MR - Finansijski Menadzment Na Primeru Osnivanja Male Porodicne Kompanije Za Pruzanje Usluga Sme

UNIVERZITET SINGIDUNUM
DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE

MASTER STUDIJE
MASTER RAD Finansijski
menadment na !ime!"
#sni$anja ma%e #!#dine k#manije &a !"anje
"s%"'a sme(taja t"!istima
Ment#!) St"dent)
Prof. Dr Slobodan erovi Neboja Konstantinovi
Broj indeksa 405539/0!0
Beo"rad# 0!.
$inansijski %enad&%ent na 'ri%er( osnivanja %ale 'orodine ko%'anije )a 'r(&anje (sl("a s%etaja
t(risti%a
*aster rad !
Sad!aj)
UVOD ************************************************************************************************************************************ +
,* Finansijski menadment ************************************************************************************************ ,-
!.! +nali)a finansijski, i)vetaja ................................................................................ !!
!.!.! Bilans stanja ........................................................................................................ !3
!.!. Bilans (s'e,a....................................................................................................... !4
!.!.3 -)vetaj o tokovi%a "otovine .............................................................................. !.
!.!.4 -)vetaj o 'ro%ena%a na ka'ital( ....................................................................... !/
!.!.5 Na'o%ene............................................................................................................ !/
!.!.. 0stale infor%a1ije ............................................................................................... !2
!. Pri,odi i ras,odi..................................................................................................... !9
!..! Pri,odi ................................................................................................................. !9
!.. 3as,odi................................................................................................................ !
!.3 -nstr(%enti anali)e ................................................................................................ 4
!.3.! 4rste instr(%enata............................................................................................... 5
!.3. +nali)a 'o%o5( finansijski, 'oka)atelja 6 ra1io anali)a ................................... 5
!.3.3 7as,8flo9 anali)a ................................................................................................ 30
!.3.4 +nali)a leverid&a ................................................................................................. 3!
!.4 :'ravljanje rasto% na osnov( re)(ltata anali)e finansijski, i)vetaja ................. 3
!.5 $inansijski %enad&%ent t(ristiki, 'red()e5a ...................................................... 33
!.5.! +nali)a 'rod(ktivnosti ........................................................................................ 34
!.5. +nali)a ekono%inosti ........................................................................................ 34
!.5.3 +nali)a rentabilnosti ........................................................................................... 35
!.5.4 +nali)a interne sto'e 'ovrata i neto sadanje vrednosti ..................................... 3/
!.5.5 Prelo%na taka .................................................................................................... 39
!.5.. S'e1ifini 'oka)atelji ( ,otelijerstv( .................................................................. 4
!.5./ 3i)ik i leverid& .................................................................................................... 44
!.. $(nk1ija kontrole ................................................................................................... 4.
.* P!imena in/#!ma0i#ni1 te1n#%#'ija " sa$!emen#m #s%#$anj" " t"!i&m" ************** 23
.! 0blasti 'ri%ene .......................................................................................................... 49
.!.! Pro%o1ija i distrib(1ija ....................................................................................... 49
.!. Politika 1ena ........................................................................................................ 50
.!.3 *enad&%ent odnosa sa 'otroai%a ................................................................... 5!
.!.4 :'ravljanje kvaliteto% ........................................................................................ 5
.!.5 0stale aktivnosti .................................................................................................. 53
. :lo"a -nterneta ( (na're;enj( savre%eno" 'oslovanja ............................................ 54
.3 <lektronsko 'oslovanje ( ,otelijerstv( ...................................................................... 5.
4* Renta5i%n#st i !i&in#st !#jektn#' /inansi!anja ******************************************************** +3
3.! <le%enti 'otrebni )a anali)( ...................................................................................... 59
3. Kriterij(%i rentabilnosti ............................................................................................. 59
3..! NP4 ..................................................................................................................... .0
3.. -33 ...................................................................................................................... .!
3..3 B73 ..................................................................................................................... .
3..4 Period ot'ate........................................................................................................ .3
3..5 $(nk1ionalni kriterij(%i...................................................................................... .3
3.3 +nali)a ri)ika ............................................................................................................. .4
2* 6i&nis %an *********************************************************************************************************************** 77
4.! *etodolo"ija i)rade.................................................................................................... ..
*aster rad
t(risti%a
4. Bi)nis 'lan )a start8(' 'red()e5a ............................................................................... .2
+* P!imena /inansijsk#' menadmenta na !ime!" #sni$anja ma%e #!#dine
k#manije &a !"anje "s%"'a sme(taja t"!istima ********************************************************** 8-
.! 3e)i%e........................................................................................................................ /!
. 0'is 'red()e5a ........................................................................................................... /
.3 *isija i vi)ija 'red()e5a ............................................................................................ /3
.3.! *isija................................................................................................................... /3
.3. 4i)ija ................................................................................................................... /3
.3.3 0snovne vrednosti ............................................................................................... /4
.4 +nali)a tr&ita i konk(ren1ije..................................................................................... /4
.5 Poslovna strate"ija i 'roi)vod/(sl("a......................................................................... /9
.. Poslovni 'ro1es .......................................................................................................... 2!
./ *enad&%ent ............................................................................................................... 2
.2 $inansijski 'lan .......................................................................................................... 2
.2.! -)vor sredstava..................................................................................................... 23
.2. $inansijski i)vetaji ............................................................................................. 23
.2.3 <kono%inost 'rojekta........................................................................................ 2/
.2.4 +k(%(lativnost 'rojekta ..................................................................................... 2/
.2.5 4re%e vra5anja investi1ije .................................................................................. 2/
.2.. NP4 i -33 investi1ije.......................................................................................... 22
.2./ Dr(tvena o'ravdanost 'rojekta .......................................................................... 22
.2.2 =aklj(na o1ena 'rojekta .................................................................................... 22
.9 3i)i1i .......................................................................................................................... 29
ZAKLJUAK********************************************************************************************************************* 92
Lite!at"!a **************************************************************************************************************************** 98
P!i%#' , ******************************************************************************************************************************** 99
*aster rad 3
t(risti%a
Sisak ta5e%a
>abela !. Broj )a'osleni, 'o ,otelskoj sobi ........................................................................3
>abela . Poka)atelji (s'enosti ,otela 're%a bilansi%a ....................................................4
>abela 3. S'e1ifini 'oka)atelji (s'enosti 'oslovanja ,otela ............................................44
>abela 4. Podr(ja 'ri%ene ko%'j(tera ( ,otelsko% 'red()e5( ........................................53
>abela 5. Pre"led kriterij(%a o1ene invest1ioni, 'rojekata .................................................0
>abela .. Pitanja na koja treba obratiti 'a&nj( ( 'oslovno% 'lan(
( )avisnosti od korisnika ....................................................................................../
>abela /. 3e)i%e 'oslovno" 'lana ....................................................................................../!
>abela 2. 0snovni 'oda1i o 'red()etnik( ............................................................................/
>abela 9. Poda1i o 'red()etnikoj radnji ............................................................................./
>abela !0. S%etajni ka'a1iteti ( Srbiji ( 'eriod( 0058009."odine ................................/5
>abela !!. No5enja t(rista ( 'eriod( jan(ar 0!0 8 %aj 0!!."odine
)a Srbij( i Beo"rad ............................................................................................./.
>abela !. >i'ina 'on(da beo"radski, ,ostela ................................................................../9
>abela !3. *arketin" 'lan ko%'anije..................................................................................2!
>abela !4. Plan ot'late kredita .............................................................................................23
>abela !5. Bilans (s'e,a ko%'anije ....................................................................................24
>abela !.. Bilans stanja na dan 3!.de1e%bar ......................................................................25
>abela !/. >okovi "otovine .................................................................................................2/
>abela !2. NP4 i -33 )a 'eriod od 5 "odina.......................................................................22
>abela !9. Prelo%na taka rentabilnosti 'oslovanja ............................................................29
>abela 0. 0setljivost NP4 i -33 na relativne 'ro%ene 'riliva i odliva.............................29
>abela !. 4rednosti -33 i NP4 'ri relativni% 'ro%ena%a 'riliva i odliva )a d?3@ .......9!
Sisak '!a/ik#na
Arafikon !. :ti1aj str(kt(re trokova na stabilnost 'rofita ..................................................3
Arafikon . +nali)a 'relo%ne take ....................................................................................40
Arafikon 3. Kriva neto sadanje vrednosti ............................................................................!
Arafikon 4. -ndeks 'rofitabilnosti .........................................................................................
Arafikon 5. Arafiki 'rika) 'ra"a rentabiliteta .....................................................................4
Arafikon .. No5enja t(rista ( 'eriod( jan(ar 0!0 8 %aj 0!!."odine
)a Srbij( i Beo"rad ............................................................................................//
Arafikon /. 0setljivost NP4 na relativne 'ro%ene 'riliva i odliva 'ri d?3@.....................90
Arafikon 2. 0setljivost NP4 na relativne 'ro%ene 'riliva i odliva 'ri d?5@.....................9!
Arafikon 9. 0setljivost NP4 na relativne 'ro%ene 'riliva i odliva 'ri d?/@.....................9!
Arafikon !0. Aranini i)nosi NP4 .......................................................................................9
Arafikon !!. Aranini i)nosi -33 ........................................................................................9
Arafikon !. :ti1aj 'ro%ene 'ri,oda i ras,oda na ostvareni 'rofit.....................................9
Arafikon !3. 3as'odela verovatno5e ostvarivanja 'rofita ...................................................93
*aster rad 4
t(risti%a
Sisak s%ika
Slika !. +ktivnosti ko%'anije kao sadr&aj finansijski, i)vetaja ........................................!
Slika . 0snovna i 'roirena D( Pont for%(la.....................................................................9
Slika 3. Sintetiki i)ra) rentabilnosti....................................................................................3/
Slika 4. 0snovni kora1i ( kontrolno% 'ro1es( ....................................................................4/
Slika 5. Poslovna inteli"en1ija .............................................................................................54
Slika .. 0r"ani)a1iona str(kt(ra ,otela sa ko%letno% 'on(do% (sl("a
B%anje od 500 sobaC .................................................................................................5.
*aster rad 5
t(risti%a
UVOD
Dr("a 'olovina DD i 'oetak DD- veka 5e# 'ored ostalo"a# ostati )abele&eni ( istoriji
t(ri)%a kao 'eriod ( ko%e s( se desile dra%atine 'ro%ene. >(ri)a% je 'ostao svetski
feno%en# sastavni deo &ivota do%inantno" dela svetske 'o'(la1ije. Potreba )a t(ri)%o%
'ostala je skoro deo e")isten1ijalni, 'otreba.
!
*no"e )e%lje s( svoje na'ore (s%erile ka ra)voj( t(ri)%a# jer on 'redstavlja nain )a
'osti)anje (k('no" dr(tveno8ekono%sko" ra)voja# odnosno ra)voja 'rivrede# balansiranje
s'oljnotr"ovinsko" bilansa# %o"(5nost )a'oljavanja# 'ove5anje standarda# 'odi)anje
k(lt(rno" nivoa# irenje %e;(narodne saradnje.
>(ristike (sl("e ve5 d(&i 'eriod i%aj( najve5i (deo ( %e;(narodnoj ra)%eni (sl("a# koja
"lobali)a1ijo% 'ostaje sve inten)ivnija. >er1ijarni sektor ( ra)vijeni% )e%lja%a )a()i%a
)naajno %esto ( str(kt(ri 'rivrede# a sada se takve tenden1ije )a'a&aj( i ( )e%lja%a (
ra)voj(.
:jedno sa sna&ni% ra)voje%# t(ri)a% je 'oka)ao i velik( ranjivost ( tren(1i%a
ekono%ski, kri)a# ra)ni, 'olitiki, Bteroristiki, na'ada# ratovaC i dr("i, 'otresa
B'ande%ija# kli%atski, ne'o"odaC koji s( se deavali ( ovo% 'eriod(. -'ak# t(ristiki
trendovi i kretanja# se vrlo br)o vra5aj( svojoj d("o"odinjoj ()la)noj '(tanji. *e;(ti%#
'otrebno je i ( tren(1i%a slabo" t(ristiko" 'ro%eta odr&ati t(ristik( 'rivred( s'osobno%
)a obavljanje svoje delatnosti# odnosno o(vati sredtsva t(ristiki, 'red()e5a kako bi
nji,ovo 'oslovanje d("orono "ledano bilo (s'eno.
+nali)a isk(stava 'ojedini, )e%alja# (ka)(je da t(ri)a% )a,teva ko,erentn( vie"odinj(
'olitik( ra)voja ( okvir( odr&ive %akroekono%ske 'olitike# dok ( s('rotno% kri)e
%(lti'lik(j( ne"ativne efekte.
Bave5i se 'roble%i%a kri)e i '(tevi%a 'reva)ila&enja ne"ativni, efekata koje ona i)a)iva#
radna "r('a Svetske t(ristike or"ani)a1ije B:NE>0C 'ri're%ila je dok(%ent 'od
na)ivo% FP(t ka o'oravk(G )asnovan na seda% 'rin1i'aH
!. Biti realistian
. Pri,vatiti 'ro%ene na tr&it(
3. -skoristiti %o5 te,nolo"ije
4. Podr&ati javno 8 'rivatno 'artnerstvo
5. Podsetiti svet da t(ri)a% 'odstie otvaranje radni, %esta# ra)voj infrastr(kt(re#
tr"ovine
.. Po%o5i najsiro%aniji%a da ra)vijaj( t(ri)a%# bore se 'rotiv kli%atski, 'ro%ena i
'os'ee ra)voj
/. Staviti t(ri)a% i '(tovanja ( 1entar Sti%(lativni, 'lanova i 'okren(ti INovi )eleni
'lanG BNe9 Areen DealC
3
!
erovi S. B00C# Strategijski menadment turistike privrede Srbije# Jelnid Press# Beo"rad# str.5

:nkovi S.# Sek(lovi N. B0!0C# Mere za ublaavanje negativnog dejstva svetske ekonomske krize
na turizam# Sin"id(n(% revija 4o/ No# >(ri)a% i ,otelijerstvo# Beo"rad# str !2!8!9
3
-bid
*aster rad .
t(risti%a
Poda1i 'oka)(j( da s( ( %no"i% )e%lja%a# 're%a ovi% 're'or(ka%a# na'ori (s%ereni ka
'ove5anj( javno8'rivatno" 'artnerstva# s'rovo;enj( %era koje 5e 'oboljati likvidnost
'red()e5a i olakati 'rist(' krediti%a. :'ravljanje sredstvi%a i nabavka 'otrebni,
novani, sredstava nala)e se ( 1entr( 'a&nje.
Na 'oetk( dvadest 'rvo" veka# osnovne karakteristike kretanja ( %e;(narodno%
finansijsko% 'oslovanj(# (klj((j(5i i ,otelijerske siste%e# %o"( se svesti na tri najbitnije#
a to s(H "lobali)a1ija# sekj(riti)a1ija i ('ravljanje ri)i1i%a.
4
: tokovi%a roba# (sl("a# ka'itala i nov1a dola)i do brisanja "rani1a. Pro1eso%
"lobali)a1ije svet 'ostaje jedno veliko tr&ite# "de je# naroito ( t(ri)%(# svi%a skoro sve
dost('no. Nei)vesnost je trajna karakteristika 'oslovanja# koja 'ostoji i ( savre%eni%
(slovi%a# %o&da jo i ve5a# ob)iro% na sve br&i ra)voj# 'ro%ene ( )a,tevi%a t(rista# ve5(
konk(ren1ij(. 0vakvi (slovi 'oslovanja do'rineli s( da se ('ravljanj( ri)i1i%a i ra)ni%
obli1i%a osi"(ranja 'osveti 'osebna 'a&nja. Krajnji 1ilj je 'osti)anje %aksi%alne dobiti na
(lo&ena sredstva i obe)be;enje solventnosti 'oslovanja.
3a)voj i 'ri%ena savre%ene te,nolo"ije 'roir(j( 'on(d( (sl(&no" sektora i %enjaj(
nje"ov( str(kt(r(. -nfor%a1iona te,nolo"ija 'ro%enila je odnos brojni, (sl(&ni, delatnosti
i 'otroaa# 'rvo ( bankarstv( i osi"(ranj(# a )ati% ( t(ri)%(# saobra5aj( i dr("i%
delatnosti%a.
5
Ko%(nika1ija i)%e;( 'on(de i tra&nje ( savre%eni% (slovi%a je
ne'rekidna# odvija se online.
Brojni ekono%isti isti( da s( Kkno98,o9K i infor%isanje strateki res(rsi infor%atiko"
dr(tva ( ko%e &ivi%o. Pret'ostavka )a (s'eno 'oslovanje je ('o)navanje sa )bivanji%a
( okr(&enj(# a infor%isanje je 'odlo"a )a donoenje adekvatni, odl(ka
.
Savre%eni
%enad&%ent ne %o&e se )a%isliti be) infor%a1ioni, te,nolo"ija.
Po)i1ioniranje t(ristiko" 'roi)voda Srbije %o&e se )asnivati na isti1anj( jedinstvene
ra)nolikosti t(ristiko" 'roi)voda Bt(ri)a% veliki, "radova# 're sve"a# kon"resni i 'oslovni
t(ri)a%# 'laninski# tran)itni# banjski t(ri)a%# t(ri)a% na D(nav(# seoski t(ri)a% i dr.C. Pri
to%e# o(vana 'rirodna sredina Srbije treba da b(de jedna od osnovni, ko%'arativni,
'rednosti# () 'ro1es 'rila"o;avanja t(ristiko" 'roi)voda Srbije %e;(narodni%
standardi%a.
/
*o"(5nosti )a br&i ra)voj i%a5e fleksibilnija i %anja 'red()e5a# kao i objekti )a s%etaj i
ra)ne dr("e na%ene Bto bi se 'rvenstveno 'osti"lo rasto% i ra)voje% 'rivatno" sektora (
t(ri)%(C.
2
0b)iro% na 'rilike na savre%eno% t(ristiko% tr&it(# karakteristike %oderno" 'oslovanja
koje )a,teva strate"ijski 'rist(' ( svi% oblasti%a i 'ers'ektiv( ra)voja ,otelijerstva kod
nas i)abran je 'red%et i 1ilj istra&ivanja 'rika)an ( ovo% rad(.
4
3adojevi >. B0!!C# Finansijsko poslovanje u turizmu i hotelijerstvu# :niver)itet Sin"id(n(%#
Beo"rad# str.4
5
ai K. B0!0C# Poslovanje hotelskih preduzea# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str.2
.
Baki 0. B002C# Marketing u turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str 9/
/
erovi S. B00C# Strategijski menadment turistike privrede Srbije# Jelnid Press# Beo"rad# str.34
2
-bid# str.50
*aster rad /
t(risti%a
Pr e dm e t i s t ra i v an j a
Pred%et ovo" istra&ivanja je finansijski %enad&%ent i nje"ova 'ri%ena ( savre%eno%
'oslovanj( t(ristiki, 'red()e5a. Kako bi se s"ledao 'ro1es finansijsko" %enad&%enta
'a&nja istra&ivanja je (s%erena na finansijske i)vetaje# instr(%ente anali)e ti, i)vetaja i
'oka)atelje i o1ene (s'enosti 'oslovanja.
Kao 'oseban 'red%et istra&ivanja i)dvojeno je investiranje# odnosno 'rojektno
finansiranje# ob)iro% da ,otelijerstvo karakteri( velika (la"anja ( i)"radnj( objekata#
o're%eanje# renoviranje. 0vaj (&i fok(s istra&ivanja konkreti)ovan je i)rado% bi)nis 'lana
koji% je 'redstavljeno (la"anje ( 'okretanje 'oslovanja %ale 'orodine ko%'anije )a
'r(&anje (sl("a s%etaja t(risti%a.
>oko% istra&ivanja 'ri%ene finansijsko" %enad&%enta ( 'oslovanj( 'a&nja je 'osve5ena i
infor%a1ioni% te,nolo"ija%a# ob)iro% na nji,ov (ti1aj na odvijanje 'oslovni, aktivnosti i
(lo"( ( 'laniranj( res(rsa ko%'nije i donoenj( 'oslovni, odl(ka.
Z na a j i a k t u e l nost i s t ra i v an j a
:s'enost 'oslovanja je osnova ra)voja 'rivrede i dr(tva (o'te. Da bi obavljala 'oslovn(
delatnost svakoj ko%'aniji s( neo',odna sredstva. 0be)be;ivanje sredstava vri se i)
so'stveni, i)vora ili 'o)aj%ljivanje% ka'itala od kreditora na ba)i ("ovora. 0stvarivanje
dobiti 'odra)(%eva efikasno ('ravljanje sredstvi%a ko%'anije i finansiranje ( sklad( sa
obi%o% 'oslovni, aktivnosti. $inansijski %enad&%ent je ko%'onenta 'ro1esa ('ravljanja
ko%'anijo% koja se bavi ovi% 'roble%i%a. :s'enost 'oslovanja je bitna kako )a sa%(
ko%'anij(# tako i )a kreditore# koji &ele da 'ovrate (lo&ena sredstva# a tako;e i )a dr&avne
or"ane koji 'rate 'rivredna kretanja ( )e%lji. 0b)iro% na broj )ainteresovani, strana i
)naaj 'roble%atike ste'en istra&enosti ove oblasti je dosta visok. : finansijskoj na(1i i
'raksi 'ri%enj(j( se dosti"n(5a %ate%atiko8statistiki, %etoda i infor%a1ioni,
te,nolo"ija# na(ni, dis1i'lina koje s(# tako;e# 'red%et istra&ivanja %no"i, a(tora.
Cil j i strai vanj a
0snovni 1ilj istra&ivanja ovo" rada je da sa"leda )naaj finansijsko" %enad&%enta (
'oslovanj( t(ristiki, 'red()e5a ( (slovi%a 'ro%enljivo" tr&ino" a%bijenta# sve
)a,tevniji, t(rista# otre konk(ren1ije i nedostatka slobodni, finansijski, sredstava.
Svakodnevno 'oslovanje# odl(ke o investiranj(# ra)voj so'stvene ko%'anije# (la"anje (
dr("e ko%'anije# osnivanje novi, ko%'anija s(oeni s( sa %no"i% i)a)ovi%a i ri)i1i%a.
:s'enost ( 'oslovanj( 'odra)(%eva ('ravljanje# a finansijski %enad&%ent ('ravo obavlja
t( f(nk1ij(.
-stra&ivanj% se# tako;e# (ka)(je na )naaj infor%a1ioni, te,nolo"ija ( ,otelsko%
'oslovanj(. Pra5enje inova1ija ( ovoj oblasti# ob)iro% na nji,ov( 'ri%en( ( svi%
dr(tveni% sfera%a# neo',odno je i ( ,otelijerstv(. :'oredo sa 'ri%eno% te,noloki,
novina 'otrebno je# 're%a nji,ovi% s'e1ifinosti%a# i)na5i 'ara%etre )a nji,ovo 'ra5enje#
kontrol( i sa"ledavanje efekata.
St rukt ura rada
Pos%atraj(5i str(kt(r( rada %o"( se i)dvojiti dva dela. : 'rvo% del(# nakon (voda# ( 'rva
tri 'o"lavlja# date s( teorijske osnove 'os%atranja finansijsko" %enad&%enta sa ra)ni,
as'ekata. Nakon defin1ije 'oj%a# 'rika)ane s( ko%'onente neo',odne )a s'rovo;enje
efikasno" ('ravljanja i%ovino% ( ko%'anija%aH finansijski i)vetaji# instr(%enti anali)e
*aster rad 2
t(risti%a
ti, i)vetaja i nji,ov )naaj. Posebno s( i)dvojeni oni instr(%enti kontrole finansijsko"
'oslovanja koji se koriste ( t(ristiki% 'red()e5i%a. Dananje 'oslovanje s 'ravo% nosi
obele&je elektronsko. >o je sl(aj i sa ,otelijerstvo%# to je 'oka)ano ( dr("o% 'o"lavlj(.
0b)iro% na (lo"( infor%a1ioni, te,nolo"ija# i)dvojene s( oblasti 'oslovanja t(ristiki,
'red()e5a# od strate"ijsko" )naaja# koje s( najbolj( 'odrk( 'ronala ( ovi% savre%eni%
te,nolo"ija%a. >re5e 'o"lavlje sa"ledava (lo"( finansijsko" %enad&%enta ( 'rojektno%
finansiranj( sa 'o)i1ija kreditora# ob)iro% da odl(ka o investiranj( %ora biti doneta tek
nakon 'a&ljive anali)e i o1ene is'lativosti 'on(;eni, 'rojekata.
Dr("i deo rada# )adnja dva 'o"lavlja# 'redstavljaj( 'raktin( 'ri%en( instr(%enata i
%etoda finansijsko" %enad&%enta. -)abran je bi)nis 'lan kao dok(%ent koji# ob)iro% da
'redstavlja 'oslovn( idej(# sadr&i ele%ente koji ne %o"( biti (ra;eni be) 'ri%ene
finansijsko" %enad&%enta. Nakon kratko" o'isa %etodolo"ije i)rade bi)nis 'lana sledi
'ri%er# sl(aj i)rade Poslovno" 'lana )a otvaranje ,ostela 6 %ale 'orodine ko%'anije )a
'r(&anje (sl("a s%etaja t(risti%a.
Na kraj(# data s( )aklj(na ra)%atranja i 'rika) kori5ene literat(re.
Hi pot eze i st rai vanj a
Kro) ovaj rad 'odvr"n(te s( 'roveri slede5e ,i'ote)eH
$inansijski %enad&%ent je jedna od najva&niji, f(nk1ija ('ravljanja koja %ora
ne'rekidno 'ratiti ra)novrsne 'ara%etre 'oslovanja ko%'anija# 'odjednako )naajna i
)a investitore BvlasnikeC ko%a'nija# )a kreditore# %enad&ere# revi)ore# dr&avne or"ane i
%no"e dr("e korisnike
Savre%eno 'oslovanje ( ,otelijerstv( ne)a%islivo je be) infor%a1ioni, te,nolo"ija
Bi)nis 'lan# 'ri%eno% finansijsko" %enad&%enta treba da 'oka&e o'ravdanost
'rika)ane 'oslovne ideje
Met ode i st rai vanj a
Priliko% i)rade rada kori5ena je str(na literat(ra i) oblasti t(r(stiko" 'oslovanja#
finansija i infor%atike# kao i -nternet i)vori koji se bave 'roble%atiko% finansijske anali)e#
infor%a1ioni, te,nolo"ija# ,otelijerstvo%# dr(tveni% na(ka%a. -)vreno je 'rik('ljanje
sek(ndarni, 'odataka# anali)a tekstova i 'ri%era i) 'rakse ( 'o%enti% i)vori%a# odnosno
'ri%enjena je te,nika data %inin"8a.
*etodoloki 'ost('1i koji s( kori5eni ob(,vataj( o'tena(ne i 'osebne %etode sa)nanja.
>o s( 'rik('lanje "ra;e i dok(%enta1ije# deskri'1ija# anali)a i sinte)a# ko%'ara1ija#
"enerali)a1ija# ind(k1ija i ded(k1ija# %ate%atike i statistike %etode.
:ra;eni 'ri%er bi)nis 'lana# kako bi se il(strovala i)neta )a'a&anja# 'redstavlja kori5enje
%etode st(dije sl(aja# t)v. K1ase st(dLK 'rist('.
Pri sa"ledavanj( finansijski, efekata 'redstavljene 'oslovne ideje ( 'ri%er(# i)vedena je
'rojek1ija finansijski, re)(ltata i i)vetaja# bilansa (s'e,a# bilansa stanja i tokova "otovine#
kako bi se i)vrila nji,ova dalja anali)a.
:s'enost 'ri%ero% 'rika)ano" 'rojekta# odnosno o1ena ekono%sko tr&ine efikasnosti i
dr(tvene o'ravdanosti# vrena je 'o%o5( odre;eni, 'oka)ateljaH ekono%inosti#
ak(%(lativnosti# rentabilnosti i 'ro1eno% koristi i (ti1aja na &ivotn( sredin( i 'rivred( ire
*aster rad 9
t(risti%a
dr(tvene )ajedni1e. Kori5ena je %etoda dina%ike o1ene rentabilnosti# )asnovana na
novano% tok(# a koja ob(,vata tri kriterij(%a vrednovanjaH vre%e 'ovra5aja sredstava#
neto sadanj( vrednost 'rojekta i intern( sto'( 'rinosa.
0setljivost 'rojekta o1enjena je %etodo% statike anali)e osetljivosti# odnosno
odre;ivanje% 'relo%ne take rentabilnosti 8 naj%anje" obi%a 'r(&anja (sl("a 'ri ko%e
'rojekat ostaje is'lativ. Pri%enjena je i dina%ika %etoda anali)e osetljivosti# "de je
'ro%eno% (la)ni, 'ara%etara B'ri,oda# trokova# diskontne sto'eC kro) nekoliko ra)liiti,
s1enarija sa"ledan nji,ov (ti1aj na ostvareni 'rofit i )on( be)bedno" B'o)itivno"C
'oslovanja.
3i)ik ostvarivanja 'rojektovano" 'rofita o1enjen je statistiko% %etodo%# i)ra(navanje%
standardne devija1ije i koefi1ijenta varija1ije date veliine.
*aster rad !0
t(risti%a
1. Finansijski menadment
>(ri)a%# t(ristika 'rivreda i t(ristika 'red()e5a ( savre%eni% (slovi%a "lobali)a1ije#
na"li, i sveob(,vatni, 'ro%ena ( okr(&enj(# vie ne"o li bilo koja dr("a delatnost ili bilo
koji dr("i 'rivredni s(bjekti# )avise od adekvatno" %enad&%enta.
9
*enad&%ent je o'te'ri,va5eni en"leski ter%in koji% se o)naava 'oja% ('ravljanja. =a
sa% 'oja% ('ravljanja ve)ana s( brojna t(%aenja koja svoj( osnov( i%aj( kako ( teoriji
tako i ( ra)novrsni% 'raktini% isk(stvi%a.
Sa as'ekta %enad&%enta ( t(ri)%( defini1ija koja je dovoljno sveob(,vatna i 'rila"o;ena
)a,tevi%a savre%eno" okr(&enja# 'od ('ravljanje% 'odra)(%eva 'ro1es rada () 'o%o5 i (
saradnji sa dr("i% lj(di%a# da bi se efektivno ostvarili or"ani)a1ioni 1iljevi# () efikasn(
('otreb( o"ranieni, res(rsa ( (slovi%a 'ro%enljivo" okr(&enja.
!0
Savre%ene finansije bave se 'ro(avanje% i 'ronala&enje% efikasno" oblika kori5enja i
(la"anja novani, res(rsa )a 'otrebe 'ojedina1a# 'red()e5a# dr&ave i ra)ni, dr("i,
or"ani)a1ija.
!!
Pre%a to%e# finansijski %enad&%ent kao f(nk1ija 'red()e5a ob(,vata aktivnosti koje se
bave ('ravljanje% novani% tokovi%a 'red()e5a# odnosno sti1anje%# finansiranje% i
('ravljanje% i%ovino%.
:'ravljanje finansijski% sredstvi%a vri se ( sklad( sa 1iljevi%a ko%'anije. Alavni 1ilj
svake ko%'anije je %aksi%i)iranje 'rofita. Pored to"a# ko%'anija %o&e i%ati i ni) dr("i,
1iljeva kao to s(H rast i ra)voj# s%anjenje ri)ika# dr(tveni 1iljevi Breavanje 'roble%a
)a'oljavanja# )atita &ivotne okolineC# likvida1ija i dr. :koliko 'ostoji vie 1iljeva# 'ri
donoenj( odl(ka treba ()eti ( ob)ir sve 1iljeve i 'osti5i balans ( nji,ovo% )adovoljavanj(.
7ilj ('ravljanja finansija%a je da se 'oka&( osnovne 're%ise )a donoenje 'oslovni,
odl(ka vlasnika i %enad&era 'red()e5a )a (s'eno 'oslovanje.
!
*enad&eri ( 'ro1es(
('ravljanja finansijski% sredstvi%a koriste svoja str(na )nanja# tako da svak( odl(k(
donose na osnov( doka)a finansijsko8teorijsko" %odela koji se 'ri%enj(je ( 'raksi )a
konkretn( sit(a1ij(.
Donoenje finansijske odl(ke ( 'raksi 'odra)(%eva 'ri%en( finansijske teorije# %etoda i
instr(%enata# koji% 5e se is'itati svi bitni ele%enti ve)ani )a 'oslovni 'roble% / 'itanje.
Svaka odl(ka ( sebi sadr&i ri)ik# odnosno nei)vesnost da li 5e se ( b(d(5nosti sve odi"rati
ba onako kako je 'ro1enjeno 'riliko% donoenja odl(ke.
: 'oslovni% finansija%a finansijski %enad&%ent je neo',odan 'ri donoenj( odl(ka ( tri
va&ne oblastiH
i)bor( investi1ja
9
erovi S. B009C# Strategijski menadment u turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str !05
!0
-bid# str !0.
!!
Mere%i NM. B00/C# Osnovi finansija# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str
!
-bid# str !0
*aster rad !!
t(risti%a
str(kt(ri finansiranja
ras'odeli 'rofita.
Pro1esi i slo&enosti na t(ristiko% tr&it(# )a,tevaj( od savre%eno" t(ristiko" %enad&era#
ne'rekidan i kontin(irani na'or na i)nala&enj( novi, strate"ija# inoviranj( i stvaranj( novi,
'roi)voda# 'rila"o;avanj( strate"ije novi% tenden1ija%a# kako bi ( 'ot'(nosti od"ovorili
novi% )a,tevi%a t(rista# odr&ali i (na'redili 'o)i1ij( na tr&it( i (s'eno od"ovorili
konk(rentski% 'ritis1i%a i i)a)ovi%a.
!3
*isao kinesko" filo)ofa Nao 7ea i) 4- veka 're nae ere# koja "lasi K+ko si 'a&ljiv na
kraj( kao i na 'oetk(# s'rei5e ne(s'e,K
!4
%o&e sa&eto 'redstaviti filo)ofij( (s'eno"
'oslovanja i ( dananji% (slovi%a.
1.1 Analiza finansijskih izvetaja
$inansijski i)vetaji s( sk(' infor%a1ija o finansijsko% 'olo&aj(# (s'enosti# 'ro%ena%a
na ka'ital( i novani% tokovi%a jedne ko%'anije i 'redstavljaj( f(nk1ionaln( i vre%enski
)aokr(&en( 1elin( 'oslovni, 'ro1esa koji s( se do"odili ( jednoj ko%'aniji i kao takvi#
ine 'odlo"( svake ra1ionalne anali)e.
!5
: tok( "odine# odnosno obra(nsko" 'erioda# ra(novodstvo bele&i sve 'oslovne do"a;aje#
transak1ije# a )ati% se te transak1ije sa&i%aj( ( finansijski% i)ve&taji%a.
Pre%a Ok$i!" *e;(narodni, ra(novodstveni, standarda/*e;(narodni, standarda
finansijsko" i)vetavanja# osnovni 1ilj ra(novodstva je da !"i in/#!ma0ije #
s#s#5n#sti !ed"&ea da st$a!a n#$a0 i ek$i$a%ente n#$0a# ka# i in/#!ma0ije #
!#0eni dinamike i i&$esn#sti st$a!anja n#$0a*
,7
Aodinji i)vetaj ko%'anije# koji kod nas 'redstavlja )akonsk( obave)( ko%'anija# sadr&i
nekoliko obave)ni, i)vetaja i dok(%enataH
bilans stanja
bilans (s'e,a
i)vetaj o tokovi%a "otovine
i)vetaj o 'ro%ena%a na ka'ital(
na'o%ene
i)vetaj revi)ora
Pored obave)ni, delova# "odinji i)vetaj %o&e sadr&ati i neke dr("e dok(%ente# kao na
'ri%er 'is%o %enad&%enta ak1ionari%a ko%'anije ili dodatne disk(sije i anali)e
%enad&%enta# koji %o"( do'rineti 'ot'(nijoj sli1i (k('ni, efekata 'oslovni, transak1ija i
dr("i, do"a;aja ( 'os%atrano% vre%ensko% 'eriod(.
Na osnov( lana .. stav !. =akona o ra(novodstv( i revi)iji BKSl(&beni "lasnik 3SK# broj
4./0.# !!!/09 i 99/!! 8 dr. )akonC# %inistar finansija doneo je P!a$i%nik # sad!ini i /#!mi
#5!a&a0a /inansijski1 i&$e(taja &a !i$!edna d!"(t$a: &ad!"'e: d!"'a !a$na %i0a i
!3
erovi S. B009C# Strategijski menadment u turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str !
!4
-bid# str 3.
!5
Kne&evi A. B00/C# konomsko!finansijska analiza# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str 9
!.
-bid# str .
*aster rad !
t(risti%a
!ed"&etnike BKSl. "lasnik 3SK# br. !!4/0.# 5/0/# !!9/02 i /!0C.
!/
. Pri%er 'ojedini,
ne'o'(njeni, obra)a1a# kao il(stra1ija nji,ove sadr&ine i for%e# dati s( ( Prilo"( !.
S(tina definisanja 'oj%a anali)e finansijski, i)vetaja nala)i se ( s,vatanj( da anali)a
treba da 'odvr"ne 'os%atranj(# is'itivanj(# o1eni i for%(lisanj( dija"no)e oni, 'ro1esa
koji s( se desili ( ko%'aniji i koji se kao takvi nala)e sa&eti i o'red%e5eni ( okvir(
finansijski, i)vetaja. $inansijska anali)a 'redstavlja is1r'no Iistra&ivanje# kvantifi1iranje#
deskri'1ij( i o1en( finansijsko" stat(sa i (s'enosti 'oslovanja 'red()e5a.
!2
Pola)n( osnov( finansijske anali)e ine finansijski i)vetaji ( koji%a s( )abele&ene sve
aktivnosti i 'ro%ene koje s( se deavale ( ko%'aniji ( 'os%atrano% 'eriod( BSlika !C.
Slika !H +ktivnosti ko%'anije kao sadr&aj finansijski, i)vetaja
-)vorH Kne&evi A. B00/C# konomsko!finansijska analiza# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str
!!
-)dvajaj( se o'ti i 'osebni 1iljevi anali)e finansijski, i)vetaja. Pre sve"a# 1iljevi ove
anali)e s( sa"ledavanje )ara;ivake s'osobnosti ko%'anije Brentabilnost# 'rofitabilnost#
(s'enostC i njen finansijski 'olo&aj Bnovani tokovi# 'ro%ene na ka'ital(C. Posebne 1iljeve
'redstavljaj( obe)be;ivanje 'otrebni, infor%a1ija koje s( od interesa stejk,olderi%a#
dr&avi i njeni% or"ani%a# %enad&eri%a sa%e ko%'anije.
*enad&eri svi, nivoa odl(ivanja# kao interni korisni1i# koriste infor%a1ije anali)e
finansijski, i)vetaja ( 1ilj( 'laniranja# or"ani)ovanja i kontrole# to je s(tina
%enad&erski, aktivnosti.
!9
*o&da je 'otrebno i)dvojiti jo jedan 'oseban 1ilj anali)e finansijski, i)vetaja# a to je
'redvi;anje b(d(5e vrednosti ko%'anije. 0vakav naina sa"ledavanja infor%a1ija i)
!/
0bras1i. : 7ekos in8(. Dost('no na , tt ' H// 99 9 . 1 e k o s .r s /o br a)a1 8b ila n s 8s ta n j a 8b il a n s 8
( s ' e , a8 i) v e @ 7 5 @ + ! ta j 8o 8to k o v i % a 8 " o to v i n e 8 i) v e @ 7 5 @ + ! ta j 8o 8'ro % e n a % a 8 n a 8 k a ' ital (8 s t
O're"ledano 4/05/0!P
!2
!9
-bid# str .
