Studija o Prikljucenju Distribuiranih Izvora

ELEKTROENERGETSKOM SISTEMU CRNE GORE
STUDIJA O PRIKLJUIVANJU I RADU

DISTRIBUIRANIH IZVORA ENERGIJE U

Studija br.
Ljubljana,
E L E K T R O I N

Studija br. 2121

Ljubljana, septembar 2012
N { T I T U T M I L A
2121
septembar 2012
A N V I D M A R
ELEKTROENERGETSKOM SISTEMU CRNE GORE ELEKTROENERGETSKOM SISTEMU CRNE GORE

Studija br. 2121

Ljubljana, septembar 2012

Direktor:

dr. Boris itnik, univ. dipl. in. el.
E L E K T R O I N { T I T U T M I L A N V I D M A R
I n [ t i t u t z a e l e k t r o g o s p o d a r s t v o i n e l e k t r o i n d u s t r i j o
L j u b l j a n a
iv

MILAN VIDMAR ELECTRIC POWER RESEARCH INSTITUTE
Institute for Electricity Supply Economy and Electrical Industry
Hajdrihova ulica 2
SI - 1000 Ljubljana
Slovenia
tel. +386 (0)1 474 3601
fax. +386 (0)1 425 3326

Electric Power System Control and Operation Department
Energy and Power System Planning Department

Elektrointitut Milan Vidmar, 2012.
Sva prava pridrana. Niti jedan dio ovog dokumenta ne smije se bez prethodnog pismenog doputenja
vlasnika autorskih prava reproducirati, umnoavati, pohranjivati u sustavu za pohranu podataka, niti
prenositi ubilo kojem obliku ili na bilo koji nain. Objavljivanje rezultata dozvoljeno pod uvjetom
indikacije izvora.

ELEKTROIN{TITUT MILANVIDMAR

STUDIJA O PRIKLJUIVANJU I RADU DISTRIBUIRANIH IZVORA ENERGIJE U ELEKTROENERGETSKOM SISTEMU
CRNE GORE. tudija t.: 2121. Elektrointitut Milan Vidmar, Ljubljana, 2012

v
Izvoa radova: ELEKTROINTITUT MILAN VIDMAR
Intitut za elektrogospodarstvo in elektroindustrijo
SI-1000 Ljubljana, Hajdrihova 2, Slovenija

Ugovara: The United Nations Development Programme (UNDP)
UNDP Podgorica
ME-81000 Podgorica, Sv. Petra Cetinjskog 1A, Montenegro

Broj ugovora: 006/00060829/11

Broj studije: 2121

Naslov studije: Studija o prikljuivanju i radu distribuiranih izvora energije u
elektroenergetskom sistemu Crne Gore
The Study of distributed source connection and operation in the
electric power system of Montenegro

Ugovorni predstavnik izvoaa
radova:
Boris itnik, Ph. D. E. E.

Autori studije: Dejan Matvoz, M. Sc. E. E.
Jurij Jure, B. Sc. E. E.
Jure Strmec, B. Sc. E. E.
Janko Kosma, Ph. D. E. E.
Rok Leskovec, B. Sc. E. E.
Branko Hlebar, Ph. D. E. E.
Andrej Souvent, B. Sc. E. E.

Ostali uesnici: Joe Perme, B. Sc. E. E.

Ugovorni predstavnik ugovaraa: Rastislav Vrbensky, UN RC and UNDP RR

Kontakt osoba ugovaraa: Mirko Bracanovi, Procurement Associate

Broj strana: 330

Datum zavretka: septembar 2012.

vi
SAETAK
Studija analizira regulatorno stanje i postojea akta za oblast prikljuivanja distribuiranih izvora (DI) na
elektroenergetsku mreu Crne Gore. Verifikovani su razvojni planovi za prenosnu mreu. Na osnovu
regulatornoga stanja i preporuka za promjene tehnikih regulativa napravljena je metodologija za
analizu prikljuivanja DI na mreu. Kao posljedica toga data je i preporuka za prikljuivanje DI na
mreu. Za praktinu primjenu metodologije i preporuke, u studiji je na realnim primjerima analizirano i
s tehnikim odnosno ekonomskim stajalitima utvreno prikljuenje velikog broja razliitih vrsta DI s
razliitih tendera Vlade Crne Gore na distributivnu mreu. Na kraju je dodata i literatura za obuku
radnika Elektroprivrede Crne Gore koji e raditi na analizama ukljuenja DI u mreu s programskim
paketom PSSSINCAL.
Kljune rijei: distribuirani izvori energije, male elektrane, elektroenergetski sistem Crne
Gore, prikljuivanje i rad distribuiranih izvora energije, distributivna mrea,
tehnika pravila, tehnika preporuka, analiza propisa, mrena analiza

vii
SADRAJ
SAETAK ........................................................................................................................ vi
SADRAJ ...................................................................................................................... vii
SPISAK SKRAENICA .................................................................................................... x
SPISAK SIMBOLA .......................................................................................................... xi
EXECUTIVE SUMMARY ............................................................................................... 12
UVOD ............................................................................................................................ 19
1. REGULATORNI STATUS U CRNOJ GORI U VEZI S PRIKLJUIVANJEM I RADOM
DISTRIBUIRANIH IZVORA ENERGIJE U ELEKTROENERGETSKOJ MREI I
TEORIJSKE OSNOVE ZA IZRADU NOVIH PRAVILA ............................................. 21
1.1. Analitiki prikaz postojeih propisa u vezi s prikljuivanjem i radom distribuiranih izvora u
Crnoj Gori ...................................................................................................................................................................... 21
1.1.1. Zakoni .................................................................................................................................................................... 21
1.1.2. Pravilnici ............................................................................................................................................................... 28
1.1.3. Preporuke ............................................................................................................................................................. 31
1.1.4. Standardi .............................................................................................................................................................. 32
1.2. Analiza problema koji mogu nastati nakon aktivacije distribuiranih izvora u Crnoj Gori zbog
nedostataka upostojeim pravilima i preporukama .................................................................................... 32
1.2.1. Naponske prilike u mrei ................................................................................................................................ 33
1.2.2. Reaktivna snaga ................................................................................................................................................ 33
1.2.3. Rad APU-a ........................................................................................................................................................... 34
1.2.4. Smetnje po vodiu (fliker i harmonici) ....................................................................................................... 34
1.2.5. Kriterijum dozvoljene snage .......................................................................................................................... 34
1.2.6. Klasifikacija vrsta elektrana i naponskih nivoa ...................................................................................... 35
1.3. Teorijska podloga za novi Pravilnik o prikljuivanju distribuiranih izvora u Crnoj Gori ................. 35
2. ANALIZA SITUACIJE I VERIFIKACIJA RAZVOJNIH PLANOVA ZA PRENOSNU
ELEKTROENERGETSKU MREU ............................................................................. 37
2.1. Energetska ishodita ................................................................................................................................................. 37
2.1.1. Prognoza optereenja ...................................................................................................................................... 37
2.1.2. Postojei i planirani proizvodni kapaciteti ............................................................................................... 39
2.2. Planiranje izgradnje prenosne mree do 2015. godine .............................................................................. 40
2.3. Planiranje izgradnje distributivne mree do 2015. godine ........................................................................ 42
3. METODOLOGIJA ZA ELABORACIJU DISTRIBUIRANIH IZVORA U CRNOJ GORI
.................................................................................................................................. 44
3.1. Algoritam za analizu prikljuenja distribuiranih izvora ............................................................................... 44

viii
3.1.1. Priprema referentnoga modela mree ...................................................................................................... 48
3.1.2. Analiza tehnikih mogunosti prikljuenja distribuiranih izvora ..................................................... 54
3.1.3. Energetski kriterijumi planiranja .................................................................................................................. 56
3.1.4. Provjera uticaja DI na NN mreu DS (blok 2.6.NN) ............................................................................. 58
3.1.5. Provjera uticaja DI na SN mreu DS (blok 2.6.SN) ................................................................................ 59
3.1.6. Ekonomska analiza ........................................................................................................................................... 61
3.2. Redosljed postupaka za izdavanje saglasnosti za prikljuenje na mreu ............................................ 62
3.3. Zahtjev za izdavanje uslova za prikljuenje ME na mreu DS .................................................................. 63
3.3.1. Tehniki podaci ME i proizvodnih jedinica izvora .................................................................................. 63
3.3.2. Ostali podaci ....................................................................................................................................................... 64
3.4. Elaborat za prikljuenje i izrada projektnih uslova ....................................................................................... 64
3.5. Projektni uslovi za prikljuenje ME na DS ........................................................................................................ 64
3.6. Format saglasnosti za prikljuenje ...................................................................................................................... 65
4. TEHNIKA PREPORUKA ZA PRIKLJUENJE DISTRIBUIRANIH IZVORA U
CRNOJ GORI ............................................................................................................ 66
4.1. Opseg vaenja i namena ......................................................................................................................................... 66
4.2. Termini i definicije ..................................................................................................................................................... 67
4.3. Osnovni tehniki podaci o distributivnoj mrei (DS) ................................................................................... 69
4.4. Osnovni tehniki podaci o maloj elektrani (ME) ............................................................................................ 71
4.5. Osnovni tehniki zahtevi za prikljuenje male elektrane na distributivni sistem.............................. 72
4.6. Osnovni tehniki zahtevi za izvoenje prikljuka ME .................................................................................. 80
4.7. Tehniki zahtevi za merno mesto ........................................................................................................................ 83
4.8. Zatita generatora i prikljunog voda male elektrane ................................................................................ 87
4.9. Kompenzacija reaktivne energije u ME ............................................................................................................. 92
4.10. Nadzor i komunikacija sa ME ................................................................................................................................ 95
4.11. Procedure i dokumentacija za prikljuenje malih elektrana na distributivnu mreu ...................... 96
4.12. Prvo prikljuenje ME na mreu ED ...................................................................................................................... 99
4.13. Pogon ........................................................................................................................................................................... 100
4.14. eme prikljuenja ME na mreu ED .................................................................................................................. 101
4.15. Dodatna objanjenja ............................................................................................................................................... 107
4.15.1. Standardno podeenje naponske i frekvencijske zatite na rasklopnom mjestu ME ............... 107
4.15.2. Kompenzacija reaktivne energije u ME ................................................................................................... 111
4.16. Primjer prorauna smetnji po vodiu ............................................................................................................... 116
4.16.1. Prikljuenje male hidroelektrane na 10 kV mreu .............................................................................. 116
4.16.2. Prikljuenje polja vjetroelektrana na 35 kV mreu ............................................................................. 119
4.16.3. Prikljuenje fotonaponske elektrane na 0,4 kV mreu ....................................................................... 122
5. MRENE ANALIZE PRIKLJUIVANJA DISTRIBUIRANIH IZVORA NA
DISTRIBUTIVNU MREU ...................................................................................... 126
5.1. Saetak tehnikih kriterijuma u mrenim analizama prikljuivanja distribuiranih izvora ............ 127
5.2. Generalni uticaj distribuiranih izvora na rad distributivne mree ......................................................... 128

ix
5.2.1. Promene naponskih prilika, regulacija napona i kompenzacija reaktivne snage .................... 128
5.2.2. Kvalitet elektrine energije ........................................................................................................................... 130
5.2.3. Koordinacija zatite ........................................................................................................................................ 131
5.2.4. Reaktivna snaga DI ......................................................................................................................................... 133
5.2.5. Mjerenja uzete energije od distribuiranih izvora u distributivnoj mrei ...................................... 133
5.2.6. Pouzdanost rada mree ................................................................................................................................ 133
5.3. Uticaj tipa distribuiranog izvora na mrenu analizu prikljuivanja ....................................................... 135
5.3.1. Primer analize prikljuivanje male hidroele ktrarne (mHE na rijeki Zaslapnici) ...................... 136
5.3.2. Primer analize prikljuivanja fotovoltaine elektrarne (FVE evo) ............................................... 148
5.3.3. Primer analize prikljuivanja vjetroelektrarne (VE Briska gora) ..................................................... 159
5.4. Prikljuivanja mHE na distributivnu mreu analize za porjeje Lima ............................................... 172
5.4.1. Podruje s distributivnom mreom na koju se prikljuuju mHE ..................................................... 172
5.4.2. Pojaanja mree pije prikljuenja mHE u distributivnu mreu ....................................................... 174
5.4.3. Potrebe za pojaanjem transformacije 110/35/10 kV i glavnih napojnih 35 kV vodova
nakon prikljuenja mHE na distributivnu mreu ................................................................................. 176
5.4.4. Saetak rezultata anliza za prikljuenje pojedinih mHE ................................................................... 179
5.4.5. Analiza prikljuenja pojedinih mHE .......................................................................................................... 187
5.5. Prikljuivanja mHE na distributivnu mreu analize za porjeje Komarnice i Pive ....................... 259
5.5.1. Podruje s distributivnom mreom na koju se prikljuuju mHE ..................................................... 259
5.5.2. Potrebe za pojaanje transformacije 110/35/10 kV i glavnih napojnih 35 kV vodova nakon
prikljuenja mHE na distributivnu mreu ............................................................................................... 260
5.5.3. Saetak rezultata anliza za prikljuenje pojedinih mHE ................................................................... 263
5.5.4. Anliza prikljuenja pojedinih mHE ............................................................................................................ 267
5.6. Prikljuivanja mHE na distributivnu mreu analize za porjeje Zete ................................................ 299
5.7. Prikljuivanja mHE na distributivnu mreu analizeza porjeje Tare ................................................. 306
5.8. Saetak rezultata ...................................................................................................................................................... 311
5.9. Prilog tipske cijene ............................................................................................................................................... 313
6. IZRADA I ANALIZE MREE U PSSSINCALU ..................................................... 317
6.1. usposabljavanje za integraciju distribuiranih izvora .................................................................................. 317
6.2. Izrada simulacijskog modela mree ................................................................................................................. 318
6.2.1. Baza elemenata ............................................................................................................................................... 318
6.2.2. Topologija mree ............................................................................................................................................. 319
6.2.3. Optereenje ........................................................................................................................................................ 322
6.3. Analize mree ............................................................................................................................................................ 323
6.3.1. Analiza stanja prije i po ukljuivanju distribuiranih izvora .............................................................. 323
6.3.2. Analiza mree po realizirani sanaciji ....................................................................................................... 328
7. LITERATURA I REFERENCE ................................................................................... 330

x
SPISAK SKRAENICA
APU automatsko ponovno ukljuenje
BIH Bosna i Hercegovina
CGES Crnogorski elektroprenosni sistem AD
DI distribuiran izvor energije, mala elektrana
DIST distribucija
DS distributivni sistem
DV dalekovod
EES elektroenergetski sistem
EPCG Elektroprivreda Crne Gore AD Niki
EU Europska unija
G generator
HE hidroelektrana
ISME Institut za standardizaciju Crne Gore
ME mala elektrana, distribuiran izvor energije
mHE mala hidroelektrana
NN niski napon
OD, ODS operater distributivnog sistema
RTS rasklopna transformatorska stanica
SCADA (eng. Supervisory Control and Data Acquisition) sistem za mjerenje, praenje i
kontrolu industrijskih sistema
TE termoelektrana
TP tehnika preporuka
TS transformatorska stanica
VN visoki napon

xi
SPISAK SIMBOLA
P
OP
radna snaga optereenja (potroaa)
P
max
maksimalna radna snaga
P
min
minimalna radna snaga
P
DI
radna snaga distribuiranog izvora
P
TR
radna snaga preko transformatora
Q
OP
reaktivna snaga optereenja (potroaa)
Q
DI
reaktivna snaga distribuiranog izvora
Q
TR
reaktivna snaga preko transformatora
W energija

12
EXECUTIVE SUMMARY
Regulatorni status u Crnoj Gori u vezi s prikljuivanjem i radom distribuiranih izvora energije u
elektroenergetskoj mrei i teorijske osnove za izradu novih pravila
U 1. poglavlju analizirani su zakoni, pravilnici i standardi koji se odnose na prikljuivanje malih
elektrana (DI) na distributivnu mreu. Istaknuti su problemi do kojih moe doi ukoliko se postojea
pravila i preporuke za prikljuivanje DI na distributivnu mreu ne obrade i dopune.
Zakon o energetici napisan je jasno, u modernom evropskom duhu tako da daje dobar temelj za
podzakonska akta iz oblasti prikljuivanja distribuiranih izvora energije na distributivni sistem Crne
Gore.
Po podacima koji su nam bili dostupni, sistemi za prikupljanje podataka o kvalitetu snabdijevanja i
dostavljanje tih podataka Agenciji jo nijesu bili uspostavljeni.
Tehnika preporuka br. 16: Osnovni tehniki zahtjevi za prikljuenje malih elektrana na mreu
elektrodistribucije Srbije daje dobru osnovu za tehnike karakteristike i tehnika pravila pri prikljuivanju
elektrana na distributivni elektroenergetski sistem Crne Gore. U TP-16 trebalo je unijeti neke promjene
i dopune, tako da je postojea TP-16 dobra osnova za nova Pravila o prikljuivanju (u daljem tekstu:
Preporuka).

Analiza situacije i verifikacija razvojnih planova za prenosnu elektroenergetsku mreu
U 2. poglavlju saeti su vaei razvojni planovi i aktuelne razvojne studije prenosne i distributivne
mree Crne Gore s akcentom na podrujima koja tangiraju analizirane distribuirane izvore.
Pretpostavljeni prosjeni godinji porast potronje elektrine energije u narednim godinama iznosi
1,33 %, dok je prosjeni godinji porast vrnog optereenja u sistemu 1,51 %.
Moe se zakljuiti da u posmatranom periodu ostaje u veem dijelu distributivne mree u pogonu
sistem 110-35-10 kV. Razlog je injenica da je za ekonomski prihvatljiv prijelaz na naponski nivo 20 kV,
poevi od poetka sistemske ugradnje opreme 20 kV do stvarnog pogona itave mree na 20 kV,
potreban dug period (oko 30 godina).
Razvojni planovi ne ukljuuju masovno poveanje razine distribuiranih izvora u nekoliko narednih
godina. Analize u studiji pokazuju da samo za predvieni dio prikljuenja izvora iz studije treba pojaati
postojeu mreu s preko 200 km srednjenaponskih 10 kV i 35 kV vodova te vie novih TS s procjenom
ulaganja u iznosu oko 20.000.000 .
Poto se u narednim godinama predviaju ubrzana integracija i dodatna podruja s mHE te poetak
integracije fotovoltainih i vjetroelektrana, neophodno je ponovo osvjeiti ili iznova postaviti strategiju
razvoja najprije distributivne mree.

13
Metodologija za elaboraciju distribuiranih izvora u Crnoj Gori
U 3. poglavlju objanjena je metodologija u analizama za prikljuivanje distribuiranih izvora (DI) na
elektroenergetsku distributivnu mreu. Proces prikljuivanja detaljnije prikazuje slika 0.1.

Sl. 0.1: Shematski prikaz Redosljed analize za prikljuivanje DI u mreu
PODACI IZ
PRIJAVE ZA
SAGLASNOST
DI NI POD
KAKVIM USLOVOM NE
INICIRA RADNU SNAGU U
DISTRIBUCUJSKU
ELEKTROENERGETSKU
MREU (DS)
DA
MRENA ANALIZA (poglavlja 3 i 5 studije):
- Priprema referentnog modela mree Minimalni model mree
- Analiza tehnikih mogunosti prikljuivanja DI Variantna rjeenja
ANALIZA
START
ANALIZA
STOP
DEFINISANJE REAKTIVNE SNAGE DI
U SKLADU S PREPORUKOM
(t.: 9.1 do 9.5):
DEFINISANJE ZATITE DI U SKLADU
S PREPORUKOM (t.: 8.1 do 8.19):
- zatita na rastavnom mjestu (U,f)
- strujna zatita
DEFINISANJE PRIKLJUNE SHEME DI
U SKLADU S PREPORUKOM (t. 14)
INVESTITOR MORA DA POTUJE I SVE OSTALE USLOVE
IZ PREPORUKE KOJE SE ODNOSE NA NJEGOVU VRSTU DI
INVESTITOR JE ODGOVORAN ZA PRAVILAN RAD NJEGOVOG DI
0.1
0.2
NE
Za NN prikljuenje:
Za SN prikljuenje:
TS TS
005 , 0
ks DI mel
S S S < +
DA
NE
PROVJERA UTICAJA DI NA DS
- za NN nivo (blok 2.6.NN)
- za SN nivo (blok 2.6.SN)
REAKTIVNA SNAGA DI MORA BITI TAKVA,
DA POTROA, U IJOJ MREI JE TAJ DI,
ISPUNJAVA SVE ZAHTJEVE IZ SVOJE
SAGLASNOSTI ZA PRIKLJUENJE U SMISLU
DOZVOLJENE POTRONJE REAKTIVNE SNAGE
(PREPORUKA t. 8.18)
0.3
0.4
0.6
0.7
0.8
0.9
0.10
0.11
0.12
ks DI mel
S S S < +
005 , 0
SN
0.5
DEFINISANJE DODATNE ZATITE DI
I SVIH OSTALIH USLOVA ZA OVAJ TIP DI
U SKLADU S PREPORUKOM (t.: 8.18 i 8.19)

14
Cjelokupan metodoloki proces ugrubo sastoji se od pet sklopa:
odreenje stepena (dubine) potrebne analize
priprema modela mree
odreenje parametara na mjestu prikljuenja DI
analiza tehnikih mogunosti prikljuenja DI na mreu
ekonomska analiza.
Model mree koji to realnije opisuje stvarnu fiziku mreu kljuan je za vjerodostojnost i korektnost
analiza mree. Oblikuje se korienjem odgovarajue programske aplikacije koja omoguava izvoenje
analiza u prenosnoj i distributivnoj mrei. Uraen je model na osnovu topolokih i atributivnih
podataka elektroenergetskih elemenata, koji je bio koriten za izvrenje analiza. Topologija mree
predstavlja nain meusobne povezanosti elemenata (vodovi, transformatori). S atributivnim podacima
definiu se fizikalna svojstva pojedinih elemenata.
U analizi tehnikih mogunosti prikljuenja DI na mreu u skladu s pravilima i kriterijuma o prikljuenju
na mreu iz Preporuke, ukljuujemo eljene distribuirane izvore. S analizama strukture mree i
najnepovoljnijih pogonskih stanja (maksimalno optereenje i minimalna proizvodnja DI, minimalno
optereenje i maksimalna proizvodnja DI), provjeravamo da li tako zasnovana mrea, sa spomenutim
ulaznim parametrima (geografski poloaj s prostornim ogranienjima, privredni razvoj, prognoza
optereenja), ispunjava tehnike kriterijume planiranja. Stalno provjeravamo normalna pogonska stanja
te stanja s jednostrukim ispadima (kriterijum N-1) za odreenu strukturu mree. Kada u mrei
prekoraimo kriterijume planiranja, odluujemo se za pojaanje i prilagoavanje mree. U sluaju da se
suoimo s razliitim mogunostima pojaanja i prilagoavanja, svaki smjer razvoja potrebno je
razmatrati samostalno tj. varijantno.
DI moe se prikljuiti na mreu ukoliko se ne ugroava pouzdanost rada i kvalitet snabdijevanja
elektrinom energijom konanoga potroaa. U tom kontekstu osnovni su ovi kriterijumi za mrenu
analizu prikljuenja DI:
DI u mrei ne smije prouzrokovati preoptereenja (kriterijum dozvoljenih optereenja u mrei),
DI u mrei ne smije bitno pogorati naponske prilike kod potroaa (kriterijum dozvoljenih napona
u mrei).
Za obezbjeenje normalnoga rada u pogledu smetnji po vodiu u elektroenergetskom sistemu, u
procesu analize mogunosti prikljuenja DI u DS, treba da se procijene i smetnje koje bi DI mogao da
unese u DS.
Studija definie redosljed operacija, sa kojima ODS moe konstatovati da li je prikljuenje DI sa stava
smetnji u mrei duzvoljeno ili nije. ODS treba da na osnovu procjene smetnji po vodiu konstatuje, da-
li se DI moe ukljuiti u DS ili DI ne ispunjava zahtjeve, koji moraju biti dati da bi se obezbijedio
normalan rad mree.
Detaljnu analizu procjene smetnji i analizu da-li e DI zadovoljavati kriterijume propisane Preporukom u
pogledu smetnji, treba da uradi projektant s detaljnim podacima o DI i imajui u vidu zahtjeve koje
propie ODS.

15
Tehnika preporuka za prikljuenje distribuiranih izvora u Crnoj Gori
U 4. poglavlju data su nova pravila za prikljuivanje i rad DI na DS (Preporuka).
Preporuka se odnosi na osnovne tehnike zahtjeve za prikljuenje malih elektrana snage do 10 MW na
DS nazivnog napona 0,4 kV (1 kV, NN mrea), 10 kV, 20 kV ili 35 kV. Preporuka se primjenjuje pri
izgradnji (projektovanje i gradnja) ME ili rekonstrukciji postojee ME, u dijelu koji se odnosi na
ispunjenje uslova za prikljuenje i izvoenje prikljuka na DS.
Preporuka ima sledee ciljeve:

utvrditi osnovne kriterijume za ocjenu mogunosti prikljuenja ME, s obzirom na karakteristike
DS i vrstu, snagu i nain rada ME
utvrditi standardne naine prikljuenja
odrediti nain i mjesto mjerenja elektrine energije i snage
izvriti izbor vrste i karakteristika zatitnih ureaja i rasklopnih aparata
utvrditi nain kompenzacije reaktivne snage u ME
utvrditi postupak i redosljed aktivnosti od prijavljivanja do prikljuenja ME na DS, s neophodnom
dokumentacijom i obrascima
utvrditi nain i uslove za putanje u rad ME i paralelan rad sa DS
utvrditi nain voenja pogona ME.
Predmet razmatranja preporuke nijesu:
izgradnja same ME
upravljanje ME (runo i/ili automatsko)
ME s iskljuivo izolovanim radom.

Preporuka je usaglaena s vaeim tehnikim propisima, priznatim svjetskim standardima iz ove oblasti
i tehnikim preporukama, uz uvaavanje razvoja i primjene savremenih tehnikih rjeenja za ovu vrstu
elektroenergetskih objekata. Ako se potuju limiti dati u Preporuci a koji se temelje na aktuelnom
stanju tehnike (stanje tehnike propisuju vaei IEC i EN standardi s podruja smetnji po vodiu), moe
se oekivati da e kvalitet napona u distributivnoj mrei zadovoljavati kriterijume koje postavlja u Crnoj
Gori vaei standard MEST EN 50160.
U Preporuci su jasno definisani limiti za dozvoljene smetnje po vodiu koje smije da proizvodi DI. Ove
limite ODS stavlja u saglasnost za prikljuenje DI. Zadatak projektanta DI jeste projektovanje DI tako da
su uslovi iz saglasnosti obezbijeeni. Pri tome se projektant moe koristiti formulama iz Preporuke,
pomou kojih se moe izraunati uticaj DI na mreu i zadovoljavanje kriterija koje postavlja ODS.

Mrene analize prikljuivanja distribuiranih izvora na distributivnu mreu
U 5. poglavlju u vezi s metodologijom date su kompletne mrene analize prikljuivanja distribuiranih
izvora na distributivnu mreu elektroenergetskoga sistema Crne Gore. Analizirane su male
hidroelektrane u porjeju Lima, Komarnice, Pive, Tare i Zete s ukupnom instaliranom snagom 87,3 MW.
Objanjen je uticaj prikljuenja razlitiih distribuiranih izvora na rad distributivne mree. Analizirani su
primjeri prikljuenja malih hidroelektrarna na rijeci Zaslapnici, fotovoltaina elektrana evo i
vjetroelektrana Birska gora.

16
Tip generatora distribuiranoga izvora vaan je u sluaju detaljnih pogonskih analiza uticaja pojedinog
distribuiranog izvora, koje treba da radi projektant DI. U toj projektantskoj analizi tako se detaljno
analiziraju flikeri koji izviru na strani DI i harmonski napon, lokalne naponske prilike i regulacija
reaktivne snage (U Q karakteristika) uz pomo formula navedenih u Preporuci. Zbog toga u ovoj
studiji koja odreuje mrenu analizu nijesu relevantne.
Sve elektrane moraju ispunjavati sve zahtjeve koje za njih definie Preporuka za prikljuivanje DI na
mreu Crne Gore. Pored toga, za svaku elektranu napravljena je analiza prikljuivanja na mreu koja
daje detaljnije informacije o potrebnim mjerama za prikljuivanje. Objanjen je i analiziran generalni
uticaj distribuiranih izvora na pogon distributivne mree s predloenim akcijama u pogonu mree
(regulacije napona, podeavanje zatite, uticaj na kvalitet elektrine energije, pouzdanost). Dato je
miljenje u vezi s mjestima na mrei za sprovoenje preuzimnih mjerenja distribuiranih izvora (poetak
ili kraj prikljunoga voda).
Glavne potekoe u radu mree izazvaju promjene napona zbog oscilacija optereenja. U stanjima s
visokim optereenjima tokom radnoga dana zbog veih padova naponi su niski, a u stanjima s niskim
optereenjima visoki. Odstupanja napona javljaju se zbog statike regulacije napona s podeavanjem
odvojka transformatora u transformatorskim stanicama e je napon kompenzovan za prosjene
vrijednosti optereenja. U sluaju rada distribuiranog izvora u SN ili NN mrei protok snage je
dvosmjeran, to znai jo vie promjena napona u distributivnoj mrei. Visina promjena zavisi takoe
od konfiguracije i jaine mree. Upravljanje promjenama napona vri se s aktivnom regulacijom napona
u transformatorskim stanicama 110/35 kV ili s manjom impedancom kroz pojaanje mree.
Naponske prilike bile bi mnogo bolje ako bi bilo mogue automatski regulisati napon na 10 kV
sabirnicama TS 35/10 kV. Znaajno vea integracija s manjim trokovima prikljuenja postigla bi se s
postupnim prelaskom na 20 kV naponski nivo s automatskom regulacijom napona i oputanjem 35 kV
mree koja prelazi na 110 kV ili 20 kV. U tom kontekstu u ovoj studiji predlaemo da se u Crnoj Gori
pripremi integralna strategija prelaska na 20 kV naponski nivo i postepeno oputanje nivoa 35 kV i
10 kV.
Iskustva pokazuju da se prelazak obavlja postupno na dugi rok od deset do dvadeset godina, ak i
due. Planirani distribuirani izvori koje analizira ova studija suprotno treba da budu ukljueni u mreu
to je prije mogue (u ovoj ili narednih godina). Zbog toga analiza prelazka na 20 kV radi prikljuenja
ovih izvora nije konzistentna. Ali sva predloena rjeenja prikljuenja i razvoja mree u analizi imaju u
vidu ili dozvoljavaju jednostavan prelazak na 20 kV kad se to odrava.
Za sva predloena pojaanja date su procjene ulaganja u mreu zbog prikljuivanja pojedinih
distribuiranih izvora. U narednoj tabeli prikazani su ukupna duina i broj novih/rekonstruisanih vodova
i transformatorskih stanica s procijenjenim trokovima za potrebe prikljuenja svih mHE na 10 kV i
35 kV distributivne mree. Prosjeni troak prikljuenja mHE iznosi oko 220 za jedan kW instalisane
snage.

17
Tab. 0.1: Saetak ulaganja u distributivnu mreu zbog prikljuenja mHE.
UKUPNA DUINA, BROJ PROCJENA INVESTICIJE ()
1
0

k
V

vodi 109 km 5.120.000
raskl. stanice 2 510.000
zajedno 10 kV 5.630.000
3
5

k
V

vodi 116 km 12.050.000
TS 35/10 kV 3 1.450.000
novi TR 35/10 kV 3 195.000
zajedno 35 kV 13.695.000
UKUPNI TROKOVI PRIKLJUENJA 87,1 MW MHE NA
DISTRIBUTIVNU MREU
19.325.000

Izrada i analize mree u PSSSincalu
U 6. poglavlju sakupljena su uputstva i znanje potrebni za izradu i analizu mree u programskom
paketu PSS
SINCAL. Prikazani su razliiti pristupi analize kojima se moemo koristiti putem planiranja
distributivne i prijenosne mree u odnosu s ukljuivanjem distribuiranih izvora.
Inenjeri sada mogu samostalno raditi analize i na taj nain unaprjeivati znanje iz ove oblasti.
Preneseno znanje i kontinuiran rad na konkretnim problemima kod prikljuivanja omoguie
kompetentno ovladavanje ovom kompleksnom tematikom.

Saetak zakljuaka studije
Crna Gora ima relativno moderan Zakon o energetici i neka tehnika svojstva o prikljuivanju DI na DS
data u Tehnikoj preporuci 16, koja trenutno vai i u Crnoj Gori. Na osnovu analize aktuelnih zakonskih i
podzakonskih akata konstatovali smo ono to u postojeim dokumentima treba promijeniti a to
dodati da bi se postiglo zakonodavno stanje koje bi omoguilo prikljuivanje DI na DS u stanju u
kakvom se DS Crne Gore trenutno nalazi. Nakon toga verifikovali smo razvojne planove
elektroenergetskoga sistema Crne Gore.
U metodologiji smo postavili jasna i nedvosmislena pravila te potreban redosljed operacija za mrene
analize kod prikljuivanja DI na DS i za provjeru uticaja DI na DS u smislu smetnji po vodiu. Time je
utemeljen put za analize prikljuivanja DI na DS.
Tehniki uslovi kod samog prikljuivanja i rada DI na DS dati su u obnovljenoj Preporuci, s elementima
koji su nedostajali staroj TP16, da bi se prikljuenje moglo realizovati to bre, bezbjednije kako bi novi
DI na DS izazvao to manje problema.

18
Nakon toga analizirano je prikljuivanje ME svih vrsta s nekoliko razliitih tendera Vlade Crne Gore, u
kojima su bile podijeljene aktuelne koncesije za obnovljive izvore elektrine energije. Kao rezultat
studije nastali su i topoloki odnosno atributni digitalni modeli mree DS Crne Gore, koje smo
isporuili EPCG za podruja na kojima su analizirane nove elektrane.

19
UVOD
Distributivni, kao i prenosni elektroenergetski sistemi po itavoj Evropi doivljavaju perturbacije u
razvoju i radu zbog sve veeg broja distribuiranih izvora (DI), koji se ukljuuju u sistem. Temelj za to dat
je u prostom trgu s elektrinom energijom, a jo vei zalet DI dobili su s raznim shemama za
nadoknade (kao posljedica 20-20-20 politike EU) za svaki kWh elektrine energije, koja je plasirana u
elektroenergetski sistem i vae u evropskim zemljama.
Crna Gora ima velik hidroenergetski potencijal, koji jo nije iskorien. Povodom toga Vlada Crne Gore
objavila je vie tendera za izgradnju malih hidroelektrana na raznim vodotocima u Crnoj Gori. Problem
koji pri tome nastaje jeste kako te mHE ukljuiti na postojeu elektroenergetsku mreu Crne Gore.
Naime, postojea distributivna elektroenergetska mrea Crne Gore (DS) kao i svaka elektroenergetska
mrea u Europi bila je graena za snabdijevanje potroaa na niskonaponskom (NN) nivou. Zadatak
tzv. klasine distributivne mree je da od izvora elektrine energije, kojeg predstavljaju velike
elektrane na 110, 220 i 400 kV naponskom nivou, prenosi energiju do srednjenaponskog (SN) i NN
nivoa, e se nalaze potroai. U tom smislu je DS planiran i odravan.
Kad se na mreu ponu prikljuivati distribuirani izvori elektrine energije (DI) ili tzv. male elektrane
(ME), ta filozofija klasinog DS je poremeena. Ako bi DI, koji su instalirani kod potroaa u DS
proizvodili ba toliko energije da bi kompenzovali potronju potroaa, to ne bi bio nikakav problem.
Problem nastaje kad je snaga koju u nekom trenutku proizvodi DI kod potroaa vea nego snaga
potroaa. Tada ta snaga ulazi u DS i tee do ostalih potroaa koji se nalaze u toj mrei. Tako dolazi
do situacija da se smjer snage na nekom distributivnom radijalnom vodu okrene, pa tako snaga pone
tei prema sabirnicama u TS. Tu situaciju pogoravaju jo DI, koji su na DS prikljueni samostalno na
krajevima, e nema potronje ali ima mnogo primjernih obnovljivih izvora za proizvodnju elektrine
energije. Dolazi i do situacija kada radna snaga tee u suprotnom smjeru iz distributivne
elektroenergetske mree u mreu prenosnog sistema.
Sve to prouzrokuje mnogo potekoa kod upravljanja DS:
naponske prilike u mrei su poremeene
dolazi do uskih grla zbog poveanja snage u mrei
zatitni ureaji u mrei nijesu pripremljeni na promjenljiv tok radne snage
potronja reaktivne snage a time i gubici u mrei mogu biti vei
poveava se kratkospojna snaga mree
poveavaju se nivoi smetnji po vodiu u mrei.
Sve to su problemi koji mogu predstavljati veliku potekou u elektroenergetskim sistemima, koji imaju
svoje SN i NN mree digitaliziovne u modelima, s kojima mogu simulirati stanje u mrei a pored toga
imaju i aktivan monitoring kvaliteta elektrine energije u DS. Prije poetka izrade ove studije u Crnoj
Gori model mree nije bio uraen niti je bio uspostavljen sistem monitoringa kvaliteta elektrine
energije. Vlada Crne Gore izdala je koncesije za korienje elektrine energije iz obnovljivih izvora i te
nove elektrane potrebno je prikljuiti na DS imajui u vidu sadanje zateeno stanje, kao i razvojnu
strategiju DS. Zbog nepostojanja modela mree i monitoringa kvaliteta elektrine energije, bilo je

20
veoma teko utvrditi kako mrea die. Osim toga, uslov da trokovi za prikljuivanje na DS budu to
manji, kompletan rad na studiji uinio je jo kompleksnijim.
Pomo pri izradi bila je injenica da Crna Gora ima relativno moderan Zakon o energetici i da su neka
tehnika svojstva o prikljuivanju DI na DS sakupljena u Tehnikoj preporuci 16, koja vai i u Crnoj Gori.
Tako smo u studiji na osnovu analize zakonskih i podzakonskih akata konstatovali to treba promijeniti
u postojeim dokumentima a to dodati, da bi se postiglo takvo zakonodavno stanje, koje bi
omoguilo prikljuivanje DI na DS u stanju, u kakvom se DS Crne Gore trenutno nalazi. Nakon toga
verifikovali smo razvojne planove elektroenergetskog sistema Crne Gore.
U metodologiji smo postavili jasna i nedvosmislena pravila te potreban redosljed operacija za mrene
analize kod prikljuivanja DI na DS i za provjeru uticaja DI na DS u smislu smetnji po vodiu. Time je
utemeljen put za analize prikljuivanja DI na DS.
Tehniki uslovi kod samog prikljuivanja i rada DI na DS daje obnovljena Preporuka, kojoj su dodati
elementi koji su falili staroj TP16, da bi se prikljuenje moglo napraviti to bre, bezbjednije i da bi novi
DI u DS napravio to manje potekoa.
U poglavlju, koje zauzima najvie mjesta u ovoj studiji, analizirano je prikljuivanje ME s nekoliko
razliitih tendera Vlade Crne Gore, u kojima su bile podijeljene koncesije za obnovljive izvore elektrine
energije, koje su ba sada aktuelne. Poto smo sve ove analize radili na raunaru na digitalnom modelu
elektroenergetske mree s naim EIMV programom Gredos, taj model morali smo najprije u raunar
unijeti zapoevi pri sabiranju topolokih i atributnih podataka o mrei, jer do tada jo nije postojala
SN (35 kV i 10 kV) digitalna mrea DS Crne Gore, niti nisu postojale karte o mreama koje su bile
predmet analiza.
Tako su kao rezultat ove studije nastali i topoloki te atributni digitalni modeli mree DS Crne Gore,
koje smo ispuruili EPCG za podruja na kojima su analizirane nove elektrane. A da bi i inenjeri EPCG,
koji e od sada moi obavljati ovakve analize koristei svoje programe (PSS
SINCAL) na istim
modelima mree, lake obavljali svoj posao, studiji je u posljednjem poglavlju dodata i skripta s
postupcima za laku analizu mree.

21
1. REGULATORNI STATUS U CRNOJ GORI U VEZI S
PRIKLJUIVANJEM I RADOM DISTRIBUIRANIH IZVORA
ENERGIJE U ELEKTROENERGETSKOJ MREI I TEORIJSKE
OSNOVE ZA IZRADU NOVIH PRAVILA
U ovom poglavlju analitziraemo zakone, pravilnike i standarde koji se odnose na prikljuivanje malih
elektrana (DI) u distributivnu mreu. Bie istaknuti problemi do kojih moe doi ako se postojea
pravila i preporuke za ukljuivanje DI u distributivnu mreu ne obrade i dopune.
1.1. Analitiki prikaz postojeih propisa u vezi s prikljuivanjem i radom
distribuiranih izvora u Crnoj Gori
Poeemo analizom zakona, nakon toga dolaze u obzir pravilnici, slijede preporuke a kao posljednji su
standardi, koji ukazuju nastanje tehnike na nekome podruju.
1.1.1. Zakoni
Zakoni su krovni akti na dravnom nivou, koji definiu osnovna naela, pravila, prava, zadatke i odnose
izmeu aktera za izbrane oblasti.
1.1.1.1. Zakon o energetici
Zakon o energetici [1] krovni je zakon za oblast energije u Crnoj Gori.
Ovim zakonom se odreuju: energetske djelatnosti i ureuju uslovi i nain njihovoga obavljanja radi
kvalitetnoga i sigurnog snabdijevanja krajnjih kupaca energijom; javne usluge i druge djelatnosti u
oblasti energetike od interesa za Crnu Goru; nain organizovanja i funkcionisanja trita elektrine
energije i gasa; nain i uslovi korienja obnovljivih izvora energije i kogeneracije; energetska
efikasnost u sektoru proizvodnje, prenosa i distribucije energije, kao i druga pitanja od znaaja za
energetiku.

22
Izdvajamo djelove Zakona koji su bitni za tretiranu tematiku.
lan 2:
Energetske djelatnosti, u smislu ovog zakona, su:
1) proizvodnja elektrine energije;
2) prenos elektrine energije;
3) distribucija elektrine energije;
4) snabdijevanje elektrinom energijom;
5) organizovanje trita elektrine energije;
............

Poslovi Agencije
lan 38
............
(3) Agencija utvruje:
1) tarife za snabdijevanje ugroenih (ranjivih) kupaca;
2) minimum kvaliteta snabdijevanja, koji obuhvata naroito:
kvalitet usluga, posebno u odnosu na vrijeme potrebno operatorima
prenosnih i distributivnih sistema elektrine energije i gasa za obavljanje
prikljuenja i popravki;
neprekidnost napajanja;
kvalitet napona elektrine energije i kvalitet gasa;
............
lan 49
(1) Agencija odluuje po albama:
1) na akt operatora prenosnog ili distributivnog sistema o odbijanju
pristupa, odnosno prikljuenja na prenosni, odnosno distributivni
sistem;
2) na uslove izdate u saglasnosti za prikljuenje;
............
Proizvodnja elektrine energije iz obnovljivih izvora energije

23
lan 72
(1) Energetski subjekti duni su da preduzimaju mjere za poveanje udjela
proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji
energije.
(2) Obavezni minimalni udio obnovljivih izvora energije koji je duan da preuzme
svaki snabdjeva elektrine energije u ukupnom snabdijevanju elektrinom energijom
utvruje vlada, na osnovu programa razvoja i korienja obnovljivih izvora energije,
odnosno programa razvoja i korienja visokoefikasne kogeneracije iz l. 17 i 19 ovog
zakona.
............

Operator distributivnog sistema elektrine energije
lan 87
(1) Operator distributivnog sistema elektrine energije duan je da:
............
6) utvruje uslove za prikljuenje korisnika na distributivni sistem u
skladu sa metodologijom iz lana 39 stav 1 taka 1 ovog zakona;
7) mjeri utroak elektrine energije kod krajnjih kupaca na podruju na kojem
prua usluge i odrava brojila u ispravnom stanju radi obezbjeivanja tanog
mjerenja potronje elektrine energije;
8) utvrdi metodologiju za prikljuenje na distributivni sistem elektrine
energije i dostavi Agenciji na odobravanje;
............
(4) Operator distributivnog sistema duan je da:
1) primjenjuje najbolja iskustva steena u praksi radi obezbjeenja
sigurnosti snabdijevanja i pouzdanosti rada distributivnog sistema;
............

Razmjena na mjestu konekcije
lan 90
(1) Proizvoa elektrine energije iz obnovljivih izvora energije u postrojenjima
instalisane snage do 20 kW ili visokoefikasne kogeneracije u postrojenjima instalisane

24
snage do 50 kWe ima pravo na razmjenu elektrine energije koju u toku godine
predaje u sistem ili povlai iz distributivnog sistema.
(2) Razlika energije iz stava 1 ovog lana utvruje se i obraunava na godinjem
nivou.
(3) Meusobni odnosi operatora distributivnog sistema i proizvoaa iz stava 1 ovog
lana, koji obuhvataju i naknadu razlike iz stava 2 ovog lana, ureuju se ugovorom
koji se zakljuuje na period od najmanje sedam godina.
(4) Tehniki uslovi, standardi za prikljuak, sistem zatite, kvalitet energije
kao i druga pitanja od znaaja za razmjenu iz stava 1 ovog lana utvruju se
pravilima operatora distributivnog sistema.

Pravila za funkcionisanje distributivnog sistema elektrine energije
lan 91
(1) Rad distributivnog sistema elektrine energije ureuje se pravilima o radu
distributivnog sistema koja utvruje operator distributivnog sistema
elektrine energije za podruje odreeno licencom.
(2) Pravilima iz stava 1 ovog lana naroito se ureuju:
1) nain odravanja i razvoja distributivnog sistema;
2) nain planiranja i tehniki uslovi za planiranje;
3) rad i funkcionisanje distributivnog sistema;
4) tehniki uslovi za prikljuenje na distributivni sistem i interkonekciju sa
drugim sistemima;
............

Pristup distributivnom sistemu elektrine energije
lan 101
(1)Operator distributivnog sistema elektrine energije duan je da obezbijedi
nediskriminatoran pristup distributivnom sistemu elektrine energije u
granicama distributivnih kapaciteta u skladu sa tehnikim pravilima.
(2) Operator distributivnog sistema elektrine energije moe da odbije pristup
sistemu u nedostatku kapaciteta ili ako bi odobravanje pristupa
distributivnom sistemu moglo da dovede u pitanje pruanje javnih usluga iz
lana 68 ovog zakona.

25
(3) Operator distributivnog sistema u postupku odluivanja o pristupu sistemu
primjenjuje zakon o optem upravnom postupku.

XIII. PRIKLJUENJE NA PRENOSNI ILI DISTRIBUTIVNI SISTEM
lan 141
(1) Prikljuenje objekta na prenosni ili distributivni sistem elektrine energije ili gasa
vri se na osnovu saglasnosti za prikljuenje koju izdaje operator prenosnog ili
distributivnog sistema.
(2) Operator prenosnog ili distributivnog sistema elektrine energije ili gasa duan je
da izda saglasnost za prikljuenje iz stava 1 ovog lana, ako ne postoje tehnika
ogranienja u prenosnom ili distributivnom sistemu i ako ureaji i instalacije
objekta koji se prikljuuje ispunjavaju uslove propisane zakonom, tehnikim i
drugim propisima.
lan 142
............
(4) Trokove izrade sistemskih analiza snosi operator prenosnog, odnosno
distributivnog sistema elektrine energije ili gasa, a trokove izrade elaborata o
prikljuenju korisnik sistema.
............
lan 143
(1) Saglasnost za prikljuenje objekta na prenosni ili distributivni sistem elektrine
energije ili gasa naroito sadri: uslove za prikljuenje, ukljuujui mjesto i procjenu
trokova prikljuenja, nain, tehnike uslove i rok prikljuenja, kao i mjesto i nain
mjerenja isporuene energije.
(2) Tehniki i drugi uslovi iz stava 1 ovog lana utvruju se u skladu sa tehnikim i
drugim propisima.
............
lan 144
(1) Operator prenosnog ili distributivnog sistema utvruje ispunjenost uslova
iz saglasnosti za prikljuenje i zakljuuje ugovor o prikljuenju objekta sa
korisnikom sistema.

26
(2) Ugovor iz stava 1 ovog lana zakljuuje se u pisanoj formi i naroito sadri:
1) prava i obaveze ugovornih strana u odnosu na prikljuenje i odravanje
prikljunog ureaja;
2) tehnike i eksploatacione karakteristike objekta;
3) nain i uslove rada sistema;
4) specifikaciju negativnih povratnih uticaja ugraenih ureaja;
5) prava i obaveze u vezi kvaliteta elektrine energije ili gasa;
6) nain mjerenja elektrine energije ili gasa u takama prikljuenja;
............
lan 149
(1) Ako zbog tehnikih ogranienja nije mogue prikljuenje objekata korisnika
sistema na prenosni ili distributivni sistem i u sluaju da planom razvoja sistema nije
predviena izgradnja potrebne infrastrukture ili je planirana za kasniji period,
korisnik sistema-investitor moe o svom troku da izgradi infrastrukturu za
prikljuenje.
lan 151
Operator prenosnog ili distributivnog sistema elektrine energije duan je da
obezbijedi prioritet u prikljuenju postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih
izvora energije, ukoliko tehniki uslovi to dozvoljavaju.

XXV. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 194
............
(6) Minimalni standardi kvaliteta snabdijevanja elektrinom energijom iz lana 38
stav 3 taka 2 alineje 1 i 3 ovog zakona utvrdie se u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona, a iz lana 38 stav 3 taka 2 alineja 2, u roku od dvije
godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Do utvrivanja tih standarda
operatori prenosnog i distributivnog sistema duni su da uspostave sisteme za
prikupljanje podataka o kvalitetu snabdijevanja i dostavljanje tih podataka
Agenciji.
............

27
1.1.1.2. Saetak zakona o energetici
Proizvodnja, distribucija i snabdijevanje elektrinom energijom jesu energetske djelatnosti.
Agencija za energetiku (Agencija) utvruje, pored ostaloga, i minimum kvaliteta snabdijevanja, koji
obuhvata naroito kvalitet usluga, kontinuitet napajanja i kvalitet napona elektrine energije. Isto tako
Agencija odluuje po albama na akt operatera distributivnog sistema o odbijanju pristupa, odnosno
prikljuenja na distributivni sistem te na uslove izdate u saglasnosti za prikljuenje.
Zakon namee energetskim subjektima da preduzimaju mjere za poveanje udjela proizvodnje energije
iz obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji energije.
Operator distributivnog sistema elektrine energije duan je utvrditi uslove za prikljuenje korisnika
na distributivni sistem u skladu s metodologijom utvrditi metodologiju za prikljuenje na distributivni
sistem elektrine energije i dostaviti Agenciji na odobravanje. Isto tako duan je primijeniti najbolja
iskustva steena u praksi radi obezbjeenja sigurnosti snabdijevanja i pouzdanosti rada distributivnoga
sistema.
Proizvoa elektrine energije iz obnovljivih izvora energije u postrojenjima instalisane snage do
20 kW ili visokoefikasne kogeneracije u postrojenjima instalisane snage do 50 kWe ima pravo na
razmjenu elektrine energije koju u toku godine predaje u sistem ili povlai iz distributivnoga sistema.
Tehniki uslovi, standardi za prikljuak, sistem zatite, kvalitet energije kao i druga pitanja od znaaja za
razmjenu, utvruju se pravilima operatora distributivnoga sistema.
Rad distributivnoga sistema elektrine energije ureuje se pravilima o radu distributivnoga sistema
koja utvruje operator distributivnoga sistema elektrine energije. Izmeu ostalog, naroito se ureuju
nain planiranja i tehniki uslovi za planiranje i tehniki uslovi za prikljuenje na distributivni sistem.
Operator distributivnoga sistema elektrine energije duan je obezbijediti nediskriminatorski pristup
distributivnom sistemu elektrine energije u granicama distributivnih kapaciteta u skladu s tehnikim
pravilima. Iisto tako, meutim, operater moe odbiti pristup sistemu u nedostatku kapaciteta ili ako bi
odobravanje pristupa distributivnom sistemu moglo dovesti u pitanje pruanje javnih usluga.
Prikljuenje objekta na distributivni sistem elektrine energije vri se na osnovu saglasnosti za
prikljuenje koju izdaje operator distributivnog sistema. Operator distributivnog sistema elektrine
energije duan je izdati saglasnost za prikljuenje ako ne postoje tehnika ogranienja u
distributivnom sistemu i ako ureaji i instalacije objekta koji se prikljuuje ispunjavaju uslove
propisane zakonom, tehnikim i drugim propisima.
Saglasnost za prikljuenje objekta na distributivni sistem elektrine energije, pored ostaloga, sadri i
uslove za prikljuenje, ukljuujui mjesto prikljuenja, nain i tehnike uslove, koji se utvruju u skladu
s tehnikim i drugim propisima.
Operator distributivnog sistema utvruje ispunjenost uslova iz saglasnosti za prikljuenje i zakljuuje
ugovor o prikljuenju objekta s korisnikom sistema, koji, izmeu ostaloga, sadri: tehnike i
eksploatacione karakteristike objekta; nain i uslove rada sistema; specifikaciju negativnih povratnih

28
uticaja ugraenih ureaja; prava i obaveze u vezi s kvalitetom elektrine energije i nain mjerenja
elektrine energije u takama prikljuenja.
Trokove izrade sistemskih analiza snosi operator distributivnoga sistema elektrine energije, a
trokove izrade elaborata o prikljuenju korisnik sistema.
Ako zbog tehnikih, planskih ili vremenskih ogranienja nije mogue prikljuenje objekata
korisnika sistema na distributivni sistem, korisnik sistema investitor moe o svom troku izgraditi
infrastrukturu za prikljuenje.
Operator distributivnog sistema elektrine energije duan je obezbijediti prioritet u prikljuenju
postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije, ukoliko tehniki uslovi to
dozvoljavaju.
Od 30.4.2011. na snazi su minimalni standardi kvaliteta snabdijevanja elektrinom energijom za
kvalitet usluga i kvalitet napona;a od 30.4.2012. na snazi je i minimum kvaliteta snabdijevanja za
neprekidnost napajanja. Do tada operater distributivnoga sistema duan je bio uspostaviti
sisteme za prikupljanje podataka o kvalitetu snabdijevanja i dostavljanje tih podataka Agenciji.
Rezime:
Zakon o energetici napisan je jasno, u modernom evropskom duhu tako da daje dobre temelje
za podzakonska akta z oblasti prikljuivanja distribuiranih izvora energije u distributivni sistem
Crne Gore.
Po podacima koji su nam bili dostupni, sistemi za prikupljanje podataka o kvalitetu
snabdijevanja i dostavljanje tih podataka Agenciji jo nijesu bili uspostavljeni.
1.1.2. Pravilnici
Pravilnici su podzakonski dokumenti, koji preciznije tehniki specifikuju to to zakoni definiu na
optem nivou. Jedini vaei pravilnik u Crnoj Gori, koji tehniki specifikuje prikljuivanje malih elektrana
u distributivnu mreu jeste Pravilnik o tehnikim uslovima za prikljuenje malih elektrana na
elektrodistributivnu mreu.
1.1.2.1. Pravilnik o tehnikim uslovima za prikljuenje malih elektrana na elektrodistributivnu
mreu
Pravilnikom o tehnikim uslovima za prikljuenje malih elektrana na elektrodistributivnu mreu [2] iz
2007. godine propisuju se tehniki uslovi za prikljuenje novih malih elektrana snage do 10 MVA i
malih hidroelektrana (u daljem tekstu: mHE) kod kojih se rekonstrukcijom utie na promjenu uslova
prikljuenja i izvoenje prikljuka.
to se tie tehnikih karakteristika prikljuivanja, taj pravilnik vrlo je oskudan i istaknute su samo dvije
tehnike karakteristike:

29
III. KVALITET ELEKTRINE ENERGIJE
lan 11
Male elektrane prikljuuju se na distributivni elektroenergetski sistem u skladu sa
standardnim zahtjevima za kvalitet elektrine energije i sigurnost rada ili napajanje
postojeih korisnika elektroenergetskog sistema.
lan 12
Proizvedena elektrina energija iz mHE koja se isporuuje kupcima mora
biti nazivnog napona i nazivne frekvencije.
Frekvencija u mrei isporuioca je 50 Hz 0,5 Hz (herca).
Dozvoljeno odstupanje napona na mjestu predaje energije od standardnog napona
na mjestu prikljuenja male elektrane na distributivni elektroenergetski sistem pri
normalnim pogonskim uslovima je: na niskom naponu 230/400 V od +10% do -10%,
na srednjem naponu 5 %.
Dozvoljena promjena napona pri ukljuenju ili iskljuenju generatora distributivnog
elektroenergetskog sistema iznosi: u niskonaponskoj mrei: 6% nazivnog napona
(231/400 V), u srednjenaponskoj mrei: 2% nazivnog napona (10 kV; 20 kV; 35 kV).
Rezime:
Ova dva lana u Pravilniku stvarno su suvie malo da bi se na temelju toga moglo obaviti
prikljuenje na distributivnu mreu Crne Gore.
1.1.2.2. Privremeni distributivni kodeks
Privremeni distributivni kodeks[3] je dokument kojeg je donio Odbor direktora Elektroprivrede Crne
Gore AD Niki.
Distributivnim kodeksom, izmeu ostaloga, utvruju se tehnika pravila za minimum tehniko-planskih
i radnih zahtjeva za povezivanje korisnika na distributivnu mreu i interkonekciju s ostalim mreama.
U potpoglavlju III B navedeni su Uslovi za prikljuenje malih elektrana. To potpoglavlje detaljno
obrauje uslove za prikljuenje malih elektrana snage do 10.000 kVA koje su prikljuene na
distributivnu mreu ili na objekte za ije je prikljuenje podnesen zahtjev.
Zbog velike koliine teksta neemo navoditi cjele djelove lanova nego samo rezimirati i komentarisati
ono to je napisano.

30
lan 48 - Principijelne sheme prikljuenja
U ovome lanu opisane su principijelne sheme prikljuenja i dozvoljeni pad napona za dvije sheme.
Opti opis principijelnih shema napravljen je tako da se elektrana moe prikljuiti na nain koji
odgovara mrei a i ODS.
Jedino to u opisu shema nije dobro je to da se klasifikuju samo sinhroni i asinhroni generatori
(ostalih vrsta nema!) i da se za njih definie na koji napon ih je mogue prikljuiti (recimo VN nivo samo
snage preko 250 kVA).
48.6. Prikljuak elektrane po optoj shemi A ili B mora biti izveden tako da pri radu s
maksimalnom snagom i s faktorom snage 0,9, pad napona izmeu elektrane i
pridruene trafostanice ne prelazi 3 % nazivnog napona.
U taki 48.6 samo se paualno govori o padu napona a ne gledajui na stvarnu situaciju u mrei i
broju elektrana u toj mrei. Isto tako nije navedeno koje vrste je faktor snage 0,9 (induktivan,
kapacitivan odnosno nauzbuen, poduzbuen).
lan 49 Rastavno mjesto i
lan 50 Rasklopni ureaji rastavnoga mjesta
lan 49 i lan 50 vrlo dobro definiu to sve treba da bude na rastavnome mjestu i kakve sve
mogunosti prua rastavno mjesto.
lan 51 Zatitna oprema i ureaji na rastavnome mjestu
U takama 51.1. i 51.2. nedostaje mogunost da se strujna zatita napravi pomou osiguraa.
U taki 51.4. nedostaje specifikacija tanih postavljanja (veliima i vrijeme) za prenaponsku,
podnaponsku, nadfrekventnu i podfrekventnu zatitu. Sve ostalo ini se da je u redu.
lan 53 Kompenzacija reaktivne energije
U taki 53.1 nije navedeno to znai cos 0,95 u pojedinim reimima rada. Kod prijema energije to je
valjda potroaki induktivan reim. Ali kod predaje energije, treba definisati da li je taj cos 0,95
induktivan, kapacitivan odnosno nauzbuen, poduzbuen.

31
1.1.3. Preporuke
Nema preporuka koje bi bile objavljene u Slubenom listu Crne Gore pa ih potom toga ne moemo
smatrati vaeom legislativom u Crnoj Gori. Preporuke raznih stranih zemalja mogu nam kasnije u
studiji sluiti kao pomo kod definisanja preporuke za prikljuivanje malih elektrana za Crnu Goru.
Meutim, u Crnoj Gori se za prikljuenje malih elektrana na distributivnu mreu koristi Tehnika
preporuka broj 16 (TP-16) [4]. U obzir emo uzeti preporuku koja se koristi kao pomo pri prikljuivanju
malih elektrana u distributivnu mreu Republike Srbije a koristi se neslubeno i u Crnoj Gori.
Tehnika preporuka broj 16 (TP-16)
elektrodistribucije Srbije [4] napravljena je za prikljuivanje malih elektrana na mreu elektrodistribucije
Srbije.
Poto je u ovoj tehnikoj preporuci mnogo teksta i shema, mi emo ovu preporuku komentarisati samo
uopteno, bez citiranja pojedinih lanova.
Na mnogo mjesta, ona je ista kao Privremeni distributivni kodeks [3], koji je ve bio komentarisan prije
toga.
Opti komentari na TP broj 16.
Samo se paualno govori o padu napona a ne gledajui na stvarnu situaciju u mrei i broju
elektrana u toj mrei. Isto tako nije navedeno koje vrste je faktor snage 0,95 (induktivan,
kapacitivan odnosno nauzbuen, poduzbuen).
Kriterijum dozvoljene snage DI postavljen je suvie visoko ako uzmemo u obzir da se pri tome ne
obraa panja na ve prikljuene elektrane u mrei nego se uzima u obzir samo nova elektrana.
Kriterijum flikera i viih harmonika isto tako ne uzimaju u obzir stanja u mrei i stanja ostalih
elektrana.
Sistemska zatita. Nedostaje specifikacija tanih postavljanja (veliina i vrijeme) za prenaponsku,
podnaponsku, nadfrekventnu i podfrekventnu zatitu.
Tropolni APU. Treba bolje definisati uslove za rad APU na mrei u kojoj ima elektrana.
Sheme prikljuenja s elementima dobrodole su za bolju predstavu o tome kako napraviti prikljuak.
U prilogu 1 dati su i primjeri prorauna za neke situacije prikljuivanja elektrana.

32
Rezime:
elektrodistribucije Srbije daje dobru osnovu za tehnike karakteristike i tehnika pravila pri
prikljuivanju elektrana u distributivni elektroenergetski sistem Crne Gore. U TP-16 trebalo bi
unijeti neke promjene i dopune, kako bi se tim dokumentom mogli izbjei problemi, navedeni u
komentarima i koje analiziramo dalje u studiji.
1.1.4. Standardi
Standardi su dokumenti koji pokazuju stanje tehnike na nekome podruju. Standardi za neko podruje
mogu se upotrijebiti i ako se nigdje ne citiraju ukoliko, po vertikali nema superiornijih akata.
U tabeli Tab. 1.1 prikazan je spisak standarda, neophodnih kod definisanja zahtjeva za prikljuenje
malih elektrana u distributivnu mreu i njihov status u Crnoj Gori, vir: ISME [5].
Tab. 1.1: Spisak standarda, koji su neophodni kod definisanja zahtjeva za prikljuenje malih elektrana u
distributivnu mreu i njihov status u Crnoj Gori [5] stanje august 2012.
Standard Status
EN 50160 usvojen MEST
IEC 60038 jo nije usvojen MEST
EN 50438 jo nije usvojen MEST
EN 61000-2-2 usvojen MEST
IEC/TR2 61000-2-5 jo nije usvojen MEST
EN 61000-2-12 jo nije usvojen MEST
IEC/TS 61000-3-5 jo nije usvojen MEST
IEC 61000-3-8 jo nije usvojen MEST
EN 60034 usvojen MEST
1.2. Analiza problema koji mogu nastati nakon aktivacije distribuiranih izvora u
Crnoj Gori zbog nedostataka upostojeim pravilima i preporukama
U prethodnome potpoglavlju analizirali smo stanje regulatornih akata. U samim komentarima onih
akata ve su zapisani nedostatci pojedinih dokumenata. U ovome potpoglavlju analiziraemo, to se
moe oekivati ako se ovi nedostaci ne poboljaju.

33
1.2.1. Naponske prilike u mrei
Elektrodistributivna mrea projektovana je za napajanje potroaa. Kad u distributivnu mreu ponemo
ukljuivati proizvoae elektrine energije (elektrane), moe u prvom redu doi do problema kod
naponskih prilika u mrei.
Transformatori u SN i , a kod maksimalne planirane potronje na minimalnoj dozvoljenoj razini. Kad se
u mreu ukljui lokalna proizvodnja elektrine energije, sve su te naponske razine poremeene
(previsoki napon) i ve vrlo mali doprinos aktivne snage elektrane (a kamoli reaktivne snage)
moe prouzrokovati velikom uticaju na naponske prilike u mrei.
Ponekad (za manje snage) dovoljno je ako se samo na novo podeavaju transfomatori (s tapom) u
mrei, ali u veini primjera trebaju nove investicije u mreu.
Situacija se moe poboljati ako kod injekcije radne snage iz mree istovremeno oduzimamo reaktivno
snagu. To ima dobar uticaj na naponske prilike u mrei ali u isto vrijeme moe stvarati probleme druge
vrste.
1.2.2. Reaktivna snaga
U analiziranim aktima vieli smo da je za generatore definisana samo reaktivna snaga potom faktora
snage ili cos snage. Nije ni definisano da li je ta snaga kapacitivna ili induktivna, odnosno
poduzbuen ili naduzbuen generator. Zbog toga moe doi do situacije prikazane na slici Sl. 1.1.

Sl. 1.1: Situacija u mrei, e generator distribuiranog izvora (DI) daje u mreu radnu snagu (P
DI
) a iz mree dobija
(vue) reaktivnu snagu (Q
DI
).
Na slici Sl. 1.1 prikazana je situacija e elektrana u mrei proizvodi toliko radne snage da kompenzuje
kompletnu potronju radne snage (optereenje - P
OP
) na izvodu. Ali pri tome iz mree uzima reaktivnu
snagu. Zato je kod protoka nula radne snage kroz transformator, dupla reaktivna snaga kroz
transformator, kao to je bila prije ukljuenja DS. Ali ta reaktivna snaga mora se onda proizvoditi na
visokonaponskoj (VN) strani transformatora te prenositi na niskonaponsku stranu (NN) i onda jo
transportovati do potroaa odnosno u ovom primjeru do distribuiranog izvora.

34
Kod prenosa reaktivne snage preko (jo posebno) induktivnih elemenata mree, dogaaju se veliki
upadi napona, pa je zbog toga jo tee odravati pogodan naponski profil uzdu kompletne mree.
Takoe, operateri prenosne mreenijesu s oduevljenjemprimili prekomjerno uzimanje reaktivne
snage iz prenosne mree.
Situacija se moe poboljati ugradnjom kompenzacijskih kondenzatora na NN strani transformatora ali
se time rizikuje od bezpotrebnih feroresonancijskih pojava u mrei.
Zbog naponskih prilika u mrei i reaktivne snage distribuiranih izvora, za elektrane treba propisati
takvu karakteristiku reaktivne snage koja bi davala to vie reaktivne snage u mreu a istovremeno ne
bi pogorala naponske prilike u mrei.
1.2.3. Rad APU-a
Sistem automatskog ponovnog ukljuenja (APU) jedan je od temeljnih sistema u SN mrei, koji u
velikoj mjeri obezbjeuje otklanjanje prijelaznih smetnji i time poboljava kvalitet snabdijevanja
potroaa i proizvoaa s elektrinom energijom.
Ako zatita (pod- i pre-naponska te pod- i nadfrekventna) nije definisana eksaktno (veliina i vrijeme),
moe doi do toga da je rad APU-a poremeen ili moe doi do havarija na generatorima. A i uslovi
za rad APU-a u trafo stanicama moraju biti tano definisani.
1.2.4. Smetnje po vodiu (fliker i harmonici)
Nedostatak usvojenih tehnikih standarda zahtijeva da se smetnje po vodiu adresiraju samo putem
okvirno pretpisanih smetnji pojedinih izvora, a ne uzimajui u obzir stvarno stanje u mrei. Zbog
toga moe doi do situacije e je po postojeim pravilima mogue prikljuiti neku elektranu, a stanje u
mrei ve je prije toga prikljuenja izvan granica koje za kvalitet napona definiu propisi i standardi.
1.2.5. Kriterijum dozvoljene snage
Distribuirane izvore manjih moi mogue je prikljuiti na distributivnu mreu i samo na osnovu
prorauna dozvoljene snage. Razmjer snaga (elektrane i mree) u praksi se vrlo dobro pokazuje i na
tome, koliko elektrana utie na naponski profil u mrei. Pa je nakon toga nezgodno, ako se dopusti da
se bez ostalih provjera ukljuuju u mreu elektrane koje imaju previsoku snagu u razmjeru do snage
mree.
To moe biti nezgodno za mreu, jer se kod ovog pravila za ukljuenje koji, po naem miljenju, za
neke vrste generatora ima previsoke dozvoljene razmjere za situaciju, e reaktivna snaga elektrana
nije specifinije definisana, a u obzir se ne uzimaju ostale elektrane, koje mogu biti prikljuene na
mreu.

35
1.2.6. Klasifikacija vrsta elektrana i naponskih nivoa
Kod tabele klasifikacije moguih vrsta elektrana i dozvoljenih naponskih nivoa prikljuenja elektrana
nije ugodna situacija zbog toga to su definisane samo dvije vrste elektrana: sa sinhronim i s
asinhronim generatorima. Drugih vrsta generatora nema. A to je ba neugodno za situaciju, koja je
danas prisutna u svijetu, e se sve vie i vie elektrana ukljuuje s pretvaraima (pogotovo
fotovoltaika), koji nijesu nie u tabeli definisani kao vrsta generatora. Stoga moe doi do problema
kod prikljuivanja tih vrsta generatora.
Isto tako postoji ogranienje za prikljuivanje elektrana u SN mreu, e je granica 250 kVA, a bolje
bi bilo da se odluka o tome donese kod projektovanja i nakon analize tehnikih i ekonomskih odlika
elektrane.
1.3. Teorijska podloga za novi Pravilnik o prikljuivanju distribuiranih izvora u
Crnoj Gori
Zbog potekoa do kojih moe doi kod prikljuivanja distribuiranih izvora energije u Crnoj Gori, treba
pripremiti novi Pravilnik o prikljuivanju distribuiranih izvora u Crnoj Gori (Preporuka).
Ta preporuka bi trebala da se bazira na dobrim praksama zemalja (pogotovo s EU podruja), koje
imaju otprilike slinu situaciju u mrei kao Crna Gora i imaju praksu kod prikljuivanja distribuiranih
izvora na svoje mree.
Nova preporuka mora rijeiti nedostatke skupa starih pravila i preporuka na ovim podrujima:
Reaktivne snage i saradnja distribuiranih izvora u regulaciji napona na izvodu.
Definisanje eksaktnih (po veliini i vremenu) postavljanja naponske i frekvencijske zatite na
rasklopnom mjestu distribuiranog izvora.
Definisanje uslova rada APU-a na izvodima s distribuiranim izvorima.
Dozvoljene smetnje po vodiu (pogotovo fliker i vii harmonici) moraju biti definisani tako da se
uzme u obzir i zateeno stanje u mrei kao i granice dozvoljenih smetnji u mrei.
Kriterijum dozvoljene snage za prikljuenje trebalo bi vezati na stanje u mrei i regulaciju napona
na distribuiranim izvorima.
Klasifikacija elektrana mora biti napravljena tako da se ne pravi razlika izmeu razliitih vrsta
generatora u elektranama i da se uzmu u obzir i nove tehnologije, koje su prisutne na tritu.
Izbor naponskog nivoa distribuiranog izvora koji bi trebao biti takav da je prihvatljiv za mreu i
za elektranu te da je ekonomski i tehniki opravdan.
U vidu akcija Crne Gore da se ulani u EU, izmeu Crne Gore i EU izmeu ostaloga ve su potpisani:
Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju i Privremeni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima.
Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, Crna Gora je i formalno sklopila ugovor o
pridruivanju s Evropskom zajednicom i dravama lanicama, ime je i prihvatila odgovornost za svoju
evropsku budunost.
Shodno tome neminovno je da se i novi Pravilnik za prikljuivanje distribuiranih izvora (Preporuka)
napravi tako da se bazira na europskom tzv. New Approach principu. New Approach princip bazira se

36
na direktivama a za prikljuivanje distribuiranih izvora elektrine energije najee se pojavljuju LVD
1
,
EMC
2
, MS
3
i GAD
4
. U zemlji lanici ili kandidatki za lanstvo EU pravno pokrie direktive pravi se s
nekim pravilnikom na nivou ministarstva, a onda je saglasnost s tehnikim standardima, koji stalno
prate stanje tehnike, dovoljno da se obezbijedi skladnost s navedenim direktivama odnosno
pravilnikom.

1
LVD - Directive 2006/95/EC of the European Parliament and of the Council of 12 December 2006 on the
harmonisation of the laws of Member States relating to Electrical Equipment designed for use within certain
voltage limits.
2
EMC - Directive 2004/108/EC of the European Parliament and of the Council of 15 December 2004 on the
approximation of the laws of the Member States relating to electromagnetic compatibility and repealing Directive
89/336/EEC.
3
MS - Directive 2006/42/EC of the European Parliament and of the Council of 17 May 2006 on machinery,
and amending Directive 95/16/EC.
4
GAD - Directive 2009/142/EC of the European Parliament and of the Council of 30 November 2009
relating to appliances burning gaseous fuels

37
2. ANALIZA SITUACIJE I VERIFIKACIJA RAZVOJNIH PLANOVA
ZA PRENOSNU ELEKTROENERGETSKU MREU
Za potrebe izrade Studije prikljuenja i putanja u pogon distribuiranih poizvodnih jedinica u
elektroenergetski sistem Crne Gore u nastavku je prikazan rezime vaeih razvojnih planova i aktuelnih
razvojnih studija.
U studijskim razradama pretpostavlja se postepeno ukljuenje malih HE u periodu do 2015. godine u
oblasti optina avnik, Bjelo Polje, Berane, Andrijevica, Plav, Kolain, Niki i Pluine. Zbog toga je
rezime razvojnih planova usredotoen na period do 2015. godine i istiu pojaanja prenosne i
distributivne mree u oblastima s predvienim prikljuenjima novih malih HE.
Rezime razvojnih planova uraen je na osnovu ovih dokumenata:
Strategija razvoja energetike Republike Crne Gore do 2025, Strune osnove, Knjiga D - Plan
razvoja elektroenergetskoga sistema Republike Crne Gore (Master plan), Ljubljana 2006. godine
[6].
Planovi investicija u 35 kV mrei EPCG, FC Distribucija, za period 20122016. godine. Interno
gradivo, 2010. godine [7].
Plan CGES Prenos za pet godina, 20112016, interno gradivo, 2010. godine [8].
Energetski bilans Crne Gore za 2011. godinu, Podgorica, decembar 2010. godine [9].
2.1. Energetska ishodita
2.1.1. Prognoza optereenja
Kretanje prognozirane potronje elektrine energije, te maksimalnoga i minimalnog optereenja u
sistemu za period 2005-2025. prikazano je tabelom Tab. 2.1 i slikom Sl. 2.1. Pretpostavljeni prosjeni
godinji porast potronje elektrine energije u planskom periodu (iznosi 1,33 %, dok je prosjeni
godinji porast vrnog optereenja u sistemu 1,51 %.

38

Sl. 2.1: Grafiki prikaz prognoze kretanja potronje i optereenja za period 20052020.
Tab. 2.1: Prognoza kretanja potronje, minimalnoga i maksimalnoga optereenja u elektroenergetskom sistemu
Crne Gore za period 20052025.
Godina Pmax Pmin
Pmax
DIST W
MW MW MW GWh
2005 752,1 361,3 4443
2006 764,8 367,4 4518
2007 777,8 373,6 4594
2008 791,0 380,0 4672
2009 804,4 386,4 4751
2010 818,0 391,1 572,0 4765
2011 826,9 395,4 4817
2012 836,0 399,7 4870
2013 845,1 404,1 4923
2014 854,3 408,5 4976
2015 863,6 407,9 615,0 4982
2016 878,0 414,7 5065
2017 892,6 421,6 5150
2018 907,4 428,6 5235
2019 922,6 435,8 5323
2020 937,9 447,4 689,0 5372
2021 953,0 454,6 5458
2022 968,3 461,9 5546
2023 983,9 469,3 5635
2024 999,7 476,9 5726
2025 1015,8 491,1 767 5791

39
2.1.2. Postojei i planirani proizvodni kapaciteti
U elektroenergetskome sistemu Crne Gore nalaze se u pogonu tri vee proizvodne jedinice:
hidroelektrane Peruica i Piva, te termoelektrana Pljevlja. Uz njih, u sistemu postoji sedam malih
hidroelektrana, ali je njihov doprinos u pogledu kapaciteta i proizvodnje relativno mali. Ukupna
instalirana snaga elektrana u sistemu iznosi 868 MW, dok je snaga na pragu 849 MW. HE Peruica i
Piva prije svega pokrivaju vrni i dnevno bazni dio dnevnoga dijagram optereenja, a TE Pljevlja je
tipina elektrana s proizvodnjom bazne energije.
Tab. 2.2: Scenariji razvoja EES-a [6].
SCENARIJ OPIS
S 0
Polazni scenarij razvoja, u kojem se ne predvia mogunost prevoenja dijela voda
rijeke Tare u rijeku Morau, pokrivanje potronje elektrinom energijom iz uvoza
doputeno je bez ogranienja, mogua je izgradnja termoelektrana na ugalj, a ne
predvia se znaajnija penetracija obnovljivih izvora energije u strukturu izvora za
pokrivanje potronje elektrine energije.
S 1
Razlika u odnosu na polazni scenarij je mogunost izgradnje HE Kotanica, odnosno
energetsko korienje dijela voda Tare prevoenjem u Morau.
S 1 1
Temelji se na istim naelima kao i scenarij S-1, osim to je maksimalno doputeni nudio
uvoza u pokrivanju potronje ogranien na 10 %, ime se u odreenoj mjeri garantuje
samodovoljnost u snabdijevanju elektrinom energijom.
S 1 2
U ovome scenariju u odnosu na scenarij S-1-1, osim maksimalno doputenoga udjela
uvoza od 10 %, ne doputa se izgradnja novih termoelektrana na ugalj.
S 1 3
U odnosu na scenarij S-1 nakon 2011. godine ne predvia se potpuna samodovoljnost
u proizvodnji elektrine energije. Iako se ovakav scenarij smatra izrazito nerealnim,
zanimljivo je razmotriti njegove implikacije.
S 2
Razlika u odnosu na polazni scenarij (S-0) jeste ulazak u pogon odreenoga broja
objekata za proizvodnju elektrine energije koji koriste obnovljive izvore energije.
Tako se u ovome scenariju u toku planskoga perioda predvia izgradnja 30 MW
novih malih hidroelektrana, 20 MW elektrana na vjetar i 10 MW u termoelektrani
u kojoj se spaljuje otpad.
S 2 1 Uz pretpostavke kao u S-2, ogranien je udio uvoza u pokrivanju potronje na 10%.
S 2 2 U odnosu na scenarij S-2-1 nije doputena izgradnja novih termoelektrana na ugalj.

Proizvodnja u elektroenergetskom sistemu Crne Gore pokriva oko 90 % potreba po potronji energije,
te je zbog toga potrebno deficit nadoknaditi uvozom iz susjednih sistema Srbije i BIH. Navedeni podaci
odnose se na 2010. godinu. U cjelokupnoj proizvodnji te godine udio HE Piva iznosio je 31 %, HE
Peruica 34 %, a TE Pljevlja 35 %.
Na planiranje novih proizvodnih jedinica utiu brojni parametri koji uzrokuju prilinu nesigurnost u
realizaciji pojedinih projekata. Tabelom Tab. 2.2 prikazani su aktuelni scenariji razvoja proizvodnih
jedinica za pokrivanje potronje elektrine energije u elektroenergetskome sistemu Crne Gore. Pored
scenarija S 0 oekuje se najrealniji scenarij S 2 koji je istaknut i predvia implementaciju obnovljivih
izvora energije.

40
Kljuna su ova pitanja:
Mogunost izgradnje novih termoelektrana na ugalj.
Nivo elektroenergetske suverenosti Crne Gore (nivo samodovoljnosti ili mjera oslanjanja na
uvoz elektrine energije).
Mogunost izgradnje novih hidroelektrana.
Udio obnovljivih izvora elektrine energije u podmirivanju ukupne potronje.
Uticaj izgradnje novih izvora na ivotnu sredinu i mogunost harmonizacije s domaom i
meunarodnom pravnom regulativom koja tretira problem zatite ivotne sredine.
2.2. Planiranje izgradnje prenosne mree do 2015. godine
U posljednjih 15 godina nije bilo veih ulaganja u prenosnu mreu Crne Gore. Godine 2010. puten je u
pogon novi interkonektivni 400 kV dalekovod Podgorica-Tirana ime je omuguena bolja integracija
Crne Gore sa EES Albanije. Takoe, ugradnjom TR 400/110kV u TS Ribarevinae 400/110/35 kV (Bijelo
Polje) ime je omogueno sigurno i pouzdano napajanje pomenutog sjevernog dijela Crne Gore.
Za obezbjeenje zadovoljavajue pouzdanosti rada sistema u studiji Strategija razvoja energetike Crne
Gore do 2025 [6] predlae se plan pojaanja prenosne mree koji je prikazan u tabeli Tab. 2.3.
Dugoroni razvoj prenosne mree prvenstveno zavisi od porasta optereenja u sistemu i izgradnji
novih elektrana u Crnoj Gori.
Tab. 2.3: Pojaanja prenosne mree do 2015. godine [6].
PERIODA PRIJEDLOG POJAANJA
do 2010.
- transformacija 400/110 kV u Ribarevinama (150 MVA)
- proiriti RP 400 kV Ribarevine jednim trafo poljem 400 kV i sabirnice 110 kV
u TS Bijelo Polje jednim trafo poljem 110 kV
- TS 110/35 kV Kotor (2x20 MVA) i DV 110 kV Tivat Kotor
- proiriti TS Tivat jednim vodnim poljem 110 kV
- proiriti TS 110/35 kV Ulcinj jednim transformatorom 20 MVA, te zamijeniti
postojei transformator 20 MVA novim iste grupe spoja; proiriti 110 kV
sabirnice jednim trafo poljem 110 kV
- proiriti postrojenje 220 kV TS Pljevlja 2 za jedno trafo polje u sluaju
izgradnje TE Pljevlja 2
- uvod/izvod DV 220 kV Pljevlja 2 Mojkovac KT Podgorica 1 u TS 220/110
kV Mojkovac
- TS 110/x kV Podgorica 5, Kolain, Niki Klievo i Virpazar
- DV 110 kV KAP Podgorica 5, te proiriti postrojenje KAP jednim vodnim
poljem 110 kV
- KB 110 kV Podgorica 3 Podgorica 5, te proiriti postrojenje Podgorica 3
jednim vodnim poljem 110 kV
- DV 110 kV Bar Ulcinj 2, uz proirenje 110 kV postrojenja TS Bar i TS Ulcinj
sa po jednim vodnim poljem
- uvod/izvod DV 110 kV Podgorica 1 Bar u TS Virpazar,
- pustiti u pogon pod nazivnim naponom 110 kV vod Mojkovac

41
Kolain, ukljuujui proirenje TS Mojkovac jednim vodnim poljem 110
kV
- pustiti u pogon pod nazivnim naponom dio voda Niki Brezna do TS
Niki Klievo, ukljuujui proirenje TS Niki jednim vodnim poljem
110 kV
do 2015.
- izgraditi TS 110/x kV Roaje, Brezna, Buljarica, abljak i Tuzi
- izvesti uvod/izvod DV 110 kV Budva Bar u TS Buljarica
- pustiti u pogon pod naponom 110 kV vodove Berane Roaje, Niki
Brezna i Pljevlja 1 abljak
- proiriti TS Berane za jedno vodno polje 110 kV
- proiriti TS Niki Klievo za jedno vodno polje 110 kV
- proiriti TS Pljevlja 1 za jedno vodno polje 110 kV
- izgraditi DV 110 kV Podgorica 1 Virpazar
- proiriti TS Podgorica 1 i TS Virpazar za po jedno vodno polje 110 kV
- izgraditi DV 110 kV HE Peruica Kotor, duine 40 km
- proiriti TS Peruica i TS Kotor za po jedno vodno polje 110 kV
Istknuta pojaanja tangiraju oblasti predvienih malih HE
Realniji plan razvoja prenosne mree tabelarno je prikazan u tabeli 2.3 koji rezimira investicijske
planove prenosnoga preduzea CGES. U poreenju sa strategijom koja se predlae, plan obuhvata
bitno manji broj pojaanja. U planu je novo 400 kV vorite TS 400/110 kV Lastva, koje se ukljuuje u
DV 400 kV Podgorica Trebinje te nova 400 kV interkonekcija sa susjednom BiH, DV 400 kV Pljevlja
Viegrad.
Tab. 2.4: Pojaanja prenosne mree do 2015. godine plan CGES [8].
PERIODA PLAN POJAANJA
20102015
- TS 110/35/10 kV Kotor (2x20 MVA) i DV 110 kV Tivat Kotor
- uvod/izvod DV 220 kV Pljevlja 2 Mojkovac KT Podgorica 1 u TS 220/110
kV Mojkovac
- TS 110/x kV Podgorica 5 i s konekcijom na 110 kV mreu
- TS 400/110 kV Lastva, uvod/izvod u DV 400 kV Podgorivca 2 Trebinje
- izgraditi DV 400 kV Pljevlja Viegrad
- izgraditi TS 110/35 kV Niki (Kievo) s priklupnim 110 kV vodovima
- izgraditi TS 110/ kV Zeta
- izgradnja DV 110 kV Podgorica 5 Zeta
- izgradnja DV 110 kV Podgorica 2 Smokovac
- izgraditi TS 110/35 kV abljak
- pustiti u pogon pod naponom 110 kV DVPljevlja 1 abljak
- izgraditi TS 110/35 kV Kolain
- pustiti u pogon pod naponom 110 kV DV Mojkovac Kolain
- DV 110 kV Virpazar Ulcinj
- DV 110 kV Vilusi Herceg Novi
- uvod/izvod TS 110/x kV Vilusi i rekonstrukcija DV 110 kV Niki Bilea
- izgraditi TS 110/35 kV Brezna s priklupnim 110 kV vodovima

42
- izgradnja DV 110 kV Lastva Kotor
- izgradnja DV 110 kV Virpazar Zeta
- izgraditi TS 110/x kV Podgorica 5 s priklupnimi 110 kV vodovi
Istknuta pojaanja tangiraju oblasti predvienih malih HE
2.3. Planiranje izgradnje distributivne mree do 2015. godine
U sistemu Elektroprivrede Crne Gore distributivna mrea obuhvata ove elemente:
vodove 35 kV
transformatorske stanice 35/10 kV
postrojenja 10 kV u transformatorskim stanicama 110/10 kV
vodove 10 kV
transformatorske stanice 10/0,4 kV
vodove niskoga napona.
Svrha planiranja razvoja distributivne mree je primjereno dimenzionisanje za pouzdan rad i odravanje
parametara kvaliteta elektrine energije u skladu s normama, te usklaeno djelovanje distributivne
mree s prenosnom mreom i prikljuenim postrojenjima korisnika distributivne mree. Planiranjem
razvoja distributivne mree potrebno je osigurati zadovoljavajui nivo kvaliteta usluga korisnika mree
pri poremeajima znaajnije vjerovatnoe nastanka. Svrha planiranja razvoja distributivne mree je i
omoguavanje funkcionisanja trita elektrinom energijom kroz omoguavanje nepristrasnog pristupa
distributivnoj mrei prema utvrenim uslovima.
Izgradnja novih TS 35/10 kV i vodova 35 kV kratkorono je jeftinije ali esto ne i dugorono
zadovoljavajue rjeenje. Dugorono posmatrano, cilj je postojei sistem transformisati u sistem s
jednim nivoom srednjega napona (20 kV) i jednom direktnom transformacijom (110/20 kV). Stoga se
dugorunorazvoj mree srednjega napona zasniva na dva djelimino povezana naela: postepena
zamjena naponskog nivoa 10 kV s 20 kV i postepeno uvoenje direktne transformacije 110/10(20) kV
te ukidanje mree 35 kV.
Planirane investicije EPCG FC Distribucije u distributivnu mreu do 2015. godine na iroj oblasti
planiranih malih HE tabelarno je prikazano u tabeli
Tab. 2.5.
Tab. 2.5: Investicije u distributivnu mreu do 2015. godine na iroj oblasti prikljuenja planiranih malih
HE plan EPCG FC Distribucija. [7].
PERIOD PLAN POJAANJA
2011 - 2015
- rekonstrukcija TS 35/10 kV Danilovgrad
- rekonstrukcija TS 35/10 KV abljak (rekonstrukcija se radi zbog starog 35
kV postrojenja i prilagoavanja TS za daljinsko upravljanje (SCADA))
- rekonstrukcija TS 35/10 kV Plav (investicija se realizuje radi dostizanja

43
tehnikih standarda)
- rekonstrukcija TS 35/10 kV Berane 2 (investicija se realizuje radi dostizanja
tehnikih standarda)
- rekonstrukcija TS 35/10 kV Brezna (rekonstrukcija se radi zbog starog 35
kV postrojenja i prilagoavanja TS za daljinsko upravljanje (SCADA))
- rekonstrukcija TS 35/10 kV Andrijevica (investicija se realizuje radi
dostizanja tehnikih standarda)
- rekonstrukcija TS 35/10 KV avnik (rekonstrukcija se radi zbog starog 35 kV
postrojenja i prilagoavanja TS za daljinsko upravljanje (SCADA))
- rekonstrukcija TS 35/10 kV Gusinje (investicija se realizuje radi dostizanja
tehnikih standarda)
- rekonstrukcija DV 35 kV idovii Gradac ula rijeka Tara (investicija se
realizuje zbog smanjenja broja i trajanja ispada)
- rekonstrukcija DV 35 kV Ribarevine epanica (investicija se realizuje
zbog smanjenja broja i trajanja ispada)
- rekonstrukcija DV 35 kV Andrijevica Plav (investicija se realizuje zbog
smanjenja broja i trajanja ispada)
- rekonstrukcija DV 35 kV Plav Gusinje (investicija se realizuje zbog
smanjenja broja i trajanja ispada)
- rekonstrukcija DV 35 kV Ribarevine - Medanovii (investicija se realizuje
zbog smanjenja broja i trajanja ispada)
- izgradnja TS 35/10 kV Pljevlja III (Investicija se realizuje zbog poveanja
kapaciteta.)

Kometar planiranoga razvoja mree
Moe se zakljuiti da u posmatranom periodu ostaje u veem dijelu distributivne mree u pogonu
sistem 110-35-10 kV. Razlog je injenica da je za ekonomski prihvatljivi prijelaz na naponski nivo 20 kV,
poevi od poetka sistemske ugradnje opreme 20 kV do stvarnog pogona itave mree na 20 kV,
potreban dug period (oko 30 godina).
Razvojni planovi ne ukljuuju masovno poveanje nivoa distribuiranih izvora u narednih nekoliko
godina. Analize u studiji pokazuju da samo za predvieni dio prikljuenja izvora iz studije treba pojaati
postojeu mreu s preko 200 km srednjenaponskih 10 kV i 35 kV vodova kao i novih TS s procjenom
ulaganja u iznosu oko 20.000.000 .
Poto se narednih godina prdvia ubrzana integracija i dodatnih podruja s mHE, te poetak
integracije fotovoltainih elektrana i vjetroelektrana, neophodno je ponovo osvjeiti ili nanovo postaviti
strategiju razvoja najprije distributivne mree.

44
3. METODOLOGIJA ZA ELABORACIJU DISTRIBUIRANIH IZVORA
U CRNOJ GORI
U ovome poglavlju analizirat emo metodologiju za prikljuivanje DI u elektroenergetki sistem Crne
Gore. Poinjemo s detaljnim popisom postupaka za analizu mree i za utvrivanje tehnikih
mogunosti prikljuenja distribuiranih izvora.
Na kraju je dat postupak od zahtjeva investitora za uslove za prikljuenje pa do izdavanja saglasnosti
za prikljuenje.
3.1. Algoritam za analizu prikljuenja distribuiranih izvora
Cjelokupan metodoloki proces sastoji se od etiri sklopa:
odreivanje stepena (dubine) potrebne analize (dijagram)
priprema modela mree (dijagram)
odreenje parametara na mjestu prikljuenja DI (dijagram)
analiza tehnikih mogunosti prikljuenja DI na mreu (diagram)
ekonomska analiza (dijagram).
Na kraju je dat postupak od zahtjeva investitora za uslove za prikljuenje pa do izdavanja saglasnosti
za prikljuenje.
Na slici Sl. 3.1 shematski je prikazan redosljed analize za prikljuivanje DI u mreu.
Analiza za prikljuenje DI u DS slui provjeri mogunosti prikljuenja DI na mreu tako da mogu DI i
ostale ME u mrei, kao i potroai, normalno funkcionisati u mrei te da snabdijevanje potroaa nije
poremeeno.
Osnova te analize jeste da svi prikljueni DI u mrei u normalnom pogonu smiju prouzrokovati
promjenu napona u toj mrei za najvie 0,5 % bez ikakvog tetnog uticaja na naponske prilike u mrei
(blok 0.6 na slici 3.1). To znai da moe DS uticaj na napon u mrei od 0,5 % relativno na nazivni napon
uvijek bez potekoa podnositi. Prvu aproksimaciju relativne promjene napona moemo napraviti s
relativnom promjenom snage kod ekstremnih situacija. Tako moemo dati dva uslova u vezi s obimom
analiza, koje su potrebne kod prikljuivanja DI na DS.
SN nivo: Detaljne mrene analize (blok 0.7 na slici 3.1) ne treba raditi ako je ispunjen zahtjev:

ks DI mel
S S S < +
005 , 0
SN
3.1

45
e su:
S
mel
nazivna snaga ME, koja se prikljuuje na mreu,
S
DI SN
snaga ve postojeih DI na mrei, na koju se ukljuuje ME. U tu snagu ukljueni su svi oni ve
postojei DI, koji se napajaju iz DS preko istih sabirnica u TS, kao nova ME.
S
ks
snaga kratkog spoja na mjestu prikljuenja ME na DS. Pri tome treba kod prorauna snage
kratkog spoja uzeti u obzir samo one izvore kratkospojne struje, koji su u elektroenergetsku
mreu prikljueni na naponskim nivoima 110 kV i viim.
Tako snaga svih DI, koje se mogu prikljuiti na neku SN mreu DS a da se pri tome ne radi detaljna
mrena analiza, mora biti manja od 0,5 % snage kratkog spoja na mjestu toga prikljuenja. Pri tome
treba kod prorauna snage kratkoga spoja uzeti u obzir samo one izvore kratkospojne struje, koji su na
elektroenergetsku mreu prikljueni na naponskim nivoima 110 kV i viim.
Ako uslov iz jednaine 3.1 nije ispunjen, detaljna mrena analiza mora biti uraena.

