 43.
Odbor bira predsednika na prvoj sednici koju saziva
reprezentativni sindikat ili sindikati na nain utvren u lanu 40. ovog
ugovora.
Predsednik Odbora ne moe biti predstavnik poslodavca.
lan 44.
Sednice Odbora saziva njegov predsednik pismenim pozivom
sa predlogom dnevnog reda.

189
Odbor donosi odluke veinom glasova svojih lanova, ali tako
da za odluku treba da glasa veina predstavnika zaposlenih i veina
predstavnika poslodavca.
lan 45.
Sednice Odbora odravaju se najmanje jednom svakog
meseca.
Sednica Odbora moe se odrati ako je prisutna veina
predstavnika zaposlenih i predstavnika poslodavca.
Na sednicama Odbora razmatraju se i zauzimaju stavovi o
pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih i problemi koji se
javljaju u vezi sa njima.
lan 46.
Odbor je duan da redovno, a najmanje jedanput u tri
meseca, obavesti zaposlene i sindikat o svom radu, kao i stanju i
problemima vezanim za bezbednost i zdravlje na rdu zaposlenih kod
poslodavca.
Obavetavanje zaposlenih moe biti neposredno na skupu
zaposlenih ili pismenim putem, o emu odluuje Odbor.
Ako zaposleni zahtevaju da ih Odbor usmeno obavesti o
bezbednosti i zdravlju na radu zapslenih, Odbor je duan da to uini
bez odlaganja.
lan 47.
Poslodavac, Odbor i sindikat duni su da meusobno
sarauju na pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i
da preduzimaju odgovarajue mere za otkljanjanje ili smanjenje rizika
koji ugroavaju bezbednost i zdravlje zaposlenih.
U cilju preduzimanja zajednikih mera i ujednaavanje
poslova bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, subjekti iz stava 1.
ovog lana mogu odravati zajednike sastanke.

VIII. EVIDENCIJA I IZVETAVANJE
lan 48.
Poslodavac je duan da vodi i uva evidencije o bezbednosti i
zdravlju na radu, na nain i po pod uslovima koji su propisani
zakonom.

190
lan 49.
Poslodavac je duan da odmah, a najkasnije u roku od 24
asa od nastanka, usmeno ili u pismenoj formi prijavi nadlenoj
inspekciji rada i nadlenom organu za unutranje poslove svaku
smrtnu, kolektivnu ili teku povredu na radu, povredu na radu zbog
koje zaposleni nije sposoban za rad vie od tri uzastopna radna dana,
kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje
zaposlenih.
lan 50.
Izvetaj o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i
oboljenju u vezi sa radom koji se dogode na radnom mestu,
poslodavac je duan da dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu
odnosno oboljenje.
lan 51.
Poslodavac je duan da zaposlene osigura od povreda na
radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, radi
obezbeivanja naknade tete.
Sredstva za osiguranje iz stava 1. ovog lana padaju na teret
poslodavca.

IX NADZOR
lan 52.
U postupku inspekcijskog nadzora inspektor rada, u skladu sa
podnetim zahtevom, obavetava poslodavca i zaposlenog ili
predstavnika zaposlenih o izvrenom inspekcijskom nadzoru i
naenom stanju.
lan 53.
Poslodavac je duan da, u roku koji odredi inspektor rada,
preduzme naloene mere i otkloni utvrene nedostatke ili
nepravilnosti, o emu je duan da u roku od osam dana obavesti u
pismenoj formi inspekciju rada koja je naloila preduzimanje
odreenih mera.

X PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 54.

191
Akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini,
poslodavac e doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na
snagu akta ministra nadlenog za poslove rada sa kojim se utvruje
nain i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.
lan 55.
Ovaj kolektivni ugovor zakljuuje se na period od tri godine.
Po isteku ovog perioda kolektivni ugovor prestaje da vai.
Poslodavac i sindikat su duni da odmah, a najkasnije 15
dana po prestanku vaenja ugovora, otponu pregovore za
zakljuenje novog kolektivnog ugovora.
lan 56.
Ovaj ugovor moe prestati ili sporazumom poslodavca i
sindikata ili otkazom od strane jednog uesnika.
Otkaz se daje u pismenom obliku, a ugovor se primenjuje jo
est meseci od dana podnoenje otkaza, s tim da su uesnici duni da
postupak pregovaranja zaponu najkasnije u roku od 15 dana od dana
podnoenja otkaza.
lan 57.
Sporna pitanja u primeni ugovora reavae arbitraa od tri
lana koju obrazuju uesnici ugovora, u roku od 15 dana od dana
nastanka spora.
Svaki uesnik daje po jednog arbitra dok treeg zajedniki
biraju.
lan 58.
Prvi skup za izbor predstavnika zaposlenih sazvae direktor u
roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog ugovora.
lan 59.
Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja na oglasnoj tabli poslodavca.

Uesnici:

Za poslodavca Za reprezentativni
Direktor sindikat
___________________ _________________

192

Bezbednost I Zdravlje Na Radu

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bezbednost I Zdravlje Na Radu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Bezbednost i zdravlje na radu

You might also like