*aster rad !3
t(risti%a
finansijski, i)vetaja od )naaja je )a kreditore i investitore. Neo',odno je na'o%en(ti da
'ostoji ra)lika i)%e;( vrednosti 'red()e5a iska)ane ( knji"a%a i 'ro1enjene# odnosno
tr&ine vrednosti ko%'anije.
Poda1i sadr&ani ( finansijski% i)vetaji%a# tako;e# o%o"(5avaj( ko%'aniji 'ore;enje sa
dr("i% ko%'anija%a# odnosno 'ro1es ben%arkin"a ( oblasti finansijsko" 'oslovanja.
Ko%'anija (s'enost svo" 'oslovanja %eri ( odnos( na dr("e ko%'anije koje obavljaj(
ist( delatnost# konk(rente# ili bilo koj( dr("( ko%'anij(# na "lobalno% nivo(. >ako;e#
ben%arkin" %o&e koristiti i (n(tar sa%e ko%'anije# %e;( 'ojedini% njeni% delovi%a#
odnosno or"ani)a1ioni% 1elina%a. Sa"ledavanje t(;i, i so'stveni, 'oka)atelja 'oslovanja
o%o"(5ava 'ri%en( najbolji, reenja# a to 5e ne%inovno ko%'anij( voditi ka (na're;enj(
'roi)voda i (s'enije% 'oslovanj(.
: svako% sl(aj( %o&e se konstatovati da je ben%arkin" 'ro1es daleko vie od strate"ije
ko'iranja i i%ita1ije Bkako "a 'onekad nestr(no na)ivaj(C. Alavne koristi od
ben%arkin"a o"ledaj( se ( 'odsti1anj( inovativni, i kreativni, s'osobnosti %enad&%enta.
Savre%eno doba je doba Krevol(1ionarni,K or"ani)a1ija# a takve or"ani)a1ije# tj.
KinovativneK or"ani)a1ije# r(e 'ostoje5e standarde ( delatnosti ( kojoj obavljaj( svoje
'oslovne i ire dr(tvene %isije.
0
1.1.1 Bilans stanja
Bilans stanja 'redstavlja slik( finansijsko" stanja ko%'anije na odre;eni dan. : nje%( s(
'rika)ani veliina i str(kt(ra i%ovine BsredstavaC i i)vora finansiranja.
Str(kt(ra sredstava# aktiva# (ka)(je na nain na koji s( sredstva (lo&ena Binvesti1iona
aktivnostC# dok str(kt(ra i)vora finansiranja# 'asiva# (ka)(je na efekte finansijske
aktivnosti# odnosno finansijsk( str(kt(r( Bkonstit(1ij(C neko" 'red()e5a.
!
: aktivi i%ovina se "r('ie 're%a f(nk1iji i ine jeH
fiksna ili stalna i%ovina Bosnovna sredstva# ne%aterijalna (la"anja i d("orona
finansijska (la"anja 6 ,artije od vrednostiC
obrtna i%ovina ili ka'ital B)ali,e# %aterijal# "otovi 'roi)vodi# nedovrena 'roi)vodnja#
kratkorona 'otra&ivanja 6 k('1i# kratkorona finansijska (la"anja 6 ,artije od
vrednosti# %eni1e# novana sredstva 6 "otovinaC
aktivna vre%enska ra)"ranienja
"(bitak i) raniji, "odina i "(bitak i) tek(5e "odine
Pasiv( ine i)vori i%ovine ili ka'itala i ine jeH
osnovni ka'ital 6ak1ionarski ili so'stveni ka'ital
d("orone obave)e 6 krediti# ,artije od vrednosti
kratkorone obave)e Bdobavljai# ekovi# %eni1e i ostale kratkorone ,artije od
vrednosti# avansi# ostale kratkorone obave)e i) 'oslovanjaC
'asivna vre%enska ra)"ranienja
neras'ore;ena dobit i) tek(5e "odine.
0
erovi S. B009C# Strategijski menadment u turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str 40
!
Kne&evi A. B00/C# konomsko!finansijska analiza# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str !

erovi S. B009C# Strategijski menadment u turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str 44
*aster rad !4
t(risti%a
:k('an i)nos aktive %ora biti jednak i)nos( 'asive# odnosno +K>-4+ ? P+S-4+.
>ako;e# bilans stanja %o&e se 'redstaviti slede5o% jednako5(H
S>+NN+ S3<DS>4+ Q 0BN3>N+ S3<DS>4+ ? K+P->+N Q 0B+4<=<
3edosled 'rika)ivanja 'ojedini, stavki aktive i 'asive ra)lik(je se ( 'ojedini% )e%lja%a.
: kontinentalnoj <vro'i# osnovni 1ilj ra(novodstva je si"(rnost kreditora. Da bi se taj 1ilj
ostvario bilans stanja sledi 'rin1i' rast(5e likvidnosti i o'adaj(5e dos'elosti koji% se
na"lasak stavlja na staln( i%ovin( ( aktivi# a na so'stveni ka'ital kao "arantn( s('stan1(# (
'asivi.
: an"losaksonskoj tradi1iji# koja je jo od 'erioda 4elike de'resije i) !99.". o'tere5ena
'roble%o% likvidnosti# bilans stanja 'rati kriterij(% likvidnosti# 'a je na 'rvo% %est( (
aktivi 'rika)ana "otovina. : 'asivi# na 'rvo% %est(# nala)e se one 'o)i1ije 'asive ija je
dos'elost najkra5a Btek(5e obave)e i dobavljaiC# a )ati% 'o kriterij(%( rast(5e" roka
dos'e5a slede dr("e obave)e i na kraj( so'stveni ka'ital.
*enad&%ent ko%'anije redovno 'rati i anali)ira infor%a1ije 'rika)ane ( bilans( stanja#
kako bi odr&ao likvidnost i solventnost ko%'anije# odnosno njen( s'osobnost da i)%ir(je
dos'ele obave)e na kratak rok# a tako;e i ( d("o% vre%ensko% rok(.
1.1.2 Bilans uspeha
Bilans (s'e,a# )a ra)lik( od bilansa stanja# koji se for%ira na odre;eni dan# 'redstavlja
'eriodini finansijski i)vetaj. Pri're%a se )a 'eriod od %ese1 dana# kvartalno ili na
"odinje% nivo(.
: bilans( stanja 'rika)(j( se ostvareni 'ri,odi i ras,odi ( i)abrano% obra(nsko% 'eriod(#
odnosno nji,ova ra)lika 8 dobitak ili "(bitak )a 'eriod.
Kada s( 'ri,odi ve5i od ras,oda# ostvarena je dobit i 'rika)(je se ras'odela ostvarene
dobiti. *e;(ti%# (koliko s( rs,odi ve5i od 'ri,oda# ko%'anije ostvar(je "(bitak i tada se
s%anj(je ka'ital 'red()e5a. +ko je "(bitak i)nad visine ka'itala# 'red()e5e nije ( stanj( da
vrati d("ove 'overio1i%a.
Bilans (s'e,a %o&e se 'redstaviti slede5o% jednako5(H
P3-R0D- 6 3+SR0D- ? 3<=:N>+>#
D0B->+K )a P3-R0D- S 3+SR0D+
A:B->+K )a P3-R0D- T 3+SR0D+
Kako 'ri,odi# tako i ras,odi# ( bilas( (s'e,a s( "r('isani ( tri kate"orijeH
'oslovni
finansijski
ostali
*aster rad !5
t(risti%a
Poslovne 'ri,ode i ras,ode# koji s( najbrojniji# karakterie vrsta korelativna veza. Nai%e#
'oslovne ras,ode treba 'ri)nati tek onda kada s( oni direktna 'osledi1a ostvareni,
'oslovni, 'ri,oda.
3
>o )nai da oni nastaj( i) )ajedniki, 'oslovni, do"a;aja i ne %o"(
se 'ojavljivati odvojeno. $inansijski i ostali 'ri,odi i ras,odi ne%aj( ovakv( 'ove)anost.#
'oto s( 'osledi1e %e;(sobno ne)avisni, 'oslovni, do"a;aja.
*e;(ti%# ( savre%eni% (slovi%a# dola)i do nar(avanja ve)a i)%e;( 'ri,oda i ras,oda#
tako da nije (vek %o"(5e (oiti 'ro'or1ionalnost. =bo" to"a# %o"( se 'os%atrati ras,odi
ve)ani )a 'roi)vod/(sl("( i oni koji s( ve)ani )a 'rotok vre%ena# odnosno ras,odi 'erioda.
: 'oslovne 'ri,ode se (brajaj(H
'ri,odi od 'rodaje robe# 'roi)voda i (sl("a
'ri,odi od aktiviranja (inaka
'ri,odi od s(bven1ija# dota1ija# re"resa# ko%'en)a1ija i 'ovra5aja da&bina 'o osnov(
'rodaje robe# 'roi)voda i (sl("a
'ri,odi od do'rinosa i lanarina
dr("i 'oslovni 'ri,odi koji s( obra(nati ( knji"ovodstvenoj is'ravi# ne)avisno od
vre%ena na'late
$inansijski 'ri,odi ob(,vataj(H
'ri,ode od ka%ata
'ri,ode od reali)ovani, k(rsni, ra)lika
'ri,ode od dividendi
ostale finansijske 'ri,odi
Ne'oslovnei vanredne 'ri,ode ineH
dobi1i od 'rodaje osnovni, sredstava i ne%aterijalni, (la"anja
dobi1i od 'rodaje d("oroni, ,artija od vrednosti i (e5a
dobi1i od 'rodaje %aterijala#
'ri,odi i) raniji, "odina
vikovi
'ri,odi od s%anjenja obave)a
'ri,odi od (kidanja nesiskori5eni, d("oroni, re)ervisanja
ostali vanredni 'ri,odi.
Poslovni ras,odi Btrokovi 'eriodaC ob(,vataj(H
ras,ode direktno" %aterijala i robe Bnabavn( vrednost 'rodate robe# trokove %aterijala
)a i)rad(C
dr("e 'oslovne ras,ode Btrokove ostalo" %aterijala# 'roi)vodne (sl("e# trokove
"oriva i ener"ijeC
ne%aterijalne trokove
re)ervisanja i a%orti)a1ij(#
'ore)e i do'rinose 'ravno" li1a ne)avisno od re)(ltata# br(to )arade i ostale line
ras,ode
3as,ode finansiranja ineH
ras,odi i) odnosa sa 'ove)ani% 'red()e5i%a
ka%ate
3
Kne&evi A. B00/C# konomsko!finansijska analiza# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str !9
*aster rad !.
t(risti%a
ne"ativne k(rsne ra)like
s%anjenje vrednosti d("oroni, finansijski, (la"anja
ostali ras,odi finansiranja
: ne'oslovne i vanredne ras,ode s'adaj(H
"(bi1i 'o osnov( 'rodaje i ras,odovanja osnovni, sredstava i ne%aterijal%i, (la"anja
"(bi1i 'o osnov( 'rodaje d("oroni, ,artija od vrednosti i (e5a
"(bi1i od 'rodaje %aterijala
ras,odi i) raniji, "odina
%anjkovi
ot'isi 'otra&ivanja# ot'isi )ali,a
vanredni ot'isi osnovni, sredstava i ne%aterijalni, (la"anja
ras,odi od d("oroni, re)ervisanja )a ri)ike
ostali ne'oslovni i vanredni ras,odi.
D("o je bilans (s'e,a s%atran najva&niji% finansijski% i)vetaje% ( 'ro1es( 'oslovno"
odl(ivanja# jer se s%atralo da je re)(ltat 'oslovanja 'res(dan )a 'ro1en( s'osobnosti
ko%'anije da stvara novane tokove i 'rinose.
Bilans (s'e,a i bilans stanja %oraj( se 'os%atrati )ajedno kako bi se sa"ledali svi ele%enti
'oslovanja i donele odl(ke )naajne )a finansijsk( 'olitik( ko%'anije.
1.1.3 Izvetaj o tokovima gotovine
-)vetaj o tokovi%a "otovine 'redstavlja i)vedeni i)vetaj koji se sainjava na osnov(
bilansa stanja i bilansa (s'e,a. =naaj ovo" i)vetaja ( finansijskoj anali)i je veliki# jer je
'laniranje i 'ra5enje novani, tokova )naajno )a kontin(irano 'oslovanje ko%'anije. =a
ko%'anij( je va&no da 'ored dobitka 'o bilans( (s'e,a i%a i 'o)itivne novane tokove#
odnosno ve5e 'rilive od odliva nov1a. Na taj nain se i)be"avaj( 'roble%i nelikvidnosti i
nesolventnosti.
Novani tokovi se s%atraj( krvotokom jednog preduze5a. Ko%'anija kojoj nedostaje
nova1 je ona koja na kratak rok ne5e %o5i od"ovoriti svoji% dos'eli% tek(5i% obave)a%a#
a na d("i rok ovakvo stanje %o&e dovesti do nesolventnosti i konano do steaja takvo"
'red()e5a.
4
-)vetaj o tokovi%a "otovine je 'eriodian i)vetaj# odnosno 'rika)(je 'rilive i odlive
"otovine )a i)abrani obra(nski 'eriod.
Na osnov( ovo" i)veataja )aklj((je se da li je ko%'anija s'osobna da stvara dovoljno
nov1a koji% 5e finansirati svakodnevne 'oslovne aktivnosti i obave)e 'o osnov( kredita# te
da li 5e %o5i da is'la5(je dividende ak1ionari%a i (la&e ( so'stveni ra)voj# odnosno
dodatna (la"anja ( nekretnine# o're%( i dr("a d("orona sredstva.
Novani tokovi# odnosno 'rilivi i odlivi nastaj( 'o osnov( ra)liiti, aktivnosti ko%'anije#
'a se %o"( i)dvojitiH
'oslovne
4
*aster rad !/
t(risti%a
investi1ione i
finansijske aktivnosti.
Najva&nije s( tokovi ostvareni 'oslovno% aktivno5(# jer (ka)(j( da li je ko%'anija
s'osobna da se bavi svojo% osnovno% delatno5(. Neto novani tok# odnosno ra)lika
'riliva 'o osnov( na'la5eni, 'ri,oda i odliva 'o osnov( 'la5anja 'oslovni, ras,oda#
'oka)(je t( s'osobnost.
-nvesti1oni novani tokovi ob(,vataj( 'rilive i odlive "otovine koji se javljaj( 'ri 'rodaji
ili nabav1i d("oroni, sredstava Bnekretnina# o're%e# ,artija od vrednostiC. Kada s( ve5i
odlivi od 'riliva ( investi1ioni% tokovi%a# to (ka)(je na ra)vojn( f(nk1ij( ko%'anije#
odnosno nabavk( d("oroni, sredstava.
$inansijske aktivnosti karakteri( novani tokovi ve)ani )a e%isij( ak1ija# ()i%anje
kredita# odnosno 'la5anje "lavni1e kredita i dividendi ak1ionari%a. 4e5i 'rilivi (
finansijski% tokovi%a (ka)(j( na ()i%anje kredita ili e%isij( ak1ija kojo% se finansira
neka investi1ija ili reava 'roble% nedostatka "otovine )a tek(5e 'oslovanje.
=naaj i)vetaja o novani% tokovi%a je da (tvrdi veliin( ra)like i)%e;( neto dobitka (
bilans( (s'e,a i neto novani, tokova i) 'oslovne aktivnosti ( i)vetaj( o novani%
tokovi%a# odnosno da (tvrdi da li je osnovna delatnost 'red()e5a 'rofitabilna Bneto dobitak
je indikator (s'enostiC i da li ta delatnost %o&e da K'roi)vodi "otovin(K Bneto novani tok
i) 'oslovne aktivnosti je indikator K'roi)vodnjeK "otovineC.
5
1.1.4 Izvetaj o promenama na kapitalu
-)vetaj o 'ro%ena%a na ka'ital(# tako;e kao i i)vetaj o tokovi%a "otovine# 'redstavlja
i)vedeni i)vetaj koji se sainjava na osnov( bilansa stanja i bilansa (s'e,a.
*ini%(% infor%a1ija koji se 'rika)(j( ovi% i)vetaje% ineH
neto dobitak ili "(bitak obra(nsko" 'erioda#
stavke 'ri,oda i ras,oda koje se ra(naj( ( korist ili na teret ka'itala# a ne 'rika)(j( se
( bilans( (s'e,a
efekat 'ro%ena ( ra(novodstvenoj 'oliti1i.
Poda1i o 'ro%ena%a so'stveno" ka'itala Bneto i%ovineC 'red()e5a na 'oetk( i na kraj(
obra(nsko" 'erioda treba da 'oka&( da li je dolo do 'ove5anja ili s%anjenja neto i%ovine
( 'os%atrano% 'eriod(# to je jedna od )naajni, infor%a1ija )a vlasnike ka'itala.:k('na
'ro%ena ( neto i%ovini diktirana je totalni% dobi1i%a i "(bi1i%a 'roi)vedeni% 'reko
aktivnosti 'red()e5a toko% 'erioda.
.
1.1. !apomene
Na'o%ene sa%e 'o sebi ne 'redstavljaj( finansijski i)vetaj# ve5 sadr&e detaljnije
infor%a1ije ( ve)i )naajni, 'oslovni, do"a;aja# kako kvantitativne tako i kvalitativ%e
5
.
-bid# str 58.
*aster rad !2
t(risti%a
'rirode. 0ve infor%a1ije s( 'otrebne kako bi se ( 'ot'(nosti sa"ledale ra(novodstvene
'olitike 'ri%enjene 'ri evidentiranj( do"a;aja i nain i osnove na koji%a s( finansijski
i)vetaji Bbilans stanja# (s'e,a i novani, tokovaC for%irani.
Na'o%ene# )nai# do'rinose is'ravno% t(%aenj( finansijski, i)vetaja# tako da bi se
%o"lo re5i da 'redstavljaj( %ale anali)e 'rika)ani, 'o)i1ija ( bilansi%a.
7entralni deo na'o%ena ine infor%a1ije o ra(novodstveni% 'olitika%a.
3a(novodstvene 'olitike se defini( kao Ks'e1ifina naela# konven1ije# 'ravila i %etode
koje je %enad&%ent (svojio 'riliko% sastavljanja i 'rika)ivanja finansijski, i)vetaja.K
/
Ne 'ostoje 'ravila koja defini( sadr&aj i obi% na'o%ena. *enad&%ent ko%'anije#
("lavno% ( na'o%ena%a navodi sve one infor%a1ije koje s%atra va&ni% )a doneenje
'oslovni, odl(ka i koje s( i%ale (ti1aja ( 'os%atrano% 'eriod( na delatnost kojo% se
ko%'anija bavi.
=adnji, "odina# kod neki, ko%'anija se )a'a&a da na'o%ene svoji% obi%o% 'reva)ila)e
koliin( infor%a1ija dat( finansijski% i)vetaji%a. >o "ovori o slo&enosti 'oslovno"
okr(&enja i (slovi%a ( koji%a se odvija 'oslovanje# koji )a,tevaj( velik( koliin(
infor%a1ija )a donoenje 'oslovni, odl(ka# a isto tako i )a nji,ovo 'ravilno inter'retiranje.
1.1." Ostale in#orma$ije
$inansijski i)vetaji 'redstavljaj( sa%o jedan i)vor infor%a1ija )a finansijske analitiare.
0ni ( svoji% anali)a%a koriste i dr("e i)vore# kao to s( "ranske '(blika1ije# anali)e
dr&avni, or"ana# anali)e ( str(noj finansijskoj ta%'i# anali)e ra)ni, brokerski, k(5a# i dr.
-nfor%a1iona asi%etrija# odnosno ra)lika ( 'o)navanj( 'rilika ko%'anije (n(tar sa%e
ko%'anije i kod korisnika8k('a1a ak1ija dovodi do ri)ika (la"anja. 0vaj ri)ik se# 're sve"a
o"leda ( nedovoljnosti infor%a1ija )a donoenje odl(ke o investiranj( i stra,( od
)lo('otrebe# kada se donese odl(ka o investiranj(.
Da bi se s%anjili ri)i1i# 'otrebno je da korisni1i finansijsko" tr&ita# investitori ( ak1ije i
obve)ni1e# i%aj( i)vesn( kontrol( nad %enad&%ento%. >a
kontrola se 'osti&e obe)be;ivanje%infor%a1ija o
aktivnosti%a %enad&%enta# odnosno ko%'anije '(te% finansijski, i)vetaja ko%'anije i
svi, ostali, i)vora infor%a1ija.
:lo"a dr&avni, a"en1ija i or"ana ( s%anjenj( infor%a1ione asi%etrije je ( to%e da se kro)
kontrol( insajderski, infor%a1ija odr&i 'overenje ( finansijski siste%. =adatak dr&ave je da
o%o"(5i ravno'ravn( dost('nost svi, bitni, infor%a1ija (esni1i%a na finansijski%
tr&iti%a.
2
/
Kne&evi A. B00/C# konomsko!finansijska analiza# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str .
2
-bid# str 30
*aster rad !9
t(risti%a
1.2 Prihodi i rashodi
Poslovni do"a;aji# odnosno transak1ije# )a 'osledi1( i%aj( 'ojav( 'ri,oda i ras,oda. Svaki
'oslovni do"a;aj 'otrebno je )abele&iti# kako bi se %o"li 'ratiti efekti ti, do"a;aja i nji,ov
(ti1aj na 1elok('no 'oslovanje ko%'anije. =a t( svr,( koriste se ra(ni. Alavna
karakteristika ra(na je nji,ova dvostranost# odnsono ra(ni i%aj( lev( i desn( stran( koje
se obele&avaj( sa Ud("(jeV i U'otra&(jeV.
Kontni okvir 'redstavlja siste%ati)ovan 're"led svi, ra(na BkontaC koji se koriste (
'red()e5( sa detaljni% o'iso% na%ene i sadr&ine svako" konta.
9
*inistarstvo finansija 3e'(blike Srbije donelo je B!5.!.00.."odineC Pravilnik o Kontno%
okvir( i sadr&ini ra(na ( Kontno% okvir( )a 'rivredna dr(tva# )adr("e# dr("a 'ravna li1a
i 'red()etnike BSl(&beni "lasnik 3S# br. !!4/00.C koji% je odre;ena detaljna sadr&ina
klasa# "r('a# ra(na i osnovni, ra(na ( sklad( sa %e;(narodni% standardi%a finansijsko"
i)vetavanja.
Svako 'red()e5e# 're%a svoji% 'oterba%a# otvara sa%o one ra(ne koji s( %( 'otrebni )a
re"istrovanje svi, 'ro%ena koje se deavaj( ( nje"ovo% 'oslovanj(. 0vaj s'isak ra(na
'redstavlja kontni 'lan )a konkretno 'red()e5e.
Prva 1ifra kontno" ra(na 'redstavlja klas( ra(na# 'a tako klasa 5 'redstavlja ras,ode# a
klasa . 'ri,ode ( 'os%atrano% 'eriod(.
=a vrenje f(nk1ije finansijko" %enad&%enta# neo',odno je kontin(irano 'ratiti i
anali)irati 'ri,ode i ras,ode 'red()e5a.
Pri to%e je veo%a )naajno da 'red()e5e realno 'ro1eni so'stvene strate"ijske i taktike
%o"(5nosti da ('ravlja finansijski% i%'lika1ija%a koje 'roi)ila)e i) nje"ovi, o'era1ija
ve)ani, )a (sl(&ni 'ro"ra%. Dobar deo trokova 'red()e5e %o&e da kontrolie# ali je bitno
i koj( 5e kon1e'1ij( B(k('ni, ili %ar"inalni, trokovaC 'ri%enjivati ( kra5e% ili d(&e%
rok(. Nje"ova tr&ina 'o)i1ija o%o"(5i5e %( i %anji ili ve5i ste'en (ti1aja na faktore
okr(&enja. :o'te ()ev# )a 'red()e5a ( t(ri)%( je karakteristian sna&an# 'res(dni (ti1aj
tr&ita. Sto"a s( ona 'revas,odno orijentisana na tr&ini 'rist(' ( finansijsko%# kao bitno%
'odr(j( (k('ni, 'oslovni, o'era1ija.
30
1.2.1 %riho&i
Pri sti1anj( 'ri,oda ,otelsko 'red()e5e je i)lo&eno sna&no% (ti1aj( tr&ita i so'stveno"
okr(&enja. Navedeni faktori 'redstavljaj( "lavn( s%erni1( ( i)bor( vrste i asorti%ana
(sl("a koje 5e biti 'on(;ene# a tako;e i 'ri odl(1i o nivo( 'rodajni, 1ena. >i%e# )nai# oni
o'redelj(j( ostvarivanje od"ovaraj(5i, 'ri,oda.
9
Stanii *.# Nikoli D. B009C# "ontrola i revizija hoteskog poslovanja# :niver)itet
Sin"id(n(%# Beo"rad# str !5/
30
*aster rad 0
t(risti%a
Svako ,otelsko i restoransko 'red()e5e ostvar(je 'oslovne re)(ltate koji ( 'o"led(
str(kt(re (k('no" 'ri,oda %o"( )naajnije da odst('aj( od 'roseka )a 1el( delatnost i
konkretn( )e%lj(. Se"%enti klijenta# loka1ija objekta i dr("i faktori (ti( na str(kt(r(
'ri,oda jedno" ,otelsko" 'red()e5a. +ko ono 'osl(je na ti'ino% t(ristiko% 'odr(j( ili
( veliko% "rad( koji je istovre%eno i 'o)nati t(ristiki 1entar# a 'ri to% i%a ve5i broj
)naajni, se"%enata %e;( svojo% klijentelo%# onda je o'ravdano oekivati da 5e ,otelsko
'red()e5e i%ati i ra)novrsnije sadr&aje i ve5e van'ansionske ( (k('ni% 'ri,odi%a. *anji
"radski ,oteli# 'o"otovo ( %anji% "radovi%a# ("lavno% ba)iraj( svoj 'ri,od na 'rodaji
soba i (sl("a ,rane i 'i5a.
3!
Pro%ene ( 'onaanj( 'otroaa i%aj( (ti1aja i na visin( i na str(kt(r( 'ri,oda koje
t(ristiko 'red()e5e ostvar(je. Dananji 'otroa je aktivan# istra&(je# (i# tra&i nove
do&ivljaje i inten)ivnija isk(stva. =nai# ako je ( 'itanj( ,otel# nije dovoljno "ost( 'on(diti
sa%o s%etaj i is,ran(. Danas se# vie ne"o ikada# 'oka)(je da t(ri)a% i dosada nikako ne
id( )ajedno. 3a)ne van'ansionske aktivnosti ('ot'(ni5e do&ivljaj t(riste i (ini5e da oseti
sv( 'a&nj( koja %( je 'osve5ena. Pon(da obila)aka %()eja# "alerija# (e5e ( lokalni%
%anifesta1ija%a# stari delovi "rada# 'ija1e# a%bijentalne 1eline# stari )anati# s'ortski
do"a;aji# i)leti# odnosno os%iljeni 'ro"ra%i 'riv(5i5e %no"e 'osetio1e. Pri,od od
osnovne delatnosti# 'r(&anja (sl("e s%etaja# os%iljeno% 'on(do% do'(nski, 'roi)voda
na ovaj nain se %o&e (ve5ati. Pored to"a# 1elok('an 'roi)vod# sve to ,otel i%a da 'on(di
"ost(# kvalitet (sl("e 'odi&e na vii nivo# to sa dr("e strane# otvara %o"(5nost
diferen1iranja 1ena.
Wto je ve5e (e5e fiksni, trokova# to je ve5i efekat ( obi%( 'rodaje na 'rofit 'red()e5a.
4e5ina ,otela i jedan broj restorana i%aj( visoko (e5e fiksni, trokova i nji,ova
'rofitabilnost je sto"a veo%a )avisna od obi%a 'ro%eta. : takvi% okolnosti%a# nastojanja
da se obe)bede vii standardi BkvalitetC ,rane i (k('ni, (sl("a# vodi ve5e% 'ro%et( i
nei)be&no# ve5e% 'rofit(. -) ti, ra)lo"a# ,otelski i restoranski %enad&eri i 'red()e5e (
1elini# %oraj( da vode ra(na o 'ri,odnoj strani 'oslovanja Bstandard kvaliteta ,rane#
solidan servis# tra&nja )a ,rano% i 'i5e%# visina 1ena i sl.C# naj%anje isto toliko kao i o
trokovnoj strani. Mer# to je ve5i (deo fiksni, trokova ( 'red()e5(# to ono %ora da 'osveti
vie 'a&nje 'ri,odnoj strani 'oslovanja.
3
Dr("i faktor koji do'rinosi tr&inoj orijenta1iji ,otelski, i restoranski, 'red()e5a je 'riroda
tra&nje )a nji,ovi% (sl("a%a i 'roi)vodi%a. 4elika ve5ina ,otelski, i restoranski,
'red(&e5a je 'odlo&na kolebanji%a tra&nje 6 ( stvari# %o&e se re5i da je nestabilnost (
'rodaji svojstvena "otovo svi% vidovi%a ,otelsko" i restoransko" 'oslovanja.
33
: t(ristiki% kretanji%a i )a,tevi%a )a'a&aj( se os1ila1ije ( tok( dana# nedelje ili "odine.
Pojedine delove dana Bj(tro# veeC# dane ( nedelji Bdane vikendaC i delove "odine Bletnja i
)i%ska se)onaC karakterie 'ojaana kon1entra1ija t(ristiki, )a,teva )a (sl("a%a. Sto"a je
'riliko% odre;ivanja fiksni, ka'a1iteta t(ristiki, objekata 'otrebno i%ati ( vid( ove
injeni1e# 'o)navati i 'redvi;ati kretanja t(ristiko" tr&ita na konkretnoj destina1iji.
Proble% 'o'(njenosti ka'a1iteta# odnosno efikasno" kori5enja sredstava ('(5(je na
tr&in( orijenta1ij( 'oslovanja.
3!
3
-bid# str.90
33
-bid# str.94
*aster rad !
t(risti%a
*e;( ra)novrsni% 'oka)atelji%a 'oslovanja nala)e se i oni koji sl(&e ( ('ravljanj(
'ri,odi%a. : ,otelijerstv(# to s( s'e1ifini 'oka)atelji kao to s( +338avera"e roo% rate i
3<4P+38reven(e 'er available roo%. Na nji, se %o&e (ti1ati dvojako# 'ro%eno% 1ena 'o
sobi ili 'ro%eno% 'o'(njenosti objekta.
Po%en(ti 'oka)atelji ( osnovi sl(&e da bi se 'ri%enila te,nika ('ravljanja 'rinosi%a BXield
*ana"e%entC. 0va te,nika )asnovana je na 'redvidjanj( tra&nje koji% 5e se to 're1i)nije
sa"ledati njene os1ila1ije ( realno% vre%en( Btoko% dana# vikenda ili se)oneC i
%aksi%irati 'ri,odi od 'rodaje ,otelski, soba. Prirodno je da 5e ,otelski %enad&%ent
&eleti da svak( sob( 'roda 'o najvioj %o"(5oj 1eni. >o i) '(no ra)lo"a nije %o"(5e# jer je
diferen1iranje 1ena i 're'or(ljivo i (vek va&no ( 'ri%eni ovo" instr(%enta %arketin"a.
34
=nai da je 'os%atrana te,nika (stvari 'odeavanje B(skla;ivanjeC ka'a1iteta sa tra&njo%.
Proi)ila)i da se %oraj( (klj(iti ra)liiti se"%enti koji%a 5e se diferen1irati 1ene i tako
%aksi%i)irati 'ri,od od soba.
35
Postoje brojne %etode )a for%iranje 1ena koje se koriste ( ,otelijerstv( i restoraterstv(# a
koje se ra)lk(j( 'o to%e da li s( vie okren(te trokovno% ili tr&ino% 'rist('(. *e;(
naje5e kori5eni% %etoda%a %o"( se i)dvojiti slede5eH
%etod trokovi 'l(s B1ost 'l(s 'ri1in"C
%etod sto'e 'rinosa Brate of ret(rn 'ri1in"C
%etod %ar"inalni, trokova
break8even anali)a.
>r&ina orijenta1ija je neo',odna i ( 'o"led( nivoa 1ena 6 to je on vii# to je ve5i ak1enat
na 'ri%eni standarda# 'oboljanj( servisa i o'te at%osfere ( objekt( i ostali, ele%enata
(sl(&no" 'ro"ra%a koje 'osebno 'er1e'tiraj( "osti sa visoko% 'roseno% 'otronjo%.
3.
:koliko se obrati 'a&nja na 'otroaa# nje"ove 'otrebe i 'er1e'1ij( vrednosti koje dobija
kro) (sl("(# nastojanje% da se takva vrednost 'osti"ne# ili ak 're%ai# otvaraj( se ve5e
%o"(5nosti )a diferen1ija1ij( 'on(;eni, 1ena.
S dr("e strane# nije s'orno da 1ena (vek 'okriva trokove koje 'red()e5e i%a ( 'r(&anj(
(sl("a svoji% klijenti%a. : s('rotno%# 'oslovanje ne bi i%alo nikakvo" ekono%sko"
o'ravdanja. +li klj(no je 'itanje %ere to" 'okri5a i ono"a to 'red()e5e KdodajeK kao
&eljen( dobit. 0 to% 'o"led( se bitno ra)lik(j( 'onaanja i 'olitike konkretni, 'red()e5a.
3/
1.2.2 'asho&i
Pre%a *e;(narodni% ra(novodstveni% standardi%a ras,odi s( sva s%anjenja
ekono%ski, koristi ( tok( obra(nsko" 'erioda nastala ( oblik( odliva ili s%anjenja
i%ovine a 'ove5anja obave)a# to )a 'osledi1( i%a s%anjenje so'stveno" ka'itala ili neto
i%ovine.
34
35
-bid# str.93
3.
-bid# str.92
3/
-bid# str.30!
*aster rad
t(risti%a
3as,odi s( trokovi ( 'os%atrano% 'eriod( koji se %o"( nadoknaditi i) ostvareno"
'ri,oda na kraj( 'erioda.
0bra(n trokova i (inaka obe)be;(je )naajne infor%a1ije o 'oslovanj(# koje s(
neo',odne %enad&%ent( )a s'rovo;enje 'ostavljeni, 1iljeva# odnosno kontrol( nji,ovo"
i)vrenja i rea"ovanje ( sl(aj( 'ore%e5aja.
Brojne s( svr,e# odnosno 'otrebe )a koje se koriste 'oda1i koje 'r(&a obra(n trokova i
(&inaka. -'ak# svi oni ("lavno% sl(&e )a 'otrebeH
bilansiranja
'laniranja i kontrole 'oslovanja
vo;enja 'oslovne 'olitike 'red()e5a.
32
: str(noj literat(ri i 'raksi sre5( se brojne 'odele trokova ( koji%a s( oni "r('isani sa
ra)liiti, as'ekata. Brojnost 'odela (slovljena je brojno5( kriterij(%a i )naaje% ti,
'odela. 7ilj svrstavanja trokova ( ra)liite "r('e le&i ( 'otrebi ('ravljanja trokovi%a# tj.
delovanja na nji,ov(# veliin(# str(kt(r( i dina%ik(.
39
Neke od %o"(5i, 'odela s( slede5eH
(k('ni# 'roseni i %ar"inalni trokovi
stvarni# 'lanski i standardni trokovi
fiksni i varijabilni trokovi
trokovi 'roi)voda i trokovi 'erioda
0b)iro% na )naaj 'ojedini, vrsta trokova ( ra)ni% anali)a%a# %o"( se navesti slede5a
'ojanjenja 'oj%ova.
*ar"inalni trokovi s( oni trokovi koji bi nastali ili nestali sa dodavanje% ili od()i%anje%
jedne jedini1e aktivnosti.
$iksni trokovi s( oni trokovi iji a'sol(tni i)nosi ostaj( ne'ro%enjeni ( 'os%trano%
Bkratko%C 'eriod(# odnosno obi% aktivnosti ( tok( 'oslovno" 'erioda ne (tie na nji,ov(
veliin(# ve5 je ona (slovljena veliino% ka'a1iteta sa%o" 'red()e5a.
4arijabilni trokovi s( oni trokovi 'red()e5a iji se i)nos ( 'os%atrano% Bkratko%C
'eriod( %enja sra)%erno# ( isto% s%er( sa 'ro%ena%a obi%a aktivnosti# odnosno nji,
ne%a (koliko ne%a aktivnosti.
Aeneralno "ledano# to je ve5e (e5e fiksni, trokova# to je ve5i ste'en tr&ine orijenta1ije
'red()e5a i 're%a to%e# ve5a nje"ova )avisnost od tra&nje na tr&it(. 0bratno# to je ve5e
(e5e varijabilni, trokova# to je ve5i ste'en trokovno" 'rist('a i relativno %anji ste'en
)avisnosti od tr&ita.
40
0v( konstata1ij( o (ti1aj( str(kt(re trokova na 'rofitabilnost 'red()e5a najbolje il(str(je
slede5i "rafikon BArafikon !C.
32
Petrovi =. B0!C# Sistemi obrauna tro#kova# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str 50
39
-bid# str !
40
*aster rad 3
t(risti%a
Arafikon !H :ti1aj str(kt(re trokova na stabilnost 'rofita
-)vorH ai K. B0!0C# Poslovanje hotelskih preduzea# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str.90
Nevi "rafikon 'redstavlja 'red()e5e ( ko%e fiksni trokovi i%aj( veliko (e5e# a desni
'red()e5e ( ko%e je (deo fiksni, trokova %ali# a 'reovla;(j( varijabilni tokovi. 4idi se
da je )a 'okrivanje trokova i 'rela)ak ( )on( ostvarivanja 'rofita# 'red()e5( sa %ali%
(e5e% fiksni, trokova neo',odan skoro dvostr(ko %anji 'ro%et. Pre%a to%e#
'red()e5a sa veliki% (delo% fiksni, trokova ( (k('ni% trokovi%a ( svo% 'oslovanj(
i%aj( ve5( )avisnost od tr&ita.
Na sastav i obi% lj(dski, res(rsa (tie %no"o faktora# kao to s( vrsta# kate"orija# veliina#
loka1ija# na%ena# se)onalnost ( 'oslovanj( t(ristiko" objekta. Na 'ri%er# to ,otel i%a
vi( kate"orij(# i%a5e i ve5i broj )a'osleno" osoblja.
Pri%er (ti1aja ovi, faktora nala)i%o ( 'oda1i%a o broj( )a'osleni, 'o ,otelskoj sobi (
'ojedini% evro'ski% "radovi%a i re"ion( Blisko" -stoka# 'rika)ni, slede5o% tabelo%
B>abela !C.
