Sergej Nikolajevi Bulgakov

Ivan Karamazov u romanu

Dostojevskog Braa
Karamazovi kao filozofski tip

Javno predavanje[1]



Mnogopotovane gospoe i gospodo,
Ivan Karamazov, sedei u runoj krmi veli svome bratu Aljoi: evo kako do dana dananjeg
rade ruski dea!i" A drugi# $vo, na primer, ova smrdljiva birtija, ovde se sretnu, pa posedaju u
oak" %ikad pre u ivotu nisu znali jedan drugoga, a im izau iz krme, opet se etrdeset
godina nee znati, pa ipak, o emu li e raspravljati kad tako ukradu asak u krmi# & svetskim
pitanjima, ni manje, ni vie: ima li 'oga, postoji li besmrtnost# A koji pak ne veruju u 'oga, e, ti
e raspaliti o so!ijalizmu i anar(izmu, o preureenju !elog sveta po novom rasporedu, to ti doe
isti vrag, jedna te ista pitanja, samo s druge strane" I tuta i tma najoriginalniji( ruski( deaka ne
bavi se niim drugim u dananje vreme ) do priom o venim pitanjima" *ar nije tako# ) +a, )
pravim ,usima su pitanja da li postoji 'og i besmrtnost, ili, kako ti to kae, pitanja s druge
strane, naravno, najvanija pitanja, iznad svi( drugi(, a tako i treba da bude ) odgovorio mu je
na to Aljoa"
-a takoe vidim u nesmanjenom interesovanju za ta pitanja najkarakteristiniju odliku nae
mladei i nae inteligen!ije, !rtu dubokog neprijateljstva prema svemu to nosi na sebi beleg
kulturne graantine, a pored toga vidim u toj !rti peat dubokoga idealizma, uzvienosti
raspoloenja, koje iz unutranjeg sveta prelazi u spoljanji, koje od raspoloenja prerasta u
delanje" Kao to je to istaknuto u Ivanovim reima, nae drutvo sa razliiti( strana prilazi tim
pitanjima, as iz ugla, re!imo, so!iologije, as meta.izike" %aravno, ove strane ne iskljuuju
jedna drugu, tanije, one uvek na ovaj ili onaj nain podudaraju, ali obino se izrazitije naglaava
jedna od ti( strana" %e tako davno preiveli smo period zanosa so!iolokom stranom pogleda na
svet/ ako se ne varam, sada poinje zaokret prema meta.izi!i" 0 svakom sluaju, moglo bi se
smatrati neospornim da je naa inteligen!ija valjda najvie .ilozo.ski nastrojena, ali pritom
sasvim nedovoljno .ilozo.ski obrazovana" %ivo .ilozo.skog obrazovanja kod nas je izuzetno
nizak, ne samo kod italake publike, ve i kod one koja pie" +o danas mi, ,usi, gotovo da
niim nismo obogatili svetsku .ilozo.sku literaturu, i jedini na originalni .ilozo. ostaje zasad
1ladimir 2olovjov, ije .ilozo.ske zasluge osporavamo" Meutim, ako nemamo originalnu
naunu literaturu iz oblasti .ilozo.ije, imamo naj.ilozo.skiju lepu knjievnost/ ta snaga misli
naega naroda koja se nije izrazila u .ilozo.skim traktatima nala je sebi izlaz u umetnikim
delima i u tom pogledu tokom 3I3 veka, bar u njegovoj drugoj polovini, u linostima
+ostojevskog i 4olstoja, ak 4urgenjeva, u manjoj meri i 5e(ova ) kroimo na elu evropske
knjievnosti inei njen obraza!" 1eliko du(ovno blago sakupljeno je u naoj knjievnosti i treba
umeti o!eniti ga"
%a alost, ne mogu rei da smo mi verno izvrili tu prirodnu i, u najboljem smislu rei,
patriotsku obavezu" Moe biti da se to ini u odnosu na 4urgenjeva, 4olstoja i nae savremene
pis!e, ali to jo nije uinjeno u odnosu na velikoga stradalnika nae knjievnosti ) +ostojevskog"
&n ostaje nekako zaboravljen u isturenom sloju nae knjievnosti, oko njegovoga svetog
imena skupljaju se uvredljivi nesporazumi za(valjujui kojima ga bezmalo za svoga dre
knjievni reptili, a najbolji deo drutva ne osea krvnu vezu sa njim" %aravno, u izvesnoj meri
tome su razlog, moe biti, spe!i.ini politiki pogledi +ostojevskog, ali ko e se drznuti da ga
pomea sa zvaninim predstavni!ima i uvarima ti( pogleda#
0 linosti +ostojevskog imamo ne samo neosporno genijalnog umetnika, velikog (umanistu i
privrenika naroda, ve i izrazit .ilozo.ski talenat" &d svi( nai( pisa!a poasno zvanje
umetnika).ilozo.a s pravom pripada +ostojevskom/ kada se stavi pored njega, ak i 4olstoj u
tom smislu gubi dosta od svoje gorostasne veliine" I ta strana ) na sramotu nae knjievnosti )
ostala je najmanje rasvetljena i o!enjena u naoj kriti!i" Imajui to u vidu, uprkos svim
beskrajnim tekoama o!ene +ostojevskog kao .ilozo.a, oseam nesavladivu potrebu da se
zadrim upravo na toj njegovoj strani" I u takvoj je prili!i uvek prirodnije zaustaviti se na onome
delu koje je i u .ilozo.skom, u umetnikom smislu najgenijalnije/ kod +ostojevskog su to Braa
Karamazovi, a u tom romanu najsvetlija taka u .ilozo.skom smislu jeste lik Ivana Karamazova"
&d !ele galerije tipova toga romana taj je lik nama, ruskoj inteligen!iji, najblii, najsrodniji/
nas same bole njegove patnje, nama su razumljive njegove potrebe" Istovremeno, taj nas lik
uzdie u takve vrtoglave visine, na koje je .ilozo.ska misao uzletala samo u liku svoji(
naj(rabriji( sluitelja" Ali okrenimo se samome romanu"
Ivan Karamazov je jedna od sredinji( .igura te grandiozne epopeje ruskog ivota u kojoj je on
naao odraza od svoji( najvii( do najnii( mani.esta!ija" &n je jedan od troji!e brae
Karamazova, koji su, moda, u oima +ostojevskog simbolino predstavljali !elo rusko drutvo,
sav ruski ivot" Ali u isto vreme Ivan je epizodna .igura u romanu, ne pripada mu u njemu
nikakva ak!ija" &dnos Ivanov prema tragediji koja se odigrala meu zidovima doma
Karamazov6 moe se okarakterisati najvie kao neumesna popustljivost" Iako samoga Ivana
kasnije mui misao da je zapravo on moralni vinovnik ubistva, to je bunilo njegove bolesne due,
karakteristino pre za to duevno stanje, negoli za odreivanje stvarnog Ivanovog uea u
ubistvu"
) %isi ga ti ubio ) veli mu Aljoa kroz ija usta govori i sam autor" I odista, nije teko sagledati
da se krvavi dogaaj u romanu nadvija s .atalnom silinom, da je tragedija neizbena, te da bi se
svejedno odigrala bez i najmanjeg Ivanovog uea" &bjektivno gledajui !elu stvar, i Aljoa bi
se mogao smatrati popustljiv!em u istoj meri kao i Ivan"
2 take gledita ar(itekture romana moe se uiniti nesrenim to to je jedna od !entralni(
.igura u isto vreme nekako epizodna i suvina u razvoju radnje"
%eosporno je da gotovo svi romani +ostojevskog pate od veliki( nedostataka, ak aljkavosti u
ar(itekturi i izvedbi, te .anati!i .orme imaju razloga da zapadnu u pravedan gnev"
Ali nekako je udno i neumesno govoriti o nedosta!ima .orme kad je re o tako kolosalnim
delima kao to su Braa Karamazovi"
&na su sama za sebe zakon, pa razumna kritika u odnosu nji( treba da se ogranii samo na
konstatovanje injeni!a, na to je mogue potpuno predstavljanje umetnike zamisli"
7osle svega iznetog o Ivanovom mestu u romanu lako je razumeti da se duevni svet Ivanov u
romanu od svega najmanje karakterie njegovim postup!ima" 8lavni i osnovni izvor za
razumevanje njegove due jesu njegove vlastite rei o sebi" ,elativno su drugorazrednog znaaja
opaske o njemu koje ine drugi akteri, ali one dobijaju znaenje tek u vezi s reima samoga
Ivana" Ivanova karakteristika nainjena je u dramskoj .ormi, i to veim delom u obliku
monologa, a ree dijaloga" 4o je svojevrsna dramska epizoda u romanu/ iako je sam +ostojevski
izbegavao dramski oblik, mnoge strani!e njegovi( romana uzdiu se do pravog ekspirovskog
dramskog patosa" 7o dramskoj .ormi mnogo toga iz dijaloga i Ivanovi( monologa moe se u
prvom redu uporediti sa prvim, .ilozo.skim s!enama iz Fausta" 7osebnog spomena vredan je
virtuozni te(niki za(vat, dostupan u naoj, pa i !eloj svetskoj knjievnosti jedino
+ostojevskom, a to je karakteristika Ivanove due data kroz njegovo bunilo" Imamo u vidu
izuzetnu glavu avo. Komar Ivana Fjodorovia" *a(valjujui bunilu, praenom (alu!ina!ijom i
bolesnim podvajanjem svesti, imamo ovde neto poput monologa u dijalokoj .ormi" 9avo Ivana
:jodorovia nije meta.iziki Me.isto.eles koji predstavlja apstraktno naelo zla i ironije, to je
proizvod vlastite bolesne due Ivanove, deli njegovoga sopstvenog ja"
2ve to mui Ivana, to on prezire u sebi i mrzi, pri emu ne samo u sadanjosti, ve i u
prolosti, sve to kao da dobija personi.ika!iju u avolu" 7si(ijatrima preputamo da analiziraju
ovu epizodu sa psi(ijatrijske take gledita, koja u ovoj prili!i nije od velike vanosti, dok je za
nas drago!ena kao svedoanstvo o Ivanovom duevnom stanju" 4o je kulminativna taka
nervnog i umnog uzbuenja Ivanovog, trenutak kada njegove snage malaksavaju i kada njime,
konano, ovladava bolest" %jegovo pojavljivanje na sudu na poslednjim strani!ama romana malo
toga dodaje njegovoj duevnoj drami"
Malo toga dodaje Ivanovoj karakteristi!i i ljubavna intriga, njegova romansa sa -ekaterinom
