E. A. Volis Badž Egipatska Religija

Naslov originala
Sir E. A. Wallis Budge

EGYPIAN RELIGION
Egyptian Ideas of the Future Life
Recenzent
Dr Atanasije Jevti
Likovno-grafika oprema
Mihailo Stani
Miroslav Zivkovi
Korektura
Duica Bankovi
Dubravka ivkovi
Samostalno izdanje
Borislav Stani
Mihailo Stani
Miroslav ivkovi
Za izdavaa
Borislav Stani, Beograd
Kneza Vieslava 15 b
Fotoslog
"
Slubeni list SFRJ
"
, Beograd
tampa korica
"Slobodan Jovi", Beograd
Stampa teksta i povez
"Bakar
"
, Bor
Tira U
YU ISBN 86-81169-02-5
RELIGIA
Egipatske ideje o zagrobnom ivotu
E. . Volis Bad
Sa engleskog preveo
DOi8JV 5!JD
DcO_IJU 19o.
SER DONU EVANSU, K. C. B. , D.C.L., F.R.S.,

ITD., ITD .. ITD.
U ZNAK ZAHVALNOSTI I SEANJA
NA
VELIKU PRIJATEUSKU POMO I OHRABRENJE
SADRAJ
PREDGOVOR. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
I VEROVANJE U SVEMOGUEG BOGA. . . |3
" OZIRIS, BOG VASKRSENJA. . ..... . ..... 42
III EGIPATSKI
"
BOGOVI
"
. . . . . . . . . . . . . . . . 74
IV SUD UMRLOM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
V VASKRSENJE I BESMRTNOST . . . . . . . . . . 1 28
PREDGOVOR
Stranice koje slede imaju za cilj da pred itaoca u
saetom obliku iznesu prikaz glavnih ideja i verovanja
drevnih Egipana koja se odnose na vaskrsenje i za
grobni ivot, u celini izveden iz izvornih dela religijske
sadrine. Egipatska literatura koja se bavi ovim temama
je obimna i, kao to bi se moglo oekivati, proizvod raz
l iitih razdoblja koja su, raunata zajedno, trajala neko
liko hiljada godina; i katkad je izvanredno teko uskla
diti stavove i verovanja pisca jednog razdoblja sa stavo
vima i verovanjima pisca drugog vremena. Do sada ni
jedan sistematski prikaz doktrine vaskrsenja i zagrob
nog ivota nije bio otkriven, i nema osnova za nadu da
e se neto tako ikada pronai, jer izgleda da Egipani
nisu mislili da je potrebno da se takvo delo napie.
Predmet koji je sam po sebi sloen i istinska nemogu
nost da razliiti ljudi koji ive na razliitim mestima u
razliito vreme slino misle o stvarima koje, ipak, mora
ju pripadati domenu vere, ini malo verovatno m mo
gunost da je neko sveteniko vee, ma koliko mono,
bilo u stanju da formulie sistem verovanja koji bi irom
Egipta prihvatili i svetovnjaci i kler, i koji bi prepisivai
umnoavali kao konano i autoritativno delo o egipat
skoj eshatologiji. Pored ovog, duh i struktura egipat-
10 PREDGOVOR
skog jezika su takvi da iskljuuju mogunost da se na
njemu stvore dela filozofskog i metafizikog karaktera
u pravom smislu rei. Uprkos tekoama, ipak je mogu
e prikupiti dosta vanih saznanja o ovoj temi iz po
grebnih i religijskih dela koja su sauvana do danas, a
posebno onih koja se odnose na veliku sredinju ideju
besmrtnosti, koja je u neizmenjenom obliku ivela hilja
dama godina i inila stoer oko kojeg se verski i dru
tveni ivot Egipana zapravo okretao. Od poetka pa
do kraja ivota glavna Egipaninova misao je bila veza
na za zagrobni ivot, klesanje grobnice u steni, njeno
opremanje stvarima iji je svaki detalj bio propisan obi
ajima zemlje, zaokupljala je svu njegovu panju i guta
la znatan deo njegovog bogatstva, i uvek ga podseala
na vreme kad e njegovo balsamovano telo biti preneto
u
"
venu kuu
"
u krenjakoj zaravni ili u brdu.
Glavni izvor naih saznanja koja se odnose na do
ktrinu vaskrsenja i zagrobnog ivota kod Egipana jes
te, naravno, velika zbirka religijskih tekstova opte po
znatih pod imenom
"
Knjiga mrtvih
"
. Razliite recenzije
ovih udesnih spisa obuhvataju razdoblje due od pet
hiljada godina i verno odraavaju ne samo uzviena ve
rovanja, visoke ideale i plemenita stremljenja obrazova
nih Egipana, ve takoe i razliita praznoverja i deje
strahopotovanje prema amajlijama, bajalicama i ma
gijskim obredima, koje su verovatno nasledili od predi
nastikih predaka i sm!trali znaajnim za svoje spase
nje. Mora se razumeti da mnogi delovi i aluzije iz Knji
ge mrtvih jo uvek ostaju nejasni i da e na pojedinim
mestima svaki prevodilac naii na tekoe pokuavajui
da prenese neke vane rei na bilo koji savremeni ev
ropski jezik. Ali apsurdno je rei da je gotovo itav tek
st Knjige mrtvih potpuno izmenjen, jer kraljevske li
nosti, svetenici, pisari, da i ne pomenemo osrednje ob-
PREDGOVOR TT
razovan narod, ne bi podsticali umnoavanje skupih
prepisa jednog dugakog dela i njihovo ukraavanje
vetinom najsposobnijih umetnika, da oni za njih nisu
imali neko znaenje i bili neophodni za postignue za
grobnog ivota. Nedavna
"
otkria
"
u Egiptu imala su
za posledicu pronalazak vrednih tekstova na osnovu
kojih su otklonjene brojne tekoe ; i moramo se nadati
da e se dananje pogreke u prevoenju moi ispraviti
sutranjim otkriima. Uprkos svim tekoama, i tekstu
alnim i gramatikim, sada se dovoljno zna o egipatskoj
religiji da bi se sa sigurnou tvrdilo da su Egipani,
pre nekih est hiljada godina, imali religiju i sistem mo
ralnosti koji, osloboeni svih neizvornih dodataka, ne
zaostaju za onim to su stvorili najvei narodi sveta.
E. A. VOLIS BAD
London, 2 1 . avgust 1 899.
&
#
EGIPATSKE IDEJE O ZAGROBNOM IVOTU

VEROVANJE U SVEMOGUEG BOGA
Prouavajui staroegipatske religijske tekstove ita
lac e se uveriti da su Egipani verovali u jednog Boga,
koji je iveo sam od sebe, bio besmrtan, nevidljiv, ve
an, sveznajui, svemogu i nedokui v; stvoritelj neba,
zemlje i podzemnog sveta; tvorac neba i mora, muka
raca i ena, ivotinja i ptica, riba i gmizavaca, drvea i
biljaka i bestelesnih bia - glasnika - koji su ispunjavali
njegovu elju i re. Neophodno je ovu defniciju prvog
dela Egipaninovih verovanja staviti na poetak prve
glave ovog saetog prikaza njegovih glavnih religijskih
ideja jer se cela njegova teologija i religija na njoj zasni
vala; takoe je neophodno dodati da, ma koliko daleko
u prolost sledi li njegovu knjievnost, izgleda da nikad
neemo stii do vremena kada je bio bez ovog jedin
stvenog verovanja. Isto tako je istina da je razvio polite
istike ideje i verovanja i da ih je u odreenim razdob
ljima svoje istorije razraivao sa takvom marjivou i
do takvog stepena da su okolni narodi, pa ak i stranac
u njegovoj zemlji, bili zavedeni njegovim postupcima i
opisali ga kao mnogoboca i idolopoklonika. I pored
svih takvih odstupanja od obiaja ije je uvanje doliko-
TA EGIPATSKA RELIGIJA
W
valo onima koji su verovali u Boga i njegovo jedinstvo,
ova velianstvena ideja nikad nije bila izgubljena iz vi
da; naprotiv, iznova je predstavljana u religijskoj litera
turi svih razdoblja. Niko ne moe rei otkuda je stigla
ova znaajna odlika egipatske religije i nema nikakvog
dokaza koji bi potvrdio teoriju da su je u Egipat doneli
doseljenici sa Istoka, kako neki kau, ili da je, prema
miljenju drugih, bila prirodni proizvod 5tarosedelaca
koji su obrazovali populaciju doline Nila pre nekih de
set hiljada godina. Jedino se zna da je tu postojala u ta
ko dalekom vremenu da je beskorisno pokuavati da se
arinom godina izmeri vremenski razmak od kada je ro
dena i utvrdena u svesti ljudi, i krajnje je neizvesno da li
e nae znanje o ovoj zanimljivoj temi ikada biti potpu
no odredeno.
Pa iako ne znamo nita o dobu nastanka verovanja
u postojanje svemogueg i jedinog Boga, zapisi nam po
kazuju da je ovo Bie bilo nazvano imenom neto kao
Neter', iji je slikovni znak bila otrica sekire, verovat
no kamena, ugl avljena na dugu drvenu drku. Obojeni
slikovni znak pokazuje da je otrica sekire bila pri
vrena za drku konim remenima ili icom i, sudei
po njenom izgledu, ovo oruje je moralo biti ubojito u
jakim, vetim rukama. Nedavno je postavljena teorija
da ovaj slikovni znak predstavlja tap sa obojenim ko
madom tkanine privezanim na vrhu, ali teko da e je
ijedan arheolog prihvatiti. Linije koje prelaze preko se
iva predstavljaju icu ili kone trake i pokazuju da je
ono bilo pravljeno od kamena koji je, budui krt, bio Ia
ko lomljiv; slikovni znaci koji opisuju ovaj predmet u
kasnijim dinastijama pokazuju da je metalna sekira za-
l U egipatskom ne postoji C i ovaj samoglasnik se dodaje samo
da bi se re mogla izgovoriti.
VEROVANJE U SVEMOGUCEG BOGA T
meni la kamenu, i kako je novi materijal bio vrst, nije
ga trebalo pridravati. Najmoniji ovek u praistorij
skim vremenima bio je onaj koji je imao najbolje oruje
i znao kako da ga najvetije upotrebi ; kad je praistorij
ski junak mnogih bitaka i pobeda odlazio na svoj veni
poinak, njegovo sopstveno ili neko slino oruje sahra
njivano je s nji m da bi mu omoguilo uspeno ratovanje
i na onom svetu. Najmoniji ovek je imao najveu se
kiru i tako je sekira postala simbol najmonijeg oveka.
Kako je on, zbog estih pria o njegovim junakim deli
ma uz veernju vatru u praistorijskom logoru vreme
nom preao iz reda heroja u red bogova, i sekira je, sli
no, od simbola heroja postala simbol boga. U dalekoj
prolosti, u osvit egipatske civilizacije, moda je pred
met koji sam identifikovao kao sekiru imao neko drugo
znaenje, ali ako i jeste, ono je bilo izgubljeno mnogo
pre dinastikog razdoblja.
Prelazei sada na razmatranje znaenja Bojeg ime
na, neter, otkrivamo da o ovom pitanju medu egiptolo
zima postoji velika razlika u miljenjima. Smatrajui da
ekvivalent ove rei postoji u koptskom jeziku U obliku
Nuti, a kako je koptski drevni egipatski dijalekt, neki su
pokuali da izvedu zakljuak o njenom znaenju traei
u tom jeziku koren iz kojeg bi ova re mogla voditi po
reklo. Ali svi takvi pokuaji su ostali bez rezultata jer
re Nuti stoji sama za sebe, i umesto da se izvede iz
koptskog korena, ona je ekvivalent egipatske rei neter2
i iz tog jezika su je preuzeli prevodioci Svetog pisma da
bi oznaili rei
"
Bog
"
i
"
Gospod
"
. Koptski koren nomti
ne moe se ni na koji nain dovesti u vezi sa nuti i po
kuaj dokazivanja njihove povezanosti uinjen je samo
s ciljem da se sanskritskim i drugim arijevskim analogi-
Slovo I se izgubilo u koptskom fonetskim slabljenjem.
16 EGI PATSKA RELIGIJA

jama doprinese razjanjenju osnova egipatske religije.
Sasvim je mogue da re neter znai
"
snaga
"
,
"
mo
"
i
slino, ali ovo su samo neka od njenih izvedenih znae
nja i moramo se pomoi hijeroglifskim zapisima da bis
mo odredili njeno najverovatnije znaenje. Znameniti
francuski egiptolog, E. de Rue, povezao je Boje ime,
neter, sa drugom rei neter,
"
obnova
"
ili
"
obnavljanje
"
,
i ini se, po njegovom miljenju, da je osnovna ideja o
Bogu bila ideja o Biu koje je imalo mo da se nepre
kidno obnavlja - ili, drugim reima, da
"
ivi samo od
sebe
"
. Dr. H. Brug je delimino prihvatio ovo gledite,
jer je definisao neter kao
"
aktivnu mo koja sve proiz
vodi i stvara u pravilnim ponovnim javljanjima ; koja
svemu daje novi ivot i vraa mladalaku snagu.'" Bu
dui da nije mogue nai re kojom bi se neter mogla
prevesti na odgovarajui i zadovoljavajui nain, izgle
da da nema sumnje da se
"
samobitisanje
"
i
"
posedova
nje moi za beskrajno obnavljanje ivota
"
mogu zajed
no uzeti kao ekvivalent za neter na naem jeziku. M.
Maspero se s pravom suprotstavlj a pokuaju da se zna
enje
"
jak
"
usvoji za neter(muki rod) ili neterit (enski
rod) ovim rei ma:
"
Da li je izvesno da nam 'jak grad',
'jaka ruka' prenose prvobitno znaenje rei neter u izra
zima 'grad netert', 'ruka neteri' . . . ? Kada danas
kaemo 'boanska muzika', 'boansko pesniko delo',
'boanski ukus breskve' ili 'boanska lepota ene', re
boanski je hiperbola i bilo bi pogreno smatrati da je u
poetku znaila 'izuzetan' zato to se u izrazima koje
sam naveo moe upotrebiti kao 'izuzetna muzika', 'izu
zetno pesniko delo', 'izuzetan ukus breskve' i 'izuzetna
lepota ene'. I u egipatskom je, slino, 'grad neterif
'boanski grad' ; 'ruka neteri' je 'boanska ruka' i re
Religion und MythoJogie, str. 93.
VEROVANJE U SVEMOGUEG BOGA 17
neteri se koristi na metaforiki nain isto kao i [reI
'boanski' u naem jeziku, bez potrebe da se [rei l neteri
pripie prvobitno znaenje 'jak', kao to nema potrebe
[reil 'boanski' pripisati prvobitno znaenje 'izuze
tan'. ' " Moda je, naravno, re neter imala neko drugo
znaenje koje je sada izgubljeno, ali izgleda da velika
razlika izmedu Boga i njegovih glasnika i stvorenja lei
u injenici da je on Bie koje ivi samo od sebe i be
smrtno je, dok oni ne ive sami od sebe i smrtni su.
Oni koji tvrde da je staroegipatska ideja o Bogu na
istom nivou sa idejom koju su razvili narodi i plemena
koji su relativno malo udaljeni od vrlo inteligentnih
ivotinja, prigovorie ovde da su tako uzviene ideje
kakve su samobitisanje i besmrtnost svojstvene narodi
ma koji su ve dostigli visok stepen razvoja i civilizaci
je. Upravo je ovo i sluaj sa Egipanima kada ih prvi
put upoznajemo. injenica je da ne znamo nita o ide
jama koje su imali o Bogu pre nego to su se dovoljno
razvili da bi mogli da izgrade spomenike za koje znamo
da su njihovo delo i pre nego to su imali religiju, civili
zaciju i kompleksan drutveni sistem koji nam otkrivaju
njihovi zapisi. Verovatno je da su u najudaljenijim pra
istorijskim vremenima njihova shvatanja Boga i zagrob
nog ivota bila malo bolja od shvatanja koja imaju da
nanja divlj a plemena, sa kojima ih neki porede. Prvo
bitni bog je bio sutinsko obeleje porodice i sudbina
boga menjala se sa sudbinom porodice; bog grada u ko
jem je ovek iveo smatran je vladarem grada i narod
tog grada je isto toliko vodio rauna o pribavljanju sveg
onog to se smatralo dostojnim njegovog ranga i po
loaja kao i o zadovoljenju sopstvenih potreba. U stvari,
bog grada je postao sredite drutvenog sastava toga
` MythoJogie
E
gyptienne, str. 21 5.
18 EGIPATSKA RELIGIJA
grada i otuda je svaki stanovnik automatski nasleivao
odreene dunosti za ije su zanemarivanje bile predvi
ene kazne. Znaajnu osobenost egipatske religije
predstavlja injenica da se prvobitna ideja o gradskom
bogu u njoj uvek pojavljivala, i to je razlog to polupri
mitivne ideje o Bogu nalazimo uporedo sa nekim od
najuzvienijih ideja, i ona, naravno, lei U osnovu svih
legendi o bogovima u kojima oni imaju sve atribute
mukaraca i ena. Na svom poluprimitivnom stepenu
razvoja Egipanin nije bio ni bolji ni gori od bilo kog
drugog oveka na istom stepenu civilizovanosti, ali je
svakako prvi meu narodima po svojoj sposobnosti da
napreduje i nadarenosti da razvija ideje koje se odnose
na Boga i zagrobni ivot, za koje se tvrdi da su delo
svojstveno kulturnim narodima naeg vremena.
Sada, ipak, moramo videti kako se re koja je ozna
avala Boga, neter, upotrebljavala u religijskim teksto
vima i delima koja sadre moralne pouke. U tekstu
Unasa" kralja koji je vladao oko 3300. pre n. e. , nalazi
mo odlomak: .
.
Onaj koga alje tvoj ka dolazi tebi, onaj
koga alje tvoj otac dolazi tebi, onaj koga alje Ra dola
zi tebi i stie u pratnji tvog Raa. Ti si ist, tvoje kosti su
bogovi i boginje nebesa, ti ivi pokraj Boga, ti si odre
en, ti izlazi pred duu svoju jer je svaka zla re (ili
stvar) koja je bila napisana u Unasovo ime izbrisana.
"
I
opet, u tekstu Teta', u odlomku koji se odnosi na mesto
u istonom delu neba
"
gde se bogovi raaju, gde onaj
koga raaju dolazi na svet i gde oni obnavljaju mladost
svoju
"
, kae se za ovog kralja:
"
Teta ustaje u obliju
zvezde . . . on meri rei (ili dela) i gle, Bog slua ono to
Ured. Maspero, Pramides de Saqqarah, str. 25.
6 Ibid., str. 1 1 3.
i

on kae.
"
Na drugom mestu' u istom tekstu itamo:
"
Gle, Teta doe u visine nebeske i bia henmemet ga
videe; barka Semketet' ga poznaje i Teta je onaj to na
njoj plovi ; barka Manet' ga doziva i Teta je onaj to je
zaustavlja. Teta ugleda telo svoje u barci Semketet, on
poznaje ureus u barci Manet i Bog ga pozva u svoje
ime . . . i uvede ga do Raa.
"
I opet" imamo:
"
Ti primi
oblije (ili atribut) Boga i u isti as postade veliki pred
bogovima.
"
I o Pepiju I, koji je vladao oko 3000. godi
ne pre n. e. , reeno je:
"
Ovaj Pepi je Bog, sin Boga
"
. ' l
U ovim odlomcima je sada aluzija na vrhovno Bie
na onom svetu, Bie koje ima mo da priziva i da po
stigne da umrli kralj bude ljubazno primljen kod Raa,
boga-Sunca, koji je uzor i simbol Boga. Moe se, narav
no, primetiti da se ovde re neter odnosi na Ozirisa, ali
nije obiaj da se o ovom bogu u tekstovima govori na
takav nain; ak i ako se sloimo da je tako, to samo
pokazuje da su moi Boga bile pripisivane Ozirisu i da
se verovalo da on u odnosu na Raa i pokojnika zauzi
ma isti poloaj koji je zauzimalo samo vrhovno Bie. U
dva poslednja navoda mogli smo proitati
"
bog
"
umes
to
"
Bog
"
, ali nema svrhe da kralj uzima oblije ili atri
but bezimenog boga; i pod pretpostavkom da Pepi ne
postaje sin Boga, ast koju pisac ovog teksta namerava
da ukae kralj u postaje mala i besmislena.
Prelazei sa religijskih tekstova na dela koja sadre
moralne pouke, otkrivamo da spisi prvih egipatskih
mudraca u velikoj meri rasvetljavaju ideju o Bogu. Prvi
i najistaknutiji meu njima su
"
Pouke Kakemne
"
i
"
Po-
Ibid., str. 1 1 1 .
Jutarja suneva barka.
Veerja suneva barka.
1
Ibid., str. 150.
11
Ibid., str. 222 .
uke Plah-hetepa
"
, dela koja su sastavljena oko 3000. go
dine pre n. e. Najstariji njihov prepi s koji posedujemo
nije, na alost, stariji od 2500. pre n. e., ali ova injenica
nikako ne protivrei naem zakljuku. Ove
"
pouke
"
su
sastavljene s ciljem da usmeravaju i vode mladog ove
ka u vrenju dunosti prema drutvu u kojem je iveo i
prema njegovom Bogu. Poteno je samo rei da e ita
lac u njima uzalud traiti savet koji nalazimo u slinim
spisima sastavljenim u kasnijem razdoblju; ali kao delo
koje namerava da ukae mladima na
"
svu ovekovu
dunost
"
u vreme kad je Velika piramida jo uvek bila
nova graevina, ove
"
pouke
" su veoma znaaj ne. Ideja
o bogu koju je imao Plah-hetep il ustrovana je sledeim
odlomcima:
I . g,Ti nee zaplaiti ni mukarce ni ene, jer Bog
se tome protivi; i ako bilo koji ovek kae da e od toga
iveti, On e ga l iiti hleba."'
2.
"
Sto se tie plemia koji ima svega u izobilju, on
moe postupati u skladu sa glasom svoje savesti ; i moe
initi sa sobom to mu je volja; ako nee nita da ini,
to je takoe njegova volja. Prostim pruanjem ruke ple
mi ini ono to ljudi (ili linost) ne mogu postii ; ali.
budui da je jedenje hleba u skladu sa Bojom promisli,
ovome se ne moe protivreiti.
"
3.
"
Ako ima obradivu zemlju, radi na polju koje ti
je Bog dao; mesto da napuni usta onim io pripada su
sedima tvojim, bolje je da zaplai onog koji ima pose
de [da ih da tebi).
"
4.
"
Ako si se ponizio u slubi savrenog oveka,
tvoj e postupak pred Bogom biti pravedan.
"
5.
"
Ako eli da bude mudar ovek, neka ti sin bu
de ugodan Bogu. "
6.
"
Zadovolji one koji od tebe zavise onoliko koliko
moe; ovo e initi oni kojima je Bog naklonjen.
"

Z1
7.
"
Ako nisi bio potovan, a postao si velik; ako si
bio siromah, a postao si bogat; i ako si postao upravitelj
grada, ne budi tvrda srca zbog svog napredovanja, jer si
postao samo uvar stvari koje je Bog pribavio.
"
8.
"
Ono to Bog voli jeste poslunost ; Bog mrzi ne
poslunost. "
9.
"
Uistinu je dobar onaj sin koji je obdaren Bo
gom."12
Ista ideja o Bogu, ali u i zvesnom smislu znatno op
irnije izloena, moe se nai u Izrekama Hensu-hete
pa, delu koje je sastavljeno verovatno za vreme XVIII
dinastije. Ovo delo je detaljno prouavao izvestan broj
istaknutih egiptologa i, iako su se njihova miljenja
znatno razlikovala u pogledu detalja i gramatikih tan
ina, nesumnjivo je utvren opti smisao izreka. Za ilus
traciju upotrebe rei neter iz njega su odabrani sledei
odlomci lJ:
I.
"
Bog velia ime svoje.
"
2.
"
Ono to Boja kua mrzi jeste preterivanje u go
voru. Moli se usrdno za sve tajne molbe. On e obaviti
tvoj posao, u e ono to govori i prihvatie darove tvo
je.
"
3 .
"
Bog pravedno presuuje.
"
4.
"
Kad pri nosi dar Bogu svome, uvaj se stvari
koje su mu mrske. Motri na namisli njegove okom svo
jim i posveti se oboavanju imena njegovog. On daje
duu milionima oblika i velia onog koji njega velia.
"
Tekst je objavio Prisse d'Avennes, pod naslovom Facsimile

d'un papyrus
E
gyptien en caraetcres hieratiques, Paris, 1847. Za pre
vod celog dela vidi Vi rey,
E
tudes sur la Papyrus Pn' sse, Paris, 1887.
Dati su sa transliteracijom i prevodom tampanim izmedu re

daka U mom Papyrus ofAni, str. lxxxv i dalje, gde se mogu nai rere
renee o starijoj literaturi o ovom predmetu.
ZZ EGIPATSKA RELIGIJA
5.
"
Ako ti majka podigne ruke Bogu, ue on molit
ve njene [i ukori e te].
"
6.
"
Predaj se Bogu i slavi Boga svakodnevno.
"
lako navedeni odlomci pokazuju uzvienu ideju o
vrhovnom Biu koju su imali Egipani, u njima ne nala
zimo nijednu titulu ili epitet koji su mu pridavali : mora
mo zato pribei divnim himnama i religioznim medita
cijama koje ine tako vaan deo
"
Knjige mrtvih
"
. Ali
pre nego to iz njih navedemo neke odlomke, moramo
pomenuti neteru, to jest bia ili stvorenja koja na neki
nain imaju u sebi deo prirode ili osobenosti Boga i
obino se nazivaju
"
bogovima
"
. Prvi narodi koji su do
li u dodir sa Egipanima obino su pogreno tumaili
prirodu ovih bia, a isto je uinila i nekolicina savreme
nih pisaca sa Zapada. Kad poblie ispitamo ove
"
bogo
ve
"
, otkrivamo da oni nisu nita drugo nego oblija, ili
izrazi, ili mene, ili atributi jednog boga, a on je bio Ra,
bog-Sunce, koji je, mora se zapamtiti, bio uzor i simbol
Boga. Pa ipak je oboavanje neteru kod Egipana po
stalo osnov optube za
"
primitivnu idolatriju
"
koja je
protiv njih bila podignuta, a neki su ih predstavljali kao
divljake na niskom intelektualnom stepenu razvoja. Si
gurno je da je od najranijih vremena jedno od najzna
ajnijih stremljenja egipatske religije bilo usmereno pre
ma monoteizmu, i ono se moe zapaziti U svim vanim
tekstovima sve do najpoznijeg razdoblja; takoe je si
gurno da je u Egiptu postojala neka vrsta politeizma
uporedo sa monoteizmom jo od pradavnih vremena.
Na naem dananjem stupnju saznanja uzaludan je sva
ki pokuaj istraivanja da li je stariji monoteizam ili po
liteizam. Prema Tileu, egipatska religija je u poetku bi
la politeistika, ali se razvijala u dva suprotna smera: u
jednom smeru bogovi su se umnoavali dodavanjem lo
kalnih bogova, a u drugom su se Egipani sve vie i vie
VEROVANJE U SVEMOGUCEG BOGA Z

1
pribliavali monoteizmu '4 Dr. Videman stoji na stano
vitu da se u egipatskoj religiji mogu razlikovati tri
glavna elementa: ( l ) solarni monoteizam, to jest jedan
bog, tvorac vaseljene, koji svoju mo pokazuje naroito
kroz sunce i njegova delovanja; (2) kult moi prirode
koja se obnavlja, a izraava se u oboavanju itifalusnih
bogova, boginja plodnosti i niza ivotinja i razliitih
boanstava vegetacije; (3) predstava antropomorfnog
boanstva, iji je ivot na ovom i na onom svetu bio
uzor idealnog ovekovog ivota" - ovo poslednje
boanstvo bio je, naravno, Oziris. Ali ovde ponovo, kao
to dr. Videman kae, sreemo nesrenu injenicu da su
svi tekstovi koje posedujemo relativno kasnog datuma
u odnosu na razdoblje nastanka egipatske religije, i u
njima, dakle, nalazimo ova tri elementa, zajedno sa
brojnim sadrajima stranog porekla, tako izmeane da
je nemogue otkriti koji je od njih najstariji. Za nepove
zan nain na koji su razliite ideje o bogu i Bogu
zdruene u istom tekstu ne moe se dati bolji primer od
"
Odrene ispovedi
"
u sto dvadeset petoj glavi Knjige
mrtvih. Ovde, u najstarijem poznatom prepisu ovih od
lomaka, pokojnik kae:
"
Ja ne psovah Boga
"
(r. 38), a
nekoliko redova zatim (r. 42) dodaje:
"
Ja se ne rugah
bogu koji je iveo u mom gradu.
"
Cini se da smo ovde
ukazali na dva razliita sloja verovanja, i da nas stariji,
predstavljen aluzijom na
"
boga grada
"
, vraa u vreme
kad je Egipanin iveo vrlo primitivno. Ako pretposta
vimo da ja Bog (koji se pominje u 38. redu) Oziris, to ne
iskljuuje injenicu da su ga smatrali biem potpuno
Geschiedenis van den Godsdienst in de Oudheid, Amsterdam,

1 893, str. 25. Izvestan broj vrednih napomena o ovom predmetu dao
je Lieblein U Egyptian Religion, stT. 10.
^
Le Livre des Morts (Prikaz U Museon, tom xi
i
i, 1893).
Z4 EGIPATSKA RELIGIJA
razliitim od
"
boga grada
"
i da je bio dovoljno znaa
jan da bi mu bio posveen jedan red
"
Ispovedi
"
. Egip
anin nije video nikakvu nepodudarnost upominjanju
"
bogova
"
uporedo sa aluzijama na boga koga ne
moemo a da ne poistovetiro sa Svevinjim i Tvorcem
sveta; zato su njegove ideje i verovanja bili pogreno
predstavljeni i neki autori su ga uinili predmetom pod
smeha. Na primer, koji opis moe biti budalastiji od
ovog:
"
Ko ne zna, o, Volusije iz Bitinije, svakojaka u
dovita koja Egipat u zaluenosti svojoj oboava? Jed
na se oblast klanja krokodilu, druga drhti pred ibisom
koji se naderao zmija. Slika svetog majmuna blista u
zlatu, gde magini zvuci bruje iz Memnona slomljenog
napola i gde je drevna Teba, sa svojih stotinu kapija,
sahranjena u ruevinama. Na jednom mestu potuju
morsku ribu, na drugom renu; tamo celi gradovi
oboavaju psa : Dijanu niko. Bezbono je naeti ili za
gristi praziluk ili crni luk. 0, sveti narodi ! Ciji bogovi
nastaju za njih u vrtovima njihovim! Za svakim se sto
lom uzdravaju od ivotinja sa vunom: tamo je zloin
ubiti jare. Ali je ljudsko meso dozvoljena hrana.
"
"
Epiteti koje su Egipani pridavali svojim bogovima
nose takoe vredno svedoanstvo u odnosu na ideje ko
je su imali o Bogu. Ve smo rekli da su
"
bogovi
"
samo
oblija, izrazi i mene Raa, boga-Sunca, koji je i sam bio
uzor i simbol Boga, i iz prirode ovih epiteta oevidno je
da su se pridavali jedino
"
bogovima
"
, jer su predstav
ljali neko svojstvo ili atribut koji bi pridavali Bogu da
su imali obiaj da mu se obraaju. Uzeemo za primere
epitete koji su se pridavali Hapiju, bogu Nila. Divna
himna ` ovom bogu poinje ovako:
19
luvenal, Satire XV.
Celu himnu je objavio Maspero u Hymnc au TI, Paris, 1868.
8
r
VEROVANJE U SVEMOGUEG BOGA Z
"
Klanjam ti se, o, Hapi! Ti izlazi na zemlju ovu, i
dolazi u miru da omogui Egiptu da ivi, o, ti skrive
ni, ti vodiu mraka kad god ti je volja da mu bude vo
di. Ti navodnjava polja koja je Ra stvorio, ti omogu
ava ivot svim ivotinjama, ti daje zemlji da pije bez
prestanka; ti se sputa stazom neba, ti si prijatelj jela i
pia, ti daje ito i ini da svako obraeno mesto pro
cveta, o,Ptah ! . . . da si na nebu savladan, bogovi bi pali
strmoglavce i ljudski bi rod stradao. Ti ini da celu
zemlju stoka otvori (ili uzore) i da se i princ i seljak sah
rane . . . Njegova narav (ili oblije) je Hnemuova; kad on
zemlju obasja radost nastaje, jer svi su ljudi sreni, mo
ni ovek (?) dobija jelo svoje i za svaki zub hrane ima.
"
Poto ga je slavio zbog svega onoga to ini za ljud
ski rod i ivotinje i to omoguava da biljka raste za do-
brobit svih lj udi, tekst kae: ,
.. On se ne moe rezati U kamenu; ne moe se videti
na isklesanim kipovima na koje ljudi stavljaju sjedinje
ne krune Juga i Severa ukraene ureusima; nikakvi pro
izvodi ni darovi ne mogu mu se ponuditi ; i ne moe se
naterati da izae iz svog skrivenog boravita. Mesto na
kojem ivi nepoznato je; on se ne moe nai u posvee
nim krinjama; ne postoji stanite u kojem bi on mogao
biti ; i u srcu svome ne moe zamisliti oblije njegovo.
"
Prvo primeujemo da se Hapi osl ovljava imenima
Ptaha i Hnemua, ne zato to je pisac mislio da su ova tri
boga bila jedan, ve zato to je Hapi, kao veliki snabde
va Egipta vodom, postao, tako rei, bog stvoritelj po
put Ptaha i Hnemua. Vidimo zatim kako se tvrdi da je
nemogue predstaviti ga slikama ili ak zamisliti njego
vo oblije, jer je nepoznat, i njegovo boravite se ne
moe pronai, i ne moe biti ni na jednom mestu. Ali,
zapravo, sauvano je nekoliko Hapijevih slika i kipova,
i znamo da je obino prikazivan u obliju dvaju bogo-
Z EGIPATSKA RELIGIJA
va; jedan je na glavi imao biljku papirusa, a drugi loto
sa, prvi je bio bog Nila na Jugu, a drugi bog Nila na Se
veru. Na drugom mestu je naslikan u obliJU krupnog
mukarca sa enskim grudima. Otuda je sasvim jasno
da su mu se epiteti koje smo naveli pridavali jedino kao
Bojem obliju. U drugoj himni, omiljenoj za vreme
XVIII i XIX dinastije, Hapi je nazvan
"
jedan
"
i kae se
da je sebe stvori o; ali budui da se k
snij
.
e u istom tek
stu poistoveuje sa Raom, epiteti kOJI pnpadaju bogu
-Suncu pripisuju se njemu. Dr. H. Brug je iz tekstova
svih razdoblja sakupioi' izvestan broj epiteta koji su
pridavani bogovima; iz nji h moemo videti da su ideje i
verovanja Egipana koja se odnose na Boga bila skoro
identina hebrejskim i muhamedanskim iz kasnijih raz
doblja. Kad se razvrstaju, ovi epiteti ovako glase:
. .
"
Bog je jedan i jedini, i niko drugi ne postOJI s
Ni m; Bog je jedan, jedan Koji je sve stvorio.
"
"
Bog je duh, skriveni duh, duh duhova, veliki duh
Egipana, boanski duh.
"
.
"
Bog je bespoetan i On je bio od poetka; On je
postojao od davnina i bio kad nieg drugog nije bilo.
On je postojao kad nita drugo nije postojalo i ono to
postoji On je stvorio nakon svog postanka. On je otac
poetaka.
"
"
Bog je veni jedan, On je vean i beskrajan ; posto
ji oduvek i zanavek; On je postojao nebrojenim vekovi
ma i postojae do cele venosti.
"
"
Bog je skriveno Bie i nijedan ovek nije poznao
oblije njegovo. Nijedan ovek nije mogao da istrai lik
njegov; On je skriven od bogova i ljudi i On je tajna za
Svoja stvorenja.
"
-
1
Reli gion
und Myhologie, str. 96-99.
VEROVANJE U SVEMOGUCEG BOGA Z
"
Nijedan ovek ne zna kako da Ga pozna. Ime Ne
govo skriveno ostaje; ime je Negovo tajna za decu Ne
govu. Imena su Negova bezbroj na, ona su raznolika i
niko im broja ne zna.
"
"
Bog je istina, On ivi istinom i On se njome hrani.
On je car istine, On se oslanja na istinu, On gradi istinu
i On izvrava istinu po celom svetu.
"
"
Bog je ivot i samo kroz Nega ovek ivi. On o
veku daje ivot i On udahnjuje dah ivotni u nozdrve
njegove,
"
"
Bog je otac i majka, otac oeva i majka majki. On
rada, ali nikad nije roden; On stvara, ali nikad nije
stvoren; On je Sebe rodio i Sebe stvorio. On sazdaje, ali
nikad nije sazdan; On je tvorac Svog sopstvenog oblija
i graditelj Svog sopstvenog tela.
"
"
Bog sam je postojanje, On ivi u svemu i ivi od
svega. On postoji bez uveavanja i smanjivanja. On se
umnoava milionima puta i On poseduje mnotvo ob
lija i mnotvo udova.
"
"
Bog je stvorio vaseljenu i sve to je u njoj : On je
Tvorac onog to je na ovom svetu, onog to je bilo,
onog to jeste i onog to e biti. On je Tvorac sveta i On
ga je stvorio rukama Svojim pre bilo kog poetka; On
ga je utvrdio onim to je iz Nega izalo. On je Tvorac
neba i zemlje; Tvorac neba, i zemlje, i mora; Tvorac ne
ba, i zemlje, i mora, i voda, i planina. Bog je razastro
nebesa i osnovao zemlju. Ono to mu je srce zamislilo
odmah se zbilo, i kad je progovorio re se Negova zbila
i trajae veno.
"
"
Bog je otac bogova i otac oeva svih boanstava;
On uini da mu se glas zaori i boanstva se stvorie, i
bogovi postadoe kad On prozbori ustima Svojim. On
sazda ljude i stvori bogove. On je veliki Tvorac, iskon-
W
ZO EGIPATSKA RELIGIJA
ski Lonar Koji je stvorio ljude i bogove rukama Svojim
i On je sazdao ljude i bogove na lonarskom stolu.
"
"
Nebesa Mu se na glavu oslanjaju i zemlja Mu sto
pe pridrava; nebo Mu duh skriva, zemlja Mu oblije
krije i podzemni svet u sebi uva tajnu o Nemu. Nego
vo je telo poput vazduha, nebo Mu se na glavu oslanja i
nova poplava [Nila] sadri oblije Negovo.
"
"
Bog je milostiv prema onom koji Ga potuje i uje
onog koji Ga doziva. On titi slabe od jakih i uje jauk
onog koji je baen u lance. On presuuje izmeu mo
nog i slabog. Bog zna onog koji Ga poznaje, On nagra
uje onog koji Ga slui i uva onog koji Ga sledi.
"
Moramo sada razmotriti vidljivi amblem, uzor i
simbol Boga, naime boga-Sunca Raa, koga su u praisto
rijsko doba oboavali u Egiptu. Prema egipatskim spisi
ma, bilo je vreme kad ni nebo ni zemlja nisu postojali i
kad ne bee nieg osim beskrajne prvobitne\' vode, koja
je, meutim, bila obavijena gustom tamom. U ovom
stanju je prvobitna voda ostala izvesno vreme, iako je u
sebi nosila klice stvorenja koja su se kasnije pojavila na
ovom svetu, kao i sam svet. Konano je duh prvobitne
vode osetio elju za stvaralakim delanjem, ' poto je
izustio re, svet se odmah stvorio u obliku koji je ve
bio ocrtan u umu duha pre nego to je izgovorio re ko
ja je imala za posledicu njegovo stvaranje. Sledei in
stvaranja bilo je oblikovanje klice ili jajeta, iz kog je na
stao Ra, bog-Sunce, u ijem je sjajnom obliju bila ute
lovIjena svemogua mo boanskog duha.
U kratkim crtama takvo je bilo postanje kako ga je
opisao dr. H. Brug, i zanimljivo je videti kako se njego
va gledita podudaraju sa jednim poglavljem iz Papiru-
19
Vidi Iug$CD 6HgIOH, 5!t. !!.
" . {ll L'
0
STARANJE
B
?
g Nu se uzdie iz pr,obitne vode i
a rukama nosi barku Raa. boga-Sunca, koga

