1

RSEDP
Regional Socio-Economic Development
Programme




P Josif Pani
Surdulica

Optina Surdulica


VODI ZA PROIZVODNJU
MERKANTILNOG KROMPIRA



Vodi za proizvodnju merkantilnog krompira uradio je Agro-informativni
centar Surdulica ( AICS ) i namenjen je povrtarima koji ele da unaprede
svoju proizvodnju.
Izradu vodia omoguila je EVROPSKA UNIJA preko Evropske agencije
za rekonstrukciju u okviru programa Regionalnog drutveno-ekonomskog
razvoja

SURDULICA JUL 2006


RSEDP
Program regionalnog drutveno ekonomskog razvoja
Projekat finansira EU, a realizuje Evropska agencija za
rekonstrukciju

2








1. Uvod

Poljoprivreda je primarna ljudska delatnost i njeno razvijanje ujedno znai
poboljanje kvaliteta ivota. Novouspostavljni AGRO-INFORMATIVNI CENTAR
SURDULICA eli da priblii nauna dostignua poljoprivrednim gazdinstvima kao
nosiocima odgovornosti za zdravu hranu i zdrav ivot.
Ovaj vodi namenjen je proizvoaima i strunjacima koji se bave
proizvodnjom krompira. U njemu su date smernice u cilju ostvarenja integralne
poljoprivredne proizvodnje. Integralna proizvodnja je metod visokog kvaliteta,
kojem su priotitet ekoloki sigurnije tehnike, uz ograniavanje primene
hemikalija, radi poveanja bezbednosti ljudskog zdravlja, kao i ouvanja
prirodne sredine. Ona je zasnovana na skupu mera i tehnika (biolokim,
genetskim , agrotehnikim i fitopatolokim), koje imaju zadatak da poboljaju
bilans gazdinstva, poveavajui kvalitet dobijenih proizvoda.

Svi predlozi, kritike i sugestije koji se odnose na ovu brouru dobro
su doli i mnogo e nam koristiti u daljem radu.

2. Uslovi uspevanja

Krompir je veoma prilagodljiva kultura sa visokom reproduktivnom
sposobnou (5-20 puta). Krompir je lako svarljiva namirnica i bogat izvor energije,
skroba, vitamina, mineralnih materija, organskih kiselina. Gaji se na svim svetskim
meridijanima. U Srbiji se gaji na oko 70-80.000 hektara. Proseni viegodinji
prinosi u Srbiji su oko 12 t/ha.

2.1. Zemljite

Uprkos velikoj prilagodljivosti na razliite klimatske uslove, krompir ima
velike zahteve po pitanju zemljita i zahteva duboka, ocedna i laka zemljita.
Sa ciljem da se omogui nesmetan razvoj biljke, dobar prinos i kvalitet krtola
neophodno je pre proizvodnje proveriti karakteristike zemljita da bi se izbegli ili
smanjili trokovi zatite i obrade, a koji bi mogli da utiu na ivotnu sredinu (preduboka
obrada zemljita, velike koliine ubriva i vode za navodnjavanje, veliki broj tretmana
pesticidima i koritenje toksinih materija...).
Krompir zahteva plodno i strukturno zemljite. Izbegavati plitka, skeletoidna i
zemljita sklona zabarivanju. Najpodesnija su zemljita slabo kisele reakcije (pH
5,5-6,5).
3
Optimalne vrednosti za gajenje krompira
Parametri
zemljita
Optimalne
vrednosti
Objanjenje i sugestije
Dubina

60 -70 cm

Veina korenovog sistema se nalazi na ovoj
dubini
Struktura

Peskovita
ilovaa,
peskovito

Propusnost Visoka
Zbijena zemljita spreavaju normalan razvoj
krtola, te se one deformiu.
Drenaa

Dobra

Podzemne vode ometaju normalan rast
biljke, krtole se deformiu, gube na kvalitetu
i loe se uvaju nakon vaenja.
pH 6-6,5
Na neutralnim i alkalnim zemljitima vea je
opasnost od napada prouzrokovaa obine
krastavosti
Organska
materija

Bogato 4-
5%

Vei sadraj organske materije znai i bolje
zemljine osobine


2.2. Toplota

Krompir klija pri temperaturi zemljita od 7 do 10 C. Optimalna temperatura
zemljita za obrazovanje krtola je 15-18 C, vazduha 18-22 C, a relativna
vlanost zemljita oko 70% MVK. Oscilacije u sadraju vlage u zemljitu dovode
do deformacija krtola.

Temperaturni uslovi
uspevanja krompira
Optimalne vrednosti
Temperatura nicanja 14-16 C
Bioloki minimum (C) Temperature ispod 2C su letalne
Optimalna temperatura
za nicanje
18-20 C
Bioloki maksimum
Temperature preko 30C nepovoljno deluju na
nakupljanje ugljenih hidrata u krtoli i smanjuju njihovu
specifinu teinu.


Preporuka
Mladi krompir Izbegavati podruija gde se javljaju kasni aprilski mrazevi.
Merkantilni
krompir

Najbolja podruija su ona gde ima puno prolenih padavina
naroito tamo gde nije mogue navodnjavanje.



4
3. Izbor sadnog materijala

Izbor zdravog semena je od najveeg znaaja za rentabilnu proizvodnju.
Kvalitetno seme krompira je veoma skupo, ali proizvodnja donosi zaradu samo
ako je ono "pravo sa deklaracijom. Seme krompira treba nabavljati od
pouzdanih proizvoaa.


OBAVEZNO
Moe se koristiti samo sadni materijal od proizvoaa i distributera koji
su registrovani za ovu delatnost. Materijal mora da poseduje deklaraciju o
kvalitetu i mora da odgovara normativima, u skladu sa Zakonom o semenu
(Sl. Glasnik RS 45/2005).
Nije dozvoljena upotreba genetski modifikovanog materijala (GMO).


3.1. Karakteristike krtola

Sadni materijal ne sme imati vidljive promene od tetoina i bolesti (deformacije).
Krtole za sadnju treba da tee od 50-80 grama. Preporuuje se korienje malih
krtola veliine 28-35 i 35-45 mm. Optimalna veliina krtole je 40-55 mm, jer se
formira optimalan broj glavnih stabljika 4-5 (20-25 stabljika/m
2
). Sitnije krtole
daju manji broj stabljika, stvaraju loiju pokrovnost zemljita, daju nii prinos i
manji broj, ali krupnijih krtola.

