FAKULTET ZA PRIMENJENI MENADMENT, EKONOMIJU I FINANSIJE

Predmet: MENADMENT PROIZVODNJE

Nauni menadment - Frederik Tej!r
"EMINAR"#I RAD
Beograd, maj, 20!" god#$a
Profesor: Student:
Prof. dr J. Radulovi
Maja Bronzi
Br.Indeksa: 23/20
Nauni menadment - Frederik Tejlor
"adraj
" U%OD""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""&
2" FREDERIK TEJLOR ' T(ora) $a*+$og me$ad,me$-a """"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""!
&" NAU.NO UPRA%LJANJE""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""/
!" KON0EPT NAU.NO1 UPRA%LJANJA ' da2j# ra3(oj -ej2or#3ma""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""4
/" Tej2oro(# 5r#$)#5# *5ra(2ja$ja """""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""6
4" Teor#ja $a*+$og *5ra(2ja$ja * 5ra78#"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""9
4"" R*7o(od#o)#"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""":
4"2" Teor#ja o ;5r(o72a8$om rad$#7*<""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""":
6" ZAKLJU.AK""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""0
L#-era-*ra""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""
2
Menadment proizvodnje
$% &VOD
!au"no u#ravljanje je #rvi nau"ni #ristu# $enad%$entu koji se &avi sa dva najva%nija
#itanja' kako #oveati #roduktivnost i kako $otivisati za#oslene da #ri(vate nove
$etode rada. Javlja se #o"etko$ )) veka sa radovi$a *rederika +ejlora' koji je #rvi
na#ravio osnove studije vre$ena' analize #okreta i vre$ena neo#(odno, da se
#ostavljeni zada-i realizuju. .ilj $u je &io adekvatno ustanovljen siste$ #laanja #o
u"inku' odnosno ko$adu' "i$e je s$atrao da se za#osleni $o,u $otivisati. !je,ovo
najzna"ajnije delo je knji,a /Prin-i#i nau"no, u#ravljanja0' izdata 1. ,odine' u kojoj
isti"e #otre&u za kori2enje$ nau"ni( $etoda u #oslovanju.
Po"eo je kao fa&ri"ki istra%iva"' radio kao fizi"ki radnik i dos#eo do #oslovo3e. +ada je
kona"no $o,ao da se #osveti realiza-iji svoji( ideja o or,aniza-iji i u#ravljanju.
Svedo"ei 4 dvadeset #et ,odina kasnije 4 #red S#e-ijalni$ ko$iteto$ 5on,resa S67 o
to$ vre$enu' +ejlor je detaljno o&jasnio -eloku#an #ro-es uvo3enja 8nau"no,
u#ravljanja8 u "eil"ane Midvejl. Su2tina sve,a &ila je u ono$e 2to je +ejlor nazvao
8#o2teni$ dnevni$ u"inko$8' #od "i$e je s$atrao -eloku#an dnevni rad koji radnik
o&avi' $aksi$alno$ &rzino$' a da ne naru2i svoje zdravlje. 9 #raksi je ta ,rani-a
#ostavljena visoko' #a su $o,li sa$o #ojedin-i da je dosti,nu. Pri$er je &io
:olandjanin #o i$enu ;$it' koji je radio #o stro,i$ u#utstvi$a. <ovoreno $u je kada
da utovaruje' kada da stane i od$ori. ;$it je radio isklju"ivo #re$a ti$ u#utstvi$a. !a
ovaj na"in' stro,o$ kontrolo$ svako, #okreta' ;$it je 4 u toku radno, dana 4 utovario
rekordni( =>.? tona @nor$irani u"inak &io je 2.? tonaA sirovo, ,vo%dja. B&o, to,a je
nje,ova dnevni-a' u$esto .? dolara' iznosila .C? dolara' odnosno D0E vi2e od
nor$alne.