NN nivo: Detaljne mrene analize (blok 0.7 na slici 3.1) ne treba raditi ako je ispunjen zahtjev:

TS TS
005 , 0
ks DI mel
S S S < +
3.2
e su
S
mel
nazivna snaga ME, koja se prikljuuje na mreu
S
DI TS
snaga ve postojeih DI u mrei, na koju se prikljuuje ME. U tu snagu ukljueni su svi oni ve
postojei DI, koji se napajaju iz DS preko istih sabirnica u TS, kao nova ME
S
ks TS
snaga kratkog spoja u mrei TS na mjestu na najduem izvodu iz ove TS, koji je od TS prema
kraju toga voda udaljen 2/3 duine tog voda. Pri tome treba kod prorauna snage kratkog
spoja uzeti u obzir samo one izvore kratkospojne struje, koji su na elektroenergetsku mreu
prikljueni na naponskim nivoima 110 kV i viim.
Tako mora biti snaga svih DI, koje se mogu prikljuiti na neku NN mreu DS a da se pri tome ne radi
detaljna mrena analiza, manja od 0,5 % snage kratkog spoja u mrei te TS. Za snagu kratkog spoja u
mrei TS uzme se najdui vod te TS i kratkospojna snaga rauna se na taki na tom vodu, koja je 2/3
duine toga voda udaljena od TS. Ta se vrjednost onda uzme u obzir za sve DI, koji se prikljuuju na
mreu te TS. Pri tome kod prorauna snage kratkog spoja treba uzeti u obzir samo one izvore
kratkospojne struje, koji su na elektroenergetsku mreu prikljueni na naponskim nivoima 110 kV i
viim.
Ako uslov iz jednaine 3.2 nije ispunjen, detaljna mrena analiza mora biti uraena.
Za SN i NN nivo vai da mrenu analizu isto tako nije potrebno raditi ako je nova ME namijenjena
samo obezbjeivanju sigurnosti snabdijevanja osietljivog potroaa i njegova uloga nije isporuka radne
snage u DS nego podrka potroau, ili e uloga DI biti samo smanjenje uzimanja radne snage nekog
potroaa iz DS (blok 0.2 na slici 3.1). Takva ME onda ne smije isporuivati radne snage u DS. Zbog
toga se takvoj ME propisuje drugaija karakteristika reaktivne snage i dodatna zatita (bloka 0.4 i 0.5 na
slici 3.1).

46

Sl. 3.1: Shematski prikaz Redosljed analize za prikljuivanje DI na mreu

PODACI IZ
PRIJAVE ZA
SAGLASNOST
DI NI POD
KAKVIM USLOVOM NE
INICIRA RADNU SNAGU U
DISTRIBUCUJSKU
ELEKTROENERGETSKU
MREU (DS)
DA
MRENA ANALIZA (poglavlja 3 i 5 studije):
- Priprema referentnog modela mree Minimalni model mree
- Analiza tehnikih mogunosti prikljuivanja DI Variantna rjeenja
ANALIZA
START
ANALIZA
STOP
DEFINISANJE REAKTIVNE SNAGE DI
U SKLADU S PREPORUKOM
(t.: 9.1 do 9.5):
DEFINISANJE ZATITE DI U SKLADU
S PREPORUKOM (t.: 8.1 do 8.19):
- zatita na rastavnom mjestu (U,f)
- strujna zatita
DEFINISANJE PRIKLJUNE SHEME DI
U SKLADU S PREPORUKOM (t. 14)
INVESTITOR MORA DA POTUJE I SVE OSTALE USLOVE
IZ PREPORUKE KOJE SE ODNOSE NA NJEGOVU VRSTU DI
INVESTITOR JE ODGOVORAN ZA PRAVILAN RAD NJEGOVOG DI
0.1
0.2
NE
Za NN prikljuenje:
Za SN prikljuenje:
TS TS
005 , 0
ks DI mel
S S S < +
DA
NE
REAKTIVNA SNAGA DI MORA BITI TAKVA,
DA POTROA, U IJOJ MREI JE TAJ DI,
ISPUNJAVA SVE ZAHTJEVE IZ SVOJE
SAGLASNOSTI ZA PRIKLJUENJE U SMISLU
DOZVOLJENE POTRONJE REAKTIVNE SNAGE
(PREPORUKA t. 8.18)
0.3
0.4
0.6
0.7
0.8
0.9
0.10
0.11
0.12
ks DI mel
S S S < +
005 , 0
SN
0.5
DEFINISANJE DODATNE ZATITE DI
I SVIH OSTALIH USLOVA ZA OVAJ TIP DI
U SKLADU S PREPORUKOM (t.: 8.18 i 8.19)

47
U svakom sluaju i za sve DI treba napraviti provjeru uticaja DI na mreu (blok 2.6, slike 3.7). Za sve DI
koji isporuuju radnu snagu u mreu treba definisati reaktivnu snagu (blok 0.9 na slici 3.1). Za sve DI
definiu se zatita DI (blok 0.10 na slici 3.1) i prikljuna shema (blok 0.11 na slici 3.1).
Svakom investitoru treba jasno naglasiti da je on sam odgovoran za rad njegovog DI i da treba da
potuje sve stavove iz Preporuke, koji su generalni ili se odnose na njegovu vrstu DI, mada moda u
saglasnosti za prikljuenje DI nijesu eksplicitno napisani.

48
3.1.1. Priprema referentnoga modela mree

Sl. 3.2: Shematski prikaz Kriterijumi za kreiranje modela mree za analizu prikljuivanje DI
Model mree koji to realnije opisuje stvarnu fiziku mreu kljuan je za vjerodostojnost i korektnost
analiza mree. Oblikuje se korienjem odgovarajue programske aplikacije koja omoguava izvoenje
analiza u prenosnoj i distributivnoj mrei. Glavni sadraji i proces oblikovanja modela prikazani su na
slici Sl. 3.2.
Model (1.0) uradiemo na osnovu topolokih (1.1) i atributivnih (1.3) podataka elektroenergetskih
elemenata. Topologija mree predstavlja nain meusobne povezanosti elemenata (vodovi,
transformatori). S atributivnim podacima definiu se fizikalna svojstva pojedinih elemenata. Minimalni

49
izbor atributivnih podataka za pojedine elemente prikazan je u tabeli Tab. 3.1. Geografski podaci (1.2)
su podaci o lokacijama elemenata i nijesu obvezni, a omoguavaju efikasnije oblikovanje modela
mree i upotrebu naprednih prostornih analiza u procesu analiziranja i planiranja mrea.
Tab. 3.1: Minimalni izbor atributivnih podataka po elementima mree
Element mree Atributivni podatak
vorite
(RTS, RS, TS)
- tip vorita (bilansno, optereenje)
- nazivni napon U
n

- eljeni napon U
s

- podaci o optereenjima (nazivna snaga S
n
, optereenje
radne snage P
B
, optereenje reaktivne snage Q
B
,
potronja energije W
l
)
vorita (generatori) - tip vorita (generatorsko)
- nazivni napon U
n

- eljeni napon U
s

- podaci o proizvodnji (proizvodnja radne snage P
G
,
proizvodnja reaktivne snage Q
G
)
vodovi - materijal
- duina l
- radni otpor R
- impedansa X, susceptansa BC
- sklopke (prekida, rastavlja)
transformatori - nazivna snaga U
n
,
- napon kratkoga spoja u
k
,
- gubici u bakru P
Cu
i eljezu P
Fe

- primarni U
n1
, sekundarni nazivni napon U
n2

- stepen regulacije step, broj odvojaka n
- radni otpor R
- impedansa X, susceptansa BC
- sklopke (prekida, rastavlja)

Za potrebe analiza distribuiranih proizvodnih jedinica dovoljno je da se modeliraju srednjenaponske
distributivne mree s dijelom 110 kV prenosne mree (1.0).
Svaka promjena napona u SN mrei uzrokuje promjenu napona u niskonaponskoj (NN) mrei na koju
je prikljuena veina potroaa. Zbog toga model, bez obzira na predvien naponski nivo prikljuenja
DI, mora obuhvatati i NN mreu, barem do nivoa TS SN/0,4 kV, ukljuujui pripadajue distributivne
transformatore i optereenje.
Distributivnim transformatorima potrebno je odrediti odgovarajui odvojak regulacije. Pravilno
podeavanje odvojka kljuno je za utvrivanje stvarnih napona u NN distributivnoj mrei. Ukoliko
napon nije poznat, potrebno ga je odrediti simulacijama s prosjenih optereenja i simuliranjem
automatske regulacije distributivnih transformatora u odgovarajuoj load flow aplikaciji.

50
3.1.1.1. Problem minimalnoga obima modela mree u analizama prikljuenja distribuiranih
izvora u distributivnu mreu
Kod analiza uticaja DI na rad distributivne mree jo prije izvoenja analiza postavlja se pitanje, koliki je
uopte uticaj izvora sa njegovom nazivnom snagom S
DI
na promjenu napona. Rjeenje toga pitanja
koje moemo definisati kao problem minimalnoga obima modela mree, smisaono je iz vie
razloga:
manji obim potrebnih ulaznih podataka
vea tanost i konzistentnost rezultata analiza
savlaivanje rizika prikljuenja DI na pouzdan rad mree
dosljedna opredijeljenost eventualnih investicija u mreu zbog prikljuenja DI
efikasna i brza analiza uticaja prikljuenja DI na rad mree.
U voritu mree, e se napon zbog pogona DI minimalno promijeni, njegov uticaj moemo
zanemariti. Drugim rijeima, ta taka za DI predstavlja krutu mreu (KM) s nadomjesnom impedansom
Z
KM
= 0 . Za elektriki udaljenije take koje su topoloko iza take krute mree, DI u najboljem sluaju
ima manji uticaj i prouzrokuje manja naponska njihanja.
Doputena granica promjene odreena je kriterijumom o maksimalnoj doputenoj promjeni napona
u
TM
zbog rada DI u taki krute mree (kriterijum za odreivanje take krute mree). Kod toga
razlikujemo mree koje rade petljasto ili radijalno.
Kriterijum odreivanja take krute mree (doputena promjena napona u
TM
u
taki TM zbog rada DI):
PETLJASTE MREE: u
KM
= 0,01
RADIJALNE MREE ili MREE OTVORENIH OMI: u
KM
= 0,005
U sluaju da je u mrei vie (N) DI, potrebno je uzimati u obzir doprinos svakoga (i-tog) DI u mrei koji
prouzrokuje promjenu napona u
TM_i
. Doputena promjena napona u
TM
je suma svih (N) doprinosa
DI:

0,005
3.3

0,01

Za odreivanje minimalnoga obima modela mree, potrebno je u analizi prikljuenja jednoga ili vie DI
potraiti taku krute mree s kojom obuhvatimo doprinos cjelokupne preostale mree koja se nalazi iza
te take. Smisaono je da krutu mreu postavimo u jednu od referentnih taaka mree u kojima je
osigurana selektivnost djelovanja zatitnih elemenata ili regulacija napona. Zbog tanijeg odreivanja
pogonskih stanja, preporuljivo je da te take raspolau i s izmjerenim podacima.
Referentne take obino su:
sabirnice u TS, RTS (primarno i sekundarno), RS
vorita s ugraenim daljinsko-vodnim rastavljaima.
Kod odreivanja take krute mree pretpostavlja se:
napon krute mree je konstantan, U
KM
= konst

51
impedansa krute mree je zanemariva, Z
KM
= 0 .
kruta mrea predstavlja balansni vor.
3.1.1.2. Odreivanje promjene napona zbog prikljuenja DI u referentnim takama mree
Za odreivanje take krute mree potrebno je najprije odrediti promjene napona u
Ri
zbog prikljuenja
DI u referentnim takama mree. Krutu mreu postavimo u referentnu taku koja je najblia DI i ujedno
udovoljava kriterijumu K
U
za odreivanje take krute mree. S tako odreenom takom krute mree,
minimalni model mree je definisan.
Za lake razumijevanje izvoenja postupka raunanja promjena napona u referentnim takama,
pretpostavimo ishodini model mree prema slici Sl. 3.3. DI je prikljuen preko NN izvoda na NN
sabirnice TS A. TS A se napaja preko izvoda A iz TS A 35/10 kV, rezervno napajanje ima osigurano s
izvodom B.

Sl. 3.3: Osnovni model mree

52
Objanjenja u vezi s izvoenjem postupka:
U ishodinom modelu obuhvatamo i dio 110 kV napojne mree kojoj dovoljno udaljeno
izaberemo balansnu taku u kojoj pretpostavljamo konstantan napon (U
b
= konst). U sutini,
balansna taka u prvoj aproksimaciji predstavlja krutu mreu koju tokom postupka elimo
pribliiti DI.
Ukoliko se pokae da je promjena napona zbog DI vea od kriterijuma odreivanja take
krute mree, izvor nema znaaj distribuiranosti, nego je to klasian proizvodni izvor za koji
se izvodi dispeiranje. Takav izvor zahtijeva iru analizu prikljuenja na prenosnu mreu.
U analizi je potrebno uzeti u obzir mreu od take prikljuenja DI prema viim naponskim
nivoima. Pri tome uvaavamo elektriki najdalji put koji se moe uspostaviti kod vanrednih
pogonskih stanja (rezervno napajanje). Za primjer na slici Sl. 3.3 potrebno je uvaavati elektriki
dalji put s uspostavljanjem rezervnog napajanja preko izvoda B 10 kV.
Tamo e je to izvodljivo, uvaava se mogunost automatske regulacije na sekundaru
transformatora. Regulacija napona modelira se se paralelnim izvorom napona, iji doprinos se
superponira nazivnom padu napona na regulacionom transformatoru. Zbog due vremenske
konstante naponskoga regulatora doputa se regulacija najvie do polovine cijelog regulacionog
obima.
Doprinos pojedinog DI posebno se analizira na ishodinom modelu mree. Njegov doprinos
superponira se doprinosima ostalih izvora.
U analizama za odreivanje minimalnoga obima modela usvojimo impedansni model mree bez
optereenja. Nadoknadna shema s reduciranim naponima, strujama i impedansama na naponski nivo
DI prikazana je na slici Sl. 3.4. Promatramo odziv nadoknadnoga spoja na iniciranu snagu DI S
DI
.

Sl. 3.4: Nadoknadni spoj impedansnog modela mree redukovanog na naponski nivo prikljuenja DI
Nepoznanice u nadoknadnoj shemi su referentni naponi U
Ri,1
., U
Ri,2
, i = 1,2,m sa kojima raunamo
promjene napona u
Ri
. S indikatorom i oznaavamo naponski nivo. Prvi nivo na koji je prikljuen DI, m-
ti je nivo balansnog vorita. Na prvom nivou treba redukovati sve veliine u proraunima. Oznaka 1 je
krajnja taka mree i-tog nivoa, a oznaka 2 poetna taka mree i-tog naponskoga nivoa.
Poznate veliine u nadoknadnoj shemi mree:
impedansa mree unutar i-tog naponskog nivoa: Z
Oi
, i = 1,2,m
impedansa transformacije izmeu dva naponska nivoa i, i+1: Z
Ti,i+j1

nazivni omjer transformatora izmeu dva naponska niva p
Ni,i+1

naponska regulaciona stopa s
i,i+1
na transformaciji za automatsku regulaciju meu naponskim
nivoima i, i+1
maksimalan broj regulacionih odvojaka N
MAXi,i+1
transformacije meu nivoima i, i+1
nazivni omjer p
i-1,i
transformacije meu nivoima i-1 in i

,

,

,

,

,

,

,

53
napon u izbranom balansnom vorituU
B

snaga DI S
RV
.
3.1.1.3. Postupak raunanja
Impedanse mree Z
Oi
i transformacije Z
Ti,i+1
raunamo po jenainama (3-4) (3-6) na osnovu poznatih
snaga tropolnih kratkih spojeva S
ki
u referentnim takama mree iz kojih raunamo impedanse kratkih
spojeva Z
ki
(jednaina ).

, c 1,1 faktor poveanja napona prilikom kratkoga spoja 3.4

,
, 3.5

,
,
3.6

Model mree na Sl. 3.4 moemo uprostiti po shemi na slici Sl. 3.5.

Sl. 3.5: Uproeni Theveninov model mree

,

,
3.7

,
impedansa kratkoga spoja u taki prikljuenja DI
impedansa kratkoga spoja u balansnom voru

Traimo napon U
R1
u taki prikljuenja DI:

,

3.8

Dobijamo kvadratnu jednainu u kojoj za konano rjeenje uzimamo u obzir pozitivan korjen:

,
3.9
Padove napona u mrei U
Oi
i transformaciji U
Ti,i+1
odreujemo s razdjelnikom napona:

,
,
3.10
Referentni naponi u mrei jednostavno se rekurzivno raunaju na osnovu padova napona:

54

3.11
Ukoliko je izmeu dva naponska nivoa prisutna automatska regulacija napona, uticaj DI na viim
naponskim nivoima je nii zbog kompenzacije pada napona. Regulacija se aktivira kad srazmjer izmeu
izraunatog referentnog napona i nazivnoga (eljenog) napona na sekundaru transformacije prekorai
vrijednost stepena regulacije sa 3-12). Na slici nadomjesne veze Sl. 3.4 u tom sluaju ukljui se sklopka,
uspostavlja se paralelna veza s kompenzacijskim naponom U
REG
.

,
s
,
3.12

s
,
,
3.13
Popravljen napon referentnog napona zbog regulacije:

,

,
3.14
Na isti nain ponavljamo postupak prorauna za sve ostale DI. U posljednjem koraku preostaje jo
proraun promjena napona u referentnim takama koje poredimo s kriterijumom K
U
(taka 1.6 u
dijagramu na slici Sl. 3.2).

3.15
Krutu mreu postavimo u referentnu taku koja je najblie DI i ujedno ispunjava kriterijum za
odreivanje take krute mree (taka 1.7 u dijagramu na slici Sl. 3.2). Na taj nain je odreen minimalan
model mree za analizu DI.
3.1.2. Analiza tehnikih mogunosti prikljuenja distribuiranih izvora
Prije poetka istraivanja postavimo osnovna ishodita koja u analizi upotrebljavamo kao ulazne
parametre. Na taj nain u poetku postavimo odgovarajui model mree (1.5), tanost analize s
polaznom godinom (2.10) i prognozu optereenja (2.3) kao osnovu za raunanje energetskih stanja.
Tehniki dio metodologije analize prikljuenja distribuiranih izvora prikazan je na slici
Sl. 3.6. U skladu s pravilima o prikljuenju (2.6) u mreu, ukljuujemo eljene distribuirane izvore (2.5). S
analizama strukture mree (2.1) i pogonskih stanja (2.2, 2.4), provjerimo da li tako zasnovana mrea, sa
spomenutim ulaznim parametrima (geografski poloaj s prostornim ogranienjima, privredni razvoj,
prognoza optereenja), ispunjava tehnike kriterijume planiranja (2.7).
Stalno provjeravamo normalna pogonska stanja (u nastavku NPS) te stanja s jednostrukim ispadima
(kriterijum N-1) za odreenu strukturu mree. Kada u mrei prekoraimo kriterijume planiranja,
odluujemo se za pojaanje i prilagoavanje mree (2.8). U sluaju da se suoimo s razliitim
mogunostima pojaanja i prilagoavanja, svaki smjer razvoja potrebno je razmatrati samostalno tj.
varijantno (2.11).

55
Provjeravanja izvodimo u vremenskim intervalima (2.10) koji se prilagoavaju stepenu porasta
potronje i vanijim stanjima koja neposredno utiu na razvoj mree. Ti intervali su obino
petogodinji. Ukoliko doe do znatnih promjena koje bi uticale na rad mree, provjeravanja izvodimo i
za period predviene promjene (npr. izgradnja nove RTS ili novog voda).
Analiziramo ova stanja (2.2):
maksimalna potronja iz distributivne mree, minimalna proizvodnja distribuiranih izvora
minimalna potronja iz distributivne mree, maksimalna proizvodnja distribuiranih izvora.

Sl. 3.6: Shematski prikaz postupak analize tehnikih mogunosti prikljuenja distibuiranih izvora

56
3.1.3. Energetski kriterijumi planiranja
DI moe se prikljuiti na mreu ukoliko se ne ugroava pouzdanost rada i kvalitet snabdijevanja
elektrine energije konanom potroau. To znai:
DI u mrei ne smije prouzrokovati preoptereenja
DI u mrei ne smije bitno pogorati naponske prilike kod potroaa.
Poto su potroai prikljueni na 0,4 kV NN mreu, naponski kriterijum ograniava napon u NN mrei.
U SN mrei konsekutivno je doputena promjena napona koja ne prekorauje naponski kriterijum u
NN mrei.
Kod potroaa po evropskim standardima ili pravilnicima definisani su ovi rasponi napona:
SN mrea
Promjena napona max 10 % nazivnog napona
NN mrea
Promjena napona max 10 % nazivnog napona, u vanrednim pogonskim prilikama do -
15 % nazivnog napona.
Pri planiranju mree, doputene promjene napona potrebno je dodatno ograniiti s kriterijumom. Osim
graninih doputenih vrijednosti napona kod potroaa, potrebno je uzimati u obzir i regulaciju
napona na energetskim (VN/SN) i distributivnim transformatorima (SN/NN). Takoe je potrebno
uzimati u obzir i pad napona u NN mrei koji, po pravilu, od NN sabirnica TP nadalje nije modeliran.
Doprinos pojedinog DI porastu naponskoga profila isto tako ne smije u cjelosti popuniti cjelokupno
doputeno podruje propisanih promjena.
Kod pogona DI potrebno je takoe uzeti u obzir i regulativom propisanu statiku DI koja definie
regulaciju napona s proizvodnjom reaktivne snage (U-Q karakteristika, slika). DI po statici tei
odravanju takvoga napona u taki prikljuenja, kao to je bila u stanju prije prikljuenja. U tom sluaju
se zbog DI, naponski profil u mrei ne mijenja. Poto rad DI poveava napon u taki prikljuenja, DI po
statikoj krivulji, s potronjom reaktivne snage odrava eljeni napon. To dodue osigurava primjeran
naponski profil u mrei, ali s druge strane, dodatno optereuje mreu s reaktivnom snagom. Zbog toga
kod analiza uzimamo u obzir rad DI s cos = 1, to nam sa stanovita napona u mrei osigurava
najloije pogonske prilike (vei naponi od onih koji bi se mogli osigurati s dosljednim uzimanjem u
obzir statike DI).
Na osnovu navedenog za planiranje distributivne mree s DI postavljena su dva kriterijuma za
optereenja i napone.
Kriterijum doputenih optereenja K
S
:
Opteretivost vodova i transformatora u stanju s maksimalnim optereenjem i proizvodnjom DI ne
smije prekoraiti:
100 % termikog optereenja S
th
za vodove

_
: S
3.16
120% termikog optereenja transformatora

57

_
: S
1,2 S
3.17

Kriterijum doputenih napona u NN mrei K
U_NNO
:
Rasponi doputenih napona u NN mrei:

_
: 0,4kV 0,42 3.18
Naponi na viim naponskim nivoima mogu se promijeniti za toliko da je napon u cijeloj NN
mrei unutar kriterijuma K
U_NNO,
ali ne vii od onih koje dozvoljavaju standardi ili pravilnici o
radu distributivnih mrea.

58
3.1.4. Provjera uticaja DI na NN mreu DS (blok 2.6.NN)

Sl. 3.7: Shematski prikaz Provjera uticaja DI na mreu za prikljuenje DI u NN mreu DS
NAZIVNA
STRUJA DI MANJA
ILI JEDNAKA 16A/FAZI
DA
NE
DA
NE
Prikljuenje
je mogue
NE
2.6.NN.3
2.6.NN.2
2.6.NN.4
2.6.NN.7
A/ph 16

mel n
I
DI IMA
CE MARKICU I TIME JE
USKLAEN SA SVIM
RELEVANTNIM EU
DIREKTIVAMA?
OPASNOST
VIE JEDNAKIH UREAJA
U BLIZINI?
DA
DA
DI JE USKLAEN SA
SVIM RELEVANTNIM EU
DIREKTIVAMA?
NE
Prikljuenje je
mogue
DEFINISANJE DOZVOLJENIH UTICAJA DI NA NN MREU
IZ PREPORUKE (broj take, jednaine ili tabele):
- USLOV MAKSIMALNE PROMJENE NAPONA (t. 5.4 i 5.5, tab. 5.4)
- USLOV FLIKERA (t. 5.6 i jedn.3 i 4)
- USLOV MAKSIMALNE HARMONSKE STRUJE (t. 5.7, tab. 5.7a)
- USLOV MAKSIMALNOG HARMONSKOG NAPONA (t. 5.7, tab. 5.7b)
- USLOV SINHRONIZACIJE (t. 5.10 do 5.12, tab. 5.10)
- USLOV JEDNOSMJERNE STRUJE (t. 5.13, jedn. 12 i 13)
- USLOV NAPONSKE NESIMETRIJE ZA NN MREU (t. 5.14)
Definisanje posebnih
dozvoljenih uticaja DI na
mreu nije potrebno
2.6.NN.1
PRIKLJUENJE
NIJE MOGUE!
2.6.NN STOP
2.6.NN.6
PRORAUN SNAGE 3f KRATKOG
SPOJA PO PRIKLJUENJU DI
(Preporuka, t. 5.8)
2.6.NN.5
2.6.NN IZLAZ
NN NIVO
2.6.NN ULAZ
NN NIVO

59
Na slici 3.7 prikazujemo dijagram toka za provjeru uticaja DI na NN mreu i definisanje ostalih
parametra, koje ME treba da ispuni.
Iz podataka o DI konstatuje se da li je DI takav da je ispunjen uslov nazivne struje DI manje ili jednake
od 16 A po fazi (blok 2.6.NN.1). Ako je to utvreno i DI ima CE markicu podranu s izjavom o
saglasnosti ili neku drugu tehniku dokumentaciju podranu s izjavom o saglasnosti, koja ukazuje na to
da DI zadovoljava sve EU direktive koje su za taj DI relevantne (blok 2.6.NN.3), onda je prikljuenje
takvog DI na DS mogue. Ako se nadalje utvrdi da nema opasnosti istovremenog rada vie jednakih
ureaja u blizini (to znai na istim NN sabirnicama u TS) (blok 2.6.NN.7), onda definisanje posebnih
dozvoljenih uticaja DI na DS nije potrebno.
Ako je analizirani DI takav da uslov nazivne struje DI manje ili jednake od 16 A po fazi nije ispunjen
(blok 2.6.NN.1), isto tako moe imati CE markicu podranu s izjavom o saglasnosti ili ima neku drugu
tehniku dokumentaciju podranu s izjavom o saglasnosti, koja ukazujena to da DI zadovoljava sve EU
direktive koje su za taj DI relevantne (blok 2.6.NN.2). Tada je prikljuenje takvog DI na DS mogue.
Slijedi proraun nove snage trofaznog kratkog spoja po prikljuenju DI (blok 2.6.NN.5). Ako se utvrdi
da nova snaga kratkog spoja u mrei, u kojoj e biti prikljuen DI prelazi granine vrijednosti opreme u
mrei, treba preduzeti odgovarajue mjere iz Preporuke.
Svakom DI koji ima nazivnu struju veu od 16 A po fazi i DI, koji ima nazivnu struju manju ili jednaku
od 16 A po fazi, ali postoji opasnost rada vie jednakih ureaja u blizini, obavezno se definiruu
dozvoljeni uticaji na NN mreu (blok 2.6.NN.6).
Za svaki DI, koji se prikljuuje na DS na NN nivou, vai da ako nema CE markice podrane s izjavom o
saglasnosti ili nema neke druge tehnike dokumentacije podrane s izjavom o saglasnosti, koja bi
ukazala na to da DI zadovoljava sve EU direktive, koje su za taj DI relevantne (bloka 2.6.NN.2 i
2.6.NN.3), prikljuenje takvog DI na DS nije dozvoljeno! (blok 2.6.NN.4)
3.1.5. Provjera uticaja DI na SN mreu DS (blok 2.6.SN)
Na slici 3.8 prikazujemo dijagram toka za provjeru uticaja DI na SN mreu i definisanje ostalih
parametra koje ME treba da ispuni.
Ako analizirani DI ima tehniku dokumentaciju podranu s izjavom o saglasnosti, koja ukazuje na to da
DI zadovoljava sve EU direktive koje su za taj DI relevantne (blok 2.6.SN.1), tada je prikljuenje takvog
DI na DS mogue. Slijedi proraun nove snage trofaznog kratkog spoja po prikljuenju DI (blok
2.6.SN.3). Ako se utvrdi da nova snaga kratkog spoja u mrei, na koju e biti prikljuen DI, prelazi
granine vrijednosti opreme u mrei, treba preduzeti odgovarajue mjere iz Preporuke.
Svakom DI koji se prikljuuje na SN mreu, obavezno se definiu dozvoljeni uticaji na SN mreu (blok
2.6.SN.4).
Za svaki DI koji se prikljuuje na DS na SN nivou vai da ako nema tehnike dokumentacije podrane s
izjavom o saglasnosti, koja bi ukazala na to da DI zadovoljava sve EU direktive koje su za taj DI
relevantne (blok 2.6.SN.1), prikljuenje takvog DI na DS nije dozvoljeno! (blok 2.6.SN.2)

60

Sl. 3.8: Shematski prikaz Provjera uticaja DI na mreu za prikljuenje DI u SN mreu DS

Praktian primjer provjere uticaja DI na DS prikazujemo u 5. poglavlju studije, e su kompletne analize
prikljuenja na mreu za vie razliitih vrsta DI.

61
3.1.6. Ekonomska analiza

Sl. 3.9: Shematski prikaz ekonomska analiza
Posljednji dio istraivanja predstavlja ekonomsku analizu varijanata iz tehnikoga dijela, kojom
ocjenjujemo vrijednost cjelokupnih trokova varijante u izabranom periodu (3.1). Trokove uglavnom
dijelimo na poetne investicijske trokove (3.2), trokove pogona (3.3), trokove kvaliteta elektrine
energije (3.4) i trokove odravanja. Sve te pojedine trokove moramo s metodama revalorizacije dati
na zajedniki nazivnik te ih sabrati po varijantama. Uzimajui u obzir kriterijum minimalnih ukupnih
trokova, tehnikih i vremenskih ogranienja (3.9), s postupkom optimizacije (3.8) izdvajamo
najpogodniju varijantu (3.10). Tako dobijena varijanta osigurava dugorono najjeftiniju investiciju u
razvoju mree uzimajui u obzir sve tehnike kriterijume planiranja, koji potroau osiguravaju
pouzdanu i kvalitetnu elektrinu energiju.

62
3.2. Redosljed postupaka za izdavanje saglasnosti za prikljuenje na mreu
Na slici Sl. 3.10 prikazan je predloeni redosljed postupaka do izdavanja saglasnosti za prikljuenje ME
na DS.

Sl. 3.10: Predloen redosljed postupaka do izdavanja saglasnosti za prikljuenje ME na DS
DA
PROJEKAT U
SAGLASNOSTI SA
USLOVIMA ZA
PRIKLJUENJE
NE
ZAHTJEV ZA IZDAVANJE USLOVA
ZA PRIKLJUENJE ME NA
DISTRIBUTIVNU MREU
START
STOP
INVESTITOR O D S
IZRADA ELABORATA ZA
PRIKLJUENJE (MRENA ANALIZA)
Moe outsourcing, ali
treba imati referencije
Troak
investitora
IZRADA PROJEKTNIH USLOVA
IZRADA PROJEKATA I TEHNIKE
DOKUMENTACIJE
KOREKCIJA PROJEKATA I
TEHNIKE DOKUMENTACIJE
IZDAVANJE SAGLASNOSTI ZA
PRIKLJUENJE

63
3.3. Zahtjev za izdavanje uslova za prikljuenje ME na mreu DS
Investitor treba da na Zahtjevu za izdavanje uslova za prikljuenja na mreu obezbijedi
tehnikepodatke izvora koji su bitni za prikljuenje na mreu. Distribuirani izvor moe imati vie
proizvodnih jedinica koje generiraju elektriku snagu.
3.3.1. Tehniki podaci ME i proizvodnih jedinica izvora
Proizvoa i tip jedinice
Broj jednakih jedinica u sklopu toga izvora za svaku vrstu (po konstrukciji) jedinica
Vrsta jedinice:
generator sinkroni
generator asinkroni
statiki invertor
drugo: __________________.
Prikljuenje jedinice na mreu:
jednofazno
trofazno.
Za sve jedinice u sklopu izvora, nazivni:
napon jedinice
nazivna struja jedinice
radna snaga jedinice
nazivni cos() jedinice
nazivna prividna snaga jedinice.
eljena vrsta kompenzacije reaktivne snage:
sinkroni generator
kondenzatori
invertor
drugo:__________________.

64
Ukupna nazivna radna snaga izvora.
Struja kratkoga spoja jedinice.
Pokretna struja jedinice, za sve jedinice.
Snaga vlastite potronje izvora.
Da li je pored paralelnog predvien i izolovani rad jedinice?
3.3.2. Ostali podaci
Adresa, parcelni broj, izvora
eljena taka ukljuenja u mreu
eljeni napon ukljuenja u mreu
elja investitora da izvor slui samo za kompenzaciju potronje objekata u kojima je prikljuen
Da li je elja za razmjenu energije s ODS (za jedinice do 50 kW)? Ako DA, planiranu razmjenu
energije i snage izmeu ME i ODS
3.4. Elaborat za prikljuenje i izrada projektnih uslova
Elaborat za prikljuenje ME na DS (Elaborat) je mrena analiza prikljuenja DI na mreu. Elaborat moe
da radi ovlaeno lice iz oblasti elektroenergetike (ODS), ili neko drugi, ko ima dovoljno referenci iz te
oblasti. Troak izrade elaborata snosi investitor ME. Elaborat treba da uzme u uvid sve podatke koje je
investitor naveo na Zahtjevu za izdavanje uslova za prikljuenja na mreu. Isto tako elaborat mora uzeti
u obzir i trenutno stanje mree te planirani razvoj mree na tome podruju. Elaborat moe predvieti i
razliite varijante prikljuenja, pa je onda na investitoru i njegovom projektantu da odaberu
najpovoljnije rjeenje za odreenu situaciju.
Na osnovu elaborata rade se Projektni uslovi za prikljuenje ME na DS i alju investitoru. Obavezni
prilog projektnih uslova je Elaborat.
3.5. Projektni uslovi za prikljuenje ME na DS
Projektni uslovi za prikljuenje ME na DS (Projektni uslovi) treba da sadre sve tehnike podatke koje je
naveo investitor, te rjeenje za prikljuivanje na mreu.
Projektni uslovi pored tih treba obavezno da sadre:

65
karakteristiku kompenzacije reaktivne snage, koju odredi ODS na temelju Preporuke i drugih
svojstva u mrei,
karakteristike zatitnih ureaja te vrijednosti za podeavanje sistemske zatite na rastavnome
mjestu (U<, U>f<, f>),
dozvoljene maksimalne promjene napona,
dozvoljene koeficijente flikera, pogotovo ako su u pitanju vjetroelektrane,
dozvoljene struje viih harmonika, pogotovo ako su u pitanju invertorske elektrane,
granice ostalih smetnji iz Preporuke,
druga ogranienja kod rada ako ima kojih,
dozvoljene sheme prikljuenja,
podatke o energetskim transformatorima, ako je prikljuenje na SN nivou,
dozvoljena svojstva opreme za mjerenje te pretvaranje preko naponskih i strujnih transformatora,
sve uslove lokalne mree:
stvarna snaga trofaznog kratkog spoja u taki prikljuenja ME
maksimalna dozvoljena snaga kratkog spoja u taki prikljuenja ME
maksimalna oekivana stvarna (i maksimalno dozvoljena) struja zemljospoja galvanski
povezane neuzemljene (35 kV, 10 kV) mree na koju se prikljuuje ME
struja jednofaznog zemljospoja mree (35 kV, 10 kV), uzemljene preko niskoomske
impedanse
vrijeme beznaponske pauze
maksimalna snaga generatora male elektrane koja se moe jednovremeno prikljuiti na
mreu
maksimalna snaga kondenzatorskih baterija koja moe biti trajno prikljuena na mreu.

Na osnovu toga investitor i njegov ovlaeni projektant izrade Projekat i tehniku dokumentaciju ME
(Projekat).
3.6. Format saglasnosti za prikljuenje
Na osnovu Zahtjeva za izdavanje suglasnosti za prikljuenje ME u DS od strane investitora, kome je u
prilogu dodata i sva tehnika dokumentacija te Projekat, ODS provjeri da li je izraen Projekat u skladu
s izdatim Projektnim uslovima.
Ako je Projekat u skladu s Projektnim uslovima, onda ODS moe izdati Rjeenje o saglasnosti za
prikljuenje male elektrane na distributivnu mreu (Saglasnost).
Saglasnost sadri sve elemente iz Projektnih uslova i pored toga:
podatke rastavnog mjesta,
podatke spojnog mjesta,
podatke mjernog mjesta,
podatke strujne zatite.

66
4. TEHNIKA PREPORUKA ZA PRIKLJUENJE DISTRIBUIRANIH
IZVORA U CRNOJ GORI
Osnova za tehniku preporuku za prikljuenje distribuiranih izvora je Tehnika preporuka br. 16:
OSNOVNI TEHNIKI ZAHTEVI ZA PRIKLJUENJE MALIH ELEKTRANA NA DISTRIBUTIVNI SISTEM [10] (TP),
koju ODS u Crnoj Gori ve upotrebljava za prikljuivanje ME na DS Crne Gore.
Po pregledu nove TP (godina 2011) smatramo, da ova TP sadri mnogo vanih i dobrih rjeenja, pa bi
potom toga bilo dobro, da se TP zadri, samo ju treba u nekim takama malo promijeniti ili dopuniti. Na
mjestima, gdje bi trebalo TP korigirati, napravljena je korekcija i komentirano, zato je to napravljeno.

Preporuka je usaglaena s vaeim tehnikim propisima, priznatim svjetskim standardima iz ove oblasti i
tehnikim preporukama, uz uvaavanje razvoja i primjene savremenih tehnikih rjeenja za ovu vrstu
elektroenergetskih objekata. Ako se potuju limiti dati u Preporuci a koji se temelje na aktuelnom stanju
tehnike (stanje tehnike propisuju vaei IEC i EN standardi s podruja smetnji po vodiu), moe se
oekivati da e kvalitet napona u distributivnoj mrei zadovoljavati kriterijume koje postavlja u Crnoj
Gori vaei standard MEST EN 50160 [12].
U Preporuci su jasno definisani limiti za dozvoljene smetnje po vodiu koje smije da proizvodi DI. Ove
limite ODS stavlja u saglasnost za prikljuenje DI. Zadatak projektanta DI jeste projektovanje DI tako da
su uslovi iz saglasnosti obezbijeeni. Pri tome se projektant moe koristiti formulama iz Preporuke,
pomou kojih se moe izraunati uticaj DI na mreu i zadovoljavanje kriterija koje postavlja ODS.
4.1. Opseg vaenja i namena
1.1 Ova preporuka se odnosi na osnovne tehnike zahteve za prikljuenje malih elektrana snage do
10 MW na DS nazivnog napona 0,4 kV (1 kV, NN mrea), 10 kV, 20 kV ili 35 kV.
Ova preporuka se primenjuje pri izgradnji (projektovanje i gradnja) ME ili
rekonstrukciji postojee ME, u delu koji se odnosi na ispunjenje uslova za prikljuenje i
izvoenje prikljuka na DS.
Nije predmet razmatranja ove preporuke:
izgradnja same ME;
upravljanje ME (runo i/ili automatsko);
ME sa iskljuivo izolovanim radom.

1.2 Ova preporuka je usaglaena sa vaeim tehnikim propisima, priznatim svetskim standardima iz
ove oblasti i tehnikim preporukama, uz uvaavanje razvoja i primene savremenih tehnikih reenja
za ovu vrstu elektroenergetskih objekata.

67
1.3 Ova preporuka ima cilj da:

utvrdi osnovne kriterijume za ocenu mogunosti prikljuenja ME, s obzirom na karakteristike DS i
vrstu, snagu i nain rada ME;
utvrdi standardne naine prikljuenja;
odredi nain i mesto merenja elektrine energije i snage;
izvri izbor vrste i karakteristika zatitnih ureaja i rasklopnih aparata;
utvrdi nain kompenzacije reaktivne snage u ME;
utvrdi postupak i redosled aktivnosti od prijavljivanja do prikljuenja ME na DS, sa neophodnom
dokumentacijom i obrascima;
utvrdi nain i uslove za putanje u rad ME i paralelan rad sa DS;
utvrdi nain voenja pogona ME.
4.2. Termini i definicije
2.1 U ovoj preporuci se koriste termini i definicije prema Zakonu o energetici, Uredbi o uslovima
isporuke elektrine energije, standardima SRPS N.A0.441:1986 i IEC 62271-200 kao i prema
tehnikim preporukama.
2.2 Pojmovi koji se koriste u preporuci imaju sledee znaenje:
2.2.1 Vii harmonik: sinusna oscilacija ija je frekvencija viestruka celobrojna vrednost osnovne
frekvencije.
2.2.2 Generator: rotirajui ili statiki pretvara primarne energije (voda, vetar, gas, sunce, biomasa
itd.) u elektrinu energiju.
2.2.3 Delovanje male elektrane na DS: delovanje koje izaziva prikljuenje ME na postrojenja i
korisnike distributivnog sistema (promene napona, pojava flikera, pojava viih harmonika,
poveanje struje kratkog spoja itd.).
2.2.4 Distributer: energetski subjekat koji obavlja delatnost distribucije elektrine energije
2.2.5 Distributivni sistem: ini distributivna mrea niskog napona (do 1 kV), mrea srednjeg napona
(35, 20 i 10 kV) i deo mree visokog napona (110 kV), kao i drugi energetski objekti ili njihovi
elementi, telekomunikacioni sistem, informacioni sistem i druga infrastruktura neophodna za
funkcionisanje distributivnog sistema.
2.2.6 Distributivna mrea: obuhvata celokupnu mreu na kojoj pravo korienja ima Distributer, kao
i elemente elektroenergetskih objekata ili mree visokog i srednjeg napona koji su u vlasnitvu,
odnosno na kojima pravo korienja imaju korisnici DS, odnosno preko kojih se fiziki vri
distribucija elektrine energije u uobiajenom uklopnom stanju.
2.2.7 Elektrana: elektroenergetski objekat za proizvodnju elektrine energije.
2.2.8 Elektroenergetski objekti korisnika: vodovi, transformatorske stanice, razvodna postrojenja,
instalacije, zatitni i merni ureaji i drugi ureaji koji su u vlasnitvu, odnosno na kojima pravo
korienja imaju korisnici iji su objekti prikljueni na DS;
2.2.9 Energetski subjekt: pravno lice, odnosno preduzetnik, koje je upisano u registar za obavljanje
jedne ili vie energetskih delatnosti koje se odnose na elektrinu energiju;
2.2.10 Zakon: zakon kojim se ureuje oblast energetike;

68
2.2.11 Iskljuenje: radnja koju preduzima Distributer radi odvajanja postrojenja i instalacija korisnika
od distributivne mree;
2.2.12 Ostrvski rad ME: Nezavistan rad ME sa delom distributivnog sistema separatno od ostatka
distributivnog sistema.
2.2.13 Izolovani rad ME: Rad ME koja nije povezana sa distributivnim sistemom.
2.2.14 Kvar: dogaaj koji nastaje na opremi i dovodi do prestanka normalnog izvravanja funkcije
opreme i ispada te opreme iz pogona;
2.2.15 Korisnik distributivnog sistema: fiziko ili pravno lice (proizvoa ili kupac) iji je objekat
prikljuen na DS, odnosno trgovac ili snabdeva elektrinom energijom kao energetski subjekt
koji ima pravo pristupa DS radi prodaje elektrine energije kupcu ili kupovine elektrine energije
od proizvoaa;
2.2.16 Kupac elektrine energije: pravno ili fiziko lice koje kupuje elektrinu energiju za sopstvene
potrebe i iji je objekat prikljuen na DS;
2.2.17 Mala elektrana (ME, mel) isto kao distribuirani izvor (DI): postrojenje za proizvodnju
elektrine energije ili za kombinovanu proizvodnju elektrine i toplotne energije, sa jednom ili
vie proizvodnih jedinica ukupne instalisane snage do 10 MW.
2.2.18 Merno mesto: mesto na kome se meri preuzeta odnosno predata elektrina energija i snaga;
2.2.19 Mesto prikljuenja na distributivnu mreu: taka u mrei u kojoj se prikljuuje objekat
korisnika, koja se bira u zavisnosti od vrste korisnika (proizvodnja ili potronja), namene i obima
potronje, vrste objekta koji se prikljuuje, vrste mree na koju se objekat prikljuuje (nadzemna
ili podzemna) i naponskog nivoa mree na koju se objekat prikljuuje;
2.2.20 Mesto primopredaje elektrine energije: mesto na kome se elektrina energija isporuuje iz,
odnosno preuzima u DS;
2.2.21 Naznaene karakteristike: numerike vrednosti veliina (snaga, napon, struja, faktor snage, itd.)
koje definiu rad generatora, energetskog transformatora ili voda u uslovima koji su utvreni u
standardima i slue za ispitivanje i garanciju proizvoaa opreme.
2.2.22 Normalan pogon: pogon pri kome nijedan element DS nije ispao iz pogona zbog kvara niti je
preoptereen.
2.2.23 Odobrenje za prikljuenje: upravni akt koji, u skladu sa zakonom i drugim propisima, donosi
Distributer i kojim se odobrava prikljuenje objekta kupca ili proizvoaa na DS.
2.2.24 Poremeeni pogon: pogon pri kome nije zadovoljen bilo koji od uslova normalnog pogona;
2.2.25 Prekid: prekid isporuke (ili preuzimanja) elektrine energije korisniku distributivnog sistema
(napon na mestu isporuke nii od 5 % nazivnog napona distributivne mree U< 0,05 Un
5
)
2.2.26 Prekida: rasklopni aparat koji ukljuuje, provodi i prekida struju u normalnim uslovima i pri
kratkom spoju.

5
Granica za prekid isporuke u skladu s MEST EN 50160 je 5 % U
n
. Poto je i u Crnoj Gori vaei MEST EN
50160 bilo bi dobro da se to izjednai. Za korisnike DS praktino je svejedno da li je upad napona na 1 % ili 5 % ili
recimo 8 % nazivnog napona. Pa je zato u okviru EN 50160 standarda dogovoreno da se napon nii od 5 %
nazivnog napona smatra prekidom isporuke

69
2.2.27 Prikljuni vod ME: elektrini vod kojim se vri povezivanje rasklopnog postrojenja ME sa
mestom prikljuenja ME na DS
2.2.28 Proizvoa: energetski subjekt, odnosno pravno lice ili preduzetnik iji je objekat za
proizvodnju elektrine energije prikljuen na DS;
2.2.29 Rasklopni aparat: aparat namenjen za ukljuivanje ili prekidanje struje.
2.2.30 Rasklopna aparatura: kombinacija jednog ili vie rasklopnih aparata sa pripadajuom mernom,
zatitnom, signalnom i upravljakom opremom, ukljuujui i meusobne veze i noseu
konstrukciju.
2.2.31 Rasklopno postrojenje u ME: mesto u kome se vri povezivanje ME sa mestom prikljuenja ME
na DS
2.2.32 Rastavlja: mehaniki rasklopni aparat, koji slui da vidno odvoji deo postrojenja koji nije pod
naponom od dela postrojenja koji je pod naponom.
2.2.33 Spojni prekida: prekida koji je sastavni deo energetske opreme smetene u rasklopnom
postrojenju ME a namenjen je za elektrino odvajanje i spajanje ME sa DS
2.2.34 Flikeri: treperenje svetlosti sijalica i fluorescentnih cevi usled povremenih periodinih osetnijih
padova napona.
2.2.35 Faktor harmonske distorzije (THD): koeficijent harmonikog izoblienja talasnog oblika
sloenoperiodine veliine
2.2.36 Preklopnik u rasklopnom postrojenju ME: signalni preklopnik koji je iskljuivo pod nadzorom
ODS i sa kojim ODS moe iskljuiti ME iz DS. Osiguranje preklopnika (pod kljuem iskljuivo
ODS) analogno je osiguranju glavnih osiguraa postrojenja korisnika DS.
6

2.3 Skraenice koje se koriste u Preporukama imaju sledee znaenje:
ODS - Operator distributivnog sistema.
ET - Energetski transformator.
DS - Distributivni sistem.
ME - Mala elektrana.
4.3. Osnovni tehniki podaci o distributivnoj mrei (DS)
3.1 Nazivni naponi U
n
distributivne mree, na koju moe da se prikljui ME, su: U
n
= 0,4 kV (1 kV),
10 kV, 20 kV i 35 kV.

6
Preklopnik u rasklopnom postrojenju ME Preklopnik je novi element u rasklopnom postrojenju ME do
kojeg ima pristup samo ODS. Sa stavljanjem preklopnika na poziciju 0 ili OFF, uslovi za rad ME na DS nijesu
vie zadovoljeni i rasklopno postrojenje mora odmah da odvoji ME od DS. Sa stavljanjem preklopnika na poziciju
1" ili ON", ODS dozvoljava da moe investitor ili automatika ME ponovo sinhronizovati ME sa mreom DS, ako su
zadovoljeni i ostali kriterijumi zatite (strujna, naponska, frekvencijska). Ako doe do rada strujne zatite kod ME,
rasklopno postrojenje moe biti napravljeno tako da redosljedom preklapanja preklopnika 1" 0" 1", ODS
kvitira (resetuje) strujnu zatitu i time omogui da investitor ili automatika ME ponovo sinhronizuje ME sa mreom
DS ako su zadovoljeni i ostali kriterijumi zatite (naponska, frekvencijska)

70
3.2 Distributivne mree 10 kV, 20 kV i 35 kV su radijalno napajane iz prenosnog sistema i uvoenjem
ME one vie nisu radijalno napajane.
3.3 Uzemljenja neutralnih taaka distributivnih mrea 0,4 kV, 10 kV, 20 kV i 35 kV izvode se prema TP-6:
"Uzemljenje neutralnih taaka u elektrodistributivnim mreama 110, 35, 20, 10 i 0,4 kV":
Neutralna taka mree 0,4 kV (1 kV) je direktno uzemljena.
Neutralna taka mree 10 kV i 20 kV je izolovana ili uzemljena preko niskoomske impedanse.
Neutralna taka mree 35 kV je uzemljena preko niskoomske impedanse.
3.4 U distributivnim mreama tipizirane su sledee vrednosti maksimalnih dozvoljenih struja (snaga)
trofaznih kratkih spojeva i struja zemljospoja:
mrea 0,4 kV: 26 kA (18 MVA) u kablovskoj mrei i 16 kA (11 MVA) u nadzemnoj mrei;
mrea 10 kV: 14,5 kA (250 MVA);
mrea 20 kV: 14,5 kA (500 MVA);
mrea 35 kV: 12 kA (750 MVA).
Nadlena PD ED e dati stvarne vrednosti struja (snaga) trofaznog kratkog spoja na mestu
prikljuenja na DS pre prikljuenja ME. Ove vrednosti su merodavne za ocenu delovanja ME na DS i
ispunjenja uslova (kriterijuma) za prikljuenje.
3.5 U distributivnim mreama tipizirana vrednost struje jednofaznog zemljospoja u uzemljenim
mreama 10 kV, 20 kV i 35 kV je 300 A.
U mrei 20 kV i 35 kV struja jednofaznog zemljospoja moe da bude i vea od 300 A, najvie do
1000 A, pod uslovima datim u TP-6: "Uzemljenje neutralnih taaka u elektrodistributivnim mreama
110, 35, 20, 10 i 0,4 kV".
3.6 Vreme beznaponske pauze kod primene automatskog ponovnog ukljuenja (APU) u distributivnoj
mrei 10 kV, 20 kV i 35 kV iznosi najmanje 1 s.

71
4.4. Osnovni tehniki podaci o maloj elektrani (ME)
4.1 Ovom tehnikom preporukom su utvreni osnovni tehniki zahtevi koji treba da budu ispunjeni za
prikljuenje ME instalisane aktivne snage do 10 MW na DS.
Broj i jedinina snaga sinhronih i asinhronih generatora u ME stvar je vlasnika elektrane i
proizvoaa generatora, ali se preporuuje da se za vrednosti naznaene prividne snage (S
ng
)
generatora vee od 40 kVA odaberu iz standardnog niza:
Sng = 40 kVA; 63 kVA; 100 kVA; 125 kVA; 160 kVA; 250 kVA; 315 kVA; 400 kVA; 630 kVA; 1000 kVA;
1250 kVA; 1600 kVA; 2500 kVA; 3150 kVA; 4000 kVA i 6300 kVA.
4.2 U zavisnosti od snage ME, naina rada i udaljenosti korisnika, naznaeni napon generatora Ung
moe da bude:
U
ng
= 0,42 kV; 3,15 kV; 6,3 kV i 10,5 kV.
Kada se naznaeni napon generatora razlikuje od vrednosti nazivnog napona mree iz take 3.1 na
koju se prikljuuje, vlasnik ME je duan da primenom meutransformacije uskladi napone i fazne
stavove generatora sa vrednostima nazivnih napona u DS.
4.3 Nominalna vrijednost frekvencije izlaznog napona je 50 Hz. Oblik talasa napona generatora treba
da je sinusni (IEC 60034-1) s faktorom oblika (THD) boljim od 5 % pod dodatnim uslovom da time
ne prouzrokuje preveliki THD negdje drugo u mrei.
4.4 U ME se koriste sledee vrste generatora:
sinhroni generatori;
asinhroni generatori;
izvori sa pretvaraima izlaznog napona naznaene frekvencije 50 Hz.
4.5 Jedna mala elektrana (ME, mel) ili distribuirani izvor (DI) moe imati vie razliitih generatora (GEN,
g) prikljuenih na DS preko jednog rasklopnog postrojenja.

72
4.5. Osnovni tehniki zahtevi za prikljuenje male elektrane na distributivni
sistem
5.1 Na DS moe da se prikljui ME:
koja ispunjava tehnike uslove koji su utvreni u takama 5.3 do 5.14 ove preporuke;
koja je opremljena zatitnim i drugim ureajima kojima se tite generatori i druga oprema ME od
oteenja i havarija zbog kvarova u DS;
koja ispunjava uslove date u odobrenju za prikljuenje,
Svaki DI koji se prikljuuje na DS Crne Gore na bilo kojem naponskom nivou, mora obavezno da je u
saglasnosti sa svim EU direktivama koje su za tu vrstu DI relevantne. Saglasnost s direktivama na NN
nivou za jedinice, kod kojih je nazivna struja manja ili jednaka 16 A po fazi iskazuje se sa CE markicom
koja je podrana s izjavom o saglasnosti s EU direktivama. Za sve ostale DI na NN nivou i za sve DI na
SN nivou umjesto CE markice moe biti druga tehnika dokumentacija, koju isto tako podrava izjava
o saglasnosti s EU direktivama.
5.2 U odnosu na DS, ME moe da poseduje opremu za:
paralelan rad sa DS, sa stalnom ili povremenom predajom elektrine energije u DS, bez
mogunosti ostrvskog rada;
kombinovani rad: paralelan ili izolovani.
Nije dozvoljeno ostrvsko napajanje dela DS iz ME.
5.3 Za prikljuenje i bezbedan paralelan rad ME sa DS, ME mora da zadovolji sledee kriterijume:
dozvoljenog odstupanja (promene, variacije) napona,
snage kratkog spoja,
flikera,
dozvoljenih struja viih harmonika,
dozvoljenog napona viih harmonika,
bezbedne sinhronizacije,
maksimalno dozvoljenog injektiranja jednosmerne struje,
naponske nesimetrije,
reaktivne snage ME.
Kriterijum snage kratkog spoja se proverava samo za ME instalisane snage preko 1 MVA. U Prilogu
Preporuke dati su primeri prorauna za ocenu navedena kriterijuma.

5.4 Najvee dozvoljeno odstupanje (promena, variacija) napona (u
m
) na mestu prikljuenja na DS, u
odnosu na vrednosti nazivnih napona iz take 3.1, u prelaznom reimu, pri ukljuenju na DS ili
iskljuenju generatora iznosi:
Tabela 5.4: Dozvoljene varijacije napona

Maksimalna odstupanje (promena)
napona
Maksimalna uestanost odstupanje
(promena) napona: jednom u
Niski napon 3 % 5 min.
Srednji napon 2 % 3 min.

CRNE GORE
Varijacije napona definiu se samo zbog mogunosti uzrokovanja flikera u tranzientnim stanjima
(zagon, sinhronizacija, ispad iz pune snage) generatora. Vrijednosti u tabeli odgovaraju jaini flikera
P
st
=
samu analizu naponskih prilika u mrei ove varijacije napona nijesu bitne!

Dozvoljeno odstupanje (promena) napona (

e je:
kmax
naznaene struje I
S
ks
S
ngm
Vrednost koeficijenta
se na osnovu sprovedenih testova od strane proizvoaa
Za naponske nivoe 10, 20 i 35 kV, primenjuje se sledea aproksimacija za faktor
k = 1 za sinhrone generatore;
k = 1,5 za asinhrone generatore sa finom regulacijom polazne struje do 1,5
k
brzine;
k
polazna struja nije data.
U procesima kontinualnog ukljuivanja vie generatora ponaosob, moe se
prilik
pojedinano u vremenskim intervalima prema
snage
napon i 12
snage
Ukoliko je na distributivnu
(promena) napona
distributivne mree, ne sme biti vea od 5
U sluaju vetrogeneratora, pored kriterijuma koji uzima koeficijent
razmatranje i kriterijum koji umesto pomenutog koeficijenta u istoj formuli
promene napona
proizvoa vetrogeneratora za uglove od 30,50,70 i
ugla koja odstupa od ovih vrednosti onda
dobijena linearnom aproksimacijom na
vrednosti i odgovarajuim
5.5 ME
(flikera)

CRNE GORE. tudija t.:
= 0,8 po standardnoj tabeli za pravougaone promjene napona (vidi IEC/EN 61000
je:
max = Ip/In - koeficijent odreen kolinikom maksimalne polazne struje
naznaene struje I
ks
- snaga kratkog spoja u taki prikljuenja na DS
ngm
- naznaena prividna
Vrednost koeficijenta
= 1 za sinhrone generatore;
= 1,5 za asinhrone generatore sa finom regulacijom polazne struje do 1,5
= 4 za asinhrone generatore prikljuene na distributivnu
brzine;
= 8 za asinhrone generatore pokrenute kao asinhroni motor preko mree i sluajeve
prilikom koga se prevazilaze vrednosti date u
snage posmatrane generatorske
napon i 12 s za 10, 20
snage posmatrane generatorske jedinice.
(promena) napona
promene napona
vrednosti i odgovarajuim
ME ukupne instalisane snage svih
(flikera) prikljui na
tudija t.: 2121. Elektrointitut Milan Vidmar, Ljubljana, 2012
0,8 po standardnoj tabeli za pravougaone promjene napona (vidi IEC/EN 61000
koeficijent odreen kolinikom maksimalne polazne struje
naznaene struje I
n
generatora.
snaga kratkog spoja u taki prikljuenja na DS
naznaena prividna snaga generatorske jedinice koja e biti prikljuena na DS
Vrednost koeficijenta k
imax
je kod niskog napona znaajan kod prikljuenja
om koga se prevazilaze vrednosti date u
posmatrane generatorske
s za 10, 20 i 35 kV naponski nivo) pod uslovom da se angauje maksimum 50
posmatrane generatorske jedinice.
(promena) napona (u
m
) prilikom simultanog ukljuivanja/iskljuivanja u bilo
promene napona k
u()
e predstavlja fazni ugao impedanse
vrednosti i odgovarajuim vrednostima koeficijanta
ukupne instalisane snage svih
prikljui na DS bez tetnog delovanja, ako ispunjava uslov:
2121. Elektrointitut Milan Vidmar, Ljubljana, 2012
generatora.
snaga generatorske jedinice koja e biti prikljuena na DS
om koga se prevazilaze vrednosti date u
posmatrane generatorske jedinice. Ovi vremenski intervali mogu biti i krai (40
i 35 kV naponski nivo) pod uslovom da se angauje maksimum 50
Ukoliko je na distributivnu mreu prikljueno vie ME ukupna vrednost dozvoljenog
predstavlja fazni ugao impedanse
vrednostima koeficijanta
ukupne instalisane snage svih generatora
bez tetnog delovanja, ako ispunjava uslov:
Dozvoljeno odstupanje (promena) napona (u
m
) mogu biti procenjene preko sledee
om koga se prevazilaze vrednosti date u Tabeli 5.4.
pojedinano u vremenskim intervalima prema Tabeli 5.4
jedinice. Ovi vremenski intervali mogu biti i krai (40
mreu prikljueno vie ME ukupna vrednost dozvoljenog
distributivne mree, ne sme biti vea od 5 %.
ugla koja odstupa od ovih vrednosti onda se u tom sluaju uzima vrednost koeficijent
dobijena linearnom aproksimacijom na osnovu vrednosti uglova
vrednostima koeficijanta k
generatora S
me
, =

se na osnovu sprovedenih testova od strane proizvoaa generatora u ovlaenoj instituciji.
= 4 za asinhrone generatore prikljuene na distributivnu mreu u granicama +/
Tabeli 5.4. Stoga,
Tabeli 5.4 za sluaj angaovanja maksimalne prividne
proizvoa vetrogeneratora za uglove od 30,50,70 i 85. Ukoliko se proraunom utvrdi vrednost
se u tom sluaju uzima vrednost koeficijent
u vrednosti uglova
k
u()
.
, = S
ng
moe da se
je kod niskog napona znaajan kod prikljuenja vetrogeneratora i dobija
generatora u ovlaenoj instituciji.
mreu u granicama +/
Stoga, se generatori moraju prikljuivati
za sluaj angaovanja maksimalne prividne
U sluaju vetrogeneratora, pored kriterijuma koji uzima koeficijent k
imax
neophodno je
predstavlja fazni ugao impedanse distributivne mree. Njega daje
85. Ukoliko se proraunom utvrdi vrednost
u vrednosti uglova koje su najpriblinije datoj
moe da se u pogledu variacija napona
0,8 po standardnoj tabeli za pravougaone promjene napona (vidi IEC/EN 61000-4-15 [15]).
) mogu biti procenjene preko sledee formu
koeficijent odreen kolinikom maksimalne polazne struje I
p
(struje ukljuenja) i
vetrogeneratora i dobija
Za naponske nivoe 10, 20 i 35 kV, primenjuje se sledea aproksimacija za faktor kj_
max
.
= 1,5 za asinhrone generatore sa finom regulacijom polazne struje do 1,5 In;
mreu u granicama +/- 5%
U procesima kontinualnog ukljuivanja vie generatora ponaosob, moe se prouzrokovati stanje
se generatori moraju prikljuivati
mreu prikljueno vie ME ukupna vrednost dozvoljenog odstupanja
) prilikom simultanog ukljuivanja/iskljuivanja u bilo kojoj taki
neophodno je
razmatranje i kriterijum koji umesto pomenutog koeficijenta u istoj formuli uzima koeficijent
tivne mree. Njega daje
koje su najpriblinije datoj
u pogledu variacija napona
73
15 [15]). Za
formule:
(1)
ukljuenja) i
vetrogeneratora i dobija
5% sinhrone
= 8 za asinhrone generatore pokrenute kao asinhroni motor preko mree i sluajeve kada
prouzrokovati stanje
se generatori moraju prikljuivati
jedinice. Ovi vremenski intervali mogu biti i krai (40 s za niski
% prividne
odstupanja
kojoj taki
neophodno je uzeti u
uzima koeficijent
tivne mree. Njega daje
se u tom sluaju uzima vrednost koeficijent k
u()

koje su najpriblinije datoj
u pogledu variacija napona
(2)

CRNE GORE
74
Dakle, ako je
generatora
5.6 Kriterijum
(preko dva sata) i prvenstveno ima znaaj kod
ME
ispunjen uslov:

e je:
Alt
P
lt
S
mel
S
ng
S
ks
n
c
fmel
c
f1
Koeficijent flikera
proizvoa
celinu, na osnovu atesta o tipskom
se gradi. Nakon
koeficijenti
su garantovane atestom o ispitivanju tipa. Merenje se vri u realnim pogonskim
se ne uzimaju u obzir prelazne pojave.
Kriterijum flikera je zadovoljen ako je
vodena, parna ili gasna turbine. Kod
pa je obavezan dokaz (atest) da
dokaz da prikljuenje
U sluaju vetrogeneratora, pored navedene formule koja definie kriterijum
brojnosti (emisije) flikera
prema sledeoj formuli:

e je:
N
N
120i
120 min,
K
f

impendanse distributivne mree od 30,
Dakle, ako je S
generatora na DS,
5.6 Kriterijum flikera
ME sa n generatora
ispunjen uslov:
je:
lt - dugotrajni faktor smetnji prozrokovanih flikerima;
t
- dugotrajni faktor brojnosti (emisije) flikera
mel
- ukupna instalisana snaga
ng
- snaga jednog
ks
- snaga trofaznog kratkog spoja (stvarna vrednost) na mestu prikljuenja na
- broj generatora
fmel
- koeficijent flikera
f1
- koeficijent flikera
Koeficijent flikera
proizvoa ME,
se gradi. Nakon
koeficijenti flikera
dokaz da prikljuenje
brojnosti (emisije) flikera
je:
N - broj generatora u ovkiru ME
120i
- maksimalni broj prekidnih operacija
120 min,
f
- faktor brojnosti (emisije) flikera koji daje proizvoa vetrogeneratora za
S
mel
0,2 %
DS, niti je potreban dokaz da su zadovoljeni kriterijumi koji su dati u taki 5.4.
flikera se ocenjuje pomou faktora smetnji (
generatora ukupne instalisane snage:

dugotrajni faktor smetnji prozrokovanih flikerima;
dugotrajni faktor brojnosti (emisije) flikera
ukupna instalisana snaga
snaga jednog generatora,
snaga trofaznog kratkog spoja (stvarna vrednost) na mestu prikljuenja na
generatora u ME;
koeficijent flikera ME
koeficijent flikera ME sa jednim
Koeficijent flikera c
f
oznaava osobinu
odnosno ovlaena nezavisna institucija,
se gradi. Nakon zavrene gradn
flikera c
f1
(pojedinano za svaki
dokaz da prikljuenje ME na
brojnosti (emisije) flikera kod projektiranja elektrane
broj generatora u ovkiru ME
maksimalni broj prekidnih operacija
faktor brojnosti (emisije) flikera koji daje proizvoa vetrogeneratora za
% S
ks
, u tom sluaju nije bitan nain (redosled) prikljuenja pojedinih
niti je potreban dokaz da su zadovoljeni kriterijumi koji su dati u taki 5.4.
se ocenjuje pomou faktora smetnji (
ukupne instalisane snage:
ukupna instalisana snaga ME, u [MVA];
generatora, u [MVA];

ME sa "n" generatora;
sa jednim generatorom.
oznaava osobinu ME
celinu, na osnovu atesta o tipskom ispitivanju
zavrene gradnje ME
(pojedinano za svaki
vodena, parna ili gasna turbine. Kod elektrana
pa je obavezan dokaz (atest) da ME zadovoljava
na DS nee proizvesti tetno delovanje.
kod projektiranja elektrane
broj generatora u ovkiru ME
maksimalni broj prekidnih operacija
u tom sluaju nije bitan nain (redosled) prikljuenja pojedinih
se ocenjuje pomou faktora smetnji (
(preko dva sata) i prvenstveno ima znaaj kod elektrana
ukupne instalisane snage: S
me
u [MVA];
u [MVA];
generatora;
generatorom.
ME da proizvodi flikere. Vrednost
ispitivanju ME koja ima iste ili sline karakteristike kao
i prikljuenja na
(pojedinano za svaki generator)
Kriterijum flikera je zadovoljen ako je c
f
< 20. Ovaj uslov ispunjavaju
elektrana na vetar je
zadovoljava kriterijum flikera dugog trajanja:
nee proizvesti tetno delovanje.
kod projektiranja elektrane
maksimalni broj prekidnih operacija i - te proizvodne jedinice u
impendanse distributivne mree od 30, 50, 70 i 85.
se ocenjuje pomou faktora smetnji (A
fs
) ME,
elektrana na vetar i
mel
= S
ng
moe da se prikljui na
da proizvodi flikere. Vrednost
odnosno ovlaena nezavisna institucija, posebno za svaki
koja ima iste ili sline karakteristike kao
i prikljuenja na DS, mora merenjem da se potvrdi da
generator) i c
fmel
(za celu
20. Ovaj uslov ispunjavaju
na vetar je c
f
> 20, a moe da ima vrednost i do 40,
terijum flikera dugog trajanja:
kod projektiranja elektrane mora se izvriti i provera ovog
te proizvodne jedinice u
70 i 85.
izazvanih flikerom
na vetar i solarnih elektrana.
da proizvodi flikere. Vrednost koeficijenta flikera
sebno za svaki generator
mora merenjem da se potvrdi da
(za celu ME) ne prelaze vrednosti
20. Ovaj uslov ispunjavaju generatori
terijum flikera dugog trajanja:
mora se izvriti i provera ovog
te proizvodne jedinice u vremenskom
izazvanih flikerom dugog trajanja
elektrana.
snaga trofaznog kratkog spoja (stvarna vrednost) na mestu prikljuenja na DS, u [MVA];
koeficijenta flikera
generator i elektranu kao
ne prelaze vrednosti
su garantovane atestom o ispitivanju tipa. Merenje se vri u realnim pogonskim uslovima, tako da
generatori koje
terijum flikera dugog trajanja: A
it
< 0,1, odnosno
U sluaju vetrogeneratora, pored navedene formule koja definie kriterijum dugotrajni
mora se izvriti i provera ovog kriterijuma i
vremenskom intervalu od
faktor brojnosti (emisije) flikera koji daje proizvoa vetrogeneratora za fazne uglove
dugog trajanja
DS ako je
(3)
(4)
u [MVA];
koeficijenta flikera c
f
daje
i elektranu kao
koja ima iste ili sline karakteristike kao ME koja
ne prelaze vrednosti koje
uslovima, tako da
koje pokreu:
0,1, odnosno
dugotrajni faktor
kriterijuma i
(5)
intervalu od
fazne uglove

CRNE GORE
5.7 Kriterijum dozvoljenih struja

e je:
I
vhdoz
I
vhs,v,
mestu prikljuenja na
S
ks

U Tabeli 5.7a date su vrednosti struja viih harmonika svedenih na snagu kratkog spoja na
prikljuenja na

Tabela 5.7a: Dozvoljene struje
prikljuenja ME na DS

Redni broj
vieg
25 <
= paran

* neparan broj harmonika,
** za opseg modulacije pri frekvenciji od 200 Hz.

5.7 Kriterijum dozvoljenih struja
je:
vhdoz
- dozvoljena vrednost struje vieg harmonika na naponskom nivou
vhs,v,
- vrednost struje vieg harmonika/interharmonika koja je svedena na snagu kratkog spoja na
mestu prikljuenja na
ks
- snaga trofaznog kratkog spoja (stvarna vrednost) na mestu prikljuenja na
prikljuenja na DS.
Tabela 5.7a: Dozvoljene struje
prikljuenja ME na DS
Redni broj
vieg harmonika
[ ]
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
16
17
18
19
23
25
25 < < 40*
paran 18 <
< 40
> 40**
5.7 Kriterijum dozvoljenih struja viih harmonika
dozvoljena vrednost struje vieg harmonika na naponskom nivou
vrednost struje vieg harmonika/interharmonika koja je svedena na snagu kratkog spoja na
mestu prikljuenja na DS, u [A/MVA];
Tabela 5.7a: Dozvoljene struje -tog harmonika i

Niski napon
1,5
4
0,47
1,5
0,58
2
0,2
0,7
0,36
1,3
0,27
1
0,17
0,15
0,55
0,12
0,45
0,3
0,25
0,25
1,5/
1,5/
4,5/

viih harmonika
u [A/MVA];
tog harmonika i
Niski napon
1,5
4
0,47
1,5
0,58
2
0,2
0,7
0,36
1,3
0,27
1
0,17
0,15
0,55
0,12
0,45
0,3
0,25
0,25 25/ 0,01
/
/
/

viih harmonika se proverava pomou izraz
tog harmonika i -tog interharmonika svedenog na snagu kratkog spoja u taki
10 kV
0,058
/
0,019
0,058
0,023
0,082
0,008
/
0,014
0,052
0,011
0,038
0,007
0,006
0,022
0,005
0,018
0,012
0,010
0,01 25/
0,06/
0,06/
0,18/
** za opseg modulacije pri frekvenciji od 200 Hz. Mereno u skladu sa EN 61000
se proverava pomou izraz
tog interharmonika svedenog na snagu kratkog spoja u taki
[A / MVA]
20 kV
0,029
/
0,009
0,029
0,012
0,041
0,004
/
0,007
0,026
0,005
0,019
0,003
0,003
0,011
0,002
0,009
0,006
0,005
0,005 25
0,03/
0,03/
0,09/
Mereno u skladu sa EN 61000
se proverava pomou izraza:
dozvoljena vrednost struje vieg harmonika na naponskom nivou generatora,
kV
0,029
0,009
0,029
0,012
0,041
0,004
0,007
0,026
0,005
0,019
0,003
0,003
011
0,002
0,009
0,006
0,005
25/ 0,0026

03/
09/
Mereno u skladu sa EN 61000-4-
generatora, u [A];
snaga trofaznog kratkog spoja (stvarna vrednost) na mestu prikljuenja na DS, u [MVA].
35 kV
0,0163
/
0,005
0,0163
0,007
0,0231
0,002
/
0,004
0,0146
0,002
0,0111
0,002
0,002
0,006
0,001
0,0051
0,0034
0,0026
0,0026 25/
0,0171/
0,0171/
0,0514/
-7, Annex B
75
(6)
u [A];
u [MVA].
U Tabeli 5.7a date su vrednosti struja viih harmonika svedenih na snagu kratkog spoja na mestu

CRNE GORE
76
Ukoliko je nekoliko ME ili generatora prikljueno na DS u istoj taki prikljuenja
sledea formula:

e je:

S
gsum

Ukoliko je na nekoliko mesta u SN mrei dolo do prikljuenja ME, dozvoljena vrednost
harmonika se izraunava prema formulama:

e je:
Kriterijum dozvoljenih vrednosti

Tabela 5.7b: Dozvoljeni naponi

sledea formula:
je:

- posmatrana ME/generator na mestu prikljuenja
gsum
= - suma svih ME/generatora

je:
S
net
- prividna snaga transforamatora u TS distributera preko koga se vri isporuka
elektrine energije od strane svih ME/generatora
Tabela 5.7b: Dozvoljeni naponi
Redni broj vieg harmonika
sledea formula:
posmatrana ME/generator na mestu prikljuenja
suma svih ME/generatora
za
za
prividna snaga transforamatora u TS distributera preko koga se vri isporuka
Tabela 5.7b: Dozvoljeni naponi -tog harmonika i
edni broj vieg harmonika
[ v ]
5
7
11
13
17
19
23
25
25 < v < 40*
v = paran
< 40
v, > 40**
suma svih ME/generatora
Kriterijum dozvoljenih vrednosti napona viih harmonika
tog harmonika i
]

< 40*
paran
< 40
, > 40**
suma svih ME/generatora na mestu prikljuenja
napona viih harmonika
tog harmonika i -tog interharmonika u taki prikljuenja ME na DS
harmonika za 10,20 i 35 kV mreu
na mestu prikljuenja
napona viih harmonika se proverava prema tabeli
tog interharmonika u taki prikljuenja ME na DS
Dozvoljen
se proverava prema tabeli
vrednosti napon
0,5
1
1
0,85
0,65
0,6
0,5
0,4
0,4
0,1
0,1
0,3
Ukoliko je nekoliko ME ili generatora prikljueno na DS u istoj taki prikljuenja primenjuje se
se proverava prema tabeli 5.7b
napona viih
harmonika za 10,20 i 35 kV mreu (%)
primenjuje se
(7)
struja viih
(8)
(9)
5.7b:

(%)

77
Ukoliko nisu ispunjeni prethodno navedeni kriterijumi, vlasnik ME treba da obezbedi atest o
tipskom ispitivanju nekog drugog generatora koji ispunjava prethodno navedene kriterijume i koji
ima iste ili sline karakteristike kao generator koji e se ugradi u ME, ili da preduzme posebne
zatitne mere, kao na primer:
ugradnja filtra za odgovarajui red vieg harmonika;
prikljuenje ME u taki sa veom vrednou snage kratkog spoja (prikljuenje na vii naponski
nivo itd.).
Kod ME sa frekventnim pretvaraima treba ispitati i tetno delovanje ME na MTK ureaje te na
ureaje PLC sistema sa stanovita viih harmonika.

5.8 Ako se zbog prikljuenja ME povea snaga (struja) trofaznog kratkog spoja iznad vrednosti za
koju je dimenzionisana oprema u DS, treba da se primeni jedna ili vie sledeih mera:
ogranienje struja kratkog spoja u ME;
zamena rasklopnih aparata i/ili druge opreme koja ne ispunjava zahteve s obzirom na snage
(struje) kratkog spoja;
promena mesta prikljuenja na DS, promena parametara prikljunog voda itd.
ME instalisane snage do 1 MVA ne mogu da znatnije poveaju snagu kratkog spoja u DS, pa je
provera kriterijuma snage kratkog spoja obavezna samo ako snaga ME prelazi 1 MVA.

CRNE GORE
78
5.9 Opseg dozvoljenih vrednosti napona u stacionarnom reimu na mestu prikljuenja dat je

Tabela 5.9. Opseg dozvoljenih vrednosti
Nazivni
mree

U okviru normalnog pogona DS,
mree, prouzrokovana od strane svih ME koje su prikljuene ne sme ne
definisanih prethodnom tabelom.
Ukoliko nije mogue izvriti proraune tokova snaga i naponskih p
radni reim u DS, provera ovog kriterijuma se vri po sledeoj formuli:

e
S
Amax
R
kV

Ako se za mren
detajlnog

5.10 Ugradnjom odgovarajuih zatitnih i drugih tehnikih ureaja u
prikljuenje
mree. Za prikljuenje se koristi spojni prekida u rasklopnom
generatorski prekida kod
reenje usaglaeno sa nadlenom ED

7
Pravila o radu DS
Opseg dozvoljenih vrednosti napona u stacionarnom reimu na mestu prikljuenja dat je
Nazivni napon
mree
(kV)
35
20
10

za reim u kojem ME troi reaktivnu snagu iz mree (cos

za reim u kojem ME injektira reaktivnu snagu u mreu (cos

je:
Amax
- maksimalna vrednost prividne snage ME
kV
, X
kV
- ekvivalentni parametri distributivne mree
- fazni ugao napona i struje ME
Ako se za mren
detajlnoga modela mree DS
Ugradnjom odgovarajuih zatitnih i drugih tehnikih ureaja u
prikljuenje ME

avila o radu DS - poglavlje Planiranje razvoja DS
Minimalni
u normalnom
(kV)
31,5
9,5



maksimalna vrednost prividne snage ME
ekvivalentni parametri distributivne mree
fazni ugao napona i struje ME
Ako se za mrenu analizu kod
modela mree DS
na DS bude izvreno samo ako je na svim faznim provodnicima

poglavlje Planiranje razvoja DS
Tabela 5.9. Opseg dozvoljenih vrednosti napona u stacionarnom reimu
Minimalni napon
u normalnom pogonu
(kV)
31,5
19
9,5
U okviru normalnog pogona DS, veliina napona u bilo kojoj taki distributivne
fazni ugao napona i struje ME
kod prikljuivanja DI
modela mree DS, onda proraun
bude izvreno samo ako je na svim faznim provodnicima
generatorski prekida kod ME sa jednim
reenje usaglaeno sa nadlenom ED pri izdavanju odobrenja za prikljuenje

poglavlje Planiranje razvoja DS
napona u stacionarnom reimu
pogonu
Minimalni
u poremeenom pogonu
veliina napona u bilo kojoj taki distributivne
prikljuivanja DI na DS upotr
, onda proraun uz pomo jednaina (10) i (11) nije potreban.
sa jednim generatorom
pri izdavanju odobrenja za prikljuenje
napona u stacionarnom reimu
7
Minimalni napon
u poremeenom pogonu
(kV)
31,5
18
9
DS upotrijebi kompjuterski proraun uz pomo
pomo jednaina (10) i (11) nije potreban.
mree. Za prikljuenje se koristi spojni prekida u rasklopnom postrojenju
generatorom snage do 63 kVA, pod uslovom da je to
pri izdavanju odobrenja za prikljuenje
napon
u poremeenom pogonu
Maksimalni
u normalnom pogonu
mree, prouzrokovana od strane svih ME koje su prikljuene ne sme ne sme izai izvan granica
Ukoliko nije mogue izvriti proraune tokova snaga i naponskih prilika za minimalni
ind
)
caD
ebi kompjuterski proraun uz pomo
Ugradnjom odgovarajuih zatitnih i drugih tehnikih ureaja u ME,
postrojenju ME
snage do 63 kVA, pod uslovom da je to
pri izdavanju odobrenja za prikljuenje ME
Maksimalni napon
u normalnom pogonu
(kV)
38
21,4
10,7
veliina napona u bilo kojoj taki distributivne srednjenaponske
sme izai izvan granica
rilika za minimalni i maksimalni

caD
)
treba obezbediti da
bude izvreno samo ako je na svim faznim provodnicima prisutan napon
ME (taka 6.6)
ME na DS.
u tabeli:
napon
u normalnom pogonu
srednjenaponske
sme izai izvan granica
i maksimalni
(10)
(11)
treba obezbediti da
prisutan napon
ili izuzetno

79
Za prikljuenje sinhronog generatora na DS, potreban je ureaj koji treba da zadovolji sledee
uslove sinhronizacije:

Ukupna snaga generatora
(kVA)
Razlika frekvencija
(f, Hz)
Razlika napona
(V, %)
Razlika faznog ugla
(, )
0-500 0,3 10 20
500-1500 0,2 5 15
>1500 0,1 3 10

Sinhronizacija se vri na generatorskom prekidau ili / i na prekidau na rastavnom mestu, ako je DI
namjenjen i brezprekidnom napajanju optereenja unutar mree potroaa u primjeru nestanka
napona sa strane DS.
5.11 Za prikljuenje asinhronog generatora na DS, koji se pokree pomou pogonskog agregata,
potreban je ureaj koji obezbeuje da se prikljuenje izvede izmeu 95 % i 105 % od sinhronog
broja obrtaja, bez napona.
5.12 Kod samopobudnih asinhronih generatora treba da se ispune svi uslovi koji su predvieni za
sinhrone generatore, taka 5.10.
5.13 Kod ME koje se prikljuuju na DS preko invertora jednosmerna komponenta injektirane struje u
distributivnu mreu ne sme biti vea od 0,5 % od naznaene struje invertora (12). Za NN mreu
dodatni uslov je da jednosmjerna komponenta injektiranja u distributivnu mreu ne smije biti vea
od 1000 mA (12 i 13).

mel
0,5 %
mel
12

mel NN
1000 mA 13

5.14 U pogledu naponske nesimetrije u NN mrei, ME se moe prikljuiti monofazno (jednofazno)
(L-N) na niskonaponsku mreu s maksimalnom snagom do 3,7 kW
8
. ME snage vee od 3,7 kW na
NN mreu DS uvjek se prikljuuju trofazno. Ako je dozvoljena snaga ME vea od 11 kW, nesimetrija
snage u bilo koje vrijeme izmeu bilo kojih dviju faza ne smije biti vea od 4,6 kW. Projektantu se
savjetuje da kod projektovanja daje prednost varijantama s manjim brojem veih trofaznih jedinica
pred veim brojem manjih, po mogunosti jednofaznih jedinica. To je problem naroito kod
fotovoltainih ME s invertorima. Vee trofazne jedinice, naime, lake odravaju kvalitet napona u
granicama propisanim ovom Preporukom.
Prikljuenje na SN mreu DS uvjek je trofazno.

8
3,7 kW je nazivna snaga 16 A osiguraa u 230 V mrei. To je bitno zbog klasifikacije potroaa i CE markice
za sve potroae koji imaju nazivnu struju manju ili jednaku 16 A po fazi.
Tabela 5.10. Uslovi sinhronizacije

80
4.6. Osnovni tehniki zahtevi za izvoenje prikljuka ME
6.1 ME se povezuje sa DS samo preko jednog prikljuka. Prikljuak ME je monofazni ili trofazni.
6.2 ME se moe prikljuiti jednofazno (L1-N) na niskonaponsku mreu s maksimalnom snagom do
3,7 kW. ME snage vee od 3,7 kW na NN mreu DS uvjek se prikljuuju trofazno.
6.3 Prikljuak ME se dimenzionie i izvodi prema nazivnom naponu mree i maksimalnom
jednovremenom optereenju ME.
6.4 Prikljuak ME se sastoji od:
prikljunog voda, taka 6.5;
rasklopnih aparata i druge opreme u rasklopnom postrojenju ME, taka 6.6;
rasklopnih aparata i druge opreme na mestu prikljuenja na DS, taka 6.7;
opreme i ureaja za merno mesto, poglavlje 7.
6.5 Prikljuni vod moe da bude kablovski ili nadzemni.
Izbor tipa kabla, polaganje, spajanje i dozvoljeno strujno optereenje kablovskog voda vri se
prema TP-3.
Tip NN kabla: PP00-ASJ ili XP00-ASJ ili odgovarajui ekvivalent.
Tip SN kabla: XHE 49-A ili odgovarajui ekvivalent.
SN kabl tipa XHE 49-A koristi se i za izvoenje kablovskog prikljuka SN rasklopnog postrojenja
na nadzemni prikljuni vod sa aluelinim ili slaboizolovanim provodnicima.
Izbor vrste (tipa) nadzemnog voda, montaa, spajanje i dozvoljeno strujno optereenje nadzemnog
voda vri se prema TP-8, TP-10 i TP-14.
Za izvoenje nadzemnog NN prikljuka koristi se iskljuivo NN SKS tipa X00/O-A ili odgovarajui
ekvivalent.

Za izvoenje nadzemnog SN prikljuka moe da se koristi:
SN SKS tipa XHE 48/O-A ili odgovarajui ekvivalent;
SN nadzemni vod izveden aluelinim provodnicima;
SN nadzemni vod izveden slaboizolovanim provodnicima.
6.6 Rasklopni aparati, merna, zatitna i druga oprema u rasklopnom postrojenju ME su elementi
rasklopne aparature u izvodnom polju (eliji) prikljunog voda u objektu ME.
Glavni elementi ovog dela rasklopne aparature su:
prekida (spojni prekida);
merni transformatori za zatitu, kao i za merenje predate i primljene elektrine energije ako je
predvieno merenje u ME.

81
Ova oprema mora u svakom momentu da bude pristupana za ovlaenog predstavnika nadlene
ED.
Prekida (spojni prekida) slui za:
spajanje (povezivanje) ME sa DS;
automatsko odvajanje ME od DS zbog kvarova i poremeaja u DS (kratak spoj,
zemljospoj,promena napona i/ili promena frekvencije), delovanjem sistemske zatite (taka 8.2) ili
zatite prikljunog voda (taka 8.3);
odvajanje ME od DS zbog izvoenja radova, remonata, prelaska na izolovani rad ME itd.
Tehnike karakteristike SN prekidaa (MEST IEC 60265):
Vrsta prekidaa i sredstvo za gaenje elektrinog luka: vakuumski ili SF6.
Naznaena struja: najmanje 630 A.
Naznaena simetrina struja (snaga) prekidanja:
prekida 10 kV: najmanje 20 kA (350 MVA);
prekida 20 kV: najmanje 20 kA (700 MVA);
prekida 35 kV: najmanje 25 kA (1500 MVA).
Tehnike karakteristike NN prekidaa su definisane (MEST IEC 947-2):
Naznaeni napon: 400 V.
Naznaena trajna struja:

250 A za snagu ME do 100 kVA;
500 A za snagu ME 160 kVA ili 250 kVA;
800 A za snagu ME 400 kVA.
Okidai:
naponski: za automatsko odvajanje rasklopne aparature ME od DS delovanjem sistemske
zatite u ME, taka 8.2;
strujni: kratkospojni (elektromagnetni) i termiki, kao zatita NN prikljunog voda, taka 8.3.
Merni transformatori (MEST IEC 60044-1):
Tehnike karakteristike SN strujnih transformatora:
Naznaeni odnos transformacije:
naznaena struja primarnog jezgra: prema snazi ME;
naznaena struja sekundarnog jezgra: 5 A.

Optereenje:
I merni namotaj: snaga 15 VA, klasa 0,5 Fs = 5;
II zatitni namotaj: snaga 15 VA, klasa 5P 10.
Tehnike karakteristike NN strujnih transformatora:
Naznaeni napon: 400 V.
Naznaeni odnos transformacije:

naznaena struja primarnog jezgra: prema snazi ME;
naznaena struja sekundarnog jezgra: 5 A.
Optereenje: snaga 15 VA, klasa 0,5 Fs = 5;

Naznaeni prenosni odnos:

82
Optereenje:
Tehnike karakteristike SN naponskih transformatora (MEST IEC 60044-2):
I merni namotaj: snaga 20 VA, klasa 0,5;
II zatitni namotaj (za uzemljenu mreu): snaga 90 VA, klasa 1/3P.
6.7 Rasklopni aparati, merna, zatitna i druga oprema koji ine prikljuak na mestu prikljuenja na DS
su elementi rasklopne aparature u distributivnoj TS u izvodnom polju (eliji) prikljunog voda za ME
ili na mrei ED.
Ako se prikljuak ME na SN mreu ED izvodi preko sabirnica "X" kV u distributivnoj TS 110/X kV ili
TS 35/ X kV (sl.13.4), ili RP X kV (X = 35 kV, 20 kV, 10 kV), postojeeg, kao i RP koje se formira za
potrebe prikljuenja, sadraj i karakteristike opreme u izvodnoj eliji za ME (prekida, zatitni
ureaji itd.) su isti kao i za druge izvodne elije u TS, s tim to se u izvodnoj eliji za ME nalazi i
merno mesto, tako da se merni ureaji biraju prema poglavlju 7, a merni transformatori prema
taki 6.3. Merna grupa (merni slog), taka 7.4, montira se u odeljak za niskonaponsku opremu
izvodne elije rasklopne aparature (TP-12).
Ako se prikljuak ME na SN mreu ED izvodi preko sabirnica 10(20) kV u distributivnoj TS
10(20)/0,4 kV (sl.13.3), izvodna elija 10(20) kV za ME je sastavni deo prefabrikovanog SF6
rasklopnog bloka u kome tropoloajni rasklopni aparat objedinjuje funkciju sklopke-rastavljaa i
zemljospojnika (TP-1a).
Ako se prikljuak ME na NN mreu ED izvodi preko sabirnica 0,4 kV u distributivnoj TS
10(20)/0,4 kV (sl.13.1), ili preko razvodnog ormana u NN mrei, izvodno polje za ME se oprema
visokouinskim osiguraima, ili sklopkom-rastavljaem sa visokouinskim osiguraima, ili sa
prekidaem.
Izuzetno, nadlena ED moe da odobri da se ME direktno (kruto) prikljui na SN ili NN mreu ED, i
to:
na mreu 10 kV ili 20 kV: ME instalisane snage do 160 kVA, pod uslovom da se prikljuak na
nadzemnu mreu 10 kV (20 kV) izvede preko sklopke-rastavljaa na stubu (TP-2b), sl.13.2.
na NN mreu ED: ME instalisane snage do 63 kVA, ako duina prikljunog NN voda ne prelazi
100 m.

83
4.7. Tehniki zahtevi za merno mesto
7.1 Kada se ME prikljuuje na SN mreu ED, merno mesto se nalazi:
u elektroenergetskom objektu mree ED, ako se prikljuak na mreu ED izvodi prema taki 6.7.;
u elektroenergetskom objektu mree ED, ako se prikljuak na mreu ED izvodi prema taki 6.7., ali
nadlena ED moe za ME instalisane snage do 250 kVA da odobri da merno mesto bude u
objektu ME;
u objektu ME (na mestu prikljuenja ME) ako se prikljuak na SN mreu ED izvodi prema taki 6.7.
ako se ME prikljuuje direktno na NN mreu ED prema taki 6.7., merno mesto je u objektu ME.
7.2 U zavisnosti od snage ME i naponskog nivoa na kom se prikljuuje na distributivnu mreu, za
merenje proizvedene i isporuene elektrine energije iz ME i/ili preuzete elektrine energije iz
distributivne mree za sopstvene potrebe ME, upotrebljavljju se:
jednofazna (dvoino prikljuenje) ili trofazna trosistemska (etvoroino prikljuenje)
viefunkcijska elektronska (statika) brojila za direktno merenje na niskom naponu
trofazna trosistemska (etvoroino prikljuenje) viefunkcijska elektronska (statika) brojila brojila
za poluindirektno merenje na niskom naponu
trofazna trosistemska (etvoroino prikljuenje) viefunkcijska elektronska (statika) brojila za
indirektno merenje na naponskom nivou 10 kV, 20 kV, 35 kV
7.3 Brojila, ureaji za tarifiranje i merni transformatori moraju da:
su klase tanosti u skladu sa metrolokim uslovima;
imaju atest o tipskom ispitivanju ovlaene nezavisne institucije kao i da su komadno ispitani i
podeeni (ig o badarenju).
7.4 Osnovne tehnike karakteristike i funkcionalni zahtevi viefunkcijskog elektronskog (statikog)
brojila su:
merenje aktivne i reaktivne energije u dva smera, maksimalne aktivne srednje 15-minutne snage u
dva smera ( A+, A -, R+, R -,P+,P-,Q+,Q- )
tarifni registri obraunskih veliina su zasebni, bez meusobnog uticaja
upravljanje tarifnim registrima realizuje se pomou ureaja integrisanog u brojilu.
naznaeni napon kod direktnog i poluindirektnog merenja: 1h230 V; 3x230/400 V;
naznaeni napon kod indirektnog merenja: 3x100/58 V;
naznaena - maksimalna struja za direktno merenje: 5(60) A;
naznaena - maksimalna struja za poluindirektno i indirektno merenje: 5(6) A;
Klase tanosti brojila - merne grupe date su u tabeli Tab. 4.1.