>abela !H Broj )a'osleni, 'o ,otelskoj sobi
-)vorH ai K. B0!0C# Poslovanje hotelskih
preduzea# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str.42
0b)iro% da evro'ski "radovi# (n(tar koji, tako;e 'ostoje )naajne ra)like# i%aj( skoro dva
'(ta %anje )a'osleni, 'o sobi ne"o ostali 'os%atrani "radovi# %o"lo bi se )aklj(iti da je (
nji%a sk('lja radna sna"a. S dr("e strane# kako i)%e;( ob(,va5eni, destina1ija 'ostoje
*aster rad 4
t(risti%a
)naajne ra)like i kada je ( 'itanj( kate"ori)a1ija ,otela# ovo bi %o"lo da )nai da objekti (
ob(,va5eni% evro'ski% "radovi%a i%aj( ni&( 'rosen( kate"orij(# 'a sa%i% ti% i %anje
)a'osleni, 'o ,otelskoj sobi. : svako% sl(aj( ne treba )ane%ariti ni 'rod(ktivnost rada
iji je esto kori5eni 'oka)atelj ('ravo broj )a'osleni, 'o ,otelskoj sobi.
4!
Kako na 'ri,ode# tako i na trokove# na nji,ov( str(kt(r( i veliin(# (tie injeni1a da se
'rodaja t(ristiki,# 'a 're%a to%e i ,otelijerski, (sl("a vri 're sa%o" 'r(&anja (sl("e.
Sa eY ante 'rodajo% 'ove)ane s( jo neke osobenosti. Potroa k('(je 'roi)vod koji %( je
esto ne'o)nat i o ije% kvalitet( %o&e da s(di sa%o na osnov( 'ro%o1ioni,# 'osebno
'ro'a"andni, aktivnosti 'rodav1a. 0vi% se 'oten1ira )naaj infor%a1ija o 'red%et( i
(slovi%a 'rodaje i sto"a je 'ro%o1ija i)()etno va&an instr(%ent %arketin"a na
,otelijersko% i t(ristiko% tr&it(. Poten1ijalni t(rista oek(je obi%ne infor%a1ije 're ne"o
to donese odl(k( o '(tovanj(# ti% 're to k('ovin( vri (na'red. Sto"a se on ( velikoj
%eri oslanja na infor%a1ije.
4
Ko%(nika1ija sa 'otroai%a# kako sa 'oten1ijalni%# tako i sa ostvareni%# i%a velik(
(lo"(. : dananje vre%e to 'odra)(%eva kori5enje %(lti%edijalni, te,nolo"ija.
Planiranje kao 'oetna fa)a ('ravljanja trokovi%a se ( savre%eni% (slovi%a ve)(je )a
t)v. b(d&etiranje. :) 'laniranje# bitne s( i fa)e kontrole i revi)ije b(d&eta kao 'lansko"
instr(%enta koji% se 'redvi;aj( i koriste od"ovaraj(5a finansijska sredstva 'red()e5a.
>rokovi# likvidnost i dr("e 'erfor%anse ,otelsko" 'red()e5a se %oraj( 'lanirati i
(klj(ivati sastavljanje% b(d&eta. 7ilj je da se bilo kro) 'oslovni# bilo kro) investi1ioni
b(d&et 'okrij( dva osnovna 'odr(ja 'oslovanja ,otelsko" 'red()e5a. 0'ti%i)a1ija odnosa
trokova i 'ri,oda 'ojavlj(je se kao 1ilj svako" 'ost('ka b(d&etiranja.
43
1.3 Instrumenti analize
+nali)a finansijski, i)vetaja bavi se kvantifi1iranje% i istra&ivanje% odnosa i ve)a koji
'ostoje i)%e;( 'o)i1ija bilansa stanja# bilansa (s'e,a i i)vetaja o tokovi%a "otovine na
nain da se o%o"(5i is'ravna o1ena finansijsko" 'olo&aja# (s'enosti i likvidnosti
'oslovanja.
44
Kako bi se finansijska anali)a obavila na adekvatan nain koji 5e o%("i5iti 'ravilno
donoenje odl(ka o 'oslovanj(# ra)vijeni s( odre;eni instr(%enti i te,nike anali)e. Po%o5(
nji, bilansni 'oda1i 'ostaj( infor%a1ije o finansijskoj str(kt(ri ko%'anije i njeni%
'ro%ena%a# (slovi%a finansijski, transak1ija i nji,ovi% re)(ltati%a.
0d kvaliteta infor%a1ija dobijeni, finansijsko% anali)o% )avisi 'ro1es 'laniranja b(d(5e"
'oslovanja# 'a je 'otrebno 'ri%eniti adekvatne instr(%ente 'ri anali)i# kako bi se (oile
sve dobre stvari ( 'oslovanj( 'red()e5a# a naravno i event(alne slabe take.
=aklj(1i finansijske anali)e i%aj( ni) o"ranienja kada se 'ri%enj(j( )a 'rojektovanje
b(di5e" odvijanja 'oslovni, aktivnosti ( ko%'aniji# 're sve"a to s( statini# odnose se na
4!
4
-bid# str./4
43
-bid# str.93
44
Kne&evi A. B00/C# konomsko!finansijska analiza# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str /.
*aster rad 5
t(risti%a
'rola do"a;anja i (slove 'oslovanja# a )ati%# nis( sveob(,vatni. Sto"a 'ro1es ('ravljanja
'redstavlja %no"o vie od '(ke anali)e# on )a,teva 'ros(;ivanje i sa"ledavanje svi, (slova
a%bijenta# in'(ta i stanja sa%e ko%'anije.
1.3.1 Vrste instrumenata
: anali)i finansijski, i)vetaja koriste se slede5i instr(%entiH
,ori)ontalna anali)a#
vertikalna anali)a#
anali)a osnovni, finansijski, indikatora B'oka)ateljaC#
anali)a 'o%o5( neto obrtno" fonda i
anali)a levera"e8a.
45
Rori)ontalna anali)a 'os%atra 'ojedinane bilansne 'o)i1ije# 'oredi i, sa vrednosti%a i)
'ret,odno" 'erioda ili sa 'lanirani% veliina%a i konstat(je odst('anja. 0dst('anja se
i)ra&avaj( a'sol(tni% veliina%a ili 'ro1ent(alno% vredno5(.
4ertikalna anali)a 'redstavlja str(kt(rn( anali)( finansijski, i)vetaja# "de se jedna
bilansna 'o)i1ija 'os%atra kao 1elina B!00@C# 'a se sa"ledava 'ro1ent(alno (e5e ostali,
'o)i1ija ( njoj. Na 'ri%er# kao 1eline 'os%atraj( se (k('na aktiva ili 'asiva ( bilans(
stanja. Na ovaj nain otkriva se %e;()avisnost bilansni, 'o)i1ija i %e,ani)%i nji,ove
'ove)anosti.
-nstr(%enti anali)e finansijski, 'oka)atelja# novani, tokova i ri)ika sa"ledavaj(
'oslovanje ko%'anije# 'ojedine bilansne 'o)i1ije i) ra)liiti, ("lova# na taj nain
sastavljaj(5i 'o()danij( slik( o ko%'aniji i njeni% 'oten1ijali%a.
1.3.2 (naliza pomo5u #inansijskih pokazatelja ) ra$io analiza
Poka)atelji s( odnosi i)%e;( dve veliine i)ra&eni ( 'rostoj %ate%atikoj for%(li.
Poka)atelji i%aj( svoj( vrednost sa%o ako s( 'ravilno inter'retirani. -nter'reta1ija
'oka)atelja se obavlja (vek ( odnos( na neko 'ravilo# standard ili nor%(.
4.
:s'ostavljeni odnosi i)%e;( ekono%ski, veliina iska)ani, ( bilansni% 'o)i1ija%a# ra1io
brojevi# "ovore o svojstvi%a i 'oslovanj( ko%'anije () 'o%o5 ko%'arativne anali)e saH
'oka)atelji%a sa%e ko%'anije ( 'ret,odno% 'eriod(
'lanirani% veliina%a sa%e ko%'anije
'roseni% 'oka)atelji%a "rane ( kojoj ko%'anija 'osl(je
teorijski% standardi%a i e%'irijski% veliina%a koji se nala)e ( literat(ri.
0b)iro% da 'oslovanje ko%'anije )avisi od %no"i, faktora ( okr(&enj( i njene (n(tranje
or"ani)a1ije# 'ro1es ra1io anali)e je veo%a slo&en# )a,teva ve5i broj 'oka)atelja i )nanje i
isk(stvo analitiara kako bi se realno sa"ledale karakteristike ko%'anije.
45
Kne&evi A. B00/C# konomsko!finansijska analiza# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str /.
4.
-bid# str /9
*aster rad .
t(risti%a
Sa analitike take "ledita klasifika1ija 'oka)atelja obavlja se 're%a relevatni% as'ekti%a
'oslovanja koji interes(je analitiaraH
4/
'oka)atelji likvidnosti#
'oka)atelji 'oslovne aktivnosti#
'oka)atelji rentabilnosti#
'oka)atelji finansijske str(kt(re i
'oka)atelji tr&ine vrednosti.
P ok a ) a t e lj i li kv i dno s t i
Poka)atelji likvidnosti i%aj( )a 1ilj da (ka&( na s'osobnost ko%'anije da servisira dos'ele
obave)e 'la5anja# () odr&avanje 'otrebne strkt(re sredstava i o(vanje dobro" kreditno"
boniteta.
42
Koriste se slede5i 'oka)atelji likvidnostiH
P#ka&ate%j 0brtna sredstva
#(te ;tek"e< =
%ik$idn#sti Kratkorone obave)e
P#ka&ate%j Nikvidna sredstva BAotovina# 'otra&ivanja # kratkoroni 'las%aniC
Red"0i!ane =
Net# #5!tna
S!edst$a = 0brtna sredstva 6 Kratkorone obave)e
;>#!kin' 0aita%<
Banka# kao 'overila1 'ri odobravanj( kratkoroni, kredita na osnov( neto obrtni,
sredstava ko%'anije o1enj(je si"(rnost svo" (la"anja.
P oka) at elj i 'osl ovne akt ivnost i
$inansijski 'oka)atelji aktivnosti odre;(j( odnose i)%e;( 'ri,oda i trokova i) bilansa
(s'e,a i od"ovaraj(5i, 'o)i1ija ( bilans( stanja.
: ove 'oka)atelje (braja%o slede5e
49
H
K#e/i0ijent Pri,odi od 'rodaje
O5!ta =
k"a0a Prosean saldo k('a1a
P!#sean K('1i ( tek(5e% 'eriod( Q K('1i ( 'ret,odno% 'eriod(
Sa%d# =
k"a0a
4/
Kne&evi A. B00/C# konomsko!finansijska analiza# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str /9
42
-bid
49
-bid# str 2082!
*aster rad /
t(risti%a
P#ka&ate%j 0brtna sredstva
#(te ;tek"e< =
P!#sean 3.5
e!i#d na%ate =
#t!ai$anja Koefi1ijent obrta k('a1a
P!#sean 3.5
e!i#d na%ate =
#t!ai$anja Koefi1ijent obrta k('a1a
K#e/i0ijent "odinji, nabavki robe i %aterijala na kredit
O5!ta =
d#5a$%jaa Prosean saldo dobavljaa ( tok( "odine
K#e/i0ijent 7ena kotanja reali)ovani, 'roi)voda
O5!ta =
&a%i1a Prosean saldo )ali,a
P!#sen# 3.5
V!eme t!ajanja =
Jedn#' #5!ta Koefi1ijent obrta
K#e/i0ijent Nabavna 4rednost Prodate
O5!ta R#5e
;T!'#$ina<
=
Prosean Saldo =ali,a 3obe
P!#sean Saldo 3obe Na Poetk( Aodine Q Saldo 3obe Na Kraj( Aodine
Sa%d# Za%i1a =
R#5e
K#e/i0ijent #5!ta :k('ni Poslovni 3as,odi -) Bilansa :s'e,a
Uk"ni1 #5!tni1 =
;Tek"i1< s!edsta$a Prosena 0brtna Sredstva
P!#sena Sredstva Na Poetk( Q 0brtna Sredstva Na Kraj( Aodine
O5!tna =
S!edst$a
K#e/i0ijent Neto Pri,odi 0d Prodaje
O5!ta =
Sta%ni1 s!edsta$a Prosena Stalna Sredstva
K#e/i0ijent #5!ta Neto Pri,odi 0d Prodaje
Uk"ni1 #s%#$ni1 =
s!edsta$a :k('na Poslovna Sredstva BSadanja 4rednostC
*aster rad 2
t(risti%a
P oka) at elj i fi nansij ske str(kt (re
$inansijska str(kt(ra# odnos i)%e;( so'stveni, i 'o)aj%ljeni, i)vora finansiranja# odre;(je
finansijski 'olo&aj ko%'anije# "ovori o njenoj solventnosti.
Pro1ena finansijsko" 'olo&aja ko%'anije vri se na osnov( slede5i, 'oka)ateljaH
Odn#s P#&ajm%jeni1 Po)aj%ljeni -)vori BD("orone i Kratkorone 0bave)eC
P!ema Uk"nim =
I&$#!ima Finansi!anja :k('na Pasiva
Odn#s D"'#!#ni1 O5a$e&a D("orone 0bave)e - 3e)ervisanja
i S#st$en#' Kaita%a =
;De5t?E@"itA Rati#< So'stveni Ka'ital
K#e/i0ijent Poslovni Dobitak
P#k!ia =
Kamate >rokovi Ka%ate Na Kredite
P oka) at elj i rent abil nost i B(s'enosti C
:s'enost ko%'anije# njena rentabilnost# 'oka)(je efikasnost kori5enja sredstava i i)vora
finansiranja ko%'anije. :koliko je ona dobra# ko%'anija ostvarije dobitak# ( 'rotivno%
ostvar(je "(bitak.
Poka)atelji rentabilnosti s( relativni odnosi dve 'o)i1ije "de je ( brojio1( dobitak# a (
i%enio1( neka for%a sredstava ko%'anije.
50
Poka)atelji rentabilnosti s(H
St#a P!in#sa Neto Dobitak
Na P#s%#$na S!edst$a =
;Ret"!n On Assets: ROA< Prosena Poslovna +ktiva
P!#sena Poslovna Sredstva Na Poetk( Q Poslovna Sredstva Na Kraj( Aodine
P#s%#$na =
Akti$a
St#a P!in#sa
Na P#s%#$na = Sto'a Neto Dobitka Y Koefi1ijent 0brta Poslovni, Sredstava
S!edst$a
St#a Neto Dobitak
Net# =
D#5itka Pri,odi 0d Prodaje
K#e/i0ijent Pri,odi 0d Prodaje
O5!ta =
P#s%#$ni1 S!edsta$a Proseno +na"a&ovana Poslovna Sredstva
50
*aster rad 9
t(risti%a
St#a P!in#sa na Neto Dobitak
S#st$eni Kaita% =
;Ret"!n On E@"itA: ROE< Proseni So'stveni Ka'ital B+k1ijski Ka'italC
0b)iro% da s( sto'e 'rinosa i)()etno )naajne )a anali)(# ra)vijen je siste% 'oka)atelja
koji o%o"(5ava sa"ledavanje rela1ija i)%e;( sto'a 'rinosa i dr("i, finansijsi, 'oka)atelja.
0vaj siste% 'oka)atelja koji se esto koristi ( 'raksi na)iva se D( Pont siste% anali)e.
5!
Na slede5oj sli1i BSlika C 'rika)an je ovaj siste% anali)e# kao i 'roirena D( Pont for%(la.
Slika H 0snovna i 'roirena D( Pont for%(la
-)vorH Kne&evi A. B00/C# konomsko!finansijska analiza# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str 24 i
2.
P oka) at elj i t r& i ne vrednost i ko% 'anij e
Poka)atelji%a tr&ine vrednosti se koriste investitori i ( nji, s'adaj( slede5i 'okatateljiH
Net# d#5itak Neto dobitak
P# ak0iji =
;EPS< broj e%itovani, obini, ak1ija
Odn#s t!i(ne 0ene >r&ina 1ena
i net# d#5itka =
# ak0iji ;P?E< Neto dobitak 'o ak1iji
P#ka&ate%j -s'la5ena dividenda 'o ak1iji
%aanja
di$idende
=
Neto dobitak 'o ak1iji.
Di$idenda Dividenda 'o ak1iji
St#a =
>r&ina 1ena 'o ak1iji
5!
*aster rad 30
t(risti%a
Knji'#$#dst$ena So'stveni ka'ital
$!edn#st =
# ak0iji broj e%itovani obini, ak1ija
T!i(na
$!edn#st /i!me ? Broj e%itovani, ak1ija ( 'ro%et( Y >r&ina 1ena 'o ak1iji
;t!i(na kaita%i&a0ija<
1.3.3 *ash+#lo, analiza
-)vetaj o novani% tokovi%a# ob)iro% da 'redstavlja 're"led 'ri%anja i i)davanja
"otovine ( obra(nsko% 'eriod( ra)vrstani, 're%a aktivnosti%a# sadr&i infor%a1ije na
osnov( koji, je %o"(5e donositi odl(ke o tek(5i% 'otreba%a )a "otovino%# ali i 'lanirati
'oslovanje ko%'anije ( b(d(5nosti.
-)vetaj o tokovi%a "otovine 'redstavlja i sl(&i %enad&eri%a# investitori%a i kreditori%a
kao analitiko sredstvo da biH
(tvrdili i)nos "otovine koja je obe)be;ena i) 'oslovanja toko% 'erioda#
'ro1enili s'osobnost 'red()e5a da is'(njava sve svoje obave)e onako kako dos'evaj(#
kao i s'osobnost 'la5anja dividendi ak1ionari%a#
(tvrdili i)nos (la"anja ( nove nekretnine# 'ostrojenja i o're%( toko% 'erioda#
(tvrdili obi% finansiranja 'otrebno" )a 'roirenje (la"anja ( d("orona sredstva ili
nastavak 'oslovanja i
'ro1enili s'osobnost 'red()e5a da ostvar(je 'o)itivan tok "otovine ( b(d(5i%
'eriodi%a.
5
+nali)o% novani, tokova (tvr;(je se solventnost ko%'anije# odnosno njena s'osobnost
da d("orono 'okriva sve svoje dos'ele obave)e 'la5anja ( rokovi%a nji,ovo" dos'e5a.
Solventnost 'odra)(%eva (skla;enost 'riliva i odliva ( ko%'aniji.
+anali)o% novani, tokova ko%'anije o1enj(j( se njene slede5e karakteristikeH
o'erativne 'erfor%anse# tj. s'osobnost da se ra)vija i) 'oslovni, aktivnosti
finansijska fleksibilnost# s'osobnost da se kreditno )ad(&(je
likvidnost# krakorono kretanje novani, tokova.
Nikvidnost je s'osobnost ko%'anije da 'retvori svoj( aktiv( ( "otovin(. >ek(5a sredstva
ili kako se jo na)ivaj( visoko likvidna sredstva do'rinose finansijskoj fleksibilnosti
ko%'anije# jer se ( kratko% rok( %o"( konvertovati ( "otovin( i sl(&iti )a 'okri5e
dos'eli, obave)a 'la5anja.
53
Ste'en likvidnosti ko%'anije i)ra&ava se ni)o% finansijski, koefi1ijenata# 'a 'ored ve5
'o%en(ti, koefi1ijenta )a 'ro1en( likvidnosti i (tvr;ivanje neto obrtni, sredstava 'ostoji i
ni) s'e1ifini, koefi1ijenta koji se odnose na i)vetaj o novani% tokovi%aH
5
53
-bid# str !0!
*aster rad 3!
t(risti%a
Odn#s
net# n#$an#' t#ka =
Neto novani tok i) 'oslovneaktivnosti
i net# d#5itka Neto dobitak
Ue(e Neto novani tok i) 'oslovne aktivnosti
net# n#$an#' t#ka =
" !i1#dima #d !#daje Neto 'ri,odi od 'rodaje
Odn#s Neto novani tok i) 'oslovne aktivnosti
net# n#$an#' t#ka =
i "k"ni1 s!edsta$a !ed"&ea Prosena (k('na sredstva 'red()e5a
S%#5#dan
n#$ani t#k = Neto novani tok i) 'oslovne aktivnosti 6 Dividende
;/!ee 0as1 /%#>< 6 Neto :la"anja ( d("orona BstalnaC sredstva
Net# "%a'anja
" d"'#!#na ;sta%na< = Prilivi od 'rodaje stalni, sredstava
s!edst$a 6 0dlivi 'o osnov( nabavke stalni, sredstava
1.3.4 (naliza leveri&-a
3i)ik 'redstavlja ne'redvi;eni do"a;aj od koje" 'red()e5e &eli da se )atiti kro) 'reven1ij(
nje"ovo" nastanka. Medan od naina da se 'revenira ri)ik jeste da se on i)%eri i
kvantifik(je.
54
0b)iro% da je ri)ik %o"(5e kvantifikovati# %o"(5e je i (s'ostaviti instr(%ente )a nje"ov(
kontrol(. >i%e se bavi 'osebna oblast finansijske anali)e# a to je anali)a leverid&a.
3i)ik# odnosno leverid&# %o&e se 'os%atrati kaoH
'oslovni
finansijski
ko%binovani.
Poslovni leverid& 'roi)ila)i i) injeni1e da s( 'ro%ene obi%a aktivnosti ko%'anije %anje
ne"o 'ro%ene 'oslovno" dobitka. =bo" to"a# 'ri %alo% 'ad( obi%a aktivnosti# ko%'anija
se %o&e na5i ( sit(1aji da (%esto dobitka 'osl(je sa "(bi1i%a. Pos%atranje take
rentabiliteta i obi%a aktivnosti oko take rentabiliteta je veo%a )naajno# kako bi se
'oslovanje ko%'anije odvijalo be) "(bitaka.
Poslovni ri)ik# odnosno leverid&# i)ra&ava se faktoro% 'oslovno" leverid&aH
Fakt#! Pro1ent(alna 'ro%ena 'oslovno" dobitka
#s%#$n#' =
%e$e!ida Pro1ent(alna 'ro%ena obi%a 'rodaje
54
*aster rad 3
t(risti%a
$aktor 'oslovno" levrid&a (ka)(je na ri)inost 'red()e5aH to je %anji# 'red()e5e je
i)lo&eno %anje% ri)ik( i obr(n(to# to je ovaj faktor ve5i# ve5i s( i ri)i1i ( 'oslovanj(.
Ko%'anije koje i%aj( velike fiksne trokove ( str(kt(ri fiksni, trokova s'adaj( ( ri)ine
ko%'anije.
Postojanje ras,oda na i%e ka%ata na ()ete bankarske kredite ili e%itovane i 'rodate
obve)ni1e 'redstavlja finansijski ri)ik ko%'anije. : tren(tk( kada je 'otrbno is'latiti ove
obave)e# 'otrebno je da ko%'anija ras'ola&e 'otrebni% novani% sredstvi%a.
$inansijski ri)ik# odnosno leverid&# i)ra&ava se faktoro% finansijsko" leverid&aH
Fakt#! Poslovni dobitak 'ro1ent(alno 'ove5anje neto dobitka
/inansijsk#' = =
%e$e!ida Dobitak 're 'ore)a 'ro1ent(alno 'ove5anje 'oslovno" dobitka
Ste'en )ad(&enosti 'red()e5a tretira se kao 'oka)atelj finansijsko" ri)ika 'red()e5a# jer
ve5a )ad(&enost i%'li1ira i ve5( o'tere5enost 'rofita to"a 'red()e5a ka%ata%a.
55
Ko%binovani leverid& je dejstvo oba ri)ika ( isto% s%er( i on odra&ava i)lo&enost
ko%'anije (k('no% ri)ik(. 0vaj ri)ik je 'osebno i)ra&en )a ka'italno inten)ivne fir%e
koje i%aj( visoko (e5e fiksni, trokova ( str(kt(ri (k('ni, trokova# "de se %ali%
os1ila1ija%a ( obi%( 'rodaje obe)be;(j( velike varija1ije ( 'oslovno% dobitk(.
5.
: ovakvi% ko%'anija%a# 'ri event(alno% s%anjenj( obi%a 'rodaje# o'tere5enost fiksni%
trokovi%a i ras,odi%a na i%e ka%ate relativno raste tako da se 'red()e5e %o&e na5i (
do%en( aktivnosti ( koje% se ostvar(j( neto "(bi1i.
5/
1.4 Upravljanje rastom na osnovu rezultata analize finansijskih
izvetaja
:'ravljanje rasto% 'redstavlja 'oseban 'roble% finansijsko" 'laniranja ( ko%'anija%a#
)ato to ve5ina %enad&era vidi rast kao veliin( koja %ora biti %aksi%i)irana.
Mednostavno# 'orast fir%e (ve5ava nje)ino tr&ino (e5e i dobitak. *e;(ti%# danas
%aksi%i)a1ija rasta nije (vek 'o)itivna strate"ija i esto %o&e da vodi ( bankrot. Sa dr("e
strane# ko%'anije koje rast( is(vie s'oro# 'osta5e kandidati )a 're()i%anje Btakeover
tar"etC.
52
Svaka ko%'anija 'rola)i kro) ra)liite fa)e &ivotno" 1ikl(sa. Prv( fa)(# odnosno 'oetak
rada ko%'anije i dr("(# ()la)n( fa)( ko%'anije karakterie (br)ani rast# kada ko%'anija
'osl(je sa dobitko%# a )naajna novana sredstva se koriste na (vo;enje 'roi)voda/(sl("e
na tr&ite i nje"ovo odr&anje. Porast obi%a 'rodaje tra&i ve5e an"a&ovanje sredstava
B(ve5ana aktivaC )a koje je 'otrebno obe)bediti i)vore B(ve5ana 'asivaC.
55
3adojevi >. B0!!C# Finansijsko poslovanje u turizmu i hotelijerstvu# :niver)itet Sin"id(n(%#
Beo"rad# str 52
5.
Kne&evi A. B00/C# konomsko!finansijska analiza# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str !!3
5/
-bid
52
-bid# str !!/
*aster rad 33
t(risti%a
Arani1e rasta ko%'anije se nala)e 're sve"a ( %o"(5nosti rasta i) so'stveno" ka'itala#
odnosno kreditnoj s'osobnosti ko%'anije.
*enad&%ent ko%'anije koji &eli da iskoristi tr&ine %o"(5nosti )a tra&njo% svoji,
'roi)voda/(sl("a i koji &eli da odr&i 'ostoje5( str(kt(r( ka'itala# radi na 'osti)anj(
(ravnote&eno" rasta ko%'anije.
Sto'a odr&ivo" rasta " %o&e se )a'isati na dva nainaH
" ? 3 Y 30< ili " ? 3 Y > Y 30+# "de je
3 6 sto'a )adr&ano" dobitka
30< 6 sto'a 'rinosa na so'stvena sredstva
> 6 %(lti'likator so'stveno" ka'itala
30+ 6 sto'a 'rinosa (k('ni, sredstava
+ko ko%'anija ra'idno i (br)ano raste nje)in realan rast je i)nad odr&ivo" rasta. *lade
ko%'anije 'onekad rast( s(vie br)o# &ele5i da ( 'ot'(nosti iskoriste tra&nj( )a
'roi)vodi%a# ne vode5i ra(na o rast(. :br)ani rast vodi ka ve5e% )ad(&ivanj( to
ko%'anij( i)la&e ri)ik( insolventnosti ak i kada 'oslovne aktivnosti odba1(j( visok
'oslovni dobitak i "eneri( "otovin(.
59
:br)ani rast be) strate"ije ('ravljanja ti% rasto% %o"(5 je sa%o 'rivre%eno# na kratak
rok. -nae# sve strate"ije ('ravljanja rasto% Be%isija ak1ija# 'ove5anje leverid&a# s%anjenje
dividendi# o(tso(r1in" dela ili 1elok('ne delatnosti# 'ove5anje 1enaC (stvari te&e da
ko%'anij( doved( ( "rani1e odr&ivo" rasta.
1.5 inansijski menad!ment turistikih
preduzea
0snovno 'itanje koje se 'ostavlja ( 'oslovanj( svake ko%'anije jeste kako %aksi%alno
iskoristiti %o"(5nosti koje 'r(&a tr&ite# a da se 'ri to%e so'stvena sredstva ('otrebe na
najefikasniji nain. >(ristika 'red()e5a se 'o to%e nita ne ra)lik(j( od ostali, ko%'anija.
Prilike ( okr(&enj(# "lobali)a1ija# 'olitika nestabilnost# 'ove)ivanje 'red()e5a (
t(ristikoj ind(striji# ra)voj novi, te,nolo"ija i sve )a,tevniji t(risti ni%alo ne olakavaj(
'ronala&enje od"ovora na ovo 'itanje.
: ovako slo&eni% (slovi%a 'oslovanja finansijski %enad&%ent je od ne'ro1enjive
va&nosti. Pronala&enje ravnote&e i)%e;( tr&ini, 'rilika# &elje da se (dovolji sve
ra)novrsniji% 'otreba%a t(rista i vlastiti, %o"(5nosti ko%'anije nije %o"(5 be) 'a&ljivo"
('ravljanja finansijski% 'oslovanje%.
0dl(ke o ('otrebi finansijski, sredstava ( fa)i i)"radnje ,otela# 'riliko% nabavke
inventara# odre;eni, roba neo',odni, ( 'oslovno% 'ro1es(# novi, investi1ija ili (
obavljanj( osnovne delatnosti donose se '(te% anali)e ra)ni, 'oka)atelja 'oslovanja.
59
Kne&evi A. B00/C# konomsko!finansijska analiza# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str !!9
*aster rad 34
t(risti%a
0d veliko" broja 'oka)atelja i instr(%enata koji%a je %o"(5e sa"ledati 'ojedine as'ekte
ko%'anije i njeno" 'oslovanja ovde 5e%o i)dvojiti i detaljnije sa"ledati neke od nji, koji
se naje5e 'ri%enj(j( kod t(ristiki, 'red()e5aH
'oka)atelje 'rod(ktivnosti
'oka)atelje ekono%inosti
'oka)atelje rentabilnosti
intern( sto'( 'ovrata i neto sadanj( vrednost
'relo%n( tak(
'oka)atelje s'e1ifine )a ,otelijerstvo
ri)ik i leverid&
1..1 (naliza pro&uktivnosti
Poka)atelj (k('ne 'rod(ktivnosti svi, faktora koji (estv(j( ( kreiranj( 'roi)voda je odnos
ili ra1io i)%e;( 'roi)voda i svi, (lo&eni, in'(ta# lj(dski, i %aterijalni,# odnosno
Z
P ? # "de je
-
P 8 'rod(ktivnost
Z 8 'roi)vod
- 8 in'(ti
.0
Pored (k('ne 'rod(ktivnosti# odnosno )birno" do'rinosa svi, in'(ta ( stvaranj(
'roi)voda/(sl("e# 'os%atraj( se i 'ojedinani do'rinosi ra)liiti, in'(ta. 3a1io 'ar1ijalne
'rod(ktivnosti 'redstavlja (e5e odre;eno" in'(ta ( stvaranj( 'roi)voda. 0b)iro% da (
stvaranj( 'roi)voda (estv(je veliki broj in'(ta# 'ostoji i veliki broj ra1ia 'ar1ijalne
'rod(ktivnosti.
: ,otelijerstv( se naje5e anali)iraj( dva ra1ia 'ar1ijalne 'rod(ktivnostiH
'rod(ktivnost rada i
'rod(ktivnost ka'itala
Prod(ktivnost rada 'oka)(je (e5e rada ( stvaranj( 'roi)voda. :koliko se ostvare (tede (
kori5enj( rada 'riliko% nastanka 'roi)voda# 'rod(ktivnost raste# i obrn(to# 'ove5ani%
(e5e% rada# 'rod(ktivnost o'ada.
Prod(ktivnost ka'itala (ka)(je na (e5e ka'italne o're%e 'ri stvaranj( 'roi)voda.
1..2 (naliza ekonominosti
+nali)a ekono%inosti je sa"ledavanje odnosa i)%e;( trokova i obi%a 'roi)vodnje# radi
odre;ivanja 'oslovanja sa najni&i% trokovi%a.
.!
.0
erovi S. B009C# Strategijski menadment u turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# $>R*# Beo"rad# str.42
.!
-bid# str.49
*aster rad 35
t(risti%a
Pov)anost trokova i obi%a 'roi)vodnje i)ra&ava se %ate%atiko% f(nk1ijo%H
> ? f BZC # "de s( > 6 trokovi# Z 6 obi% 'roi)vodnje# a f )avisnost.
$(nk1ije trokova 'oka)(j( kako se %enjaj( trokovi ( odnos( na 'ro%en( koliine
(lo&eni, in'(ta i re)(ltiraj( 'ro%en( obi%a 'roi)vodnje# 'ri e%( 'ro%ena obi%a
'roi)vodnje )avisi i od 'rod(ktivnosti rada.
.
Kako bi se 'oslovanje (inilo to ekono%iniji%# 'otrebno je 'os%atrati i delovati na
slede5e "r('e 'roseni, trokovaH
'rosene fiksne trokove
'rosene varijabilne trokove
'rosene (k('ne trokove
%ar"inalne trokove.
Proseni fiksni trokovi P$> dobijaj( se kada se (k('ni fiksni trokovi ras'odele 'o
(k('no% obi%( 'roi)vodnje BP$> ? :$> / ZC. :koliko se 'ove5ava obi% 'roi)vodnje#
P$> se s%anj(j( i ova 'ojava se na)iva de"resija fiksni, trokova 'o jedini1i.
Proseni varijabilni trokovi P4> 'redstavljaj( (k('ne varijabilne trokove 'o jedini1i
Bjedno% 'roi)vod(C i dobijaj( se 'odelo% (k('ni, varijabilni, trokova obi%o%
'roi)vodnje BP4> ? :4> / ZC.
Proseni (k('ni trokovi P:> 'oka)(j( koliki je i)nos (k('ni, trokova 'o jedno%
'roi)vod( BP:> ? :> / ZC. 0ni 'redstavljaj( )bir 'roseni, fiksni, trokova i 'roseni,
varijabilni, trokova BP:> ? P$> Q P4>C.
*ar"inalni trokovi 'oka)(j( )a koliko se 'ro%ene (k('ni trokovi ako se obi%
'roi)vodnje 'ro%eni )a jedan 'roi)vod B*> ? > / ZC.
Poto s( fiksni trokovi ne'ro%enjivi ( kratko% rok(# %o&e se s%atrati da se 'ro%eno%
obi%a 'roi)vodnje )a jedan 'roi)vod %enjaj( sa%o varijabilni trokovi# 'a se %ar"inalni
trokovi %o"( i)ra)iti i nji,ovo% 'ro%eno% B*> ? :4> / ZC.
*ar"inalni trokovi 'redstavlja( trokove# koji se %o"( (tedeti s%anjenje% obi%a )a
jedn( jedini1( 'roi)voda# ili obratno# 'oka)(j( dodatne trokove# koji 5e nastati# ako se
obi% 'roi)vodnje 'ove5a )a jedn( jedini1(.
.3
1..3 (naliza renta.ilnosti
3entabilnost je s'osobnost 'red()e5a da se (lo&eni% sredstvi%a ostvari %aksi%alni
'rofit.
.4
Postoji ra(novodstveni i ekono%ski 'rin1i' %erenja rentabilnosti. 3a(novodstveni
'rin1i' koristi 'odatke i) finansijski, i)vetaja# odnosno bilansa (s'e,a i bilansa stanja.
.
.3
-bid# str.5!
.4
-bid
*aster rad 3.
t(risti%a
Poka)atelji rentabilnosti koji se najvie koriste 'ri iska)ivanj( )ara;ivake s'osobnosti
,otelijerski, 'red()e5a s(H
neto rentabilnost
'rinos na (k('na sredstva
'rinos na vlasniki ka'ital
'ri,od 'o ak1iji
Neto rentabilnost 'oka)(je (deo neto dobitka B'osle o'ore)ivanjaC ( 'oslovni% 'ri,odi%a i
ona ( (slovi%a tr&ine 'rivrede i%a obino vrednost oko 5@. 0vaj 'oka)atelj se naje5e
koristi ( 'araksi 'riliko% 'ore;enja sa konk(renti%a.
Net# !enta5i%n#st ?
Profit
Prodaja
Neto rentabilnost je indikator da li s( 'roi)vodi 'ri,va5eni na tr&it(# ili i, treba )a%eniti
'roi)vodi%a# koji 5e o%o"(5iti ve5i 'rinos od 'rodaje# i rast neto rentabilnosti.
.5
Prinos na (k('na sredstva B30+ 6 3et(rn on +ssetsC 'rika)(je neto 'rofit koji se ostvar(je
'o jedini1i an"a&ovane aktive.
P!in#s na "k"na s!edst$a ?
Profit
:k('na sredstva
>i'ina vrednost ovo" 'oka)atelja ( 'oslovanj( ,otela ( S+D je 4@.
Prinos na vlasniki ka'ital B30< 6 3et(rn on <[(itLC 'rika)(je odnos neto 'rofita i
vlasniko" ka'itala Bobini, ak1ija# ('la5eno" ka'itala i )adr&ano" 'rofitaC.
P!in#s na $%asniki kaita% ?
Profit
4lasniki ka'ital
=a vlasnike 'red()e5a naj)naajniji 'oka)atelj rentabilnosti je 'ri,od 'o ak1iji# koji se
i)ra&ava ( novani% jedini1a%a.
P!i1#d # ak0iji ?
Profit
Prosean broj e%itovani, ak1ija
Pore;enje% 'rodaje sa 'ojedini% vrsta%a an"a&ovani, sredstava dobija se itav ni)
'oka)atelja rentabilnosti koji (ka)(j( na nain kori5enja ti, sredstava# da li se efikasno
koriste i da li s( dovoljna )a 'oslovne aktivnosti. Naj)naajniji s( slede5i 'oka)ateljiH
koefi1ijent obrta (k('ni, sredstava
koefi1ijent obrta osnovni, sredstava
koefi1ijent obrta na'la5eni, 'otra&ivanja
.5
'rosean 'eriod na'late 'otra&ivanja
koefi1ijent obrta )ali,a
'roseno vre%e obrta )ali,a
:'o)navanje% %notva 'ojedini, 'oka)atelja rentabilnosti# %o"(5e je nji,ovo 'ove)ivanje
i sintetiko i)ra&avanje (k('ne rentabilnosti 'red()e5a. Sintetiki i)ra) rentabilnosti#
'redstavljen na sli1i 3# o%o"(5ava sa"ledavanje (ti1aja 'ro%ena 'ar1ijalni, 'oka)atelja na
(k('n( rentabilnost.
Slika 3H Sintetiki i)ra) rentabilnosti
-)vorH erovi S. B009C# Strategijski menadment u
turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# $>R*# Beo"rad# str.52
Na 'ri%er# anali)o% neto rentabilnosti %o"(5e je istra&iti naine )a 'ove5anje 'rodaje ili
'rofita# 'ro%eno% 1ene# (vo;enje% novi, 'roi)voda# osvajanje% novo" tr&ita ili
sni&avanje% trokova. +nali)o% obrta (k('ni, sredstava %o"( da se is'itaj( efekti
s%anjenja ili 'ove5anja an"a&ovani, sredstava# kao i efekti reor"ani)a1ije 'ojedini,
'oslovni, aktivnosti# ili 'red()e5a na rentabilnost.
..
1..4 (naliza interne stope povrata i neto sa&anje vre&nosti
Praksa 'oka)(je da se investi1ije 'red()i%aj( (koliko i%a%o i)vesn(# oekivan(
rentabilnost.
./
Postojanje 'rofita 'redstavlja dobr( 'rilik( )a investiranje# ali 'ri
an"a&ovanj( sredstava treba biti oba)riv# )nati koji 'rojekat odabrati# kada se )a(staviti# jer
'reterano irenje %o&e nar(iti rentabilnost ko%'anije.
..