&
Nauni menadment - Frederik Tejlor
'% FREDERI# TEJ(OR ) T*!ra+ naun!, menadmenta
*rederik +ejlor @*rederi-k FinsloG +aHlor' 20.03.C?D I 2.03.1?.*iladelfijaA je #o"eo
kao o&i"an radnik' da &i se u&rzo #o za#oslenju 2kolovao i da &i za relativno kratko
vre$e #ostao in%enjer. Svoja iskustva i saznanja je' u najveoj $eri' stekao u industriji
"elika S67 I Midvel Steel .o$#anH i Bet(le(e$ Steel .o$#anH.
9 #o"etku rada u "eli"ani &io je orijentisan vi2e ka te(ni"ki$ #itanji$a i istra%ivanju rada
u #o,onu. Radei jedno vre$e kao su#ervizor i nadzornik #oku2ao je da #o#ravi
odnose sa radni-i$a.
Pre#oznao je ,de se nalaze #re#reke i #ro&le$i koji ko"e radnike da dosti,nu &olji
u"inak i ve"u #roduktivnost. S$atrao je da se uzrok nalazi u neadekvatno$ u#ravljanju'
lo2e #ostavljeni$ radni$ nor$a$a' lo2i$ siste$o$ o-enjivanja us#e2nosti rada'
$anjko$ stru"nosti i sli"no. takav siste$ dovodi do o,rani"avanja #rizvodnje daleko
is#od $o,ue.
5ako je ova #ojava nanosila velike 2tete tada2njoj a$eri"koj #rivredi' a kako je
#o&olj2anje$ $enad%$enta $o,la da se otkloni' to se +ejlor #rvo an,a%ovao na
njeno$ re2avanju' a zati$ i na re2avanju dru,i( #ro&le$a niske efikasnosti u radu.
9o"iv2i da jedan od ,lavni( #ro&le$a je i siste$ na,ra3ivanja' na ti$ osnova$a' CC?.
,odine izdaje svoj #rvi /Siste$ #laanja #o ko$adu0 @6 Pie-e Rate SHste$A' koji je
o&javio u 6$eri"ko$ udru%enju $e(ani"ki( in%enjera @6SMJA.
+ejlor je nastojao da $enad%$ent transfor$i2e u nauku' &azirajui ,a na /dobro
postavljenim, jasno definisanim i fiksiranim principima umesto na vie ili manje
!
Menadment proizvodnje
maglovitim idejama0.
<lavni -ilj $u je &io standard koji &i doneo &olje rezultate i #reduzeu i za#osleni$a.
-% NA&.NO &PRAV(JANJE
*rederik +ejlor se s$atra tvor-e$ nau"no, u#ravljanja' nau"ne or,aniza-ije rada i
u#ravljanja "oveko$. Po"etni i osnovni do#rinos se o,leda u to$e 2to se zala%e za
#ri$enu nau"ni( $etoda u istra%ivanju i #laniranju #roizvodnje' za razliku od
dotada2nji( $etoda koje su #o"ivale na iskustvu.
!au"ni $enad%$ent #redstavlja onu fazu u razvoju $enad%$enta u kojoj se #ostavljaju
osnove $oderne nauke o $enad%$entu. Su2tinu nau"no, #ristu#a "ini #ronala%enje
tzv. /naj&olje, na"ina0 o&avljanja odre3eno, #osla. 5ako su kvalifikovani radni-i u to
vre$e &ili redak resurs' rast #roduktivnosti se $o,ao ostvariti razvoje$ $etoda
selek-ije' o&uke i $otiva-ije radnika.
