154 11 NAIZMENINA STRUJA

11. NAIZMENINE STRUJE

Naizmenina struja je elektrina struja iji se intenzitet i smer menjaju periodino. Naizmenina
struja u svakodnevnoj upotrebi je prostoperiodina, to znai da se moe predstaviti sinusnim
zakonom: =
0
sin(2t)=
0
sin(t), trenutna vrednost,
0
maksimalna vrednost,
frekvencija naizmenine struje, njena kruna frekvencija, a t tekue vreme. Da bi dobili
naizmeninu struju u kolu je potrebno imati naizmenini naponski izvor. Jedan od moguih
naina dobijanja takvog napona je izloen u poglavlju 10.5.2. Posmatrajmo jedno takvo kolo
(slika 11.1) u kome imamo pored izvora imamo i termogenu otpornost (otpornik).







Elektromotorna sila izvora prema izrazu u (10.51) moemo predstaviti u obliku:
( ) t sin
E
e
max
= . (11.1)
Napon izvora je ujedno i napon otpornika: e u
R
= i shodno tome struja kroz otpornik je:
( ) ( ) t sin
I
R / t sin
E
i
max max
= = . (11.2)
Moemo zakljuiti da su napon i struja opornika u kolu naizmenine struje u fazi, a to je i
prikazano na slici 11.1b. kako je pravu vrednost naizmenine struje (trenutnu vrednost) teko
izmeriti hajde da uvedemo podesan reprezent u vidu jednosmerne struje koja e u toku jednog
perioda oscilovanja imati isti energetski uinak kao i naizmenina struja. Tu struju emo nazvati
efektivnom vrednou naizmenine struje i obeleiemo je sa I. Dakle:
( ) ( ) [ ] T
R
I
dt t cos
R
I
dt t sin R
I
Rdt
i
RT
I
max
T t
t
max
T t
t
max
T t
t
2
2 1
2
2 2
2 2 2 2
=

=
+ + +
. (11.3)
Izjednaivi lan s leve strane jednakosti i poslednji lan s desne strane u (11.3) za vrednost
efektivne struje dobija se:
2
I
I
max
= . (11.4)
Identinim postupkom bi dobili efektivnu vrednost naizmeninog napona:
2
U
U
max
= . (11.5)
Posmatrajmo sada kolo koje umesto otpornika sadri kondenzator kapacitivnosti C (vidi sliku
11.2a). Napon na kondenzatoru jednak je naponu izvora: e u
c
= . Trenutna vrednost koliine
naelektrisanja na ploama kondenzatora je: Ce
u
C q
C
= = . Protekla koliina naelektrisanja dq
kroz kondenzator za vreme dt je struja kroz kondenzator:
dt
de
C
dt
dq
i = = . (11.6)
i
R
e
Slika 11.1a Kolo naizmenine struje s otpornikom
Slika 11.1b Napon i struja otpornika, Maleevi, 2004
11.1 Reavanje kola u kompleksnom domenu 155








Iz (11.1) i (11.6) dobijamo izraz za struju kroz kondenzator:
( ) ( ) 2 + = = t sin
I
t cos
E
C i
max max
. (11.7)
Uporeujui izraze u (11.1) i (11.7) zakljuujemo da struja kroz kondenzator fazno napreduje za
2 u odnosu na napon kondenzatora, a to je na slici 11.2b i prikazano.
Konano, ako na slici 11.1a u kolo naizmenine struje umesto otpornika postavimo kalem
induktivnosti L (vidi sliku 11.13a). Napon na kalemu jednak je naponu izvora: , a s druge
strane veza izmeu napona i struje kalema je sledea:
e u
L
=
e
dt
di
L
u
L
= = = ( ) t sin , (11.8)
odnosno
( )dt t sin
L
E
di
max
= . (11.8a)
Integracijom izraza u (11.8a) dobijamo:
( ) ( 2

= = t sin
L
E
t cos
L
E
i
max max
). (11.9)








Uporeujui izraze u (11.1) i (11.9) zakljuujemo je da struja kalema u faznom zaostatku za 2
u odnosu na napon na kalemu.

11.1 Reavanje kola naizmeninih struja u kompleksnom domenu-Fazori
Zbog sloenosti reavanja kola u vremenskom domenu uvodimo kompleksne reprezente napona,
struje i svih elemenata koji se nalaze u datom kolu, tzv. fazore. Iz tog razloga najpre emo rei
neto o kompleksnim brojevima.
i
C
e
Slika 11.2a Kolo naizmenine struje s kondenzatorom
t
Slika 11.2 b Napon i struja kondenzatora, Maleevi, 2004
i
L
e