prale br.
na bota
.
slva. L gor
1
m d
.
el
,
l scene Je predeo podzemnog sveta koji je ograden le.
lom Ozmsa, na tijem telu stOJI boginja Nut. ruku ra$irenih da primi sunev disk.
. +.
VEROVANJE U SVEMOGUCEG BOGA 1

sa Nesi Amsu koji se uva u Britanskom muzeju. " U
treem odeljku ovog papirusa nalazimo deo koji kao je
dinu temu ima pobedu nad Apepom, velikim Raovim
neprijateljem, i u samom sastavu nalazimo dve verzije
poglavlja u kojem se opisuje stvaranje zemlje i svega na
njoj. Bog Neb-er-er govori :
"
Ja sam izazvao razvitak razvoja. Sebe sam stvorio
kroz razvoje boga Hepere, koji su razvijeni na poetku
sveg vremena. Razvio sam se kroz razvoje boga Hepe-

re; raZVIO sam se razvoJem razvoJa - to Jest, razvIO sam
se od prvobitne materije koju sam stvorio, razvio sam
se iz prvobitne materije. Ime mi je Ausares (Oziris), kli
ca prvobitne materije. Ja izvrih volju svoju u celosti na
ovoj zemlji, ja je rairih i ispuni h, ja je ojaah rukom
svojom. Bejah sam, jer nita ne bee rodeno ; nisam ta
da pustio iz sebe ni Sua ni Tefnut. Izustih ime svoje,
kao re moi, iz usta svojih i odmah se razvih. Razvio
sam se kroz razvoje boga Hepere i razvio sam se iz
prvobitne sutine koja se razvijala kroz nebrojeno
mnotvo razvoja od poetka vremena. Nieg tada ne
bee na ovoj zemlji, i ja sve stvorih. Ne bee nikog ko bi
radio sa mnom u to vreme. Izvrih tamo sve razvoje po
mou te boanske Due koju sam tamo sazdao i koja
ostade nedelatna u vodenom bezdanu. Ne nadoh tamo
mesto na koje da stanem. Ali u srcu svome bejah jak, i
nainih oslonca sebi, i sam nainih sve to je stvoreno.
Bejah sam. Sam nainih oslonac srcu svome (ili volji), i
stvorih mnotvo bia koja se razvie kao razvi ci boga
Hepere, i njihovo potomstvo nastade od razvoja njiho
vih rodenja. Pustih iz sebe bogove Sua i Tefnut, i od
jednog postadoh troje; oni su od mene potekli i doli
2
No. 10188. Vidi moju transkripciju i prevod celog papirusa U
AbaeoJogia, tom 52, London, 1891 .
Z
EGIPATSKA RELIGIJA
na ovaj svet... Su i Tefnut su rodili Seba i Nut, a Nut je
rodila Ozirisa, Hor-hent-an-maa, Suta, Izidu i Neftidu
u jednom poroaju.
"
Cinjenica da postoje dve verzije ovog znaajnog
poglavlja dokazuje da je tekst mnogo stariji od papiru
sa" na kojem je pronaen, i razliita tumaenja koja
nalazimo u svakoj od njih potvruju da su egipatski
prepisivai imali tekoa u razumevanju onog to su pi
sali. Moe se rei da je ova verzija kosrogonije nepot
puna, jer ne razjanjava poreklo drugih bogova osim
onih koji pripadaju Ozirisovom krugu, i ova primedba
je opravdana; ali na ovom mestu nam je vano samo da
pokaemo da se Ra, bog-Sunce, razvio iz prvobitnog
vodenog bezdana delovanjem boga Hepere, koji je do
veo do ovog ishoda izgovaranjem sopstvenog imena.
Veliki bogovi kosmosa, kao to su Plah i Hnemu, koje
emo kasnije pomenuti, plod su druge zbirke religijskih
pogleda i kosrogonija u kojoj oni igraju glavnu ulogu
potpuno je razliita. Usput moramo primetiti da bog i
je smo rei gore naveli objavljuje da se razvio u obliju
Hepere i da mu je ime Oziris,
"
prvobitna sutina prvo
bitne sutine
"
i da je, kao posledica ovog, Oziris identi
an sa Heperom u pogledu razvitaka i novih raanja.
Re prevedena kao
"
razvici
"
jeste heperu, doslovno
"
valjanja, umotavanja
"
, a re prevedena kao
"
prvobitna
sutina
"
jeste paut, izvorna
"
graa
"
od koje je sve stvo
reno. U obe verzije se kae da su i mukarci i ene po
stali od suza koje su kapale iz Heperinog
"
Oka
"
, tj. iz
Sunca, kome, kae bog,
"
ja dozvolih da zauzme mesto
svoje na mom licu, a zatim ono zavlada celom zem
ljom.
"
JT
Oko 300. godine pre n. e.

VEROVANJE U SVEMOGUCEG BOGA

Videli smo kako je Ra postao vidlivi uzor i simbol
Boga i tvorac sveta i sveg to je na njemu; sada moemo
da razmotrimo njegov poloaj u odnosu na umrlog. Sve
do razdoblja IV dinastije, oko 3700. pre n. e., smatrali
su ga velikim bogom neba i carem svih bogova, boa n
skh bia i
.
blaenih pokojnika koji tamo borave. O po-
10zaJu blazenlh na nebu odluivao je Ra, i od svih ta
moih bogova izgleda da je jedino Oziris imao mo
da zatrai zatitu za svoje sledbenike ; darove koje bi
pokOjnik nameni o Rau prinosio bi mu zapravo Oziris.
Cini se da je u jednom razdoblju najvea Egipaninova
naa bi!a ne samo da usvojeem postane
"
Bog, sin Bo
ga , vec da mu Ra zaista postane otac. Jer u tekstu Pe
pija I" se kae:
"
Pepi je Raov sin koji ga voli; i on izla
zi i die se do neba. Ra je rodio Pepija i on izlazi i die
se do neba. Ra je zaeo Pepija i on izlazi i die se do ne
ba. Ra je stvorio Pepija i on izlazi i die se do neba.
"
Ove ideje su uglavnom ostajale iste od najranijih do
najkasnIJIh vremena i Ra je zadrao svoj poloaj veli
kog poglavara zajednica uprkos Amenovom usponu i
pokuaju takozvanih
"
oboavalaca Diska
"
da se Aten
uini najvanijim bogom Egipta. Sledei iri karakteris
tini
.
odlomci iz Himne Rau preuzeti su iz najstarijih
prepisa teba nske recenzije Knjige mrtvih.
I Iz Anijevog papirusa"
"
Klanjam ti se, o, ti koji doe kao Hepera, Hepera
tvorac bogova. Ti izlazi i ti sija, i ini da bude svetla
na majci tvojoj Nut (tj. nebu); ti si krunisani car bogo
va. Tvoja majka Nut iskazuje ti potu obema rukama
21
Ured. Maspero, red 576.
&J
Vidi The Chapters of Coming Forth by Day, str. 3.
'
34
EGIPATSKA RELIGIJA
svojim. Zemlja Manuova (tj. zemlja gde su
.
nce
.
zalazi)
prima te sa zadovoljstvom i boginja Maat grh te I
2
jutr

i uvee." Zdravo da ste, SVI bogovI Hrama Due , koji
nebo i zemlju na terazijama merite i koji boansku hra
nu u izobilju pribavljate ! Zdravo da si, Tatunene, tl Jedi
ni, ti Tvore ljudi i Sazdatelju sutine bogova juga I se
vera, zapada i istoka! Doite i kliite Rau, gospodaru
neba i Tvorcu bogova, i divite mu se kad u svom div
nom obliju zorom dolazi u svojoj boanskoj barcI.
"
,,0, Ra, oni koji borave u visina
T
a i oni koji bor
ve
u dubinama dive ti se. Bog Tot I boginja Maat obelezle
ti [put] za svaki pojedini dan. Tvoj neprijatelj Zmija
predata je vatri i zloduh-zmija Sebau pala je nagla
ce;
ruke su joj lancima svezane i ti si joj noge odsekao; I SI
novi nemone pobune nee protiv tebe
ikad vi

usta
:
ti. Hram Starca" (tj. Raa) slavi praznik I glas omh kOJI
se raduju u monom je boravitu. Bogovi likuju kad te
vide da izlazi o Ra i kad zraci tvoji svetlom svet pre
plave. Veliantv svtog boga se pokazuje i ulazi ak i
u zemlju Manuovu ; on blistavom zemlju ini svakog da
na im se rodi ; on putuje do mesta na kojem je jue
bio.
"
Il Iz Huneferovog papirusa"
"
Klanjam ti se, o, ti koji si Ra kad izlazi i Tem

kad zalazi. Ti izlazi, ti izlazi, ti sija, tl sl ja, o, tl kOJI
Tj. , Maat, boginja zakona, reda, pravilnosti i sL, ini da se sun
ce rada svakog dana na odreenom mestu i U odredeno vreme sa ap
solutnom i nepogreivom pravilnou.
Tj. , due koja se ranije pominjala U pripovesti o stvaranju, vidi
str. 31.
10 T
j., Ra Heliopo\jski.
Brit. muz. No. 9901.
J
35
si krunisani car bogova. Ti si gospodar neba, ti si gos
podar zemlje; ti si tvorac onih koji na nebesima borave
i onih koji u dubinama borave. Ti si jedan Bog koji po
stade na poetku vremena. Ti si stvorio zemlju, ti si
stvorio oveka, ti si nainio vodeni bezdan neba ti si
. .
,
sazdao Hapija (tf -il), t(,:si stvorio veliku dubinu i ti
daje ivot svemu to postoji. Ti sastvi planine, ti uini
da postanu ljudi i zveri poljske, ti stvori nebo i zemlju.
Neka te oboavaju, tebe koga boginja Maat grli ujutru i
uvee. Ti nebom putuje srca prepunog radosti ; velika
dubina nebeska je pri tom z!dovoIna. Zloduh-zmija
Nak28 je pala i ruke su joj odsene .. Barka Sektet" hva
ta povoljne vetrove i raduje se srce onog koji je u sveti
litu.
"
"
Ti si krunisani vladar neba i ti si jedini [obdaren
svom suverenou] koji se na nebu pojavljuje. Ra je
onaj koji je istina glasa.lO Zdravo da si, ti boanski mla
diu, ti naslednie venosti, ti Samoroeni ! Zdravo da
si, ti koji si samog sebe rodi o! Zdravo, jedini, ti moni
stvore, bezbrojnih oblija i vidova, ti care sveta, vladao
e Anua (Heliopolj), gospodaru neprolaznosti i vladao
e venosti ! Zajednica bogova se raduje kad izlazi i ne
bom plovi, o, ti koji se uzdie u barci Sekte!.
"
"
Klanjam ti se, o, Amen-Rali, koji se oslanja na
Maat"; ti nebom prolazi i svako te lice vidi. Ti naras
ta dok se uzvienost tvoja primie i tvoji su zraci na
svim licima. Ti si nepoznat i nijedan jezik ne moe ti sli-
I8
Ime zmije mraka koju Ra ubija svakog dana.
Barka U kojoj Ra plovi od podneva do zalaska.
3V
Tj., ma ta da Ra zapovedi, odmah se stvori; vidi poglavlje o
-Sudu urriom, str. 93.
JI O bogu Amenu vidi poglavlje .. Egipatski bogovi".
Tj., .,tvoj ivot i tvoja raanja i zalasci odreeni su i utvreni
stalnim i nepromenijivim zakonom."
ku iskazati" ni,ti sam [ovo ne mo]. Ti si jedan . . . Ljudi

te slave l imenu tvome i , kunu se .tobom, jer ti si gospo
dar njihov . . ,:i's'lua uima -ojim i gleda oima svo
jim. Milioni godina prooe otkad je sveta. Ne mogu
broja kazati onima kroz koje ti proe. Srce je tvoje od
redilo dan sree u tvoje ime ,Putnika'. Ti putuje i pre
lazi bezbrojna prostranstva [z koja su potrebni] milio
ni i stotine hiljada godina [da bi se prela] ; ti njima
prolazi u miru i krmani putem svojim preko vodenog
bezdana do mesta koje voli; ti ovo ini u jednom tre
nu, a onda zae i asovima kraj uini.
"
III Iz Anijevog papirusa"
Sledei divni sastav, delom himna, a delom molit
va, od posebnog je znaaja.
"
Zdravo da si, ti Disku, ti gospodaru zrakova koji
se uzdie nad obzorjem dan za danom! Obasjaj zraci
ma svetla svoga lice Ozirisa Anija, koji je istina glasa;
jer on ti zorom pe va himne pohvalne, i ini da uvee za
e uz rei oboavanja. Neka dua Anijeva s tobom u
raj izae, neka u barci Matet ode. Neka u luku uplovi u
barci Sektet i neka prokri sebi put na nebu kroz zvezde
koje nikad ne miruju.
"
"
Oziris Ani, budui u miru i slavi, oboava svog
gospodara neprolaznosti, govorei : ,Slava ti, o, Heru
-huti (Harmahis), koji si bog Hepera, samostvoreni ;
kad se nad obzorjem uzdie i prosipa zrake svog svet
la na zemlje Severa i Juga divan si, uistinu divan, i svi
se bogovi vesele kad spaze tebe, cara neba. Boginja Ne
bt-Unut na glavi je tvojoj utvrena; i njeni ureusi Juga i
Severa na elu su tvome; ona mesto svoje pored tebe
4
Tabla .
zauzima. Bog Tot je utvren na pramcu tvoje barke da
potpuno uniti sve neprijatelje tvoje. Oni koji su u Tua
tu (podzemni svet) izlaze da te doekaju i klanjaju ti se
s potovanjem dok ti prilaze da vide tvoj divni lik. I ja
dooh pred tebe da mogu da budem s tobom i da gle
dam tvoj Disk svakoga dana. Neka me ne zatvore [u
grob], neka me ne odbiju, neka mi se udovi telesni ob
navljaju kad lepotu tvoju ugledam, ba kao da [pripada
ju] svim miljenicima tvojim, jer ja sam jedan od onih
koji te na zemlji oboavahu. Neka uem u zemlju ne
prolaznosti, neka ak uem u venu zemlju, jer gle, o,
moj gospodaru, ti ovo za mene odredi.'
,Klanjam ti se, o, ti koji se uzdie na obzorju kao
Ra, ti se na Maat" oslanja. Ti nebom prolazi i svako
lice gleda tebe i put tvoj, jer ti bee skriven od pogleda
njihovih. Ti se prikazuje ujutru i uvee, dan za danom.
Barka Sektet, u kojoj je Visost tvoja, izlazi svom sili
nom; zraci su tvoji na [svim] licima; crveni i uti zraci
tvoji ne mogu se poznati i sjajne zrake tvoje ne mogu se
izrei. Zemlje bogova i istone zemlje Punta" moraju se
videti pre nego to se ona koja je skrivena [u tebi] moe
izmeriti." Sam i sobom ti se pokazuje [kad] se roi iz
nad Nua. Neka pristupim u asu kad ti pristupa; neka
nikad ne prestanem da napredujem, ba kao to i tvoja
Uzvienost ne prestaje [da napreduje], makar i za tren;
jer ti koracima dugim za tren prelazi prostranstva za
koja su [oveku] potrebne stotine hiljada, tavie, milio
ni godina da bi ih preao; [ovo] ti ini, a onda na poi
nak odlazi ; ti none sate dokrajuje i ti ih broji, ba
ti ; ti ih okonava u svom utvrenom dobu, i zemlja
' Tj., nepromenljiv i stalan zakon.
Tj., istone i zapadne obale Crvenog mora i severoistona oba
la Afrike.
36
Nisam siguran u znaenje ovog odlomka.
38
EGIPATSKA RELIGIJA
svetla postaje. Ti se postavlja pred delo svoje u liku
Raovom ; ti se die nad obzorjem.'"
.. Oziris, pisar Ani, objavljuje hvalu svoju tebi kad
sija, i kad se u zoru uzdie uzvikuje on u radosti zbog
roenja tvoga govorei :
,Ti si krunisan velianstvom lepo te svoje; ti obliku
je udove svoje dok napred stupa, i ti ih raa bez po
roajnih muka u obliju Raovom dok se uzdie u visi
nu nebesku. Dopusti da uem na nebo koje je veno, i
na planinu na kojoj borave miljenici tvoji. Daj da se
pridruim onim svetlim biima, svetim i savrenim, koja
su u podzemnom svetu; neka sa njima izaem da gle
dam lepotu tvoju kad uvee sija i odlazi majci svojoj
Nut. Ti na zapadu nalazi mesto i moje [te] ruke
oboavaju kad zalazi kao ivi stvor " Gle, ti si veni
tvorac i oboavan si [kao kad] zalazi na nebu. Dadoh ti
srce svoje bez kolebanja, o, ti, koji si od bogova moni-
. . . _
J
I.
"
Himna pohvale tebi, o, ti koji se uzdie kao u zla
tu i koji svetlo m svet preplavljuje na dan roenja svo
ga. Majka te raa i ti odmah baca svetlo na stazu
[svog] Diska, o, ti veliko Svetlo koje na nebu sija. Ti
daje da pokoljenja ljudska napreduju kroz poplave Ni
la i ti si uzrok radosti u svim zemljama, i u svim grado
vima, i u svim hramovima. Ti si slavan zbog svoga sjaja
i ti si svog KA (tj. Dvojnika) ojaao boanskom hra
nom, o, ti moni pobednie, ti Moi nad Moima, koji
si svoj presto ojaao protiv zloduha - ti koji si slavan u
Uzvienosti u barci Sektet i najmoniji u barci Atet !""
Ovaj izbor se moe prikladno zakljuiti kratkom
himnom" koja, iako kasnijeg datuma, saeto ponavlja
Tj., ,Jer kad zalazi ti ne umire".
Suneva veernja i jutara barka
Iz Nehtovog papirusa (Brit. muz. No 10471).
VEROVANJE U SVEMOGUCEG BOGA 39
svu bit duih himni XVIII dinastije (oko 1700-1 400.
pre n. e.) .
.. Klanjam ti se, o, ti blistavo Bie, ti koji si obdaren
[svom suverenou]. 0, Temu-Harmahise40, kad se ti
uzdie na nebeskom obzorju, uzvik radosti dolazi do
tebe iz usta svih naroda. 0, ti divno Bie, ti se obnavlja
U svome asu u obliju Diska u majci svojoj Hator" ;
zato na svakom mestu svako srce buja radou dok se
neprestano raa. Oblasti Severa i Juga dolaze ti s po
tovanjem i alju ti pozdrave dok se raa na nebeskom
obzorju. Ti osvetljava obe zemlje zracima tirkiznog
svetla. Zdravo Ra, ti koji si Ra-Harmahis, boanski o
vek-dete, naslednie neprolaznosti, samoroeni i sa
mostvoreni, care zemlje, prine podzemnog sveta, upra
vitelju oblasti Aukert (tj. podzemnog sveta) ! Ti si iz vo
de izaao, ti si potekao od boga Nu koji te titi i koji ti
udove ureuje. Zdravo da si, boe ivota, ti gospodaru
ljubavi, svi ljudi ive kad ti sija; ti si krunisani car bo
gova. Boginja Nut ti potu iskazuje i boginja Maat te
grli neprestano. Oni koji su u pratnji tvojoj pevaju ti s
radou i ela svoja zemlji priklanjaju kad te sretnu, ti
gospodaru neba, ti gospodaru zemlje, ti kralju Pravde i
Istine, ti gospodaru neprolaznosti, ti prine venosti, ti
vladaoe svih bogova, ti boe ivota, ti tvore neprolaz
nosti, ti stvoritelju neba na kojem si vrsto utemeljen.
Zajednica bogova se raduje kad se raa, zadovoljna je
zemlja kad ti zrake ugleda; ljudi koji su ve dugo mrtvi
izlaze sa uzvicima radosti da vide lepotu tvoju svakoga
dana. Ti svakodnevno izlazi nad nebom i zemljom i
majka te Nut svakoga dana osnauje. Ti prolazi visina-
Veerje i jutarje sunce.
4
1
Kao i Nut, boginja neba, ali onog njegovog posebnog dela u
kojem se sunce rada.

ma nebeskim, srce se tvoje radou nadima; nebeski je
bezdan time zadovoljan. Zloduh zmija je pala, ruke su
joj odseene i no joj je na komade udove ise kao. Ra
ivi u divnoj Maat. Barka Sektet se primie i u luku ula
zi ; Jug i Sever, Zapad i Istok okreu se da te slave, o, ti
prvobitna suti no zemlje koja na svet doe od svoje vo
lje. !zida i Neftida te pozdravljaju, pevaju ti pesme ra
dosti dok se u barci uzdie, svojim te rukama tite. Du
e te Istoka slede, due te Zapada slave. Vladar si ti
svim bogovima i u tvojoj je svetinji radost srca; jer je
Zloduh-zmija Nak vatri predata i srce e tvoje zauvek
radosno biti."
I z razmatranja koja su izloena na prethodnim stra
nama, navoda iz religijskih tekstova razliitih razdoblja
kao i iz navedenih himni, italac moe sim prosuditi
predstave koje je drevni Egipanin imao o Svemogu
em Bogu i njegovom vidljivom uzroku i simbolu Rau,
bogu-Suncu. Egiptolozi razliito tumae pojedine od
lomke, ali se slau u optim injenicama. Bavei se i
njenicama ne moe se sasvim pouzdano zakljuiti da su
Egipaninove religijske ideje iz praistorijskih vremena
bile potpuno razliite od ideja obrazovanog svetenika
iz Memfisa u I I dinastiji, ili od ideja oboavalaca Te
mua ili Atura, boga zalazeeg sunca, u I V dinastiji. Re
daktori religijskih tekstova svih razdoblja zadravali su
mnoge praznoverice i primitivna verovanja za koja su
dobro znali da su bila proizvod mate njihovih divljih
ili poludivljih predaka, ne zato to su sami u njih vero
vali ili to su mislili da e ih svetovnjaci kojima su vrili
slubu prihvatiti, ve zbog dubokog potovanja naslee
nih tradicija. Sledbenici svih velikih svetskih religija ni
su nikad u potpunosti odbacili sva praznoverja koja su
u svim pokolenjima nasleivali od svojih predaka; i to
je istina za narode iz prolosti istina je, do izvesnog ste-
%
pena, i za dananje narode. Sto su ideje, verovanja i tra
dicije na Istoku starije, postaju neprikosnovenije ; ali
ovo nije spreilo tamonje ljude da razviju uzviene ide
je moralnosti i duhovnosti i da nastave da u nji h veruju,
i meu njih se mora uvrstiti jedan, samoroeni i samo
bivstvujui Bog koga su oboavali Egipani.
OZIRIS, BOG VASKRSENJA

Tokom svih razdoblja u kojima su nam znani, Egip
ani su verovali da je Oziris boanskog porekla, da je
naao smrt i bio osakaen od ruku zla, da je posle veli
ke borbe sa ovim silama ponovo ustao, da je od tada
postao car podzemnog sveta i sudija mrtvima, i budui
da je on pobedio smrt, i pravednik takoe moe pobe
diti smrt; uzdigli su Ozirisa na tako visoko mesto na ne
bu da je postao jednak i, u odreenim sluajevima, nad
moniji od Raa, boga-Sunca, i pripisivali su mu atribu
te koji pripadaju Bogu. Ma koliko se daleko vraali u
prolost, uviamo da se smatralo da su ova shvatanja o
Ozirisu bila poznata itaocu religijskih tekstova i da ih
je on prihvatao, i u najstarijoj pogrebnoj knjizi poloaj
Ozirisa u odnosu na druge bogove istovetan je poloaju
koji je on zauzimao u najkasnijim prepisima Knjige
mrtvih. Prvi pisci drevnih hijeroglifskih tekstova i njiho
vi kasniji redaktori smatrali su da je Ozirisova istorija
bila tako savreno poznata svim ljudima, da nijedan od
njih, koliko nam je poznato, nije smatrao neophodnim
da zabelei povezanu priu o ivotu i zemaljskim muka
ma ovog boga, a ako i jeste, ona nije doprla do nas. Vi
dimo da ak i za vreme V dinastije Oziris i bogovi nje
govog kruga ili zajednice zauzimaju posebno i izuzetno
OZIRIS, BOG VASKRSENJA 43

mesto u sastavima pisanim za dobrobit umrlog, a kame
ni i drugi spomenici koji pripadaju jo ranijim razdob
ljima pominju obrede ije je vrenje pretpostavljalo po
uzdanu tanost Oziris ove istorije, sa kojom su nas
upoznali kasniji pisci, Ali mi imamo povezani Ozirisov
ivotopis koji, iako nije pisan na egipatskom, sadri to
liko mnogo onog to je egipatskog porekla, da moemo
biti sigurni da je njegov autor uzimao podatke iz egipat
skih izvora: upuujem na delo De [side et Osirde
grkog pisca Plutarha, koji je bio na vrhuncu slave sre
dinom I veka nae ere, U njemu, na alost, Plutarh po is
toveuje neke od egipatskih bogova sa grkim bogovi
ma i dodaje izvestan broj navoda koji su plod ili njego
ve mate ili pogrenog obavetenja, Skvajerov" prevod
glasi ovako:
"
Poto je Reja4l, kau, kriomice bila sa Saturnom",
otkri je Sunce", koje zato baci na nju prokletstvo da ,ne
moe da rodi ni u jednom mesecu ni godini' - Merkur
se, uprkos tome, budui i sim zaljubljen u istu boginju,
IZ zahvalnosti za naklonost koju je od nje dobio, koc
kao s Mesecom i od njega dobio sedamnaesti deo nje
gove svetlost i ; ovih nekoliko delova, koji zajedno ine
pet dana, on je kasnije spojio i dodao na trista ezdeset,
od kojih se godina ranije sastojala, i te dane Egipani
od tada i jo uvek zovu Epakta, ili pridodati, i smatraju
ih danima roenja svojih bogova, Jer prvog od njih,
kau, OZIRIS je roen, pri ijem se dolasku na svet za
uo glas koji je rekao: ,Rodio se gospodar cele zemlje',
Ima, dodue, i onih koji ovaj dogaaj kazuju na drugi
42 Plutarchi de [side et Osiride liber: Graece et Ag/ice, S. Squi
re, Cambridge, 1774.
., T' N J., ut.
44 Tj., Sebom
., T' R
J
., a.
nain, da je, naime, izvesni Pamil, dok je donosio vodu
iz Jupiterovog hrama u Tebi, uo glas koji mu je zapo
vedio da glasno objavi da je ,dobri i veliki kralj Oziris
tada roen' ; i da mu je zato Saturn poverio vaspitanje
eteta, i da je u znak seanja na ove dogaaje kasnije
ustanovljena Pamilija, sveanost koja jako podsea na
Faliforiju ili Prijapeju kod Grka. Drugog od ovih dana
roen je AROUERIS", koga jedni zovu Apolon, a dru
gi oznaavaju imenom starijeg Ora. Treeg je dana TI
FON" na svet doao, a nije roen ni u odreeno vreme,
ni na odreenom mestu, ve je na silu izaao kroz ranu
koju je nainio na majinoj slabini. IZIDA je roena
etvrtog od ovih dana u movarama Egipta, i posled
njeg NEFTIDA, koju neki zovu Teleuta i Afrodita, a
drugi Nike ; to se tie oeva ove dece, za prva dva od
njih se kae da ih je rodilo Sunce, Izidu Merkur, Tifona
i Neftidu Saturn ; i zbog toga su trei od ovih pridoda
tih dana, zato to se na njega gledalo kao na Tifonov ro
endan, kraljevi smatrali zloslutnim i otuda nisu obav
ljali nikakve poslove ni doputali sebi da uzmu bilo
kakvo osveenje sve do veeri. Kau, dalje, da se Tifon
Neftidom oenio; i da su se Izida i Oziris, budui za
ljubljeni jedno u drugo, zavoleli u majinoj utrobi pre
nego to su roeni, i da iz ovog odnosa potie Aroueris"
koga Egipani zovu stariji Or, a Grci Apolon.
Poto je Oziris sada postao kralj Egipta, posvetio se
civilizovanju svojih zemljaka obraajui ih sa ranijeg
oskudnog i varvarskog naina ivota; on ih je, osim to
ga, pouio kako da kulti viu plodove zemlje; dao im je
zakonik da njime urede svoje ponaanje i uputio ih na
potovanje i oboavanje koje su duni ukazati bogovi-
Tj@ Heru-ur . .. Hor Stariji
"
.
" T' S ]., et.

ma. Zatim je sa istom dobrom voljom putovao ostat
kom sveta, svuda ubeujui ljude da se podvrgnu njego
voj pouci; svakako ih nije prinudio silom oruja, ve ih
je ubeivao da popuste pred snagom njegovih razloga,
koji su im prenoeni na najprihvatjiviji nain, u obliku
himni i pesama, uz pratnju muzikih instrumenata: iz
ove poslednj e pojedinosti Grci su zakljuili da je on isto
to i njihov Dionis ili Bah. Za vreme Ozirisovog odsus
tva iz kraljevstva Tifon nije imao prilike da uvede bilo
kakvu novotariju u zemlji, jer je Izida vladala izuzetno
budno i uvek bila na oprezu. Po njegovom povratku,
meutim, poto je prvo nagovorio sedamdeset i dve
druge osobe da mu se pridrue u zaveri, zajedno sa iz
vesnom etiopskom kraljicom po imenu Aso, koja se u to
vreme zadesila u Egiptu, smislio je zgodno lukavstvo da
bi izvrio svoje zle namere. Poto je u tajnosti izmerio
Ozirisovo telo, dao je da se izradi koveg potpuno iste
veliine, to je mogue lepi i ukraen ornamentima.
Ovaj sanduk je doneo u salu za gozbe, gde ga je, poto
je izazvao divljenje svih prisutnih, Tifon kao u ali obe
ao onom kome posle probe bude odgovarao. Na to su
svi prisutni, jedan za drugim, ulazili u njega; ali kako
nikome nije odgovarao, Oziris je poslednji legao u san
duk, na ta su zaverenici odmah priskoili, spustili po
klopac i spolja ga zakucali ekserima, zalivi ga uz to ras
topljenim olovom. Zatim su ga odneli do reke i prevezli
do mora tanaitskim uem Nila, koje je, zbog ovoga, jo
uvek odvratno Egipanima, i koje oni nisu nikad nazva
li nikako drugaije osim imenima gnuanja. Ova dela
su, kau, ovako izvrena 1 7. dana" meseca Atira, kad je
sunce bilo u korpiji, u 28. godini Ozirisove vladavine;
41 U egipatskom kalendaru je ovaj dan oznaen kao trostruko
nesrean.
46
EGIPATSKA RELIGIJA
mada ima i onih koji nam govore da on u to vreme nije
imao vie od 28 godina.
Za nesreu koja je zadesila njihovog kralja prvi su
saznali Pani i Satiri koji naseljavahu zemlju oko Hemisa
(Pano po lj) ; i poto istog asa upoznae narod sa novos
tima, oni dadoe povoda imenu panian strah, koje se
od tada uvek koristi da oznai iznenadni uas ili zapa
njenost svetine. to se Izide tie, im je vest stigla do
nje, ona je odmah odsekla pramen kose" i obukla ode
u za alost na mestu gde se tad zatekla, koje se po
ovom dogaaju naziva Koptis, ili grad alosti, iako su
neki miljenja da ova re pre oznaava gubitak. Posle
ovoga je lutala svud po zemlji uznemirena i smetena u
potrazi za kovegom, raspitujui se kod svake osobe ko
ju je srela, ak i kod neke dece koju je sluajno videla,
da li znaju ta se s nji m zbilo. Ispostavilo se sada da su
ova deca videla ta su Tifonovi sauesnici uradili sa te
lom, i tako je obavesti la kojim je uem Nila prevezeno
do mora - zato, dakle, Egipani smatraju da su deca
obdarena nekom vrstom sposobnosti proricanja, i zbog
ovog verovanja vrlo radoznalo posmatraju njihovo uz
gredno brbljanje dok se igraju (naroito ako su na sve
tom mestu), zasnivajui na qemu predskazanja i zna
menja. Izida se u meuvremenu, poto je bila obavete
na da se Oziris, koga je zavela njena sestra Nefida i
zaljubila se u njega, nehotice spojio s njom umesto sa
Izidom, to je zakljuila po vencu ko koca ` koji je on
kod nje ostavio, posvetila potrazi za detetom, plodom
ovog nezakonitog odnosa Uer ga je njena sestra, plaei
se gneva svog mua Tifona, ostavila im se rodilo); i ta-
Kosa odseena u znak alosti obino se polagala u grob
umrlog.
3
Tj., venac deteline.
ko, posle mnogo muka i tekoa, uz pomo nekih pasa
koji su je odveli do mesta na kojem se nalazilo, prona
la ga je i odgajila; tako je vremenom on postao njen
stalni uvar i pratilac, i zato je dobio ime Anubis, jer se
mislilo da pazi i uva bogove kao i psi ljude.
Napokon je primila podrobnije vesti o kovegu, da
su ga morski talasi odneli do obale Biblosa" i tamo
neno sklonili u grane tamariskovog buna, koji je, za
kratko vreme, izrastao u veliko i lepo drvo, obrastajui
oko kovega i zaklanjajui ga sa svih strana, tako da se
nije mogao videti ; dalje, da je kralj te zemlje, zadivljen
njegovom neobinom veliinom, posekao drvo, i od
onog njegovog dela u kojem je bio prikriven koveg na
inio stub da mu pridrava krov kue. Poto su sa ovim,
kau, Demoni na naroit nain upoznali Izidu, ona je
odmah otila u Biblos, gde je, sevi pored vodoskoka,
odbila da bilo s kim razgovara, osim sa kraljiinim
sluavkama koje su se tu zadesile; njih je pak pozdravi
la i zagrlila na najljubazniji nain, splela im kose i pre
nela im deo onog udesno prijatnog mirisa koji se irio
od njenog tela. Ovo je probudilo veliku elju u kraljici,
njihovoj gospodarici, da vidi strankinju koja je imala
ovu izvanrednu sposobnost da pretoi svoj tako mirisni
dah u kosu i kou drugih ljudi. Zato je naloila da je
dovedu na dvor i, posle blieg upoznavanja uinila je
dadiljom jednog od svojih sinova. Dalje, ime kralja koji
je u to vreme vladao u Biblosu bilo je Melkart, a njego
ve kraljice Astarta, ili, prema drugima, Saosis, iako je
neki zovu Nemanun, to odgovara grkom imenu Ati-
na.
Izida je hranila dete dajui mu da joj sisa prst
umesto dojke; isto tako ga je svake noi stavljala u vat-
7
Ne Biblos u Siriji (Debel), ve barutine papirusa u Delti.