3.2. Izbor sorte

Uopteno, sorte za ranu proizvodnju (mladi krompir) moraju biti kratke vegetacije,
sa ranim zametanjem krtola i njihovim brzim porastom tako da obrazuju pokoicu
za manje od 100 dana. Bolje je koristiti izduenu krtolu (ovalnu, ovalno-izduenu)
sa povrinskim okcima srednje veliine. Od velike vanosti je tolerantnost na
niske temperature u prvim fazama razvoja. Preporuuje se da sorta bude
tolerantna i na oscilacije u snabdevanju vodom i rezistentna / tolerantna na
plamenjau, kao i na visoke temperature u vreme formiranja krtola. Stabilne visoke
prinose daju sorte koje zameu 10 - 12 krtola po biljci. Krompir koji se koristi za
preradu treba da ima krtole koje odgovaraju nameni (ips, pire...). Krtole moraju
biti ujednaene po veliini, sa visokim sadrajem suve materije i niskim sadrajem
eera. Prednost dati tolerantnim ili otpornim sortama. Glavni parametri za
izbor varijeteta su:

- Duina vegetacije;
- Udaljenost trita i potrebe trita;
- Klimatski i zemljini uslovi.



5
3.3. Opis nekih sorti


Adora: Veoma rana sorta sa lepim okruglo-ovalnim krtolama.
Stasava za 80 dana. Daje proseno 9 krtola po biljci.

Atlantic: Srednje rana sorta. Krtola ovalna do okrugla, blago
mreasta do jako ljuspaste bele pokoice , belo meso sa plitkim
okcima. Daje visok prinos sa visokim sadrajem suve materije.
Rezistentna je na X i Y viruse, srednje otporna na plamenjau,
donekle otporna na uvelost lista i otporna prema rodu A zlatne
nematode. Sorta je dobra za kuvanje, peenje i odlina za ips.

Bintije: Srednje rana sorta. Krtola krupna ujednaeno
izduena, boja pokoice i mesa svetlo uta. Daje vrlo dobar
prinos sa malim sadrajem suvih materija. Sorta je dobra za
preradu u pomfrit. Sorta je otporna na A virus dok je osetljiva na
plamenjau. Nije otporna na rak krompira, nematode,
krastavost i prorastanje krtola.

Carrera: Veoma rana i prinosna sorta . Krtole imaju pravilno
okruglo-ovalni oblik. Stasava za 95-100 dana. Daje proseno
11 krtola po biljci.

Chieftain: Srednje rana sorta. Krtola ovalnog do duguljastog
oblika jarko crvena, boja mesa bela. Daje visok prinos sa
malim sadrajem suvih materija. Sorta je osetljiva na suu.
Krtole su pogodne za skladitenje i uvanje. Rezistentna je na
plamenjau, donekle otporna prema obinoj i pranoj
krastavosti i uvenulosti. Osetljiva na crnu nogu, suve i vlane
trulei i viruse X i Y. Sorta je dobra za kuvanje, odlina za
pomfrit a za ips se moe koristiti odmah posle vaenja. .

Cleopatra: Rana sorta sa crvenom bojom krtola, srednje
osetljiva na plamenjau (vegetacija 90 dana). Daje proseno 9
krtola po biljci.

Desiree: Srednje kasna sorta ( vegetacija 125 dana). Krtole
su krupne, izdueno ovalne sa crvenom i glatkom pokoicom
i svetlo utom bojom mesa. Prinos vrlo dobar u naim uslovima
ak vrlo visok. Pogodan je za kuvanje i preradu u pomfrit.
Umereno je osetljiv na na plamenju lista a malo na plamenjau
krtola, dosta otporna na A i Y virus, otporna na rak, srednje
osetljiva na virus uvijenosti lista i osetljiva na nematode.
6

Jaerla: Veoma rana sorta sa krupnim ovalnim krtolama
(vegetacija 85 dana). Daje visok prinos sa malim sadrajem
suve materije. Krtole su vlo vrste a pri kuvanju mogu promeniti
boju. Srednje je osetljiva na virus uvelosti lista i A, X i Y virus,
osetljiva na plamenjau lista, krastavost i nematode. Otporna je
na rak krompira, prorastanje krtola i suu.

Kennebec :Srednje rana do srednje kasna sorta (vegetacija
110 dana). Krtole su krupne, eliptine do duguljaste. Prinos je
vlo dobar do visok, krtole su pogodne za skladitenje i uvanje.
Malo je osetljiva na plamenjau lista a znatno na plamenjau
krtola. Osetljiva je na obinu krastavost, suvu trule i virusnu
uvijenost lista. Donekle otporna na viruse A, S, X, Y., kao i na
rak krompira.

Kondor: Srednje rana (vegetacija 110 dana). Krtole su
dugake izduene i ovalne. Daje visok prinos solidnog kvaliteta.
Srednje otporna na plamenjau lista i krtole. Imuna na virus
A, a dosta otporna na viruse X i Y, Y kao i na prorastanje
krtola.
Liseta: Srednje rana sorta sa izduenim krtolama. Stasava za
95-100 dana. Daje proseno 12 krtola po biljci.

Riviera: Veoma rana sorta idealna za proizvodnju u
plastenicima i na otvorenom polju. Duina vegetacije 80 dana.
Daje proseno 9 krtola po biljci.
Rodeo: Kasna sorta. Krtole su duge, ovalne crvene boje.
Odlikuje se visokim prinosom. Namenjen je za sveu
potronju. Srednje je otporan na bolesti krompira







7
4. Agrotehnika

Razliita duina vegetacije sorti krompira omoguuje postojanje razliitih tehnika
uzgajanja. Zbog toga se proizvodnja krompira moe podeliti na proizvodnju:
Ranog krompira (prolee-leto), poznat i kao mladi krompir i Merkantilnog krompira
(leto-jesen), kada se krtole vade u fazi pune fizioloke zrelosti.

Vreme uzgajanja zavisi od duine vegetacije sorte i uslova
sredine
Vreme sadnje Proizvodnja
januar - februar Rana (zima-prolee)
mart - april Merkantilni (prolee-leto)

4.1. Plodored: Najbolji predusevi za krompir su: detelina, lucerka, travno-
detelinske smee, prirodne livade, soja, strna ita i dr. Krompir je pogodan
predusev za veinu useva. Ne gajiti ga u monokulturi duoj od dve godine kao ni
posle srodnih biljaka (paprika, paradajz, duvan). U monokulturi se mogu javiti
brojni problemi zbog nematoda, rizohtonije i crne noge.