Ivanovnom, koju je +ostojevski pridodao radi spoljanjeg povezivanja, pa, moguno, i zbog
nesposobnosti da previe komplikuje .abulu romana" ,omansa sa -ekaterinom Ivanovnom je
sasvim spoljanja epizoda u Ivanovom ivotu/ ona ne igra doslov!e nikakvu ulogu u njegovom
duevnom svetu, te je stoga suvina i ne odgovara pievim umetnikim !iljevima, sutinski isto
onoliko suvina, dodajemo sa svoje strane, kao to je to u tragediji Faust intriga :austa sa
Margaretom, koja se vrlo dobro mogla ustupiti bilo kojem od drugorazredni( li!a i koja nimalo
ne karakterie :austa" Ivan se uputa, kako se izrazio na ;er!en, u logiku, rekao bi( ak )
meta.iziku romansu koja mu skriva sve ostalo" 0 duevnom ivotu Ivanovom svi likovi iz
romana ) ota!, Aljoa, Mitja i posebno 2merdjakov ) imaju svoj znaaj, ega su liene samo
-ekaterina Ivanovna i 8ruenjka" Iz toga razloga neemo se vie zadravati na toj epizodi"
+odao bi( ovome da +ostojevski daje samo, tako rei, momentalnu .otogra.iju Ivanove due"
&n vrlo kratko i isprekidano obavetava o njegovoj prolosti, o njegovom detinjstvu i mladosti )
u romanu je Ivanu <= godine ) i nita ne kazuje o njegovoj budunosti" 7ria se naglo prekida"
2poljanji razlog tome bila je smrt pis!a koji je sa sobom u grob poneo toliko neiskazani( rei"
Ali teko je pretpostaviti da bi Ivan u daljem toku zauzeo u romanu istaknuto mesto ) u
predgovoru +ostojevski govori u krajnjoj liniji samo o Aljoi kao o junaku budueg romana koji
je, prema autorovom planu, trebalo da bude nastavak Brae Karamazova"
Karakteristino je i to to u romanu nigde nema opisa Ivanove spoljanjosti, iako se opisuje
spoljanjost svi( glavni( linosti"
5ini mi se da to nije sluajnost, niti aljkavost, ve unutranji umetniki instinkt" Ivan je du(,
on je sav apstraktan problem, on nema spoljanjosti" &dista, kome bi na um palo da za(teva opis
:austove spoljanjosti, o kojoj takoe nema nikakvog nagovetaja u tragediji"
%a taj nain sav talenat +ostojevskog usmeren je ka tome da razotkrije i osvetli stanje Ivanove
due u datom trenutku/ ono kao da se nalazi u ii re.lektora pievog talenta"
Ivan pripada onim viim prirodama kojima konani problemi bitka, takozvana meta.izika
pitanja o 'ogu, o dui, o dobru i zlu, o svetskom poretku, o smislu ivota, nisu prazna pitanja
sure teorije, ve poseduju najivlju, neposrednu realnost" 4akve prirode ne mogu da ive, ako ne
postave i ne razree ta pitanja" 2 psi(oloke take gledita nema znaaja kakvi su zaklju!i ili
odgovori do koji( je ovo ili ono li!e dolo povodom ti( pitanja" Karakteristina osobina stanja u
kojem se nalazi Ivan u romanu jeste neverovanje, gubitak vere u staro, na ije mesto jo nije
dolo novo" 4akvo prelazno stanje u najveoj je moguoj meri nezdravo/ bolest razvoja preti
ponekad smrtnim is(odom" 7odsetiu vas na ono mesto u Ispovesti, tome izuzetno drago!enom
psi(olokom spomeniku, gde 4olstoj pripoveda kako je, nalazei se na vr(un!u line sree, krio
od samoga sebe orua samoubistva, jer ga je ono tako snano privlailo" 2lino stanje opisano je
u Milovoj autobiogra.iji gde je predstavljena bolest nevernitva, moralna kriza koja ga je
zadesila pri prelasku iz mladosti u zrelije doba"
*amislite trenutak takvog prelaska, takvog bolnog loma oveka obdarenog ogromnim umom,
logikom neustraivou, strastvenom iskrenou, oveka apsolutno nesposobnog na
kompromise sa samim sobom, i dobiete Ivana :jodorovia Karamazova" 4aj umni i talentovani
ovek, u !vetu svoga ivota i ivotni( snaga, sasvim ozbiljno govori o samoubistvu, dodue, ne
sada, ve negde oko tridesete, kada se o(ladi nedolina udnja za ivotom" A Ivan voli ivot i
ume da ga !eni" Ako i ne verujem u poredak stvari, dragi su mi lepljivi listii koji se razvijaju u
prolee, drago mi je plavo nebo, drag poneki ovek, kojeg pokatkad, veruje li, ne zna ni zato
voli, drag mi je poneki ljudski podvig u koji sam, moe biti, odavno prestao i da verujem, pa ga
eto ipak, po staroj navi!i, potujem sr!em" +ua toga oveka otvorena je za sve veliko i lepo"
&n veli da e otputovati u $vropu koju smatra dragim grobljem, najdraim moguim grobljem:
tamo lee dragi pokojni!i, svaki kamen iznad nji( svedoi o tako uzavrelom prolom ivotu, o
tako strasnoj veri u svoj podvig, u svoju istinu, u svoju borbu i svoju nauku, da u, znam to ve
unapred, pasti na zemlju i ljubiti to kamenje i plakati nad njim" %a taj nain, !elokupna
evropska kultura koju on ume toliko da !eni i potuje, u sadanjosti mu izgleda kao dragi
pokojnik" >eo ivot kao da mu je ostao bez ukusa" Ivanovo stanje moralnog mrtvila ini ga
(ladnim i bezoseajnim egoistom, kod kojeg okolni ivot izaziva samo gaenje i uznemirenje"
7odilaze nas mar!i kad on o mogunosti da +mitrij ubije o!a veli da e to jedan gad proderati
drugoga, okira nas, pa i ozlojeuje njegov gospodski nadmen, grub odnos prema 2merdjakovu,
kojem je sudbina sluajno namenila da postane pravi junak njegovog meta.izikog romana/
mnogo nam toga u Ivanovom nainu op(oenja, postup!ima i posebno u njegovim oseanjima
izgleda nemilosrdno i odbojno" Ali pritom ne verujemo da u svemu tome nalazi odraza prava
sutina prirode toga oveka kojeg znaju da dirnu lepljivi proleni listii i koji bi !elivao kamenje
evroske kulture kvasei ga suzama" %e veruje u to ni sam Ivan kada o sebi kae Aljoi: nikad
nisam mogao da razumem kako ovek moe voleti svoje blinje" &naj Ivan kojeg vidimo u
romanu nije onakav kakav je u stvarnosti, kao to je i ,askoljnikov koji se sprema za ubistvo
stari!e veoma malo nalik na pravog ,askoljnikova"
%eprestana patnja, ljuti bol nerazreeni( sumnji primorava Ivana da se s panjom op(odi samo
prema svome unutranjem svetu/ za uee u spoljanjem ivotu njemu ponestaje snage" Ivan
nije bolestan samo pri kraju romana, kada zapada u pravi delirijum, ve je bolestan od samoga
poetka, bolestan od onoga asa kada su u svoj razgovetnosti pred njega iskrsla pitanja koja su
ga muila i koja je morao ili da rei ili da moralno umre"
2o.ista i dijalektiar u Ivanu pokatkad zaklanja muenika za ideju, ali ovaj poslednji ne moe
se sakriti pred prodornim pogledom star!a *osime koji posle znamenitog razgovora o !rkvenom
sudu proroanski veli Ivanu: ta ideja ?o besmrtnosti due@ jo nije razreena u naem sr!u i mui
ga" Ali i muenik voli pokatkad da se bavi svojim oajanjem, opet na neki nain iz oajanja"
*asad se iz oajanja i vi bavite lan!ima iz asopisa i svetovnim sporovima, a ni sami ne verujete
svojoj dijalekti!i i s bolom u sr!u podsme(ujete joj se u sebi""" 0 vama to pitanje nije reeno i u
tome je vaa velika nesrea, jer ono uporno za(teva reenje""" 0 tim vidovitim reima sadran je
klju Ivanove due" Kakvo je to pitanje ili, bolje rei, kakva su to pitanja koja su kod Ivana ostala
nereena i ija je nereenost njegova velika nesrea#
7etar Aleksandrovi Miusov u istoj s!eni u manastiru o Ivanu pria ovu stvar: %ema ni pet
dana kako je u jednom ovdanjem, uglavnom enskom drutvu u raspravi sveano izjavio da na
!eloj zemlji apsolutno pouzdano nema nieg to bi ljude primoravalo da vole sebi sline, da
uopte nema takvoga prirodnog zakona po kojem ovek treba da voli oveka, te da ako i jeste do
sada bilo ljubavi na zemlji, onda to nije bilo zbog prirodnog zakona, ve samo stoga to su ljudi
verovali u svoju besmrtnost" Ivan :jodorovi dodao je uzgred da upravo u tome i jeste sav
prirodni zakon, tako da im unitite u oveanstvu veru u njegovu besmrtnost, u njemu e odma(
presuiti ne samo ljubav, ve i svaka iva snaga koja bi trebalo da nastavi svetski ivot" I ne
samo to: kada nita vie ne bude nemoralno, sve e biti dozvoljeno, ak i antropo.agija" Ali ni to
nije sve: zavrio je tvrdnjom da se za svako pojedinano li!e, koje ne veruje ni u 'oga ni u svoju
besmrtnost, moralni zakon prirode mora odma( pretvoriti u potpunu suprotnost ranijem
religioznom i da egoizam ak do zloina ne samo da treba da se dozvoli oveku, ve i da se
smatra za neop(odan, najrazumniji i bezmalo najplemenitiji izlaz u njegovom sadanjem
poloaju" A Ivan u romanu ne veruje ili jo ne veruje u besmrtnost due" Istu tu misao ponavlja
mu njegov strani dvojnik)avo" &n govori o buduem !arstvu slobode i nauke, kada e ovek,
poto konano odba!i veru u 'oga, postati ovekobog" Ali sada se postavlja pitanje, mislio je
moj mladi mislila! ?ismejava Ivana avo@: je li mogue da e ikada doi takvo vreme ili ne#
Ako doe, onda je sve reeno, te e se oveanstvo konano urediti" Ali poto se to, zbog