./
Mere%i Nj. B00/C# Osnovi finansija# :niver)itet Sin"id(n(%# $>R*# Beo"rad# str.09
Na osnov( relevantni, sa)nanja treba is'itati# da li ras'olo&ive novane fondove jedno"
'red()e5a treba 'lasirati na finansijsko% tr&it( ili investirati na tr&it( dobara i (sl("a.
.2
Neos'orno je K da je 'ro1es donoenja odl(ka o i)bor( investi1ija veo%a slo&en# i da %( se
%ora 'rist('iti sa najve5o% o)biljno5(# kao i da je neo',odno vladati i koristiti
ras'olo&ive te,nike anali)e.K
.9
\esto kori5ene %etode o1ene investi1ioni, 'rojekata s( anali)a neto sadanje vrednosti i
interne sto'e 'ovrata.
Neto sadanja vrednost BNP4C investi1ijsko" 'rojekta definie se kao sadanja vrednost
str(je neto novani, tokova i) 'rojekta %in(s neto investi1ije 'rojekta. Novani tokovi
diskontiraj( se 're%a sto'i 'ovratka koj( )a,tevaj( ak1ionari odnosno 6 're%a trokovi%a
ka'itala.
/0
Diskontin(iranje novani, tokova je s('rotna radnja od ka%a5enja i %o&e%o je ra)(%eti
kao sa"ledavanje novane vrednosti i) b(d(5nosti ( sadanjosti.
/!
0va %etoda o1ene vrednosti 'rojekta koristi se kada je ( 'itanj( d("orono an"a&ovanje
ka'itala# jer se vrednost 'rojekta# nje"ovi, 'riliva i odliva# svodi na sadanj( vrednost# be)
ob)ira to 5e se reali)ovati tek ( b(d(5nosti.
*no"i 'rojekti ( t(ri)%(# a naroito oni koj( (klj((j( "radnj( ,otela i%aj( vek trajanja
'o desetak i vie "odina# odnosno 'redstavljaj( d("orone investi1ije.
+ko ()%e%o da trokovi ka'itala i)nose k# neto sadanja vrednost )a 'rojekat oekivano"
trajanja od 5 "odina s novani% tokovi%a +
!
# +
# ... +
5
bila bi slede5aH
NP4 ? +
!
/ B!QkC Q +

/ B!QkC

Q +
3
/ B!QkC
3
Q +
4
/ B!QkC
4
Q +
5
/ B!QkC
5
8 N-N4
/
O N-N4 ( for%(li s( neto investi1ije P
Da bi se odredila neto sadanj( vrednost 'rojekta BNP4C 'otrebno je# )nai# da se )a
'rojekat odrede slede5e veliineH
'rilivi "otovine )a vre%e trajanja 'rojekta
odlivi "otovine )a vre%e trajanja 'rojekta
obra(n "otovinski, tokova )a svak( "odin( &ivotno" veka 'rojekta
diskontn( sto'( kojo% 5e se vriti svo;enje b(d(5i, vrednosti na sdanj(.
-)ra(nata vrednost NP4 (ka)(je na is'lativost 'rojekta# 'ri e%( je kod 'ostojanja vie
'rojekta# %o"(5e i)vriti nji,ovo ran"iranje i odabrati one 'rojekte koji i%aj( %aksi%aln(
vrednost NP4.
Projekte sa 'o)itivni% NP4 trebalo bi 'ri,vatiti# a one sa ne"ativni% NP4 odbiti. Pri
diskontiranj( 'o sto'i 'ovrata koj( 'red()e5e tra&i Ba koja je jednaka nje"ovi% trokovi%a
.2
.9
Slovi S. B000C# Finansijski menadment# $ineks# Beo"rad# str.3.0
/0
/!
-bid
/
-bid# str..0
ka'italaC# n(lti NP4 s("erira da investitori ne5e biti na "(bitk( ako 'ri,vate 'rojekat# iako
ne5e niti 'ove5ati svoje bo"atstvo.
/3
*etod ka%atne sto'e 'rinosa 'oka)(je na% sto'(# 'o kojoj s(%( likvidni, tokova
akt(ali)(je%o Bsvodi%o na sadanj( vrednostC 'o isti% 'oetni% trokovi%a. Dr("i%
rei%a reeno# to je sto'a akt(ali)a1ije# 're%a kojoj je neto sadanja vrednost investi1ije
n(lta.
/4
-33 je diskontna sto'a 'ri kojoj va&i jednakost NP4 ? 0.
Do takve diskontne sto'e B-33C dola)i se 'onavljanje% 'ost('ka odre;ivanja 'rinosa dok
on ne 'ostane jednak n(li.
Aeneralno "ovore5i# kad -33 're;e trokove ka'itala 'red()e5a# NP4 5e biti 'o)itivan# a
'rojekat 5e se s%atrati 'ri,vatljivi%.
/5
*no"e st(dije (tvrdile s( da %enad&eri vie vole -33 6 verovatno )ato to je i)ra&en (
'ostot1i%a# kao i ostala %erila 'rofitabilnosti.
/.
-'ak ovaj 'oka)atelj i%a ni) nedostataka
%e;( koji%a je i injeni1a da %o&e 'ostojati vie interni, sto'a 'rinosa. Potrebno je biti
si"(ran ( 'ravilno t(%aenje# kako se ne bi donela ekono%ski tetna odl(ka.
Danas %no"i ko%'j(terski 'ro"ra%i o'te na%ene B<D7<N# Z:+>308P30# N0>:S8!8
83C# kao i s'e1ijali)ovani finansijski a'likativni softeri ( sebi i%aj( f(nk1ije () 'o%o5
koji, se vrlo lako i)ra(navaj( navedeni 'oka)atelji NP4 i -33.
1.. %relomna taka
+nali)a 'relo%ne take je najstarija ali i naj'o'(larnija )a 'redvi;anje rentabiliteta
'oslovni, odl(ka. Praktino sredstvo )a %erenje 'rofitabilnosti na ra)liiti% nivoi%a
'roi)vodnje ili (sl("a je anali)a 'relo%ne take. +nali)a f(nk1ija trokova# 'ri,oda i dobiti
ide dalje od '(ko" odre;ivanja take 'okri5a# koja nastaje ta%o "de se sek( f(nk1ije
trokova i 'ri,oda i "de linija 'rofita see os( o(t'(ta. >a anali)a ob(,vata is'itivanje
odnosa i)%e;( 'ro%enljivo" obi%a 'roi)vodnje ili is'or(ke (sl("a# trokova# 'ri,oda od
'rodaje i dobiti i na)iva se anali)a trokovi8'ri,od8'rofit B74P anali)aC. 0snovno 'itanje
koje se 'ostavlja jeH Koliko je 'otrebno da 'roda%o soba da bi i) )one "(bitaka 'reli (
)on( ostvarivanja 'rofita.
//
Medan od 'roble%a 'riliko% obra(na ( 'oslovanj( ,otelski, 'red()e5a je to tanije
'ro"no)iranje obi%a 'oslovanja )a b(d(5i 'eriod. -) to" ra)lo"a 'ro(avaj( se odnosi
i)%e;( fiksni, trokova# varijabilni, trokova# 'rofita# kao i koliine 'rodaje] vri se
anali)aH trokovi 8 obi% 'r(&anja (sl("a 6 'rofit t)v. 74P anali)a BKne&evi5# 0!0C.
/2
/3
erovi S. B009C# Strategijski menadment u turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# $>R*# Beo"rad# str..!
/4
/5
erovi S. B009C# Strategijski menadment u turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# $>R*# Beo"rad# str..
/.
-bid
//
-bid# str..5
/2
erovi S.# 3adovi N. B0!!C# Promene poslovnog dobitka u odnosu na promene prihoda u
hotelijerstvu# Sin"id(n(% revija 4o2 No# >(ri)a% i ,otelijerstvo# Beo"rad# str 9/8!0
*aster rad 40
+nali)a 'relo%ne take rentabilnosti daje tren(tak ( ko%e 'osao 'ostaje 'rofitabilan.
Pre%a to%e# ona definie %ini%alno kori5enje ka'a1iteta ili %ini%aln( jedinin( 1en(
(sl("e 'o koji%a se %ora 'oslovati da se ne bi ostvario "(bitak ( 'oslovanj(.
Arafiki 'rika) odre;ivanja 'relo%ne take rentabiliteta# koja se nala)i ( 'resek( krive
'ri,oda i krive (k('ni, trokova# dat je slede5i% "rafikono% BArafikon CH
Arafikon H +nali)a 'relo%ne take
turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# $>R*# Beo"rad# str../
Priliko% (tvr;ivanja 'relo%ne take Btake 'okri5aC 'otrebno je 'ro5i kro) slede5e fa)eH
ra)vrstavanje svi, trokova na fiksne i varijabilne vode5i 'ri to%e ra(na o varijabilnoj
ko%'onenti relativno fiksni, trokova] (tvr;ivanje sto'e br(to 'rofita B%ar&eC
kalk(la1ijo% sto'e %ar"inalno" dobitka B'rofitaC i (tvr;ivanje 'relo%ne take.
/9
$iksni trokovi ko%'anije# odnosno trokovi koji ne )avise od obi%a aktivnosti#
ob(,vataj(# i)%e;( ostalo"# a%orti)a1ij(# osi"(ranje# deo trokova )ak('a# ko%(nalni,
(sl("a# )arada# deo trokova %enad&%enta.
: varijabilne trokove# koji se %enjaj( sra)%erno obi%( aktivnosti# s'adaj(H sirovine#
direktni trokovi rada# 'rovi)ije# deo ko%(nalni, (sl("a# )arada i dr("o.
Prelo%na taka 'oslovanja Btaka 'okri5aC %o&e se i)ra&avatiH
aC koliinski 8 ( fi)iki% jedini1a%a Bbroj no5enja# broj ostvareni, '(ni, 'ansionaC#
bC vrednosno 8 novani 'ri,od od 'rodaje (sl("a.
20
Koliinsko i)ra&avanje 'relo%ne take rentabilnosti odre;(je koja je koliina 'r(&eni,
(sl("a 'otrebna da bi (k('ni 'ri,odi bili jednaki (k('ni% trokovi%a 'oslovanja# tj. da bi
'oslovni 'rofit bio jednak n(li.
2!
0d"ovor na ovo 'itanje# %ate%atiki se dobija reavanje% slede5e jednakostiH
/9
erovi S. B009C# Strategijski menadment u turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# $>R*# Beo"rad# str..5
20
2!
-bid
*aster rad 4!
$%& ? P'() 8 *'() 8 FC ? ('P 8 *) 8 FC ? 0 # "de je
$%& 8 'oslovni dobitak
P 8 1ena 'o jedini1i
* 8 varijabilni trokovi 'o jedini1i
FC 8 fiksni trokovi
( 8 koliina 'r(&eni, (sl("a
3eenje 'ostavljeno" (slova 'redstavlja 'relo%n( tak( i)ra&en( koliinskiH
(
be
+ FC,'P ! *)
Kada osnovna delatnost 'red()e5a 'odra)(%eva 'rodaj( ili 'r(&anje vie vrsta ra)norodni,
'roi)voda i (sl("a 'o"odnije je 'relo%n( tak( i)ra)iti vrednosno ne"o koliinski. Pri
to%e se 'odra)(%eva da svaki 'ojedini 'roi)vod/(sl("a i%a svoj stalan (deo ( (k('no%
'ri,od( 'red()e5a.
4rednosno i)ra&avanje 'relo%ne take dobija se na slede5i nainH
2
S
be
? FC Q *C
be
- "de s(
S
be
8 'relo%na taka Btaka 'okri5aC i)ra&ena kao 'ri,od od 'rodaje
FC 8 fiksni trokovi
*C
be
8 varijabilni trokovi ( 'relo%noj taki
S 8 'ri,od od 'rodaje
Navedena jednakost %o&e se i)ra)iti i na slede5i nainH
S
be
? FC Q '*C
be
, S
be
)S
be
0dnos B*C
be
,S
be
C %o&e se )a%eniti odnos% B*C,SC koji 'redstavlja odnos (k('ni,
varijabilni, trokova i 'ri,oda od 'rodaje )a bilo koj( koliin( 'ri,oda od 'rodaje.
Mednakost tada 'ostajeH
S
be
? FC Q '*C,S)S
be
3eavanje% navedene jednakosti dobija se vrednosno i)ra&ena 'relo%na taka rentabilnosti
Bi)ra&ena 'ri,odo% od 'rodaje/(sl("aCH
S
be
? FC , '. 8 '*C,S))
Prelo%na taka ( odnos( na (k('ne trokove %o&e se 'os%atrati )a d(&i vre%enski 'eriod#
kako bi se ostvarilo nji,ovo 'okrivanje i 'oslovanje be) "(bitaka. *e;(ti%# ( 'ojedini%
sit(a1ija%a# 'otrebno je 'ri%eniti kon1e'1ij( %ar"inalni, trokova. >i'ian 'ri%er
ovakvi, %o%enata nastaje ( (slovi%a tr&ino" 'oslovanja sa i)ra)iti% os1ila1ija%a (
tra&nji. Po)nato je da je jedna od osnovni, karakteristika t(ristike tra&nje ('ravo njen
se)onski karakter.
2
*aster rad 4
0dl(ke o to%e da li )atvoriti objekat ( vanse)oni# )a vikend ili ( odre;eni% intervali%a (
tok( dana# tj. )a vre%e K'ra)ni, ,odovaK# )ati% odl(ke o 1ena%a ( vanse)oni i dr("e#
%o"( biti is'ravne sa%o ako s( (injene na ba)i %ar"inalni, trokova.
23
: vanse)oni je 'o&eljno 'rodavati (sl("e i for%irati 1en( na ba)i ob(,va5eni, varijabilni,
trokova i bar %ini%alne koliine fiksni, trokova sa%o da s( ,otelski ka'a1iteti ( f(nk1iji#
a ne da se objekti )atvaraj(.
24
3a)lika i)%e;( 'rojektovane 'o'(njenosti ka'a1iteta i %ini%alne 'o'(njenosti ka'a1iteta#
'relo%ne take# 'redstavlja i)vesn( Ksi"(rnosn( "rani1(K. 0na %o&e biti i)ra&ena broje%
soba# 'ri,odo% od 'rodaje ili 'ado% 'rojektovano" 'ri,oda od 'rodaje i)ra&eno" (
'ro1enti%a. 0va vrednost 'oka)(je koliko bi is'od 'ro1enjene vrednosti 'rodaja soba
%orala 'asti 're ne"o se 'ojave "(bi1i.
25
1.." /pe$i#ini pokazatelji u hotelijerstvu
Poslovanje ,otela# odnosno nje"ova (s'enost %o&e se 'ratiti i njo% ('ravljati na osnov(
ra1io anali)e# koja for%ira ni) 'oka)atelja na osnov( 'ojedini, bilansni, 'o)i1ija. Broj
kori5eni, 'oka)atelja# nji,ov i)bor )avisi od svr,e anali)e# %etodolo"ije i sa%o"
analitiara.
Slede5o% tabelo% B>abela C 'rika)ani s( odre;eni ra1io brojevi na 'ri%er( jedno"
beo"radsko" ,otela B*ajesti1C )a tri "odine. Na osnov( dati, 'oka)atelja %o&e se o'isati
'oslovanje ,otela toko% ove tri "odine# 'ri e%( se )a'a&a da 009."odina 'oka)(je
najbolje re)(ltate "ledano 'o skoro svi% 'oka)atelji%a.
>abela H Poka)atelji (s'enosti ,otela 're%a bilansi%a
-)vorH Aaji8+rsenijevi >. B0!!C# %nstrumenti finansijske analize hotelskog poslovanja
# Sin"id(n(% revija 4o2No!# >(ri)a% i ,otelijerstvo# Beo"rad# str 3/833/
23
ai K. B0!0C# Poslovanje hotelskih preduzea# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str.9!
24
25
-bid# str...
*aster rad 43
Postoje brojna o"ranienja 'ri kori5enj( ra1io anali)e finansijski, i)vetaja 'riliko%
donoenja )naajni, odl(ka ( 'oslovanj(# a 're sve"a stoji injeni1a da se anali)a odnosi na
istorijske 'odatke i da ne sadr&i bitne infor%a1ije i) okr(&enja koje itekako %o"( biti va&ne
)a konan( odl(k(.
>ako;e# ,otelijerska delatnost je s'e1ifina )bo" svoje ra)novrsnosti 'roi)voda i (sl("a
koji se n(de 'otroai%a i relativno kratko" 'erioda trajanja (sl(&no" 'ro1esa. Postoje
brojni dodatni 'oka)atelji# s'e1ifini )a ,otelijerstvo# koji o%o"(5avaj( kontrol(
'oslovanja i nje"ove (s'enosti# kako ,otela ( 1elini# tako i nje"ovi, 'ojedinani,
odelenja.
3anije je ste'en 'o'(njenosti ka'a1iteta ,otelsko" objekta bio 'ri%aran 'oka)atelj 6 to je
bio ve5i# (s'enost je bila na )avidno% nivo(. Neto kasnije# ( ob)ir se ()i%ao i indikator
+D3 B+vera"e DailL 3ateC 6 'roseno ostvarena dnevna 1ena sobe B'ri,od od s%etaja
'odeljen sa broje% 'rodati, sobaC.
Nakon to"a# sa 'ojavo% 3even(e *ana"e%ent 'rist('a# kao naj)naajniji indikator
'os%atra se 3<4P+3 B3even(e Per +vailable 3oo%C 6 'ri,od 'o ras'olo&ivoj sobi.
3even(e *ana"e%ent B3*C o%o"(5ava da se ( odnos( na obi% 'otra&nje o'ti%i)(je
'o'(njenost i 'rodajna 1ena# a sve ( 1ilj( %aksi%i)a1ije 'ri,oda. 3even(e *ana"e%ent je
'rin1i' 'o ko%e se soba danas 'rodaje 'o jednoj 1eni# a ve5 s(tra# kada se oek(je ve5a
'otra&nja 'o dr("oj# naravno vioj. -'ak# ( dananje vre%e# klj(ni 'oka)atelj (s'enosti
,otela odnosi se na br(to 'rofit 'o ras'olo&ivoj sobi t)v. A0PP+3 6 Aross 0'eratin"
Profit Per +vailable 3oo%.
2.
ADR = Pri,od od s%etaja / Broj 'rodati, soba
REVPAR ? Pri,od od 'rodaje soba / 3as'olo&ive sobe
ili
REVPAR ? +D3 Bavera"e dailL rateC Y -skori5enost ka'a1iteta ( @
GOPPAR ? Br(to 'rofit / 3as'olo&ive sobe
Doda5e%o jo jedan vrlo )naajan indikator (s'enosti 'oslovanja ,otela# nakon s%anjenja
br(to o'erativno" 'rofita )a 'ore) na dobit i )a odlo&ene 'oreske ras,ode 'erioda 'ri e%(
se neto o'erativni 'rofit stavlja ( odnos sa ras'olo&ivi% soba%a i na taj nain 'rika)(je
realnij( slik( (s'enosti 'oslovanja ,otela.
2/
NOPPAR BNett 0'eratin" Profit Per +vailable 3oo%C ? Neto 'rofit / 3as'olo&ive sobe
Poka)atelj 3<4P+3 fok(sira se na osnov( delatnost ,otela 6 'r(&anje (sl("e s%ataja#
dok A0PP+3 ra)%atra i 'ri,ode nastale 'o dr("i% osnova%a# 're sve"a 'rodaje ,rane i
'i5a. 0vi 'oka)atelji nis( 'o"odni )a 'ore;enje ,otela ra)liit, 'o veliini# kate"oriji#
na%eni. Po"odniji s( )a 'ra5enje 'oslovanja (n(tar jedno" ,otela ( vie"odinje% 'eriod(.
2.
Aaji8+rsenijevi >. B0!!C# %nstrumenti finansijske analize hotelskog poslovanja # Sin"id(n(% revija
4o2No!# >(ri)a% i ,otelijerstvo# Beo"rad# str 3/833/
2/
-bid
*aster rad 44
Pore;enje i)%e;( ra)liiti, ,otela da5e verodostojnije re)(ltate ako se 'ri,odi 'os%atraj(
're%a broj( 'rodati, soba# a ne ras'olo&ivi,. =a t( svr,( koriste se 'oka)atelji 3<4PS3 6
3even(e Per Sold 3oo% i A0PPS3 6 Aross 0'eratin" Profit Per Sold 3oo%.
Slede5o% tabelo% B>abela 3C 'rika)ani s( navedeni s'e1ifini 'oka)atelji ( ,otelijerstv( na
'ri%er( beo"radsko" ,otela *ajesti1 ( tok( 009."odine.
>abela 3H S'e1ifini 'oka)atelji (s'enosti 'oslovanja ,otela
-)vorHAaji8+rsenijevi >. B0!!C# %nstrumenti finansijske analize hotelskog poslovanja
# Sin"id(n(% revija 4o2No!# >(ri)a% i ,otelijerstvo# Beo"rad# str 3/833/
Postoji jo veliki broj 'oka)atelja koji% se %o&e detaljnije 'redstaviti 'oslovanje ,otela.
Medan od takvi, 'oka)atelja je i %ar&a# 'osebno %ar&a 'i5a# ,rane i kafe.
*ar&a je jedan od finansijski, 'oka)atelja 'oslovanja i 'redstavlja ra)lik( ( 1eni# odnosno
"ovori o to%e koliko se dobiti ostvar(je na jedn( jedini1( 'ro%eta odre;eno" 'roi)voda
B!00 jedini1a 'ro%eta ako se 'oka)atelj i)ra&ava ( 'ostotk(C.
22
1..0 'izik i leveri&-
: svi% 'rivredni% aktivnosti%a javlja se ri)ik 'oslovanja. 3i)ik 'oslovanja 'redstavlja
nei)vesnost ( ve)i sa oekivani% re)(ltato% 'oslovne aktivnosti. -)lo&enost 'red()e5a
ri)ik( 'oslovanja %eri se i kvantitativno i)ra&ava %etodo% 'oslovno" leverid&a B\ai5#
!992C. Poslovni leverid& ( ,otelijerstv( 'oka)(je 'ro%ene 'oslovno" dobitka ( odnos( na
'ro%ene 'ri,oda tj.# na nivo obi%a 'r(&eni, (sl("a ,otelsko" 'red()e5a.
29
+'sol(tni ri)ik 'rojekta %o&e se %eriti standardno% devija1ijo% Bodst('anje%C %o"(5i,
'rofita.
90
Sd ? ^ BPf
i
6 P f C

Y 4
i
# "de je
Pf
i
8 'rofit
P f 8 oekivani 'rofit
4
i
8 verovatno5a
22
Aaji8+rsenijevi >. B0!!C# %nstrumenti finansijske analize hotelskog poslovanja # Sin"id(n(% revija
4o2No!# >(ri)a% i ,otelijerstvo# Beo"rad# str 3/833/
29
90
Slovi S. B000C# Finansijski menadment# $ineks# Beo"rad# str.35!
*aster rad 45
Wto je ve5a dis'er)ija %o"(5i, 'rofita# ve5a je i standardna devija1ija i ri)ik. =a ('ore;enje
dis'er)ija 'rofita# odnosno ri)ika# dva ili vie 'rojekata# koristi se koefi1ijent varija1ije. 0n
je jednak kolinik( standardne devija1ije i 'roseno" oekivano" 'rofita.
9!
*o&e se re5i da 'oslovni ri)ik# odnosno nei)vesnost ostvarivanja 'rofita nastaje (sled
'ris(stva fiksni, trokova 8 trokova koji se javljaj( ( svi% (slovi%a# 'a i kada (lo&ena
sredstva nis( aktivirana.
Poslovni leverid& je 'ravilo da se kod 'red()e5a sa veliki% (delo% fiksni, trokova Bto je
sl(aj ( ,otelijerstv(C kod 'ro%ena ( obi%( aktivnosti javlja efekat 'ol("e na 'rofit(.
=nai da 'ro%ene obi%a aktivnosti i)a)ivaj( nesra)%erne 'ro%ene 'rofita# jer se 'rofit
%enja ( ve5oj %eri.
Poslovni ri)ik se %eri faktoro% 'oslovno" leverid&a koji se dobija kao relativni odnos
'ro1ent(alne 'ro%ene 'oslovno" 'rofita i 'ro1ent(alne 'ro%ene obi%a 'rodaje ili 'odelo%
%ar"inalno" 'rofita s 'oslovni% 'rofito%.
9
@ 'ro%ena dobiti 're 'la5anja
Fakt#! ka%ata i 'ore)a
#s%#$n#'
%e$e!ida
?
@ obi%a 'r(&eni, (sl("a B'rodajeC
Fakt#!
%ar"inalni dobitak
B%ar&a 'okri5aC
#s%#$n#' ?
%e$e!ida 'oslovni dobitak
=a faktor 'oslovno" leverid&a je karakteristino da 'oka)(je# )a koliko se '(ta br&e %enja
'oslovni re)(ltat ne"o to se %enja 'ri,od od 'rodaje B'od (slovo% da je ne'ro%enjen
'aritet 'rodajni, i nabavni, 1enaC. +ko se %enjaj( 'ariteti 'rodajni, i nabavni, 1ena B(
korist jedni, ili dr("i,C# tada faktor 'oslovno" leverid&a 'oka)(je koliko se '(ta br&e %enja
'oslovni re)(ltat ne"o to se %enja %ar&a 'okri5a.
93
Ste'en 'oslovno" leverid&a kod koliinsko" i)ra&avanja 'relo%ne take rentabilnosti Btake
'okri5aC %o&e se i)ra(nati na slede5i nain B4an Rorne i Ea1,o9i1)# 00/CH
94
( 'p ! v) (
/O0
( jedini1a
? ?
( 'p ! v) ! FC '(!(
be
)
9!
Slovi S. B000C# Finansijski menadment# $ineks# Beo"rad# str.35!
9
3adojev >. B0!!C# Finansijsko poslovanje u turizmu i hotelijerstvu# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad#
str.5
93
-bid# str.53
94
*aster rad 4.
D0N 8 De"ree of 0'eratin" Nevera"e
( 8 koliina 'r(&eni, (sl("a
p 8 'rodajna 1ena 'o jedini1i 'roi)voda
v 8 'roseni varijabilni trokovi 'o jedini1i
FC 8 fiksni trokovi
Kada je ( 'itanj( ste'en 'oslovno" leverid&a kod vrednosno" i)ra&avanja 'relo%ne take
vrednost se ra(na na slede5i nain B4an Rorne i 4aovi1# 00/CH
95
S ! *C $%& 2 FC
/O0
S jedini1a
? ?
S ! *C ! FC $%&
D0N 8 De"ree of 0'eratin" Nevera"e
S 8 'ri,od od 'rodaje
*C 8 varijabilni trokovi
FC 8 fiksni trokovi
$%& 8 'oslovni dobitak
0dre;ivanje str(kt(re ka'itala 'red()e5a direktno je (slovljeno inten)iteto% dejstva
'oslovno" leverid&a. Kod ka'italno inten)ivni, 'red()e5a Bsa visoki% (e5e% fiksni, (
(k('ni% trokovi%aC %ale 'ro%ene B'adC obi%a 'rodaje i)a)ivaj( (%esto 'oslovno"
'rofita BdobitkaC 'oslovni "(bitak.
9.
Po)navanje s(tine %etoda 'oslovno" leverid&a od velike je koristi %enad&%ent( svako"
,otelsko" 'red()e5a. Posedovanje% to" sa)nanja %enad&%ent lake %o&e da 'ro1enj(je i
da se 'rila"o;ava kretanji%a na tr&it(# 'a&ljivo da 'rati kretanje trokova# si"(rnije da
donosi odl(ke o for%iranj( 1ena# dalji% (la"anji%a# kao i o(vanj( 'oslovno" 'rofita.
9/
*enad&erske odl(ke ( (slovi%a ri)ika# esto se donose sekven1ijalno B'oste'enoC# (
)avisnosti od re)(ltata 'ret,odne odl(ke. Svaki korak 'ri ovakvo% donoenj( odl(ka# kao i
nji,ovi %o"(5i re)(ltati %o"( se "rafiki 'rika)ati kao Kdrvo odl(ivanjaK.
92
1." unk#ija kontrole
Savre%eno ('ravljanje t(ristiki% 'red()e5e% je danas ne)a%islivo be) adekvatni,
siste%a (n(tranje i s'oljanje kontrole i kontrola ne 'redstavlja sa%o ('o)orenje i si"nal
da je 'otrebno 'red()eti korektivne %ere# ve5 i nain ('ravljanja ( 'rav1( ostvarivanja
(svojeni, 'lanova i 1iljeva.
99
95
9.
3adojev >. B0!!C# Finansijsko poslovanje u turizmu i hotelijerstvu# :niver)itet Sin"id(n(%#
Beo"rad# str.54
9/
92
Slovi S. B000C# Finansijski menadment# $ineks# Beo"rad# str.354
99
erovi S. B009C# Funk1ija kontrole u turistikim preduzeima# Siner"ija8-4 na(ni sk('# str .38./
*aster rad 4/
Svr,a kontrole je# 're%a to%e ostvarivanje ko%'anijski, 1iljeva () %aksi%alno efikasno
kori5enje ras'lo&ivi, res(rsa ko%'anije.
"ontrola je 'ro1es koji bi trebalo da obe)bedi da stvarne aktivnosti b(d( 'od(darne s
'lanirani%. : 'raksi# kontrola je %no"o ob(,vatnija od 'laniranja. Medan od ra)lo"a )bo"
ko"a je 'otrebna kontrola# je taj to i najbolji 'lanovi %o"( da kren( nao'ako. *e;(ti%#
'o%o5( kontrole %enad&eri %o"( da 'rate a%bijentalne 'ro%ene i nji,ovo dejstvo na
na'redak or"ani)a1ije. -%aj(5i ( vid( br)in( kojo% je 'oslednji, "odina dolo do 'ro%ena
( or"ani)a1iono% a%bijent(# ovaj as'ekt kontrole 'ostaje sve va&niji.
!00
Pro1es kontrole je vieeta'ni BSlika 4C# "de se i)dvaja nekoliko korakaH
(tvr;ivanje standarda i %etoda )a %erenje re)(ltata
('ore;enje re)(ltata sa standardi%a
'red()i%anje korektivni, ak1ija
%erenje re)(ltata# efekata korektivni, ak1ija.
Slika 4H 0snovni kora1i ( kontrolno% 'ro1es(
turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# $>R*# Beo"rad# str.353
\itav ni) aktivnosti ko%'anije 'odvr"n(t je kontroli# a kako bi se ona efikasno obavljala
%enad&eri identifik(j( strateke kontrolne take ( koji%a 'rik('ljaj( 'otrebne infor%a1ije.
0blast finansija 'redstavlja vitaln( f(nk1ij( ko%'anije# 'a je njena kontrola od velike
va&nosti. $inansijska kontrola 'rati finansijske transak1ije i kori5enje novani, sredstava
ko%'anije. 4ri se na osnov( infor%a1ija i) finansijski, i)vetaja i relativno lako se
obavlja# ob)iro% da se nova1 lako %o&e i)%eriti i ostvariti (vid ( finansijske knji"e.
Kontrola# kao etvrta fa)a ('ravljako" 'ro1esa 'redstavlja )naajn( ko%'onent(
finansijsko" %enad&%enta. Nj( ne treba svesti na '(ko 'ra5enje# ve5 delovati 'reventivno i
na kreativan nain reavati 'roble%e i odst('anja od 'ostavljeni, 1iljeva.
!00
erovi S. B009C# Funk1ija kontrole u turistikim preduzeima# Siner"ija8-4 na(ni sk('# str .38./
*aster rad 42
2. Primena informacionih tehnologija u savremenom
poslovanju u turizmu
-nfor%a1ione te,nolo"ije# nji,ov ra)voj i (br)ana 'ojava sve noviji, i noviji, reenja (
tolikoj %eri (ti( na 'oslovanje da %o"( i) korena 'ro%eniti %no"e as'ekte 'oslovanja#
odnose na tr&it(# ko%(nika1ij(# kako (n(tar ko%'anije# tako i i)%e;( konk(renata i sa
'otroai%a.
\itav ni) 'roi)voda nove te,nolo"ije (klj((je se ( 'ro1es 'r(&anja t(ristiki, (sl("a# 'a
're%a to%e i ( ko%'anije koje se bave to% delatno5(. >o ( velikoj %eri %enja nji,ovo
'oslovanje# nain obavljanja 'ojedini, f(nk1ija# visin( i str(kt(r(# 're sve"a# trokova# a
donekle i 'ri,oda.
Pri%ena savre%eni, te,nolo"ija (tie na 'ro%ene t(ristike tra&nje# ali isto tako )a,teva i
'rila"o;avanje t(ristiki, 'red()e5a novi% (slovi%a. Ko%(nika1ija# 'ro%o1ija i
'ro'a"anda# 'la5anja# ali isto tako i oblast %enad&%enta ne)a%islivi s( be) infor%a1ioni,
te,nolo"ija. : %no"i% oblasti%a sada je %o"(5e efikasnije obavljati isti 'osao sa %anje
lj(di# %anje 'osrednika i () s%anjeno an"a&ovanje ostali, res(rsa ko%'anije. S dr("e
strane# 'ojavlj(je se nova vrsta trokova# 'rava kori5enja novi, te,nolo"ija i (la"anje (
neo',odn( o're%( i njeno odr&avanje.
:sled br)o" ra)voja infor%atiki, te,nolo"ija# oblast finansija bila je 'ri%orana da 'rati
sve te,noloke inova1ije savre%eni, infor%atiki, te,nolo"ija i siste%a. =naajna
te,noloka internet dosti"n(5a o%o"(5ila s( da savre%eni finansijski siste% 'rekorai
fi)ike "rani1e na veo%a br) i efikasan nain. :br)an ra)voj infor%atiki, te,nolo"ija#
naroito siste%a ve)a i (s'ostavljanje jaki, ba)a 'odataka# istovre%eno je 'odsti1ao br)
ra)voj finansijski, instr(%enata.
!0!
4eliko te,noloko dosti"n(5e ( oblasti finansija 'redstavlja (vo;enje elektronsko"
'la5anja# koje () irenje "lobalni, ra(narski, %re&a i sve jeftinije vidove ko%(nika1ije
ekono%ij( 're%eta ( di"italn( sfer(.
<fikasno ('ravljanje 'odra)(%eva ras'lo"anje relevantni% injeni1a%a ( 'ravo% tren(tk(#
anali)( veliko" broja 'odataka ( kratko% rok(. Siste%i 'oslovne inteli"en1ije 'r(&aj(
takve %o"(5nosti ob)iro% da 'ove)(j( 'odatke i) ra)liiti, i)vora# for%iraj( i)vetaje#
anali)e 'oslovanja# 'rate statistike i sve va&ne infor%a1ije o %arketin"(# t(risti%a#
re)erva1ija%a# finansija%a i dr.
: ovo% del( rada 'a&nja je ('ravo (s%erena na 'ri%en( infor%a1ioni, te,nolo"ija (
oblasti t(ri)%a# navode5i oblasti ( koji%a s( ove te,nolo"ije nale 'ri%en( i ra)%atraj(5i
nji,ov (ti1aj na nain odvijanja 'r(&anja t(ristiki, (sl("a# 'a 're%a to%e i na 'oslovanje
t(ristiki, 'red()e5a# odnosno na veliin( i str(kt(r( 'ri,oda i trokova.
Nadalje# dat je kratak osvrt na -nternet kao ne)aobila)n( ko%'onent( dananje"
elektronsko" naina 'oslovanja.
!0!
Mere%i Nj. B00/C# 0snovi finansija# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str.5
*aster rad 49
2.1 $%lasti primene
+nalitiari 'redvi;aj( da 5e 'oslovanje s(bjekata ( %e;(narodno% t(ri)%( ( tre5e%
%ilenij(%( obele&iti odre;eni trendovi# %e;( koji%a s(H
>e,noloke 'ro%ene# a 're sve"a 'ri%ena elektronike# infor%a1ioni, i
teleko%(nika1ioni, te,nolo"ija
Pro%ene ( oblasti 'ro%o1ije i 'rodaje# "de se (sled te,noloko" ra)voja oek(je 'orast
direktne 'rodaje i 'rodaje K( 'oslednji asK
Kreiranje novi, 'roi)voda# koji 5e 'ola)iti od s'e1ifini, )a,teva t(rista koji s( sve
slobodniji# )a,tevniji# tano )naj( ta &ele i koji na taj nain dobijaj( sve aktivnij(
(lo"( ( 'ro1es( kreiranja (sl("e.
Pre%a to%e# 'odr(je te,nolo"ije# 'ri%ena savre%eni, infor%a1ioni, i teleko%(nika1ioni,
reenja s( od 'res(dno" )naaja ( 'oslovanj(. -nternet# -ntranet# <kstranet# %obilne
ko%(nika1ije# interaktivna di"italna televi)ija# sve s( to sredstva koja 'ove)(j( t(ristik(
tra&nj( sa t(ristiko% 'on(do%# 'o%eraj( "rani1e i sve vie (klj((j( sa%e t(riste (
definisanje 'on(de.
2.1.1 %romo$ija i &istri.u$ija
-nfor%a1iona i ko%(nika1iona te,nolo"ija i%aj( o"ro%an (ti1aj na 1elok('no 'oslovanje (
t(ri)%(. Kako internet o%o"(5ava br)# otvoren i neo"ranien 'rist(' bilo kojoj vrsti
infor%a1ija# bilo "de ( svet(# ind(strija '(tovanja i t(ri)%a je 'ostala jedan od "lavni,
sektora koji i%a koristi od infor%a1iono" doba. : stvari# '(tovanja i t(ri)a% s( se ve5
i)dvojili kao jedan od najva&niji, sektora koji koristi -nternet.
!0
*o&e se )aklj(iti da s( naj)naajnije 'ro%ene i 'rila"o;avanje 'rodajno 'ro%otivne
aktivnosti (sko 'ove)ane sa ra)voje% te,nolo"ije ko%(ni1iranja# kao i 'otrebe
diferen1iranja 'roi)voda i se"%enta1ije tr&ita. Nai%e# kod 'rvo" t(ristika 'red()e5a
'reko ko%j(terske re)erva1ije i internet 'ro%o1ije faktiki K(lasko% ( do%K ko%(ni1iraj(
sa svaki% 'oten1ijalni% 'otrae%. 3a)ni% 'ro'a"andni% 'or(ka%a kro) nove kanale
ko%(ni1iranja Binternet# fil%ovi# %obilna telefonija# kao i kro) 'ro%o1ij( 'ri 'rodaji dr("i,
robaC ofan)ivnije na'adaj( 1iljn( "r('( i obe)be;(j( 'rivr&enost i lojalnost 'otroaa.
P(te% diferen1iranja 'roi)voda i isti1anje% ekskl()ivnosti# kao i 'ri'adnosti odabrani%
"r('a%a "ostij(# stvaraj( ose5aj istakn(tosti i 'ovla5enosti.
!03
*o"(5nosti koje n(de nove te,nolo"ije ( 'ro%o1iji ,otela i nje"ove (sl("e ( velikoj %eri
'ove5avaj( anse da se 'oten1ijalni k('1i odl(e ba )a taj# odre;eni ,otel. -nternet je taj
revol(1ionarni 'roi)vod# koji je rekla%( i 'rodaj( (inio "lobalno%# dost('no% svako% i
( naj(daljeniji%% delovi%a sveta. -nteresantne foto"rafije# video kli'ovi 'ostavljeni na
vebsajt( 'rivlae %no"o vie ne"o bilo koji dr("i vid 'or(ka.