Slika 11.3a Kolo naizmenine struje s kalemom
Slika 11.3 b Napon i struja kalema, Maleevi, 2004
156 11 NAIZMENINA STRUJA
U elektrotehnici, imaginarna jedinica se oznaava sa: 1 = j , jer i oznaava jainu struje. Iz
definicije slede jednakosti: ( ) 1 1
1 2
= = =

j j , j j , j . Kompleksne brojeve emo
oznaavati crtom ispod simbola:
jb a z + = , (11.10)
gde su a i b realni brojevi. Ovakav oblik kompleksnog broja naziva se algebarski oblik. Realan
deo kompleksnog broja je: { } a z Re = , a imaginaran deo je: { } b z Im = .Svaki kompleksan broj
moe da se predstavi grafiki u kompleksnoj ravni, kao na slici 11.4. Kompleksnom broju se
moe pridruiti vektor, iji je poetak u koordinatnom poetku, a kraj u taki koja odgovara
kompleknom broju, odn. pridruenoj taki u kompleksnoj ravni. Intenzitet (duina) tog vektora
je moduo kompleksnog broja i moe da se odredi primenom Pitagorine teoreme:












Slika 11.4. Grafiko prikazivanje kompleksnog broja u kompleksnoj ravni.

2 2
b a z z + = = . (11.11)
Sa slike je oigledno da je: cos z a = i sin z b = , te se izraz u (11.10) moe napisati u obliku:

j
ze sin jz cos z z = + = . (11.12)
Ugao izmeu vektora i realne ose je argument kompleksnog broja. Ako je realan deo
kompleksnog broja pozitivan, tada se argument odreuje kao arkus tangens kolinika
imaginarnog i realnog dela kompleksnog broja:
{ }
{ } z Re
z Im
arctg = , (11.13a)
a ako je realan deo kompleksnog broja negativan tada se argument odreuje kao
{ }
{ } z Re
z Im
arctg + = . (11.13b)
Treba uoiti sledee jednakosti: , i . 1 =
j
e j e
/ j
=
2
1
0
=
j
e
Svaki kompleksni broj:
j
ze jb a z = + = ima svoj konjugovano kompleksni broj:
j
ze jb a * z

= = .
Proizvod konjugovano kompleksnih brojeva:
2 2 2
z b a * z z = + = jednak je kvadratu modula
kompleksnog broja.
Na koji nain prostoperiodinoj veliini pridruujemo kompleksni broj? Pretpostavimo da se u
kolu naizmenine struje napon na nekom elementu menja po zakonu: ( ) ( ) + = t cos U t u
max
( )
.
Izraavajui maksimalnu vrednost preko efektivne dobijamo oblik: ( ) + = t cos U t u 2 .
Moduo kompleksnog predstavnika jednak je efektivnoj vrednosti, a njegov argument poetnoj
11.1 Reavanje kola u kompleksnom domenu 157
fazi:
j
Ue U = . Obrnuto, ako je poznat kompleksni predstavnik neke prostoperiodine veliine,
ta prostoperiodina veliina moe da se odredi na sledei nain. Prvo se kompleksni predstavnik
napie u eksponencijalnom obliku, iz njega se identifikuju moduo i argument kompleksnog
predstavnika. Moduo kompleksnog predstavnika jednak je efektivnoj vrednosti prostoperiodine
veliine, dok je argument kompleksnog predstavnika jednak poetnoj fazi prostoperiodine
veliine.Kao primer, neka je zadata kompleksna jaina struje: ( )A j I 3 1 = . U
eksponencijalnom obliku kompleksna jaina struje glasi: A e I
j 3
2

= . Prema tome efektivna
vrednost struje jednaka je: 2 = I A, a poetna faza je: 3 . Trenutna vrednost struje je:
( ) ( ) 3 2 2 = t cos t i .
U osnovne prijemnike u kolima naizmenine struje spadaju otpornik, kalem i kondenzator. Neka
je ( ) + = t cos U U kompleksni predstavnik napona, a ( ) + = t cos I I kompleksni
predstavnik struje prijemnika. Po definiciji, kolinik kompleksnih predstavnika napona i struje
prijemnika naziva se kompleksna impedansa:
( ) j j
Ze e
I
U
I
U
Z = = =

. (11.14)
Jedinica za kompleksnu impedansu je Om ().
Grafiki simbol koji se koristi u elektrinim kolima za impedansu prikazan je na slici 11.5.


Slika 11.5 Usaglaeni referentni smerovi struje i napona na impedansi.






11.1.1 Impedansa otpornika
U kolu naizmenine struje koje sadri od potroaa samo otpornik napon i struja kroz otpornik
dati su izrazima u (11.1) i (11.2). Kompleksni predstavnici struje i napona su:
I e
I
I
j max
= =
0
2
, E e
E
U
j max
= =
0
2
, (11.15)
respektivno. Impedansa otpornika shodno izrazu u (11.14) i (11.15) je:
R
I
E
Z = = . (11.16)
Impedansa sadri samo realni deo i faza impedanse jednaka je nuli: 0 = .