84
Tab. 4.1: Klase tanosti brojila - merne grupe
Klasa tanosti brojila

Merenje
aktivne
energije
Merenje
reaktivne
energije
Merenje
snage
Direktno merenje aktivne energije,
reaktivne energije i vrnog
optereenja
1,0 3,0 1,0
Poluindirektno i indirektno merenje
aktivne energije, reaktivne energije i
vrnog optereenja (godinji protok
aktivne energije do 10 GWh)
0,5 3,0 0,5
Indirektno merenje aktivne energije,
reaktivne energije i vrnog
optereenja (godinji protok aktivne
energije preko 10 GWh)
0,2 3,0 0,2

broj tarifa: u skladu sa vaeim tarifnim sistemom;
prikaz veliina: merene i registrovane veliine prikazuju se ciklino, na LC displeju, u formi OBIS
kodova, sa adekvatnim brojem celih i decimalnih mesta;
impulsni izlazi: brojilo mora da ima minimalno etiri impulsna izlaza. Obavezno je da dva budu
optika (preko LED diode), a ostali elektrini;
maksimalna snaga: brojila mere, registruju i prikazuju, prema zahtevima odreenim tarifnim
sistemom, maksimalnu aktivnu srednju snagu u okvirima; klase tanosti u oba smera i u obe tarife.
aktivna energija: brojila mere, registruju i prikazuju aktivnu energiju u okvirima klase tanosti u
oba smera i u obe tarife.
reaktivna energija: brojila mere, registruju i prikazuju reaktivnu energiju u sva etiri kvadranta, u
okvirima klase tanosti u oba smera i u obe tarife.
merenje struje: brojila mere i prikazuju struje po svakoj fazi, bez obaveze da to bude u klasi
tanosti.
prisustvo faza: brojilo ima prikaz prisustva faznog napona na prikljuenim provodnicima.
trenutna tarifa: brojilo ima kontinuirani prikaz trenutno aktivnog tarifnog registra, bez obzira koji
je nain njegovog prikaza.
integritet merenja: brojila imaju realizovanu funkciju evidentiranja i pamenja naruavanja
integriteta merenja (otvaranje poklopca prikljunice, promene u napajanju , izmenu parametara i
sl.)
zaptivenost kuita: prema IEC 529, IP52.
brojilo omoguuje registrovanje profila optereenja u intervalima od 15 min. Za period do 60
dana za aktivnu i za reaktivnu 15-minutnu srednju snagu.
mereni podaci: aktivna energija, reaktivna energija, maksimalna aktivna srednja 15-minutna snaga,
u oba smera, uvaju se u periodu ne kraem od 12 obraunskih perioda, po pravilu 12 meseci.
Kada zapone novi ciklus, mora biti obezbeen prostor za novi memorijski blok, tako da brie
prvi-najstariji u nizu registara.
upravljanje tarifnim registrima realizuje se pomou ureaja integrisanog u brojilu.

85
7.5 Komunikacija
Merni ureaji moraju posedovati mogunost dvosmerne komunikacije. Komunikacija treba da
omogui lokalnu i eksternu komunikaciju izmeu brojila i razliitih ureaja (runi terminali,
komunikatori, registratori, koncentratori podataka itd.).
7.5.1 Lokalna komunikacija
Lokalna komunikacija treba da je realizovana kao:

Tab. 4.2: Nain realizacije lokalne komunikacije
Optiki
interfejs:
IR port
Protokol definie ODS u postupku izdavanju
Reenja o odobrenju za prikljuenje
Elektrini
interfejs:
RS485
Protokol definie ODS u postupku izdavanju
Reenja o odobrenju za prikljuenje

Terminali za povezivanje elektrinog komunikacionog interfejsa sa interfejsima drugih ureaja treba
da budu izvedeni posebnim konektorom smetenim u prikljunici brojila.
Elektrini interfejs je pasivan, odnosno izvor napona treba da se nalazi u komunikacionim
ureajima koji se povezuju sa brojilom.

7.5.2 Eksterna komunikacija
Ukoliko merni ureaji imaju realizovanu eksternu komunikacija, tada ona mora biti izvedena
modularno, tako to je odgovarajui modul ugraen u brojilo (interni modul). Isto se moe ostvariti
i preko realizovanog interfejsa (RS 485) i ugradnjom modema DLC (opciono i drugih komunikatora)
za komunikaciju. Moduli za eksternu komunikaciju, ako ih ima, mora da koriste komunikacioni
protokol koji definie ODS u postupku izdavanju Reenja o odobrenju za prikljuenje.

7.6 Tehnike karakteristike mernih transformatora date su u taki 6.6.. U sekundarna kola mernih
transformatora ne sme da bude prikljuen ni jedan instrument ili ureaj, osim brojila.
7.7 Daljinsko oitavanje
Brojila moraju biti pripremljena za daljinsko oitavanje. Podaci sa brojila se daljinski oitavaju i
prikupljaju u Centru. Za prenos podataka od brojila do Centra koristi se prenosni put koji definie
ODS. U Centru je omoguen nadzor daljinsko oitavanje potronje za obraun, daljinsko
oitavanje merenih veliina na zahtev bilo kada u toku dana, praenje optereenja, praenje
dogaaja na mernom mestu, memorisanje izmerenih veliina u bazu podataka, pregled oitanih
podataka, izrada potrebnih izvetaja, izdavanje rauna itd.

86
7.8 Posebni zahtevi za izvoenje mernog mesta za poluindirektno merenje u objektu ME:
Ako se ME prikljuuje direktno na NN mreu ED, mesto merenja se nalazi u objektu ME kao deo
rasklopne aparature u okviru izvodnog polja (elije) prikljunog NN voda. U tom sluaju:
Brojila se prikljuuju preko NN strujnih mernih transformatora. Brojila i strujni merni
transformatori se montiraju u merno razvodni orman (MRO), koji se sastoji od prikljunog i
mernog prostora.
MRO se montira u zid ili na zid, postavljen na pristupanom i osvetljenom mestu. Kuite MRO-a
izrauje se od elinog lima debljine 1,5 mm, aluminijuma ili nekog sintetikog materijala koji ima
potrebnu mehaniku vrstou.
Na vratima MRO-a, u visini LC displeja brojila, nalazi se otvor sa providnim (sigurnosnim) staklom
za oitavanje brojila.
Sadraj opreme u prikljunom (donjem) prostoru MRO-a:
tri strujna transformatora, ije karakteristike su date u taki 6.6.;
tri prekidaa naznaene struje 6 A za naponska kola brojila;
redne stezaljke za provodnike preseka 16 mm
2
.
Prikljuni prostor MRO-a mora da ima poseban poklopac od elinog lima debljine 1,5 mm, sa
mogunou plombiranja na dva dijagonalna zavrtnja, tako da je pristup strujnim transformatorima
i ostaloj opremi unutar prikljunog prostora mogu samo posle demontae poklopca.
Ako se ME prikljuuje na SN distributivnu mreu, merna oprema za indirektno merenje (brojilo i
merni transformatori) montiraju se na nain definisan u taki 6.7
7.9 Ako se merno mesto nalazi u objektu ME, nadlena ED ima pravo na nadoknadu trokova zbog
gubitaka elektrine energije u prikljunom vodu izmeu mesta merenja i take napajanja mree ED.
Koliina izgubljene elektrine energije proraunava se i sporazumno utvruje na osnovu
maksimalne srednje snage koju ME predaje u mreu ED i parametara prikljunog voda (duina, tip i
presek voda).

87
4.8. Zatita generatora i prikljunog voda male elektrane
8.1 Ovom takom se utvruju osnovni zahtevi za izbor ureaja za zatitu generatora i elemenata
rasklopne aparature ME od moguih havarija i oteenja usled kvarova i poremeaja u DS (kratak
spoj, zemljospoj, promena napona i/ili promena frekvencije), u uslovima paralelnog rada.
Obuhvaene su sledee zatite:
sistemska zatita, taka 8.2;
zatita prikljunog voda, taka 8.3.
Delovanjem ovih zatita, mora na spojnom prekidau da se automatski prekine paralelan rad
generatora sa DS.
Ako ME ima mogunost rada izolovanoga od DS a razlog rada zatite na rastavnom mjestu bili su
U<, U>, f< ili f> uslovi, tada se na rastavnom mjestu ME odvoji od DS i moe (po elji investitora)
poeti raditi izolovano od DS-a. Nakon ponovnog postizanja U i f zatitnih uslova za ponovni rad
ME u DS na rasklopnom mjestu, po elji investitora, ME se moe resinhronizovati u DS bilo na
rastavnom mjestu ili na generatorskome prekidau, u zavisnosti od toga u kojem je stanju
generator (su generatori) u ME.
Automatski restart DI nakon rada U ili f zatite ne smije da se uradi prije:
3 minute kod rotirajuih strojeva i
20 sekundi kod invertorskih sustava.
Sve to vrijeme nijedna zatita DI ne smije biti aktivna ili se aktivirati.

Ako je bio razlog rada zatite strujni (I> ili I>>), onda generator u kvaru mora poeti havarijsko
zaustavljanje. Nakon toga ponovni rad ME na DS mora biti blokiran do intervencije ODS.
Ovom preporukom nisu obuhvaene sledee zatite:
zatita od unutranjih kvarova generatora;
zatita turbine;
zatita energetskih transformatora u ME;
zatita od atmosferskih prenapona u ME;
zatita od kvarova (kratak spoj, zemljospoj) na elementima rasklopne aparature i uelektrinim
instalacijama male elektrane.
8.2 Sistemska zatita se sastoji od:
naponske zatite, koja reaguje na poremeaj ravnotee izmeu proizvodnje i potronje reaktivne
energije;
frekventne zatite, koja reaguje na poremeaj ravnotee izmeu proizvodnje i potronje aktivne
energije.
Naponska zatita se sastoji od:
nadnaponske zatite (U>) koju ini trofazni (ili jednofazni za monofazna postrojenja) naponski rele
najmanjeg opsega podeavanja (0,9 - 1,2) Ung, koja reaguje sa vremenskom zadrkom najmanjeg
opsega podeavanja (0,2 - 3) s;
podnaponske zatite (U<) koju ini trofazni (ili jednofazni za monofazna postrojenja) naponski
rele najmanjeg opsega podeavanja (1,0 - 0,7) Ung, koja reaguje sa vremenskom zadrkom
najmanjeg opsega podeavanja (0,2 - 3) s.

88
Frekventna zatita se sastoji od:
nadfrekventne zatite (f>) koju ini monofazni frekventni rele najmanjeg opsega podeavanja
(49 - 52) Hz, koja reaguje sa vremenskom zadrkom najmanjeg opsega podeavanja (0,2 - 3) s;
podfrekventne zatite (f<) koju ini monofazni frekventni rele najmanjeg opsega podeavanja
(51 - 48) Hz, koja reaguje sa vremenskom zadrkom najmanjeg opsega podeavanja (0,2 - 3) s.
Frekventni rele treba da bude sa funkcijom brzine promene frekvencije u intervalu 10 mHz.
Obe zatite mogu da budu realizovane preko jednog ureaja (relea) koji ispunjava prethodne
zahteve (f> i f<).
Frekventna zatita moe da se realizuje i tako da se ova funkcija integrie sa nekom drugom
zatitom ili funkcijom, na primer: sa zatitom prikljunog voda, u okviru funkcije upravljanja
invertora kod generatora koji su prikljueni preko invertora itd.
8.3 Zatita prikljunog voda:
Zatita SN prikljunog voda je prekostrujna i zemljospojna, izvedena prema TP-4a1.
Zatita SN prikljunog voda u ME je prekostrujna i izvodi se prema taki 8.3.,
Zatita SN prikljunog voda u rasklopnom postrojenju DS je prekostrujna (taka 8.3.) i
zemljospojna (taka 8.3.), ako se prikljuak izvodi prema taki 6.4..
Prekostrujna zatita je trofazna maksimalna strujna vremenski nezavisna zatita, koja reaguje:
sa vremenskom zadrkom pri strujnim optereenjima koja prelaze vrednosti dozvoljenih strujnih
optereenja prikljunog voda (TP-14a) - prekostrujna zatita I >;
trenutno pri bliskim kratkim spojevima - kratkospojna zatita I>>.
Merni relei prekostrujne zatite su za naznaenu struju 5 A i za najmanji opseg podeavanja:
(3 - 9) A za prekostrujnu zatitu I>;
(20 - 50) A za kratkospojnu zatitu I>>.
Najmanji opseg podeavanja vremenske zadrke prekostrujne zatite I > treba da bude (0,2 - 3) s.
Zemljospojna zatita je homopolarna zatita, ije izvoenje zavisi od naina uzemljenja neutralne
take SN mree (TP-6):
ako je neutralna taka SN mree uzemljena preko niskoomske impedanse, primenjuje se
monofazna maksimalna strujna vremenski nezavisna zatita I0 >, iji merni rele je za naznaenu
struju In = 5 A, najmanjeg opsega podeavanja (0,5 - 2,5) A. Zatita treba da reaguje sa
vremenskom zadrkom najmanjeg opsega podeavanja (0,2 - 3) s.
ako je neutralna taka SN mree izolovana, zemljospojna zatita zavisi od veliine kapacitivne
struje zemljospoja galvanski povezane mree i izvodi se prema taki 1.4 TP-4a1.
Zatita NN prikljunog voda u ME: prekostrujna, preko kratkospojnog (elektromagnetnog) i
termikog okidaa NN prekidaa, taka 6.3.
8.4 U ME se koriste mikroprocesorski (digitalni) zatitni ureaji, kao samostalni relei ili u okviru sistema
integrisane zatite i upravljanja ME. Meutim, sva zatitna oprema mora da radi nezavisno od rada
sistema upravljanja i sistema komunikacije u okviru ME.
8.5 Pravilo iz take 8.4. ne primenjuje se za ME nazivne snage do 30 kW koje koriste invertore za
proizvodnju elektrine energije.
8.6 Za ME nazivne snage do 30 kW, naponske i frekventne zatite mogu biti integrisane u okviru
invertora i tom sluaju ukljuenje/iskljuenje sa distributivne mree moe biti izvedeno od strane
invertora. U tom sluaju, izmeu invertora i mree mora postojati rastavni element ija funkcija
automatskog ukljuenja/iskljuenja mora biti usaglaena sa proradom integrisanih invertorskih
zatita. Pored automatske funkcije ukljuenja/iskljuenja rastavni element mora da ima i mogunost
manuelnog ukljuenja/iskljuenja.

89
8.7 Status rastavnog elementa (ukljuen/iskljuen) mora biti jasno vidljiv i dostupan distributeru.
8.8 Proizvoa invertora mora imati sertifikate i ateste koji se odnose na podeenje napona i
frekvencije u okviru zahtevane naponske i frekventne zatite.
8.9 Za sve vrste ME vai da moraju imati preklopnik u rasklopnom postrojenju ME. To je signalni
preklopnik koji je iskljuivo pod nadzorom ODS i sa kojim ODS moe iskljuiti ME sa DS. Osiguranje
preklopnika (pod kljuem iskljuivo ODS) analogno je osiguranju glavnih osiguraa postrojenja
korisnika DS. ODS ovaj preklopnik upotrebljava u sluaju da treba iskljuiti ME sa DS. Stavljanjem
preklopnika iz pozicije 1 (ON) u poziciju 0 (OFF), rad ME paralelno s DS nije mogu.
8.10 Kod djelovanja strujnih zatita na rasklopnom mjestu ME, rad ME na DS nije mogu sve dok ODS s
preklapanjem preklopnika u redosljedu 1 0 1 ne kvitira zatite (u primjeru digitalne
zatite, koja ima to mugunost) ili promijeni osigurae u primjeru takve zatite.
8.11 Treba naglasiti da nakon kvitiranja zatite ili promjene osiguraa na rasklopnom mjestu, ODS samo
daje potreban uslov, da se investitor moe ponovo prikljuiti na DS. Odgovornost i posljedice
ponovnog ukljuenja u svakom sluaju na strani su investitora.
8.12 Mikroprocesorski zatitni ureaj (rele) mora da:
bude neosetljiv na prelazne reime;
ima visok nivo samodijagnostike, ali kvar u zatitnom ureaju ne sme da izazove proradu zatite;
ima ugraenu funkciju registrovanja i pamenja najmanje tri dogaaja (kvara);
ima mogunost ispitivanja i podeavanja preko tastature i displeja na ureaju, kao i preko
prenosnog raunara i serijskog prikljuka;
ima metalno kuite osigurano od prodora praine i vlage IP 51 (IEC 529).
U prostorijama u kojima se nalaze ureaji zatite, temperatura ne sme da bude manja od - 5
o
C i
vea od + 55
o
C mora da se sprei kondenzacija vlage (IEC 57).
8.13 Posebni tehniki zahtevi kod primene automatskog ponovnog ukljuenja (APU) u DS:
Na izvodima nadzemnih i meovitih vodova "X" kV (X = 35 kV, 20 kV, i 10 kV) u TS 110/X kV i TS
35/10 kV uobiajeno se koristi tropolno automatsko ponovno ukljuenja (APU) prekidaa sa dva
pokuaja (TP-4v): u prvom pokuaju brzo APU sa beznaponskom pauzom 1 s, a u drugom pokuaju
sporo APU sa beznaponskom pauzom preko 15 s. Ukoliko se ME prikljuuje na takve vodove,
odnosno postrojenja, moraju da se preduzmu mere da se iskljui mogunost prikljuenja ME na
povratni napon iz DS bez sinhronizma na primer: blokadom rada APU-a sve dok na prikljunom
vodu za ME ima napona, korienjem APU-a sa jednim pokuajem (neodgovarajui termin) sa
beznaponskom pauzom 10 s itd.
8.14 Ispitivanja zatitnih ureaja vre se prema standardu IEC 255. Ispitivanja se vre kod proizvoaa i
na objektu (u ME).
Kod proizvoaa se vre tipska i komadna ispitivanja, o emu se prilau odgovarajui atesti i
pratea dokumentacija o dokazu kvaliteta.
Na objektu (u ME) vri se provera funkcija kompletne zatite, automatike i upravljanja. Vri se
primarno ispitivanje (zajedno sa mernim transformatorima) i sekundarno ispitivanje (samo zatitni
ureaji, sa probom delovanja na iskljuenje spojnog i/ili generatorskog prekidaa).
Primarno ispitivanje zatite obavezno se vri pre prvog prikljuenja ME na DS. Primarno ispitivanje
zatite moe po potrebi da se vri i u eksploataciji, na primer posle zamene strujnog
transformatora. Sekundarno ispitivanje zatite vri se najmanje jedanput godinje.
O rezultatima ispitivanja i podeavanja zatitnih ureaja radi se odgovarajui dokument (protokol).

90
8.15 Trofazni generatori kod paralelnog rada sa DS moraju imati obavezno izolovanu nultu taku. A kod
prelazaka na izolovani rad, nultu taku treba automatski spojiti na zemlju zbog mogunosti
detekcije I
0
kvarne struje.
8.16 Standardno podeavanje zatite na rasklopnome mjestu za sve generatore je u tabelama Tab. 4.3 i
Tab. 4.4. Tabela Tab. 4.3 vai ako ME ima samo jednostepensku zatitu a tabela Tab. 4.4 vai ako
ima ME mogunost dvostepenske zatite. U tabeli Tab. 4.3 drugi stepen zatite moe se podesiti na
bilo koju vrijednost u navedenoj zoni.
8.17 ODS moe u posebnim situacijama zahtijevati nestandardno podeavanje zatite na rasklopnome
mjestu.
8.18 Ako e DI biti prikljuen na mreu DS samo zbog obezbjeivanja sigurnosti snabdijevanja
osjetljivog potroaa i njegova uloga nije isporuka radne snage u DS nego podrka potroau, ili e
uloga DI biti samo smanjenje uizimanja radne snage nekog potroaa iz DS, takav DI se na DS moe
prikljuiti po promijenjenim pravilima za prikljuenje:
DI ne dobija nadoknadu za isporuenu radnu snagu u DS.
Za DI ne vae karakteristike reaktivne snage iz Preporuke.
DI mora raditi tako (radna snaga, reaktivna snaga, smetnje po vodiu i svi ostali parametri
rada) da su obezbijeeni uslovi iz saglasnosti za prikljuenje potroaa, u ijoj mrei DI radi, na
mjestu prikljuenja potroaa na DS. Odgovornost za definisanje uslova za rad DI, koji e voditi
rauna o svim tim okolnostima, na strani je projektanta DI.
DI ne smije plasirati radnu snagu u DS. Zbog toga mora imati potroa, u ijoj mrei takav DI
radi, instaliranu zatitu od povratne snage na svome mjestu razmjene sa DS. Ta zatita mora
biti podeena na najvie 10 % vrijednosti nazivne (prijavljene) snage potroaa na mjestu
prikljuenja na DS iz njegove saglasnosti za prikljuenje. Vrijeme rada zatite od povratne
snage ne smije biti due od 5 sekundi. Nakon rada zatite od povratne snage rasklopno
postrojenje DI mora se trajno iskljuiti, analogno radu strujne zatite. U tom primjeru rasklopno
postrojenje moe deblokirati samo ODS.
8.19 Kada DI radi sinhronizovano na DS, njegov P f regulator mora biti obavezno blokiran! Kada
proradi sistemska (U<, U> ili f<, f>) zatita DI, tada se moe (ako postoji) regulator P f na
generatoru (generatorima) DI deblokirati i generator (-i) moe (mogu), po elji vlasnika DI i ako je
bilo tako prejektovano, izolovano snabdijevati potronju unutar postrojenja DI. Ponovno ukljuenje
u DS vri se po pravilima za sinhronizaciju DI na DS iz ove Preporuke. U ovom sluaju preporuuje
se da se vrijeme rada U<, U>, f< i f> zatite podesi na t = 0 da bi se time omoguio laki prijelaz na
izolovani rad DI.

91
Tab. 4.3: Standardno podeenje naponske i frekvencijske zatite na rasklopnom mjestu ME u sluaju jednostepenske
zatite
9

Parametar
Najvee dozvoljeno
ukupno vreme rada
zatite
(s)
Podeenje
Nadnaponska zatita 0,2 U
n
+ 11 %
Podnaponska zatita 0,2 U
n
15 %
Nadfrekventna zatita 0,2 51 Hz
Podfrekventna zatita 0,2 48 Hz

Tab. 4.4: Standardno podeenje naponske i frekvencijske zatite na rasklopnom mjestu ME u sluaju dvostepenske
zatite

9
Parametri zatite podeeni su tako da omoguavaju rad ME u mrei DS, ako postoje naponski i
frekvencijski uslovi za to. Ako nema uslova za rad ME u DS, onda se ME iskljui sa DS i moe (ako je investitor
zainteresovan za to) da radi izolovano u mrei investitora sve do trenutka kada su opet dati uslovi (naponski i
frekvencijski) za rad ME paralelno sa DS. Standardno se zatita podeava dvostepenski. Ako ME nema mogunost
dvostepenske, nego samo jednostepenske zatite, onda treba zatitu podesiti prema tabeli 8.1. Zatita omoguava
da ME ne prestane raditi paralelno s mreom ako ima kvarova u paralelnim vodovima (to znai ne u vodu koji
napaja ME) ali omoguava brzo razdvajanje ME od DS, kad ima kvarova u vodu, koji napaja ME (granica U
n

15 % ... 30 %). Kada u sistemu doe do previsokog napona, ME vie ne smije raditi paralelno s DS, jer bi time
mogla otetiti potroae (granica U
n
+ 11 % ... + 15 %). Kada u sistemu doe do porasta frekvencije (ostrvski rad
djela DS), onda se kod frekvencije 51 Hz ME razdvajaju od DS, kako bi pomogle smanjiti sistemsku frekvenciju. A
kada u sistemu doe do upada frekvencije (bilo zbog ostrvskog rada dijela DS ili problema u UCTE mrei), onda se
ME razdvajaju od DS tek kod frekvencije 48 Hz, kako bi to due mogle pomoi sistemu u stanju, kada zbog manjka
radne snage u mrei frekvencija opada.
Parametar
Najvee dozvoljeno
ukupno vreme rada
zatite
(s)
Podeenje
Nadnaponska zatita (2. stepen) 0,2 U
n
+ 11 % ... + 15 %
Nadnaponska zatita (1. stepen) 1,5 U
n
+ 11 %
Podnaponska zatita (1. stepen) 1,5 U
n
15 %
Podnaponska zatita (2. stepen) 0,2 U
n
15 % ... 30 %
Nadfrekventna zatita 0,2 51 Hz
Podfrekventna zatita 0,2 48 Hz

92
4.9. Kompenzacija reaktivne energije u ME
9.1 Za ME koje su prikljuene na NN mreu faktor snage ME u odnosu na DS treba da bude izmeu
cos = 0,95 u kapacitivnom i cos = 0,95 u induktivnom reimu rada, bez dodatne tolerancije. Za
ME koje su prikljuene na SN mreu faktor snage ME u odnosu na DS treba da bude u skladu s
karakteristikom nacrtanom na slikama Sl. 4.1 ili Sl. 4.2 (plave linije i/ili plava podruja). Ukoliko je za
odravanje zahtevane vrednosti faktora snage potrebna ugradnja kondenzatorskih baterija, njen se
kapacitet bira tako da ni u jednom pogonskom sluaju ne sme da doe do samopobuivanja
generatora.
9.2 Pomou odgovarajue projektne dokumentacije e se za svaki konkretan sluaj odabrati
pojedinana, grupna ili centralna kompenzacija reaktivne energije.
9.3 Za dimenzionisanje postrojenja za kompenzaciju reaktivne snage (energije) treba uzeti u obzir:
reaktivnu energiju potrebnu za rad generatora;
reaktivnu energiju potrebnu za potroae ME kada generatori rade i kada nisu u pogonu;
tetno dejstvo (mogunost pojave viih harmonika),
tetno dejstvo pojave rezonancija sa mreom.
Kod ME sa velikim kolebanjima pogonske snage (sluaj elektrane na vetar), obavezna je primena
automatske regulacije faktora snage.
U sluaju primene automatske regulacije faktora snage ME, regulacioni nivo automatske
kompenzacije moe, u dogovoru sa nadlenom ED, da se podesi i na cos 1, pri emu odreeni
deo kondenzatora moe trajno da bude prikljuen na DS, ako su dodatno ispunjeni sledei uslovi:
ME je prikljuena na SN mreu ED (10 kV, 20 kV ili 35 kV) preko ET-a 0,42/10 (20, 35) kV, na iju
nienaponsku stranu (0,4 kV) su prikljueni kondenzatori za kompenzaciju reaktivne snage;
ukupna snaga trajno prikljuenih kondenzatora (izvan automatske kompenzacije) ne prelazi 10%
vrednosti naznaene snage ET-a (uz posebnu saglasnost nadlene ED, ova vrednost moe da
iznosi i 15%).

9.4 Reaktivna snaga potrebna za rad asinhronog generatora ili ME koje rade preko mreno voenih
invertora, iznosi priblino 50% predate prividne snage, i ova snaga mora da se obezbedi iz
kondenzatorskih baterija. Ovi kondenzatori ne smeju da se ukljue pre nego to se asinhroni
generator prikljui na DS, i moraju galvanski da se odvoje od generatora pre nego to se on iskljui,
da bi se izbeglo samopobuivanje.

93
9.5 ME koja je prikljuena na SN mreu DS, treba da dri reim reaktivne snage u skladu s
karakteristikom na slikama Sl. 4.1 ili Sl. 4.2 (plave linije i/ili plava podruja), zavisi od tipa ME. Ovu
karakteristiku ME treba da dri u podruju, kada je radna snaga ME vea od 20 % nazivne radne
snage ME (P
g
0,2 P
ng
). Nazivna reaktivna snaga ME treba da bude najmanje Q
ng
0,5 P
ng

(cos = 0,90). Dozvoljeno odstupanje reaktivne snage od karakteristike u svakoj radnoj taki moe
biti do 10 % Q
ng
. Za generatore koji mogu imati problema sa stabilnou pri radu u kapacitivnom
podruju (na primjer, sinhroni generatori), moe se u naponskom podruju U
mree
105 % U
cg

primijeniti ogranienje reaktivne snage na takvu vrijednost (plavo podruje na slici Sl. 4.1), koja
omoguava stabilan rad generatora. U
mree
je mjereni napon u taki prikljuenja ME u DS a U
cg
je
dogovoreni napon u taki prikljuenja ME. U
cg
definie obraiva elaborata za prikljuenje ME na
osnovu prorauna naponskih prilika u mrei. Ako zbog male snage ME za prikljuenje na DS mrena
analiza nije potrebna, U
cg
se definie kao nazivni pogonski napon mree na koju se generator
prikljuuje.

94

Sl. 4.1: Standardna karakteristika faktora snage generatorske ME u odnosu na DS za ME, koje su ukljuene u SN
mreu

Sl. 4.2: Standardna karakteristika faktora snage invertorske ME u odnosu na DS za ME, koje su ukljuene u SN
mreu

85 90 95 100 105 110 115
Q / QnGEN
Umree (% UCG)
Karakteristika reaktivne snage generatorske ME
1,00
0,50
0,25
0
-0,25
-0,50
-1,00
induktivan rad
generatora
(naduzbuen)
kapacitivan rad
generatora
(poduzbuen)
85 90 95 100 105 110 115
cos gen
Umree (% UCG)
Karakteristika reaktivne snage invertorske ME
0,90
0,95
1,00
0,95
0,90
0,50
0,33
0
-0,33
-0,50
tg gen
induktivan rad
invertora
(naduzbuen)
kapacitivan rad
invertora
(poduzbuen)

95
4.10. Nadzor i komunikacija sa ME
10.1 Vlasnik ME, u zavisnosti od mesta prikljuenja na DS, mora da obezbedi da ODS ima odgovarajue
informacije u realnom vremenu prema lanovima 10.4 i 10.5.
10.2 Shodno obavezama iz lana 10.1 vlasnik ME mora da obezbedi neophodnu opremu, softver i
komunikacioni servis radi dostavljanja neophodnih podataka. Vlasnik ME snosi sve trokove koji
se odnose na:
trokove investiranja,
trokove proirenja sistema
trokove odravanja sistema.

10.3 Nain komunikacije ME sa nadlenim centrom upravaljanja definie ODS u Odobrenju za
prikljuenje na distributivnu mreu.
10.4 ME elektrane ija je prividna snaga manja od 250 kVA moraju da obezbede mogunost
nadgledanja rastavnog ureaja u taki prikljuenja.
10.5 Za ME ija se snaga kree u intervalu izmeu 250 kVA i 10 MW mora da se obezbedi oprema koja
e omoguiti prenos sledeih informacija do nadlenog centra upravljanja ODS:
Analogne veliine:
Aktivnu snagu (MW)
Reaktivnu snagu (Mvar)
Napone po fazama
Struje po fazama
Statuse sledeih ureaja:
Svih rastavnih ureaja (prekida, rastavlja),
Automatskog regulatora napona pod uslovom da njegov rad ima uticaj na DS
Alarmi:
Gubitak komunikacije izmeu ME i nadlenog centra upravljanja,
Gubitak/poremeaj funkcije zatite u okviru ME.
10.6 Podaci iz lana 10.5 moraju da se skladite i uvaju u vremenskom intervalu od 30 dana.
10.7 Svaka ME mora imati preklopnik u rasklopnome postrojenju ME, koji je iskljuivo pod nadzorom
ODS i sa kojim ODS moe iskljuiti ME iz DS, ako ODS to treba zbog radova u mrei ili ME sa
svojim radom uzrokuje probleme u mrei. Osiguranje preklopnika (pod kljuem iskljuivo ODS)
analogno je osiguranju glavnih osiguraa postrojenja korisnika DS.

96
4.11. Procedure i dokumentacija za prikljuenje malih elektrana na distributivnu
mreu
11.1 U postupku planiranja, izgradnje i poetka korienja male elektrane, prikljuenje na distributivnu
mreu prate sledei postupci i dokumentacija.
11.2 Postupci
11.2.1 Izdavanje informacije o mogunosti prikljuenja na distributivnu mreu
izdaje operater distributivne mree u formi obavetenja (miljenja,uslova) na zahtev
zainteresovanog subjekta
postupak se pokree pisanim zahtevom zainteresovanog subjekta u kom se navodi svrha
ishododovanja informacije. Pored optih identifikacionih podataka, zahtev sadri i dovoljan
broj podataka za odreivanje poloaja u prostoru i podataka o instalisanoj snazi, veliini i
vrsti pojedinih agregata..
informacija se izdaje u formi miljenja uslova, odnosnu formi koja je u skladu sa navedenom
svrhom ishodovanja i sadri bitne podatke kao to su: mesto prikljuenja, (konkretan vod ili
transformacija od koje polazi prikljuni vod), vrstu i presek prikljunog voda i drugu potrebnu
opremu (rastavlja na mestu prikljuenja, rastavlja snage itd.), parametre mree od koje
polazi prikljuni vod (snagu kratkog spoja, reim rada neutralne take i podatke o struji
zemljospoja i njenom trajanju).
informacija se izdaje sa rokom vaenja od jedne godine, izuzev za prikljuenje mHE za koje je
rok vaenja najvie 2 godine. Uslovi koji su navedeni u informaciji ostaju na snazi i nakon
isteka roka, ukoliko investitor ME u tom roku dostavi validan dokument o pravu izgradnje
ME, pri emu taj dokument preuzima rok vanosti izdatih uslova.
11.2.2 Izdavanje odobrenja za prikljuenje na distributivnu mreu
izdaje operater distributivne mree u formi reenja na zahtev investitora male elektrane
(subjekat koji poseduje graevinsku dozvolu)
postupak se pokree pisanim zahtevom investitora koji sadri sline podatke kao i kod
zahteva za izdavanje informacije o mogunosti prikljuenja sa obaveznim prilozima:
situacioni plan objekta, podaci o izabranim agregatima (vrsta i snaga) jednopolna ema
postrojenja, nain prenoenja informacija iz ME i ostalim dokazima u skladu sa zakonom.
odobrenjem se pored tehnikih uslova prikljuenja (kao i u izdatoj informaciji) odreuju i
iznos trokova prikljuenja i rokovi za njihovo izmirivanje i prikljuenje objekta.
11.2.3 Prikljuenje male elektrane na distributivnu mreu
po zavrenoj izgradnji prikljuka i izvrenim proverama tehnike inspravnosti objekat se
prikljuuje na distributivnu mreu u cilju ispitivanja i podeavanja opreme i ureaja.
postupak se pokree pisanim zahtevom investitora, sa prilozima koji potvruju ispravnost
izgraenog prikljuka.
distributer po potrebi vri potrebne preglede prikljuka i mernog mesta i prikljuuje objekat
na distributivnu mreu o emu se sainjava odgovarajui zapisnik
po obavljenim ispitivanjima i podeavanjima ugraene opreme, upravljakih i zatitnih
ureaja, to se dokumentuje odgovarajuim zapisima, elektrana se prikljuuje na
distributivnu mreu.
ODS daje potreban uslov da se ME moe prikljuiti na mreu s poloajem preklopnika u
rastavnom postrojenju na 1 (ON), a investitor je onaj koji sam prikljuuje svoju ME na mreu

97
s komandom za ukljuenje i sinhronizaciju. Tako ODS ne moe odgovarati za tetu koja bi
nastala prikljuenjem neispravne ME na mreu DS.
11.3 Dokumentacija

11.3.1 Zahtev za izdavanje informacije (miljenja, uslova)
podnosi zainteresovani subjekt u pisanoj formi sa naznaenim podacima u 11.2.1.
zahtev moe biti formulisan na razne naine:
sa konkretnim podacima o veliini objekta ije se prikljuenje planira
sa zahtevom da se odrede racionalni uslovi za prikljuenje za odreenun lokaciju
operater moe da ponudi pripremljeni obrazac podnosiocu zahteva sa ciljem da se izbegnu
mogui nesporazumi i nepotrebno odugovlaenje postupka.
11.3.2 Informacija (miljenje, uslovi) o mogunosti prikljuenja na distributivnu mreu
sadrina informacije vezana je formulisanim zahtevom i po pravilu sadri podatke naznaene
u 11.3.1. u cilju postizanja transparentnosti postupka potrebno je da PD ED pripremi obrasce
koji treba da su javno dostupni
11.3.3 Zahtev za izdavanje odobrenja za prikljuenje
podnosi investitor male elektrane (subjekt koji poseduje dozvolu za izgradnju) u pisanoj
formi sa naznaenim podacima u 11.2.1.
u ovome postupku koriste se pripremljeni obrasci PD ED, koji treba da su javno dostupni.
11.3.4 Odobrenje za prikljuenje
izdaje se u formi propisanoj Zakonom o optem upravnom postupku.
sadri uvod,izreku, obrazloenje i uputstvo o pravnom sredstvu.
sadraj izreke i obrazloenja naznaen je u 11.3.3.
upotreba pripremljenih formulara nije pogodna za ovu svrhu.
11.3.5 Zahtev za prikljuenje
podnosi vlasnik male elektrane po zavrenoj izgradnji prikljuka sa prilozima koji potvruju
tehniku ispravnost ugraene opreme i izvedenih radova.
11.3.6 Zapisnik o prikljuenju
sainjavaju operater distributivne mree i vlasnik male elektrane odnosno njihovi ovlaeeni
predstavnici sadri, pored optih podataka, i podatke bitne za pogon i tehniku ispravnost
opreme, odnosno podatke o zapisima koji dokumentuju stanje
11.3.7 Ugovor o prikljuenju na distributivnu mreu
zakljuuju vlasnik elektrane i operater distributivne mree u pogodnoj fazi izgradnje objekta
sadri prava i obaveze ugovornih strana u odnosu na prikljuenje i odravanje prikljunog
ureaja i opreme, kontrole i praenja ispravnosti pogona, meusobnog obavetavanja i
pristupa objektu
11.3.8 Ugovor o preuzimanju i isporuci elektrine energije
zakljuuju vlasnik elektrane i kupac elektrine energije, po pravilu, pre prikljuenja na
distributivnu mreu
sadri prava i obaveze ugovornih strana u vezi obrauna i plaanja preuzete elektrine
energije

98

Sl. 4.3: Blok dijagram procedure za prikljuenje na distributivnu mreu

Investitor
Zahtev za izdavanje
informacije o
mogunosti prikljuenja
na distributivnu mreu
ne
Zahtev za izdavanje
odobrenja za
prikljuenje na
distributivnu mreu
da
Izgradnja
prikljuka
ODS
Zahtev za
prikljuenje na
distributivnu
mreu
Reenje kojim se
odobrava prikljuenje
na distributivnu mreu
Testiranje opreme pred
putanje
(Zapisnik)
Putanje u rad
Ugovor o
prikljuenju na
distributivnu
mreu
Ugovor o
preuzimanju i
isporuci el.
energije
ODS

99
4.12. Prvo prikljuenje ME na mreu ED
12.1. Prvo prikljuenje ME na DS vri se kada su ispunjeni svi uslovi iz poglavlja 11.
Prvo prikljuenje ME na DS vri se u prisustvu vlasnika ME - investitora, ovlaenog predstavnika
nadlene ED i glavnog izvoaa radova.
Neposredno pre prvog prikljuenja ME na DS, vri se:
vizuelni pregled objekta ME, pogonskih ureaja, generatora i rasklopnog postrojenja;
uporeenje projektne dokumentacije sa izvedenim radovima u delu koji je predmet ove
preporuke i odnosi se na paralelan rad ME i DS;
pristupanost spojnom prekidau i mernom mestu;
provera zatitnih ureaja u ME: sistemske zatite prema taki 8.2 i zatite prikljunog voda
prema taki 8.3;
provera ispravnosti prikljuka ME, ukljuujui proveru zatitnih i mernih ureaja, kao i rasklopnih
aparata na mestu prikljuenja na DS.
12.2. Ispitivanje zatitnih ureaja kod prvog prikljuenja ME na DS vri se u realnim uslovima, kao
primarno ispitivanje (zajedno sa mernim transformatorima) i sekundarno ispitivanje, sa probom
delovanja na iskljuenje spojnog prekidaa.
Na kraju se vri provera funkcionisanja ureaja za sinhronizaciju (runu i/ili automatsku) i drugih
ureaja koji omoguavaju bezbedno prikljuenje generatora na DS, taka 5.8. U okviru ovih
ispitivanja i proba, obavezno se simulira i proverava:
ispad trofaznog napona u DS;
ponaanje zatitnih i ostalih ureaja u ME za sluaj primene APU-a;
ako u ME ima vie generatora: redosled ukljuenja na DS i utvrivanje najmanje vremenske
zadrke do prikljuenja narednog generatora (taka 5.4);
funkcionisanje postrojenja za kompenzaciju reaktivne energije u zavisnosti od tipa generatora i
ostalih potreba za reaktivnom energijom u ME.
12.3. O izvrenim ispitivanjima i probama funkcionisanja sainjava se poseban dokument (protokol).

100
4.13. Pogon
13.1. Vlasnik ME mora ureaje koji su potrebni za paralelan rad sa DS da redovno odrava i da
povremeno kontrolie ispravnost funkcionisanja spojnog prekidaa i zatitnih ureaja. Rokovi za
obavljanje pojedinih radova ne mogu da budu dui od rokova koje propisuje Pravilnik o
tehnikim normativima za pogon i odravanje elektroenergetskih postrojenja i vodova (Sl. list SRJ
br. 41/93).

Rezultati ispitivanja se unose u poseban protokol. Ovaj protokol prikazuje hronoloki sprovedena
ispitivanja i slui kao dokaz o redovno nadgledanom pogonu. Ovlaeni predstavnik ED moe u
svako doba da trai rezultate ispitivanja sistemske zatite i zatite prikljunog voda u ME, a kada to
pogonski uslovi DS zahtevaju moe da trai i promenu podeenja zatita.
13.2. ME mora de se odvoji od DS za sluaj kvarova i poremeaja u DS.
ME sme da se ponovo prikljui na DS tek kada se ispune uslovi za prikljuenje (taka 5.8) i
nesmetan paralelan rad.
ED ima pravo da u sluaju opasnosti i smetnji po DS trenutno odvoji ME od DS. O takvom
iskljuenju, kao i o iskljuenjima ME radi obavljanja radova (revizija, remont itd.) u DS, vlasnik ME
se pravovremeno obavetava u skladu sa rokovima definisanim u Pravilima o radu distributivnog
sistema.
13.3. Ovlaenom predstavniku ED-a, u dogovoru sa vlasnikom ME, mora u svako vreme da bude
omoguen pristup rasklopnim aparatima, zatitnim i mernim ureajima, te preklopniku o emu e
da se zakljui odgovarajui ugovor o pogonu.
13.4. Kontrola ispravnosti razvoda jednosmernog napona u ME je uslov za pouzdan rad ME i
spreavanje pojava tekih havarija.
Pojava poremeenog pogona u razvodu jednosmernog napona mora da se blagovremeno
signalie, a kvarovi moraju da se otklone sa prvim stepenom prioriteta.
U sluaju nestanka jednosmernog napona akumulatorske baterije za napajanje zatitnih ureaja i
rasklopnih aparata u ME, treba da doe do automatskog zaustavljanja generatora: rastereenje
generatora, prekid paralelnog rada ME sa DS iskljuenjem spojnog prekidaa, razbuivanje i
zaustavljanje.
13.5. ODS propisuje uslove regulacije reaktivne snage u skladu sa takom 9.3, 9.4 i 9.6 kao i u sluaju
primene invertora sa forsiranom komutacijom (PWM invertor).
13.6. Nadlena ED i vlasnik male elektrane treba uzajamno da se obavetavaju o bitnim izmenama u
svojoj mrei, odnosno postrojenju, koje imaju uticaj na paralelni rad, kao to su: zamena zatitnih
ureaja i/ili rasklopnih aparata, izmene na ureajima za kompenzaciju reaktivne snage itd.

101
4.14. eme prikljuenja ME na mreu ED
Ovde se daje nekoliko primera prikljuenja ME sa jednim ili vie generatora na DS, i to:
Na slici Sl. 4.4 data je ema prikljuenja ME ukupne snage do 63 kVA na NN razvodno vorite u
DS;
Na slici Sl. 4.5 data je ema prikljuenja ME ukupne snage do 160 kVA, sa generatorom
naznaenog napona Ung = 0,42 kV, na nadzemni distributivni vod 10 (20) kV;
Na slici Sl. 4.6 data je ema prikljuenja ME sa dva generatora naznaenog napona
Ung = 0,42 kV, na razvod 10 (20) kV u distributivnoj TS 10(20)/0,4 kV;
Na slici Sl. 4.6 data je ema prikljuenja ME sa vie generatora naznaenog napona
U
ng
= 3,15 kV, na sabirnice 35 kV (10 kV, 20 kV) u distributivnoj TS 110/X (X = 35 kV, 20 kV,
10 kV) ili TS 35/10 kV ili RP X kV (X = 35 kV, 20 kV, 10 kV).
Na slici Sl. 4.8 data je ema monofaznog prikljuka fotonaponske ME na distributivni sistem.

Legenda za slike Sl. 4.4-Sl. 4.8 :
1 generator;
2 generatorski prekida;
3 mesto prikljuenja male elektrane;
4 spojni prekida;
5 prikljuni vod;
6 rasklopni aparat na mestu prikljuenja na distributivni sistem;
7 mesto prikljuenja na distributivni sistem;
8 merna grupa (merni slog);
9 zatita prikljunog voda u maloj elektrani;
10 zatita prikljunog voda na mestu prikljuenja na distributivni sistem;
11 energetski transformator u maloj elektrani (kuni transformator);
12 sopstvene potrebe (sopstvena potronja) male elektrane;
13 generatorski blok transformator;
14 sistemska zatita u maloj elektrani (naponska i frekventna).

102

Sl. 4.4: Prikljuenje male elektrane snage do 63 kVA na NN mreu

103

Sl. 4.5: Prikljuenje male elektrane snage do 160 kVA na nadzemni vod 10(20) kV

104
CRNE GORE
Sl. 4.6: Prikljuenje male elektrane na razvod
Prikljuenje male elektrane na razvod
Prikljuenje male elektrane na razvod
Prikljuenje male elektrane na razvod 10(20) kV u TS 10(20)/0,4 kV
10(20) kV u TS 10(20)/0,4 kV

10(20) kV u TS 10(20)/0,4 kV
STUDIJA O PRIKLJUIVANJU I RADU DISTRIBUIRANIH IZVORA ENERGIJE U ELEKTROENERGETSKOM SISTEMU STUDIJA O PRIKLJUIVANJU I RADU DISTRIBUIRANIH IZVORA ENERGIJE U ELEKTROENERGETSKOM SISTEMU

105

Sl. 4.7: Prikljuenje male elektranena TS 110/X kV ili 35/10 kV
10

10
Za sistemsku zatitu DI (14) u rasklopnom postrojenju treba da se meri napon i frekvenciju na mrenoj
strani prekidaa (4)!

CRNE GORE
106

Sl. 4
Solarni
paneli
Eksterni prekida
jednosmerne struje
jednosmerne struje
4.8: ema monofaznog prikljuka fotonaponske ME na distributivni sistem

Solarni
paneli
Eksterni prekida
jednosmerne struje
Interni prekida
jednosmerne struje
Interni modul za
zatitu
Eksterni modul za
zatitu
Brojila
ema monofaznog prikljuka fotonaponske ME na distributivni sistem

Eksterni prekida
jednosmerne struje
Interni prekida
jednosmerne struje
Interni modul za
zatitu
Eksterni modul za
zatitu
Brojila
Glavni prekida
Distributivna
mrea
Inverter
Glavni prekida
Glavni prekida
ka kupcu

Glavni prekida
ka kupcu

107
4.15. Dodatna objanjenja
4.15.1. Standardno podeenje naponske i frekvencijske zatite na rasklopnom mjestu
ME
Standard EN 50438 [13] definie podeavanje naponske i frekvencijske zatite kod DI u Evropi. Iz EN
50438 citiramo razliita podeavanja naponske i frekvencijske zatite DI u pojedinim evropskim
zemljama. Za sve zemlje vai tzv. Standardno podeavanje a neke zemlje imaju svoje devijacije.

Standardno EN podeenje:
Parameter Maximum
clearance time
Trip setting
Over voltage stage 1
a
(if required)
See Annex A See Annex A
Over voltage stage 2 0,2 s 230 V + 15 %
Under voltage 1,5 s 230 V - 15 %
Over frequency 0,5 s 51 Hz
Under frequency 0,5 s 47 Hz
LoM (if required) See Annex A See Annex A

Austrija:
Parameter Maximum
clearance time

s
Maximum
trip setting
Over voltage 0,2 230 V + 11 %
Under voltage 0,2 230 V - 15 %
Over frequency
a
0,2 51 Hz
Under frequency
a
0,2 47 Hz
LoM
b
5
b

NOTE Voltage and frequency are referred to the micro-generator.
a
This function has to operate at least in the range of maximum trip settings of voltage.
b
LoM protection and test procedures have to be conform with VE/NORM E 2750.

108
Belgija
Parameter Maximum
clearance time
Trip setting
Over voltage 200 ms 230 V + 6 %
Under voltage 200 ms 230 V - 20 %
Over frequency 200 ms 50,2 Hz
Under frequency 200 ms
49,8 Hz
LoM 5 s

eska:
Parameter Maximum
clearance time

s
Maximum
trip setting
Over frequency 0,2 50,5 Hz
Under frequency 0,2 49,5 Hz

Danska:
Parameter Clearance time

s
Trip setting
a

Over voltage (stage 2)
b
0,2 230 V + 15 %
Over voltage (stage 1) 40 230 V + 10 %
Under voltage (stage 1) 10 230 V 10 %
Over frequency 0,2 53 Hz
Under frequency 0,2 47 Hz
ROCOF
c
0,2 2,5 Hz/s
a
All values are true RMS values. The micro-generator shall disconnect or cease to energize if a
parameter deviates more from its nominal value than the trip setting. A parameter must not initiate a
disconnection or a cease to energize, if it is between the nominal value and the trip setting.
b
A stage 2 protection is required if the micro-generator can generate voltages in excess of
230 V + 15 %.
c
The use of phase shift relay as LoM protection is not allowed.
Disconnection of the micro-generator in response to an interface protection operation shall be achieved
either by the separation of mechanical contacts or by the operation of a suitably rated solid state
switching device.

109
panija:

s
Trip setting
Over voltage
a
230 V + 10 %
Under voltage
a

230 V - 15 %
Over frequency
a

50 Hz + 2 %
Under frequency
a

50 Hz - 2 %
a
No clearance times are specified on any case.

Finska:

s
Maximum
trip setting
Over voltage (stage 1) 1,5 U
n
+ 10 %
Over voltage (stage 2) 0,15 U
n
+ 15 %
Under voltage (stage 1) 5 U
n
- 15 %
Under voltage (stage 2) 0,15 U
n
- 50 %
LoM
a
0,15
a
LoM protection shall use recognized techniques suitable for the distribution network protection.

REMARK Isolation of the micro-generator shall be achieved by the separation of mechanical contacts.
This mechanical device shall be a lockable isolation switch.

Francuska:
Parameter Maximum
clearance time

s
Maximum
trip setting
LoM
a

a

110
a
Notes for France:
The here above stated values apply for a design with protection relays external to the generator,
requiring individual verification of the operating settings by the DNO. The LoM protection is not
present.
For generators < 5 kvA in the case of a protection incorporated within the generator, without
verification of the setting by the DNO, the protection shall comply with VDE 0126 and encompass a
LoM protection.

Italija:
Parameter Maximum
clearance time

s
Maximum
trip setting
LoM 0,1

Nizozemska:
Parameter Time

s
Setting
Under voltage
a
2,0 230 V - 20 %
Over frequency 2,0 50,0 Hz + 2 %
Under frequency 2,0 50,0 Hz - 4 %
LoM
a
For synchronous generators the disconnecting time is 0,2 s, or a shorter time depending on the
Critical Short-circuit Time of the generator.
In The Netherlands it is only necessary to provide a single stage for under/over voltage and for frequency
protection.

111
vedska:

s
Trip setting
60
230 V + 6 %
Over voltage (stage 1) 0,2 230 V + 15 %
Under voltage (stage 2) 60 230 V - 10 %
Under voltage (stage 1) 0,2 230 V - 15 %

Slovenija:
Parameter Max. clearance time

s
Trip setting
Over voltage (stage 2) 0,2 230 V + 11 % ... + 15 %
a
1,5 230 V + 11 %
Under voltage (stage 1)
b
1,5 230 V 15 %
Under voltage (stage 2) 0,2 230 V 15 % ... 30 %
Over frequency
c
0,2 51 Hz
Under frequency
c
0,2 47 Hz
LoM
d

d

d

a
Over voltage (stage 1) protection is not required if the setting of over voltage (stage 2) is set to
230 V + 11 %.
b
Under voltage (stage 1) protection is not required if the setting of under voltage (stage 2) is set to
230 V 15 %.
c
This function has to operate at least in the range of maximum trip settings of voltage.
d
LoM protection can be required by DNO. Clearance time and trip setting is provided by DNO.

4.15.2. Kompenzacija reaktivne energije u ME
Kao primjer karakteristike reaktivne snage navodimo tri primjera karakteristika iz Njemake, Austrije i
Slovenije.

112
Njemaka [11]: Najmanje obavezno podruje rada generatora:
Za generatore do 13,8 kVA:

Za generatore preko 13,8 kVA:

113
DOS za svaki primjer pretpie svoju karakteristiku. Ako nema posebnih zahtjeva, moe se upotrebiti
standardna cos karakteristika:

Austrija [10]:

U Austriji nema neke standardne preporuke o nainu kompenzacije reaktivne snage. ODS se za svaki
primjer posebno dogovara s vlasnikom DI oko kompenzacije reaktivne snage DI. Bitno je to da se s
kompenzacijom reaktivne snage dostie napon, koje e biti u granicama +/- 10% U
n
u saglasnosti s EN
50160.

114
Slovenija [16]:

Za generatore do 16 A po fazi u NN mrei (klasa A):

Za generatore do 250 kW po fazi u NN mrei pri punoj radnoj snagi (klasa B):

-0,4
-0,3
-0,2
-0,1
0
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
200 210 220 230 240 250 260
Uf (V)
tg (fi )
-0,4
-0,3
-0,2
-0,1
0
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
350 360 370 380 390 400 410 420 430 440 450
U (V)
tg(fi )

115
Za generatore preko 250 kW po fazi u NN mrei (klasa C):

Za sve generatore u SN mrei (klasa D), statika na slici je 10 % a moe biti i manja. Statiku definira DOS
na osnovu mrene analize primjera ili mjerenja naponskih prilika u mrei:

Karakteristika jalove moi RV-ja razreda C glede na delovno mo RV-ja
-0,4
-0,2
0
0,2
0,4
0,6
0,8
1
1,2
85 90 95 100 105 110
U (% U CG)
Q / Qn
Pg = 0
Pg = Pn
Karakteristika jalove moi RV-ja razreda D glede na delovno mo RV-ja pri
nastavljeni 10 % statiki regulatorja
-0,4
-0,2
0
0,2
0,4
0,6
0,8
1
1,2
85 90 95 100 105 110
U (% U CG)
Q / Qn
Pg = 0
Pg = Pn

116
4.16. Primjer prorauna smetnji po vodiu
U ovom dijelu napraviemo proraune smetnji po vodiu, koje treba da uradi projektant da bi mogao
konstatovati da li elektrana, koja se prikljuuje na DS, ispunjava sve uslove ODS.
U Crnoj Gori jo nema podataka o stanju kvaliteta napona u mrei DS. Takoe, jo nema podataka o
smetnjama koje e nove elektrane, za koje su napravljene mrene analize u ovoj studiji, unijeti u mreu,
jer to zavisi od njihove konstrukcije i tehnologije. Ako sve to uzmemo u obzir, moemo primjer
prikljuenja napraviti samo na fiktivnim podacima, uzetih od nekih drugih primjera.
Proraun e biti napravljen za prikljuenje:
male hidroelektrane
vjetroelektrane i
fotonaponske elektrane.
4.16.1. Prikljuenje male hidroelektrane na 10 kV mreu
Polazita:
1. U DS se na 10 kV nivou prikljuuje mala hidroelektrana (mHE) s tri asinhrona generatora, snage
3 x 150 kW = 450 kW.
2. 10 kV mrea napaja se kroz 35/10 kV transformator snage 4 MVA. Snaga kratkoga spoja u DS
u taki prikljuenja iznosi 12 MVA. Snaga svih ostalih DI u istoj 10 kV mrei iznosi 200 kVA.
3. elja investitora je da se generatori u DS sinhronizuju u granicama +/- 5 % sinhrone brzine.
4. Koeficijent flikera jednoga generatora, po podacima proizvoaa, iznosi 15.
5. Harmonska struja za jedan generator, po podacima proizvoaa, iznosi:
[ ]
Podaci proizvoaa za svaku jedinicu (150 kW)
[A]
2 0,005
3 0,001
4 0,005
5 0,080
6 0,005
7 0,003
8 0,005
9 0,001
10 0,001
11 0,003
12 0,001
13 0,003
14 0,001
16 0,001
17 0,003
18 0,001
19 0,003
23 0,001
25 0,001

CRNE GORE
Proraun smetnji po vodi
Proraun razmjera snaga DI i mree u taki prikljuenja DI na DS pokazuje da je mrena analiza
potrebna. U samu mrenu analizu neemo ulaziti, jer je
poglavlju ove studije. Nakon mrene analize treba napraviti
da one ispunjavaju uslove za prikljuenje DI na DS.

Pomou uslova:
e je:
S
ks
S
ng
moemo konstatovati da
Najprije

e je:
kmax
S
ks
S
ngm
dobijamo rezultat
sinhronizacije mogao ukljuiti u DS.
Tako pravimo proraun sa sinhronizacijom uz pomo fine regulacije polazne struje do 1,5
da stavljamo u jednainu
Rezultat toga prorauna jes
Iz toga slijedi da investitor moe ukljuiti takav generator u mreu
sinhronizaciju uz pomo fine regulacije polazne struje do 1,5
ukljuenje ili iskljuenje dviju ili vie generatora odjednom zbog prevelikog skoka napona (2
3 x 1,88 %) prekorauje granicu 2,0
iskljuivati
Ovo vrijeme moe se skratiti na 12 sekundi pod uslovom da skok prividne snage generatora kod
pojedinog manevra nije vei od 50
normalna pogonska stan
Proraun

e je:
S
mel
S
ng
S
ks
n =
c
f1
Dobijamo rezultat:
Proraun smetnji po vodi
Pomou uslova:
ks
= 12 MVA
ng
= 450 kVA.
Najprije upotrebom jednaine:
max = 4
ks
= 12 MVA
ngm
= 150 kVA.
dobijamo rezultat u
da stavljamo u jednainu
Rezultat toga prorauna jes
enje ili iskljuenje dviju ili vie generatora odjednom zbog prevelikog skoka napona (2
%) prekorauje granicu 2,0
iskljuivati samo pod uslovom
normalna pogonska stan
Proraun flikera pod tim uslovima radimo uz pomo jednaina:
mel
= 0,45 MVA
ng
= 0,15 MVA
ks
= 12 MVA
= 3
f1
= 15.
Dobijamo rezultat: A
Proraun smetnji po vodiu:

450 kVA.
moemo konstatovati da je proraun promjene napona potreban
upotrebom jednaine:

150 kVA.
u
m
= 5,00 %
da stavljamo u jednainu kmax = 1,5.
Rezultat toga prorauna jeste u
samo pod uslovom da izmeu dva sklopna
normalna pogonska stanja i ne vai odnosno nije uslov za primjer rada zatite
pod tim uslovima radimo uz pomo jednaina:
0,45 MVA
0,15 MVA

Alt = 0,034 i
proraun promjene napona potreban
%, to je previe
= 1,5.
u
m
= 1,88 %, i odgovara zahtjevima iz Preporuke.
%) prekorauje granicu 2,0 %, pojedini generatori smiju se na mreu ukljuivati ili sa mree
da izmeu dva sklopna
pojedinog manevra nije vei od 50 % prividne snage pojedinoga generatora.
ne vai odnosno nije uslov za primjer rada zatite
i P
lt
= 0,325
previe da bi se taj generator (150
, i odgovara zahtjevima iz Preporuke.
%, pojedini generatori smiju se na mreu ukljuivati ili sa mree
da izmeu dva sklopna manevra ne proe manje vremena od 3 minuta.
% prividne snage pojedinoga generatora.
, koji zadovoljava uslove iz preporuke
potrebna. U samu mrenu analizu neemo ulaziti, jer je mnogo tih analiza ura
poglavlju ove studije. Nakon mrene analize treba napraviti proraun smetnji po vodi
proraun promjene napona potreban.
da bi se taj generator (150
Iz toga slijedi da investitor moe ukljuiti takav generator u mreu samo pod uslovom
sinhronizaciju uz pomo fine regulacije polazne struje do 1,5 I
n
za svakog od generatora. A poto
manevra ne proe manje vremena od 3 minuta.
zadovoljava uslove iz preporuke
mnogo tih analiza ura
proraun smetnji po vodi
da bi se taj generator (150 kW) s izabranim nainom
samo pod uslovom
% prividne snage pojedinoga generatora. To dakako vai samo za
ne vai odnosno nije uslov za primjer rada zatite kod generatora ili u DS!
zadovoljava uslove iz preporuke
mnogo tih analiza uraeno u narednom
proraun smetnji po vodiu i uvjeriti se
kW) s izabranim nainom
Tako pravimo proraun sa sinhronizacijom uz pomo fine regulacije polazne struje do 1,5 I
n
. To znai,

samo pod uslovom da obezbijedi
enje ili iskljuenje dviju ili vie generatora odjednom zbog prevelikog skoka napona (2 x
To dakako vai samo za
kod generatora ili u DS!
zadovoljava uslove iz preporuke.
117
u narednom
i uvjeriti se
kW) s izabranim nainom
. To znai,
da obezbijedi
1,88 % ili
To dakako vai samo za

CRNE GORE
118
Analizu viih harmonika
generatora.
Upotrebom jednaina:

e je:
I
vhdoz

I
vhs,v,
S
ks
dobijamo za redne brojeve viih harmonika proraunate
Redni broj
harmonika

Kada uporedimo proraunate vrijednosti za sve jedinice (ukupno 450
s obzirom na
zadrki za prikljuenje na DS
U pogledu
mora se prikljuiti trofazno.
generatora.
Upotrebom jednaina:
vhdoz
proraunat uz pomo snage DI, 35/10
mjestu prikljuenja u DS
vhs,v,
- iz tabele od
ks
= 12 MVA;
Redni broj vieg
harmonika
[ ]
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
16
17
18
19
23
25
s obzirom na S
ks
u taki prikljuenja i ostale DI u mrei, vidimo da
zadrki za prikljuenje na DS
U pogledu naponske nesimetrije
Analizu viih harmonika radimo uz pomo podataka proizvoaa generatora o harmonskoj struji
Upotrebom jednaina:
iz tabele od proizvoaa

vieg
Podaci proizvoaa
svaku jedinicu
zadrki za prikljuenje na DS.
naponske nesimetrije
radimo uz pomo podataka proizvoaa generatora o harmonskoj struji
proizvoaa ukupno za sve 3 generatore
Podaci proizvoaa
svaku jedinicu
(150 kW)
[A]
0,005
0,001
0,005
0,08
0,005
0,003
0,005
0,001
0,001
0,003
0,001
0,003
0,001
0,001
0,003
0,001
0,003
0,001
0,001
naponske nesimetrije svaki generator koji se prikljuuje na DS na SN naponskom novou,
proraunat uz pomo snage DI, 35/10 kV transformatora u mrei i kratkospojne snage na
ukupno za sve 3 generatore
dobijamo za redne brojeve viih harmonika proraunate vrijednosti za sve jedinice (ukupno 450
Podaci proizvoaa za
svaku jedinicu
Proraunata
vrijednost za sve
jedinice (450
svaki generator koji se prikljuuje na DS na SN naponskom novou,
kV transformatora u mrei i kratkospojne snage na
ukupno za sve 3 generatore;
vrijednosti za sve jedinice (ukupno 450
Proraunata
vrijednost za sve
jedinice (450 kW)
[A]
0,01500
0,00300
0,01500
0,24000
0,01500
0,00900
0,01500
0,00300
0,00300
0,00900
0,00300
0,00900
0,00300
0,00300
0,00900
0,00300
0,00300
0,00300
0,00300
u taki prikljuenja i ostale DI u mrei, vidimo da u pogledu viih
Proraunata
vrijednost za sve
kW)
Proraunati dozvoljeni
nivo s obzirom na
taki prikljuenja i
ostale generatore na
postojeoj SN mrei
kW) i proraunati dozvoljeni nivo
u pogledu viih
nivo s obzirom na
taki prikljuenja i
postojeoj SN mrei
[A]
0,02025
0,00405
0,02025
0,32400
0,02025
0,01215
0,02025
0,00405
0,00405
0,01215
0,00405
0,01215
0,01207
0,01207
0,03622
0,01207
0,03622
0,01207
0,01207
u pogledu viih harmonika nema
vrijednosti za sve jedinice (ukupno 450 kW):
nivo s obzirom na S
ks
u
taki prikljuenja i
postojeoj SN mrei

harmonika nema

CRNE GORE
4.16.2.
Polazita:
1. U DS se na 35
snage 5
2. 35
DS u taki prikljuenja iznosi 180
3. elja investitora je da se generatori u DS sinhronizuju uz pomo fine regulacije polazne struje
do 1,5
4. Koeficijent flikera jednoga generatora, po podacima proizvoaa, iznosi 22. Iz podataka o
broju prekidnih operacija VE moemo
kratkoga spoja generatora
5. Harmonska struja za jedan generator, po podacima proizvoaa, iznosi:

potrebna. U samu mrenu analizu neemo ulaziti, jer je mnogo tih analiza uraeno u narednom

Uz pomo uslova:
e je:
S
ks
S
ng

Prikljuenje
Polazita:
U DS se na 35
snage 5 x 1500
35 kV mrea napaja se kroz 110/35
elja investitora je da se generatori u DS sinhronizuju uz pomo fine regulacije polazne struje
do 1,5 I
n
.
Koeficijent flikera jednoga generatora, po podacima proizvoaa, iznosi 22. Iz podataka o
Harmonska struja za jedan generator, po podacima proizvoaa, iznosi:
Redni broj
Uz pomo uslova:
ks
= 180 MVA
ng
= 1,5 MVA
Prikljuenje polja vjetroelektrana
U DS se na 35 kV nivou
1500 kW = 7,5
kV mrea napaja se kroz 110/35
[ ]
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
16
17
18
19
23
25
180 MVA

moemo konstatovati da je potreban proraun promjene napona

vjetroelektrana
kV nivou prikljuuje polje vjetroelektrana (VE) s pet asinhronih generatora,
MW.
kV mrea napaja se kroz 110/35 kV transformator snage 20
DS u taki prikljuenja iznosi 180 MVA. Ostalih DI u istoj 35
kratkoga spoja generatora I
ks
/ I
n
= 5.
harmonika
potreban proraun promjene napona

vjetroelektrana na 35 kV mreu
prikljuuje polje vjetroelektrana (VE) s pet asinhronih generatora,
kV transformator snage 20
MVA. Ostalih DI u istoj 35
broju prekidnih operacija VE moemo zakljuiti
5.
Podaci proizvoaa za svaku jedinicu (150
potreban proraun promjene napona
35 kV mreu
kV transformator snage 20
MVA. Ostalih DI u istoj 35 kV mrei
zakljuiti sljedee:
[A]
0,05
0,01
0,05
0,4
0,05
0,03
0,05
0,01
0,01
0,03
0,01
0,03
0,01
0,01
0,03
0,01
0,03
0,01
0,01
poglavlju ove studije. Nakon mrene analize treba napraviti proraun
potreban proraun promjene napona.
kV transformator snage 20 MVA. Snaga kratkoga spoja na
kV mrei nema.
ee: N
120
= 20, k
proraun smetnji po vodiu
MVA. Snaga kratkoga spoja na
nema.
k
f
= 1,8. Odnos struje
smetnji po vodiu i uvjeriti se
119
MVA. Snaga kratkoga spoja na
1,8. Odnos struje
i uvjeriti se

CRNE GORE
120
Najprije

e je:
kmax
S
ks
S
ngm
dobijamo rezultat
Poto ukljuenje ili iskljuenje dvaju ili vie generatora odjednom zbog prevelikog skoka napona
(2 x 1,25
sa mree iskljuivati
minuta. Ovo vrijeme moe se skratiti na 12 sekundi pod uslovom da skok prividne snage generatora
kod pojedinog manevra nije vei od 50
za normalna pogonska s
Proraun

e je:
S
mel
S
ng
S
ks
n =
c
f1
Dobijamo rezultat:
Poto se radi o vjetroelektrani, potrebno je uraditi i proraun smetnji zbog prekidnih operacija. To se
radi pomou jednaine:

e je:
N
N
120i
K
f

Dobijamo rezultat:
proizvoa VE treba da obezbijedi takav sistem VE (asinhroni generator i pogonska oprema) koji e
imati manji
sinhroni s

Najprije upotrebom jednaine:
max = 1,5
ks
= 180 MVA
ngm
= 1,5 MVA.
dobijamo rezultat u
% ili 3 x 1,25
sa mree iskljuivati
za normalna pogonska s
Proraun flikera pod tim uslovima radimo pomou jednaina:
mel
= 7,5 MVA
ng
= 1,5 MVA;
ks
= 180 MVA;
= 5;
f1
= 22.
Dobijamo rezultat: A
N = 5;
120i
= 20,
f
= 1,8.
Dobijamo rezultat: P
imati manji faktor brojnosti (emisije) flikera ili staviti neki drugi tip generatora, moda tipa DFIG ili
sinhroni s invertorom,
upotrebom jednaine:
MVA
VA.
u
m
= 1,25 %, koji odgovara zahtjevima iz Preporuke.
1,25 %) prekorauje granicu 2,0
sa mree iskljuivati samo pod uslovom
za normalna pogonska stanja i ne vai odnosno nije uslov za primjer rada zatite
pod tim uslovima radimo pomou jednaina:
MVA;
;
MVA;
Alt = 0,069 i
P
lt
= 0,496, koji
faktor brojnosti (emisije) flikera ili staviti neki drugi tip generatora, moda tipa DFIG ili
invertorom, koji imaju bolju mogunost kontrole izlazne struje VE.

, koji odgovara zahtjevima iz Preporuke.
samo pod uslovom da izmeu d
kod pojedinog manevra nije vei od 50 % prividne snage pojedinoga generatora.
i P
lt
= 0,410
, koji ne zadovoljava uslove iz Preporuke
koji imaju bolju mogunost kontrole izlazne struje VE.

%) prekorauje granicu 2,0 %, pojedini generatori smiju se na mreu ukljuivati ili
da izmeu d
, koji zadovoljava uslove iz Preporuke
zadovoljava uslove iz Preporuke
%, pojedini generatori smiju se na mreu ukljuivati ili
da izmeu dva sklopna manevra ne proe manje od 3
va sklopna manevra ne proe manje od 3
ne vai odnosno nije uslov za primjer rada zatite kod generatora ili u DS!
zadovoljava uslove iz Preporuke. Zbog toga projektant ili
% prividne snage pojedinoga generatora. To dakako vai samo
zadovoljava uslove iz Preporuke.
. Zbog toga projektant ili
To dakako vai samo
. Zbog toga projektant ili

CRNE GORE
generatora.
Upotrebom jednaine:

e je:
I
vhdoz

I
vhs,v,
S
ks
dobijamo za redne brojeve viih harmonika proraunate vrijednosti za sve jedinice (ukupno 7,5
Redni broj
harmonika

Kada uporedimo proraunate vrijednosti za sve jedinice (ukupno 7,5
s obzirom na
prikljuenje na DS
U pogledu
generatora.
Upotrebom jednaine:
vhdoz
proraunat pomou granica na mjestu prikljuenja na DS, koje su navedene u Preporuci
za 35 kV naponski nivo
vhs,v,
- iz tabele od proizvoaa ukupno za svih pet generatora
ks
= 180 MVA
Redni broj vieg
harmonika
[ ]
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
16
17
18
19
23
25
s obzirom na S
ks
u taki prikljuenja, vidimo da
prikljuenje na DS.
U pogledu naponske nesimetrije
Analizu viih harmonika radimo pomou podataka proizvoaa generatora o harmonsko
Upotrebom jednaine:
kV naponski nivo
iz tabele od proizvoaa ukupno za svih pet generatora
MVA
vieg
Podaci proizvoaa
svaku jedinicu

naponske nesimetrije
radimo pomou podataka proizvoaa generatora o harmonsko
kV naponski nivo
Podaci proizvoaa
svaku jedinicu
(1,5 MW)
[A]
0,05
0,01
0,05
0,4
0,05
0,03
0,05
0,01
0,01
0,03
0,01
0,03
0,01
0,01
0,03
0,01
0,03
0,01
0,01
naponske nesimetrije svaki generator koji se prikljuuje na DS na SN naponskom novou,
Podaci proizvoaa za
svaku jedinicu
Proraunata
vrijednost za sve
jedinice (7,5
u taki prikljuenja, vidimo da u pogledu viih harmonika nema zadrki za
Proraunata
vrijednost za sve
jedinice (7,5 MW)
[A]
0,25000
0,05000
0,25000
2,00000
0,25000
0,15000
0,25000
0,05000
0,05000
0,15000
0,05000
0,15000
0,05000
0,05000
0,15000
0,05000
0,15000
0,05000
0,05000
Kada uporedimo proraunate vrijednosti za sve jedinice (ukupno 7,5 MW) i proraunati dozvoljeni nivo
u pogledu viih harmonika nema zadrki za

Proraunata
vrijednost za sve
MW)
nivo s obzirom na
taki prikljuenja na
35
MW) i proraunati dozvoljeni nivo
nivo s obzirom na
taki prikljuenja na
35 kV naponskom
nivou
[A]
2,93400
/
0,90000
2,93400
1,26000
4,15800
0,36000
/
0,72000
2,62800
0,36000
1,99800
0,36000
0,36000
1,08000
0,18000
0,91800
0,61200
0,46800
121
radimo pomou podataka proizvoaa generatora o harmonskoj struji
dobijamo za redne brojeve viih harmonika proraunate vrijednosti za sve jedinice (ukupno 7,5 MW):
nivo s obzirom na S
ks
u
taki prikljuenja na
kV naponskom


122
Proraun snage kratkoga spoja na mjestu prikljuenja pokazuje da je ukupna snaga kratkoga spoja
nakon prikljuenja polja 5 VE:

ks na mjestu prikljuenja

ks mree bez VE
ks polje VE
180 MVA 5 7,5 MVA 217,5 MVA .

Ako je ta nova snaga kratkoga spoja prevelika za opremu koja je ugraena u DS, onda treba preduzeti
mjere, koje su navedene u Preporuci.

4.16.3. Prikljuenje fotonaponske elektrane na 0,4 kV mreu
Polazita:
1. U DS se na 0,4 kV nivou prikljuuje fotonaponska elektrana (FE) s 24 monofaznih invertora,
snage 24 x 3 kW = 72 kW.
2. 0,4 kV mrea napaja se kroz 10/0,4 kV transformator snage 400 kVA. Snaga kratkoga spoja u
DS u taki prikljuenja DI iznosi 2 MVA. U NN mrei, na koju se ukljuuje taj DI jo nema drugih
elektrana.
3. elja investitora je da se u 24 monofaznih invertora prikljui po osam paralelno na svaku fazu.
4. Jednosmjerna komponenta struje svakog invertora iznosi 50 mA.
5. Harmonska struja za jedan invertor, po podacima proizvoaa, iznosi:
[ ]
[A]
2 0,01
3 0,02
4 0,035
5 0,4
6 0,04
7 0,38
8 0,009
9 0,01
10 0,01
11 0,3
12 0,02
13 0,29
14 0,01
16 0,01
17 0,09
18 0,01
19 0,06
23 0,03
25 0,028

CRNE GORE
Proraun razmjera snaga DI i mree u taki prikljuenja DI u DS pokazuje da je mrena analiza

Uz pomo uslova:
e je:
S
ks
S
ng
S upotrebom jednaine:

e je:
kmax
S
ks
S
ngm
dobijamo rezultat
Kao to stoji u Preporuci, promjene napona su vane kada se generatori ukljuuju na mreu s punom
snagom odjednom. A kod
regulacijom
sunca zbog oblaka taj proces jo je sporiji, tako da ne moe doi do brze promjene napona. To
dokazuju i mjerenja iz prakse. Vano je da mrena analiza potvrdi da ta FE m
snagom na mjestu prikljuenja imajui u vidu sva druga mogua stanja u mrei.
Proraun

generatora.
Upotrebom jednaine:

e je:
I
vhdoz

I
vhs,v,
S
ks

Uz pomo uslova:
ks
= 2 MVA
ng
= 72 kVA.
max = 1
ks
= 2 MVA
ngm
= 72 kVA
dobijamo rezultat u
snagom odjednom. A kod
regulacijom sprjeava brzi porast snage kod starta i programskog zaustavljanja. A kod opstrukcije
Proraun flikera stoga nije potreban jer za fotovoltaine elektrane
generatora.
Upotrebom jednaine:
vhdoz
proraunat uz pomo granica na mjestu prikljuenja u DS, koje su navedene u Preporuci
za NN nivo
vhs,v,
- iz tabele od proizvoaa ukupno za svih 24 invertorskih
ks
= 2 MVA

moemo konstatovati da je proraun promjene napona potreban

u
m
= 3,60 %.
snagom odjednom. A kod FE, koja upotrebljava invertorske sisteme, to nije tako, jer invertor svojom
sprjeava brzi porast snage kod starta i programskog zaustavljanja. A kod opstrukcije
stoga nije potreban jer za fotovoltaine elektrane
Analizu viih harmonika uradiemo uz pomo podataka proizvoaa generatora
Upotrebom jednaine:
za NN nivo
iz tabele od proizvoaa ukupno za svih 24 invertorskih

.
, koja upotrebljava invertorske sisteme, to nije tako, jer invertor svojom
uradiemo uz pomo podataka proizvoaa generatora

poglavlju ove studije. Nakon mrene analize treba napraviti proraun s
proraun promjene napona potreban.
stoga nije potreban jer za fotovoltaine elektrane nije kritian
iz tabele od proizvoaa ukupno za svih 24 invertorskih jedinica
proraun smetnji po vodiu
dokazuju i mjerenja iz prakse. Vano je da mrena analiza potvrdi da ta FE moe da radi s punom
nije kritian.
iz tabele od proizvoaa ukupno za svih 24 invertorskih jedinica
metnji po vodiu i uvjeriti se
oe da radi s punom
uradiemo uz pomo podataka proizvoaa generatora o harmonskoj struji
123
i uvjeriti se
oe da radi s punom
o harmonskoj struji
dobijamo za redne brojeve viih harmonika proraunate vrijednosti za sve jedinice (ukupno 7,5 MW):

124
Redni broj vieg
harmonika
Podaci proizvoaa za
svaku jedinicu (3 kW)
Proraunata
vrijednost za sve
jedinice (72 kW)
nivo s obzirom na S
ks
u
taki prikljuenja u NN
mrei
[ ] [A] [A] [A]
2 0,01 0,24000 3,00000
3 0,15 3,60000 8,00000
4 0,035 0,84000 0,94000
5 0,4 9,60000 3,00000
6 0,04 0,96000 1,16000
7 0,38 9,12000 4,00000
8 0,009 0,21600 0,40000
9 0,04 0,96000 1,40000
10 0,01 0,24000 0,72000
11 0,3 7,20000 2,60000
12 0,02 0,48000 0,54000
13 0,29 6,96000 2,00000
14 0,01 0,24000 0,34000
16 0,01 0,24000 0,30000
17 0,09 2,16000 1,10000
18 0,01 0,24000 0,24000
19 0,06 1,44000 0,90000
23 0,03 0,72000 0,60000
25 0,028 0,67200 0,50000

Kada uporedimo proraunate vrijednosti za sve jedinice (ukupno 72 kW) i proraunati dozvoljeni nivo s
obzirom na S
ks
u taki prikljuenja, vidimo da u pogledu viih harmonika ovako projektovana
elektrana ne moe da se prikljui na DS! Granine vrjednosti su prekoraene za redne brojeve viih
harmonika: 5, 7, 11, 13, 17, 19, 23. i 25.

Jednosmjernu komponentu injektirane struje provjeravamo pomou jednaina:
mel
0,5 %
mel

i
mel NN
1000 mA
Poto su svi invertori jednaki i moemo raunati na to da svi odjednom rade u istoj radnoj taki,
ukupnu jednosmjernu struju u NN sistemu proraunavamo tako da maksimalnu struju jednog invertora
pomnoimo s brojem svih invertora u sistemu te FE. Tako dobijamo
mel
24 50 mA 1200 mA
to je vie nego dozvoljeno! U tom pogledu treba tu jednosmjernu struju ograniiti tako da ne ulazi
u NN DS.

125
U pogledu naponske nesimetrije svaki generator, koji se na DS prikljuuje na NN nivou i prelazi snagu
3,7 kW, mora se prikljuiti trofazno. Poto je dozvoljena snaga ME vea od 11 kW, nesimetrija snage u
bilo koje vrijeme izmeu bilo kojih dviju faza ne smije biti vea od 4,6 kW. Zbog toga je bolje da se kod
projektovanja daje prednost varijantama s manjim brojem veih trofaznih jedinica pred veim brojem
manjih, po mogunosti jednofaznih jedinica.

Ako uzmemo u obzir rezultate svih ovih prorauna, najbolji nain za rjeenje situacije bio bi da se u
okviru projektovane snage 72 kW zamijene monofazni invertori s manjom snagom za manji broj
trofaznih invertora s veom snagom. Ako to jo uvijek ne rjei situaciju, treba razmiljati o
kompenzaciji struje viih harmonika i jednosmjerne struje (pasivna ili aktivna) ili o poveanju
snage kratkoga spoja na mjestu prikljuenja ili o drugom mjestu prikljuenja, kojeg treba da
potvrdi i iznova uraena mrena analiza.

126
5. MRENE ANALIZE PRIKLJUIVANJA DISTRIBUIRANIH
IZVORA NA DISTRIBUTIVNU MREU
U sljedeem poglavlju date su kompletne mrene analize prikljuivanja distibuiranih izvora na
distributivnu mreu elektroenergetskog sistema Crne Gore. Analize su u vezi sa u treem poglavlju
prikazanom metodologijom, koja definie potreban minimalni model mree i tehnike mogunosti
prikljuenja u najnepovoljnijim stanjima s kriterijumima pojaanja postojee mree. e je to mogue i
prikladno, rjeenja prikljuivanja distribuiranih izvora data su varijantno. U tome primjeru takoe je
napravljena ekonomska analiza i poreenje varijanti. U nastavku su saeti najvaniji kriterijumi od
predloene metodologije koji su osnova u obradi analiza.
Sve elektrane koje su analizirane u ovom poglavlju, moraju ispunjavati sve zahtjeve koje za njih definie
Preporuka za prikljuivanje DI na mree Crne Gore. Pored toga, za svaku elektranu uraena je analiza
prikljuivanja na mreu koja daje detaljne informacije o potrebnim mjerama za prikljuivanje.
Objanjen je i analiziran generalni uticaj distribuiranih izvora na pogon distributivne mree s
predloenim akcijama u pogonu mree (regulacije napona, podeavanje zatite, uticaj na kvalitet
elektrine energije, pouzdanost). Dato je miljenje u vezi s mjestima na mrei za sprovoenje
preuzimnih mjerenja distribuiranih izvora (poetak ili kraj prikljunoga voda).
Ubrzana integracija distibuiranih izvora u distributivnu mreu uzrokuje potekoe u radu i upravljanju
mree. Integracija daljinskih prekidaa, mjerenja i napredne informacijsko-komunikacijske tehnologije
(IKT) omoguava bolju efikasnost upravljanja mreom i stoga bolju pouzdanost protiv pojaanja mree.
U tom kotekstu u svijetu se pojavljaju se takozvane Smart Grid tehnologije.
Objanjen je uticaj prikljuenja razlitiih distribuiranih izvora na rad distributivne mree. Analizirani su
primeri prikljuenja malih hidroelektrarna na rijeci Zaslapnici, fotovoltana elektrarna evo i
vjetroelektrarna Birska Gora.
U narednoj tabeli prikazan je saznam rijeka s predvienim iznosom snage svih elektrana koje su u
studiji analizirane. Svako porjeje (Lim, Komarnica s Pivom, Tara i Zeta) analizirano je u posebnome
potpoglavlju. Ukupna instalirana snaga svih analiziranih mHE iznosi 87,3 MW.
Za sva predloena pojaanja date su procjene ulaganja u mreu zbog prikljuivanja pojedinih
distribuiranih izvora. Procjene su date s obzirom na tipske cijene pripremljene na distribuciji EPCG i
saete su u prilogu na kraju poglavlja.
Tab. 5.1: Lista rijeka s iznosom snage distribuiranih izvora
Rijeka Porjeje
Instalirana snaga
[MW]
Opina
Bistrica Lim 17 Bijelo Polje
Bistrica Lim 10,2 Berane

127
ekularska Lim 5 Berane
Trepaka rijeka Lim 8,3 Berane
Kratica Lim 0,8 Berane
Zloreica Lim 1,6 Andrijevica
Murinska rijeka Lim 2,4 Plav
Velika rijeka Lim 0,3 Plav
Komaraa Lim 4 Plav
Babinopoljska Lim 9,5 Plav
urika rijeka Lim 1,4 Plav
Grlja Lim 3 Plav
Bukovica Komarnica 3,2 avnik
Bijela Komarnica 1,4 avnik
Tuina Komarnica 6 avnik
Vrbnica Piva 12 Pluine
Bukovica Tara 0,2 Kolain
Zaslapnica Zeta 1 Niki
5.1. Saetak tehnikih kriterijuma u mrenim analizama prikljuivanja
distribuiranih izvora
Odreivanje potrebne dubine analize - kriterijum 0,5 % snage kratkog spoja
U voritu mree, e se napon zbog pogona distribuiranog izvora minimalno promijeni, njegov uticaj
moemo zanemariti. Doputena granica promjene odreena je kriterijumom o maksimalnoj
doputenoj dozvoljenoj promjeni napona u
TM
zbog rada distribuiranog izvora u taki krute mree.
Kriterijum je detaljnije objanjen u dijelu koji opisuje metodologiju.
Odreivanje minimalnoga modela mree - kriterijum za odreivanje take krute mree
U voritu mree, e se napon zbog pogona distribuiranog izvora minimalno promijeni, njegov uticaj
moemo zanemariti. Doputena granica promjene odreena je kriterijumom o maksimalnoj
doputenoj dozvoljenoj promjeni napona u
TM
zbog rada distribuiranog izvora u taki krute mree.
Kriterijum je detaljnije objanjen u dijelu koji opisuje metodologiju.
Poto je mrea radijalna, doputena promjena napona u
TM
jeste suma doprinosa pojedinih
distibuiranih izvora obuhvaenim analizom:

0,005
5.1
Kriterijumi za optereenja i naponske prilike
Kriterijum dozvoljenih optereenja K
S
:
Opteretivost vodova i transformatora u stanju s maksimalnim optereenjem i proizvodnjom
istribuiranih izvora ne smije prekoraiti:

128
100 % termikog optereenja S
th
za vodove

_
: S
5.2
120% termikog optereenja transformatora.

_
: S
1,2 S
5.3
Kriterijum dozvoljenih napona u NN mrei K
U_NNO
:
Rasponi doputenih napona u NN mrei:

_
: 0,4kV 0,42 5.4
5.2. Generalni uticaj distribuiranih izvora na rad distributivne mree
Distributivni izvori znaajno utiu na rad distributivne mree. Najvei uticaji zabiljeeni su na ovih
podrujima:
promjene naponskih prilika,
regulacija napona i kompenzacija reaktivne snage,
kvalitet elektrine energije,
koordinacija zatite,
pouzdanost.
5.2.1. Promene naponskih prilika, regulacija napona i kompenzacija reaktivne snage
Uzroki promena napona
Promjene napona u distributivnoj mrei pojavljuju se zbog oscilacija optereenja. U stanjima s visokim
optereenjima tokom radnog dana naponi su zbog veih padova napona niski, a u stanjima sa niskim
optereenjima visoki. Odstupanja napona javljaju se zbog statike regulacije napona sa podeavanjem
odvojka transformatora u transformatorskim stanicama e je napon kompenzovan za prosjene
vrijednosti optereenja.
U sluaju rada distribuiranog izvora u SN ili NN mrei protok snage je dvosmjeran, to znai jo vie
promjena napona u distributivnoj mrei. Visina promjena takoe zavisi od konfiguracije i jaine mree.
Upravljanje promjenama napona vri se s regulacijom napona ili s manjom impedancom kroz
pojaanje mree.
S obzirom na metodologiju u analizama promjene napona treba da budu o zoni max 10 % nazivnog
napona.
Prelazak na 20 kV
U tom kontekstu u ovi studiji, predlaemo da se u Crnoj Gori pripremi integrisana strategija
prelazka na 20 kV naponski nivo, a napuste se nivo 35 kV i 10 kV. Distributivna mrea takoe se

129
sastoji od tri naponska nivoa s transformacijom 110/20/0,4 kV i aktivne automatske regulacije napona
na sabirnicama 20 kV. Opte pravilo je da 35 kV mrea prelazi na 110 kV, a 10 kV mrea na 20 kV.
Integrirsana strategija treba dati da da odgovore u nekoliko tematskih podruja koja prelaze kontekst
ove studije. Neka od najvanijih:
potpuna analiza tehnikih i ekonomskih prednosti prelazka,
promjene koncepta rada distributivneog mree (koordinacija zatite, prizemljenje mree, uticaj
na kvalitet energije i pouzdanost),
promjene koncepta planiranja distributivne mree (osnivanje tehnikih kriterijuma i
karakteristinih struktura mree, specifikacija tipskih elemenata u mrei),
dinamika prelaska s konkretnim akcijama,
specifikacija i tipizacija potrebne elektroenergetske opreme,
prioritetna podruja prelaska.
Iskustva pokazuju da se prelazak obavlja postupno na dugi rok od deset do dvadeset godina, ak i
due. Planirani distribuirani izvori koje anlaizira ova studija suprotno treba da budu ukljueni u mreu
to je prije mogue (u ovoj ili sljedeih godina). Zbog toga analiza prelazka na 20 kV radi prikljuenja
ovih izvora nije konzistentna. Ali sva predloena rjeenja prikljuenja i razvoja mree u analizi
imaju u vidu ili dozvoljavaju jednostavan prelazak na 20 kV kad se to odrava.
Regulacija napona i kompenzacija reaktivne snage:
Naini regulisanja napona u distributivni mrei:
aktivna regulacija;
automatsko dinamiko podeavanje odvojka energetskog transformatora VN/SN,
kompenzacija rekativne snage uz distributivne mree,
pasivna regulacija;
statiko podeavanje odvojka distributivnog transformatora SN/NN.
Obian nain regulacije napona u distributivnoji mrei je sa podeavanjem odvojka na primaru
transformatora u transformatorskimh stanicama. U stanicama sa transformacijuom 110 kV/SN obino
podeavaju se odvojcki auvtomatski prema postavljenoem naponu. Dinamina promijena odvojka
poveava (manji napon na sekundaru) ili smanjujea (vii napon na sekundaru) odnos transformatorja. U
Crni Gori ovi nain se sprovoede na energetskimh transformatorimaa u TS 110/35 kV.
e automatsko podeavanje u transformatorskim stanicama nije mogue (ovo su TS 35/10 kV i TS
10/0,4 kV) odvojci e trajno biti podeeni tako da dre napon unutar propisanih granica.
U vrijeme visokih optereenja u distributivnoj mrei naponi treba da budu na 35 kV ili 10 kV
sabirnicama zbog padova malo vii, a u niskim optereenjima malo manji. Distribuirani izvori
kompenzuju padove napona ili ak uzrokuju poveanje u suprotnom smjeru. Stoga je potrebno u
upravljanju rada mree dozvoliti aktivno podeavanje postavljenog napona, koji se regulie
automatski i prilagoava prilikama u mrei.

130
Analize rada distributivne mree s distribuiranim izvorima pokazale su da se napon mora drati
s automatskom regulacijom napona na 35 kV sabirnicama u TS 110/35 kV u granicama:
sabirnice 35 kV u TS 110/35 kV iznad 34,5 kV (niska optereenja) i ispod 37,5 kV (visoka
optereenja)
sabirnice 10 kV u TS 35/10 kV iznad 10,2 kV (visoka optereenja) i ispod 10,6 kV (niska
optereenja)

Napon u voritu i bilans reaktivne snage fiziki su povezani. Gledano sa stanovita proizvodnje
distribuiranog izvora induktivna reaktivna snaga izaziva porast napona, obrnuto kapacitivna snaga
smanjuje napon u voritu. U modernoj distributivnoj mrei (Pametne mree ili ang. Smart Grids)
postoji mogunost dranja napona unutar granica ukljuivanjem kompenzacijkih ureaja
(kondenzatorske baterije, prigunice) u karakteristinim takama. U radu mree s distribuiranim
izvorima mogu se oekivati regulacije induktivne ili kapacitivne snage samog izvora u skladu s tekstom
u poglavlju 4.9 u ovoj studiji.
Radi bolje efikasnosti korienja distributivne mree moe se u analizama rada mree uzeti u obzir
mogunost proizvodnje ili gutanja reaktivne snage distribuiranog izvora (karakteristike u poglavju 4.9 u
ovoj studiji). Postoji preporuka da ukupna reaktivna snaga na svim distribuiranim izvorima ne
prelazi 10 % nazivne snage S
n
transformatora ispod kojih su prikljuene.
U analizama s velikim brojem distribuiranog izvora koje sadri i planiranje mree (analize razvoja
mree) treba uspostaviti takav kriterijum koji garantuje pouzdan rad mree u najteim uslovima u
kojima se ne oekuje koordinirana regulacija napona s kompenzacijom reaktivne snage kod svih
distribuiranih izvora u dijelu mree. Zbog toga se pretpostavlja pogon distribuiranih izvora sa
cos=1.
S uklopom i otklopom kondenzatorskih baterija u transformatorskim stanicama uglavnom se izravnava
pretjerana razmjena reaktivne energije od prenosne mree. Ovo direktno ne utie na vrijednost napona
na sabirnicama TS.
5.2.2. Kvalitet elektrine energije
Distribuirani izvori mogu, kao i potroai, sa svojim radom prouzrokovati ka pogoranjeu kvaliteta
elektrine energije u mrei.
Svaki DI koji se prikljuuje na DS Crne Gore na bilo kojem naponskom nivou, mora obavezno da je u
saglasnosti sa svim EU direktivama koje su za tu vrstu DI relevantne. Saglasnost s direktivama na NN
nivou za jedinice, kod kojih je nazivna struja manja ili jednaka 16 A po fazi iskazuje se sa CE markicom
koja je podrana s izjavom o saglasnosti s EU direktivama. Za sve ostale DI na NN nivou i za sve DI na
SN nivou umjesto CE markice moe biti druga tehnika dokumentacija, koju isto tako podrava izjava o
saglasnosti s EU direktivama.
Kvalitet elektrine energije u mrei treba da bude u saglasnosti sa MEST EN 50160. A da bi se to moglo
postii, distribuirani izvori isto kao i potroai, ne smiju u mrei prouzrokovati smetnje vee od onih,
koje su date u Preporuci (poglavlje 4 ove studije) a one iznose:

131
Fliker i promjene napona:
Najvee promjene napona u skladu s takama 5.4 i 5.5 i tabelom 5.4 u Preporuci.
Dozvoljeni dugotrajni u skladu s tako 5.6 i jednainama 3 i 4 u Preporuci.
Harmonska struja i napon:
THD bolji od 5 % u skladu s IEC 60034-1, pod dodatnim uslovom, da time ne prouzrokuje previe veliki
THD nee drugo u mrei.
Struja viih harmonika u skladu s takom 5.7 i tabelom 5.7a, Napon viih harmonika u skladu s takom
5.7 i tabelom 5.7b u Preporuci.
Kod DI s frekventnim pretvaraima treba ispitati i tetno djelovanje DI na MTK ureaje te na ureaje
PLC sistema sa stanovita viih harmonika.
Uslovi sinhronizacije:
Uslovi za bezbednu sinhronizaciju treba da budu u saglasnosti s takama 5.10 do 5.12 i tabelom 5.10 u
Preporuci.
Jednosmjerna komponenta struje:
Kod DI koje se prikljuuju na DS preko invertora jednosmjerna komponenta injektiranja u distributivnu
mreu ne smije biti vea od 0,5 % od naznaene struje invertora. Za NN mreu dodatni uslov je da
jednosmjerna komponenta injektiranja u distributivnu mreu ne smije biti vea od 1000 mA.
Naponska nesimetrija:
Uslovi za naponsku nesimetriju su vani u primjeru, da se elektrana prikljuuje na NN mreu. Tada
treba uzeti u obzir taku 5.14 iz Preporuke.
5.2.3. Koordinacija zatite
Ako je u mrei ukljuen neki DI, u mrei treba blokirati rad APU-a na izvodu, u koji je ukljuen DI. Time
se omoguiava da moe kod kvara u mrei DI da sam ispadne (po U ili f zatiti na rastavnome mjestu)
prije nego to bi ga brzi APU ponovno ukljuio u mreu. Ako se APU ne blokira, pogotovo kod
sinhronih generatora, moe doi do havarija u smislu loma osovine.
Ostrvski rad DI u mrei nije dozvoljen.