5ao 2to je #ret(odno na#o$enuto osnovu +ejlorovo, nau"no, #ristu#a #redstavlja
nau"no istra%ivanje $etoda rada u -ilju utvr3ivanja naj&olje, na"ina kako jedan #osao
tre&a da se o&avi. +ako je ranija #raksa definisanja takvo, rada na osnovu #o,a3anja ili
tradi-ije $orala &iti za$enjena iskustvi$a iz #rakse' koja ako se #ravilno for$uli2u'
is#ravno #ri$ene i ako #ostoji dovoljno vre$ena za nji(ovo s#rovo3enje' $oraju dovesti
do rezultata I i za or,aniza-iju i za za#oslene. +ejlorova ideja o (ar$oniji zasnivala se
na nje,ovoj ideji da ako #oslodava- $o%e nau"no da odredi dnevnu zaradu' i ako je
radnik u $o,unosti da odre3eni zadatak o&avi na naj&olji $o,ui na"in i to$ #riliko$
zaradi #re$iju za nat#rose"ne rezultate' i ako su na$ere #oslodav-a "asne' u to$
slu"aju I 82ta &i jo2 radnik $o,ao da #o%eli8K
Lvo u#ravljanje ili ovaj #ristu# #rou"avanju i una#re3ivanju $enad%$enta dolazi #osle
industrijske revolu-ije' u vre$e velike aku$ula-ije fizi"ki( i ljudski( resursa i na toj
osnovi' stvaranja #oslovni( or,aniza-ija u a$eri"koj #rivredi.
/Ove organizacije (organizacije u amerikoj privredi) su rasle zbog proirenja trita,
zbog usavravanja tehnologije, ireg korienja elektrine energije i poboljavanja u
transportu i komunikaciji! Organizacijama je bilo potrebno bolje razumevanje naina na
koji bi se njima moglo uspeno upravljati, racionalnije metode obavljanja i
organizovanja poslovanja, kao i bolji rukovodioci i radnici koji e biti u stanju da
obavljaju najrazliitije zadatke koje pred njih postavlja razvoj jedne industrijske drave!
Ovo je bilo okruenje u kome je dolo do sledee faze razvoja ideje o menadmentu,
/
Nauni menadment - Frederik Tejlor
kao i pojave kljune figure koja je primenila naune metode na industrijske probleme
"redrika #! $ejlora0.
9z +ejlora kao klju"ni autori ovo, kon-e#ta "esto se navode i fran-uski in%enjer 6nri
*ejo i a$eri"ki fa&rikant :enri *ord @"ak se za rad u *ordovi$ fa&rika$a razvio #o,rdan
#oja$ I fordiza$ A.
!eki od #rin-i#a nau"no, $enad%$enta' "ak su i$#le$entirani i na istoku' u SSSR4u'
,de je Menjin sa Staljino$ te%io inkor#oriranju +ejlorovi( #rin-i#a' kao i *ordovi( $etoda
$asovne #roizvodnje u sovjetski$ fa&rika$a. Istori"ar +o$as :juz @+(o$as Parke
:u,(esA je o#isao na"in na koji je Sovjetski savez 204ti( i 304ti( ,odina sa
entuzijaz$o$ #ri(vatio fordiza$ i tejloriza$' dovodei a$eri"ke eks#erte iz o&a #olja'
kao i a$eri"ke in%enjerske fir$e da iz,rade delove nove industrijske infrastrukture.
+ra,ovi uti-aja tejloriz$a na sovjetsku $isao #ri$etni su u kon-e#ti$a Peto,odi2nje,
#lana i -entralizovane ekono$ije. :juz #ri to$ -itira Staljina:8%merika efikasnost je ta
nesavladiva sila koje niti zna, niti priznaje prepreke& to se prenosi na zadatke od
trenutka kada su otpoeti, do trenutka kada su zavreni, pa ak i ako su u pitanju manji
poduhvati& i bez ega je bilo kakav ozbiljan konstruktivan rad nemogu! 'ombinacija
ruskog revolucionarnog zaokreta i amerike efikasnosti ini sutinu (enjinizma8.