48
EGIPATSKA RELIGIJA
ru da bi unitila njegov smrtni deo, dok je ona, pretvo
rena u lastu, leprala oko stuba i oplakivala svoju tunu
sudbinu. Ovo je ponavljala izvesno vreme, sve dok kra
ljica, koja je stojei posmatrala, nije vrisnula videvi da
je dete svo u plamenu, i tako ga liila besmrtnosti koja
bi mu inae bila predata, Na ovo je Boginja, otkrivi se,
zatraila da joj se da stub koji je podupirao krov; zatim
ga je spustila, a potom lako isekla i otvorila, posle ega
je izvadila ono to je traila, ostatke debla zamotala u
finu tkaninu i, izlivi mirisavo ulje po njemu, vratila ga
ponovo u ruke kralja i kraljice (ovaj komad drveta se i
danas uva u lzidinom hramu i narod Biblosa ga
oboava). Kad je ovo uradila, bacila se na koveg i u is
to vreme tako glasno i jezivo nad njim naricala, da je na
smrt preplaila mlaeg kraljevog sina. Ipak je starijeg
povela sa sobom i zaplovila sa kovegom put Egipta; i
poto se bliilo jutro, reka Fedar je irila otar i jak mi
ris, i ona joj u besu isui tok.
Tek to je stigla na neko pusto mesto ge je pomis
lila da je sama, istom je za as otvorila koveg, i po
loivi svoje lice na lice mrtvoga mua, obgrli mu telo i
plakae gorko ; ali opazivi da deak u tiini stoji iza nje
i da je otkrio razlog Jenog jada, okrenu se iznenada i u
besu mu pokaza tako jarostan i strog izraz lica da je od
straha odmah umro, Drugi opet kau da ga smrt nije za
desila na ovaj nain, ve da je, kao to je gore nagove
teno, pao u more i posle toga su mu iskazane najvee
poasti, Boginji za volju; Zato Maneros", koga Egipa
ni tako esto prizivaju na svoje gozbe, nije niko drugi
do ovaj ISti deak. Ovo tvrenje ponovo osporavaju oni
koji kau da je pravo ime detetu bilo Palestin, ili Pelusi-
01
Sin prvog egipatskog kralja, koji je umro u ranoj mladosti; vi
di Herodot, ii 79.
je, i da je grad sa ovim imenom Boginja podigla u znak
seanja na njega; dodaju, dalje, da su gore spomenutog
Manerosa Egipani slavili na svojim svetkovinama jer
je on prvi pronaao muziku. Ima i takvih, opet, koji
tvrde da Maneras nije ime neke posebne osobe, ve sa
mo uobiajeni oblik i utiv nain pozdravljanja koji su
Egipani izmeu sebe koristili na vanijim svetkovina
ma i gozbama, koji nije znaio nita vie od elje da se
ono ime su se tada bavili pokae povoljnim i ' srenim,
jer, pri svem tom, ovo je pravo znaenje te rei. Slino,
kau, ljudski kostur koji se u doba zabava nosio unao
kolo u sanduku i pokazivao svim gostima nije imao za
cilj, kao to neki misle, da prikae linu nesreu Oziri
sovu, ve pre da ih podseti na njihovu smrtnost i tako ih
obodri da se poslue i uivaju u dobrim stvarima koje
se pred njima nalaze, poto uvide da ubrzo moraju po
stati jednaki onom to su videli ; i da je ovo pravi razlog
to ga unose na svoje gozbe - ali, da nastavimo s pri
om,
Poto je Izida nameravala da poseti svog sina Ora
koji je odgajan u Butu, u meuvremenu je sklonila kov
eg na udaljeno i pusto mesto : Tifon je pak, lovei jed
ne noi po meseini, sluajno na njega naiao; i po
znavi telo koje je u njemu bilo zatvoreno, rastrgao ga
je na nekoliko delova, ukupno etrnaest, i razbacao ih
svud po zemlji. Kad !zida saznade za ovaj dogaaj, jo
jednom se upusti u traganje za rasejanim udovima svo
ga mua, koristei barku od papirusne trske da bi lake
prola kroz donje i movarne oblasti zemlje - zato,
kau, krokodil nikad ne dira ljude koji plove u ovakvim
unovi ma, bilo zato to se plai gneva boginje, bilo zato
to ih potuje zbog toga to su je jednom prevezli, Ovoj
okolnosti se zato pripisuje injenica da u Egiptu ima ta
ko mnogo razliitih Ozirisovih grobova ; jer kau nam
da kad god je Izida naila na neki od razbacanih udova
svoga mua, tu ga je i sahranila. Ima i takvih koji ospo
ravaju ovo kazivanje i govore da za ovo mnotvo grobo
va pre moemo zahvaliti opreznosti kraljice, koja je
umesto pravog tela, kako se pretvarala, darivala ovim
nekolikim gradovima samo kip svoga mua: i ona je
ovo uradila ne samo da bi se ukazale poasti, koje bi na
ovaj nain bile izrazitije iskazane njegovoj uspomeni,
ve isto tako da bi mogla umai Tifonovoj zlobnoj po
trazi, koji bi, da je nadvladao Ora u ratu pred kojim su
se nalazili, zbunjen ovim mnotvom grobova, mogao iz
gubiti nadu da e biti u stanju da nae onaj pravi -
kau nam, tavie, da uprkos upornom traganju Izida
nikad nije mogla ponovo da sastavi Ozirisov ud, koji
su, budui baen u Nil odmah posle otkidanja od tela,
progutale Lepidotus, Phagrus i Oxyrynchus, ribe koje
zbog ovoga Egipani najvie izbegavaju. Da bi ipak ne
kako nadoknadila gubitak, Izida je posvetila Falus na
pravljen po ugledu na izgubljeni i ustanovila vanu sve
anost u njegov spomen, koju Egipani i dan danas
svetkuju.
Vraajui se sa onog sveta posle ovih dogaaja Ozi
ris se pojavio pred svojim sinom Orom, podsticao ga da
krene u boj i u isto vreme ga poduavo oruju. Onda ga
upita, ta misli, koje je najslavnije delo koje ovek moe
izvriti, na ta je Or odgovori o: ,Osvetiti uvrede nanese
ne ocu i majci'. Zatim ga upita koja je ivotinja, po nJe
govom miljenju, vojniku najkorisnija, i poto dobi od
govor ,konj', zaudi se Oziris, tako da ga zapita zato
konju daje prednost nad lavom. ,Zato', odgovori Or,
,to se konj", iako je lav korisniji onome kome je po-
Izgleda da konj nije bio poznat U Egiptu pre XVIII dinastije;
ovaj deo Plutarhove verzije Ozirisovog ivotopisa mora, onda, biti
stariji od 1500. god. pre n. e.
OZIRIS. BOG VASKRSENJA 51
mo neophodna, ipak moe mnogo bolje upotrebiti u
savladavanju i unitenju neprijatelja koji juria.' Ovi od
govori veoma obradovae Ozirisa, jer su pokazali da
mu je sin potpuno spreman za neprijatelja. Govore
nam, osim toga, da je u velikom mnotvu onih koji su
stalno naputali Tifonovu stranu bila i njegova naloni
ca Tueris, i da su zmiju koja je bila u njenoj pratnji dok
je prelazila Oru ubili njeni vojnici - seanje na ovaj do
gaaj, kau, jo se uva u onom uetu koje je baeno u
sredinu njihovih redova, a onda iseeno na komade.
Zatim je izmeu njih dolo do bitke koja je traj ala vie
dana; ali pobeda na kraju pripade Oru, dok je Tifon
bio zarobljen. Izida, kojoj je Tifon bio povere n na uva
nje, ne samo da nije ni pomiljala da ga ubije, ve mu je
odreila okove i oslobodila ga. Ovaj postupak majke je
tako strano razjario Ora, da je digao na nju ruku i
strgao joj kraljevsko znamenje s glave; i mesto ovog
znaka Hermes joj brzo stavi i em nainjen u obliku o
trice sekire. Posle ovoga Tifon javno optui Ora da je
nezakonito roen, ali uz Hermesovu (Totovu) pomo
njegova zakonitost bee u potpunosti potvrena presu
dom samih Bogova. Posle ovoga su izmeu njih voene
jo dve bitke i u obema je Tifon bio poraen. Dalje,
kau da se Izida zdruila s Ozirisom posle njegove smrti
i da je, usled toga, rodila Harpokrata, koji je na svet do
ao pre vremena i hrom.
"
Kad ovu priu posmatramo u svetlu rezultata de
ifrovanja hijeroglifa otkrivamo da je njen veliki deo
potkrepljen egipatskim tekstovima: na primer, Oziris je
bio sin Seba i Nut ; Epakt je u Kalendarima poznat kao
"
pet dana pridodatih godini
"
; pet bogova, Oziris, Hor,
Set, Izida i Nefida, roeni su u dane koje pominje Plu
tarh ; 1 7. dan Atira (Hatora) oznaen je u Kalendarima
kao trostruko nesrean; opisana su Izidina lutanja i ne-
volje, a
"
jadikovanja" koja je navodno izgovorila pro
naena su u tekstovima; spiskovi Ozirisovih svetilita
sauvani su u nekoliko zapisa; Horova osveta oca esto
se pominje u papirusima i drugim spisima; sukob Seta i
Hora u potpunosti je opisan u papirusu u Britanskom
muzeju (No. I 0I 84);himna na Huneferovom papirusu
pripoveda o svemu onom to je Tifon uinio Ozirisu; i
Ozirisovo zaee Hora posle smrti pominje se u himni
Ozirisu koja potie iz XVIII dinastije u sledee m od
lomku:
"Sestra je tvoja razastrla svoju zatitniku mo za
tebe, ona je u beg naterala one koji bejahu neprijatelji
njeni, ona je zlu kob oterala, ona je izgovorila silne rei
moi, ona je jezik svoj lukavim uinila i rei se njene ne
izjalovie. Velianstvena Izida veto vladae i govorae,
i osveti ona brata svoga. Tragae za njim bez prestanka,
lutae zemljom neprekidno od bola zapomaui i nije se
smirila (ili spustila) sve dok ga nije nala. Svojim ga je
perjem zaklonila, svojim je krilima vazduh (ili vetar)
nainila i jadikovala je na sahrani brata svoga. Podie
ona onog koji leae niice i ije srce nepomino bejae,
ona od njega uze sr njegovu, ona zae i rodi dete, ona
ga kriom podoji i niko ne saznade za to mesto ; i deja
ruka ojaa u velikoj kui Sebovoj. Za;ednica se bogova
raduje i veseli dolasku Ozirisovog sina Hora, i postoja
nog je srca i pobedonosan sin Izidin, naslednik Oziri
SOV.
"
S4
Kako su se detalji Ozirisovog ivotopisa oblikovali
u prvim dinastijama nemogue je rei, i mi ne znamo ni
da li je Oziris bio bog vaskrsenja kod predinastikih ili
` Ova izuzetna himna je prvi put postala poznata kad je Cha
bas objavio njen prevod sa napomenama U Revue Arch
e
o}ogique, Pa
ris, t. XIV, str. 65. i dalje.
OJ
r^ C

m +.
&
&
. m

+
+ +
C
+

O
c
&
+
C
=
&
' 6 o
+
1
.~

W
C C

1 m C
m

f C
"
> + ++
+.
~
o
A
&
<
7
z
.
W +
A
+
+
J
C
+.
7
+
C
.
+.

% "
W J W

+ ++
*
1~
W
W .
$
M

W
I
+ +. q
" '
,_
c
~ $
~ W
g
@ m
+*
+ @ W
<
_ =

+ @ E
~ <
&
W
c
1
OZIRIS. BOG VASKRSENJA

55
praistorijskih Egipana, ni da li mu je ta uloga bila do
deljena nakon to je Mena poeo da vlada Egiptom.
Ipak postoji dobar razlog za pretpostavku da je u najra
nijim dinastikim vremenima zauzimao poloaj boga i
sudije onima koji su njegovom pomoi ustali iz mrtvih,
jer je ve u IV dinastiji, oko 3800. pre n. e., kralj Men
-kau-Ra (Mikerin kod Grka) poistoveen s njim, i ne
samo da je na kovegu nazvan
"
Oziris, Kralj Juga i Se
vera, Men-kau-Ra, koji veno ivi
"
, ve je i Ozirisova
genealogija njemu pripisana, i objavljuje se da je
"
ro
en na nebu, potomak Nut, krv i meso Sebovo
"
. Oig
ledno je da su heliopoljski svetenici
"
redigovali
"
reli
gijske tekstove koji su prepisivani i umnoavani u Veu
tako da odgovaraju njihovom shvatanju, ali u ranijim
vremenima kad su zapoinjali svoj rad, potovanje Ozi
risa bilo je tako raireno, i verovanje u njega kao u boga
vaskrsenja tako duboko usaeno u srca Egipana, da su
ak i u heliopoljskom teolokom sistemu Oziris i njegov
krug, ili zajednica bogova, zauzimali istaknuto mesto.
On je ljudima predoavao ideju oveka koji je bio i bog
i ovek, i sluio kao uzor Egipanima svih vremena kao
bie koje je zbog svojih ljudskih muka i smrti moglo da
saosea s njima u bolestima i smrti. Ideja njegove ljud
ske linosti takode je zadovoljavala njihove udnje i
elje za sjedinjenjem sa biem koje je, iako delom
boansko, ipak imalo mnogo zajednikog sa njima sa
mima. Prvobitno su Ozirisa smatrali ovekom koji je na
zemlji iveo isto kao i on:, koji je jeo i pio, koji je bio
okrutno ubijen, koji je uz pomo nekolicine bogova po
bedio smrt i dostigao veni ivot. Ono to je uradio Ozi
ris mogu i oni, i ono to su bogovi uinili za Ozirisa mo
raju oni ponovo uiniti i za njih, i kako su bogovi pro
uzrokovali njegovo vaskrsenje isto tako moraju prouz
rokovati i njihova, i kako su ga uinili vladarem pod-
zemnog sveta isto tako moraju i njih uvesti u njegovo
carstvo i dati im da tamo ive onoliko dugo koliko i
sam bog ivi. Oziris je, u nekim svojim vidovima, bio
poistoveen sa Nilom, Raom i nekolicinom drugih
"
bo
gova" poznatih Egipanima, ali u svom vidu boga vas
krsenja i venog ivota on je privlaio ljude u dolini Ni
l a; i hiljadama godina su mukarci i ene umirali veru
jui da e, budui da je sve to bilo uinjeno za Ozirisa,
biti i za njih uinjeno simboliki, i da e kao i on pono
vo ustati i nasi editi veni ivo!. Ma koliko daleko u pro
lost sledili religijske ideje u Egiptu, nikad ne stiemo
do vremena za koje se moe rei da u njemu nije posto
jalo verovanje u Vaskrsenje, jer svuda se smatralo sigur
nim da je Oziris vaskrsao iz mrtvih ; mora da su postoja
li skeptici i verovatno su pitali svoje svetenike ono to
su i Korinani pitali svetog Pavl a:
"
Kako e mrtvi vas
krsnuti? I u kom telu e doi?
"
Ali van svake sumnje je
da su verovanje u Vaskrsenje prihvatile glavne klase u
Egiptu. Obredi koje su Egipani vrili sa ciljem da po
mognu pokojniku da proe iskuenje suda i da savlada
svoje neprijatelje na onom svetu bie opisani na dru
gom mestu, isto kao i oblije u kojem je umrli vaskrsa
vao ; vraamo se, dakle, teolokom ivotopisu Oziris 0-
vom.
Sredite i postojbina potovanja Ozirisa u Egiptu
za vlade prvih dinastija bio je Abidos, gde je, kako
kau, bila sahranjena glava boga. Ono se irilo na sever
i jug tokom vremena i nekoliko velikih gradova je obja
vilo da polae pravo na neki deo Ozirisovog tela. Razli
iti dogaaji iz ivota boga postali su predmet sveanih
predstava u hramu i, malo po malo, vrenje obaveznih i
neobaveznih slubi u vezi s njima zaokupljalo je, u ne
kim hramovima, vei deo vremena svetenika. Prvobit
ne ideje u vezi s bogom behu zaboravljane, dok su nove
OZIRIS. BOG VASKRSENJA

57
nastajale; od prmera oveka koji je vaskrsao iz mrtvih i
dostigao veni ivot, postao je uzrok vaskrsenja mrtvih;
i mo darivanja venog ivota smrtnicima preneta je sa
bogova na njega. Navodno Ozirisovo sakaenje bilo je
zaboravljeno samom injenicom da je u podzemnom
svetu boravio u celom telu i da je on, bio osakaen ili
ne, posle smrti postao Horov otac. Ve u XII dinastiji,
oko 2500. pre n. e., potovanje ovog boga postalo je
skoro opte, i hiljadu godina kasnije Oziris je postao ne
ka vrsta nacionalnog boga. Pripisivali su mu se atributi
velikih kosrikih bogova i on se inio ne samo kao bog
i sudija mrtvima, ve i kao tvorac sveta i svega na nje
mu. Onaj koji je bio Raov sin postao je jednak ocu i za
uzeo svoje mesto pored njega na nebu.
Imamo zanimljiv dokaz poistoveenja Ozirisa sa
Raom u XII glavi Knjige mrtvih. Podsetiero se da se
ova glava sastoji od niza delova koji se skoro uvek mo
gu nazvati poglavljima vere, a iza svakog od njih sledi
jedno ili vie objanjenja koja predstavljaju jedno ili vi
e sasvim razliitih shvatanja; glava je takoe proprae
na nizom vinjeta. U I I0. redu se kae:
"
Ja sam dua ko
ja boravi u dva afja. " ta je dakle ovo? To je Oziris
kad ulazi u Tatu (tj. Busiris) i tamo nalazi duu Raovu;
tamo bogovi zagrle jedan drugog i due postadoe u
dva afja. " Na vinjeti koja ilustruje ovaj odlomak vide
se due Raa i Ozirisa koje u obliju sokola stoje na pilo
nu u Tatuu licem jedna prema drugoj ; prva na glavi
ima disk, a druga, sa ljudskom glavom, belu krunu. Od
mah se zapaa injenica da ak i pri susretu sa Raom
Ozirisova dua zadrava ljudsko lice, taj znak njegovog
srodstva s ovekom.
Tj., due Ozirisa i Raa .
Sada je Oziris postao ne samo jednak Rau, ve u
mnogome i vei bog od njega. Kau da je iz nozdrva na
Ozirisovoj glavi koja je bila sahranjena u Abidosu iza
ao skarabej", istovremeno i amblem i uzor boga Hepe
re, koji je uzrokovao nastanak svih stvari kao i vaskrse
nja. Na ovaj nain je Oziris postao izvor i zaetak bogo
va, ljudi i stvari, i muevnost boga je zaboravljena. Sle
dei korak je bio da mu se pripie atribut Boga, i izgle
da da je u XVI I I i XIX di nastiji osporavao Amen-Rau,
koga su do tog vremena zvali "kraljem bogova
"
, suvere
nost nad trima zajednicama bogova, to jest, trojstvu
nad trojstvima nad trojstvima." Ideje koje su preovla
davale u vezi s Ozirisom u ovom razdoblju mogu se naj
bolje prosuditi po sledeim odlomcima iz savremenih
himni:
"
Neka ti je slavaS8, o, Ozirise, Un-nefere, veliki
boe u Abtuu (Abidos), kralju neprolaznosti, gospodaru
venosti, koji u bivstvovanju svome prolazi kroz milio
ne godina. Ti si najstariji sin utrobe Nutine, koga je ro
dio Seb Praotac [bogova], gospodar kruna Juga i Seve
ra, gospodar dine bele krune; kao princ bogova i lj udi
ti primi kuku i bi, i dostojanstvo svojih boanskih ota
ca. Neka ti bude zadovoljno srce koje u brdima Amen
teta boravi, jer sin ti je Hor na prestolu tvome utvren.
Ti si krunisani gospodar Tatua (Busi ris) i vladar u Abi
dosu.
"
"
Neka ti je hvala", o, Ozirise, gospodaru neprolaz
nosti, Un-nefere, Heru-Huti (Harmahis), ija su oblija
mnogobrojna i iji su atributi veliki, koji si Plah-Seker-
Vidi von Bergman U Aeg. Zeitschrift, 1880, str. 88. i dalje.
3
Svaka zajednica bogova sadravala je tri trojstva ili trijade.
Vidi Chapters of Coming Forth by Day (prevod), str. I l
Ibid., str. 34.
%
1 4
f '
Raova dub ( 1 ) srece Ozirisovu duu (2) u !uu. Mach (tj. Ra) po
red Persen drveta (3) odseca glavu zmiji koja simbolie no.
-Tem U Anuu (Heliopolj), gospodar skrivenog mesta,
tvorac Het-ka-Ptaha (Memfis) i bogova [tamonjih], vo
di podzemnog sveta, koga [bogovi] slave kad zalazi u
Nut. Izida te u miru grli i tera zloduhe sa ua staza tvo
jih. Ti lice svoje Amentetu okree i ini da zemlja kao
uglaan bakar zasija. Mrtvi ustaju da te vide, vazduh
udiu i u lice te gledaju kad disk na obzorju svome izla
zi ; srca su i m mirna, jer tebe gledaju, o, ti koji si ve
nost i neprolaznost. "
U poslednje", odlomku Oziris se poistoveuje sa
velikim bogovima Heliopolja i Memfsa, gde su posto
jala svetili ta boga-Sunca skoro i u predinastikim vre
menima, i konano se objavljuje da je
"
venost i nepro
laznost
"
; ovako su ideje vaskrsenja i besmrtnosti sjedi
njene u istom boanskom biu. U sledeem Molepstviju
postupak poistoveivanja sa bogovima se nastavlja:
l .
"
Klanjam ti se, o, ti koji si zvezda na boanstva u
Anuu i nebeska bia u Her-abi"; ti boe Unti", koji si
slavniji od bogova koji su u Anuu skriveni. Podaj mi
stazu kojom mogu u miru proi, jer ja sam prav i esti t ;
ne izustih svesno la, niti ma ta podmuklo uinih.
"
2.
"
Klanjam ti se, o, Ane u Antesu, Harmahise; ti
nebom koraa koracima dugim, o, Harmahise. Podaj
mi stazu," itd.62
3.
"
Klanjam ti se, o, duo venosti, ti Duo koja u
Tatuu boravi, Un-nefere, sine Nutin; ti si gospodar
Akerta (tj. podzemnog sveta). Podaj mi stazu," itd.
4.
"
Klanjam ti se u vlasti tvojoj nad Tatuom; kruna
je Ureret na glavi tvojoj utvrdena; ti si jedini koji stvara
.
L1.
6
0 Oblast pored Memfisa.
0T
Bog koji ide pored barke boga Ara, drei zvezdu u svakoj D-
62
Ova molba je samo jednom napisana, ali je oigledna namera
da se ponavlja posle svakog od devet delova Molepstvija.
Z EGI PATSKA RELIGIJA
snagu koja ga titi, i u Tatuu u miru boravi, Podaj mi
stazu," itd.
5.
"
Kanjam ti se, o, gospodaru drveta Akacije",
barka je Seker" na saonice postavljena; ti odbija Zlo
duha, poslenika Zla, i uzrokuje da Uat (tj. Oko Horo
vo ili Raovo) u boravitu svom poine. Podaj mi stazu,
"
itd.
6.
"
Kanjam ti se, 0, ti koji si moan U asu svome,
ti veliki i moni Prine, itelju An-rut-fa", gospodaru
neprolaznosti i tvore venosti, ti si gospodar Suten-he
nena (Heraklopolj Magna). Podaj,
"
itd,
7.
"
Klanjam ti se, o, ti koji se oslanja na Pravdu i
Istinu, ti si gospodar Abidosa i udovi su tvoji spojeni u
Ta-esertu (tj. Svetoj zemlji, podzemnom svetu) ; ti si
onaj kome su mrski podvala i lukavstvo. Podaj,
"
itd.
8. @ Klanjam ti se, o, ti koji si u barci svojoj, ti dovo
di Hapija (tj. Nil) od izvora njegovog; na telu ti svetlo
sija i itelj Nehena ti si. Podaj,
"
itd.
9, g_ Klanjam ti se, o, tvore bogova, ti kralju Juga i
Severa, o, Ozirise, pobednie, vladaoe sveta u milosti
vim dobima svojim; ti si gospodar sveta nebeskog. PO
daj,
"
itd.
I opet:
"
Ra je kao Oziris obasut svim dijademama
boanskih duhova i bogova Amenteta, On je jedno
boansko oblije, skriveni Tauta, sveta Dua Amenteto
ve glave, Un-nefer, iji e ivot trajati zanavek,
"
"
Ve smo pomenuli pomo koju je Tot ukazao Izidi
kad joj je saoptio rei kojima je oivela svog mrtvog
6J
Ovo drvo se nalazilo U Heliopolju i Maka, tj. Sunce, sedela
je pored njega. (Vidi str. 59 ).
64 Ceremonija postavljanja barke Seker na saonice obavljala se U
zoru.
6
Mesto na kojem nita ne raste - podzemni svet.
0b
Vidi Chapter of Coming Forth by Day, str. 334.
mua, ali najbolji pregled dobrih dela koja je ovaj bog
uinio za Ozirisa sadri himna u Huneferovom papiru
su", gde pokojnik govori :
"
Dooh tebi, o, sine Nutin, Ozirise, Prine venos
ti ; ja sam u pratnji boga Tota, i radovah se svemu onom
to on za tebe uini, On je udahnuo sve vazduh u noz
drve tvoje, i ivot i snagu tvom divnom licu ; i severac
koji iz Temua za nozdrve tvoje izlazi, o, gospodaru Ta
-eserta, On je uinio da ti bog Su telo osveti i ; on ti je
stazu zracima svetla obasjao; on je otklonio nedostatke
i mane tvojih udova maginom moi rei iz usta svojih ;
on je Hora i Seta pomirio tebe radi ; on je unitio vihor i
oluju; on je naterao dva protivnika (tj. Seta i Hora) da
ti budu susretljivi i da dve zemlje pred tobom u miru
ive; on je gnev iz srca njihovih odagnao i svaki se od
njih sa bratom svojim (tj, tobom) pomirio,
"
"
Sin ti je Hor pobedonosan u prisustvu svih bogo
va, vlast nad svetom bee mu predata i vlast se njegova
protee do najudaljenijih delova zemlje. Presto boga Se
ba njemu je dosuen, zajedno sa poloajem koji je bog
Temu stvorio i koji je utvren presudama [donetim] u
Dvorani arhiva i upisan na gvozdenoj ploi prema za
povesti oca tvoga Ptah-Tanena kad je na veliki presto
seo. On je svog brata postavio na presto koji je bog Su
podigao (tj, nebo), da razastre vode preko planina, da
uini ea se pojavi ono to po brdima raste i zrno (?) to
na zen;lji nie, i on umnoava vodom i zemljom, Bogovi
nebeski i bogovi zemaljski prelaze u slubu tvog sina
!ora. i prate ga u dvoranu njegovu [gde] se izrie presu
da koje.m e im on gospodar biti, i oni [mu volju] od
mh izvravaju.
"
@^
0
lb d., str. 343.
I
EGIPATSKA RELIGIJA
Neka ti se raduje srce, o, gospodaru bogova, neka
ti se
'
rce silno raduje; Egipat i Crvena Zemlja u miru
ive i slue pokoro pod tvojom suverenom vlau.
Hramovi su na sopstvenoj zemlji utvre
.
ni

gradovi i
.
no
:
me sigurno uvaju dobra kojima u svoJe Ime vladaJu, .
prineemo ti boanske darove koje smo gotovI da ulm
mo i nudiemo rtve U tvoje ime zauvek. U tvoJe se Ime
klie rtve livenice se izlivaju za tvoj KA, i pogrebna je
la [ti
'
prinose] duhovi koji su u praHi tvojoj,
. .
i voom se
kropi ... sa svake strane dua umrlIh u zemlji ovoJ. Sva
ka je zamisao Raova koja se na tebe odnoSila od poet
:
ka bila izvrena. Sada, dakle, o, sme Nutm, krumsan SI
kao to je Neb-er-er krunisan dok se ra
.
. Ti ivi, ti
si utvren, ti mladost svoju obnavlja I tI SI Istlmt I sa
vren ; tvoj otac Ra ti je udove osnaio i zajednica bogo
va ti klie. Boginja Izida je s tobom i nikad te ne napu
ta; neprijatelji [te] nisu zbacili ; gospodari sVih zemalja
lepotu tvoju slave ba kao to slave Raa k
d se raa po
etkom svakog dana. Ti se raa kao uzvieno bice po
sredstvom uzora svoga, lepote tvoje uzdiu lice [oveko
vo] i [njegov] korak dugim ine. Suv
renost
.
oca tv
g
Seba bee ti predata, i boginja Nut, majka tvoJa, kOJa Je
bogove rodila, i tebe donese kao prvoroenog od pet
bogova, i lepotu tvoju stvori, i sazda ud
ve tvoJe. TI SI
kao car utvren bela ti je kruna na glavI I u ruke SI svo
je kuku i bi u;eo; dok si u utrobi bio, i jo na ze
lj

nisi izaao bio si krunisani gospodar dvejU zemalja, I
Raova krua ,Atef' na elu ti bee. Bogovi ti prilaze do
zemlje se klanjajui i u strahu se obuzdavaj u; o
.
ni se po
vlae i kad te vide odlaze sa uasom RaovIm, I pobeda
tvoje
'
Uzvienosti u srcima je njih
vim. Zivot je
.
s to
bom, i darovi jela i pia ti sleduju, I ono to tl pn pada
pred licem se tvojim nudi.
"
U jednom odeljku druge, vrlo sline himne", opi
sani su jo neki Ozirisovi vidovi, i posle rei
"
Klanjam
ti se o Vladaru onih koji su u Amentetu
"
, naziva se on
7
,
.
biem koje
"
mukarcima i enama daje ivot po drugi
put
"
", tj.
"
onaj koji ini da se smrtnici ponovo rode.
"
Kako se ceo odeljak odnosi na Ozirisa
"
koji se obnav
lja
"
i na njegovo
"
podmlaivanje slino Raovom svakog
pojedinog dana
"
, nema sumnje da je vaskrsenje umrlih,
to jest njihovo roenje u novom ivotu, bilo ono to pi
sac podrazumeva pod drugim roenjem mukaraca i
ena. Iz ovog ode ljka takoe moemo videti da je Oziris
postao jednak Rau i da je od boga mrtvih postao bog
ivih. Osim toga, u vreme kad su se gornji izvodi prepi
sivali, nije se samo smatralo da Oziris zauzima poloaj
koji je Ra nekada imao, ve je i njegov sin Hor, koji se
rodio posle oeve smrti, na osnovu pobede nad Setom
prihvaen kao naslednik Ozirisov. I ne samo da je na
predovao do
"
ina i dostojanstva
" svog oca Ozirisa, ve
je u svom vidu
"
oevog osvetnika
"
postepeno stekao
naroit poloaj zauzimaoca i posrednika u ime dece o
vekove. Tako u sceni Suenja on dovodi pokojnika
pred Ozirisa i moli oca da umrlom dozvoli da uiva bla
godeti koje uivaju oni koji su
"
istina glasa
"
i koji su se
opravdali na suenju. Takva molba, koju je Ozirisu u
Izidinom prisustvu upuivao sin roen pod tako izuzet
nim okolnostima, nailazila je, Egipani su mislili, na si
guran odziv; i potomak oca, zaet posle smrti oevog
tela, prirodno je bio najbolji pokojnikov zastupnik.
Ali, iako su tako uzviene ideje o Ozirisu i njego
vom poloaju meu bogovima uglavnom prevladale u
Egiptu za vreme XVIII dinastije (oko 1 600. pre n. e.l,
0
Vidi Chapters of Coming Forth by Day. str. 342.
Ove rei su mes tcmemu em nem.
oigledno je da su neki verovali da, uprkos svoj predos
tronosti, telo moe istru leti, i da je neophodno poseb
no zamoliti Ozirisa da bi se ovaj kobni ishod izbegao.
Sledea izuzetna molitva naena je prvo ispisana na
platnenom povoju kojim je bila obavijena mumija Tot
mesa III, ali od tada je ovaj tekst, pisan hijeroglifima,
pronaen i na Nuovom papirusu70, i on se, naravno,
morao tako de nai i na papirusu uvanom u Torinu,
koji je pokojni dr. Lepsijus objavio ve l 842. Ovaj tek
st, koji je sada opte poznat kao Poglavlje CLIV Knjige
mrtvih, nosi naslov
"
Poglavlje u kojem se telu ne dopu
ta da istruli
"
. Tekst poinje :
"
Klanjam ti se, o, moj boanski oe Ozirise! Dooh
tebi jer ti balsamovati moe, uistinu balsamovati ove
udove moje, jer neu da istrulim i skonam, [ve da bu
dem) slian ocu svome Heperi, boanskom uzoru njego
vom koji nikad ne vide raspadanja. Hajde, onda, uini
da gospodarim dahom svojim, o, ti gospodaru vetrova,
koji umnoava boanska bia koja su tebi nalik. De ut
vrdi me, i ojaaj me, o, gospodaru pogrebnog kovega.
Dopusti da uem u zemlju venosti isto kao to je do
puteno tebi i tvom ocu Temuu, o, ti ije telo ne vide
truljenja i koji sam nikad ne vide truljenja. Ja nikad ne
uradih ono to ti mrzi, ja, tavie, klicah sa onima koji
tvoj K zavolee. Ne daj da mi se telo U crve pretvori,
ve me [od njih) spasi isto kao to si sebe spasao. Prekli
njem te, ne daj da u gnjile padnem kao to dozvoljava
da svaki bog, svaka boginja, svaka ivotinja i svaki gmi
zavac truljenje iskusi kad dua iz njih posle smrti izae.
Jer kad dua ode, ovek raspadanje doivljava, trule
kosti tela njegovog i ogavne postaju, propadaju udovi
Brit. muz. No. 10477, arak 18. Ovaj tekst sam objavio u svo
jim Chapter of Coming Forth by Day, str. 398-402.