4.2. Obrada zemljita

Orati u jesen uz zaoravanje 25-35 t/ha stajskog ubriva. Predsetvenu pripremu
zemljita obaviti 7-10 dana pre sadnje.

Obrada
Vreme
primene
Preporuke
Oranje na 40-50 cm
Do kraja
jeseni
Na peskovima, obrada moe da se
obavi i krajem zime im to vremenski
uslovi dozvole.
Prva priprema
Sa dubokom
obradom
Cilj je da se razbiju grudve i napravi
gruba priprema.
Zatvaranje brazde
im uslovi
dozvole (u
rano prolee)
Vrlo vana mera, cilj je ouvanje zimske
vlage.
Predsetvena
priprema
Pred sadnju



4.3. Gustina sadnje (sklop)

Gustina biljaka utie na veliinu i kvalitet krtola. Pregust sklop moe imati
negativno dejstvo na zdravstveno stanje useva. Broj biljaka zavisi od
duine vegetacije.

8

Razmak biljaka u redu zavisi od vie parametara:
- Od veliine krtola (vee krtole vei razmak );
- Od mehanizovanosti procesa proizvodnje (sadnja i vaenje);
- Od raspoloive mehanizacije;
- Od duine vegetacije;
Uopteno, razmak izmeu redova treba biti od 50-60 cm ( za runu sadnju), do
70-80 cm ( mainska sadnja ). Udaljenost krtola u redu 20-30 cm.

Koliina semena u zavisnosti od krupnoe krtola i gustine sadnje
Optimalan
broj biljaka
po ha
Prenik
krtola mm
Masa
krtola
grama
Rastojanje
cm
Kolina semna kg/ha
60000 28-35 25 70x24 75x22 1500
40000 35-45 50 70x36 75x33 2000
30000 45-55 90 70x43 75x43 3000

Broj biljaka u zavisnosti od naina proizvodnje
Rani 45.000-65.000 biljaka/ha
Merkantilni 50.000-70.000 biljaka/ha

4.4. Sadnja

Krtole se sade na dubinu od 5-8 cm. Dublja sadnja se preporuuje za proleno-
letnju proizvodnju kako bi se sauvala vlaga i krtole zatitile od visokih
temperatura. Sadnju zapoeti pri temperaturi zemljita iznad 7 C. Kanjenje od 10
dana smanjuje prinos 5-15%, a 20 dana 10-25%. Na lakim zemljitima se sadi
dublje, a na tekim plie.



Mainska
sadnja
krompira
primenom
automatske
evororedne
sadilice


9
Naklijavanje krompira :
Negativan efekat sue mogue je
smanjiti sadnjom naklijalog
krompira. Naklijavanje otpoinje
mesec dana pre sadnje u tamnoj i
vlanoj prostoriji i najee se
obavlja u drvenim gajbicama (
holandezima). U prvoj i drugoj
nedelji naklijavanja temperatura
vazduha treba da je 15-18
o
C, u
treoj 15
o
C a u poslednjoj (
etvrtoj) nedelji 10-12
o
C.
Osvetljnost prostorija poveavati
od momenta pojave klica. Za to se
koristi prirodna ili vetaka
svetlost. Obavezno je povremno
provetravanje prostorija.


Izgled pravilno naklijalih semenskih krtola
Upotreba seenog krompira za
sadnju : Seenje krompira je
rizino, jer pogoduje irenju
mnogih bolesti pre i posle sadnje.
Seen krompir pretrpi tzv.
pozitivan stres, odnosno pone
ranije da klija, ranije stvara krtole
i ima krai vegetacioni period, to
je od velikog znaaja naroito u
proizvodnji mladog krompira.
Krtole treba sei po uzdunom
preniku, najmanje 5-10 dana pre
sadnje kako bi presek bio
presvuen slojem plute
("zarastao"), a no dezinfikovati u
alkoholu, posle svakog seenja.
Zarastanje je najbolje pri
temperaturi 15-20
o
C i vlanosti
vazduha 70-85%

Izgled prvilno iseene krtole sa razvijenim
stabljikama i liem
Proizvodnja ranog krompira Odabrati rane i srednje rane sorte, koje zameu
manje od 10 krtola po biljci i obavezno izvriti naklijavanje. Sadnja se uz odreeni
rizik moe uraditi na otvorenom polju ili u zatienom prostoru (stakleniku i
plasteniku).
Zatita od kasnih prolenih mrazeva se ostvaruje u niskim tunelima ili
pokrivanjem agrotekstilom (agril, lutrasil). Najpogodnija su plodna, laka, topla,
dobro obraena zemljita. Sa vaenjem treba poeti kada je najvei broj krtola
veliine 25-35 mm (25-30 grama). Mladi krompir se vadi prema mogunostima
dnevne prodaje, jer brzo gubi vodu i menja boju.

10
4.5. Mere nege:
Meuredna kultivacija ( slika desno ) se
primenjuje u momentu kada biljke poinju da
niu, tj. kada se uoe redovi biljaka. Time se
redukuju korovi i vri se provetravanje
zemljita. Prvu kultivaciju (okopavanje) treba
uraditi na 7-10 dana posle nicanja.

Ogrtanjem krompira pre nicanja obavlja se
kvalitetna borba protiv korova i postie
optimalna struktura banaka. Slika desno.
Ogrtanje (zagrtanje) je obavezna mera nege
jer je krompiru neophodna to vea koliina
rastresite zemlje za formiranje i razvoj krtola.

Mera potpomae formiranje veeg broja krtola, smanjuje pojavu zelenih krtola,
temperaturne i vodene stresove.to se tie broja ovih operacija, zagrtanje se izvodi 2
puta: prvo kada se pojave redovi (moe posluiti kao zatita od mraza u ranoj
proizvodnji) i drugo u fazi 3-4 lista, nakon druge prihrane azotom. Ogrtanje
obaviti kada su biljke visoke 15-20 cm, tj. 5-10 dana posle okopavanja, odnosno
neposredno pre poetka formiranja krtola.