ukorenjene ljudske gluposti, valjda ni za (iljadu godina nee dogoditi, svakome ko je ve sada
svestan istine dozvoljeno je da svoj ivot uredi onako kako to njemu odgovara, na novim
naelima" 0 tom smislu njemu je sve dozvoljeno"
4o nije sve: ako to vreme nikada i ne doe, a poto 'oga i besmrtnosti ipak nema, novome
oveku dozvoljeno je da postane ovekobog, pa makar i jedan jedini u !elom svetu i da ve,
naravno, u novom zvanju, laka sr!a preskoi svaku raniju moralnu prepreku ranijega roba)
oveka, bude li to potrebno" *a 'oga nema zakonaA 4amo gde stupi 'og, tamo je ve mesto
bojeA 8de stupim ja, tamo e istoga asa biti najvie mesto""" sve je dozvoljeno i gotova priaA
4o sve je dozvoljeno, uopte uzev, najdraa je ideja ili, bolje, omiljeni predmet razgovora
Ivana Karamazova: on razvija tu ideju i Aljoi, i Mitji u tamni!i, i 2merdjakovu, a vi znate kakav
e koban smer 2merdjakovljevim mislima zadati ovo gledite"
Ali ako ostavimo po strani epizodu sa 2merdjakovom i zaustavimo panju iskljuivo na
.ilozo.skoj strani stvari, vidimo da se ovde bezuslnovno odluno postavlja jedan od najvaniji(,
!entralni( problema svi( vremena i naroda, problem koji je postavio ve 2okrat, pa ak i njegovi
pret(odni!i, antagonisti so.isti, a to je etiki problem, pitanje kriterijuma dobra i zla, pitanje
etike sank!ije" Izgleda da se u nae vreme od svi( .ilozo.ski( problema etiki stavlja na prvo
mesto i vri presudan uti!aj na !elokupan razvoj .ilozo.ske misli" Ali, razume se, taj problem
nikada nije iskorenjen, niti je iskorenjiv iz .ilozo.ije i drim da on predstavlja najvanije, po
vanosti osdista prvo pitanje .ilozo.ije"
5estit u svojoj (rabrosti i nemilosrdan u svojoj doslednosti, Ivan izvlai etike zakljuke iz
.ilozo.ije ateizma ili, ako mi dozvolite da upotrebim .ilozo.ski termin dananji!e, pozitivizma, i
dolazi do zakljuka, neveselog po njega, da se kriterijum dobra i zla, pa dakle i morala, ne moe
dobiti bez meta.izike ili religiozne sank!ije" &n nema religioznu veru, ali s njenim gubitkom, on
sa zaprepaenjem gubi i moral" %amerno ne ulazim u teorijsku o!enu Ivanovi( pogleda, dakle,
da li je on u pravu ili ne, kada vezuje kriterijum dobra i zla za religiju, jer na to pitanje ljudi
razliiti( pogleda na svet odgovorie razliito" Istiem samo opteljudski sadraj toga pitanja
koje postavlja sebi svaki ovek poinjui da ivi svesnim ivotom i prelazei sa deje,
tradi!ionalne vere na svesnu veru ili nevernitvo"
Ivanova tragedija nije u tome to on dolazi do zakljuaka koji negiraju moral" *ar je malo ljudi
kojima teorijsko sve je dozvoljeno slui samo kao zgodan izgovor za praktinu amoralnost#
%jegova je tragedija u tome to se sa takvim zakljukom ne moe pomiriti njegovo sr!e,
uzvieno, sposobno da mui takve muke, kako ga je okarakterisao stara!" +ovoljno je setiti se
Ivanovi( muka kada je sebe smatrao kriv!em za ubistvo o!a" 4eorijski razum dolazi ovde u
nesklad sa praktinim, ono to negira logika podie svoj glas u sr!u i, uprkos svim negiranjima,
postoji kao injeni!a neposredne moralne svesti, kao glas savesti"
7riroda, u najveoj meri etika, prinuena je da negira etiku ) u tome taj udovini kon.likt" 4o
je kao kad bi neko bio prinuen da negira dnevnu svetlost koju vidi svojim oima, s tom
razlikom to taj nesklad koji se tie pojedinane injeni!e spoznaje ne moe da se poredi po
svome znaaju s pitanjem koje zadire u !elokupan moralni ivot ovekov"
Ateistiki amoralizam, kako bi se mogli de.inisati Ivanovi etiki pogledi, i mimo volje podsea
na slina traganja nemirnog du(a, kojem je, za(valjujui udima mode, bilo sueno da postane
idol dananji!e ) :ridri(a %iea" 2vako ko je makar i povrno upoznat sa %ieovom .ilozo.ijom
morala, bez muke e sagledati istovetnost osnovni( motiva i osnovni( ideja kod %iea i Ivana,
to sasvim razumljivo proistie iz srodnosti nji(ovog osnovnog problema ) problema
kompatibilnosti apsolutnog morala sa pozitivizmom" ?&stavljamo pritom, razume se, detalje
%ieove .ilozo.ije, smatrajui sve ostalo drugorazrednim u poreenju sa etikim problemom"@
1ideli smo da se ovde i tamo ponavlja ne samo opti pogled koji %ieovog natoveka ili
Ivanovog ovekoboga stavlja s onu stranu dobra i zla i za nji( ini sve dozvoljenim,
karakteristian za oboji!u, ve i prin!ip egoizma, nega!ija altruizma, koja se zauzima mesto
eliminisanog morala" $goistika veliina natoveka, moral gospodara i moral robova ) to su
neizbeni plodovi praznine sr!a koji ostaju na ruevinama morala dunosti i ljubavi" +uevna
drama :ridri(a %iea i Ivana Karamazova istovetna je ) teorija amoralizma koja se ne podudara
sa moralnim za(tevima linosti" 1eliina %ieovog du(a, po mom vienju, izraava se upravo u
strastvenosti i iskrenosti doivljavanja te drame koja se zavrila tragino ) %ieovim ludilom"
+rugoga puta iz %ieove .ilozo.ije nema i ne moe biti/ da je on, poto je napisao ono to je
napisao, ostao uspean malograanin, kakav je ostao, na primer, 1olter poto je napisao
Kandida, tu stvar punu oajanja i neverovanja, %ie bi ostao samo beletrista koji je u pre.injenoj
prozi i sti(ovima varirao razne .ilozo.ske teme" 2vojim ludilom, vie nego svojim spisima,
pokazao je stvarni znaaj i istinsko znaenje problema koje je tretirao"
%ieov ivot je nuni komentar koji traginim luem obasjava njegove sumanute spise i koji
ini razumljivim stvarne *aratustrine patnje" +ostojevski je proroanski i dalekovido .ormulisao
%ieov problem, problem ateistikog amoralizma, ali suprotno %ieu koji se sav istroio u
proivljavanju te protivurenosti, +ostojevski je razume i uzdie se iznad nje/ du( naeg
romansijera, pored %ieove due ) Ivana, sposoban je, ispostavlja se, da pronae u sebi mesta za
Aljoinu duu i za proroanski du( star!a *osime" *a samog +ostojevskog moe se kazati
avolovim reima o podvini!ima, koje je neastivi imao prilike da iskuava i ija dua vredi
koliko i itavo sazvee: oni su u stanju da u isti ma( predoavaju u mislima takve bezdane
vere i neverovanja da se zbilja pokatkad ini kako bi se ovek za dlaku sunovratio naglavake"""
B<C %unost da suzimo svoje izlaganje nagoni nas da ovde ostavimo po strani teak zadatak
kritikog o!enjivanja opteg pogleda na svet +ostojevskog, taj dug ljubavi i panje koji nae
drutvo nije oduilo velikom pis!u"
Ivan se neodluno i uslovno izjanjava o moralu/ on veli: ako nema 'oga i besmrtnosti due,
sve je dozvoljeno" Ali kada ga pitaju da li ima 'oga, on ponekad odluno odgovara da nema
'oga, a ponekad daje gotovo suprotan odgovor" 2va teina Ivanovog poloaja sastoji se u tome
to nije kadar da izvue nikakav konaan zakljuak" Ivan udno trai veru, umoran je od sumnji"
& njemu veli njegov podrugljivi dvojnik)avo: moj je san da se ovaplotim u duu trgovkinje od
sedam pudova, pa da palim sveu 'ogu" Ali dovoljno je izbliza zaviriti u Ivanovu duu kako bi
se razumelo koliko je on dalek od spokojstva vere, koliko mu je ono nedostupno i koliko su
duboke i iroke njegove sumnje" I mimo volje obuzima me zbunjenost to se moje izlaganje vie
primie onim glavama romana gde se opisuje razgovor brae Ivana i Aljoe u krmi" +ostojevski
ovde postie odista titansku snagu i (rabrost, tD su glave krvlju pisane i jedinstvene su u svojoj
vrsti u vas!eloj svetskoj knjievnosti" 2pe!i.ina zamisao krije se ak i u enterijeru u kojem se
braa sreu prvi put da bi razgovarali o 'ogu i njegovom svetu" Ivan, o kojem se kae da nije
voleo ni pijanstvo, ni razvrat i da uopte nije bio ljubitelj gostioni!a, i iskuenik Aleksej sede u
prljavoj krmi, poput one u kojoj je ,askoljnikov sluao Marmeladovljevu priu" 2edeli su kod
prozora, iza paravana""" 2oba je ta bila prva od ulaza, sa bi.eom kod zida sa strane" Kroz nju su
svakog trenutka promi!ali kelneri" &d gostiju bio je samo jedan stari, penzionisani o.i!ir, koji
je u kutu pio aj" 2va uobiajena gostionika jurnjava bila je u ostalim sobama, ulo se dozivanje
kelnera, otvaranje pivski( .laa, lupa bilijarski( kugli, brujanje vergla" A iza paravana, u uglu,
nemilosrdno se o!enjuju stvaralake zamisli boje, otvara se istorija sveta u daljinu i dubinu
vekova, otkrivaju se bezdane dubine legende o velikom inkvizitoru, uzdie se k nebu tamjan
ljudske misli""" Ima neega nepatvoreno ruskog u toj jednostavnosti i odsustvu svi( spoljanji(
e.ekata dekora koje ovde prati iznoenje veliki( ideja"
4akav je, dakle, ambijent u kojem se braa prvi put meusobno upoznaju" Ivan odgovara na