3e)erva1ije 'redstavljaj( veo%a )naajan deo t(ristiko" 'oslovanja# 'a sto"a ne (di to
s( ('ravo ( ovoj oblasti info%a1ioni siste%i 'ronali irok( 'ri%en(. Alobalni
!0
:nkovi S.# =eevi S. B00.C# konomika turizma# 7entar )a i)davak( delatnost <kono%sko"
fak(lteta ( Beo"rad(# Beo"rad# str.444
!03
erovi S. B009C# Strategijski menadment u turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str.25
*aster rad 50
distrib(1ioni siste%i BADSC# veliki broj sa%ostalno ra)vijeni, 'ro"ra%a re)erva1ija# 'ojava
veliko" broja -nternet a'lika1ija B-nternet bookin" en"inesC o%o"(5avaj( ,oteli%a sve bolji
nast(' na tr&it(. Pri to%e# kako indirektna 'rodaja ( sebi nosi o'asnost od "(bitka kontrole
nad so'stveni% 'roi)vodo%# kako nad 'rodajo%# tako i nad 1eno%# -nternet 'redstavlja
sredstvo )a (s'ostavljanje kontrole. Sve vie ,otela nastoji da "lavne tokove svo"
'oslovanja 'reba1i na so'stveni kanal# svoj vebsajt. >o i% o%o"(5ava# ne sa%o kontrol(
nad 'roi)vodo%# ve5 i sti1anje isk(stva i ra)vijanje odnosa sa 'otroai%a i 'rik('ljanje
'odataka o nji,ovo% 'onaanj(# &elja%a.
Direktna 'rodajaH
%o&e stvoriti re'(ta1ij( na osnov( vie" nivoa line (sl("e
'oboljava kontrol( nad toko% infor%a1ija i)%e;( 'red()e5e i k('a1a
s'reava 'la5anje naknada 'osredni1i%a )a obavljanje nji,ove f(nk1ije
!04
4eliki broj destina1ija i%a svest o to%e kolika je sna"a -nterneta# 'a sa%i ra)vijaj( svoj
9eb8bi)nis. 0vakvi 9eb8sajtovi inte"ri( sve infor%a1ije o destina1iji na interaktivan
nain# i n(de 'rist(' svi% 'r(&ao1i%a (sl("a# sa 'ot'(no% %o"(5no5( re)erva1ije.
!05
Aeo"rafski infor%a1ioni siste% je savre%en nain )a 're"ledno i detaljno istra&ivanje i
anali)( t(ristike 'on(de svake destina1ije# re"ije ili dr&ave to se# tako;e# odnosi i na
t(ristike 'roi)vode i teritorijalni 'oten1ijal Srbije. 0vakve 're)enta1ije 'ostaj( trend (
svet( i t(risti i) dr&ava koje 'redstavljaj( e%isiono i)vorite t(ri)%a )a,tevaj( sve
'ot'(nije infor%a1ije. >o je (toliko va&nije jer je )a'a&eno da sve ve5i broj savre%eni,
t(rista sa%ostalno istra&(je destina1ije i esto '(t(je be) (sl("a t(ristike a"en1ije. Dakle#
kvalitetna -nternet 're)enta1ija sa A-S siste%o% je 'ro%otivno sredstvo# ali i efikasan on8
line kanal 'rodaje t(ristiki, 'roi)voda. A-S te,nolo"ije inte"ri( ba)e 'odataka o t(ri)%(#
'rostorni 'olo&aj i (estalost 'ojavljivanja t(ristiki, feno%ena () jedinstven(
vi)(eli)a1ij( kreiranje% te%atski, %a'a.
!0.
2.1.2 %olitika $ena
Pri%ena savre%ene te,nolo"ije ( t(ri)%( do'rinela je da ve5ina 'ro1esa ( 'oslovanj(
t(ristiki, 'red()e5a 'ostane trans'arentna )a 'otroae. =a,valj(j(5i -nternet(# 'otroa je
( %o"(5nosti da sa"leda velik( koliin( infor%a1ija i da ( %notv( 'on(de 'rona;e )a
sebe najbolj( (sl("( () naj%anji troak. Nije redak sl(aj da 'otroa re)ervie sob( 'reko
jedno" kanala 'rodaje 'o jednoj 1eni# )ati% istra&(je# 'ronal)i bolj( 'on(d(# otka)(je
re)erva1ij( i 'onovo b(kira ist( sob( 'o 'ovoljnijoj 1eni.
Konk(ren1ija i veliki broj kanala 'rodaje i%aj( veliki (ti1aj na 'on(;ene 1ene ,otelski,
(sl("a. -stra&ivanja 'oka)(j( da ,oteli obino# 'ored direktne 'rodaje# n(de svoje (sl("e
'reko jo nekoliko distrib(tivni, kanala. Pri to%e svaki kanal i%a svoje# ra)liite#
'on(;ene 1ene. -ntersantno je# da se kod ,otela ni&e kate"orije najni&e 1ene obino n(de (
!04
erovi S. B009C# Strategijski menadment u turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str.2/
!05
:nkovi S.# =eevi S. B00.C# konomika turizma# 7entar )a i)davak( delatnost <kono%sko" fak(lteta (
Beo"rad(# Beo"rad# str.444
!0.
Movanovi 4.# Deli :. B0!0C# "arakteristike manifesta1ija i njihov uti1aj na razvoj turizma u Srbiji#
Sin"id(n(% revija 4o/ No# >(ri)a% i ,otelijerstvo# Beo"rad# str !9
*aster rad 5!
direktonoj 'rodaji# dok l(ks()ni ,oteli svoj( najjeftinij( 'on(d( 'lasiraj( 'reko najsk('lje"
kanala 'rodaje.
:'ravljanje 'ri,odi%a je osetljiv i ri)ian 'ro1es# jer# 'onekad# 'ove5anje obi%a
'oslovanja ne %o&e nadoknaditi "(bitak 'ri,oda koji nastaje 'on(do% (sl("a 'o jeftiniji%
1ena%a.
4a&no je i%ati dobro ra)vijen( 'olitik( 1ena i strate"ij( nast('a 'reko ra)liiti,
distrib(tivni, kanala# kojo% se 'otroai navode na kori5enje direktne 'rodaje B1all 1entra#
so'stveno" 9ebsite8aC.
Neki a(tori )a"ovaraj( 'ri%en( online 're"ovaranja sa 'otroai%a ( ,otelijerstv(.
!0/
Dok
('ravljanje 'ri,odi%a %enja 1en( )avisno od 'on(de# 1ena koja se 'on(di 'ojedino%
'otroa( ostaje ne'ro%enjiva. 0vi a(tori 'redla&( Ka(to%atsko BB 're"ovaranjeK# "de bi
se 'ojavila tre5a strana# ko%'anija koja bi 'rik('ljala i odr&avala ba)( 'odataka o aktivni%
)a,tevi%a )a (sl("o% 'o odre;enoj 1eni i ras'olo&ivi% ka'a1iteti%a sa 1eno% kotanja#
('ore;ivala 'odatke# te 'redla"ala %o"(5e transak1ije. *e;(ti%# ovakve a'lika1ije# )a
sada jo nis( i%ale ko%er1ijalno" (s'e,a# ob)iro% na o"ranienja ( obradi kritine %ase
'odataka.
2.1.3 1ena&-ment o&nosa sa potroaima
Savre%eni kon1e't %arketin"a insistira na orijenta1iji ka 'otroa(# korisnik( (sl("e. Sve
'ola)i od 'otroaa i svi na'ori s( (s%ereni ka )adovoljenj( nje"ovi, 'otreba i &elja. >o
'odra)(%eva inte"ralni %arketin" koji se 'osti&e siner"ijo% svi, aktivnosti ( 'red()e5( i
okr(&enj(# a koji stvara nov( vrednost 6 nast(' na tr&it( koji% se korisnik( (sl("e n(di
ba ono to on &eli# 'a i vie.
7(sto%er relations,i' %ana"e%ent B73*C 'redstavlja novi %enad&%ent kon1e't# odnosno
novi 'rist(' )a ('ravljanje d("oroni% odnosi%a sa 'otroai%a. 0vaj 'rist(' ('ravljanja
ko%bin(je ra)liite ele%ente te,nolo"ije# lj(di# infor%a1ioni, res(rsa i 'ro1esa# sa
na%ero% da se kreira bi)nis koji ()i%a sveob(,vatan 'o"led na 'otroae.
!02
=adovoljstvo 'otroaa k('ljeni% 'roi)vodo% ili (sl("o% )a t(ristiko 'red()e5e re)(ltira
( dve osnovne koristiH 'ove5anj( lojalnosti korisnika i 'o)itivno% (s%eno%
'ro'a"ando%.
!09
3a)%ena isk(stava i 're'riavanje (tisaka %e;( 'rijatelji%a# lanovi%a 'orodi1e#
kole"a%a# (ti( na %iljenje i i)bor lj(di 'ri nji,ovo% slede5e% kori5enj( t(ristiki,
(sl("a. =a,valj(j(5i savre%eni% te,nolo"ija%a# taj "las se daleko (je# sti&e i do
ne'o)nati, lj(di# a iri se veliko% br)ino%. Sto"a je va&no da t(ristiki radni1i (ine na'or
da )adovolje 'otrebe i &elje 'otroaa.
!0/
0_7onnor P.# *(r',L M. B003C# 3 4evie5 of 4esear1h on %nformation &e1hnolog6 in the Hospitalit6
%ndustr6 Oonline]# dost('no na
, tt ' H/ / 9 e b.b i) .( 9 a . e d ( . a ( /st a ff /j % ( r', L /0 _7 on n or`* ( r', L ` ij , % 004.'d f ['re"ledano 04/!!/0!P
!02
Jivkovi 3. B009C# Pona#anje i za#tita potro#aa u turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# $>R*#
Beo"rad# str !.5
!09
-bid# str !5!
*aster rad 5
=a ra)lik( od 'rvobitno" %arketin" ko1e'ta 4P B'roi)vod# 1ena# 'ro%o1ija i distib(1ijaC#
novi ko1e't odnosa sa 'otroai%a )asniva se na novoj 'ostav1i %arketin" %iksa 6 47# koji
objanjava kako 'otroai "ledaj( na 4P.
-nstr(%enti kon1e'ta 47 s(H
!. 7(sto%er 9ants and needs 6 &elje i 'otrebe 'otroaa
. 7ost to satisfL t,ose needs 6 'otrebni trokovi )a nji,ovo )adovoljavanje
3. 7onvenien1e to b(L 6 'o"odnost 'riliko% k('ovine
4. 7o%%(ni1ation 6 ko%(nika1ija
!!0
0stvarenje novo" kon1e'ta o%o"(5avaj( nove infor%a1ione i ko%(nika1ione te,nolo"ije
koji%a se (s'ostavlja ve)a sa 'otroai%a# 'rik('ljaj( 'oda1i# klasifik(j(# t(%ae#
stvaraj(5i alat )a ra)(%evanje 'otroaa i 'redvi;anje nji,ovo" 'onaanja.
7ilj 'ove)ivanja sa k('1i%a i nji,ovo" (klj(ivanja ( 'ro1ese 'red()e5a je dobijanje
'ovratne infor%a1ije. 0snovno 'ravilo je da or"ani)a1ija ne %o&e na sle'o da se orijentie
ka k('1( (koliko ne%a 'odataka o )adovoljstv( k('1a.
!!!
73* siste%i i%aj( irok( 'ri%en(. Na teritorij( S+D# toko% 00/."odine broj ko%'anija
koje s( 'ri%enjivale ove siste%e 'orastao je )a 'reko 50@.
Naj'o)natiji 'roi)vo;ai 73* a'lika1ija s(H S+P# 03+7N<# *-730S0$># itd. 3a)lo"
takve 'o'(larnosti ovi, 73* a'lika1ija s( obe5anja 'rodava1a da 5e ovi siste%i dovesti do
'ove5anja 'ri,oda# s%anjenja trokova# (s%erenja 'ro1esa ('ravljanja. *e;(ti% jedno
skoranje istra&ivanje 'oka)alo je da je /0@ 'red()e5a koja je 'ri%enilo 73* i%alo
ra)oaravaj(5a isk(stva# ak i 'ot'(n 'ro%aaj.
!!
Pri%ena 73* ko1e'ta )a,teva 're1i)no definisanje svi, aktivnosti# or"ani)a1ije i 'ro1esa
ko%(nika1ije ( ko%'aniji kako bi se 'osti"li 'ostavljeni 1iljevi.
2.1.4 Upravljanje kvalitetom
Kvalitet se %o&e s,vatiti kao s'osobnost 'roi)voda ili (sl("a da is'(ni ili nad%ai
'otroaeva oekivanja.
Pre%a to%e# kako bi se 'otroai%a 'on(dio kvalitetan 'roi)vod# 'otrebno je ('o)nati
'otroaa# s,vatiti nje"ove 'otrebe# &elje i stvoriti vrednost 're%a nje"ovi% %erili%a.
Dananji 'otroa nije 'asivan# ne )adovoljava se oni% to %( je 'on(;eno# (koliko
oek(je neto sasvi% dr("aije. Slobodno i)ra&ava svoje )a,teve i tano )na ta &eli.
-sk(stvo 'oka)(je da se odr&avanje 'o)i1ije na tr&it( lake ostvar(je 'ro%eno% kvaliteta
ne"o relativno% 'ro%eno% 1ena.
!!3
!!0
Jivkovi 3. B009C# Pona#anje i za#tita potro#aa u turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# $>R*#
Beo"rad# str !/4
!!!
-bid# str !/4
!!
-bid# str !//
!!3
-bid# str !5!
U!a$%janje " d#men" $%asni(t$a
P!##e!tA Mana'ement
U!a$%janje ma!ketin'#m U!a$%janje "s%"'#m
3a(novodstvo
:"ostiteljski trakt
Bis,ranaC
Poslovno 'redvianje
<ner"ija Sastavljanje %enija Pre"led radne sna"e
Rotelska do%ainstva Prodaja soba Prod(ktivnost
3e)erva1ije Pre"led "ostij( Kontrola kvaliteta
Pre"led soba
Dnevene infor%a1ije
BXield *ana"e%entC
Plate
*aster rad 53
=a 'osti)anje satisfak1ije 'otroaa# te )a 'ra5enje i %erenje )adovoljsta 'otroaa
i)vreno% (sl("o% neo',odna je stalna ko%(nika1ija sa 'otroae%. Postoji itav ni)
%etoda )a %erenje satisfak1ije# koje )a,tevaj( 'rik('ljanje 'odataka# nji,ov( anali)( i
t(%aenje. $or%iranje ba)e 'odataka o 'otroai%a i 'ri%ena infor%a1ioni, siste%a
na%e5e se kao najbolje reenje.
2.1. Ostale aktivnosti
\itav ni) aktivnosti koje se odvijaj( (n(tar ,otela 'o svoji% karakteristika%a s( 'o"odne
)a 'ri%en( infor%a1ioni, te,nolo"ija# kako bi se odvijanje ti, 'ro1esa (br)alo# (inilo
'o()daniji% i kvalitetniji%.
Podr(ja koja se ko%'j(teri)(j( nala)e se ( do%en( interni, ali i eksterni, aktivnosti
,otelski, 'red()e5a B>tabela 4C
!!4
>abela 4H Podr(ja 'ri%ene ko%'j(tera ( ,otelsko% 'red()e(
-)vorH Baki 0. B002C# Marketing u turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# $>R*# Beo"rad# str !!
:"lavno% sve aktivnosti navedene tabelo% (sko s( 'ove)ane sa f(nk1ijo% finansijsko"
%enad&%enta ( ko%'aniji. 3a(novodstvo# kontrola 'otronje ener"ije i sirovina#
('ravljanje 'ri,odi%a BXield *ana"e%entC# 'oslovno 'redvi;anje# 'ra5enje re)erva1ija i
'rodaje soba# sve ove oblasti (estv(j( ( ('ravljanj( 'ri,odi%a i trokovi%a ko%'anije i
efikasno% kori5enj( njeni, ka'a1iteta.
3a(novodstvo ko%'anije# koje bele&i i kreira infor%a1ije neo',odne finansijsko%
%enad&%ent(# %e;( 'rvi%a je 'ri,vatilo nove te,nolo"ije i 'ri%en( ra(nara ( obavljanj(
svoje 'oslovne aktivnosti. : 'oetk( 'odi"n(t je kvalitet i br)ina evidentiranja 'odatraka#
da bi se vre%eno% dolo do 'ri%ene ra)liiti, siste%a 'oslovne inteli"en1ije.
Poslovna inteli"en1ija BB(siness -ntelli"en1eC o%o"(5ava ko%'anija%a (vo&enje# anali)( i
deljenje kritini, 'oslovni, infor%a1ija# alate )a ra)voj i 'rika)ivanje kasti%i)irani, i
interaktivni, i)vetaja i a'lika1ija i 'odr&ava odl(ivanje na svi% nivoi%a %enad&%enta
Bslika 5C. Medno% rej(# alati 'oslovne inteli"en1ije 'o%a&( ( 'rik('ljanj(# skladitenj(#
'rist('anj( i anali)i kor'orativni, 'odataka ( 1ilj( 'odrke odl(ivanj(.
!!5
!!4
Baki 0. B002C# Marketing u turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# $>R*# Beo"rad# str !!
!!5
Nje"( +. B0!0C# %nforma1ioni sistemi u turistikom poslovanju# :niver)itet Sin"id(n(%# $>R*#
Beo"rad# str
*aster rad 54
Slika 5H Poslovna inteli"en1ija
-)vorH Nje"( +. B0!0C#
%nforma1ioni sistemi u
turistikom poslovanju#
:niver)itet Sin"id(n(%#
$>R*# Beo"rad# str
$inansijski %enad&%ent je )a,valj(j(5i% brojni% te,noloki% inova1ija%a ( %o"(5nosti
da s%anji ri)ik 'oslovanja 'ri%enj(j(5i savre%ene statistiko %ate%atike %etode (
anali)a%a# b(d(5i da s( %( dost('ne 'otrebne infor%a1ije ( 'ravo vre%e i ( 'ravo%
oblik(.
2.2 Ulo&a Interneta u unapreenju savremeno& poslovanja
-nternet je "lobalna %re&a ra(nara ili ra(narski, %re&a koji ko%(ni1iraj( i ra)%enj(j(
'odatke '(te% standardi)ovano" 'aketa -nternet 'rotokola B-nternet Proto1ol S(iteC 6
>7P/-P obe)be;(j(5i nekoliko (sl("a t)v. Eeb servisa. -nternet nije nita dr("o do fi)iki
'ove)ani ra(nari# bilo '(te% koaksijalni, kablova# kablova sa ('oredni% 'ari1a%a#
o'tiki, kablova# bilo be&ino '(te% radio talasa ili infra1rveni, si"nala.
!!.
-nternet je ra)vijen toko% .0ti, "odina 'rolo" veka )a 'otrebe *inistarstva odbrane S+D.
Bilo je 'otrebno oko 30 "odina da -nternet osvoji svet tr"ovine i 'oslovanja# a %o&e se re5i
i itavo dr(tvo.
Danas se s%atra da je 'ro1enjeni broj korisnika -nterneta oko .095 bilona# to 'redstavlja
oko 30#@ svetske 'o'(la1ije. Pret'ostavlja se da se toko% !993."odine sa%o !@
dvos%erne teleko%(nika1ije odvijao '(te% -nterneta# 000."odine taj 'ro1enat je 'orastao
na 5!@# da bi 00/."odine dosti"ao 9/@.
!!/
-nternet n(di %no"e servise koji olakavaj( obavljanje i nala)e 'ri%en(# kako (
'oslovanj(# tako i ( svakodnevno% &ivot( 'ojedina1a. Nje"ov javni servis EEE BEorld
Eide EebC i alati )a 'retra&ivanje (inili s( da velika koliina infor%a1ija# tekst(alni,#
!!.
Beo"rad# str .5
!!/
-nternet. : Eiki'ediji. Dost('no , tt ' H// e n . 9 ik i' e d ia .or " / 9 i k i/ -n te r n et O're"ledano 30/!0/0!!P
*aster rad 55
foto"rafija# video )a'isa 'ostan( dost('ni %ilioni%a korisnika iro% sveta ( kratko%
vre%ensko% rok( i () relativno %ale trokove.
Dalji ra)voj -nternet te,nolo"ije# 'ojava Eeb .0 te,nolo"ija o%o"(5ava interaktivn(
ko%(nika1ij( svi, (esnika# "de se 'osetio1i %o"( 'ojaviti ( (lo)i a(tora# ob)iro% da
%o"( %enjati 'ostavljeni sadr&aj. Pojavlj(j( se ter%iniH blo"ovanje Bblo"in"C# Eeb
)ajedni1e BEeb 1o%%(nitiesC# ,ostovanje servisa B,osted servi1esC# Eeb a'lika1ije# sajtovi
)a dr(tveno (%re&avanje Bso1ial net9orkin"C# sajtovi )a deljenje videa Bvideo s,arin"C#
9iki kon1e't# %(s,('s i dr.
!!2
Rotelijerstvo# kao (sl(&na delatnost# okren(ta 'otroai%a# i%a 'otreb( )a svi%
%o"(5nosti%a koje 'r(&a -nternet.
=naaj -nterneta ( 'oslovnoj 'ri%eni je od ne'ro1enjive va&nosti# 're sve"a ( oblasti
%arketin"a. Pris(stvo na "lobalno% tr&it( koje o%o"(5ava -nternet (%no"o%e 'ove5ava
anse )a (s'eno 'oslovanje. Pro%o1ija i 'rodaja so'stveni, 'roi)voda i (sl("a '(te%
vebsajta sada je dost('na i %anji% ko%'anija%a# koje nis( i%ale sredstva )a (la"anje (
so'stvene infor%a1ione siste%e.
Br)ina i dost('nost -nterneta o%o"(5ili s( tako;e ra)voj elektronske tr"ovine# e81o%%er1e#
koja (%no"o%e olakava reali)a1ij( sa%e k('ovine i (tie na 'otroaa da se lake odl(i
na k('ovin(. Danas se n(di itav ni) 'roi)voda koji online 'la5anje ine si"(rni% i
jednostavni%# be) 'otrebe 'osedovanja kreditne karti1e ili ra(na ( ban1i Be8'aL%entC.
-nternet o%o"(5ava ra)voj (sl(&no" softera koji 'ojednostavlj(je# (br)ava i ini
efikasniji% %no"e 'oslovne 'ro1ese# 'ored svoje ne'ro1enjive (lo"e ( %arketin"(#
odnosno 'rodaji.
Wto se tie 'otroaa# 'o%o5( -nterneta# otvara i% se %o"(5nost dobijanja infor%a1ija (
(dobnosti svo" do%a# ( bilo koje doba dana# ne)avisno od radno" vre%ena. Pon(de
ra)liiti,# konk(rentski, ko%'anija# %o"( ('orediti i odabrati naj'ovoljnij(. Pored to"a#
%o"( ra)%enjivati isk(stva sa dr("i% lj(di%a# ko%(ni1irati sa 'on(;ai%a (sl("a i svoji%
delovanje% (ti1ati na kreiranje 'on(de.
<ks'an)ija -nterneta (ti1ala je i na for%iranje ko%'anija koje 'osl(j( isklj(ivo 'reko
-nterneta Bt)v. Kdot81o%K ko%'anijeC# kao to s( <Y'edia# Rotels.1o%# >ravelo1itL#
Pri1eline.1o%. 0vakve ko%'anije 'ot'(no s( 'ro%jenile nain 'oslovanja ,otelski,
'red()e5a# jer 'redstavljaj( 'osrednike i)%e;( ,otela i 'otroaa# to s%anj(je
konk(rentnost ,otela. =bo" to"a je neo',odno da ,otelska 'red()e5a 'reis'itaj( nain na
koji 'r(&aj( (sl("e i da se 'rila"ode novi% elektronski% tokovi%a kako bi (s'ostavila
direktn( ko%(nika1ij( sa 'otroai%a.
!!9
Savre%eni nain &ivota i obavljanje 'oslovni, aktivnosti# teko je )a%isliti be) ('otrebe
ra(nara i -nterneta. Wtavie# nji,ovo 'ris(stvo i kori5enje ( ra)vijeni% )e%lja%a sveta
odavno je 'restalo da b(de l(ks()# a 'ostalo neo',odni% ele%ento% savre%eni, 'oslovni,
aktivnosti i ko%(nika1ija. -nternet# kao svetska infor%a1iona i 'oslovna %re&a# (tie na
!!2
Beo"rad# str /4
!!9
Kotler P.# Bo9en M.# *akens M. B00.C# Marketing for Hospitalit6 and &ourism# Pearson <d(1ation# Ne9
MerseL# str. .2.
*aster rad 5.
lake i br&e 'ove)ivanje (esnika ( ra)%eni na svetsko% tr&it(# 'ri to%e s%anj(j(5i %e;(
nji%a 'rostorn( i vre%ensk( barijer(. -nternet je osnovni faktor ra)voja elektronsko"
'oslovanja# ali i 'odi)anja br)ine# efikasnosti i kvaliteta tradi1ionalno"# fi)iko"
'oslovanja.
!0
2.3 'lektronsko poslovanje u hotelijerstvu
:'ravljanje ,otelski% 'oslovanje% je danas ne%o"(5e )a%isliti be) ('otrebe jedno"
inteli"entno" inte"risano" infor%a1iono" siste%a sa ele%enti%a elektronsko" 'oslovanja.
>akav siste% treba da sadr&i ele%ente i transak1iono" B)a ('ravljanje tek(5i%
'oslovanje%C i analitiko" siste%a B)a 'odrk( 'oslovno% odl(ivanj(C sa Eeb
f(nk1ionalnosti%a. Konstantno (na're;ivanje ovakvo" siste%a osi"(rava kvalitet i
vrednost (sl("a i 'ro1esa ,otela.
!!
Rotelsko 'oslovanje 'odra)(%eva itav ni) relativno sa%ostalni, 'ro1esa koji se odvijaj( (
'ojedini% or"ani)a1ioni% sektori%a ,otela. Najjednostavnije je sa"ledati te 'ro1ese kro)
'ri)%( or"ani)a1ione str(kt(re ,otela. 0r"ani)a1ija ,otela )avisi od nje"ove veliine i
vrste# odnosno kvaliteta (sl("e koj( 'r(&a. Wto je ,otel ve5i# i%a ra)novrsnije aktivnosti i
ve5i broj "ostij(# to je %o"(5nost# a i 'otreba# 'ri%ene infor%a1ioni, reenja )a (s'eno
obavljanje 'oslovni, 'ro1esa sve ve5a.
Slede5a slika BSlika .C 'redstavlja or"ani)a1ij( %anje" ,otela Bis'od 500 sobaC koji 'r(&a
ko%'letn( (sl("(.
Slika .H 0r"ani)a1iona str(kt(ra ,otela sa ko%letno% 'on(do% (sl("a B%anje od 500 sobaC
-)vorH Nje"( +. B0!0C# %nforma1ioni sistemi u turistikom poslovanju# :niver)itet Sin"id(n(%#
$>R*# Beo"rad# str !42
: s(tini# infor%a1ioni siste%i na%enjeni ,otelsko% 'oslovanj( sastoje se i) dva "lavna
%od(laH
Siste%a )a ('ravljanje i%ovino% ,otela BP*S 6 Pro'ertL *ana"e%ent SLste%C
3e)erva1ioni siste%i B73S 6 7o%'(ter 3eservation SLste%C
!0
4eljkovi S. B009C# Marketing usluga# 7entar )a i)davak( delatnost <kono%sko" fak(lteta (
Beo"rad(# Beo"rad# str.329
!!
Beo"rad# str !49
*aster rad 5/
=a ra)lik( od va)d(no" saobra5aja# ,oteli s( %alo kasnije )a'oeli ra)voj so'stveni,
infor%a1ioni, siste%a ( oblasti re)erva1ija. : okvir( ADS koje s( ra)vile avio ko%'anije
B+*+D<:S# A+N-N<0# S+B3<# E03NDSP+NC f(nk1ionisali s( delovi na%enjeni
,otelsko% 'oslovanj(.
Prvi ra(narski re)erva1ioni siste% je bio KRolideYK# ,otela RolidaL -nn# koji je
!92/."odine ob(,vatao sobe ( 'reko !900 ,otela iro% sveta# a&(riraj(5i "odinje 30
%iliona no5enja 'o sobi. Slini siste%i s( bili ra)vijeni i kod dr("i, ve5i, lana1a ,otela#
kao to s( 3a%ada B3<N0-3C# *arriott B*ars,aC# 7rest B7restar --C# -nter1ontinental
BAlobal --C# Rilton BRiltonC# $orte B>ravellod"eC i S,eraton B3eservator -4C.
!
Sa dr("e strane# %ali i ne)avisni ,otelijeri (klj((j( se na siste% :><NN Bkoji ra)vija
jedna od tren(tno najsna&niji, ko%(nika1ioni, ko%'anija na 'odr(j( S+D 6 *ardook8
ova kor'ora1ijaC.
!3
Pojavo% -nterneta# nastaje i veliki broj a'lika1ija koji o%o"(5ava
%anji%# sa%ostalni% ,oteli%a 'ove)ivanje na ADS ili re)erva1ione siste%e ,otelski,
lana1a# kao i itav ni) 'ro"ra%a koji 'okrivaj( 'ojedine delove ,otelsko" 'oslovanja.
Siste%i )a ('ravljanje i%ovino% ,otela 'okrivaj( itav ni) aktivnosti koje ("lavno%
s'adaj( ( t)v. ba1k8offi1e 'oslove# odnosno 'oslove 'ri koji% ne%a direktne ko%(nika1ije
sa korisni1i%a (sl("a. 0ni ob(,vataj(H
0'erativno ('ravljanje ,otelski% 'oslovanje%# )nai 'ro1ese 'laniranja# r(kovo;enja#
kontrole 'oslovanja# odr&avanje ,otela# %a"a1insko 'oslovanje
3a(novodstvo i knji"ovodstvo
-)vetavanje i 'oslovn( inteli"en1ij(
:'ravljanje lj(dski% res(rsi%a
>ako;e ob(,vataj( i ni) aktivnosti koje s( okren(te ka "osti%a# 're sve"aH
*arketin" i 'rodaj( i
3e1e'1ijsko 'oslovanje.
Pri%ena savre%eni, te,nolo"ija i infor%a1ioni, siste%a ( 'oslovanj( ,otela danas
'redstavlja %erilo kvaliteta 'on(;ene (sl("e. Pored to"a to do'rinose (s'enije%
'oslovanj( s%anjivanje% trokova i 'ove5anje% 'ri,oda i 'rod(ktivnosti osoblja#
te,nolo"ije se koriste )a ra)voj (sl("e 're%a )a,tevi%a korisnika. Najnoviji trend#
inteli"entne sobe# ('ravo 'redstavljaj( takav 'ri%er. 0ne s( okren(te ka "ost(#
)adovoljenj( nje"ovi, )a,teva i 'osti)anj( ose5aja i)()etne 'a&nje i satisfak1ije. >ako;e#
)a ,otelijera 'redstavljaj( vrednost jer s%anj(j( 'otronj( ener"ije# olakavaj( kontrol(
kretanja i nad)ora ( ,otel(# 'ojednostavlj(j( siste% 'la5anja.
!
Beo"rad# str !50
!3
Baki 0. B002C# Marketing u turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str !!3
*aster rad 52
3. enta!ilnost i rizinost projektnog finansiranja
-nvestiranje# odnosno (s'ostavljanje aktive ( okvir( ko%'anije je veo%a va&an 'oslovni
do"a;aj. :koliko je odl(ka o dato% investiranj( dobra i (s'eno se i)vri# 'ove5a5e se
vrednost ko%'anije i bo"atstvo ak1ionara.
=a kreditore koji 'lasiraj( sredstva ( finansiranje investi1ioni, 'rojekata# o1ena 'rojekta je
veo%a va&na# jer se kod ovo" finansijsko" 'roi)voda# odnosno 'rojektno" finansiranja
na'lata oek(je ('ravo i) novani, tokova sa%o" 'rojekta.
Kreditna anali)a se sastoji od o1ene efikasnosti 'rojekta i identifika1ije i ('ravljanja
ri)i1i%a 'rojekta. 7entar anali)e je 'rojekat# a ne d(&nik.
!4
Pri%er 'rojektno" finansiranja 'redstavljaj( i)"radnje '(teva# fabrika# )"rada# bolni1a#
,otela i dr. Pre%a to%e ,otelijerstvo 'redstavlja oblast koja %o&e biti od interesa
'oten1ijalni% investitori%a.
-)"radnja ,otela ili ada'ta1ija 'ostoje5i, objekata ( s%etajne ka'a1itete ra)liiti, na%ena i
kate"orija %o&e 'redstavljati 'rojekat )a koji je 'otrebno 'rona5i investitora. =a t( svr,( je
'otrebno 'rojekat 'redstaviti# (tvrditi 'oka)atelje koji 5e 'otvrditi rentabilnost 'rojekta i
sa"ledati ri)ik neostvarivanja 'redvi;eni, koristi.
Beo"rad i%a jedn( ,otelsk( sob( na svaki, 4!9 "ra;ana. >oko% 005. i 00.. "odine je
bilo i)%e;( !.!50.000 i !.3.5.000 no5enja ( Beo"rad( i taj broj ( 'ore;enj( sa
ras'olo&ivi% soba%a (ka)(je na dra%atian nedostatak 'on(de. Rotelska indr(strija je
direktno )avisna od nivoa ekono%sko" ra)voja )e%lje# i 'o to% osnov( 'er%anentno"
'ro%eta 'oslovni, "ostij( i t(rista. Svi re)(ltati ( ,otelskoj ind(striji s( 'od (ti1aje%
ekono%sko" ra)voja )e%lje.
!5
Stanje s%etajni, ka'a1iteta ( Beo"rad(# 're%a to%e odra&ava slik( ekono%ske sna"e#
odnosno raskoraka i)%e;( tr&ini, 'oten1ijala i finansijski, %o"(5nosti. Neos'orna je
injeni1a da Beo"rad( nedostaj( s%etajni ka'a1iteti.
Be) ob)ira na oekivane ne"ativne efekte najnovije svetske ekono%ske kri)e# trebalo bi
oekivati# ob)iro% na 'oten1ijale# da 5e banke 'oka)ati vie interesovanja )a finansiranje
,otelske ind(strije.
*o&e se oekivati da 5e ( naredno% 'eriod( do%a5e banke 'oeti da 'rate "radnj( i
rentiranje %anji, ,otela ( Beo"rad(# srednje kate"orije# koje 5e voditi isk(san do%a5i ili
%e;(narodni %enad&%ent# i ije 5e 'oslovanje %o5i da ot'lati kredit ( kra5e% 'eriod( 6 5
do / "odina.
!.
!4
Stojanovski . B009C# O1ena rentabilnosti i rizinosti projektnog finansiranja# Bankarstvo 58. 009#
dost('no na , tt ' H/ / 99 9 . ( b s 8 a s b. 1 o % /P or tal s /0 /7 a s o' is /009 /5`. /B 05 80. 8 0 09 8St o j a n o vsk i.'d f
O're"ledano
30/!0/0!!]
!5
Barjktarevi D# Barjaktarevi N. B009C# Mogunosti projektnog finansiranja hotela u $eogradu# Rotel
Nink !38!4 009
!.
-bid
*aster rad 59
Kreditori# ra)ne banke )bo" si"(rnosti (la"anja i vra5anja 'o)aj%ljeni, sredstava svaki
'rojekat 'odvr"avaj( detaljnoj anali)i koja 'odra)(%eva 'ri%en( finansijsko"
%enad&%enta. +nali)o% odabrani, 'oka)atelja i 'ris(tni, ri)ika nastoje da obe)bede
(s'enost (la"anja# odnosno da i)aber( i 'ri,vate sa%o one 'rojekte koji )adovoljavaj(
odre;ene kriterij(%e.
3.1 'lementi potre%ni za analizu
01ena 'rojekta 'odra)(%eva nekoliko koraka koji 5e dati od"ovore o nje"ovoj s'osobnosti
da 'ostane (s'ean i vrati (lo&ena sredstvaH
da li je %o"(5e reali)ovati 'rojekat ob)iro% na (lo&ena sredstva# ras'olo&ive lj(dske
res(rse
kakva je tr&ina 'o)i1ija# %o"(5nosti 'rodaje 'roi)voda/(sl("a
koja s( (la"anja 'otrebna i ( ko% rok(
finansijska anali)a kao i)ra) 'ret,odno evol(irani, od"ovora
anali)a ri)ika.
Klj(na stvar kod anali)e investi1ioni, 'rojekata jeste kvalitetna 'rojek1ija oekivani,
novani, tokova 'rojekta i 'ro1ena ri)inosti 'rojekta.
!/
$inansijski %enad&%ent# odnosno teorija koja se koristi# (koliko 'ola)i od 'o"reni,
'redvi;anja# da5e 'o"rean re)(ltat. =bo" to"a je# )a is'ravn( o1en( 'rojekta neo',odno
obe)bediti slede5e 'odatke koji realno 'rika)(j( 'os%atrani 'rojekatH
'otrebna (la"anja 'o vrsti i dina%i1i
'rojek1ij( bilansa (s'e,a )a 'eriod trajanja 'rojekta
ekono%ski tok 'rojekta
finansijski tok 'rojekta.
<kono%ski tok 'rojekta ob(,vata novane 'rilive i odlive od 'oslovni, do"a;aja koji (ti(
na ekono%ski 'oten1ijal 'rojekta# dok finansijski tok ob(,vata 'ored ovi, novani, tokova
i tokove 'o osnov( finansiranja 'rojekta Bkrediti i ka%ateC.
3.2 (riterijumi renta%ilnosti
Postoje %no"obrojni kriterij(%i )a o1enjivanje rentabilnosti investi1ioni, 'rojekata. Nji,ov
1ilj je da kvantitativno i)ra)e odnos i)%e;( oekivani, (inaka i (la"anja na osnov(
'odataka i) finansijske anali)e.
4re%e 'redstavlja bitan faktor kod 'ro1enjivanja rentabilnosti. Nova1 danas vredi vie
ne"o s(tra# be) ob)ira koja val(ta i novana jedini1a je ( 'itanj(. Sto"a je va&no ()eti (
ob)ir vre%ensk( di%en)ij( kod o1ene rentabilnosti.
Pro1enat s%anjenja korisnosti ( finansijskoj i akt(arskoj %ate%ati1i se na)iva diskontno%
sto'o%. Diskontna sto'a 'o 'ravil( odra&ava 1en( ka'itala i) koje" se 'rojekat finansira.
Po%o5( diskontne sto'e sve vrednosti ( b(d(5nosti B( ovo% konkretno% sl(aj(H 'rilivi i
!/
dost('no na , t t' H/ / 99 9 . ( b s 8 a s b. 1 o % /P or tal s /0 /7 a s o' is /009 /5`. /B 05 80. 8 0 09 8St o j a n o vsk i.'d f
O're"ledano 30/!0/0!!]
*aster rad .0
odlivi koje 'rojekat odba1(jeC svode se na sadanj( vrednost odnosno na realn( vrednost (
vre%e donoenja investi1ione odl(ke.
!2
Kriterij(%i )a o1en( investi1ioni, 'rojekta %o"( biti statiki# oni (ka)(j( na odnose
odre;eni, 'oka)atelja ne ()i%aj(5i ( ob)ir vre%ensk( di%en)ij(.