132
Dozvoljen je izolovan rad DI unutar mree na generatorskoj strani rastavnoga mjesta, ako je
postrojenje DI napravljeno tako da se to moe uiniti.
Ako ME ima mogunost izolovanoga rada od DS i uzrok rada zatite na rastavnome mjestu bili su U<,
U>, f< ili f> uslovi, u tom sluaju na rastavnome mjestu DI se odvoji od DS i moe (po elji investitora)
poeti raditi izolovano od DS-a. Nakon ponovnog postizanja U i f zatitnih uslova za ponovni rad DI u
DS na rasklopnome mjestu, po elji investitora, ME se moe resinhronizovati u DS bilo na rastavnome
mjestu ili na generatorskome prekidau, u zavisnosti od toga u kojem je stanju generator (su
generatori) u DI.
Ako je uzrok rada zatite bio strujni, onda generator u kvaru mora poeti havarijsko zaustavljanje.
Prekostrujna zatita je trofazna maksimalna strujna vremenski nezavisna zatita, kojareaguje:
S vremenskom zadrkom pri strujnim optereenjima koja prelaze vrednosti dozvoljenih strujnih
optereenja prikljunoga voda (TP-14a) - prekostrujna zatita I >;
Trenutno pri bliskim kratkim spojevima - kratkospojna zatita I>>.
Mjerni relei prekostrujne zatite su za naznaenu struju 5 A i za najmanji opseg podeavanja:
(3 - 9) A za prekostrujnu zatitu I>;
(20 - 50) A za kratkospojnu zatitu I>>.
Najmanji opseg podeavanja vremenske zadrke prekostrujne zatite I > treba da bude (0,2 -
3) s.
Zemljospojna zatita je homopolarna zatita, ije izvoenje zavisi od naina uzemljenjaneutralne
take SN mree (TP-6):
Ako je neutralna taka SN mree uzemljena preko niskoomske impedanse, primjenjuje se
monofazna maksimalna strujna vremenski nezavisna zatita I0 >, iji je mjerni rele za naznaenu
struju In = 5 A, najmanjeg opsega podeavanja (0,5 - 2,5) A. Zatita treba da reaguje s
vremenskom zadrkom najmanjeg opsega podeavanja (0,2 - 3) s.
Ako je neutralna taka SN mree izolovana, zemljospojna zatita zavisi od veliine kapacitivne
struje zemljospoja galvanski povezane mree i izvodi se prema taki 1.4TP-4a1.
Zatita NN prikljunoga voda u DI prekostrujna, preko kratkospojnog (elektromagnetnog) i termikog
okidaa NN prekidaa, taka 6.3.
Za sve vrste ME vai da moraju imati preklopnik u rasklopnom postrojenju ME. To je signalni
preklopnik koji je iskljuivo pod nadzorom ODS i sa kime ODS moe iskljuiti ME iz DS. Osiguranje
preklopnika (pod kljuem iskljuivo ODS) analogno je osiguranju glavnih osiguraa postrojenja
korisnika DS. ODS upotrebljava ovaj preklopnik u sluaju da treba iskljuiti ME iz DS. Stavljanjem
preklopnika iz pozicije 1 (ON) u poziciju 0 (OFF), rad ME paralelno s DS nije mogu.
Kod djelovanja strujnih zatita na rasklopnome mjestu ME, rad ME na DS nije mogu sve dok ODS s
preklapanjem preklopnika u redosljedu 1 0 1 ne kvitira zatite (u primjeru digitalne zatite,
koja ima tu mugunost) ili promijeni osigurae u primjeru takve zatite.
Treba naglasiti da nakon kvitiranja zatite ili promjene osiguraa na rasklopnome mjestu, ODS samo
daje potreban uslov, da se moe investitor ponovo prikljuiti na DS. Odgovornost i posljedice
ponovnog ukljuenja u svakom sluaju na strani su investitora.

133
Trofazni generatori moraju kod paralelnoga rada s DS imati nultu taku obavezno izolovanu. A kod
prelazaka na izolovani rad nultu taku treba automatski spojiti na zemlju zbog mogunosti detekcije I
0

kvarne struje.
Standardno podeavanje zatite na rasklopnome mjestu za sve generatore je u tabelama 8.1 i 8.2.
Tabela 8.1 vai ako ME ima samo jednostepensku zatitu a tabela 8.2 vai ako ima ME mogunost
dvostepenske zatite. U tabeli 8.2 drugi stepen zatite moe se podesiti na bilo koju vrijednost u
navedenoj zoni.
ODS moe u posebnim situacijama da zahtijeva nestandardno podeavanje zatite na rasklopnome
mjestu.
Automatski restart DI nakon rada U ili f zatite ne smije da se uradi prije:
3 minute kod rotirajuih strojeva i
20 sekundi kod invertorskih sustava.
Sve to vrijeme nijedna zatita DI ne smije biti aktivna ili se aktivirati.
5.2.4. Reaktivna snaga DI
Reaktivna snaga DI mora biti u skladu sa takom 9.5 u Preporuci.
5.2.5. Mjerenja uzete energije od distribuiranih izvora u distributivnoj mrei
Kad prikljuite distribuirani izvor na mreu, postavlja se pitanje da li su mjerenja postavljena na
poetku ili kraju prikljunog voda na mreu posmatrano sa strane distibuiranog izvora. Pitanje je vano
radi naplate trokova gubitka na prikljunome vodu.
Ako postoji mogunost da u budunosti prikljuni vod koristi distributer za potrebu razvoja mree ili
prikljuivanja dodatnih korisnika mjerenja, postavljaju se na poetku prikljunoga voda kod
distribuiranoga izvora. Inae, mjerenja mogu biti na kraju u voritu prikljuenja (sabirnice TS).
Naravno, proizvoa i distributer mogu ta mjesta mjerenja dogovoriti bilateralno.
5.2.6. Pouzdanost rada mree
Distibuirani izvori negativno utiu na pouzdanost rada mree. Kad je ve spomenuto, najvei problemi
pojavljaju se u promjeni naponskih prilika u mrei. Dispeeri stoga moraju kontinuirano pratiti i
usklaivati naponski profil u mrei. U odnosu na efikasno upravljanje mree dobro je poznati napon i
glubje u mrei ispod sabirnica u transformatorskoj stanici. Tako je mogue distribuirane izvore i
neka vana vorita opremiti s daljinski upravljenim prekidaima (DUP) koji mjere napon i struju.

134
Najvanije funkcije DUP:
poveaju opservabilnost prilika u mrei,
u sluaju kvarova sekcioniraju mreu (prekid kratkospojnih struja) i skrau vrijeme prekida kod
potroaa,
prebacuju dio optereenja na susjedni izvod (ako postoji prsten veza),
omoguavaju optimalan rasklop mree odnosno na gubitke i prekide (samo u suaju zaomane
mree).
Uspostavljanjem daljinske veze izmeu centara upravljanja i distribuiranog izvora dispeer kontrolie
da li izvor radi u skladu s U-Q karakteristikama regulacije napona koje specifikuje preporuka u
poglavlju 4.9.
Posebno u zaomanim mreama (izvodi u konfiguraciji prsten veze) DUP moe znaajno poveati
pouzdanost rada mree. Analize u studiji pokazale su vrlo lou zaomanost distributivne mree u
podrujima s planiranim izvorima. e to ima smisla, predloena je izgradnja prsten veze.
Studija o pojedinanim sluajevima predlae osnivanje rasklopnih stanica (RS) koje se instaliraju u
vorita s vie odvojka. Ovi odvojci postaju izvodi od RS i opremljeni su s kompletnom
sekundarnom opremom (zatita, daljinsko upravljanje). Distribuirani izvori spojeni su direktno u
RS. Na taj nain bolje se postie selektivnost, optereenje zbog izvora ravnomjerno rasporeena
izmeu izvoda to znai manji uticaj izvora u radu mree. Ako se distribuirani izvor prikljuuje
vlastitim (iz)vodom direktno u TS, na ovom izvodu zbog kompletne zatite kod izvora dovoljna je
instalacija klasinog rasklopnog ureaja.

135
5.3. Uticaj tipa distribuiranog izvora na mrenu analizu prikljuivanja
U tipu analiza u ovoj studiji koje planiraju razvoj mree uzimajui u obzir prikljuivanja velikog broja
distribuiranih izvora treba izvesti specijalnu metodologiju koja je bila predstavljena u poglavlju 3 ove
studije. Metodologija osigurava efikasan i dugoroan pouzdan rad distributivne mree s postupnim
prikljuivanjem svih planiranih distribuiranih izvora. Ove analize ne zalaze dataljnije u pogonske
karakteristike izvora ali uz pomo u tu svrhu izvedenih kriterijuma registruju najnepovoljnija radna
stanja u mrei.
U metodologiji osnovane i definisane su ispod saete generalne injenice u planiranju koje ne zavise
od tipa distribuiranog vira:
polazita: minimalna i maksimalna optereenja, potven razvoj mree,
tehniki kriterijumi (odreivanje take krute mree, doputena optereenja, dozvoljeni
naponi),
analiza energetskih prilika u najnepovoljnijim stanjima (maksimalma potronja i
minimalna proizvodnja, minimalna potronja i maksimalna proizvodnja),
pogon distribuiranih izvora sa cos=1.
Tip generatora distribuiranog izvora vaan je u sluaju detalnih pogonskih analiza uticaja pojedinog
distribuiranog izvora u kojem se analiziraju flikeri, lokalne naponske prilike s regulacijom reaktivne
snage (U Q karakteristika), zatita, kratkospojne struje i preostale rijei koje definie preporuka u ovoj
studiji. Ove analize definiu pogonske parametre i obrauju se u procesu projektovanja elektrane.
Zbog toga u ovoj studiji koja odreiva mrenu analizu nijesu konzistentne.
U nastavku prikazani su primjeri konkretnih analiza prikljuivanja na mreu za tri drukija tipa
generatora: hidro i vjetro genarator te invertorski generator:
male hidroelektrne (mHE) na rijeki Zaslapnici,
fotovoltaina elektrarna (FVE) evo,
vjetroelektrarna (VE) Briska gora.

136
5.3.1. Primer analize prikljuivanje male hidroele ktrarne (mHE na rijeki Zaslapnici)
5.3.1.1. Polazita
Podaci o elektranama
Rijeka Zaslapnica izvire iznad zasjeoka Zaslap u jugozapadnome dijelu Crne Gore. Upoetnome dijelu
korito rijeke je strmo i uskim kanjonom sputa se prema zasjeoku Nudo. Na priblino 6,5 km izliva se u
rijeku Suicu te nadalje u Trebinjicu. Rijeka ima karakter bujice.

Sl. 5.1: Rijeka Zaslapnica geografski prikaz
Po rezultatima izvodljivih studijskih obrad, rijeka ima najpovoljnjiji hidro potencijal u poetnome dijelu
u duini 3,7 km. Kao najpovoljnije rjeenje da se iskoristi hidro potencijal pokazala se izgradnja mHE:
mHE Zaslap
mHE Nudo I, II
IZVOR

137
Svi znaajni podaci koji su potrebni za analizu uticaja navedenih mHE na rad srednjenaponske
distributivne mree, dati su u tabeli Tab. 5.2.
Tab. 5.2: mHE na rijeci Zaslapnici osnovni podaci
mHE Q
inst
(l/s) H
b
(m) P
max
(MW) cos
n
generator najblia TS 10 kV
Zaslap 270 100 0,228 0,95 sinhroni TS Zaslap
Nudo I 310 234 0,583 0,95 sinhroni TS Nudo II
Nudo II 450 141 0,511 0,95 sinhroni TS Nudo II
Postojea distributivna mrea na koju se prikljuuju mHE na rijeci Zaslapnici
Elektrane e se prikljuiti na srednjenaponsku 10 kV mreu TS Vilusi s izvodima Petrovii, Velimlje,
Trubljela, Grahovo i Vilusi.
Podaci TS Vilusi 110/35/10 kV:
transformacija 110/35 kV;
1xTR 110/35 kV,
S
inst
= 10 MVA, U
n1
= 110 kV, U
n2
= 36,75 kV,
automatska regulacija napona na sekundaru U
n2
12 1,33 %,
eljeni napon na sekundaru: 36,5 kV,
1xTR 35/10 kV,
S
inst
= 2,5 MVA, U
n1
= 35 kV, U
n2
= 10,5 kV,
runa regulacija napona na sekundaru U
n 2
2 2,5 %,
kratkospojni napon u
k
= 5,7 %.

Geografski prikaz dijela 10 kV mree TS Vilusi s predvienom lokacijom mHE prikazan je na slici Sl. 5.2.
Podruje doline rijeke Zaslapnice napaja 10 kV izvod Grahovo, u blizini se nalazi i izvod Vilusi. Mrea
10 kV tipina je izvangradska s malom gustinom potronje. Nadzemni vodovi opremljeni su vodiima
Al/Fe 35/6 mm
2
. Svi izvodi su radijalni i nemaju mogunost rezervnoga napajanja.
Na 10 kV mreu TS Vilusi nije prikljuen nijedan distrbuirani izvor. Analizirane elektrane, po
raspoloivim podacima, jedini su distribuirani izvori koji se srednjorono prikljuuju na postojeu
mreu.
Podaci o optereenjima izvoda
Za potrebe analize prikljuenja mHE na distributivnu mreu u tabeli Tab. 5.3 na osnovu mjerenja dati
su podaci o maksimalnim i minimalnim optereenjima godine 2011. te prognoza za godinu 2015.

138
Tab. 5.3: Minimalno i maksimalno optereenje TS Vilusi
IZVOD
2011 2015
S
min
[MVA] S
max
[MVA] S
min
[MVA] S
max
[MVA]
Grahovo 0,090 0,400 0,097 0,430
Vilusi 0,035 0,100 0,038 0,108
Petrovii 0,075 0,240 0,081 0,258
Velimlje 0,065 0,150 0,070 0,161
Trubjela 0,145 0,400 0,156 0,430
TS Vilusi 0,41 1,29 0,442 1,387

Predvien razvoj distributivne mree
U skladu s planom investicija u distributivnu mreu, na podruju TS Vilusi nakon 2015. godine predvia
se izgradnja nove TS 35/10 kV Grahovo s napojnim 35 kV dalekovodom duine 12,5 km iz TS Vilusi.
Razlog je planirano poveanje potronje na podruju Grahova. Srednjeruno investicija vjerovatno
nee biti realizovana, pa zbog toga u modelu za analize jo nije uzeta u obzir. U TS Vilusi do te godine
bie instaliran drugi transformator 35/10 kV, 2,5 MVA.
5.3.1.2. Analiza prikljuenja elektrana na mreu
Elektrane se nalaze u blizini TS Zaslap i TS Nudo II koje se iz TS Vilusi napajaju po izvodu Grahovo.
Mrea s lokacijama mHE prikazana je na slici Sl. 5.2. Na slici su takoe prikazane snage kratkoga spoja
u voritima postojee mree koje su najblie predvienim mHE.
Odreivanje minimalnoga obima modela mree
TM
jeste suma doprinosa mHE Zaslapnica i
mHE Nudo
0,005
5.1
Doprinose raunamo prema jednainama izvedenim u poglavlju s opisom metodologije. Osnova za
proraun jesu snage kratkih spojeva na sabirnicama TS i elektranama najbliim takama mree:
mHE Zaslapnica: S
k_mHE-Z
= 8,11 MVA
mHE Nudo: S
k_mHE-N
= 7,00 MVA
10 kV sabirnice TS Vilusi: S
k_TS_Vil-10
= 23,40 MVA
35 kV sabirnice TS Vilusi: S
k_TS_Vil-35
= 94,90 MVA
110 kV sabirnice TS Vilusi S
k_TS_Vil-110
= 1154 MVA
Promjene napona uzdu mree od mHE prema TS Vilusi:
TS Zaslap: u
TS
= 0,111
10 kV sabirniceTS Vilusi: u
TS_Vil_10kV
= 0,033
35 kV sabirnice TS Vilusi: u
TS_Vil_35kV
= 0,008

139
110 kV sabirnice TS Vilusi: u
TS_ Vil_110kV
<< 0,005
Zanemarljiv uticaj analiziranih elektrana na promjenu napona postignut je tek na 110 kV sabirnicama u
TS Vilusi. U modelu mree za analize uticaja rada mHE na rijeci Zaslapnici potrebno je obuhvatiti 10 kV
izvode Grahovo i Vilusi, te transformaciju 110/35/10 kV u TS Vilusi.

Sl. 5.2: Mrea TS Vilusi (izvod Vilusi i dio izvoda Grahovo) s lokacijom mHE.
Mreu je potrebno modelirati do NN nivoa distributivnih transformatorskih stanica s pripadajuim
transformatorima. Prije izvoenja analiza, distributivnim transformatorima potrebno je podesiti
odvojke transformatora. Kod simulacije podeavanja odvojaka uzima se u obzir:
odvojci transformatora podeavaju se danju kada su optereenja visoka;
procjena visokih optereenja vri se na osnovu pogonskih sati u distributivnoj mrei i vrnih
optereenja 10 kV izvoda;
distributivna mrea u EES Crne Gore ima oko 5000 pogonskih sati godinje; godinji pogonski
sat vangradske mree niije za oko 500 sati.
Prilike prijeukljuenja mHE u mreu
Analizirana su stanja s maksimalnim i minimalnim optereenjima. Grafiki rezultati izraunatih
optereenja u SN mrei i naponi na NN sabirnicama u TP prikazani su na slici Sl. 5.3 (maksimalna
optereenja) i slici Sl. 5.4 (minimalna optereenja).
*
S3Fr=1154.0MVA
*
S3Fr=23.4MVA
TR35/10 kV
S3Fr=8.11MVA
S3Fr=7.00MVA
TS Vilusi III
TS Ilino brdo repetitor
TS Ilino brdo prelaz
TS Dolovi
TS Vilusi I
TS Vilusi II
TS Zaslap
TS Nudo I
TS Nudo II
TS Brana
MHE Zaslapnica - Zaslap
MHE Zaslapnica - Nudo
TS 110/35/10 kV Vilusi
TS Spila
TS Zagora
TS Okolita
TS Zagora
TS Osjeenica
TS Grahovac
TS Rojevii
TS Zakurljaj
TS Prisoja

140

Sl. 5.3: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP maksimalna optereenja 2011. bez rada mHE

Sl. 5.4: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP minimalna optereenja 2011. bez rada mHE

141
Kod niskih optereenja zaznati su visoki naponi u NN mrei, e se naponi u pojedinim voritima
pribliavaju 0,42 kV.
Pogonska stanja s visokim optereenjima koja ukazuju na nivo optereenja mree, nijesu kritina.
Vodovi su, naime, optreeni prilino pod doputenim termikim granicama. Zbog toga e analize u
nastavku obuhvatati samo stanja s minimalnim optereenjima u kojima nastupaju potekoe s visokim
naponima.
Prikljuenje mHE na mreu u oblinji 10 kV vod na izvodu Grahovo
U skladu s poznatom metodologijom i kriterijumima sve analize vre se za stanja s minimalnim
optereenjima u vrijeme rada mHE s ukupnom maksimalnom instalisanom snagom 1,318 MW i
cos=1.

Sl. 5.5: Rezultati analize energetskih prilika prikljuenje mHE na oblinju 10 kV mreu, minimalna optereenja,
2011.
Pbeg=0.8
S/Smax=8%
n=-3
Pbeg=0.80
S/Smax=33%
n=0
Vi=10.51
Pl=0.271
S3Fr=94.9
S3Fr=1154.0
S3Fr=23.4
Pg=0.228
Pg=1.09
Vi=11.55
Vi=10.51
Vi=10.50
Pbeg=0.02
S/Smax=1%
Vi=10.97 Vi=10.97
Vi=36.9
Vs=36.8
Vi=115.0
Vi=11.25 0.449
S3Fr=8.11
S3Fr=7.00
Vi=11.72 0.468
Vi=11.68
Vi=11.53
Vi=11.27
Pbeg=1.08
S/Smax=43%
Pbeg=1.27
S/Smax=50%
Pbeg=0.06
S/Smax=2%
Pbeg=1.17
S/Smax=47%
Pbeg=1.11
S/Smax=44%
Pbeg=0.04
S/Smax=2%
Pbeg=0.01
S/Smax=0%
TS Vilusi III
TS Dolovi
0.409
0.467
0.428 0.427
0.462
0.409
0.450
Vi=11.25
0.449
TS Vilusi I
TS Vilusi II
TS Zaslap
TS Nudo I
TS Nudo II
TS Brana
TS Podkraj
TS Gornje polje I
TS Gornje polje II
TS Grahovo
TS Grahovo-Montex
TS Grahovo hotel
TS Spila
TS Zagora
TS Okolita
TS Zagora
TS Osjeenica
TS Grahovac
TS Rojevii
TS Zakurljaj
TS Prisoja

142
Rezultati analize za oekivane energetske prilike u mrei 2011. godine, prikazani su na slikama Sl. 5.5 i
Sl. 5.6. Za oekivanu maksimalnu evakuaciju snage 1,318 MW iz mHE postojea mrea znatno je
preslaba jer mHE prouzrokuju poveanje napona u NN mrei ak preko 0,46 kV. Na postojeu mreu
mogue je pouzdano prikljuiti najvie do 0,1 MW.

Sl. 5.6: Tematski prikaz optereenja u 10 kV mrei s naponima na NN sabirnicama u TP prikljuenje mHE na
oblinju 10 kV mreu, minimalna optereenja, 2011.
VARIJANTA A
Prikljuenje na izvod Vilusi 10 kV s novim vodom Al/Fe 70/12 mm
2

Zamjena postojeih vodia Al/Fe 35/6mm
2
s Al/Fe 70/12mm
2
na izvodu Vilusi
Varijanta predvia prikljuenje mHE na 10 kV izvod Vilusi s novim dalekovodom ovih specifikacija:
dalekovod Al/Fe 70/12 mm
2

ukupna duina cca. 6 km
procjena investicije: cca. 330.000
Na glavnom vodu izvoda Vilusi (izmeu TS Vilusi i TS Dolovi) potrebno je u ukupnoj duini cca 3,7 km
zamijeniti postojee vodie Al/Fe 35/6 mm
2
novim Al/Fe 70/12 mm
2
. Procjena predviene investicije
zamjene vodia je cca. 15.000 .
Varijanta prikljuenja mHE na izvod Vilusi povoljnija je od direktnoga prikljuenja na 10 kV sabirnice TS
Vilusi. S novom vezom izmeu Zaslapa i Dolova, naime, osigurano je rezervno napajanje izvoda
Grahovo u sluaju kvara izmeu TP Vilusi i TS Grahovac te izvoda Vilusi. U sluaju uspostavljanja
vanrednoga stanja s prenapajanjem, mHE potrebno je iskljuiti iz mree.

143
Alternativa dalekovodu jeste jednostavno ukopan kablovski vod Al 150 mm
2
koji u pogledu naponskih
prilika postie praktino identine rezultate. Osim toga, kablovska veza ima nie gubitke.
Energetske prilike prikazane su na slikama Sl. 5.7 i Sl. 5.8. Optereenja i naponske prilike su u okviru
granica odreenih kriterijumima i nigdje u mrei ne prekorauju vrijednost 0,419 kV.

Sl. 5.7: Rezultati analize energetskih prilika prikljuenje mHE na 10 kV izvod Vilusi s novim dalekovodom Al/Fe
70/12 mm
2
, minimalna optereenja, 2011.
l (km)=3.911
l (km)=2.326
Pbeg=0.9MW
S/Smax=9%
n=-3
Pbeg=0.87MW
S/Smax=36%
n=0
Vi=10.51kV
Pl=0.271MW
S3Fr=94.9MVA
S3Fr=1154.0MVA
0.417kV
novi dalekovod Al/Fe 70/12
S3Fr=23.4MVA
Pg=0.228MW
Pg=1.09MW
Pbeg=1.31MW
S/Smax=32%
dP=0.077 MW
TS Nudo II
Vi=10.44kV
Vi=10.56kV
Vi=10.69kV
Pbeg=1.25MW
S/Smax=31%
Vi=10.47kV Vi=10.47kV
Vi=36.9kV
Vs=36.8
Vi=115.0kV
Vi=10.42kV 0.416kV
Pbeg=0.01MW
S/Smax=0%
Vi=10.44kV 0.417kV
Vi=10.44kV
Vi=10.44kV
Vi=10.44kV
Pbeg=0.01MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.01MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.06MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.08MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.09MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.04MW
S/Smax=2%
TS Vilusi III
TS Dolovi
0.417kV
0.417kV
0.408kV 0.408kV
0.416kV
0.411kV
0.417kV
Vi=10.42kV
TS Vilusi I
TS Vilusi II
TS Zaslap
TS Nudo I
TS Brana
TS Podkraj
TS Gornje polje I
TS Gornje polje II
TS Grahovo
TS Grahovo-Montex
TS Grahovo hotel
TS Spila
TS Zagora
TS Okolita
TS Zagora
TS Osjeenica
TS Grahovac
TS Rojevii
TS Zakurljaj
TS Prisoja

144

Sl. 5.8: Tematski prikaz optereenja u 10 kV mrei s naponima na NN sabirnicama u TP prikljuenje s novim
dalekovodom Al/Fe 70/12 mm
2
, minimalna optereenja, 2011.
VARIJANTA B
prikljuenje mHE na novi izvod Grahovo 35 kV (nadzemni vod Al/Fe 95/15 mm
2
)
Po opisanoj varijanti mHE ukljuuju se u odsek novoga 35 kV dalekovoda izmeu Vilusa i Grahova.
Nakon 2015. naime planira se izgradnja nove TS 35/10 kV Grahovo sa novim 35 kV dalekovodom od
TS Vilusi. U prvoj fazi lako e se prije 2015. godine novi 35 kV dalekovod za potrebe ukljuenja mHE
izgraditi na odvojak prema Zaslapnici. Jer se oekuje dugovremenski radialni pogon novog
dalekovoda, nije treba napraviti ukljuenje u formaciji ulaz/izlaz nego je dovoljno antensko ukljuenje.
Potrebna pojaanja mree za prikljuenje mHE:
nadzemni vod 35 kV izmeu TS Vilusi i novo TS Grahovo dio izmeu TS Vilusi i odvojkom
prema mHE na Zaslapnici:
vodi Al/Fe 95/15 mm
2
,
ukupna duina cca. 7 km,
procjena investicije: cca. 350.000 .
Nadzemni 35 kV odvojak izmeu novog 35 kV nadzemnog voda Vilusi Grahovo i mHE na
Zaslapnici:
vodi Al/Fe 95/15 mm
2
,
ukupna duina cca. 4,5 km,
procjena investicije: cca. 225.000 .

145
Energetske prilike za stanja s minimalnim optereenjima u vrijeme rada mHE u mrei prikazuju Sl. 5.9 i
Sl. 5.10. Optereenja i naponske prilike su u okviru granica koje su odreene kriterijumima i nigdje u
mrei ne prekorauju vrijednost 0,419 kV.

Sl. 5.9: Rezultati analize energetskih prilika prikljuenje mHE na novi izvod Grahovo 35 kV, minimalna
optereenja, 2011.
Vi=37.0kV
dP=0.024 MW
Vi=37.0kV
Vi=37.1kV
novi dalekovod 35 kV prema Grahovem
l (km)=6.893
l (km)=2.066
l (km)=2.326
Material=AL/FE_95/15
Pbeg=0.9MW
S/Smax=9%
n=-3
Pbeg=0.40MW
S/Smax=17%
n=0
Vi=10.50kV
Pl=0.271MW
S3Fr=0.000MVA
S3Fr=0.000MVA
Pbeg=1.32MW
S/Smax=7%
S3Fr=0.000MVA
Pg=0.228MW
Pg=1.09MW
Vi=10.44kV
Vi=10.50kV
Vi=10.50kV
Pbeg=0.02MW
S/Smax=1%
Vi=10.46kV Vi=10.46kV
Vi=36.9kV
Vs=36.8
Vi=115.0kV
Vi=10.41kV 0.416kV
S3Fr=0.000MVA
S3Fr=0.000MVA
Vi=10.43kV 0.417kV
Vi=10.43kV
Vi=10.44kV
Vi=10.44kV
Pbeg=0.01MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.01MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.06MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.08MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.09MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.04MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.01MW
S/Smax=0%
TS Vilusi III
TS Dolovi
0.409kV
0.417kV
0.408kV 0.408kV
0.417kV
0.409kV
0.417kV
Vi=10.41kV
0.416kV
TS Vilusi I
TS Vilusi II
TS Zaslap
TS Nudo I
TS Nudo II
TS Brana
TS Podkraj
TS Gornje polje I
TS Gornje polje II
TS Grahovo
TS Grahovo-Montex
TS Grahovo hotel
TS Spila
TS Zagora
TS Okolita
TS Zagora
TS Osjeenica
TS Grahovac
TS Rojevii
TS Zakurljaj
TS Prisoja

146

izvodom Grahovo 35 kV, minimalna optereenja, 2011.
5.3.1.3. Rezime
Analizirani su najtei oekivani pogonski uslovi: maksimalna optereenjena u mrei bez proizvodnje
mHE i minimalna optereenja za puni angaman planirane proizvodnje. Pretpostavlja se rad mHE s
cos=1.
Na postojeu 10 kV mreu mogue je na rijeci Zaslapnici pouzdano prikljuiti najvie do 0,1 MW od
procijenjenih 1,3 MW. Glavne potekoe rada mHE u distributivnoj mrei uzrokuju znaajne promjene
koje mogu izazvati znaajan porast napona preko uslovima propisanoga ogranienja 0,42 kV.
Puna evakuacija snage koja osigurava pouzdan rad distributivne mree s visoko kvalitetnim naponskim
profilom moe se postii samo uz odgovarajue pojaanje sistema. Analiza predloenih pojaanja
mreeje u dvije verzije. Opcija A odnosi se na jaanje od 10 kV mree, varijanta B u pojaanje mree 35
kV.
Analizau 2015. nije pokazala nikakvih problema u radu mree. Dakle, planirana mrea ime se
osigurava dugorono pouzdan rad ak i nakon 2015. godine. Poreenje dvije predloene varijante date
su u tabeli Tab. 5.4.

147
Tab. 5.4: Poreenje varijanti prikljuenja mHE na distributivnu mreu na rijeci Zaslapnici
mHE ZASLAPNICA
Prednosti
VARIJANTA A prikljuenje na izvod Vilusi
10 kV
VARIJANTA B prikljuenje na novi 35 kV izvod
Grahovo
- nii trokovi prikljuenja
- bolja pouzdanost rada 10 kV mree
(mogunost prenapajanja izmeu dvaizvoda)
- dio proizvedene energije kompenzuje se s
okolnom potronjom
- rjeenje nije vezano na preostale investicije u
mreu
- prikljuenje mHE u mreu kroz transformaciju
10/0,4 kV je tehniki (manji gubici) i
ekonomski (jeftinije rjeenje) povoljnje
rjeenje prema prikljuenju kroz
transformaciju 35/0,4 kV)
- manje oscilacije naponau 10 kV in 0,4 kV
mrei
- bolja pouzdanost radaplaniranih mHE
- niigubiciu mrei (u prosjeku 50 kW)
- jeftinije rjeenje u primjeru izgradnje novog
35 kV nadzemnoga voda izmeu Vilusa i
Grahova

Rezime potrebnoga pojaanja mree
- novi nadzemni vod izmeu TS Dolovi i mHE
na rijeci Zaslapnici (Al/Fe 70/12 mm
2
, l=6 km)
- zamjena vodias novim Al/Fe 70/12 mm
2
na
glavnom vodu (izvod Vilusi) izmeu TS Vilusi
i TS Dolovi (l=3,7 km)
- novi odjeljak nadzemnoga voda 35 kV
izmeu vorita TS Vilusi i odvojka prema
mHE na Zaslapnici (Al/Fe 95/15 mm
2
, l=7 km)
- novi nadzemni vod 35 kV izmeu 35 kV
nadzemnim vodom Vilusi Grahovo i mHE
na Zaslapnici (Al/Fe 95/15 mm
2
, l=4,5 km)
Procjena trokova investicije
- 280.000 - 225.000 (+ 350.000 dio novog 35 kV
voda Vilusi - Grahovo)

148
5.3.2. Primer analize prikljuivanja fotovoltaine elektrarne (FVE evo)
5.3.2.1. Polazita
Podaci o elektrani
FVE evo s predvienom instaliranom snagom 1,2 MW nalazi se u blizini kraja evo s napojnom
trafostanicom TS 35/10 kV. Geografsku lokaciju planirane elektrane prikazuje slika Sl. 5.11: .

Sl. 5.11: Lokacija FVE evo.
Svi znaajni podaci koji su potrebni za analizu uticaja FVE na rad srednjenaponske distributivne mree,
dati su u tabeli Tab. 5.5.
Tab. 5.5: VFE evo osnovni podaci
VFE P
max
(MW) cos
n
evo 1,2 1 invertorski TS Donji kraj
Postojea distributivna mrea na koju se prikljuuje FVE
Elektrana e se prikljuiti na srednjenaponsku 10 kV mreu TS evo s izvodima Bata, Bijele poljane,
Velestovo i evo. TS evo napaja se sa cca. 22 km dugim dalekovodom 35 kV od TS Cetinje 110/35 kV
e se na 35 kV sabirnicama regulie napon. Prema TS Glava Zete 35 kV dalekovod je odvojen i slui
rezervnom napajanju.
Podaci TS evo 35/10 kV:
1xTR 35/10 kV,

149
S
inst
= 2,5 MVA, U
n1
= 35 kV, U
n2
= 10,5 kV,
n2
2 2,5 %,
k
= 5,7 %.
Geografski prikaz dijela 10 kV mree TS evo s predvienom lokacijom FVE prikazan je na slici Sl. 5.12.
Ovo podruje napaja 10 kV izvod Bata. U blizini se nalazi i izvod Bijele poljane. Mrea 10 kV tipina je
izvangradska s malom gustinom potronje. Nadzemni vodovi opremljeni su vodiima Al/Fe 35/6 mm
2
.
Svi izvodi su radijalni i nemaju mogunost rezervnoga napajanja.
Na 10 kV mreu TS evo nije prikljuen nijedan distrbuirani izvor. Analizirana elektrana, po
raspoloivim podacima, jedini je distribuirani izvor koji se srednjorono prikljuuje na postojeu mreu.
Za potrebe analize prikljuenja elektrarne na distributivnu mreu u tabeli Tab. 5.6 na osnovu mjerenja
dati su podaci o maksimalnim i minimalnim optereenjima godine 2011. te prognoza za godinu 2015.
Tab. 5.6: Minimalno i maksimalno optereenje TS evo
IZVOD
2011 2015
S
min
[MVA] S
max
[MVA] S
min
[MVA] S
max
[MVA]
Bata 0,11 0,33 0,12 0,35
Bijele poljane 0,06 0,18 0,06 0,19
Velestovo 0,05 0,14 0,05 0,15
evo 0,09 0,26 0,10 0,28
TS evo 0,31 0,91 0,33 0,97

U skladu s planom investicija u distributivnu mreu, na podruju TS evo nakon 2015. godine predvia
se rekonstrukcija DV 35 kV Cetinje evo. Investicija se realizuje zbog smanjenja broja i trajanja
ispada.
5.3.2.2. Analiza prikljuenja elektrane na mreu
Elektrana se nalazi u blizini odvojka prema TS Donji kraj koja se iz TS Vilusi napaja po izvodu Bata.
Mrea s lokacijom FVE prikazana je na slici 5.2. Na slici su takoe prikazane snage kratkoga spoja u
voritima postojee mree koje su najblie predvienoj elektrani.

150

Sl. 5.12: Mrea TS evo s lokacijom FVE.
Poto je mrea radijalna, dozvoljena promjena napona u
TM
izraunava se prema:
0,005
5.1
Doprinos raunamo prema jednainama izvedenim u poglavlju s opisom metodologije. Osnova za
FVE evo: S
k_FVR
= 24,9 MVA
10 kV sabirnice TS evo: S
k_TS_Cev-10
= 31,0 MVA
35 kV sabirnice TS evo: S
k_TS_Cev-35
= 83,9 MVA
35 kV sabirnice TS Cetinje: S
k_TS_Cet-35
= 263,2 MVA
110 kV sabirnice TS Cetinje S
k_TS_Cet -110
= 1542 MVA
Promjene napona uzdu mree od FVE prema TS evo i TS Cetinje:
odvojak prema TS Donji kraj: u
mreza_10kV
= 0,029
10 kV sabirnice TS evo: u
TS_Cev_10kV
= 0,023
35 kV sabirnice TS evo: u
TS_Cev_35kV
= 0,008
35 kV sabirnice TS Cetinje: u
TS_Cet_35kV
<< 0,005
TS Cetinje. U modelu mree za analize uticaja rada FVE evo potrebno je obuhvatiti 10 kV izvode Bata i
FVE evo 1,2 MW
S3Fr=24.9MVA
0
9
_
E
V
O
S3Fr=83.9MVA
1
0
_
V
E
L
E
S
T
O
V
O
S3Fr=31.0MVA
0
8
_
B
A
T
A
DV35 kVCetinje-evo DV35 kVGlava Zete-evo
1
1
_
B
IJ
E
L
E
P
O
L
J
A
N
E
TS Promonte
TS Velestovo I
TS Velestovo II
TS Bajramovica
TS Cevo
TS Montex
TS Brestovi
TS Ozegovica
TS Trnjine
TS Dolsko korito
TS Vulasi
TS Dugi do
TS Rzani do
TS Grab
TS Bata
TS Donja zaljut
TS Jasen
TS Musta rupa
TS Donji kraj
TS Ljesev stub 1
TS Ljesev stub 2
TS Predis
TS Pejovii
TS Proseni do
TS Lipa
TS Resna
TS evo 35/10 kV
TS Meoca
TS Bijelo polje TS Lastva evska
TS Tisovac
TS Izvori

151
Bijele poljane, transformaciju 35/10 kV u TS evo te 35 kV dalekovod evo - Cetinje sa sabirnicama
35 kV u Cetinju.
transformatorima. Prije izvoenja analiza, distributivnim transformatorima potrebno je podesiti
odvojke transformatora. Kod simulacije podeavanja odvojaka uzima se u obzir:
odvojci transformatorapodeavaju se danju kada su optereenja visoka;
distributivna mrea u EES Crne Gore ima oko 5000 pogonskih sati godinje;godinji pogonski sat
vangradske mree niije za oko 500 sati.
Prilike prije ukljuenja FVE u mreu

Sl. 5.13: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP maksimalna optereenja 2011. bez rada FVE
optereenja u SN mrei i naponi na NN sabirnicama u TP prikazani su na slici Sl. 5.13 (maksimalna
Kod niskih optereenja zaznati su visoki naponi u NN mrei, e se naponi u pojedinim voritima
Vodovi su, naime, optreeni prilino pod dozvoljenim termikim granicama. Zbog toga e analize u

152
naponima.

Sl. 5.14: Optereenja u10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP minimalna optereenja 2011. bez rada FVE
Procjena gubitka: 0,141 MW
Prikljuenje FVE na mreu na oblinji 10 kV vod na izvodu Bata
U skladu s poznatom metodologijom i kriterijumima sve analize vre se za stanja s minimalnim
optereenjima u vrijeme rada FVE s ukupnom maksimalnom instaliranom snagom 1,2 MW i cos=1.
Rezultati analize za oekivane energetske prilike u postojeoj mrei 2011. godine, prikazani su na slici
Sl. 5.15. Za oekivanu maksimalnu evakuaciju snage 1,2 MW iz FVE postojea mrea je preslaba jer FVE
prouzrokuju poveanje napona u NN mrei malo preko 0,42 kV (rezultati slika Sl. 5.15). Na postojeu
mreu mogue je pouzdano prikljuiti najvie do 0,95 MW (Sl. 5.16).

153

Sl. 5.15: Tematski prikaz optereenja u 10 kV mrei s naponima na NN sabirnicama u TP prikljuenje FVE na
oblinju 10 kV mreu sa predvieno maksimalno snago 1,2 MW, minimalna optereenja, 2011.

Sl. 5.16: Rezultati analize energetskih prilika prikljuenje VFE sa maksimalnu snagu 0,95 MW na oblinju 10 kV
mreu, minimalna optereenja, 2011.

Sbeg=0.65 MVA
S/Smax=4%
FVEevo 1,2 MW
Pg=0.950MW
Vi=10.61kV
Vi=10.55kV
0.411kV
Vi=10.55kV
0.410kV
Vi=10.54kV
0.410kV
Vi=10.53kV
0.410kV
Vi=10.53kV
0.409kV
Sbeg=0.84 MVA
S/Smax=21%
Sbeg=0.05 MVA
S/Smax=2%
Sbeg=0.02 MVA
S/Smax=1%
Sbeg=0.09 MVA
S/Smax=4%
Sbeg=0.05 MVA
S/Smax=2%
Sbeg=0.04 MVA
S/Smax=2%
Vi=10.57kV
0.421kV
Vi=10.58kV
0.412kV
Vi=10.59kV
0.412kV
Vi=10.60kV
0.412kV
Vi=10.54kV
0.410kV
Vi=10.55kV
0.410kV
Vi=10.54kV
0.410kV
Vi=10.54kV
0.410kV
Vi=10.54kV
0.410kV
Vi=10.53kV
0.410kV
Vi=10.51kV
0.419kV
Vi=10.51kV
0.419kV
Vi=10.52kV
0.419kV
Vi=10.52kV
0.419kV
Vi=10.53kV
0.420kV
Vi=10.54kV
0.420kV
Vi=10.54kV
0.420kV
Vi=10.54kV
0.420kV
Vi=10.54kV
0.420kV
Vi=10.56kV
0.421kV
Sbeg=
S/Smax=
S
b
e
g
=
0
.0
6
M
V
A
S
/S
m
a
x
=
2
%
S
b
e
g
=
0
.0
5
M
V
A
S
/S
m
a
x
=
2
%
S
b
e
g
=
0
.0
9
M
V
A
S
/S
m
a
x
=
1
%
Vi=35.2kV S3Fr=0.000MVA
Vi=10.55kV
S3Fr=0.000MVA
n=0
0
8
_
B
A
T
A
DV35kVCetinje-evo DV35kVGlavaZete-evo
1
1
_
B
IJ
E
L
E
P
O
L
J
A
N
E
1
0
_
V
E
L
E
S
T
O
V
O
0
9
_
E
V
O
TSPromonte
TSVelestovoI
TSVelestovoII
TSBajramovica
TSMarkovina
TSCevo
TSMontex
Sbeg=0.65 MVA
S/Smax=26%
S
b
e
g
=
0
.8
4
M
V
A
S
/S
m
a
x
=
2
1
%
Sbeg=0.65 MVA
S/Smax=4%
TSBrestovi
TSOzegovica TSTrnjine
TSDolskokorito
TSVulasi
TSDugi do
TSRzani do
TSGrab
TSBata
TSDonjazaljut
TSJasen
TSMustarupa
TSDonji kraj
TSLjesev stub1
TSLjesev stub2
TSPredis
TSPejovii
TSProseni do
TSLipa
TSResna
TS evo 35/10 kV
Vi=10.50kV
0.419kV
Vi=10.50kV
0.419kV
Vi=10.52kV
0.409kV
Vi=10.52kV
0.409kV
Vi=10.52kV
0.409kV
Sbeg=0.02 MVA
S/Smax=1%
TSMeoca
TSBijelopolje TSLastvaevska
TSTisovac
TSIzvori

154
VARIJANTA A
Prikljuenje na postojeu mreu na izvod Bata (odvojak prema TS Donji kraj)
USLOV: dinamika regulacija napona s kompenzacijom rektivne snage kod FVE
S obzirom na to da je ova invertorska elektrana jedini distribuirani izvor na cijelom podruju TS evo
mogu se raunati na smanjenje visokih napona u blizini elektrane s dinaminom regulacijom napona
na invertoriju elektrarne.
Regulacija se vri s kompenzacijom reaktivne snage koju definie preporuka (poglavlje 4.9) s
karakteristikom na slici Sl. 5.17. Iz ove karakteristike vidi se da FVE kod visokih napona treba da radi sa
cos 0,95 cap.

Sl. 5.17: Standardna karakteristika faktora snage invertorske ME u odnosu na DS za ME, koje su ukljuene u SN
mreu
Ako FVE ispunjava uslove po karakteristici mogu se prikljuiti na postojeu mreu (izvod Bata) s
predvienom instaliranom snagom 1,2 MW. Prikljuak se provodi sa kablom Al 150 mm
2
u duini oko
1 km (procjena investicije 40.000 ).
Rezultati analize za oekivane energetske prilike u ovom stanju prikazani su na slikama Sl. 5.18 i Sl.
5.19.
Procjena gubitka: 0,145 MW (0.004 MW vii u odnosnu na stanje prije prikljuenja elektrarne).
85 90 95 100 105 110 115
cos gen
Umree (% UCG)
Karakteristika reaktivne snage invertorske ME
0,90
0,95
1,00
0,95
0,90
0,50
0,33
0
-0,33
-0,50
tg gen
induktivan rad
invertora
(naduzbuen)
kapacitivan rad
invertora
(poduzbuen)

155

Sl. 5.18: Rezultati analize energetskih prilika prikljuenje FVE na 10 kV izvod Bata s dinamikom kompenzacijom
rektivne snage kod FVE, minimalna optereenja, 2011.

Sl. 5.19: Tematski prikaz optereenja u 10 kV mrei s naponima na NN sabirnicama u TP prikljuenje FVE na
10 kV izvod Bata s dinamikom kompenzacijom reaktivne snage kod FVE, minimalna optereenja, 2011.
Sbeg=1.00 MVA
S/Smax=6%
Qg=-0.395MVar
Vi=10.48kV
Pg=1.20MW
FVEevo 1,2MW
n=0
Vi=10.43kV
0.406kV
Vi=10.42kV
0.405kV
Vi=10.42kV
0.405kV
Vi=10.41kV
0.405kV
Vi=10.40kV
0.405kV
Sbeg=1.16 MVA
S/Smax=29%
Sbeg=0.05 MVA
S/Smax=2%
Sbeg=0.02 MVA
S/Smax=1%
Sbeg=0.09 MVA
S/Smax=4%
Sbeg=0.05 MVA
S/Smax=2%
Sbeg=0.04 MVA
S/Smax=2%
Vi=10.44kV
0.416kV
Vi=10.45kV
0.407kV
Vi=10.46kV
0.407kV
Vi=10.47kV
0.407kV
Vi=10.42kV
0.405kV
Vi=10.43kV
0.405kV
Vi=10.42kV
0.405kV
Vi=10.41kV
0.405kV
Vi=10.41kV
0.405kV
Vi=10.41kV
0.405kV
Vi=10.38kV
0.414kV
Vi=10.38kV
0.414kV
Vi=10.39kV
0.414kV
Vi=10.39kV
0.414kV
Vi=10.40kV
0.415kV
Vi=10.41kV
0.415kV
Vi=10.42kV
0.415kV
Vi=10.41kV
0.415kV
Vi=10.41kV
0.415kV
Vi=10.43kV
0.416kV
Sbeg=
S/Smax=
S
b
e
g
=
0
.0
6
M
V
A
S
/S
m
a
x
=
2
%
S
b
e
g
=
0
.0
5
M
V
A
S
/S
m
a
x
=
2
%
S
b
e
g
=
0
.0
9
M
V
A
S
/S
m
a
x
=
1
%
Vi=10.43kV
S3Fr=0.000MVA
0
9
_
E
V
O
0
8
_
B
A
T
A
DV35kVCetinje-evo DV35kVGlavaZete-evo
1
1
_
B
IJ
E
L
E
P
O
L
J
A
N
E
1
0
_
V
E
L
E
S
T
O
V
O
TSPromonte
TSVelestovoI
TSVelestovoII
TSBajramovica
TSMarkovina
TSCevo
TSMontex
Sbeg=1.02 MVA
S/Smax=41%
S
b
e
g
=
1
.1
6
M
V
A
S
/S
m
a
x
=
2
9
%
Sbeg=1.00 MVA
S/Smax=6%
TSBrestovi
TSOzegovica TSTrnjine
TSDolskokorito
TSVulasi
TSDugi do
TSRzani do
TSGrab
TSBata
TSDonjazaljut
TSJasen
TSMustarupa
TSDonji kraj
TSLjesev stub1
TSLjesev stub2
TSPredis
TSPejovii
TSProseni do
TSLipa
TSResna
TS evo 35/10 kV
Vi=10.38kV
0.414kV Vi=10.40kV
0.404kV
Vi=10.39kV
0.404kV
Sbeg=0.02 MVA
S/Smax=1%
TSMeoca
TSBijelopolje TSLastvaevska
TSTisovac
TSIzvori

156
VARIJANTA B
Prikljuenje na nov 10 kV izvod direktno u TS evo (kabelski vod Al 150 mm
2
)
Varijanta predvia prikljuenje FVE direktno u 10 kV sabirnice TS evo s novim kabalskim izvodom.
Specifikacija prikljuenja:
nova izvodna 10 kV elija u TS evo s daljinskim upravljanjem rasklopnim ureajem,
kablovski vod Al 150 mm
2

ukupna duina cca. 1,5 km
Prikljuni vod za elektranu je ist bez preostalih potroaa. Zbog kompletne zatite kod FVE, koju
specificira preporuka u ovoj studiji, u izvodnom elju dovoljna je instalacija klasinog razklopnog
ureaja bez prekidaa.
Rjeenje osigurava vrlo visoku pouzdanost i nizak uticaj izvora na rad mree TS evo. Prekidi na
drugim izvodima usljed direktnog prikljuenja ne utiu na pogon FVE.
5.21.
Procjena gubitka: 0,134 MW (0,007 MW vie niski odnosno na stanje ispred prikljuenja elektrane, a
0,011 MW vie niski odnosno varijantu A).

Sl. 5.20: Rezultati analize energetskih prilika prikljuenje FVE direktno u 10 kV sabirnice TS evo, minimalna
optereenja, 2011.
Sbeg=0.90MVA
S/Smax=5%
FVE evo 1,2 MW
Pg=1.20MW
Vi=10.62kV
n=0
Vi=10.58kV
0.412kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.56kV
0.411kV
Vi=10.56kV
0.411kV
Vi=10.55kV
0.410kV
Sbeg=0.11MVA
S/Smax=3%
Sbeg=0.05MVA
S/Smax=2%
Sbeg=0.02MVA
S/Smax=1%
Sbeg=0.09MVA
S/Smax=4%
Sbeg=0.05MVA
S/Smax=2%
Sbeg=0.04MVA
S/Smax=2%
Vi=10.54kV
0.420kV
Vi=10.56kV
0.411kV
Vi=10.56kV
0.411kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.56kV
0.411kV
Vi=10.56kV
0.411kV
Vi=10.56kV
0.411kV
Vi=10.56kV
0.411kV
Vi=10.48kV
0.418kV
Vi=10.49kV
0.418kV
Vi=10.49kV
0.418kV
Vi=10.50kV
0.418kV
Vi=10.51kV
0.419kV
Vi=10.51kV
0.419kV
Vi=10.52kV
0.419kV
Vi=10.52kV
0.419kV
Vi=10.52kV
0.419kV
Vi=10.53kV
0.420kV
Sbeg=
S/Smax=
S
b
e
g
=
0
.
0
6
M
V
A
S
/S
m
a
x
=
2
%
S
b
e
g
=
0
.
0
5
M
V
A
S
/S
m
a
x
=
2
%
S
b
e
g
=
0
.
0
9
M
V
A
S
/S
m
a
x
=
1
%
Vi=10.58kV
S3Fr=0.000MVA
0
9
_
E
V
O
0
8
_
B
A
T
A
DV 35 kV Cetinje-evo DV 35 kV Glava Zete-evo
1
1
_
B
IJ
E
L
E
P
O
L
J
A
N
E
1
0
_
V
E
L
E
S
T
O
V
O
TS Promonte
TS VelestovoI
TS VelestovoII
TS Baj ramovica
TS Markovina
TS Cevo
TS Montex
Sbeg=0.90MVA
S/Smax=36%
S
b
e
g
=
0
.1
1

M
V
A
S
/
S
m
a
x
=
3
%
Sbeg=0.90MVA
S/Smax=5%
TS Brestovi
TS Ozegovica TS Trnj ine
TS Dolskokorito
TS Vulasi
TS Dugi do
TS Rzani do
TSGrab
TS Bata
TS Donj a zalj ut
TS Jasen
TS Musta rupa
TS Donj i kraj
TS Lj esev stub1
TSLj esev stub2
TS Predis
TS Pej ovii
TS Proseni do
TS Lipa
TS evo 35/10 kV
Vi=10.48kV
0.418kV
Vi=10.48kV
0.418kV
Vi=10.55kV
0.410kV
Vi=10.54kV
0.410kV
Vi=10.54kV
0.410kV
Sbeg=0.02MVA
S/Smax=1%
TS Meoca
TSBij elopolj e
TS Ubli
TS Lastva evska
TS Tisovac
TSIzvori

157

Sl. 5.21: Tematski prikaz optereenja u 10 kV mrei s naponima na NN sabirnicama u TP prikljuenje FVE direktno
u 10 kV sabirnice TS evo, minimalna optereenja, 2011.
5.3.2.3. Rezime
Analizirani su najtei oekivani pogonski uslovi: maksimalno optereenje u mrei bez proizvodnje FVE i
minimalno optereenje za puni angaman planirane proizvodnje. Za pravo pretpostavlja se rad FVE s
cos=1.
Na postojeu 10 kV mreu mogue je na lokaciji FVE evo pouzdano prikljuiti najvie do 0,95 MW od
procijenjenih 1,2 MW. Glavni problem rada FVE u distributivnoj mrei uzrokuju znaajne promjene koje
mogu izazvati znaajan porast napona preko uslovima propisanoga ogranienja 0,42 kV.
Puna evakuacija snage koja osigurava pouzdan rad distributivne mree s visoko kvalitetnim naponskim
profilom moe se postii samo uz regulaciju napona kod elektrarne (kompenzaciju reaktivne snage) ili
odgovarajue pojaanje sistema. Analiza predloenih rjeenja prikljuenja data je u dvije verzije. Opcija
A odnosi se na dinamiku regulaciju napona kroz u preporuci propisnu karakteristiku, varijanta B u
direktno prikljuenje u 10 kV sabirnice TS evo.
Analiza u 2015. nije pokazala nikakvih problema u radu mree. Dakle, planirana mrea ime se
osigurava dugorono pouzdan rad ak i nakon2015. godine. Poreenje dvije predloene varijante date
su u tabeli Tab. 5.7.

158
Tab. 5.7: Poreenje varijanti prikljuenja FVE evo na distributivnu mreu
FVE evo
Prednosti
VARIJANTA A prikljuenje na postojeu 10 kV
mreu s dinamikom regulacijom napona kod
FVE
VARIJANTA B prikljuenje direktno u 10 kV
sabirnice TS evo
- nii trokovi prikljuenja - manje oscilacije naponau 10 kV i 0,4 kV mrei
- nizak uticaj izvora na rad mree TS evo
- bolja pouzdanost rada planirane FVE
- nii gubiciu mrei (u prosjeku 11 kW)
- nii trokovi rada mree
Rezime preoduzetih koraka u mrei
- dinamika regulacija napona s
kompenzacijom reaktivne snage kot FVE
- prikljuni kablovski vod Al 150 mm
2
, l =1 km
- nova izvodna 10 kV elija u TS evo s
daljinskim upravljanjem rasklopnim ureajem
(dovoljna instalacija klasinog razklopnog
ureaja bez prekidaa)
- prikljuni kablovski vod Al 150 mm
2
,
l =1,5 km
- 40.000 - 70.000

159
5.3.3. Primer analize prikljuivanja vjetroelektrarne (VE Briska gora)
5.3.3.1. Polazita
Podaci o elektrani

Sl. 5.22: Lokacija VE Briska gora.
Tab. 5.8: VE Briska gora osnovni podaci
VE P
max
(MW) cos
n
Briska gora 5 0.9 invertoski
11

TS D. Briska gora,
TS G. Briska gora
TS Ga

11
Moderan vjetrogenerator spoji se sa mreo kroz AC/AC invertor, zbog toga je gledano sa strane mree ovo
invertorski tip elektrarne.

160
VE Briska gora s predvienom instaliranom snagom 2 x 2,5 MW nalazi se na istoimenoj Briskoj gori
sjeveroistino od Ulcinja. Geografsku lokaciju planirane elektrane s napojnima trafostanicama 35/10 kV
u blizini prikazuje Sl. 5.23.
Svi znaajni podaci koji su potrebni za analizu uticaja VE na rad srednjenaponske distributivne mree,
dati su u tabeli Tab. 5.8.
Postojea distributivna mrea na koju se prikljuuje VE
Elektrana e se prikljuiti na distributivnu mreu koja se napaja iz TS 110/35 kV Ulcinj e se na 35 kV
sabirnicama regulie napon. Na irem podruju elektrane su ove napojne transformatorske stanice
TS 35/10 kV TS Grad, TS Plaa I i II te TS Vladimir. Podruje Briske gore napaja 10 kV izvod Ga iz TS
Grad. Izvod je u prstan vezi sa 10 kV izvodima Ada re iz TS Plaa II i Kodre iz TS Vladimir.
Podaci TS Ulcinj 110/35 kV:
2xTR 110/35 kV,
S
inst
= 2x20 MVA, U
n1
= 110 kV, U
n2
= 36,75 kV,
automatska regulacija napona na sekundaru U
n2
10 1,5 %,
eljeni napon na sekundaru: 35 kV (nisko optereenje), 36 kV (visuko optereenje).
Podaci TS Grad 35/10 kV:
2xTR 35/10 kV,
S
inst
= 2x8 MVA, U
n1
= 35 kV, U
n2
= 10,5 kV,
n2
2 2,5 %,
k
= 6,7 %.
Podaci TS Plaa I i II 35/10 kV:
2xTR 35/10 kV,
S
inst
= 2x4 MVA, U
n1
= 35 kV, U
n2
= 10,5 kV,
n2
2 2,5 %,
k
= 6,7 %.
Podaci TS Vladimir 35/10 kV:
1xTR 35/10 kV,
S
inst
= 1x4 MVA, U
n1
= 35 kV, U
n2
= 10,5 kV,
n2
2 2,5 %,
k
= 6,7 %.
Geografski prikaz dijela 10 kV mree TS Grad, TS Plaa II i TS Vladimir s predvienom lokacijom VE
prikazan je na Sl. 5.23. Ovo podruje napaja 10 kV izvod Ga koji je u prstan vezi s izvodima Ada re i
Kodre. Mrea 10 kV ima karakteristiku izvangradskog tipa. Zbog relativno visoke potronje i broja

161
turistikih objekata mrea je dobro zapetljana to znai da se oekuje dobra pouzdanost rada mree.
Glavni vodovi su nadzemni, opremljeni s vodiima Al/Fe 35/6 mm
2
. Odvojci su kabalski ili uglavnom
vazduni, opremljeni s vodiima Al/Fe 25/4 mm
2
.
Na analiziranu 10 kV mreu nije prikljuen nijedan distrbuirani izvor. Analizirana elektrana, po
raspoloivim podacima, jedini je distribuirani izvor koji se srednjorono prikljuuje na postojeu mreu.
Za potrebe analize prikljuenja elektrarne na distributivnu mreu u tabeli Tab. 5.9 na osnovu mjerenja
dati su podaci o maksimalnim i minimalnim optereenjima godine 2011. te prognoza za godinu 2015.
Tab. 5.9: Minimalno i maksimalno optereenje tangirajua mrea VE Briska gora
IZVOD
2011 2015
S
min
[MVA] S
max
[MVA] S
min
[MVA] S
max
[MVA]
Ga 0,37 1,78 0,39 1,89
ostali izvodi 4,32 14,41 4,58 15,27
TS Grad 4,69 16,19 4,97 17,16
Ada re 0,47 1,58 0,50 1,67
ostali izvodi 1,58 5,27 1,67 5,58
TS Plaa II 2,05 6,85 2,17 7,25
Krute 0,22 0,74 0,23 0,78
ostali izvodi 0,73 2,42 0,77 2,56
TS Vladimir 0,95 3,16 1,00 3,34

U skladu s planom investicija u distributivnu mreu, na uem podruju nakon 2015. godine predvia se
rekonstrukcija TS Grad, TS Plaa I i TS Vladimir. Investicije se realizuju zbog starog 35 kV postrojenja i
prilagoavanja TS za daljinsko upravljanje (SCADA).
5.3.3.2. Analiza prikljuenja elektrane na mreu
Elektrana se nalazi uz izvod Ga na lokaciji izmeu TS izmeu TS Gornja Brika gora i TS Donja Brika
gora. Mrea s lokacijom VE prikazana je na slici Sl. 5.23. Na slici su takoe prikazane snage kratkoga
spoja u voritima postojee mree koje su najblie predvienoj elektrani.

162

Sl. 5.23: Distributivna mrea na ujem podruju Briske Gore s lokacijom VE.
TM
izraunava se prema:
0,005
5.1
Doprinos raunamo prema jednainama izvedenim u poglavlju s opisom metodologije. Osnova za
VE Briska gora: S
k_VR
= 19,4 MVA
10 kV sabirnice TS Grad: S
k_TS_Grad-10
= 120,7 MVA
35 kV sabirnice TS Grad: S
k_TS_Grad-35
= 224,3 MVA
35 kV sabirnice TS Ulcinj: S
k_TS_Ulc-35
= 240,6 MVA
110 kV sabirnice TS Ulcinj S
k_TS_Ulct -110
= 585 MVA
S3Fr=240.6
S3Fr=585.1
O
S
T
A
L
I

I
Z
V
O
D
I
TS Velika plaa I
S3Fr=183.4
0
4
_
A
D
A

R
E
S3Fr=76.4
S3Fr=183.4
TSS.Kopakabana
TSMado II
TSKuzmani
TSB.Jedinstvo TSS.Crkva
TSParatukMahala
TSKopakabana
TSParatuk
TSMadoI
TS Grad 35/10 kV
TSKodre2
S3Fr=120.7
0
3
_
G
A
O
S
T
A
L
I

I
Z
V
O
D
I
S3Fr=224.3
TSPistulaI
TSR.Moura
TSGa
TSDrobilanaGa
TSMljekaraArena
S3Fr=19.4
TSPekara
TSPistulaII
S3Fr=19.4
TSZoganjeII
TSetkovii
TSD.Briskagora
TSDarza
VEBriska Gora 2x2,5MW
Pg=0.000
TSSutjel
TSSv. ore
TSPekaraKrute
TSG.Klezna
TSD.Klezna
TS Vladimir 35/10 kV
S3Fr=118.0
S3Fr=43.2
0
3
_
K
R
U
T
E
O
S
T
A
L
I

I
Z
V
O
D
I
ostaloAdaRe
TS Ulcinj 110/35 kV
TSKolomzaIII
TSD.Kolomza
TSPreradaplastike
TSG.Kolomza
TS Velika plaa II
TSZoganjeI
TSVojni garizonZoganje
TSDrobilanaDarza
TSurke
TSKodreDakinje
TSG. Briskagora
TSZejnelovii
TSPumpaKlezna
TSRe

163
Promjene napona uzdu mree od VE prema TS Grad i TS Ulcinj:
vorite Ga: u
mreza_10kV
= 0,142
10 kV sabirnice TS Grad: u
TS_Grad_10kV
= 0,021
35 kV sabirnice TS Grad: u
TS_Grad_35kV
= 0,011
35 kV sabirnice TS Ulcinj: u
TS_Ulc_35kV
= 0,010
110 kV sabirnice TS Ulcinj: u
TS_Ulc_110kV
<< 0,005
TS Ulcinj. U modelu mree za analize uticaja rada VE Briska gora potrebno je obuhvatiti 10 kV izvode
Ga (Bata i Bijele poljane), transformaciju 35/10 kV u TS Grad, 35 kV mreo izmeu TS Grad i TS Ulcinj
te transformaciju 110/35 kV u Ulcinju. Takoer treba u model ukljuiti sve 10 kV izvode (Ada re, Krute)
koji su u prstan vezi s izvodom Ga s pripadajuim i napojnim stanicama i 35 kV mreu (TS Plaa I i II,
TS Vladimir).
transformatorima. Prijeizvoenjaanaliza, distributivnim transformatorima potrebno je podesiti odvojke
transformatora. Kod simulacije podeavanja odvojaka uzima se u obzir:
odvojci transformatorapodeavaju se danju kada su optereenja visoka;
distributivna mrea u EES Crne Gore ima oko 5000 pogonskih sati godinje;godinji pogonski sat
vangradske mree niije za oko 500 sati.
Prilike prije ukljuenja VE u mreu
optereenja u SN mrei i naponi na NN sabirnicama u TP prikazanisu na slici Sl. 5.24 (maksimalna
Kod niskih optereenja zapaeni su visoki naponi u NN mrei, e se naponi u pojedinim voritima
Vodovi su, naime, optreeni prilino pod dozvoljenim termikim granicama. Zbog toga e analize u
naponima.

164

Sl. 5.24: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP maksimalna optereenja 2011. bez rada VE

Sl. 5.25: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP minimalna optereenja 2011. bez rada VE
Procjena gubitka: 0,943 MW.

165
Prikljuenje VE na mreu na oblinji 10 kV vod na izvodu Ga
U skladu s poznatom metodologijom i kriterijumima, sve analize vre se za stanja s minimalnim
optereenjima u vrijeme rada VE s ukupnom maksimalnom instaliranom snagom 5 MW i cos=1.
Rezultati analize za oekivane energetske prilike u postojeoj mrei 2011. godine, prikazani su na sliki
Sl. 5.26. Za oekivanu maksimalnu evakuaciju snage 5 MW iz VE postojea 10 kV mrea je preslaba, jer
VE prouzrokuju poveanje napona u NN mrei mnogo preko 0,42 kV (rezultati Sl. 5.26). Na postojeu
mreu mogue je pouzdano prikljuiti najvie do 0,2 MW (Sl. 5.27).
Prilike se ne poboljavaju bitno. Takoe uzima se u obzir dinamina regulacija napona na invertorju
elektrane. Postojea 10 kV mrea previe je loa za evakuaciju tako visoke sange iz VE.

Sl. 5.26: Tematski prikaz optereenja u 10 kV mrei s naponima na NN sabirnicama u TP prikljuenje VE na
oblinju 10 kV mreu sa predvieno maksimalno snago 5 MW, minimalna optereenja, 2011.

166

Sl. 5.27: Rezultati analize energetskih prilika prikljuenje VE sa maksimalnu snagu 0,2 MW na oblinju 10 kV
mreu, minimalna optereenja, 2011.
VARIJANTA A
Prikljuenje na mreu s novim praznim 10 kV kabelskim izvodom iz TS Grad (opcija TS
Plaa I)
Varijanta predvia prikljuenje VE direktno u 10 kV sabirnice TS Grad s novim kabalskim izvodom.
Opcija je takoe prikljuena direktno u TS Plaa I ali zbog permanentno vee potronje i uzastopno
manjih gubitaka i promjena napona bolje je ukljuenje u TS Grad.
Specifikacija prikljuenja:
nova izvodna 10 kV elija u TS Grad s daljinskim upravljanjem rasklopnim ureajem,
kablovski vod Cu 150 mm
2

ukupna duina cca. 6 km
Prikljuni vod za elektranu ostaje ist bez preostalih potroaa. U izvodna elija treba instalirati
rasklopni ureaj s kratkospojnom zatitom. Kao to je bilo zabiljeeno na poetku poglavlja, treba da
se blokira APU.
Vi=10.30
0.419
S/Smax=9%
Pbeg=0.22
S/Smax=4%
Pbeg=0.10
Vi=34.7
Vi=10.33
VEBriska Gora 2x2,5 MW
Pg=0.200
Vi=10.23
0.398
Vi=10.23
0.398
Vi=10.23
0.398
Vi=10.24
0.398
Vi=10.24
0.398
0.398
S/Smax=24%
Pbeg=3.94
S/Smax=12%
Pbeg=1.98 S/Smax=19%
Pbeg=0.46 S/Smax=1%
Pbeg=0.02
S/Smax=10%
Pbeg=0.23
S/Smax=2%
Pbeg=0.04
S/Smax=5%
Pbeg=0.12
S/Smax=2%
Pbeg=0.04
0.399
Vi=9.87
9.87
Vi=9.89
0.405
Vi=9.88
0.405
Vi=9.89
0.405
S/Smax=7%
Pbeg=0.16
S/Smax=10%
Pbeg=1.01
Vi=10.26
0.420
Vi=10.25
0.419
Vi=10.25
0.420
Vi=10.25
0.419
Vi=10.25
0.403
Vi=9.84
0.413
Vi=9.84
0.413
Vi=9.84
0.403
Vi=9.86
0.403
Vi=9.86
Vi=10.28
0.410
Vi=10.29
0.411
Vi=10.28
0.411
Vi=10.29
0.410
Vi=10.26
0.420
Vi=10.26
0.420
Vi=10.27
0.420
Vi=10.26
0.420
Vi=10.26
0.420
Vi=10.26
0.420
S
/
S
m
a
x
=
9
%
P
b
e
g
=
0
.
2
2
S
/
S
m
a
x
=
1
2
%
P
b
e
g
=
0
.
6
9
Vi=10.31
0.401
Vi=10.30
0.401
Vi=10.30
0.401
Vi=10.30
0.401
Vi=10.32
0.402
Vi=10.30
0.411
Vi=10.29
0.411
O
S
T
A
L
I

I
Z
V
O
D
I
Vi=10.05
S3Fr=76.4
Vi=34.6
S/Smax=24%
Pbeg=0.91
Vi=34.6
S3Fr=118.0
Vi=10.30
n=0
0
3
_
K
R
U
T
E
O
S
T
A
L
I

I
Z
V
O
D
I
Vi=10.30
S3Fr=43.2
S3Fr=120.7
S/Smax=28%
Pbeg=2.15
S/Smax=28%
Pbeg=2.13
S
/
S
m
a
x
=
7
%
P
b
e
g
=
0
.
1
6
S
/
S
m
a
x
=
3
3
%
P
b
e
g
=
1
.
9
6
S/Smax=52%
Pbeg=1.11
S/Smax=34%
Pbeg=0.87
S3Fr=183.4
n=0
Vi=10.05
n=0
0
4
_
A
D
A

R
E
Vs=34.8
Vi=113.0
n=-5
S3Fr=240.6
S3Fr=585.1
n=-5
Vi=34.7
S3Fr=224.3
n=0
Vi=10.33
n=0
0
3
_
G
A
O
S
T
A
L
I

I
Z
V
O
D
I
Vi=10.33
TSPekaraKrute
TSG.Klezna
TSPumpaKlezna
TSD.Klezna
Vi=34.8
S/Smax=25%
Pbeg=4.6
S/Smax=25%
Pbeg=4.6
TSKodreDakinje
TSZejnelovii
TSParatuk
ostaloAdaRe
TSParatukMahala
TSurke
TSSutjel
TSS.Kopakabana
TSKopakabana
TSMadoII
TSMadoI
TSKuzmani
TSD.Briskagora
TSDarza
TSDrobilanaDarza TSSv. ore
TSZoganjeI
TSMljekaraArena
TSZoganjeII
TSetkovii
TSPistulaI
TSR.Moura
TSGa
TSDrobilanaGa
TSG. Briskagora
TSKolomzaIII
TSPekara
TSD.Kolomza
TSPreradaplastike
TSG.Kolomza
TSPistulaII
TS Ulcinj 110/35 kV
TS Grad 35/10 kV
TS Velika plaa I
TS Velika plaa II
TSKodre2
TSRe
S
/
S
m
a
x
=
1
9
%
P
b
e
g
=
0
.
4
6
S
/
S
m
a
x
=
2
0
%
P
b
e
g
=
0
.
4
0
Vi=9.84
0.413

167
Rjeenje osigurava pouzdan rad mree s jo prihvatljivijim uticajem izvora na mreu. Rezultati analize
za oekivane energetske prilike u ovom stanju prikazani su na slikama Sl. 5.28 i Sl. 5.29.

Sl. 5.28: Rezultati analize energetskih prilika prikljuenje VE s 10 kV kabalskim izvodom na sabirnice u TS Grad
(opcija TS Plaa I), minimalna optereenja, 2011.
Vi=34.8
S3Fr=0.000
n=0
Vi=10.36
n=0
0
3
_
G
A
O
S
T
A
L
I

I
Z
V
O
D
I
Vi=10.36
S3Fr=0.000
S/Smax=11%
Pbeg=0.14
S/Smax=11%
Pbeg=0.18
S
/
S
m
a
x
=
1
5
%
P
b
e
g
=
0
.
3
7
S
/
S
m
a
x
=
6
8
%
P
b
e
g
=
4
.
2
4
S/Smax=62%
Pbeg=4.85
OPCIJA: Prikjuenje na 10 kV sab. u TS Plaa I
nov 10 kV izvod, kabel CU 150, l=6 km
S
/
S
m
a
x
=
1
9
%
P
b
e
g
=
0
.
4
6
S
/
S
m
a
x
=
2
0
%
P
b
e
g
=
0
.
4
0
S3Fr=0.000
n=0
Vi=10.06
n=0
0
4
_
A
D
A

R
E
O
S
T
A
L
I

I
Z
V
O
D
I
Vi=10.06
S3Fr=0.000
Vi=34.6
S/Smax=52%
Pbeg=1.11
S/Smax=34%
Pbeg=0.87
Pg=5.00
Vi=10.79
0.416
S/Smax=9%
Pbeg=0.22
S/Smax=4%
Pbeg=0.10
Vi=34.7
Vi=10.33
Vi=10.23
0.398
Vi=10.23
0.398
Vi=10.24
0.398
Vi=10.24
0.399
0.399
S/Smax=10%
Pbeg=1.01
S/Smax=24%
Pbeg=3.94
S/Smax=12%
Pbeg=0.46 S/Smax=1%
Pbeg=0.02
S/Smax=10%
Pbeg=0.23
S/Smax=2%
Pbeg=0.04
S/Smax=5%
Pbeg=0.12
S/Smax=10%
Pbeg=0.24
0.404
Vi=9.87
9.87
Vi=9.89
0.405
Vi=9.89
0.405
Vi=9.90
0.405
S/Smax=15%
Pbeg=0.37
Vi=10.19
0.417
Vi=10.18
0.417
Vi=10.18
0.416
Vi=10.18
0.417
Vi=10.18
0.416
Vi=10.18
Vi=9.85
0.413
Vi=9.85
0.414
Vi=9.85
0.403
Vi=9.86
0.404
Vi=9.86
Vi=10.25
0.409
Vi=10.22
0.408
Vi=10.22
0.408
Vi=10.21
0.408
Vi=10.21
0.407
Vi=10.19
0.417
Vi=10.19
0.417
Vi=10.19
0.417
Vi=10.19
0.417
Vi=10.19
0.417
S3Fr=0.000
S
/
S
m
a
x
=
9
%
P
b
e
g
=
0
.
2
2
S
/
S
m
a
x
=
1
2
%
P
b
e
g
=
0
.
6
9
Vi=10.31
0.401
Vi=10.29
0.401
Vi=10.29
0.400
Vi=10.29
0.401
Vi=10.33
0.402
Vi=10.26
0.410
Vi=10.30
S3Fr=0.000
Vi=34.6
S/Smax=24%
Pbeg=0.91
Vi=10.30
O
S
T
A
L
I

I
Z
V
O
D
I
0
3
_
K
R
U
T
E
n=0
Vs=34.8
Vi=113.0
n=-5
S3Fr=0.000
S3Fr=0.000
n=-5
TSPekaraKrute
TSG.Klezna
TSPumpaKlezna
TSD.Klezna
Vi=34.8
S/Smax=15%
Pbeg=2.3
S/Smax=15%
Pbeg=2.3
TSKodreDakinje
TSZejnelovii
TSKuzmani
TSParatuk
ostaloAdaRe
TSParatukMahala
TSurke
TSSutjel
TSS.Kopakabana
TSKopakabana
TSMadoII
TSMadoI
TSetkovii
TSD.Briskagora
TSDarza
TSG. Briskagora
TSZoganjeI
TSMljekaraArena
TSZoganjeII
TSPistulaI
TSR.Moura
TSGa
TSDrobilanaGa
TSKolomzaIII
TSPekara
TSD.Kolomza
TSPreradaplastike
TSG.Kolomza
TSPistulaII
TS Ulcinj 110/35 kV
TS Grad 35/10 kV
TS Velika plaa I
TS Velika plaa II
TSKodre2
TSRe
Vi=9.84
0.413

168

Sl. 5.29: Tematski prikaz optereenja u 10 kV mrei s naponima na NN sabirnicama u TP prikljuenje VE s 10 kV
kabalskim izvodom na sabirnice u TS Grad (opcija TS Plaa I), minimalna optereenja, 2011.
Procjena gubitka: 1,015 MW (0.072 MW vii odnosno na stanje prije prikljuenja elektrarne).
Izvod se moe koristiti za budui razvoj mree (napajanje novih TS, prstan veza sa susjednim izvodima).
Rjeenje je vrlo pogodno u sluaju kratkoronoga prelaska 10 kV mree na podruju Ulcinja na 20 kV
naponski nivo.
VARIJANTA B
Prikljuenje na postojei 35 kV dalekovod Ulcinj - Vladimir (formacija ulaz/izlaz)
Varijanta predvia prikljuenje VE na DV 35 kV Ulcinj Vladimir kroz formaciju ulaz/izlaz. Specifikacija
prikljuenja:
Novi dvosistemski vazduni vod 35 kV od lokacije VE do mjesta prikljuenja na postojei vod:
vodi 2xAl/Fe 70/12 mm
2
,
duina cca. 2 km,
procjena trokova: 160.000 ,
na 35 kV sabirnicama rasklopa VE treba obezbijediti kompletnu tipsku zatitu za ureaje
na 35 kV (procjena trokova 100.000 ).
Zajednika procjena investicije: cca. 260.000 .

169
Vano je da se zbog formacije ulaz/izlaz u 35 kV rasklopnom postrojenju na lokaciji VE osnova sve
tipske zatite tipizirane za nivo 35 kV.
Rjeenje osigurava dobru pouzdanost evakuacije snage s VE i najnii uticaj izvora na rad lokalne
distributivne mree.
5.31.
Procjena gubitka: 0,875 MW (0,098 MW vie niski odnosno na stanje prije prikljuenja elektrane, a
0,14 MW vie niski odnosno varijantu A).

Sl. 5.30: Rezultati analize energetskih prilika prikljuenje VE u DV 35 kV Ulcinj Vladimir (formacija ulaz/izlaz),
minimalna optereenja, 2011.
Vi=10.33
S3Fr=0.000
S/Smax=30%
Pbeg=2.25
S/Smax=29%
Pbeg=2.23
S
/
S
m
a
x
=
1
5
%
P
b
e
g
=
0
.
3
7
S
/
S
m
a
x
=
3
1
%
P
b
e
g
=
1
.
8
6
Vi=34.7
S3Fr=0.000
n=0
Vi=10.34
n=0
0
3
_
G
A
O
S
T
A
L
I

I
Z
V
O
D
I
O
S
T
A
L
I

I
Z
V
O
D
I
Vi=10.06
S3Fr=0.000
Vi=34.6
S/Smax=52%
Pbeg=1.11
S/Smax=34%
Pbeg=0.87
S
/
S
m
a
x
=
1
9
%
P
b
e
g
=
0
.
4
6
S3Fr=0.000
n=0
Vi=10.06
n=0
0
4
_
A
D
A

R
E
Pg=5.00
0.416
S/Smax=10%
Pbeg=1.01
S/Smax=38%
Pbeg=3.92
prikop VE - ulaz/izlaz, AlFe 70/12, 2km
Vi=35.3
S/Smax=9%
Pbeg=0.22
S/Smax=4%
Pbeg=0.10
Vi=34.7
Vi=10.33
Vi=10.42
0.406
Vi=10.43
0.406
Vi=10.43
0.406
Vi=10.43
0.406
0.406
S/Smax=24%
Pbeg=3.94
S/Smax=12%
Pbeg=0.46 S/Smax=1%
Pbeg=0.02
S/Smax=10%
Pbeg=0.23
S/Smax=2%
Pbeg=0.04
S/Smax=5%
Pbeg=0.12
S/Smax=10%
Pbeg=0.24
0.404
Vi=9.88
9.88
Vi=9.89
0.405
Vi=9.89
0.405
Vi=9.90
0.405
S/Smax=15%
Pbeg=0.37
S/Smax=38%
Pbeg=3.92
Vi=10.17
0.416
Vi=10.16
0.416
Vi=10.16
0.416
Vi=10.16
0.416
Vi=10.16
0.416
Vi=10.16
Vi=9.85
0.413
Vi=9.85
0.414
Vi=9.85
0.403
Vi=9.86
0.404
Vi=9.86
Vi=10.23
0.408
Vi=10.20
0.407
Vi=10.19
0.407
Vi=10.19
0.407
Vi=10.19
0.407
Vi=10.17
0.416
Vi=10.17
0.416
Vi=10.17
0.416
Vi=10.17
0.416
Vi=10.16
0.416
S3Fr=0.000
S
/
S
m
a
x
=
9
%
P
b
e
g
=
0
.
2
2
S
/
S
m
a
x
=
1
2
%
P
b
e
g
=
0
.
6
9
Vi=10.29
0.401
Vi=10.27
0.400
Vi=10.27
0.400
Vi=10.27
0.400
Vi=10.31
0.401
Vi=10.24
0.409
Vi=10.50
S3Fr=0.000
Vi=35.2
S/Smax=24%
Pbeg=0.91
Vi=10.50
O
S
T
A
L
I

I
Z
V
O
D
I
0
3
_
K
R
U
T
E
n=0
Vs=34.8
Vi=113.0
n=-5
S3Fr=0.000
S3Fr=0.000
n=-5
TSPekaraKrute
TSG.Klezna
TSPumpaKlezna
TSD.Klezna
Vi=34.8
S/Smax=14%
Pbeg=2.3
S/Smax=14%
Pbeg=2.3
TSKodreDakinje
TSZejnelovii
TSKuzmani
TSParatuk
ostaloAdaRe
TSParatukMahala
TSurke
TSSutjel
TSS.Kopakabana
TSKopakabana
TSMadoII
TSMadoI
TSetkovii
TSD.Briskagora
TSDarza
TSG. Briskagora
TSZoganjeI
TSMljekaraArena
TSZoganjeII
TSPistulaI
TSR.Moura
TSGa
TSDrobilanaGa
TSKolomzaIII
TSPekara
TSD.Kolomza
TSPreradaplastike
TSG.Kolomza
TSPistulaII
TS Ulcinj 110/35 kV
TS Grad 35/10 kV
TS Velika plaa I
TS Velika plaa II
TSKodre2
TSRe
Vi=9.85
0.413
S
/
S
m
a
x
=
2
0
%
P
b
e
g
=
0
.
4
0

170

Sl. 5.31: Tematski prikaz optereenja u 10 kV mrei s naponima na NN sabirnicama u TP prikljuenje VE u DV 35
kV Ulcinj Vladimir (formacija ulaz/izlaz), minimalna optereenja, 2011.
5.3.3.3. Rezime
Analizirani su najtei oekivani pogonski uslovi: maksimalno optereenjene u mrei bez proizvodnje VE
i minimalno optereenje za puni angaman planirane proizvodnje. Zapravo, pretpostavlja se rad VE s
cos=1.
Na postojeu 10 kV mreu mogue je na lokaciji VE Briska gora pouzdano prikljuiti najvie do 0,2 MW
od procijenjenih 5 MW. Glavni problem rada VE u distributivnoj mrei uzrokuju znaajne promjene
koje mogu izazvati znaajan porast napona preko uslovima propisanoga ogranienja 0,42 kV.
Puna evakuacija snage koja osigurava pouzdan rad distributivne mree s kvalitetnim naponskim
profilom moe se postii samo uz odgovarajue pojaanje sistema. Analiza predloenih pojaanja
mree data je u dvije verzije. Opcija A odnosi se na prikljuenje VE s novim kabalskim 10 kV izvodom u
TS Grad, varijanta B predlae izgradnju dvosistemskoga 35 kV vazdunog voda u formaciji ulaz/izlaz u
postojei 35 kV vod Ulcinj Vladimir.
Analiza u 2015. nije pokazala nikakve probleme u radu mree. Dakle, planiranom mreom osigurava se
dugorono pouzdan rad ak i nakon 2015. godine. Poreenje dvije predloene varijante date su u
tabeli Tab. 5.10.

171
Tab. 5.10: Poreenje varijanti prikljuenja VE Briska gora u distributivnu mreu
VE Briska gora
Prednosti
VARIJANTA A prikljuenje s novim izvodom
na 10 kV sabirnice TS Grad
VARIJANTA B prikljuenje na 35 kV vazduni
vod Ulcinj Vladimir (formacija ulaz/izlaz)
- izvod se moe koristiti za budui razvoj
mree (napajanje novih TS, prstan veza sa
susjednim izvodima)
- bolje rjeenje u sluaju prelazka na trinivojski
naponski sistem 110/20/0,4 kV
- manje oscilacije naponau 10 kV i 0,4 kV mrei
- nizak uticaj izvora na rad lokalne distributivne
mree
- nii gubici u mrei (u prosjeku 150 kW)
- nii trokovi rada mree
Rezime preduzetih koraka u mrei
- prikljuni kablovski vod Cu 150 mm
2
, l =6 km
- nova izvodna 10 kV elija u TS Grad sa
daljinskim upravljanjem rasklopnim ureajem
s karatkospojnom zatitom
- nov dvosistemski vazduni vod 35 kV, 2xAlFe
70/12 mm
2
, l = 2 km
- prikljuenje na postojei 35 kV vod u
formaciji ulaz/izlaz
- 290.000 - 260.000

Kroz poreenje varijant predloe se prikljuenje VE po varijanti B. Najvaniji razlogi su nabrojani u
tabeli Tab. 5.10. Za postiganje vrlo visoke pouzdanosti evakuacije snage od VE bilo bi najbolje da se
provede pored variante B isto i varianta A sa 10 kV kabelskim izvodom koji e koristiti kao rezervna
veza u sluaju ispada 35 kV dalekovoda izmeu Ulcinja i Vladimira.

172
5.4. Prikljuivanja mHE na distributivnu mreu analize za porjeje Lima
5.4.1. Podruje s distributivnom mreom na koju se prikljuuju mHE
U porjeju Lima planira se izgraditi mHE na ovim vodotokovima: Bistrica (Bijelo Polje), Bistrica (Berane),
Trepaka rijeka, ekularska, Kratica, Zloreica, Murinska rijeka, Velika rijeka, Komaraa, Babinopoljska,
urika rijeka i Grlja.
Glavna vorita napajanja za ovo podruje su TS 110/35 kV Riberavine, 2x20 MVA + 1x31,5 MVA, TS
110/35 kV Berane, 2x20 MVA, i TS 110/35 kV Andrijevica 1x10 MVA + 1x20 MVA. TS Nedakusi
35/10 kV, 8MVA + 4 MVA, napaja se od TS 110/35 kV Riberavine jednim direktnim, tekim 35 kV
(110 kV) dalekovodom i drugim, obinim 35 kV dalekovodom kroz TS Medanovii. Od TS Berane
napaja se TS Rude 35/10 kV, 2x8 MVA a iz TS Andrijevica izvodi 35 kV dalekovod prema Plavu i
Gusinjama. U Andrijevici je prisutna transformacija 35/10 kV, 2x2,5 MVA.
Geografski prikaz distributivne mree koju tangiraju analizirane mHE dat je na slici Sl. 5.32 i slici Sl.
5.33.
mHE na rijeci Bistrici (Berane), ekularskoj i Trepakoj rijeci locirane su u blizini izvoda Dolac 10 kV od
TS 35/10 kV Rude. Podruje Trepake rijeke isto tako nije daleko od izvoda Trenjevo od TS
Andrijevica, koji se izvodu Dolac pribliava na kilometar. Ostale mHE tangiraju prema ovim 10 kV
izvodima:
Bistrica (Bijelo Polje): izvod Gubavac od TS 35/10 kV Nedakusi
Krtica: izvod Kralje iz TS 35/10 kV Andrijevica
Zloreica: izvod Konjuhe iz TS 35/10 kV Andrijevica
Murinska rijeka: izvod Murino od TS 35/10 kV Plav
Velika rijeka: izvod Murino od TS 35/10 kV Plav
Komaraa: izvod Meteh od TS 35/10 kV Plav
Babinopoljska: izvod Meteh od TS 35/10 kV Plav
urika rijeka: izvod Meteh od TS 35/10 kV Plav
Grlja: izvod Plav od TS 35/10 kV Gusinje.