4.6. Ishrana - ubrenje:
Koliina i vrsta ubriva zavise od plodnosti zemljita, planiranog prinosa,
preduseva, izbora i namene sorte (za konzum ili preradu) itd. U proseku, 10 t/ha
krtola iznosi: 50 kg azota , 25 kg fosfora i 75 kg kalijuma . Uzimajui u obzir gore
navedene parametre, za prinos od 40 t/ha u proseku treba maksimalno 150 kg/ha
N, 165 kg/ha P
2
O
5
i 250 kg/ha K
2
O .U poetnim fazama razvoja azot i fosfor se
usvajaju u malim koliinama. Potrebe za njima se postepeno poveavaju i dostiu
maksimalne vrednosti u vreme zatvaranja redova i opet opadaju sa starenjem
biljke. Zahtevi za kalijumom su visoki u poetnim fazama razvoja i opadaju od
faze cvetanja. Azot ubrzava vegetaciju i utie na formiranje veih krtola, a time i
na poveanje prinosa. Prevelik sadraj azota smanjuje prinos i koliinu suve
materije u krtolama. Fosfor i kalijum imaju mali uticaj na prinos i kvalitet krtola.
Polovina ukupne koliine azota se dodaje pre sadnje, 10% nakon nicanja i 40 % pre
poetka cvetanja. Fosfor i kalijum se dodaju pre sadnje. Za postizanje stabilnog,
visokog i kvalitetnog prinosa kombinovati organska i mineralna ubriva.Od
organskih ubriva mogu se koristiti stajsko i zelenino. Od mineralnih ubriva
pogodne su formulacije 8:16:24, 10:20:30,15:15:15, a najbolje rezultate daju
ubriva sa magnezijumom i sumporom kao to je 12:10:22 + 2% MgO + 11%S
(Krtolin S). Prihranjivati srednje kasne i kasne sorte u fazi zatvaranja redova.
Koristiti KAN ili specijalna ubriva (Polyfeed, Multi MgO, MultiCAL, Cropcare,
Kemira, Murtonik . . .) sledei preporuku proizvoaa. Za unoenje
mikroelemenata i popravku vitalnosti biljaka koristiti folijarna ubriva. Njihova
primena je veoma laka, a mogu se meati sa mnogim insekticidima i fungicidima
(izuzetak je bordovska orba).


11
4.7. Navodnjavanje:

Zahtevi krompira za vodom su veliki. Deficit vode se negativno odraava kako na
prinos tako i na kvalitet krtola (manje su, deformisane). Vodni stres je glavni uzrok
fiziolokih poremeaja krtola. Sa navodnjavanjem poeti najkasnije pri minimalnoj
vlanosti zemljita 60% MVK, a to je kada zemlja koja se uzme u aku iz zone
razvoja krtola ne moe da zadri oblik pri stiskanju ake ili lako ispada iz ake
kroz prste. Ukoliko se zakasni sa navodnjavanjem mogu se javiti nepoeljne
pojave kao to su: izrasline na krtolama, pucanje krtola po povrini i unutranje
pucanje.Kritini periodi i najvee potrebe za vodom : Nicanje i do sklapanja
redova. Zametanje krtola (3-5 nedelja posle nicanja, traje 10-15 dana). Intenzivno
nalivanje krtola (5-10 nedelja nakon nicanja). U zavisnosti od fenoloke faze biljke
koliina vode iznosi 300-350 m
3
/ha, odnosno zalivna norma je oko 15- 25 litara
vode/m
2
. Uestalost navodnjavanja zavisi od tipa zemljita i klimatskih
uslova. Uopteno krompir zahteva od 1.500-2.500 m
3
/ha vodenog taloga
tokom vegetacije.


Tip zemljita Broj
navodnjavanja
Koliina vode m
3
/ha
Ilovaa 7 1890
Peskovita ilovaa 7-9 1940
Pesak 10-11 2030


Navodnjavanje krompira


Regulatori rasta

PRIMENA REGULATORA RASTA NIJE
DOZVOLJENA
12

Izgled dobrog zasada
krompira


4.8. Vaenje krompira
Vreme vaenja : Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv. tehnoloke zrelosti
odnosno kada je pokoica potpuno zasuila. Nakon prirodnog odumiranja i suenja
cime saekati desetak dana da pokoica krtola potpuno zavri svoj razvoj.
Krompir treba vaditi po umereno toplom i suvom vremenu, da bi se smanjilo
povreivanje krtola. Vreme vaenja zavisi od namene proizvodnje. Za rani krompir
osnovni kriterijumi su veliina krtole, vrstina ljuske (da se lako moe ljutiti, ali da
ipak ima dovoljnu vrstinu da izdri transport i manipulaciju ). Kod krompira koji
se vadi u punoj zrelosti osnovni kriterijumi zrelosti su: koliina suve materije, izgled
nadzemnog dela, veliina krtola i vrstina pokoice. Krtole za sveu upotrebu ne bi
trebalo da imaju manje od 18% suve materije, a za preradu najmanje 20%.
Nadzemna masa je ute boje i pokoica na krtolama se ne ljuti. Termini za
poetak vaenja krompira su: Mladi krompir - prva polovina maja; Merkantilni
kraj juna.
13
Nain vaenja: U toku vaenja treba preduzeti sve mere da se krtole to manje
oteuju, poto se time direktno utie na estetski izgled, kao i na mogunost i duinu
uvanja proizvoda. Vaenju pristupiti kada zemljite nije previe vlano, a krtole
suve i iste. Ako je vaenje mehanizovano posebnu panju obratiti na brzinu i
dubinu rada maine. Svesti mehanika oteenja na najmanju moguu meru. Ovo
je naroito bitno kod mladog krompira, poto svako oteenje ubrzava negativne
oksidacione procese u krtoli.