=a ra)lik( od nji,# dina%iki kriterij(%i 'os%atraj( rentabilnost 'rojekta kro) vre%e#
()i%aj(5i ( ob)ir vre%ensk( di%en)ij( kod 'riliva i odliva.
Slede5o% tabelo% B>abela 5C 'rika)ani s( naje5e kori5eni kriterij(%i o1ene
investi1ioni, 'rojekata ( 'raksi.
>abela 5H Pre"led kriterij(%a o1ene invest1ioni, 'rojekata
-)vorH Stojanovski . B009C# O1ena rentabilnosti i rizinosti projektnog finansiranja#
Bankarstvo 58. 009# dost('no na , tt ' H/ / 99 9 . ( b s 8a s b. 1 o % /P or tal s /0 /7 a s o' is /009 /5 ` . /B 05 8
0. 8
009 8St o j a n o vsk i.'d f O're"ledano 30/!0/0!!P
Kod dina%iki, kriterij(%a koji se naje5e ('otrebljavaj( ( 'raksi ra)lik(j( se
eli%ina1ioni i f(nk1inalni kriterij(%i. <li%ina1ioni kriterij(%i s( osnovni kriterij(%i
rentabilnosti# a da bi 'rojekat bio 'ri,va5en i ()et ( ra)%atranje# 'otrebno je da oni b(d(
is'(njeni. $(nk1ionalni kriterij(%i# koji se ra)%atraj( tek nakon ako s( eli%ina1ioni
kriterij(%i )adovoljeni# "ovore o odr&ivosti 'rojekta# iskori5enj( ka'a1iteta i 'oka)(j(
(ti1aj 'ro%ena neki, varijabli na rentabilnost.
Sledi kratak 'rika) eli%ina1ioni, kriterij(%a o1ene investi1oni, 'rojekata sa as'ekta
kreditoraH
neto sadanje vrednosti
interne sto'e 'ovrata
indeksa 'rofitabilnosti
'erioda ot'late.
3.2.1 !%V
Neto sadanj( vrednost 'rojekta BNP4 6 Net Present 4al(eC 'redstavlja vrednost neto
novano" toka ( 1elo% 'eriod( 'rojekta svedena '(te% diskontovanja na sadanj(
vrednost.
!2
O're"ledano
*aster rad .!
30/!0/0!!]
*aster rad .
Priliko% o1ene investi1iono" 'rojekta# NP4 se %o&e ra(nati na dva nainaH
diskontovanje% novani, 'riliva i novani, odliva# ra(nanje% nji,ove ra)like )a
svak( "odin( 'rojekta i sabiranje% dobijeni, vrednosti
ra(nanje% ra)like novani, 'riliva i novani, odliva )a svak( "odin( i njeni%
diskontovanje%
Kriterij(% odl(ivanja 'ri%eno% NP4 %etode je slede5iH
Pri diskontnoj sto'i dH
+ko je NP4 S 0# 'rojekat se 'ri,vata
+ko je NP4 T 0# 'rojekat se odba1(je.
!9
Arafiki 'rika) NP4 BArafikon 3C (ka)(je na 'ove)anost NP4 i diskontne sto'e.
Arafikon 3H Kriva neto sadanje vrednosti
Bankarstvo 58. 009# dost('no na O're"ledano 30/!0/0!!P
Kriva neto sadanje vrednosti "ovori da na o1en( investi1iono" 'rojekta veliki (ti1aj i%a
'ri%enjena diskontna sto'a.
3.2.2 I''
-nterna sto'a 'ovrata B-33 6 -nternal 3ate of 3et(rnC je ona diskontna sto'a koja sadanj(
vrednost neto novano" toka 'rojekta svodi na n(l(. Pre%a to%e# -33 (ka)(je na najve5(
ka%atn( sto'( kredita koj( 'rojekat %o&e da 'ri,vati be) ostvarivanja "(bitaka.
Pre%a ovo% kriterij(%( 'rojekat je 'ri,vatljiv kada je interna sto'a 'ovrata jednaka ili
ve5a od ka%atne sto'e na d("orone kredite.
Kriterij(% )a odl(ivanje ('otrebo% interne sto'e 'ovrata je slede5iH
!9
dost('no na , t t' H/ / 99 9 . ( b s 8 a s b. 1 o % /P or tal s /0 /7 a s o' is /009 /5`. /B 05 80. 8 0 09 8St o j a n o vsk i.'d f
O're"ledano 30/!0/0!!]
*aster rad .3
Pri diskontnoj sto'i dH
+ko je -33 S d# 'rojekat se 'ri,vata
+ko je -33 T d# 'rojekat se odba1(je.
!30
-nterna sto'a 'ovrata %o&e i%ati ne"ativne vrednosti# ( sl(aj( kada s( nediskontovani
novani 'rilivi 'rojekta %anji od nediskontovani, novani, odliva. >akve 'rojekte ne treba
ra)%atrati# ve5 od%a, odba1iti. >ako;e# 'ostoje sit(a1ije )a koje ne%a jedinstvene sto'e
'ovrata )a 'rojekat Bkada je kriva NP4 nere"(larna i 'rese1a os( diskontne sto'e na vie
%estaC. =bo" ovi, karakteristika -33# 'riliko% donoenja odl(ka o i)bor( investi1ioni,
'rojekata 'otrebno je veo%a 'a&ljivo sa"ledati ovaj 'oka)atelj.
3.2.3 B*'
-ndeks 'rofitabilnosti ili korist8troak ra1io BB73C 'redstavlja odnos sadanje vrednosti
b(d(5e" novano" 'riliva i sadanje vrednosti b(d(5e" novano" odliva investi1iono"
'rojekta.
-ndeks 'rofitabilnosti 'redstavljen je slede5o% jednako5(H
B73 ? ^ BBtC/B!QdC
t
/ ^ 7BtC/B!QdC
t
# "de je
d 6 diskontna sto'a
t 6 "odina 'rojekta
BBtC i 7BtC 6 novani 'rilivi i novani odlivi ( "odini t.
-nvesti1ioni 'rojekat je 'ri,vatljiv ako je indeks 'rofitabilnosti ve5i ili jednak !.
-ndeks 'rofitabilnosti se "rafiki 'redstavlja 'o%o5( B73 linije BArafikon 4C
Arafikon 4H -ndeks 'rofitabilnosti
!30
O're"ledano
30/!0/0!!]
*aster rad .4
=a ni) vrednosti diskontni, sto'a# B73 5e biti ve5e od !# a sa%i% ti% 'rojekat 5e biti
'ri,vatljiv. =a ve5e vrednosti diskontni, sto'a B73 5e biti %anji od ! i 'rojekat 5e biti
odbaen. 0i"ledno je da odl(ka da li 5e 'rojekat biti 'ri,va5en )avisi od vrednosti
diskontne sto'e koja 5e se 'ri%eniti 'ri odl(ivanj(.
!3!
Sve tri 'o%en(te %etode# NP4# -33 i B73# daj( isti re)(ltat kada se s(di o 'ri,vatljivosti
'rojekata# tako da va&i slede5eH
=a dat( diskontn( sto'( d#
+ko je B73 S !# onda je NP4 S 0 i -33 S d# 'rojekat se 'ri,vata
+ko je B73 T !# onda je NP4 T 0 i -33 T d# 'rojekat se odba1(je.
!3
-ndeks 'rofitabilnosti# kao i -33# (ka)(je sa%o na relativni iska) 'rofitabilnosti# a ne daje
infor%a1ij( o a'sol(tno% i)nos( oekivano" novano" do'rinosa 'rojekta. =bo" to"a je
NP4 najbolji 'oka)atelj 'ri o1eni investi1ioni, 'rojekata# 'o"otovo kada se ra)%atra vie
'rojekata od koji, treba i)abrati onaj koji 5e biti 'ri,va5en.
3.2.4 %erio& otpate
Period ot'late 'redstavlja broj "odina koji je 'otreban da bi se 'ovratilo 'oetno (la"anje (
'rojekat.
0vaj kriterij(% 'redstavlja odnos 'oetno" (la"anja i "odinji, novani, 'riliva. +ko je
nje"ova vrednost %anja od %aksi%alno 'ri,vatljivo"# 'rojekat 5e biti 'ri,va5en.
Ponekad se 'os%atra i diskontovani 'eriod ot'late# kao odnos 'oetno" (la"anja i
diskontovani, "odinji, novani, 'riliva# jer se ovako ( ra)%atranje (klj((je di%en)ija
vre%ena# to daje verodostojnij( 'ro1en(.
Nedostatak ove %etode je to on ne 'os%atra 'rojekat ( 1elini# ve5 sa%o do 'erioda ot'late#
'a ne %o&e sl(&iti )a 'ro1en( 'rofitabilnosti 'rojekta.
3.2. 2unk$ionalni kriterijumi
$(nk1ionalni kriterij(%i o1enj(j( odr&ivost 'rojekta sa stanovita likvidnosti i efekata
'ro%ene )naajni, 'ret'ostavki )a f(nk1ionisanje 'rojekta.
Nikvidnost 'rojekta )nai da je 'rojekat s'osoban da ( svako% %o%ent( 'od%iri svoje
dinarske i devi)ne obave)e# kako ( 'eriod( i)"radnje# tako i ( 'eriod( eks'oloata1ije
'rojekta. Kako bi se (tvrdilo da li je 'rojekat likvidan for%ira se finansijski tok 'rojekta#
koji bi trebalo da 'oka&e da je 'rojekat s'osoban da ( najve5e% broj( "odina i
k(%(lativno obe)bedi likvidnost.
0dr&ivost 'rojekta se o1enj(je breakeven anali)o% i anali)o% osetljivosti.
Breakeven anali)a# odnosno anali)a 'ra"a rentabilnosti (tvr;(je %ini%aln( iskori5enost
ka'a1iteta 'ri kojoj 'rojekat 'ostaje rentabilan. Projekat 'ostaje is'lativ kada iskori5enost
!3!
O're"ledano
30/!0/0!!]
!3
-bid
*aster rad .5
ka'a1iteta dosti"ne takav nivo da se 'ri,odi%a ostvareni% toko% eks'loata1ije 'rojekta
'okrivaj( ras,odi# (klj((j(5i i ras,ode finansiranja.
Arafikon 5H Arafiki 'rika) 'ra"a rentabiliteta
+nali)o% osetljivosti is'it(je se (ti1aj i)vesni, varijabli na rentabilnost 'rojekta.
Pos%atraj( se klj(ne varijable )a f(nk1ionisasnje 'rojekta# kao to s( iskori5enost
ka'a1iteta# jedinine 1ene# varijabilni ras,odi# fiksni rs,odi i dr("o.
Priliko% variranja varijabli 'os%atra se nji,ov (ti1aj na eli%ina1ione kriterij(%e
rentabilnosti# kao to s( n'r. NP4 i -33. :koliko se 'oka&e da 'ro%eno% neki, varijabli
'rojekat 'ostaje nerentabilan# 'otrebno je odrediti verovatno5( ostvarivanja takvi,
do"a;aja. +ko s( 'ret'ostavljeni do"a;aji i)vesni# odnosno ako je velika verovatno5a
nji,ovo" do"a;anja# 'rojekat se odba1(je.
: anali)i osetljivosti 'os%atra se vie %o"(5i, s1enarija# odnosno sit(a1ija sa ra)liiti%
vrednosti%a klj(ni, varijabli. Pri to%e s1enario %o&e biti jednofaktorski ili viefaktorski#
odnosno 'os%atra se 'ro%ena sa%o jedne varijable ili vie varijabli istovre%eno. : 'araksi
se e5e deavaj( 'ro%ene vie faktora odjedno%# 'a sto"a je bolje anali)( osetljivosti
'rojekta vriti viefaktorski% s1enariji%a.
3.3 Analiza rizika
Kada 'os%atraj( i o1enj(j( 'rojekat kreditori nastoje da (tvrde sve o'asnosti koje %o"(
ne"ativno (ti1ati na finansijske karakteristike 'rojekta.
Sve ri)ike je 'otrebno odrediti# kvantifikovati# sa"ledati %o"(5nosti nji,ovo" s%anjenja i
naravno# ("raditi i, ( 1en( finansiranja.
-dentifikovanje ri)ika 'odra)(%eva nek( vrst( st(dije i)vodljivosti 'rojekta. Kreditori
esto an"a&(j( s'oljne saradnike i str(njake ( 1ilj( ne)avisne 'ro1ene i)vodljivosti
*aster rad ..
'rojekta. : okvir( st(dije i)vodljivosti se radi o1ena objektivnosti 'ro1ene ras,oda 'rojekta
i neto novani, 'riliva.
!33
Najbolji nain )a %ini%i)iranje verovatno5e reali)a1ije ri)ika je kontin(irano 'ra5enje
'rojekta. >o 'odra)(%eva da d(&nik i)vetava kreditora o svi% va&ni% do"a;aji%a i
kontrol( ra(na 'reko koji, se 'rojekat finansira. D(&nik te&i ve5oj slobodi i fleksibilnosti#
dok kreditor )a,teva stro"( kontrol( i ('ravljanje ri)i1i%a 'rojekta# to 'onekad dovodi do
s(koba nji,ovi, interesa.
0d %o"(5i, o'asnosti koje (ti( na reali)a1ij( i (s'enost 'rojekta i)dvajaj( se slede5eH
ri)ik ne)avretka 'rojekta 8 kada 'rojekat kasni# i%a ve5e ras,ode od 'rojektovani, ili (
'ot'(nosti 'ro'ada
ri)ik nedostatka in'(ta# odnosno korisnika 'roi)voda/(sl("a
tr&ini ri)ik 6 da li 5e biti dovoljan broj klijenata koji 5e 'o 'rojektovani% 1ena%a
obe)bediti 'otrebna novane 'rilive )a ot'lat( i)vora finansiranja
kreditni ri)ik 6 da li d(&nik ras'ola&e res(rsi%a )a )avretak i eks'loata1ij( 'rojekta
te,niki ri)ik 6 'roble%i ( i)"radnji ili f(nk1ionisanj( 'rojektovano" objekta
devi)ni i ka%atni ri)ik 6 bitna je val(ta i ka%atna sto'a koji %o"( )naajno (ti1ati na
ras,ode finansiranja# 'a je najbolje ("ovarati 'rojektno finansiranje ( val(ti ( kojoj se
ostrvar(je 'ri,od
'olitiki ri)ik 6 nestabilnosti kao to s( trajkovi# na1ionali)a1ija# o"raniavanje
kretanja ka'itala
ri)ik vie sile 6 'ojava 'o'lava# )e%ljotresa# 'o&ara koji %o"( ("ro)iti 'rojekat.
!33
O're"ledano
30/!0/0!!]
*aster rad ./
". #iznis plan
: svet( je )naaj 'laniranja# 'redstavljanja b(d(5e" 'rojekta ili 'oslovanja ( 'isanoj
for%i# odnosno i)rada Bi)nis 'lanova 're'o)nat dosta davno. Kod nas se ter%in bi)nis
'lan# odnosno 'oslovni 'aln# koristi od nedavno# %ada s(# naravno# i ( ranije% 'eriod( kod
nas ra;eni 'lanovi 'oslovanja.
Sredstvo koji% je %o"(5e 'redvideti sva oekivana# 'a i neoekivana kretanja ( b(d(5nosti
koja 5e (ti1ati na 'oslovanje# 'redstavlja bi)nis 'lan. Na'raviti bi)nis 'lan )nai jasno
definisati idej(# 'rilike koje se &ele iskoristiti# okr(&enje ( ko%e 5e se 'oslovati# lj(de koji
5e biti (klj(eni ( 'oslovni 'ro1es i faktore neo',odne )a 'osti)anje (s'e,a# odnosno
ostvarivanje 'ostavljeni, 1iljeva.
Wta je bi)nis 'lana Bi)nis 'lan 'redstavlja K'(tn( %a'(K 'osla. >o je 'oslovna ideja
ra)ra;ena ( svi% neo',odni% se"%enti%a i testirana na 'a'ir(. Nji%e se (tvr;(je i
'roverava finansijska s'osobnost 'red()e5a ili banke da %o&e (s'eno tr&ino 'oslovati#
'od i%e se 'odra)(%evaH F'otvr;ivanje da )a 'rojektovani% novi% 'roi)vodo%# odnosno
'roi)vodi%a ili (sl("a%a 'ostoji tr&ina 'otra&nja# da se %o&e obe)bediti 'las%an na
tr&it(# 'od konk(rentni% 1ena%a# ostvariti dobit i da je 'red()e5e ili banka s'osobno da
i)vri "enerisanje obe)be;eni, finansijski, res(rsa )a d("orono (s'eno i rentabilno
'oslovanje$.
13"
: 'ro1es( i)rade bi)nis 'lana# (s'ostavljanje okvira b(d(5e" 'oslovanja i tra&enje
od"ovora koji vode ka ostvarivanj( ideje %o&e 'roi)vesti veliki broj novi, 'itanja. +nali)a
koja 5e 'on(diti od"ovore na ovakva 'itanja %ora biti sastavni deo 'ro1esa 'isanja bi)nis
'lana. Sa%o tako 5e se sa"ledati sve 're'reke i i)a)ovi ( 'ro1es( ostvarivanja 'oslovne
ideje.
:'loviti ( vode sa%ostalno" bi)nisa ili svoj( idej( i ent()ija)a% 'redlo&iti %o"(5i%
investitori%a# be) 'ret,odno" os%iljavanja i kritike 'ro1ene 'oslovno" kon1e'ta i svi,
nje"ovi, ele%enata# %o&e se s%atrati 'oslovni% avant(ri)%o%# koji ne 'r(&a velike
"aran1ije )a (s'e,.
Bi)nis 'lan danas je 'ostao neo',odan )a svak( investi1ij(
!35
# 'a tako ova konstata1ija va&i
i )a otvaranje ,otela# bilo da se radi o nje"ovoj i)"radnji# 're(re;enj( ili 'ro%eni
kon1e'1ije ( 'oslovanj(.
4.1 )etodolo&ija izrade
Pre%a to%e# i)rada bi)nis 'lana bi trebalo da 'redstavlja neo',odn( 'ri're%( )a
'oslovanje# kojo% 5e se ne'ristrasno 'rika)ati so'stveni 'oslovni kon1e't# 'reis'itati
'oslovna 'rilika ( 'ris(stv( konk(ren1ije ( dato% okr(&enj(# () navo;enje 'otrebni,
faktora )a (s'e, i lj(di koji 5e reali)ovati i)lo&en( 'oslovn( idej(.
!34
Ar('a a(tora B00/C# Sadraj i postupak izrade biznis plana# $0N# Beo"rad# str.4
!35
Kako na'raviti bi)nis 'lan )a ,otel. : Savat,.net(. Dost('no na , tt ' H/ / s a v a t , . n et/ k a k o 8n a 'r a v iti 8
b i) n is 8 ' la n8 ) a 8 , o tel O're"ledano 5.0..0!!.P
*aster rad .2
Bi)nis 'lan na% 'o%a&e da sa"leda%o sve i)a)ove koji nas ekaj( na '(t( reali)a1ije neke
'oslovne ideje. 0n 'redstavlja 'lan b(d(5i, aktivnosti B( %o%ent( 'isanjaC. O$im
d#k"ment#m d#ka&"jem# ek#n#msk" #!a$dan#st in$esti0i#ni1 "%a'anja* 6i&nis %an
#m#'"a$a da se "t$!di 'de se t!en"tn# na%a&im#: " k#m sme!" e%im# da se k!eem#:
i na k#ji nain em# stii d# 0i%ja " !e%ai&a0iji ideje ;!#jekta<*
,47
-nfor%a1ije i 'oda1i 'rika)ani ( bi)nis 'lan( %oraj( biti isitiniti i realni# jer se sa%o na taj
nain %o"( sa"ledati 'rave anse )a (s'eno 'oslovanje. >ako;e# ovakav 'lan (ka)(je na
o)biljnost# 'a se %o&e oekivati 'o)itivan stav investitora# a )a %enad&%ent i )a'oslene
%o&e biti %otivi(5i faktor koji 5e i, 'okretati da (lo&e %aksi%alan na'or )a ostvarivanje
'ostavljeni, 1iljeva.
Prin1i'i *e;(narodni, standarda finansijsko" i)vetavanaja koje treba 'otovati 'ri i)radi
)avrni, ra(na# %o"( se 'ri%eniti i 'ri 'isanj( bi)nis 'lana# 'a 're%a to%e osnovne
karakteristike kvalitetno" 'oslovno" 'lana s(
!3/
H
3a)(%ljivost B'odra)(%eva iska)ivanje infor%a1ija na nain da b(d( lako
ra)(%ljive svi% korisni1i%aC#
3elevantnost B'odra)(%eva da se ( 'oslovno% 'lan( 're)entiraj( infor%a1ije koje
s( va&ne )a korisnika# odnosno koje %o"( da (ti( na donoenje 'oslovni, odl(kaC#
0're)nost B'odra)(%eva da se nedo(%i1e ( 'rojek1ija%a kod 1ena# tr&ino" (e5a
i dr. reavaj( i)boro% varijante koja 5e 'ro()rokovati loiji finansijski re)(ltat# to
se na)iva 'rin1i'o% restriktivnostiC#
Po()danost B'odra)(%eva )a,tev )a 'rojek1ijo% 'odataka na osnov( verodostojni,
infor%a1ijaC.
3a)liite "r('e itala1a ( 'redstavljeno% bi)nis 'lan( tra&i5e i 'a%ti5e ra)liite infor%a1ije
'rika)ane ( nje%(. Slede5a tabela 'redstavlja 'rika) 'itanja na koja treba obratiti 'a&nj( (
'oslovno% 'lan( ( )avisnosti od korisnika 'oslovno" 'lanaH
>abela .H Pitanja na koja treba obratiti 'a&nj( ( 'oslovno% 'lan( ( )avisnosti od
korisnika
KORISNIK
PITANJA KOJA TRE6A
NAGLASITI
PITANJA KOJA NE TRE6A
ISTIBATI
Bankari
Novani tok# aktiva BsredstvaC#
stabilni rast
Br)i rast# konk(rentsko tr&ite
-nvestitori
Br)i rast# 'oten1ijalno veliko
tr&ite# ('ravljaki ti%
+ktiva BsredstvaC
Strateki 'artneri Siner"ija# )atieni 'roi)vodi
Pos'eivanje 'rodaje# aktiva
BsredstvaC
4eliki k('1i Stabilnost# (sl("e Br)i rast# konk(rentsko tr&ite
=a'osleni Si"(rnost# %o"(nost >e,nolo"ija
S'e1ijalisti )a s'ajanja i
'ri'ajanja
3anija ostvarenja Projek1ije b(d(nosti
%zvorH Bla"oje Pa(novi# Di%itraki =i'ovski B005C# Poslovni plan 7 vodi za
izradu# 7entar )a i)davak( delatnost <kono%sko" fak(lteta ( Beo"rad(
!3.
Ar('a a(tora B00/C# Sadraj i postupak izrade biznis plana# $0N# Beo"rad# str..
!3/
Pa(novi B.# =i'ovski D. B005C# Poslovni plan 7 vodi za izradu# 7entar )a i)davak( delatnost
<kono%sko" fak(lteta ( Beo"rad(
*aster rad .9
Pre%a to%e# sadr&aj# kon1e'1ija i ra)radjeni detalji bi)nis 'lana# )avisi5e od to"a ( kojoj
fa)i je 'oslovna ideja koja se 'rika)(je i ko%e je 'lan 'revas,odno na%enjen. >reba i%ati
na (%( injeni1( da je bi)nis 'lan sredstvo koji% 'ok(ava%o da 'ridobije%o )aj%odav1e#
investitore# 'oten1ijalne 'artnere# str(njake da na% se 'ridr(&e ( ostvarivanj( i)neti,
'oslovni, 'od(,vata.
: literat(ri se 'o%inje da# (slovno "ovore5i# 'ostoji onoliko %etodolo"ija i)rade bi)nis
'lanova koliko i finansijski, instit(1ija. *etodolo"ije koje s( naje5e kori5eneH
ti'ini ne%aki %odel
ti'ini a%eriki %odel
:N-D0 B:nited Nation -nd(strial Develo'%ent 0r"anisationC
Svetska banka Binvesti1ioni 'ro"ra%C
$ond )a ra)voj 3e'(blike Srbije
%etodolo"ija )a Start8(' 'red()e5a
!32
4.2 *iznis plan za start+up preduzea
Kada se radi o novo% 'red()e5(# 'riliko% i)rade Bi)nis 'lana koristi se %etodolo"ija )a
start8(' 'red()e5a. Pre%a to%e# kako bi 'oslovna ideja bila na najbolji nain 'redstavljena#
kako bi ob(,vatila neo',odne 'ri're%ne radove i 'rojektovani re)(ltat novo" 'red()e5a
Bi)nis 'lan sadr&i slede5e se"%enteH
,* 3e)i%e
.* 0'is 'red()e5a
4* *isija i vi)ija 'red()e5a
2* +nali)a tr&ita i konk(ren1ije
+* Poslovna strate"ija i 'roi)vod/(sl("a
7* Poslovni 'ro1es
8* *enad&%ent
3* $inansijski 'lan
9* 3i)i1i
,-* Doda1i
!39
Kratki re)i%e %o&e biti klj(ni deo 'lana# koji )a %no"e itao1e ini 'ola)n( i )adnj(
tak( 'ri donoenj( odl(ka. Da bi is'(nio nji,ove 'otrebe i oekivanja %ora 'redstavljati
sa&et( 're)enta1ij( 'oslovno" 'od(,vata koja 5e ob(,vatiti sve klj(ne faktore 'otrebne )a
nje"ovo ostvarenje.
0'is 'red()e5a daje for%alni 'ravni okvir ( ko%e 5e se 'redlo&eni 'od(,vat reali)ovati.
*isij( i vi)ij( 'red()e5a# 'oslovn( filo)ofij( i vrednosti koje se (svajaj( trebalo bi
sao'titi ( nekoliko reeni1a# kratko# kao ( nekoj rekla%i# sa na%ereo% da se itao1i
)ainteres(j( )a i)lo&en( idej(.
!32
Ar('a a(tora B00/C# Sadraj i postupak izrade biznis plana# $0N# Beo"rad# str.2
!39
-bid# str.!0
*aster rad /0
+nali)a tr&ita i konk(ren1ije 'r(&a 'rika) 'oslovno" okr(&enja# sa"ledava stanje (
'os%atranoj "rani# 'ris(stvo konk(ren1ije i njene karakteristike# 'redvi;a %o"(5nosti
tr&ita i 'ronala)i 'rostor )a reali)a1ij( 'od(,vata.
Kro) anali)( tr&ita dola)i se do 1iljni, se"%enata# na osnov( koji, se definie
'roi)vod/(sl("a# nje"ove karakteristike koje 'red()e5e ine 'osebni% ( odnos( na
konk(ren1ij(. Pored 'roi)voda/(sl("e# defini( se i ostali ele%enti %arketin" %iksa# donosi
%arketin" 'lan koji% se ra)ra;(je strate"ija nast('a na tr&it( i sa%o" 'oslovanja.
Priliko% o'isivanja 'oslovno" 'ro1esa navode se naini na koji se 'oslovni 'od(,vat
ostvar(je# ta je to to 5e do'rineti (s'e,( 'oslovanja. <nt()ija)a% koji je osnova sa%o"
'od(,vata treba 'reneti na itao1e# () realn( 'ro1en( ri)ika koji se %o"( 'ojaviti 'ri
reali)a1iji.
Predstavljanje %enad&%enta je )naajn deo bi)nis 'lana# jer itao1e ('o)naje sa lj(di%a#
nji,ovi% kvalifika1ija%a# 'ret,odni% isk(sti%a# osobina%a# koji 5e svoji% )nanje% i
)ala"anje% (initi da se 'redlo&eni 'oslovni kon1e't reali)(je. Be) 'ravi, lj(di# nijedan
jedinstveni kon1e't ne5e %o5i da se 'retvori ( stvarnost.
!40
$inansijski 'lan je klj(ni odeljak vae" bi)nis 'lana jer s( ( to% odeljk( svi ostali delovi
bi)nis 'lana 8 'rilika# o'erativni 'lan# %arketinki 'lan# %enad&erski ti% 8 'revedeni (
oekivane finansijske re)(ltate.
!4!
Potrebno je jasno navesti sve 'ret'ostavke ( 'redvi;anj(
finansijski, ra)(ltata i 'rika)ati 'ro for%a finansijske i)vetaje koji 5e dati slik( o
(s'enosti 'od(,vataH bilans (s'e,a# bilans stanja na odre;eni dat(%# i)vetaj o novani%
tokovi%a.
: svako% 'oslovno% 'od(,vat( 'ostoji realan ri)ik 8 ri)ik od ne(s'e,a i %o"(5a
na"rada.
!4
3i)ik da se sva (lo&ena sredstva i)"(be je vrlo %ali# ba kao i ansa )a veo%a
visok 'rinos.
!43
Ni) finansijski, 'oka)atelja (ka)(je na nivo ri)ika# 'a i, je bi)nis 'lano%
'otrebno 'rora(nati. >ako;e# 'otrebno je 'ro1eniti )naaj 'ro%ena 'ola)ni, 'ret'ostvaki
na re)(ltate 'oslovanja i "rani1e do koji, te 'ro%ene ne5e (ti1ati na is'lativost
'redstavljene 'oslovne ideje.
Doda1i# kao )adnji odeljak bi)nis 'lana# %o"( ob(,vatati detalje i) finansijsko" 'lana#
s'e1ifika1ije 'ro1esa 'roi)vodnje/'r(&anja (sl("a# bio"rafije lanova %enad&ersko" ti%a.
0ne 'r(&aj( dodatne infor%a1ije koje s( i)ostavljene i) "lavno" dela bi)nis 'lana )bo"
kon1i)nosti i)la"anja 'oslovne ideje.
!40
Sir N.+. B00/C# di1ija /epni mentor8 "ako da napravite biznis plan# Data stat(s# Beo"rad# str./
!4!
-bid# str./2
!4
-bid# str.24
!43
-bid# str.25
*aster rad /0
%. Primena finansijskog menadmenta na primeru osnivanja
male porodine kompanije za pruanje usluga sme&taja
turistima
Nakon sa"ledavanja osnovni, 'rin1i'a i %etedolo"ije i)rade bi)nis 'lana )a 'okretanje
bi)nisa# ( ovo% del( rada dat je 'raktian 'ri%er i)rade takvo" bi)nis 'lana ( ko%e je
'redstavljena ideja otvaranja %alo" 'orodino" objekta )a 'r(&anje (sl("a s%etaja
t(risti%a 6 ,ostela.
-)rada bi)nis 'lana je for%ali)ovana i )a,teva detaljna obra)lo&enja svi, 'redvi;eni,
investi1ioni, 'o)i1ija i stavki# kako bi se o'ravdala ('otreba i kori5enje kreditni,
sredstava.
!44
-)rada ovakvo" dok(%enta ( velikoj %eri 'redstavlja 'ri%en( finansijsko" %enad&%enta
ob)iro% da (ka)(je na nain i o'ravdanost reali)ovanja 'ojedini, 'rojekata# odnosno
kori5enja sredstava ko%'anije. Pri ko%'onovanj( finansijsko" 'lana i ri)ika# najva&niji,
ko%'onenti bi)nis 'lana ne'osredno se koriste instr(%enti finansijke anali)e koji% se
'redvi;aj( b(d(5i tokovi ( ko%'aniji i anali)ira nji,ova o'ravdanost.
*e;(ti%# sve infor%a1ije sadr&ane ( ostali% delovi%a bi)nis 'lana na i)vestan nain
odre;(j( finansijsk( slik( 'rojekta. Na veliin( i str(kt(r( 'rojektovani, 'ri,oda i trokova
(ti( tr&ine 'rilike# 'on(;en 'roi)vod/(sl("a# strate"ija nast('a na tr&it(# nain
obavljanja 'oslovni, aktivnosti# str(kt(ra i karakteristike ko%'anije i njen %enad&%ent.
Pre%a to%e# 'rojekat otvaranja %alo" 'orodino" ,ostela/objekta )a 'r(&anje (sl("a
s%etaja# ra)ra;en je do svi, neo',odni, se"%enata i 'rojektovan i 'roveren na 'a'ir(.
Prika) novo" 'roi)voda8(sl("e# odnosno 'rojek1ija tr&ine 'otra&nje# konk(rentni, 1ena i
finansijski, re)(ltata 'red()e5a i%aj( svr,( da 'o%o"n( ( obe)be;ivanj( investitora koji
5e (lo&iti svoja finansijski, sredstava i nekretnine kako bi se (s'ostavilo d("orono
(s'eno i rentabilno 'oslovanje# koje 5e doneti koristi lokalnoj )ajedni1i i 'oboljati
kvalitet &ivljenja# odnosno obe)be;ivanje kredita )a 'okretanje bi)nisa.
!44
*aster rad /!
2.1 ,ezime
S(tina 'oslovne ideje otvaranja %alo" 'orodino" ,ostela# objekta )a 'r(&anje (sl("a
s%etaja t(risti%a# 'redstavljena ovi% bi)nis 'lano%# 'rika)ana je slede5o% tabelo%.
>abela /H 3e)i%e 'oslovno" 'lana
!. Poslovni 'lan 6 na)iv i sadr&ajH Pokretanje so'stveno" bi)nisa 8 otvaranje ,ostela#
nakon ada'ta1ije objekta ( vlasnitv( i nabavke
o're%e
. -nvestitorH Petar Petrovi5# Beo"rad
3. Noka1ijaH Beo"rad# 4o&dova1
4. Predra(nska vrednost investi1ijeH
:k('na (la"anja !5.000 e(r
' 'u osnovna sredstva 5.530 e(r
8 ( obrtna sredstva 9.4/0 e(r
5. -)vori finansiranjaH 8 so'stveni i)vori
8 t(;i i)vori !5.000 e(r
.. Na%ena kreditaH +da'ta1ija objekta 5.530 e(r
Nabavka o're%e 9.4/0 e(r
/. Poetak (la"anjaH D 0!!."odine
2. =avretak (la"anjaH D-- 0!!."odine
9. <kono%ski vek 'rojektaH !0 "odina
!0. Projektovani obi% (sl("aH -)davanje soba/le&ajeva 'o "odini 3.5 dana
7ena no5enja/le&aja !080 e(r
Pri,od od i)dati, le&ajeva - "odine 2.30! e(r
Dodatni 'ri,od - "odine !/.50 e(r
:k('an 'ri,od ( - "odini 45.2/! e(r
:k('no )a 5 "odina /0.590 e(r
:k('an 'rofit )a 5 "odina /.4!. e(r
!!. $inansijski 'oka)ateljiH 8 ekono%inostH !#!3
8 ak(%(lativnost B30+CH 4#5!
8 neto rentabilnost 'roseno )a 5"odina !0 @
8 rentabilnost investi1ije 49#5.@
8 vre%e 'ovra5aja investi1ije 6 ( tre5oj "odini
!. Dr(tvena o'ravdanostH =a'oslenje 3 radnika )a stalno
Povre%eno an"a&ovanje dodatne radne sna"e
!3. 4al(taH ! b ? !00 rsd
*aster rad /
2.2 $pis preduzea
Poslovna ideja 'r(&anja (sl("a s%etaja t(risti%a ( objekt( ( vlasnitv( 'oslova5e kao
sa%ostalana 'red()etnika radnja. : slede5oj tabeli dati s( osnovni 'oda1i o 'red()etnik(#
nosio1( i investitor( 'oslovno" 'rojekta.
>abela 2H 0snovni 'oda1i o 'red()etnik(
-%e i 're)i%eH Peta! Pet!#$i
PrebivaliteH 6e#'!ad
Broj line karteH L ,.42+
Nini brojH ,.,.938+,8,+.
: naredni, %ese1 dana obavi5e se re"istra1ija 'red()etnike radnje Bosnovni 'oda1i
'rika)ani ( >abeli !0C# 'ri e%( sve trokove re"istrovanja 'red()etnik sa% finansira i)
so'stveni, i)vora.
>abela 9H Poda1i o 'red()etnikoj radnji
Na)iv radnjeH C#ste%
Sedite radnjeH 6e#'!ad
Pred%et 'oslovanja radnje8
osnovna delatnostH
++*,- sme(taj * 1#te%i i s%ian sme(taj
Poetak rada radnjeH -,*jan"a! .-,.*
Broj )a'osleni,H T!i sta%n# &a#s%ena
Sedite radnje nala)i se ( objekt( koji je (jedno i 'redvi;en )a obavljanje osnovne
delatnosti# odnosno 'r(&anje (sl("a s%etaja t(risti%a.
=a (sl("( s%etaja 'redvi;ena je 'orodina k(5a ( %irno% kraj(# na 4o&dov1(#
o're%ljena ko%'letno% infrastr(kt(ro% Bstr(ja# voda# kanali)a1ija# "rejanje# telefon#
kablovska >4# be&ini internetC. K(5a i%a 'ri)e%lje i s'rat# 'ri e%( s( ( 'ri)e%lj(
s%eteni dnevni boravak# k(,inja# tr'e)arija# jedna %ala soba i k('atilo. Na s'art( se
nala)e 3 sobe i veliko k('atilo. Korisna 'ovrina k(5e je oko !/0 %. Pored to"a# k(5a
'osed(je i "ara&( i 'odr(%ske 'rostorije.
K(5a je "ra;ena ortaki# 'odeljena 'o vertikali i svako od s(vlasnika i%a svoj deo dvorita.
: dvorit(# koje je 'rekriveno travnjako% i drve5e% () o"rad(# o)idan je rotilj i (re;en
'rostor )a batensk( "arnit(r(.
>r&ina vred%ost k(5e# koja je sa"ra;ena toko% 50ti, "odina# 'ro1enj(je se na oko
!0.000 evra.
3eali)a1ijo% ideje 'retvaranja ove k(5e ( s%etajni objekat )a t(riste bi5e otvorena tri
nova radna %estaH
jedan 'ri'ravnik 6 sa% 'red()etnik# na %est( %enad&era i
)a'oslena 'reko 50 "odina# na %est( re1e'1ionara.
*aster rad /3
Na%era ko%'anije je da 'ovre%eno# 'o 'otrebi# an"a&(je %lade lj(de kako bi svoji%
"osti%a o%o"(5ila da to bolje ('o)naj( Beo"rad i iskoriste svoje vre%e 'rovedeno (
nje%(.
2.3 )isija i vizija preduzea
0snovna %isao koja je 'ris(tna ( svesti 'red()etnika i nosio1a ovo" 'oslovno" 'rojekta# od
sa%o" )aetka ideje "lasiH
*isija (sl(&no" sektora B,oteli i restoraniC nije sa%o da 'on(de ,ran( i s%etaj# ve5 da
'on(de "osto'ri%stvo.
!45
4o;en ovako s,va5eno% 'oslovno% filo)ofijo%# 'ostavljene s( %isija i vi)ija nove
ko%'anije i) koji, 'roisti( i osnovne vrednosti koje 5e se 'otovati i ra)vijati (
ko%'aniji.
2.3.1 1isija
Svi na'ori ko%'anije bi5e okren(ti ka kvalitetno% is'(njavanj( osnovno" 1iljaH
)adovoljavanje 'otreba "ostij(# koji%a 5e 'rijatan a%bijent# at%osfera i 'a&nja koja 5e i%
biti 'osve5ena (initi da se ose5aj( kao kod stari, 'o)nanika# kod koji, 5e jedva ekati da
'onovo do;(.