/% #ON0EPT NA&.NO1 &PRAV(JANJA ) daji ra2*!j tej!ri2ma
+ejlor C10. ,odine na#u2ta Midvale da &i #ostao ,eneralni direktor Manufa-torin,
Invest$ent .o$#anH koja se &avila #roizvodnjo$ #a#ira. !akon tri ,odine #odnosi
ostavku #o2to nije $o,ao da na3e zajedni"ki jezik sa finansijeri$a koji su %eleli /da
ostvare &rzu i laku zaradu0' dok je on %eleo da #ostavi siste$.
C13. ,odine #relazi na #ri$enu svoje kon-e#-ije radei kao #oslovni konsultant. Prvo
#reduzee koje je #ri(vatilo nje,ove ideje &ilo je Si$onds Rollin, Ma-(ine .o$#anH. 9
to$ #reduzeu +ejlor je #rvo analizirao naj&olje radnike' zati$ je #re2ao na o&uku
ostali( radnika. Radni-i koji i #osle o&uke nisu $o,li da is#une radnu nor$u ot#u2teni
su. 9veo je diferen-iranje radni( nor$i' skratio radno vre$e sa 0'?( na C.?(. Sa svi$
ti$ tro2kovi su s$anjeni uz istovre$eni rast o&i$a i kvaliteta #roizvodnje' #rofita i
zarada radnika.
Iako su ove $etode dovele do dra$ati"no, rasta #roduktivnosti i nadni-a' #ostojao je
jak ot#or u razli"iti$ kru,ovi$a: Narli Na#lin je u fil$u /Moderna vre$ena0 na#ravio
#oznatu u$etni"ku karikaturu tejloriz$a' dok je Oladi$ir Ilji" Menjin ovu kon-e#-iju
nazvao /nau"ni$ -e3enje$ znoja radnika0. I#ak' najzna"ajniji #rotivnik ove kon-e#-ije
4
Menadment proizvodnje
&io je sindikat. Stra( od tejloriz$a &io je stra( od ,u&itka #osla. Sa 2irenje$ kon-e#-ije'
rastao je i &roj #rotivnika.
Or(una- ot#ora tejloriz$u &ila je 12. ,odina' kada je do2lo do 2trajka u FatertoGn
6r$H 6rsenal @fa&ri-i oru%ja u Masa"usetsu ,de su testirane +ejlorove ideje' #ri$. autA'
2to je $otivisalo ,ru#u ske#tika iz a$eri"ko, 5on,resa da #ozovu +ejlora da o&jasni
svoju kon-e#-iju. Ld&rana #red 5on,reso$' zajedno sa dve #ret(odno o&javljene
studije' /9#ravljanje radioni-o$0 i /Prin-i#i nau"no, $enad%$enta0' na2la se u knjizi
/!au"ni $enad%$ent0' koja #redstavlja ,lavni izvor tejloriz$a.
+ejlor u#u"uje u#ravu #reduzea u to da se visoki rezultati $o,u #ostie uz #o$o
ri,orozni( #ravila #ona2anja. 7a &i ostvario ideju o or,aniza-iji visoki( #erfor$ansi'
+ejlor je kreirao "etiri #rin-i#a na koji$a je zasnovao kon-e#t nau"no, u#ravljanja:
. razvoj nauke o $enad%$entu' kao sku#a znanja koji e #o$oi da se nau"no
defini2u naj&olje $etode za o&avljanje odre3eno, #osla'
2. nau"na selek-ija radnika' kako &i se #osti,la sa,lasnost iz$e3u karakteristika i
za(teva #osla' i kvalifikovanosti i s#oso&nosti radnika' tako da svako radi #osao
koji $u najvi2e od,ovara'
3. nau"no o&razovanje i usavr2avanje radnika i rukovodila-a' kako &i i jedni i dru,i
razu$eli #ro&le$e sa koji$a se suo"avaju u #ro-esu o&avljanja #osla'
=. us#ostavljanje #risne saradnje rukovodila-a i radnika' kako &i se stvorila kli$a
o&ostrane zainteresovanosti za veu or,aniza-ionu efikasnost' jer radni-i i
rukovodstvo kao "lanovi iste or,aniza-ije i$aju istu te%inu.