Maine za vaenje krompira :

Kombaj za vaenje krompira

Jednoredna vadilica krompira


Izvaeni krompir u polju








14
5. ZATITA KROMPIRA

Prednost dati preventivnim - ne hemijskim merama :

- Izborom tolerantnih ili rezistentnih varijeteta;
- Korienjem zdravog i certifikovanog semena;
- Primena agrotehnikih mera koje stvaraju nepovoljne uslove za razvoj
prouzrokovaa bolesti i tetoina ( plodored, ravnomerno zrenje, lokalno
navodnjavanje itd.);
- Primena fizikih i mehanikih mera i orua;
- Korienje biolokih sredstava (insekti, ivotinje i mikrobioloki antagonisti);
- Korienje prirodnih hemijskih materija ( sumpor, bakar).
- Pesticide treba primenjivati samo u onim sluajevima kada pojava ili
brojnost patogena ili tetoine dostigne ekonomski prag tetnosti. Kriterijumi
za izbor pesticida koji se mogu primenjivati u integralnoj zatiti bilja iskljuuju
one koji ispoljavaju teratogeni, mutageni ili kancerogeni efekat ( oznake
upozorenja na etiketi preparata R40; R43; R60 ). Na ambalai pesticida u
prometu nalaze se znakovi opasnosti ( prikazani su u narednoj tabeli ).
- Koristiti samo preparate koji imaju dozvolu za upotrebu u krompiru;
- Potovati karencu ( period od poslednjeg tretiranja do berbe);
- U cilju spreavanja rezistentnosti ( otpornosti parazita na pesticide )
koristiti meavine preparata ili alternativne preparate sa razliitim
mehanizmima delovanja;
- Tretmane ograniiti na najzaraeniju zonu u polju ;
- Momenat primene i izbor preparata prilagoditi najosetljivijim stadijumima
razvia tetoine;
- Kalibrisati maine godinje i proveravati opremu za prskanje najmanje
svake pete godine;
- Distribuciju preparata vriti sa 300-600l/ha tenosti.
- Strogo potovati upute proizvoaa i primeniti sve mere line zatite;

Upozorenje kod primene hemijskih sredstava (pesticida) u cilju zatite ljudi i
ivotne sredine : Pesticidi su otrovi!To su veoma jaki otrovi! ak i male koliine
tokom izvesnog vremena mogu da prouzrokuju teka i neizleiva oboljenja. Da bi
se izbegla eventualna trovanja i posledice koje ona nose, treba strogo voditi
rauna o sledeem: Obavezno proitati upustvo uz ambalau i njega se strogo
pridravati. To initi svaki put kada primenjujemo dato sredstvo. Etikete nikada ne
skidati sa originalne ambalae. Uvek koristiti zatitno odelo, masku i obavezno
rukavice (samo gumene ili plastine). Sredstva drati zakljuana u posebnim
ormarima, van domaaja dece i ne stavljati ih blizu hrane. Prostor za uvanje
pesticida mora biti hladan, suv i dobro provetren. Strogo voditi rauna o
karenci. Nikada ne poveavati dozu primene od one koja je propisana. Prskalice
(aplikatori) moraju biti ispravne i podeene. Dizne na prskalicama moraju biti
ispravne.
15
Preterana upotreba mineralnih ubriva nepovoljno utie na osobine zemljita i sl.
Zato preporuujemo veu upotrebu stajskog ubriva koje, ne samo to ima funkciju
ishrane biljaka nego i popravku fiziko-hemijskih osobina zemljita.
Stajsko ubrivo poboljava plodnost zemljita, poveava sadraj humusa i
mikrobioloku aktivnost zemljita, strukturu i vodno-vazduni reim zemljita.
Upotreba pesticida je nunost u procesu proizvodnje gajenih biljaka. Nikada ne
primenjujte pesticid ukoliko niste sigrurni da to treba da radite. Zato treba
konsultovati strunjaka.
Obavezno, svaki put, proitajte upustvo i strogo ga se pridravajte. Nikada ne perite
prskalicu na vodotoku (reci, potoki i sl.). Uvek se ponaajte tako kao da ete piti
vodu nizvodno od vas. Kada tretirate usev, posebno medonosne biljke, obavezno
obavestite pelare u vaem okrenju .
Unitavanje prazne ambalae (kartonske kutije i folije) ne sme se vriti bacanjem u
vode (izvore, bunare, reke, jezera, bare i more), jame, kanale, kanalizacione mree,
pored puteva, na deponije kao i na drugi nain na koji moe doi do zagaenja
ivotne sredine.

Objanjenje pojmova koji se koriste u zatiti bilja:

Doza - koliina preparata ili aktivne materije u kilogramima ili litrima po jedinici
povrine.
Koncentracija - koliina preparata u %.
Karenca - vremenski period koji mora da protekne od poslednje primene
pesticida do berbe (etve). Drugim reima, poslednji rok primene pesticida
pre berbe odnosno etve.
Radna karenca - vreme u kome nije dozvoljen rad i pristup ljudi u polju i
zatienom prostoru nakon primene pesticida.



















16
Znakovi opasnosti i njihovo znaenje
Mrtvaka glava
Oznaka za veoma rizine i otrovne pesticide. Takvi pesticidi se
moraju drati daleko od dece i ne sme se jesti ili piti za vreme
njihove upotrebe, tj. Posle upotrebe obavezno se dobro operite.
Iznad ovog simbola se esto nalaze i oznake:
T + JAK OTROV
T OTROV
Andrejev krst
Ovaj simbol se nalazi na pesticidima klasifikovanim kao tetnim
ili onim koji mogu delovati iritirajue. To su obino lakovi koji su
tetni po zdravlje. Iznad ovog simbola se esto nalaze i oznake:
Xn TETNO
Xi IRITANTNO - NADRAUJUE
Korozivno - nagrizajue
Ovaj simbol oznaava substance koje mogu unititi organske
materije u dodiru sa njima. Iznad ovog simbola se esto nalazi i
oznaka:
F + KOROZIVNO
Ekplozivno
Ovaj simbol sa nevedenom rei "explosive" oznaava substance
koje mogu eksplodirati pod uticajem plamena ili trenja. Iznad
ovog simbola se esto nalazi i oznaka:
E EKSPLOZIVNO
Zapaljivo
Ovaj simbol se nalazi na proizvodima koji su zapaljivi ili visoko
zapaljivi. Za vreme upotrebe ovih proizvoda ne smete puiti i
morate ih koristiti u dobro prozraenom prostoru. Iznad ovog
simbola se esto nalaze i oznake:
F VISOKO ZAPALJIVO
F+ EKSTREMNO ZAPALJIVO
O OKSIDIRAJUE, oslobaa veliku toplotu u dodiru sa drugim
substancama
Opasno za ivotnu sredinu
Ovim simbolom se oznaavaju pesticidi koji mogu biti opasni za
ivotnu sredinu. Iznad ovog simbola se esto nalazi i oznaka:
N opasno po ivotnu sredinu


17
MERE OPREZA PRILIKOM KORIENJA PESTICIDA

Za odmeravanje pesticida koristite menzuru ili
mernu au koja je namenjena za merenje pesticida.