jedan po jedan; kosti se u gnjecavu masu mrve, meso se
u smradnu tenost pretvara i postaje on brat gnjilei ko
ja se na njega oborila. I on se u roj crva pretvara, i on
masa crva postaje, kraj mu se blii i truli on na vidiku
boga ua jednako kao i svaki bog, svaka boginja, i sva
ka ptica krilata, i svaka riba, i svaki stvor to pue, i sva
ki gmizavac, i svaka ivotinja, i svaki stvor, ma kakav da
je. Kad me crvi ugledaju i poznaju, daj da padnu na
stomake svoje i daj da ih strah od mene uasne; i daj da
se tako desi sa svakim stvorenjem posle smrti [moje), bi
lo da je to ivotinja, ili ptica, ili riba, ili crv, ili gmiza
vac. I daj da se iz smrti ivot rodi. Ne daj da [me) raspa
danje od ma kog gmizavca dokraji i ne daj da na mene
navale u raznim oblijima svojim. Nemoj me predati
onom delatu koji u svom muilitu (?) boravi, koji
udove tela ubija i primorava ih da istrule, koji mnoga
mrtva tela razara, dok sam skriven ostaje i od klanja
ivi; daj da ivim i njegov nalog izvrim, i daj da uinim
ono to je on naredio. Nemoj me u njegove ruke predati
i ne daj da nada mnom zagospodari, jer ja sam pod tvo
jom vlau, o, gospodaru bogova.
"
"
Klanjam ti se, o, moj boanski oe Ozirise, bie ti
je sa udovima spojeno. Ti nisi istrulio, nisi se u crve
pretvorio, nisi nestao, nisi gnjile postao, nisi se raspao
i nisi se U crve premetnuo.
"
Poistoveujui se sa Heperom, bogom koji je stvo
rio Ozirisa i njegovu zajednicu bogova, pokojnik dalje
kae:
"
Ja sam bog Hepera, i udovi e moji iveti do ve
nosti. Ja neu svenuti, ja neu istruliti, ja se neu ras
pasti, neu se u crve pretvoriti i neu gnjile ugledati
pred okom boga ua. Imau bie svoje, imau bie svo
je; iveu, iveu ; razvijau se, razvijau se, razvijau
se; u miru u se probuditi. Neu istru liti ; utroba mi se
----------
nee raspasti ; neu zbog povreda patiti ; oko mi nee is
trunuti ; oblika mog lica nestati nee; uvo mi nee oglu
veti ; glava mi se od vrata nee odvojiti; nee mi jezik
ukloniti ; kosu mi nee odsei, obrve mi nee izbrijati i
nikakva kobna ozleda nee me snai. Telo e mi se ut
vrditi i nee se u prah smrviti, niti e propasti na zemlji
ovoj.
"
Sudei po gore navedenim odlomcima moemo po
misliti da su izvesni Egipani oekivali vaskrsenje fzi
kog tela i izgleda da pominjanje raznih delova tela po
tvruje ovo gledite. Ali telo ija se neukvarljivost i bes
mrtnost tako ubedljivo objavljuje jeste SAHU, ili du
hovno telo, koje je iznenada postalo od fzikog tela
preobraenog molitvama koje su se izgovarale i obredi
ma koji su se vrili na dan pogreba ili polaganja u grob.
Zanimljivo je primetiti da se u CLIV glavi ne pominju
ni hrana ni pie i da kao neophodno sredstvo za ivot
pokojnik pominje jedino vazduh, koji dobija posred
stvom Temua, boga koji je uvek predstavljan O ljud
skom obliju ; bog se ovde pominje u svom vidu nonog
Sunca koje je suprotnost Rau, dnevnom Suncu, i name
ra je da se napravi poreenje Suneve dnevne smrti sa
pokojnikovom smru. Cuvanje glave bogo-oveka Ozi
risa u Abidosu ve je bilo pomenuto, i verovanje da je
tamo sauvana bilo je raireno po celom Egiptu. Ali u
gore pomenutom tekstu pokojnik kae: "Glava mi se
od tela nee odvojiti
"
, to izgleda oznaava njegovu
elju da sauva svoje telo u celosti, i pored toga to je
Oziris bio svemogu i mogao ponovo sastaviti udove i
povratiti telo, isto kao to je uinio sa sopstvenim udo
vima i telom koje je Set raskoradao. Poglavlje XLIII
Knjige mrtvih" upuuje takoe na vanu vezu sa Oziri-
11
Vidi The Chapters ofCom;ng Forth by Day. str. 98.
sovom glavom. Ono nosi naslov "Poglavlje u kojem se
ne doputa da ovekova glava bude odseena u pod
zemnom svetu
"
, i mora da je prilino staro. U njemu
pokojnik kae: "Ja sam Veliki, sin Velikog; ja sam Vat
ra i sin Vatre, kojoj je njegova glava bila predata poto
je odseena. Glava Ozirisova nije od njega bila odvoje
na, neka ni glava pokojnikova ne bude od njega odvoje
na. Ja se sastavih (ili se povratih); ja se dovrih i upot
punih ; ja mladost svoju obnovi h ; ja sam Oziris, bog
neprolaznosti.
"
Na osnovu navedenog moe izgledati da, prema
jednoj verziji prie o Ozirisu, njegova glava nije bila sa
mo odseena, ve i da je prola kroz vatru ; i ako je ova
verzija vrlo stara, kao to bi svakako mogla biti, a vero
vatno i jeste, ona nas odvodi u praistorijska vremena u
Egipat, kad su se tela umrlih sakatila i spaljivala. Profe
sor Videman72 misli da je sakaenje i kidanje tela um
rlih bilo posledica verovanja da se telo kojem je KA, ili
dvojnik, pripadao mora iskidati da bi on napustio ovu
zemlju, i navodi injenicu da su se svi predmeti lomili u
vreme kad su stavljani u grobove. On takoe istrauje
kratkotrajan obiaj u praistorijskim grobovima u Egip
tu gde su se izgleda meali naini sahranjivanja celog i
raskomadanog tela, jer iako je u nekima od njih telo bi
lo iskidano na komade, oigledno je d, su uinjeni us
peni pokuaji da se ono ponovo sastavi postavljanjem
delova na odgovarajue mesto koliko je to bilo mogue.
l moda se na ovaj obiaj odnose razliita mesta u Knji
zi mrtvih, kad pokojnik objavljuje da je sakupio svoje
udove i "telo svoje opet upotpunio
"
, i ve u V dinastiji
kralju Teti se ovako obraaju: "Ustani, o, Teta! Glavu
Vidi J. de Morgan, Ethnogrphie Pehistorique. str. 210.
svoju si primio, kosti svoje si sastavio7J, udove svoje si
sakupio
"
.
ivotopis Ozirisa, boga vaskrsenja, pratili smo sada
od najranijih vremena do kraja razdoblja vladavine
Amenovih svetenika (oko 900. pre n. e.), kada je
Amen-Ra uguran meu bogove podzemnog sveta, i mo
litve su, u nekim sluajevima, upuivane njemu umesto
Ozirisu. Od ovog vremena pa nadalje Amen je za
dravao ovaj visoki poloaj i u razdoblju Ptolomeja, u
poruci pokojniku Keraeru, itamo:
"
Lice tvoje pred
Raom sija, dua tvoja pred Amenom ivi i telo se tvoje
pred Ozirisom obnavlja.
"
l opet se kae :
"
Amen je po
kraj tebe da te oivi . . . Amen ti prilazi sa dahom ivota i
on te navodi da dah udahne u kui tvojoj pogrebnoj.
"
Ali. uprkos ovome, Oziris je imao i zadrao najvie
mesto u srcima Egipana, od prvog do poslednjeg, kao
bogo-ovek, bie koje je i boansko i ljudsko; i nikakva
invazija spolja, i nikakva verska ili politika previranja,
i nikakvi uticaji koje su strani narodi mogli na njih ima
ti nisu uspeli da umanje njihovo potovanje ovog boga
kao uzroka, simbola i uzora vaskrsenja i venog ivota.
Skoro pet hiljada godina ljudi su balsamovani po ugle
du na balsamovani lik Ozirisov; i odlazili su u grob ve
rujui da e im tela pobediti mo smrti, i grob, i trule
jer ih je i Oziris pobedio ; i sigurno su se nadali vaskrse
nju i besmrtno m, neprolaznom i duhovnom telu, jer je
Oziris ustao u preobraenom duhovnom telu i uzneo se
na nebo, gde je postao kralj i sudija mrtvima, i u njemu
dostigao veni ivot.
Glavni razlog postojanosti Ozirisovog kulta u Egip
tu bila je, verovatno, injenica da je on svojim sledbeni
cima obeavao i vaskrsenje i veni ivot. Egipani su
Recucil de Travaux, tom. N str. 40 (r. 287).
ak i posle prihvatanja hrianstva nastavili da balsa
muju svoje mrtve, i jo dugo su meali atribute svog Bo
ga i
"
bogova
"
sa atributima Svemogueg Boga i Hrista.
Sami Egipani se nee nikad odrei verovanja da se telo
mora balsamovati da bi se umrlom osigurao veni ivot,
dok su hriani, iako su propovedali istu doktrinu vas
krsenja kao i Egipani, otili korak dalje i tvrdili da
uopte nema potrebe za balsamovanjem mrtvih. Sveti
Antonije Veliki preklinjao je svoje sledbenike da mu ne
balsamuju telo i ne dre ga u kui, ve da ga sahrane i
da nikom ne kau gde su ga sahranili, da oni koji su ga
voleli ne dou i ne izvuku ga i balsamuju kao to su po
obiaju radili sa telima onih koje su smatrali svecima.
"
Odavno sam molio episkop e i svetenike da opominju
ljude da prestanu da se pridravaju ovog beskorisnog
obiaja
"
; i u vezi sa svojim sopstvenim telom, rekao je:
"
Kad vaskrsnem iz mrtvih primiu ga nepokvarljivog
od Spasitelja.
"
" Sirenje ove ideje. zadalo je vetini bal
samovanja smrtni udarac i, iako su iz uroenog konzer
vatizra i elje da stvarna tela svojih voljenih pokojnika
imaju pored sebe Egipani izvesno vreme nastavili da
uvaju svoje mrtve kao i ranije, ipak su, malo po malo,
razlozi za balsamovanje zaboravljani, poznavanje te ve
tine izumiralo, pogrebni obredi bledeli, molitve postaja
le mrtvo slovo i obiaj pripreme mumije zastareo. Sa
umiranjem ove vetine umrlo je takoe i oboavanje i
verovanje u Ozirisa, koji je od boga mrtvih postao
mrtav bog i, barem za egipatske hriane, njegovo mes
to je zauzeo Hristos,
"
prvenac umrlih
"
, ije se vaskrse
nje i mo da podari veni ivot u to vreme propovedalo
po celom poznatom svetu. U Ozirisu su egipatski hri-
,. Vidi Rosweyde, Vitae Patrum. str. 59;
2
itie svetog Antonija
od Atanasija (Migne), Patrologiae, Ser. Graee. tom 26, str. 972.
ani nali prauzor Hrista, i na slikama i kipovima na
kojima )zida doji svog sina Hora videli su pra uzore Bo
gorodice i njenog Deteta
, Hrianstvo nije nigde na sve
tu nailo na narod iji je duh i0 tako savreno pri
premljen da prihvati nleg'ova uenja
'
kao u Egiptu.
Ovo se pogl avlje moe na dolian nain zavriti ne
kolikim izvodima iz Izidinih i Nefidinih pesama, koje
su u hramu Amen-Raa u Tebi pevale dve svetenice ko
je su personifikovale ove dve boginje."
"
Zdravo da si, ti gospodaru podzemnog sveta, ti Bi
ku onih koji su u njemu, ti Slika Ra-Harmahisa ti Dete ,
divne
p
ojave, dadi nam u miru. Ti si svoje nedae odag
nao, tl SI zlu kob oterao ; Gospodaru, dodi nam u miru.
O, Un-nefere, gospodaru hrane, ti zapovednie, ti koji
SI strane uzvienosti, ti Boe, upravitelju bogova, kad ti
zemlju preplavi [sve] se porada. Ti si od bogova veliko
duniji. Zraenja tvog tela mrtvima i ivima ivot daju
o
:
ti gospodaru hrane, ti vladaoe zelenog bilja, ti mo
:
nl gospodaru, ti suti no ivota, ti to bogovima darove
prinosi i pogrebna jela blaenima. Dua ti za Raom hi
ta, ti u zoru sija, ti u sumrak zalazi , ti izlazi svakog
dana; tl e s leve strane Atmuove zanavek izlaziti. Ti si
slavan, namesnik Raov; zajednica ti bogova dolazi pri
zivajui lice tvoje sa kojeg plamen neprijatelje tvoje do
stie. Radujemo se kad kosti svoje sakuplja i kad sva
kodnevno telo svoje sastavlja. Aubis ti dolazi, i dve
sestre (tj. (zida i Neftida) ti dolaze
,
One su divne stvari
za tebe spremile, i udove su ti sakupile, i trae one da
spoje osakaene delove tela tvoga. Neistou sa njih o
nau kosu obrii i dadi nam bez seanja na ono to te
rastui. Dodi O svom atributu
"
Princa zemaljskog
"
,
Vidi moj Hieratic Papyrus of Nesi-Amsu (Arcbaeologia, tom
Iii).
OZIRIS, BOG VASKRSENJA

73
odagnaj strepnju svoju i s nama u miru budi, o, Gospo
daru. Ti e naslednikom sveta proglaen biti, i jedinim
bogom, i izvriteljem zamisli bogova. Svi te bogovi pozi
vaju, do di onda u hram svoj i ne boj se. O, Ra (tj. Oziri
se), Izida i Nef ti da te vole; ostani u boravitu svome za
uvek,
"
EGIPATSKI
"
BOGOVI
"
Cesto je u ovoj knjizi moralo biti rei o egipatskim
"
bogo
ima
"
,
; vreme je da sada objasnimo ko su i ta su
om bilL Vec smo pokazali koliko monoteistika strana
egipatske religije podsea na veru hrianskih naroda i
nekoga e iznenaditi da je narod, koji je imao tako uzi
ene ideje o Bogu kakve su imali Egipani, ikad mogao
postali poslovian zbog svog navodnog oboavanja
mnotva
"
bogova
"
u razliitim oblijima, Sasvim je ta
no da su Egipani ukaivali potovanje izvesnom broju
bogova, broju tako vehkom da bi samo spisak njihovih
Imena Ispunio itavu knjigu; ali isto tako je tano da ni
u Jenom vremenu obrazovani stalei u Egiptu nisu po
stavlJah
"
bogove' na
,
isti uzvieni stupanj kao Boga i ni
su nikad nl pomiljah da e se njihova shvatanja o ovo
me moi ravo protumaiti
,
U praistorijskim vremeni
ma Je svako selo ili gradi, svaka oblast i pokrajina i
sva
,
ki veliki grad imao svog posebnog boga; moemo
011 CI korak dalje i rei da je svaka porodica bez obzira
na imovinsko stanje i poloaj, imala svog
'
sopstvenog
bo
a .
.
Dobrostojea porodica je odabirala nekog da
slUZI njenom bogu i da se pobrine za sve njegove potre
be, dok Je siromana porodica prilagala prema svojim
mogunostima U zajedniki fond za opremanje boje
EGIPATSKI ,BOGOVI' 75
kue, za odede itd. Ipak je bog bio neodvojivi deo po
rodice, bilo bogate ili siromane, i njegova je sudbina
praktino bila povezana sa sudbinom porodice. Propast
porodice ukljuivala je i propast boga, a doba napretka
donosila su bogate darove, nove odede, moda i novo
svetilite i slino. Bog sela, iako je bio vanije bie, mo
gao je biti odveden u ropstvo zajedno sa narodom tog
sela, ali je pobeda njegovih sledbenika u pohodu ili u
borbi bila uzrok jo veih poasti i pronosila njegovu
slavu.
Bogovi provincija ili velikih gradova bili su, narav
no, vei od bogova sela i pojedinih porodica, i u veli
kim zgradama koje su im posveene, tj. hramovima,
mogli su se nai, predstavljeni kipovima, u velikom bro
ju. Ponekad bi se atributi jednog boga pripisivali dru
gom, ponekad bi se dva ili vie bogova
"
spajali
"
ili sje
dinjavali U jednog, ponekad su se bogovi donosili i>
dalekih sela i gradova, pa ak i iz stranih zemalja, i po
vremeno bi neka optina ili grad odbacila svog boga ili
bogove i prihvatila sasvim nove iz neke susedne oblasti.
Na ovaj nain se broj bogova vazda menjao, i relativan
poloaj pojedinih bogova se neprestano menjao ; danas
jedva zametljiv i skoro nepoznat lokalni bog mogao je
pobedom u ratu postati glavni bog grada i, s druge stra
ne, bog koga su jednog meseca oboavali bogatim daro
vima i velikom svetkovinom, mogao je ve sledeeg me
seca potonuti u beznaajnost i postati mrtav bog u sva
kom pogledu. Ali, pored porodinih i seoskih, postojali
su i nacionalni bogovi, bogovi reka i planina, bogovi
zemlje i neba, i svi oni zajedno su inili znatan broj
"
boanskih
"
bia, ija se dobra volja morala osigurati i
ija se zla volja morala ublaiti. Pored njih, izvestan
broj ivotinj a posveenih bogovima takoe je smatran
"
boanskim
"
, i strah, isto koliko i ljubav, naterao je
76
EGIPATSKA RELIGIJA
Egipane da ih prikljue svojim brojnim vrstama bogo-
va.
Egipatski bogovi ija su nam imena poznata ne
predstavljaju sve one koje je Egipaninova mata za
mislila, jer za njih, kao i za mnogo ta drugo, potpuno
vai zakon opstanka samo najsposobnijih. Mi ne zna
mo nita o bogovima praistorijskih vremena, ali je vie
nego verovatno da neki od bogova koji su potovani u
dinastikim vremenima predstavljaju, u izmenjenom ob
liku, boanstva primitivnog ili poluprimitivnog Egipa
nina koja su na njegovu svest imala najdui uticaj. Bie
dovoljan tipian primer takvog boga, naime Tota, iji je
prvobitni znak bio pavijan sa pseom glavom. U pra
davna vremena ovoj' ivotinji se ukazivalo veliko poto
vanje zbog njene visprenosti, inteligencije i lukavstva; i
primitivni Egipanin je, kad ga je uo kako drei nepos
redno pred izlazak i zalazak sunca, zakljuio da je on
na neki nain razgovarao ili bio blisko povezan sa sun
cem. Ova ideja se zadrala u njegovoj svesti, i u dinas
tikim vremenima, na vinjeti koja predstavlja izlazee
sunce, otkrivamo da pavijani, za koje kau da su preob
raeni otvarai nebeskih vrata, ine pravu zajednicu bo
gova i u isto vreme jednu od najupeatljivijih odlika
ove scene. Tako se jedna ideja koja se rodila u najuda
ljenijim vremenima prenosila s pokolenja na pokolenje
dok se nije iskristalisala u najboljim prepisima Knjige
mrtvih, u razdoblju kad je Egipat bio u zenitu moi i
slave. Naroit rod psoglavog majmuna koji je predstav
ljen na kipovima i papirusima poznat je po svom lukav
stvu, a takve su i rei koje je saoptio Totu, koji ih je za
tim preneo Ozirisu, to je njemu omoguilo da bude
"
istina glasa
"
ili pobednik nad neprijateljima. Verovat
no se u ovom svojstvu, tj. kao prijatelj umrlih, psoglavi
majmun prikazuje kako sedi na vrhu stuba Terazija na
kojima se srce umrlog meri simbolikim perom Maat;
jer su najuobiajenija imena ovog boga
"
gospodar
boanskih knjiga
"
,
"
gospodar boanskih rei
"
, tj. for
mula koje su primoravale i prijatelja i neprijatelja da se
pokori umrlom. U docnijim vremenima, kad se Tot po
eo predstavljati pticom ibis, njegovi atributi su se
mnoili i on je postao bog pisma, nauke, matematike
itd. ; izgleda da u stvaranju nije igrao ulogu razliitu od
one uloge
"
mudrosti
"
, koju je tako divno opisao pisac
Izreka (vidi gl. VIII, stihovi 23-3 1 ) .
Kad god su i gde god su Egipani pokuali da stvo
re sistem bogova, uvek su uviali da se stari lokalni bo
govi moraju uzeti u obzir i da se za njih mora nai mes
to u tom sistemu. Ovo se moglo postii njihovim uklju
ivanjem u trijade, ili grupe od devet bogova, koje se
sada uopteno nazivaju
"
eneadama
" ; ali, na ovaj ili
onaj nain, oni su se morali pojaviti. Istraivanja u ne
koliko poslednjih godina pokazala su da je u Egi"tu
moralo postojati nekoliko velikih kola teoloke mlsh, I
da su svetenici svake od njih inili sve to je bilo u nji
hovoj moi da prikau nadmo svojih bogova. U dinas
tikim vremenima mora da su postojala velika vea u
Heliopolju, Memfisu, Abidosu i u jednom ili dva mesta
u Delti, da i ne pomenemo manje svetenike kole k
je
su se verovatno nalazile u mestima sa obe strane Nila
juno od Memfisa. Od teorija i doktrina svih o
ih kola
i vea u najpotpunijem obliku su preivele one Z Heho
polja, i posle paljivog ispitivanja pogrebnih tekstova
koji su ispisivani na spomenicima egipatskih kraljeva V
i VI dinastije moemo rei kakva su shvatanja imali o
mnogim bogovima. Odmah vidimo da je veliki bog He
liopolja bio Temu ili Atmu, sunce na zalasku, i njemu
su svetenici iz tog mesta pripisivali atribute koji su s
pravom pripadali Rau, dnevnom bogu-Suncu. Iz ovog
78
EGIPATSKA RELIGIJA
ili onog razloga uobliili su ideju zajednice bogova,
ukupno devet, koja se zvala
"
velika zajednica (paut) bo
gova
"
, i na njeno elo postavili boga Temua. U XVII
glavi Knjige mrtvih" nalazimo sledei odlomak:
"
Ja sam bog Temu u raanju njegovom; ja sam je
dini. Ja sam postao u Nuu. Ja sam Ra koji u poetku
izae .
..
Zatim dolazi pitanj e:

"
Ali ko je ovo?
"
I odgovor:
"
To je Ra kad u poetku izae u gradu Suten-henenu
(Heraklopolj Magna), krunisan kao kralj u izlasku. Stu
bovi boga ua ne behu jo stvoreni kad on bee na ste
penitu onog koji u Hemenuu (Hermopolj Magna) bo
ravi.
"
Iz ovih izvoda doznajemo da su Temu i Ra bili
jedan
.
isti bog, i da je on bio prvi potomak boga Nua,
prvobitne vodene mase, iz koje su svi bogovi postali.
Tekst se nastavlj a:
"
Ja sam veliki bog Nu, koji je samog
sebe rodio, koji je uinio da imena njegova postanu i da
sazdaju zajednicu bogova. Ali ko je ovo? To je Ra, tvo
rac imena udova svojih, koji postadoe u obliju bogo
va koji su u pratnji Raovoj." I opet: .. Ja sam onaj koji
se
.
ije vratio meu bogove. Ali ko je ovo? To je Tem,

kOJI u disku boravi, ili, kako neki kau, to je Ra u izlas
ku svome na istonom obzorju neba.
"
Tako dalje sazna
jemo da je Nu samog sebe stvorio i da su bogovi jed
nostavno imena njegovih udova; ali onda je Ra Nu i
bogovi koji su u njegovoj pratnji ili sviti samo su perso
nifikacije imena njegovih udova. Onaj koji se ne moe
vratiti meu bogove jeste i Temu i Ra, i tako otkrivamo
da su Nu, Temu i Ra jedan isti bog. Postavivi Temua
na elo svoje zajednice bogova heliopoljski svetenici
su tako i Rau i Nuu dali mesto visoke asti ; oni su do
miljato uspeli da svog lokalnog boga uine glavnim u
Vidi Chapters of Coming Forth by Day, str. 49.
EGIPATSKI .BOGOVI" 79
zajednici, ali su u isto vreme starijim bogovima dodelili
znaajne poloaje. Na ovaj nain su Raovi oboavatelji,
koji su svog boga smatrali najstarijim od svih bogova,
imali malo razloga za albu na uvoenje Temua u za
jednicu bogova, a lokalna tatina Heliopolja bila je za
dovoljena.
Ali, pored devet bogova za koje se mislilo da obra
ZUJU .. veliku zajednicu
" bogova grada Heliopolja, po
stojala je i druga grupa od devet bogova zvana .. mala
zajednica
"
bo&ova i, najzad, trea grupa od devet bogo
va, koji su sainjavali najmanju zajednicu. Iako bi se sa
da moglo oekivati da paut, ili zajednica devet bogova,
sadri uvek devet bogova, ovo nije bio sluaj, i broj de
vet ovako upotrebljen moe ponekad da zavede. U tek
stovima nalazimo nekoliko mesta na kojima se nabraja
ju bogovi pauta i njihov ukupan broj je ponekad deset a
ponekad jedanaest. Ova injenica se lako objanjava
kad se setimo da su Egipani proglaavali bogom razli
ita oblija ili vidove jednog boga, ili razliite faze u
njegovom ivotu. Tako su sunce na zalasku, zvano Te
mu ili Atmu, izlazee sunce zvano Hepera i podnevno
sunce zvano Ra, bili tri oblika istog boga; ako je bilo
koji od ova tri oblija bio ukljuen u paut ili zajednicu
devet bogova, i ostala dva oblija bila su takoe preut
no ukljuena, ak iako je paut tada sadravao jedanaest
umesto devet bogova. Na isti nain se podrazumevalo
da su razliita oblija svakog boga ili boginje pauta bila
ukljuena u njega, ma koliki da je ukupan broj bogova
mogao biti. Prema tome, ne bi trebalo da pomislimo da
su tri zajednice bogova bile ograniene na broj 9 X 3, ili
dvadeset sedam, ak i ako j e simbol boga bio naveden u
tekstu dvadeset sedam puta.
Ve smo pomenuli veliki broj bogova koji su bili
poznati Egipanima, ali emo odmah predoiti da se to
---------
odnosilo samo na one bogove za koje se mislilo da uti
u na ovekovu sudbinu na ovom i na onom svetu i ko
je je narod Egipta oboavao i duboko potovao. Broj
im je bio relativno ogranien i moe se zapravo rei da
se podudarao sa brojem lanova velike heliopoljske za
jednice bogova. to jest, sa bogovima koji su pripadali
Ozirisovom krugu. Oni se mogu ukratko opisati na sle
dei nai n:
I. TEMU ili ATMU, tj.
"
onaj koji dovrava
"
dan,
isto kao to je Plah bio
"
onaj koji zapoinje"
dan. U
prii o stvaranju on objavljuje da se razvio u obliju bo
ga Hepere, i u himnama se kae da je on
"
tvorac bogo
va
", .,sazdatelj ljudi
"
itd., i on je bespravno prisvojio
Raov poloaj medu bogovima Egipta. Njegov kult je
ve morao biti vrlo star u vreme kraljeva V dinastije, jer
je to vreme tradicionalno predstavljan u obliju mu
karca.
2. Su je bio prvoroeni sin Temuov. Prema jednoj
legendi on je postao neposredno od ovog boga, dok mu
je, prema drugoj, boginja Hator bila majka; u treoj le
gendi, pak, otac mu je bio Temu, a majka Iusaset. On je
prokrio sebi put izmeu bogova Seba i Nut i ovu po
slednju podigao da sazda nebo, i ovo se verovanje uva
od zaborava na kipovima ovog boga na kojima je pred
stavljen kako se die sa zemlje sa sunevim diskom na
ramenima. Kao mo prirode on je bio uzor svetla i, sto
jei na vrhu stepenita u Hermopolju Magni, on je di
zao nebo i drao ga svakog dana. Da bi mu pomogli u
ovom poslu postavio je stubove na najvanijim taka
ma, i tako su
"
Suovi nosai
"
potpornji neba.
3. TEFNUT je bila Suo va sestra bliznakinja; kao
mo prirode ona je bila uzor vlage, rose ili nekog vida
suneve toplote, ali je kao bog mrtvih izgleda bila na
neki nain dovoena u vezu sa opskrbom umrlog pi-
EGIPATSKI .BOGOVI'
81
emo Njen brat Su bio je desno oko Temuovo, a ona je
bila levo, tj. Su je predstavljao jedan vid Sunca, a Tef
nut Meseca. Bogovi Temu, Su i Tefnut su tako inili
trojstvo, i u prii o stvaranju bog Temu, poto je opisao
kako su Su i Tefnut od njega potekli, kae
"
tako od jed
nog boga postadoh troje
"
.
4. SEB je bio sin boga Sua. Zvao se
"
Erpa
"
, tj.
"
na,
sledni poglavar"
bogova i
"
otac bogova
"
, naravno Ozi
risa, Izide, Seta i Nef tide. Prvobitno je bio bog zemlje,
ali je kasnije postao bog mrtvih jer je predstavljao zem
lju u koju se pokojnik polagao. ledna ga legenda pois
toveuje sa guskom, pticom koja mu je u kasnija vreme
na bila posveena, i on se esto naziva
"
Velika Gaku
a
"
, u aluziji na ideju da je on stvorio prvobitno jaje iz
kojeg je nastao svet.
5. NUT je bila Sebova ena i majka Ozirisova, Izi
dina, Setova i Neftidina. Prvobitno je bila personifika
cija neba i predstavljala enski princip koji je bio akti
van u stvaranju vaseljene. Prema jednom starom milje
nju, Seb i Nut su postojali u prvobitnom vodenom bez
danu naporedo sa Suom i Tefnut ; kasnije je Seb postao
zemlja, a Nut nebo. Pretpostavljalo se da se OVN dva
boanstva spajaju svake veeri i da ostaju zagrljena do
jutra, kad ih je Su razdvajao i postavljao boginju neba
iznad etiri stuba do veeri. Nut je, prirodno, smatrana
majkom bogova i svih ivih stvorova, i ona i njen mu
Seb su potovani kao davaoci hrane ne samo ivima,
ve i mrtvima. Iako su u Egiptu bila rasprostranjena
razliita shvatanja u pogledu tanog mesta boravka
blaenog pokojnika na nebu, ipak su mu sve kole mi
ljenja svim razdobljima dodeljivale razliite oblasti ne
ba, i brojne aluzije u tekstovima na nebeska tela - to
jest sunce, mesec i zvezde - na kojima je pokojnik pre
bivao dokazuju da konano boravite dua pravednika
nije bilo na zemlji. Boginja Nut je predstavljana kao
ena preko ijeg tela sunce putuje, a ponekad kao kra
va; njoj je bilo posveeno drvo sikomora.
6. OZIRIS je bio sin Seba i Nut, mu Izidin i otac
Horov. ivotopis ovog boga dat je na drugim mestima
u ovoj knjizi tako podrobno da je potrebno samo za
kratko se na njega osvrnuti. Smatran je ovekom iako je
bio boanskog porekl a; iveo je i vladao kao kralj na
ovoj zemlji ; brat Set ga je podmuklo ubio i isekao mu
telo na etrnaest delova koji su bili razbacani po Egip
tu; posle njegove smrti je Izida, koristei magine for
mule koje joj je Tot saoptio, uspela da ga vaskrsne i
zaeo je sina zvanog Hor; kad je Hor odrastao zamet
nuo je boj sa Setom, savladao ga i tako
"
osvetio oca
"
;
pomou maginih formula koje mu je Tot preneo Ozir.is
je ponovo sastavio i oiveo svoje telo i postao uzor vas
krsenja i simbol besmrtnosti ; takoe je bio nada, sudija
i bog umrlih, verovatno ak i u predinastikim vremeni
ma. Oziris je u jednom svom vidu bio i sunevo boan
stvo, i izgleda da je prvobitno predstavljao sunce posle
zalaska; uz to je, takoe, poistoveivan s mesecom. U
XVIII dinastiji je, meutim, ve jednak Rau, pa su mu
atributi Boga i svih
"
bogova
"
kasnije pripisivani.
7. IZl DA je bila ena Ozirisova i majka Horova;
kao boginja prirode imala je mesto u sunevoj barci za
vreme stvaranja, kada je verovatno sluila kao uzor zo
ri. Zbog uspeha u oiVljavanju muevljevog tela izgova
ranjem maginih formula nazvana je
"
gospodaricom
arolija
"
. Njena lutanja u potrazi za muevljevim telom,
muka koju je pretrpela dok je raala i podizala svoje
dete u papirusnim barutinama Delte i proganjanje koje
je podnosila od strane muevljevih neprijatelja predmet
su mnogih aluzija u tekstovima svih razdoblja. Imala je
razliite vidove, ali se mati Egipana najvie dopadao
EGI PATSKI ,BOGOVI' 83