9vo3enje ovi( #rin-i#a dovelo je do #rave revolu-ije "ije su ,lavne #osledi-e rast
#roduktivnosti #roizvodnje i #rofita. 5on-e#-ija je relativno jednostavna: #roizvodni
#ro-es se ra2"lanjava na ele$entarne aktivnosti #re$a kriteriju$u #odele rada' a
ad$inistrativne aktivnosti ,ru#i2u se #re$a kriteriju$u ko$#etentnosti kriti"ne za
o&avljanje aktivnosti. Mora da #ostoji jasna #odela iz$e3u oni( koji os$i2ljavaju i
kontroli2u i oni( koji izvr2avaju. +ejlor s$atra da ne$a konflikta interesa iz$e3u radnika
i $enad%era #o2to su nji(ovi -iljevi' rast #roizvodnje i #rofita' istovetni.
3% Tej!r!*i 4rin+i4i u4ra*janja
!a osnovu svoji( eks#eri$entisanja' +ejlor je #ostavio sledee #rin-i#e nau"no,
u#ravljanja:
6
Nauni menadment - Frederik Tejlor
#rvi #rin-i# zasniva se na #ro-eni dnevno, u"inka radnika.
8)aznanje o tome koliko jedna vrsta radnika moe da uradi na dan, poslodavci
stiu bilo iz sopstvenog iskustva, koje vremenom postaje maglovito, bilo na
osnovu povremenog i nesistematskog posmatranja svojih radnika, ili * u
najboljem sluaju * na osnovu podataka koji pokazuju najkrae vreme za koje je
svaki posao bio obavljen8.
dru,i #rin-i# nau"no, u#ravljanja sadr%an je u +ejlorovo$ stavu 4 izneto$ 103.
,odine u jedno$ od nje,ovi( #rvi( veliki( radova 9#ravljanje #o,ono$ @S(o#
Mana,e$entA 4 da 8sav umni rad treba ukloniti iz pogona i obavljati ga u
planskom odeljenju !!!8
trei #rin-i# je kontrola rada i izvr2enja radni( zadataka.
Lvi #rin-i#i su rezultat /studija vre$ena0 i /studija #okreta0 na $onta%noj tra-i. !a &azi
ovi( studija' +ejlor je &io u stanju da razlo%i svaki #ro-es na aktivnosti @ili #osloveA i da
for$uli2e najkrai i naj&olji $etod o&avljanja #ojedina"ne aktivnosti. !a taj na"in je &ilo
$o,ue utvrditi nor$u. Siste$ diferen-irani( nadni-a je &io osnova na,ra3ivanja
radnika. Lsnovu diferen-iranja "inila je #roduktivnost. Rast nadni-a kao #osledi-a rasta
#roduktivnosti nije u konfliktu sa interesi$a vlasnika #o2to su radne nor$e korektno
definisane.
+ejlor tako3e navodi tri ,ru#e razlo,a koji dovode do ostvarivanja sla&iji( #oslovni(
rezultata:
stra( za#osleni( da usled #oveanja #roduktivnosti oni ili dru,i za#osleni $o,u
da iz,u&e #osao'
siste$ #laanja nije delovao #odsti-ajno na #oveanje radno, an,a%ovanja'
#ostojali su vrlo neefikasni siste$i i na"ini za ,ru#isanje i s#e-ijaliza-iju #oslova.
5% Te!rija naun!, u4ra*janja u 4rak6i
+ejlor je detaljno razradio $etodolo,iju realiza-ije nau"no, u#ravljanja u #raksi.
. +re&a oda&rati radnike koji su najkvalifikovaniji za utvrdjeni radni zadatak.
2. 7etaljno #rou"iti osnovne #okrete i o#era-ije koje svaki radnik tre&a da o&avi u
toku rada.