173

Sl. 5.32: Model postojee distributivne 35 kV i 10 kV mree za analize prikljuenja mHE vodotocima u porjeju
Lima podruje Brerana, Andrijevice, Plava i Gusinja
TSManica
V
E
L
I
K
A

R
I
J
E
K
A
TR 1
TSKruevoII
TSKruevoIII
TSMartinovie
TSIzbjeglice
TSIzvori
TSVusanje I
TSVusanje II
TSVusanje III
MHE Grlja 3,0 MW
Pg=0.000MW
R
I
J
E
K
A

G
R
L
J
A
TSDosue
TSKruevoI
M
U
R
I
N
S
K
A

R
I
J
E
K
A
KOMARAA
BABINOPOLJSKA
U
R
I
K
A

R
I
J
E
K
A
TSVojnoSeloI
TSVojnoSeloII
TSGropa
TSHakanje
TSPlav IV
TSMaloSelo
TSurika Rijeka I
TSSki Lift
TSurika Rijeka II
TSJasenica
TSHoti I
TSHoti II
MHE Hoti 1,4 MW
Pg=0.000MW
TSJara
TSBabinoPolje
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=0.000MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=0.000MW
MHE Babino Polje 2,92 MW
Pg=0.000MW
TSKorita
TSSki Korita
TSKasarna
TSPrnjavor
TSSki
TSKomaraa
TSMetehII
TSMetehI
MHE Murino 1,079 MW
MHE Dosova Rijeka 1,39 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
MHE Velika rijeka 0,3 MW
Pg=0.000MW
TR 2 TR 1
TSVojna Kasarna
TSVelika I
TSVelika II
TSG. Ranica I TSG. Ranica II
TSPepie I
TSPepie II
TSMurino
TSTitex
TSNaselje
TSSirana
TSBrezojevie I
TSNovie
TSLijee
TS 35/10 kV Plav
TS 35/10 kV Gusinje
TSKruka
TSKuti 1
TSKuti2
MHE Kuti 1 MW
Pg=0.000MW
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
TR 2
dP=2.028 MW
TSVelika III
TR 2 TR 1
TR 1
TS 110/35 kV Berane
TS 35/10 kV Rude
TR 2 TR 1
TR 2 TR 1
TS 110/35/10 kV Andrijevica
R
I
J
E
K
A

B
I
S
T
R
IC
A
R
I
J
E
K
A

E
K
U
L
A
R
S
K
A
T
R
E
P
A
K
A

R
IJ
E
K
A
RIJEKA KRATICA
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
bez napona
i skl upl jen vod
Pg=0.000MW
* Pg=0.000MW
MHE Trepaka rijeka 8,3 MW
Pg=0.000MW
MHE ekular 1,715 MW
Pg=0.000MW
MHE Orah 1,171 MW
Pg=0.000MW
MHE Ramui,Spaljevii I 1,35MW
MHE Spaljevii II 0,78 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
TSekular III
MHE Jezert.,Jelov.II, 2,019MW
MHE Krivuljski potok 0,286 MW
MHE Jelovica I 3,014 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
MHE Bistrica II 1,168 MW
Pg=0.000MW
MHE Bistrica I 2,295 MW
MHE Konjska rijeka II 0,888 MW
MHE Konjska rijeka I 0.606 MW
* Pg=0.000MW
TSVinicka II
TSVinicka IV
TSNavotina
TSVinicka V
TSTrepa I
TSTrepa II
TSLukinVir
TSRijeka Marsenia
TS ekular IV
TSekular II
TSBue III
TSBue II
TSBue I
TSJugovine
TSGradina III TSGradina II
TSBue IV
TSGradina I
TSVinicka I
TSVinicka III
TSDolac I
TSDolac II TSDolac III
TSLuac I
TSLuac II
TSLuac III
TSLuac IV
TSDolac VI
TSVelie
TSCrni Vrh
TSPraevac
TSLubnice I
TSLubnice II
TSJelovica II TSJelovica I
TSBeranseloII
TSBeranseloI
TSDolac IV
TSDolac V
TSGradinjica
MHE Kratica 0,8 MW
MHE Joanica 0,6 MW
TSulie 2
TSSokotark
TSSlatina 1
TSZorie
TSIzbegljikonaselje
TSSeoce 1
TSPrisoja 2
TSAndrimer
TSSlatina 2
TSZabrae
TSTrenjevo1
TSTrenjevo2
TSJoanica
TSBojovie 3
TSLuge
TSGraanica 2
TSGraanica 1
TSUlotina 1
TSUlotina 2
TSKruevo
TSBoie 1
TSBoie 2
TSulie 1
TSBojovie 2
TSBojovie 1
TSCecune
TSKoutie
TSKonjuhe
TSDulipolje
TSGniji potok 1
TSGnijipotok 2
TSRudobrdo
TSTrenjevik
TStavna
TSBalj
TSPoda
TSSeoce
TS 110/35 kV Berane
TS 35/10 kV Rude
TSPrisoja 1
TSPeovac TSKralje
TSSjenoeta
TSOblobrdo
TSGlavaca
TSVua
TSKurikue

174

Sl. 5.33: Model postojee 10 kV mree za analize prikljuenja mHE vodotocima u porjeju Lima podruje Bijeloga
Polja
5.4.2. Pojaanja mree pije prikljuenja mHE u distributivnu mreu
Oslobaanje izvoda Dolac s novim izvodom Lubnice iz TS Rude 35/10 kV
Ukupna duina izvoda Dolac iznosi vie od 70 km. S punim optereenjem izvoda oko 3 MW to
predstavlja nedozvoljene padove napona u postojeoj 10 kV mrei vie od 20 %. Visoki padovi napona
u 10 kV mrei zbog toga se odraavaju u visokim promjenama napona niskonaponske mree. Prije
prikljuenja mHE u distributivnu mreu predlaemo oslobaenje izvoda Dolac s uspostavljanjem novog
izvoda Lubnice prema selu Lubnice u dolini rijeke Bistrice (Sl. 5.34). Izmeu TS Rude i Dolac (na
odvojak prema Crnom vrhu i dalje prema Lubnicama) postojei vazduni vod rekonstruie se u
dvosistemski vod. Na oba sistema na tome dijelu trase namjestiti vodie AlFe70/12 mm
2
. U novi izvod
Lubnice ukljuiti TS Beranselo II, a na izvodu Dolac ostaju TS Beranselo I i TS Dolac VI.
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabel ski vod
bez napona
i skl upl jen vod
O
S
T
A
L
I IZ
V
O
D
I
DV 35 kV Medanovii-Nedakusi DV 35kV Riberavine-Nedakusi
DV 35 kV Riberavine-Medanovii I DV 35 kV Riberavine-Medanovii II
DV 35 kV Medanovii-Nedakusi
TR2 TR 1
IZ
V
O
D
G
U
B
A
V
A
TS 35/10 kV Nedakusi
TS 35/10 kV Medanovii
TS 306
TS 110/35 kV Riberavine
MHE Bistrica, 17 MW
R
IJ
E
K
A
B
IS
T
R
IC
A
TS 318
TS 312
TS 315
TS 288
TS 291
TS 293
TS 294
TS 295
TS 297
TS 303
TS 300
TS 309
TS 321
TS 360
TS 363
TS 366
TS 348 TS 349
TS 351
TS 324
TS 327
TS 330
TS 285
TS 333
TS 339
TS 342
TS 345
TS 354
TS 357
TS 337
TS 336
TS 282
TS 279
TS 256
TS 260
TS 268
TS 276
TS 264
TS 272
TS 248
TS 251
TS 252
TS 240
TS 244
RIJEKA BISTRICA

175

Sl. 5.34: Geografski prikaz novoga izvoda Lubnice prema istoimenom selu Lubnice te dolini Bistrice i Jelovice
Karakteristike predloenoga pojaanja:
rekonstrukcija dalekovoda 2xAlFe70/12 mm
2
.
duina cca. 2,5 km,
procjena investicije: 198.000 .
Veza izvoda Dolac (TS Rude) i izvoda Trenjevo (TS Andrijevica)
Izgradnjom ove veze moe se prebaciti potronja ekulara i Trepe na izvod Trenjevo, koji je znatno
krai i manje optereen. Zbog toga su naponske prilike na ovome podruju i preostalom izvodu Dolac
mnogo bolje. Time se ujedno poveava pouzdanost snabdijevanja potroaa na oba izvoda. S novom
vezom osigurano je rezervno napajanje u sluaju kvara na jednome od izvoda.

Sl. 5.35: Geografski prikaz prespajanja izvoda Dolac (izvod Rude) na izvod Trenjevo (TS Andrijevica)
1
2
_
L
u
b
n
ic
e
rekonstruiran vod 2x10 kV
nov izvod Lubnice
dP=0.000 MW
izvod Lubnice
izvod Dolac
1
1
_
D
o
la
c
TS 110/35 kV Berane
TS 35/10 kV Rude
TR 2 TR 1
TR 2 TR 1
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
TS Vinicka III
TS Vinicka II
TS Luac IV
TS Bue III
TS Bue II
TS Bue I
TS Jugovine
TS Gradina III TS Gradina II
TS Bue IV
TS Gradina I
TS Vinicka I
TS Dolac I
TS Dolac II TS Dolac III
TS Luac I
TS Luac II
TS Luac III
TS Dolac V
TS Dolac VI
TS Velie
TS Crni Vrh
TS Praevac
TS Lubnice I
TS Lubnice II
TS Jelovica II TS Jelovica I
TS Beranselo II
TS Beranselo I
TS Dolac IV
TS 110/35 kV Berane
TS 35/10 kV Rude
TS Glavaca
TS Vua
TS Kurikue
1
2
_
L
u
b
n
ic
e
novi vod AlFe 70/12 mm2
izmeu Trenjevim i Trepo
prespoj ekulara na
izvod Trenjevo
TR 2
1
1
_

D
o
la
c
TR 1
R
I
J
E
K
A

E
K
U
L
A
R
S
K
A
T
R
E
P
A
K
A

R
I
J
E
K
A
TS ekular III
TS Vinicka III
TS Vinicka II
TS Vinicka IV
TS Navotina
TS Vinicka V
TS Trepa I
TS Trepa II
TS Lukin Vir
TS Rijeka Marsenia
TS ekular IV
TS Vinicka I
TS Slatina 1
TS Trenjevo 2
TS Sokotark
TS Izbegljiko naselje
TS Seoce 1
TS Prisoja 2
TS Andrimer
TS Slatina 2
TS Zabrae
TS Trenjevo 1
TS Peovac

176
Karakteristike predloene veze:
dalekovod AlFe70/12 mm
2
,
duina cca. 1,5 km,
procjena investicije: 82.500 .
5.4.3. Potrebe za pojaanjem transformacije 110/35/10 kV i glavnih napojnih 35 kV
vodova nakon prikljuenja mHE na distributivnu mreu
Za potrebe prikljuenja svih mHE potrebno je uraditi ova pojaanja glavnih vodova i transformacije:
novi TR 35/10 kV, 8 MVA u TS Plav s novim sektorom 35 kV sabirnica
procjena investicije: 100.000 ,
rekonstrukcija DV 35 kV Andrijevica Plav u dvosistemski vod
jedan sistem voda koristitiza evakuaciju snage od mHE na Babinopoljski kroz novi sektor
35 kV sabirnica u TS Plav,
vod izgraditi kao 110 kV dalekovod,
vodii 2 x Al/Fe150/20 mm
2
,
duina 21 km,
procjena investicije: 2.000.000 .
U Andrijevici novi transformator 110/35 kV, 20 MVA koristi se samo za evakuaciju vika snageu 110 kV
mreu od mHE na Trepakoj rijeci, ekularski i Babinopoljski. Zbog toka je potrebno izgraditi novi
sektor 35 kV sabirnica koji je spojen s jednim sistemom 35 kV dalekovoda od TS Plav (evakuacija snage
od mHE na Babinopoljski). Preostali transformator koristi se za napajanje potroaa i evakuacije
preostale snage od mHE.
Poto je predviena rekonstrukcija DV 35 kV Plav Gusinje predlaemo rekonstrukciju s vodiima
Al/Fe120/20 mm
2
.
Prilike u distributivnoj mrei nakon prikljuenja svih planiranih mHE prikazuju skice Sl. 5.36,Sl. 5.37 ,Sl.
5.38.

177

Sl. 5.36: Konfiguracija distributivne mree nakon prikljuenja svih planiranih mHE podruje Berana i Andrijevice
u
k
lju
e
n
je
H
E
J
e
lo
v
ic
a
I,II, H
E
J
e
z
e
n
o
v
iz
v
o
d
J
e
lo
v
ic
a
u
k
lju
e
n
je
H
E
B
is
tric
a
I,II, A
F
e
7
0
/1
2
, 5
k
m
TR 2
DV 35 kV And.-Trep, AlFe 95/15, 8.5km
TR 1
novaTSTrepa35/10kV, 1x16MVA
napajanje: DV35kVjekleni stubovi, AlFe95/15
ALTERNATIVA: kabel Al 150
DV 35 kV Rude-Lubnice, AlFe95/15, 9km
ukljuenje HE Konj. reka I,II, AlFe70/12, 4km
ukljuenje HE Trep. rijeka, 2xAl 150, 2km
novi i zvod: ukl juenje HE Orah, Ramui , Spal.
rekonstrukcija
DV2x10kVjekleni stubovi
ALTERNATIVA:
kabel Al 240, 8km
D
V
3
5
k
V
R
u
d
e
-L
u
b
n
i c
e
, A
l F
e
9
5
/1
5
, 9
k
m
novaTSLubnice35/10kV, 1x16MVA
ukljuenje HE ekular u postojei vod
ukljuenje HE Kri. potok u postojei vod
ukljuenje HE Jelovica I,II, HE Jezer., Al 150,2km
ukljuenje HE Bistrica I,II, AFe70/12, 5km
uklju. HEBistricaI,II,: vodAlFe70/12- 2. sistem
DV35kVRude -Lubnice
Vi=11.04kV
2.sist. Al Fe70/12, 3,5 km
Vi=10.75kV
Vi=10.53kV
Vi=11.01kV
Vi=10.31kV
Vi=10.65kV
Vi=10.78kV
Vi=10.47kV
novi TR1 110/35kV, 31.5MVA
D
V
35 kV A
nd.-T
rep, A
lF
e 95/15, 8.5km
TR 1
0
1
_
e
k
u
la
r
1
1
_
D
o
la
c
1
2
_
L
u
b
n
ic
e
TS35/10 kVLubnice
TS110/35 kVBerane
TS35/10 kVRude
TR 2 TR 1
TR 2 TR 1
TS110/35/10 kVAndrijevica
R
IJ
E
K
A
B
IS
T
R
IC
A
R
IJ
E
K
A

E
K
U
L
A
R
S
K
A
T
R
E
P
A
K
A
R
IJ
E
K
A
RIJEKA KRATICA
Pg=0.606MW
Pg=0.888MW
Pg=8.30MW
MHE ekular 1,715 MW
Pg=1.72MW
MHE Orah 1,171 MW
Pg=1.17MW
MHE Ramui,Spaljevi
Pg=1.35MW
Pg=2.02MW
Pg=0.286MW
Pg=3.01MW
Pg=1.17MW
Pg=2.30MW
TS Vinicka II
TS Vinicka IV
TS Navotina
TS Vinicka V
TS Trepa I
TS Trepa II
TS Lukin Vir
TS Rij eka Marsenia
TS ekular IV
TS Bue III
TS Bue II
TS Bue I
TS Jugovine
TS Gradina III
TS Gradina II
TS Bue IV
TS Gradina I
TS Vinicka I
TS Vinicka III
TS Dolac I
TS Luac I
TS Luac II
TS Luac III
TS Luac IV
TS35/10 kVTrepa
TS Dolac VI
TS Velie
TS Crni Vrh
TS Praevac
TS Lubnice I
TS Lubnice II
TS Beranselo II
TS Beranselo I
TS Dolac IV
TS Dolac V
TS Gradinj ica
MHE Kratica 0,8 MW
TS Sokotark
TS Slatina 1
TS Izbeglj iko naselj e
TS Seoce 1
TS Prisoj a 2
TS Andrimer
TS Slatina 2
TS Zabrae
TS Trenj evo 1
TS Trenj evo 2
TS Gnij i potok 1
TS Gnij i potok 2
TS Rudo brdo
TS Trenj evik
TS110/35 kVBerane
TS35/10 kV Rude
TS Prisoj a 1
TS Peovac
TS Kralj e
TS Sj enoeta
TR 1
DV 35 kV Rude-Lubnice, AlFe95/15, 9km
TS Vua
TS Kurikue
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
TS Glavaca

178

Sl. 5.37: Konfiguracija distributivne mree nakon prikljuenja svih planiranih mHE podruje Andrijevice i Plava
TS Manica
V
E
L
I
K
A

R
I
J
E
K
A
DV 35 kV Andrijevi ca - Plav I DV 35 kV Andrijevica - Plav II
DV 35 kV Plav-Jara, 6 km
novi TR1 35/10 kV, 8MVA
DV 35 kV Plav - Gusinje
TR2 TR1
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
IN
O
1
1
_
M
E
T
E
H
ukljuenje HE Vel.rijeka u postoje
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
HE Meteh, Al 150,2,5 km
H
E
M
u
rin
o
, A
l 1
5
0
, 8
k
m
Alternativa:
DV2x10 kV, Al/Fe70/12
Alternativa:
Vi=10.71kV
Vi=10.96kV
Vi=11.00kV
M
U
R
I
N
S
K
A

R
I
J
E
K
A
KOMARA
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=4.00MW
TS Korita
TS Ski Korita
TS Ski
TS Komara
TS Pepie II
TS Murino
TS Titex
MHE Murino 1,079 MW
Pg=1.08MW
Pg=1.39MW
MHE Veli
Pg=0.300MW
TS Sirana
TS Brezoj evie I
TS Novie
TS Lij ee
TS Voj na Kasarna
TS Velika I
TS Velika II
TS G. Ranica I TS G. Ranica II
TS Pepie I
TS Naselj e
TS Kuti 1
TS Kuti 2
MHE Kuti 1 MW
Pg=1.00MW
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
TS35/10kV Plav
TS Kruka
DV 35 kV Andrijevica - Plav I
rekonstukcijapostojeegaDV35kVAnd-Gus
udvosistemski dalekovod
2xAlFe120/20
TR2
DV 35 kV Andrijevica - Plav II
TR2 TR1
TR1
0
2
_
K
O
N
J
U
H
E
0
3
_
T
R
E
N
J
E
V
O
0
6
_
K
R
A
L
J
E
novaRSulie
napajanje:
rekonstukcijapostojeegadalekovodaAlFe70/12
novi izvod: ukljuenje HE Orah, Ramui, Spal.
rekonstrukcija
DV2x10kVjekleni stubovi
ALTERNATIVA:
kabel Al 240, 8km
ukljuenje HE ekul ar u postojei vod
uklj uenje HE Kratica u postojei vod
Vi=10.65kV
Vi=10.80kV
Vi=10.78kV
Vi=10.47kV
Vi=10.43kV
Vi=10.69kV
HE Jo., Al 70, 6km
H
E
K
u
t i , A
l 1
5
0
, 8
k
m
D
V
35 kV A
nd.-T
rep, A
lF
e 95/15, 8.5km
0
1
_
e
k
u
la
r
TS Velika III
TS110/35/10kV Andrijevica
R
IJ
E
K
A

E
K
U
L
A
R
S
K
A
RIJEKA KRATICA
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
Pg=1.72MW
MHE Orah 1,171 MW
Pg=1.17MW
Pg=0.780MW
Pg=1.35MW
Pg=0.800MW
Pg=0.600MW
TS ekular III
TS Lukin Vir
TS ekular IV
TS ekular II
TS Gradinj ica
MHE Kratica 0,8 MW
MHE Joanica 0,6 MW TS ulie 2
TS Sokotark
TS Slatina 1
TS Zorie
TS Izbeglj iko naselj e
TS Seoce 1
TS Prisoj a 2
TS Andrimer
TS Slatina 2
TS Zabrae
TS Trenj evo 1
TS Joanica
TS Boj ovie 3
TS Luge TS Graanica 2
TS Graanica 1
TS Ulotina 1
TS Ulotina 2
TS Kruevo
TS Boie 1
TS Boie 2
TS ulie 1
TS Boj ovie 2
TS Boj ovie 1
RS ulie
TS Cecune
TS Koutie
TS Konj uhe
TS Dulipolj e
TS Gnij i potok 1
TS Gnij i potok 2
TS Rudo brdo
TS Trenj evik
TS tavna
TS Balj
TS Poda
TS Seoce
TS Prisoj a 1
TS Peovac
TS Kralj e
TS Sj enoeta
TS Oblo brdo

179

Sl. 5.38: Konfiguracija distributivne mree nakon prikljuenja svih planiranih mHE podruje Plava i Gusinja
5.4.4. Saetak rezultata anliza za prikljuenje pojedinih mHE
Rjeenja s anlizama prikljuenja pojedinih mHE na vodotocima u nastavku su interpretirana u
tabelama. Na tome mjestu rezimiramo glavna pojaanja postojee mree za potrebe prikljuenja mHE
na pojedinim vodotocima.
Alternativa pojaanja mree s vazdunim vodom AlFe70/12 mm
2
je kabalski vod Al 150 mm
2
.
U porjeju Lima u kratkom razdobju u skladu s koncesijom planira se prikljuenje oko 63 MW
instalirane snage svih mHE. Pogon mHE utica e na velike promjene napona u distributivnoj mrei to
znaida ebiti aktivno regulisati napon u drukjim optereenjima na 35 kV sabirnicah u TS 110/35 kV.
Napon je regulisan tako da imaju sve TS 35/10 kV u pojedinim optereenjima napon na 10 kV
sabirnicah izmeu 10,2 kV i 10,6 kV.
Rijeka Bistrica (Bijelo Polje) ukupna planirana instalirana proizvodnja 17 MW, Sl. 5.39
Novi prikljuni vod 35 (110) kV od TS Nedakusi, vodi AlFe 150/25 mm
2
, duina 8 km. Vod
izgraditi kao 110 kV vod.
TS Manica
V
E
L
I
K
A

R
I
J
E
K
A
DV 35 kV Andrij evica - Plav I DV 35 kV Andri jevica - Plav II
DV 35 kV Plav - Gusi nj e
TR2 TR1
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
IN
O
1
1
_
M
E
T
E
H
ukljuenje HE Vel .rij eka u postoj ei vod
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
HE Meteh, Al 150,2,5 km
u
r. R
., A
lF
e
7
0
/1
2
,4
,5
k
m
H
E
H
o
ti , A
lF
e
7
0
/1
2
, 4
k
m
H
E
M
u
rin
o
, A
l 1
5
0
, 8
k
m
H
E
G
rlja
, A
lF
e
7
0
/1
2
ili k
a
b
e
l A
l 7
0
TR 35/10 kV, 12MVA
DV 35 kV Pl av- Jara, 6 km
Alternativa:
Vi=10.95kV
HE Grl ja, AlFe70/12 ili kabel Al 70
novaTSJara35/10kV, 1x8MVA
0
1
_
J
a
ra
DV 35 kV Pl av-Jara, 6 km
H
E
B
a
b
. P
. A
lF
e
7
0
/1
2
, 4
k
m
H
E
J
a
ra
, C
u
1
5
0
, 0
,5
k
m
HE Bab. P. AlFe 70/12, 4km
Vi=10.79kV
Vi=10.62kV
Vi=10.23kV
Vi=10.34kV
Vi=10.96kV
Vi=11.00kV
TS35/10kV Jara
TR1
TR1
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
0
2
_
P
L
A
V
TS Vusanj e III
MHE Grlja 3,0 MW
Pg=3.00MW
R
I
J
E
K
A

G
R
L
J
A
TS Dosue
TS Kruevo I
TS Kruevo II
TS Kruevo III
TS Martinovie
TS Izbj eglice
TS Izvori
TS Vusanj e I
TS Vusanj e II
M
U
R
I
N
S
K
A

R
I
J
E
K
A
KOMARAA
BABINOPOLJSKA
U
R
I
K
A

R
I
J
E
K
A
Pg=1.40MW
TS Voj no Selo I
TS Voj no Selo II
TS Gropa
TS Hakanj e
TS Prnj avor
TS Plav IV
TS Malo Selo
TS urika Rij eka I
TS Ski Lift
TS urika Rij eka II
TS Jasenica
TS Hoti I
TS Hoti II
MHE Hoti 1,4 MW
TS Meteh I
TS Jara
TS Babino Polj e
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=4.00MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=6.53MW
Pg=2.92MW
TS Korita
TS Ski Korita
TS Kasarna
RS urika Rij eka
TS Ski
TS Komaraa
TS Meteh II
TS Pepie II
TS Murino
TS Titex
MHE Murino 1,079 MW
Pg=1.08MW
Pg=1.39MW
Pg=0.300MW
TS Sirana
TS Brezoj evie I
TS Novie
TS Lij ee
TS Voj na Kasarna
TS Velika I
TS Velika II
TS G. Ranica I TS G. Ranica II
TS Pepie I
TS Naselj e
TS Kuti 1
MHE Kuti 1 MW
I
C
A
TS35/10kV Plav
TS35/10 kV Gusinje
TS Kruka
H
E
K
u
t i , A
l 1
5
0
, 8
k
m
TS Velika III
TS Zorie
TS Kruevo

180
U TS Nedakusi treba da postoji opcija s prespojem evakuacije snage od mHE direktno u TS
Ribarevine 110/35 kV (eventualna rekonstrukcija 35 kV sabirnic s najmanje dva sektora).

Sl. 5.39: Prikaz prikljuenja mHE na rijeci Bistrici (Bijelo Polje) u distributivnu mreu
Rijeka Bistrica (Berane) ukupna planirana instalirana proizvodnja 10,2 MW, Sl. 5.40

Sl. 5.40: Prikaz prikljuenja mHE na rijeci Bistrici (Berane) u distributivnu mreu
TS 276
TS272
opcija prespoja
MHE Bistrica na
35kV DV Nedak.-Riberav.
i II
TS 240
TS244
TS248
TS251
TS252
TS282
TS 279
TS 256
TS268
TS330
TS 288
TS293
TS336
TS324
TS 327
TS 285
TS333
TS 339
TS342
TS260
TS264 TS 337
TS315
MHE Bistrica, 17 MW
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
O
S
T
A
L
I
I
Z
V
O
D
I
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
I
Z
V
O
D

G
U
B
A
V
A
DV35kV Riberavine-Nedakusi
novi DV35(110) kVNedak.-Bist., AlFe150/25, l=8km
TS 312
TS 294
TS295
TS 297
TS303
TS 300
TS306
TS309
TS291
TS321
TS318
DV 35 kVMedanovii-Nedakusi
novi DV 35(110) kV Nedak.-Bist., AlFe150/25, l=8km
u
k
lju
e
n
je
H
E
J
e
lo
v
ic
a
I,II, H
E
J
e
z
e
n
o
v
iz
v
o
d
J
e
lo
v
ic
a
nova TS Lubnice 35/10 kV, 1x12 MVA
napajanje: DV 35 kV jekleni stubovi, AlFe95/15
u
k
lju
e
n
je
H
E
B
is
tr
ic
a
I,II, A
F
e
7
0
/1
2
, 5
k
m
ukljuenje HEKonj. reka I,II, AlFe70/12, 4km D
V
3
5
k
V
R
u
d
e
-L
u
b
n
ic
e
, A
lF
e
9
5
/1
5
, 1
2
k
m
ukljuenje HEKri. potok u postojei vod
ukljuenje HEJelovica I,II, HEJezer., Al 150,2km
ukljuenje HEBistrica I,II, AFe70/12, 5km
uklju. HE Bistrica I,II,: vod AlFe70/12, 5 km
2. sistem:DV 35 kV Rude -Lubnice
2.sist. A
lF
e7
0
/1
2, 3,5 km
DV35 kVRude-Lubnice, AlFe95/15, 12km
TS 35/10 kV Lubnice
TR 2 TR 1
TR 2 TR 1
R
I
J
E
K
A
B
IS
T
R
I
C
A
TS Bue IV
TS Gradina I
TS Vinicka I
TS Vinicka III
TS Vinicka II
TS Luac I
TS Luac II
TS Luac III
TS Luac IV
TS Bue III
TS Bue II
TS Bue I
TS Jugovine
TS Gradina III
TS Gradina II
TS Dolac I
TS Beranselo II
TS Beranselo I
TS Dolac IV
TS Dolac V
TS Dolac VI
TS Velie
TS Crni Vrh
TS Praevac
TS Lubnice I
TS Lubnice II
TS 110/35 kV Berane
TS 35/10 kV Rude
TR 1
TS Glavaca
TS Vua
TS Kurikue

181

Nova TS 35/10 kV Lubnice, 2x8 MVA, tri izvodna 10 kV elija, jedna izvodna elija 35 kV, dvije
transformatorske elije (35 kV i 10 kV).
Napojni vod 35 kV od TS Rude (vodi AlFe95/15 mm
2
, duine 12 km).
Prikljuenje mHE na Jelovici i Jezertici kroz novi izvod od TS Lubnice (prvi dio kabal Al 150 mm
2
,
2 km, drugi dio vodi AlFe70/12 mm
2
, 3,5 km).
Prikljuenje mHE na Bistrici kroz novi izvod od TS Lubnice (vodi AlFe70/12 mm
2
, 5 km).
Prikljuenje mHE na Konjskoj rijeci na rekonstuisan izvod Dolac.
Prikljuenje mHE Krivuljski potok na postojeu mreu (izvod za napajanje potroaa u TS
Lubnice).
ekularska i Trepaka rijeka ukupna planirana instalirana proizvodnja 13,3 MW (ekularska 5,0 MW,
Trepaka 8,3 MW), Sl. 5.41

Sl. 5.41: Prikaz prikljuenja mHE na Trepaki rijeki i ekularski na distributivnu mreu
Nova TS 35/10 kV Trepa, 1x16 MVA (ili 2x8 MVA), est izvodnih 10 kV elija, jedna izvodna elija
35 kV, dvije transformatorske elije (35 kV i 10 kV).
Napojni vod 35 kV od TS Andrijevica (vodi AlFe95/15 mm
2
, duine 8,5 km) vod prikljuuje se
direktno na rasklupljene 35 kV sabirnice u TS Andrijevica.
Jedan sektor s TR 110/35 kV, 20 MVA: viak snage od mHE na Trepaki i ekularski evakuira se
zajedno sproizvodnjomod mHE na Babinopoljski.
Drugi sektror s TR 110/35 kV, 10 MVA: potronja i evakuacija viaka snage od preostalih mHE.
Prikljuenje mHE na ekularski rekonstuisan dvosistemski vod duine 11 km (1. sistem s
cjelokupnom potronjom i mHE ekular opremljen vodiem AlFe 35/6 mm
2
, 2. sistem sa svima
preostalima mHE opremljen vodiem AlFe 150/25 mm
2
). Alternativa rekonstrukciji 2x10 kV jeste
rjeenje s direktnim prikljuenjem mHE Orah, Spaljevii I,II i Ramui s kablom Al 240 mm
2
.
Prikljuenje mHE na Trepakoj rijeci s kablom 2 x Al 150 mm
2
u TS Trepa, duine 2 km.
nova TS Trepa 35/10 kV, 1x16 MVA
napajanje: DV 35 kVjekleni stubovi, AlFe95/15
DV 35 kV Andrijevica - Plav
D
V
3
5
k
V
A
n
d
.-T
re
p
, A
lF
e
9
5
/1
5
, 8
.5
k
m
ukljuenje HE Trep. rijeka, 2xAl 150, 2km
uklju. HE Orah, Ramui, Spal. AlFe150/25, 8 km
rekonst. DV2x10 kVjekleni stubovi
ALTERNATIVA: kabel Al 240, 11 km
sistem1: HE ekular, potronja, AlFe35/6
sistem2: prostale HE AlFe150/25
uklju. HE ekular u postojei sistem
TR 1
0
1
_
e
k
u
la
r
TR 2
TR 2 TR 1
TR 1
0
2
_
K
O
N
J
U
H
E
0
3
_
T
R
E
N
J
E
V
O
0
6
_
K
R
A
L
J
E
R
I
J
E
K
A

E
K
U
L
A
R
S
K
A
T
R
E
P
A
K
A

R
I
J
E
K
A
I
C
A
MHE ekular 1,715 MW
MHE Orah 1,171 MW
TS Rijeka Marsenia
TS ekular IV
TS ekular II
TS ekular III
TS Vinicka IV
TS Navotina
TS Vinicka V
TS Trepa I
TS Trepa II
TS Lukin Vir
TS 35/10 kV Trepa
TS Slatina 1
TS Zabrae
TS Trenjevo 1
TS Trenjevo 2
TS Sokotark
TS Seoce 1
TS Prisoja 2
TS Andrimer
TS Slatina 2
TS Poda
TS Seoce
TS Boie 1
TS Boie 2
TS Balj
TS Peovac

182
Rijeka Kratica ukupna planirana instalirana proizvodnja 0,8 MW, Sl. 5.42
Prikljuenje mHE Kratica potok u postojeumreu (izvod Kralje u TS Andrijvica)

Sl. 5.42: Prikaz prikljuenja mHE na Kratici u distributivnu mreu

Rijeka Zloreica ukupna planirana instalirana proizvodnja 1,6 MW, Sl. 5.43
Nova rasklopna stanica RS ulie (etiri izvodne elije).
Rekonstukcija napajalnog voda RS ulie (izvod Konjuhe od TS Andrijevica) u vazduni vod AlFe
70/12 mm
2
duine cca. 6 km.
Prikljuenje mHE Joanica kroz novi izvod od RS ulie (kabal Al 70 mm
2
, 6 km). Alternativa
kabalskom rjeenju je rekonstrukcija postojeega voda u dvosistemski vod (1. sistem s
cjelokupnom potronjom opremljen vodiem AlFe 35/6 mm
2
, 2. sistem s mHE Joanica
opremljen vodiem AlFe 70/12 mm
2
).
Prikljuenje mHE Kuti kroz novi izvod od RS ulie (kabal Al 150 mm
2
, 8 km). Alternativa
kabalskom rjeenju je rekonstrukcija postojeega voda u dvosistemski vod (1. sistem s
cjelokupnom potronjom opremljen vodiem AlFe 35/6 mm
2
, 2. sistem s mHE Kuti opremljen
vodiem AlFe 70/12 mm
2
).
rekonst. DV 2x10 kV jekleni stubovi
ALTERNATIVA: kabel Al 240, 8km
sistem 1: HE ekular, potronja, AlFe35/6
sistem 2: prostale HE AlFe150/25
ukljuenje H
E
Kratica u postojei vod
D
V
3
5
k
V
A
n
d
.-T
re
p
, A
lF
e
9
5
/1
5
, 8
.5
k
m
R
IJE
K
A
K
R
A
T
IC
A
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
TS Slatina 1
TS Gradinjica
TS Slatina 2
TS Zabrae
TS Trenjevo 1
MHE Kratica 0,8 MW
TS Sokotark
TS Seoce 1
TS Prisoja 2
TS Andrimer
TS Poda
TS Seoce
TS Boie 1
TS Boie 2
TS Kralje
TS Sjenoeta
TS Oblo brdo
TS Gniji potok 1
TS Gniji potok 2
TS Rudo brdo
TS Trenjevik
TS tavna
TS Balj
TS Prisoja 1
TS Peovac

183

Sl. 5.43: Prikaz prikljuenja mHEu distributivnu mreuna Zloreici
Murinska rijeka, Velika rijeka i Komaraa ukupna planirana instalirana proizvodnja 6,8 MW, Sl.
5.44
Prikljuenje mHE Dosova rijeka i mHE Murino na Murinskoj rijeci (iznos instalirane proizvodnje
2,5 MW) kroz novi 10 kV izvod direktno u TS 35/10 kV Plav (kabal Al 150 mm
2
, 8 km).
Alternativa kabalskom rjeenju na Murinskoj rijeci je rekonstrukcija postojeega dalekovoda u
DV 2x10 kV, vodii 1xAlFe 70/12 mm
2
(mHE) i 1xAlFe 35/6 mm
2
(potronja).
Prikljuenje mHE Velike rijeke u postojeu mreu (izvod Murino u TS Plav).
Prikljuenje mHE Meteh na Komarai (iznos instalirane proizvodnje 4,0 MW) kroz novi 10 kV
izvod direktno u TS 35/10 kV Plav (kabal Al 150 mm
2
, 2,5 km)
Alternativa:
DV 2x10 kV, Al/Fe70/12
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
TS Kruka
TS Kuti 1
TS Kuti 2
MHE Kuti 1 MW
rekonst. u vod sa vodiima AlFe70/12, 6km
ukljuenje H
E Kratica u postojei vod
novaRSulie
napajanje:
rekonstukcijapostojeegadalekovodaAlFe70/12
H
E
K
u
t
i,
A
l 1
5
0
, 8
k
m
HE Jo., Al 70, 6km
R
IJEKA
KR
ATICA
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
MHE Kratica 0,8 MW
MHE Joanica 0,6 MW
TS ulie 2
TS Izbeglj ikonaselj e
TS Cecune
TS Koutie
TS Konj uhe
TS Dulipolj e
TS Joanica
TS Boj ovie 3
TS Luge
TS Poda
TS Seoce
TS Boie 1
TS Boie 2
TS ulie 1
TS Boj ovie 2
TS Boj ovie 1
RS ulie
TS Kralj e
TS Sj enoeta
TS Oblobrdo
TS Gnij i potok 1
TS Trenj evik
TS Balj
TS Prisoj a 1
TS Peovac

184

Sl. 5.44: Prikaz prikljuenja mHE na distributivnu mreu na Murinskoj rijeci, Velikoj rijeci i Komarai
Rijeka Babinopoljska ukupna planirana instalirana proizvodnja 9,45 MW, Sl. 5.45

Sl. 5.45: Prikaz prikljuenja mHE na Babinopoljski u distributivnu mreu
TS Manica
V
E
L
I
K
A

R
I
J
E
K
A
ukljuenje HE Vel.rijeka u postojei vod
Alternativa:
DV 2x10 kV, Al/Fe70/12
HE Meteh, Al 150, 2,5km
H
E

M
u
r
i
n
o
,

A
l

1
5
0
,

8
k
m
DV 35 kV Plav- Gusinje DV 35 kV Andrijevica - Plav
M
U
R
I
N
S
K
A

R
I
J
E
K
A
KOMARAA
MHE Meteh 4,0 MW
TS Korita
TS Ski Korita
TS Ski
TS Komaraa
TS Meteh II
TS Meteh I
MHE Murino 1,079 MW
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TS Vojna Kasarna
TS Velika I
TS Velika II
TS G. Ranica I
TS G. Ranica II
TS Pepie I
TS Pepie II
TS Murino
TS Titex
TS Naselje
TS Sirana
TS Brezojevie I
TS Novie
TS Lijee
TS 35/10 kV Plav
TR 35/10 kV, 12MVA
H
E
J
a
r
a
,

C
u
1
5
0
,
0
,5

k
m
nova TS Jara 35/10 kV, 1x12 MVA
napajanje: DV 35 kV jekleni stubovi, AlFe95/15
ALTERNATIVA: kabel Al 150, 35 kV
H
E

B
a
b
.

P
.

A
l
F
e

7
0
/
1
2
,

4
k
m
H
E

J
a
r
a
,

C
u

1
5
0
,

0
,
5

k
m
H
E
B
ab. P
. A
lF
e
7
0/1
2, 4
km
u
r
.

R
.
,

A
l
F
e

7
0
/
1
2
,
4
,
5

k
m
H
E

H
o
t
i
,
A
l
F
e

7
0
/
1
2
,

4
k
m
TS 35/10 kV Jara
TR 1
0
1
_
J
a
r
a
KOMARAA
B
A
B
IN
O
P
O
L
JS
K
A
U
R
I
K
A

R
I
J
E
K
A
TS Vojno Selo I
TS Vojno Selo II
TS Gropa
TS Hakanje
TS Plav IV
TS Malo Selo
TS urika Rijeka I
TS Ski Lift
TS urika Rijeka II
TS Jara
TS Babino Polje
MHE Meteh 4,0 MW
MHE Jara 6,53 MW
TS Korita
TS Ski Korita
TS Kasarna
TS Prnjavor
TS Ski
TS Komaraa
TS Meteh II
TS Meteh I
RS urika Rijeka
TS Naselje
TS Sirana
TS Brezojevie I
TS 35/10 kV Plav

185
Uslov za prikljuenje je rekonstruisan DV 35 kV Andrijevica Plav u dvosistemski vod s
vodiem AlFe120/20 mm
2
i novi sektor sabirnic 35 kV u TS Plav.
Nova TS 35/10 kV Jara, 1x8 MVA, tri izvodne 10 kV elije, jedna izvodna elija 35 kV, jedna
transformatorska elija (35 kV i 10 kV).
Napojni vod 35 kV od TS Plav (vodi AlFe95/15 mm
2
, duine 6 km).
Vod se prespaja na drugi sistem DV 35 kV Andrijevica Plav II direktno na 35 kV sabirnice u TS
Andrijevica (viak snage evakuie se zajedno s proizvodnjom na Trepaki i ekularski kroz
transformaciju 110/35 kV, 20 MVA u 110 kV mreu).
Prikljuenje mHE Babino Polje na rekonstuisani postojei vod 2x10 kV duine 4 km (vodii
1xAlFe 70/12 mm
2
2
za potronju). Alternativa rekonstrukciji 2x10 kV je
rjeenje s direktnim prikljuenjem mHE s kablom Al 150 mm
2
.
Prikljuenje mHE Jara s kablom Cu 150 mm
2
u TS Jara, duina 0,5 km.
Izvodi 10 kV od TS Jara:
izvod prema mHE Jari,
izvod prema mHE Babinom Polju,
izvod prema Metehu (upetljan sa izvodima Meteh od TS Plav).
urika rijeka ukupna planirana instalirana proizvodnja 1,4 MW, Sl. 5.46

Sl. 5.46: Prikaz prikljuenja mHE na distributivnu mreu na urikoj rijeci
TR 35/10 kV, 12MVA
H
E

J
a
r
a
,

C
u

1
5
0
,

0
,
5

k
m
nova RS urika Rijeka
napajanje:
nov izlaz od TS Plav: dalekovod AlFe70/12
u
r
.

R
.
,

A
l
F
e

7
0
/
1
2
,
4
,
5

k
m
H
E

H
o
t
i
,

A
l
F
e

7
0
/
1
2
,

4
k
m
TS 35/10 kV Jara
TS Kruevo III
TS Martinovie
U
R
I
K
A

R
I
J
E
K
A
TS Vojno Selo I
TS Vojno Selo II
TS Gropa
TS Hakanje
TS Plav IV
TS Malo Selo
TS urika Rijeka I
TS Ski Lift
TS urika Rijeka II
TS Jasenica
TS Hoti I
TS Hoti II
MHE Hoti 1,4 MW
TS Korita
TS Ski Korita
TS Kasarna
TS Prnjavor
TS Ski
TS Komaraa
TS Meteh I
RS urika Rijeka
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TS Naselje
TS 35/10 kV Plav

186
Nova rasklopna stanica RS urika rijeka (est izvodnih elija).
Napajanje RS s novim izvodom urika rijeka 10 kV od TS Plav (vazduni vod AlFe 70/12 mm
2

duine cca. 4,5 km).
Prikljuenje mHE Hoti kroz novi izvod od RS urika rijeka. Predlaemo rekonstrukciju
postojeega dalekovoda u DV 2x10 kV, vodii 1xAlFe 70/12 mm
2
2

(potronja). Alternativa rekonstrukciji dalekovoda je kabal Al 150 mm
2
, duina 4 km.
Izvodi od RS urika rijeka:
ulaz za napajanje od TS Plav,
izvod prema Plavu i Prnjavoru (u prsten vezi s izvodima Meteh od TS Plav),
izvod prema Vojnom selu (u prsten vezi s izvodima Plav od TS Gusinje),
izvod prema Hotim,
izvod Ski lift,
izvod za mHE Hoti.
Rijeka Grlja ukupna planirana instalirana proizvodnja 3,0 MW, Sl. 5.47
Prikljuenje mHE Grlja kroz novi 10 kV izvod direktno u TS 35/10 kV Gusinje. Predlaemo
rekonstrukciju postojeega dalekovoda u DV 2x10 kV, vodii 1xAlFe 70/12 mm
2
(mHE) i 1xAlFe
35/6 mm
2
(potronja), duina cca 5 km.
Alternativa ukjuenje s kablovskim izvodom (kabal Al 150 mm
2
, 5 km).

Sl. 5.47: Prikaz prikljuenja mHE na distributivnu mreu na rijeci Grlji
HE Grlja, AlFe70/12 ili kabel Al 70, 5 km
H
E

G
r
l
j
a
,

A
l
F
e
7
0
/
1
2

i
l
i

k
a
b
e
l

A
l

7
0
,

5

k
m
TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
2
_
P
L
A
V
TS Vusanje II
TS Vusanje III
MHE Grlja 3,0 MW
R
I
J
E
K
A

G
R
L
J
A
TS Dosue
TS Kruevo I
TS Kruevo II
TS Kruevo III
TS Martinovie
TS Izbjeglice
TS Izvori
TS Vusanje I
TS Gropa
TS Hakanje
TS 35/10 kV Gusinje

187
5.4.5. Analiza prikljuenja pojedinih mHE

188
RIJEKA BISTRICA (BIJELO POLJE)

1. Male hidroelektrarne osnovni podaci
Naziv
P
max

[MW]
Najblia TS S
k
[MVA]
MHE Bistrica 17 TS 300 7,67
Iznos Bisrtrica 17 Kruta mrea: 110 kV sabirnice TS Riberavine 2775
Min. model tangirane mree:

- TS Riberevine 110/35 kV
- TS Nedakusi 35/10 kV
- izvod 10 kV: Gubava

2. Polazita
2.a Relevantni podaci o optereenjima
TS, izvodi 2011 2015
S
min
[MVA] S
max
[MVA] S
min
[MVA] S
max
[MVA]
Gubavac 0,91 3,36 0,96 3,56
TS 35/10 kV
Nedakusi
2,87 10,1 2,95 10,7
TS 110/35 kV
Riberavine
7,8 26 8,27 27,6

2.b Relevantni podaci o predvienom razvoju distributivne mree
- rekonstrukcija TS 35/10 kV Nedakusi do 2015. godine (staro postrojenje)

3. Pogonske prilike prije prikljuenja mHE na mreu
Kritina stanja Optereenje Naponi u NN mrei
Max potronja - unutar granica kriterijuma - ispod granica kiterijuma (min
0,359 kV)
- visoki padovi napona na izvodu
Dolac (min naponi oko 8,71 kV)

189
Rezultati:

Sl. 5.48: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP maksimalna optereenja 2011. u postojeoj
mrei

TS 276
TS 272
Vi=9.55kV Vi=8.91kV
S3Fr=0.000MVA
DV35 kV Riberavine-Medanovii I
Vi=36.2kV
DV35 kV Riberavine-Medanovii II
DV35 kV Medanovii-Nedakusi
Pl=0.000MW
Pbeg=6.93 MW
S/Smax=47%
Pbeg=8.33 MW
S/Smax=48%
Pbeg=3.22 MW
S/Smax=20%
Vi=36.3kV
Pl=1.90MW
Vi=10.53kV
n=0
IZ
V
O
D
G
U
B
A
V
A
Pbeg=3.20 MW
S/Smax=86%
S3Fr=0.000MVA
Pbeg=6.24 MW
S/Smax=21%
Pbeg=3.22 MW
S/Smax=20%
Vi=9.53kV
0.384kV
Vi=36.0kV
Pbeg=3.22 MW
S/Smax=20%
TS 268
Vi=10.08kV
0.398kV
Vi=10.08kV
0.398kV
Vi=9.80kV
0.397kV
Vi=9.54kV
0.386kV
0.387kV
Vi=9.54kV
0.385kV
Pbeg=3.17 MW
S/Smax=134%
Pbeg=0.40 MW
S/Smax=7%
0.370kV
TS240
TS244
TS248
TS251
TS252
TS282
TS 279
TS256
Vi=9.53kV
0.385kV
TS330
Vi=9.13kV
0.377kV
0.375kV
Vi=8.93kV
0.370kV
Pbeg=1.47 MW
S/Smax=62%
Pbeg=0.60 MW
S/Smax=25%
Pbeg=0.74 MW
S/Smax=31%
TS288
TS293
Vi=8.96kV
0.371kV TS336
TS324
TS 327
TS 285
TS333
TS 339
TS 342
Vi=9.24kV
0.383kV
Vi=9.10kV
0.377kV
Vi=9.16kV
0.379kV
Vi=9.04kV
TS260
TS264
Pbeg=1.84 MW
S/Smax=78%
TS337
TS315
Vi=8.72kV
0.360kV
Vi=8.72kV
Vi=8.71kV
MHE Bistrica, 17 MW
S3Fr=0.000MVA
n=0
Pbeg=6.21 MW
S/Smax=83%
O
S
T
A
L
I IZ
V
O
D
I
Vi=10.67kV
S3Fr=0.000MVA
Vi=36.4kV
0.365kV
Vi=8.79kV
0.364kV
Vi=8.76kV
0.362kV
Vi=8.74kV
0.362kV
Vi=8.74kV
0.360kV
S3Fr=0.000MVA
0.360kV
Pbeg=0.21 MW
S/Smax=9%
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=5%
Pg=0.000MW
Vi=8.74kV
Pbeg=6.24 MW
S/Smax=21%
DV 35kV Riberavine-Nedakusi
TS294
TS295
TS297
TS303
TS300
TS306
TS309
TS312
Vi=8.83kV
TS 291
TS321
TS318
Vi=8.96kV
0.370kV
Vi=8.71kV
0.359kV
0.359kV
Pbeg=0.40 MW
S/Smax=17%
Vi=8.75kV
0.361kV
TS360
TS363
Vi=8.76kV
0.361kV
0.363kV
Vi=8.74kV
0.362kV
Pbeg=0.45 MW
S/Smax=19%
Pbeg=0.31 MW
S/Smax=13%
Pbeg=0.14 MW
S/Smax=6%
TS345
TS354
TS357
TS348 TS349
TS 351
Vi=8.87kV
0.368kV
Vi=8.77kV
0.363kV
Vi=8.76kV
TS 366
P
b
e
g
=
3
.1
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
5
4
%
P
b
e
g
=
6
.1
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
8
2
%

190
Min potronja - unutar granica kriterijuma - unutar granica kriterijuma
Rezultati:

Sl. 5.49: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP minimalna optereenja 2011.u postojeoj
mrei
Max gubici: 0,88 MW Godinji gubici: 2361,6 MWh
Potrebna pojaanja mreeprije prikljuenja te ostali rezultati:
- Zbog visokih padovanapona (vie od 15 %) na izvodu Gubavac predlaemo oslobaanje toga
izvoda s novim izvodima prema Bistrici od TS Nedakusi 35/10 kV

4.PRIKLJUENJE MHE NA MREU RJEENJA
4.a Mogunost pouzdanoga prikljuenja na postojeu mreu
Max pouzdana evakuacija snage iz mHE: 0,15 MW
Biljeke:
- elektrarnu s predvienim karakteristikama nije mogue prikljuiti u postojeu 10 kV mreu
TS 276
TS272
Vi=10.12kV
Vi=10.12kV
Vi=10.12kV
Vi=9.95kV
S3Fr=190.6MVA
DV35 kV Riberavine-Medanovii I
Vi=34.9kV
DV35 kV Riberavine-Medanovii II
Pl=0.000MW
Pbeg=2.18 MW
S/Smax=18%
Pbeg=2.27 MW
S/Smax=14%
Pbeg=0.88 MW
S/Smax=5%
Vi=35.1kV
Pl=0.570MW
Vi=10.39kV
n=0
IZ
V
O
D
G
U
B
A
V
A
Pbeg=0.87 MW
S/Smax=23%
S3Fr=49.3MVA
Pbeg=1.86 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.88 MW
S/Smax=5%
0.413kV
Vi=34.8kV
Pbeg=0.88 MW
S/Smax=5%
DV 35 kVMedanovii-Nedakusi
TS268
Vi=10.26kV
0.409kV
Vi=10.26kV
0.409kV
Vi=10.19kV
0.417kV
Vi=10.12kV
0.414kV
0.414kV
Vi=10.12kV
0.413kV
Pbeg=0.87 MW
S/Smax=36%
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=2%
0.418kV
TS240
TS244
TS248
TS 251
TS 252
TS282
TS279
TS256
0.413kV
TS330
Vi=10.01kV
0.420kV
0.419kV
Vi=9.96kV
0.418kV
Pbeg=0.43 MW
S/Smax=18%
Pbeg=0.18 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.22 MW
S/Smax=9%
TS288
TS293
Vi=9.97kV
0.418kV TS336
TS324
TS327
TS285
TS333
TS339
TS 342
Vi=10.04kV
0.421kV
Vi=10.00kV
0.420kV
Vi=10.02kV
0.420kV
Vi=9.99kV
TS260
TS 264
Pbeg=0.53 MW
S/Smax=22%
TS337
TS315
Vi=9.91kV
0.415kV
Vi=9.91kV
Vi=9.90kV
MHE Bistrica, 17 MW
S3Fr=235.5MVA
n=0
Pbeg=1.86 MW
S/Smax=25%
O
S
T
A
L
I IZ
V
O
D
I
Vi=10.43kV
S3Fr=84.2MVA
Vi=35.0kV
0.417kV
Vi=9.92kV
0.416kV
Vi=9.92kV
0.416kV
Vi=9.91kV
0.416kV
Vi=9.91kV
0.415kV
S3Fr=7.67MVA
0.415kV
Pbeg=0.06 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pg=0.000MW
Vi=9.91kV
Pbeg=1.86 MW
S/Smax=6%
DV35kVRiberavine-Nedakusi
TS294
TS295
TS297
TS 303
TS300
TS 306
TS 309
TS312
Vi=9.93kV
TS291
TS 321
TS318
Vi=9.97kV
0.418kV
Vi=9.90kV
0.415kV
0.415kV
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=5%
Vi=9.91kV
0.415kV
TS360
TS363
Vi=9.91kV
0.415kV
0.416kV
Vi=9.91kV
0.416kV
Pbeg=0.14 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.09 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
TS345
TS354
TS357
TS348 TS 349
TS351
Vi=9.94kV
0.417kV
Vi=9.92kV
0.416kV
Vi=9.92kV
TS 366
P
b
e
g
=
0
.8
7
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
5
%
P
b
e
g
=
1
.8
5
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
4
%

191
Rezultati:

Sl. 5.50: Prikljuenje MHE v oblinju 10 kV mreu, minimalna optereenja, 2011.

Max gubici: 0,811 MW Godinji gubici: 2176, MWh
4.b VARIJANTA A: prikljuenje mHE u 35 kV mreu s novim vazdunim vodom
od TS 35/10 kV Nedakusi
Potrebna pojaanja:
Procjena investicije u
1.250.000
- novi prikljuni vod 35 (110) kV od TS Nedakusi (vodi AlFe 150/25
mm
2
, duine 8 km)
- vod se gradi kao 110 kV vod
- u TS Nedakusi treba da postoji opcija s prespojem evakuacije snaga
od mHE direktno u TS Riberavine 110/35 kV (eventualna
rekonstrukcija 35 kV sabirnic s najmanje dva sektora)

1.200.000

50.000

TS 276
TS 272
Vi=10.18kV
Vi=10.17kV
Vi=10.17kV
Vi=10.08kV
S3Fr=190.6MVA
DV 35 kV Riberavine-Medanovii I
Vi=34.9kV
DV 35 kV Riberavine-Medanovii II
Pl=0.000MW
Pbeg=2.03 MW
S/Smax=17%
Pbeg=2.26 MW
S/Smax=14%
Pbeg=0.71 MW
S/Smax=4%
Vi=35.1kV
Pl=0.570MW
Vi=10.39kV
n=0
IZ
V
O
D
G
U
B
A
V
A
Pbeg=0.71 MW
S/Smax=19%
S3Fr=49.3MVA
Pbeg=1.86 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.71 MW
S/Smax=4%
0.415kV
Vi=34.8kV
Pbeg=0.71 MW
S/Smax=4%
TS 268
Vi=10.29kV
0.410kV
Vi=10.29kV
0.410kV
Vi=10.23kV
0.418kV
Vi=10.18kV
0.416kV
0.416kV
Vi=10.17kV
0.416kV
Pbeg=0.71 MW
S/Smax=30%
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=2%
0.423kV
TS 240
TS 244
TS 248
TS 251
TS 252
TS 282
TS 279
TS 256
0.416kV
TS 330
Vi=10.10kV
0.423kV
0.423kV
Vi=10.05kV
0.422kV
Pbeg=0.28 MW
S/Smax=12%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.22 MW
S/Smax=9%
TS 288
TS 293
Vi=10.08kV
0.423kV TS336
TS 324
TS 327
TS 285
TS 333
TS 339
TS 342
Vi=10.12kV
0.425kV
Vi=10.09kV
0.423kV
Vi=10.10kV
0.424kV
Vi=10.08kV
TS 260
TS 264
Pbeg=0.38 MW
S/Smax=16%
TS 337
TS 315
Vi=10.10kV
0.423kV
Vi=10.10kV
Vi=10.09kV
MHE Bistrica, 17 MW
S3Fr=235.5MVA
n=0
Pbeg=1.86 MW
S/Smax=25%
O
S
T
A
L
I IZ
V
O
D
I
Vi=10.43kV
S3Fr=84.2MVA
Vi=35.0kV
0.423kV
Vi=10.08kV
0.423kV
Vi=10.09kV
0.423kV
Vi=10.10kV
0.424kV
Vi=10.10kV
0.423kV
0.423kV
Pbeg=0.09 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pg=0.150MW
Vi=10.10kV
Pbeg=1.86 MW
S/Smax=6%
TS 294
TS 295
TS 297
TS 303
TS 300
TS 306
TS 309
TS 312
Vi=10.08kV
TS291
TS 321
TS 318
Vi=10.08kV
0.422kV
Vi=10.09kV
0.423kV
0.423kV
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=2%
Vi=10.00kV
0.419kV
TS 360
TS 363
Vi=10.01kV
0.419kV
0.420kV
Vi=10.00kV
0.420kV
Pbeg=0.14 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.09 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
TS 345
TS 354
TS 357
TS 348 TS 349
TS 351
Vi=10.04kV
0.421kV
Vi=10.01kV
0.420kV
Vi=10.01kV
TS 366
P
b
e
g
=
0
.7
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
2
%
P
b
e
g
=
1
.8
5
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
4
%

192
Pogonske prilike nakon prikljuenja mHE na mreu max potronja, max proizvodnja mHE
Optereenje i naponi u mrei: Max gubici: Godinji gubici:
- mali uticaj mHE na NN mreu
- mali padovi napona na izvodima od
transformatora 35/10 kV koji se napaja od
TS Medanovii (min 0,350 kV na kraju
izvoda Gubavac)
1,267 MW 3400,2 MWh
Rezultati:

Sl. 5.51: Rezultati analize energetskih prilika VARIJANTA A, max optereenja i max proizvodnja mHE, 2011.
Pogonske prilike nakon prikljuenja mHE na mreu min potronja, max proizvodnja
Optereenje i naponi u mrei: Gubici:
- unutar granica kriterijuma (max 0,415 kV)
0,695 MW
S3Fr=0.000MVA
TS 276
TS 272
Vi=9.36kV Vi=8.70kV
opcija prespoja
MHEBistrica na
35kVDVNedak.-Riberav.
Vi=35.7kV
Pl=0.000MW
Pbeg=6.94 MW
S/Smax=47%
Pbeg=8.34 MW
S/Smax=48%
Pbeg=3.24 MW
S/Smax=20%
Vi=35.8kV
Pl=1.90MW
Pbeg=10.37 MW
S/Smax=34%
Pbeg=3.24 MW
S/Smax=20%
n=0
Vi=9.34kV
0.376kV
Vi=9.90kV
0.391kV
Vi=9.90kV
0.391kV
Vi=9.61kV
0.389kV
Vi=9.35kV
0.378kV
0.379kV
Vi=9.35kV
0.377kV
Pbeg=3.19 MW
S/Smax=135%
Pbeg=0.40 MW
S/Smax=7%
0.361kV
Pbeg=16.67 MW
S/Smax=69%
TS 240
TS 244
TS 248
TS 251
TS 252
TS 282
TS 279
TS 256
TS 268
Vi=9.34kV
0.377kV
TS 330
Vi=8.93kV
0.369kV
0.366kV
Vi=8.72kV
0.361kV
Pbeg=1.47 MW
S/Smax=62%
Pbeg=0.60 MW
S/Smax=25%
Pbeg=0.74 MW
S/Smax=31%
TS 288
TS 293
Vi=8.76kV
0.362kV TS 336
TS 324
TS 327
TS 285
TS 333
TS 339
TS 342
Vi=9.04kV
0.375kV
Vi=8.89kV
0.369kV
Vi=8.96kV
0.371kV
Vi=8.83kV
TS 260
TS 264
Pbeg=1.85 MW
S/Smax=78%
TS 337
TS 315
Vi=8.51kV
0.351kV
Vi=8.51kV
Vi=8.50kV
MHE Bistrica, 17 MW
S3Fr=0.000MVA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabel ski vod
bez napona
i skl upl jen vod
Pbeg=6.21 MW
S/Smax=83%
P
b
e
g
=
3
.2
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
5
4
%
P
b
e
g
=
6
.1
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
8
2
%
O
S
T
A
L
I IZ
V
O
D
I
Vi=10.64kV
S3Fr=0.000MVA
LEGENDA
n=0
IZ
V
O
D
G
U
B
A
V
A
Pg=17.0MW
Pbeg=10.37 MW
S/Smax=34%
Vi=36.3kV
Pbeg=16.67 MW
S/Smax=69%
TS 312
Vi=8.62kV
0.356kV
Vi=8.58kV
0.355kV
Vi=8.55kV
0.352kV
Vi=8.53kV
0.353kV
Vi=8.52kV
0.351kV
0.351kV
Pbeg=0.21 MW
S/Smax=9%
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=5%
Vi=37.0kV
TS 294
TS 295
TS 297
TS 303
TS 300
TS 306
TS 309
TS 291
TS 321
TS 318
Vi=8.75kV
0.361kV
Vi=8.50kV
0.350kV
0.350kV
Pbeg=0.40 MW
S/Smax=17%
Vi=8.54kV
0.352kV
TS 360
TS 363
Vi=8.55kV
0.352kV
0.354kV
Vi=8.53kV
0.353kV
Pbeg=0.45 MW
S/Smax=19%
Pbeg=0.31 MW
S/Smax=13%
Pbeg=0.14 MW
S/Smax=6%
TS 345
TS 354
TS 357
TS 348 TS 349
TS 351
Vi=8.67kV
0.359kV
Vi=8.56kV
0.353kV
Vi=8.55kV
TS 366
Vi=10.36kV
Pbeg=3.22 MW
S/Smax=87%
S3Fr=0.000MVA
Pbeg=3.24 MW
S/Smax=20%
Vi=35.4kV

193
Rezultati:

Sl. 5.52: Rezultati analize energetskih prilika VARIJANTA A, min potronja i max proizvodnja mHE, 2011.
Pogonske prilike nakon prikljuenja mHE na mreu max potronja, bez proizvodnje mHE
- unutar granica kriterijuma (min 0,388 kV, max 0,411 kV) 1,621 MW
Ista situacija kao u stanju s maksimalnom potronjom prije prikljuenja mHE
Prednosti rjeenja
- pouzdano prikljuenje mHE Bistrica na 10 kV mreu nije mogue
- nakon naputanja 35 kV naponskoga nivoa, mHE treba da radi na 110 kV mrei
- opcija prespoja dalekovoda (dva sektora 35 kV sabirnic u TS Nedakusi) za evakuaciju
snage direktno u 110 kV mreu TS Riberevine

S3Fr=190.6MVA
TS 276
TS 272
Vi=10.11kV
Vi=10.11kV
Vi=10.11kV
Vi=9.94kV
opcija prespoja
MHEBistrica na
35kVDVNedak.-Riberav.
Vi=34.9kV
Pl=0.000MW
Pbeg=2.18 MW
S/Smax=18%
Pbeg=2.27 MW
S/Smax=14%
Pbeg=0.88 MW
S/Smax=5%
Vi=35.0kV
Pl=0.570MW
n=0
Pbeg=14.61 MW
S/Smax=46%
Pbeg=0.88 MW
S/Smax=5%
0.413kV
Vi=10.25kV
0.409kV
Vi=10.26kV
0.409kV
Vi=10.18kV
0.416kV
Vi=10.11kV
0.413kV
0.414kV
Vi=10.11kV
0.413kV
Pbeg=0.87 MW
S/Smax=36%
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=2%
0.417kV
Pbeg=16.65 MW
S/Smax=69%
TS 240
TS 244
TS 248
TS 251
TS 252
TS 282
TS 279
TS 256
TS 268
0.413kV
TS 330
Vi=10.00kV
0.419kV
0.419kV
Vi=9.95kV
0.417kV
Pbeg=0.43 MW
S/Smax=18%
Pbeg=0.18 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.22 MW
S/Smax=9%
TS 288
TS 293
Vi=9.96kV
0.418kV TS 336
TS 324
TS 327
TS 285
TS 333
TS 339
TS 342
Vi=10.03kV
0.421kV
Vi=9.99kV
0.419kV
Vi=10.01kV
0.420kV
Vi=9.98kV
TS 260
TS 264
Pbeg=0.53 MW
S/Smax=22%
TS 337
TS 315
Vi=9.89kV
0.415kV
Vi=9.89kV
Vi=9.89kV
MHE Bistrica, 17 MW
S3Fr=235.5MVA
bez napona
kabel ski vod
i skl upl jen vod
Pbeg=1.86 MW
S/Smax=25%
P
b
e
g
=
0
.8
7
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
5
%
P
b
e
g
=
1
.8
5
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
4
%
O
S
T
A
L
I IZ
V
O
D
I
Vi=10.55kV
S3Fr=84.2MVA
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
IZ
V
O
D
G
U
B
A
V
A
n=0
*
Pbeg=14.61 MW
S/Smax=46%
Vi=35.4kV
Pbeg=16.65 MW
S/Smax=69%
TS 312
Vi=9.92kV
0.416kV
Vi=9.91kV
0.416kV
Vi=9.91kV
0.415kV
Vi=9.90kV
0.415kV
Vi=9.90kV
0.415kV
0.415kV
Pbeg=0.06 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
*
TS 294
TS 295
TS 297
TS 303
TS 300
TS 306
TS 309
TS 291
TS 321
TS 318
Vi=9.96kV
0.417kV
Vi=9.89kV
0.415kV
0.415kV
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=5%
Vi=9.90kV
0.415kV
TS 360
TS 363
Vi=9.90kV
0.415kV
0.416kV
Vi=9.90kV
0.415kV
Pbeg=0.14 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.09 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
TS 345
TS 354
TS 357
TS 348 TS 349
TS 351
Vi=9.93kV
0.417kV
Vi=9.91kV
0.415kV
Vi=9.91kV
TS 366
Vi=10.38kV
Pbeg=0.87 MW
S/Smax=23%
S3Fr=49.3MVA
Vi=34.8kV
Pbeg=0.88 MW
S/Smax=5%

194
5. UPOREIVANJE REZULTATA
Stanje
P
mHE
12

[MW]
U
min
13

[kV]
U
max
14

[kV]
P
gub
15

[MW]
P
gub
16

[MW]
W
gub
17

[MWh]
w
gub

[MWh]
Procjena investicije
[]
Prije
priklju.
0 0,359 0,420 0,880 - 2361,6 - -
Priklju. na
posto.
mreu
0,15 0,371 0,423 0,811 -0,069 2176,5 -185,1 -
VARIJANTA
A
10,203 0,359 0,420 1,267 +0,387 3400,2
+1038,
6
1.250.000

12
Iznos snage svih analiziranih mHE (prije prikljuenja iznos je 0 MW).
13
Min napon u NN mrei (Izraunavaju se na cijelom modelu mree, pojavljaju se u stanjima s visokim
optereenjima na kraju dugakih izvoda. Izmeu svih analiziranih TS prikazan je napon one TS koja najvije
odstupa od nazivnoga napona).
14
Max napon u NN mrei (Izraunavaju se na cijelom modelu mree, pojavljuju se u stanjima s niskim
optereenjima u blizini napojnih TS 35/10 kV ili distribuiranih izvora. Izmeu svih analiziranih TS prikazan je napon
one TS koja najvie odstupa od nazivnoga napona).
15
Max gubci za stanja s maksimalnim optereenjem (izraunavaju se u cijelome modelu mree).
16
Relativna komparacija s gubicima u stanju prije prikljuenja mHE na mreu.
17
Procjena godinjih gubitaka W
gub
na osnovu max gubitka P
gub
po jednaini:
0,17
,
, T
pog
su pogonski satiovi distrib. mree (T
pog
= 4500 sati)

195
RIJEKA BISTRICA (BERANE)

Naziv
P
max

[MW]
Najblia TS S
k
[MVA]
mHE Jezertica 1,151 TS Jelovica II 6,41
mHE Jelovica I 3,014 TS Lubnice II 9,88
mHE Jelovica II 0,795 TS Jelovica II 6,41
mHE Krivuljski potok 0,286 TS Lubnice II 9,88
mHE Bistrica I 2,295 TS Luac IV 18,4
mHE Bistrica II 1,168 TS Praevac 12,9
mHE Konjska rijeka I 0,606 TS Luac IV 18,4
mHE Konjska rijeka
II
0,888 TS Luac IV 18,4
Iznos Bisrtrica 10,203 Kruta mrea: 110 kV sabirnice TS Berane 1215

- TS Berane 110/35 kV
- TS Rude 35/10 kV
- izvod 10 kV: Dolac

2. Polazita
S
min
[MVA] S
max
[MVA] S
min
[MVA] S
max
[MVA]
Dolac 0,74 2,46 0,85 2,85
Lubnice 0,18 0,59 0,21 0,68
TS 35/10 kV Rude 2,37 7,9 2,55 8,49
TS 110/35 kV
Berane
8,1 27 8,71 29,03

- na podruju nije predvieno pojaanje postojee mree

196
Max potronja - unutar granica kriterijuma - unutar granica kiterijuma
- visoki padovi napona na izvodu
Dolac (min naponi oko9,5 kV)
Rezultati:

Sl. 5.53: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP maksimalna optereenja 2011.u planiranoj
mrei

Pbeg=0.08 MW
S/Smax=4%
1
2
_
L
u
b
n
ic
e
P
b
e
g
=
2
.4
9
M
W
S
/S
m
a
x
=
6
5
%
P
b
e
g
=
0
.5
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
4
%
dP=1.689 MW
0.399kV
TS 110/35 kV Berane
TS 35/10 kV Rude
Vi=9.47kV
0.381kV
1
1
_
D
o
la
c
*Vi=0.399kV
dV=6.2%
*dV=9.3%
n=2
TR 2 TR 1
TR 2 TR 1
Pbeg=13.4MW
S/Smax=73%
Vi=37.5kV
n=
Pl=0.000MW
S3Fr=299.3MVA
Pbeg=
S/Smax=
Pl=4.38MW
Vi=10.45kV
S3Fr=95.1MVA
n=0
Pbeg=7.51MW
S/Smax=101%
Pbeg=7.51 MW
S/Smax=78%
S3Fr=13.7MVA
S3Fr=10.4MVA
S3Fr=21.2MVA
Vi=37.5kV
Vs=37.2
Vi=112.4kV
Pbeg=13.4MW
S/Smax=73%
n=2
S3Fr=303.1MVA
S3Fr=1215.1MVA
Pbeg=1.48 MW
S/Smax=62%
Pbeg=0.42 MW
S/Smax=17%
Pbeg=0.26 MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.06 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.76 MW
S/Smax=32%
Pbeg=0.16 MW
S/Smax=7%
0.399kV
Vi=10.16kV
0.391kV
Vi=10.13kV
0.390kV
Vi=9.80kV
0.387kV
Vi=9.50kV
0.384kV
Vi=9.71kV
0.383kV
R
I
J
E
K
A
B
IS
T
R
I
C
A
T
R
E
P
A
K
A

R
I
J
E
K
A
Vi=10.10kV
0.396kV
Vi=10.06kV
0.397kV
Vi=10.06kV
MHEKonjska rijeka I 0.606 MW
*Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
*Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
MHEJezert.,Jelov.II, 2,019MW
MHEKrivuljski potok 0,286 MW
MHEJelovica I 3,014 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
MHEBistrica II 1,168 MW
Pg=0.000MW
MHEBistrica I 2,295 MW
MHEKonjska rijeka II 0,888 MW
TS Vinicka III
TS Vinicka II
TS Vinicka IV
TS Navotina
TS Vinicka V
TS Luac IV
TS Bue III
TS Bue II
TS Bue I
TS Jugovine
TS Bue IV
TS Gradina I
TS Vinicka I
TS Dolac I
TS Luac I
TS Luac II
TS Luac III
TS Dolac V
TS Dolac VI
TS Velie
TS Crni Vrh
TS Praevac
TS Lubnice I
TS Lubnice II
TS Beranselo II
TS Beranselo I
TS Dolac IV
TS 110/35 kV Berane
TS 35/10 kV Rude
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
beznapona
isklupljen vod
TS Glavaca
TS Vua
TS Kurikue
Vi=10.08kV
0.397kV
LEGENDA

197
Rezultati:

Sl. 5.54: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP minimalna optereenja 2011.u planiranoj
mrei.
Potrebna pojaanja mree prije prikljuenja te ostali rezultati:
- Oslobaanje izvoda Dolac s novim izvodima Lubnice od TS Rude 35/10 kV
- Veza izvoda Dolac (TS Rude) i izvoda Trenjevo (TS Andrijevica)

Biljeke:
- max 0,3 MW na podruju Jelovice, Jezertice i Krivuljskoga potoka
- max 0,8 MW na podruju Bistrice i Konjske rijeke
- u prikljuenja s punom snagom naponi u NN mrei kreuse preko kriterijuma 0,420 kV (iznad
0,5 kV), znaajna preoptereenja 10 kV vodova
Pbeg=0.03MW
S/Smax=1%
1
1
_
D
o
la
c
1
2
_
L
u
b
n
ic
e
P
b
e
g
=
0
.7
2
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
9
%
P
b
e
g
=
0
.1
7
M
W
S
/S
m
a
x
=
7
%
dP=0.415 MW
TS 35/10 kVRude
Vi=10.05kV
0.411kV
Vi=10.03kV
0.410kV
Vi=10.05kV
0.411kV
*Vi=0.400kV
Vi=10.03kV
0.409kV
n=-3
TR 2 TR 1
TR 2 TR 1
Pbeg=4.0MW
S/Smax=21%
Vi=36.3kV
n=
Pl=0.000MW
S3Fr=299.3MVA
Pbeg=
S/Smax=
Pl=1.32MW
Vi=10.31kV
S3Fr=95.1MVA
n=0
Pbeg=2.21MW
S/Smax=29%
Pbeg=2.21MW
S/Smax=23%
S3Fr=13.7MVA
S3Fr=10.4MVA
S3Fr=21.2MVA
Vi=36.3kV
Vs=36.5
Vi=114.5kV
Pbeg=4.0MW
S/Smax=21%
n=-3
S3Fr=303.1MVA
S3Fr=1215.1MVA
Pbeg=0.43MW
S/Smax=18%
Pbeg=0.12MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.08MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.02MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.23MW
S/Smax=9%
Pbeg=0.05MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.09MW
0.407kV
Vi=10.22kV
0.397kV
Vi=10.21kV
0.397kV
Vi=10.12kV
0.403kV
Vi=10.04kV
0.410kV
Vi=10.10kV
0.402kV
R
I
J
E
K
A

B
IS
T
R
IC
A
T
R
E
P
A
K
A

R
IJ
E
K
A
Vi=10.21kV
0.406kV
Vi=10.19kV
0.406kV
Vi=10.19kV
MHEKonjska rijeka I 0.606MW
*Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
*Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
MHEKrivuljski potok 0,286MW
MHEJelovica I 3,014MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
MHEBistrica II 1,168MW
Pg=0.000MW
MHEBistrica I 2,295MW
MHEKonjska rijeka II 0,888MW
TS Vinicka III
TS Vinicka II
TS Vinicka IV
TS Navotina
TS Vinicka V
TS Luac IV
TS Bue III
TS Bue II
TS Bue I
TS Jugovine
TS Bue IV
TS Gradina I
TS Vinicka I
TS Dolac I
TS Luac I
TS Luac II
TS Luac III
TS Dolac V
TS Dolac VI
TS Velie
TS Crni Vrh
TS Praevac
TS Lubnice I
TS Lubnice II
TS Beranselo II
TS Beranselo I
TS Dolac IV
TS 110/35 kVBerane
TS 35/10 kVRude
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
Vi=10.20kV
0.406kV
TS Glavaca
TS Vua
TS Kurikue

198
Rezultati:

Sl. 5.55: Prikljuenje mHE na oblinju 10 kV mreu, minimalna optereenja, 2011.

4.b VARIJANTA A: nova TS 35/10 kV Lubnice
Potrebna pojaanja:
1.775.000
Prikljuenje mHE na Jelovici, Jezertici, Krivuljskom potoku, Bistrici u TS
Lubnice:
- nova TS 35/10 kV Lubnice, 1x16 MVA, tri izvodne 10 kV elje, jedna
izvodna elja 35 kV, dvije transformatorske elje (35 kV i 10 kV)
- napojni vod 35 kV od TS Rude (vodi AlFe95/15 mm
2
, duine 12 km)
- prikljuenje mHE na Jelovici i Jezertici na novi izvod od TS Lubnice
(prvi dio kabal Al 150 mm
2
, 2 km, drugi dio rekonstrukcija
jednosistemskoga voda u dvosistemski vod AlFe70/12 mm
2
, 3,5 km)
- prikljuenje mHE na Bistrici na novi izvod od TS Lubnice (drugi sistem
na DV 35 kV Rude Lubnice, vodi AlFe70/12 mm
2
, 5 km)
- prikljuenje mHE Krivuljski potok na postojeu mreu (izvod za
napajanje potroaa u TS Lubnice)
Prikljuenje mHE na izvod Dolac na Konjskoj rijeci:

500.000

700.000

310.000

40.000

5.000

Pbeg=0.03MW
S/Smax=1%
1
1
_
D
o
la
c
1
2
_
L
u
b
n
ic
e
P
b
e
g
=
0
.0
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
6
%
P
b
e
g
=
0
.1
2
M
W
S
/S
m
a
x
=
5
%
dP=0.410 MW
TS 35/10 kVRude
Vi=10.29kV
0.421kV
Vi=10.28kV
0.420kV
Vi=10.30kV
0.421kV
Vi=10.58kV
Vi=10.49kV
*Vi=0.402kV
Vi=10.28kV
0.420kV
n=-3
TR 2 TR 1
TR 2 TR 1
Pbeg=3.5MW
S/Smax=19%
Vi=36.4kV
n=
Pl=0.000MW
S3Fr=299.3MVA
Pbeg=
S/Smax=
Pl=1.32MW
Vi=10.33kV
S3Fr=95.1MVA
n=0
Pbeg=1.12MW
S/Smax=17%
Pbeg=1.12MW
S/Smax=13%
S3Fr=13.7MVA
S3Fr=10.4MVA
S3Fr=21.2MVA
Vi=36.4kV
Vs=36.5
Vi=114.6kV
Pbeg=3.5MW
S/Smax=19%
n=-3
S3Fr=303.1MVA
S3Fr=1215.1MVA
Pbeg=0.36MW
S/Smax=15%
Pbeg=0.17MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.22MW
S/Smax=9%
Pbeg=0.28MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.23MW
S/Smax=9%
Pbeg=0.05MW
S/Smax=2%
0.417kV
Vi=10.43kV
0.406kV
Vi=10.32kV
0.401kV
Vi=10.44kV
0.416kV
Vi=10.28kV
0.420kV
Vi=10.34kV
0.412kV
R
I
J
E
K
A

B
IS
T
R
IC
A
T
R
E
P
A
K
A

R
IJ
E
K
A
Vi=10.48kV
0.421kV
Vi=10.57kV
0.421kV
Vi=10.57kV
MHEKonjska rijeka I 0.606MW
*Pg=0.000MW
Pg=0.800MW
*Pg=0.000MW
Pg=0.300MW
MHEKrivuljski potok 0,286MW
MHEJelovica I 3,014MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
MHEBistrica II 1,168MW
Pg=0.000MW
MHEBistrica I 2,295MW
MHEKonjska rijeka II 0,888MW
TS Vinicka III
TS Vinicka II
TS Vinicka IV
TS Navotina
TS Vinicka V
TS Luac IV
TS Bue III
TS Bue II
TS Bue I
TS Jugovine
TS Bue IV
TS Gradina I
TS Vinicka I
TS Dolac I
TS Luac I
TS Luac II
TS Luac III
TS Dolac V
TS Dolac VI
TS Velie
TS Crni Vrh
TS Praevac
TS Lubnice I
TS Lubnice II
TS Beranselo II
TS Beranselo I
TS Dolac IV
TS 110/35 kVBerane
TS 35/10 kVRude
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
Vi=10.48kV
0.417kV
TS Glavaca
TS Vua
TS Kurikue

199
- prikljuenje na izvod Dolac s nadzemnim vodom AlFe70/12 mm
2
, l= 4
km
- rekonstrukcija izvoda Dolac na glavnom vodu izmeu Dolca i Buama
u nadzemni vod AlFe70/12 mm
2
, l= 3,2 km
155.000
65.000

- unutar gran. krit. (min 0,396 kV, max 0,415
kV)
1,732 MW 4648,1 MWh
Rezultati:


- malo iznad granica kriterijuma
(max 0,423 kV u Buama, min 0,398 u podruju Lubnica)

0,921 MW
u
k
lju
e
n
je
H
E
J
e
lo
v
ic
a
I,II, H
E
J
e
z
e
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=4%
n
o
v
iz
v
o
d
J
e
lo
v
ic
a
u
k
lju
e
n
je
H
E
B
is
tric
a
I,II, A
F
e
7
0
/1
2
, 5
k
m
Vi=11.05kV
Vi=10.76kV
P
b
e
g
=
3
.4
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
8
4
%
P
b
e
g
=
4
.9
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
8
2
%
DV35kVRude-Lubnice, AlFe95/15, 9km
Pbeg=7.93 MW
S/Smax=45%
Vi=10.54kV
Vi=11.02kV
Vi=10.32kV
0.399kV
0.399kV
0.399kV
0.401kV 0.401kV
Vi=9.83kV
0.396kV
1
1
_
D
o
la
c
1
2
_
L
u
b
n
ic
e
P
b
e
g
=
1
.2
2
M
W
S
/S
m
a
x
=
3
8
%
P
b
e
g
=
S
/S
m
a
x
=
TS 35/10 kVLubnice
P
b
e
g
=
0
.0
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
3
%
Vi=10.45kV
0.403kV
Vi=10.16kV
0.391kV
0.404kV
0.404kV
*Vi=0.392kV
n=0
TR 2 TR 1
TR 2 TR 1
Pbeg=8.5MW
S/Smax=50%
Vi=37.0kV
n=
Pl=0.000MW
S3Fr=299.3MVA
Pbeg=
S/Smax=
Pl=4.38MW
Vi=10.35kV
S3Fr=95.0MVA
n=0
Pbeg=5.64MW
S/Smax=78%
Pbeg=2.30 MW
S/Smax=40%
TS 110/35 kVBerane
TS 35/10 kVRude
S3Fr=44.5MVA
S3Fr=47.4MVA
S3Fr=24.7MVA
Vi=37.0kV
Vs=37.2
Vi=114.0kV
Pbeg=8.5MW
S/Smax=50%
n=0
S3Fr=303.1MVA
S3Fr=1215.0MVA
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=13%
Pbeg=0.05 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.22 MW
S/Smax=9%
Pbeg=0.78 MW
S/Smax=33%
Pbeg=0.17 MW
S/Smax=7%
0.415kV
Vi=10.52kV
0.415kV
Vi=10.49kV
0.404kV
Vi=10.47kV
0.403kV
Vi=10.16kV
0.392kV
Vi=10.10kV
0.399kV
Vi=9.87kV
0.399kV
Vi=10.07kV
0.398kV
Pg=2.02MW R
I
J
E
K
A

B
IS
T
R
IC
A
T
R
E
P
A
K
A

R
IJ
E
K
A
Vi=10.51kV
Pg=2.30MW
Pg=0.606MW
Pg=0.888MW
Pg=0.286MW
Pg=3.01MW
Pg=1.17MW
TS Gradina I
TS Vinicka I
TS Vinicka III
TS Vinicka II
TS Vinicka IV
TS Navotina
TS Vinicka V
TS Luac II
TS Luac III
TS Luac IV
TS Bue III
TS Bue II
TS Bue I
TS Jugovine
TS Gradina III
TS Gradina II
TS Bue IV
TS Dolac I
TS Luac I
TS Jelovica I
TS Beranselo I
TS Dolac IV
TS Dolac V
TS Dolac VI
TS Velie
TS Crni Vrh
TS Praevac
TS Lubnice I
TS Lubnice II
TS Jelovica II
TS Beranselo II
TS 110/35 kVBerane
TS 35/10 kVRude
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
Vi=37.6kV
S3Fr=158.8MVA
Vi=10.49kV
S3Fr=100.0MVA
n=-1
TR 1
Pbeg=8.06 MW
S/Smax=51%
Pbeg=7.93 MW
S/Smax=45%
0.413kV
0.413kV
0.414kV
TS Glavaca
TS Vua
TS Kurikue

200
Rezultati:

- unutar granica kriterijuma(min 0,388 kV, max 0,411 kV) 1,621 MW
Rezultati:

Sl. 5.58: Rezultati analize energetskih prilika VARIJANTA A, max potronja bez proizvodnje mHE, 2011.
u
k
lju
e
n
je
H
E
J
e
lo
v
ic
a
I,II, H
E
J
e
z
e
Pbeg=0.03MW
S/Smax=1%
n
o
v
iz
v
o
d
J
e
lo
v
ic
a
u
k
lju
e
n
je
H
E
B
is
tr
ic
a
I,II, A
F
e
7
0
/1
2
, 5
k
m
Vi=10.82kV
Vi=10.53kV
P
b
e
g
=
3
.
4
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
8
4
%
P
b
e
g
=
4
.
9
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
8
1
%
Pbeg=8.16 MW
S/Smax=47%
Vi=10.79kV
Vi=10.62kV
0.414kV
dP=4.262 MW
0.423kV
0.423kV 0.423kV
Vi=10.34kV
0.422kV
1
1
_
D
o
la
c
1
2
_
L
u
b
n
ic
e
P
b
e
g
=
0
.6
5
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
8
%
P
b
e
g
=
S
/S
m
a
x
=
TS 35/10 kV Lubnice
P
b
e
g
=
0
.
1
7

M
W
S
/
S
m
a
x
=
4
%
Vi=10.24kV
0.398kV
Vi=10.30kV
0.400kV
0.399kV
0.424kV
0.415kV
*Vi=0.401kV
Vi=10.33kV
n=-4
TR 1
TR 2 TR 1
Pbeg=0.8 MW
S/Smax=9%
Vi=36.2kV
n=
Pl=0.000MW
S3Fr=299.3MVA
Pbeg=
S/Smax=
Pl=1.32MW
Vi=10.27kV
S3Fr=95.0MVA
n=0
Pbeg=0.66 MW
S/Smax=12%
Pbeg=7.50MW
S/Smax=74%
TR 2
S3Fr=44.5MVA
S3Fr=47.4MVA
S3Fr=24.7MVA
Vi=36.1kV
Vs=36.5
Vi=115.6kV
Pbeg=0.8 MW
S/Smax=9%
n=-4
S3Fr=303.1MVA
S3Fr=1215.0MVA
Pbeg=1.02 MW
S/Smax=25%
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.27 MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.23MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.05MW
S/Smax=2%
0.412kV
Vi=10.33kV
0.412kV
Vi=10.27kV
0.399kV
Vi=10.25kV
0.398kV
Vi=10.32kV
0.401kV
Vi=10.39kV
0.414kV
Vi=10.34kV
0.423kV
Vi=10.40kV
0.415kV
Pg=2.02MW R
IJ
E
K
A
B
IS
T
R
IC
A
T
R
E
P
A
K
A
R
IJ
E
K
A
Vi=10.33kV
Pg=2.30MW
Pg=0.606MW
Pg=0.888MW
Pg=0.286MW
Pg=3.01MW
Pg=1.17MW
TS Gradina I
TS Vinicka I
TS Vinicka III
TS Vinicka II
TS Vinicka IV
TS Navotina
TS Vinicka V
TS Luac II
TS Luac III
TS Luac IV
TS Bue III
TS Bue II
TS Bue I
TS Jugovine
TS Gradina III
TS Gradina II
TS Bue IV
TS Dolac I
TS Luac I
TS Jelovica I
TS Beranselo I
TS Dolac IV
TS Dolac V
TS Dolac VI
TS Velie
TS Crni Vrh
TS Praevac
TS Lubnice I
TS Lubnice II
TS Jelovica II
TS Beranselo II
TS 110/35 kV Berane
TS 35/10 kV Rude
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
i skl upl jen vod
Vi=36.7kV
S3Fr=158.8MVA
Vi=10.25kV
S3Fr=100.0MVA
n=-1
TR 1
Pbeg=8.30MW
S/Smax=52%
Pbeg=8.16MW
S/Smax=47%
0.409kV
0.409kV
0.409kV
TS Glavaca
TS Vua
TS Kurikue
u
k
lju
e
n
je
H
E
J
e
lo
v
ic
a
I,II, H
E
J
e
z
e
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=4%
n
o
v
iz
v
o
d
J
e
lo
v
ic
a
u
k
lju
e
n
je
H
E
B
is
tric
a
I,II
Vi=9.92kV
Vi=10.45kV
Vi=10.45kV
ukljuenjeHEKri. potokupostojei vod
Vi=10.45kV
P
b
e
g
=
0
.0
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
P
b
e
g
=
0
.0
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
Pbeg=0.37 MW
S/Smax=2%
Vi=10.40kV
Vi=10.45kV
Vi=9.92kV
0.391kV
0.403kV
0.396kV
0.391kV
0.393kV
0.391kV
0.393kV 0.393kV
Vi=9.64kV
0.388kV
1
1
_
D
o
la
c
1
2
_
L
u
b
n
ic
e
P
b
e
g
=
2
.7
6
M
W
S
/S
m
a
x
=
7
2
%
P
b
e
g
=
S
/S
m
a
x
=
TS 35/10 kVLubnice
P
b
e
g
=
0
.3
7
M
W
S
/S
m
a
x
=
9
%
Vi=10.41kV
0.402kV
Vi=10.16kV
*Vi=0.391kV
n=2
Pbeg=7.57 MW
S/Smax=79%
TS 110/35 kVBerane
TS 35/10 kVRude
TR 2 TR 1
TR 2 TR 1
S3Fr=1215.0MVA
Pbeg=13.4MW
S/Smax=73%
Vi=37.6kV
n=
Pl=0.000MW
S3Fr=299.3MVA
Pbeg=
S/Smax=
Pl=4.38MW
Vi=10.47kV
S3Fr=95.0MVA
n=0
Pbeg=7.19MW
S/Smax=97%
S3Fr=42.6MVA
S3Fr=45.2MVA
S3Fr=24.7MVA
S3Fr=303.1MVA
Vi=37.6kV
Vs=37.2
Vi=112.5kV
Pbeg=13.4MW
S/Smax=73%
n=2
Pbeg=0.78 MW
S/Smax=33%
Pbeg=0.17 MW
S/Smax=7%
Pbeg=1.50 MW
S/Smax=39%
Pbeg=0.05 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.06 MW
S/Smax=3%
Vi=10.38kV
0.410kV
Vi=10.38kV
0.409kV
Vi=10.42kV
0.402kV
Vi=10.43kV
0.402kV
Vi=10.14kV
0.391kV
Vi=9.95kV
0.392kV
Vi=9.67kV
0.391kV
Vi=9.88kV
0.390kV
Pg=0.000MW R
I
J
E
K
A

B
IS
T
R
IC
A
T
R
E
P
A
K
A

R
IJ
E
K
A
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
TS Bue IV
TS Gradina I
TS Vinicka I
TS Vinicka III
TS Vinicka II
TS Vinicka IV
TS Navotina
TS Vinicka V
TS Luac I
TS Luac II
TS Luac III
TS Luac IV
TS Bue III
TS Bue II
TS Bue I
TS Jugovine
TS Gradina III
TS Gradina II
TS Dolac I
TS Beranselo II
TS Beranselo I
TS Dolac IV
TS Dolac V
TS Dolac VI
TS Velie
TS Crni Vrh
TS Praevac
TS Lubnice I
TS Lubnice II
TS 110/35 kVBerane
TS 35/10 kVRude
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
Vi=37.5kV
S3Fr=158.8MVA
Vi=10.45kV
S3Fr=88.9MVA
n=-1
TR 1
Pbeg=0.37 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.37 MW
S/Smax=2%
0.410kV
0.411kV
TS Glavaca
TS Kurikue

201

Prednosti rjeenja
- dobra pouzdanost rada 35 kV i 10 kV mree (dobre naponske prilike, vodovi nijesu
preoptereeni, mogunost prenapajanja izmeu dva izvoda)
- optimalna potronja proizvedene snage na podruju: snaga od mHE Krivuljski potok
potroi se u podruju Lubnic, snaga od Konjske rijeke potroi se na izvodu Dolac
- preteni dio proizvedene snage (cca. 9 MW) evakuira se preko TS 35/10 kV
- pogon mHE poboljava naponske prilike u podrujima s prethodno niskim naponom
(max optereenja)
- ovo rjeenje je uslovano s aktivnim regulisanjem napona na sabirnicama 35 kV u TS
Berane 110/35 kV:
stanja s visokom potronjom bez pogona mHE: eljeni napon na 35 kV sabirnicama:
(37,4 - 37,8) kV
stanja sniskom potronjom s pogonom mHE: eljeni napon na 35 kV sabirnicama:
(36,0 - 36,4) kV

Stanje
P
mHE
18

(MW)
U
min
19

[kV]
U
max
20

[kV]
P
gub
21

[MW]
P
gub
22

[MW]
W
gub
23

[MWh]
w
gub

[MWh]
[]
Prije
priklju.
0 0,381 0,411 1,689 - 4532,7 - -
Priklju. na
posto.
mreu
1,1 0,394 0,421 1,578 -0,111 4234,8 -297,9 -
VARIJANTA
A
10,203 0,396 0,423 1,732 +0,043 4648,1 +115,4 1.775.000

18
19
Min napon u NN mrei (Izraunavaju se na cijelom modelu mree, pojavljaju se u stanjima s visokim
optereenjima na kraju dugakih izvoda. Izmeu svih analiziranih TS prikazan je napon one TS koja najvie
odstupa od nazivnog napona).
20
one TS koja najvije odstupa od nazivnog napona).
21
22
23
gub
gub
po jednaini:
0,17
,
, T
pog
su pogonski satovi distrib. mree (T
pog
= 4500 sati)

202
EKULARSKA I TREPAKA RIJEKA

1. Male hidroelektrane osnovni podaci
Naziv
P
max

[MW]
Najblia TS S
k
[MVA]
mHE ekular 1,715 TS Rijeka Marsenia 8,93
mHE Orah 1,171 TS ekular I, TS ekular IV 6,29
mHE Ramui 0,520 TS ekular II 4,95
mHE Spaljevii I 0,848 TS ekular II 4,95
mHE Spaljevii II 0,780 TS ekular II 4,95
Iznos ekularska 5,034 Kruta mrea: 110 kV sabirnice TS Andrijevica 969
mHE Trepaka rijeka 8,300 TS Trepa I 10,5
Iznos Trepaka 8,3 Kruta mrea: 110 kV sabirnice TS Andrijevica 969

- TS Andrijevica 110/35/10 kV
- izvod 10 kV: Trenjevo
- zbog blizine: TS Berane 110/35, TS Rude 35/10 kV, izvod Dolac

2. Polazita
S
min
[MVA] S
max
[MVA] S
min
[MVA] S
max
[MVA]
Dolac 0,74 2,46 0,85 2,85
Lubnice 0,18 0,59 0,21 0,68
TS 35/10 kV Rude 2,37 7,9 2,55 8,49
TS 110/35 kV
Berane
8,1 27 8,71 29,03
Trenjevo 0,37 1,2 0,39 1,27
TS 35/10 kV
Andrijevica
1,45 4,9 1,54 5,19
TS 110/35 kV
Andrijevica
3,32 11,1 3,52 11,76

203
- rekonstrukcija TS 35/10 kV Andrijevica do 2015. godine

- visoki padovi napona na podruju
ekulara (min naponi u SN mrei
oko 9,5 kV i NN mrei oko 0,375 kV)
Rezultati:

Sl. 5.59: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP maksimalna optereenja 2011.u planiranoj
mrei.

10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabel ski vod
bez napona
isklupljen vod
P
b
e
g
=
1
.
6
4

M
W
S
/
S
m
a
x
=
4
5
%
P
b
e
g
=
0
.
2
7

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
3
%
0.386kV
dP=1.641 MW
LEGENDA
Pbeg=6.15 MW
Pbeg=7.4 MW
S/Smax=41%
TR 2
n=3
Vi=9.58kV
0.386kV
Pl=1.90MW
Vi=10.40kV
S3Fr=34.4MVA
n=0
Pbeg=4.93 MW
S/Smax=216%
TR 2 TR 1
TR 1
0
2
_
K
O
N
J
U
H
E
0
3
_
T
R
E
N
J
E
V
O
0
6
_
K
R
A
L
J
E
Pbeg=
S/Smax=
Vi=38.5kV
Vs=38.2
Vi=112.0kV
n=3
S3Fr=165.9MVA
S3Fr=969.1MVA
Pbeg=3.8 MW
S/Smax=41%
n=
S3Fr=10.5MVA
S3Fr=6.29MVA
S3Fr=4.95MVA
Pbeg=0.15 MW
S/Smax=6%
Pbeg=1.26 MW
S/Smax=53%
Pbeg=0.85 MW
S/Smax=36%
Pbeg=0.52 MW
S/Smax=22%
Pbeg=1.18 MW
S/Smax=50%
Pbeg=0.53 MW
S/Smax=22%
S/Smax=7%
Pbeg=0.32 MW
S/Smax=13%
Pbeg=0.25 MW
S/Smax=10%
0.375kV
Vi=9.83kV
0.388kV
Vi=10.26kV
0.395kV
Vi=10.37kV
0.399kV
Vi=10.20kV
0.393kV
Vi=9.74kV
0.384kV
Vi=9.80kV
Vi=9.51kV
Vi=9.60kV
0.378kV
Vi=9.54kV
0.375kV
R
I
J
E
K
A

E
K
U
L
A
R
S
K
A
T
R
E
P
A
K
A

R
I
J
E
K
A
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
Pg=0.000MW
MHE ekular 1,715 MW
Pg=0.000MW
MHE Orah 1,171 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
TSekular II
TSekular III
TSVinickaIV
TSNavotina
TSVinickaV
TSTrepaI
TSTrepaII
TSLukinVir
TSRijekaMarsenia
TS ekular IV
TSSlatina1
TSTrenjevo2
TSSokotark
TSIzbegljiko naselje
TSSeoce 1
TSPrisoja2
TSAndrimer
TSSlatina2
TSZabrae
TSTrenjevo1
TSBoie 1
TSBoie 2
TSBalj
TSPoda
TSSeoce
TSPeovac

204
Rezultati:

Sl. 5.60: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP minimalna optereenja 2011.u planiranoj
mrei.