neizgovoreno Aljoino pitanje u ta veruje i za ta ivi njegov dragi brat" %ajpre Ivan u du(u
pozitivizma veli: otkud moe moj euklidovski zemaljski um pojmiti togod o 'ogu i
zakljuiti postoji li on" Ali potom nastavlja: pri(vatam 'oga, i ne samo rado nego jo i vie:
pri(vatam i premudrost i !ilj njegov, koji su nam ve potpuno nepoznati/ verujem u poredak, u
smisao ivota, verujem u venu (armnoniju, u kojoj emo se navodno svi mi sliti, verujem u
EslovoE, u kome lei sva vasiona i koje samo Ebi k 'oguE i koje samo je 'og, i ostalo, i tako dalje u
beskonanost" 0 tom pogledu ljudi su mnogo rei nainili" Izgleda, dakle, da sam ve na dobrom
putu ) a# Ali zamisli sad da ja, u krajnjoj liniji, ovaj svet boji ne pri(vatam, znam da postoji, ali
ga nikako ne priznajem" 4o nije da ja 'oga ne pri(vatam, s(vati to, nego ovaj svet, to ga je on
stvorio, ne pri(vatam, niti mogu pristati da ga pri(vatim" +a objasnim: ubeen sam kao dete da
e se sve patnje za!eliti i proi, da e !ela neprijatna komika ljudski( protivurenosti nestati kao
bedna utvara, kao gnusna izmiljotina nemonog i kao atom majunog ovekovog euklidovskog
uma/ da e se, najzad, u vasionskom .inalu, u trenutku vene (armonije, desiti i pojaviti neto
toliko drago!eno da e ga biti dosta za sva sr!a, za utoljenje svi( negodovanja, za iskupljenje
svi( zloinstava ljudski(, za svu od nji( prolivenu krv/ bie dovoljno da se ne samo oprosti nego
da se i opravda sve to se dogodilo ljudima ) neka, neka se sve to zbude i pojavi, ali ja to ne
pri(vatam, niti (ou da pri(vatimA
Ivan nee da pri(vati svojim euklidovskim umom !elis(odnost i razumnost ljudski( patnji"
& svima suzama ljudskim, kojima je proeta !ela zemlja od kore do sredita ne kaem ni re"""
-a sam steni!a i priznajem sa svom poniznou da nikako ne mogu razumeti zato je sve tako
ureeno" Fjudi su, dakle, sami krivi: dat im je bio raj, njima se pro(telo slobode, pa su ugrabili
vatru s nebesa znajui i sami da e biti nesreni, znai, nema i( zato aliti" Ali dei!a su
nevina, ona nisu Ekuala jabukuE, na primeru nji(ovi( patnji jasnija je stoga nepotrebnost patnji
uopte" I tako slede stra(ovite strani!e o dei!i zaklanoj, ubijenoj iz pitolja dok su igrajui se
pruale ruke prema tom pitolju, muenoj na poganim mestima, muenoj, rastrgnutoj od opora
napujdani( pasa pred materinim oima""" duga, krvava galerija" %ikako ne razumem ) grmi
Ivan ) zato su ona morala da pate i zato da se patnjama kupuje (armonija# *ato su i ona
dospela meu materijal i sobom naubrila za nekoga buduu (armoniju# Ivan se odrie
(armonije po tu !enu" &na ne vredi ni jedne jedine suzi!e ni samo onog jednog izmuenog
deteta to je tuklo sebe ai!om u grudi i molilo se E'ogiE u svojoj smrdljivoj jazbini
neiskupljenim suzi!ama svojimA %e vredi, jer su suzi!e njegove ostale neiskupljene" &ne moraju
biti iskupljene, inae ne moe biti (armonije" Ali ime, ime e i( iskupiti# *ar je to moguno#
*ar time to e one biti osveene# Ali ta e mi ta osveta, ta e mi pakao za muitelja, ta tu
moe pakao popraviti kad su ona ve namuena# ) 2uvie skupo !ene tu (armoniju )
zakljuuje Ivan ) nije za na dep da toliko platimo ulazni!u" I stoga ja urim da svoju ulazni!u
vratim" I samo ako sam poten ovek, duan sam da je vratim to je mogue pre" 4o i inim" %ije
da ne pri(vatam 'oga, Aljoa, nego mu samo sa najveim potovanjem vraam ulazni!u" ) 4o
je pobunaA ) progovori ti(o Aljoa, oborivi pogled"B=C +a, to je pobuna, pobuna oveka protiv
'oga ili, izraavajui istu tu misao na ateistiki nain, pobuna nemone ljudske linosti protiv
objektivnog poretka stvari" 1atreni du( bajronovskog Kaina, du( svetskog bola, vaskrsnuo je u
IvanuA Ivan odgovara Aljoi: 7obuna# -a ne bi( eleo od tebe takvu re""" Moe li se iveti od
pobune, a ja (ou da ivim" +a od pobune se ne moe iveti i to raspoloenje ili to s(vatanje
sveta mora se nekako pobediti ili preiveti, jer inae nema izlaza"
Krivo ogledalo Ivanove due, njegov avo, prostaki podrugljivo razvija istu ideju nunosti
zla u svetskoj dis(armoniji" &n suprotstavlja sebe Me.isto.elesu koji uvek eli zlo" -a sam
moda jedini ovek u !eloj prirodi koji voli istinu i eli dobro" 9avo pria kako je i on poeleo
da uzvikne (osana, ali ta bi ispalo od moga povika E(osanaE# Istoga trena sve bi utrnulo i
prestale bi se dogaati nesree" I eto, samo po slubenoj dunosti i svome so!ijalnom poloaju
beja( prinuen da uguim u sebi podsti!aj za dobro i da se zadrim na gadostima" 2vu ast dobra
neko uzima za sebe, a meni preostaju samo gadosti" *nam ) ali se avo ) u tome postoji neka
tajna, meni nipoto nee da je otkriju, jer ja bi(, kad se dosetim u emu je stvar, verovatno
urliknuo E(osanaAE, pa bi nestao neop(odni minus i na !elom bi svetu nastalo blagostanje"
+urim se i stegnuta sr!a vrim svoju misiju: upropaujem (iljade da bi se spasao jedan" Koliko
je, na primer, trebalo upropastiti dua i osramotiti poteni( reputa!ija da bi se dobio samo jedan
-ov, s kojim su me tako estoko nasamarili vo vremja onoA %e, dok se ne otkrije tajna, za mene
postoje dve istine: jedna tamonja, nji(ova, meni zasad nepoznata, a druga moja" Ivan gorko
pati zbog tog avolovog ruganja njegovim idejama"
7itanje koje s takvom traginom snagom i sumanutom (rabrou ovde postavlja Ivan, pitanje
porekla i znaaja zla u svetu i razumnosti svetskog poretka ) veno je pitanje meta.izike, staro
kao svet, pitanje je koje se od Fajbni!ovog vremena poelo nazivati problemom 4eodi!eje" %a to
pitanje odgovarali su i bogoslovi, kod koji( se ono .ormulie kao problem 7romisli boje, i
.ilozo.i ) i optimisti kao Fajbni!, i pesimisti kao njegov pakosni kritiar 1olter ili Gopen(auer i
$duard ;artman, i spiritualisti, i materijalisti, i deisti, i ateisti" %e treba misliti da to pitanje
postavlja samo religiozni pogled na svet, ono ostaje i za ateistiki koji jo snanije istie
(armoniju budunosti koja se, meutim, kupuje dis(armonijom sadanjosti"
Kao primer takvog pogleda na svet moe posluiti savremeno materijalistiko s(vatanje
istorije i na njemu zasnovano uenje so!ijalizma: budua (armonija so!ijalizma kupuje se ovde
neizbenom rtvom kroz patnje kapitalizma/ poroajne muke novoga drutva, prema poznatom
Marksovom poreenju, ne mogu se izbei" &tuda se s punim pravom i iz sve snage moe
postaviti Ivanovo pitanje !ene te budue (armonije i, razume se, njega nuno postavlja sebi
svaka svesna linost"
%ema i ne moe biti univerzalnog .ilozo.skog sistema koji ne bi uzeo u obzir to pitanje u
njegovoj sveukupnoj meri" 0 punom smislu rei to je svetsko pitanje/ njegova osobina kao
takvog nije samo u njegovoj nametljivosti, ve i u nereivosti, i to utoliko to mu nikakav
progres nauke, nikakva snaga misli ne moe doneti takvo reenje koje bi likvidiralo i samo
pitanje" %aprotiv, kako god da ga naizgled savreno rei jedan .ilozo., njega obavezno mora
iznova postaviti i drugi" 2vaki .ilozo., tanije, svaki ovek koji misli, pa otud i .ilozo.ira, to
pitanje mora reavati za sebe i na sopstvenu odgovornost, ne samo razumom, ne samo logikom,
ve !elim svojim biem" 5ak i u sluaju njegovog nesamostalnog reenja, tua misao mora proi
kroz najvee svetilite svakog oveka i tako postati organski deo li!a koje ju je pri(vatilo" 4o je
odlika svi( svetski( pitanja koja, uz to, ine i temeljne probleme meta.izike/ time se, pored
ostaloga, odlikuju i sva pitanja koja su muila Ivana Karamazova" Mi lino mislimo da je
problem teodi!eje, na nain kako ga je postavio Ivan, nereiv s gledita eudemonistikog
s(vatanja progresa, pri emu se progres tretira kao uveanje sree najveeg broja ljudi" 4aj se
problem moe reiti ili otkloniti samo putem meta.izike i religiozne sinteze"
Ali nismo dodirnuli jo jednu od najmuniji( sumnji koje uznemiravaju Ivanovo sr!e, svetsko
pitanje iji odgovor podrazumeva veru i nadu nai( dana/ imamo na umu problem globalno)
istorijskog razvoja oveanstva ili, to je isto, problem demokratije i so!ijalizma" %ama, de!i
3I3 veka, nije teko da s(vatimo sutinu toga problema" 0 umovima mnogi( 3I3 vek je razorio
ili bar sasvim poljuljao staro verovanje i stare predstave o ovom, zemaljskom ivotu kao
pripremi za budui, nebeski" &n je doneo gledite po kojem je na ivot odista priprema za
budui, ali ne nebeski, ve zemaljski ivot" Mesto religije privremeno je zauzela teorija progresa
ili, prema starom Kantovom izrazu, religija oveanstva" Izraunavalo se i nauno dokazivalo da
je buduem oveanstvu sueno !arstvo slobodnog i niim nepomuenog razvoja u kojem e se