Da bi to 'osti"li# 'ored 'osve5enosti i 'rofesionalno"# a i'ak 'risno"# odnosa stalno
)a'osleni, i "ostij(# 'ovre%eno 5e se ovo% %alo% kolektiv( 'ridr(&ivati i %ladi lj(di koji
5e i%ati 'rilik(# da kro) 'raks( ili neki dr("i oblik an"a&ovanja# 'odele svoj ent()ija)a% i
)nanje ( 'oslovi%a 'r(&anja t(ristiki, (sl("a.
=adovoljan korisnik je bitna 'ret'ostavka )a nje"ov( lojalnost# a to 'ak )nai da on dola)i
o'et# 're'or((je (sl("e i dr("i% 'otroai%a i do'rinosi rast( 'ri,oda ko%'anije i rast(
'rofita.
!4.
Na ovaj nain ko%'anija 5e do'rineti kvalitetnije% ra)voj( t(ri)%a# )atiti i (na're;enj(
okoline# br&e% )a'oljavanj( i 'oboljanj( kvaliteta rada.
2.3.2 Vizija
>e&nja ko%'anije je da 'ostane jedan on naj'ose5eniji, ,ostela ( Beo"rad(# o%iljena taka
)adr&avanja na '(tovanji%a st(denata i %ladi, lj(di i) 1elo" sveta.
3a)voj 'on(;ene (sl("e# () stalno odr&avanje njene osnovne ko%'onente 6 (dobno" i
isto" s%etaja# 'rati5e savre%ene trendove ,otelijerske (sl(&ne delatnosti. Pon(da
dodatni, sadr&ajaH ra)"ledanje "rada# i)leti# s'ortske aktivnosti# or"ani)1ija veernje"
'rovoda# odla)aka na ko1erte# festivale ( "rad( i okolini# ('ot'(ni5e boravak b(d(5i,
"ostij( i do'rineti da i% boravak i otkrivanje Beo"rada ostan( kao ne)aboravna (s'o%ena.
!45
Baki 0. B002C# Marketing u turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# $>R*# Beo"rad# str.300
!4.
4eljkovi S. B009C# Marketing usluga# 7entar )a i)davak( delatnost <kono%sko" fak(lteta ( Beo"rad(#
str..
*aster rad /4
Posti)anje )adovoljstva i 'rijatna i)nena;enja )a "oste# 'osta5e i)vor dodatni, 'ri,oda
ko%'anije# do'rinose5i njeno% (s'eno% 'oslovanj(.
2.3.3 Osnovne vre&nosti
Na svo% '(t( ka jedno% od naj'ose5eniji, ,ostela ( Beo"rad(# vre5i svoj( %isij(#
ko%'anija i svi lanovi njeno" %alo" kolektiva# stalni i 'ridr(&eni# i%a5e na (%( slede5eH
Aost je osnovni st(b ko%'anije
Ne'restano 'ra5enje i sa"ledavanje 'otreba i &elja "ostij( 'otrebno je kako bi se
'ostavile nove strate"ije ( (na're;ivanj( (sl("a koje se 'r(&aj(. Ne"ovanje
d("oroni, ve)e sa svoji% "osti%a# nji,ovo 'overenje i )adovoljstvo s( "aran1ija
(s'e,a ko%'anije.
Kvalitet (sl("e donosi 're'o)navanje i (s'e,
Naravno da "ostii ,ostela oek(j( (dobno# isto# %irno i be)bedno okr(&enje sa
'o()dani% serviso%. 0va ko%'anija 5e se (sredsrediti na kvalitet ( svi% as'ekti%a
'oslovanja 8 ne sa%o ( do%en( kvaliteta s%jetaja# ve5 i ko%(nika1ija# 'ro1esa
rada# (sl("a i stvaranja 'o)itivno" i )dravo" okr(&enja.
Nj(di ( ko%'aniji ine vitaln( sna"( ko%'anije
=nanje# na'oran rad# 'osve5enost i kreativnost svi, lj(di ove ko%'anije
'redstavljaj( osnov( )a )adovoljenje 'otreba "ostij( ,ostela i (s'e, ( 'osl(.
2.4 Analiza tr!ita i konkuren#ije
Beo"rad je ( 'ret,odni, nekoliko "odina bio 1entar brojni, 'olitiki,# k(lt(rni, i s'ortski,
sk('ova i %anifesta1ija# kada "a je 'osetio veliki broj 'oslovni, lj(di# (%etnika# s'ortista#
kao i strani, t(rista. : vre%e odr&avanja ti, sk('ova najve5i 'roble% )a or"ani)atore bio je
nedostatak s%etajni, ka'a1iteta# jer se ( ( 'ret,odne dve de1enije nije 'revie (la"alo (
i)"radnj( novi, ,otela. : %e;(vre%en( s( 'ostoje5i ,oteli# nekadanji 'onos 'restoni1e#
i)"(bili stari sjaj# )aostaj(5i ( kate"ori)a1iji )a svetski% standardi%a. Dola)ak investitora i
nova (la"anja najavlj(j( bolje dane )a sr'sko ,otelijerstvo i t(ri)a% (o'te.
Da je (la"anje ( ,otelske s%etajne ka'a1itete ( Beo"rad( dobar 'osao 'otvr;(je 'odatak
da je <vro'ska banka )a obnov( i ra)voj B<B3DC kredito% od 2#5 %iliona evra 'odr&ala
i)"radnj( novo" ,otela i 'oslovno" 1entra na %est( staro" %lina# 'ored %osta FAa)elaI.
!4/
0vakvo sa"ledavanje sit(a1ije o s%etajni% ka'a1iteti%a 'otvr;(je slede5a tabela B>abela
!0C# koja 'rika)(je kretanje ras'olo&ivi, s%etajni, ka'a1iteta ( 'eriod( 0058009."odine
( Srbiji. =a'a&a se s%anjenje ka'a1iteta ( 009."odini ( odnos( na 002."odin( i to sa%o
( 1entralnoj Srbiji.
!4/
Kredit <B3D )a ,otel i 'oslovni 1entar kod Aa)ele. : Bli1 0nline. Dost('no na
, tt ' H/ / 99 9 .b li1 .r s /4e s t i/ B e o"r a d / 2 942 /K r e d it 8< B 3 D 8) a 8 , o tel 8 i8'o s lo vn i 81 e n ta r8 k od 8A a)ele O're"ledano
5.0..0!!.P
*aster rad /5
>abela !0H S%etajni ka'a1iteti ( Srbiji ( 'eriod( 0058009."odine
%zvorH 3e'(bliki )avod )a statistik( Srbije
>o (ka)(je na 'otreb( otvaranja novi, s%etajni, ka'a1iteta# to otvara ans( )a (s'eno
'oslovanje novofor%irano" 'orodino" ,ostela.
S dr("e strane# t(ristika kretanja# dolas1i i no5enja t(rista i%ali s( slian trend. Svetska
ekono%ska kri)a# koja se osetila ( svi% delovi%a sveta# (ti1ala je i na s%anjenje '(tovanja
i 'otronje ( t(ri)%(. Kraje% 002. i toko% 009."odine takva kretanja s( i)()etno
restriktivna. : 0!0."odini )a'a&a se i)vestan o'oravak# 'a s( 'ro"no)e )a naredni 'eriod
(%ereno o'ti%istike.
: Srbiji je toko% 009."odine# 're%a 'oda1i%a 3=S8a )a t(ri)a%
!42
# bilo oko .#2 %iliona
no5enja# od e"a je ( adinistrativni% 1entri%a ostvareno oko !9#9@ no5enja. Beo"rad
ob(,vata 22@ ostvareni, no5enja ( ad%inistrativni% 1entri%a.
Poda1i 'oka)(j( da od !2.504 ras'olo&ivi, le&ajeva ( ad%inistrativni% 1entri%a Srbije#
53@ le&ajeva se nala)i ( ,oteli%a# dok je ( ,osteli%a 3@# to i, ini dr("i%
naj)naajnji% objekti%a )a s%etaj t(rista. B(d(5i da Beo"rad ini 25@ 'on(de
ad%inistrativni, 1entara# %o&e se s%atrati da ovakav )aklj(ak ( ve)i s%etajni, ka'a1iteta
va&i i )a Beo"rad.
Broj no5enja t(rista ( Beo"rad( 'redstavlja oko 0@ (k('no" broja no5enja ostvareno" na
teritoriji Srbije# () stalan# bla"i 'orast ovo" (e5a ( (k('no% t(ristiko% 'ro%et( Srbije.
Kada s( ( 'itanj( no5enja strani, t(rista# ( Beo"rad( se ostvari 'reko 50@ ovi, no5enja.
=a'a&a se da broj no5enja strani, t(rista raste br&e od (k('no" broja no5enja Bsa i)()etko%
002."odine kada se )bo" (ti1aja "lobalne ekono%ske kri)e javlja 'ad ( odnos( na
'ret,odn( "odin(C. Pa i toko% 009."odine# kada se (ti1aj kri)e 'renosi i ose5a i ( Srbiji#
dok (k('an broj no5enja t(rista bele&i 'ad od skoro 2@# broj no5enja strani, t(rista raste
5@ na 1elok('noj teritorij( Srbije# dok je 'orast ( 1entralnoj Srbiji jo ve5i Boko /@C.
0'ti%istike 'ro"no)e i slabljenje (ti1aja ekono%ske kri)e na t(ristika kretanja toko%
0!0."odine ( Beo"radsko% re"ion( 'otvr;(j( 'oda1i B>abela !!C i) ba)e 'odataka 3=S8a
)a t(ri)a%.
!49
Dok na itavoj teritoriji Srbije broj no5enja bele&i 'ad# na teritoriji Beo"rada
broj no5enja je (ve5an )a oko !!@.
!42
Statistiki godi#njak Srbije 9:.:# B0!0C# 3e'(bliki )avod )a statistik( Srbije# Beo"rad# str. 33!834
!49
Ba)a 'odataka. : 3=S8(. Dost('no na , t t' H/ / 99 9 . s tat . " o v.r s O're"ledano 0.02.0!!. P
*aster rad /.
>abela !!H Noenja t(rista ( 'eriod( jan(ar 0!0 8 %aj 0!!."odine )a Srbij( i Beo"rad
3< P:B N- K+ S3B -M+ Be o "rad ski re" ion
:k(' no Do %a5i Strani :k('no Do %a5i St ran i
No5enja t( ris ta 8 %es eni ' oda 1i Ob rojP
0!0 /jan (a r
33 9.. 40 . /.4 49 / .!9 ! . 3.3 !3 /. !5 4 3. .! 59
0!0 /fe br(a r
33 5.. 44 5 /.5 22 /2 .05 . 2 !.9 4/ 3. .9 9 49 . 42
0!0 /%art 39 3.2 35 30 .! 04 9! ./3 ! 9 !./ / 35. 95 0 55 ./ //
0!0 /a 'ril 42 .9 /9 3/ ..4 3 ! 0. .54 / !0 ..9 4 4!. 9! 2 .5 .0 0.
0!0 /%aj .4 .2 50 5! 0.2 92 ! 3! .95 !! 9.3 20 43. .0 . /5 ./ /4
0!0 /j(n .4 4.2 4/ 5! !.3 53 ! 33 .49 4 !! 9.! 34 4/. 22 4 /! . 50
0!0 /j(l /3 3. ! 5. .. .5 ! .. .95 . !! 9.4 9 53. 0. 5 .. .3 .4
0!0 /a v"( st
20 3./ 2! .3 /.5 09 ! .. ./ ! 3. 00 54. /3 4 .2 .4 ..
0!0 /se 'te %bar .! 9./ 5 45 !.9 .4 ! ./ ./. ! !4 9.9 .2 42. 43 0 !0! .5 32
0!0 /o ktob ar .! /.4 03 4/ 4.4 53 ! 4 .95 0 !3 2.3 .4 43. 24 4 94 .5 0
0!0 /n ove %b ar 39 0.! 5 9 .2 9 9/ .3 3 !0 ./ . 39. .. / .3 .0 59
0!0 /d e1e %b ar 40 9.4 .5 3! .4 5 9/ .0! 3 !0 3.5 !/ 40. 25 . . .. .!
0!! /jan (a r
4 2.0 2 34 3.! 40 24 .22 2 . !.. 59 3. 4. 5 32 .! 94
0!! /fe br(a r 39 9.. 0 3! 3.5 /. 2. .0 . / 9.! 09 3!. 0 9 42 .0 20
0!! /%art 43 4.5 . 33 4.5 !. ! 00 .04 . 9 /.. 45 3.. 2/ 9 .0 ./ ..
0!! /a 'ril 5 4./ 20 39 9.. ! 5 .!5 2 !! !.2 54 32. /9 3 /3 .0 .!
0!! /%aj /! 4.4 20 54 4.2 / ! .9 ..0 2 !4 5.. .9 44. 9/ 3 !00 .. 9.
0!0
.. 4! 3.5 !5 4. 9. !.3 59 ! .4 5 .!5
.
!. 3! 9.. 9 5 09. 20 / 209 .2
009 .. /. !./ !5 5. 9 .. !3 ! .4 .9 .!0
!. !2 ..2 ./ 3 /4. 0. 4 2! .2 03
-)vorH , tt ' H/ / 99 9 . s tat . " o v .r s # 're"ledano 0.02.0!!.
Poetko% 0!!."odine B'eriod jan(ar8%ajC broj no5enja t(rista na 1eloj teritoriji Srbije
bele&i neto ve5i# a )ati% (%ereniji 'orast ( odns( na isti 'eriod 'ret,odne "odine# tako da
(k('an 'orast broja ostvareni, no5enja ( ovo% 'eriod( i)nosi !4@.
Beo"rad i%a neto (%ereniji rast )a 'rvi, 5 %ese1i 0!!."odine od /@# to se %o"lo i
oekivati# ob)iro% da je o'oravak od kri)e ( re"ion( Beo"rada )a'oet neto ranije# jo
toko% 0!0."odine.
Arafiki 'rika) ovakvi, kretanja 'redstavljen je na "rafikon( .# koji (ka)(je na jo jedn(
karakteristik( t(ristiki, kretanja ( Srbiji# a to je se)onalnost. Dok (k('na t(ristika
kretanja na teritoriji Srbije i%aj( i)ra)it( se)onalnost# sa vr,o% ( letnji% %ese1i%a#
t(ristika kretanja ( re"ion( Beo"rada i 'ored i)vesne se)onalnosti i%aj( ravno%erniji
ras'ored toko% "odine.
*aster rad //
Arafikon .H Noenja t(rista ( 'eriod( jan(ar 0!0 8 %aj 0!!."odine )a Srbij( i Beo"rad
250.000
Broj no5enja t(rista 'o %ese1i%a toko% 0!0 i 0!!."odine
/50.000
.50.000
550.000
450.000
350.000
50.000
3.Srbija_!0
3.Srbija_!!
Beo"rad_!0
Beo"rad_!!
!50.000
50.000
jan feb %ar a'r %aj j(n j(l av" se' okt nov de1
-)vor 'odatakaH , tt ' H/ / 99 9 . s tat . " o v .r s # 're"ledano 0.02.0!!.
Svetska t(ristika or"ani)a1ija B:N>E0C# na osnov( dosadanji, ra)vojni, tenden1ija daje
'redvi;anja )a %e;(narodni t(ri)a%. >ako se 'redvi;a da 5e broj t(rista ( %e;(narodno%
t(ri)%( ( svet( 'ove5avati 'o sto'i od 4.!@ 'roseno "odinje do 00."odine.
!50
:
'o"led( re"ionalne str(kt(re# 'redvi;a se s'oriji rast od svetsko" 'roseka )a re"ion <vro'e
B3@C i +%erike B3#9@C
!5!
.
0b)iro% da je ( 'rvoj de1eniji !.veka# do %o%enta irenja (ti1aja svetske ekono%ske
kri)e 002."odine# ( Srbiji )abele&en 'rosean rast broja no5enja t(rista od @# i na osnov(
o,rabr(j(5i, brojki s 'oetka 0!!."odine# %o&e se 'redvideti dalji 'orast broja t(rista 'o
neto (%erenijoj sto'i od 'redvi;anja :N>E0 )a <vro'(.
*e;(narodni t(ri)a% 5e se i dalje (s%eravati 're%a tri osnovna 'rav1aH to'li% %ori%a#
'laninski% t(ristiki% 1entri%a i veliki% "radovi%a. *e;(ti%# %o&e%o 'redvideti da 5e
se ( okvir( ova tri najva&nija se"%enta do"a;ati str(kt(rne 'ro%eneH s'oriji rast t(ristiko"
'ro%eta (s%ereno" 're%a to'li% %ori%a Bi)()ev *editerana i KaribaC# a br) rast
t(ristiko" 'ro%eta (s%ereno" 're%a 'laninski% t(ristiki% 1entri%a i veliki% "radovi%a#
koji s'ajaj( t(ristike# 'oslovne i k(lt(rne sadr&aje.
!5
Beo"rad 6 "rad k(lt(re# Beo"rad 6 '(n ins'ira1ije# "rad )a s'ort i o'(tanje# "rad festivala i
%()ike# Beo"rad 6 najbolji no5ni &ivot i )abava ( <vro'i ... neis1r'an i)vor ener"ije. Sjaj
Beo"rada na raskr5( evro'sko" 're'oroda slavi bo"at( %eavin( k(lt(re# ar,itekt(re#
'rirodne ko%bina1ije orijentalni, strasti i evro'ske 'refinjenosti.
!53
!50
erovi S. B009C# Strategijski menadment u turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# $>R*# Beo"rad# str.!4
!5!
-bid# str.!.
!5
-bid# str.!2
!53
Beo"rad 7itL Break.: Posetite Beo"rad. Dost('no na , tt ' H// 99 9 . tob.r s /s r 8la t /1i t L br e a k .' , ' a
k at ? O're"ledano 0.02.0!!.P
-)neta 'redvi;anja# kao i na'ori >(ristike or"ani)a1ije Beo"rada ( os%iljavanj(
'redstavljanja Beo"rada kao 'o&eljne t(ristike destina1ije# (klj(ivanje ( 7itL Break
'on(d( (nose o'ti%i)a% ( 'o"led( t(ristiki, kretanja na teritorij( Beo"rada ( naredno%
'eriod(.
Kada je re o t(ristikoj 'on(di# )adnji objavljeni 'oda1i o stanj( s%etajni, ka'a1iteta (
Srbiji odnose se na 009."odin( BStatistiki "odinjak Srbije 0!0C. Pre%a ti% 'oda1i%a#
na dan 3!.av"(sta ( re"ion( Beo"rada na ras'ola"anj( je bilo (k('no !5#5 ,iljada le&ajeva
( svi% s%etajni% objekti%a. Poda1i o ste'en( iskori5enja 'on(;eni, s%etajni,
ka'a1iteta nis( dost('ni.
Kada ne bi bilo se)onalnosti ( 'on(di s%etajni, ka'a1iteta# )a()e5e ka'a1iteta ( re"ion(
Beo"rada )a 009."odin( i)nosilo bi !@. +ko bi 'ret'ostavili i)vesn( se)onalnost (
'on(di koja bi od"ovarala kretanji%a ( tra&nji s%etajni, ka'a1iteta# 'ri e%( se
%aksi%alni ka'1iteti toko% 4 letnja %ese1a ( 'reostalo% del( "odine (%anj(j( )a 30@#
)a()e5e ka'a1iteta bi dosti"lo .@.
*e;(ti%# ovi 'oka)atelji nis( re're)entativni# 'oto dina%ika 'on(de s%etajni,
ka'a1iteta toko% "odine nije 'o)nata. Pored to"a# dina%ika# odnosno se)onalnost ( 'on(di
'o ra)liiti% vrsta%a s%etajni, ka'a1iteta nije ista. Na 'ri%er# kada s( ( 'itanj( ,osteli#
se)onalnost %ora biti vie i)ra&ena# jer objekti 'o'(t st(denski, i (eniki, do%ova sl(&e
kao s%etajni ka'a1iteti sa%o toko% letenje" ras'(sta.
: Beo"rad( je toko% 0!0."odine 'oslovalo oko e)desetak ,ostela
!54
# ka'a1iteta
("lavno% od !585 le&ajeva# s%eteni, ve5ino% na 'odr(j( 1entra "rada i ( bli)ini
&ele)nike i a(tob(ske stani1e. : slede5oj tabeli B>abela !3C 'rika)ane s( loka1ije i
karakteristina 'on(da 'ar beo"radski, ,ostela# koji (jedno 'redstavljaj( ti'in( 'on(d(
ove vrste s%etaja ( Beo"rad(.
!54
Rosteli. : Posetite Beo"rad. Dost('no na , tt ' H// 99 9 . tob.r s /s r 8lat/1i t L br ea k .' , ' a
k at ? # O're"ledano 5.0..0!!.P
>abela !H >i'ina 'on(da beo"radski, ,ostela
Rostel +dresa
Broj
kreveta
7ena
'o krevet(
Dodatne (sl("e
Rostel 7a'tain Ka'etan *isina !. !2 !5 8 30 b
internet# kablovska#
bes'latni aj i kafa#
to'la voda 4,#
re1e'1ija 983,#
ni) dr("i, (sl("a
Rostel Mas%in Karadjordjeva .9 0 !0 8 b
to'la voda 4,#
re1e'1ija 084,#
ni) dr("i, (sl("a
7rossroad Rostel Aos'odar Mevre%ova 4! 5 0 8 30 b
to'la voda 4,#
re1e'1ija !084,#
ni) dr("i, (sl("a
Rostel N(1L *ileevska .3 30 ! 8 0 b
internet#
to'la voda 4,#
re1e'1ija /84,
-)vorH , tt ' H/ / 99 9 .'or ta l 8s rb ij a . 1 o % # 're"ledano 5.0..0!!.
Pon(d( ,ostela ( Beo"rad( ( odnos( na dr("e evro'ske "radove karakterie neto vii nivo
(sl("e# tako da oni 're 'redstavljaj( %ale ,otele# a ne ,ostele. :sl("a s%etaja ( ,osteli%a
je neto skro%nija# to je i 'ra5eno 'ovoljno% 1eno%.
Prednost koj( 'r(&a loka1ija 'ostoje5i, ,ostela ( odnos( na nov( ko%'anij(# koja se nala)i
van 1entra "rada# %o&e se nado%estiti dr("i% vrednosti%a. Pa# ak i sa% nedostatak#
(daljenost# %o&e se 'retvoriti ( 'rednost. Dalje od 1entra# )nai dalje od b(ke# o'asnosti od
()ne%iravanja# ansa )a ('o)navanje 'orodino" &ivota na 'eriferiji# naine (rbani)a1ije
koji%a %ladi svoj kraj (kla'aj( ( slik( vele"rada ( ko%e &ive.
Brojni %ladi lj(di#t(risti# 're sve"a i) inostranstva# %o5i 5e ( 'rijatno% a%bijent( novo"
,ostela da na;( osve&enje i 'reda, od svoji, avant(ra. Na %anje od 5k% od 1entra "rada
dost('ni s( i% i obilas1i i ('o)navanje staro" je)"ra "rada# 'rovod ( kafi5i%a ( 1entr(#
staro% boe%sko% kraj(# ali i s'(tanje na rek(# s'ortski objekti# i)letita# )elene oa)e
"rada.
2.5 Poslovna strate&ija i proizvod-uslu&a
0'redeljenje da se otvori ovakav objekat )a 'r(&anje (sl("a s%etaja t(rista# ,ostela#
'redstavlja i)ra) i)vrene se"%enta1ije tr&ita.
>radi1ionalno# ovakav s%etaj na%enjen je 're sve"a slede5i% kate"orija%a t(ristaH
*aster rad 20
St(denti%a i tinejd&eri%a
*ladi% )a'osleni% lj(di%a
Svi%a koji i%aj( skro%an b(d&et# ali &elj( )a '(tovanje%# ('o)navanje% dr("i,
krajeva ili 'rijatni% 'reda,o% od svakodnevi1e
Po%en(te "r('e t(rista se obino ne )adr&avaj( d("o na jedno% %est( i )a svoja skro%na
novana sredstva ne oek(j( l(ks()# ve5 si"(rno i isto 'reno5ite.
Proi)vod ko%'anije# odnosno (sl("a koj( 5e 'r(&ati os%iljena je 're%a i)abrano%
se"%ent( t(rista. 0snovna ko%'onenta (sl("e# (sl("a s%etaja# 'r(&i5e t(risti%a si"(rno
(toite 'osle na'orno" '(tovanja# ra)"ledanja i 'rovoda ( "rad(. Prostrane# svetle sobe#
o're%ljene novi% na%etaje%# isto k('atilo sa to'lo% vodo% be) ob)ira ( ko% tren(tk(
se vrate/do;( ( ,ostel# dnevni boravak "de je %o"(5e o'(tanje () dr(&enje sa dr("i%
"osti%a# "ledanje >48a# kori5enje ko%'j(tera. Bes'latno kori5enje be&ino" interneta je
sastavni deo (sl("e. Dvorite i bata s(# tako;e# na ras'ola"anj( "osti%a.
Do'(nski ele%enti 'on(de s( ono to 5e ovaj %ali 'orodini ,ostel i)dvojiti od ovakvi,
slini, objekata ( "rad(. 0s%iljavanje 'rovoda# 'o%o5 ( otkrivanj( "rada ( koji s(
do'(tovali# 'r(&a5e i% nji,ovi vrnja1i# %ladi lj(di# st(denti ili di'lo%irani str(nja1i i)
oblasti t(ri)%a koji 5e biti an"a&ovani kako bi 'oka)ali svoje )nanje# (%enost i
ent()ija)a%. >ako 5e se stvarati ne)aboravne (s'o%ene. 0r"ani)ova5e se i)leti#
ra)"ledanje "rada bi1iklo%# obila)ak beo"radski, 'arkova# dr(&enja# t(risiti 5e se
(klj(ivati ( s'ortska lokalna )bivanja i &ivot ( ko%il(k(. 0seti5e 'ri'adnost ovo%
%alo% kolektiv(# 'o&ele5e da jo koji '(t do;(# svi%a 5e "a 're'or(ivati.
Strate"ija 1ena s%etaja je i)jednaavanje sa konk(ren1ijo%# kako bi bili to bolji i)"ledi )a
(s'eno 'oslovanje# odnosno ostvarivanje 'rojektovane 'o'(njenosti ka'a1iteta.
Wto se tie ostali, ele%enata %arketin" %iksa# 'ro%o1ije i kanala 'rodaje# 'ris(tno je
'ot'(no okretanje internet( i direktnoj 'rodaji. So'stveni 9eb sajt koristi5e se )a 'r(&anje
infor%a1ija o tren(tni% ak1ija%a i do"a;aji%a# re)erva1ije i 'la5anje (sl("a. Pris(stvo na
so1ijalni% %re&a%a# kao najnoviji vid ko%(nika1ije# tako;e je 'redvi;eno.
Slede5i kora1i# 'rika)ani ( tabeli B>abela !3C# (kratko o'is(j( '(t koji% 5e ko%'anija i5i (
osvajanj( tr&itaH
*aster rad 2!
>abela !3H *arketin" 'lan ko%'anije
7ilj Strate"ija +ktivnosti 3ok
0s'osobljavanje k(e )a
'r(&anje (sl("a s%etaja
+da'ta1ija i nabavka
o're%e
Konk(risanje )a kredit#
tenderi )a i)bor fir%e )a
i)vrenje radova i
nabavk( o're%e
>ri %es1a
Pro%otivna ak1ija
'o)i1ioniranja
-stovre%eno sa
ada'ta1ijo% objekta
'oten1ijalni% t(risti%a
se 'r(&a slika o
ko%'aniji
Kreiranje 9eb sajta#
otvaranje 'rofila na
dr(tveni% %re&a%a
>ri %ese1a
Stvaranje i%id&a
Ne'restan kontakt sa
"osti%a# osl(kivanje
nji,ovi, 'otreba i &elja
0dr&avanje 9eb sajta i
'rofila# 're"ledanje
ko%entara i 'ri%edbi#
od"ovaranje na 'itanja
Neo"ranien
Stvaranje brenda
Standardi)a1ija 'on(de#
)atita os%iljeni,
kon1e'ata 'r(&anja
dodatni, (sl("a
Definisanje 'ravila (
'oslovanj(# donoenje
kodeksa 'onaanja
osoblja# kreiranje
'ro"ra%a boravka
Neo"ranien
2." Poslovni pro#es
Svakodnevni ras'ored 'oslovni, aktivnosti bi5e (s%eren na 'osti)anje %isije ko%'anije#
odnosno )adovoljavanje 'otreba i &elja "ostij(. =a'osleni ( ko%'aniji tr(di5e se da
%aksi%alno i)a;( ( s(sret "osti%a# ostvare ono to s( "osti )a%islili# na nena%etljiv i
'rirodan nain. >o 'odra)(%eva slede5eH
Aosti%a 5e biti obe)be;en %ir 'otreban )a od%or i 'reda, ( 'eriodi%a od 80/, i
!48!/,
:koliko neko od "ostij( &eli ( to% 'eriod( neke dr("e aktivnosti# 'rona5i 5e se
ko%'ro%isno reenje koji% 5e biti )adovoljni svi "osti
Sobe i sve 'rostorije svakodnevno 5e biti i5ene
Posteljina 5e se %enjati svaki dan
3e1e'1ija je de&(rna 4,
Dodatne (sl("e koje )a,teva "ost bi5e o'sl(&ene ( najkra5e% %o"(5e% rok( ()
'osti)anje tra&eno" kvaliteta
Aosti%a 5e se n(diti sadr&aji# os%iljeni ( ko%'aniji# koji 5e do'rineti ('o)navanj(
Beo"rada i okoline i 'rijatno% boravk( "ostij(
0dnos )a'osleni, i "ostij( bi5e srdaan# ne'osredan# ali 'rofesionalan# 'ri e%( je
"ost ( 1entr( 'a&nje i sve je okren(to ka nje%(
Priliko% obavljanja 'oslova ( ko%'aniji# vodi5e se ra(na i radi5e se na
(na're;enj( )atite ovekove okoline Bodr&avanje 'rirodno" a%bijenta kraja (
ko%e se nala)i ,ostel# re1ikliranje ot'ada# (e5e "ostij( ( K)eleni%K ak1ija%aC
Pr(&a5e se ansa %ladi% lj(di%a koji se kol(j( )a obavljanje 'oslova ( t(ri)%(# da
an"a&%ano% ( ovoj ko%'anij( stekn( 'otrebno isk(stvo
*aster rad 2
2.. )enad!ment
0b)iro% da se radi o %aloj ko%'aniji sa sve"a tri )a'oslena# %enad&%ent 'redstavlja jedan
ovek 6 'red()etnik na %est( %enad&era# direktora ko%'anije.
Aos'odin Petar Petrovi5 je %lad ovek# be) radno" isk(stva# ko%e bi ovo bilo 'rvo
)a'oslenje. =nai# 'osed(je ,rabrost da so'stven(( s(dbin( ()%e ( svoje r(ke i s're%an je
da se ( ,otelijerskoj delatnosti doka&e kao ovek od ideje# vredan i 'osve5en 'ostavljeno%
1ilj(. Potrebne osnove o 'oslovanj( ( t(ri)%( stekao je na :niver)itet( Sin"id(n(%# "de je
di'lo%irao na $>R*8( 0!0."odine i od%a, ('isao *aster st(dije na isto% :niver)itet(.
>reba na'o%en(ti da s(# ob)iro% da se radi o 'orodino% 'oslovno% 'od(,vat(# ostali
)a'osleni ( ko%'aniji roditelji Petra Petrovi5a# koji 'odr&avaj( svo"a sina (la&(5i
so'stven( i%ovin( B'renoso% vlasnitva na sinaC ( reali)a1ij( nje"ove 'oslovne ideje. S
dr("e strane# oni# ob)iro% na svoje "odine i 'ret,odno radno isk(stvo# 'osed(j( odre;en(
do)( o're)a koja ( 'ojedini% sit(1ija%a %o&e biti 'otrebna.
2./ inansijski plan
$inansijske 'rojek1ije (ra;ene s( na osnov( 'ro1ene tr&ita 'r(&anja (sl("a s%etaja
t(risti%a# () slede5e 'ret'ostavkeH
Svi 'rora(ni s( iska)ani ( evri%a# ob)iro% da i tra&eni kredit i%a devi)n( kla()(l(
7ene (sl("a i jedinini trokovi s( ne'ro%enjeni ( 'os%atrano% 'eriod(#
'ret'ostavljaj(5i relativn( stabilnost %onetarni, i finansijski, tokova
3eali)a1ija 'redvi;eni, (la"anja 'lanira se od%a, nakon odobravanja kredita
0tvorenost s%etajno" objekta toko% itave "odine# 3.5 dana
Planirani obi% 'r(&anja (sl("a s%etaja 'redvi;en je () 'o'(njenost ka'a1iteta od
5/@ 'rve "odine# () bla"i 'orast# tako da 5e na kraj( 'os%atrano" 'erioda i)nositi
/!@.
Str(kt(ra ostvareno" kori5enja 'on(;eni, soba# ra)liiti, 'o karakteristika%a i
1ena%a# ne'ro%enjena je ( 'os%atrano% 'eriod(
struktura gostiju 1((.()
pu!lic so!a *(.()
private so!a 2 oso!e *.()
private so!a 3 oso!e 1+.()
private so!a " oso!e 1*.()
7ene 'on(;eni, soba B(klj(en PD4# be) boravine takseC
cene sme&taja ,
cena kreveta u pu!lic 1(
cena kreveta private 2 oso!e 2(
cena kreveta private 3 oso!e 1%
cena kreveta private " oso!e 12
*aster rad 23
2.3.1 Izvor sre&stava
Da bi se reali)ovala ideja otvaranja 'orodino" ,ostela# 'otrebna s( i)vesna sredstva
koji%a 5e se k(5a ( vlasnitv( ada'tirati )a te 'otrebe i koji%a 5e se nabaviti 'otrebna
o're%a.
Potrebna sredstva obe)bedi5e se i) Kstart8('K kredita )a 'red()etnike $onda )a ra)voj
3e'(blike Srbije. :slovi kori5enja ovi, kreditni, sredstava s( slede5iH
4isina sredstavaH !5.000 b
3ok ot'lateH 5"odina
Arejs 'eriodH ! "odina
Ka%atna sto'aH 3@
Nain ot'lateH tro%eseni an(iteti.
Plan ot'late kredita 'rika)an je slede5o% tabelo%.
>abela !4H Plan ot'late kredita
-./012 .3P4232 526232 2170383
0 godina ( "%( "%(
00 godina 39%+" "1( 39::"
000 godina 39*:2 3(1 39::"
0; godina 39+(" 1+: 39::"
; god in a 39: 2 ( <" 39: : "
757P1. 1%9( (( 19"2 " 1*9" 2"
2.3.2 2inansijski izvetaji
Nakon obe)be;enja sredstava i) kredita# ada'ta1ije objekta i nabavke o're%e i) sredstava
to" kredita# objekat 5e biti s're%an )a obavljanje delatnosti 'r(&anja (sl("a s%etaja
t(risti%a.
Pre%a i)neti% 'ret'ostavka%a (slova 'oslovanja na'ravljene s( 'rojek1ije re)(ltata
'oslovanja ( 'eriod( od 5 "odina# na osnov( koji, 5e %o5i da se o1eni o'ravdanost i
(s'enost investiranja ( reali)a1ij( ove 'oslovne ideje.
Pro for%a bilans (s'e,a# bilans stanja i tokovi "otovine 'rika)ani s( ( tabela%a !58!/.
*aster rad 24
>abela !5H Bilans (s'e,a ko%'anije
P.=0>0?2 0 god 00 god 000 god 0; god ; god
(. %'I4ODI I '(/4ODI I5 '6DOV!O7
%O/8OV(!9(
I. %O/8OV!I %'I4ODI
:2;2<2;3<2;4+2;<2;"=
4>321 1>43 3>1?1 ?>1;2 ";>?20
1. Prihodi od prodaje 2+93(1 319+3+ 319+3+ 3%93<< 3%93<<
2. Prihodi od aktiviranja uinaka i ro!e
3. Poveanje vrednosti zaliha uinaka
". @manjenje vrednosti zaliha uinaka
%. .stali poslovni prihodi 1<9%2( 1:9<1( 2193%3 239<2% 2%9%%(
II. %O/8OV!I '(/4ODI :2;3 &o 212= 41>424 4>331 4">33? 1>"?1 3>41?
1. 1a!avna vrednost prodate ro!e %9:+* +9(+1 +9(+1 +9:<: +9:<:
2. 3ro&kovi materijala 29+<% 39(<% 39(<% 39<*< 39<*<
3. 3ro&kovi zarada9 naknada zarada i
ostali lini rashodi
1+92"( 2(93%2 2(93%2 229(+( 239+(+
". 3ro&kovi amortizacije i rezervisanja 391": 391": 391": 391": 391":
%. .stali poslovni rashodi 1191<3 1191<3 119*+2 139<1* 139<1*
III. %O/8OV!I DOBI@(A :2;1 ) 2;0= 4>3?3 >013 ">31 0>411 0>;3
IV. %O/8OV!I 7UBI@(A :2;0 ) 2;1=
V. 2I!(!/I9/AI %'I4ODI
VI. 2I!(!/I9/AI '(/4ODI 4; 41; 3;1 13? 04
VII. O/@(8I %'I4ODI
VIII. O/@(8I '(/4ODI
IB. DOBI@(A I5 '6DOV!O7 %O/8OV(!9(
%'6 O%O'65IV(!9(
:213+214<21+21"<210+213=
3>?43 >3;3 ">; 0>222 0>43
B. 7UBI@(A I5 '6DOV!O7 %O/8OV(!9(
%'6 O%O'65IV(!9(
:214+213+21<21"+210<213=
:*=%orez na &o.it 3? 31 " 022 043
1.Poreski rashod perioda
3:% %31 *%% <22 <"3
2..dloeni poreski rashod perioda
3..dloeni poreski prihod perioda
:D=Ispla5ena lina primanja poslo&av$u
:6=%'O2I@ 3>3 4>000 >3? ">;; ">"?1
:2=!D koji pripa&a manjinskim ak$.
:7=!D koji pripa&a vlasni$ima
mati.prav.li$a.
:4=5ara&a po ak$iji
1..snovna zarada po akciji
2.7manjena zarada po akciji
*aster rad 25
>abela !.H Bilans stanja na dan 3!.de1e%bar
(A@IV(
(. /@(8!( I1OVI!(
:;;2<;;3<;;4<;;<;;?= 131>31 123>0;1 12>2 122>4;3 11?>24
0. 187P42810 7P0@210 52P0324
00. -../A044
000. 1862380?2412 742-21?2
0;. 1858310189 P.@3.?81?29 .P862 0
#0.4.B52 @8/@3;2
C((*D((<D((+E
1319+%1 12+9<(1 12%9%%2 1229"(3 11:92%"
1. 1ekretnine9 postrojenja i oprema 1319+%1 12+9<(1 12%9%%2 1229"(3 11:92%"
2. 0nvesticione nekretnine
3. #iolo&ka sredstva
;. /7-..10 F0121@0?@50 P42@6210
C(1(D(11E
1. 7e&a u kapitalu
2. .stali dugoroni finansijski plasmani
B. OB'@!( I1OVI!( :;13<;14<;1= 1>?;2 11>?; 10>20 23>242 2?>1"2
0. =240F8 +*( +*( 19((( 19(((
00. @32412 @8/@3;2 12681?812
P./2?0 0 @8/@3;2 P.@4.;21?2 5.?8 @8
.#7@32;4?2
000. 5235..12 P.32G0;21?29 P42@6210 0
-.3.;012 C(1*D(1<D(1+D(1:D(2(E
1%9:(2 119("% 1*93:< 2292"2 2+91*2
1. Potraivanja
2. Potraivanja za vi&e plaen porez na do!itak
3. 5ratkoroni finansijski plasmani
". -otovinski ekvivalenti i gotovina 1%9:(2 119("% 1*93:< 2292"2 2+91*2
%. Porez na dodatnu vrednost i aktivna vremenska
razgranienja
0;. ./4.G812 P.8@52 @8/@3;2
V. %O/8OV!( I1OVI!( :;;1<;12<;21= 140>03 14;>";" 142>3;? 14>"44 143>41"
7. 7UBI@(A I5!(D VI/I!6 A(%I@(8(
D. UAU%!( (A@IV( :;22<;23= 140>03 14;>";" 142>3;? 14>"44 143>41"
D9. V(!BI8(!/!( (A@IV(
*aster rad 2.