Kada se pripremaju rastvori pesticida obavezno
koristiti dodatnu opremu:
Naoare
Maska/respirator
Gumena kecelja
Ovo se primenjuje zato to su koncentrovani pesticidi
toksiniji od njihovih rastvora

Kada radite sa pesticidima morate imati sledeu
zatitnu opremu
Kapa
Kuulja sa dugim rukavima
Duge pantalone
Zatitne rukavice
Duboke izme

Pesticide primenjivati po tihom vremenu, najbolje
ujutru kada je nia teperatura vazaduha i manje
vetra .
PRILIKOM TRETIRANJA USEVA OBAVEZNO
KORISTITI ASPIRATOR ZA USTA I NOS.
VEOMA OPASNO JE JESTI, PITI ILI PUTITI ZA
VREME PRSKANJA
Nakon zavretka tretiranja opremu za prskanje
odmah oprati vodom uz korienje deterdenta.


18

PESTICIDE, HEMIJSKA ZATITNA
SREDSTVA DRATI POD KLJUEM
DALEKO OD DOMAAJA DECE





5.1. Bolesti i tetoine krompira

Plamenjaa krompira ( izaziva : Phytophthora infestans). Najvee tete su u
bujnim krompiritima i na vlanim zemljitima. Simptomi bolesti se javljaju na svim
delovima biljke, ali su najizraeniji na listu, stablu i krtolama. Prvi napad
plamenjae moe biti 3-4 nedelje posle nicanja krompira. Prvi simptomi su u obliku
pega maslinasto-zelene boje, a na naliju lista formira se beliasti oreol koji jasno
ukazuje na plamenjau. Inficirani deo lista postepeno menja boju, sui se i umire.
Uslovi za razvoj patogena: postojanje inokuluma (izvora zaraze, temperatura
vazduha 18-22
o
C (uspeno se razvija na 15-25 C),visoka vlanost vazduha,
stabilnost poslednja dva faktora u duem vremenskom periodu. Mere borbe:
- Agrotehnike mere : Izbor zdravog sadnog materijala. Gajenje tolerantnih
sorti. Izbalansirana ishrana azotnim ubrivima. Plodored. Uklanjanje
samoniklih biljaka krompira i zaraenih krtola nakon vaenja a pre
skladitenja.
- Hemijske mere: Preventivni tretmani ako je vreme kiovito, maglovito i sa
visokom relativnom vlanou vazduha i temperaturom 10-25
o
C AKO SE
PRIMETE SIMPTOMI NAPADA. Prvi tretman u vreme sklapanja redova
krompira a drugi u vreme punog cvetanja. Ponoviti tretman nakon 6-10
dana od drugog prskanja ako uslovi pogoduju za razvoj plamenjae.

19
Simptomi plamenjae na na listu krompira Simptomi na krtoli


Crna pegavost lia ( izaziva :Alternaria solani)
Simptomi su najjasniji na liu i javljaju se u obliku

malih crnih pega manje-vie
okruglog oblika. Pri intenzivnijem razvoju bolesti dolazi do izumiranja napadnutog
tkiva.

Simptomi na listu

Simptomi na krtoli
Mere borbe:
Agrotehnike mere : Izbor zdravog sadnog materijala. Gajenje tolerantnih sorti.
Izbalansirana ishrana azotnim ubrivima. Pravilan plodored i unitavanje
zaraenih ostataka biljaka.
Hemijske mere: Tretiranjem krompira preparatima protiv plamenjeae suzbija
se i crna pegavost lista krompira (fungicidi: cineb, maneb, mankozeb, propineb,
hlortalonil).

Bela noga krompira ( izaziva Rhizoctonia solani)
Bolest se prvenstveno javlja na korenu i krtolama krompira. Na povrini krtola
nalaze se mesta sa mrko-crvenkastom skramom sastavljenom od gustog spleta
micelije, ove krtole imaju kraste na povrini.


Simptomi na biljci Simptomi na korenu Simptomi na krtoli
20
Mere borbe:
Agrotehnike mere : Izbor zdravog sadnog materijala. Gajenje tolerantnih
sorti. Najefikasnija mera je plodored. Odstranjivanje bolesnih biljaka tokom
vegetacije.

Suva trule ( izaziva : Fusarium sp.)
Prouzrokuje velike tete tokom skladitenja krompira. Infekcije se uglavnom
ostvaruju u vreme vaenja krtola i pri transportu. Fusarium se naroito brzo razvija
sa porastom temperature u skladitu tokom ranog prolea. Napadnuti deo krtole je
tamne boje, smeuran i postepeno se ulee.


Simptomi na biljci
Simptomi na krtoli ( izaziva
Fusarium sambucinum)
Mere borbe:
Izbor zdravog sadnog materijala. Gajenje tolerantnih sorti. to manje
povreivanje krtola, dezinfekcija mehanizacije, skladita i krtola ( tiabendazol
+ imazalil, benomil), ako se koriste seene krtole treba im omoguiti
pravilno zarastanje, zaraene krtole treba odstraniti pre sadnje i unititi.

Prana krastavost ( izaziva: Spongospora subterranea)
Masovno se javlja u uslovima hladne i vlane klime. Pored izvesnog smanjenja
prinosa bolest umanjuje kvalitet i trinu vrednost krtola. Parazit napada iskljuivo
podzemne delove bljaka. Simptomi se javlju na ilama a zatim na krtolama gde se
pojavljuju plikovi koji kasnije pucaju i iz kojih se oslobaa pranava rasto-mrka
masa spora.

Simptomi na krtoli
Mere borbe:
Agrotehnike mere :
Izbor zdravog sadnog
materijala. Gajenje
tolerantnih sorti.
Plodored. Dobra
drenaa zemljita i
izbegavanje vlanih i
zabarenih parcela za
gajenje krompira.

21
Obina krastavost ( izaziva: Streptomyces scabies)
Ne utie bitnije na smanjenje prinosa, ali umanjuje trinu vrednost krtola.
Najee se javlja na lakim zemljitima alkalne ili neutralne reakcije. Krastavost
se esto javlja u uslovima male vlanosti zemljita tokom zametanja i poetkom
nalivanja krtola kada se upotrebe vee doze stajnjaka i mineralnih ubriva, kao i
pri unoenju veih doza krea na kiselim zemljitima.

Simptomi na krtoli
Mere borbe:
Agrotehnike mere : Izbor zdravog sadnog materijala. Gajenje tolerantnih
sorti, plodored , navodnjavanje u vreme zametanja i poetkom nalivanja
krtola.