ovaplotiti i oivotvoriti svetli prin!ipi slobode, jednakosti i bratstva" 2ve to nas optereuje i
ubija u naem sadanjem ivotu, sve .orme eksploata!ije i podjarmljivanje oveka od strane
oveka skonae prirodnom smru i svetu e se objaviti novi, slobodni ovek koji nauno vlada
prirodom, ovekobog, kako bi to +ostojevski rekao"
'ez obzira na to da li se dua moli novim bogovima ili ne, treba primetiti da se u osnovi
novoga s(vatanja ivota, uprkos njegovom naunom ru(u i ak ponekad stvarno naunom
pristupu pojedinim obu(vaenim pitanjima, nalazi ipak vera/ ona se ukratko moe okarakterisati
kao vera u ovekoboga koja je zamenila raniju veru u 'ogooveka" %eka se ne misli da ja na
ovaj nain korim novi pogled na svet" %e, ja uopte drim da se na dnu svakog pogleda na svet,
dovoljno irokog i delatnog da se neposredno pretvara u religiju ?pa makar i ateistiku@, nalazi
vera/ u osnovi svakog religioznog pogleda na svet postoji neto to je nedokazivo i to je iznad
svakog dokaza"
1eruj onom to ti sr!e veli,
*alud jamstva eka od nebesa"
&va teza, prema mome vienju, znai da se samo na nau!i ne moe izgraditi iv i !elovit
pogled na svet, jer u njegovom stvaranju ) pored uma koji nalazi izraza u nau!i ) uestvuju i
ira!ionalni elementi oseanja, ukratko reeno, sr!a"
+akle, da bi se ivelo od uzdanja u svetlu i lepu budunost oveanstva i radilo u korist te
daleke perspektive, treba verovati u oveanstvo/ verovati u to da je ovek stvarno sposoban da
bude ovekobog, da se oveanstvo kao !elina zaista moe uzdii do ti( neuveni( visina, a da
se nee izvrgnuti u moralno siromatvo ak i ako postigne animalnu sreu" 0 to treba da se
veruje, ali se u to i ne mora verovati" &vde je, dakle, problem u tom smislu to postoji mogunost
razliitog s(vatanja, ovde su mogune sumnje, ukratko, ovde opet imamo svetsko pitanje, tj"
pitanje koje se ne moe konano reiti, ali koje i pored toga postavlja svako svesno bie" I to je
pitanje postavljeno, a sumnja izraena u Legendi o velikom inkvizitoru"
Legenda o velikom inkvizitoru jedan je od najdrago!eniji( bisera koje je sazdala ruska
knjievnost" 0 toj neobinoj, genijalnoj tvorevini spojena je uzvienost jevanelske predstave sa
potpuno savremenim sadrajem, predstavljena su nemirna traganja nai( dana, kao to je
velianstvena pria iz knjige o -ovu, preneta na jezik novovremeni( pojmova, ve jednom
posluila kao okvir za jedno od najvei( dela evropske knjievnosti ) udesnog Prologa na neu
u Faustu"
Legenda o velikom inkvizitoru je epizodna interpola!ija u romanu: iako je ona najvaniji
dokument za karakteriza!iju Ivanove due, ona se moe izdvojiti i posmatrati kao samostalno
delo" Fegenda predstavlja beskrajnu .antaziju, .ilozo.sku poemu mladog studenta koji nikad u
ivotu nije napisao ni dva sti(a" 4o je, ako mi dozvolite smelo poreenje, religiozna slika
1asne!ova koja svesno zanemaruje realizam materije u ime realizma ideje" &na po drugi put
dovodi ;rista na zemlju, i to u jeku religioznog nasilja i inkvizi!ije u naj.anatinijoj i
najmranijoj dravi ) Gpaniji" +ivnim potezima predstavljena je pojava ;ristova: &n se javi
ti(o, neprimetno, no ) zaudo ) svi ga odma( poznadoe" 4o bi moglo biti ) dodaje Ivan ) jedno
od najlepi( mesta poeme, odnosno, ono ba po emu ga poznaju" %arod s nezadrivom silinom
(rli k %jemu, okruuje ga, jati se oko %jega, prati ga" &n utke prolazi izmeu nji( s blagim
osme(om beskonane samilosti" 2un!e ljubavi gori u njegovom sr!u, zra!i 2vetlosti,
7rosveenosti i 2ile izviru mu iz oiju, obasjavaju ljude i potresaju nji(ova sr!a ljubavlju koju
mu uzvraaju" &vo je isto ruski nain umetnikog tretmana ;ristovog lika, te zbliava po du(u
u svakom pogledu tako daleke pis!e kao to su 4urgenjev i +ostojevski" 7risetite se, zar se ne
slika na isti nain zanosan lik ovekoljup!a u jednoj od najlepi( 4urgenjevljevi( pesama u
prozi ) !ristos#
;ristos ini uda, vaskrsava mrtve" &paa ga pri tome i poznaje veliki inkvizitor ) zvanini
sluitelj %jegovog uenja i nareuje da se u(apsi" 8omila se razmie, a ;rista odvode u tamni!u"
A u no, zaguljivu seviljsku no, ;ristu u eliju dolazi inkvizitor, devedesetogodinji stara!, i tu
dolazi do razgovora proetog .ilozo.skom uzvienou i svetom misti!izmu" 0ostalom, sve
vreme govori veliki inkvizitor/ ;ristos govori bez rei, premda vi sve vreme ujete taj
neizgovoreni uzvratni govor, govor ljubavi i svepratanja" %e traite istorijsku vernost u
kazivanju inkvizitora" 0skoro stiete uverenje da u .antastinom liku srednjovekovnog
inkvizitora razaznajete ojaenu i pometenu duu Ivanovu/ sin 31I veka kadar je, ispostavlja se,
da primi u sebe najtegobnije sumnje nai( dana, te suvereni despot nezadrivo (rabro,
karamazovski drsko postavlja problem demokratije i so!ijalizma"
Inkvizitor ispoveda svoju veru ili, tanije, svoje neverovanje u oveanstvo koje ne moe
iveti, po njegovom miljenju, oslanjajui se na sopstveni um i savest" &n preba!uje ;ristu to to
mu je ovaj, poavi od idealnog s(vatanja oveanstva i njegovi( zadataka, svalio na plea
preteko breme" -evanelska pria o iskuenju ;ristovom u pustinji i trima sablaznima kojima ga
je kuao avo slui inkvizitoru kao simbol !elokupnog istorijskog problema" 0 tim trima
pitanjima kao da je skupljena u jednu !elinu i predskazana sva potonja istorija oveanstva i data
u trima obli!ima u kojima e se spojiti sve nerazreive istorijske protivurenosti ljudske prirode
na !eloj zemlji" 7retvori Hovo kamenjeI u (lebove, i za 4obom e po(rliti oveanstvo kao
stado, za(valno i posluno, premda veno u stra(u da e povui ruku svoju od nji( i da e im
nestati 4voji( (lebova" Ali nisi (teo da lii oveka slobode i odbio si predlog, jer kakva bi to
bila sloboda ) zakljuio si 4i ) kad bi se pokornost kupila (lebovima# Ali za to nemaju dovoljno
snage" 7osle teki( iskuenja, ljudi e razumeti najzad i sami da se ne moe ni zamisliti da
slobode i (leba zemaljskoga bude dovoljno za sve u isto vreme, jer nikada, nikada oni nee biti
kadri da se meu sobom podeleA A uverie se i u to da nikad i ne mogu biti slobodni, jer su slabi,
poroni, nitavni i buntovni" 4ako inkvizitoru izgleda ekonomski problem so!ijalizma, slobodne
demokratske organiza!ije proizvodnje, problem koji je pre toliko vekova postavio strani i zli
du( u njegovim proroanskim iskuenjima" +a si primio E(leboveE, 4i bi zadovoljio ljudsku
udnju, kako pojedinog bia, tako i vas!elog oveanstva, a ta je: EKome se pokoriti#E %ema
dugotrajnije i mukotrpnije brige za oveka nego da, kad ostane slobodan, to pre nae onoga
kome e se pokoriti" Inkvizitor kori ;rista i zato to je odba!io drugu ponudu avolovu da se
strmoglavi s (rama, da naini udo" Ali 4i nisi znao da e ovek, im odba!i udo, odma(
odba!iti i 'oga, jer ovek ne trai toliko 'oga koliko uda" ,aspeti ;ristos nije (teo da sie s
krsta" %isi siao stoga to nisi eleo da udom porobi oveka, udeo si za slobodnom verom, a
ne za udom" Judeo si za slobodnom ljubavlju, a ne za ropskim us(ienjima nevoljnika pred
silom koja ga je jednom zauvek uasnula" 7a i tu si sudio o ljudima i suvie visoko, jer, naravno,
oni su robovi, iako su stvoreni kao buntovni!i" Ispravili smo podvig 4voj i zasnovali smo ga na
udu" tajni i autoritetu" I ljudi se obradovae to su i( nanovo poveli kao stado i to je, najzad, sa
nji(ovi( sr!a skinut strani dar koji im je doneo toliko muka" -ara bije iz inkvizitorovi( rei" 0
poreenju s njima rei o istoj ili slinoj temi nekakvoga danas modernog i slavnog +oktora
Gtokmana i slini( izgledaju kao deje avrljanje"
Inkvizitor trei put prigovara ;ristu to nije (teo da od velikoga du(a uzme vlast, zemaljsko
!arstvo koje mu je ovaj nudio, to je odba!io ma, uzdajui se samo u re slobodnog ubeenja"
Ispravili smo podvig 4voj ) veli inkvizitor ) uzeli smo ma u pomo krstu, nasilje u pomo
slobodnom ubeenju, mi nismo s 4obom, ve sa njim" Malobrojni izabrani!i uzeli su na sebe
upravljanje ljudskim rodom zasnovavi ga na slatkom zavaravanju" I svi e biti sreni, svi
milioni bia, sem stotine (iljada oni( koji upravljaju njima" -er samo mi, mi koji uvamo tajnu,
samo emo mi biti nesreni" 'ie (iljade miliona srene de!e i sto (iljada stradalnika koji su
uzeli na sebe prokletstvo spoznanja dobra i zla"
+akle, na pitanje da li je oveanstvo sposobno da prevazie svoje sadanje stanje ponienosti,
da primi u sebe naelo novog, slobodnog, autonomnog moralnog ivota, da izvri budui zadatak
na koji mu je skrenuta panja ) inkvizitor odgovara jetkim i strastvenim ne" +ostojevski kao da