Potrebna pojaanja mree prije prikljuenjem te ostali rezultati:
- Veza izvoda Dolac (TS Rude) i izvoda Trenjevo (TS Andrijevica), dio potronje na izvodu Dolac
prebacuje se na izvod Trenjevo

Prikaz: slika Sl. 5.35. Napaka! Vira sklicevanja ni bilo mogoe najti.

4. PRIKLJUENJE MHE NA MREU RJEENJA
Biljeke:
- max 0,45 MW na podruju mHE Trepaka rijeka (Trepa)
- max 0,15 MW na podruju ekulara
- u prikljuenju s punom snagom naponi u NN mrei kreuse preko kriterijuma 0,420 kV (iznad
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabel ski vod
bez napona
isklupljen vod
P
b
e
g
=
0
.
0
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
6
%
P
b
e
g
=
0
.
1
2

M
W
S
/
S
m
a
x
=
5
%
0.406kV
Pbeg=1.80 MW
Pbeg=3.3 MW
S/Smax=17%
TR 2
n=1
Vi=10.28kV
0.420kV
Pl=0.569MW
Vi=10.37kV
S3Fr=34.4MVA
n=0
Pbeg=1.44 MW
S/Smax=61%
TR 2 TR 1
TR 1
0
2
_
K
O
N
J
U
H
E
0
3
_
T
R
E
N
J
E
V
O
0
6
_
K
R
A
L
J
E
Pbeg=
S/Smax=
Vi=36.8kV
Vs=36.8
Vi=114.6kV
n=
S3Fr=165.9MVA
S3Fr=969.1MVA
Pbeg=
S/Smax=
n=
S3Fr=10.5MVA
S3Fr=6.29MVA
S3Fr=4.95MVA
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.37 MW
S/Smax=15%
Pbeg=0.25 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.15 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.35 MW
S/Smax=14%
Pbeg=0.16 MW
S/Smax=6%
S/Smax=2%
Pbeg=0.09 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
0.403kV
Vi=10.21kV
0.407kV
Vi=10.33kV
0.401kV
Vi=10.36kV
0.403kV
Vi=10.31kV
0.401kV
Vi=10.19kV
0.406kV
Vi=10.20kV
Vi=10.13kV
Vi=10.15kV
0.404kV
Vi=10.13kV
0.403kV
R
I
J
E
K
A

E
K
U
L
A
R
S
K
A
T
R
E
P
A
K
A

R
I
J
E
K
A
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
Pg=0.000MW
MHE ekular 1,715 MW
Pg=0.000MW
MHE Orah 1,171 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
TSekular II
TSekular III
TSVinickaIV
TSNavotina
TSVinickaV
TSTrepaI
TSTrepaII
TSLukin Vir
TSRijekaMarsenia
TS ekular IV
TSSlatina1
TSTrenjevo2
TSSokotark
TSSeoce 1
TSPrisoja2
TSAndrimer
TSSlatina2
TSZabrae
TSTrenjevo 1
TSBoie 1
TSBoie 2
TSBojovie 2
TSBalj
TSPoda
TSSeoce
TSPeovac

205
Rezultati:

Sl. 5.61: PrikljuenjemHEnaoblinju 10 kV mreu, minimalna optereenja, 2011.
4.b VARIJANTA A: nova TS 35/10 kV Trepa
Potrebna pojaanja:
1.760.000
- nova TS 35/10 kV Trepa, 1x16 MVA, est izvodnih 10 kV elija, jedna
izvodna elija 35 kV, dvije transformatorske elije (35 kV i 10 kV)
- napojni vod 35 kV od TS Andrijevica (vodi AlFe95/15 mm
2
, duine 8,5
km) vod se prikljuuje direktno na rasklopljene 35 kV sabirnice u TS
Andrijevica
- jedan sektor s TR 110/35 kV, 20 MVA: viak snage od mHE na
Trepakoj i ekularskoj evakuie se zajedno s proizvodnju od mHE na
Babinopoljski
- drugi sektror s TR 110/35 kV, 10 MVA: potronja i evakuacija viaka
snage od preostalih mHE
Prikljuenje mHE na ekularsku:
- rekonstrukcija postojeega jednosistemskoga 10 kV voda u
dvosistemski vod, duine 11 km,
1. sistem: mHE ekular i postojea potronja (vodi AlFe35/6 mm
2
)
2. sistem: preostale mHE (vodi AlFe150/25 mm
2
)
Prikljuenje mHE na Trepaku rijeku:
- prikljuenje na novi izvod s kablom 2 x Al 150 mm
2
, duine 2 km

500.000

500.000

680.000

80.000

LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabel ski vod
bez napona
isklupljen vod
P
b
e
g
=
0
.
0
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
6
%
P
b
e
g
=
0
.
1
2

M
W
S
/
S
m
a
x
=
5
%
0.418kV
Pbeg=1.80 MW
S/Smax=8%
P
b
e
g
=
0
.
3
5

M
W
P
b
e
g
=
0
.
2
2

M
W
P
b
e
g
=
0
.
1
5

M
W
Pbeg=2.7 MW
S/Smax=14%
TR 2
n=0
Vi=10.28kV
0.420kV
Pl=0.569MW
Vi=10.24kV
S3Fr=34.4MVA
n=0
Pbeg=0.85 MW
S/Smax=39%
TR 2 TR 1
TR 1
0
2
_
K
O
N
J
U
H
E
0
3
_
T
R
E
N
J
E
V
O
0
6
_
K
R
A
L
J
E
Pbeg=
S/Smax=
Vi=36.3kV
Vs=36.8
Vi=114.6kV
n=
S3Fr=165.9MVA
S3Fr=969.1MVA
Pbeg=
S/Smax=
n=
S3Fr=10.5MVA
S3Fr=6.29MVA
S3Fr=4.95MVA
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.22 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.34 MW
S/Smax=14%
Pbeg=0.15 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.35 MW
S/Smax=14%
Pbeg=0.16 MW
S/Smax=6%
S/Smax=2%
Pbeg=0.06 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
0.420kV
Vi=10.48kV
0.418kV
Vi=10.26kV
0.399kV
Vi=10.23kV
0.397kV
Vi=10.18kV
0.396kV
Vi=10.51kV
0.419kV
Vi=10.50kV
Vi=10.54kV
Vi=10.54kV
0.420kV
Vi=10.55kV
0.420kV
R
I
J
E
K
A

E
K
U
L
A
R
S
K
A
T
R
E
P
A
K
A

R
I
J
E
K
A
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
Pg=0.450MW
MHE ekular 1,715 MW
Pg=0.000MW
MHE Orah 1,171 MW
Pg=0.150MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
TSekular II
TSekular III
TSVinickaIV
TSNavotina
TSVinickaV
TSTrepaI
TSTrepaII
TSLukinVir
TSRijekaMarsenia
TS ekular IV
TSSlatina1
TSTrenjevo2
TSSokotark
TSIzbegljikonaselje
TSSeoce 1
TSPrisoja2
TSAndrimer
TSSlatina2
TSZabrae
TSTrenjevo 1
TSBoie 1
TSBoie 2
TSBojovie 2
TSBalj
TSPoda
TSSeoce
TSPeovac

206
- unutar gran. krit. (min 0,394 kV ; max
0,416 kV)
2,003 MW 5375,4 MWh
Rezultati:


Pbeg=13.39 MW
S/Smax=58%
DV35 kVAndrijevica- Plav
Pbeg=12.30 MW
S/Smax=71%
DV 35kV And.-Trep, AlFe 95/15, 8.5km
S3Fr=10.7MVA
l (km)=8.063
Material=AL/FE_35/6
Material=AL/FE_35/6
Vi=10.96kV
Vi=11.11kV
Vi=11.08kV
Vi=10.78kV
Pbeg=12.30 MW
S/Smax=71%
Pbeg=3.14 MW
S/Smax=46%
DV 35kV And.-Trep, AlFe95/15, 8.5km
Vi=37.8kV
Pbeg=12.59 MW
S/Smax=106%
P
b
e
g
=
1
.
3
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
5
5
%
Pbeg=12.30 MW
S/Smax=71%
S3Fr=174.7MVA
Vi=10.55kV
S3Fr=90.2MVA
n=-1
TR 1
0
1
_
e
k
u
la
r
Vi=9.83kV
0.396kV
P
b
e
g
=
1
.
2
2

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
8
%
P
b
e
g
=
S
/
S
m
a
x
=
n=-1
Pbeg=13.39 MW
S/Smax=58%
P
b
e
g
=
0
.
3
9

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
2
%
P
b
e
g
=
0
.
9
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
8
%
P
b
e
g
=
0
.
2
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
3
%
Pbeg=9.1 MW
S/Smax=48%
TR 2
Vi=10.16kV
S3Fr=38.5MVA
n=0
Pbeg=2.16 MW
S/Smax=107%
TR 2 TR 1
TR 1
0
2
_
K
O
N
J
U
H
E
0
3
_
T
R
E
N
J
E
V
O
0
6
_
K
R
A
L
J
E
Vi=37.1kV
Vs=36.8
Vi=114.4kV
n=-1
S3Fr=336.6MVA
S3Fr=969.1MVA
Pbeg=14.3 MW
S/Smax=48%
n=
Pbeg=
S/Smax=
Pl=1.90MW
S3Fr=9.81MVA
Pbeg=1.45 MW
S/Smax=58%
Pbeg=0.14 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.91 MW
S/Smax=38%
Pbeg=0.51 MW
S/Smax=22%
Pbeg=0.28 MW
S/Smax=13%
Pbeg=0.39 MW
S/Smax=12%
Pbeg=1.03 MW
S/Smax=25%
Pbeg=0.17 MW
S/Smax=7%
0.423kV
Vi=10.65kV
0.420kV
Vi=10.62kV
0.420kV
Vi=9.86kV
0.389kV
Vi=10.06kV
0.387kV
Vi=10.17kV
0.391kV
Vi=10.17kV
0.391kV
Vi=10.25kV
0.404kV
Vi=10.60kV
0.409kV
Vi=9.85kV
0.388kV
Vi=10.69kV
Pg=0.780MW
Pg=1.35MW
R
I
J
E
K
A

E
K
U
L
A
R
S
K
A
T
R
E
P
A
K
A

R
I
J
E
K
A
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
Pg=8.30MW
MHE ekular 1,715 MW
Pg=1.72MW
MHE Orah 1,171 MW
Pg=1.17MW
TSRijekaMarsenia
TS ekular IV
TSekular II
TSekular III
TSVinickaIV
TSNavotina
TSVinickaV
TSTrepaI
TSTrepaII
TSLukin Vir
TS 35/10 kV Trepa
TSSlatina1
TSZabrae
TSTrenjevo 1
TSTrenjevo 2
TSSokotark
TSSeoce 1
TSPrisoja2
TSAndrimer
TSSlatina 2
TSBojovie 3
TSPoda
TSSeoce
TSBoie 1
TSBoie 2
TSBojovie 2
TSBojovie 1
TSBalj
TSPeovac

207
- unutar granica kriterijuma (min 0,403 kV, max 0,421 kV u ekularu) 1,110 MW
Rezultati:


dP=4.086 MW
Pbeg=17.12 MW
S/Smax=72%
DV 35kV Andrijevica- Plav
Pbeg=12.49 MW
S/Smax=72%
S3Fr=10.7MVA
l (km)=8.063
Material=AL/FE_35/6
Material=AL/FE_35/6
Vi=10.74kV
Vi=10.88kV
Vi=10.86kV
Vi=10.59kV
Pbeg=12.49 MW
S/Smax=72%
Pbeg=3.13 MW
S/Smax=45%
Vi=37.0kV
Pbeg=12.80 MW
S/Smax=80%
P
b
e
g
=
1
.
5
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
6
3
%
Pbeg=12.49 MW
S/Smax=72%
S3Fr=174.7MVA
Vi=10.32kV
S3Fr=102.7MVA
n=-1
TR 1
0
1
_
e
k
u
la
r
0.422kV
P
b
e
g
=
0
.
6
5

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
8
%
P
b
e
g
=
S
/
S
m
a
x
=
dV=-0.0%
Pbeg=17.12 MW
S/Smax=72%
P
b
e
g
=
1
.
1
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
9
%
P
b
e
g
=
0
.
2
7

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
1
%
P
b
e
g
=
0
.
6
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
5
%
Pbeg=11.8 MW
S/Smax=61%
TR 2
n=-4
Vi=10.34kV
S3Fr=38.5MVA
n=0
Pbeg=0.97 MW
S/Smax=42%
TR 2 TR 1
TR 1
0
2
_
K
O
N
J
U
H
E
0
3
_
T
R
E
N
J
E
V
O
0
6
_
K
R
A
L
J
E
Vi=36.2kV
Vs=35.8
Vi=116.2kV
n=-4
S3Fr=336.6MVA
S3Fr=969.1MVA
Pbeg=18.6 MW
S/Smax=61%
n=
Pbeg=
S/Smax=
Pl=0.572MW
Vi=10.28kV
S3Fr=9.89MVA
Pbeg=1.61 MW
S/Smax=64%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.27 MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.15 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.63 MW
S/Smax=25%
Pbeg=1.18 MW
S/Smax=29%
Pbeg=1.38 MW
S/Smax=34%
Pbeg=0.05 MW
S/Smax=2%
0.421kV
Vi=10.55kV
0.420kV
Vi=10.54kV
0.420kV
Vi=10.19kV
0.406kV
Vi=10.25kV
0.398kV
Vi=10.31kV
0.401kV
Vi=10.36kV
0.403kV
Vi=10.48kV
0.417kV
Vi=10.38kV
0.403kV
Vi=10.19kV
0.406kV
Vi=10.56kV
Pg=0.780MW
Pg=1.35MW
R
I
J
E
K
A

E
K
U
L
A
R
S
K
A
T
R
E
P
A
K
A

R
I
J
E
K
A
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
Pg=8.30MW
MHE ekular 1,715 MW
Pg=1.72MW
MHE Orah 1,171 MW
Pg=1.17MW
TSRijekaMarsenia
TS ekular IV
TSekular II
TSekular III
TSVinickaIV
TSNavotina
TSVinickaV
TSTrepaI
TSTrepaII
TSLukinVir
TS 35/10 kV Trepa
TSSlatina1
TSZabrae
TSTrenjevo1
TSTrenjevo 2
TSSokotark
TSSeoce 1
TSPrisoja2
TSAndrimer
TSSlatina2
TSBojovie 3
TSPoda
TSSeoce
TSBoie 1
TSBoie 2
TSBojovie 2
TSBojovie 1
TSBalj
TSPeovac

208
Rezultati:

Prednosti rjeenja
- dobra pouzdanost rada 35 kV i 10 kV mree (dobre naponske prilike, vodovi nijesu
preoptereeni, mogunost prenapajanja izmeu dva izvoda)
- poto je potronja na podruju ekulara i Trepe manja, proizvedena snaga treba se
evakuisati u 35 kV i 110 kV mreu
- pogon mHE poboljava naponske prilike u podrujima s prethodnim niskim naponom
(ekular)
Andrijevica 110/35 kV:
stanja s visokom potronjom bez pogona mHE: eljeni napon na 35 kV sabirnicama:
(37,437,7) kV
stanja sniskom potronjom s pogonom mHE: eljeni napon na 35 kV sabirnicama:
(35,736,0) kV

Pbeg=4.56 MW
Vi=10.21kV
0.394kV
dP=1.621 MW
Vi=10.65kV
S3Fr=9.76MVA
Pbeg=6.12 MW
S/Smax=27%
DV35 kVAndrijevica - Plav
Pbeg=0.31 MW
S/Smax=2%
DV35 kVAnd.-Trep, AlFe 95/15, 8.5km
S3Fr=10.6MVA
l (km)=8.063
Material=AL/FE_35/6
Material=AL/FE_35/6
TR 1
0
1
_
e
k
u
la
r
DV35 kVAnd.-Trep, AlFe 95/15, 8.5km
Vi=10.65kV
Vi=10.65kV
Vi=10.65kV
Vi=10.60kV
Pbeg=0.31 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
Vi=38.2kV
Pbeg=0.31 MW
S/Smax=3%
P
b
e
g
=
0
.
3
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
3
%
Pbeg=0.31 MW
S/Smax=2%
S3Fr=145.0MVA
n=-1
S3Fr=81.3MVA
Pbeg=4.3 MW
S/Smax=23%
TR 2
n=2
Vi=9.64kV
0.388kV
P
b
e
g
=
2
.
7
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
7
2
%
P
b
e
g
=
S
/
S
m
a
x
=
Pbeg=6.12 MW
S/Smax=27%
Pl=1.90MW
Vi=10.41kV
S3Fr=36.7MVA
n=0
TR 2 TR 1
TR 1
0
2
_
K
O
N
J
U
H
E
0
3
_
T
R
E
N
J
E
V
O
0
6
_
K
R
A
L
J
E
Vi=38.2kV
Vs=36.3
Vi=112.1kV
n=2
S3Fr=238.1MVA
S3Fr=969.1MVA
Pbeg=6.8 MW
S/Smax=23%
n=
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=1.17 MW
S/Smax=30%
Pbeg=0.53 MW
S/Smax=13%
Pbeg=0.17 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.14 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.91 MW
S/Smax=38%
Pbeg=0.51 MW
S/Smax=22%
Pbeg=0.52 MW
S/Smax=22%
0.398kV
Vi=10.51kV
0.416kV
Vi=10.47kV
0.412kV
Vi=10.44kV
0.412kV
Vi=10.11kV
0.399kV
Vi=10.31kV
0.397kV
Vi=10.38kV
0.399kV
Vi=10.30kV
0.397kV
Vi=10.10kV
Vi=10.64kV
0.410kV
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
R
I
J
E
K
A

E
K
U
L
A
R
S
K
A
T
R
E
P
A
K
A

R
I
J
E
K
A
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
Pg=0.000MW
MHE ekular 1,715 MW
Pg=0.000MW
MHE Orah 1,171 MW
Pg=0.000MW
TSLukinVir
TSRijeka Marsenia
TS ekular IV
TSekular II
TSekular III
TSVinicka IV
TSNavotina
TSVinicka V
TSTrepa I
TSTrepa II
TS 35/10 kV Trepa
TSSlatina 1
TSSlatina 2
TSZabrae
TSTrenjevo1
TSTrenjevo2
TSSokotark
TSIzbegljikonaselje
TSSeoce 1
TSPrisoja 2
TSAndrimer
TSPoda
TSSeoce
TSBoie 1
TSBoie 2
TSBojovie 2
TSBalj
TSPeovac

209
Stanje
P
mHE
24

(MW)
U
min
25

[kV]
U
max
26

[kV]
P
gub
27

[MW]
P
gub
28

[MW]
W
gub
29

[MWh]
w
gub

[MWh]
[]
Prije
priklju.
0 0,375 0,407 1,689 - 4532,7 - -
Priklju. na
posto.
mreu
0,6 0,400 0,420 1,557 -0,132 4178,5 -354,2 -
VARIJANTA
A
13,334 0,394 0,421 2,003 +0,314 5375,4 +842,7 1.760.000

24
25
Min napon u NN mrei (Izraunavaju se na cijelom modelu mree, pojavljuju se u stanjima s visokim
optereenjima na kraju dugakih izvoda. Izmeu svih analiziranih TS prikazan je napon one TS koja najvie
odstupa od nazivnog napona).
26
one TS koja najvie odstupa od nazivnog napona).
27
28
29
gub
gub
po jednaini:
0,17
,
, T
pog
su pogonski satovi distrib. mree (T
pog
= 4500 sati)

210
KRATICA

1. Male hidroelektrane osnovni podaci
Naziv
P
max

[MW]
Najblia TS S
k
[MVA]
mHE Kratica 0,8 TS Kralje 21,1
Iznos Kratica 0,8 Kruta mrea: 110 kV sabirnice TS Andrijevica 969

- izvod 10 kV: Kralje

2. Polazita
S
min
[MVA] S
max
[MVA] S
min
[MVA] S
max
[MVA]
Kralje 0,15 0,54 0,16 0,57
TS 35/10 kV
Andrijevica
1,45 4,9 1,54 5,19
TS 110/35 kV
Andrijevica
3,32 11,1 3,52 11,76



211
Rezultati:

mrei

Rezultati:

Sl. 5.66: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP minimalna optereenja 2011. u planiranoj
mrei

35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
LEGENDA
10 kV
20 kV
isklupljen vod
Pbeg=6.15 MW
S/Smax=27%
P
b
e
g
=
1
.
1
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
5
0
%
P
b
e
g
=
1
.
2
6

M
W
P
b
e
g
=
0
.
5
2

M
W
Pbeg=7.4 MW
S/Smax=41%
TR 2
n=3
Pl=1.90MW
Vi=10.39kV
S3Fr=34.4MVA
n=0
Pbeg=4.93 MW
S/Smax=216%
TR 2 TR 1
TR 1
0
2
_
K
O
N
J
U
H
E
0
3
_
T
R
E
N
J
E
V
O
0
6
_
K
R
A
L
J
E
Pbeg=
S/Smax=
Vi=38.4kV
Vs=38.2
Vi=111.9kV
n=3
S3Fr=165.9MVA
S3Fr=969.1MVA
Pbeg=3.8 MW
S/Smax=41%
n=
S3Fr=6.29MVA
S3Fr=21.1MVA
Pbeg=1.26 MW
S/Smax=53%
Pbeg=0.85 MW
S/Smax=36%
Pbeg=0.16 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.52 MW
S/Smax=22%
Pbeg=1.18 MW
S/Smax=50%
Pbeg=0.53 MW
S/Smax=22%
Vi=10.25kV
0.394kV
Vi=10.36kV
0.399kV
Vi=10.27kV
0.396kV
Vi=10.19kV
0.392kV
Vi=10.19kV
0.393kV
Vi=9.59kV
0.378kV
Pg=0.000MW
R
I
J
E
K
A

E
K
U
L
A
R
S
K
A
R
IJEK
A K
RA
TIC
A
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
TSSlatina 1
TSGradinjica
MHE Kratica 0,8 MW
TSSokotark
TS Seoce 1
TS Prisoja 2
TSAndrimer
TSSlatina 2
TSZabrae
TSTrenjevo 1
TSBoie 1
TS Boie 2
TSBojovie 2
TSGniji potok 1
TS Gniji potok 2
TS Rudo brdo
TSTrenjevik
TStavna
TSBalj
TS Poda
TS Seoce
TSPrisoja 1
TS Peovac
TSKralje
TS Sjenoeta
TS Oblo brdo
dP=1.767 MW
Pbeg=1.80 MW
S/Smax=8%
P
b
e
g
=
0
.
3
5

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
4
%
P
b
e
g
=
0
.
3
7

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
5
%
P
b
e
g
=
0
.
1
5

M
W
S
/
S
m
a
x
=
6
%
Pbeg=3.3 MW
S/Smax=17%
TR 2
n=0
Pl=0.569MW
Vi=10.20kV
S3Fr=34.4MVA
n=0
Pbeg=1.45 MW
S/Smax=61%
TR 2 TR 1
TR 1
0
2
_
K
O
N
J
U
H
E
0
3
_
T
R
E
N
J
E
V
O
0
6
_
K
R
A
L
J
E
Pbeg=
S/Smax=
Vi=36.3kV
Vs=36.8
Vi=114.5kV
n=
S3Fr=165.9MVA
S3Fr=969.1MVA
Pbeg=
S/Smax=
n=
S3Fr=6.29MVA
S3Fr=21.1MVA
Pbeg=0.37 MW
S/Smax=15%
Pbeg=0.25 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.05 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.15 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.35 MW
S/Smax=14%
Pbeg=0.16 MW
S/Smax=6%
Vi=10.16kV
0.395kV
Vi=10.19kV
0.396kV
Vi=10.17kV
0.395kV
Vi=10.14kV
0.394kV
Vi=10.15kV
0.394kV
Vi=10.12kV
0.393kV
Vi=9.98kV
0.397kV
Pg=0.000MW
R
I
J
E
K
A

E
K
U
L
A
R
S
K
A
RIJEKA KR
ATICA
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
Pg=0.000MW
TSSlatina 1
TS Gradinjica
MHE Kratica 0,8 MW
TS Sokotark
TS Izbegljikonaselje
TS Seoce 1
TS Prisoja 2
TS Andrimer
TS Slatina 2
TS Zabrae
TS Trenjevo 1
TSBojovie 3
TS Boie 1
TSBoie 2
TS Bojovie 2
TS Bojovie 1
TS Gniji potok 1
TSGniji potok 2
TS Rudo brdo
TS Trenjevik
TS tavna
TSBalj
TS Poda
TS Seoce
TSPrisoja 1
TS Peovac
TS Kralje
TS Sjenoeta
TS Oblo brdo

212
Max gubici: 1,767 MW Godinji gubici: 4742,0MWh
- nema potreba

Max pouzdana evakuacija snaga iz mHE: 0,8 MW
Biljeke:
- pouzdano prikljuenje mHE na postojeu mreu

Pogonske prilike nakon prikljuenja mHE u mreu max potronja, max proizvodnja mHE
- unutar gran. krit. (min 0,391 kV, max
0,394 kV)
1,571 MW 4216,0 MWh
Rezultati:

Sl. 5.67: Rezultati analize energetskih prilika prikljuenje na postojeu mreu, max optereenja i max
proizvodnja mHE, 2011.

0.393kV
Vi=10.22kV
l (km)=8.063
Vi=10.78kV
Vi=10.25kV
Pbeg=12.30 MW
S/Smax=71%
Pbeg=3.14 MW
S/Smax=46%
n=-1
Pbeg=13.39 MW
S/Smax=58%
P
b
e
g
=
0
.
3
9

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
2
%
P
b
e
g
=
0
.
9
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
8
%
P
b
e
g
=
0
.
2
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
3
%
Pbeg=9.1 MW
S/Smax=48%
TR 2
Vi=10.16kV
S3Fr=38.5MVA
n=0
Pbeg=2.16 MW
S/Smax=107%
TR 2 TR 1
TR 1
0
2
_
K
O
N
J
U
H
E
0
3
_
T
R
E
N
J
E
V
O
0
6
_
K
R
A
L
J
E
Vi=37.1kV
Vs=36.8
Vi=114.4kV
n=-1
S3Fr=336.6MVA
S3Fr=969.1MVA
Pbeg=14.3 MW
S/Smax=48%
n=
Pbeg=
S/Smax=
Pl=1.90MW
S3Fr=22.3MVA
Pbeg=0.91 MW
S/Smax=38%
Pbeg=0.51 MW
S/Smax=22%
Pbeg=0.16 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.28 MW
S/Smax=13%
Pbeg=0.39 MW
S/Smax=12%
Pbeg=1.03 MW
S/Smax=25%
0.423kV
Vi=10.06kV
0.387kV
Vi=10.17kV
0.391kV
Vi=10.23kV
0.394kV
Vi=10.16kV
0.391kV
Vi=10.17kV
0.391kV
Vi=10.25kV
0.404kV
Vi=10.69kV
Pg=0.800MW
R
I
J
E
K
A

E
K
U
L
A
R
S
K
A
RIJEKA KRATICA
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
Pg=1.72MW
TSSlatina 1
TSGradinjica
TSZabrae
TSTrenjevo 1
MHE Kratica 0,8 MW
TSSokotark
TSSeoce 1
TSPrisoja2
TSAndrimer
TSSlatina2
TSBojovie 3
TSPoda
TSSeoce
TSBoie 1
TSBoie 2
TSBojovie 2
TSBojovie 1
TSSjenoeta
TSOblo brdo
TSGniji potok 1
TSGniji potok 2
TSRudo brdo
TSTrenjevik
TStavna
TSBalj
TSPrisoja 1
TSPeovac
TSKralje

213
Rezultati:

Sl. 5.68: Rezultati analize energetskih prilika prikljuenje na postojeu mreu, min potronja i max proizvodnja
mHE, 2011.
Rezultati:

Sl. 5.69: Rezultati analize energetskih prilika prikljuenje na postojeu mreu, max potronja bez proizvodnje
mHE, 2011.
Vi=10.43kV
0.405kV
l (km)=8.063
Vi=10.59kV
Vi=10.45kV
Pbeg=12.49 MW
S/Smax=72%
Pbeg=3.13 MW
S/Smax=45%
Pbeg=11.8 MW
S/Smax=61%
TR 2
n=-4
P
b
e
g
=
0
.
6
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
5
%
Pbeg=17.12 MW
S/Smax=72%
P
b
e
g
=
1
.
1
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
9
%
P
b
e
g
=
0
.
2
7

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
1
%
Pbeg=
S/Smax=
Pl=0.572MW
Vi=10.28kV
S3Fr=38.5MVA
n=0
Pbeg=0.97 MW
S/Smax=42%
TR 2 TR 1
TR 1
0
2
_
K
O
N
J
U
H
E
0
3
_
T
R
E
N
J
E
V
O
0
6
_
K
R
A
L
J
E
Vi=36.2kV
Vs=35.8
Vi=116.2kV
n=-4
S3Fr=336.6MVA
S3Fr=969.1MVA
Pbeg=18.6 MW
S/Smax=61%
n=
Pbeg=1.18 MW
S/Smax=29%
Pbeg=1.38 MW
S/Smax=34%
S3Fr=22.3MVA
Pbeg=0.27 MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.15 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.05 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.63 MW
S/Smax=25%
Vi=10.36kV
0.403kV
Vi=10.48kV
0.417kV
Vi=10.56kV
0.421kV
Vi=10.25kV
0.398kV
Vi=10.31kV
0.401kV
Vi=10.42kV
0.405kV
Vi=10.41kV
0.405kV
R
I
J
E
K
A

E
K
U
L
A
R
S
K
A
RIJEKA KRATIC
A
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
Pg=1.72MW
Pg=0.800MW
TS Gradinjica
MHE Kratica 0,8 MW
TS Sokotark
TS Slatina 1
TS Seoce 1
TS Prisoja 2
TS Andrimer
TS Slatina 2
TS Zabrae
TS Trenjevo 1
TS Bojovie 3
TS Boie 2
TS Bojovie 2
TS Bojovie 1
TS Gniji potok 2
TS Rudo brdo
TS Trenjevik
TS tavna
TS Balj
TS Poda
TS Seoce
TS Boie 1
TS Prisoja 1
TS Peovac
TS Kralje
TS Sjenoeta
TS Oblo brdo
TS Gniji potok 1
Pbeg=4.56 MW
0.394kV
Vi=10.27kV
0.395kV
l (km)=8.063
Vi=10.60kV
Vi=10.28kV
Pbeg=0.31 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
Pbeg=4.3 MW
S/Smax=23%
TR 2
n=2
P
b
e
g
=
0
.
5
2

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
2
%
Pbeg=6.12 MW
S/Smax=27%
P
b
e
g
=
1
.
1
7

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
0
%
P
b
e
g
=
0
.
9
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
8
%
Pl=1.90MW
Vi=10.41kV
S3Fr=36.7MVA
n=0
TR 2 TR 1
TR 1
0
2
_
K
O
N
J
U
H
E
0
3
_
T
R
E
N
J
E
V
O
0
6
_
K
R
A
L
J
E
Vi=38.2kV
Vs=36.3
Vi=112.1kV
n=2
S3Fr=238.1MVA
S3Fr=969.1MVA
Pbeg=6.8 MW
S/Smax=23%
n=
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=1.17 MW
S/Smax=30%
Pbeg=0.53 MW
S/Smax=13%
S3Fr=21.8MVA
Pbeg=0.91 MW
S/Smax=38%
Pbeg=0.51 MW
S/Smax=22%
Pbeg=0.16 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.52 MW
S/Smax=22%
0.404kV
Vi=10.51kV
0.416kV
Vi=10.31kV
0.397kV
Vi=10.38kV
0.399kV
Vi=10.29kV
0.396kV
Vi=10.21kV
0.393kV
Vi=10.30kV
0.397kV
Vi=10.26kV
Pg=0.000MW
R
I
J
E
K
A

E
K
U
L
A
R
S
K
A
RIJEKA K
RA
TIC
A
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
TS Slatina 1
TS Gradinjica
TS Slatina 2
TS Zabrae
TS Trenjevo 1
MHE Kratica 0,8 MW
TS Sokotark
TS Seoce 1
TS Prisoja 2
TS Andrimer
TS Bojovie 3
TS Poda
TS Seoce
TS Boie 1
TS Boie 2
TS Bojovie 2
TS Bojovie 1
TS Kralje
TS Sjenoeta
TS Oblo brdo
TS Gniji potok 1
TS Gniji potok 2
TS Rudo brdo
TS Trenjevik
TS tavna
TS Balj
TS Prisoja 1
TS Peovac

214
Prednosti rjeenja
- optimalna potronja proizvedene snage na podruju

Stanje
P
mHE

(MW)
U
min

[kV]
U
max

[kV]
P
gub

[MW]
P
gub

[MW]
W
gub

[MWh]
w
gub

[MWh]
[]
Prije
priklju.
0 0,392 0,400 1,767 - 4742,0 - -
Priklju. na
posto.
mreu
0,8 0,391 0,405 1,571 -0,169 4216,0 -526,0 -

215
ZLOREICA

1.Male hidroelektrarne osnovni podaci
Naziv
P
max

[MW]
Najblia TS S
k
[MVA]
mHE Joanica 0,6 TS Joanica 9,34
mHE Kuti 1,0 TS Kuti I 9,55
Iznos Zloreica 1,6 Kruta mrea: 110 kV sabirnice TS Andrijevica 969

- izvod 10 kV: Konjuhe

2. Polazita
S
min
[MVA] S
max
[MVA] S
min
[MVA] S
max
[MVA]
Konjuhe 0,36 1,24 0,38 1,31
TS 35/10 kV
Andrijevica
1,45 4,9 1,54 5,19
TS 110/35 kV
Andrijevica
3,32 11,1 3,52 11,76


216
(min 0,388 kV, max 0,395 kV)
Rezultati:

mrei
0.393kV
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
Pbeg=6.15MW
S/Smax=27%
DV35 kV Andrijevica - Plav
M
U
R
I
N
S
K
A

R
I
J
E
K
A
S3Fr=10.9MVA
Vi=9.91kV
0.393kV
MHE Murino 1,079 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pbeg=
S/Smax=
Vi=37.3kV
Vi=10.38kV
n=
TR 1
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
Vi=9.96kV
0.392kV
Pbeg=0.09MW
S/Smax=4%
S3Fr=9.55MVA
TS Kruka
TSKuti 1
TSKuti 2
MHE Kuti 1 MW
Pg=0.000MW
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
Vi=10.19kV
0.392kV
Pbeg=6.15MW
S/Smax=27%
P
b
e
g
=
1
.
1
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
5
0
%
P
b
e
g
=
1
.
2
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
5
3
%
P
b
e
g
=
0
.
5
2

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
2
%
Pbeg=7.4MW
S/Smax=41%
TR 2
n=3
Pl=1.90MW
Vi=10.39kV
S3Fr=34.4MVA
n=0
Pbeg=4.93MW
S/Smax=216%
TR 2 TR 1
TR 1
0
2
_
K
O
N
J
U
H
E
0
3
_
T
R
E
N
J
E
V
O
0
6
_
K
R
A
L
J
E
Pbeg=
S/Smax=
Vi=38.4kV
Vs=38.2
Vi=111.9kV
n=3
S3Fr=165.9MVA
S3Fr=969.1MVA
Pbeg=3.8MW
S/Smax=41%
n=
Pbeg=0.16MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.16MW
S/Smax=7%
S3Fr=21.1MVA
S3Fr=9.34MVA
Pbeg=1.26MW
S/Smax=53%
Pbeg=0.16MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.52MW
S/Smax=22%
Pbeg=1.18MW
S/Smax=50%
Pbeg=0.53MW
S/Smax=22%
Pbeg=0.35MW
S/Smax=15%
0.395kV
Vi=9.96kV
Vi=10.36kV
0.399kV
Vi=10.27kV
0.396kV
Vi=10.19kV
0.393kV
Vi=10.10kV
0.388kV
Vi=10.01kV
0.395kV
Vi=9.97kV
0.393kV
Vi=10.02kV
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
R
IJEK
A K
R
ATICA
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
MHE Kratica 0,8 MW
MHE Joanica 0,6 MW
TS ulie 2
TSSokotark
TS Kruevo
TSZorie
TSIzbeglj ikonaselje
TSDulipolj e
TS Joanica
TSBoj ovie 3
TSLuge
TS Graanica 2
TSGraanica 1
TSUlotina 1
TSUlotina 2
TSBoie 1
TS Boie 2
TS ulie 1
TSBoj ovie 2
TSBoj ovie 1
TSCecune
TSKoutie
TSKonj uhe
TS Gniji potok 1
TS Trenj evik
TS Balj
TSPoda
TSSeoce
TS Prisoj a 1
TSPeovac
TS Kralje
TSSjenoeta
TS Oblobrdo

217
(min 0,394 kV, max 0,402 kV)
Rezultati:

Sl. 5.71: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP minimalna optereenja 2011. u postojei
mrei
- nema potreba

0.401kV
Pbeg=1.80MW
S/Smax=8%
DV35kVAndrijevica- Plav
S3Fr=10.9MVA
Vi=10.06kV
0.401kV
MHE Murino 1,079 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pbeg=
S/Smax=
Vi=35.9kV
Vi=10.19kV
n=
TR 1
Vi=10.08kV
0.401kV
Pbeg=0.03MW
S/Smax=1%
S3Fr=9.55MVA
TSKruka
TSKuti 1
TSKuti 2
MHE Kuti 1 MW
Pg=0.000MW
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
Vi=10.08kV
0.402kV
Vi=10.14kV
0.394kV
Pbeg=1.80MW
S/Smax=8%
P
b
e
g
=
0
.
3
5

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
4
%
P
b
e
g
=
0
.
3
7

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
5
%
P
b
e
g
=
0
.
1
5

M
W
S
/
S
m
a
x
=
6
%
Pbeg=3.3MW
S/Smax=17%
TR 2
n=0
Pl=0.569MW
Vi=10.20kV
S3Fr=34.4MVA
n=0
Pbeg=1.45MW
S/Smax=61%
TR 2 TR 1
TR 1
0
2
_
K
O
N
J
U
H
E
0
3
_
T
R
E
N
J
E
V
O
0
6
_
K
R
A
L
J
E
Pbeg=
S/Smax=
Vi=36.3kV
Vs=36.8
Vi=114.5kV
n=
S3Fr=165.9MVA
S3Fr=969.1MVA
Pbeg=
S/Smax=
n=
Pbeg=0.05MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.05MW
S/Smax=2%
S3Fr=21.1MVA
S3Fr=9.34MVA
Pbeg=0.37MW
S/Smax=15%
Pbeg=0.05MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.15MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.35MW
S/Smax=14%
Pbeg=0.16MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.10MW
S/Smax=4%
0.402kV
Vi=10.08kV
Vi=10.19kV
0.396kV
Vi=10.17kV
0.395kV
Vi=10.15kV
0.394kV
Vi=10.12kV
0.393kV
Vi=10.09kV
0.402kV
Vi=10.08kV
0.402kV
Vi=10.09kV
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
R
IJEK
A
K
R
A
TIC
A
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
MHE Kratica 0,8 MW
MHE Joanica 0,6 MW
TSulie2
TSSokotark
TSKruevo
TSZorie
TSIzbegljikonaselje
TSDulipolje
TSJoanica
TSBojovie3
TSLuge
TSGraanica2
TSGraanica1
TSUlotina1
TSUlotina2
TSBoie1
TSBoie2
TSulie1
TSBojovie2
TSBojovie1
TSCecune
TSKoutie
TSKonjuhe
TSGniji potok1
TSTrenjevik
TSBalj
TSPoda
TSSeoce
TSPrisoja1
TSPeovac
TSKralje
TSSjenoeta
TSOblobrdo

218
Biljeke:
- max 0,3 MW od mHE Joanica
- max 0,4 MW od mHE Kuti
- prikljuenja s punom snagom napona u NN mrei kreu se preko kriterijuma 0,420 kV (iznad
0,445 kV)
Rezultati:

0.407kV
Pbeg=1.80MW
S/Smax=8%
S3Fr=10.9MVA
Vi=10.07kV
0.402kV
MHE Murino 1,079 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pbeg=
S/Smax=
Vi=36.0kV
Vi=10.20kV
n=
TR 1
Vi=10.57kV
0.421kV
Pbeg=0.37MW
S/Smax=15%
S3Fr=9.55MVA
TSKruka
TSKuti 1
TSKuti 2
MHE Kuti 1 MW
Pg=0.400MW
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
Vi=10.50kV
0.418kV
Vi=10.28kV
0.399kV
Pbeg=1.80MW
S/Smax=8%
P
b
e
g
=
0
.
3
4

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
4
%
P
b
e
g
=
0
.
3
7

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
5
%
P
b
e
g
=
0
.
1
5

M
W
S
/
S
m
a
x
=
6
%
Pbeg=2.6MW
S/Smax=14%
TR 2
n=0
Pl=0.569MW
Vi=10.23kV
S3Fr=34.4MVA
n=0
Pbeg=0.76MW
S/Smax=35%
TR 2 TR 1
TR 1
0
2
_
K
O
N
J
U
H
E
0
3
_
T
R
E
N
J
E
V
O
0
6
_
K
R
A
L
J
E
Pbeg=
S/Smax=
Vi=36.3kV
Vs=36.8
Vi=114.6kV
n=
S3Fr=165.9MVA
S3Fr=969.1MVA
Pbeg=
S/Smax=
n=
Pbeg=0.25MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.35MW
S/Smax=14%
S3Fr=21.1MVA
S3Fr=9.34MVA
Pbeg=0.37MW
S/Smax=15%
Pbeg=0.05MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.15MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.34MW
S/Smax=14%
Pbeg=0.53MW
S/Smax=21%
Pbeg=0.10MW
S/Smax=4%
0.407kV
Vi=10.21kV
Vi=10.23kV
0.397kV
Vi=10.20kV
0.397kV
Vi=10.27kV
0.399kV
Vi=10.36kV
0.402kV
Vi=10.45kV
0.416kV
Vi=10.55kV
0.420kV
Vi=10.22kV
Pg=0.000MW
Pg=0.300MW
R
IJEK
A
K
R
A
TIC
A
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
MHE Kratica 0,8 MW
MHE Joanica 0,6 MW
TSulie2
TSSokotark
TSKruevo
TSZorie
TSIzbegljikonaselje
TSDulipolje
TSJoanica
TSBojovie3
TSLuge
TSGraanica2
TSGraanica1
TSUlotina1
TSUlotina2
TSBoie1
TSBoie2
TSulie1
TSBojovie2
TSBojovie1
TSCecune
TSKoutie
TSKonjuhe
TSGniji potok1
TSTrenjevik
TSBalj
TSPoda
TSSeoce
TSPrisoja1
TSPeovac
TSKralje
TSSjenoeta
TSOblobrdo

219
4.b VARIJANTA A: nova rasklopna stanica RS 10 kV ulie
Potrebna pojaanja:
990.000
- nova rasklopna stanica RS ulie (etri izvodna elje)
- rekonstukcija napajalnog voda RS ulie (izvod Konjuhe od TS
Andrijevica) u vazduni vod AlFe 70/12 mm
2
duine cca. 6 km)
- prikljuenje mHE Joanica kroz novi izvod od RS ulie (kabal Al
70mm
2
, 6 km)
- Prikljuenje mHE Kuti kroz novi izvod od RS ulie (kabal Al 150 mm
2
,
8 km)
250.000
180.000

240.000

320.000
Optereenje i naponi namrei: Max gubici: Godinji gubici:
0,406 kV)
1,707 MW 4581,0 MWh
Rezultati:

0.391kV
0.406kV
Vi=10.53kV
Pbeg=0.98MW
S/Smax=16%
Vi=10.94kV
Vi=10.99kV
Pbeg=13.39MW
S/Smax=58%
Vi=10.13kV
0.402kV
MHE Murino 1,079 MW
Pg=1.08MW
Pg=1.39MW
Pbeg=4.17MW
S/Smax=55%
Vi=37.8kV
TR 1
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
Vi=10.27kV
0.405kV
Pbeg=0.09MW
S/Smax=4%
S3Fr=11.5MVA
TSKruka
TSKuti 1
MHE Kuti 1 MW
Pg=1.00MW
Vi=10.25kV
Vi=10.52kV
Pbeg=0.60MW
S/Smax=15%
*dV=8.7%
n=-1
Pbeg=13.39MW
S/Smax=58%
P
b
e
g
=
0
.
3
9

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
2
%
P
b
e
g
=
0
.
9
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
8
%
P
b
e
g
=
0
.
2
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
3
%
Pbeg=9.1MW
S/Smax=48%
TR 2
Vi=10.16kV
S3Fr=38.5MVA
n=0
Pbeg=2.16MW
S/Smax=107%
TR 2 TR 1
TR 1
0
2
_
K
O
N
J
U
H
E
0
3
_
T
R
E
N
J
E
V
O
0
6
_
K
R
A
L
J
E
Vi=37.1kV
Vs=36.8
Vi=114.4kV
n=-1
S3Fr=336.6MVA
S3Fr=969.1MVA
Pbeg=14.3MW
S/Smax=48%
n=
Pbeg=
S/Smax=
Pl=1.90MW
Pbeg=0.16MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.16MW
S/Smax=7%
S3Fr=22.3MVA
S3Fr=13.0MVA
S/Smax=38% Pbeg=0.28MW
S/Smax=13%
Pbeg=0.39MW
S/Smax=12%
Pbeg=1.03MW
S/Smax=25%
Pbeg=0.35MW
S/Smax=15%
0.408kV
Vi=10.30kV
0.406kV
Vi=9.99kV
0.394kV
Vi=9.94kV
Vi=10.17kV
0.391kV
Vi=10.23kV
0.394kV
Vi=10.17kV
0.391kV
Vi=10.25kV
0.404kV
Vi=10.32kV
Pg=0.800MW
Pg=0.600MW
RIJEKA KRATICA
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
MHE Kratica 0,8 MW
MHE Joanica 0,6 MW
TS ulie 2
TSUlotina 1
TS Ulotina 2
TSKruevo
TS Zorie
TSIzbeglj ikonaselj e
TS Koutie
TSKonj uhe
TSDulipolj e
TS Joanica
TSBoj ovie 3
TS Luge
TS Graanica 2
TS Graanica 1
TS Poda
TSSeoce
TSBoie 1
TS Boie 2
TS ulie 1
TS Boj ovie 2
TS Boj ovie 1
RSulie
TS Cecune
TSOblobrdo
TSGnij i potok 1
TS Balj
TSPrisoj a 1
TSPeovac
TSKralj e

220
Optereenje i naponi namrei: Gubici:
- malo iznad granica kriterijuma (min 0,403 kV, max 0,423 na podruju
ulie)
0,453 MW
Rezultati:


LEGENDA 0.410kV
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
0.421kV
Vi=10.79kV
Pbeg=0.98MW
S/Smax=16%
Vi=10.95kV
Vi=10.99kV
Pbeg=17.12MW
S/Smax=72%
S3Fr=26.6MVA
Vi=10.46kV
0.417kV
MHE Murino 1,079 MW
Pg=1.08MW
Pg=1.39MW
Pbeg=6.76MW
S/Smax=85%
Vi=37.5kV
Vi=10.47kV
n=-1
TR 1
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
Vi=10.57kV
0.421kV
Pbeg=0.03MW
S/Smax=1%
S3Fr=11.5MVA
TS Kruka
TS Kuti 1
TS Kuti 2
MHE Kuti 1 MW
Pg=1.00MW
Vi=10.58kV
0.422kV
Vi=10.45kV
Vi=10.77kV
Pbeg=0.60MW
S/Smax=15%
Pbeg=11.8MW
S/Smax=61%
TR 2
n=-4
dV=0.7%
P
b
e
g
=
0
.
6
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
5
%
Pbeg=17.12MW
S/Smax=72%
P
b
e
g
=
1
.
1
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
9
%
P
b
e
g
=
0
.
2
7

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
1
%
Pbeg=
S/Smax=
Pl=0.572MW
Vi=10.28kV
S3Fr=38.5MVA
n=0
Pbeg=0.97MW
S/Smax=42%
TR 2 TR 1
TR 1
0
2
_
K
O
N
J
U
H
E
0
3
_
T
R
E
N
J
E
V
O
0
6
_
K
R
A
L
J
E
Vi=36.2kV
Vs=35.8
Vi=116.2kV
n=-4
S3Fr=336.6MVA
S3Fr=969.1MVA
Pbeg=18.6MW
S/Smax=61%
n=
Pbeg=1.18MW
S/Smax=29%
Pbeg=1.38MW
S/Smax=34%
Pbeg=0.10MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.05MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.05MW
S/Smax=2%
S3Fr=22.3MVA
S3Fr=13.0MVA
Pbeg=0.27MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.05MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.63MW
S/Smax=25%
Vi=10.36kV
0.403kV
Vi=10.48kV
0.417kV
Vi=10.58kV
0.422kV
Vi=10.58kV
0.421kV
Vi=10.31kV
0.411kV
Vi=10.29kV
Vi=10.31kV
0.401kV
Vi=10.42kV
0.405kV
R
IJE
KA
KR
A
TIC
A
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
Pg=0.800MW
Pg=0.600MW
MHE Kratica 0,8 MW
MHE Joanica 0,6 MW
TSulie 2
TSSokotark
TS Zorie
TS Izbeglj ikonaselj e
TS Joanica
TSBojovie 3
TS Luge TS Graanica 2
TSGraanica 1
TS Ulotina 1
TS Ulotina 2
TS Kruevo
TS Boie 2
TSulie 1
TSBoj ovie 2
TS Boj ovie 1
RS ulie
TSCecune
TSKoutie
TS Konj uhe
TS Dulipolj e
TS Trenj evik
TS Balj
TS Poda
TS Seoce
TSBoie 1
TS Prisoj a 1
TS Peovac
TSKralj e
TS Sjenoeta
TS Oblobrdo
TS Gnij i potok 1

221
Pogonske prilike nakon prikljuenja mHE na mreu max potronja, bez proizvodnje MHE
Rezultati:

Prednosti rjeenja
- rasklopna stanica poboljava pouzdanost rada 10 kV mree (dobre naponske prilike,
manje prekida)

0.389kV
novi TR135/10kV, 8MVA
0.394kV
Vi=10.03kV
Pbeg=0.00MW
S/Smax=1%
Vi=10.06kV
Vi=10.06kV
Pbeg=6.13MW
S/Smax=27%
S3Fr=25.9MVA
Vi=9.56kV
0.379kV
MHE Murino 1,079 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pbeg=3.78MW
S/Smax=50%
Vi=36.5kV
Vi=10.05kV
n=-1
TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
Vi=9.97kV
0.393kV
Pbeg=0.09MW
S/Smax=4%
S3Fr=11.4MVA
TSKruka
TSKuti 1
TSKuti 2
MHE Kuti 1 MW
Pg=0.000MW
Pbeg=4.57MW
Vi=10.01kV
0.394kV
Vi=10.10kV
Vi=10.03kV
Pbeg=0.00MW
S/Smax=0%
Pbeg=4.3MW
S/Smax=23%
TR 2
n=1
P
b
e
g
=
0
.
5
2

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
2
%
*dV=12.4%
Pbeg=6.13MW
S/Smax=27%
P
b
e
g
=
1
.
1
7

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
0
%
P
b
e
g
=
0
.
9
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
8
%
Pl=1.90MW
Vi=10.22kV
S3Fr=36.7MVA
n=0
TR 2 TR 1
TR 1
0
2
_
K
O
N
J
U
H
E
0
3
_
T
R
E
N
J
E
V
O
0
6
_
K
R
A
L
J
E
Vi=37.7kV
Vs=36.3
Vi=112.1kV
n=1
S3Fr=238.1MVA
S3Fr=969.1MVA
Pbeg=6.8MW
S/Smax=23%
n=
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=1.17MW
S/Smax=30%
Pbeg=0.53MW
S/Smax=13%
Pbeg=0.35MW
S/Smax=15%
Pbeg=0.16MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.16MW
S/Smax=7%
S3Fr=21.8MVA
S3Fr=12.8MVA
Pbeg=0.91MW
S/Smax=38%
S/Smax=7%
Pbeg=0.52MW
S/Smax=22%
0.396kV
Vi=10.02kV
0.396kV
Vi=10.00kV
0.394kV
Vi=9.94kV
0.391kV
Vi=9.89kV
Vi=10.19kV
0.392kV
Vi=10.11kV
0.389kV
Vi=10.12kV
0.390kV
Vi=10.07kV
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
R
IJEK
A
K
R
A
TIC
A
R
I
J
E
K
A

Z
L
O
R
E
I
C
A
MHE Kratica 0,8 MW
MHE Joanica 0,6 MW
TSulie2
TSGraanica1
TSUlotina1
TSUlotina2
TSKruevo
TSZorie
TSIzbegljikonaselje
TSCecune
TSKoutie
TSKonjuhe
TSDulipolje
TSJoanica
TSBojovie3
TSLuge TSGraanica2
TSPoda
TSSeoce
TSBoie1
TSBoie2
TSulie1
TSBojovie2
TSBojovie1
RS ulie
TSKralje
TSSjenoeta
TSOblo brdo
TSGniji potok1
TSTrenjevik
TSBalj
TSPrisoja1
TSPeovac

222
Stanje
P
mHE

(MW)
U
min

[kV]
U
max

[kV]
P
gub

[MW]
P
gub

[MW]
W
gub

[MWh]
w
gub

[MWh]
[]
Prije
priklju.
0 0,388 0,402 1,767 - 4742,0 - -
Priklju. na
posto.
mreu
0,7 0,399 0,421 1,697 -0,070 4554,2 -187,8 -
VARIJANTA
A
1,6 0,391 0,423 1,707 -0,060 4581,0 -161,0 990.000

223
MURINSKA RIJEKA

Naziv
P
max

[MW]
Najblia TS S
k
[MVA]
mHE Murino 1,079 TS Murino 10,9
mHE Dosova rijeka 1,39 TS Murino 10,9
Iznos 2,469 Kruta mrea: 110 kV sabirnice TS Andrijevica 969

- TS Plav 35/10 kV
- izvod 10 kV: Murino

2. Polazita
S
min
[MVA] S
max
[MVA] S
min
[MVA] S
max
[MVA]
Murino 0,27 0,94 0,29 1,0
TS 35/10 kV Plav 1,2 4 1,27 4,24
TS 110/35 kV
Andrijevica
3,32 11,1 3,52 11,76

- rekonstrukcija DV 35 kV Andrijevica Plav do 2015. godine
- rekonstrukcija TS Plav 35/10 kV

224
(min 0,392 kV, max 0,402 kV)

Rezultati:

Sl. 5.76: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP maksimalna optereenja 2011. na
postojeoj mrei

0.393kV
TS Manica
0.392kV
V
E
L
I
K
A

R
I
J
E
K
A
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
i skl upl jen vod
Pbeg=2.24 MW
Pbeg=6.15 MW
S/Smax=27%
Pbeg=2.24 MW
S/Smax=23%
P
b
e
g
=
2
.
1
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
3
%
P
b
e
g
=
0
.
9
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
7
%
P
b
e
g
=
0
.
7
2

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
0
%
M
U
R
I
N
S
K
A

R
I
J
E
K
A
KOMARAA
Vi=10.23kV
0.395kV
Vi=10.21kV
0.395kV
S3Fr=22.8MVA
S3Fr=10.9MVA
S3Fr=10.3MVA
Pbeg=0.72 MW
S/Smax=30%
Pbeg=0.09 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.56 MW
S/Smax=24%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=0.000MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=0.000MW
TS Korita
TS Ski Korita
TS Kasarna
TS Prnjavor
TS Ski
TS Komaraa
TS MetehII
TS MetehI
Pbeg=6.15 MW
S/Smax=27%
Vi=10.14kV
0.402kV
Vi=10.00kV
0.396kV
Vi=9.99kV
0.396kV
Vi=9.91kV
0.393kV
MHE Murino 1,079 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pbeg=0.90 MW
S/Smax=37%
Pbeg=0.52 MW
S/Smax=22%
Pbeg=0.09 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.42 MW
S/Smax=18%
Pbeg=0.31 MW
S/Smax=13%
Pbeg=3.80 MW
S/Smax=102%
Pbeg=
S/Smax=
n=0
Vi=10.38kV
S3Fr=37.4MVA
n=
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TS Vojna Kasarna
TS Velika I
TS Velika II
TS G. Ranica I
TS G. Ranica II
TS Pepie I
TS Pepie II
TS Murino
TS Titex
TS Naselje
TS Sirana
TS Brezojevie I
TS Novie
TS Lijee
TS 35/10 kV Plav
TS Velika III
Vi=10.00kV
0.396kV
Vi=9.91kV
Vi=9.96kV
TS Kruevo
TS Zorie

225
(min 0,396 kV, max 0,404 kV)
Rezultati:

Sl. 5.77: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP minimalna optereenja 2011. na postojeoj
mrei
Max gubici: 2,028 MW Godinji gubici: 5442 MWh
- nema potreba

Biljeke:
- u prikljuenja s punom snagom naponi u NN mrei kreuse preko kriterijuma 0,420 kV (iznad
0,470 kV)

0.401kV
TS Manica
0.401kV
V
E
L
I
K
A

R
I
J
E
K
A
i skl upl j en vod
Pbeg=0.66 MW
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabel ski vod
bez napona
Pbeg=1.80 MW
S/Smax=8%
Pbeg=0.66 MW
S/Smax=7%
P
b
e
g
=
0
.
6
5

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
0
%
P
b
e
g
=
0
.
2
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
1
%
P
b
e
g
=
0
.
2
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
9
%
M
U
R
I
N
S
K
A

R
I
J
E
K
A
KOMARAA
Vi=10.15kV
0.395kV
0.395kV
Vi=10.14kV
S3Fr=22.8MVA
S3Fr=10.9MVA
S3Fr=10.3MVA
Pbeg=0.21 MW
S/Smax=9%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.17 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=0.000MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=0.000MW
TS Korita
TS Ski Korita
TS Kasarna
TSPrnjavor
TS Ski
TS Komaraa
TSMetehII
TS MetehI
Pbeg=1.80 MW
S/Smax=8%
Vi=10.12kV
0.404kV
Vi=10.08kV
0.402kV
Vi=10.08kV
0.402kV
Vi=10.06kV
0.401kV
MHE Murino 1,079 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pbeg=0.26 MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.16 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.13 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.09 MW
S/Smax=4%
Pbeg=1.13 MW
S/Smax=30%
Pbeg=
S/Smax=
n=0
Vi=10.19kV
S3Fr=37.4MVA
n=
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TS Vojna Kasarna
TS Velika I
TS Velika II
TS G. Ranica I
TS G. Ranica II
TS Pepie I
TSPepie II
TS Murino
TS Titex
TSNaselje
TSSirana
TS Brezojevie I
TSNovie
TS Lijee
TS 35/10 kV Plav
TS Velika III
Vi=10.08kV
0.402kV
Vi=10.06kV
Vi=10.08kV
TS Kruevo
TS Zorie

226
Rezultati:


4.b VARIJANTA A: prikljuenje mHE na Murinsku rijeku na novi izvod od TS
Plav
Potrebna pojaanja:
320.000
- prikljuenje mHE Dosova rijeka i mHE Murino na Murinskurijeku
(iznos instalirane proizvodnje 2,5 MW) kroz novi 10 kV izvod direktno
u TS 35/10 kV Plav (kabal Al 150 mm
2
, 8 km)

320.000

0.402kV
TS Manica
0.419kV
V
E
L
I
K
A

R
I
J
E
K
A
isklupljen vod
Vi=10.27kV
0.400kV
Pbeg=0.66 MW
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
Pbeg=1.10 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.66 MW
S/Smax=7%
DV35 kVPlav- Gusinje
P
b
e
g
=
0
.
6
5

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
0
%
P
b
e
g
=
0
.
4
2

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
7
%
P
b
e
g
=
0
.
2
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
9
%
M
U
R
I
N
S
K
A

R
I
J
E
K
A
KOMARAA
0.396kV
Vi=10.19kV
S3Fr=22.8MVA
S3Fr=10.9MVA
S3Fr=10.3MVA
Pbeg=0.21 MW
S/Smax=9%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.17 MW
S/Smax=7%
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=0.000MW
TS Korita
TS Ski Korita
TS Kasarna
TS Prnjavor
TS Ski
TS Komara
Pbeg=1.10 MW
S/Smax=5%
Vi=10.35kV
0.413kV
Vi=10.52kV
0.420kV
Vi=10.45kV
0.417kV
Vi=10.51kV
0.419kV
MHE Murino 1,079 MW
Pg=0.400MW
Pg=0.000MW
MHE Veli
Pg=0.300MW
Pbeg=0.42 MW
S/Smax=17%
Pbeg=0.54 MW
S/Smax=21%
Pbeg=0.27 MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.27 MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.31 MW
S/Smax=12%
Pbeg=0.44 MW
S/Smax=14%
Pbeg=
S/Smax=
n=0
Vi=10.24kV
S3Fr=37.4MVA
n=
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TS Vojna Kasarna
TS Velika I
TS Velika II
TS G. Ranica I
TS G. Ranica II
TS Pepie I
TS Pepie II
TS Murino
TS Titex
TS Naselje
TS Sirana
TS Brezojevie I
TS Novie
TS Lijee
TS 35/10 kV Plav
TS Velika III
Vi=10.51kV
Vi=10.09kV
TS Kruevo
TS Zorie

227
0,412 kV)

1,573 MW 4221 MWh
Rezultati:


0.391kV
TS Manica
0.401kV
V
E
L
I
K
A

R
I
J
E
K
A
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
Vi=10.41kV
0.412kV
Pbeg=9.17 MW
S/Smax=52%
0.413kV
Pbeg=2.36 MW
S/Smax=39%
TS 35/10 kV Jara
Pbeg=9.17 MW
S/Smax=52%
Pbeg=0.77 MW
S/Smax=20%
Pbeg=0.63 MW
S/Smax=6%
DV 35 kV Plav- Gusinje
Vi=10.72kV
Vi=10.33kV
Vi=10.94kV
Vi=10.99kV
Pbeg=13.39 MW
S/Smax=58%
P
b
e
g
=
5
.
5
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
8
1
%
P
b
e
g
=
0
.
5
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
6
%
P
b
e
g
=
0
.
1
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
5
%
M
U
R
I
N
S
K
A

R
I
J
E
K
A
KOMARAA
S3Fr=26.6MVA
S3Fr=11.1MVA
Vi=10.47kV
0.415kV
Vi=10.49kV
0.417kV
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Vi=10.44kV
0.413kV
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=4.00MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=6.53MW
TS Korita
TS Ski Korita
TS Kasarna
TS Prnjavor
TS Ski
TS Komaraa
TS Meteh II
TS Meteh I
Pbeg=13.39 MW
S/Smax=58%
Vi=10.31kV
0.408kV
Vi=10.32kV
0.409kV
Vi=10.21kV
0.404kV
Vi=10.13kV
0.402kV
MHE Murino 1,079 MW
Pg=1.08MW
Pg=1.39MW
Pg=0.300MW
Pbeg=0.58 MW
S/Smax=26%
Pbeg=0.22 MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.20 MW
S/Smax=8%
Pbeg=0.42 MW
S/Smax=18%
Pbeg=0.31 MW
S/Smax=13%
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=4.17 MW
S/Smax=55%
n=
Vi=10.47kV
S3Fr=59.1MVA
n=-1
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TS Vojna Kasarna
TS Velika I
TS Velika II
TS G. Ranica I
TS G. Ranica II
TS Pepie I
TS Pepie II
TS Murino
TS Titex
TS Naselje
TS Sirana
TS Brezojevie I
TS Novie
TS Lijee
TS 35/10 kV Plav
TS Velika III
Vi=10.32kV
0.408kV
Vi=10.13kV
Vi=9.94kV
TS Kruevo
TS Zorie

228
- malo iznad granica kriterijuma (min 0,408 kV, max 0,422 na podruju
Velike)

0,496 MW
Rezultati:


0.410kV
TS Manica
0.417kV
V
E
L
I
K
A

R
I
J
E
K
A
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
Vi=10.47kV
0.418kV
0.408kV
110 kV
35 kV
10 kV
20 kV
LEGENDA
Pbeg=9.16 MW
S/Smax=52%
0.417kV
Pbeg=2.36 MW
S/Smax=39%
TS 35/10 kV Jara
Pbeg=9.16 MW
S/Smax=52%
Pbeg=1.17 MW
S/Smax=29%
Pbeg=2.15 MW
S/Smax=13%
Vi=10.64kV
Vi=10.59kV
Vi=10.95kV
Vi=10.99kV
Pbeg=17.12 MW
S/Smax=72%
P
b
e
g
=
6
.
2
7

M
W
S
/
S
m
a
x
=
9
1
%
P
b
e
g
=
0
.
0
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
%
P
b
e
g
=
0
.
0
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
%
M
U
R
I
N
S
K
A

R
I
J
E
K
A
KOMARAA
S3Fr=26.6MVA
S3Fr=11.1MVA
Vi=10.63kV
0.424kV
Vi=10.64kV
0.425kV
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Vi=10.46kV
0.417kV
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=4.00MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=6.53MW
TS Korita
TS Ski Korita
TS Kasarna
TS Prnjavor
TS Ski
TS Komaraa
TS Meteh II
TS Meteh I
Pbeg=17.12 MW
S/Smax=72%
Vi=10.48kV
0.418kV
Vi=10.58kV
0.422kV
Vi=10.48kV
0.418kV
Vi=10.46kV
0.417kV
MHE Murino 1,079 MW
Pg=1.08MW
Pg=1.39MW
Pg=0.300MW
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.14 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.27 MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.13 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.09 MW
S/Smax=4%
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=6.76 MW
S/Smax=85%
n=
Vi=10.47kV
S3Fr=59.1MVA
n=-1
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TS Vojna Kasarna
TS Velika I
TS Velika II
TS G. Ranica I
TS G. Ranica II
TS Pepie I
TS Pepie II
TS Murino
TS Titex
TS Naselje
TS Sirana
TS Brezojevie I
TS Novie
TS Lijee
TS 35/10 kV Plav
TS Velika III
Vi=10.58kV
0.422kV
Vi=10.46kV
Vi=10.29kV
TS Zorie
TS Kruevo

229
Rezultati:


Prednosti rjeenja

0.397kV
TS Manica
0.385kV
V
E
L
I
K
A

R
I
J
E
K
A
Vi=10.14kV
0.401kV
0.395kV
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=1%
TS 35/10 kV Jara
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.60 MW
S/Smax=16%
Pbeg=2.23 MW
S/Smax=14%
Vi=9.84kV
Vi=10.23kV
Vi=10.23kV
Pbeg=6.12 MW
S/Smax=27%
P
b
e
g
=
1
.
0
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
5
%
P
b
e
g
=
0
.
9
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
8
%
P
b
e
g
=
0
.
1
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
5
%
M
U
R
I
N
S
K
A

R
I
J
E
K
A
KOMARAA
S3Fr=25.9MVA
S3Fr=11.0MVA
Vi=9.99kV
0.396kV
Vi=10.01kV
0.397kV
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Vi=10.20kV
0.403kV
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=0.000MW
TS Korita
TS Ski Korita
TS Kasarna
TS Prnjavor
TS Ski
TS Komaraa
TS Meteh II
TS Meteh I
Pbeg=6.12 MW
S/Smax=27%
Vi=9.98kV
0.395kV
Vi=9.84kV
0.389kV
Vi=9.83kV
0.389kV
Vi=9.75kV
0.386kV
MHE Murino 1,079 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pbeg=0.90 MW
S/Smax=38%
Pbeg=0.52 MW
S/Smax=22%
Pbeg=0.09 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.42 MW
S/Smax=18%
Pbeg=0.31 MW
S/Smax=13%
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=3.78 MW
S/Smax=50%
n=
Vi=10.23kV
S3Fr=55.2MVA
n=-1
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TS Vojna Kasarna
TS Velika I
TS Velika II
TS G. Ranica I
TS G. Ranica II
TS Pepie I
TS Pepie II
TS Murino
TS Titex
TS Naselje
TS Sirana
TS Brezojevie I
TS Novie
TS Lijee
TS 35/10 kV Plav
TS Velika III
Vi=9.84kV
0.389kV
Vi=9.74kV
Vi=10.07kV
TS Kruevo
TS Zorie

230
Stanje
P
mHE

(MW)
U
min

[kV]
U
max

[kV]
P
gub

[MW]
P
gub

[MW]
W
gub

[MWh]
w
gub

[MWh]
[]
Prije
priklju.
0 0,392 0,404 2,028 - 5442 - -
Priklju. na
posto.
mreu
0,4 0,403 0,420 1,944 -0,084 5217 -225 -
VARIJANTA
A
1,6 0,385 0,422 1,573 -0,455 4221 -1221 320.000

231
VELIKA RIJEKA

Naziv
P
max

[MW]
Najblia TS S
k
[MVA]
mHE Velika rijeka 0,3 TS Velika II 10,3
Iznos Velika rijeka 0,3 Kruta mrea: 35 kV sabirnice TS Plav 80,5

- TS Plav 35/10 kV
- izvod 10 kV: Murino

2. Polazita
S
min
[MVA] S
max
[MVA] S
min
[MVA] S
max
[MVA]
Murino 0,27 0,94 0,29 1,0
TS 35/10 kV Plav 1,2 4 1,27 4,24


Kritiana stanja Optereenje Naponi u NN mrei
(min 0,392 kV, max 0,402 kV)

232
Rezultati:

Sl. 5.82: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP maksimalna optereenja 2011.na postojeoj
mrei

0.393kV
TS Manica
0.392kV
V
E
L
I
K
A

R
I
J
E
K
A
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
i skl upl jen vod
Pbeg=2.24 MW
Pbeg=6.15 MW
S/Smax=27%
Pbeg=2.24 MW
S/Smax=23%
P
b
e
g
=
2
.
1
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
3
%
P
b
e
g
=
0
.
9
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
7
%
P
b
e
g
=
0
.
7
2

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
0
%
M
U
R
I
N
S
K
A

R
I
J
E
K
A
KOMARAA
Vi=10.23kV
0.395kV
Vi=10.21kV
0.395kV
S3Fr=22.8MVA
S3Fr=10.9MVA
S3Fr=10.3MVA
Pbeg=0.72 MW
S/Smax=30%
Pbeg=0.09 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.56 MW
S/Smax=24%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=0.000MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=0.000MW
TS Korita
TS Ski Korita
TS Kasarna
TS Prnjavor
TS Ski
TS Komaraa
TS MetehII
TS MetehI
Pbeg=6.15 MW
S/Smax=27%
Vi=10.14kV
0.402kV
Vi=10.00kV
0.396kV
Vi=9.99kV
0.396kV
Vi=9.91kV
0.393kV
MHE Murino 1,079 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pbeg=0.90 MW
S/Smax=37%
Pbeg=0.52 MW
S/Smax=22%
Pbeg=0.09 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.42 MW
S/Smax=18%
Pbeg=0.31 MW
S/Smax=13%
Pbeg=3.80 MW
S/Smax=102%
Pbeg=
S/Smax=
n=0
Vi=10.38kV
S3Fr=37.4MVA
n=
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TS Vojna Kasarna
TS Velika I
TS Velika II
TS G. Ranica I
TS G. Ranica II
TS Pepie I
TS Pepie II
TS Murino
TS Titex
TS Naselje
TS Sirana
TS Brezojevie I
TS Novie
TS Lijee
TS 35/10 kV Plav
TS Velika III
Vi=10.00kV
0.396kV
Vi=9.91kV
Vi=9.96kV
TS Kruevo
TS Zorie

233
(min 0,396 kV, max 0,404 kV)
Rezultati:

mrei
Max gubici: 2,028 MW Godinji gubici:
5442 MWh
- nema potreba

4.PRIKLJUENJEMHENA MREU RJEENJA
Biljeke:
0.401kV
TS Manica
0.401kV
V
E
L
I
K
A

R
I
J
E
K
A
i skl upl j en vod
Pbeg=0.66 MW
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabel ski vod
bez napona
Pbeg=1.80 MW
S/Smax=8%
Pbeg=0.66 MW
S/Smax=7%
P
b
e
g
=
0
.
6
5

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
0
%
P
b
e
g
=
0
.
2
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
1
%
P
b
e
g
=
0
.
2
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
9
%
M
U
R
I
N
S
K
A

R
I
J
E
K
A
KOMARAA
Vi=10.15kV
0.395kV
0.395kV
Vi=10.14kV
S3Fr=22.8MVA
S3Fr=10.9MVA
S3Fr=10.3MVA
Pbeg=0.21 MW
S/Smax=9%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.17 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=0.000MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=0.000MW
TS Korita
TS Ski Korita
TS Kasarna
TSPrnjavor
TS Ski
TS Komaraa
TSMetehII
TS MetehI
Pbeg=1.80 MW
S/Smax=8%
Vi=10.12kV
0.404kV
Vi=10.08kV
0.402kV
Vi=10.08kV
0.402kV
Vi=10.06kV
0.401kV
MHE Murino 1,079 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pbeg=0.26 MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.16 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.13 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.09 MW
S/Smax=4%
Pbeg=1.13 MW
S/Smax=30%
Pbeg=
S/Smax=
n=0
Vi=10.19kV
S3Fr=37.4MVA
n=
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TS Vojna Kasarna
TS Velika I
TS Velika II
TS G. Ranica I
TS G. Ranica II
TS Pepie I
TSPepie II
TS Murino
TS Titex
TSNaselje
TSSirana
TS Brezojevie I
TSNovie
TS Lijee
TS 35/10 kV Plav
TS Velika III
Vi=10.08kV
0.402kV
Vi=10.06kV
Vi=10.08kV
TS Kruevo
TS Zorie

234
0,412 kV)

1,967 MW 5303 MWh

Rezultati:

Sl. 5.84: Rezultati analize energetskih prilika max optereenja i max proizvodnja mHE, 2011.

0.391kV
TS Manica
0.401kV
V
E
L
I
K
A

R
I
J
E
K
A
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
Vi=10.41kV
0.412kV
Pbeg=9.17 MW
S/Smax=52%
0.413kV
Pbeg=2.36 MW
S/Smax=39%
TS 35/10 kV Jara
Pbeg=9.17 MW
S/Smax=52%
Pbeg=0.77 MW
S/Smax=20%
Pbeg=0.63 MW
S/Smax=6%
Vi=10.72kV
Vi=10.33kV
Vi=10.94kV
Vi=10.99kV
Pbeg=13.39 MW
S/Smax=58%
P
b
e
g
=
5
.
5
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
8
1
%
P
b
e
g
=
0
.
5
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
6
%
P
b
e
g
=
0
.
1
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
5
%
M
U
R
I
N
S
K
A

R
I
J
E
K
A
KOMARAA
S3Fr=26.6MVA
S3Fr=11.1MVA
Vi=10.47kV
0.415kV
Vi=10.49kV
0.417kV
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Vi=10.44kV
0.413kV
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=4.00MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=6.53MW
TS Korita
TS Ski Korita
TS Kasarna
TS Prnjavor
TS Ski
TS Komaraa
TS Meteh II
TS Meteh I
Pbeg=13.39 MW
S/Smax=58%
Vi=10.31kV
0.408kV
Vi=10.32kV
0.409kV
Vi=10.21kV
0.404kV
Vi=10.13kV
0.402kV
MHE Murino 1,079 MW
Pg=1.08MW
Pg=1.39MW
Pg=0.300MW
Pbeg=0.58 MW
S/Smax=26%
Pbeg=0.22 MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.20 MW
S/Smax=8%
Pbeg=0.42 MW
S/Smax=18%
Pbeg=0.31 MW
S/Smax=13%
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=4.17 MW
S/Smax=55%
n=
Vi=10.47kV
S3Fr=59.1MVA
n=-1
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TS Vojna Kasarna
TS Velika I
TS Velika II
TS G. Ranica I
TS G. Ranica II
TS Pepie I
TS Pepie II
TS Murino
TS Titex
TS Naselje
TS Sirana
TS Brezojevie I
TS Novie
TS Lijee
TS 35/10 kV Plav
TS Velika III
Vi=10.32kV
0.408kV
Vi=10.13kV
Vi=9.94kV
TS Kruevo
TS Zorie

235
- malo iznad granica kriterijuma(min 0,408 kV, max 0,422 na podruju
Velike)

0,433 MW

Rezultati:

Sl. 5.85: Rezultati analize energetskih prilika min potronja i max proizvodnja mHE, 2011.

0.410kV
TS Manica
0.417kV
V
E
L
I
K
A

R
I
J
E
K
A
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
Vi=10.47kV
0.418kV
0.408kV
110 kV
35 kV
10 kV
20 kV
LEGENDA
Pbeg=9.16 MW
S/Smax=52%
0.417kV
Pbeg=2.36 MW
S/Smax=39%
TS 35/10 kV Jara
Pbeg=9.16 MW
S/Smax=52%
Pbeg=1.17 MW
S/Smax=29%
Pbeg=2.15 MW
S/Smax=13%
Vi=10.64kV
Vi=10.59kV
Vi=10.95kV
Vi=10.99kV
Pbeg=17.12 MW
S/Smax=72%
P
b
e
g
=
6
.
2
7

M
W
S
/
S
m
a
x
=
9
1
%
P
b
e
g
=
0
.
0
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
%
P
b
e
g
=
0
.
0
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
%
M
U
R
I
N
S
K
A

R
I
J
E
K
A
KOMARAA
S3Fr=26.6MVA
S3Fr=11.1MVA
Vi=10.63kV
0.424kV
Vi=10.64kV
0.425kV
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Vi=10.46kV
0.417kV
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=4.00MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=6.53MW
TS Korita
TS Ski Korita
TS Kasarna
TS Prnjavor
TS Ski
TS Komaraa
TS Meteh II
TS Meteh I
Pbeg=17.12 MW
S/Smax=72%
Vi=10.48kV
0.418kV
Vi=10.58kV
0.422kV
Vi=10.48kV
0.418kV
Vi=10.46kV
0.417kV
MHE Murino 1,079 MW
Pg=1.08MW
Pg=1.39MW
Pg=0.300MW
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.14 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.27 MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.13 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.09 MW
S/Smax=4%
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=6.76 MW
S/Smax=85%
n=
Vi=10.47kV
S3Fr=59.1MVA
n=-1
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TS Vojna Kasarna
TS Velika I
TS Velika II
TS G. Ranica I
TS G. Ranica II
TS Pepie I
TS Pepie II
TS Murino
TS Titex
TS Naselje
TS Sirana
TS Brezojevie I
TS Novie
TS Lijee
TS 35/10 kV Plav
TS Velika III
Vi=10.58kV
0.422kV
Vi=10.46kV
Vi=10.29kV
TS Zorie
TS Kruevo

236
Rezultati:

Sl. 5.86: Rezultati analize energetskih prilika max potronja bez proizvodnje mHE, 2011.
Prednosti rjeenja

Stanje
P
mHE

(MW)
U
min

[kV]
U
max

[kV]
P
gub

[MW]
P
gub

[MW]
W
gub

[MWh]
w
gub

[MWh]
[]
Prije
priklju.
0 0,392 0,404 2,028 - 5442 - -
Priklju. na
posto.
mreu
0,3 0,403 0,427 1,967 -0,061 5303 -139 -
0.397kV
TS Manica
0.385kV
V
E
L
I
K
A

R
I
J
E
K
A
Vi=10.14kV
0.401kV
0.395kV
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=1%
TS 35/10 kV Jara
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.60 MW
S/Smax=16%
Pbeg=2.23 MW
S/Smax=14%
Vi=9.84kV
Vi=10.23kV
Vi=10.23kV
Pbeg=6.12 MW
S/Smax=27%
P
b
e
g
=
1
.
0
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
5
%
P
b
e
g
=
0
.
9
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
8
%
P
b
e
g
=
0
.
1
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
5
%
M
U
R
I
N
S
K
A

R
I
J
E
K
A
KOMARAA
S3Fr=25.9MVA
S3Fr=11.0MVA
Vi=9.99kV
0.396kV
Vi=10.01kV
0.397kV
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Vi=10.20kV
0.403kV
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=0.000MW
TS Korita
TS Ski Korita
TS Kasarna
TS Prnjavor
TS Ski
TS Komaraa
TS Meteh II
TS Meteh I
Pbeg=6.12 MW
S/Smax=27%
Vi=9.98kV
0.395kV
Vi=9.84kV
0.389kV
Vi=9.83kV
0.389kV
Vi=9.75kV
0.386kV
MHE Murino 1,079 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
Pbeg=0.90 MW
S/Smax=38%
Pbeg=0.52 MW
S/Smax=22%
Pbeg=0.09 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.42 MW
S/Smax=18%
Pbeg=0.31 MW
S/Smax=13%
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=3.78 MW
S/Smax=50%
n=
Vi=10.23kV
S3Fr=55.2MVA
n=-1
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TS Vojna Kasarna
TS Velika I
TS Velika II
TS G. Ranica I
TS G. Ranica II
TS Pepie I
TS Pepie II
TS Murino
TS Titex
TS Naselje
TS Sirana
TS Brezojevie I
TS Novie
TS Lijee
TS 35/10 kV Plav
TS Velika III
Vi=9.84kV
0.389kV
Vi=9.74kV
Vi=10.07kV
TS Kruevo
TS Zorie

237
KOMARAA

Naziv
P
max

[MW]
Najblia TS S
k
[MVA]
mHE Meteh 4,0 TS Komaraa 22,8
Iznos Komaraa 4 Kruta mrea: 110 kV sabirnice TS Andrijevica 969

- TS Plav 35/10 kV
- izvod 10 kV: Meteh

2. Polazita
S
min
[MVA] S
max
[MVA] S
min
[MVA] S
max
[MVA]
Meteh 0,22 0,75 0,23 0,80
TS 35/10 kV Plav 1,2 4 1,27 4,24
TS 110/35 kV
Andrijevica
3,32 11,1 3,52 11,76


(min 0,394 kV, max 0,402 kV)

238
Rezultati:

postojeoj mrei
Rezultati:

mrei
Vi=10.30kV
0.398kV
Vi=10.14kV
0.402kV Pbeg=2.24 MW
S/Smax=23%
Pbeg=6.15 MW
S/Smax=27%
Pbeg=2.24 MW
S/Smax=23%
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Vi=10.16kV
0.400kV
Vi=10.23kV dV=7.5%
0.403kV
TSKruevoII
TSKruevoIII
TSMartinovie
TSDosue
TSKruevoI
0.401kV
Vi=10.05kV
U
R
I
K
A

R
I
J
E
K
A
0.398kV
Vi=10.03kV
BABINO
POLJSKA
0.397kV
Vi=10.04kV
KOMARAA
0.397kV
Vi=10.04kV
0.397kV
P
b
e
g
=
2
.
1
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
3
%
P
b
e
g
=
0
.
9
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
7
%
P
b
e
g
=
0
.
7
2

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
0
%
Vi=10.23kV
Vi=10.11kV
0.395kV
Vi=10.22kV Vi=10.21kV
0.397kV
Vi=10.21kV
0.395kV
0.394kV
S3Fr=13.5MVA
S3Fr=10.1MVA
S3Fr=22.8MVA
TSVojnoSeloI
TSVojnoSeloII
TSGropa
TSHakanje
Pbeg=0.72 MW
S/Smax=30%
Pbeg=0.09 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.56 MW
S/Smax=24%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.15 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
TSPlavIV
TSMaloSelo
TSurika Rijeka I
TSSki Lift
TSurika Rijeka II
TSJasenica
TSHoti I
TSHoti II
MHE Hoti 1,4 MW
Pg=0.000MW
TSJara
TSBabinoPolje
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=0.000MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
TSKorita
TSSki Korita
TSKasarna
TSPrnjavor
TSSki
TSKomaraa
TSMetehII
TSMetehI
Pbeg=6.15 MW
S/Smax=27%
Pbeg=0.90 MW
S/Smax=37%
Pbeg=3.80 MW
S/Smax=102%
Pbeg=
S/Smax=
n=0
Vi=10.38kV
S3Fr=37.4MVA
n=
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TSNaselje
TSSirana
TSBrezojevie I
TS 35/10 kV Plav
Vi=10.27kV
0.400kV
S3Fr=9.42MVA
Pbeg=0.66 MW
S/Smax=7%
Pbeg=1.10 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.66 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.04 MW
Vi=10.16kV
0.404kV
Vi=10.18kV
0.405kV
TSKruevoII
TSKruevoIII
TSMartinovie
TSDosue
TSKruevoI
0.405kV
Vi=10.14kV
U
R
I
K
A

R
I
J
E
K
A
0.404kV
Vi=10.13kV
BABINO
PO
LJSK
A
0.404kV
Vi=10.14kV
KOMARAA
0.404kV
Vi=10.14kV
0.404kV
P
b
e
g
=
0
.
6
5

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
0
%
P
b
e
g
=
0
.
4
2

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
7
%
P
b
e
g
=
0
.
2
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
9
%
Vi=10.19kV
Vi=10.16kV
0.397kV
Vi=10.19kV
0.396kV
0.397kV
Vi=10.19kV
Vi=10.19kV
0.396kV
S3Fr=13.5MVA
S3Fr=10.1MVA
S3Fr=22.8MVA
TSVojnoSeloI
TSVojnoSeloII
TSGropa
TSHakanje
Pbeg=0.21 MW
S/Smax=9%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.17 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
TSPlavIV
TSMaloSelo
TSurika Rijeka I
TSSki Lift
TSurika Rijeka II
TSJasenica
TSHoti I
TSHoti II
MHE Hoti 1,4 MW
Pg=0.000MW
TSJara
TSBabinoPolje
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=0.000MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
TSKorita
TSSki Korita
TSKasarna
TSPrnjavor
TSSki
TSKomaraa
TSMetehII
TSMetehI
S/Smax=5%
Pbeg=0.42 MW
S/Smax=17%
Pbeg=0.44 MW
S/Smax=14%
Pbeg=
S/Smax=
n=0
Vi=10.24kV
S3Fr=37.4MVA
n=
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TSNaselje
TSSirana
TSBrezojevie I
TS 35/10 kV Plav

239
- nema potrebe

Biljeke:
- u prikljuenju s punom snagom naponi u NN mrei kreu se preko kriterijuma 0,420 kV (iznad
0,460 kV)
Rezultati:

4.b Prikljuenje mHE na mreu VARIJANTA A
Potrebna pojaanja:
120.000
- prikljuenje mHE Meteh kroz novi 10 kV izvod direktno u TS 35/10 kV
Plav (kabal Al 150 mm
2
, 2,5 km)

120.000
0,419 kV)
1,441 MW 3867 MWh
Pbeg=0.66 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.90 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.66 MW
S/Smax=7%
0.417kV
Vi=10.70kV dV=1.0%
0.417kV
Vi=10.70kV dV=1.0%
0.416kV
P
b
e
g
=
0
.
6
5

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
0
%
P
b
e
g
=
0
.
2
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
1
%
P
b
e
g
=
0
.
6
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
7
%
M
U
R
I
N
S
K
A

R
I
J
E
K
A
KOMARAA
B
A
B
IN
O
P
O
LJS
K
A
Vi=10.80kV dV=0.0%
0.420kV
Vi=10.79kV dV=0.1%
0.421kV
S3Fr=0.000MVA
Vi=10.72kV
Vi=10.75kV
dV=0.8%
0.418kV
TS Vojno Selo I
TS Gropa
Pbeg=0.68 MW
S/Smax=27%
Pbeg=0.87 MW
S/Smax=35%
Pbeg=0.17 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.04 MW
TS Plav IV
TS Malo Selo
TS urika Rijeka I
TS Ski Lift
TS Jara
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=0.900MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=0.000MW
TS Korita
TS Ski Korita
TS Kasarna
TS Prnjavor
TS Ski
TS Komaraa
TS Meteh II
TS Meteh I
Pbeg=0.90 MW
S/Smax=7%
Vi=10.58kVdV=2.1%
0.412kV
Pbeg=0.26 MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.16 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Pbeg=
S/Smax=
n=1
Vi=10.65kV
S3Fr=0.000MVA
n=
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TS Naselje
TS Sirana
TS Brezojevie I
TS Novie
TS Lijee
TS 35/10 kV Plav

240
Rezultati:

Sl. 5.90: Rezultati analize energetskih prilika VARIJANTA A, max optereenja i max proizvodnja mHE, 2011
Rezultati:

DV35 kVAndrijevica - PlavI
Pbeg=8.78 MW
S/Smax=43%
DV35 kVAndrijevica - PlavII
DV35 kVPlav-Jara, 6 km
Pbeg=9.11 MW
S/Smax=52%
Pbeg=0.63 MW
S/Smax=10%
0.419kV
Pbeg=4.18 MW
S/Smax=55%
n=
Vi=10.48kV
n=-1
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
P
b
e
g
=
1
.
3
9

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
4
%
P
b
e
g
=
0
.
5
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
6
%
P
b
e
g
=
0
.
1
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
5
%
Pbeg=4.71 MW
S/Smax=25%
Vi=10.42kV
0.413kV
0.405kV
Pbeg=
S/Smax=
0.413kV
Pbeg=1.37 MW
S/Smax=34%
TR35/10 kV, 12MVA
0
1
_
J
a
r
a
Pbeg=9.23 MW
S/Smax=116%
P
b
e
g
=
S
/
S
m
a
x
=
Pbeg=9.11 MW
S/Smax=52%
Pbeg=0.77 MW
S/Smax=20%
H
E

B
a
b
.

P
.

A
lF
e

7
0
/
1
2
,

4
k
m
P
b
e
g
=
2
.
8
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
6
9
%
P
b
e
g
=
6
.
5
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
8
3
%
H
E

J
a
r
a
,

C
u

1
5
0
,

0
,
5

k
m
Pbeg=9.11 MW
S/Smax=52%
Vi=10.79kV
Vi=10.62kV
Vi=10.23kV
0.405kV
TS 35/10 kV Jara
Vi=36.4kV
S3Fr=59.4MVA
Vi=10.19kV
S3Fr=72.3MVA
n=-1
TR 1
Pbeg=0.63 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.13 MW
S/Smax=6%
Vi=10.24kV
0.403kV
Vi=10.32kV
0.406kV
TSDosue
TSKruevoI
TSKruevoII
TSKruevoIII
TSMartinovie
0.418kV
KOMARAA
BABINOPOLJSKA
U
R
I
K
A

R
I
J
E
K
A
0.414kV
Vi=10.43kV
0.415kV
Vi=10.43kV
0.413kV
S3Fr=10.8MVA
S3Fr=15.0MVA
Vi=10.48kV
0.415kV
Vi=10.50kV
0.417kV
Vi=10.56kV
0.419kV
Vi=10.54kV
0.418kV
Vi=10.56kV
0.418kV
Vi=10.56kV
Pg=1.40MW
TSVojnoSeloI
TSVojnoSeloII
TSGropa
TSHakanje
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.35 MW
S/Smax=15%
Pbeg=0.15 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
Vi=10.45kV
TSPrnjavor
TSPlavIV
TSMaloSelo
TSurika Rijeka I
TSSki Lift
TSurika Rijeka II
TSJasenica
TSHoti I
TSHoti II
MHE Hoti 1,4 MW
TSMetehI
TSJara
TSBabinoPolje
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=4.00MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=6.53MW
Pg=2.92MW
TSKorita
TSSki Korita
TSKasarna
RS urika Rijeka
TSSki
TSKomaraa
TSMetehII
Pbeg=4.71 MW
S/Smax=25%
Pbeg=0.58 MW
S/Smax=26%
TSSirana
TSBrezojevie I
TSNaselje
TS 35/10 kV Plav
Vi=10.27kV
0.409kV
0.400kV
Pbeg=2.14 MW
S/Smax=21%
Pbeg=9.12 MW
S/Smax=52%
0.409kV
H
E
H
o
ti, A
lF
e
7
0
/1
2
, 4
k
m
Pbeg=1.37 MW
S/Smax=34%
TR35/10 kV, 12MVA
HEGrlja, AlFe70/12 ili kabel Al 70
Pbeg=9.24 MW
S/Smax=116%
P
b
e
g
=
S
/
S
m
a
x
=
Pbeg=9.12 MW
S/Smax=52%
Pbeg=9.12 MW
S/Smax=52%
Pbeg=1.17 MW
S/Smax=29%
H
E

B
a
b
.

P
.