Crna noga bakteriozna vlana trule krompira ( izaziva Erwinia carotovora)
Napada biljku tokom itavog vegetacionog perioda. Na mestu infekcije dolazi do
promene boje tkiva u tamno braon. Tokom razvoja bolesti pege se spajaju, tkivo
krtole i prizemnog dela stabla postepeno omekava i truli. Krtole se mogu
inficirati u zemljitu, ili u kontaktu sa zaraenim krtolama prilikom vaenja i
skladitenja.


Simptomi na biljci Simptomi na krtoli
Mere borbe:
Agrotehnike mere : Izbor zdravog sadnog materijala. Gajenje tolerantnih
sorti. Sadnju krompira obaviti na dobro prosuenom zemljitu. Za sadnju
koristiti cele ( neseene ) krtole. Izbegavati obilna zalivanja. Izbalansirana
ishrana azotnim ubrivima. Plodored. Odstranjivanje bolesnih biljaka
tokom vegetacije, odstranjivanje zaraenih krtola pri vaenju i pri sadnji.


22

Y virus krompira (PVY)
Najei simptomi zaraze Y virusom su
mozaik lia (arenilo), nekroza lisnih
nerava u vidu crnih crtica na naliju lista,
postepeno uenje i na kraju odumiranje
lista.
Virus uvijenosti lista PLRV
Najrasprostranjeniji virus krompira koga
prenose lisne vai. Kod zaraenih biljaka
list se uvija prema licu, veoma je krt i lako
se lomi. Simptomi A, M, S i X virus
krompira su najee u vidu manje ili vie
izraenog mozaika. U usevu sa visokim
stepenom zaraenih biljaka esto se sreu
tzv. Zdruene (meane) infekcije sa vie
razliitih virusa, i u tom sluaju dolazi do
najveeg gubitka u prinosu i kvalitetu.
Virusi se lako ire unutar useva, naroito
ako se u blizini nalazi izvor zaraze (korovi,
samonikla zaraena biljka ili zaraeno
krompirite) i ako postoji velika migracija
lisnih vai - prenosilaca veine virusa.
Mere borbe : Izbor manje osetljivih sorti.
Upotreba kvalitetnog semenskog krompira
sa niskim sadrajem virusnih infekcija. Za
setvu koristiti iskljuivo deklarisni
semenski krompir. NEMOJTE KORISTITI
ZA SEME KROMPIR KOJI STE
PROIZVELI PREDHODNE GODINE JER
E TO DOVESTI DO IZROIVANJA
KROMPIRA ODNOSNO SMANJENJA
PRINOSA.

Virus Y


Virus (PLRV)


Virus X (PVX)

Simpptomi

Preventivne mere zatite od bolesti :
1. Gajenje tolerantnih i rezistentnih sorata krompira
2. Uklanjanje zaraenih delova biljaka
3. Podesiti pravilan sklop ( gustinu ) biljaka
4. Za sadnju koristiti zdravo seme
5. Potovati plodored
6. Pravilno podesiti ishranu ( Izbalansirano ubrenje azotom i kalijumom )
7. Redovno okopavati i uklanjati korove
8. Virozne biljke poupati i spaliti. Lisne vai ( prenosioce virusa ) redovno
suzbijati od momenta im se primete a naredna prskanja obavljati u
razmaku 7-10 dana naizmeninom primenom sledeih insekticida : Confidor
200- SL 0,1%, Decis 2,5-EC 0,04%, Mospilan 20- SP 0,03.
23

Kada iscrpite predhodne mere zatite a bolest poinje da priinjava znaajnu
ekonomsku tetu onda primenite zatitna hemijska sredstva strogo po
proizvoakom uputstvu.

tetoine krompira


Krompirova zlatica ( Leptinotarsa
decemlineata )
Najvee tete nanose larve, a prinosi mogu
biti umanjeni za vie od 50%. Larve zlatice
ako unite ( pojedu) do 20% lisne mase
krompira to se nee bitno odraziti na prinos.
Stoga je bitno izabrati pravilan period za
tretman zlatice. Larve do cvetanja treba
suzbijati ako se po jednom busu pojavi vie
od 10, odnosno ako na ukupnoj povrini
postoji 15% buseva sa po 15 larvi. Odrasle
zlatice iz letnje generacije treba suzbijati
kada se na busu nae vie od 5. Larve
druge generacije zlatice, koje se javljaju
pred kraj vegetacije, suzbijati ako po jednom
busu ima vie od 20 jedinki.
Najefikasnije tretiranje je kada se ispili preko
60% larvi, odnosno u prvoj i drugoj fazi
razvoja larvi. Najbolje je prskati pre najveih
vruina u toku dana, jer mlade larve idu na
nalije lista i ka srednjem liu kada je
sunce najjae. Pre primene pesticida
zlaticida morate :
Redovno obilaziti zasad krompira i
kontrolisati brojnost lavi i jainu
napada zlatica.
Uklanjajte listove na kojima su
poloena jaja zlatice.
Na manjim povrinama zasada
krompira sakupljate zaltice i
mehaniki ih unitavajte.
Hemijska sredstva za suzbijanje
zlatice su visoko otrovna i primenjujte
ih samo ako morate uz potpuno
potovanje proizvoakog uputstva.

Jaja zlatice


Larva zlatice


Larve zlatice na listu krompira


Odrastao insekt



24

Zemljine tetoine
Polifagne tetoine velikog broja useva. tetu ine larve koje se hrane podzemnim
delovima biljaka. Larve skoibuba su injaci, larve gundelja nazivaju se grice,
dok znaajne tete prave gusenice podgrizajuih sovica. Larve gundelja i skoibuba
pri ishrani oteuju klice, korenie i krtole. Gusenice podgrizajuih sovica oteuju
ili potpuno pregrizu prizemni deo stabla i krtole. Najvee tete nastaju u periodu
avgust-septembar. Mesta oteena ishranom ovih tetoina su pogodna za ulaz
drugih parazita.
Mere suzbijanja : Plodored, Suzbijanje korova. Primena granuliranih insekticida u
redove ili po celoj povrini pre ili u toku sadnje. Tretiranje krtola sisteminim
isekticidima.
Hemijske mere primeniti ako na 1 m
2
ima vie od 1 gusenice sovice primenom
preparat na bazi Tiometoxama.
Za suzbijanje rovca treba u kasnu jesen nainiti jame ( 0,5 x 0,5 x 0,7 m ) i to 14
jama po jednom hektaru. U ove jame staviti konjsko ubre ( stajnjak). Rovci e doi
da prezime u rupe napunjenje stajnjakom. Krajem februara jame se rasturaju i rovci
se direktno unitavju.