daje nagovetaj u kojem smeru treba traiti izlaza iz oajanja inkvizitorovi( pogleda, on to ini
uz pomo rei utljivog sagovornika ) ;rista" 2 kakvom nas neponovljivom vetinom umetnik
primorava da oseamo prisustvo toga utljivog sagovornika" Gto me utke i tako prodorno
gleda krotkim oima svojim# ) srdi se odjednom inkvizitor" ) -a ne elim tvoju ljubav, jer ni ja
4ebe ne ljubim""" &vo to imam da 4i kaem sve 4i je ve znano, itam to u oima 4vojim"
&seate kako taj utljivi pogled 2pasiteljev, pun ljubavi, ne da mira i oduzima samopouzdanje" I
kakvim se udesnim akordom zavrava ova legenda: kad je inkvizitor uutao, on neko vreme
eka da uje ta e mu zarobljenik odgovoriti" 4eko mu pada njegovo utanje" &n je video kako
ga suanj za sve vreme slua, proni!ljivo i ti(o mu gledajui u oi, i oigledno ne elei nita da
mu odgovori" 2tara! bi eleo da mu ovaj togod rekne, pa makar i neto gorko, strano" Ali on se
najednom, utke, pribliava star!u i ti(o ga ljubi u njegova beskrvna devedesetogodinja usta" I
to je !eo odgovor" Inkvizitor puta zarobljenika kojeg je ne tako davno nameravao da spali" Iako
stara! ostaje pri svojim preanjim idejama, poljuba! mu gori na sr!u"
&vde se, velim, daje nekakav nagovetaj mogunog reenja otrovni( pitanja koje se, moe biti,
sastoji upravo u nji(ovom skidanju sa dnevnog reda, a to ne moe uiniti logika koja i( je
postavila, ve delatna snaga ljubavi, poljuba! koji gori na inkvizitorovom sr!u" 4o je ona misao
koju je tako sveano izrazio 1ladimir 2olovjov u svojim sti(ovima:
I smrt i vreme !are na zemlji,
1ladarima pak nemoj i( zvati,
%estaje sve u vrtlogu tmine"
2amo e sun!e ljubavi sjati"
Inkvizitor nije uzalud (teo da spali ;rista, jer njegove, inkvizitorove ideje su direktna nega!ija
(rianstva, ali ne zato to on dri bogo(ulni govor, ve po samoj svojoj sutini" &snovna ideja
(rianstva sastoji se u etiki jednakoj vrednosti svi( ljudi, ideja .ormulisana kao jednakost svi(
pred 'ogom" %ije re o me(anikom ujednaavanju prava i obaveza, niti o lanoj jednakosti
ljudi koji se po svojim prirodnim odlikama nuno razlikuju, te tako i nisu jednaki meu sobom,
ve o potvrivanju postojanja punopravne moralne linosti u svakom oveku, u svakom biu, pri
emu ona ima izvesna prava, pa otud i obaveze" %ijedna linost ) ponovljena je kasnije ista ta
ideja u Kantovoj eti!i ) nikada ne treba da bude sredstvo, ona je sama sebi !ilj" Ideja etike
jednakosti ugraena je u temelje nae evropske kulture ) antiki ivot negirao je tu ideju/ on je
bio zasnovan na suprotstavljanju morala gospodara i morala robova" ;rianska ideja etiki
jednake vrednosti i moralne autonomije, da bi se ostvarila u ivotu ljudi, za(teva uklanjanje
spoljanji( prepreka, tj" oni( ljudski( ustanova koje protivuree toj jednakosti/ ona stoga za(teva
ukidanje oni( oblika ivota u kojima je ovek oveku sredstvo, a ne !ilj, ukidanje .ormi
eksploata!ije oveka od strane oveka"
0 tom smislu najnovija evropska kultura jeste (rianska kultura, te se osnovni postulati
(rianske etike zdruuju sa osnovnim postulatima uenja savremene demokratije, ekonomske i
politike, i to do potpune istovetnosti" $to zbog ega je veliki inkvizitor, odba!ujui demokratiju
i slobodu u ime porobljavanja linosti, sa njim, a ne s 4obom ili, kako bi to %ie o(olo rekao,
anti(rist" %e zato to on sumnja u ostvarivost ovi( ili oni( oblika politikog ili drutvenog
ureenja ) nije nemogue sumnjati i istovremeno smatrati to moralnim idealom, a tenju ka tome
idealu moralno obavezujuom ) ve zato to negira osnovni zavet ;ristov koji ui o jednakoj
vrednosti svi( ljudi kao moralni( linosti i o ljubavi prema tim ljudima kao nosio!ima jednog
istog boanskog naela" 4voj inkvizitor ne veruje u 'oga, eto ta je njegova tajnaA ) veli Aljoa
i Ivan to u potpunosti potvruje" +ostojevski (oe da ukae na slabosti ateistikog ?ili
naturalistikog@ uenja o jednakosti, na njegovu neprirodnost u smislu njegove suprotnosti
ovekovim grubim, animalnim instinktima" Fjudi su jednaki u 'ogu, ali nisu ravni u prirodi, a ta
prirodna nejednakost pobeuje etiku ideju nji(ove jednakosti tamo gde je ta ideja liena
religiozne sank!ije" Ideja jednakosti meu ljudima jeste moralni aksiom, moralni postulat koji se
.ormulie u velikoj zapovesti ljubavi: jednakost meu ljudima je u tom smislu natprirodni,
meta.iziki prin!ip koji svoje ostvarenje nalazi u istoriji, ali upravo ta istorija svedoi o
neprestanom skrnavljenju te ideje, o upornoj i u tom pogledu (roninoj gre(oljubivosti ljudi koji
ine nasilje jedan nad drugim" 4o nasilje do ideala uzdie veliki inkvizitor, tako dalek od
(rianske ljubavi koju se ;ristov poljuba! trudi da zapali u njegovom sr!u" Inkvizitor (oe da
podeli ljude na dve rase, na dva razliita soja, izmeu koji( zjapi nepremostiva provalija/ na taj
nain uspostavljaju se dva morala ) moral gospodara i moral robova, prema poznatoj %ieovoj
.ormula!iji"
1ie puta smo, govorei o inkvizitoru, spominjali %ieovo ime" 4o nije sluajno, jer vidimo
zapanjujuu bliskost polazni( ideja inkvizitorovog anti(rianstva i autora *aratustre" &snovni
motiv %ieove so!ijalne .ilozo.ije je ista ideja kao i kod velikog inkvizitora ) nega!ija etike
jednakosti ljudi, potvrda razlikovanja morala robova i gospodara" &baveze postoje samo u
odnosu na ravne sebi, u odnosu na bia niega reda moe se postupati po sopstvenom
na(oenju" 4aj vii soj ljudi zapravo je i !ilj istorije" 7olazei od te ideje %ie stie do svi(
patoloki( nakaznosti svoga uenja ) do nega!ije ljubavi, samilosti, do velianja rata, potpunog
odba!ivanja demokratski( ideala itd" itd" *adivljujue je genijalna dalekovidost +ostojevskog
koji je prozreo jednu od najkarakteristiniji( moralni( bolesti naega veka" Fik natoveka
uporno pobuuje stvaralaku matu +ostojevskog: u svoja dva najvea dela ) #loinu i kazni
?,askoljnikov@ i Brai Karamazovima, da ne govorimo o onim drugim ) pisa! se vraa tome
liku"
2vi problemi koje postavlja Ivan ?i od koji( smo dotakli samo najvanije@, kao to se lako
moemo uveriti, meusobno su organski povezani" 4iu se najsutastveniji( strana pogleda na
svet 3I3 veka" &snovna je vera toga veka ) vera u beskonani progres oveanstva/ u toj veri
susreu se sve teorije progresa kako god one bile razliite" 4aj je progres sam sebi !ilj, nema
nikakvoga spoljanjeg imperativa koji bi taj !ilj opravdavao ili ga pretvarao u sredstvo za drugi,
vii !ilj" 2misao toga progresa jeste to je mogue vea srea za to vei broj ljudi" &snovno
pravilo morala 3I3 veka jeste altruistiko sluenje tome progresu" %ajmarkantniji i najodluniji
izraz toga pogleda na svet jeste teorija takozvanog naunog so!ijalizma ili uopte so!ijalizma"
%apominjem da je uenje so!ijalizma teorijski tek pojedinaan sluaj teorije progresa uopte/
moguni su i drugi sluajevi da se zamisli budui razvoj oveanstva, ali istorijski to je
najvanija, bar u nae vreme, gotovo jedina rasprostranjena teorija progresa" 0 tom smislu
izmeu teorije progresa uopte i so!ijalizma posebno moe se, imajui u vidu dananje vreme,
staviti znak jednakosti" 2toga sve Ivanove sumnje, usmerene protiv dominantnog uenja
progresa, usmerene su istovremeno i protiv teorije so!ijalizma s(vaene ne samo kao ekonomsko
uenje, ve kao opti pogled na svet, rekao bi( i ire ) kao religija" Ivan izraava sumnju u tri
osnovna verovanja te religije: u obavezu moralni( normi koje nalau da se za taj bezlini progres
ili dobro drugi( ljudi rtvuju lino dobro i interesi, zatim u ono to se moe nazvati !enom
progresa u kojem se srea budui( pokolenja kupuje na raun nesree sadanji( ?isto
eudemonistika verzija teorije progresa@, kao i najposle u budunost toga oveanstva kojoj se
prinose sve te rtve"
Iz reenoga vidi da u malenom gradu gde ive Karamazovi otku!ava puls svetske misli" Ivan
Karamazov je svetski lik ?premda jo ni izdaleka dovoljno s(vaen i o!enjen@" +ostojevski je u
tome romanu upravo onaj sveovek kojega je tako strastveno i reito okarakterisao u svome
govoru o 7ukinu"
2vetski znaaj Karamazovljevog lika postae nam razgovetniji kada ga uporedimo sa drugim
svetskim likom ) Faustom" Moda e se nekome uiniti smelim takvo poreenje besmrtnog
8eteovog dela, te, kako je rekao ;ajne, svetovne biblije %ema!a, pa i vas!elog kulturnog sveta, i
naega Ivana Karamazova ) toliko smo nenaviknuti da u punoj meri !enimo vlastitu na!ionalnu
svojinu u poreenju sa zapadnom" Ali ja promiljeno vrim to poreenje i drim da je ono sasvim