9
Menadment proizvodnje
3. Prou"iti' uz #o$o 2to#eri-e' vre$e koje je #otre&no za o&avijanje svako,
#okreta' ili o#era-ije. !a osnovu tl( saznanja' tre&a ustanoviti najkrae $o,ue
vre$e' za koje svaka kretnja $o%e da se o&avi.
=. +re&a eli$inisati sve s#ore i ne#otre&ne #okrete.
?. Posle odstranjivanja svi( suvi2ni( kretnji' tre&a odrediti serije naj&r%i( i
najefikasniji( #okret.
5%$% Ruk!*!di!+i
+ejlor je #ored radnika' na,la2avao i va%nost rukovodila-a. Polazei od
#ret#ostavke da radnik nastoji da #roda 2to sku#lje svoj rad i da je nova- izvor
vee #roduktivnosti i jedini $otiv radnika' +ejlor je na,la2avao najni%e linije
u#ravljanja I #roizvodne linije. *unk-ije rukovodio-a on je #os$atrao kao:
nau"no odre3ivanje svako, za(vata radnika'
nau"nu selek-iju i o&uku radnika'
saradnju rukovodio-a i radnika i stvaranje rada uskla3eno, sa nau"ni$
$etoda$a'
#odelu od,ovornosti iz$e3u rukovodila-a i radnika .
5%'% Te!rija ! 74r*!ka6n!m radniku8
+ejlorova ideja o tzv. /#rvoklasno$ radniku0 je ideja o ono$ radniku koji je fizi"ki i
$entalno s#oso&an i #ot#uno od,ovoran na #oslu i %eljan da radi u skladu sa
#rin-i#i$a nau"no, u#ravljanja. Ln je #ostavio osnove studije vre$ena u to$ s$islu
2to je istra%ivao #okrete i vre$e #otre&no za nji(ovo o&avljanje. Su2tina je &ila u to$e
da se eli$ini2u #okreti koji su ne#otre&ni' "i$e &i se skratilo vre$e nji(ovo, izvr2enja.
Lve nje,ove ideje kasnije je $no,o detaljnije razradio *renk 7%il&ret.
+ako3e' zna"ajan je i nje,ov do#rinos #itanju dele,iranja autoriteta. S$atrao je da
$enad%eri ne tre&a da ulaze u sve detalje #oslovanja or,aniza-ije' ve da neke stvari
#re#uste ni%i$ nivoi$a.
:
Nauni menadment - Frederik Tejlor
9% ZA#(J&.A#
*rederik +ejlor' kao tvora- nau"no, $enad%$enta &io je iznad svo, vre$ena. 9s#eo
je da unese novine u $enadz$ent i da #o&olj2a na"in rada i odnosa #re$a radu od
strane radnika I nadre3eni(. +akodje je uneo teoriju koja se kasnije #retvorila u delo a
to je &olja at$osfera I #odsti-aj radnika ka ve-oj efikasnosti I o&avljanja #oslova #ute$
&olji( dnevni-a. Jedan je od najva%niji( ljudi u istoriji $enad%$enta I $o%e se rei jedna
od ikona $enad%$enta.
Me3uti$' svaki od +ejlorovi( #rin-i#a $o,ao &i &iti #odvr,nut kriti-i. Prvi #rin-i# odvaja
rad od kvalifika-ija radnika. 7ru,i #rin-i# eli$lni2e za$isao @idejuA od izvr2enja. +rei
#rin-i# @iako u osnovi #ri(vatljivA funk-iju kontrole ekskluzivno daje u#ravlja"ki$ i
#oslodavni$ struktura$a' a eli$ini2e je iz direktne #roizvodnje' kojoj #rirodno #ri#ada.
7anas' #osle vi2e de-enija za&orava' +ejlorova teorija se' u razni$ $odifikovani$
varijanta$a' vraa u #raksu $enad%$enta.
0
Menadment proizvodnje
(iteratura
. Menadz$ent 4 teorija I #raksa' Bvonko Sajfert
2. Proizvodni i uslu%ni $enad%$ent' R.Stankovi