>abela !.H Bilans stanja na dan 3!.de1e%bar# nastavak
%(/IV(
(. A(%I@(8
:1;2<1;3<1;4<1;<1;"+1;0<1;3+1;?+11;=
123>3 123>33; 134>22 14;>02 140>41"
0. .@1.;10 52P0324 12(9((( 12(9((( 12(9((( 12(9((( 12(9(((
00. 187P42810 7P0@210 52P0324
000. 8=8;8
0;. 8;24.0=2>0.18 8=8;8
;. 188240=.;210 /.#0>0 P. .@1.;7
F230?2 ./ ;8/1.@30
;0. 188240=.;210 -7#0>0 P. .@1.;7
F230?2 ./ ;8/1.@30
;00. 182@P.8810 /.#0325 39%%3 +933( 1"922% 2(9<2% 2<9"1*
;000. -7#0325
0H. .357P4?818 @.P@3;818 25>0?8
B. DU7O'O\!( '656'VI/(!9( I OB(V656
:112<113<11"=
24>2;; 12>20" 3>34 4>?2; 1>;;;
0. /7-..12 8=8;0@21?2
00. /7-..18 .#2;8=8 C11"D11%E 1%9((( 119"1* <9<2" 39:2( (
1. /ugoroni krediti 1%9((( 119"1* <9<2" 39:2( (
2. .stale dugorone o!aveze
000. 5235..18 .#2;8=8
C11<D11+D11:D12(D121D122E
:92(( +*( +*( 19((( 19(((
1. 5ratkorone finansijske o!aveze :92((
2. .!aveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji
i sredstava poslovanja koje se o!ustavlja
3. .!aveze iz poslovanja +*( +*( 19((( 19(((
". .stale kratkorone o!aveze i pasivna vremenska
razgranienja
%. .!aveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i
ostalih javnih prihoda
*. .!aveze po osnovu poreza na do!itak
V. OD8OC6!6 %O'6/A6 OB(V656
7. UAU%!( %(/IV( :1;1<111<123= 140>03 14;>";" 142>3;? 14>"44 143>41"
D. V(!BI8(!/!( %(/IV(
Prinos na (k('na sredstva 4#5!@
Prinos na so'stvena sredstva 4#54@
Neto rentabilnost !0#92@
Sto'a rentabilnosti investi1ije 49#5.@
*aster rad 2/
>abela !/H >okovi "otovine
1aziv 1ulta god 0 god 00 god 000 god 0; god ; god
UAU%!I %'I1I*I 1>;;; 4>321 1>43 3>1?1 ?>1;2 "">131
7kupan prihod "%9+21 %19%"+ %391:1 %:91(2 *(9:2<
0zvori finansiranja 1%9((( ( ( ( ( (
sopstveni izvori
tui izvori 1%9(((
.statak vrednosti projekta ( ( ( ( ( %92%"
osnovna sredstva %92%"
o!rtna sredstva (
UAU%!I I5D(*I 1>;;; 33>""? 4">0?" 40>30 3>;"3 4>?33
;rednost investicije 1%9(((
osnovna sredstva %9%3(
o!rtna sredstva :9"<(
Poslovni rashodi !ez
amortizacije 3+92<% "29*+1 "391:( "+9%"2 %(92<(
Porez na do!it 3:% %31 *%% <22 <"3
.!aveze otplata kredita ( 39%+" 39*:2 39+(" 39:2(
!6@O %'I1I*I ; 0>12 4>02 >"3 ">;34 11>243
2.3.3 6konominost projekta
<kono%inost je 'oka)atelj koji "ovori da li 'rojekat i%a 'o)itivne efekte 'ri,oda (
odnos( na ras,ode.
<kono%inost ovo" 'rojekta i)nosi !#!3# 'a 'oto je ve5a od !# )nai da je 'rojekat
ekono%ian# odnosno is'lativ.
2.3.4 (kumulativnost projekta
+k(%(lativnost 'rojekta 'redstavlja o1en( dobiti ( odnos( na od"ovaraj(5a sredstva.
Koristi se nekoliko 'oka)atelja# koji )a ovaj 'rojekat i%aj( slede5e vrednostiH
Na osnov( ovi, 'oka)atelja %o&e se konstatovati da 'rojekat i%a )adovoljavaj(5(
ak(%(lativnost.
2.3. Vreme vra5anja investi$ije
Na osnov( odnosa vrednosti investi1ije i 'rojektovane dobiti i)ra(nato je vre%e vra5anja
investi1ije. Povra5aj investi1ije se oek(je )a 'eriod od "odine i 3 %ese1a.
*aster rad 22
2.3." !%V i I'' investi$ije
Dina%iki kriterij(%i rentabilnosti# koji se naje5e koriste kod o1ene investi1ioni,
'rojekata# 'os%atraj( rentabilnost 'rojekta kro) vre%e. Neto sadanja vrednost BNP4C i
interna sto'a 'ovrata B-33C 'redstavljaj( eli%ina1ione kriterij(%e )a o1en(# odnosno oni
(ka)(j( na %ini%(% is'lativosti 'rojekta i (koliko nis( is'(njeni 'rojekat bi trebalo
odba1iti kao ne'rofitabilan.
Poka)atelji dina%ike rentabilnosti )a 'os%atrani 'rojekat# neto sadanja vrednost NP4 i
interna sto'a 'rinosa -33# 'rika)ani s( ( slede5oj tabeli.
>abela !2H NP4 i -33 )a 'eriod od 5 "odina
( god 0 god 00 god 000 god 0; god ; god 1P; 0
'1%.((( <.1%2 +.33* :.3"* :.+3: 1%.1*+ 3(.1<: %(9<2)
-) tabele se vidi# da i)vedena NP4 'ri 3@ i oekivano% neto novano% tok( i)nosi 30#!/9
dok -33 i)nosi 50#/@. Pre%a to%e# 'rojekat is'(njava eli%ina1ione kriterij(%e
rentabilnosti.
+nali)o% osetljivosti ra)%atra5e se (ti1aj 'ro%ene 'rojektovani, 'riliva i odliva na
re)(ltate 'oslovanja. 4ariranje% 'ri,oda i trokova c0@ ( kora1i%a od 'o 4@ 'os%atra5e
se 'ro%ene NP4 i -33# kako bi se (tvrdilo da li neki ne'redvi;eni do"a;aji koji dovode do
'ro%ene 'ri,oda / trokova (ti( na 'ers'ektiv( 'rojekta# odnosno nje"ov( is'lativost.
2.3.0 Drutvena oprav&anost projekta
3eali)a1ijo% ovo" 'rojekta otvori5e se 3 nova radna %esta# jedno )a 'ri'ravnika# a )a
osobe starije od 50 "odina# koje s(# 'rivati)a1ijo% 'ret,odni, ko%'anija ( koji%a s( bile
)a'oslene# ostali be) 'osla.
Pored to"a# )a%iljeno je da ko%'anija 'redstavlja 'oli"on )a sti1anje isk(stva i
'rofesionalno (savravanje osoba kolovani, i 'rofesionalno o'redeljeni, )a rad ( t(ri)%(.
Ko%'anija ( svo% 'oslovno% 'ro"ra%( i%a na"laen( ekolok( f(nk1ij(# to svakako
"ovori o njenoj dr(tvenoj od"ovornosti.
2.3.3 5akljuna o$ena projekta
Pos%atraj(5i re)(ltate o1ene 'redlo&eno" 'rojekta otvaranja 'orodino" ,ostela Btake
.2.3 6 .2./C %o&e se )aklj(iti slede5eH
Projekat je ekono%ian
+k(%(lativnost 'rojekta je )adovoljavaj(5a
4re%e vra5anja investi1ije je relativno kratko
Projekat is'(njava eli%ina1ione kriterij(%e rentabilnosti
Pris(tna je dr(tvena o'ravdanost 'rojekta
Pre%a to%e# 'redlo&ena 'oslovna ideja je o'ravdana# kako sa ekono%sko"# tako i sa
dr(tveno" as'ekta.
.!raun prelomne take 0 god 00 god 000 god 0; god ; god
*aster rad 29
2.0 ,izi#i
: svako% 'oslovno% 'od(,vat( 'ostoji realan ri)ik. Be) ob)ira koliko objektivno i
o're)no 'ostavi%o 'ret'ostavke# (la)ne ele%ente )a 'rora(n# ( stvarnosti 'ostoji o'asnost
od odst('anja od ovi, veliina. =bo" to"a je 'otrebno (raditi anali)( osetljivosti 'rojekta#
sa"ledati ( kojoj %eri je 'rojekat ot'oran na 'ro%ene i do kada ostaje is'lativ.
+nali)a 'relo%ne take rentabilnosti daje tren(tak ( ko%e 'osao 'ostaje 'rofitabilan.
Pre%a to%e# ona definie %ini%alno kori5enje ka'a1iteta ili %ini%aln( jedinin( 1en(
(sl("e 'o koji%a se %ora 'oslovati da se ne bi ostvario "(bitak ( 'oslovanj(.
Slede5o% tabelo% 'rika)ano je kako %ora da se kre5e 'o'(njenost ka'a1iteta toko% 'et
"odina# 'erioda ot'late kredita# da bi se ostvarivala dobit.
>abela !9HPrelo%na taka rentabilnosti 'oslovanja
prihod ' var.tro&ak 3"9":% 3<9:2< 3:92%+ "39<*( "%9%+%
prihod ' var.tro&ak I jedinici 11.+1 11.%% 11.:% 11.:: 12.":
fiksni tro&ak 3(9(:+ 329"(< 329"(< 3*93": 3+9(<<
prelomna taka 29%"+ 29+(< 29<12 39(32 39(":
minimalna popunjenost (.%( (.%% (.%3 (.%: (.*(
+nali)a osetljivosti ra)%atra (ti1aj 'ro%ene 'rojektovani, 'riliva i odliva na re)(ltate
'oslovanja. 4ariranje% 'riliva i odliva c0@ ( kora1i%a od 'o 4@ 'os%atra se 'ro%ena
NP4 i -33# kako bi se (tvrdile "rani1e (n(tar koji, 'oslovanje ostaje 'rofitabilno. >ako;e
se 'os%atra (ti1aj 'ro%ene diskontne sto'e na 'o%eranje ovi, "rani1a# 'a je ra)%atran i
sl(aj 'ro%ene diskonne sto'e sa 3@# na 5@# odnosno /@.
Slede5o% tabelo% B>abela 0C 'rika)ani s( dobijeni re)(ltati.
>abela 0H 0setljivost NP4 i -33 na relativne 'ro%ene 'riliva i odliva
stopa
promene
1P; 0
d J 3) d J %) d J <)
) odlivi prilivi odlivi prilivi odlivi prilivi odlivi prilivi
+( <1."1" '2(.(:2 **.3(" '1:.:"( *1.*"( '1:.<:" 1(*9%") '219*%)
+" *3.1*< '1(.(3< %+.%2+ '1(."*< %".2:% '1(.+%3 :%9<1) '1+9"")
++ %".:2( 1< %(.<%2 '::" "*.:": '1.:11 +"9<*) 39(3)
:2 "*.*<3 1(.(<1 "2.:<* +."<+ 3:.*(" <.(31 <39*%) 2(9%3)
:* 3+."2* 2(.12% 3%.2(( 1<.:%1 32.2%: 1%.:<2 *2933) 3*91*)
1;; 3;.10? 3;.10? 20.424 20.424 24.?14 24.?14 ;>02D ;>02D
1(" 21.:32 "(.233 1:.*"+ 3*.+:< 1<.%*: 33.+%* 3+9<2) *"9*3)
1(+ 13.*+% %(.2+< 11.+<2 "*.3<( 1(.22" "2.<:< 2*912) <+91()
112 %."3+ *(.3"1 ".(:* %%.+"3 2.+<: %1.<3: 129*") :192*)
11* '2.+(: <(.3:% '3.*<: *%.31% '"."** *(.*+1 '2931) 1("922)
12( '11.(%* +(."%( '11."%% <".<++ '11.+11 *:.*23 '1:9:*) 11<9(1)
*aster rad 90
:tvr;eno je da 'ro%eno% 'riliva ili odliva (n(tar "rani1a c0@ %o&e do5i do sit(a1ije (
kojoj 'rojekat 'restaje da b(de is'lativ# odnosno kada neto sadanja vrednost 'rojekta
'ostaje ne"ativna.
-nterna sto'a 'rinosa 'oka)(je iste re)(ltate# b(d(5i da 'ri isti% 'ro%ena%a 'riliva i odliva
dosti&e vrednost is'od 3@.
=a vrednost diskontne sto'e d?3@# 'rojekat 'ostaje neis'lativ 'ri s%anjenj( 'rilliva )a
!.0@ ili 'ri 'ove5anj( odliva )a !4..@.
=a vrednost diskontne sto'e d?5@# 'rojekat 'ostaje neis'lativ (koliko do;e do s%anjenja
'rilliva )a !!..@ ili se odlivi (ve5aj( )a !4.!@.
=a vrednost diskontne sto'e d?/@# 'rojekat 'ostaje neis'lativ 'ri s%anjenj( 'rilliva )a
!!.!@ ili 'ri 'ove5anj( odliva )a !3..@.
Na slede5i% "rafikoni%a BArfikon /89C dat je "rafiki 'rika) dobijeni, re)(ltata anali)e
osetljivosti 'rojekta.
Arafikon /H 0setljivost NP4 na relativne 'ro%ene 'riliva i odliva 'ri d?3@
*aster rad 9!
Arafikon 2H 0setljivost NP4 na relativne 'ro%ene 'riliva i odliva 'ri d?5@
Arafikon 9H 0setljivost NP4 na relativne 'ro%ene 'riliva i odliva 'ri d?/@
Kako bi odredili da li je 'rojekat osetljiviji na 'ro%ene 'riliva ili odliva# 'os%atrani s(
i)nosi neto sadanje vrednosti i interne sto'e 'rinosa 'ri relativnoj 'ro%eni 'riliva i odliva
( ras'on( 908!!0@ () 'ri%enjen( diskontn( sto'( od 3@ B>abela ! i Arafikoni !0 i !!C.
>abela !H 4rednosti -33 i NP4 'ri relativni% 'ro%ena%a 'riliva i odliva )a d?3@
prilivi odlivi 0 1P; odlivi prilivi 0 1P;
) ) ) , ) ) ) ,
1((
:( 1(*9% <1."1"
1((
:( '219* '2(.(:2
11( '2(9( '11.(%* 11( 11<9( +(."%(
*aster rad 9
Arafikon !0H Aranini i)nosi NP4 Arafikon !!H Aranini i)nosi -33
Poda1i 'oka)(j( da je 'rojekat osetljiviji na 'ro%ene 'riliva ne"o na 'ro%ene odliva.
Pre%a to%e# 'a&nja i na'ori %enad&%enta bi trebalo# 're sve"a# biti (s%ereni ka to%
'rav1(. Potrebno je obe)bediti reali)ovanje 'rojekto% 'ro1enjeni, 'riliva# odnosno
'osti)anje 'rojektovane 'o'(njenost ka'a1iteta# 1ena s%etaja i 'redvi;eni, 'ri,oda od
ostali, (sl("a.
0b)iro% da se radi o novoj ko%'aniji i )a'oinjanj( 'oslovne delatnosti# 'rva "odina
'redstavlja i)()etno osetljiv 'eriod. =bo" to"a je ra)%atran (ti1aj 'ro%ene 'ri,oda i
ras,oda na ostvareni 'rofit ( toj "odini. Pret'ostavljena s( etiri %o"(5a s1enarija
odvijanja do"a;aja ( okr(&enj( i/ili sa%oj ko%'anijiH
s1enario ! 8 relativna 'ro%ena 'ri,oda c0@
s1enario 8 relativna 'ro%ena ras,oda c0@
s1enario 3 8 relativna 'ro%ena i 'ri,oda i ras,oda c0@ ( isto% s%er( Bkada 'ri,odi
o'adaj( i trokovi o'daj( i obrn(toC
s1enario 4 8 relativna 'ro%ena i 'ri,oda i ras,oda c0@# ali ( s('rotno% s%er( Bkada
'ri,odi o'adaj(# trokovi rast( i obrn(toC
Arafiki 'rika) dobijeni, re)(ltata dat je slede5i% "rafikono% BArafikon !CH
Arafikon !H :ti1aj 'ro%ene 'ri,oda i ras,oda na ostvareni 'rofit
*aster rad 93
Arafikon 'oka)(je da ra)liiti 'ret'ostavljeni (slovi Bs1enario !84C ne (ti( 'odjednako na
ostvareni 'rofit. Na"ib krivi, koje 'redstavljaj( 'ro%ene 'rofita 'riliko% 'ret'ostavljeni,
'ro%ena ( okr(&enj( i/ili ko%a'niji nije 'odjednak. Najve5i na"ib i%a kriva
'ret'ostavljeno" s1enarija 4# odnosno ova kriva 'ri naj%anji% 'ro%ena%a dosti&e vrednost
NP4 0# odnosno sti&e do 'relo%ne take. Na'rotiv# kriva 'ro%ene 'rofita 'ri s1enarij( 3
i%a naj%anji ("ao i 'ri 'os%atrani% 'ro%ena%a (slova Bin'(taC 'oslovanja c0@ ne sti&e
do 'relo%ne take# odnosno 'ri takvi% 'ro%ena%a in'(ta ko%'anija 5e (vek ostvarivati
'rofit.
Nadalje# ra)%atra5e%o verovatno5( odvijanja 'ro%ena ( okr(&enj(# odnosno ostvarivanja
odre;eno" 'rofita. Pret'ostavlja se da 5e se# najverovatnije# 'oslovanje ( 'rvoj "odini
odvijati kao to je dato 'rojekto%# dok se ra)%atra i %o"(5nost ne'ovoljniji, do"a;anja#
kao i 'ovoljnije" (ti1aja Bto je %anje verovatnoC. *o"(5i 'rofiti# ob)iro% na 'ro%enjene
(slove 'oslovanja i verovatno5e odvijanja 'oslovanja ( ti% (slovi%a 'rika)ani s( slede5i%
"rafikono% BArafikon !3CH
Arafikon !3H 3as'odela verovatnoe ostvarivanja 'rofita
Pri ovakvoj ras'odeli ri)ika# standardna devija1ija i)nosi #.4/ a koefi1ijent varija1ije je
!#!.
*aster rad 94
5(A89U(A
Nove# savre%ene tenden1ije ( t(ri)%( koje se o"ledaj( ( 'ojavi sofisti1irane t(ristike
tra&nje# 'olitiki% 'ro%ena%a# ra)voj( nove te,nolo"ije# se"%enta1iji tr&ita# "lobali)a1iji#
vertikalnoj# ,ori)ontalnoj i dija"onalnoj inte"ra1iji# ekono%ski% inte"ra1ija%a i %no"i%
dr("i% va&ni% do"a;anji%a# do'rinele s( slo&enosti ('ravljanja 'red()e5e% ( t(ri)%(.
!55
: dananji% (slovi%a stalni, 'ro%ena# neoekivani, do"a;aja i 'ovre%eni, kri)a
t(ristika 'red()e5a# odnosno nji,ov %enad&%ent# %oraj( 'osedovati )nanje o %etoda%a i
inst(%enti%a koji%a 5e obe)bediti (s'eno 'oslovanje ko%'anije i vetin( da i, ('otrebe.
=a savre%ene finansije i 'rivredna kretanja slobodno %o&e%o 'ostaviti 'ost(lat vladaj(5e"
finansijsko" 'ara )a sve kriterij(%eH 'rinos / ri)ik.
!5.
$inansijski %enad&%ent 'redstavlja vitaln( f(nk1ij( svake ko%'anije# jer be) dobro"
('ravljanja sredstvi%a ko%'anije# ona 5e biti ne(s'ena# 'oslova5e sa "(bitko%. Svaki od
'oka)atelja finansijske anali)e sa"ledava ra)liiti as'ekt ko%'anije i njeno" 'oslovanja#
ije 'o)navanje je neo',odno 'ri donoenj( odl(ka o f(nk1ionisanj( finansijsko"
'odsiste%a ko%'anije.
-nstr(%neti finansijske anali)e obe)be;(j( sa"ledavanje so'stveni, %o"(5nosti ko%'anije#
kontrolisano 'rila"o;avanje tr&it(# 'ra5aenje i ra1ionali)a1ij( trokova# sofisti1iran 'rist('
1ena%a i 'ri,odi%a# s%anjenje ri)ika kod odl(ka o ra)voj( i investiranj(. Sa&eto reeno#
finansijski %enad&%ent je neo',odan kako bi ko%'anija ostvarivala 'rofit i %aksi%alno
s%anjila ri)ike 'oslovanja.
01eniti (s'enost 'oslovanja ko%'anije %o"(5e je jedino 'ore;enje% karakteristika
'oslovanja sa%e ko%'anije toko% vre%ena# kao i sa dr("i% ko%'anija%a# 're sve"a i)
iste delatnosti# ali i be) ob)ira na delatnost kojo% se bave. Pored obe)be;ivanja (s'enije"
'oslovanja 'ro1es ben%arkin"a# sastavno" dela finansijsko" %enad&%enta# 'odi&e nivo
kvaliteta (sl("e# ra1ionali)(je 'otronj( res(rsa# (tie na (klj(ivanje ( savre%ene tokove
'oslovanja# "de se nove te,nolo"ije i bri"a )a &ivotn( okolin( visoko vredn(j(.
Nei)vesnost ( 'o"led( 'redvi;eni, re)(ltata 'oslovanja# %anja ili ve5a# (vek je 'ris(tna.
*erenje i anali)a ri)ika# o%o"(5eni %etoda%a finansijske anali)e# (tvr;(j( 'otreban obi%
aktivnosti ko%'anije i finansijsk( str(kt(r(.
$inansijski %enad&%ent je interesantan %no"i% (esni1i%a ( 'rivredni% kretanji%a
)e%lje. Pred()e5i%a o%o"(5ava is'(njavanje 'ostavljeni, 1iljeva# kreditori%a si"(rnije
(la"anje# %enad&eri%a i revi)ori%a (s'eno bavljenje 'rofesijo%# dr&avni% instit(1ija%a
odr&avanje 'rivredno" siste%a itave )e%lje.
Svaki 'ojedini sl(aj 'rojektno" finansiranja i%a neto s'e1ifino ( odnos( na ostale
'rojekte. Sa%o kori5enje% te,nika finansijsko" %enad&%enta kreditori %o"( 're'o)nati
KdobreK 'rojekte. $inansira5e sa%o one 'rojekte koji s( rentabilni i sa 'ri,vatljivi%
ri)iko%. Ste'en ri)ika odredi5e (slove finansiranja.
!55
erovi S. B00C# Strategijski menadment turistike privrede Srbije# Jelnid Press# Beo"rad# str.!
!5.
Mere%i Nj. B00/C# Osnovi finansija# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str.!4
*aster rad 95
0snov( finansijsko" %enad&%enta# kao# (ostalo%# ('ravljanja (o'te# 'redstavlja
infor%a1ija. -nstr(%enti i te,nike finansijsko" %enad&%enta ne%aj( velik( vrednost
(koliko ne 'ola)e od validni, infor%a1ija. 0dl(ke donete na osnov( 'o"reni, 'ret'ostavki
%o"( 'ro()rokovati velike ekono%ske tete.
Dobra infor%a1ija %ora da b(de 'rikladna# odnosno data ( for%i 'o"odnoj )a
ko%(ni1iranje# a () to se %ora odnositi na faktore relevantne )a reavanje neko"
('ravljako" 'roble%a. 0na %ora biti bla"ovre%ena# odnosno ras'olo&iva onda kada je
'otrebna# tj. 're ili ( vre%e kada se donosi odl(ka. *ora biti tana# odnosno svi 'oda1i i)
ije je obrade neka infor%a1ija 'roistekla %oraj( biti 're1i)ni i 'o()dani. >ako;e#
infor%a1ija %ora da s%anji nei)vesnost# odnosno %ora da sadr&i ele%ent novo" )a ono"
koji odl((je. Kvalitetne infor%a1ije treba da b(d( takve da %o"( objasniti ne sa%o
istorij( jedne 'ojave# ne"o i anti1i'irati njen ra)voj ( vre%ensko% 'eriod( )naajno% )a
odl(k( koja 5e se na osnov( nji, doneti.
!5/
-nfor%a1ione te,nolo"ije o%o"(5avaj( da ra)liite infor%a1ije ve)ane )a 'oslovanje
ko%'anije b(d( dost('ne %enad&eri%a 'ri anali)i i donoenj( odl(ka# 'a 're%a to%e
finansijki %enad&%ent se ne %o&e )a%isliti be) nji,ove ('otrebe.
-)a)ovi i %o"(5nosti koje stvaraj( -nternet i savre%ene info%a1ione te,nolo"ije s( kritine
)a (s'e, t(ristiki, 'red()e5a i destina1ija. -nfor%a1ioni siste%i kreiraj( jedan inte"ralni
deo %oderne or"ani)a1ije i 'oslovanja i koriste se kao 'odrka svi% as'ekti%a
or"ani)a1ioni, f(nk1ija i aktivnosti. Savre%eno 'oslovno okr(&enje )a,teva i novi ti'
%enad&era koji ko%bin(je %anad&erska )nanja sa -> vetina%a.
!52
>rend rast(5e" kori5enja interneta ( ra)vijeni% t(ristiki% )e%lja%a# 'redstavlja 'oseban
%arketinki i)a)ov %enad&%ent( ,otelski, 'red()e5a. Danas je skoro ne)a%islivo da
savre%eni ,oteli ne 'osed(je internet i 're)enta1ije i da nis( (klj(eni ( neki od
re)erva1ioni, siste%a.
!59
So1ijalne %re&e danas 'ostaj( do%inantni vid ko%(nika1ije.
$a1ebook i >9itter )a%enili s( elektonsk( 'ot( i ostale konven1ionalne vidove
ko%(nika1ije sa 'otroai%a# 'a i sa 'oslovni% 'artneri%a.
Pojava te,noloki, novina ne bi trebalo da i)a)iva stra, ili ravnod(nost kada je ( 'itanj(
nji,ova 'ri%ena ( 'oslovanj(. Neo',odno je ostvariti kontrol( nad 'ro1eso% ('otrebe ti,
'roi)voda# definisati naine 'ra5enja i vriti %erenja# kako se res(rsi ko%'anije ne bi
rasi'ali i kako bi se 'ri,odi 'o()danije 'lanirali.
:)evi ( ob)ir sve okolnosti ( koji%a se Srbija nala)i# -nternet 'redstavlja velik(
%o"(5nost i ans( )a njeno (klj(ivanje ( %e;(narodno t(ristiko tr&ite. Rotelijerstvo (
Srbiji# 're sve"a ( Beo"rad(# )adnji, "odina je svesno te injeni1e i ini na'ore ka
inte"risanj( ove revol(1ionarne te,nlo"ije ( sve se"%ente svo" 'oslovanja. 0b)iro% na
nedostatak adekvatni, s%etajni, ka'a1iteta ( Beo"rad(# %ali 'orodini ,oteli i ,osteli
'redstavljaj( 'ers'ektiv( ,otelijerstva.
!5/
4asiljev S. B00/C# Marketing# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str !!
!52
Nje"( +. B0!0C# %nforma1ioni sistemi u turistikom poslovanju# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str -D
!59
Barjaktarovi D. B002C# Prilagoavanje hotelskog proizvoda savremenim tri#nim trendovima#
Sin"id(n(% revija 4o/ No# >(ri)a% i ,otelijerstvo# Beo"rad# str!35
*aster rad 9.
Sa%ostalan bi)nis je ( osnovi riskantan# 'a sto"a# 're ne"o to se neko ('(sti ( takv(
avant(r(# (la&(5i svoj( i%ovin(# %at( i ener"ij( ( novi 'osao# 'otrebno je da sa"leda sve
(ti1aje# 'o)itivne i ne"ativne# koji 5e %( ili 'o%o5i ili 5e biti ()rok nje"ovi, fr(stra1ija.
-"ra brojka%a# sastavljanje bilansa (s'e,a# bilansa stanja# novani, tokova# 'ro%ena
'ret'ostavki i 'ara%etara na 'a'ir(# o%o"(5ava da se bolje s,vati 'ola)na ideja# da se
'ro%ene i)vesne stvari koje s( se toko% eval(a1ije ideje 'oka)ale kao ne%o"(5e ili teko
ostvarive.
Bi)nis 'lan je sredstvo koje# 'ri%eno% instr(%enata finansijsko" %enad&%enta#
o%o"(5ava sa"ledavanje 'oten1ijalni, ri)ika i osetljivost )a%iljeno" 'rojekta na 'ro%ene#
'a sto"a i)radi bi)nis 'lana treba 'osvetiti 'otrebn( 'a&nj(# ok('iti ti% koji 5e na'raviti
kvalitetn( 'rojek1ij( ostvarenja 'oslovne ideje# (oiti i ('o)oriti na 'retnje ( ostvarivanj(
1iljeva.
Rotelijeri koji &ele da o'stan( ( dananje% svet( br)i, 'ro%ena# velike konk(ren1ije# sve
)a,tevniji, t(rista# %oraj( 're'o)nati naine koji 5e i% obe)bediti (s'eno 'oslovanje i
investirati ( b(d(5nost. Ne'restano 'ra5enje teroijski, dosti"n(5a ( oblasti finansija i
('ravljanja# te,noloki, inova1ija i trendova ( 'onaanj( obe)bedi5e i% 'oslovni (s'e, i
'ros'eritet.
-)a)ovi i %o"(5nosti svetsko" tr&ita# te,noloki, 'ro%ena# dr(tveni, kretanja
'redstavljaj( svojevrstan 'oli"on ( ko%e infor%isanost# vi)ija i ('ravljanje 'redstavljaj(
osnov( 're&ivljavanja.
Strateki je va&no bliske stvari videti daleko# kao i daleke "ledati bli)(.
!.0
0va %isao
ja'ansko" ratnika i) D4- veka i danas 'redstavlja svojevrsn( %(drost.
!.0
erovi S. B009C# Strategijski menadment u turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad# str !
*aster rad 9/
8iteratura
!. \erovi5 S. B009C# Strategijski menadment u turizmu# :niver)itet Sin"id(n(%#
$>R*# Beo"rad
. \erovi5 S. B00C# Strategijski menadment turistike privrede Srbije# Jelnid Press#
Beo"rad
3. Mere%i5 NM. B00/C# Osnovi finansija# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad
4. Kne&evi5 A. B00/C# konomsko!finansijska analiza# :niver)itet Sin"id(n(%#
Beo"rad
5. \ai5 K. B0!0C# Poslovanje hotelskih preduzea# :niver)itet Sin"id(n(%#
Beo"rad
.. 3adojevi5 >. B0!!C# Finansijsko poslovanje u turizmu i hotelijerstvu# :niver)itet
Sin"id(n(%# Beo"rad
/. Stanii5 *.# Nikoli5 D. B009C# "ontrola i revizija hoteskog poslovanja# :niver)itet
Sin"id(n(%# Beo"rad
2. Petrovi5 =. B0!C# Sistemi obrauna tro#kova# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad
9. Slovi5 S. B000C# Finansijski menadment# $ineks# Beo"rad
!0. Nje"( +. B0!0C# %nforma1ioni sistemi u turistikom poslovanju# :niver)itet
Sin"id(n(%# $>R*# Beo"rad
!!. Movanovi5 4.# Deli5 :. B0!0C# "arakteristike manifesta1ija i njihov uti1aj na razvoj
turizma u Srbiji# Sin"id(n(% revija 4o/ No# >(ri)a% i ,otelijerstvo# Beo"rad
!. Baki5 0. B002C# *arketin" ( t(ri)%(# :niver)itet Sin"id(n(%# $>R*# Beo"rad
!3. 4asiljev S. B00/C# Marketing# :niver)itet Sin"id(n(%# Beo"rad
!4. :nkovi5 S.# =eevi5 S. B00.C# konomika turizma# 7entar )a i)davak( delatnost
<kono%sko" fak(lteta ( Beo"rad(# Beo"rad
!5. 4eljkovi5 S. B009C# Marketing usluga# 7entar )a i)davak( delatnost <kono%sko"
fak(lteta ( Beo"rad(
!.. Jivkovi5 3. B009C# Pona#anje i za#tita potro#aa u turizmu# :niver)itet
Sin"id(n(%# $>R*# Beo"rad
!/. \erovi5 S.# 3adovi5 N. B0!!C# Promene poslovnog dobitka u odnosu na promene
prihoda u hotelijerstvu# Sin"id(n(% revija 4o2 No# >(ri)a% i ,otelijerstvo#
Beo"rad
!2. \erovi5 S. B009C# Funk1ija kontrole u turistikim preduzeima# Siner"ija8-4 na(ni
sk('
!9. Aaji58+rsenijevi5 >. B0!!C# %nstrumenti finansijske analize hotelskog poslovanja #
Sin"id(n(% revija 4o2No!# >(ri)a% i ,otelijerstvo# Beo"rad
0. Barjaktarovi5 D. B002C# Prilagoavanje hotelskog proizvoda savremenim tri#nim
trendovima# Sin"id(n(% revija 4o5 No!# >(ri)a% i ,otelijerstvo# Beo"rad
!. :nkovi5 S.# Sek(lovi5 N. B0!0C# Mere za ublaavanje negativnog dejstva svetske
ekonomske krize na turizam# Sin"id(n(% revija 4o/ No# >(ri)a% i ,otelijerstvo#
Beo"rad
. Barjktarevi5 D# Barjaktarevi5 N. B009C# Mogunosti projektnog finansiranja hotela
u $eogradu# Rotel Nink !38!4 009
3. Kotler P.# Bo9en M.# *akens M. B00.C# Marketing for Hospitalit6 and &ourism#
Pearson <d(1ation# Ne9 MerseL# str. .2.
4. Statistiki godi#njak Srbije 9:.:# B0!0C# 3e'(bliki )avod )a statistik( Srbije#
Beo"rad
5. Ar('a a(tora B00/C# Sadraj i postupak izrade biznis plana# $0N
*aster rad 92
.. Pa(novi5 B.# =i'ovski D. B005C# Poslovni plan 7 vodi za izradu# 7entar
)a i)davak( delatnost <kono%sko" fak(lteta ( Beo"rad(
/. Sir N.+. B00/C# di1ija /epni mentor8 "ako da napravite biznis plan# Data stat(s#
Beo"rad#
2. 0_7onnor P.# *(r',L M. B003C# 3 4evie5 of 4esear1h on %nformation &e1hnolog6
in the Hospitalit6 %ndustr6 OonlineP# dost('no na
, tt ' H// 9 e b.b i ) .(9 a .e d(. a ( / s t aff /j% ( r ' , L / 0 _7 onn o r `*( r ' , L ` ij , % 004.'df
O're"ledano 04.!!.0!!P
9. Stojanovski d. B009C# O1ena rentabilnosti i rizinosti projektnog finansiranja#
Bankarstvo 58. 009# dost('no na
, tt ' H// 999.(bs 8a sb. 1 o %/P o r t a l s / 0 /7 a so' i s / 009 / 5 `. / B 05 8 0. 8 009 8 St o j a n o vsk i .'df
O're"ledano 30/!0/0!!P
0stali elektronski i)voriH
$ak(ltet )a ,otelijerski i t(ristiki %enad&%ent. Dost('no na
999. f t , % .s i n " i d(n( % .a 1 .r s O're"ledano okt 0!! i %aj0!P
Sin"i'edija. Dost('no na , tt ' H// 999.s i n " i ' e d i a .1 o% O're"ledano okt 0!! i %aj
0!P 0bras1i. : 7ekos in8(. Dost('no na , tt ' H// 999. 1e kos. r s / ob ra ) a18 b il a n s 8 s t a n j a8
b il a ns8 (s' e , a8 i ) v e@ 7 5 @ +! t a j 8 o 8 t okov i% a8 " o t ov i n e 8 i ) v e@ 7 5 @ +! t a j 8 o 8 ' r o % e n a % a8
n a 8 k a ' it a l ( 8 st O're"ledano 4/05/0!P
-nternet. : Eiki'ediji. Dost('no , tt ' H// e n.9 i k i ' e d i a .o r " / 9 i k i / - n t e r n e t O're"ledano
30/!0/0!!P
Ba)a 'odataka. : 3=S. Dost('no na
, tt ' H// 9 e b r ) s.s t a t ." ov. r s / E e b Sit e / '(b li 1 /3 e 'o r t 4 ie 9. a s'Y O're"ledano 30/!0/0!!P
Kako na'raviti bi)nis 'lan )a ,otel. : Savat,.net(. Dost('no na , tt ' H// s a v a t ,.n e t/ k a ko8
n a ' ra v iti 8 b i ) n i s 8 ' l a n 8 ) a 8 ,o t e l O're"ledano 5.0..0!!.P
Kredit <B3D )a ,otel i 'oslovni 1entar kod Aa)ele. : Bli1 0nline. Dost('no na
, tt ' H// 999.b li 1 .r s / 4 e s ti /B e o " r a d / 2942 / K re d it 8 < B 3 D 8 ) a8 ,o t e l 8 i 8 'os l o v n i 81e n t a r 8 kod8
A a ) e l e O're"ledano 5.0..0!!.P
Beo"rad 7itL Break.: Posetite Beo"rad. Dost('no na , tt ' H// 999. t ob. r s / s r 8
l a t/ 1 i t L b r e a k.',' a k a t ? O're"ledano 0.02.0!!.P
Rosteli. : Posetite Beo"rad. Dost('no na , tt ' H// 999. t ob. r s / s r8 l a t/ 1 i t L b r ea k.', ' a k a t ?
O're"ledano 5.0..0!!.P
*aster rad 99
%rilog 1
0bras1i finansijski, i)vetaja )a 'rivredna dr(tva# )adr("e# dr("a 'ravna li1a i
'red()etnikeH
Bilans stanja
Bilans (s'e,a
-)vetaj o tokovi%a "otovine
-)vetaj o 'ro%ena%a na ka'ital(
*aster rad !00
*aster rad !0!
*aster rad !0
*aster rad !03
*aster rad !04
*aster rad !05
*aster rad !0.

MR - Finansijski Menadzment Na Primeru Osnivanja Male Porodicne Kompanije Za Pruzanje Usluga Sme

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MR - Finansijski Menadzment Na Primeru Osnivanja Male Porodicne Kompanije Za Pruzanje Usluga Sme

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE

You might also like