umesno" 7oreenje se, naravno, ne tie $orme dvaju dela, koja se ne d6 porediti, ve nji(ovog
idejnog sadraja" A sa gledita toga sadraja :aust i Karamazov su u nesumnjivoj genetskoj vezi:
jedan izraava sumnje 31III, a drugi 3I3 veka, jedan izvrgava kriti!i teorijski, drugi ) praktini
um"
8de je kon!entrisan patos tragedije Faust# 4o je drama ogranienosti ljudske spoznaje, tj", ako
se ovde moe upotrebiti .ilozo.ski termin, gnoseoloka drama" 7rve s!ene prvoga dela Fausta, taj
neosporno najgenijalniji deo tragedije, izraavaju skepsu ;juma i Kanta" %a Kantovo pitanje: da
li je moguna spoznaja ?iskustvo@ i koja je !ena te spoznaje, :aust na izmaku ivota posveenog
traganju za istinom odgovara: und se(e, dass Kir ni!(ts Kissen kLnnenA M +as Kill mir s!(ier
das ;erz verbrennen"BNC 4o je kritika istoga uma, skeptiki s(vaena" :aust se odaje magiji da
bi arobnjatvom stekao !elovito znanje" 5aranjem izaziva du(a zemlje ) simbol univerzalne
kosmologije ) trudei se da ga pojmi i priblii ga sebi, ali dobija od njega razoran odgovor koji
ga ba!a u oajanje: +u glei!(st dem 8eist, den du begrei.st, M %i!(t mir"BOC &vaploena
sumnja i ironija ) i prema sebi i prema svemu na svetu ) stoji kraj :austa u liku Me.isto.elesa"
:aust simbolizuje evropsku misao koja se oslobodila od tutorstva bogoslovlja i koja pokuava
da koraa sopstvenim nogama, prvi put postajui svesna svoji( snaga" 7rvi deo Fausta jeste
tragedija sumnje, ak i razoarenja u znanje" 4aj motiv, posebno karakteristian za odreenu
istorijsku epo(u ili, tanije reeno, epo(e, nikada, s druge strane, ne gubi za oveanstvo svoj
znaaj" :austovu sumnju treba da preivi svaki ovek obdaren svesnom egzisten!ijom/ ljudska
misao se neprestano vraa problemu spoznaje ) to je vean problem .ilozo.ije" 7ored ostali(
svetski( pitanja, ni ovo pitanje ne doputa reenje koje bi likvidiralo sPmo pitanje" :austova
pitanja postavljae se dok god oveanstvo ivi i misli/ eto zato nam i sada, sto godina poto je
Faust napisan, njegova drama izgleda kao neto roeno, blisko i sasvim razumljivo" 4o je
osobina svetski( problema"
Istorijski :aust, oveanstvo 31III veka, izlazi iz svoje radne sobe na arenu drutvene borbe,
on tei da se udalji od svoji( sumnji i da se zaboravi u drutvenoj delatnosti" 4eite ivota
prenosi se iznutra napolje, za !ilj ivota proglaava se delatnost u korist ljudi" 1idite da je :aust
iz drugog dDla ve sin 3I3 veka, propovednik drutvene delatnosti, drutvenog morala" Kratko
reeno, nemoni i umirui :aust postaje prorok so!ijalizma 3I3 veka" %jegov pogled na svet
gotovo da je istovetan sa pogledom &gista Konta i religije oveanstva, beskonanog progresa
koji je sam sebi !ilj"
%a!( drQben ist die Aussi!(t uns verrannt,
4or, Ker dort(in die Augen blitzelnd ri!(tet,
2i!( Qber Rolken seinesglei!(en di!(tetA
$r ste(e .est und se(e (ier si!( um/
+em 4Q!(tigen ist diese Relt ni!( stumm,
Ras brau!(t er in die $Kigkeit zu s!(Kei.enA
Ras er erkennt, lSsst si!( ergrei.en
$r Kandle so den $rdentag entlang/
Renn 8eister spuken, ge(E er seinen 8ang,
Im Reiters!(reiten .indE er Tual und 8lQ!k,
$r, unbe.riedigt jeden Augenbli!kABUC
A predsmrtni zavet :austov je zapravo deviza savremenog so!ijalizma koju neprestano
ponavljaju njegovi predstavni!iA
+as ist der Reis(eit letzter 2!(luss:
%ur der verdient si!( :rei!(eit Kie das Feben,
+er tSgli!( sie erobern muss"BVC
+akle, :aust zavrava sa teorijom progresa" 4o je poslednji teoretski korak koji on uspeva da
naini pred smrt" 5esto se ukazuje na odsustvo unutranjeg jedinstva izmeu prvog i drugog dela
Fausta" 4a je primedba tana u tom smislu to drugi deo nije odgovor i reenje pitanja koja je
postavio prvi" :aust ne reava postavljeni gnoseoloki problem, ve se od njega udaljava,
prestaje da se zanima za njega" ;armoniju du(a nalazi u ravnotei njegovi( razliiti(
sposobnosti, glas sr!a i kod njega daje odgovor na za(teve razuma" %a taj nain drutvena
delatnost je za :austa teorijski pis aller, praktino, a ne teorijsko reenje pitanja" +rutvena
delatnost je za njega samo injeni!a, a ne teorijski postulat" Ali od onoga ime zavrava jedno
pokolenje ) nastavlja drugo" I ono to je za jedno pokolenje krvlju plaeni rezultat, za drugo, koje
poinje od te take, sainjava problem/ na taj nain, :austovo zavetanje je problem za
Karamazova" Kao to je ve reeno, sve Ivanove sumnje, u !elini uzete, sainjavaju prolem
so%ijalizma, ali ne u ekonomskom smislu, kako ga postavlja u poslednje vreme, re!imo,
'erntajn i sva ekonomska literatura, ve u smislu moralnog pogleda na svet, kako ga postavlja
savremena .ilozo.ija, posebno %ie, dakle, ne njegova teorija, ve njegova religija" Ivan nije
so!ijalista ili bar nita ne daje povoda da ga smatramo aktivnim so!ijalistom, ali on je u
potpunosti obuzet tim pogledom na svet, on je dete so!ijalizma, ali nepoverljivo dete, dete koje
sumnja" %ije neop(odno da neko svesno deli ideje veka da bi ipak bio njegov sin/ ponekad
negiranje svedoi o mnogo strasnijem odnosu prema uenju koje se negira, negoli njegovo
ravnoduno pri(vatanje" 0 tom smislu moe se, izmeu ostalog, rei da je %ie, sa svim svojim
neprijateljstvom prema so!ijalizmu, u potpunosti proizvod njegovog pogleda na svet, njegov
nezakoniti sin" 1eliki du( +ostojevskog zapazio je sve osnovne osobine novoga pogleda na svet/
ne delei ga, neprestano je mislio o njemu i tragovi toga napetog, strasnog razmiljanja sauvani
su u mnogim njegovim umetnikim delima ?na primer, u #lim dusima@ i, u publi!istikoj .ormi, u
Pievom dnevniku" I ta svoja razmiljanja, svoje neveri!e izrazio je umetniki markantno u
Ivanu Karamazovu" Braa Karamazovi poslednje su u vremenu i najzrelije delo velikog pis!a"
Moda mu je upravo neverovanje pomoglo da dublje zaviri u probleme toga pogleda na svet/
njegovo oko nije murilo pred njegovim slabim stranama i teorijskim naprslinama"
+ostojevski je posmatrao pogled na svet so!ijalizma isto kao i Ivanovo du(ovno stanje, i to kao
neto poput moralne bolesti, bolesti razvoja, kao prelazni pogled na svet posle kojeg e uslediti
via sinteza, koja ) dodaemo sa svoje strane ) treba da se sastoji u stapanju ekonomski( za(teva
so!ijalizma sa naelima .ilozo.skog idealizma i opravdanju prvoga od strane drugoga"
%espojivost .ilozo.skog materijalizma ili pozitivizma sa onim etikim zama(om koji za(teva
so!ijalizam, bolest religioznog neverovanja koja paralie i so!ijalni idealizam ) to je dijagnoza
koju je +ostojevski u liku Ivana Karamazova postavio naprednom evropskom drutvu" I, ini
nam se, istorija potvruje ispravnost te dijagnoze" Moda je i za pogled na svet 3I3 veka, pored
ostalog, +ostojevski vezivao velike jevanelske rei, koje je uzeo kao moto za roman i koje
izraavaju zakon svakog zdravog razvoja: *aista, zaista vam kaem: ako zrno penino
padnuvi na zemlju ne umre, onda jedno ostane/ ako li umre, mnogo roda rodi" ?-ovan, W<, <N"@
+akle, Ivan Karamazov izraava muke i sumnje 3I3 veka, kao :aust 31III" Ako je :aust
predstavnik epo(e individualistikog pogleda na svet, Ivan Karamazov je skeptiki sin epo(e
so!ijalizma" 0 tome je svetski znaaj Karamazovljevog lika"
Ali sve veliko javlja se u na!ionalnom obliju, te istiui svetske, nadna!ionalne !rte datoga
lika, moramo naznaiti i one na!ionalne" %eposredan utisak govori sasvim jasno da je :aust,
ostajui pritom svetski lik, istovremeno %ema! od glave do pete, od kojeg pokatkad dopre zada(
.ilistarstva/ isto je tako nesumnjivo da je Ivan Karamazov u potpunosti ,us s kojim svako od nas
mora oseati krvno srodstvo" &dreenije govorei, Ivan je ruski intelektuala! od glave do pete,
sa svom njegovom strau prema svetskim pitanjima, s njegovom sklonou prema beskrajnim
razgovorima, sa neprestanom samoanalizom, s njegovom bolesnom, is!rpljenom saveu" 0 ovoj
poslednjoj odli!i vidim najrazgovetniju i najkarakteristiniju osobinu ruske inteligen!ije, osobinu
koja je u knjievnosti istaknuta mnogo puta/ u izvesnom smislu, moe se rei da !elokupna naa
umetnika knjievnost i dobar deo publi!istike direktno ili indirektno govori o toj bolesti savesti"
7riznajem, ja volim i !enim tu osobinu ruske inteligen!ije, po kojoj se ona, bar prema mome
vienju, razlikuje od zapadnoevropske" &na pridaje oreol moralnog muenitva i istote, ona
iskljuuje uobraenost i kulturnu malograantinu, ona produ(ovljuje" 4ako ponekad li!e tekog
bolesnika izgleda lepe, inteligentnije, plemenitije od zdravoga i rumenoga li!a"