A
lF
e

7
0
/
1
2
,

4
k
m
P
b
e
g
=
2
.
8
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
6
9
%
P
b
e
g
=
6
.
5
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
8
3
%
H
E

J
a
r
a
,

C
u

1
5
0
,

0
,
5

k
m
Vi=10.68kV
Vi=10.69kV
Vi=10.30kV
0.409kV
TS 35/10 kV Jara
Vi=36.7kV
S3Fr=59.4MVA
Vi=10.26kV
S3Fr=72.3MVA
n=-1
TR 1
0
1
_
J
a
r
a
Pbeg=8.59 MW
S/Smax=42%
Pbeg=8.76 MW
S/Smax=42%
Pbeg=2.14 MW
S/Smax=21%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Vi=10.26kV
0.409kV
Vi=10.29kV
0.409kV
TSKruevoIII
TSMartinovie
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
TSDosue
TSKruevoI
TSKruevoII
Vi=10.44kV
0.417kV
Vi=10.46kV
0.417kV
Vi=10.45kV
0.417kV
Vi=10.45kV
0.417kV
Vi=10.45kV
0.417kV
P
b
e
g
=
0
.
5
2

M
W
S
/
S
m
a
x
=
9
%
P
b
e
g
=
0
.
0
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
%
P
b
e
g
=
0
.
0
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
%
KOMARAA
BABINOPOLJSKA
U
R
I
K
A

R
I
J
E
K
A
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Vi=10.26kV
0.409kV
Vi=10.25kV
0.410kV
Vi=10.25kV
0.409kV
S3Fr=10.8MVA
S3Fr=15.0MVA
Vi=10.43kV
0.416kV
TSurika Rijeka II
TSJasenica
TSHoti I
TSHoti II
MHE Hoti 1,4 MW
Pg=1.40MW
TSVojnoSeloI
TSVojnoSeloII
TSGropa
TSHakanje
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pg=2.92MW
TSKorita
TSSki Korita
TSKasarna
TSPrnjavor
TSPlavIV
TSMaloSelo
TSurika Rijeka I
TSSki Lift
TSSki
TSKomaraa
TSMetehII
TSMetehI
TSJara
TSBabinoPolje
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=4.00MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=6.53MW
RS urika Rijeka
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=3%
Pbeg=8.59 MW
S/Smax=42%
n=
Vi=10.27kV
S3Fr=54.7MVA
n=-1
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=6.75 MW
S/Smax=85%
TSNaselje
TSSirana
TSBrezojevie I
TS 35/10 kV Plav

241
Rezultati:

Prednosti rjeenja

Stanje
P
mHE

(MW)
U
min

[kV]
U
max

[kV]
P
gub

[MW]
P
gub

[MW]
W
gub

[MWh]
w
gub

[MWh]
[]
Prije
priklju.
0 0,375 0,407 2,028 - 5442 - -
Priklju. na
posto.
mreu
0,9 0,410 0,421 1,895 -0,133 5085 -357 -
VARIJANTA
A
4 0,398 0,419 1,441 -0,587 3867 -1575 120.000
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
Pbeg=2.22 MW
S/Smax=11%
0.401kV
Pbeg=3.77 MW
S/Smax=50%
n=
Vi=10.28kV
n=-1
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
IN
O
1
1
_
M
E
T
E
H
P
b
e
g
=
1
.0
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
5
%
P
b
e
g
=
0
.9
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
3
8
%
P
b
e
g
=
0
.1
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
5
%
Pbeg=6.14 MW
S/Smax=31%
Vi=10.20kV
0.403kV
0.397kV
Pbeg=
S/Smax=
0.405kV
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
TR35/10 kV, 12MVA
0
1
_
J
a
r
a
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
P
b
e
g
=
S
/S
m
a
x
=
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.60 MW
S/Smax=16%
H
E
B
a
b
. P
. A
lF
e
7
0
/1
2
, 4
k
m
P
b
e
g
=
0
.0
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
P
b
e
g
=
0
.0
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
H
E
J
a
r
a
, C
u
1
5
0
, 0
,5
k
m
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
Vi=10.14kV
Vi=10.10kV
Vi=10.10kV
0.395kV
TS 35/10 kV Jara
Vi=36.2kV
S3Fr=55.5MVA
Vi=10.10kV
S3Fr=67.2MVA
n=-1
TR 1
Pbeg=2.22 MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.13 MW
S/Smax=6%
Vi=9.98kV
0.392kV
Vi=10.06kV
0.395kV
TSDosue
TSKruevoI
TSKruevoII
TSKruevoIII
TSMartinovie
0.400kV
KOMARAA
BABINOPOLJSKA
U
R
I
K
A

R
I
J
E
K
A
0.406kV
Vi=10.24kV
0.407kV
Vi=10.23kV
0.405kV
S3Fr=10.7MVA
S3Fr=14.8MVA
Vi=10.05kV
0.398kV
Vi=10.07kV
0.400kV
Vi=10.13kV
0.402kV
Vi=10.11kV
0.400kV
Vi=10.13kV
0.401kV
Vi=10.12kV
Pg=0.000MW
TSVojnoSeloI
TSVojnoSeloII
TSGropa
TSHakanje
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.35 MW
S/Smax=15%
Pbeg=0.15 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
Vi=10.25kV
TSPrnjavor
TSPlavIV
TSMaloSelo
TSurika Rijeka I
TSSki Lift
TSurika Rijeka II
TSJasenica
TSHoti I
TSHoti II
MHE Hoti 1,4 MW
TSMetehI
TSJara
TSBabinoPolje
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=0.000MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
TSKorita
TSSki Korita
TSKasarna
RS urika Rijeka
TSSki
TSKomaraa
TSMetehII
S/Smax=31%
Pbeg=0.90 MW
S/Smax=38%
TSSirana
TSBrezojevie I
TSNaselje
TS 35/10 kV Plav

242
BABINOPOLJSKA

Naziv
P
max

[MW]
Najblia TS S
k
[MVA]
mHE Jara 6,53 TS Jara 13,5
mHE Babino Polje 2,92 TS Babino Polje 10,1
Iznos
Babinopoljska
9,45 Kruta mrea: 110 kV sabirnice TS Andrijevica 969

- TS Plav 35/10 kV

2. Polazita
S
min
[MVA] S
max
[MVA] S
min
[MVA] S
max
[MVA]
Meteh 0,22 0,75 0,23 0,80
TS 35/10 kV Plav 1,2 4 1,27 4,24
TS 110/35 kV
Andrijevica
3,32 11,1 3,52 11,76


(min 0,394 kV, max 0,402 kV)

243
Rezultati:

Sl. 5.93: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP maksimalna optereenja 2011.na postojeoj
mrei
Rezultati:

mrei
Vi=10.30kV
0.398kV
Vi=10.14kV
S/Smax=23%
Pbeg=6.15 MW
S/Smax=27%
Pbeg=2.24 MW
S/Smax=23%
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Vi=10.16kV
0.400kV
Vi=10.23kV dV=7.5%
0.403kV
TSKruevoII
TSKruevoIII
TSMartinovie
TSDosue
TSKruevoI
0.401kV
Vi=10.05kV
U
R
I
K
A

R
I
J
E
K
A
0.398kV
Vi=10.03kV
BABINO
PO
LJSKA
0.397kV
Vi=10.04kV
KOMARAA
0.397kV
Vi=10.04kV
0.397kV
P
b
e
g
=
2
.
1
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
3
%
P
b
e
g
=
0
.
9
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
7
%
P
b
e
g
=
0
.
7
2

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
0
%
Vi=10.23kV
Vi=10.11kV
0.395kV
Vi=10.22kV Vi=10.21kV
0.397kV
Vi=10.21kV
0.395kV
0.394kV
S3Fr=13.5MVA
S3Fr=10.1MVA
S3Fr=22.8MVA
TSVojnoSeloI
TSVojnoSeloII
TSGropa
TSHakanje
Pbeg=0.72 MW
S/Smax=30%
Pbeg=0.09 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.56 MW
S/Smax=24%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.15 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
TSPlavIV
TSMaloSelo
TSurika Rijeka I
TSSki Lift
TSurika Rijeka II
TSJasenica
TSHoti I
TSHoti II
MHE Hoti 1,4 MW
Pg=0.000MW
TSJara
TSBabinoPolje
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=0.000MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
TSKorita
TSSki Korita
TSKasarna
TSPrnjavor
TSSki
TSKomaraa
TSMetehII
TSMetehI
Pbeg=6.15 MW
S/Smax=27%
Pbeg=0.90 MW
S/Smax=37%
Pbeg=3.80 MW
S/Smax=102%
Pbeg=
S/Smax=
n=0
Vi=10.38kV
S3Fr=37.4MVA
n=
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TSNaselje
TSSirana
TSBrezojevie I
TS 35/10 kV Plav
Vi=10.27kV
0.400kV
S3Fr=9.42MVA
Pbeg=0.66 MW
S/Smax=7%
Pbeg=1.10 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.66 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.04 MW
Vi=10.16kV
0.404kV
Vi=10.18kV
0.405kV
TSKruevoII
TSKruevoIII
TSMartinovie
TSDosue
TSKruevoI
0.405kV
Vi=10.14kV
U
R
I
K
A

R
I
J
E
K
A
0.404kV
Vi=10.13kV
BABINO
PO
LJSK
A
0.404kV
Vi=10.14kV
KOMARAA
0.404kV
Vi=10.14kV
0.404kV
P
b
e
g
=
0
.
6
5

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
0
%
P
b
e
g
=
0
.
4
2

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
7
%
P
b
e
g
=
0
.
2
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
9
%
Vi=10.19kV
Vi=10.16kV
0.397kV
Vi=10.19kV
0.396kV
0.397kV
Vi=10.19kV
Vi=10.19kV
0.396kV
S3Fr=13.5MVA
S3Fr=10.1MVA
S3Fr=22.8MVA
TSVojnoSeloI
TSVojnoSeloII
TSGropa
TSHakanje
Pbeg=0.21 MW
S/Smax=9%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.17 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
TSPlavIV
TSMaloSelo
TSurika Rijeka I
TSSki Lift
TSurika Rijeka II
TSJasenica
TSHoti I
TSHoti II
MHE Hoti 1,4 MW
Pg=0.000MW
TSJara
TSBabinoPolje
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=0.000MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
TSKorita
TSSki Korita
TSKasarna
TSPrnjavor
TSSki
TSKomaraa
TSMetehII
TSMetehI
S/Smax=5%
Pbeg=0.42 MW
S/Smax=17%
Pbeg=0.44 MW
S/Smax=14%
Pbeg=
S/Smax=
n=0
Vi=10.24kV
S3Fr=37.4MVA
n=
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TSNaselje
TSSirana
TSBrezojevie I
TS 35/10 kV Plav

244
- nema potreba

Biljeke:
- u prikljuenju s punom snagom naponi u NN mrei dviu se preko kriterijuma 0,420 kV (iznad
Rezultati:

Potrebna pojaanja:
1.080.000
- uslov za prikljuenje rekonstruiran je DV 35 kV Andrijevica Plav
u dvosistemski vod s vodiima AlFe120/20 mm
2
i novi sektor
sabirnica 35 kV u TS Plav
- nova TS 35/10 kV Jara, 1x8 MVA, tri izvodna 10 kV elija, jedna
izvodnaelija 35 kV, jedna transformatorska elija (35 kV i 10 kV)
- napojni vod 35 kV od TS Plav (vodi AlFe95/15 mm
2
, duine 6 km),
vod se prespaja na drugi sistem DV 35 kV Andrijevica Plav II
direktno na 35 kV sabirnice u TS Andrijevica (viak snage evakuira se
zajedno s proizvodnjom na Trepaki i ekularski kroz transformaciju
110/35 kV, 20 MVA u 110 kV mreu)

450.000

350.000

Pbeg=0.66 MW
S/Smax=7%
Pbeg=1.36 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.66 MW
S/Smax=7%
DV 35 kVPlav - Gusinje
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
Vi=10.53kV dV=2.6%
0.409kV
dV=2.4%
TS KruevoII
TS KruevoIII
TSMartinovie
0.413kV
Vi=10.58kV dV=2.1%
0.412kV
Vi=10.58kV dV=2.2%
0.412kV
P
b
e
g
=
0
.6
5
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
0
%
P
b
e
g
=
0
.2
6
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
1
%
P
b
e
g
=
0
.2
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
9
%
KOMARAA
BABINOPOLJSKA
U
R
I
K
A

R
I
J
E
K
A
Vi=10.67kV dV=1.2%
0.415kV
Vi=10.79kV dV=0.0%
0.420kV
Vi=10.79kV dV=0.1%
0.420kV
S3Fr=0.000MVA
S3Fr=0.000MVA
Vi=10.60kV
Vi=10.63kV
dV=1.9%
0.414kV
TSVojnoSeloI
TS VojnoSeloII
TS Gropa
TS Hakanje
Pbeg=0.23 MW
S/Smax=9%
Pbeg=0.42 MW
S/Smax=17%
Pbeg=0.17 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.44 MW
S/Smax=17%
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
TSPlav IV
TSMaloSelo
TS urika Rijeka I
TSSki Lift
TS urika Rijeka II
TSJasenica
TS Jara
TSBabinoPolje
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=0.000MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=0.450MW
Pg=0.000MW
TS Korita
TS Ski Korita
TSKasarna
TS Prnjavor
TSSki
TS Komaraa
TSMetehII
TS MetehI
Pbeg=1.36 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.26 MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.68 MW
S/Smax=19%
Pbeg=
S/Smax=
n=1
Vi=10.61kV
S3Fr=0.000MVA
n=
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
IN
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TS Naselje
TS Sirana
TSBrezojevie I
TS 35/10 kV Plav

245
- izvodi 10 kV od TS Jara: izvod prema mHE Jara, izvod prema mHE
Babino Polje, izvod prema Metehu (u prsten vezi s izvodom Meteh od
TS Plav)
- prikljuenje mHE Babino Polje na rekonstuisani postojei vod 2x10 kV,
4 km (vodii 1xAlFe 70/12 mm
2
2
za
potronju)
- prikljuenje mHE Jara s kablom Cu 150 mm
2
u TS Jara, duina 0,5 km

280.000

0,419 kV)
1,568 MW 4208 MWh
Rezultati:


Pbeg=8.78 MW
S/Smax=43%
Pbeg=9.11 MW
S/Smax=52%
Pbeg=0.63 MW
S/Smax=10%
0.419kV
Pbeg=4.18 MW
S/Smax=55%
n=
Vi=10.48kV
n=-1
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
P
b
e
g
=
1
.
3
9

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
4
%
P
b
e
g
=
0
.
5
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
6
%
P
b
e
g
=
0
.
1
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
5
%
Pbeg=4.71 MW
S/Smax=25%
Vi=10.42kV
0.413kV
0.405kV
Pbeg=
S/Smax=
0.413kV
Pbeg=1.37 MW
S/Smax=34%
TR35/10 kV, 12MVA
0
1
_
J
a
r
a
Pbeg=9.23 MW
S/Smax=116%
P
b
e
g
=
S
/
S
m
a
x
=
Pbeg=9.11 MW
S/Smax=52%
Pbeg=0.77 MW
S/Smax=20%
H
E

B
a
b
.

P
.

A
lF
e

7
0
/
1
2
,

4
k
m
P
b
e
g
=
2
.
8
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
6
9
%
P
b
e
g
=
6
.
5
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
8
3
%
H
E

J
a
r
a
,

C
u

1
5
0
,

0
,
5

k
m
Pbeg=9.11 MW
S/Smax=52%
Vi=10.79kV
Vi=10.62kV
Vi=10.23kV
0.405kV
TS 35/10 kV Jara
Vi=36.4kV
S3Fr=59.4MVA
Vi=10.19kV
S3Fr=72.3MVA
n=-1
TR 1
Pbeg=0.63 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.13 MW
S/Smax=6%
Vi=10.24kV
0.403kV
Vi=10.32kV
0.406kV
TSDosue
TSKruevoI
TSKruevoII
TSKruevoIII
TSMartinovie
0.418kV
KOMARAA
BABINOPOLJSKA
U
R
I
K
A

R
I
J
E
K
A
0.414kV
Vi=10.43kV
0.415kV
Vi=10.43kV
0.413kV
S3Fr=10.8MVA
S3Fr=15.0MVA
Vi=10.48kV
0.415kV
Vi=10.50kV
0.417kV
Vi=10.56kV
0.419kV
Vi=10.54kV
0.418kV
Vi=10.56kV
0.418kV
Vi=10.56kV
Pg=1.40MW
TSVojnoSeloI
TSVojnoSeloII
TSGropa
TSHakanje
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.35 MW
S/Smax=15%
Pbeg=0.15 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
Vi=10.45kV
TSPrnjavor
TSPlavIV
TSMaloSelo
TSurika Rijeka I
TSSki Lift
TSurika Rijeka II
TSJasenica
TSHoti I
TSHoti II
MHE Hoti 1,4 MW
TSMetehI
TSJara
TSBabinoPolje
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=4.00MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=6.53MW
Pg=2.92MW
TSKorita
TSSki Korita
TSKasarna
RS urika Rijeka
TSSki
TSKomaraa
TSMetehII
Pbeg=4.71 MW
S/Smax=25%
Pbeg=0.58 MW
S/Smax=26%
TSSirana
TSBrezojevie I
TSNaselje
TS 35/10 kV Plav

246
Rezultati:

Rezultati:

Vi=10.27kV
0.409kV
0.400kV
Pbeg=2.14 MW
S/Smax=21%
Pbeg=9.12 MW
S/Smax=52%
0.409kV
H
E
H
o
ti, A
lF
e
7
0
/1
2
, 4
k
m
Pbeg=1.37 MW
S/Smax=34%
TR35/10 kV, 12MVA
Pbeg=9.24 MW
S/Smax=116%
P
b
e
g
=
S
/
S
m
a
x
=
Pbeg=9.12 MW
S/Smax=52%
Pbeg=9.12 MW
S/Smax=52%
Pbeg=1.17 MW
S/Smax=29%
H
E

B
a
b
.

P
.

A
lF
e

7
0
/
1
2
,

4
k
m
P
b
e
g
=
2
.
8
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
6
9
%
P
b
e
g
=
6
.
5
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
8
3
%
H
E

J
a
r
a
,

C
u

1
5
0
,

0
,
5

k
m
Vi=10.68kV
Vi=10.69kV
Vi=10.30kV
0.409kV
TS 35/10 kV Jara
Vi=36.7kV
S3Fr=59.4MVA
Vi=10.26kV
S3Fr=72.3MVA
n=-1
TR 1
0
1
_
J
a
r
a
Pbeg=8.59 MW
S/Smax=42%
Pbeg=8.76 MW
S/Smax=42%
Pbeg=2.14 MW
S/Smax=21%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Vi=10.26kV
0.409kV
Vi=10.29kV
0.409kV
TSKruevoIII
TSMartinovie
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
TSDosue
TSKruevoI
TSKruevoII
Vi=10.44kV
0.417kV
Vi=10.46kV
0.417kV
Vi=10.45kV
0.417kV
Vi=10.45kV
0.417kV
Vi=10.45kV
0.417kV
P
b
e
g
=
0
.
5
2

M
W
S
/
S
m
a
x
=
9
%
P
b
e
g
=
0
.
0
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
%
P
b
e
g
=
0
.
0
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
%
KOMARAA
BABINOPOLJSKA
U
R
I
K
A

R
I
J
E
K
A
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Vi=10.26kV
0.409kV
Vi=10.25kV
0.410kV
Vi=10.25kV
0.409kV
S3Fr=10.8MVA
S3Fr=15.0MVA
Vi=10.43kV
0.416kV
TSurika Rijeka II
TSJasenica
TSHoti I
TSHoti II
MHE Hoti 1,4 MW
Pg=1.40MW
TSVojnoSeloI
TSVojnoSeloII
TSGropa
TSHakanje
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pg=2.92MW
TSKorita
TSSki Korita
TSKasarna
TSPrnjavor
TSPlavIV
TSMaloSelo
TSurika Rijeka I
TSSki Lift
TSSki
TSKomaraa
TSMetehII
TSMetehI
TSJara
TSBabinoPolje
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=4.00MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=6.53MW
RS urika Rijeka
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=3%
Pbeg=8.59 MW
S/Smax=42%
n=
Vi=10.27kV
S3Fr=54.7MVA
n=-1
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=6.75 MW
S/Smax=85%
TSNaselje
TSSirana
TSBrezojevie I
TS 35/10 kV Plav
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
Pbeg=2.22 MW
S/Smax=11%
0.401kV
Pbeg=3.77 MW
S/Smax=50%
n=
Vi=10.28kV
n=-1
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
IN
O
1
1
_
M
E
T
E
H
P
b
e
g
=
1
.0
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
5
%
P
b
e
g
=
0
.9
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
3
8
%
P
b
e
g
=
0
.1
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
5
%
Pbeg=6.14 MW
S/Smax=31%
Vi=10.20kV
0.403kV
0.397kV
Pbeg=
S/Smax=
0.405kV
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
TR35/10 kV, 12MVA
0
1
_
J
a
r
a
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
P
b
e
g
=
S
/S
m
a
x
=
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.60 MW
S/Smax=16%
H
E
B
a
b
. P
. A
lF
e
7
0
/1
2
, 4
k
m
P
b
e
g
=
0
.0
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
P
b
e
g
=
0
.0
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
H
E
J
a
r
a
, C
u
1
5
0
, 0
,5
k
m
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
Vi=10.14kV
Vi=10.10kV
Vi=10.10kV
0.395kV
TS 35/10 kV Jara
Vi=36.2kV
S3Fr=55.5MVA
Vi=10.10kV
S3Fr=67.2MVA
n=-1
TR 1
Pbeg=2.22 MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.13 MW
S/Smax=6%
Vi=9.98kV
0.392kV
Vi=10.06kV
0.395kV
TSDosue
TSKruevoI
TSKruevoII
TSKruevoIII
TSMartinovie
0.400kV
KOMARAA
BABINOPOLJSKA
U
R
I
K
A

R
I
J
E
K
A
0.406kV
Vi=10.24kV
0.407kV
Vi=10.23kV
0.405kV
S3Fr=10.7MVA
S3Fr=14.8MVA
Vi=10.05kV
0.398kV
Vi=10.07kV
0.400kV
Vi=10.13kV
0.402kV
Vi=10.11kV
0.400kV
Vi=10.13kV
0.401kV
Vi=10.12kV
Pg=0.000MW
TSVojnoSeloI
TSVojnoSeloII
TSGropa
TSHakanje
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.35 MW
S/Smax=15%
Pbeg=0.15 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
Vi=10.25kV
TSPrnjavor
TSPlavIV
TSMaloSelo
TSurika Rijeka I
TSSki Lift
TSurika Rijeka II
TSJasenica
TSHoti I
TSHoti II
MHE Hoti 1,4 MW
TSMetehI
TSJara
TSBabinoPolje
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=0.000MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
TSKorita
TSSki Korita
TSKasarna
RS urika Rijeka
TSSki
TSKomaraa
TSMetehII
S/Smax=31%
Pbeg=0.90 MW
S/Smax=38%
TSSirana
TSBrezojevie I
TSNaselje
TS 35/10 kV Plav

247
Prednosti rjeenja
- poto je potronja na podruju Plava manja (4 MVA), proizvedena snaga (ukupno
14,5 MW) treba da se evakuie u 35 kV i 110 kV mreu
- pogon mHE pobolja naponske prilike u podrujima s prethodnim niskim naponom
Andrijevica 110/35 kV:
stanja s visokom potronjom bez pogona mHE: eljeni napon na 35 kV sabirnicah:
(37,4 37,7) kV
stanja sniskom potronjom s pogonom mHE: eljeni napon na 35 kV sabirnicah:
(35,7 - 36,0) kV

Stanje
P
mHE

(MW)
U
min

[kV]
U
max

[kV]
P
gub

[MW]
P
gub

[MW]
W
gub

[MWh]
w
gub

[MWh]
[]
Prije
priklju.
0 0,375 0,407 2,028 - 5442 - -
Priklju. na
posto.
mreu
0,45 0,410 0,420 1,959 -0,069 5257 -185 -
VARIJANTA
A
13,334 0,398 0,419 1,568 -0,460 4208 -1234 1.080.000

248
URIKA RIJEKA

Naziv
P
max

[MW]
Najblia TS S
k
[MVA]
mHE Hoti 1,4 TS Hoti I 9,42
Iznos urika
rijeka
1,4 Kruta mrea: 110 kV sabirnice TS Andrijevica 969

- TS Plav 35/10 kV

2. Polazita
S
min
[MVA] S
max
[MVA] S
min
[MVA] S
max
[MVA]
Meteh 0,22 0,75 0,23 0,80
TS 35/10 kV Plav 1,2 4 1,27 4,24
TS 110/35 kV
Andrijevica
3,32 11,1 3,52 11,76


(min 0,394 kV, max 0,402 kV)

249
Rezultati:

postojeoj mrei
Rezultati:

Sl. 5.100: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP minimalna optereenja 2011. na
postojeoj mrei
Vi=10.30kV
0.398kV
Vi=10.14kV
S/Smax=23%
Pbeg=6.15 MW
S/Smax=27%
Pbeg=2.24 MW
S/Smax=23%
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Vi=10.16kV
0.400kV
Vi=10.23kV dV=7.5%
0.403kV
TSKruevoII
TSKruevoIII
TSMartinovie
TSDosue
TSKruevoI
0.401kV
Vi=10.05kV
U
R
I
K
A

R
I
J
E
K
A
0.398kV
Vi=10.03kV
BABINO
PO
LJSKA
0.397kV
Vi=10.04kV
KOMARAA
0.397kV
Vi=10.04kV
0.397kV
P
b
e
g
=
2
.
1
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
3
%
P
b
e
g
=
0
.
9
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
7
%
P
b
e
g
=
0
.
7
2

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
0
%
Vi=10.23kV
Vi=10.11kV
0.395kV
Vi=10.22kV Vi=10.21kV
0.397kV
Vi=10.21kV
0.395kV
0.394kV
S3Fr=13.5MVA
S3Fr=10.1MVA
S3Fr=22.8MVA
TSVojnoSeloI
TSVojnoSeloII
TSGropa
TSHakanje
Pbeg=0.72 MW
S/Smax=30%
Pbeg=0.09 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.56 MW
S/Smax=24%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.15 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
TSPlavIV
TSMaloSelo
TSurika Rijeka I
TSSki Lift
TSurika Rijeka II
TSJasenica
TSHoti I
TSHoti II
MHE Hoti 1,4 MW
Pg=0.000MW
TSJara
TSBabinoPolje
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=0.000MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
TSKorita
TSSki Korita
TSKasarna
TSPrnjavor
TSSki
TSKomaraa
TSMetehII
TSMetehI
Pbeg=6.15 MW
S/Smax=27%
Pbeg=0.90 MW
S/Smax=37%
Pbeg=3.80 MW
S/Smax=102%
Pbeg=
S/Smax=
n=0
Vi=10.38kV
S3Fr=37.4MVA
n=
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TSNaselje
TSSirana
TSBrezojevie I
TS 35/10 kV Plav
Vi=10.27kV
0.400kV
S3Fr=9.42MVA
Pbeg=0.66 MW
S/Smax=7%
Pbeg=1.10 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.66 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.04 MW
Vi=10.16kV
0.404kV
Vi=10.18kV
0.405kV
TSKruevoII
TSKruevoIII
TSMartinovie
TSDosue
TSKruevoI
0.405kV
Vi=10.14kV
U
R
I
K
A

R
I
J
E
K
A
0.404kV
Vi=10.13kV
BABINO
PO
LJSK
A
0.404kV
Vi=10.14kV
KOMARAA
0.404kV
Vi=10.14kV
0.404kV
P
b
e
g
=
0
.
6
5

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
0
%
P
b
e
g
=
0
.
4
2

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
7
%
P
b
e
g
=
0
.
2
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
9
%
Vi=10.19kV
Vi=10.16kV
0.397kV
Vi=10.19kV
0.396kV
0.397kV
Vi=10.19kV
Vi=10.19kV
0.396kV
S3Fr=13.5MVA
S3Fr=10.1MVA
S3Fr=22.8MVA
TSVojnoSeloI
TSVojnoSeloII
TSGropa
TSHakanje
Pbeg=0.21 MW
S/Smax=9%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.17 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
TSPlavIV
TSMaloSelo
TSurika Rijeka I
TSSki Lift
TSurika Rijeka II
TSJasenica
TSHoti I
TSHoti II
MHE Hoti 1,4 MW
Pg=0.000MW
TSJara
TSBabinoPolje
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=0.000MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
TSKorita
TSSki Korita
TSKasarna
TSPrnjavor
TSSki
TSKomaraa
TSMetehII
TSMetehI
S/Smax=5%
Pbeg=0.42 MW
S/Smax=17%
Pbeg=0.44 MW
S/Smax=14%
Pbeg=
S/Smax=
n=0
Vi=10.24kV
S3Fr=37.4MVA
n=
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TSNaselje
TSSirana
TSBrezojevie I
TS 35/10 kV Plav

250
- nema potreba

Biljeke:
- u prikljuenju s punom snagom naponi u NN mrei kreuse preko kriterijuma 0,420 kV (iznad
0,470 kV)
Rezultati:

Potrebna pojaanja:
580.000
Prikljuenje mHE na uriku rijeku:
- nova rasklopna stanica RS urika rijeka (est izvodnih elija)
- napajanje RS s novim izvodom urika rijeka 10 kV od TS Plav
(vazduni vod AlFe 70/12 mm
2
duine cca. 4,5 km
- prikljuenje mHE Hoti kroz novi izvod od RS urika rijeka -

260.000

200.000

S3Fr=9.42MVA
0.405kV
Pbeg=0.66 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
Vi=10.20kV
0.406kV
Vi=10.22kV
TSKruevoII
TSKruevoIII
TSMartinovie
e
TSKruevoI
0.420kV
Vi=10.53kV
U
R
I
K
A

R
I
J
E
K
A
0.420kV
Vi=10.52kV
0.420kV
Vi=10.56kV
0.421kV
Vi=10.56kV
0.421kV
P
b
e
g
=
0
.
6
5

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
0
%
P
b
e
g
=
0
.
2
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
1
%
P
b
e
g
=
1
.
5
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
6
1
%
Vi=10.53kV
0.410kV
Vi=10.54kV
S3Fr=22.8MVA
TSVojnoSeloI
TSVojnoSeloII
TSGropa
TSHakanje
Pbeg=1.53 MW
S/Smax=61%
Pbeg=1.65 MW
S/Smax=66%
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.59 MW
S/Smax=23%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
TSPlavIV
TSMaloSelo
TSurika Rijeka I
TSSki Lift
TSurika Rijeka II
TSJasenica
TSHoti I
TSHoti II
MHE Hoti 1,4 MW
Pg=0.100MW
Pg=1.10MW
TSKorita
TSSki Korita
TSKasarna
TSPrnjavor
TSSki
TSKomaraa
TSMetehI
S/Smax=11%
Vi=10.29kV
S3Fr=37.4MVA
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
TSNaselje
TS 35/10 kV Plav

251
rekonstrukcija postojeega dalekovoda u DV 2x10 kV, vodii 1 x AlFe
70/12 mm
2
(mHE) i 1 x AlFe 35/6 mm
2
(potronja), 4 km

120.000
0,419 kV)
1,525 MW 4165 MWh
Rezultati:


Pbeg=8.78 MW
S/Smax=43%
Pbeg=9.11 MW
S/Smax=52%
Pbeg=0.63 MW
S/Smax=10%
0.419kV
Pbeg=4.18 MW
S/Smax=55%
n=
Vi=10.48kV
n=-1
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
P
b
e
g
=
1
.
3
9

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
4
%
P
b
e
g
=
0
.
5
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
6
%
P
b
e
g
=
0
.
1
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
5
%
Pbeg=4.71 MW
S/Smax=25%
Vi=10.42kV
0.413kV
0.405kV
Pbeg=
S/Smax=
0.413kV
Pbeg=1.37 MW
S/Smax=34%
TR35/10 kV, 12MVA
0
1
_
J
a
r
a
Pbeg=9.23 MW
S/Smax=116%
P
b
e
g
=
S
/
S
m
a
x
=
Pbeg=9.11 MW
S/Smax=52%
Pbeg=0.77 MW
S/Smax=20%
H
E

B
a
b
.

P
.

A
lF
e

7
0
/
1
2
,

4
k
m
P
b
e
g
=
2
.
8
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
6
9
%
P
b
e
g
=
6
.
5
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
8
3
%
H
E

J
a
r
a
,

C
u

1
5
0
,

0
,
5

k
m
Pbeg=9.11 MW
S/Smax=52%
Vi=10.79kV
Vi=10.62kV
Vi=10.23kV
0.405kV
TS 35/10 kV Jara
Vi=36.4kV
S3Fr=59.4MVA
Vi=10.19kV
S3Fr=72.3MVA
n=-1
TR 1
Pbeg=0.63 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.13 MW
S/Smax=6%
Vi=10.24kV
0.403kV
Vi=10.32kV
0.406kV
TSDosue
TSKruevoI
TSKruevoII
TSKruevoIII
TSMartinovie
0.418kV
KOMARAA
BABINOPOLJSKA
U
R
I
K
A

R
I
J
E
K
A
0.414kV
Vi=10.43kV
0.415kV
Vi=10.43kV
0.413kV
S3Fr=10.8MVA
S3Fr=15.0MVA
Vi=10.48kV
0.415kV
Vi=10.50kV
0.417kV
Vi=10.56kV
0.419kV
Vi=10.54kV
0.418kV
Vi=10.56kV
0.418kV
Vi=10.56kV
Pg=1.40MW
TSVojnoSeloI
TSVojnoSeloII
TSGropa
TSHakanje
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.35 MW
S/Smax=15%
Pbeg=0.15 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
Vi=10.45kV
TSPrnjavor
TSPlavIV
TSMaloSelo
TSurika Rijeka I
TSSki Lift
TSurika Rijeka II
TSJasenica
TSHoti I
TSHoti II
MHE Hoti 1,4 MW
TSMetehI
TSJara
TSBabinoPolje
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=4.00MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=6.53MW
Pg=2.92MW
TSKorita
TSSki Korita
TSKasarna
RS urika Rijeka
TSSki
TSKomaraa
TSMetehII
Pbeg=4.71 MW
S/Smax=25%
Pbeg=0.58 MW
S/Smax=26%
TSSirana
TSBrezojevie I
TSNaselje
TS 35/10 kV Plav

252
Rezultati:

Rezultati:

Vi=10.27kV
0.409kV
0.400kV
Pbeg=2.14 MW
S/Smax=21%
Pbeg=9.12 MW
S/Smax=52%
0.409kV
H
E
H
o
ti, A
lF
e
7
0
/1
2
, 4
k
m
Pbeg=1.37 MW
S/Smax=34%
TR35/10 kV, 12MVA
Pbeg=9.24 MW
S/Smax=116%
P
b
e
g
=
S
/
S
m
a
x
=
Pbeg=9.12 MW
S/Smax=52%
Pbeg=9.12 MW
S/Smax=52%
Pbeg=1.17 MW
S/Smax=29%
H
E

B
a
b
.

P
.

A
lF
e

7
0
/
1
2
,

4
k
m
P
b
e
g
=
2
.
8
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
6
9
%
P
b
e
g
=
6
.
5
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
8
3
%
H
E

J
a
r
a
,

C
u

1
5
0
,

0
,
5

k
m
Vi=10.68kV
Vi=10.69kV
Vi=10.30kV
0.409kV
TS 35/10 kV Jara
Vi=36.7kV
S3Fr=59.4MVA
Vi=10.26kV
S3Fr=72.3MVA
n=-1
TR 1
0
1
_
J
a
r
a
Pbeg=8.59 MW
S/Smax=42%
Pbeg=8.76 MW
S/Smax=42%
Pbeg=2.14 MW
S/Smax=21%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Vi=10.26kV
0.409kV
Vi=10.29kV
0.409kV
TSKruevoIII
TSMartinovie
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
TSDosue
TSKruevoI
TSKruevoII
Vi=10.44kV
0.417kV
Vi=10.46kV
0.417kV
Vi=10.45kV
0.417kV
Vi=10.45kV
0.417kV
Vi=10.45kV
0.417kV
P
b
e
g
=
0
.
5
2

M
W
S
/
S
m
a
x
=
9
%
P
b
e
g
=
0
.
0
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
%
P
b
e
g
=
0
.
0
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
%
KOMARAA
BABINOPOLJSKA
U
R
I
K
A

R
I
J
E
K
A
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Vi=10.26kV
0.409kV
Vi=10.25kV
0.410kV
Vi=10.25kV
0.409kV
S3Fr=10.8MVA
S3Fr=15.0MVA
Vi=10.43kV
0.416kV
TSurika Rijeka II
TSJasenica
TSHoti I
TSHoti II
MHE Hoti 1,4 MW
Pg=1.40MW
TSVojnoSeloI
TSVojnoSeloII
TSGropa
TSHakanje
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pg=2.92MW
TSKorita
TSSki Korita
TSKasarna
TSPrnjavor
TSPlavIV
TSMaloSelo
TSurika Rijeka I
TSSki Lift
TSSki
TSKomaraa
TSMetehII
TSMetehI
TSJara
TSBabinoPolje
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=4.00MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=6.53MW
RS urika Rijeka
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=3%
Pbeg=8.59 MW
S/Smax=42%
n=
Vi=10.27kV
S3Fr=54.7MVA
n=-1
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
I
N
O
1
1
_
M
E
T
E
H
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=6.75 MW
S/Smax=85%
TSNaselje
TSSirana
TSBrezojevie I
TS 35/10 kV Plav
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
Pbeg=2.22 MW
S/Smax=11%
0.401kV
Pbeg=3.77 MW
S/Smax=50%
n=
Vi=10.28kV
n=-1
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
0
4
_
M
U
R
IN
O
1
1
_
M
E
T
E
H
P
b
e
g
=
1
.0
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
5
%
P
b
e
g
=
0
.9
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
3
8
%
P
b
e
g
=
0
.1
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
5
%
Pbeg=6.14 MW
S/Smax=31%
Vi=10.20kV
0.403kV
0.397kV
Pbeg=
S/Smax=
0.405kV
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
TR35/10 kV, 12MVA
0
1
_
J
a
r
a
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
P
b
e
g
=
S
/S
m
a
x
=
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.60 MW
S/Smax=16%
H
E
B
a
b
. P
. A
lF
e
7
0
/1
2
, 4
k
m
P
b
e
g
=
0
.0
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
P
b
e
g
=
0
.0
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
H
E
J
a
r
a
, C
u
1
5
0
, 0
,5
k
m
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
Vi=10.14kV
Vi=10.10kV
Vi=10.10kV
0.395kV
TS 35/10 kV Jara
Vi=36.2kV
S3Fr=55.5MVA
Vi=10.10kV
S3Fr=67.2MVA
n=-1
TR 1
Pbeg=2.22 MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.13 MW
S/Smax=6%
Vi=9.98kV
0.392kV
Vi=10.06kV
0.395kV
TSDosue
TSKruevoI
TSKruevoII
TSKruevoIII
TSMartinovie
0.400kV
KOMARAA
BABINOPOLJSKA
U
R
I
K
A

R
I
J
E
K
A
0.406kV
Vi=10.24kV
0.407kV
Vi=10.23kV
0.405kV
S3Fr=10.7MVA
S3Fr=14.8MVA
Vi=10.05kV
0.398kV
Vi=10.07kV
0.400kV
Vi=10.13kV
0.402kV
Vi=10.11kV
0.400kV
Vi=10.13kV
0.401kV
Vi=10.12kV
Pg=0.000MW
TSVojnoSeloI
TSVojnoSeloII
TSGropa
TSHakanje
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.35 MW
S/Smax=15%
Pbeg=0.15 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
Vi=10.25kV
TSPrnjavor
TSPlavIV
TSMaloSelo
TSurika Rijeka I
TSSki Lift
TSurika Rijeka II
TSJasenica
TSHoti I
TSHoti II
MHE Hoti 1,4 MW
TSMetehI
TSJara
TSBabinoPolje
MHE Meteh 4,0 MW
Pg=0.000MW
MHE Jara 6,53 MW
Pg=0.000MW
Pg=0.000MW
TSKorita
TSSki Korita
TSKasarna
RS urika Rijeka
TSSki
TSKomaraa
TSMetehII
S/Smax=31%
Pbeg=0.90 MW
S/Smax=38%
TSSirana
TSBrezojevie I
TSNaselje
TS 35/10 kV Plav

253
Prednosti rjeenja
- dobra pouzdanost rada 10 kV mree (dobre naponske prilike, vodovi nijesu
preoptereeni, mogunost prenapajanja izmeu dvaizvoda)

Stanje
P
mHE

(MW)
U
min

[kV]
U
max

[kV]
P
gub

[MW]
P
gub

[MW]
W
gub

[MWh]
w
gub

[MWh]
[]
Prije
priklju.
0 0,375 0,407 2,028 - 5442 - -
Priklju. na
posto.
mreu
0,1 0,410 0,420 2,006 -0,022 5383 -59 -
VARIJANTA
A
1,4 0,398 0,419 1,525 +0,503 4165 -1286 580.000

254
RIJEKA GRLJA

Naziv
P
max

[MW]
Najblia TS S
k
[MVA]
mHE Grlja 3 TS Vusanje I 13,7
Iznos Grlja 3 Kruta mrea: 110 kV sabirnice TS Andrijevica 969

- TS Gusinje 35/10 kV
- izvod 10 kV: Plav

2. Polazita
S
min
[MVA] S
max
[MVA] S
min
[MVA] S
max
[MVA]
Plav 0,17 0,57 0,18 0,60
TS 35/10 kV
Gusinje
0,69 2,34 0,73 2,48
TS 110/35 kV
Andrijevica
3,32 11,1 3,52 11,76

- rekonstrukcija DV 35 kV Plav Gusinje do 2015. godine
- rekonstrukcija TS Gusinje 35/10 kV

255
(min 0,399 kV, max 0,403 kV)
Rezultati:

Sl. 5.105: Optereenja na 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP maksimalna optereenja 2011.na
postojeoj mrei
(min 0,403 kV, max 0,404 kV)
Rezultati:

Sl. 5.106: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP minimalna optereenja 2011.na postojeoj
mrei
Vi=10.32kV
0.407kV
Pbeg=2.23 MW
S/Smax=23%
S3Fr=13.7MVA
Pbeg=2.21 MW
S/Smax=95%
Vi=37.2kV
S3Fr=60.5MVA
Vi=10.38kV
S3Fr=25.6MVA
n=0
TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
2
_
P
L
A
V
P
b
e
g
=
1
.
6
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
5
%
P
b
e
g
=
0
.
5
4

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
3
%
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.13 MW
S/Smax=5%
Vi=10.27kV
0.404kV
Vi=10.35kV
0.407kV
Vi=10.28kV
0.403kV
0.405kV
Vi=10.27kV
TS Kruevo II
TS Kruevo III
TS Martinovie
TS Izbjeglice
TS Izvori
TS Vusanje I
TS Vusanje II
TS Vusanje III
MHE Grlja 3,0 MW
Pg=0.000MW
R
I
J
E
K
A

G
R
L
J
A
TS Dosue
TS Kruevo I
TS Hakanje
TS 35/10 kV Gusinje
Vi=10.14kV
0.404kV
Pbeg=0.66 MW
S/Smax=7%
DV35 kVPlav - Gusinje
S3Fr=13.7MVA
Pbeg=0.66 MW
S/Smax=28%
Vi=35.8kV
S3Fr=60.5MVA
Vi=10.16kV
S3Fr=25.6MVA
n=0
TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
2
_
P
L
A
V
P
b
e
g
=
0
.
5
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
8
%
P
b
e
g
=
0
.
1
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
7
%
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Vi=10.13kV
0.403kV
Vi=10.15kV
0.404kV
Vi=10.13kV
0.403kV
0.403kV
Vi=10.13kV
TS Kruevo II
TS Kruevo III
TS Martinovie
TS Izbjeglice
TS Izvori
TS Vusanje I
TS Vusanje II
TS Vusanje III
MHE Grlja 3,0 MW
Pg=0.000MW
R
I
J
E
K
A

G
R
L
J
A
TS Dosue
TS Kruevo I
0.402kV
TS Hakanje
TS 35/10 kV Gusinje

256
- nema potrebe

Max pouzdana evakuacija snage i zmHE: 0,85 MW
Biljeke:
- u prikljuenja s punom snagom naponi u NN mrei kreu se preko kriterijuma 0,420 kV (iznad
0,470 kV)
Rezultati:

4.b VARIJANTA A: prikljuenje mHE Grlja na novi izvod od TS GUSINJE
Potrebna pojaanja:
200.000
- Prikljuenje mHE Grlja kroz novi 10 kV izvod direktno u TS 35/10 kV
Gusinje, rekonstrukcija postojeega dalekovoda u DV 2x10 kV, vodii
1xAlFe 70/12 mm
2
2
(potronja), duina cca
5 km.
- Alternativa: ukjuenje s kablovskim izvodom (kabal Al 150 mm
2
, 5 km).

200.000

Vi=10.36kV
0.413kV
Pbeg=0.17 MW
S/Smax=2%
S3Fr=13.7MVA
Pbeg=0.17 MW
S/Smax=11%
Vi=36.1kV
S3Fr=60.5MVA
Vi=10.26kV
S3Fr=25.6MVA
n=0
TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
2
_
P
L
A
V
P
b
e
g
=
0
.
5
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
8
%
P
b
e
g
=
0
.
6
7

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
7
%
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.76 MW
S/Smax=30%
Pbeg=0.80 MW
S/Smax=32%
Vi=10.27kV
0.409kV
Vi=10.29kV
0.410kV
Vi=10.54kV
0.420kV
0.420kV
Vi=10.55kV
TS Kruevo II
TS Kruevo III
TS Martinovie
TS Izbjeglice
TS Izvori
TS Vusanje I
TS Vusanje II
TS Vusanje III
MHE Grlja 3,0 MW
Pg=0.850MW
R
I
J
E
K
A

G
R
L
J
A
TS Dosue
TS Kruevo I
TS Hakanje
TS 35/10 kV Gusinje

257
Optereenje i naponi namrei: Max gubici: Godinji gubici:
0,406 kV)
1,610 MW 4320,7 MWh
Rezultati:

- unutar granica kriterijuma (min 0,408 kV, max 0,410) 0,645 MW
Rezultati:

Sl. 5.109: Rezultati analize energetskih prilika VARIJANTA A, min potronja i max proizvodnja mHE, 2011
Vi=10.95kV
P
b
e
g
=
2
.
8
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
7
0
%
H
E

G
r
lja
,

A
lF
e
7
0
/
1
2

ili
k
a
b
e
l
A
l
7
0
S3Fr=22.4MVA
0.405kV
0.405kV
Pbeg=0.63 MW
S/Smax=44%
Vi=37.8kV
S3Fr=27.8MVA
Vi=10.35kV
S3Fr=2774.9MVA
n=-1
TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
2
_
P
L
A
V
P
b
e
g
=
1
.
6
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
5
%
P
b
e
g
=
0
.
5
4

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
3
%
Pbeg=0.63 MW
S/Smax=10%
TS Vusanje III
MHE Grlja 3,0 MW
Pg=3.00MW
R
I
J
E
K
A

G
R
L
J
A
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.13 MW
S/Smax=6%
Vi=10.24kV
0.403kV
Vi=10.32kV
0.406kV
Vi=10.25kV
0.403kV
Vi=10.24kV
0.402kV
TS Dosue
TS Kruevo I
TS Kruevo II
TS Kruevo III
TS Martinovie
TS Izbjeglice
TS Izvori
TS Vusanje I
TS Vusanje II
TS Hakanje
TS 35/10 kV Gusinje
P
b
e
g
=
2
.
8
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
7
0
%
H
E

G
r
lja
,

A
lF
e
7
0
/
1
2

ili
k
a
b
e
l
A
l
7
0
Vi=10.90kV
HE Grlja, AlFe70/12 ili kabel Al 70
0.409kV
0.409kV
Vi=10.30kV
S3Fr=2774.9MVA
n=-1
TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
2
_
P
L
A
V
P
b
e
g
=
0
.
5
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
8
%
P
b
e
g
=
0
.
1
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
7
%
Pbeg=2.14 MW
S/Smax=21%
S3Fr=22.4MVA
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Vi=10.27kV
0.409kV
Vi=10.29kV
0.410kV
Vi=10.27kV
0.409kV
Vi=10.27kV
0.408kV
Pbeg=2.16 MW
S/Smax=88%
Vi=37.1kV
S3Fr=27.8MVA
TS Kruevo III
TS Martinovie
TS Izbjeglice
TS Izvori
TS Vusanje I
TS Vusanje II
TS Vusanje III
MHE Grlja 3,0 MW
Pg=3.00MW
R
I
J
E
K
A

G
R
L
J
A
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
TS Dosue
TS Kruevo I
TS Kruevo II
TS Hakanje
TS 35/10 kV Gusinje

258
Rezultati:

Prednosti rjeenja

Stanje
P
mHE

(MW)
U
min

[kV]
U
max

[kV]
P
gub

[MW]
P
gub

[MW]
W
gub

[MWh]
w
gub

[MWh]
[]
Prije
priklju.
0 0,392 0,404 1,767 - 4742,0 - -
Priklju. na
posto.
mreu
0,7 0,407 0,420 1,692 -0,075 4540,8 -201,2 -
VARIJANTA
A
1,6 0,391 0,410 1,610 -0,157 4320,7 -412,3 200.000
n=-1
Vi=10.10kV
P
b
e
g
=
0
.
0
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
0
%
H
E

G
r
lja
,

A
lF
e
7
0
/
1
2

ili
k
a
b
e
l
A
l
7
0
S3Fr=21.8MVA
0.395kV
0.395kV
Pbeg=2.21 MW
S/Smax=95%
Vi=37.1kV
S3Fr=26.9MVA
Vi=10.10kV
S3Fr=2774.9MVA
TR 1
D
R
U
G
I

I
Z
V
O
D
I
0
2
_
P
L
A
V
P
b
e
g
=
1
.
6
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
5
%
P
b
e
g
=
0
.
5
4

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
3
%
Pbeg=2.22 MW
S/Smax=11%
TS Vusanje III
MHE Grlja 3,0 MW
Pg=0.000MW
R
I
J
E
K
A

G
R
L
J
A
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.13 MW
S/Smax=6%
Vi=9.98kV
0.392kV
Vi=10.06kV
0.395kV
Vi=9.99kV
0.393kV
Vi=9.98kV
0.391kV
TS Dosue
TS Kruevo I
TS Kruevo II
TS Kruevo III
TS Martinovie
TS Izbjeglice
TS Izvori
TS Vusanje I
TS Vusanje II
TS Hakanje
TS 35/10 kV Gusinje

259
5.5. Prikljuivanja mHE na distributivnu mreu analize za porjeje Komarnice i
Pive
5.5.1. Podruje s distributivnom mreom na koju se prikljuuju mHE

Sl. 5.111: Model postojee distributivne 35 kV i 10 kV mree za analize prikljuenja mHE vodotocima u porjeju
Komarnice i Pivskoga jezera.
U porjeju Komarnice i Pive planira se izgraditi mHE na ovim vodotocima: Bukovica, Bijela, Tuina i
Vrbnica. Ukupan predvieni iznos svih planiranih mHE na ovom podruju je 22,6 MW.
TS 110/35 kV Niki
TS 110/35 kV Niki
TS 35/10 kV Trebjesa
TS 35/10 kV Klievo
TS 35/10 kV M. Mora
B
UK
O
VICA
B
IJ
E
L
A
TU
IN
A
B
U
K
O
V
IC
A
B
IJ
E
L
A
T
U
IN
A
TS 110/35 kV Plevlja I
TS 35/10 kV Brezna
MHEGornjaBijela
MHESirovac6MW
MHEDonjaBukovica1,27MW
MHETimar 1,93MW
MHEavnik0,2MW
TS Boan 35/10 kV
TS 35/10 kV avnik
VRBNICA
V
R
B
N
IC
A
MHEZukovska, 6,422MW
MHEVrbnica, 5,566MW TS 35/10 kV Pluine
TS 35/10 kV Una
TS 35/10 kV Martinje
TS 35/10 kV abljak
TS Njegovua
TS 35/10 kV Crkviko Polje
TS 35/10 kV ule
TS 35/10 kV Gradac
TS 110/35 kV Plevlja I

260
Na ovom podruju planira se i izgradnja vjetrenih elektrarna koje se, predvieno je, prikljuuju na
mreu sa 110 kV dalekovodom kroz novu transformaciju 400/110 kV u Brezni. Poto se ove elektrane
prikljuuju direktno na prenosnu 110 kV mreu ne utiu na pogonske prilike u analiziranoj
distributivnoj mrei i nijesu ukljuene u modele za analize.
Glavna vorita napajanja za ovo podruje su TS 110/35 kV Pljevlja 1, 20+40 MVA i TS 110/35 kV
Niki, 2x63 MVA. Od Pljevljase napajaju TS abljak 35/10 kV, 2x4 MVA, TS Boan 35/10 kV, 1 MVA i TS
avnik 35/10 kV, 1 MVA. Izmeu Pljevalja i abljaka sagraen je novi 110 kV dalekovod s vodiima AlFe
150/25 mm
2
koji je u pogonu na 35 kV. 35 kV dalekovod izmeu abljaka i avnika opremljen je
vodiima AlFe 50/8 mm
2
. S ovog dalekovoda se u T spoju napaja TS Boan. avnik ima osiguranu
rezervnu napajanje po 35 kV od Brezne. Podruje Pivskoga jezera napaja se od Nikia. Izmeu Nikia
i Brezne sagraen je novi 110 kV dalekovod s vodiima AlFe 240/40 mm
2
koji je u pogonu na 35 kV.
Od Brezne prema TS Pluine 35/10 kV, 4+2,5 MVA, 35 kV dalekovod opremljen je svodiima AlFe
70/12 mm
2
. Pluine se mogu napajati s druge strane dalekovodom od Pljevalja.
Geografski prikaz distributivne mree koju tangiraju analizirane mHE dat je na slici Sl. 5.111.
5.5.2. Potrebe za pojaanje transformacije 110/35/10 kV i glavnih napojnih 35 kV
vodova nakon prikljuenja mHE na distributivnu mreu
Za potrebe prikljuenja svih mHE na analiziranim vodotocima ovog podruja treba uraditi ova
pojaanja glavnih vodova i transformacije:
novi TR 35/10 kV, 4 MVA u TS avnik
Evakuacija vrha snage od mHE na rijeci Bukovici i Bijeli u 35 kV mreu nije mogua kroz
postojei transformator sa S
n
= 1 MVA
procjena investicije: 55.000
novi TR 35/10 kV, 2.5 MVA u TS Boan
Evakuacija vrha snage od mHE na rijeci Bukovici i Tuini u 35 kV mreu nije mogoa kroz
postojei transformator sa S
n
= 1 MVA
procjena investicije: 40.000
rekonstrukcija DV 110 (35) kV Brezna avnik od. Slatin u dvosistemski vod
Razlog za ovu investiciju su velike promjene napona zbog pogona mHE. Na podruju
proizvodnja snage je mnogo via od potronje. Viak snage treba da se evakuiu u 35 kV
mreu koja u postojeem stanju izmeu Brezne avnika i abljaka ne odgovara
kriterijum pouzdanog radovanja.
Jedan sistem voda koristi se za evakuacijo snage od mHE na rijeki Tuini direktnu u TS
Brezna, preostali sektor koristi se za napajanje avnika i Boana.
Vod se gradi kao 110 kV dalekovod.
Ukupna duina 23 km.
Vodii 2 x Al/Fe150/20 mm
2

Procjena investicije: 3.450.000
rekonstrukcija DV 110 (35) kV abljak od. Slatin
Razlog za ovu investiciju su slini prethodnome pojaanju 35 kV mree izmeu Brezne,
avnika i vorita u Saltini.

261
Vod se gradi kao 110 kV dalekovod.
Ukupna duina 22 km.
Vodii Al/Fe150/20 mm
2
.
Procjena investicije: 2.000.000 .

U studiji je planirano gravitiranje viaka snage od mHE prema Brezni. U ovom voritu kratkorono se
planira doinstalacija 400/110/35 kV transformacije jer se oekuje znaajna proizvodnja energije od
vjetrenih elektrana. Prilike u distributivnoj mrei nakon prikljuenja svih planiranih mHE prikazuju slike
Sl. 5.112 i Sl. 5.113.

Sl. 5.112: Konfiguracija distributivne mree nakon prikljuenja svih planiranih mHE podruje avnika i Boana
TS Bare5
TS Bare7
TS Bare9
TR 1
DV 35 kV odc Slatina-Boan
prikljucenje MHESirovac (Tusina) u 35 kVmrezu TSBrezna
dalekovod MHESirovac-Brezna
2.sistemdvosistemskog vodova Brezna-Savnik-od.Slatina i od.Slatina-Boan
prikljucenje MHETimar (Bukovica) na novi izvod od TSBoan
novi izvod je dio rekonstruiranog DV2x10 kV
prema od Boana prema Timarju
1.sistem: potrosnja
2.sistem: evakucija snage od MHETimar
novi TR35/10 kV avnik, 4MVA
1. izgradnja prikl. dalekovoda izmedu TSMljeticaki i MHEG. Bukovica
- AlFe70/12, l =6 km
2. rekonstrukcija izvoda Timar izmedu Savnika i TSMljeticak
- menjava vodia AlFe70/12, l =4 km
odvojak od.Slatina - Zabljak:
- rekonstrukcija u DV110(35) kVAlFe150/15, l=22 km
rekonstrukcijauDV 2x110(35) kV Brezna- Savnik- od.Slatina - Zabljak
AlFe150/25, l=45 km
dalekovod radi na35kV
1.sistem: rezervnunapajanjeTSSavnik, TSBoani TSZabljak
2.sistem: evakuacija snageodMHESirovac (Tusina)
prikljucenje MHEG.Bijela na novi izvod od TSSavnik
novi izvod je dio rekonstruiranog DV2x10 kV
prema dolini Bijele
1.sistem: potrosnja
2.sistem: evakucija snage od MHEG.Bijela
n
ovi izvod
M
H
E
G
.B
ijela
, A
lF
e
70
/12
, l=
9km
n
ovi izvod
M
H
E
T
im
ar, A
lF
e7
0/1
2, l=4
.5
km
rez. link(AlFe70/12)
na izvod Timar
od TSSavnik
na izvod Virak
od TS Zabljak
p
r i k
. n
a
n
o
v
i D
a
l e
k
o
v
o
d
M
l j - M
H
E
, A
l fe
7
0
/1
2
, l =
6
k
m
TR 2
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
G
.B
ije
la
, A
lF
e
7
0
/1
2
, l=
9
k
m
prikljucenje MHESirovac (Tusina) u TSBrezna
odvojak Boan-od.Slatina: rekonstrukcija u DV35 kVAlFe95/15, l=6 km
odvojak Brezna-Savnik-od.Slatina: rekonstrukcija u DV110(35) kVAlFe150/15, l=23 km
110 kV
kabel ski vod
bez napona
i skl upl jen vod
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabel ski vod
bez napona
i skl upl jen vod
B
U
K
O
V
IC
A
B
IJ
E
L
A
T
U
I
N
A
B
U
K
O
V
I
C
A
B
I
J
E
L
A
T
U
IN
A
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
0
4
_
A
V
N
IK
TR 1
0
1
_
G
A
B
R
O
V
IC
A
DV 35 kV avnik-Brezna DV 35 kV odc Slatina-avnik
0
2
_
T
IM
A
R
0
3
_
B
IJ
E
L
A
MHE Gornja Bijela
MHE Sirovac 6 MW
MHE Donja Bukovica 1,27 MW
MHE Timar 1,93 MW
TS D.Bij ela I
TS Miloevii
TS Kruevice
TS D.Bij ela II
TS G.Bij ela
TSavnik
TSSicilija
MHE avnik 0,2 MW
TSTiteks
TSKomunalno
TS Gradac
TS Mokro
TS Petnj ica
TS Poenj e
prema Komarnici
prema Dubrovskem
TS D.Sela
TS Mlj etiaki I
TS Mlj etiaki II
TS Slatina
TS Timar I
TS Timar II
TS Bare1
TS Bare2
TS Bare3
TS Malinsko
TS Bare4
TS Bare6
TS Sirovac
TS Bare8
TS Tuina II
TS Boan
TS Gorska
TS D.Bukovica
TS Borovac
TS Tuina I
TS Boan 35/10 kV
TS 35/10 kV avnik
TR 2
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
T
im
a
r, A
lF
e
7
0
/1
2
, l=
4
.5
k
m
novi TR35/10 kV Boan, 2.5 MVA
TS Krnj a Jela I
TS Krnj a Jela II
0
1
_
T
U
IN
A
0
2
_
B
O
A
N
0
3
_
B
A
R
E

262

Sl. 5.113: Konfiguracija distributivne mree nakon prikljuenja svih planiranih mHE podruje Brezne i Pluina
Ako se za potrebe vjetrenih elektrarna na podruju Kronovega izgradi 110 kV dalekovod efikasije
prikljuiti mHE na Tuini i Bijeli u novo transformatorsku stanico TS 110/35 kV Gvozd na lokaciji
vjetroelektrarne. U tom primjeru nije potrebno da se rekonstruie 35 kV dalekovod izmeu Brezne
avnika i abljaka, a u TS abljak dovoljna je doinstalacija drugog transformatora 35/10 kV s 2,5 MVA.
mHE Bijela prikljuuje se s novim izvodom na 10 kV sabirnice, a mHE na rijeci Tuini prikljuujuo se s
novim dalekovodom na 35 kV sabirnice u TS Gvozd. S vezom mHE na postojeu mreu zbog
mogunosti napajanja s druge strane, poboljava se pouzdanost rada distributivne mree na podruju
TS avnik i TS Boan. U ovom stanju TS avnik i TS Boan optimalnije se napajaod TS 110/35/10 kV
Brezna, DV 35 prema abljaku je odvojen. Geografski prikaz rjeenja prikazuje slika Sl. 5.114. Zbog
neizvestnosti izgradnje vjetroelektrarna je ovo rjeenje miljeno kao neko alterantivo.

D
V
3
5
k
V
V
rb
.-B
re
, m
in
A
lF
e
9
5
/1
5
, 3
0
k
m
D
V
3
5
k
V
B
re
z
n
a
- P
lu
in
e
rekonstrukcija u DV2x110 (35) kV Brezna - Savnik- od.Slatina - Zabljak
AlFe150/25, l=45 km
dalekovod radi na 35 kV
1.sistem: rezervnu napajanje TS Savnik, TSBoan i TS Zabljak
2.sistem: evakuacija snage od MHE Sirovac (Tusina)
DV35 kVKlievo - Brezna DV35 kVavnik-Brezna
DV35 kVBre.-Tu, min AlFe95/15, l=31 km
TS35/10 kV Brezna
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
DV 2x35 kV MHE Vrbnica - od. prema Vrbnici
AlFe95/15, l =7 km
ulaz/i zlaz u rekonstruirani
DV 2x35 kV Brezna - Pluzine
DV 35 kV Vrb.-Bre, min AlFe 95/15, 30 km
DV 35 kV Vrb.-Pl u, min Al Fe 95/ 15, 9 km
rekonstrukcija u DV 2x110 (35) kVBrezna-od.Vrbnica-Pluzine
AlFe150/25, l=23 km
1.sistem: napajanje TSu pentlji prema Pljevlji
2.sistem: evakuacija snage od MHE na Vrbnici
DV35 kVVrb.-Plu, min AlFe 95/15, 9 km
DV35 kVPluine - Una
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
IZ
V
O
D
_
B
.1
1
DV35 kVBrezna - Pluine DV35 kVPluine - Una
VRBNICA
V
R
B
N
IC
A
DV35 kVUna - Martinje
TS Ravno
TS Miletii
MHE Zukovska, 6,422 MW
MHE Vrbnica, 5,566 MW
TS Miloevii II
TS Suvodo
TS Brlj evo
TS Ribnj ak
TS Stabna I
TS Stabna II
TS Jasen
TS Stubka
TS Zukva
TS Podmramor
TS Stolac
TS Smrij eno
TS Muratovica
TS Korlati
TS Zabrae
TS Kovai
TS Orah
TS Lisina
TS Miloevii I
TS35/10 kV Pluine
TS35/10 kV Una

263
Sl. 5.114: Rjeenje za mHE na rijeci Tuini i Bijeli u sluaju izgradnje vjetroelektrarna na Kronovem
5.5.3. Saetak rezultata anliza za prikljuenje pojedinih mHE
Rjeenja s anlizama prikljuenja pojedinih mHE na vodotocima u nastavku su interpretirana u
tabelama. Na tome mjestu rezimiramo glavna pojaanja postojee mree za potrebe prikljuenja mHE
na pojedinim vodotocima.
Alternativa pojaanja mree s vazdunim vodom AlFe70/12 mm
2
je kabalski vod Al 150 mm
2
.
Pogon mHE e uticati na velike promjene napona u distributivnoj mrei to znai da e biti aktivno
regulirati napon u drukjih optereenjih na 35 kV sabirnicah u TS 110/35 kV. Napon je regulisan tako
da imaju sve TS 35/10 kV u pojedinim teretima napon na 10 kV sabirnicama izmeu 10,2 kV i 10,7 kV.
n
o
v

1
0

k
V

D
V

z
a

p
r
i k
l j .

M
H
E

n
a

B
i
j e
l
i ,

l =
8
k
m
n
o
v

3
5

k
V

D
V

z
a

p
r
i k
l j .

M
H
E

n
a

T
u
i
n
i ,

l =
1
5
k
m
n
o
v

1
0

k
V

D
V

z
a

p
r
i k
l j .

M
H
E

n
a

B
i
j e
l
i ,

l =
8
k
m
T
S

1
1
0
/
3
5
/
1
0
k
V

G
v
o
z
d
v
e
z
a

1
0

k
V

s
a

p
o
s
t
o
je
o

m
r
e
o
.

l=
0
,
5

k
m
T
R

2
novi izvod MHE G.Bijela, AlFe70/12, l=9km
3
5

k
V
1
1
0

k
V
k
a
b
e
l
s
k
i

v
o
d
b
e
z

n
a
p
o
n
a
i
s
k
l
u
p
l
j
e
n

v
o
d
B
I
J
E
L
A
B
U
K
O
V
IC
A
B
IJ
E
L
A
T
U
I
N
A
L
E
G
E
N
D
A
1
0

k
V
2
0

k
V
T
R

1
01_GABROVICA
D
V
3
5
k
V

a
v
n
ik
-B
re
z
n
a
D
V
3
5
k
V
o
d
c
S
la
tin
a
-
a
v
n
ik
02_TIMAR
03_BIJELA
04_AVNIK
M
H
E

G
o
r
n
j
a

B
i
j
e
l
a
T
S

a
v
n
ik
T
S
S
ic
ilija
M
H
E

a
v
n
i
k

0
,
2

M
W
T
S
T
ite
k
s
T
S
K
o
m
u
n
a
ln
o
T
S
M
o
k
r
o
T
S
P
e
tn
j
ic
a
T
S
P
o
e
n
j
e
p
r
e
m
a
D
u
b
r
o
v
s
k
e
m
T
S
D
.B
ij
e
la
I
T
S
M
ilo
e
v
i
i
T
S
K
r
u
e
v
ic
e
T
S
D
.B
ij
e
la
II
T
S
G
.B
ij
e
la
T
S
G
r
a
d
a
c
T
S
D
.S
e
la
T
S
M
lj
e
ti
a
k
i I
T
S
M
lj
e
ti
a
k
i II
T
S
S
la
tin
a
T
S
M
a
lin
s
k
o
T
S

3
5
/
1
0

k
V

a
v
n
i
k

264

Sl. 5.115: Prikaz prikljuenja mHE na distributivnu mreu na rijeci Bukovici
Rijeka Bukovica ukupna planirana instalirana proizvodnja 3,23 MW, Sl. 5.115
Prikljuenje mHE Timar (P
max
= 1,93 MW) kroz novi izvod od TS Boan. U tu svrhu treba
rekonstruisati poostojei vod (izvod Tuina) u 2x10 kV duine 4,5 km (vodii 1xAlFe 70/12 mm
2

2
za potronju).
Da bi se poveala pouzdanost, sagraditi vezu izmeu mHE Timar i TS Timar 1 sa susjednim
izvodom Timar od TS avnik.
Za prikljuenje mHE Donja Bukovica (P
max
= 1,27 MW) treba sagraditi novi dalekovod duine
4 km izmeu mHE i TS Mljitiaki na izvodu Timar od TS avnik (vodii 1xAlFe 70/12 mm
2
).
Izmeu TS avnik i TS Mljitiaki 2 treba rekonstruisati postojei dalekovod i opremiti ga
vodiimaAlFe 70/12 mm
2
.
Takoe za poveanje pouzdanosti uspostavlja vezu izmeu mHE Donja Bukovica i TS D.
Bukovica na izvodu Virak od TS avnik.
DV35kVodcSlatina-Boan
prikljucenje MHETimar (Bukovica) nanovi izvod od TSBoan
novi izvod je dio rekonstruiranog DV 2x10kV
prema od Boanaprema Timarju
1.sistem: potrosnja
2.sistem: evakucija snage od MHETimar
1. izgradnjaprikl. dalekovodaizmedu TSMljeticaki i MHEG. Bukovica
- AlFe70/12, l =6 km
2. rekonstrukcija izvodaTimar izmedu Savnika i TSMljeticak
- menjavavodia AlFe70/12, l =4 km
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
G
.
B
i
je
la
,
A
lF
e
7
0
/1
2
,
l=
9
k
m
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
T
i m
a
r, A
lF
e
7
0
/1
2
, l =
4
.5
k
m
naizvodTimar
odTSSavnik
naizvodVirak
odTSZabljak
p
r
i k
.
n
a

n
o
v
i
D
a
l e
k
o
v
o
d
M
l j -
M
H
E
,

A
l f
e
7
0
/1
2
,

l =
6
k
m
110 kV
kabelski vod
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
B
U
K
O
V
I
C
A
T
U
I
N
A
B
U
K
O
V
I
C
A
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
MHE Timar 1,93 MW
TSD.BijelaI
TS avnik
TS Sicilija
MHE avnik 0,2 MW
TS Titeks
TS Komunalno
TSGradac
TSPetnjica
enje
prema Komarnici
TSD.Sela
TSMljetiaki I
TSMljetiaki II
TSSlatina
TSTimar I
TSTimar II
TSMalinsko
TSTuina II
TSBoan
TSG.Bukovica
TSGorska
TSD.Bukovica
TSBorovac
TSTuinaI
TS Boan 35/10 kV
TS 35/10 kV avnik

265
Rijeka Tuina ukupna planirana instalirana proizvodnja 6 MW, Sl. 5.116
mHE prikljuuje se direktnona 35 kV mreu na 35 kV sabirnice u TS Brezna.
Uslov za prikljuenje je rekonstruisan dalekovod izmeu Brezne, avnika i abljaka.
Elektrana se prikljuuje kroz rekonstruisan dalekovod TS Boan od. Slatina duine 6 km (vodii
min 2 x AlFe 95/15 mm
2
).

Sl. 5.116: Prikaz prikljuenja mHEna distributivnu mreuna rijeci Tuini.
U sluaju izgradnje TS 110/35/10 kV Gvozd, mHE se prikljuuje kroz novi izvod na 35 kV
sabirnice ove TS (Sl. 5.114).
TS Bare9
TR 1
DV35 kVodc Slatina-Boan
prikljucenje MHE Sirovac (Tusina) u 35 kV mrezu TS Brezna
dalekovod MHE Sirovac-Brezna
2.sistemdvosistemskog vodova Brezna-Savnik-od.Slatina i od.Slatina-Boan
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
G
.B
ije
la
, A
lF
e
7
0
/1
2
, l=
9
k
m
prikljucenje MHE Sirovac (Tusina) u TS Brezna
odvojak Boan-od.Slatina: rekonstrukcija u DV 35 kV AlFe95/15, l=6 km
odvojak Brezna-Savnik-od.Slatina: rekonstrukcija u DV 110(35) kV AlFe150/15, l=23 km
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
T
U
I
N
A
B
U
K
O
V
I
C
A
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
LEGENDA
10 kV
20 kV
MHE Timar 1,93 MW
MHE Sirovac 6 MW
TS Komunalno
TS D.Bijela I
TS avnik
TS Sicilij a
MHE avnik 0,2 MW
TS Titeks
TS Petnjica
TS D.Sela
TS Mljetiaki I
TS Mljetiaki II
TS Slatina
TS Timar I
TS Timar II
TS Bare2
TS Bare3
TS Malinsko
TS Sirovac
TS Bare8
TS Tuina II
TS Boan
TS Tuina I
TS Boan 35/10 kV
TS 35/10 kV avnik
TR 2
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
T
im
a
r
, A
lF
e
7
0
/1
2
, l=
4
.5
k
m
novi TR35/10 kVBoan, 2.5 MVA
TS Krnja Jela I
TS Krnja Jela II
0
1
_
T
U
IN
A
0
2
_
B
O
A
N
0
3
_
B
A
R
E

266
Rijeka Bijela ukupna planirana instalirana proizvodnja 1,4 MW, Sl. 5.117
Prikljuenje mHE Gornja Bijela kroz novi izvod od TS avnik. Predlaemo rekonstrukciju
postojeega dalekovoda u DV 2x10 kV, vodii 1xAlFe 70/12 mm
2
2

(potronja). Alternativa rekonstrukciji dalekovoda je kabal Al 150 mm
2
, duine 4 km.

Sl. 5.117: Prikaz prikljuenja mHEna distributivnu mreuna rijeci Bijeli
U sluaju izgradnje TS 110/35/10 kV Gvozd, mHE prikljuuj se kroz novi izvod na 10 kV sabirnice
ove TS (Sl. 5.114).

Sl. 5.118: Prikaz prikljuenja mHE na distributivnu mreu na rijeci Vrbnici
novi TR35/10kVavnik, 4MVA
prikljucenjeMHEG.Bijela na novi izvododTSSavnik
novi izvodjedio rekonstruiranogDV 2x10kV
premadolini Bijele
1.sistem: potrosnja
2.sistem: evakucijasnageodMHEG.Bijela
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
G
.B
i je
la
, A
lF
e
7
0
/1
2
, l=
9
k
m
TR 2
n
o
v
i
iz
v
o
d

M
H
E

G
.
B
ije
la
,

A
lF
e
7
0
/
1
2
,

l=
9
k
m
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
LEGENDA
10 kV
20 kV
0
3
_
B
I
J
E
L
A
0
4
_
A
V
N
I
K
TR 1
0
1
_
G
A
B
R
O
V
I
C
A
DV35kVodcSlatina-avnik
0
2
_
T
I
M
A
R
MHE Gornja Bijela
MHE Timar 1,93 MW
TS Komunalno
TSD.BijelaI
TSMiloevii
TSKruevice
TSD.Bijela II
TSG.Bijela
TS avnik
TS Sicilija
MHE avnik 0,2 MW
TS Titeks
TSGradac
TSMokro
TSPetnjica
TSPoenje
TSD.Sela
TSMljetiaki I
TSMljetiaki II
TSSlatina
TSTimar I
TSTimar II
TSBare1
TSBare2
TSBare3
TSMalinsko
TSTuina II
TSBoan
TSTuinaI
TS Boan 35/10 kV
TS 35/10 kV avnik
kabel ski vod
bez napona
i sklupl jen vod
DV2x35 kVMHEVrbnica - od. prema Vrbnici
AlFe95/15, l=7 km
ulaz/izlaz u rekonstruirani
DV2x35 kVBrezna - Pluzine
DV 35 kV Vrb.-Bre, min AlFe 95/15, 30 km
DV 35 kV Vrb.-Plu, min AlFe 95/15, 9 km
rekonstrukcija u DV2x110 (35) kVBrezna-od.Vrbnica-Pluzine
AlFe150/25, l=23 km
1.sistem: napajanje TSu pentlji prema Pljevlji
2.sistem: evakuacija snage od MHEna Vrbnici
DV35kVVrb.-Plu, minAlFe95/15, 9km
DV35kVPluine- Una
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I I
Z
V
O
D
I
I
Z
V
O
D
_
B
.
1
1
DV35kVBrezna- Pluine DV35kVPluine- Una
V
R
B
N
IC
A
V
R
B
N
I
C
A
DV35kVUna - Martinje
TSRavno
TSMiletii
TS Miloevii II
TSSuvodo
TSBrljevo
TSRibnjak
TSStabna I
TSStabna II
TSJasen
TS Stubka
TSZukva
TSPodmramor
TSStolac
TSSmrijeno
TSMuratovica
TSKorlati
TSZabrae
TS Kovai
TSOrah
TSLisina
TS Miloevii I
TS 35/10 kV Pluine
TS 35/10 kV Una

267
Rijeka Vrbnica - ukupna planirana instalirana proizvodnja 12 MW, Sl. 5.118
mHE prikljuujeju se direktno u 35 kV mreu na 35 kV sabirnice u TS Brezna.
Uvjet za prikljuenje rekonstruisan dalekovod izmeu Brezne i Pluina.
Elektrana se prikljuuje kroz novi dvosistemski dalekovod mHE Vrbnica vod prema Vrbnici
duine 7 km (vodii min 2 x AlFe 95/15 mm
2
). Vrsta prikljuaka je ulaz/izlaz u jedan sistem
rekonstuisanog dalekovoda DV 2x35 kV Brezna Pluine.

5.5.4. Anliza prikljuenja pojedinih mHE

268
RIJEKA BUKOVICA

Naziv
P
max

[MW]
Najblia TS S
k
[MVA]
mHE Donja Bukovica 1,27 TS Donja Bukovica 6,18
mHE Timar 1,93 TS Timar I 7,14
Iznos Grlja 3,2 Kruta mrea: 110 kV sabirnice TS Plevlja 1 1448

- TS Plevlja I 110/35/10 kV
- TS abljak 35/10 kV, izvod 10 kV: Virak
- TS avnik 35/10 kV, izvod 10 kV: Timar
- TS Boan 35/10 kV, izvod 10 kV: Tuina

2. Polazita
S
min
[MVA] S
max
[MVA] S
min
[MVA] S
max
[MVA]
izvod Virak 0,326 1,11 0,345 1,18
TS 35/10 kV
abljak
1,01 3,5 1,07 3,71
izvod Timar 0,03 0,06 0,03 0,07
TS 35/10 kV avnik 0,18 0,61 0,19 0,65
TS 35/10 kV Boan 0,12 0,41 0,13 0,43

- rekonstrukcija TS abljak 35/10 kV do 2015. godine
- rekonstrukcija TS avnik 35/10 kV do 2015. godine

269
3. Pogonske prilike prije prikljuenja mHEna mreu
Max potronja - unutar granica kriterijuma - nizak napon u NN mrei na izvodu
Virak od TS abljak
- jedva unutar granica kriterijuma
(min 0,381 kV, max 0,403 kV)
Rezultati:

Sl. 5.119: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP maksimalna optereenja 2011. u
postojeoj mrei

TS Bare9
P
b
e
g
=
0
.1
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
%
0
3
_
B
A
R
E
P
b
e
g
=
0
.2
5
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
1
%
P
b
e
g
=
2
.3
7
M
W
S
/S
m
a
x
=
4
5
%
P
b
e
g
=
1
.1
4
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
2
%
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
0
8
_
V
IR
A
K
T
U
I
N
A
B
U
K
O
V
I
C
A
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
Vi=10.35kV
0.402kV
S3Fr=0.000MVA
S3Fr=0.000MVA
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
B
U
K
O
V
I
C
A
Vi=9.59kV
S3Fr=0.000MVA
0.403kV
0.388kV
Vi=9.55kV
0.391kV
P
b
e
g
=
0
.1
9
M
W
S
/S
m
a
x
=
8
%
0
4
_
A
V
N
IK
P
b
e
g
=
0
.2
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
2
%
0
1
_
G
A
B
R
O
V
IC
A
P
b
e
g
=
0
.0
5
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
Pbeg=
S/Smax=
DV 35 kV avnik-Brezna
Pbeg=0.58 MW
S/Smax=6%
DV 35 kV odc Slatina-avnik
Pbeg=0.39 MW
S/Smax=41%
Vi=35.2kV
Vi=10.44kV
n=0
TR 1
0
1
_
T
U
IN
A
0
2
_
B
O
A
N
P
b
e
g
=
0
.0
4
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
%
Pbeg=0.39 MW
S/Smax=4%
0
2
_
T
IM
A
R
P
b
e
g
=
0
.0
6
M
W
S
/S
m
a
x
=
3
%
0
3
_
B
IJ
E
L
A
Pbeg=0.58 MW
S/Smax=61%
Vi=10.40kV
S3Fr=0.000MVA
n=0
TR1
Pbeg=0.05 MW
S/Smax=2%
Pg=0.200MW
Vi=10.37kV
Vi=10.33kV
Vi=10.31kV
Vi=10.36kV
0.402kV
Vi=10.37kV
0.403kV
Vi=10.37kV
0.403kV
Vi=10.37kV
0.402kV
Vi=10.37kV
0.402kV
Pbeg=0.05 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=5%
Vi=10.39kV
Pg=0.000MW
Vi=10.37kV
Pg=0.000MW
Vi=9.40kV
Vi=10.39kV
0.403kV
Vi=10.37kV
0.402kV
Vi=10.37kV
0.402kV
Vi=10.37kV
0.402kV
Pbeg=0.39 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.98 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.58 MW
S/Smax=6%
Vi=10.39kV
0.401kV
Vi=10.44kV
0.404kV
Vi=10.43kV
0.402kV
MHE Sirovac 6 MW
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.25 MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.10 MW
S/Smax=4%
Pg=0.000MW
Vi=9.40kV
0.382kV
Vi=9.39kV
0.382kV
Vi=9.42kV
0.383kV
MHEDonja Bukovica 1,27 MW
MHETimar 1,93 MW
Vi=10.38kV
0.400kV
TS avnik
TS Sicilija
MHE avnik 0,2 MW
TS Titeks
TS Komunalno
Pbeg=0.41 MW
S/Smax=17%
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Vi=9.36kV
0.381kV
Vi=9.44kV
0.383kV
Vi=9.39kV
0.382kV
TS Gradac
TS Mokro
TS Petnjica
TS Poenje
prema Komarnici
prema Dubrovskem
TS D.Bijela I
TS Timar I
TS Timar II
TS Malinsko
TS Bare8
TS D.Sela
TS Mljetiaki I
TS Mljetiaki II
TS Slatina
TS Bare3
TS Gorska
TS D.Bukovica
TS Borovac
TS Tunel J
TS Tuina I
TS Tuina II
TS Boan
TS Kujundia
TS Vir12
TS Odmar. EPCG
TS Tunel S
TS KBB
TS Velje Polje
TS G.Bukovica
TS Boan 35/10 kV
TS 35/10 kV avnik
S3Fr=0.000MVA
S3Fr=0.000MVA
TS Krnja Jela I
Pbeg=4.99 MW
S/Smax=22%
TS 35/10 kV ablj ak
Pbeg=3.54 MW
S/Smax=95%
Pbeg=0.98 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.31 MW
S/Smax=2%
n=
S3Fr=0.000MVA
n=0
TR2 TR1
DV 35 kV abljak-odc.Slatina DV 35 kV abljak-Njegovua
DV 35 kV Plevlja-abljak
Pbeg=
S/Smax=
Vi=9.93kV
0.394kV
Vi=9.93kV
0.394kV
TR1
Pbeg=0.31 MW
S/Smax=13%
Vi=10.65kV
n=0
S3Fr=0.000MVA
Vi=9.79kV
0.389kV
Vi=9.93kV
0.394kV
Vi=10.00kV
0.397kV
TS Virak
TS S.Brda
TS Vir8
TS Vir9
TS Vir10
TS Vir11
Vi=10.42kV Pbeg=0.75 MW
S/Smax=31%

270
(min 0,401 kV, max 0,414 kV)
Rezultati:

Sl. 5.120: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP minimalna optereenja 2011. u postojeoj
mrei
- nema potreba

TS Bare9
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
P
b
e
g
=
0
.0
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
3
%
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=1.04 MW
S/Smax=27%
P
b
e
g
=
0
.7
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
4
%
P
b
e
g
=
0
.3
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
6
%
Pbeg=0.30 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.31 MW
S/Smax=2%
Vi =34.7kV S3Fr=0.000MVA
n=
Vi =10.34kV
S3Fr=0.000MVA
n=0
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
0
8
_
V
IR
A
K
DV 35 kV abljak-odc.Slatina DV 35 kV abljak-Njegovua
B
U
K
O
V
I
C
A
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
Vi=10.32kV
0.402kV
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
B
U
K
O
V
I
C
A
T
U
I
N
A
S3Fr=0.000MVA
S3Fr=0.000MVA
S3Fr=0.000MVA
0.403kV
0.413kV
Vi=10.10kV
0.414kV
Vi =10.11kV
0
4
_
A
V
N
IK
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
%
P
b
e
g
=
0
.0
2
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
Pbeg=
S/Smax=
DV 35 kV avnik-Brezna
Pbeg=0.18 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=12%
Vi=34.6kV
Vi=10.35kV
n=0
TR 1
0
1
_
T
U
IN
A
0
2
_
B
O
A
N
P
b
e
g
=
0
.0
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=1%
0
2
_
T
IM
A
R
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
0
3
_
B
IJ
E
L
A
P
b
e
g
=
0
.0
9
M
W
S
/S
m
a
x
=
4
%
Pbeg=0.18 MW
S/Smax=18%
Vi =10.34kV
S3Fr=0.000MVA
n=0
TR 1
0
1
_
G
A
B
R
O
V
IC
A
Pg=0.200MW
Vi=10.35kV
Vi=10.32kV
Vi =10.31kV
Vi=10.33kV
0.402kV
Vi =10.34kV
0.403kV
Vi=10.34kV
0.403kV
Vi=10.33kV
0.402kV
Vi=10.33kV
0.402kV
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.06 MW
S/Smax=2%
Pg=0.000MW
Vi=10.33kV
Pg=0.000MW
Vi=10.06kV
Vi=10.34kV
0.403kV
Vi=10.33kV
0.402kV
Vi =10.33kV
0.402kV
Vi=10.33kV
0.402kV
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.30 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.18 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Vi=10.33kV
0.402kV
Vi=10.35kV
0.403kV
Vi=10.35kV
0.402kV
MHESirovac 6 MW
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pg=0.000MW
Vi=10.34kV
0.412kV
Vi=10.06kV
0.412kV
Vi =10.07kV
0.412kV
MHEDonja Bukovica 1,27 MW
MHETimar 1,93 MW
Vi =10.33kV
0.402kV
TS avnik
TS Sicilija
MHEavnik 0,2 MW
TS Titeks
TS Komunalno
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
Vi=10.05kV
0.412kV
Vi =10.07kV
0.412kV
Vi=10.06kV
0.412kV
Vi =10.06kV
TS Gradac
TS Mokro
TS Petnjica
TS Poenje
prema Komarnici
prema Dubrovskem
TS D.Bijela I
TS Timar I
TS Timar II
TS Malinsko
TS Bare8
TS D.Sela
TS Mljetiaki I
TS Mljetiaki II
TS Slatina
TS Bare3
TS Gorska
TS D.Bukovica
TS Borovac
TS Tunel J
TS Tuina I
TS Tuina II
TS Boan
TS Kujundia
TS Vir12
TS Odmar. EPCG
TS Tunel S
TS KBB
TS Velje Polje
TS G.Bukovica
TS Boan 35/10 kV
TS 35/10 kV avnik
S3Fr=0.000MVA
S3Fr=0.000MVA
0
3
_
B
A
R
E
TS Krnja Jela I
TS 35/10 kV ablj ak
DV 35 kV Plevlja-abljak
Pbeg=1.67 MW
S/Smax=7%
Vi =10.21kV
0.407kV
S/Smax=13%
Vi=10.36kV
n=0
S3Fr=0.000MVA
Vi=10.17kV
0.406kV
Vi =10.21kV
0.407kV
TS S.Brda
TS Vir8
TS Vir9
TS Vir10
TS Vir11
Pbeg=0.22 MW
S/Smax=9%

271
Biljeke:
- max 0,15 MW od mHE Donja Bukovica
- max 0,55 MW od mHE Timar
- kod prikljuenja s punom snagom naponi u NN mrei kreuse preko kriterijuma 0,420 kV (iznad
0,470 kV)
Rezultati:


P
b
e
g
=
0
.0
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
0
3
_
B
A
R
E
P
b
e
g
=
0
.0
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
3
%
Vi=10.48kV
0.408kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
B
U
K
O
V
IC
A
T
U
I
N
A
B
U
K
O
V
I
C
A
B
I
J
E
L
A
T
U
IN
A
Vi=10.29kV
0.421kV
Vi=10.29kV
0.421kV
0.409kV
S3Fr=6.54MVA
S3Fr=13.9MVA
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
LEGENDA
10 kV
20 kV
Pbeg=
S/Smax=
DV35 kVavnik-Brezna
Pbeg=0.35 MW
S/Smax=3%
DV35 kVodc Slatina-avnik
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=12%
Vi=34.9kV
Vi=10.46kV
n=0
TR 1
0
1
_
T
U
IN
A
0
2
_
B
O
A
N
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=1%
0
2
_
T
IM
A
R
P
b
e
g
=
0
.5
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
0
%
0
3
_
B
IJ
E
L
A
P
b
e
g
=
0
.0
9
M
W
0
4
_
A
V
N
IK
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
TR 1
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
0
8
_
V
IR
A
K
P
b
e
g
=
0
.7
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
4
%
P
b
e
g
=
0
.1
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
3
%
Pbeg=0.23 MW
S/Smax=2%
DV35 kVabljak-odc.Slatina
Pbeg=0.31 MW
S/Smax=2%
DV35 kVabljak-Njegovua
Pbeg=0.35 MW
S/Smax=36%
Vi=10.50kV
S3Fr=4.24MVA
n=0
TR 1
0
1
_
G
A
B
R
O
V
IC
A
P
b
e
g
=
0
.0
2
M
W
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=0.89 MW
S/Smax=23%
n=
Vi=10.39kV
S3Fr=86.6MVA
n=0
TR 2
Vi=10.46kV
Vi=10.48kV
0.408kV
Vi=10.49kV
0.409kV
Vi=10.49kV
0.409kV
Vi=10.48kV
Vi=10.48kV
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.06 MW
S/Smax=2%
Vi=10.33kV
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.73kV
0.418kV
Vi=10.82kV
0.421kV
Vi=10.82kV
0.421kV
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.23 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.35 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.51 MW
S/Smax=20%
Pg=0.200MW
Vi=10.50kV
Vi=10.47kV
Vi=10.46kV
0.407kV
Vi=10.45kV
0.407kV
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
Pg=0.000MW
Pg=0.550MW
Vi=10.83kV
Pg=0.150MW
Vi=10.27kV
0.420kV
MHE Timar 1,93 MW
Vi=10.44kV
0.406kV
Vi=10.44kV
0.406kV
TS Sicilija
MHE avnik 0,2 MW
TS Titeks
TS Komunalno
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
Vi=10.26kV
0.420kV
Vi=10.29kV
0.421kV
Vi=10.30kV
0.422kV
Vi=10.32kV
0.422kV
Vi=10.32kV
0.422kV
TSPetnjica
TSPoenje
prema Komarnici
prema Dubrovskem
TSD.Bijela I
TS avnik
TSGradac
TSMokro
TSD.Sela
TSMljetiaki I
TSMljetiaki II
TSSlatina
TSTimar I
TSTimar II
TSMalinsko
TSBorovac
TSTunel J
TSTuina I
TSTuina II
TSBoan
TSKujundia
TSVir12
TSOdmar. EPCG
TSTunel S
TSKBB
TSVelje Polje
TSG.Bukovica
TSGorska
TSD.Bukovica
TSBoan35/10kV
TS35/10kVavnik
S3Fr=12.4MVA
S3Fr=90.5MVA
TS35/10kVabljak
Pbeg=0.97 MW
S/Smax=4%
DV35 kVPlevlja-abljak
Vi=10.31kV
0.412kV
0.412kV
TSVir11
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%

272
4.b VARIJANTA A: prikljuenje mHE na Bukovici na SN mreu TS avnik i TS
Boan
Potrebna pojaanja:
740.000
- rekonstrukcija TS 35/10 kV Boan (novi transformator 35/10 kV,
2.5 MVA, nove 10 kV sabirnice, jedna dodatna elija)
- rekonstrukcija TS 35/10 kV avnik (novi transformator 35/10 kV,
4 MVA)

mHE Timar
- prikljuenje mHE Timar (P
max
= 1,93 MW) kroz novi izvod od TS Boan
- rekonstrukcija poostojeog voda (izvod Tuina) u 2x10 kV duine 4,5
km (vodii 1xAlFe 70/12 mm
2
(MHE) i 1xAlFe 35/6 mm
2
za potronju)
- zbog vie pouzdanosti snabdijevanja predlaemo izgradnju veze
izmeu mHE Timar i TS Timar I (dalekovod AlFe 70/12 mm
2
, l=0,5 km)
mHE Donja Bukovica
- Prikljuenje mHE kroz novi 10 kV dalekovod izmeu mHE i TS
Mljitiaki 2 na izvodu Timar od TS avnik (vodii 1xAlFe 70/12 mm
2
, l
= 4 km) .
- Rekonstukcija izvod Timar izmeu TS avnik i TS Mljitiaki 2
zamjena postojeih vodia s AlFe 70/12 mm
2
, l =4 km
- zbog vie pouzdanosti snabdijevanja predlaemo izgradnju veze
izmeu mHE Donja Bukovica i TS D. Bukovica (dalekovod AlFe 70/12
mm
2
, l=0,5 km)

350.000

20.000

200.000

150.000
20.000

273
0,417 kV)
4,383 MW 11762 MWh
Rezultati:


TSBare9
TR 1
Pbeg=1.75 MW
S/Smax=10%
Vi=10.09kV
S3Fr=31.0MVA
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
0
8
_
V
IR
A
K
P
b
e
g
=
2
.3
7
M
W
S
/S
m
a
x
=
4
5
%
P
b
e
g
=
1
.1
5
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
2
%
Pbeg=1.35 MW
S/Smax=27%
Pbeg=1.89 MW
S/Smax=38%
Pbeg=5.76 MW
S/Smax=33%
Pbeg=2.39 MW
S/Smax=60%
n=0
TR 2
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
G
.B
ije
la
, A
lF
e
7
0
/1
2
, l=
9
k
m
P
b
e
g
=
1
.3
5
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
7
%
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.72kV
0.417kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
B
U
K
O
V
IC
A
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
B
U
K
O
V
I
C
A
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
35 kV
20 kV
10 kV
LEGENDA
S3Fr=6.18MVA
0.373kV
Vi=9.18kV
0.411kV
Vi=9.22kV
0.375kV
P
b
e
g
=
0
.0
9
M
W
S
/S
m
a
x
=
4
%
0
4
_
A
V
N
IK
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
%
Vi=10.54kV
S3Fr=24.5MVA
n=
TR 1
0
1
_
G
A
B
R
O
V
IC
A
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
Pbeg=
S/Smax=
DV35 kVavnik-Brezna
Pbeg=2.38 MW
S/Smax=14%
Pbeg=
S/Smax=
Vi=35.1kV
Vi=10.55kV
n=
0
2
_
T
IM
A
R
P
b
e
g
=
1
.1
9
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
9
%
0
3
_
B
IJ
E
L
A
Vi=10.52kV
0.410kV
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.06 MW
S/Smax=2%
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.52kV
0.410kV
Pbeg=
S/Smax=
0.417kV
Pbeg=1.75 MW
S/Smax=10%
Pbeg=4.07 MW
S/Smax=17%
Pbeg=2.38 MW
S/Smax=14%
Pbeg=1.20 MW
S/Smax=30%
Pg=0.200MW
Vi=10.54kV
Vi=10.51kV
Vi=10.50kV
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.53kV
0.410kV
Vi=10.53kV
0.410kV
Vi=10.53kV
0.410kV
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pg=6.00MW
Vi=37.2kV
Pg=1.93MW
Vi=10.79kV
Pg=1.27MW
Vi=10.94kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.72kV
0.417kV
Vi=10.72kV
0.417kV
Vi=10.72kV
Vi=10.53kV
0.410kV
Vi=10.53kV
0.410kV
Vi=10.54kV
0.410kV
Vi=10.54kV
0.410kV
Vi=10.54kV
0.410kV
Vi=10.55kV
0.411kV
Vi=10.55kV
0.410kV
MHE Sirovac 6 MW
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.41 MW
S/Smax=17%
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Vi=8.98kV
0.365kV
Vi=9.06kV
0.368kV
Vi=9.01kV
0.367kV
Vi=9.02kV
0.366kV
Vi=9.02kV
0.366kV
Vi=9.05kV
0.367kV
MHE Timar 1,93 MW
TSD.Bijela I
TSMiloevii
TSD.Bijela II
TS avnik
TS Sicilija
MHE avnik 0,2 MW
TS Titeks
TS Komunalno
TSGradac
TSMokro
TSPetnjica
TSPoenje
prema Komarnici
prema Dubrovskem
TSD.Sela
TSMljetiaki I
TSMljetiakiII
TSSlatina
TSTimar I
TSTimar II
TSBare1
TSBare2
TSBare3
TSMalinsko
TSBare4
TSSirovac
TSBare8
TSTuina II
TSBoan
TSTunelS
TSKBB
TSVelje Polje
TSG.Bukovica
TSGorska
TSD.Bukovica
TSBorovac
TSTunel J
TSTuina I
TSBoan35/10kV
TS35/10kVavnik
TSKujundia
TSVir12
TSOdmar.EPCG
Pbeg=1.76 MW
S/Smax=71%
n=0
TR 2
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
T
im
a
r, A
lF
e
7
0
/1
2
, l=
4
.5
k
m
P
b
e
g
=
1
.8
9
M
W
S
/S
m
a
x
=
3
8
%
P
b
e
g
=
0
.0
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
3
%
TSKrnja Jela I
TSKrnja Jela II
Vi=10.53kV
0.410kV
S3Fr=36.8MVA
S3Fr=19.6MVA
0
1
_
T
U
IN
A
0
2
_
B
O
A
N
P
b
e
g
=
0
.0
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
0
3
_
B
A
R
E
Pbeg=0.19 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.31 MW
S/Smax=2%
Pbeg=4.07 MW
S/Smax=17%
DV35 kVabljak-Njegovua DV35 kVabljak-odc.Slatina
TR 1 TR 2
TS35/10kVabljak
Vi=9.58kV
0.380kV
Vi=10.33kV
S3Fr=22.5MVA
Vi=9.43kV
0.374kV
Vi=9.58kV
0.379kV
TSS.Brda
TSVir9
TSVir10
TSVir11
n= n=0
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=3.55 MW
S/Smax=95%
Pbeg=0.75 MW
S/Smax=31%