Imago gundelja

Lutka gundelja

larva gundelja

Jaja gundelja
Gundelj : Melolontha melolontha


Sovica imago

Sovica gusenica
/ Agrotis.spp./
25

injaci
Ako se primeti na 1 m
2
1 injak
potrebno je preduzeti mere zatite

Rovac /Grilotallpa grilotallpa

Neparazitne bolesti
Ove bolesti na krompiru ne prouzrokuju ivi organizmi ve su izazvane uticajem
spoljnih faktora. To su mahom bolesti nastale usled mehanikih oteenja,
delovanjem nepovoljnih klimatskih faktora i nepravilnom primenom pesticida.
Prorastanje
krtola
Predstavlja
formiranje
nenormalnog
oblika krtola
kao reakciju
na dobijanje
vlage nakon
dueg
perioda sue
uplje srce :
Na preseku
krtole u
njenom
sreditu
javlja se
upljina
zvezdastog
oblika u kojoj
se javlja
trule. uplje
srce nastaje
usled
preobilnog
ubrenja
pogotovo
azotnim
urivima.
26


PROGRAM ZATITE KROMPIRA




27


5.2. Suzbijanje korova


Meuredna kultivacija;
Maliranje (plastini film, slama i sl .);
Primena herbicida.


KOROV PERIOD ATIVNE MATERIJE
Doza po ha
(kg. ili lit.)
irokolisni
i uskolisni
Pred
sadnju
Glifosat (48 %)

1.5-3 ili
1-1.5 +amonijum sulfat (2%)
Pred
nicanje
Metribuzin (35 %)
Pendimetalin (31,7 %)
Fluorhloridon
0.4-0.6
2 3
2
Metribuzin (35 %)
Pendimetalin (31,7 %)
Fluorhloridon
0.4-0.6
2 3
2
irokolisni
i uskolisni
Metribuzin (35 %) 0.2-0.4
Bentazon 3
Fenoxaprop-p-ethyl (6,6
%)
1
Fluazifop-p-butyl (13,3 %) 1-1.5
Cyclossidim (21%) 1-1.2
Uskolisni

Nakon
nicanja

Propaquizafop (9,7 %) 1



















28
6. Trite i plasman krompira

Trite krompira je veoma nestabilno. Rana proizvodnja donosi veu zaradu. Visoki
prinosi i dobar kvalitet donose sigurnu zaradu. Kvalitetna ambalaa i nain
pakovanja doprinose uspenosti na tritu. Planirajte prodaju pre poetka
proizvodnje. Budite prepoznatljivi i stabilni u kvalitetu. Udruite se sa drugim
proizvoaima u nabavci linije za proizvodnju i nie nivoe prerade (linija za
ljutenje, vakuum pakovanje, blaniranje itd.). Faktori koji utiu na plasman
krompira:

Cena kotanja, prodajna cena i kupovna mo
Stepen razvijenosti proizvodnje krompira
Preraivaka industrija
Navike potroaa
Pakovanje
Sortiment
Kvalitet proizvoda
Skladitenje
Mogunost izvoza
Marketing

Pakovanje krompira

Savremni nain pakovanja krompira



Proizvodi od krompira





29
7. Koriena literatura :
- Bala,F., Toi,M. i Bala, J. ( 1995 ) : Zatita bilja od bolesti ratarskih i
povrtarskih kultura.Agencija Kristin Novi Sad.
- Bernardoni, P. Olivera Jordanovi, Dragana Tar, Dragan Terzi, ore
Moravevi, Florian Farka FAO tim (2004): Krompir.
- Bjeli, V. (2005): Povrtarstvo nova dostignua u naoj i svetskoj proizvodnji
povra. http://brcko.counterpart.org
- Internet version. ( 2006): GUIDELINES FOR THE PROTOCOLS OF
INTEGRATED PRODUCTION OF SOME HORTICULTURAL CROPS.
Project: IMPROVEMENT OF FRUIT AND VEGETABLE YIELDS
THROUGH THE DIFFUSION OF SUSTAINABLE PRODUCTION
SYSTEMS IN 5 BALKAN COUNTRIES.
- Internet version. (2006): Commercial Varieties Potato http://www.hzpc.ca
- Internet version. (2006): Apply Pesticides Accurately And
Safely.www.thisland.uiuc.edu .
- Internet version. (2006): Commercial Potato Production - Disease
Management http://www.gov.mb.ca/agriculture/index.shtml
- Internet version. (2006): Commercial Potato Production - Field Selection,
Soil Management and Fertility http://www.gov.mb.ca/agriculture/index.shtml
- Internet version. (2006): Important New York Vegetable Diseases.
http://vegetablemdonline.ppath.cornell.edu/
- Internet version. (2006): Pest Management in Potato. University of
Saskatchewan. http://www.usask.ca
- Internet version. (2006): Physiological Disorders.
http://instruct1.cit.cornell.edu/
- Internet version. (2006): POTATO PRODUCTS . http://www.marni.gr
- Internet version. (2006): Potato Seed. GardenAction,
http://www.gardenaction.co.uk/
- Internet version. (2006): Potato Virus Details. the Department of Primary
Industries and Water. http://www.dpiw.tas.gov.au
- Internet version. (2006): Tuber Internal Growth Defects: INTERNAL HEAT
NECROSIS. http://www.panhandle.unl.edu/potato/html/
- Internet version. (2006):Program zatite krumpira. Kromos Zagreb.
http://www.chromos-agro.hrInternet version. (2006):
- Internet version. (2006):Tuber Internal Growth Defects: BLACKHEART
http://www.panhandle.unl.edu/potato/html/
- Jankovi, M. ( 1995): Krompir . Nolit Beograd.
- Katalini, M. ( 2005): Aplikacija sredstava za zatitu bilja Institut za
jadranske kulture i melioraciju kra - Split, http://www.krs.hr/
- Maceljski,M. i suradnici.( 1987): Zatita povra od tetnika, bolesti i korova.
Zagreb.
- Maksimovi, P.( 1996): Proizvodnja krompira.Beograd.
- ani,K. ZATITA PLODOVITOG POVRA OD TETNIKA Institut za
jadranske kulture i melioraciju kra - Split, http://www.krs.hr/
- , .. (1989): - .
a.
30

Beleke : ___________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
31
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
32