1

MEUNARODNA EKONOMIJA

VII INSTRUMENTI ZA REGULISANJE MEUNARODNE
TRGOVINE

Dr Ninela Kordi, docent




2
INSTRUMENTI ZA REGULISANJE MEUNARODNE TRGOVINE
Spoljnotrgovinska politika je kompletan okvir zakona,
propisa, meunarodnih sporazuma koje ureuje i
zakljuuje Vlada bilo koje zemlje;
Osnovni delovi trgovinske politike su liberalizam,
transparentnost, standardizacija, nuna zatita domaeg
trita i uzajamna razmena koncesija sa drugim zemljama i
regionalnim integracijama;
Zadatak SP je da doprinosi priv.rastu, zaposl., stabilnosti
cena, poveanju standarda i eljenom stanju u pl. bilansu.

3
INSTRUMENTI ZA REGULISANJE MEUNARODNE TRGOVINE

Spoljnotrgovinski sistemi

1. Liberalizam
2. Protekcionizam
Liberalizam se zasniva na konkurentskim prednostima,
nastao u periodu 1860-1914. i posle 1960.
Do sada je bilo 8 rundi pregovora o liberalizaciji svetske
trgovine, a u najvanijoj 8., osnovana je STO, 1995.
Deveta, DOHA runda (poetak 2004.), bi trebalo da
dovede do liberalizacije poljoprivrede i usluga.
4
INSTRUMENTI ZA REGULISANJE MEUNARODNE TRGOVINE
Liberalizam: otvorenost nacionalnog trita prema
stranoj robi, pogoduje razvijenim zemljama;
Sprovoenje liberalizma u okviru STO vri se uz
primenu klauzule najveeg povlaenja koja podrava
jednak tretman svih zemalja lanica STO u primeni
mera spoljnotrgovinske politike;
Izuzetke od klauzule ine: regionalne ekonomske
integracije, opta ema preferencijala razvijenih
zemalja prema ZUR i malogranini i susedski
prekomorski promet;
Liberalizam je oslonjen na carine, multilateralizam i
obavljanje meunarodnog platnog prometa u
svetskim valutama;

5
Spoljnotrgovinski sistemi
2. Protekcionizam

Podrazumeva zatitu nacionalnog trita za
industrije u razvoju, sve dok je ta zatita nuna.
Odgovara zemljama u razvoju, mada ga, za tzv.
osetljive proizvode, primenjuju i razvijene
zemlje.
U mere protekcionizma spadaju i izvozne premije
i subvencije;
Vaspitni protekcionizam Fridriha Lista,1840.

6
Oblici zatite domaeg trita

Mere koje direktno utiu na cene;
Mere koje direktno utiu na koliine;
Ostali instrumenti za regulisanje
meunarodne trgovine.
Mere koje direktno utiu na cene su: Carine,
prelevmani, uvozne takse i izvozne subvencije
7
Mere koje direktno utiu na cene
Carine - podela:
prema kretanju robe: izvozne, uvozne , tranzitne;
ko ih odreuje: autonomne i ugovorne;
prema kome: maksimalne i minimalne;
ta je osnovica: po vrednosti , specifine i kombinovane;
po cilju:- zatitne i fiskalne
- antidampinke i kompenzatorne,
- prohibitivne i retorzivne;
Carinska tarifa
Carinska teritorija
Carinsko optereenje
Prelevmani, predstavljaju taksu na uvoz robe, kao razliku izmeu vie
domae i nie uvozne cene koju plaa uvoznik kad uvozi robu( klizne
carine).



8
Podsticaj izvoza

Podsticaj izvoza se moe sprovoditi preko:
proizvodnih subvencija, izvoznih premija,
poreskih i carinskih olakica, preko izvoznih
kredita sa niskim kamatama, subvencija
transportnih trokova, davanja garancija,
privredne propagande, informacija sa srodnih
trita i uz pomo diplomatsko-konzularnih
predstavnitava;
Podsticaj izvoza po pravilima STO:
Kod subvencija treba primenjivati ekoloke
mere, mere za primenu nauke i mere za razvoj
sela;


9
Ostali instrumenti

2. Mere koje utiu na koliine (kvantitativne
mere): kontingenti, kvote, dozvole i zabrane
3. Ostali instrumenti ekonomske politike:
Monopoli, dravna trgovina, damping, restriktivni
uvozni postupak, tehniki, sanitarni i ekoloki
standardi, samoogranienje izvoza, meunarodne
sankcije, mere iz oblasti finansijske politike.