vid
"
boanske majke
"
; u ovoj ulozi je hiljade kipova
predstavljaju kako sedi i doji sina Hora kog dri na ko
lenima.
8. SET je bio sin Seba i Nut i mu Neftidin. U vrlo
ranom .razdoblju smatrali su ga bratom i drugom
"
Hora
Starijeg
"
, grkog Arouerisa, pa je Set predstavljao no
dok je Hor predstavljao dan. Svaki od ovih bogova je
inio umrlom mnogo usluga prijateljske prirode, izme
u ostalog, podigli su i drali lestvice kojima se pokoj
nik uspinjao od zemlje do neba i pomagali mu da se nji
ma penje. Ali u kasnijim razdobljima miljenja Egipa
na u odnosu na Seta su se promenila, i ubrzo posle
vladavine kraljeva pod imenom
"
Seti
"
, tj. onih ija su
imena u osnovu imala ime ovog boga, on je postao per
sonifkacija sveg zla, i sveg onog to je u prirodi grozno
i uasno, kao to je pustinja u svom najsamotnijem obli
ku, bura i oluja itd. Set je, kao mo prirode,uvek vodio
rat sa Horom Starijim, tj. no se s danom borila za pre
mo; oba su boga, pak, poticala iz istog izvora, jer su
glave obojice u jednoj sceni prikazane kao da pripadaju
jednom telu. Kad je Hor, Izidin sin, odrastao, borio se
sa Setom, koji je ubio Horovog oca Ozirisa, i pobedio
ga; u mnogim tekstovima su ove dve prvobitno odvoje
ne borbe zbrkane, a isto tako i dva boga Hora. Pobeda
Hora nad Setom u prvom sukobu simbolie samo poraz
noi u borbi s danom, dok se drugi Setov poraz izgleda
shvatao kao pobeda ivota nad smru i dobra nad zlom.
Setov simbol je bila ivotinja sa glavom nalik na kami
Iju, ali do sada ona nije na zadovoljavajui nain identi
fikovana ; kipovi ovog boga su retki, jer su veinu uni
tili Egipani kad su promenili svoje miljenje o njemu.
9. NEFIDA je bila Izidina sestra i njena pratilja u
svim lutanjima i nevoljama; imala je, kao i Izida, mesto
u Sunevoj barci u vreme stvaranja, kad je verovatno bi-
la uzor sumraku ili ranoj veeri. Prema jednoj legendi
ona je bila Anubisova majka s Ozirisom, dok se u tek
stovima Ra proglaava njegovim ocem. U pogrebnim
papirusima, stelama itd., ona uvek prati Izidu dok ova
pomae umrlima, i kao to j e pomogla Ozirisu i Izidi da
pobede podmuklost njenog mua (Seta), isto tako je
pomagala pokojnicima da nadvladaju sile smrti i groba.
Ovde, dakle, imamo devet bogova boanske zajed
nice Heli opolja, ali nije pomenut Hor, sin Izidin, koji je
igrao tako vanu ulogu u ivotopisu svog oca Ozirisa, i
nita nije reeno o Totu; oba boga se, medutim, priklju
uju zajednici na razliitim mestima u tekstu i moe biti
da je njihovo izostavljanje posledica pisareve greke.
Ve smo dali glavne pojedinosti ivotopisa bogova Ho
ra i Tota i sada moemo ukratko pomenuti glavne bo
gove drugih zajednica.
NU je bio
"
otac bogova
"
i praotac
"
velike zajedni
ce bogova
"
; on je bio prvobitna vodena masa iz koje je
sve proisteklo.
PT AH je bio jedan od najaktivnijih od tri velika bo
ga koji su izvravali Totove zapovesti, on je reima iz
raavao volju prvobitne, stvaralake Moi; bio je sa
mostvoren, i oblije boga-Sunca Raa kao onog
"
koji
zapoinje
"
dan. Iz izvesnih aluzija u Knjizi mrtvih saz
najemo da je on
"
otvarao usta
"
77 bogovima i u ovom
svojstvu je postao bog Ozirisovog kruga. Negov enski
pandan je bila boginja SEHET i trei lan trojstva ko
jem je on bio poglavar bio je NEFER-TEMU.
PTAH-SEKERje dvojni bog stvoren spajanjem Se
kera, to je egipatsko ime za inkarnaciju memfskog Bi
ka Apisa, sa Plahom.
Neka mi bog Ptah usta otvori
"
; "neka mi bog
S
u usta otvori
alatkom svojom gvozdenom kojom i bogovima usta otvara."(Glava
XXIII).
EGIPATSKI .BOGOVI 85
PTAH-SEKER-AUSAR je bio trojni bog koji je,
ukratko, simbolisao ivot, smrt i vaskrsenje.
HNEMU je bio jedan od starih kosrikih bogova
koji je pomagao Plahu u izvravanju Totovih naredbi,
koji je reima izraavao volju prvobitne, stvaralake
Moi ; opisan je kao
"
tvorac onoga to jeste, tvorac ono
ga to e biti, izvor stvorenog, otac oeva i majka maj
ki.
"
On je, prema jednoj legendi, sazdao oveka na lon
arskom kolu.
HEPERA je bio stari, iskonski bog i uzor supstance
koja u sebi sadri klicu ivota koji samo to nije iznova
nastao; tako je on predstavljao mrtvo telo iz kojeg je
trebalo da ustane duhovno telo. Prikazivan je u obl iju
oveka sa bubom umesto glave i ovaj insekt je postao
njegov amblem jer se verovalo da je samoroden i sa
mostvoren. Do dana dananjeg neki stanovnici Sudana
tucaju sasuene skarabeje ili bube i piju ih s vodom, ve
ruj ui da e i m to osigurati brojno potomstvo. Ime
"
He
pera
"
znai
"
onaj koji kotrlja
"
, i kad se razmotri navika
ovog insekta da valja svoju grudvu napunjenu jajima,
prikladnost ovog imena postaje oigledna. Dok se lopta
s jajima kotrlja zameci sazrevaju i radaj u se; i dok se
sunce kotrlja nebom odailjui svetlost i toplotu, i sa nji
ma ivot, zemaljski stvorovi nastaju i radaj u se.
RA je verovatno bio najstariji od bogova koje su
oboavali u Egiptu i njegovo ime pripada tako dalekom
vremenu da mu je znaenje nepoznato. On je u svim
razdobljima bio vidljivi amblem Boga i bio je ovoze
maljski bog kome su svakodnevno prinoeni darovi i
rtve ; vreme je poelo kad se Ra u stvaranju pojavio
nad obzorjem u obliju Sunca, i ovekov je ivot bio
uporedivan sa njegovom svakodnevnom putanjom jo
od najranijih vremena. Verovalo se da Ra plovi nebom
u dvema barkama, jednoj ATET ili MATET, u kojoj je
86
EGIPATSKA RELIGIJA
putovao od izlaska sunca do podneva, i drugoj, SEK
TET, u kojoj je putovao od podneva do zalaska sunca.
Dok se raao napao ga je Apep, moni zmaj ili zmija,
uzor zla i mraka, i sa ovim udoviter on se borio sve
dok nije izbacio strele koje su se zabole u Apepovo telo
i zapalile ga i spri le; nemani koje su bile u pratnji ovog
stranog protivnika vatra je takoe unitila i tela su im
iseena na komade. Ova pria se ponavlja u legendi o
borbi izmeu Hora i Seta, i u oba svoja oblika ona je
prvobitno predstavljala borbu koja se, kako se smatra
lo, svakodnevno odvijala izmeu svetla i tame. Kasnije,
meutim, kad je Oziris uzurpirao Raov poloaj i Hor
predstavljao boansku mo koja je trebalo da osveti ok
rutno oevo ubistvo i nepravdu koja mu je bila naneta,
ideje o moralnosti, ispravnom i pogrenom, dobru i zlu,
istini i lai, primenile su se na svetlo i tamu, to jest na
Hora i Seta.
Budui da je Ra bio
"
otac bogova
"
, bilo je prirod
no to je svaki bog trebalo da predstavlja neku njegovu
menu i to je on predstavljao svakog' boga. Zgodan pri
mer ove injenice prua Himna Rau, lep prepi s prona
en na zidovima nagnutog hodnika u grobu Setija I,
oko 1 370. pre n. e., iz kojeg navodimo sledei odlomak:
I I .
"
Neka ti je hvala, o, Ra, ti uzviena Moi, koja
ulazi u boravite Amenta, gle, [tvoje] telo je Temu.
12. Neka ti je hvala, o, Ra, ti uzviena Moi, koja
ulazi na tajno mesto Anubisovo, gle, [tvoje] telo je He
pera.
1 3. Neka ti je hvala, o, Ra, ti uzviena Moi, iji je
ivot dui nego u oblija skrivenih, gle, [tvoje] telo je
u.
1 4. Neka ti je hvala, o, Ra, ti uzviena Moi ... gle,
[tvoje] telo je Tefnut.

EGIPATSKI .BOGOVI 87
1 5. Neka ti je hvala, o, Ra, ti uzviena Moi, koja
raa zelenilo kad mu je vreme, gle, [tvoje] telo je Seb.
1 6. Neka ti je hvala, o, Ra, ti uzviena Moi, ti mo
no bie koje presuuje, . . . gle, [tvoj e] telo je Nut.
l 7. Neka ti je hvala, o, Ra, ti uzviena Moi, gospo
daru ... gle, [tvoje] telo je Izida.
1 8. Neka ti je hvala, o, Ra, ti uzviena Moi, ija
glava daje svetlost onom koji je pred tobom, gle, [tvoje]
telo je Neftida.
l 9. Neka ti je hvala, o, Ra, ti uzviena Moi, ti izvo
re boanskih udova, ti jedini koji raa ono to je zae
to, gle, [tvoje] telo je Hor.
20. Neka ti je hvala, o, Ra, ti uzviena Moi, koja
boravi i osvetljava dubinu nebesku, gle, [tvoje] telo je
Nu.
"
78
U odeljcima koji slede Ra se poi stoveuje sa veli
kim brojem bogova i baanskih linosti ija se imena
nisu tako esto pojavljivala u tekstovima kao ona nave
dena gore i, na ovaj ili onaj nain, pripisivani su mu at
ributi svih bogova. U vreme kad je ova himna bila napi
sana jasno je da je politeizam, a ne panteizam, kako bi
neki rekli, bio u zenitu, i uprkos injenici da je tebanski
bog Amen postepeno naturan kao poglavar zajednica
bogova Egipta, svuda otkrivamo pokuaj da se istakne
stanovite po kojem je svaki bog, bilo strani ili domai,
bio neki vid ili oblije Raovo.
Bog Amen koji je upravo pomenut prvobitno je bio
lokalni bog Tebe i njegovo je svetilite bilo ili osnovano
ili ponovo izgraeno ve za vreme XII dinastije, oko
2500. pre n. e. Ovaj
"
skriveni
"
bog, jer to je znaenje
imena Amen, u sutini je bio bog egipatskog juga, ali
1
Vidi Anna/es du Musee Guimet: Le Tombeau de Seti (ured.
Lefebure), Paris, 1886, tab. v .
kad su tebanski kraljevi porazili svoje neprijatelje sa se
vera i tako postali gospodari cele zemlje, Amen je po
stao bog od prvenstvene vanosti i kraljevi XVI II, XIX
XX dinastije izdano su darivali njegove hramove.
Svetenici ovog boga zvali su Amena
"
kraljem bogova
"
i nastojali su da navedu eeo Egipat da ga kao takvog
prihvati, ali su, uprkos svojoj moi, uvideli da ovo ne
mogu ostvariti ako ga ne poistovete sa najstarijim bogo
vima zemlje. Objavili su da on predstavlja skrivenu i ta
janstvenu mo koja je stvorila i odrava vaseljenu, i da
je sunce simbol ove moi; tako su dodali njegovo ime
Raovom i u ovom obliku on je postepeno uzurpirao at
ribute i moi Nua, Hnemua, Ptaha, Hapija i drugih veli
kih bogova. Pobuna na ijem je elu stajao Amen-he
tep, ili Amenafis IV (oko I 500. pre n. e.), izbila je protiv
Amenove nadmonosti sredinom XVI I I dinastije, ali
nije imala uspeha. Ovaj kralj je toliko mrzeo ovog boga
i njegovo ime, da je i svoje ime promenio u
"
Hu-en
-Aten
"
, tj.
"
slava sunevog Diska
"
, i naredio da se
Amenovo ime izbrie sa hramova i drugih velikih spo
menika gde god je to bilo mogue; i ovo je zaista na
mnogim mestima i uinjeno. Nemogue je sasvim odre
deno rei kakva su bila religiozna shvatanja ovog kralja,
ali je sigurno da je eleo da Amenov kult zameni kul
tom Atena, jednim oblikom boga-Sunca koji se u pra
davna vremena oboavao u Anuu (tj. Onu ili Heliopo
lju).
"
Aten
"
doslovno znai
"
Sunev Disk
"
i, iako je sa
ove vremenske udaljenosti teko razumeti u emu se
sastojala ta razlika u oboavanju Raa i oboavanja
"
Raa u njegovom Disku
"
, moemo biti sigurni da je iz
medu njih moralo biti neke tanane teoloke razlike. Ali
ma kakva da je mogla biti ta razlika, bila je dovoljna da
natera Amenofisa da napusti staru prestani cu Tebu i
EGIPATSKI .BOGOVI
89
povue se na mesto" neto severnije od ovog grada, gde
je nastavio da oboava svog voljenog boga Atena. Na
slikama oboavanja Atena koje su stigle do nas, bog se
pojavljuje u obliju diska iz kojeg izlaze mnogobrojne
ruke i ake koje daruju ivot njegovim poklonicima. po
sle Amenofisove smrti Atenov kult je opadao i Amen je
povratio svoj uticaj na egipatsko mnenje.
Nedostatak prostora ne doputa nam ovde umeta
nje punog spiska Amenovih titula, i kratak izvod iz Pa
pirusa princeze Nesi-Hensu80 mora biti dovoljan da
opie potovanje koje se ukazivalo ovom bogu oko
I000.godine pre n. e. U njemu se Amenu obraaju kao
"
svetom bogu, gospodaru svih bogova, Amen-Rau, gos
podaru svih prestola sveta, princu Apta (tj. Karnaka),
svetoj dui koja na poetku postade, velikom bogu koji
ivi pravdom i istinom, prvoj eneadi koja rodi druge
dve eneade" , biu u kome ivi svaki bog, jednom jed
noga, tvorcu stvorova koji postadoe kad se zemlja na
poetku sazda, ija su rodenja skrivena, ija su oblija
mnogobrojna i iji se rast ne moe saznati. Sveto Obli
je, voljeno, i strano, i mono . . . gospodar vaseljene,
Monik u obliju Heperinom, koji nastade kroz Hepe
I gospodar oblija Heperinog ; kad je on nastao nieg
ne bee osim njega samog. On zemlju obasjava od naj
davnijih vremena, on, Disk, princ svetlosti i zraenja . .. .
Kad se ovaj sveti bog uobliio, nebo i zemlju njegovo
srce (ili um) stvori . . . . On je Meseev Disk, ija lepota
proima nebo i zemlju, neumoran i milostiv kralj ija se
volj a razvija od izlaska do zalaska, iz ijih boanskih
To mesto je oznaeno ruevinama Tel-el-Amarne.
Za hijeroglifsku transkripciju hijeralskog teksta, vidi Maspe

ro, Mmoires, tom i, str. 594. i dalje.
1
Tj., velike, male i najmanje zajednice bogova; svaka zajednica
(paul je sadravala devet bogova.

EGIPATSKA RELIGIJA
oiju mukarci i ene izlaze, iz ijih usta bogovi dolaze,
[koji] stvara i daje hranu, meso i pie i [koji] je sazdao
bia koja postoje. On je gospodar vremena i on kroz
veno st prolazi ; on je starac koji mladost svoju obnav
lja .. .. On je Bie koje se ne moe poznati i skriveniji je
on od svih bogova .... On dug ivot daje i godine um
noava onima kojima je sklon, on je milostivi zatitnik
onoga kog je u srcu svom postavio i on gradi venost i
neprolaznost. On je kralj Severa i Juga, Amen-Ra, car
bogova, gospodar neba, i zemlje, i voda i planina, ijim
je roenjem zemlja zapoela svoj ivot, monik uzvie
niji od svih bogova prve zajednice.
"
U gornjem izvodu ete primetiti da se Amen naziva
"
jedan jednoga
"
, titulom za koju se tvrdilo da ni na koji
nain ne upuuje na jedinstvo Boga kako se ono shvata
u dananje vreme : ali ako ove rei nemaju za cilj da iz
raze ideju jedinstva, koje je onda njihovo znaenje? Ta
koe se kae da je on
"
bez drugog
"
, i tako nema nikak
ve sumnje da su Egipani, kad su objavili da je njihov
bog jedan, i bez drugog, mistili upravo ono to su i
Hebreji i Arabljani mislili kad su tvrdili za svog Boga
da je jedan '2 Takav Bog je bio Bie potpuno razliito
od personifikacija prirodnih sila i bia koja su, zbog ne
dostatka prikladnijeg imena, bila nazvana
"
bogovima
"
.
Ali pored Raa, postojao je u davna vremena i bog
po imenu Hor, iji je simbol bio soko, koji je izgleda
bio prvi ivi stvor koga su Egipani oboavali ; Hor je,
kao i Ra, bio bog-Sunce, i kasnije je pobrka n sa Ho
ram, Izidinim sinom . Glavna Horova oblija koja sre
emo u tekstovima jesu: ( I )HERU-UR (Aroueris), (2)
HERU-MERTI, (3) HERU-NUB, (4) HERU-HENT
-HAT, (5) HERU-HENT -AN-MAA, (6) HERU-HU-
B1
Vidi Petu knjigu Mojsijevu, 6,4; i Kuran, glavu CXII.
TI, (7) HERU-SAM-TAUI, (8) HERU-HEKENU, (9)
HERU-BEHUTET. Prvobitno su sa jednim od Horo
vih oblija bila povezana etiri boga glavnih taa ka, ili
"
etiri duha Horova
"
, koji su nosili nebo na etiri nje
gova ugla; njihova imena su bila HAPI, TUAMUTEF,
AMSET, KEBHSENUF, i oni su redom predstavljali
sever, istok, jug i zapad. Utroba umrlog je balsamovana
i stavljan a u etiri posude od kojih je svaka bila pod za
titom jednog od ova etiri boga. Drugi bogovi znaajni
za umrlog jesu: ( 1 ) ANUBIS, Raov ili Ozirisov sin, koji
je nadzirao boravite umrlog i sa AP-UATOM delio
vlast nad
"
pogrebnom planinom
"
; simbol svakog od
ovih bogova je akal. (2) HU i SA, sinovi Temuovi ili
Raovi, koji se pojavljuju u sunevoj barci u vreme stva
ranja, i - kasnije, u sceni Suenja. (3) Boginja MAA T, ko
ja se bila pridruila Tatu, Plahu i Hnemuu u delu stva
ranja; njeno ime znai
"
prava
"
, otuda ono to je isprav
no, verno, istina, stvarno, pravo, uspravno, pravedno,
pravino, postojano, nepromenljiva i slino. (4) Boginja
HET -HERT (Hatar), tj.
"
kua Horova
"
, bio je onaj deo
neba na kojem se sunce raalo i zalazilo. Drvo sikamo
ra njoj je bilo posveeno i pokojnik se moli da ga ona
nahrani nebeskom hranom sa njega. (5) Boginja MEH
-URT, koja je predstavljala onaj deo neba kojim sunce
svakodnevno prolazi ; izgleda da se ovde, prema gledi
tu koje je vailo najmanje u jednom razdoblju, odigra
valo suenje pokojniku. (6) NEIT, majka SEBEKOVA,
koja je takoe bila boginja istonog dela neba. (7) SE
HET i BAST, koji su predstavljani sa glavama lava i
make i koji su redom bili simboli razarajue, sprujue
moi sunca i njegove toplote. (8) SERK, koja je bila Izi
dino oblije. (9) TA-URT (Tueris), koja je bila majka
bogova. ( 1 0) UAET, koja je bila jedno oblije boginje
Hatar i koja je vladala severi m nebom, ba kao to je
92
EGIPATSKA RELIGIJA
NEHEBET bila gospodarica junog neba. ( I l) NE
HEB-KA, boginja koja je posedovala magijske moi i u
nekim vidovima bila nalik na Izidu u njenim atributi
ma. ( 1 2) SEBAK, koji je bio jedno oblije boga-Sunca i
u kasnijim vremenima pobrkan sa Sebakom, ili Sebe
kom, Setovim prijateljem. ( 1 3) AMSU (ili MI N ili
HEM), koja je bila personifkacija moi prirode za ra
anje i rasploavanje. ( 1 4) BEB ili BABA, koji je bio
"
prvoroeni sin Ozirisov
"
. ( I S) HAPI, koji je bio bog
Nila i sa kojim je poistoveivana veina velikih bogova.
Imena bia koja su u Egiptu u ovo ili ono vreme
nazivana
"
bogovima
"
tako su brojna, da bi samo njihov
spisak ispunio mnoge strane, to bi u delu kakvo je ovo
bilo neumesno. Citalac se stoga upuuje na Lanconeo
vo delo Mito/agia Egizia, gde su ona pobrojana i opisa
na u velikom broju.
SUD UMRLOM
Verovanje da se dela uinjena u telu mogu pod
vrgnuti proceni i ispitivanju od strane boanskih sila
posle ovekove smrti pripada najranijem razdoblju egi
patske civilizacije, i ono je ostajalo sutinski isto kroz
sva pokolenja. Iako nemamo nikakve izvetaje u pogle
du mesta na kojem se odigravao Poslednji sud, ni da li
je Egipaninova dua prelazila u dvoranu za suenje
odmah posle smrti tela ili posle zavretka balsamovanja
i polaganja tela u grob, sasvim je sigurno da je verova
nje u sud bilo isto tako ukorenjeno meu Egipanima
kao i verovanje u besmrtnost. Izgleda da nije postojala
ideja opteg suda na kome bi svi oni koji su iveli na
svetu primali nagradu za dela izvrena u telu; naprotiv,
svi raspoloivi podaci pokazuju da se sa svakom duom
pojedinano postupalo i da joj se ili dozvoljavalo da
ue u kraljevstvo Ozirisa i blaenih ili je odmah unita
vana. Neka mesta u tekstovima kao da navode na pomi
sao o postojanju mesta za pokojnike gde su due osue
ne na sudu mogle boraviti, ali se moramo prisetiti da su
neprijatelji Raa, boga-Sunca, naseljavali ovu oblast; i
nije mogue zamisliti da bi boanske sile koje su nadzi
rale suenje dozvolile duama grenika da ive nakon
to su osuene, i da postanu neprijatelji onih koji su bili
94
EGIPATSKA RELIGIJA
isti i blaeni. S druge strane, ako pridamo bilo kakvu
vanost idejama koje su Kopti imali o ovom predmetu i
smatramo da one predstavljaju drevna shvatanja koja
su predanjem dobili od Egipana, moramo dopustiti
mogunost da je egipatski podzemni svet sadravao ne
ku oblast u kojoj su se due grenika tokom neogranie
nog vremena kanjavale. ivoti koptskih svetaca i mu
enika puni su aluzija na patnje prokletih, ali ne
moemo uvek utvrditi da li su ovi opisi plod matanja
egipatskog hrianina ili unoenja pisarevih predrasu
da. Kad uzmemo u obzir da je koptski pakao bio jedva
neto vie od izmenjenog oblika drevnog egipatskog
Amentija ili Amenteta, teko je verovati da je jedino
ime egipatskog podzemnog sveta bilo pozajmljeno, a da
ideje i verovanja koja su drevni Egipani imali u vezi s
njim nisu u isto vreme bila prihvaena. Neki hrianski
pisci vrlo detaljno razvrstavaju grenike u paklu, kao
to moemo videti u sledeem odlomku iz itija Pisenti
ja", episkopa keftskog iz VII veka n. e. Svetac se sklo
nio u grob u kojem je bio naslagan veliki broj mumija i
kad Je proitao spisak imena ljudi koji su tamo bili sah
ranjeni, dao ga je svom ueniku da ga vrati natrag. Za
tim mu se obratio i opomenuo ga da marljivo obavlja
Boji posao i upozorio ga da svaki ovek mora postati
ravan mumijama koje lee pred njima.
"
I neki
"
, ree,
"
iji su gresi mnogobrojni sada su u Amentiju, drugi su
u krajnjoj tami, jedni su u jamama i jarkovima prepu
nim vatre, a drugi su u reci plamenoj : ovim poslednjima
niko ne daje mira. A drugi su, isto tako, na mestu mira,
zbog svojih dobrih dela.
"
Kad je uenik otiao svetac je
zapoeo razgovor sa jednom od mumija, rodom iz gra
da Erment ili Armant, iji su se otac i majka zvali Agri-
Ured. Amelineau. Paris, 1887, str. 14.
SUD UMRLOM 95
kola i Evstatija. On je oboavao Posejdona i nikad nije
bio ni uo da je Hrist na svet doao.
"
I
"
, govorae on,
"
avaj, avaj meni, jer sam na svetu roen. Zato mi maj
ina utroba grob ne postade? Kad sam morao da um
rem, prvo se aneli Kosmokratori oko mene pojavie, i
priahu mi o svim gresima koje poinih, i rekoe mi :
'Neka prie onaj koji te moe spasiti od muka na koje
e baen biti.' I u rukama i m bejahu noevi gvozdeni, i
iljati ostani koji na otra koplja nalikovae, i zabada hu
ih u slabine moje i krgutahu na me zubima svojim.
Kad mi se malo zatim oi otvorie, ugledah smrt kako
lebdi u vazduhu u mnogobrojnim oblijima svojim, i u
taj as dooe aneli koji bez milosti bejahu i duu mi
jadnu iz tela izvukoe, i svezavi je u obliju crnog ko
nja do Amentija me odvedoe. Avaj svakom greniku
koji je kao i ja na svetu roen! 0, moj gospodaru i oe,
bejah onda predat u ruke mnogobrojnih muitelja koji
bez milosti bejahu i od kojih svaki imae drugo oblije.
0, koliko divljih zverova tamo ugledah! 0, koliko sila
tamo bejae koje mi muke zadavahu! I dogodi se da
kad me u krajnju tamu bacie ugledah veliki jarak koji
bee dubok vie od dve hiljade lakata i ispunjen gmizav
cima; svaki je gmizavac sedam glava imao i telo svakog
od njih je bilo slino korpijinom. Na ovom je mestu ta
koe iveo Veliki Crv, iji bi samo pogled prestravio
onog ko bi u njega pogledao. U ustima je imao zube
kao gvozdeno kolje i jedan me zgrabi i baci do ovog
Crva koji nikad ne prestajae da jede; odmah zatim se
sve [druge] zveri sjatie oko njega i kad on napuni usta
svoja [mojim mesom], sve zveri koje oko mene bejahu
napunie svoja.
"
Odgovarajui na sveevo pitanje da li
se ikada odmarao ili bio osloboen patnje, mumija re
e :
"
Zaista, oe moj, pokazuje se samilost prema svima
onima koji su na mukama svake subote i svake nedelje.
&
EGIPATSKA RELIGIJA
(im proe nedelja, bacaju nas na muke koje smo za
sluili, tako da moemo zaboraviti godine koje su nam
na svetu prole; i im smo zaboravili bol ovih muka, ba
caju nas na druge koje su jo bolnije.
"
Iz gornjeg opisa muka koje su grenici morali pod
nositi sada se lako vidi da je pisac imao na umu neke
od slika koje su i nama sada bliske, zahvaljujui iskopa
vanjima grobova koja su se u Egiptu obavljala posled
njih nekoliko godina; isto tako se lako vidi da je on, za
jedno sa mnogim drugim koptski m piscima, pogreno
protumaio njihov smisao. Krajnja tama, tj. najcrnje
mesto u celom podzemnom svetu, vatrena reka, plame
ne jame, zmija, korpija i slina stvorenja imaju svoje
kopije, ili pre originale, u prizorima koji prate tekstove
u kojima se opisuje prolazak sunca kroz podzemni svet
za vreme nonih asova. Poto su jednom pogreno
protumaili opte znaenje ovih prizora, bilo je lako
preobratiti neprijatelje Raa, boga-Sunca, u due prokle
tih i gledati na spaljivanje tih neprijatelja - koji su, ipak,
bili samo izvesne personifikovane sile prirode - kao na
dobro odmerenu kaznu za one koji su na zemlji inila
zla. Koliko su daleko Kopti otili u nesvesno m opona
anju shvatanja koja su njihovi preci imali hiljadama
godina ne moe se rei, pa ak i ako se dozvoli ova mo
gunost, jo uvek ostaje da se objasni veliki broj verova
nja i shvatanja koja su izgleda proizvod mate svojstven
egipatskom hrianinu.
Ve je ranije bilo reeno da je ideja o sudu umrlom
vrlo stara u Egiptu ; tavie, ona je toliko stara da je bes
koristan pokuaj utvrivanja vremena njenog prvobit
nog nastanka. U najranijim nama poznatim religijskim
tekstovima postoje nagovetaji da su Egipani oekivali
sud, ali oni nisu u dovoljnoj meri odreeni da bi se nji
ma neto moglo dokazati ; sasvim je neizvesno da li se i
SUD UMRLOM 97
tada, kao u kasnijim vremenima, mislilo da je sud tako
temeljan i podroban. Ve za vladavine Men-kau-Raa,
Mikerina kod Grka, oko 3600. pre n. e., jedan religijski
tekst, koji je kasnije inio glavu 30B Knjige mrtvih, pro
naen je na gvozdenoj ploi koju je rukopisom boga
Tota ispisao kraljevski sin ili princ HerutataP4 Koja je
bila prvobitna svrha ovog teksta ne moe se tano rei,
ali ostaje malo sumnje da se njime htelo pomoi pokoj
niku na sudu i, ako doslovno prevedemo njegov naslov,
trebalo je da sprei da ga njegovo srce
"
ostavi u pod
zemnom svetu
"
, U prvom njegovom delu pokojnik, po
sle preklinjanja svog srca, kae:
"
Neka mi se nita ne is
prei na sudu; neka mi tamo ne bude nikakve prepreke
u prisustvu suverenih prineva; neka se ti i ja ne rasta
vimo u prisustvu onog koji uva Terazije!... Neka
slubenici sudnice Oziris ove (na egipatskom Senil), koji
sazdae okolnosti ivota ljudskih, ne daju da mi ime za
smrdi! Neki mi [suenje] bude ugodno, neki mi saslua
nje bude ugodno i daj da osetim radost u srcu pri od
mera vanju rei. Neka se nita lano protiv mene ne iz
govori pred Velikim Bogom, Gospodarom Amenteta.
"
Iako je papirus na kome su ovaj iskaz i molitva pro
naeni bio napisan oko dve hiljade godina posle vlada
vine Men-kau-Raa, nema sumnje da su bili prepisani iz
tekstova koji su i sami bili prepisani u mnogo ranijem
razdoblju i da je pria o pronalaenju teksta ispisanog
na gvozdenoj ploi savremenik stvarnog otkria koje je
nainio Herutataf. Nije neophodno ovde ispitivati da li
re
"
pronaen
"
(na egipatskom kem) znai istinsko ot
krie ili ne, ali je jasno da oni koji su prepisivali papi
rus nisu videli nikakvu protivrenost ili neumesnost u
pripisivanju ovog teksta razdoblju Men-kau-Raa. Jedan
u Vidi Chapter of Coming Forth by Day, Prevod, str. 80.
drugi tekst, koji je kasnije takoe postao jedna od glava
Knjige mrtvih pod naslovom
"
Glava u kojoj se ne doz
voljava da se pokojnikovo srce odvoji od njega u pod
zemnom svetu
"
, bio je ispisan na kovegu iz XI dinasti
je, oko 2500. godine pre n. e., i u njemu nalazimo slede
u molbu :
"
Neka mi se nita ne suprotstavi na suenju
u prisustvu gospodara pretresa (doslovno,
"
gospodara
stvari"); neka se za mene i za ono to sam inio ne
kae:
"
On je inio dela protiv onog to je potpuno pra
vedno i istinito
"
; neka nita ne bude protiv mene u pri
sustvu Velikog Boga, Gospodara Amenteta.
"
" Iz ovih
odlomaka s pravom zakljuujemo da je ve pre kraja IV
dinastije bila razvijena ideja
"
merenja na terazijama
"
;
da su egipatske verske kole bogu dodelile dunost nad
gledanja terazija za vreme sudskog pretresa; da se ovo
merenje na terazijama deavalo u prisustvu bia nazva
nih Senil, za koja se verovalo da nadziru ponaanje i
dela ljudi ; da se mislilo da na sudu pokojnikovi nepri
jatelji mogu svedoi ti nepovoljno za njega; da se mere
nje odigravalo u prisustvu Velikog Boga, Gospodara
Amenteta i da srce moe izneveriti pokojnika bilo u f
zikom, bilo u moralnom smislu. Pokojnik se obraa
svom srcu nazivajui ga
"
majkom
"
, a zatim ga poistove
uje sa svojim ka ili dvojnikom, povezujui pominjanje
kaa sa imenom boga Hnemua: ove injenice su izuzet
no znaajne jer dokazuju da je pokojnik smatrao svoje
srce izvorom svog ivota i bia, i pominjanje boga Hne
mua vraa vreme nastanka ovog sastava natrag u raz
doblje savremeno sa poetkom religijske misli u Egiptu.
Bog Hnemu je pomagao Totu u izvravanju zapovesti
Boga za vreme stvaranja i jedna vrlo zanimljiva skul
ptura u Filu prikazuje Hnemua u inu oblikovanja o-
Chapter of Coming Forth by Day, str. 78.
SUD UMRLOM 99
veka na lonarskom kolu. Pokojnik je, pominjui Hne
muovo ime, izgleda prizivao njegovu pomo na sudu
kao ovekovog tvorca i bia koje je donekle odgovorno
za nain njegovog ivota na zemlji.
U glavi 30A se ne pominje
"
uvar terazija
"
i pokoj
nik kae:
"
Neka mi se nita ne suprotstavi na suenju u
prisustvu gospodara stvari !
"
"
Gospodari stvari
"
mogu
biti ili
"
gospodari stvaranja
"
, tj. veliki kosmiki bogovi,
ili
"
gospodari poslova [u sudnici]", tj. sudskog pretresa.
U ovoj glavi se pokojnik ne obraa Hnemuu, ve
"
bo
govima koji borave na boanskim oblacima i koji su se
uzvisili zbog svojih skiptara
"
, to jest, etirma bogovima
glavnih taaka, zvanih Mesta, Hapi, Tuamutef i Keb
hsenuf, koji su takoe upravljali glavnim unutranjim
organima ljudskog tela. Ovde opet izgleda kao da je po
kojnik jedva ekao da ove bogove uini na neki nain
odgovornim za dela koja je poinio za ivota, budui da
su oni upravljali onim organima koji su bili prvi pokre
tai na delanje. U svakom sluaju on ih posmatra u
svetlu posrednika, jer ih preklinje da
"
govore prave rei
pred Raom
"
njemu u prilog i da uine da on dospe
pred boginju Nehebka. U ovom sluaju, trai se blago
naklonost Raa, boga-Sunca, vidljivog amblema svemo
gueg i neprolaznog Boga, a takoe i boginje zmije, iji
atributi jo nisu precizno odreeni, ali koja je imala do
sta uticaja na sudbine umrlih. Nikako se ne pominje
Gospodar Amenteta - Oziris.
Pre nego to preemo na razmatranje naina na ko
ji se sud prikazivao na najboljim primercima slikanih
papirusa, moramo ukazati na zanimljivu vinjetu na Neb
senijevom" i Amen-nebovom87 papirusu. Na oba ova
R
Britanski muzej, No. 990.
papirusa vidimo kako se figura pokojnika meri na tera
zijama svojim sopstvenim srcem u prisustvu boga Oziri
sa. Izgleda verovatno da je jedno vreme u drevnom
Egiptu bilo rasprostranjeno verovanje u mogunost da
se telo meri srcem, s ciljem da se otkrije da li se ono po
koravalo nareenjima srca; ipak, ma kako bilo, sasvim
je sigurno da je ova izuzetna varijanta vinjete glave 30B
imala neko posebno znaenje i, budui da se javlja na
dva papirusa koji se datuju u XVIII dinastiju, s pravom
smatramo da ona predstavlja verovanje koje je pripada
lo znatno starijem razdoblju. Sud koji je ovde prikazan
mora se, u svakom sluaju, razlikovati od suda koji ini
tako upeatljiv prizor na kasnije slikanim papirusima
XVIII i narednih dinastija.
Dokazali smo da je ideja o suenju umrlom bila
prihvaena u religijskim spisima ve za vreme IV dinas
tije, oko 3600. pre n. e., ali moramo da saekamo skoro
dve hiljade godina dok je ne naemo u slikanom obli
ku. Izvesni prizori koje nalazimo u Knjizi mrtvih kao
vinjete koje prate odreene tekstove ili glave, npr. Polja
Hetep, ili Jelisejska polja, izvanredno su stari i prona
eni su na sarkofazima XI i XI I dinastije; ali najranija
poznata slika scene Suda nije starija od XVI I I dinastije.
U najstarijem tebanskom papirusu Knjige mrtvih ne
javlja se nijedan prizor Suda, i kad otkrijemo da nedos
taje u tako autoritativnim spisima kao to su Nebseni
jev papirus i Nuov papirus", moramo prihvatiti kao go
tovu injenicu da je bilo nekog razloga za njegovo izos
taVljanje. Na velikim slikanim papirusima na kojima je
scena Suda prikazana u celosti, primeti emo da se ona
javlja na poetku dela i da joj prethode himne i vinjeta.
SUD UMRLOM 101