'olest savesti, ta udna bolest, odreuje !elokupan karakter nae kulture i, drim, !elokupnog
naeg .ilozo.skog razvoja" 2pomenuo sam ve gotovo potpunu teorijsku besplodnost ruske
.ilozo.ske misli/ meutim, nas, ,use, mori neprestana i silna meta.izika i religiozna udnja/
kako primeuje Ivan, mi smo stalno zaokupljeni, as u jednom, as u drugom obliku, svetskim
pitanjima" %emo nae .ilozo.ske misli, bez obzira na to, uzrokuje ista ta bolest savesti" 0 svakoj
teoriji mi pre svega traimo odgovore na za(teve savesti, traimo praktine upute" %a taj nain
prilazimo teoriji sa njenoga praktinog kraja, odakle se ne moe doi do vredni( teorijski(
zakljuaka" &tud nedostatak spokojstva, preterana strastvenost, koja spontano prodire u teoriju i
zamuuje njenu razgovetnost" Iz istoga razloga, od svi( veliki( problema .ilozo.ije, na omiljeni
problem je etiki" $tiki problem, na primer, ini sav sadraj .ilozo.ije gr" 4olstoja, te tipino
ruske .ilozo.ije" 0 tome je njena vitalnost, u tome je i njena potpuna meta.izika slabost"
7olazei od etikog problema, posebno se njime ograniavajui, teko je izgraditi !elovit i
vredan .ilozo.ski ili meta.iziki pogled na svet" Kant je od kritike istoga uma doao do kritike
praktinog uma i do pozitivnog uenja o moralu, mi idemo upravo suprotno" Ivan Karamazov je
pravi ,us upravo po tome to je u potpunosti zauzet etikim problemom/ zapanjujua je
ravnodunost toga snanog .ilozo.skog uma prema svim ostalim problemima .ilozo.ije, na
primer, prema teoriji spoznaje" I obratno, :aust, koji istupa sa gnoseolokim problemom, pravi je
%ema!, sa svom zadivljujuom snagom nemake .ilozo.ske misli i sa nemakim .ilozo.skim
8rQbeleienBXC ?za taj pojam jedva da bi se i mogla nai ruska re@"
&setili smo na taj nain kod Ivana svoj roenu bolest koja predstavlja nau na!ionalnu odliku,
bolest savesti, i sagledali smo u njoj Ivanovu osnovnu psi(oloku !rtu"
*ato se bolest savesti u toj meri ispoljava kao naa na!ionalna !rta# &dgovor na to pitanje
jasan je svakome" *ato to se izmeu ideala i stvarnosti, izmeu za(teva savesti i razuma s jedne,
i ivota s druge strane ) kod nas ispreila ogromna provalija, zato to postoji stra(ovit nesklad, te
od toga nesklada postajemo bolesni" Ideal po samoj svojoj sutini ne podudara se sa stvarnou,
on je negira/ ali stepen te nepodudarnosti moe biti razliit, pa se u ,usiji ta nepodudarnost meri
razlikom od nekoliko vekova, jer dok inteligen!ija u svojim idealima kroi naporedo sa
najnaprednijom evropskom milju, dotle je naa stvarnost u drugom pogledu vie vekova
zaostala za $vropom" 4o je razlog to nigde u $vropi ivot ne vrea tako duboko na svakom
koraku, ne mui i ne sakati kao u ,usiji" I sav taj moralni bol, koji potie od te nepodudarnosti u
svesti inteligen!ije, izraava se u oseaju moralne odgovornosti prema narodu, s kojim se
inteligen!ija ne moe potpuno i plodonosno sjediniti, jer je u tome ometaju tue sile" 4aj bol u
sr!u ruskog intelektual!a +ostojevski je izrazio s genijalnom jednostavnou i potresnom
snagom u jednome liku iz istog romana" Mitja Karamazov koji je, iznuren ispitivanjem sudskog
istraitelja, prilegao na jednostavan sanduk sanja san:
Kao putuje nekud u stepu, tamo gde je odavno sluio, i vozi ga seljak po lapavi!i, na
dvoprenim kolima" Mitji kao da je (ladno: poetak je novembra, sneg veje krupnim mokrim
pa(ulji!ama, pa kako padne na zemlju, odma( se topi" I seljak ga iva(no vozi, lepo zama(uje/
ima dugaku rusu bradu, ne bi se reklo da je sasvim star, ali bie mu pedesetak godina, odeven u
sivi seljaki gunja!" Kad nedaleko eto seo!a, vide se kue u njemu, !rne da ne mogu biti !rnje, a
pola kua izgorelo, stre samo nagorele obli!e" %a ulazu u selo nareale se seljanke, mnotvo
ena, itav palir, sve mrave, ispijene, li!a im dou nekako mrka" %aroito jedna s kraja,
koata, visokog rasta, reklo bi se da ima etrdesetak godina, a moda i svega dvadeset, li!e joj
izdueno, mravo, u naruju joj plae dete/ i grudi su joj, mora biti, isto tako sasuene, bez ijedne
kapi mleka" A dete plae li plae, prua rui!e, goliave, stisnute u malene pesni!e, od zime
nekako sasvim modrikave"
) Gto li plau# Gto li plau# ) pita Mitja proleui kraj nji( u estokom trku"
) +etiak ) odgovara mu koija ) detiak plae"
Mitja je zapanjen to on to rekao onako svojski, seljaki: EdetiakE, a ne dete" I dopada mu se to
je seljak rekao EdetiakE: kao da je u tome vie saaljenja"
) Ama to li plae# ) navaljuje Mitja kao glupak" ) Gto su mu rui!e gole, to ga ne umotaju#
) $to, ozebo detiak, promrzla mu pelena, pa ne greje"
) Ali zato je to tako# *ato# ) nikako da se skrasi glupi Mitja"
) 7uka sirotinja, pogorel!i, leba ni za nokat/ ta e, prose za svoju pogorelinu"
) %e, ne ) Mitja kao da ba ne razume ) re!i mi: zato stoje majke)pogorelke, zato su ljudi
siromani, zato je stepa gola, zato se one ne grle, ne ljube, zato ne pevaju vesele pesme, to su
tako po!rnele od !rne bede, zato ne na(rane EdetikaE#
&vaj san stalno, kroz !eo 3I3 vek, sanja ruska inteligen!ija" 2anja i sada da u mnogim
gubernijama, na razdaljini od mnogo (iljada vrsta i meu mnogim milionima stanovnika gladuje
i plae detiak" Ali do nas dopire samo njegov prigueni pla i ne moemo mu pomoi
vlastitim dobrim pobudama" %eka se sanja taj san, neka boli savest sve dok mi ne budemo kadri
da nauimo ta je to detiak, neemo ga moi ni na(raniti, sve dok je on siromaan i po!rneo
od !rne bede, sve dok se oni ne grle, ne ljube, ne pevaju vesele pesmeA
7reveo
Petar Bunjak
N!"#$N$
BWC &drano u Kijevu <W" novembra WYZW" godine" ) Prim. pis%a.
B<C 0poredi odlomak iz beleni!e +ostojevskog: Inkvizitor i glave o de!i" 0 vezi s tim glavama
mogli biste ?verovatno Kavelin@ da me tretirate nauno, premda ne toliko s visine kad je re o
.ilozo.iji, iako to nije moja struka" %i u $vropi takve snage ateistiki( izraza nema i nije ilo"
+akle, ja ne verujem u ;rista i ne ispovedam ga kao deai, ve je moje &'osana(& prolo kroz
veliko iskuenje sumnji" ) Prim. pis%a.
B=C %amee se mimo volje kao poreenje slika koju je izazvalo isto raspoloenje, a koja pripada
jednome od najdubokomisleniji( i najplemenitiji( .ilozo.a novije :ran!uske ) prerano
preminulom 8ijou: jedne noi nekakav aneo ili sera.im uze me na svoja krila da bi me odneo u
jevanelski raj, Etvor!uE i oseti( kako letim nebesima, iznad zemlje" Gto sam se vie uzdizao,
razgovetnije sam uo dugotrajan i tuan zvuk koji je dopirao sa zemlje k meni, nalik na
monotonu pesmu brzaka to odozdo odjekuje u tiini planinski( vr(una!a" Ali ovoga puta
razlikujem ljudske glasove: be(u to je!aji pomeani s molbama za pomilovanje, vapaji prekidani
reima, be(u to oajne molitve, uzdasi umirui( grudi koji se otkida(u zajedno sa (valospevom/
i sve se to mealo u jedan silni glas, u tako prodornu sim.oniju da se moje sr!e ispuni
saaljenjem" 0ini mi se da je nebo potamnelo, te ne vide( vie ni sun!a, ni radosti vaseljene"
&brati( se onome koji me je pratio" ) *ar ne uje# ) reko( mu" Aneo me pogleda mirna i vedra
li!a" ) 4o su ) ree on ) molitve ljudi koje sa zemlje idu 'ogu" I dok je on to govorio, njegovo
belo krilo blistalo je na sun!u/ ali ono mi se uini !rno i puno stra(ote" ) -a bi( !eloga sebe
isplakao kroz suze, kad bi( bio taj bog ) uzviknu( i oseti( kako odista plaem poput deteta"
Ispusti( anelovu ruku i pado( na zemlju drei da je u meni ostalo suvie (umanosti da bi(
mogao iveti na nebu" ?M" 8u[au, )s*uisse d&une morale sans oligation" ni san%tion" O)me
\d", 7aris, WYZZ, p" W<"@ ) Prim. pis%a.
BNC I vidim da nita ne moemo da znamoA M 4o prosto (oe sr!e da mi saee" ?7revod
&gnjana ,adovia"@ ) Prim. prev.
BOC 4i si jednak du(u koga s(vata, M %e meni" ?7revod &gnjana ,adovia"@ ) Prim. prev.
BUC 7ogled na drugi svet nam je zapreen/ M lud je ko trepu tamo oi skree, M nad obla!ima
izmilja sebi ravnaA M %ek vrsto stoji i gleda po svetu svem: M valjanome on nee biti nemA M Gto
da u venost teturavo (rli# M Gto spozna, to nek (vata i nek grli" M %ek (odi po zemaljskog dana
stazi/ M mirno nek ide i du(ove kad spazi/ M u koraanju daljem neka trai M i ta je patnja i ta
srea prava, M on, kog nijednog trenutka ne blai M saznanje da ga to zadovoljavaA ?7revod
'ranimira Jivojinovia"@ ) Prim. prev.
BVC &vo Hnajvia mudrostI mi duu svu napaja: M za onoga su ivot i sloboda M ko svakog dana
nji( osvaja" ?7revod 'ranimira Jivojinovia"@ ) Prim. prev.
BXC Mozganja, mudrovanja" ) Prim. prev.