11.1.2 Impedansa kondenzatora
U kolu naizmenine struje koje sadri od potroaa samo kondenzator napon i struja kroz
kondenzator dati su izrazima u (11.1) i (11.7). Kompleksni predstavnici struje i napona su:
2 2
2

j j max
Ee C e
I
I = = , E e
E
U
j max
= =
0
2
, (11.17)
respektivno. Impedansa potraa shodno izrazu u (11.14) i (11.17) je:


C
j
e EC
E
Z
j
= =
2
. (11.18)
158 11 NAIZMENINA STRUJA
Moduo impedanse je: C Z
C
1 = , a njen fazni ugao je 2 =
C
.

11.1.2 Impedansa kalema
U kolu naizmenine struje koje sadri od potroaa samo kalem napon i struja kroz kalem dati su
izrazima u (11.1) i (11.9). Kompleksni predstavnici struje i napona su:
2 2
2

j j max
e
L
E
e
I
I

= = , E e
E
U
j max
= =
0
2
, (11.19)
respektivno. Impedansa potroaa shodno izrazu u (11.14) i (11.19) je:
2
2

j
j
Le
e
L
E
E
Z = =

. (11.20)
Moduo impedanse je: L Z
L
= , a njen fazni ugao je 2 =
L
.

11.2 Reavanje sloenih kola naizmenine struje
Problem reavanja sloenih kola naizmenine struje moe se svesti na odreivanje ekvivalentne
impedanse kola.. Realan deo impedanse, { }
ek e
Z R R = naziva se rezistansa, dok se imaginaran
deo impedanse, {
ek m
Z I X = }naziva reaktansa. Jedinica za reaktansu i rezistansu je Om ( ),
ista kao i za impedansu.
Dakle, pri reavanju kola odredimo kompleksne predstavnike-fazore i primenjujemo prvi
Kirhofov zakon, za dati vor, u kompleksnom obliku: 0 =
i
i
I i drugi Kirhofov zakon, za datu
granu kola, u kompleksnom obliku:
k
k
k
j
j
I Z E =
Redna veza impedansi je:
n ek
Z Z Z Z + + + = K
2 1
, a paralelna veza:
n ek
Z Z Z Z
1 1 1 1
2 1
+ + + = K .

11.2.1 Redno RLC kolo
Na slici 11.6a prikazano je kolo naizmenine struje s rednom vezom opornika, kondenzatora i
kalema. Od ulaznih parametara su pozanati elektromotorna sila izvora: ( ) t sin
E
e
max
= ,
otpornost otpornika R, kapacitivnost kondenzatora C i induktivnost kalema L . Potrebno je
odrediti struju u kolu. Najpre emo uvesti fazore elektromotorne sile, impedanse otpornika,
kondenzatora i kalema i kolo predstaviti u kompleksnom domenu (vidi sliku11.6b). Kako su
potroai u rednoj vezi, to je ekvivalentna impedansa kola:

j
CR
LC
jarctg
L C R ek
Ze e
C
L R
C
L j R Z Z Z Z =

+ =

+ = + + =
1 2
2
2
1 1
(11.21)
Slika 11.6a Redno RLC kolo u vremenskom domenu
i
C
e
R
L
R
Z
I
E
C
Z
L
Z
Slika 11.6b Redno RLC kolo u vremenskom domenu
11.1 Reavanje kola u kompleksnom domenu 159
Struja u kolu je:
CR
LC
jarctg
ek
e
C
L R
E
Z
E
I

1
2
2
2
1

+
= = . (11.22)
Vraanjem u vremenski domen za struju kola dobijamo:
( )

+
=
CR
LC
t sin
C
L R
E
t i

1
1
2
2
2
2
. (11.23)
U sluaju da je ispunjen uslov: kaemo da je kolo u rezonanci. U tom sluaju
elektromotorna sila i struja kola su u fazi i struja ima maksimalnu vrednost amplitude:
1
2
= LC
R
E
2 .
Kompleksna prividna snaga izvora definie se kao:

sin jEI cos EI e

Z
E
E
Z
E
E * I E S
j
ek
*
*
+ = = = = . (11.24)
Prvi lan s leve strane u (11.24) predstavlja aktivnu snagu izvora:
cos EI P = . (11.24)
To je korisni deo snage izvora koji se koristi za vrenje rada. Drugi lan s desne strane
predstavlja reaktivnu snagu:
sin EI Q = , (11.25)
odn. deo snage koji se ne moe koristitti za vrenje rada. Kako kod elektrinih mrea imamo
zahtev o prenosu korisne snage putem naizmenine struje onda gledamo da u kolu ostvarimo
rezonanciju kako bi faza ekvivalentne impedanse kola bila 0 , odn. EI P P
max
= i
. 0 Q