Tako u Anijevom papirusu89 nalazimo himnu Rau, koju
prati vinjeta koja predstavlja sunev izlazak, i himnu
Ozirisu; i u Huneferovom papirusuoo, iako su himne
razliite, raspored je isti. Smatramo, dakle, da su himne
i scene Suda zajedno inile uvodni deo Knjige mrtvih, i
mogue je da ona ukazuje na postojanje verovanja, ba
rem za vreme najvee moi Amenovih svetenika, od
1 700. pre n. e. do 800. pre n. e., da je suenje umrlom za
dela uinjena u telu prethodilo njegovom ulasku u Ozi
risovo carstvo. Budui da su himne koje prate scene Su
da izvanredni primeri visoke vrednosti pobonih sasta
va, navodimo ovde nekoliko prevoda iz nekih od njih.
Himna Rau"
.. Klanjam ti se, o, ti koji se raa na Nuu" i koji
svetlom svet obasja im se pokae; cela zajednica bo
gova peva ti pesme pohvalne kad izlazi. Boanske bo
ginje Merti" koje te slue uvaju te kao Kralja Severa i
Juga, ti divni i voljeni Covee-dete. Kad se ti raa ljudi
i ene ive. Narodi ti se vesele i Due Anua" (HeIio
polj) pevaju ti pesme radosne. Due grada Pea" i due
grada Nehena" veliaju te, majmuni zore te oboavaju
i sve zveri i stoka slave te jednim glaso;n. Boginja Seba
neprijatelje tvoje rui, zato se ti veseli u barci svojoj ;
mornari tvoji su time zadovoljni. Doao si do barke
tO Britanski muzej, No. 990 l .
91 Vidi The Chapter o[Coming Forth by Day, str. 7.
92 Personifikovano nebo.
* Doslovno. Dva Oka, tj. Izida i Neftida.
U' Tj., Ra,
S
u i Tefnut.
Deo grada Sutoa (Per-Uait). Due Pea su bili Hor, Mesta i
Hapi.
Tj., Hor, Tuamutef i Kebhsenuf.
Atet" i srce se tvoje od radosti nadima. 0, gospodaru
bogova, kad si ih stvorio klicahu oni od radosti. Azuma
boginja Nut okruuje te sa svih strana i bog Nu te pre
plavljuje zracima svetla svoga. 0, izlij svetlo svoje na
mene i daj da lepotu tvoju vidim, i kad nad zemljom iz
lazi pevau pohvale tvom divnom licu. Ti se raa na
nebeskom obzorju i disk tvoj oboavaju kad nad plani
nom zastane da svetu ivot donese.
"
"
Ti se raa, ti se raa i izlazi iz boga Nu. Ti mla
dost svoju obnavlja i zalazi na mestu na kojem si jue
bio. 0, ti boansko Dete, koje si samo sebe stvorilo, ne
mogu te [opisati]. Ti doe sa izlascima svojim, i nebo i
zemlju blistavim uini zracima svog istog grimiznog
svetla. Zemlja Punta" je utvrena [da donese] mirise
koje ti nozdrvama svojim udie. Ti se raa, o, ti udes
no Bie, na nebu, i dve boginje-zmije, Merti, na elu su
tvome utvrene. Ti zakone daje, o, ti gospodaru sveta i
svih stvorova na njemu; svi te bogovi oboavaju.
"
Himna Ozirisu99
"
Neka ti je slava, o, Ozirise Un-nefere, veliki boe
u Abidosu, kralju neprolaznosti i gospodaru venosti,
boe koji milione godina doivljava. Ti si najstariji sin
utrobe Nutine, zaeo te je Seb, Praotac bogova, ti si
gospodar Kruna Severa i Juga i velianstvene bele kru
ne. Kao Princ bogova i ljudi ti primi kuku i bi, i dosto
janstvo boanskih otaca. Neka ti srce koje je na planini
Ament'OO zadovoljno bude, jer sin ti je Hor na presto lu
tvome utvren. Ti si krunisani gospodar Tatua (Men-
` Tj., barka M kojoj sunce putuje do podneva.
` Tj., zemlja sa obe strane Crvenog mora i severoistona Afrika.
` Vidi Te Chapters of Coming Forth by Day, str. I I .
100 T
j., podzemni svet.
SUD UMRLOM 103

des) i vladar u Abtuu (Abidos). Svet ozelenjava tobom
u pobedi pred silom Neb-er-era. ' OI Ti predvodi u
pratnji svojoj ono to jeste i ono to jo nije bilo, u
svom imenu 'Ta-her-sta-ner; ti zemljom tegli u svoje
ime 'Seker'; ti si izvanredno moan i najstraniji u svom
imenu 'Oziris' ; ti traje zanavek u svom imenu 'Un-ne
fer',
"
"
Klanjam ti se, o, ti Kalju nad kraljevima, Gospo
daru nad gospodarima, Prine nad prinevima! Iz utro
be Nutine ti vladae svetom zemaljskim i podzemnim.
Telo ti je od blistavog i svetlog metala, glava ti je od
azurnog plavetnila i sjaj tirkiza te okruuje. 0, ti boe
An, koji si postojao milionima godina, koji telom svo
jim sve proima, koji si divan u licu u Svetoj zemlji (tj.
podzemnom svetu), daj mi sjaj na nebu, mo na zemlji i
pobedu u podzemnom svetu. Daj da mogu da otplovim
do Tatua kao iva dua, i do Abtua kao feniks ; i daj da
mogu da uem i izaem iz pilona zemalja podzemnog
sveta bez prepreke ili ometanja. Neka mi zato daju vek
ne hleba u kui hladnoe, i darove hrane i pia u Anuu
(Heliopolj), i okuje doveka u Poljima trske'02 sa peni
com i jemom.
"
U dugoj i znaajnoj himni na Huneferovom papiru
su ' " nalazimo sledeu molbu koju izgovara umrli :
"
Daj da mogu da sudelujem u pratnji Milosti tvoje
ba kao to na zemlji inih. Daj da mi dua pozvana bu
de [u blizinu] i neka se nae uz gospodara pravde i isti
ne. Dooh u Grad Boji, oblast koja je postojala u pra
davno vreme, sa duom [svojom], i sa dvojnikom [svo
jim], i sa providnim oblijem [svojim], da u ovoj zemlji
10l
Ozirisovo ime.
102 Deo
"
Polja mira" ili Jelisejskih polja.
V
Vidi The Chapter of Coming Forth by Day, str. J4J-J40.

boravim. Bog je, dakle, gospodar pravde i istine, on je
gospodar eau hrane bogova i on je najsvetiji. Zemlja
njegova privlai u sebe zemlju svaku ; Jug joj rekom
plovei hrli, a Sever, koga vetrovi onamo vode, dolazi
tamo svakodnevno da sveanost priredi shodno zapo
vesti Boga, koji je tu Gospodar mira. I zar on ne kae :
,Srea je njihova moja briga?'; Bog koji tu boravi ini
pravdu i istinu ; onome koji ovakva dela izvrava daje
on starost, i onom koji ih sledi poloaj i ast, sve dok
najzad ne stekne srean pogreb i sahranu u Svetoj zem
lji
"
(tj. podzemnom svetu).
Poto je izgovorio ove rei molitve i oboavanja
Rau, simbolu Svemogueg Boga, i njegovom sinu Oziri
su, pokojnik zatim
"
ulazi u Dvoranu Maati, da bi se
mogao rastaviti od svakog greha koji je poinio i da bi
mogao gledati lica bogova.
"
! " Od najstarijih vremena
Maati su bile dve boginje, Izida i Neftida, a ovako su ih
zvali zato to su predstavljale ideje estitosti, potenja,
pravednosti, onog to je ispravno, istina i slino; re
Maat je prvobitno oznaavala tap ili trsku za merenje.
Smatralo se da one ili sede u Dvorani Maat izvan Oziri
sovog svetilita, ili stoje pored ovog boga u svetilitu ;
primer prvog rasporeda se vidi na Anijevom papirusu
(Tabla 3 1 ), a primer drugog na Huneferovom papirusu
(tabla 4). Prvobitna ideja o Dvorani Maat ili Maati bila
je da u njoj borave etrdeset dva boga, i ovu injenicu
moemo videti u sledeem odlomku iz uvoda CXXV
glave Knjige mrtvih. Pokojnik govori Ozirisu :
"
Klanjam ti se, o, ti veliki Boe, Gospodaru dveju
boginja Maat! Dooh tebi, o, moj Gospodaru, i uinih
da doem ovamo da mogu gledati lepotu tvoju. Ja te
znam, i ime ti znam, i znam imena etrdeset dvojice bo-
TV*
Ovaj navod je iz naslova CXXV glave Knjige mrtvih.
SUD UMRLOM 105
gova koji ive s tobom u ovoj Dvorani Maat, koji ive
kao nadglednici grenika i koji se krvlju njihovom hra
ne onoga dana kad se karakteri (ili ivoti) ljudi proce
njuju (ili polau raun) u prisustvu boga Un-nefera. Va
istinu, Bog Rehti-Mertija (tj. sestara bliznakinja dva
oka), Gospodar grada Maati, ime je tvoje. Zaista ti do
oh, i dovedoh ti Maat, i unitih pokvarenost.
"
Pokojnik zatim nastavlja da nabraja grehe ili pre
stupe koje nije poinio i zakljuuje rei ma:
"
Ja sam
ist; ja sam ist; ja sam ist; ja sam ist. Moja istota je
istota velikog Benua koji je u gradu Suten-henenu
(Heraklopolj), jer gle, ja sam nozdrve Boga udisanja,
koji svim ljudima daje ivot onoga dana kad je Raovo
Oko puno u Anuu (Heliopolj), krajem drugog meseca
doba PERT.!OS Ja videh oko Raovo kad je bilo puno u
Anuu!O'; neka me zato zlo ne snae ni u ovoj zemlji, ni
u ovoj Dvorani Maatu, jer ja, ba ja, znam imena bogo
va koji u njoj borave.
"
Budui da ima ukupno etrdeset dva boga koji ive
sa Oziris om u Dvorani Maat, oekivali bismo sada da
se pomenu etrdeset dva greha ili prestupa kad i m se
pokojnik obraa; ali ovo nije sluaj, jer lresi nabrojani
u uvodu nikad ne dostiu ovaj broj. Na velikim slika
nim papirusima XVIII i XIX dinastije otkrivamo, me
utim, uprkos injenici da se u uvodu pominje veliki
broj grehova za koje pokojnik izjavljuje da ih nije poi
nio, da su pisari i umetnici dodali niz odrenih tvre
nja, ukupno etrdeset dva, koje su izneli u tabelarnom
obliku. Ovo je, jasno, pokuaj da se pomenuti gresi
brojano izjednae sa bogovima Dvorane Maat, i ini
1
Tj., poslednji dan estog meseca egipatske godine, koji Kopti
zovu Mehir.
9
Izgleda da se ova aluzija odnosi na letnji ili zimski soisticij .

se kao da su pre eleli da sastave jedan potpuno novi
oblik ovog odeljka sto dvadeset pete glave nego da ne
to dodaju starom odeljku ili da ga menjaju. Umetnici
su, zatim, naslikali Dvoranu Maat ija su vrata irom
otvorena i iji je venac oblikovan od ureusa i pera, sim
bola Maat. Iznad sredine venca sedi boanstvo sa is
pruenim akama, desnom iznad Horovog Oka i levom
iznad jezerca. Na kraju Dvorane su boginje Maat, tj.
Izida i Neftida, pokojnik koji ukazuje potu Ozirisu ko
ji sedi na prestolu, terazije sa pokojnikovim srcem na
jednom tasu i perom, simbolom Maat, na drugom i Tot
koji slika veliko pero. U ovoj Dvorani sede etrdeset
dva boga, i kako pokojnik prolazi pored svakog od
njih, oslovljava ga njegovim imenom i u isto vreme iz
jaVljuje da nije poinio odreeni greh. Ispitivanje razli
itih papirusa pokazuje da su pisari esto pravili greke
piui ovaj spisak bogova i spisak grehova i, zahvaljuju
i tome, pokojnik je primoran da pred jednim bogom
izgovori ispovest koja, strogo uzevi, pripada drugom.
Budui da pokojnik uvek poto izgovori ime nekog bo
ga kae :
"
Ja ne inih
"
takav i takav greh, cela ova grupa
izjava nazvana je
"
Odrena ispoved
"
. Glavne ideje o re
ligiji i moralnosti koje lee u osnovi Ispovedi izuzetno
su stare i iz nje moemo sa prilinom sigurnou zaklju
iti ta je drevni Egipanin verovao da odreuje njego
vu dunost prema Bogu i prema susedu.
Nemogue je objasniti injenicu da su se obraali
samo etrdeset dvojici bogova i isto tako rei zato je
usvojen ba ovaj broj. Neki su verovali da je svaki od
ova etrdeset dva boga predstavljao po jednu egipatsku
nomu i ovo gledite donekle podrava injenica da naj
vei broj spiskova noma sadri ukupno etrdeset dve
nome; ali, spiskovi se opet ne slau. Miljenja klasinih
autora se takoe razlikuju, jer po nekima od ovih pisa-
SUD UMRLOM 107
ca noma je bilo ukupno trideset est, dok drugi nabraja
ju etrdeset est. Ove razlike se ipak mogu lako objasni
ti, jer je centralna vlada mogla u svako doba ovom bro
ju dodati ili oduzeti neku nomu iz fiskalnih ili nekih
drugih razloga, i verovatno neemo pogrei ti ako smat
ramo da je, u vreme kad je Odrena ispoved bila sastav
ljena u obliku tabele u kakvom je sreemo u XVIII di
nastiji, bilo ukupno etrdeset dve nome. Ovom gleditu
takoe pogoduje injenica da najraniji oblik Ispovedi,
koji ini uvod CXXV glave, pominje manje od etrde
set grehova. Uzgred moemo primetiti da su etrdeset
dva boga potinjeni Ozirisu i da u Sudnici zauzimaju
samo podreen poloaj, jer ishod merenja pokojniko
vog srca na terazijama odreuje njegovu budunost.
Pre nego to preemo na opisivanje Sudnice u kojoj se
nalaze terazije, neophodno je dati prevod Odrene is
povedi, koju, po svoj prilici, pokojnik izgovara pre me
renja srca na terazijama; nainjen je iz Nuovog papiru
sa.I07
I. "Zdravo Useh-nemtet (tj . Ti dugog koraka), to iz
Anua (Heliopolj) dolazi, ja nepravdu ne uinih.
2. Zdravo Hept-seet (tj. Plamenom zagrljeni), to
iz Her-abelO8 dolazi, ja silom ne otimah.
3. Zdravo Fenti (tj . Nosati), to iz Hemenua (Her
mopolj) dolazi, ja nikog ne zlostavljah.
4. Zdravo Am-haibitu (tj. Gutau senki), to iz Ke
re reta (tj. peine iz koje Nil izvire) dolazi, ja nisam
krao.
5.Zdravo Neha-hra (tj. Smrdljivo lice), to iz Resta
ua dolazi, ja ne ubih ni mukarca ni enu.
V!
Britanski muzej, No. 1 077.
VP
Grad pored Memfsa.

6. Zdravo Rereti (tj. Dvojni Lav-boe), to sa nebe
sa dolazi, ja na meri ne zakidah.
7. Zdravo Maata-f-em-seet (tj. Plamenooki), to iz
Sehema (Letopolj) dolazi, ja nisam obmanjivao.
8. Zdravo Neba (tj. Plameni), to dolazi i vraa se,
ja ne ukradoh stvari koje Bogu pripadaju.
9. Zdravo Set-kesu (tj. Kostolome), to iz Suten
-henena ( Heraklopolj) dolazi, ja la ne izustih.
1 0. Zdravo Hemi (tj. Ruioe), to iz etaita (tj.
skrivenog mesta) dolazi, ja silom dobra ne otimah.
l l . Zdravo Ua-nesert (tj. Plamenom jaki), to iz
Het-ka-Ptaha (Memfs) dolazi, ja podle (ili rave) rei
ne izustih.
1 2. Zdravo Hra-f-ha-f (tj. Onaj kome je lice poza
di), to iz peine i dubine dolazi, ja silom hranu ne oti
mah.
1 3. Zdravo Kerti (tj. dvostruki izvore Nila), to iz
Podzemnog sveta dolazi, ja nisam obmanjivao.
l 4. Zdravo Ta-ret (tj. Plameno stopalo), to iz mra
ka dolazi, ja nisam srce svoje jeo (tj. izgubio spokoj i
razljutio se).
1 5. Zdravo He-abehu (tj. Blistavozubi), to iz Ta
-ea (tj. Fajuma) dolazi, ja [niiju zemlju] ne povredih.
1 6. Zdravo Am-senef (tj. Krvopijo), to iz brvnare
dolazi, ja nisam klao ivotinje koje bogu pripadaju.
1 7. Zdravo Am-besek (tj. Gutau droba), to iz Ma
beta dolazi, ja ne dopustih da oranice zapuste.
1 8. Zdravo Neb-Maat (tj. Gospodaru Maata), to iz
grada dve Maati dolazi, ja nisam u predmete zavirivao
da bih tetu pravio.
1 9. Zdravo Tenemi (tj. Odstupnie), to iz Basta (tj.
Bubastisa) dolazi, ja usta usvoja ni protiv koga ne ot
varah.
SUD UMRLOM 109
20. Zdravo Anti, to iz Anua (Heliopolj) dolazi, ja
ne dopustih da gnev provali bez pravog razloga.
2l . Zdravo Tututef, to iz nome Ati dolazi, ja ne i
nih blud i ne inih skotolotvo.
22. Zdravo Uamemti, to iz klanice dolazi, ja se ne
opoganih.
23. Zdravo Maa-ant-f (tj. Koji gleda ono to mu se
donese), to iz kue boga Amsua dolazi, ja ne legoh sa
enom ovekovom.
24. Zdravo Her-seru, to iz Nehatua dolazi, ja ni
koga ne uplaih.
25. Zdravo Neb-Sehem, to sa jezera Kaui dolazi,
ja ne dopustih da mi usta gnevom zbore.I09
26. Zdravo Seet-heru (tj. Koji nareuje da se go
vori), to iz Urita dolazi, ja ne bejah gluv na rei prav
de i istine.
27. Zdravo Nehen (tj. Dete), to sa jezera Hekat do
lazi, ja nikoga u pla ne naterah.
28. Zdravo Kenemti, to iz Kenemeta dolazi, ja ni
sam hulio na boga.
29. Zdravo An-hetep-f (tj . Darodave), to iz Saua
dolazi, ja ne bejah plahovit.
30. Zdravo Ser-heru (tj. Koji govorom upravlja),
to iz Unsija dolazi, ja srce svoje ne pourivah.I
I O
3 1 . Zdravo Neb-hrau (tj. Gospodaru Lica), to iz
Neefeta dolazi, ja kou (?) svoju ne probadah (?) i ne
svetih se bogu.
32. Zdravo Serehi, to iz Utenta dolazi, ja ne govo
rih vie nego to je potrebno.
33. Zdravo Neb-abui (tj. Gospodaru rogova), to iz
Sautija dolazi, ja prevaru ne poinih [i ne] pogledah na
zlo.
1V?
Doslovno,
"
Ja ne bejah vruih usta".
1
Tj., nisam postupao bez zrelog razmiljanja.
1 1 0 EGIPATSKA RELIGIJA
34. Zdravo Nefer-Tem, to iz Ptah-het-kaa (Mem
fis) dolazi, ja kralja nikad ne opsovah.
35. Zdravo Tem-sep, to iz Tatua dolazi, ja tekuu
vodu ne zamutih.
36. Zdravo Ari-em-ab-f, to iz Tebtija dolazi, ja
glas ne podizah.
37. Zdravo Ahi, to od Nua dolazi, ja Boga nisam
psovao.
38. Zdravo Ua-rehit [to iz svog svetili ta dolazi
(1)], ja se nisam drsko ponaao.
39. Zdravo Neheb-nefert, to iz hrama svog dolazi,
ja ne pravih razlike. 11 I
40. Zdravo Neheb-kau, to iz peine svoje dolazi,
ja se ne obogatih, osim onim to mi pripada.
41 . Zdravo Ceser-tep, to iz svog svetili ta dolazi,
ja ne opsovah ono to Bogu pripada, a kod mene je.
42. Zdravo An-a-f (tj. Rukonoo), [to iz Aukerta
dolazi], ja se gradskom bogu ne rugah.
"
Kratak pregled ove
"
Ispovedi
"
pokazuje da je egi
patski kodeks moralnosti bio vrlo obuhvatan, i bilo bi
teko pronai neko delo ije bi se izvrenje smatralo
grehor u vreme sastavljanja
"
Ispovedi
"
, a da nije uklju
eno u jedan ili drugi njen deo. Prevod i rei za izvesne
grehe nisu uvek odreeni i nedvosmisleni jer ne znamo
tano kakvu je ideju imao sastavlja ovog znaajnog do
kumenta. Pokojnik tvrdi da nije ni psovao Boga, ni ru
gao se gradskom bogu, ni psovao kralja, ni bilo to uk
rao, ni ubio; nije uinio preljubu, ni skotolotvo, ni zlo
ine protiv boga raanja; nije bio ni prek, ni ohol, ni
plahovit, ni gnevan, ni uurban u delanJ u ni licemer ni , ,
je
ac ljudima, ni bogohulnik, ni lukav, ni gramzi v, ni

pntvoran, nI gluv na pobone rei, ni uesnik u ravim
1 1
Tj., nisam kriv za pristrasnost.
SUD UMRLOM 1 1 1
delima, ni gord, ni nadmen; nikog nije uplaio, nije va
rao na pijaci, nije zamutio javni vodeni tok niti je zbog
njega zapustela oranica zajednice. Ovo je, ukratko, po
kojnikova ispoved; sledei in u sceni Suenja je mere- .
nje pokojnikovog srca na terazijama. Budui da nijedan
od najstarijih papirusa Knjige mrtvih ne donosi pred
stavu ove scene, moramo pribei najboljim od slikanih
papirusa druge polovine XVIII i XIX dinastije. Pojedi
nosti scene Suda se jako mnogo razlikuju na razliitim
papirusima, ali su se sutinski delovi uvek ouvali. Sle
di opis suenja Aniju, onako kako se ono odvija na nje
govom divnom papirusu koji se uva u Britanskom mu-
zeJu.
U podzemnom svetu, i u onom njegovom delu koji
se zove Dvorana Maati, postavljene su terazije na koji
ma treba da se meri pokojnikovo srce. Greda je preko
prstena okaena o produetak stuba terazija nainjenog
u obliku pera, koje je simbol Maat, ili onog to je pra
vedno i istinito. Jeziak terazija je privren za gredu i
kad je ova sasvim vodoravna, jeziak je uspravan isto
kao i stub ; ako se bilo koji kraj grede nagne na dole, je
ziak ne moe ostati u uspravnom poloaju. Mora biti
sasvim jasno da se nije oekivalo da srce koje se merilo
na jednom tasu pretegne teinu na drugom i izazove po
meranje grede, jer sve to se od pokojnika trailo ili za
htevalo bilo je da njegovo srce bude tano u ravnotei
sa simbolom zakona. Na vrhu stuba je ponekad bila
ljudska glava koja je nosila pero Maat, nekad glava a
kala, ivotinje posveene Anubisu ; ponekad glava ibisa,
ptice posveene Totu ; na Anijevom papirusu psoglavi
majmun, Totov pomaga, sedi na vrhu stuba. Na nekim
papirusima (npr. Anijevoml J
2
i HuneferovomlJJ) pored
1 Oko 1500. pre n. e.
1 Oko 1370. pre n. e.
Ozirisa, cara podzemnog sveta i sudije mrtvima, na su
enju se kao svedoci pojavljuju bogovi njegovog kruga
ili zajednice. Na papirusu svetenice Anhai" 4, iz Britan
skog muzeja, kao svedoci se pojavljuju velike i male za
jednice bogova, ali je umetnik bio tako nepaljiv da je,
umesto devet bogova u svakoj grupi, naslikao est u
jednoj i pet u drugoj. Na Torinskom papirusu' I S vidimo
sva etrdeset dva boga kojima pokojnik kazuje
"
Odre
nu ispoved
"
kako sede u sudnici. Bogovi koji prisustvu
ju merenju Anijevog srca jesu:
l . RA-HARMAHIS, sa glavom sokola, bog-Sunce
zore i podneva.
2. TEMU, bog-Sunce veeri, veliki bog Heliopolja.
Uvek je predstavljan u ljudskom obl iju i sa licem mu
karca, i ta injenica dokazuje da je jo u prastaro vreme
proao kroz sva obl ija kroz koja se predstavljaju bogo
vi i dospeo do ljudskog. Na glavi ima krune Juga i Seve-
rao
3. U, sa glavom mukarca, sina Raa i Hator, per
sonifikacija sunevog svetla.
4. TEFNUT, sa lavljom glavom, sestra bliznakinja
uova, personifikacija vlage.
5. SEB, sa glavom mukarca, uov sin, personifika
cija zemlje.
6. NUT, sa glavom ene, enski pandan bogova
Nua i Seba; bila je personifkacija prvobitne vode, a
kasnije neba.
7. IZl DA, sa glavom ene, sestra-ena Ozirisova i
majka Horova.
8. NEFTIDA, sa glavom ene, sestra-ena Oziriso
va i majka Anubisova.
.
1 1 ^
Oko 10 . pre n. e.
, . , Napisan u razdoblju Polomeja.
W
+
E
2
P
SUD UMRLOM 1 1 5
9. HOR,
"
veliki bog
"
, sa glavom sokola, iji je kult
verovatno bio najstariji u Egiptu.
10. HATOR, sa glavom ene, personifkacija onog
dela neba na kojem se sunce raalo i zalazilo.
l l . HU, sa glavom mukarca i
1 2. SA, takoe sa glavom mukarca; ovi bogovi su
prikazani u Raovoj barci u scenama koje predstavljaju
stvaranje.
S jedne strane terazija klei bog Anubis, sa glavom
akala, i desnom rukom pridrava teg jezika vage, a iza
njega stoji Tot, pisar bogova, sa glavom ibisa, koji u ru
kama dri trsku kojom zapisuje ishod merenja. Pored
njega sedi zver sa tri lika, Am-mit,
"
Guta Mrtvih
"
, koji
eka da prodere Anijevo srce, ako bi se ustanovilo da
je ono lako. Na Neb-ketovom papirusu u Parizu vidi se
da ova zver lei pored vatrenog jezera na ijem svakom
uglu sedi psoglavi majmun; ovo se jezero takoe vidi u
CXXVI glavi Knjige mrtvih. Bogovi koji sede ispred
stola sa darovima i Anubis, Tot i Am-mit, jesu bia koja
vode ovaj pretres, da tako kaemo, protiv Anija. Sa dru
ge strane terazija stoje Ani i njegova ena Tutu, pognu
tih glava u znak potovanja; prikazani su u ljudskom
obliju i nose odeu i ukrase sline onima koje su nosili
na zemlji. Prisutna je i njegova dua, u obliju sokola sa
glavom mukarca, koja stoji na pilonu, a takoe i pra
vou gli predmet sa glavom mukarca, koji lei na pilonu,
za koji se esto misli da predstavlja pokojnika u stanju
embriona. Na Anhainom papirusu pojavljuju se dva
ovakva predmeta, svaki sa po jedne strane terazija; opi
sani su kao Sai i Renenet, reima koje prevodimo kao
"
Usud
"
i
"
Sudbina
"
. Budui da se ovaj predmet ita
kao Meshenet i poto boanstvo Meshenet ponekad
predstavlja zajedno i Sai i Renenet, najverovatnije da je
umetnik nameravao da ovim predmetom predstavi oba
1 1 6
EGIPATSKA RELIGIJA
boanstva, ak i a
.
o utvrdimo da bog Sai stoji ispod
njega uz stub terazIja. Pored due stoje dve boginje zva
ne Meshenet i Renenet ; prva je, verovatno, jedna od e
tiri boginje koje su pomagale pri Ozirisovom vaskrse
nju, a druga je personifikacija Sudbine, koja je ve bila
obuhvaena gorjim predmetom Meshenet, personifi
kacijom Usuda.
Ne zaboravimo da se Meshenet pridruila Izidi
Nefti di, Heket i Hnemuu u kui gospodarice Rut-Tetet
'
koja je trebalo da rodi troje dece. Kad su se ova boan
:
stva pojavila, preruena u ene, primetila su Ra-usera
gde tamo stoji. I kad su mu zasvirale, on im ree:
"
Gos
pode, jedna je ena ovde u porodajnim mukama
"
; a
one odvratie :
"
Daj da je vidimo, jer mi znamo kako da
porodimo enu.
"
Ra-user ih onda uvede u kuu i bogi
nje se zatvorie sa gospodaricom Rut-Tetet. Izida stade
ispred nje, a Neftida iza, dok je Heket ubrzava la rada
nje dece; posle rodenja svakog deteta Meshenet bi mu
pristupala i govorila:
"
Kralj koji e vladati celom zem
ljom
"
, a bog Hnemu je darivao zdravlje njegovim udovi
ma . Od ovih pet bogova, to jest, Izida, Neftida, Mes
henet, Heket i Hnemu, prva tri prisustvuju Anijevom
sudenju ; Hnemu se pominje u Anijevoj molbi svom
srcu (vidi dole), i samo Heket nije prikazana.
Budui da merenje njegovog srca samo to nije po
elo, Ani kae:
"
Srce moje, majko moja! Srce moje,
majko mOja! Srce moje kojim sam na svet doao! Neka
mi se nita ne isprei na sudu; neka mi ne bude prepre
ke u prisustvu suverenih prineva; neka se ti od mene
ne odvoji u prisustvu onog koji uva Terazije! Ti si
moj ka, stanovnik mog tela; bog Hnemu koji sastavlja i
119
Vidi Erman, Westcar Papyrus, Berlin, 1 890, hijeroglifski pre
pis, table 9 i 10.
j E
SUD UMRLOM 1 1 7
jaa udove moje. Dodi na mesto sree kuda idemo. Ne
ka prinevi suda Ozirisovog, koji odreduju okolnosti
ljudskih ivota, ne daju da mi ime zasmrdi.
"
Neki papi
rusi dodaju:
"
Neka nam bude ugodno, i neka nam ono
to ujemo ugodno bude, i neka se tamo od srca raduje
mo dok se rei mere. Neka se nita lano protiv mene
ne izusti pred velikim bogom, gospodarom Amenteta !
Vaistinu, kako e veliki biti kad u pobedi ustane!
Poto je Anubis ispitao jeziak terazija, i poto je
majmun stavio do znanja svom pomagau Totu da je
greda potpuno vodoravna, i da srce, prema tome, stoji u
ravnotei sa perom, simbolom Maat (tj. pravde, istine,
zakona itd.), i da nije ni tee ni lake, Tot zapisuje re
zultat i ovako se obraa bogovima:
"
Cujte presudu ovu. Srce je Ozirisovo uistinu izme
reno i dua njegova mu je svedok bila; ispitivanjem na
Velikim terazijama utvrdeno je da je estito. Nikakva
mu poronost nije ustanovljena; on nije smanjivao da
rove u hramovima; svojim postupcima nije nakodio; i
nikakve rdave glasove nije irio dok je na zemlji bio.
"
Odgovarajui na ovaj izvetaj, zajednica bogova,
nazvana
"
velika zajednica bogova
"
, uzvraa:
"
Ono to
iz tvojih usta izlazi, o, Tote, koji u Hemenuu (Hermo
polj) boravi, potvrduje se. Oziris, pisar Ani, pobedo
nosni, svet je i pravedan. On nije zgrelO, niti nam je to
rdavo uinio. Gutau Am-mitu nee se dozvoliti da ga
savlada, i ponude hrane i pristup bogu Ozirisu darivae
mu se, zajedno sa venim okujem na Poljima mira, kao
i sledbenicima Horovim.
"
"7
11!
Oni su vrsta mitoloki h bia ili polubogova, za koje se ve u
V dinastiji verovalo da izgovaraju molitve za dobrobit pokojnika i da
pomau Horu i Setu u obavljanju pogrebnih obreda. Vidi moj Papy
rus of Ani, str. CXXV.