10
MULTILATERALIZAM I BILATERALIZAM
MULTILATERALIZAM
Predstavlja mogunost slobodnih meunarodnih plaanja
svetski priznatim valutama - zasniva se na konvertibilnosti,
transferabilnosti i obimu valute;
Konvertibilnost predstavlja mogunost zamene jedne
valute za drugu, slobodno i bez ogranienja - unutranja i
spoljna;
Transferabilnost predstavlja slobodu iznosa i unosa valute
radi njene raspoloivosti na svim finansijskim tritima;
Obim znai da valute ima dovoljno da opsluuje potrebe
meunarodne trgovine i plaanja;
Svetske valute: dolar, evro i delimino jen u nekim
azijskim zemljama; u pripremi juan.


11
Bilateralizam

Bilateralizam se zasniva na sistemu planskog
bilansiranja trgovine dve zemlje koje nemaju
konvertibilnu valutu;
Njegove mane su u izolovanju unutranjih cena i
kursa od spoljnih, jer se, umesto trino, odreuju
odlukama dravnih organa.
Ako se ostvari suficit u razmeni, preko iznosa tzv.
manipulativnog kredita, zemlja sa suficitom gubi
deo izvozne supstance, jer beskamatno kreditira
zemlju deficita;
12
Devizni kursevi
1. Pojam
a) Valuta i deviza;
b) Devizni kurs je cena domae valute izraena u
stranoj valuti (direktno kotiranje) ili strane valute
izraena u domaoj valuti (indirektno kotiranje);
2. Funkcija i znaaj: Preko kursa se mere vrednosti
i izraavaju cene domae (izvozne) i strane
(uvozne) robe - bez deviznog kursa nema izrade
kvalitetnih kalkulacija.
3. Vrste deviznih kurseva: fiksni,fleksibilni, puzajui


13
Devizni kursevi
a) Fiksni kurs administrativno propisuje drava

Nedostaci:
kada su domae cene vee od promene deviznog kursa to stimulie uvoz
destimuliu izvoz i uzrokuje ili poveava deficit tekueg bilansa;
nerealan pa je potrebno primenjivati itav arsenal dodatnih mera (carine,
takse, premije), da bi se platni bilans drao na odrivom nivou;
za odravanje ove vrste kursa potrebne su visoke devizne rezerve.
kada se vri prilagoavanje kursa (devalvacija,revalvacija) nastaju ogromne
kursne razlike i veliki gubici u bilansima preduzea;

Prednosti:
Osnovna mu je prednost to smanjuje inflaciju, pa prestavlja sidro za
odranje stabilnosti cena i to je u uslovima njegove primene lake
kalkulisati dugorone poslove i otplaivati dugove;
14
Vrste deviznih kurseva
b) Fleksibilni kurs se formira dejstvom ponude i tranje - dejstvo moe
biti isto i prljavo (managed float)

Nedostaci:
podstie inflaciju,
domau privredu prilagoava stranim i dri je u podreenom
poloaju,
visoko fluktuira, pa je oteana izrada kalkulacija i bilansa.

Prednosti:
u uslovima slobodnog fluktuiranja kursa mogue je ostvariti
ravnoteu platnog bilansa u kratkom roku;
prednost mu je i to trite realnije meri vrednost u odnosu na
administrativne odluke;
15
Vrste deviznih kurseva
c) Puzajui kurs je kurs sa rasponima dnevnog fluktuiranja,
na primer 3 - 5%;
Smatra se prihvatljivim jer otklanja mane i fiksnog i
fleksibilnog kursa - zato ga u praksi zovu kurs kompromisa;
Realni odnosno ravnoteni devizni kurs podrazumeva:
uravnoteenu ponudu i tranju deviza u duem
vremenskom periodu, ukljuiv strani kapital i devizne
rezerve;
izjednaenu unutranju i spoljnu vrednost valute, kad se
uporedi kupovna mo tj. potroaka korpa u zemlji i inostr.
Indikatori deviznog kursa.
Najvie zemalja, oko 60%, primenjuje fleksibilne kurseve.


16
Devizno trite

Devizno trite:

Sistem odnosa i institucija putem kojih se susreu ponuda i
tranja deviza i formira devizni kurs - najznaajnije je
trite svetskih deviznih dilera tzv. Forex trite.
Na otvorenim DT devize kupuju i prodaju i strani subjekti,
a na zatvorenim DT samo domaa lica.
U Srbiji glavno devizno trite je u direktnim elektronskim
kontaktima poslovnih banaka sa klijentima i izmeu samih
banaka;
Narodna banka Srbije, po potrebi, intervenie tj. kupuje i
prodaje devize poslovnim bankama na MDT;
17
DEVIZNE REZERVE


Stalne devizne rezerve su minimalne rezerve
(najee u iznosu ukupnog tromesenog uvoza);
Odluke o korienju stalnih deviznih rezervi
donosi Vlada Srbije;
Tekue devizne rezerve su ukupna masa deviza,
umanjena za iznos stalnih deviznih rezervi, a slue
za meunarodna plaanja i ostvarivanje
likvidnosti zemlje prema inostranstvu;
Tekuim rezervama raspolau poslovne banke, a
stalne se nalaze samo kod NBS;