Ovde smo odmah primetili da je pokojnik poistove
en sa Ozirisom, bogom i sudijom umrlih, i da je dobio
vlastito ime ovog boga; razlog za ovo je sledei: pokoj
nikovi prijatelji su za njega obavljali sve obrede i svet
kovine koje su za Ozirisa obavile !zida i Neftida, i mis
lilo se da e se, kao posledica ovog, sve ono to se
desilo radi Ozirisa takoe desiti i radi umrlog i da e u , ,
stvari, pokojnik postati Ozirisov dvojnik. Svuda u tek
stovima Knjige mrtvih pokojnik se poistoveuje sa Ozi
risom, od 3400. pre n. e. do rimskog doba. Sledea
vana stvar koju bi trebalo primetiti jeste primena rei
maa heru na pokojnika, termina koji sam, u nedostatku
bolje rei, preveo
.
,pobedonosni
"
. Ove rei zapravo zna
e
"
istina glasa
"
ili
"
pravo rei
"
i pokazuju da je osoba
na koju se odnose stekla mo da tako koristi svoj glas,
da joj nevidljiva bia, kad im se ona obrati, pruaju sve
usluge koje ima pravo da zahteva. Dobro je poznato da
su drevnim vremenima arobnjaci i vraevi uobiaja
vali da se obraaju duhovima ili demonima naroitim
tonom glasa i da su se sve magine formule izgovarale
na slian nat n; upotreba pogrenog zvuka ili tona
mogla je za govornika imati najkobnije posledice, pa
ak i smrt. Pokojnik je morao proi mnoge oblasti pod
zemnog sveta i mnoge nizove dvorana ija su vrata u
vala bia koja su bila spremna da, u sluaju da im se ne
obrati na odgovarajui nain, budu neprijateljski raspo
loena prema pridolici; takoe je trebalo da putuje
barkom i da pribavi pomo bogova i sila razliitih mes
ta koja je morao da proputuje ako je hteo da bezbedno
stigne do eljenog mesta. Knjiga mrtvih ga snabdeva
svim tekstovima i formulama koje je morao da izgovara
da bi osigurao ovaj ishod, ali ako rei koje su sadrava
le nisu bile kazane na odgovarajui nain i izgovorene
odreenim tonom glasa, ne bi imale nikakvog dejstva
___________________
SUD UMRLOM 1 19
na sile podzemnog sveta. Izraz maa heru se vrlo retko
koristio za ive, a esto za mrtve, i svakako je umrlom
najvie i bila potrebna mo koju su ove rei oznaavale.
U Anijevom sluaju, poto su prihvatili povoljan izve
taj o rezultatu dobijenom Totovim merenjem Anijevog
srca, bogovi ga nazivaju maa heru, to je isto kao da su
mu dali mo da savlada sve prepreke, ma kakve one bi
le, na koje bi mogao naii. Od sada e se sva vrata otva
rati na njegovu zapovest, svaki bog e hitati da se od
mah pokori im mu Ani izgovori ime i oni ija je
dunost da dobavljaju nebesku hranu za blaene uini
e to i za njega im izda nareenje. Pre nego to krene
mo dalje, zanimljivo je istai da izraz maa heru Ani ne
koristi za sebe u sceni Suenja, ni Tot, pisar bogova, ni
Hor kad ga predstavlja Ozirisu; jedino bogovi mogu o
veka uiniti maa heruom i jedino tako moe on umai
Gutau.
Poto je suenje zavreno, Hor, Izidin sin, koji je
preuzeo sve atribute svog oca Ozirisa, desnom rukom
uzima Anija za levu ruku i dovodi ga do svetilita u ko
jem sedi Oziris. Bog nosi belu krunu sa perima i u ruka
ma dri ezlo, kuku i bi ili mlat, koji oznaavaju suve
renost i vlast. Negov presto je grobnica, na ijoj se jed
noj strani mogu videti naslikane dveri zatvorene rezom
i venac ureusa. Iza vrata mu visi mena!, simbol radosti i
sree; sa desne strane mu stoji Neftida, a sa leve Izida.
Ispred njega, na lotosovom cvetu, stoje etiri Horova
detet a: Mesta, Hapi, Tuamutef i Kebhsenuf, koji nad
gledaju i uvaju utrobu umrlog; u blizini je obeena bi
kovska koa, sa kojom su izgleda bile povezane magij
ske ideje. Vrh svetilita u kojem sedi Oziris prekrivaju
ureusi sa diskovima na glavama, a i venac je ukraen na
slian nain. Na nekim papirusima vidimo boga kako
stoji u svetilitu, ponekad bez boginja Izide i Nef tide, a
ponekad sa nima. Na Huneferovom papirusu primeu
jemo najzanimljiviju varijantu ovog dela scene, jer Ozi
risov presto pluta na vodi. Ovo nas podsea na jedan
odlomak iz sto dvadeset este glave Knjige mrtvih, u ko
jem bog Tot kae pokojniku:
"
Ko je onaj to mu je krov
od vatre, iji su zidovi ivi ureusi i kome je kuni pod
struja tekue vode? Ko je on, pitam?
" Pokojnik odgo
vara:
"
Oziris to je
"
, a bog kae :
"
Pridi, onda; jer e
[mu] uistinu biti pomen u!. "
Poto je uveo Anija, Hor se obraa Ozirisu govore
i :
"
Dodoh ti, o,Un-nefere, i dovedoh ti Ozirisa Anija.
Ustanovljeno je da mu je srce pravedno i sa terazija do
lazi; nije zgreilo ni prema bogu ni boginji. Tot ga izme
ri po naredbi koju mu izdade zajednica bogova ; i sas
vim je istinito i pravedno. Podaj mu kolae i pivo; i daj
da ti u blizinu dode; neka zauvek bude slian pratioci
ma Horovi m!
"
Posle ove besede Ani, kleei pored sto
lova sa darovima voa, cvea itd., koje je doneo Oziri
su, kae:
"
O, Gospodaru Amenteta, u tvom sam prisus
tvu . Na meni greha nema, ja namerno ne slagah, niti
ma ta uradih srca pritvornog. Daj da budem kao oni
miljenici koji su oko tebe, i da budem Oziris kome je ve
oma naklonjen divni bog, i da me zavoli Gospodar sve
ta, ja, kraljevski pisar Maata, koji ga voli, Ani, pobedo
nosan pred Ozirisom. l 1 8 Tako dolazimo do kraja scene
merenJa srca.
ovek koji je bezbedno proao kroz ovo teko isku
enje trebalo bi da se sada susretne sa bogovima pod
zemnog sveta i Knjiga mrtvih donosi rei koje e i m
uputiti
"
srce koje je pravedno i bezgreno". Jedan od
Ili
"
istina glasa u vezi s Ozirisom"; tj., Ani upuuje molbu, a
Oziris treba da je uje i odgovori zato to je izgovorio prave rei, na
pravi nain i pravim tonom glasa.
^
<
j
@
O
O
C
-+
<
SUD UMRLOM 123

najpotpunijih i najtanijih tekstova
"
pokojnikovog go
vora kad kao istina glasa izade iz Dvorane boginja Ma
ati" naden je na Nuovom papirusu ; u njemu pokojnik
kae:
"
Kl anjam vam se, o, bogovi koji u Dvorani boginja
Maati boravite, ja, ba ja, poznajem vas i znam imena
vaa. Neka pod noeve vae ne dospem i ne iznesite po
roke moje pred boga u ijoj ste pratnji ; neka me ne sna
de zla kob sa vae strane. Objavite da sam istina glasa u
prisustvu Neb-er-era, jer ja inih ono to je pravo i isti
nito u Ta-merau (tj. Egiptu). Ja Boga ne psovah, neka
me dakle ne snade zla kob od Kralja koji u danu svom
boravi .
.
.
"
Klanjam vam se, o, bogovi koji u Dvorani boginja
Maati boravite, koji ste bez zla u telima svojim, koji
ivite od pravde i istine, koji se hranite pravdom i isti
nom U prisustvu boga Hora koji u svom boanskom
Disku boravi ; spasite me od boga Baba 1 1 9 koji se hrani
utrobama monih na dan velikog polaganja rauna. 0,
dajte da vam mogu prii, jer ja ne inih greke, ja ne
zgreih, ja ne dovodi h lanog svedoka; neka mi se zato
nita [rdavo] ne desi. Ja ivim od pravde i istine i hra
nim se pravdom i istinom. [zvravah zapovest i ljudi [is
to kao i] stvari koje su bogovima ugodne. Ja uinih da
Bog u miru bude [sa mnom jer sam radio] ono to je vo
lja njegova. Ja dadoh hleba gladnom, i vodu ednom, i
odelo nagom, i barku mornaru [brodolomniku]. Prino
sih svete darove bogovima i pogrebne obroke blaeni
ma. Zato mi budite oslobodioci, budite mi zatitnici i
ne okrivljujte me pred [Ozirisom]. (istih sam usta i is
tog srca; neka mi zato kau oni koji e me gledati :
"
Do
di u miru, dodi u miru.
"
(uo sam monu re koju du-
Prvoroeni sin Ozirisov.
hovna tela rekoe Maki
V
u kui Hapt-rea. Proverih u
prisustvu Hra-f-ha-fa i on saopti odluku [svoju]. Videh
stvari nad kojima se Persea drvo razgranalo u Re-stauu.
Ja sam onaj koji bogovima molitve ponudi i koji lica
njihova poznaje. Dooh i pristupih da objavim pravdu i
istinu, i da Terazije postavim na podlogu u oblasti Au
kert.
"
"
Zdravo da si, ti koji se pod zastavom svojom uz
die (tj. Ozirise), ti gospodaru krune ,Atefu' ije je ime
obznanjeno kao ,Gospodar vetrova', spasi me od glasni
ka svojih koji ine dela uasna i koji nesree izazivaju, i
koji pokrivaa za lica svoja nemaju, jer ja sam inio
ono to je pravo i istinito za Gospodara pravde i istine.
Oistih sebe i grudi svoje rtvama livenicama, i spolja
njost svoju sredstvima za oienje, i unutranjost mi bi
[uronjena] u Baru Pravde i Istine. Nema na meni nijed
nog dela kojem pravda i istina nedostaju. Oistih se u
Bari Juga i poinuh u Gradu Severa, koji je na Polju
skakavaca, gde se boanski Raovi mornari kupaju dru
gog sata noi i treeg sata dana; i raduju se srca bogova
poto prooe kroz njega, bilo nou, bilo danju. I hteo
bih da mi oni kau: ,Prii' i ,Ko si ti?' i ,Kako ti je
ime?' Ovo su rei koje bih hteo da mi bogovi upute.
[Onda u odgovoriti] ,Ime mi je Onaj koji cvee dobav
lja i na svom maslinovom drvetu boravi.' Neka mi na to
oni odmah kau : ,Proi', i ja u proi do grada severno
od Maslinovog drveta. ,ta e onda tamo videti?' [kau
oni. I ja kaem] ,Nogu i Butinu.' ,ta e im rei?'
[kau]. ,Neka vidim radosti u zemlji Fenhuovoj' [odgo
varam]. ,ta e ti dati?' [kau]. ,Plamen ognjeni i ploicu
11
Tj., Ra kao ubica zmije mraka, iju glavu odseca noem. (Vidi
gore, str. 59 ) Uobiajeno itanje je .,koju Magarac ree Maki"; Ma
garac je Oziris. a Maka Ra.
SUD UMRLOM 125

kristalnu' [odgovaram]. ,ta e s njima?' [kau]. ,Zako
pau ih kraj brazde Maat kao Stvari za no' [odgova
ram]. ,ta e nai kraj brazde Maat?' [kau].
,
,ez
,
lo O?
kremena zvano Vazduhodavac' [odgovaram]. ta ce I
niti sa plamenom ognjenim i ploicom kristalnom kad
ih zakopa?' [kau]. ,Izgovoriu rei nad brazdom. Utr
nuu vatru slomi u ploicu i nainiu baru od vode'
[odgovara], Neka mi onda bogovi kau: ,Proi k

vrata ove Dvorane boginja Maatl, Jer tl nas poznajes.
Posle ovih jedinstvenih molitvi sledi dijalog izmeu
svakog dela Dvorane Maati i pokojnika, koji se Ita na
sledei nain:
Reze na vratima:
"
Neemo ti dati da ue ako nam
ne kae imena naa.
"
Pokojnik: " ,Jezik mesta Pravde i Istine' ime je va-
e.
"
Desni dovratak:
"
Neu ti dati da pored mene ue
ako mi ne kae ime."
Pokojnik:
"
,Tas podizaa pravde i istine' ime je
tvoje."
Levi dovratak:
"
Neu ti dati da pored mene ue
ako mi ne kae ime.
"
Pokojnik:
"
,Tas vina' ime je tvoje."

Prag:
"
Neu ti dati da preko mene prees ako ml
ne kae ime.
"
Pokojnik: ,Bik boga Seba' ime je tvoje."
Kvaka:
"
Neu ti se otvoriti ako mi ne kae ime.
"
. .
?
.
Pokojnik:
"
,Butna kost majke njegove Ime Je
tvoje.
"
arka:
"
Neu ti se otvoriti ako mi ne kae ime.
"
Pokojnik " ,ivo Oko Sebeka, gospodara Bahaua'
. .
"
Ime Je tvoJe.
Vratar:
"
Neu ti otvoriti ako mi ne kae ime.
"
^
I
Pokojnik:
"
,Lakat boga Sua kad se namesti da za
titi Ozirisa' ime je tvoje. "
Boni direci:
"
Neemo ti dati da mimo nas proe
ako nam ne kae imena naa. "
Pokojnik:
"
,Deca boginja ureusa' ime je vae. "
"
Ti nas poznaje; proi, onda, mimo nas" [kau
ovi].
Pod:
"
Neu ti dati da na mene stupi, jer ja sam
utljiv i ja sam svet, i zato to ne znam imena stopala
tvojih kojima e po meni hoditi. "
Pokojnik:
"
,Putnik boga Hasa' ime je mom des
nom stopalu, ,Stap boginje Hator' ime je mom levom
stopalu."
"
Ti me poznaje ; prei, onda, preko mene" [kae
on].
uvar dveri:
"
Neu ti uvesti ime ako mi ne kae
kako se zovem."
Pokojnik:
"
,Prosuditelj srca i traga za uzdama'
ime je tvoje."
uvar dveri:
"
Ko je bog koji boravi u asu svome?
Ime mu kai."
Pokojnik: " ,Maau-Taui' ime je njegovo."
uvar dveri:
"
A ko je Maau-Taui?"
Pokojnik:
"
Tot je to."
Tot:
"
Prii ! A zato si doao?"
Pokojnik:
"
Dooh i napred stupam da bi mi se ime
pomenulo."
Tot:
"
U kakvom si stanju?"
Pokojnik:
"
Cist sam od zla i zatien sam od zlob
nih dela onih koji u danima svojim ive; i ja nisam od
njih. "
Tot:
"
Sada u ti ime [bogu] pomenuti. I ko je onaj
sto mu Je krov od vatre, iji su zidovi ivi ureusi i kome
je kuni pod tok vodeni? Ko je on, pitam?
"
SUD UMRLOM
127
Pokojnik:
"
Oziris to je. "
Tot:
"
Prii, onda; zaista e mu se ime tvoje pome
nuti. Kolai tvoji [e doi] iz Oka Raovog; i pivo tvoje
[e doi] iz Oka Raovog; i jela tvoja pogrebna na zemlji
[e doi] iz Oka Raovog. "
Ovim reima se zavrava CXXV glava. Videli smo
kako je pokojnik proao kroz iskuenje suenja i kako
su ga pisari snabdeli himnama, molitvama i reima is
povedi da bi mu olakali prolazak kroz stranu Dvora
nu boginja Maati. Na alost, odgovor koji je bog Oziris
po svoj prilici dao svom sinu Horu u vezi s pokojnikom
nije zapisan, ali nema sumnje da su Egipani smatrali
da e on za njega biti povoljan, i da e mu se dozvoliti
ulazak u svaki pojedini deo podzemnog sveta, i da e
imati udela u svim zadovoljstvima u kojima uivaju
blaeni pod vladavinom Raa i Ozirisa.

VASKRSENJE I BESMRTNOST
Panju itaoca koji istrauje knjievnost drevnih
Egipana najpre privue uestalost aluzija na zagrobni
ivot ili na stvari koje su s nji m povezane. Pisci razlii
tih religijskih i drugih dela sauvanih do danas, koji su
pripadali razliitim razdobljima egipatske istorije, svu
da preutno podrazumevaju da su oni koji su jednom
iveli
"
obnovili
"
svoj ivot u onome to je iza groba, i
da ive i dalje i ivee sve dok je vremena. Egipatsko
verovanje u postojanje Svemogueg Boga je toliko staro
da mu poetke moramo traiti u predinastikim vreme
nima; ali verovanje u zagrobni ivot je mnogo starije i
njegov poetak mora biti star najmanje koliko i najstari
ji ljudski ostaci koji su pronaeni u Egiptu. Uzaludan je
pokuaj da se godinama izmeri udaljenost razdoblja
kad su oni bili predati zemlji, jer nijedno doba koje bi
se moglo navesti verovatno nije ni priblino tano, i oni
se mogu isto tako datovati u 1 2000. godinu pre n. e. kao
i u 8000. pre n. e. U jednu injenicu, ipak, moemo biti
sasvim sigurni : najstariji ljudski ostaci koji su pronae
ni u Egiptu nose na sebi tragove upotrebe bitumena, to
dokazuje da su Egipani na samom poetku svog bo
ravka u dolini Nila inili izvesne pokuaje da sauvaju
VASKRSENJE I BESMRTNOST 129
svoje mrtve balsamovanjem. ' 2 I Ako su oni bili, kao to
mnogi misle, osvajai koji su se probili preko Arabije,
Crvenog mora i pustinje istono od Nila, onda su sa so
bom doneli ideju i obiaj uvanja umrlih, ili su mogli
da prihvate, u izmenjenom obliku, neki postupak koji je
bio u upotrebi meu uroenicima koje su zatekli kad su
stigli u Egipat; u oba sluaja neosporna je injenica da
su pokuavali da sauvaju svoje mrtve koristei materi
je koje e spreiti truljenje i, do izvesnog stepena, njihov
je pokuaj uspeo.
Postojanje praistorijskih stanovnika Egipta otkrili
smo nedavno tokom brojnih uspenih iskopavanja koja
su u Gorjem Egiptu s obe strane Nila vrili evropski i
domai istraivai, i jedan od najznaajnijih rezultata
bilo je otkrie tri razliita naina sahranjivanja, koji bez
sumnje pripadaju trima razliitim razdobljima, to
moemo utvrditi ispitivanjem raznih predmeta koji su
pronaeni u ranim grobovima u Nakadi i drugim pra is
torijskim nalazitima iste vrste i starosti. U najstarijim
grobovima nalazimo kosture poloene na levu stranu,
sa savijenim udovima: kolena su u istoj liniji sa grudi
ma, a ake su poloene ispred lica. Najee je glava
okrenuta prema jugu, ali izgleda da se u vezi s njenim
"
usmeravanjem
"
nisu pridravali nikakvog neprom en
ljivog pravila. Pre nego to je telo polagano u zemlju bi
lo je ili umotano u kou gazele ili poloeno na travu;
materija koja je koriena za obmotavanje verovatno je
zavisila od pokojnikovog drutvenog poloaja. Kod
sahranjivanja ove vrste nema tragova balsamovanja,
spaljivanja ili odvajanja mesa od kostiju. U sledeim
najstarijim grobovima naena su tela kod kojih je meso
11
Vidi J. de Morgan, Ethnographie Pehistonque, Paris, 1897,
str. 139.
T
-------......

bilo potpuno ili delimino zguljeno s kostiju; u prvom
sluaju su kosti razbacane po grobu, u drugom su kosti
aka i stopala sloene zajedno, dok je ostatak skeleta
razbacan unaokolo u potpunom neredu. Ustanovljeno
je da su grobovi iz ovog razdoblja usmereni ili prema
severu ili prema jugu, i u njima je glava obino odvoje
na od tela; ponekad je jasno da su tela
"
spajana
"
da bi
zauzimala manje prostora. Povremeno su nalazili tela
koja lee na leima sa prekrtenim nogama i rukama; u
ovom sluaju su pokrivana glinenim ploama. Izvesno
je da je u nekim grobovima telo bilo spaljivano. U gro
bovima svih vrsta koji pripadaju praistorijskom razdob
lju u Egiptu nalazimo darove u urnama i sudovima raz
liitih vrsta, koji van svake sumnje dokazuju da su ljudi
koji su nainili ove grobove vermali da e njihovi mrtvi
prijatelji i roaci opet iveti na nekom mestu, o ijem su
priblinom poloaju imali jako maglovite ideje, ivo
tom koji se, po svoj prilici, nije razlikovao od ivota ko
ji su vodili na zemlji. Kremena orua, noevi, strugai i
slino, pokazuju da su oni mislili da e loviti i ubijati
pien kad ga obore i da e se boriti sa neprijateljima; i
predmeti od kriljaca naeni u grobovima, koje je M.
de Morgan identifikovao kao amajlije, pokazuju da je
ak i u onim prvobitnim danima ovek verovao da se
talismanima moe zatititi od natprirodnih sila i nevid
ljivih neprijatelja. ovek koji e se boriti i loviti na
onom svetu mora ponovo iveti; i ako bude ponovo
iveo onda to mora biti ili u njegovom starom telu ili u
nekom novom; ako to bude staro telo, onda se ono mo
ra oiveti. Poto je jednom stvorio predstavu novog
ivota, verovatno u novom telu, smrt po drugi put nije
bila, praistorijski Egipanin se nadao, u granicama mo
gueg. Ovde, dakle, nalazimo zaetak velikih ideja
VASKRSENJA I BESMRTNOSTI.
Imamo sve razloge da verujemo da je praistorijski
Egipanin oekivao da e jesti, piti i voditi ivot pun
uivanja u oblasti u kojoj je zamiljao da mu se nalazi
nebo, i nema sumnje da je mislio da se telo u kome e
tamo boraviti nee razlikovati od tela koje je imao dok
je bio na zemlji. Na ovom stupnju bi njegove ideje o nat
prirodnom i o zagrobnom ivotu bile sline idejama bi
lo kog oveka iste rase koji je bio na istom stepenu raz
voja civilizacije, ali je on u svakom sluaju bio velika
suprotnost Egipaninu koji je iveo, recimo, u doba
Mena, prvog istorijskog kralja Egipta, ija se epoha sa
mo zbog podesnosti datuje u 4400. godinu pre n. e. Vre
menski razmak izmeu doba kad su praistorijski Egip
ani nainili grobove koji su gore opisani i vladavine
Mena morao je biti znatan i moemo s pravom smatrati
da je iznosio nekoliko hiljada godina; ali bez obzira na
njegovu duinu, otkrivamo da to vreme nije bilo dovolj
no da izbrie prvobitna shvatanja koja su se prenosila s
pokolenja na pokolenje, ili ak da izmeni neka od ve
rovanja za koja sada znamo da su postojala u skoro ne
promenjenom obliku u najkasnijem razdoblju egipatske
istorije. U tekstovima koje su redigovali heliopoljski
svetenici pominju se razliite prilike i stanja, sve do
stvari drutvenog sadraja, koje su mogle postojati jedi
no u ljudskom drutvu iji su lanovi bili poludivlj i ; i iz
kasnijih dela vidimo, kad se naine izvodi iz ranijih tek
stova koji sadre takve pomene, da su mesta na kojima
se pojavljuju nepoeljne aluzije ili potpuno izostavljena,
ili izmenjena. Pouzdano znamo da ueni ljudi heliopolj
skog Vea nisu mogli uivati u krajnostima u kojima su
pokojni kraljevi, za koje su oni pripremali pogrebne
tekstove, navodno nalazili zadovoljstvo, i pominjanje
neopisivih grozota koje je divlji Egipanin inio nad
svojim poraenim neprijateljem moglo se u tekstovima

zadrati samo zbog njihovog sopstvenog dubokog po
tovanja prema pisanoj rei.
Uzgred se mora napomenuti da su se religiozne ide
je ljudi koji su bili sahranjivani bez sakaenja udova, ili
odvajanja mesa od kostiju, ili spaljivanja, morale razli
kovati od ideja ljudi koji su sve to inili na mrtvima.
Prvi su bili sahranjivani u poloaju deteta pre roenja, i
moda smo u pravu ako u ovom obiaju vidimo simbol
nade da se, budui da je dete iz ovog poloaja dolazilo
na svet, isto tako moe i pokojnik roditi u zagrobnom
svetu; i prisustvo amajlija, ija je svrha bila da tite te
lo, izgleda da pokazuje njihovo oekivanje da e stvar
no telo ponovo ustati. Sakaenjem telesa i spaljivanjem
mrtvih izgleda da oni drugi pokazuju da ne gaje nadu u
ponovni ivot u svojim prirodnim telima, i koliko su se
pribliili pojmu vaskrsenja duhovnog tela neemo vero
vatno nikad saznati. Kad doemo do IV dinastije otkri
vamo da, suprotno bilo kojoj praksi sakaenja ili spalji
varia tela, svaki tekst podrazumeva da se telo mora celo
. sahraniti ; ova injenica ukazuje na ukidanje obiaja sa
kaenja ili spaljivanja koji je, uprkos tome, morao biti u
upotrebi jako dugo. Ovom ukidanju verovatno duguje
mo odlomke kao to je ovaj : ,,0, meso Pepijevo, ne is;
truli, ne raspadni se, ne usmrdi se
"
;
"
Pepi izlazi sa me
som svojim
"
;
"
kosti tvoje nee biti unitene i meso tvo
je nee svenuti
112
itd.; i oni oznaavaju povratak shva
tanjima i obiajima najranijeg nama poznatog naroda u
Egiptu.
U vremenskom razmaku koji je protekao izmeu
razdoblja praistorijskih sahrana i IV dinastije, Egipa
nin je postavio izvesne teorije o sastavnim delovima
11
Vidi RecueiJ de Travaux, tom. V, str. 55, 185 (redovi 169, 347,
353).
33
sopstvenog tela i moramo i h ukratko razmotriti da bis
mo mogli da opiemo oblije u kojem su, kako se vero
valo, mrtvi ustajali. ovekovo fiziko telo zvalo se
HAT, i ova re je oznaavala neto sa ime je tesno po
vezano truljenje; ono je bilo sahranjivano u grob posle
balsamovanja i njegovo ouvanje od propadanja svake
vrste bio je cilj svih amajlija, magijskih obreda, molitvi i
formula, od najranijih do najkasnijih vremena. ak je i
bog Oziris imao takvo telo i njegovi razliiti delovi u
vali su se kao relikvije u nekoliko svetilita u Egiptu. Sa
telom je na neki izuzetan nain bio povezan KA, ili o
vekov
"
dvojnik
"
; on se moe definisati kao apstraktna
individualnost ili linost koja je bila obdarena svim nje
govim karakteristinim atributima i posedovala potpu
no nezavisno bie. Mogao se slobodno kretati zemljom
sa jednog mesta na drugo po svojoj volji i mogao je ui
na nebo i razgovarati sa bogovima. Darovi ostavljani u
grobovima 'svih razdoblja bili su namenjeni KA-ovoj is
hrani i smatralo se da on moe da jede, pije i uiva u
mirisu. U najranijim vremenima se izdvajao odreeni
deo groba za KA-ovu upotrebu i religijsko ustrojstvo
tog razdoblja zahtevalo je red svetenika koji e obav
ljati obrede i izgovarati molitve na utvrene praznike za
KA-ovu dobrobit u KA-ovoj kapeli ; ovi ljudi su bili po
znati kao
"
KA-ovi svetenici
"
. U doba kad su graene
piramide vrsto se verovalo da pokojnik moe na neki
nain da se oisti i sedne, i pri tom jede hleb
"
nepresta
no i zauvek
"
; i onaj KA koji nije snabdeven u dovoljnoj
meri hranom u obliku darova hleba, kolaa, cvea, vo
a, vina, piva i slino, bio je u ozbiljnoj opasnosti da iz
gladni.
Dua se zvala BA i ideje koje su Egipani imali u
vezi s njom malo je teko dovesti u sklad; izgleda da je
ova re otprilike znaila
"
uzvien
"
, ,.plemenit
"
,
"
mo-

an
"
. BA je boravila u KA-u i izgleda da je imala mo
da postaje telesna ili bestelesna po volji ; imala je i sr i
oblije, i esto je na papirusima i spomenicima prikazi
vana kao soko sa ljudskom glavom; smatralo se da je
po prirodi i biti eterina. Imala je mo da napusti grob i
ode u nebo gde je, kako se verovalo, uivala veni ivot
u sjaju slave; mogla je pak, a to je i inila, ponovo pose
titi telo u grobu, i na osnovu nekih tekstova ini se da je
mogla da ga oivi i razgovara s njim. Kao i srce AB, i
ona je, na neki nain, bila sedite ovekovog ivota. Du
e blaenih pokojnika boravile su na nebu sa bogovima
i uestvovale u svim nebeskim uicima zanavek.
Covekov duhovni razum, ili duh, nazvan je HU i iz
gleda da je uzimao oblik svetleeg, neopipljivog teles
nog oblija; HU su inili red nebeskih bia koja su ive
la s bogovima, ali je njihova uloga nejasna. HU je, kao i
KA, mogao biti zatvoren u grobu, i da bi se predupredi
la ova nesrea sastavljane su posebne formule i izgova
rane u odredeno vreme. Pored HU-a, jo jedan jako
vaan deo ovekovog bia iao je na nebo, to jest njego
va SEH EM. Ova re doslovno znai
"
imati vlast nad
neim
"
i, kako je koriena U ranim spisima, ono to
omoguava nekom da ima vlast nad neim, tj.
"
mo
"
.
Covekova SEH EM je, po svemu sudei, njegova ivot
na sila ili personifikovana snaga i Egipani su mislili da
je ona mogla, a to je pod odredenim uslovima i inila,
da prati na nebo onog koji ju je na zemlji posedovao.
Jo jedan ovekov deo bio je HAlBIT, ili
"
senka
"
, koja
se esto pominje u vezi s duom i za koju se u kasnijim
vremenima uvek mislilo da je u -njenoj blizini. Na kraju
moemo pomenuti REN, ili ovekovo
"
ime
"
, kao jedan
od njegovih najvanijih sastavnih delova. Egipani su,
kao i svi istonjaki narodi, pridavali najvei znaaj
ouvanju imena, i za svaku osobu koja je izazvala brisa-
1
*
VASKRSENJE I BESMRTNOST 1 35
nje imena nekog oveka mislilo se da je i njega tako de
unitila. Kao i KA, bilo je deo ovekovog najtajnijeg
identiteta i lako je videti zato mu se pridavala tolika
vanost; bie bez imena nije moglo biti predstavljeno
bogovima, i kako nijedan stvor ne postoji bez imena,
ovek koji ga nije imao bio je pred boanskim silama u
gorem poloaju od najnemonijeg beivotnog predme
ta. Nastavljanje oevog imena bila je dunost dobrog si
na, a odravanje grobova umrlih u dobrom stanju, tako
da svi mogu da proitaju imena onih koji su u njima
sahranjeni, bilo je delo za svaku pohvalu. S druge stra
ne, ako je pokojnik znao imena boanskih bia nastro
jenih bilo prijateljski ili neprijateljski, i mogao da ih iz
govori, odmah je nad njima sticao mo i mogao da ih
primora da izvre njegovu volju.
Videli smo da se ovekovo bie sastojalo od tela,
dvojnika, due, srca, duhovnog razuma ili duha, moi,
senke i imena. Ovih osam delova moemo svesti na tri
izuzimajui iz razmatranja dvojnika, srce, mo, senku i
ime, jer oni predstavljaju verovanja koja je Egipanin
stvarao dok se polako peo lestvama civilizacije, a i zato
to su proizvod svojstven njegovoj rasi; moemo onda
rei da se ovek sastojao od tela, due i duha. Ali da li
su sva tri ustajala i ivel a u zagrobnom svetu? Egipatski
tekstovi daju odreden odgovor na ovo pitanje; dua i
duh pravednika prelazili su iz tela i iveli sa blaenima i
bogovima na nebu; ali fiziko telo nije ponovo ustajalo
i verovalo se da nee nikad napustiti grob. Bilo je u
Egiptu i neukih ljudi koji su, bez sumnje, verovali u vas
krsenje raspadljivog tela i koji su zamiljali da e novi
ivot, naposletku, biti neto sasvim slino nastavku
onog to su proive li na ovom svetu; ali Egipanin koji
je sledio uenje svojih svetih spisa znao je da takva ve
rovanja nisu u skladu sa stanovitima svetenika i obra-
|
136
EGIPATSKA RELIGIJA
zovanih ljudi uopte. Ve u V dinastiji, oko 3400. pre
n. e. , kae se odreeno:
"
Dua nebu, telo zemlji
"
"] ; i tri hiljae godina kas
nije, egipatski pisac je tvrdio isto, samo drugim reima,
kad je napisao"':
"
Nebo ima duu tvoju, a zemlja telo tvoje.
"
Egipanin se, izmeu ostalog, nadao da e ploviti
preko neba u Raovoj barci, ali je dobro znao da to nee
moi u svom smrtnom telu; vrsto je verovao da e ive
ti milionima godina, ali sa prethodnim iskustvom ljud
ske rase znao je da je ovo isto tako nemogue ako je te
lo u kojem je trebalo da ivi bilo isto ono u kojem je
iveo na zemlji. U poetku je mislio da se njegovo fizi
ko telo moe, po uzoru na sunce, ,.svakodnevno obnav
ljati
"
, i da e njegov novi ivot nalikovati na ivot tog
amblema boga-Sunca Raa sa kojim je nastojao da se
poistoveti. Kasnije ga je iskustvo ipak nauilo da je i
najbolje balsamovano telo ponekad bilo uniteno, bilo
vlagom, bilo suvim truljenjem ili propadanjem u ovom
ili onom obliku, i da samo balsamovanje nije bilo do
voljno da osigura vaskrsenje ili postignue zagrobnog
ivot a; ukratko, otkrio je da se nikakvim ljudskim sred
stvom ne moe ono to je po svojoj prirodi raspadljivo
uiniti nepokvarijivim, jer su se ak i one ivotinje u ko
jima su sami bogovi bili ovaploeni razboljevale i umi
rale kad je za to kucnuo as. Teko je rei zato su Egip
ani nastavili da balsamuju mrtve, jer imamo dobar raz
log da verujemo da oni nisu oekivali da e fiziko telo
ponovo ustati. Moe biti da su mislili da je njegovo u
vanje neophodno za dobrobit KA-a, ili
"
dvojnika
"
, i za
razvoj nekog novog tela iz njega; isto tako je ovaj usta-
f4
Rccueil de Travaux, tom IV, str. 71 (r. 582).
` Horrack, Lamentations d'/sis, Paris, 1866, str. 6.

ljeni obiaj mogao biti posledica konzervatizra. Ali ma
koji da je bio razlog, Egipanin nije nikad prestajao da
preduzima svaku moguu meru predostronosti da bi
odrao mrtvo telo u netaknutom stanju, i u nevolji je
traio pomo na drugom izvoru.
Podsetimo se da se Izida, im je nala mrtvo telo
svog mua Ozirisa, odmah dala na posao da ga zatiti.
Oterala je neprijatelje i uinila da zla kob koja ga je
snala bude bez dejstva. Da bi ovo postigla
"
ojaa ona
govor svoj svom snagom usta svojih, bi veta na jeziku i
ne zastajkivae u govoru
"
i izgovori niz rei i formula
kojima ju je snabdeo Tot; tako je uspela da
"
prekine
zastoj Nepokretnog-Srca
"
i da ostvari svoju elju u vezi
s njim. Njeni jecaji, pokrenuti ljubavlju i tugom, ne bi
imali nikakvog dejstva na mrtvo telo da nisu bili ud
rueni sa Totovim reima, koje je izgovorila sa od
vanou (hu), razumevanjem (aker) i bez greke u izgo
voru (an-uh). Stari Egipanin je imao ov
.
injenicu na
umu i bio reen da izazove vaskrsenje svoJih prijatelja 1
roaka istim postupkom koji je i Izida primenila, tj. To
tovim formulama; s ovim ciljem u vidu svaki je pokoj
nik bio snabdeven nizom tekstova, ispisanih bilo po
njegovom kovegu, bilo na papirusima i amajlijama,
koji bi trebalo da dovedu do istog ishoda kao i Totove
rei koje je Izida izgovorila. Uza sve to, pokojnikovi ro
aci su morali da izvre jo jednu dunost u tom pogle
du, odnosno da se pobrinu za kazivanje odreenih mo
litvi i izvoenje brojnih simbolikih obreda nad mrtvim
telom pre nego to bude konano poloeno u grob. Mo
rala se ponuditi rtva, i pokojnik i njegovi prijatelji i ro
aci su joj prisustvovali, i svaki obred je bio pro praen
odgovarajuim molitvama; kad je sve uraeno i kazano
u skladu sa zapovestima svetenika, telo je odnoeno na
svoje mesto u odaju za mumije. Jedino su Totove rei i
138
EGIPATSKA RELIGIJA
molitve svetenika mogle uiniti da se telo preobrazi u
"
SAHU
"
, ili nepokvarljivo, duhovno telo, koje je od
mah izlazilo iz groba" i odlazilo na nebo gde je boravilo
sa bogovima. Kad u Knjizi mrtvih pokojnik kae:
"
Ja
postojim, ja postojim; ja ivim, ja ivim; ja klijam, ja
klijam
"
", i opet
"
ja klijam kao biljka
"
l26, pokojnik ne
misli da njegovo fziko telo tera zametke drugog tela
slinog starom, ve duhovnog tela koje
"
nema ni manu
niti e, kao Ra, podnositi veno smanjivanje
"
. Dua ko
ja je na zemlji ivel a u ljudskom telu prelazila je u SA
HU i izgleda kao da je novo, nepokvarljivo telo sluilo
kao boravite dui na nebu isto kao to je fiziko telo
bilo njeno zemaljsko prebivalite. Razlozi zbog kojih su
Egipani nastavljali da balsamuju svoje mrtve tako po
staju oigledni ; nisu oni to inili zato to su verovali da
e njihova fizika tela ponovo ustati, ve zato to su
eleli da duhovno telo iz njih
"
nikne
"
ili
"
proklija
"
i,
ako je mogue, - bar tako izgleda - da bude istog obli
ka kao i fiziko telo. Na ovaj nain su, prema Egipani
ma, mrtvi ustajali i u ovom telu su dolazili.
I z onog to je gore bilo reeno videemo da nema
razloga za sumnju u starost egipatskog verovanja u vas
krsenje umrlih, i sveobuhvatan dokaz izveden iz arheo
lokih i religijskih razmatranja podrava ovo stanovite.
Isto toliko, meutim, koliko i ovo opte vero vanje, staro
je i posebno verovanje u duhovno telo (SAH ili SAHU),
jer otkrivamo da je u tekstovima V dinastije ono ud
rueno sa idejama koje su bile svojstvene praistorij
skom Egipaninu dok je bio na stupnju divljaka ili po
ludivljaka. Jedan znaajan izvod e ovo potvrditi. U po
grebnim poglavljima koja su ispisana po zidovima oda-
Vidi gl. cliv.
+
Vidi gl. lxxxviii, 3.

ja i prolaza u piramidi kralja Unasa, koji je bio na
vrhuncu moi pri kraju V dinastije, oko 3300. pre n. e. ,
nalazimo odlomak u kojem pokojni kralj prestravljuje
sve sile neba i zemlje jer on
"
ustaje kao dua (BA) u ob
liju boga koji ivi od oeva svojih i koji se hrani maj
kama svojim. Unas je gospodar mudrosti i majka njego
va imena mu ne zna. Postade moan poput boga Te
mua, oca koji ga rodi, i poto ga Temu rodi, postade on
od oca svog jai.
"
Kralj se uporeuje sa Bikom i hrani
se svakim bogom, ma u kakvom se obliju ovaj pojavio ;
"
izmeri on rei sa bogom ije je ime skriveno
"
i prodi
re on ljude i ivi od bogova. Za mrtvog kralja se dalje
kae da je krenuo u lov na bogove po livadama njiho
vim, i kad ih je za noseve pohvatao, naredio je da ih po
biju. Zatim su kuva ni u plamenim kazanima, u najve
em za doruak, manjem za veeru i najmanjem za nje
gov pononi obrok; stari su bogovi i boginje sluili kao
gorivo za njegove lonce. Poto je na ovaj nain progu
tao magine moi i duhove bogova, postaje on Velika
Mo nad Moima meu bogovima i najvei od bogova
koji se pojavljuju u vidljivim oblijima.
"
Sve to je na
putu svom naao pojeo je, i snaga je njegova vea od bi
lo kog duhovnog tela (SAHU) na obzorju; on je prvoro
eni svih prvoroenih i ... odnese on srca bogova . . . po
jede on mudrost svakog boga, vreme je ivota njegovog
neprolazno i ivot e njegov do venosti trajati, . . . jer su
due i duhovi bogova u njemu.
"
Jasno je da u ovom odlomku imamo aluziju na obi
aj divljaka svih naroda i vremena da jedu delove tela
hrabrih neprijatelja koje su u ratu pobedili, da bi popri
mili njihove vrline i snagu; isti obiaj je ponegde posto
jao u odnosu na ivotinje. U sluaju bogova pokojnik je
primoran da udi za jednim njihovim posebnim atribu
tom, to jest, venim ivotom; i kad bi progutao njihove
140
EGI PATSKA RELIGIJA
due i duhove smatralo se da je stekao sve ono to ga i
ni nadmonim svakom drugom duhovnom telu u snazi i
duini ivota.
"
Magine moi" (heka) za koje se takoe
kae da ih je kralj
"
pojeo
"
, jesu rei i formule koje bi,
ka bi ih on izgovorio, ma u kakvim se prilikama nala
zio, primorale svako bie, bilo prijateljsko ili neprijatelj
sko, da izvri njegovu volju. Ali bez obzira na sumnju u
ubijanje bogova, Egipani su tvrdili za istog ovog kra
lja:
"
Gle, ti ne ode kao mrtvac, ve kao ivi stvor, da na
presto Ozirisov sedne
"
l 27, i na papirusu pisanom skoro
dve hiljade godina kasnije sam pokojnik kae:
"
Moja je
dua Bog, moja je dua venost
"
"', to je siguran dokaz
da su ideje o Bojem biu i venosti bile istovetne.
Osim ovog, jo jedan primer je vredan navoenja, ako
nita drugo ono bar da pokae kako su pisci religijskih
tekstova nastojali da u svoje itaoce usade shvatanje o
besmrtnosti due. Prema CLXXv glavi Knjige mrtvih,
pokojnik se obreo na mestu gde nema ni vode ni vazdu
ha, gde je
"
dubina neizmerna, mrano kao u najcrnjoj
noi i gde ljudi bespomono lutaju. Tu ovek ne moe
iveti u miru srca, niti se tamo moe utoliti udnja za
ljubavlju. Ali", kae pokojnik bogu Totu,
"
neka mi se
da in duhova umesto vode, vazduha i zadovoljenja
udnje za ljubavlju, i neka mi se da mir umesto kolaa i
piva. Bog Temu je presudio da u ti videti lice i da neu
patiti od onog to je tebi bol zadalo; neka ti svaki bog
preda (o, Ozirise) presto svoj za milione godina! Sin ti
je Hor presto nasledio i bog Temu presudi da e iveti
meu svetim prinevima. Uistinu e on vladati presto
lom tvojim i bie naslednik prestola Stanovnika na jeze
ru Dve Vatre. Uistinu je presueno da e on u meni vi-
` Recueil de Travaux, tom. V, str. 167 (r. 65).
Papyru5 of Ani, tabla 28, r. 15. (Glava lxxxiv).
VASKRSENJE I BESMRTNOST J4J
deti lik svoj l29 i da u gospodara Tema gledati licem u
lice.
"
Poto je izgovorio ove rei, pokojnik pita Tota:
"
Koliko u iveti?", a bog odgovara:
"
Presueno je da
e iveti milione i milione godina, ivotom miliona go
dina. " Da bi istakao vanost i posebno naglasio svoje
rei, bog govori tautoloki da ni najneukijem oveku ne
bi promaklo njihovo znaenje. Malo dalje u istoj glavi
pokojnik kae: ,,0, oe moj Ozirise, ti uini za mene
ono to je otac tvoj Ra uinio za tebe. Tako u i ja na
zemlji trajno prebivati, mesto u svoje zadrati ; nasled
nik e mi jak biti ; grob moj i prijatelji moji koji su na
zemlji napredovae ; neprijatelji e moji biti uniteni i
baeni u lance boginje Serk. Ja sam sin tvoj i Ra mi je
otac; i meni e takoe dati ivot, snagu i zdravlje! " Za
I)imljivo je zapaziti da pokojnik prvo poistoveuje Ozi
risa sa Raom, a zatim se i sam poistoveuje sa Oziri
som; na taj nain se on poistoveuje sa Raom.
Kad govorimo o vaskrsenju i besmrtnosti moramo
napomenuti da se u religijskim tekstovima svih razdob
lja esto pominju jelo i pie od kojih su ivela bia za
koja se verovalo da postoje u zagrobnom svetu. U prais
torijskim vremenima bilo je sasvim prirodno da prijate
lji umrlog ostave hranu u njegov grob, jer su mislili da
e mu zatrebati na putu za onaj svet ; ovaj obiaj je ta
koe pretpostavljao da e pokojnik imati telo slino
onom koje je ostavio na ovom svetu i da e mu biti po
trebna hrana i pie. Za vreme V dinastije Egipani su
verovali da blaeni pokojnici ive od nebeske hrane i
da ne pate ni od gladi ni od ei ; jeli su ono to bogovi
jedu, pili ono to bogovi piju, bili isto to i oni, i na ovaj
nain su postali kopije bogova. U jednom drugom od
lomku itamo da su obueni u belo platno, da nose bele
T7
Tj., biu kao Hor. sin Ozirisov.

sandale i da idu na veliko jezero koje je na sredini Polja
mira gde veliki bogovi sede, i da im bogovi daju da jedu
od hrane (ili drveta) ivota koju i oni sami jedu da bi
mogli iveti. Siguro je, meutim, da su osim ovog ima
li i druga shvatanja u vezi sa hranom za mrtve, jer se ve
u V dinastiji sistematski izlae postojanje oblasti zvane
Sehet-Aaru, ili Sehet-Aanru, i poboni Egipanin se
nadao da e mu dua, ili bar neki njegov deo, otii na to
mesto. Gde se Sehet-Aaru nalazio nikako ne moemo
rei, i tekstovi nam ne pruaju nijedan podatak o tome
gde bi on otprilike mogao biti ; neki naunici misle da
se prostirao istono od Egipta, ali je daleko verovatnije
da je odgovarao nekoj oblasti u Delti, bilo u njenom se
vernom ili severoistonom delu. Sreom, imamo njego
vu sliku na Nebsenijevom papirusulJO, verovatno naj
stariju na papirusu, i na njoj moemo videti da Sehet
-Aaru, tj.
"
Polje trske
"
, predstavlja neku vrlo plodnu
oblast, gde se zemlja moe obraivati lako i uspeno.
Ona obiluje kanalima i vodenim tokovima, i u jednom
njenom delu, 'kau, borave duhovi blaenih; ova slika
verovatno predstavlja tradicionalni
"
Raj
"
ili
"
Jelisejska
polja
"
, i opta svojstva ove srene zemlje su ista kao i ve
likog, dobro odravanog okuja sa bogatim prinosima,
koje lei nedaleko od Nila ili neke od njegovih glavnih
pritoka. Na Nebsenijevom papirusu pojedini delovi Se
het-Aarua imaju sledei sadraj :
I . Nebseni, pisar i umetnik Ptahovog hrama, s ru
kama uz telo ulazi u Jelisejska polja.
2. Nebseni prinosi miris
"
veli koj zajednici bogova
"
.
3. Nebseni sedi u barci i krmani; iznad barke su tri
simbola
"
grada
"
.
*V
Brt. muz. No. 9900; ovaj dokument pripada XVIII dinastiji.

Egipatska Jelisejska polja prema Nebsenijevom papirusu (XVIII dinastija).
^
W.
=
=.&
4. Nebseni se obraa bradatoj pojavi o obliju mu-

miJe.
5. Tri bare ili jezera zvane Urti, Hetep i Ketket.
6. Nebseni anje u Sehet-hetepetu.
7. Nebseni hvata pticu Benu koja se spustila na sta
lak; ispred su tri KAU-a i tri HU-a.
8. Nebseni sedi i mirie cvet ; tekst glasi :
"
Hiljade
svih dobrih i istih stvari Nebsenijevom KA-u.
"
9. Sto sa darovima.
1 0. Cetiri bare ili jezera zvane Nebt-taui, Uaha, Ha
(?) i Hetep.
l l . Nebseni ore s volovima pored toka koji je hilja
du [mera] dugaak i ija je irina neizreciva; u njemu
nema ni riba ni crva.
1 2. Nebseni ore s volovima na ostrvu
"
ija je
duina ravna duini nebesa
"
.
1 3. Deo u obliku zdele u kojem je napisano:
"
Mes
to rodenja (?) boga grada Kenkentet NebI.
"
1 4. Ostrvo na kojem su etiri boga i stepenice; le
genda glasi :
"
Velika zajednica bogova koji su u Sehet
-hetepu.
"
1 5. Barka Cetetfet sa osam vesala, etiri na pramcu
i etiri na krmi, pluta na kraju kanala; u njoj su stepeni
ce. Mesto na kojem se nalazi zove se
"
Oblast Net
"
.
16. Dve bare ija su imena neitka.
Scena koja je prikazana na Anijevom papirusu' l I
donosi neke zanimljive varijante i moe se ovako opi
sati :
l . Ani prinosi darove bogu sa zejom glavom, bogu
sa zmijskom glavom i bogu sa glavom bika; iza njega
stoje njegova ena Tutu i Tot koji dri trsku i ploicu.
Ani krmani barkom. Ani se obraa sokolu ispred koga
1
Brt. IMZ. No. 10470, tabla 35.
je sto sa darovima, kip, tri ovala i legenda:
"
Boravri u
miru na Polju i imajui vazduha za nozdrve.
"
2. Ai anje ito, Ani tera volove koji vru ito; Ani
se obraa (ili se divi) ptici Benu koja se spustila na sta
lak ; Ani sedi i dri ezlo her . hrpa crvenog i hrpa be
log ita; tri KAU-a i tri HU-a koje, moda, treba proi
tati:
"
hrana duhova
"
; i tri bare.
3. Ani ore polje pored vodenog toka u kojem nema
ni riba, ni zmija, ni crva bilo koje vrste.
4. Mesto roenja
"
gradskog boga
"
; ostrvo sa stepe
nicama; oblast zvana
"
mesto duhova
"
koji su visoki se
dam lakata, gde je penica visoka tri lakta i gde je SA
HU, ili duhovna tela, anju ; oblast Aet, bog koji u njoj
boravi je Un-nefer (tj. oblije Ozirisovo) ; barka sa osam
vesala pluta na kraju kanala; i barka plovi kanalom.
Prva se barka zove Behutu-eser, a druga Lefau.
Do sada smo videli da je pokojnik na nebu i u za
grobnom svetu nailazio samo na boanska bia i dvoj
nike, due, duhove i duhovna tela blaenih; ali se nije
pominjala mogunost da se umrli meusobno prepoz
naju, ili da nastave prijateljstvo ili veze koje su imali
dok su bili na zemlji. U Sehet-Aaruu je, meutim, stvar
drugaija, jer imamo razloga da verujemo da su se pre
poznavale veze i da se u njima uivalo. Tako u LlI glavi
Knjige mrtvih, koja sadri pokojnikovu ideju da e,
zbog nedostatka odgovarajue hrane u podzemnom
svetu, biti prinuen da jede neistou 132, i s ciljem da
sprei neto tako odvratno, pokojnik kae:
"
Ono ega
se gnuam, ono ega se gnuam, neka ne jedem. Ono
Ova ideja je preiveli obiaj iz praistorijskih vremena kad se
mislilo da e, ako se odgovarajui pogrebni obroci ne budu ostavljali
U pravilnim vremenskim razmacima tamo gde e t, ili pokojnikov
"dvojnik" moi da ih pronade, on biti primoran da luta unaokolo i
skuplja sve to moe da pronade za jelo na svom putu.
*
5
C
2
*
r
ega se gnuam, ono ega se gnuam jeste neistoa;
neka ne budem prinuden da je okusim umesto kolaa
pogrebnih koji se prinose KU (tj.
"
dvojnicima
"
). Ne
ka me ne dotakne, neka ne budem prinuden da je U a
kama drim; i neka ne budem prisiljen da po njoj u san
dalama gazim.
"
Neko bie ili bia, verovatno bogovi, pitaju ga za
tim:
"
Od ega e sad iveti u prisutnosti bogova?
"
A
on odgovara:
"
Neka mi hrana dolazi sa mesta za hranu
i neka ivim od sedam hlebova koje e kao hranu pred
Hora donositi i od hleba koji se pred Tota iznosi. I kad
mi bogovi kau : ,Na koji bi nain voleo da jede?' od
govoriu : Neka hranu svoju jedem pod drvetom siko
more moje gospodarice, boginje Hator, i neka asove
provodim medu boanskim biima koja se na njega
spustie. Dajte mi mo da uredim polja svoja u Tatuu
( Busiris) i klasje svoje koje raste u Anuu. Neka ivim na
hlebu spravljenom od belog zrnevlja i neka mi se pivo
od crvenog zrnevlja spravlja, neka mi se dodele linosti
oca mog i majke kao uvari vrata mojih i za uredenje
okuja moga. Neka budem zdrav i jak, neka imam mno
go prostora za kretanje i neka mogu sesti gde god mi se
prohte.
"
Ova glava je najvanija jer pokazuje da je pokojnik
eleo da mu okuje i polja budu smeteni u Tatuu, to
jest pored prestonice Busirisa, ili IX nome Donjeg
Egipta, oblasti koja nije mnogo udaljena od grada Se
menuda (tj. Sebenitusa) i lei neto junije od trideset
prvog uporednika. Ovde se odigralo ponovno sastavlja
nje raskomadanog Ozirisovog tela i ovde se svake godi
ne odravala vana svetkovina uspravljanja Ozirisove
kime. Prvobitni Sehet-Aaru bio je oigledno ovde
smeten i s pravom; dakle, smatramo da su plodna polja
ovog dela Delte oblikovala pra uzor egipatskih Jelisej-
skih polja. Osim toga, Egipanin je u isto vreme eleo
da anje klasje oko Heliopolja, sedita najveeg i najsta
rijeg svetilita boga-Sunca. Belo zrnevlje od kojeg je
hteo da mu se spravlja hleb jeste obina dh UIU a crveno
zrnevlje je crvena vrsta iste biljke, koja nije tako uobia
jena kao bela. Za uvare vrata svog imanja pokojnik
trai
"
oblija (ili linosti) svog oca i majke
"
i tako vidi
mo Egipaninovu elju da nastavi porodini ivot koji
je zapoeo na zemlji ; samo se po sebi razume da on ovo
ne bi traio da je mislio da nema nade da e prepoznati
svoje roditelje na onom svetu. Za ovo nam zanimljiv do
kaz prua slika Sehet-Aarua, ili Jelisejskih polja, koja je
prikazana na Papirusu Anhai'l3, Amenove svetenice
koja je ivela verovatno oko 1 000. godine pre n. e. Ovde
vidimo pokojni
c
u kako ulazi u najvii deo oblasti i ob,
raa se dvema boanskim linostima; iznad jedne od
njih su ispisane rei
"
njena majka
"
, iza kojih sledi ime
Neferitu. Lik koji zatim dolazi verovatno je njen otac, i
tako smo se uverili da su Egipani verovali da e na
onom svetu sresti svoje roake i da e jedni druge pre
poznati.
Sliku Jelisejskih polja prati dug tekst koji ini ex
glavu Knjige mrtvih. Budui da on prua dosta infor
macija U vezi sa shvatanjima koja su U rana vremena
imali o toj oblasti i baca tako mnogo svetla na polute
lesni ivot koji su se poboni Egipani, u jednom raz
doblju svoje istorije, nadali da e voditi, ovde dajemo
njegov prikaz. On nosi naslov
"
Poglavlja Sehet-Hetepe
ta i poglavlja izlazaka danju; o ulasku i izlasku iz pod
zemnog sveta; o dolasku u Sehet-Aaru; o boravku u Se
het-Hetepetu, monoj zemlji, gospodarici vetrova; o to
me kako se tamo dobija mo; o tome kako se tamo
14
Brt. muzej, No. 1072.
Anhli se kJanp s\om ocu i majci.
l
f
m

Je!isejska polja. lz Anha\nog papirusa (XXll dinastija).
<
I
I
I

l
' !
I .
I
I
l
i
i
I
I
I
I
r

postaje duh (HU); o tome kako se tamo jede; o tome
kako se tamo pije; o tome kako se tamo vodi ljubav; i o
svemu to se tamo ini ba kao to ovek na zemlji i
ni."
Pokojnica kae:
"
Set se dokopa Hora, koji je sa dva oka'" na grade
vinu (?) oko Sehet-Hetepa gledao, ali ja Hora oslobo
dih [i odvedoh ga od] Seta, i Set otvori stazu dva oka
[koja su] na nebesima. Set vetrovima baci (?) vlagu svo
ju na duu koja dan njegov ima i koja u gradu Mertu
boravi, i on oslobodi unutranjost tela Horovog od bo
gova Akerta. "
"
Pogledajte me sad, jer ja inim da ova silna barka
putuje jezerom Hetep i ja je silom odvezoh iz dvorca
uovog; podmladuje se oblast zvezda njegovih i obnav
lja snagu koju je imala od davnina. Uvedoh barku u je
zera njegova, tako da izai mogu u gradove njegove, i
otplovih u njihov boanski grad Hetep. I gle, tako je za
to to sam ja, ba ja, u miru s dobima njegovim, i s up
ravom njegovom, i s pokrajinom njegovom, i sa zajedni
com bogova koji su prvorodenci njegovi. On Hora i
Seta miri sa onima koji motre na ive stvorove koje on
naini u lepom obliju, i on mir donosi; on miri Hora i
Seta sa onima koji na njih motre. On Horu i Setu kosu
odseca, on oluju od bespomonog odvraa i zlo od du
hova (HU) uklanja. Neka gospodarim tim poljem, jer j a
ga znam, ja plovih po jezerima njegovim da bih mogao
ui u gradove njegove. Usta su moja vrsta'" i op
skrbljen sam da se duhovima (HU) oduprem, tako da
nada mnom ne zagospodare. Neka me poljima svojim
nagrade, o, ti boe Hetep; samo uini ono to je elja
` Tj., Oko Raovo i Oko Horovo.
` Tj., znam kako da izgovorim rei moi koje sa odlunou po
sedujem.

Tb EGI PATSKA RELIGIJA
tvoja, o, ti gospodaru vetrova. Neka tu duh postanem,
neka tu jedem, neka tu pijem, neka tu orem, neka tu
anjem, neka se tu borim, neka tu vodim ljubav, neka
mi tu rei mone budu; neka tu u ropstvu nikad ne bu
dem, ve da tu zapovedam. Ti ojaa usta (ili vrata) i
grlo (?) Hetepovo; Ketet-bu je ime njegovo. Utvren je
na stubovima'lO Suovim i povezan sa prijatnim stvarima
Raovim. On je delitelj godina, on je skriven od usta, us
ta su mu utljiva, ono to on prozbori tajna je, on ve
nost ispunjava i neprolazni ivot poseduje kao Hetep.
gospodar Hetep.
"
"
Bog Hor ini sebe jakim poput Sokola iji je ivot
hiljadu lakata dug i dve hiljade [lakata irok] ; sprema je
njegova s nji m, i putuje on i dolazi tamo gde presto srca
njegovog eli da bude u Barama [Hetepa] i gradovima
tamonjim. Roen je u sobi za raanje gradskog boga,
darovi gradskog boga njemu su prineti, on obavlja ono
to dolikuje tome mestu, prouzrokuje sjedinjenje i ini
sve ono to prilii ' sobi za raanje boanskog grada.
Kad on ivot zapoinje, kao kristal, on sve tamo obav
Ija, i ono to on ini slino je onom to se ini u jezeru
Dvostruke Vatre, gde nema nikog ko se raduje i gde je
svako zlo. Bog Hetep ulazi, i izlazi, i natrake ulazi [u]
to Polje koje prikuplja svaku stvar za subu za raanje
gradskog boga. Kad on ivot zapoinje, kao kristal,
obavlja on tamo sve ono to je slino stvarima koje se
ine u jezeru Dvostruke Vatre, gde nema nikog ko se ra
duje i gde je svako zlo."
"
Neka ivim sa bogom Hetepom, odeven, i neka
me gospodari severa ne opljakaju, i neka mi gospodar
boanskih stvari hranu prinese. Neka uini on da na-
49
Tj., etiri stuba koji podupiru nebo, svaki postavljen na po
jednu znaajnu taku.
pred idem, i da izaem, i da tamo snagu svoju povra
tim; neka uini da je primim, i da sprema moja bude od
boga Hetepa. Neka steknem vlast nad velikom i mo
nom rei koja je u telu mome na ovom mestu na kojem
sam, jer pomou nje ja u se setiti i ja u zaboraviti. Ne
ka idem napred putem svojim i neka oremo U miru sam
sa gradskim bogom, i poznajem vode, i gradove, i no
me, i jezera koja su u Sehet-Hetepu. Ja tu ivim, tu sam
jak, tu sam duh (HU) postao, tu jedem, tu seme sejem,
tu !etinu anjem, tu ljubav vodim i tu sam u miru sa bo
gom Hetepom. Gle, ja tu seme razbacujem, ja plovim
po jezerima njegovim i kreem prema gradovima ta
monjim, o, boanski Hetepe. Gle, usta su mi snabdeve
na [zubima koji su nalik] rogovima; daj mi obilje hrane
od koje
"
Dvojnici
"
(KU) i Duhovi (HU) ive. Proao
sam sud kojim Su presuuje onom koji ga poznaje, daj
mi, dakle, da do gradova [Hetepa] doem, i da plovim
po jezerima njegovim, i da etam po Sehet-Hetepu. Gle,
Ra je na nebesima, i gle, bog Hetep je tamo dar dvos
truki. Ja dooh do zemlje [Hetepa], ja se potp asa h i do
oh da bi mi se mogli predati pokloni koji su spremni,
dokopah se snage koju je bog Hetep za mene silno uve
ao.
"
,,0, Unen-em-hetepl37, ja u tebe uoh, i dua me
moja sledi, i moja boanska hrana mi je na rukama. 0,
Gospodarice dveju zemalja ''', koja utvruje re moju
kojom pamtim i zaboravljam, daj da ivim nepovreen i
da me nikakva ozleda [ne zadesi]. 0, podaj, o, podaj da
mi se raduje srce; uini da u miru budem, povei mi
ile i miie i uini da vazduh primim.
"
14! Ime prve velike oblasti Seh et-Aa rua.
J Jezero U drugoj oblasti Sehet-Aarua.
`
,,0, Unen-em-hetep, O, Gospodarice vetrova, ja u
tebe uoh, i ja [tu) pokazah13' glavu svoju. Ra spava, ali
ja sam budan, i tamo je boginja Hast koja je nou na
vratima neba. Prepreke bejahu pred mene postavljene,
ali ja prikupih ono to je Ra izraio. Ja sam u gradu
svom.
"
,,0, Nut-urt''', ja u tebe uoh, ja na etvu svoju ra
unam i ja u Uah 141 dalje idem. Ja sam Bik u tirkiz umo
tan, gospodar Polja Bikovog, gospodar boanskog go
vora boginje Septet (Sotis) u asu njenom. 0, Uah, ja u
tebe uoh, ja hleb svoj pojedoh, ja zagospodarih nad
biranim komadima mesa volovskog i ivinskog, i date
su mi ptice uove; ja sledim bogove i boanske ,Dvojni
ke' (KAU).
"
,,0, efet14', ja u tebe uoh. Ja se nagizdah, ja se
zatitih Raovim ruhom Sa; sad gle, on je na nebesima, i
oni koji tamo borave slede ga, i ja takoe sledim Raa
na nebu. 0, Unen-em-hetepe, gospodaru dveju zemalja,
ja u tebe uoh, i zagnjuri h se u jezera eserta; gledaj
me sad, jer sva je neistoa sa mene spala. Veliki Bog tu
raste, i gle, ja naoh [tu hranu] ; ja zamkom uhvatih pti
ce i hranim se najboljima od njih."
,,0, Kenkentet'43, ja u tebe uoh, i videh [oca svog]
Ozirisa, i ugledah majku svoju, i ljubav vodih. Ja uhva
tih crve i zmije [koji su tamo] i oslobodih se. Ja znam
ime boga koji je suprotnost boginji eseret, koji ima
pravu kosu i snabdeven je rogovima; on anje, ali ja i
orem i anjem."
", D l "h" os ovno, .. olvon .
V
Ime jezera U prvoj oblasti Sehet-Aarua.
Ime jezera U drugoj oblasti Sehet-Aarua.

\42 Ime kraja M treoj oblasti Sehet-Aarua.
Ime jezera U prvoj oblasti Sehet-Aarua.


,,0, Hastl", ja u tebe uoh, i oterah one koji htedo
e doi u tirkiz [nebo] ; i sledih vetrove zajednice bogo
va. Veliki Bog mi dade glavu, i onaj koji spoji sa mnom
glavu moju jeste Monik sa oima od tirkiza, to jest,
Apu-en-ab-f (tj. Onaj koji ini to mu je volja). "
,,0, Usertl", ja ti dooh u kuu gde je preda me
boanska hrana izneta. "
Smaml46 J' a ti dooh. Srce mOJ'e bdije i ja belu
?
, ,
krunu imam. Dovedoe me u predele nebeske, i ja i
nim da zemaljske stvari napreduju; i raduje se srce Bi
ku, i biima nebeskim, i zajednici bogova. Ja sam bog
koji je Bik, gospodar bogova dok izlazi iz tirkiza [ne
ba]. "
,,0, boanska nomo penice i jema, ja ti dooh, ja
ti prioh i poneh gore ono to me sledi, naime, najbolje
od rtvi livenica zajednice bogova. Privezah barku na
jezerima nebeskim, podigoh stub kraj kog u se usidriti,
izgovori h glasom svojim propisane rei i namenih po
hvale bogovima koji u Sehet-hetepu borave.
"
l druge radosti, meutim, osim onih gore opisanih,
oekuju oveka koji je na zadovoljavajui nain proao
suenje i dospeo do carstva bogova. Jer, u odgovoru na
dugu molbu u Anijevom papirusu, koja je ranije bila
navedena (vidi str. 36 )_ bog Ra obeava pokojniku sle
dee :
"
Ti e na nebesa doi, ti e preko neba prei, ti
e se zvezdanim boanstvima pridruiti. Pohvale e ti
se ponuditi u barci tvojoj, himne e ti se pevati u barci
Atet, ti e gledati Raa u svetilitu njegovom, ti e sa
njegovim Diskom zalaziti dan za danom, ti e ribu
` Ime jezera U treoj oblasti Sehet-Aarua.
Ime jezera M treoj oblasti Sehet-Aarua.

4b
Ime jezera U treoj oblasti Sehet-Aarua.
ANT!47 videti kad na svet dode u vodama tirkiznim i vi
dee ribu ABTU!47 u asu njenom. Desie se da e
Zlotvor pasti kad bude klopku postavljao da te uniti i
lanci vrata njegovog i kima njegova bie na parie
iseckani. Ra [plovi] pod vetrom povoljnim i barka Sek
tet se primie i u luku ulazi. Mornari Raovi se vesele i
radosno je srce Nebt-anhino (tj. Izidinol, jer je neprija
teU Raov na zemlju pao. Gledae Hora na mestu gde
stOJI krmano barke, I Tot i Maat e stajati sa svake nje
gove strane. Svi e se bogovi radovati kad ugledaju Raa
kako u miru dolazi da oivi srca ozarenih, i Oziris Ani,
pobedonosni, pisar boanskog potomstva gospodara
Tebe, bie zajedno s njima.
"
Ali, nezadovoljan svakodnevnom plovidbom u Ra
ovoj barci kao jedan od mnogih blaenih, pokojnik se
nadao da e svaki od svojih udova preobraziti u boga, i
kad se ovo ostvari da e postati sim Ra. Tako u XLII
glavi Knjige mrtvih!48 pokojnik kae:
"
Moja kosa je kosa Nuova.
Moje lice je lice Diskovo.
Moje oi su oi Hatorine.
Moje ui su ui Ap-uatove.
Moj nos je nos Henti-Hasa.
Moje usne su usne Anpuove.
Moji zubi su zubi Serketini.
Moj vrat je vrat boanske boginje Izide.
Moje ake su ake Ba-neb-Tatua.
Moje podlaktice su podlaktice Neite, Gospodarice
Saisa.
Moja kima je kima Sutijeva.
Moj falus je falus Ozirisov .
Ime mitoloke ribe koja je plivala uz pramac Raove barke.
1
4
1
Vidi The Chapters ofComing Forth by Day. str. 93.
Moje uzde su uzde Gospodara Her-abe.
Moje grudi su grudi Monika straha i trepeta.
Moj stomak i leda su stomak i leda Sehete.
Moja zadnjica je zadnjica Oka Horovog.
Moja bedra i noge su bedra i noge Nutine.
Moja stopala su stopala Ptahova.
159
Moji prsti i kosti na nogama su prsti i kosti na no
gama ivih Bogova. "!"
I odmah posle ovoga pokojnik kae:
"
Nema nijednog dela mog tela koji nije deo nekog
boga. Bog Tot titi potpuno moje telo, i ja sam Ra dan
za danom."
Odavde vidimo na osnovu ega su Egipani verova
li da smrtnik moe ustati iz mrtvih i dostii veni ivot.
Vaskrsenje je bilo predmet svake izgovorene molitve i
svakog izvrenog obreda, i svaki tekst, i svaka amajlija,
i svaka formula svakog pojedinog razdoblja imala je za
cilj da omogui smrtniku da stekne besmrtnost i da ve
no ivi u preobraenom i proslavljenom telu. Ako bi se
ova injenica imala na umu mnoge bi prividne tekoe
nestale pred itaocima u ovom proitavanju egipatskih
tekstova, i videlo bi se da je egipatska religija dosledna
cilju i vrstih naela, iako je, nekima, u prvi mah izgle
dalo da joj to nedostaje.
149 Ideja oboenja delova ljudskog tela bila je rairena ve za vre
me VI dinastije. Vidi Recueil de Travaux. tom viii, str. 87, 88.
I

E. A. Volis Badž Egipatska Religija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

E. A. Volis Badž Egipatska Religija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Naslov originala

Sir E. A. Wallis Budge

SER DONU EVANSU, K. C. B. , D.C.L., F.R.S.,

EGIPATSKE IDEJE O ZAGROBNOM IVOTU

16 EGI PATSKA RELIGIJA

VEROVANJE U SVEMOGUEG BOGA 19

VEROVANJE U SVEMOGUEG BOGA

Tekst je objavio Prisse d'Avennes, pod naslovom Facsimile

Dati su sa transliteracijom i prevodom tampanim izmedu re

VEROVANJE U SVEMOGUCEG BOGA Z

Geschiedenis van den Godsdienst in de Oudheid, Amsterdam,

a rukama nosi barku Raa. boga-Sunca, koga

VEROVANJE U SVEMOGUCEG BOGA 1

VEROVANJE U SVEMOGUCEG BOGA

ku iskazati" ni,ti sam [ovo ne mo]. Ti si jedan . . . Ljudi

40 EGI PATSKA RELIGIJA

OZIRIS, BOG VASKRSENJA

OZIRIS, BOG VASKRSENJA 43

OZIRIS. BOG VASKRSENJA

OZIRIS. BOG VASKRSENJA

OZIRIS, BOG VASKRSENJA 67

OZIRIS, BOG VASKRSENJA

Zatim dolazi pitanj e:

ije vratio meu bogove. Ali ko je ovo? To je Tem,

EGI PATSKI ,BOGOVI' 83

Za hijeroglifsku transkripciju hijeralskog teksta, vidi Maspe

SUD UMRLOM 101

SUD UMRLOM 103

104 EGIPATSKA RELIGIJA

106 EGIPATSKA RELIGIJA

ac ljudima, ni bogohulnik, ni lukav, ni gramzi v, ni

SUD UMRLOM 123

SUD UMRLOM 125

130 EGIPATSKA RELIGIJA

134 EGIPATSKA RELIGIJA

VASKRSENJE I BESMRTNOST 137

VASKRSENJE I BESMRTNOST 139

142 EGI PATSKA RELIGIJA

VASKRSENJE I BESMRTNOST 153

Ime jezera U drugoj oblasti Sehet-Aarua.

Ime jezera U prvoj oblasti Sehet-Aarua.

VASKRSENJE I BESMRTNOST 157

Ime jezera M treoj oblasti Sehet-Aarua.

You might also like