274
- unutar granica kriterijuma(min 0,411 kV, max 0,421) 0,981 MW
Rezultati:


TSBare9
Pbeg=1.74 MW
S/Smax=10%
n=
Vi=10.39kV
S3Fr=48.7MVA
n=0
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
0
8
_
V
IR
A
K
P
b
e
g
=
0
.7
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
4
%
P
b
e
g
=
0
.3
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
6
%
Pbeg=1.34 MW
Pbeg=1.87 MW
S/Smax=46%
Pbeg=5.76 MW
S/Smax=33%
Pbeg=2.37 MW
S/Smax=59%
n=0
TR 2
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
G
.B
ije
la
, A
lF
e
7
0
/1
2
, l=
9
k
m
P
b
e
g
=
1
.3
4
M
W
S
/S
m
a
x
=
3
3
%
Vi=10.60kV
0.413kV
Vi=10.81kV
0.421kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
B
U
K
O
V
IC
A
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
B
U
K
O
V
I
C
A
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
20 kV
10 kV
LEGENDA
S3Fr=5.36MVA
110 kV
35 kV
0.414kV
Vi=10.17kV
0.416kV
Vi=10.16kV
0.416kV
0
4
_
A
V
N
IK
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
%
Vi=10.62kV
S3Fr=1.23MVA
n=
TR 1
0
1
_
G
A
B
R
O
V
IC
A
P
b
e
g
=
0
.0
2
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
Pbeg=
S/Smax=
DV35 kVavnik-Brezna
Pbeg=2.36 MW
S/Smax=13%
Pbeg=
S/Smax=
Vi=35.4kV
Vi=10.64kV
n=
0
2
_
T
IM
A
R
P
b
e
g
=
1
.1
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
9
%
0
3
_
B
IJ
E
L
A
P
b
e
g
=
0
.0
9
M
W
S
/S
m
a
x
=
4
%
0.413kV
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.06 MW
S/Smax=2%
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=1.74 MW
S/Smax=10%
Pbeg=4.04 MW
S/Smax=17%
Pbeg=2.36 MW
S/Smax=13%
Pbeg=1.19 MW
S/Smax=29%
Pg=0.200MW
Vi=10.63kV
Vi=10.60kV
Vi=10.59kV
Vi=10.61kV
0.413kV
Vi=10.62kV
0.414kV
Vi=10.62kV
0.414kV
Vi=10.61kV
0.413kV
Vi=10.61kV
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pg=6.00MW
Vi=37.2kV
Pg=1.93MW
Vi=10.96kV
Pg=1.27MW
Vi=11.10kV
Vi=10.65kV
0.415kV
Vi=10.81kV
0.421kV
Vi=10.80kV
0.421kV
Vi=10.80kV
0.421kV
Vi=10.62kV
0.413kV
Vi=10.62kV
0.413kV
Vi=10.62kV
0.413kV
Vi=10.64kV
0.414kV
Vi=10.64kV
0.414kV
MHE Sirovac 6 MW
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
Vi=10.11kV
0.414kV
Vi=10.13kV
0.414kV
Vi=10.11kV
0.414kV
Vi=10.12kV
0.414kV
Vi=10.12kV
0.414kV
Vi=10.12kV
0.414kV
MHE Timar 1,93 MW
TSD.Bijela I
TS avnik
TS Sicilija
MHE avnik 0,2 MW
TS Titeks
TS Komunalno
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=5%
TSGradac
TSMokro
TSPetnjica
TSPoenje
prema Komarnici
prema Dubrovskem
TSD.Sela
TSMljetiaki I
TSMljetiaki II
TSSlatina
TSTimar I
TSTimar II
TSBare1
TSBare2
TSBare3
TSMalinsko
TSSirovac
TSBare8
TSTuina II
TSBoan
TSTunel S
TSKBB
TSVelje Polje
TSG.Bukovica
TSGorska
TSD.Bukovica
TSBorovac
TSTunel J
TSTuina I
TSBoan35/10kV
TS35/10kVavnik
TSKujundia
TSVir12
TSOdmar. EPCG
Pbeg=1.75 MW
S/Smax=70%
n=0
TR 2
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
T
im
a
r, A
lF
e
7
0
/1
2
, l=
4
.5
k
m
P
b
e
g
=
1
.8
7
M
W
S
/S
m
a
x
=
4
6
%
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
0
3
_
B
A
R
E
P
b
e
g
=
0
.0
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
3
%
TSKrnja Jela I
TSKrnja Jela II
Vi=10.62kV
0.413kV
S3Fr=10.0MVA
S3Fr=1.21MVA
TR 1
0
1
_
T
U
IN
A
0
2
_
B
O
A
N
P
b
e
g
=
0
.0
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
TS35/10kVabljak
TR 2 TR 1
DV35 kVabljak-odc.Slatina DV35 kVabljak-Njegovua
Pbeg=4.04 MW
S/Smax=17%
Pbeg=0.31 MW
S/Smax=2%
Pbeg=2.64 MW
S/Smax=11%
Vi=10.26kV
0.410kV
Vi=10.42kV
S3Fr=27.9MVA
Vi=10.22kV
0.408kV
Vi=10.26kV
0.409kV
TSS.Brda
TSVir9
TSVir10
TSVir11
Pbeg=0.22 MW
S/Smax=9%
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=1.04 MW
S/Smax=27%

275
Rezultati:


TSBare9
TR 1
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=1%
Vi=10.33kV
S3Fr=31.0MVA
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
0
8
_
V
IR
A
K
P
b
e
g
=
2
.3
7
M
W
S
/S
m
a
x
=
4
5
%
P
b
e
g
=
1
.1
4
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
2
%
Pbeg=0.00 MW
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.38 MW
S/Smax=9%
n=0
TR 2
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
G
.B
ije
la
, A
lF
e
7
0
/1
2
, l=
9
k
m
P
b
e
g
=
0
.0
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
Vi=10.56kV
0.411kV
Vi=10.58kV
0.412kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
B
U
K
O
V
IC
A
B
IJ
E
L
A
T
U
I
N
A
B
U
K
O
V
I
C
A
B
I
J
E
L
A
T
U
IN
A
35 kV
20 kV
10 kV
LEGENDA
S3Fr=6.18MVA
0.384kV
Vi=9.46kV
0.412kV
Vi=9.49kV
0.387kV
P
b
e
g
=
0
.0
9
M
W
S
/S
m
a
x
=
4
%
0
4
_
A
V
N
IK
P
b
e
g
=
0
.2
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
9
%
Vi=10.58kV
S3Fr=24.5MVA
n=
TR 1
0
1
_
G
A
B
R
O
V
IC
A
P
b
e
g
=
0
.0
2
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
Pbeg=
S/Smax=
DV35 kVavnik-Brezna
Pbeg=0.38 MW
S/Smax=2%
Pbeg=
S/Smax=
Vi=35.3kV
Vi=10.59kV
n=
0
2
_
T
IM
A
R
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
0
3
_
B
IJ
E
L
A
Vi=10.57kV
0.411kV
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.06 MW
S/Smax=2%
Pbeg=
S/Smax=
0.412kV
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.50 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.38 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pg=0.000MW
Vi=10.56kV
Vi=10.55kV
Vi=10.55kV
Vi=10.56kV
0.411kV
Vi=10.57kV
0.412kV
Vi=10.56kV
0.412kV
Vi=10.57kV
0.412kV
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pg=0.000MW
Vi=35.4kV
Pg=0.000MW
Vi=10.59kV
Pg=0.000MW
Vi=10.58kV
Vi=10.58kV
0.412kV
Vi=10.58kV
0.412kV
Vi=10.57kV
0.412kV
Vi=10.57kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.59kV
0.412kV
Vi=10.58kV
0.412kV
MHE Sirovac 6 MW
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.41 MW
S/Smax=17%
Pbeg=0.24 MW
S/Smax=10%
Vi=9.26kV
0.377kV
Vi=9.34kV
0.379kV
Vi=9.29kV
0.378kV
Vi=9.30kV
0.378kV
Vi=9.29kV
0.377kV
Vi=9.32kV
0.379kV
MHE Timar 1,93 MW
TSD.Bijela I
TS avnik
TS Sicilija
MHE avnik 0,2 MW
TS Titeks
TS Komunalno
TSGradac
TSMokro
TSPetnjica
TSPoenje
prema Komarnici
prema Dubrovskem
TSD.Sela
TSMljetiaki I
TSMljetiaki II
TSSlatina
TSTimar I
TSTimar II
TSBare1
TSBare2
TSBare3
TSMalinsko
TSSirovac
TSBare8
TSTuina II
TSBoan
TSTunel S
TSKBB
TSVelje Polje
TSG.Bukovica
TSGorska
TSD.Bukovica
TSBorovac
TSTunel J
TSTuina I
TSBoan35/10kV
TS35/10kVavnik
TSKujundia
TSVir12
TSOdmar. EPCG
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=5%
n=0
TR 2
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
T
im
a
r, A
lF
e
7
0
/1
2
, l=
4
.5
k
m
P
b
e
g
=
0
.0
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
P
b
e
g
=
0
.0
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
3
%
TSKrnja Jela I
TSKrnja Jela II
Vi=10.56kV
S3Fr=36.8MVA
S3Fr=19.6MVA
0
1
_
T
U
IN
A
0
2
_
B
O
A
N
P
b
e
g
=
0
.0
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
0
3
_
B
A
R
E
Pbeg=4.48 MW
S/Smax=19%
Pbeg=0.31 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.50 MW
S/Smax=2%
DV35 kVabljak-Njegovua DV35 kVabljak-odc.Slatina
TR 1 TR 2
TS35/10kVabljak
Vi=9.84kV
0.390kV
Vi=10.57kV
S3Fr=22.5MVA
Vi=9.70kV
0.385kV
Vi=9.84kV
0.390kV
TSS.Brda
TSVir9
TSVir10
TSVir11
n= n=0
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=3.54 MW
S/Smax=95% Pbeg=0.75 MW
S/Smax=31%

276
Prednosti rjeenja
- poveana pouzdanost snabdijevanja potroaa

Stanje
P
mHE

(MW)
U
min

[kV]
U
max

[kV]
P
gub

[MW]
P
gub

[MW]
W
gub

[MWh]
w
gub

[MWh]
[]
Prije
priklju.
0 0,381 0,414 4,422 - 11867 - -
Priklju. na
posto.
mreu
0,7 0,407 0,421 4,352 -0,070 11679 -188 -
VARIJANTA
A
3,2 0,410 0,421 4,857 +0,435 13035 +1168 740.000

277
RIJEKA TUINA

Naziv
P
max

[MW]
Najblia TS S
k
[MVA]
mHE Sirovac 6 TS Sirovac 9,64
Iznos Tuina 6 Kruta mrea: 110 kV sabirnice TS Plevlja 1 1448

- TS Plevlja I 110/35/10 kV
- TS Boan 35/10 kV, izvod 10 kV: Bare

2. Polazita
S
min
[MVA] S
max
[MVA] S
min
[MVA] S
max
[MVA]
izvod Bare 0,08 0,26 0,10 0,32
TS 35/10 kV Boan 0,12 0,41 0,13 0,43

- nije predvien

278
3. Pogonske prilike prijeprikljuenja mHE na mreu
Max potronja - unutar granica kriterijuma - unutar granica kriterijuma
(min 0,400 kV, max 0,403kV)
Rezultati:

postojeoj mrei
(min 0,400 kV, max 0,403kV)
Rezultati:

mrei
TS Bare5
TS Bare7
TS Bare9
P
b
e
g
=
0
.
0
4
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
%
P
b
e
g
=
0
.
1
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
%
0
3
_
B
A
R
E
P
b
e
g
=
0
.
2
5
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
1
%
Vi=10.35kV
0.402kV
Vi=10.36kV
0.402kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
B
U
K
O
V
I
C
A
B
I
J
E
L
A
T
U
IN
A
0.403kV
S3Fr=7.12MVA
S3Fr=9.64MVA
S3Fr=6.68MVA
LEGENDA
10 kV
Vi=35.2kV
Vi=10.44kV
n=0
TR 1
0
1
_
T
U
IN
A
0
2
_
B
O
A
N
Pbeg=0.39 MW
S/Smax=4%
0
2
_
T
IM
A
R
P
b
e
g
=
0
.0
6

M
W
S
/S
m
a
x
=
3
%
0
3
_
B
IJ
E
L
A
P
b
e
g
=
0
.1
9

M
W
S
/S
m
a
x
=
8
%
0
4
_
A
V
N
IK
P
b
e
g
=
0
.2
8

M
W
S
/S
m
a
x
=
1
2
%
Pbeg=0.58 MW
S/Smax=61%
Vi=10.40kV
S3Fr=11.4MVA
n=0
TR 1
0
1
_
G
A
B
R
O
V
IC
A
P
b
e
g
=
0
.0
5

M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
Pbeg=
S/Smax=
DV35kVavnik-Brezna
Pbeg=0.58 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.39 MW
S/Smax=41%
Vi=10.37kV
0.402kV
Vi=10.36kV
0.397kV
Pbeg=0.05 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=5%
Vi=10.36kV
0.402kV
Vi=10.36kV
0.402kV
MHEGornja Bijela
Pg=0.000MW
Vi=10.36kV
Pbeg=0.39 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.98 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.58 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.05 MW
S/Smax=2%
Pg=0.200MW
Vi=10.37kV
Vi=10.33kV
Vi=10.31kV
Vi=10.36kV
0.402kV
Vi=10.37kV
0.403kV
Vi=10.37kV
0.403kV
Vi=10.37kV
0.402kV
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.10 MW
S/Smax=4%
Pg=0.000MW
Vi=10.39kV
Pg=0.000MW
Vi=10.37kV
Vi=10.39kV
0.403kV
Vi=10.37kV
0.402kV
Vi=10.37kV
0.402kV
Vi=10.37kV
0.402kV
0.400kV
Vi=10.38kV
0.400kV
Vi=10.38kV
0.400kV
Vi=10.39kV
0.400kV
Vi=10.40kV
0.401kV
Vi=10.39kV
0.401kV
Vi=10.44kV
0.404kV
Vi=10.43kV
0.402kV
MHESirovac 6 MW
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.25 MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
0.382kV
MHETimar 1,93 MW
Vi=10.37kV
TS D.Bijela I
TS Miloevii
TS Kruevice
TS D.Bijela II
TS G.Bijela
TS avnik
TS Sicilija
MHEavnik 0,2 MW
TS Titeks
TS Komunalno
TS Gradac
TS Mokro
TS Petnjica
TS Poenje
prema Komarnici
prema Dubrovskem
TS D.Sela
TS Mljetiaki I
TS Mljetiaki II
TS Slatina
TS Timar I
TS Timar II
TS Bare1
TS Bare2
TS Bare3
TS Malinsko
TS Bare4
TS Bare6
TS Sirovac
TS Bare8
TS Boan
TS Tuina I
TS Tuina II
TS Boan 35/10 kV
TS 35/10 kVavnik
S3Fr=32.0MVA
S3Fr=11.2MVA
TS Krnja Jela I
TS Krnja Jela II
Vi=10.37kV
0.400kV
TS Bare5
TS Bare7
TS Bare9
P
b
e
g
=
0
.0
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
0
3
_
B
A
R
E
P
b
e
g
=
0
.0
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
3
%
Vi=10.32kV
0.402kV
Vi=10.33kV
0.402kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
B
IJ
E
L
A
T
U
I
N
A
B
U
K
O
V
I
C
A
B
I
J
E
L
A
T
U
IN
A
0.403kV
S3Fr=7.12MVA
S3Fr=9.64MVA
S3Fr=6.68MVA
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
LEGENDA
10 kV
20 kV
Pbeg=
S/Smax=
DV35kVavnik-Brezna
Pbeg=0.18 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=12%
Vi=34.6kV
Vi=10.35kV
n=0
TR 1
0
1
_
T
U
IN
A
0
2
_
B
O
A
N
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=1%
0
2
_
T
IM
A
R
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
0
3
_
B
IJ
E
L
A
P
b
e
g
=
0
.0
9
M
W
S
/S
m
a
x
=
4
%
0
4
_
A
V
N
IK
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
%
Pbeg=0.18 MW
S/Smax=18%
Vi=10.34kV
S3Fr=11.4MVA
n=0
TR 1
0
1
_
G
A
B
R
O
V
IC
A
P
b
e
g
=
0
.0
2
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
MHEGornja Bijela
Pg=0.000MW
Vi=10.33kV
Vi=10.31kV
Vi=10.33kV
0.402kV
Vi=10.34kV
0.403kV
Vi=10.34kV
0.403kV
Vi=10.33kV
0.402kV
Vi=10.33kV
0.402kV
Vi=10.33kV
0.400kV
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.06 MW
S/Smax=2%
Vi=10.33kV
0.402kV
Vi=10.33kV
0.402kV
Vi=10.34kV
0.403kV
Vi=10.33kV
0.402kV
Vi=10.33kV
0.402kV
Vi=10.33kV
0.402kV
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.30 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.18 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pg=0.200MW
Vi=10.35kV
Vi=10.32kV
Vi=10.35kV
0.403kV
Vi=10.35kV
0.402kV
MHESirovac 6 MW
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pg=0.000MW
Vi=10.34kV
Pg=0.000MW
Vi=10.33kV
MHETimar 1,93 MW
Vi=10.33kV
0.402kV
Vi=10.33kV
0.402kV
Vi=10.33kV
0.402kV
Vi=10.33kV
0.402kV
Vi=10.34kV
0.402kV
Vi=10.33kV
0.402kV
TS Sicilija
MHEavnik 0,2 MW
TS Titeks
TS Komunalno
TS Petnjica
TS Poenje
prema Komarnici
prema Dubrovskem
TS D.Bijela I
TS Miloevii
TS Kruevice
TS D.Bijela II
TS G.Bijela
TS avnik
TS Gradac
TS Mokro
TS Bare6
TS Sirovac
TS Bare8
TS D.Sela
TS Mljetiaki I
TS Mljetiaki II
TS Slatina
TS Timar I
TS Timar II
TS Bare1
TS Bare2
TS Bare3
TS Malinsko
TS Bare4
TS Tuina I
TS Tuina II
TS Boan
TS Boan 35/10 kV
TS 35/10 kV avnik
S3Fr=32.0MVA
S3Fr=11.2MVA
TS Krnja Jela I
TS Krnja Jela II
Vi=10.33kV
0.402kV

279
Max gubici: 4,422 MW Godinji gubici: 11867MWh
- nema potrebe

Biljeke:
- elektrarnu s predvienimi karakteristikama nije mogue prikljuiti u postojeu 10 kV mreu
Rezultati:

4.b VARIJANTA A: prikljuenje mHE na 35 kV sabirnice u TS Brezna
Potrebna pojaanja:
700.000
- mHE prikljuuje se direktno na 35 kv sabirnice u TS Brezna
- uslov: rekonstruisan DV 2x35 kV Brezna avnik odc. Slatina
- mHE se prespoji na jedan sistem DV 2x35 kV Brezna avnik odc.
Slatina
- predlaemo rekonstrukciju DV 2x35 kV Boan odc. Slatina u
dvosistemski dalekovod min AlFe 95/15 mm
2
, l = 6 km (jedan sistem
koristi se za evakuaciju snage od mHE prema Brezni, drugi sistem za
napajanje TS Boan)

700.000

TS Bare5
TS Bare7
TS Bare9
P
b
e
g
=
0
.0
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
0
3
_
B
A
R
E
P
b
e
g
=
1
.0
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
4
0
%
Vi=10.50kV
0.409kV
Vi=10.50kV
0.409kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
B
U
K
O
V
I
C
A
B
I
J
E
L
A
T
U
IN
A
0.410kV
S3Fr=7.12MVA
S3Fr=9.64MVA
S3Fr=6.68MVA
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
LEGENDA
10 kV
20 kV
Pbeg=
S/Smax=
DV35kVavnik-Brezna
Pbeg=0.18 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.96 MW
S/Smax=96%
Vi=35.3kV
Vi=10.62kV
n=0
TR 1
0
1
_
T
U
IN
A
0
2
_
B
O
A
N
Pbeg=0.95 MW
S/Smax=9%
0
2
_
T
IM
A
R
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
0
3
_
B
IJ
E
L
A
P
b
e
g
=
0
.0
9
M
W
S
/S
m
a
x
=
4
%
0
4
_
A
V
N
IK
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
%
Pbeg=0.18 MW
S/Smax=18%
Vi=10.52kV
S3Fr=11.4MVA
n=0
TR 1
0
1
_
G
A
B
R
O
V
IC
A
P
b
e
g
=
0
.0
2
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
MHEGornja Bijela
Pg=0.000MW
Vi=10.50kV
Vi=10.48kV
Vi=10.50kV
0.409kV
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.51kV
0.409kV
Vi=10.51kV
0.409kV
Vi=10.50kV
0.407kV
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.06 MW
S/Smax=2%
Vi=10.50kV
0.409kV
Vi=10.50kV
0.409kV
Vi=10.52kV
0.409kV
Vi=10.51kV
0.409kV
Vi=10.51kV
0.409kV
Vi=10.51kV
0.409kV
Pbeg=0.95 MW
S/Smax=9%
Pbeg=0.77 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.18 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pg=0.200MW
Vi=10.52kV
Vi=10.49kV
Vi=10.62kV
0.413kV
Vi=10.62kV
0.413kV
MHESirovac 6 MW
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pbeg=1.00 MW
S/Smax=40%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pg=1.10MW
Vi=10.82kV
Pg=0.000MW
Vi=10.51kV
MHETimar 1,93 MW
Vi=10.80kV
0.420kV
Vi=10.80kV
0.420kV
Vi=10.80kV
0.420kV
Vi=10.81kV
0.420kV
Vi=10.72kV
0.417kV
Vi=10.72kV
0.417kV
TS Sicilija
MHEavnik 0,2 MW
TS Titeks
TS Komunalno
TS Petnjica
TS Poenje
prema Komarnici
prema Dubrovskem
TS D.Bijela I
TS Miloevii
TS Kruevice
TS D.Bijela II
TS G.Bijela
TS avnik
TS Gradac
TS Mokro
TS Bare6
TS Sirovac
TS Bare8
TS D.Sela
TS Mljetiaki I
TS Mljetiaki II
TS Slatina
TS Timar I
TS Timar II
TS Bare1
TS Bare2
TS Bare3
TS Malinsko
TS Bare4
TS Tuina I
TS Tuina II
TS Boan
TS Boan 35/10 kV
TS 35/10 kV avnik
S3Fr=32.0MVA
S3Fr=11.2MVA
TS Krnja Jela I
TS Krnja Jela II
Vi=10.80kV
0.420kV

280
- unutar gran. krit. (cca 0,411 kV) 4,427 MW 11880 MWh
Rezultati:

- unutar granica kriterijuma (cca. 0,413 kV) 1,113 MW
Rezultati:

TS Bare5
TS Bare7
TS Bare9
TR 1
Pbeg=1.75MW
S/Smax=10%
Pbeg=1.35MW
S/Smax=27%
Pbeg=1.89MW
S/Smax=38%
Pbeg=5.76MW
S/Smax=33%
Pbeg=2.39MW
S/Smax=60%
n=0
TR 2
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
G
.B
ije
la
, A
lF
e
7
0
/1
2
, l=
9
k
m
P
b
e
g
=
1
.3
5
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
7
%
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.72kV
0.417kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
B
IJ
E
L
A
T
U
I
N
A
B
U
K
O
V
I
C
A
B
I
J
E
L
A
T
U
IN
A
0.411kV
S3Fr=8.30MVA
LEGENDA
10 kV
n=
TR 1
0
1
_
G
A
B
R
O
V
IC
A
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
Pbeg=
S/Smax=
DV35kVavnik-Brezna
Pbeg=2.38MW
S/Smax=14%
Pbeg=
S/Smax=
Vi=35.1kV
Vi=10.55kV
n=
0
2
_
T
IM
A
R
P
b
e
g
=
1
.1
9
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
9
%
0
3
_
B
IJ
E
L
A
P
b
e
g
=
0
.0
9
M
W
S
/S
m
a
x
=
4
%
0
4
_
A
V
N
IK
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
%
MHEGornja Bijela
Pg=1.40MW
Vi=10.89kV
Pbeg=
S/Smax=
Vi=10.54kV
S3Fr=1.23MVA
Vi=10.50kV
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.53kV
0.410kV
Vi=10.53kV
0.410kV
Vi=10.53kV
0.410kV
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.52kV
0.407kV
Pbeg=0.03MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.01MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.06MW
S/Smax=2%
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.72kV
0.417kV
Vi=10.72kV
0.417kV
Vi=10.72kV
0.417kV
Pbeg=1.75MW
S/Smax=10%
Pbeg=4.07MW
S/Smax=17%
Pbeg=2.38MW
S/Smax=14%
Pbeg=1.20MW
S/Smax=30%
Pg=0.200MW
Vi=10.54kV
Vi=10.51kV
0.410kV
Vi=10.55kV
0.411kV
Vi=10.55kV
0.410kV
MHESirovac 6 MW
Pbeg=0.01MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.08MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.02MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.02MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.03MW
S/Smax=1%
Pg=6.00MW
Vi=37.2kV
Pg=1.93MW
Vi=10.79kV
MHETimar 1,93 MW
Vi=10.53kV
0.410kV
Vi=10.53kV
0.410kV
Vi=10.53kV
0.410kV
Vi=10.54kV
0.410kV
Vi=10.54kV
0.410kV
Vi=10.54kV
TS avnik
TS Sicilija
MHEavnik 0,2 MW
TS Titeks
TS Komunalno
TS Mokro
TS Petnjica
TS Poenje
prema Komarnici
prema Dubrovskem
TS D.Bijela I
TS Miloevii
TS Kruevice
TS D.Bijela II
TS G.Bijela
TS Timar II
TS Gradac
TS Bare6
TS Sirovac
TS Bare8
TS D.Sela
TS Mljetiaki I
TS Mljetiaki II
TS Slatina
TS Timar I
TS Bare1
TS Bare2
TS Bare3
TS Malinsko
TS Bare4
TS Tuina I
TS Tuina II
TS Boan
TS Boan 35/10 kV
TS 35/10 kV avnik
Pbeg=1.76MW
S/Smax=71%
n=0
TR 2
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
T
im
a
r, A
lF
e
7
0
/1
2
, l=
4
.5
k
m
P
b
e
g
=
1
.8
9
M
W
S
/S
m
a
x
=
3
8
%
P
b
e
g
=
0
.0
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
3
%
TS Krnja Jela I
TS Krnja Jela II
Vi=10.53kV
0.410kV
S3Fr=10.0MVA
S3Fr=1.21MVA
0
1
_
T
U
IN
A
0
2
_
B
O
A
N
P
b
e
g
=
0
.0
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
0
3
_
B
A
R
E
TS Bare5
TS Bare7
TS Bare9
P
b
e
g
=
0
.0
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
0
3
_
B
A
R
E
P
b
e
g
=
1
.0
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
4
0
%
Vi=10.50kV
0.409kV
Vi=10.50kV
0.409kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
B
IJ
E
L
A
T
U
I
N
A
B
U
K
O
V
I
C
A
B
I
J
E
L
A
T
U
IN
A
0.410kV
S3Fr=7.12MVA
S3Fr=9.64MVA
S3Fr=6.68MVA
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
LEGENDA
10 kV
20 kV
Pbeg=
S/Smax=
DV35kVavnik-Brezna
Pbeg=0.18 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.96 MW
S/Smax=96%
Vi=35.3kV
Vi=10.62kV
n=0
TR 1
0
1
_
T
U
IN
A
0
2
_
B
O
A
N
Pbeg=0.95 MW
S/Smax=9%
0
2
_
T
IM
A
R
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
0
3
_
B
IJ
E
L
A
P
b
e
g
=
0
.0
9
M
W
S
/S
m
a
x
=
4
%
0
4
_
A
V
N
IK
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
%
Pbeg=0.18 MW
S/Smax=18%
Vi=10.52kV
S3Fr=11.4MVA
n=0
TR 1
0
1
_
G
A
B
R
O
V
IC
A
P
b
e
g
=
0
.0
2
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
MHEGornja Bijela
Pg=0.000MW
Vi=10.50kV
Vi=10.48kV
Vi=10.50kV
0.409kV
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.51kV
0.409kV
Vi=10.51kV
0.409kV
Vi=10.50kV
0.407kV
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.06 MW
S/Smax=2%
Vi=10.50kV
0.409kV
Vi=10.50kV
0.409kV
Vi=10.52kV
0.409kV
Vi=10.51kV
0.409kV
Vi=10.51kV
0.409kV
Vi=10.51kV
0.409kV
Pbeg=0.95 MW
S/Smax=9%
Pbeg=0.77 MW
S/Smax=7%
Pbeg=0.18 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pg=0.200MW
Vi=10.52kV
Vi=10.49kV
Vi=10.62kV
0.413kV
Vi=10.62kV
0.413kV
MHESirovac 6 MW
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pbeg=1.00 MW
S/Smax=40%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pg=1.10MW
Vi=10.82kV
Pg=0.000MW
Vi=10.51kV
MHETimar 1,93 MW
Vi=10.80kV
0.420kV
Vi=10.80kV
0.420kV
Vi=10.80kV
0.420kV
Vi=10.81kV
0.420kV
Vi=10.72kV
0.417kV
Vi=10.72kV
0.417kV
TS Sicilija
MHEavnik 0,2 MW
TS Titeks
TS Komunalno
TS Petnjica
TS Poenje
prema Komarnici
prema Dubrovskem
TS D.Bijela I
TS Miloevii
TS Kruevice
TS D.Bijela II
TS G.Bijela
TS avnik
TS Gradac
TS Mokro
TS Bare6
TS Sirovac
TS Bare8
TS D.Sela
TS Mljetiaki I
TS Mljetiaki II
TS Slatina
TS Timar I
TS Timar II
TS Bare1
TS Bare2
TS Bare3
TS Malinsko
TS Bare4
TS Tuina I
TS Tuina II
TS Boan
TS Boan 35/10 kV
TS 35/10 kV avnik
S3Fr=32.0MVA
S3Fr=11.2MVA
TS Krnja Jela I
TS Krnja Jela II
Vi=10.80kV
0.420kV

281
Rezultati:


Prednosti rjeenja
- pouzdano prikljuenje mHE Sirovac na 10 kV mreu nije mogue
- viak evakuacija snage evakuira se prema centrima potronje (Niki)

4.b VARIJANTA B: prikljuenje mHE na 35 kV sabirnice u novo TS Gvozd
110/35/10 kV
Potrebna pojaanja:
940.000
- mHE prikljuuje se s novim izvodom direktno na 35 kV sabirnice u TS
Gvozd
- uslov: izgraena TS Gvozd 110/35/10 kV i 110 kV dalekovoda
Brezna Gvozd (Kronovo)
- u TS Gvozd instalira se transformator TR 110/35 kV, 20 MVA
- od TS Gvozd se prema dolini Bijele gradi dvosistemski 35 kV vod,

200.000
390.000
TS Bare5
TS Bare7
TS Bare9
TR 1
Pbeg=0.12MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.00MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.00MW
S/Smax=0%
Pbeg=5.76MW
S/Smax=33%
Pbeg=0.38MW
S/Smax=9%
n=0
TR 2
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
G
.B
ije
la
, A
lF
e
7
0
/1
2
, l=
9
k
m
P
b
e
g
=
0
.0
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
Vi=10.56kV
0.411kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.58kV
0.412kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
B
IJ
E
L
A
T
U
I
N
A
B
U
K
O
V
I
C
A
B
I
J
E
L
A
T
U
IN
A
0.412kV
S3Fr=8.30MVA
LEGENDA
10 kV
n=
TR 1
0
1
_
G
A
B
R
O
V
IC
A
P
b
e
g
=
0
.0
2
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
Pbeg=
S/Smax=
DV35kVavnik-Brezna
Pbeg=0.38MW
S/Smax=2%
Pbeg=
S/Smax=
Vi=35.3kV
Vi=10.59kV
n=
0
2
_
T
IM
A
R
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
0
3
_
B
IJ
E
L
A
P
b
e
g
=
0
.0
9
M
W
S
/S
m
a
x
=
4
%
0
4
_
A
V
N
IK
P
b
e
g
=
0
.2
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
9
%
MHEGornja Bijela
Pg=0.000MW
Vi=10.58kV
Pbeg=
S/Smax=
Vi=10.58kV
S3Fr=1.23MVA
Vi=10.55kV
Vi=10.56kV
0.411kV
Vi=10.57kV
0.412kV
Vi=10.56kV
0.412kV
Vi=10.57kV
0.412kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.57kV
0.409kV
Pbeg=0.03MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.01MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.06MW
S/Smax=2%
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.58kV
0.412kV
Vi=10.58kV
0.412kV
Vi=10.57kV
0.412kV
Vi=10.57kV
0.412kV
Pbeg=0.12MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.50MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.38MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.03MW
S/Smax=1%
Pg=0.000MW
Vi=10.56kV
Vi=10.55kV
0.411kV
Vi=10.59kV
0.412kV
Vi=10.58kV
0.412kV
MHESirovac 6 MW
Pbeg=0.01MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.08MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.02MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.02MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.03MW
S/Smax=1%
Pg=6.00MW
Vi=37.2kV
Pg=0.000MW
Vi=10.59kV
MHETimar 1,93 MW
Vi=10.56kV
0.411kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.57kV
TS avnik
TS Sicilija
MHEavnik 0,2 MW
TS Titeks
TS Komunalno
TS Mokro
TS Petnjica
TS Poenje
prema Komarnici
prema Dubrovskem
TS D.Bijela I
TS Miloevii
TS Kruevice
TS D.Bijela II
TS G.Bijela
TS Timar II
TS Gradac
TS Bare6
TS Sirovac
TS Bare8
TS D.Sela
TS Mljetiaki I
TS Mljetiaki II
TS Slatina
TS Timar I
TS Bare1
TS Bare2
TS Bare3
TS Malinsko
TS Bare4
TS Tuina I
TS Tuina II
TS Boan
TS Boan 35/10 kV
TS 35/10 kV avnik
Pbeg=0.12MW
S/Smax=5%
n=0
TR 2
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
T
im
a
r, A
lF
e
7
0
/1
2
, l=
4
.5
k
m
P
b
e
g
=
0
.0
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
P
b
e
g
=
0
.0
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
3
%
TS Krnja Jela I
TS Krnja Jela II
Vi=10.56kV
0.411kV
S3Fr=10.0MVA
S3Fr=1.21MVA
0
1
_
T
U
IN
A
0
2
_
B
O
A
N
P
b
e
g
=
0
.0
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
0
3
_
B
A
R
E

282
jedan sistem radi na 10 kV i slui za prikljuenje mHE u slivu Bijele,
drugi sistem radi na 35 kV i slui za potrebe prikljuenja mHE na rijeci
Tuini
- duina dvosistemskog voda iznosi cca. 6,5 km
- izmeu Bijele i Tuine gradi se 35 kV jednosistemski dalekovod u
duini 7 km
- 35 kV izvod oprema se vodiima AlFe 95/15 mm
2

350.000

- unutar gran. krit. 4,326 MW 11610 MWh
Rezultati:

Sl. 5.131: Rezultati analize energetskih prilika VARIJANTA B, max optereenja i max proizvodnja mHE, 2011.

P
b
e
g
=
1
.8
7
M
W
S
/S
m
a
x
=
4
6
%
TSBare5
TSBare7
TSBare9
S3Fr=0.000MVA
S3Fr=0.000MVA
P
b
e
g
=
0
.2
5
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
1
%
Pbeg=1.48 MW
S/Smax=60%
Vi=34.8kV
Vs=34.4
Vi=115.1kV
n=-7
n=0
Vi=10.46kV
Pbeg=7.2 MW
S/Smax=36%
Pbeg=1.34 MW
S/Smax=17%
TS110/35 kVGvozd
Pbeg=5.87 MW
S/Smax=33%
Pbeg=1.35 MW
S/Smax=33%
n=0
TR 2
n=0
TR 2
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
G
.B
ije
la
, A
lF
e
7
0
/1
2
, l=
9
k
m
P
b
e
g
=
S
/S
m
a
x
=
0.409kV
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=1.87 MW
S/Smax=46%
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=0.63 MW
S/Smax=17%
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
B
I
J
E
L
A
T
U
IN
A
Vi=10.30kV
0.400kV
Vi=10.31kV
0.400kV
0.401kV
S3Fr=0.000MVA
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
DV35kVodc Slatina-Boan
Vi=34.7kV
Vi=10.40kV
n=
TR 1
0
1
_
T
U
IN
A
0
2
_
B
O
A
N
P
b
e
g
=
0
.0
4
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
%
P
b
e
g
=
0
.1
0
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
%
Pbeg=1.47 MW
S/Smax=8%
0
3
_
B
A
R
E
0
2
_
T
IM
A
R
P
b
e
g
=
1
.1
5
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
8
%
0
3
_
B
IJ
E
L
A
P
b
e
g
=
0
.1
9
M
W
S
/S
m
a
x
=
8
%
0
4
_
A
V
N
IK
P
b
e
g
=
0
.2
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
2
%
Pbeg=
S/Smax=
Vi=10.35kV
S3Fr=0.000MVA
n=
TR 1
0
1
_
G
A
B
R
O
V
IC
A
P
b
e
g
=
0
.0
5
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
Pbeg=2.10 MW
S/Smax=15%
DV35kVavnik-Brezna
Pbeg=1.47 MW
S/Smax=8%
DV35kVodc Slatina-avnik
Pbeg=
S/Smax=
Vi=10.32kV
0.400kV
Vi=10.31kV
0.395kV
Pbeg=0.05 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=5%
Vi=10.31kV
0.400kV
Vi=10.31kV
0.400kV
MHEGornja Bijela
Pg=1.40MW
Vi=10.87kV
0.408kV
Pbeg=1.47 MW
S/Smax=8%
Pbeg=1.47 MW
S/Smax=8%
Pbeg=1.16 MW
S/Smax=29%
Pg=0.200MW
Vi=10.32kV
0.400kV
Vi=10.32kV
0.401kV
Vi=10.32kV
0.401kV
Vi=10.32kV
0.400kV
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.10 MW
S/Smax=4%
Pg=6.00MW
Vi=35.6kV
Pg=1.93MW
Vi=10.73kV
Vi=10.38kV
0.403kV
Vi=10.52kV
0.408kV
Vi=10.52kV
Vi=10.33kV
0.398kV
Vi=10.34kV
0.399kV
Vi=10.34kV
0.399kV
Vi=10.34kV
0.399kV
Vi=10.36kV
0.399kV
Vi=10.35kV
0.399kV
Vi=10.40kV
0.402kV
Vi=10.39kV
0.401kV
MHESirovac 6 MW
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.25 MW
S/Smax=11%
MHETimar 1,93 MW
TSD.BijelaI
TSMiloevii
TSKruevice
TSD.BijelaII
TSG.Bijela
TSavnik
TSSicilija
MHEavnik 0,2 MW
TSTiteks
TSKomunalno
TSGradac
TSMokro
TSPoenje
TSD.Sela
TSMljetiaki I
TSMljetiaki II
TSSlatina
TSTimar I
TSTimar II
TSBare1
TSBare2
TSBare3
TSMalinsko
TSBare4
TSBare6
TSSirovac
TSBare8
TSTuinaII
TSBoan
TSTuinaI
TSBoan 35/10 kV
TS35/10 kVavnik
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
T
im
a
r, A
lF
e
7
0
/1
2
, l=
4
.5
k
m

283
Rezultati:

Sl. 5.132: Rezultati analize energetskih prilika VARIJANTA B, min potronja i max proizvodnja mHE, 2011.
Prednosti rjeenja
- pouzdano prikljuenje mHE Sirovac na 10 kV mreu nije mogue
- proizvedena snaga predstavlja viak i evakuira se u 110 kV mreu
- nema uticajamHE na NN mreu
- upentljanje 35 kV mree izmeu mHE i TS Boan omoguie bolju pouzdanost rada ove
mree
- nedostatak rjeenja: zavisi od izgradnje vjetroelektrana i 110 kV mree na Kronovem

Stanje
P
mHE

(MW)
U
min

[kV]
U
max

[kV]
P
gub

[MW]
P
gub

[MW]
W
gub

[MWh]
w
gub

[MWh]
[]
Prije
priklju.
0 0,400 0,403 4,422 - 11867 - -
Priklju. na
posto.
mreu
1,1 0,410 0,413 4,367 -0,055 11720 -147 -
VARIJANTA
A
6 0,359 0,420 4,427 +0,005 11880 +13 700.000
VARIJANTA
B
6
nema
uticaja
nema
uticaja
4,326 -0,096 11610 -257 940.000
nov 35 kV DV za priklj. MHE na Tuini, l=15km
nov 10 kV DV za priklj. MHE na Bijeli, l=8km
Pbeg=1.75MW
S/Smax=70%
S3Fr=0.000MVA
P
b
e
g
=
0
.0
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
3
%
S3Fr=0.000MVA
P
b
e
g
=
1
.8
7
M
W
S
/S
m
a
x
=
4
6
%
TS Bare5
TS Bare7
TSBare9
Vi=10.59kV
Vi=34.8kV
Vs=34.4
Vi=115.1kV
n=-7
n=0
Vi=10.46kV
Pbeg=7.2MW
S/Smax=36%
Pbeg=1.34MW
S/Smax=17%
TS110/35/10kVGvozd
n=0
TR 2
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
T
im
a
r, A
lF
e
7
0
/1
2
, l=
4
.5
k
m
Pbeg=1.35MW
S/Smax=33%
Pbeg=5.87MW
S/Smax=33%
0
3
_
B
A
R
E
Pbeg=
S/Smax=
P
b
e
g
=
0
.0
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
0
%
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
Pbeg=1.74MW
S/Smax=10%
P
b
e
g
=
0
.0
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
3
%
0
2
_
B
O
A
N
0
1
_
T
U
IN
A
TR 1
n=
Vi=10.59kV
Vi=35.3kV
veza 10 kVsa postojeo mreo. l=0,5 km
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=1.87MW
S/Smax=46%
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=1.03MW
S/Smax=26%
n=0
TR 2
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
G
.B
ije
la
, A
lF
e
7
0
/1
2
, l=
9
k
m
P
b
e
g
=
S
/S
m
a
x
=
Vi=10.50kV
0.409kV
Vi=10.51kV
0.409kV
Vi=10.71kV
0.417kV
kabel ski vod
bez napona
i skl upl jen vod
B
IJ
E
L
A
T
U
I
N
A
B
I
J
E
L
A
T
U
IN
A
110 kV
0.410kV
S3Fr=0.000MVA
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
0
1
_
G
A
B
R
O
V
IC
A
P
b
e
g
=
0
.0
2
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
Pbeg=2.77MW
S/Smax=19%
DV 35 kVavnik-Brezna
Pbeg=1.74MW
S/Smax=10%
Vi=35.3kV
0
2
_
T
IM
A
R
P
b
e
g
=
1
.1
8
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
9
%
0
3
_
B
IJ
E
L
A
P
b
e
g
=
0
.0
9
M
W
S
/S
m
a
x
=
4
%
0
4
_
A
V
N
IK
P
b
e
g
=
0
.0
3
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
%
MHE Gornja Bijela
Pg=1.40MW
Vi=10.87kV
Pbeg=
S/Smax=
Vi=10.52kV
S3Fr=0.000MVA
n=
TR 1
0.409kV
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.51kV
0.409kV
Vi=10.51kV
0.409kV
Vi=10.51kV
0.407kV
Pbeg=0.03MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.01MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.06MW
S/Smax=2%
Vi=10.51kV
0.409kV
Vi=10.51kV
0.409kV
Vi=10.55kV
0.411kV
Vi=10.71kV
0.417kV
Vi=10.70kV
0.417kV
Vi=10.70kV
0.417kV
Pbeg=1.74MW
S/Smax=10%
Pbeg=1.74MW
S/Smax=10%
Pbeg=1.19MW
S/Smax=29%
Pg=0.200MW
Vi=10.52kV
Vi=10.51kV
0.412kV
Vi=10.59kV
0.412kV
MHE Sirovac 6 MW
Pbeg=0.01MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.08MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.02MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.02MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.03MW
S/Smax=1%
Pg=6.00MW
Vi=35.6kV
Pg=1.93MW
Vi=10.92kV
MHE Timar 1,93 MW
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.58kV
0.411kV
Vi=10.58kV
0.411kV
Vi=10.58kV
0.411kV
Vi=10.59kV
TSSicilija
MHE avnik 0,2 MW
TSTiteks
TSKomunalno
TS Petnj ica
TSPoenj e
TSD.Bij ela I
TS Miloevii
TSKruevice
TSD.Bij ela II
TS G.Bij ela
TSavnik
TS Gradac
TSMokro
TSBare6
TS Sirovac
TSBare8
TSD.Sela
TS Mlj etiaki I
TSMlj etiaki II
TS Slatina
TSTimar I
TS Timar II
TSBare1
TS Bare2
TSBare3
TSMalinsko
TSBare4
TS Tuina I
TS Tuina II
TSBoan
TSBoan35/10 kV
TS35/10 kVavnik
TSKrnj a Jela I
TSKrnj a Jela II
Vi=10.57kV
0.411kV

284
RIJEKA BIJELA

Naziv
P
max

[MW]
Najblia TS S
k
[MVA]
mHE Gornja Bijela 1,4 TS Gornja Bijela 6,68
Iznos Bijela 1,4 Kruta mrea: 110 kV sabirnice TS Plevlja 1 1448

- TS Pljevlja I 110/35/10 kV
- TS avnik 35/10 kV, izvod 10 kV: Bijela

2. Polazita
S
min
[MVA] S
max
[MVA] S
min
[MVA] S
max
[MVA]
izvod Bijela 0,09 0,19 0,10 0,20
TS 35/10 kV avnik 0,18 0,61 0,19 0,65

- rekonstrukcija TS avnik 35/10 kV do 2015. godine

285
(min 0,397 kV, max 0,403 kV)
Rezultati:

postojeoj mrei

Vi=10.35kV
0.402kV
Vi=10.36kV
0.402kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
B
U
K
O
V
I
C
A
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
0.403kV
S3Fr=7.12MVA
S3Fr=9.64MVA
S3Fr=6.68MVA
LEGENDA
10 kV
0
2
_
T
IM
A
R
P
b
e
g
=
0
.
0
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
%
0
3
_
B
IJ
E
L
A
P
b
e
g
=
0
.
1
9

M
W
S
/
S
m
a
x
=
8
%
0
4
_
A
V
N
IK
P
b
e
g
=
0
.
2
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
2
%
Pbeg=0.58 MW
S/Smax=61%
Vi=10.40kV
S3Fr=11.4MVA
n=0
TR 1
0
1
_
G
A
B
R
O
V
IC
A
P
b
e
g
=
0
.
0
5

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
%
Pbeg=
S/Smax=
DV35kVavnik-Brezna
Pbeg=0.58 MW
S/Smax=6%
Vi=10.37kV
0.402kV
Vi=10.36kV
0.397kV
Pbeg=0.05 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=5%
Vi=10.36kV
0.402kV
Vi=10.36kV
0.402kV
MHEGornja Bijela
Pg=0.000MW
Vi=10.36kV
Pbeg=0.39 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.98 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.58 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.05 MW
S/Smax=2%
Pg=0.200MW
Vi=10.37kV
Vi=10.33kV
Vi=10.31kV
Vi=10.36kV
0.402kV
Vi=10.37kV
0.403kV
Vi=10.37kV
0.403kV
Vi=10.37kV
0.402kV
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
Pg=0.000MW
Vi=10.39kV
Pg=0.000MW
Vi=10.37kV
Vi=10.39kV
0.403kV
Vi=10.37kV
0.402kV
Vi=10.37kV
0.402kV
Vi=10.37kV
0.402kV
Vi=10.40kV
0.401kV
Vi=10.39kV
0.401kV
Vi=10.44kV
0.404kV
Vi=10.43kV
0.402kV
MHESirovac 6 MW
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.25 MW
S/Smax=11%
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=3%
MHETimar 1,93 MW
TS D.Bijela I
TS Miloevii
TS Kruevice
TS D.Bijela II
TS G.Bijela
TS avnik
TS Sicilija
MHEavnik 0,2 MW
TS Titeks
TS Komunalno
TS Gradac
TS Mokro
TS Petnjica
TS Poenje
prema Komarnici
prema Dubrovskem
TS D.Sela
TS Mljetiaki I
TS Mljetiaki II
TS Slatina
TS Timar I
TS Timar II
TS Bare1
TS Bare2
TS Bare3
TS Malinsko
TS Boan
TS Tuina I
TS Tuina II
TS Boan 35/10 kV
TS 35/10 kV avnik

286
(min 0,403 kV, max 0,404 kV)
Rezultati:

mrei

- nema potrebe

Biljeke:
- u prikljuenja s punom snagom naponi u NN mrei kreu se preko kriterijuma 0,420 kV (iznad
0,470 kV)

Vi=10.35kV
0.402kV
Vi=10.36kV
0.402kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
B
I
J
E
L
A
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
0.403kV
S3Fr=6.68MVA
LEGENDA
10 kV
0
2
_
T
I
M
A
R
P
b
e
g
=
0
.
0
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
%
0
3
_
B
I
J
E
L
A
P
b
e
g
=
0
.
1
9

M
W
S
/
S
m
a
x
=
8
%
0
4
_
A
V
N
I
K
P
b
e
g
=
0
.
2
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
2
%
Pbeg=0.58 MW
S/Smax=61%
Vi=10.40kV
S3Fr=11.4MVA
n=0
TR 1
0
1
_
G
A
B
R
O
V
I
C
A
P
b
e
g
=
0
.
0
5

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
%
Pbeg=
S/Smax=
DV35kVavnik-Brezna
Pbeg=0.58 MW
S/Smax=6%
Vi=10.37kV
0.402kV
Vi=10.36kV
0.397kV
Pbeg=0.05 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=5%
Vi=10.36kV
0.402kV
Vi=10.36kV
0.402kV
MHE Gornja Bijela
Pg=0.000MW
Vi=10.36kV
Pbeg=0.58 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.05 MW
S/Smax=2%
Pg=0.200MW
Vi=10.37kV
Vi=10.33kV
Vi=10.31kV
Vi=10.36kV
0.402kV
Vi=10.37kV
0.403kV
Vi=10.37kV
0.403kV
Vi=10.37kV
0.402kV
Vi=10.39kV
0.403kV
Vi=10.37kV
0.402kV
TS D.Bijela I
TS Miloevii
TS Kruevice
TS D.Bijela II
TS G.Bijela
TS avnik
TS Sicilija
MHE avnik 0,2 MW
TS Titeks
TS Komunalno
TS Gradac
TS Mokro
TS Petnjica
TS Poenje
prema Komarnici
prema Dubrovskem
TS D.Sela
TS Mljetiaki I
TS Mljetiaki II
TS Slatina
TS 35/10 kV avnik

287
Rezultati:


4.b VARIJANTA A: prikljuenje mHE na novi izvod od TS AVNIK
Potrebna pojaanja:
700.000
- rekonstrukcija TS 35/10 kV avnik (novi transformator 35/10 kV,
4 MVA)
- Prikljuenje mHE kroz novi 10 kV izvod direktno u TS 35/10 kV avnik,
rekonstrukciju postojeega dalekovoda izmeu avnika i Bijele (izvod
Bijela) u DV 2x10 kV, vodii 1xAlFe 70/12 mm
2
(mHE) i 1xAlFe 35/6
mm
2
(potronja), duina cca 9 km.
- Alternativa: ukjuenje s kabalskim izvodom (kabal Al 150 mm
2
, 9 km).

700.000

Vi=10.47kV
0.408kV
Vi=10.62kV
0.414kV
B
I
J
E
L
A
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
0.408kV
S3Fr=6.68MVA
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
Pbeg=
S/Smax=
DV35kVavnik-Brezna
Pbeg=0.26 MW
S/Smax=3%
0
2
_
T
I
M
A
R
P
b
e
g
=
0
.
0
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
%
0
3
_
B
I
J
E
L
A
P
b
e
g
=
0
.
3
5

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
4
%
0
4
_
A
V
N
I
K
P
b
e
g
=
0
.
0
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
%
Pbeg=0.26 MW
S/Smax=26%
Vi=10.46kV
S3Fr=11.4MVA
n=0
TR 1
0
1
_
G
A
B
R
O
V
I
C
A
P
b
e
g
=
0
.
0
2

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
%
MHE Gornja Bijela
Pg=0.450MW
Vi=10.78kV
Vi=10.45kV
Vi=10.47kV
0.408kV
Vi=10.46kV
0.407kV
Vi=10.46kV
0.407kV
Vi=10.48kV
0.408kV
Vi=10.59kV
0.412kV
Vi=10.62kV
0.411kV
Pbeg=0.41 MW
S/Smax=16%
Pbeg=0.43 MW
S/Smax=17%
Pbeg=0.06 MW
S/Smax=2%
Vi=10.71kV
0.417kV
Vi=10.76kV
0.419kV
Vi=10.46kV
0.407kV
Vi=10.45kV
0.407kV
Pbeg=0.26 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pg=0.200MW
Vi=10.46kV
Vi=10.46kV
TS Sicilija
MHE avnik 0,2 MW
TS Titeks
TS Komunalno
TS Petnjica
TS Poenje
prema Komarnici
prema Dubrovskem
TS D.Bijela I
TS Miloevii
TS Kruevice
TS D.Bijela II
TS G.Bijela
TS avnik
TS Gradac
TS Mokro
TS D.Sela
TS Mljetiaki I
TS Mljetiaki II
TS Slatina
TS 35/10 kV avnik

288
- unutar gran. krit. (cca. 410 kV) 4355 MW 11687 MWh
Rezultati:


Pbeg=1.35 MW
S/Smax=27%
Pbeg=5.76 MW
S/Smax=33%
Pbeg=2.39 MW
S/Smax=60%
n=0
TR 2
n
o
v
i
i
z
v
o
d

M
H
E

G
.
B
i
je
la
,
A
l
F
e
7
0
/1
2
,
l=
9
k
m
P
b
e
g
=
1
.3
5

M
W
S
/S
m
a
x
=
2
7
%
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.72kV
0.417kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
B
I
J
E
L
A
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
0.411kV
S3Fr=8.30MVA
LEGENDA
10 kV
n=
TR 1
0
1
_
G
A
B
R
O
V
I
C
A
P
b
e
g
=
0
.0
3

M
W
S
/S
m
a
x
=
1
%
Pbeg=
S/Smax=
DV35 kV avnik-Brezna
Pbeg=2.38 MW
S/Smax=14%
DV35 kV odc Slatina-avnik
0
2
_
T
I
M
A
R
P
b
e
g
=
1
.1
9

M
W
S
/S
m
a
x
=
2
9
%
0
3
_
B
IJ
E
L
A
P
b
e
g
=
0
.0
9

M
W
S
/S
m
a
x
=
4
%
0
4
_
A
V
N
I
K
P
b
e
g
=
0
.0
3

M
W
S
/S
m
a
x
=
2
%
MHE Gornja Bijela
Pg=1.40MW
Vi=10.89kV
Pbeg=
S/Smax=
Vi=10.54kV
S3Fr=1.23MVA
Vi=10.50kV
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.53kV
0.410kV
Vi=10.53kV
0.410kV
Vi=10.53kV
0.410kV
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.52kV
0.407kV
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.06 MW
S/Smax=2%
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.72kV
0.417kV
Pbeg=2.38 MW
S/Smax=14%
Pbeg=1.20 MW
S/Smax=30%
Pg=0.200MW
Vi=10.54kV
Vi=10.51kV
TSavnik
TS Sicilija
MHE avnik 0,2 MW
TS Titeks
TSKomunalno
TS Mokro
TSPetnjica
TSPoenje
prema Komarnici
prema Dubrovskem
TSD.Bijela I
TSMiloevii
TSKruevice
TS D.Bijela II
TSG.Bijela
TSGradac
TS D.Sela
TSMljetiaki I
TSMljetiaki II
TSSlatina
TS 35/10 kV avnik

289
- unutar granica kriterijuma (min 0,408 kV, max 0,410) 0,888 MW
Rezultati:

Sl. 5.137: Rezultati analize energetskih prilika VARIJANTA A, min potronja i max proizvodnja mHE, 2011

Pbeg=1.35 MW
S/Smax=27%
Pbeg=5.76 MW
S/Smax=33%
Pbeg=2.38 MW
S/Smax=60%
n=0
TR 2
n
o
v
i
iz
v
o
d

M
H
E

G
.
B
ije
la
,

A
lF
e
7
0
/
1
2
,

l=
9
k
m
P
b
e
g
=
1
.
3
5

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
7
%
Vi=10.61kV
0.413kV
Vi=10.61kV
0.413kV
Vi=10.81kV
0.421kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
B
I
J
E
L
A
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
0.414kV
S3Fr=0.000MVA
LEGENDA
10 kV
20 kV
n=
TR 1
0
1
_
G
A
B
R
O
V
I
C
A
P
b
e
g
=
0
.
0
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
%
Pbeg=
S/Smax=
DV35kVavnik-Brezna
Pbeg=2.37 MW
S/Smax=14%
0
2
_
T
I
M
A
R
P
b
e
g
=
1
.
1
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
9
%
0
3
_
B
I
J
E
L
A
P
b
e
g
=
0
.
0
9

M
W
S
/
S
m
a
x
=
4
%
0
4
_
A
V
N
I
K
P
b
e
g
=
0
.
0
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
%
MHE Gornja Bijela
Pg=1.40MW
Vi=10.98kV
Pbeg=
S/Smax=
Vi=10.63kV
S3Fr=0.000MVA
Vi=10.59kV
Vi=10.61kV
0.413kV
Vi=10.62kV
0.414kV
Vi=10.62kV
0.414kV
Vi=10.61kV
0.413kV
Vi=10.61kV
0.413kV
Vi=10.61kV
0.411kV
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.06 MW
S/Smax=2%
Vi=10.61kV
0.413kV
Vi=10.61kV
0.413kV
Vi=10.65kV
0.415kV
Vi=10.81kV
0.421kV
Pbeg=2.37 MW
S/Smax=14%
Pbeg=1.19 MW
S/Smax=29%
Pg=0.200MW
Vi=10.63kV
Vi=10.60kV
TS avnik
TS Sicilija
MHE avnik 0,2 MW
TS Titeks
TS Komunalno
TS Mokro
TS Petnjica
TS Poenje
prema Komarnici
prema Dubrovskem
TS D.Bijela I
TS Miloevii
TS Kruevice
TS D.Bijela II
TS G.Bijela
TS Gradac
TS D.Sela
TS Mljetiaki I
TS Mljetiaki II
TS Slatina
TS 35/10 kV avnik

290
Rezultati:

Sl. 5.138: Rezultati analize energetskih prilika VARIJANTA A, max potronja bez proizvodnje mHE, 2011
Prednosti rjeenja

4.b VARIJANTA B: prikljuenje mHE na 10 kV sabirnice u novo TS Gvozd
110/35/10 kV
Potrebna pojaanja:
730.000
- mHE prikljuuje se s novim izvodom direktno na 10 kV sabirnice u TS
Gvozd
- uslov: izgraena TS Gvozd 110/35/10 kV i 110 kVdalekovoda

Pbeg=0.00 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.38 MW
S/Smax=9%
n=0
TR 2
n
o
v
i
iz
v
o
d

M
H
E

G
.
B
ije
la
,

A
lF
e
7
0
/
1
2
,

l=
9
k
m
P
b
e
g
=
0
.
0
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
0
%
Vi=10.56kV
0.411kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.58kV
0.412kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
B
I
J
E
L
A
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
0.412kV
S3Fr=0.000MVA
LEGENDA
10 kV
n=
TR 1
0
1
_
G
A
B
R
O
V
I
C
A
P
b
e
g
=
0
.
0
2

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
%
Pbeg=
S/Smax=
DV35 kVavnik-Brezna
Pbeg=0.38 MW
S/Smax=2%
0
2
_
T
I
M
A
R
P
b
e
g
=
0
.
0
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
%
0
3
_
B
I
J
E
L
A
P
b
e
g
=
0
.
0
9

M
W
S
/
S
m
a
x
=
4
%
0
4
_
A
V
N
I
K
P
b
e
g
=
0
.
2
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
9
%
MHE Gornja Bijela
Pg=0.000MW
Vi=10.58kV
Pbeg=
S/Smax=
Vi=10.58kV
S3Fr=0.000MVA
Vi=10.55kV
Vi=10.56kV
0.411kV
Vi=10.57kV
0.412kV
Vi=10.56kV
0.412kV
Vi=10.57kV
0.412kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.57kV
0.409kV
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.01 MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.06 MW
S/Smax=2%
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Vi=10.58kV
0.412kV
Pbeg=0.38 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.03 MW
S/Smax=1%
Pg=0.000MW
Vi=10.56kV
Vi=10.55kV
TS avnik
TS Sicilij a
MHE avnik 0,2 MW
TS Titeks
TS Komunalno
TS Mokro
TS Petnj ica
TS Poenj e
prema Komarnici
prema Dubrovskem
TS D.Bij ela I
TS Miloevii
TS Kruevice
TS D.Bij ela II
TS G.Bij ela
TS Gradac
TS D.Sela
TS Mlj etiaki I
TS Mlj etiaki II
TS Slatina
TS 35/10 kV avnik

291
Brezna- Gvozd (Kronovo)
- u TS Gvozd instalira se transformator TR 35/10 kV, 2,5 MVA
- od TS Gvozd prema dolini Bijele gradi se dvosistemski 35 kV vod,
jedan sistem radi na 10 kV i slui za prikljuenje mHE u slivu Bijele,
drugi sistem radi na 35 kV i slui za potrebe prikljuenja mHE na rijeci
Tuini
- duina dvosistemskoga voda iznosi cca. 6,5 km
- mHE se prikljuuje na dvosistemski dalekovod s 10 kV spojnim
dalekovodom u duini cca 1 km
- 10 kV izvod oprema se vodiima AlFe 50/8 mm
2

30.000
200.000

350.000

150.000
- unutar gran. krit. 4,235 MW 11365 MWh
Rezultati:

Sl. 5.139: Rezultati analize energetskih prilika VARIJANTA B, max optereenja i max proizvodnja mHE, 2011

Vi=34.8kV
Vs=34.4
Vi=115.1kV
n=-7
n=0
Vi=10.46kV
Pbeg=7.2 MW
S/Smax=36%
Pbeg=1.34 MW
S/Smax=17%
TS 110/35 kV Gvozd
Pbeg=5.87 MW
S/Smax=33%
Pbeg=1.35 MW
S/Smax=33%
n=0
TR 2
n
o
v
i
iz
v
o
d

M
H
E

G
.
B
ije
la
,

A
lF
e
7
0
/
1
2
,

l=
9
k
m
P
b
e
g
=
S
/
S
m
a
x
=
0.409kV
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=1.87 MW
S/Smax=46%
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=0.63 MW
S/Smax=17%
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
Vi=10.30kV
0.400kV
Vi=10.31kV
0.400kV
0.401kV
S3Fr=0.000MVA
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
0
2
_
T
I
M
A
R
P
b
e
g
=
1
.
1
5

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
8
%
0
3
_
B
I
J
E
L
A
P
b
e
g
=
0
.
1
9

M
W
S
/
S
m
a
x
=
8
%
0
4
_
A
V
N
I
K
P
b
e
g
=
0
.
2
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
2
%
Pbeg=
S/Smax=
Vi=10.35kV
S3Fr=0.000MVA
n=
TR 1
0
1
_
G
A
B
R
O
V
I
C
A
P
b
e
g
=
0
.
0
5

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
%
Pbeg=2.10 MW
S/Smax=15%
DV35kVavnik-Brezna
Pbeg=1.47 MW
S/Smax=8%
DV35kVodc Slatina-avnik
Vi=10.32kV
0.400kV
Vi=10.31kV
0.395kV
Pbeg=0.05 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=5%
Vi=10.31kV
0.400kV
Vi=10.31kV
0.400kV
MHEGornja Bijela
Pg=1.40MW
Vi=10.87kV
Pbeg=1.47 MW
S/Smax=8%
Pbeg=1.16 MW
S/Smax=29%
Pg=0.200MW
Vi=10.32kV
0.400kV
Vi=10.32kV
0.401kV
Vi=10.32kV
0.401kV
Vi=10.32kV
0.400kV
Pg=1.93MW
Vi=10.73kV
Vi=10.38kV
0.403kV
Vi=10.52kV
0.408kV
Vi=10.35kV
0.399kV
Vi=10.40kV
0.402kV
Vi=10.39kV
0.401kV
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
MHETimar 1,93 MW
TSD.BijelaI
TSMiloevii
TSKruevice
TSD.BijelaII
TSG.Bijela
TSavnik
TSSicilija
MHEavnik 0,2 MW
TSTiteks
TSKomunalno
TSGradac
TSMokro
TSPoenje
TSD.Sela
TSMljetiaki I
TSMljetiaki II
TSSlatina
TSTimar I
TSBare2
TSBare3
TSMalinsko
TSTuinaII
TSBoan
TSTuinaI
TS 35/10 kV avnik

292
Rezultati:

Sl. 5.140: Rezultati analize energetskih prilika VARIJANTA B, min potronja i max proizvodnja mHE, 2011.

Prednosti rjeenja
- proizvedena snaga predstavlja viak u 10 kV mrei TS avnik jer je bolje evakuirati se u
35 kV i 110 kV mreu
- nema uticajamHE na NN mreu
- upentljanje 10 kV mree izmeu mHE i TS G.Bijela (izvod Bijela od TS avnik)
omoguie bolju pouzdanost rada ove mree
- nedostatak rjeenja: zavisi od izgradnje vjetroelektrana i 110 kV mree na Kronovem

nov 35 kV D
V za priklj. M
HE na Tuini, l=15km
nov 10 kV DV za priklj. M
HE na Bi jeli, l=8km
Vi=34.8kV
Vs=34.4
Vi=115.1kV
n=-7
n=0
Vi=10.46kV
Pbeg=7.2MW
S/Smax=36%
Pbeg=1.34MW
S/Smax=17%
TS 110/35/10kV Gvozd
Pbeg=1.35MW
S/Smax=33%
Pbeg=5.87MW
S/Smax=33%
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=1.87MW
S/Smax=46%
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=1.03MW
S/Smax=26%
n=0
TR 2
n
o
v
i iz
v
o
d
M
H
E
G
.B
ije
la
, A
lF
e
7
0
/1
2
, l=
9
k
m
P
b
e
g
=
S
/
S
m
a
x
=
0.409kV
Vi=10.51kV
0.409kV
kabel ski vod
bez napona
i skl upl jen vod
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
B
I
J
E
L
A
T
U
I
N
A
110 kV
0.410kV
S3Fr=0.000MVA
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
0
1
_
G
A
B
R
O
V
IC
A
P
b
e
g
=
0
.
0
2

M
W
S
/
S
m
a
x
=
1
%
Pbeg=2.77MW
S/Smax=19%
DV35 kV avnik-Brezna
Pbeg=1.74MW
S/Smax=10%
DV35 kV odc Slatina-avnik
0
2
_
T
IM
A
R
P
b
e
g
=
1
.
1
8

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
9
%
0
3
_
B
IJ
E
L
A
P
b
e
g
=
0
.
0
9

M
W
S
/
S
m
a
x
=
4
%
0
4
_
A
V
N
IK
P
b
e
g
=
0
.
0
3

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
%
MHE Gornja Bijela
Pg=1.40MW
Vi=10.87kV
Pbeg=
S/Smax=
Vi=10.52kV
S3Fr=0.000MVA
n=
TR 1
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.52kV
0.410kV
Vi=10.51kV
0.409kV
Vi=10.51kV
0.409kV
Vi=10.51kV
0.407kV
Pbeg=0.03MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.01MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.06MW
S/Smax=2%
Vi=10.51kV
0.409kV
Vi=10.51kV
0.409kV
Vi=10.55kV
0.411kV
Vi=10.71kV
0.417kV
0.417kV
Pbeg=1.74MW
S/Smax=10%
Pbeg=1.74MW
S/Smax=10%
Pbeg=1.19MW
S/Smax=29%
Pg=0.200MW
Vi=10.52kV
0.412kV
Vi=10.59kV
0.412kV
Pbeg=0.01MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.02MW
S/Smax=1%
Pg=1.93MW
Vi=10.92kV
MHE Timar 1,93 MW
Vi=10.58kV
0.411kV
Vi=10.59kV
TSSicilija
MHE avnik 0,2 MW
TSTiteks
TSKomunalno
TSD.Bij ela I
TS Miloevii
TS Kruevice
TS D.Bij ela II
TS G.Bij ela
TSavnik
TS Gradac
TS Mokro
TS D.Sela
TS Bare2
TS Bare3
TS Malinsko
TS Tuina I
TSTuina II
TSBoan
TS Boan 35/10 kV
TS 35/10 kV avnik

293
Stanje
P
mHE

(MW)
U
min

[kV]
U
max

[kV]
P
gub

[MW]
P
gub

[MW]
W
gub

[MWh]
w
gub

[MWh]
[]
Prije
priklju.
0 0,397 0,404 4,442 - 11867 - -
Priklju. na
posto.
mreu
0,45 0,402 0,420 4,394 -0,048 11792 -75 -
VARIJANTA
A
1,4 0,391 0,410 4,355 -0,087 11687 -180 700.000
VARIJ_ANT
A B
1,4
nema
uticaja
nema
uticaja
4,235 -0,207 11365 -502 730.000

294
RIJEKA VRBNICA

Naziv
P
max

[MW]
Najblia TS S
k
[MVA]
mHE Vrbnica 5,566 TS Stabna 9,57
mHE Zukovska 6,422 TS Jasen 8,32
iznos Tuina 11,988 Kruta mrea: 110 kV sabirnice TS Niki 2585

- TS Niki 110/35 kV
- TS Pluine 35/10 kV, izvod 10 kV: B.11

2. Polazita
S
min
[MVA] S
max
[MVA] S
min
[MVA] S
max
[MVA]
izvod B.11 0,1 0,36 0,11 0,38
TS 35/10 kV
Pluine
0,6 2 0,64 2,12

- nije predivien

295
Max potronja - unutar granica kriterijuma - jedva unutar granica kriterijuma
(min 0,387 kV, max 0,391kV)
Rezultati:
postojeoj mrei
(min 0,402 kV, max 0,412kV)
Rezultati:

mrei
DV35 kVPluine - Una
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
n=
Vi=10.23kV
S3Fr=29.6MVA
n=0
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
IZ
V
O
D
_
B
.1
1
DV 35 kV Brezna - Pluine DV35 kV Pluine - Una
V
R
B
N
IC
A
V
R
B
N
IC
A
DV35 kV Una - Martinje
Vi=34.5kV
Pbeg=2.69 MW
S/Smax=20%
Pbeg=1.92 MW
S/Smax=14%
Pl=0.760MW
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=1.92 MW
S/Smax=51%
P
b
e
g
=
1
.5
7
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
7
%
P
b
e
g
=
0
.
3
4
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
4
%
Pbeg=4.78 MW
S/Smax=35%
Pbeg=2.69 MW
S/Smax=20%
Vi=10.09kV
0.390kV
Vi=10.09kV
0.387kV
Vi=10.09kV
0.390kV
Pbeg=0.06 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=5%
Pbeg=4.78 MW
S/Smax=35%
Pbeg=2.69 MW
S/Smax=20%
Pbeg=0.34 MW
S/Smax=14%
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.22 MW
S/Smax=9%
Vi=10.01kV
0.396kV
Vi=10.01kV
0.396kV
Vi=10.01kV
0.396kV
Vi=10.08kV
0.389kV
Vi=10.08kV
0.389kV
Vi=10.10kV
0.390kV
Vi=10.09kV
0.390kV
Vi=10.13kV
0.391kV
Vi=10.10kV
0.390kV
Vi=10.09kV
0.390kV
Pg=0.000MW
Vi=10.03kV
Pg=0.000MW
Vi=10.05kV
Vi=10.10kV
0.390kV
Vi=10.09kV
0.390kV
Vi=10.09kV
0.390kV
Vi=10.05kV
0.388kV
Vi=10.05kV
0.388kV
Vi=10.04kV
0.388kV
Vi=10.03kV
0.387kV
Vi=10.02kV
0.397kV
TSStabna I
TSStabna II
TSJasen
TSStubka
TSZukva
TS Podmramor
TSRavno
TSMiletii
TSKorlati
TS Zabrae
TSKovai
TSOrah
TS Lisina
TS Miloevii I
TS Miloevii II
TSSuvodo
TS Brljevo
TS Ribnjak
TSStolac
TS Smrijeno
TS Muratovica
TS 35/10 kV Pluine
TS 35/10 kV Una
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
VR
B
N
IC
A
V
R
B
N
IC
A
Vi=34.7kV
Pbeg=0.80 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.57 MW
S/Smax=4%
Pl=0.228MW
DV35 kVPluine - Una
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=0.58 MW
S/Smax=15%
P
b
e
g
=
0
.4
7

M
W
S
/S
m
a
x
=
8
%
P
b
e
g
=
0
.1
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
4
%
Pbeg=1.39 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.80 MW
S/Smax=6%
n=
Vi=10.39kV
S3Fr=0.000MVA
n=0
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
IZ
V
O
D
_
B
.1
1
Pbeg=1.39 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.80 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Vi=10.34kV
0.403kV
Vi=10.35kV
0.403kV
Vi=10.35kV
0.403kV
Vi=10.36kV
0.403kV
Vi=10.35kV
0.403kV
Vi=10.35kV
0.403kV
Vi=10.35kV
0.403kV
Vi=10.35kV
0.402kV
Vi=10.35kV
0.403kV
Vi=10.35kV
0.403kV
Vi=10.34kV
0.402kV
Vi=10.34kV
0.402kV
Vi=10.33kV
0.402kV
Vi=10.33kV
0.402kV
Vi=10.33kV
0.412kV
Vi=10.33kV
0.412kV
Vi=10.33kV
0.412kV
Vi=10.33kV
0.412kV
Vi=10.34kV
0.403kV
TS Zukva
TS Podmramor
TS Ravno
TS Miletii
Pg=0.000MW
Vi=10.33kV
Pg=0.000MW
Vi=10.34kV
Vi=10.35kV
0.403kV
Vi=10.35kV
0.403kV
TS Lisina
TS Miloevii I
TS Miloevii II
TS Suvodo
TS Brlj evo
TS Ribnj ak
TS Stabna I
TS Stabna II
TS Jasen
TS Stubka
TS Stolac
TS Smrij eno
TS Muratovica
TS Korlati
TS Zabrae
TS Kovai
TS Orah
TS 35/10 kV Pluine
TS 35/10 kV Una

296
Max gubici: 4,422 MW Godinji gubici: 11867MWh
- nema potrebe

Biljeke:
- max 0,15 MW od mHE Vrbnica
- max 0,15 MW od mHE Zukovska
- elektranu s predvienim karakteristikama nije mogue prikljuiti u postojeu 10 kV mreu
Rezultati:

Sl. 5.143: Prikljuenje mHE na oblinju 10 kV mreu, minimalna optereenja, 2011
4.b VARIJANTA A: prikljuenje mHE na 35 kV sabirnice u TS Brezna
Potrebna pojaanja:
1.000.000
- mHE prikljuuju se direktno na 35 kV sabirnice u TS Brezna
- uslov: rekonstruisan DV 2x35 kV Brezna Pluine
1. sistem: napaja sve TS 35/10 kV u petlji Brezna Plevlja 1
2. sistem: evakuacija snage od mHE na Vrbnici
- za potrebe mHE izgradi se 35 kV dvosistemski prikljuni dalekovod
izmeu mHE i rekonstruisanim DV 2x35 kV Brezna Pluine (AlFe
95/15 mm
2
, l = 9 km)
- vrsta prikljuaka je ulaz/izlaz u jedan sistem rekonstuisanog
dalekovoda DV 2x35 kV Brezna Pluine

1.000.000

LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
VR
B
N
IC
A
V
R
B
N
IC
A
Vi=34.8kV
Pbeg=0.80 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.57 MW
S/Smax=4%
Pl=0.228MW
DV35 kVPluine - Una
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=0.28 MW
S/Smax=8%
P
b
e
g
=
0
.
4
7

M
W
S
/
S
m
a
x
=
8
%
P
b
e
g
=
0
.
1
9

M
W
S
/
S
m
a
x
=
8
%
Pbeg=1.09 MW
S/Smax=8%
Pbeg=0.80 MW
S/Smax=6%
n=
Vi=10.43kV
S3Fr=0.000MVA
n=0
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
IZ
V
O
D
_
B
.1
1
Pbeg=1.09 MW
S/Smax=8%
Pbeg=0.80 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.19 MW
S/Smax=8%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.23 MW
S/Smax=9%
Pbeg=0.26 MW
S/Smax=10%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Vi=10.43kV
0.406kV
Vi=10.43kV
0.406kV
Vi=10.43kV
0.406kV
Vi=10.44kV
0.406kV
Vi=10.44kV
0.406kV
Vi=10.43kV
0.406kV
Vi=10.43kV
0.406kV
Vi=10.51kV
0.408kV
Vi=10.51kV
0.409kV
Vi=10.51kV
0.409kV
Vi=10.60kV
0.413kV
Vi=10.60kV
0.413kV
Vi=10.62kV
0.413kV
Vi=10.63kV
0.414kV
Vi=10.63kV
0.424kV
Vi=10.62kV
0.424kV
Vi=10.62kV
0.424kV
Vi=10.62kV
0.424kV
Vi=10.43kV
0.406kV
TS Zukva
TS Podmramor
TS Ravno
TS Miletii
Pg=0.150MW
Vi=10.63kV
Pg=0.150MW
Vi=10.60kV
Vi=10.51kV
0.409kV
Vi=10.53kV
0.410kV
TS Lisina
TS Miloevii I
TS Miloevii II
TS Suvodo
TS Brljevo
TS Ribnj ak
TS Stabna I
TS Stabna II
TS Jasen
TS Stubka
TS Stolac
TS Smrij eno
TS Muratovica
TS Korlati
TS Zabrae
TS Kovai
TS Orah
TS 35/10 kV Pluine
TS 35/10 kV Una

297
0,399 kV)
4,808 MW 12903 MWh
Rezultati:

Rezultati:

Pl=0.760MW
DV35 kV Pluine - Una
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
Pbeg=2.69 MW
S/Smax=20%
n=
Vi=10.28kV
S3Fr=0.000MVA
n=0
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
IZ
V
O
D
_
B
.1
1
DV 35 kVBrezna - Pluine DV35 kV Pluine - Una
VR
B
N
IC
A
V
R
B
N
I
C
A
DV 35 kV Una - Martinje
Vi=34.7kV
Pbeg=2.69 MW
S/Smax=20%
Pbeg=1.92 MW
S/Smax=14%
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.06 MW
S/Smax=3%
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=1.92 MW
S/Smax=51%
P
b
e
g
=
1
.5
7
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
7
%
P
b
e
g
=
0
.3
4
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
4
%
Pbeg=4.69 MW
S/Smax=20%
Vi=10.16kV
0.393kV
Vi=10.15kV
0.392kV
Vi=10.14kV
0.392kV
Vi=10.15kV
0.390kV
Vi=10.15kV
0.392kV
S3Fr=0.000MVA
S3Fr=0.000MVA
Pbeg=4.69 MW
S/Smax=20%
Pbeg=2.69 MW
S/Smax=20%
Pbeg=0.34 MW
S/Smax=14%
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.22 MW
S/Smax=9%
Vi=10.08kV
0.389kV
Vi=10.08kV
0.399kV
Vi=10.07kV
0.399kV
Vi=10.06kV
0.398kV
Vi=10.07kV
0.399kV
Vi=10.14kV
0.392kV
Vi=10.14kV
0.392kV
Vi=10.15kV
0.392kV
Vi=10.15kV
0.392kV
Vi=10.19kV
0.394kV
Pg=6.42MW
Vi=37.6kV
Pg=5.57MW
Vi=37.5kV
Vi=10.15kV
0.392kV
Vi=10.15kV
0.393kV
Vi=10.15kV
0.392kV
Vi=10.10kV
0.390kV
Vi=10.11kV
0.391kV
Vi=10.09kV
0.390kV
TSBrljevo
TSRibnjak
TSStabna I
TS Stabna II
TSJasen
TS Stubka
TS Zukva
TSPodmramor
TSRavno
TS Miletii
TSSmrijeno
TSMuratovica
TSKorlati
TSZabrae
TS Kovai
TSOrah
TSLisina
TSMiloevii I
TS Miloevii II
TSSuvodo
TSStolac
TS 35/10 kV Pluine
TS 35/10 kV Una
Pl=0.228MW
DV35 kVPluine - Una
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
Pbeg=0.80 MW
S/Smax=6%
n=
Vi=10.59kV
S3Fr=0.000MVA
n=0
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
IZ
V
O
D
_
B
.1
1
V
R
B
N
IC
A
V
R
B
N
IC
A
Vi=35.4kV
Pbeg=0.80 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.57 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.02 MW
S/Smax=1%
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=0.58 MW
S/Smax=15%
P
b
e
g
=
0
.
4
7
M
W
S
/S
m
a
x
=
8
%
P
b
e
g
=
0
.
1
1
M
W
S
/S
m
a
x
=
4
%
Pbeg=1.38 MW
S/Smax=6%
Vi=10.56kV
0.411kV
Vi=10.55kV
0.411kV
Vi=10.55kV
0.411kV
Vi=10.55kV
0.410kV
Vi=10.55kV
0.411kV
S3Fr=0.000MVA
S3Fr=0.000MVA
Pbeg=1.38 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.80 MW
S/Smax=6%
Pbeg=0.11 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.07 MW
S/Smax=3%
Vi=10.53kV
0.410kV
Vi=10.53kV
0.420kV
Vi=10.53kV
0.420kV
Vi=10.53kV
0.420kV
Vi=10.53kV
0.420kV
Vi=10.55kV
0.411kV
Vi=10.55kV
0.411kV
Vi=10.55kV
0.411kV
Vi=10.55kV
0.411kV
Vi=10.57kV
0.411kV
Pg=6.42MW
Vi=37.5kV
Pg=5.57MW
Vi=37.4kV
Vi=10.55kV
0.411kV
Vi=10.55kV
0.411kV
Vi=10.55kV
0.411kV
Vi=10.54kV
0.410kV
Vi=10.54kV
0.410kV
Vi=10.54kV
0.410kV
TSBrljevo
TSRibnjak
TSStabna I
TSStabna II
TSJasen
TSStubka
TSZukva
TSPodmramor
TSRavno
TSMiletii
TSSmrijeno
TSMuratovica
TSKorlati
TSZabrae
TSKovai
TSOrah
TSLisina
TSMiloevii I
TSMiloevii II
TSSuvodo
TSStolac
TS 35/10 kV Pluine
TS 35/10 kV Una

298
Rezultati:

Prednosti rjeenja
- pouzdano prikljuenje mHE na 10 kV mreu nije mogue
- viak snage evakuira se prema centrima potronje (Niki)

Stanje
P
mHE

(MW)
U
min

[kV]
U
max

[kV]
P
gub

[MW]
P
gub

[MW]
W
gub

[MWh]
w
gub

[MWh]
[]
Prije
priklju.
0 0,387 0,412 4,422 - 11867 - -
Priklju. na
posto.
mreu
0,3 0,398 0,424 4,378 -0,044 11749 -118 -
VARIJANTA
A
11,988 0,390 0,420 4,808 +0,386 12903 +1036 1.000.000
Pl=0.760MW
DV35 kVPluine - Una
LEGENDA
10 kV
20 kV
35 kV
110 kV
kabelski vod
bez napona
isklupljen vod
Pbeg=2.69 MW
S/Smax=20%
n=
Vi=10.24kV
S3Fr=0.000MVA
n=0
TR 2 TR 1
D
R
U
G
I IZ
V
O
D
I
IZ
V
O
D
_
B
.1
1
V
R
B
N
IC
A
V
R
B
N
IC
A
Vi=34.5kV
Pbeg=2.69 MW
S/Smax=20%
Pbeg=1.92 MW
S/Smax=14%
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.06 MW
S/Smax=3%
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=1.92 MW
S/Smax=51%
P
b
e
g
=
1
.5
7
M
W
S
/S
m
a
x
=
2
7
%
P
b
e
g
=
0
.3
4
M
W
S
/S
m
a
x
=
1
4
%
Pbeg=4.70 MW
S/Smax=20%
Vi=10.12kV
0.391kV
Vi=10.10kV
0.390kV
Vi=10.10kV
0.390kV
Vi=10.11kV
0.388kV
Vi=10.11kV
0.390kV
S3Fr=0.000MVA
S3Fr=0.000MVA
Pbeg=4.70 MW
S/Smax=20%
Pbeg=2.69 MW
S/Smax=20%
Pbeg=0.34 MW
S/Smax=14%
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.22 MW
S/Smax=9%
Vi=10.04kV
0.388kV
Vi=10.03kV
0.397kV
Vi=10.03kV
0.397kV
Vi=10.02kV
0.397kV
Vi=10.02kV
0.397kV
Vi=10.09kV
0.390kV
Vi=10.09kV
0.390kV
Vi=10.11kV
0.391kV
Vi=10.10kV
0.390kV
Vi=10.15kV
0.392kV
Pg=0.000MW
Vi=35.6kV
Pg=0.000MW
Vi=35.6kV
Vi=10.11kV
0.391kV
Vi=10.11kV
0.391kV
Vi=10.10kV
0.390kV
Vi=10.06kV
0.389kV
Vi=10.07kV
0.389kV
Vi=10.05kV
0.388kV
TS Brlj evo
TS Ribnj ak
TS Stabna I
TS Stabna II
TS Jasen
TS Stubka
TS Zukva
TS Podmramor
TS Ravno
TS Miletii
TS Smrij eno
TS Muratovica
TS Korlati
TS Zabrae
TS Kovai
TS Orah
TS Lisina
TS Miloevii I
TS Miloevii II
TS Suvodo
TS Stolac
TS 35/10 kV Pluine
TS 35/10 kV Una

299
5.6. Prikljuivanja mHE na distributivnu mreu analize za porjeje Zete
U poreju Zete planira se izgradnja mHE samo na rijeci Zaslapnici u ukupnom iznosu 1,4 MW. Za ovu
rijeku bila je u prethodnim poglavljima napravljena detalna analiza.

300
RIJEKA ZASLAPNICA

Naziv
P
max

[MW]
Najblia TS S
k
[MVA]
mHE Zaslap 0,288 TS Zaslap 8,53
mHE Nudo I 0,583 TS Nudo II 7,29
mHE Nudo II 0,511 TS Nudo II 7,29
Iznos Zaslapnica 1,382 Kruta mrea: 110 kV sabirnice TS Vilusi 1323
Min. model tangirajue
mree:
- TS Vilusi 110/35/10 kV
- izvod 10 kV: Grahovo, Vilusi

2. Polazita
S
min
[MVA] S
max
[MVA] S
min
[MVA] S
max
[MVA]
Grahovo 0,090 0,400 0,097 0,430
Vilusi 0,035 0,100 0,038 0,108
TS 35/10 kV Vilusi 0,41 1,29 0,442 1,387

- Nova TS 35/10 kV Grahovo (poslje 2015. godine)
- Nov napojni 35 kV dalekovod Vilusi Grahovo, duina 12,5 km (poslje 2015. godine)
- TR 2 35/10 kV, 2,5 MVA u RTP Vilusi (do 2015. godine)

Max potronja - unutar granica kriterijuma - unutar granica kriterijuma
Rezultati: slika Sl. 5.147
- u pojedinim voritima pribliavaju
0,42 kV
Rezultati: slika Sl. 5.148
Potrebe po pojaanju mree i ostali rezultati: nema potrebe

301
Rezultati:
Sl. 5.147: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP maksimalna optereenja 2011. bez rada
mHE

Sl. 5.148: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP minimalna optereenja 2011. bez rada mHE

302
Max pouzdana evakuacija snage iz mHE:
0,1 MW
Biljeke:
- u prikljuenju s punom snagom naponi u NN mrei kreu se preko kriterijuma 0,420 kV (do
0,465 kV)
Rezultati:

Sl. 5.149: Tematski prikaz optereenja u 10 kV mrei s naponima na NN sabirnicama u TP prikljuenje mHEna
oblinju 10 kV mreu, minimalna optereenja, 2011
4.b VARIANTA A: prikljuenje na 10 kV mreu s novim vodom AlFe70/12 mm
2
u
izvod Vilusi
Potrebna pojaanja:
345.000
- novi dalekovod AlFe 70/12 mm
2
izmeu Zaslapa i TS Dolovi, l = 6 km
- zamjena postojeih vodia AlFe35/6 mm
2
s novim AlFe70/12 mm
2

izmeu TS Vilusi i TS Dolovi

330.000
15.000

303
- unutar granica kriterijuma 0,13 MW 348,9 MWh
Rezultati:

Sl. 5.150: Rezultati analize energetskih prilika VARIJANTA A, minimalna optereenja, 2011.

Sl. 5.151: Tematski prikaz optereenja u 10 kV mrei s naponima na NN sabirnicama u TP VARIJANTA A,
minimalna optereenja, 2011
l (km)=3.911
l (km)=2.326
Pbeg=0.87MW
S/Smax=36%
n=0
Vi=10.51kV
Pl=0.271MW
S3Fr=94.9MVA
0.417kV
novi dalekovod Al/Fe 70/12
S3Fr=23.4MVA
Pg=0.228MW
Pg=1.09MW
Pbeg=1.31MW
S/Smax=32%
dP=0.077 MW
TS Nudo II
Vi=10.44kV
Vi=10.56kV
Vi=10.69kV
Pbeg=1.25MW
S/Smax=31%
Vi=10.47kV Vi=10.47kV
Vi=36.9kV
Vs=36.8
Vi=10.44kV 0.417kV
Vi=10.44kV
Vi=10.44kV
Vi=10.44kV
Pbeg=0.01MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.01MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.06MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.08MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.09MW
S/Smax=4%
TS Vilusi III
TS Dolovi
0.417kV
0.417kV
0.408kV 0.408kV
0.411kV
0.417kV
TS Vilusi I
TS Vilusi II
TS Zaslap
TS Nudo I
TS Brana
TS Spila
TS Zagora
TS Okolita
TS Zagora
TS Osjeenica
TS Grahovac
TS Rojevii
TS Zakurljaj
TS Prisoja

304
Prednosti rjeenja
- bolja pouzdanost rada 10 kV mree (mogunost prenapajanja izmeu dva izvoda)
- dio proizvedene energije kompenzira se sokolnom potronjom
- rjeenje nije vezano na preostale investicije u mreu
- prikljuenje mHE na mreu kroz transformaciju 10/0,4 kV je tehniko (manji gubici) i
ekonomsko (jeftinije rjeenje) povoljnje rjeenje prema prikljuenju kroz transformaciju
35/0,4 kV)
4.C VARIANTA B: prikljuenje na novi izvod Grahovo 35 kV (nadzemni vod
AlFe95/15 mm
2
)
Potrebna pojaanja:
575.000
- novi odjeljak nadzemnoga voda 35 kV izmeu vorita RTS Vilusi i
odvojka prema mHE na Zaslapnici (AlFe95/15 mm
2
, l =7 km)
- novi nadzemni vod 35 kV izmeu 35 kV nadzemnim vodom Vilusi
Grahovo i mHE na Zaslapnici (AlFe95/15 mm
2
, l =4,5 km)
350.000

225.000
- unutar granica kriterijuma 0,046 MW 123,4 MWh
Rezultati:

Sl. 5.152: Rezultati analize energetskih prilika VARIJANTA A, minimalna optereenja, 2011
Vi=37.0kV
dP=0.024 MW
Vi=37.0kV
Vi=37.1kV
novi dalekovod 35 kV prema Grahovem
l (km)=6.893
l (km)=2.066
l (km)=2.326
Pbeg=0.40MW
S/Smax=17%
n=0
Vi=10.50kV
Pl=0.271MW
S3Fr=0.000MVA
Pbeg=1.32MW
S/Smax=7%
S3Fr=0.000MVA
Pg=0.228MW
Pg=1.09MW
Vi=10.44kV
Vi=10.50kV
Vi=10.50kV
Pbeg=0.02MW
S/Smax=1%
Vi=10.46kV Vi=10.46kV
Vi=36.9kV
Vs=36.8
S3Fr=0.000MVA
S3Fr=0.000MVA
Vi=10.43kV 0.417kV
Vi=10.43kV
Vi=10.44kV
Vi=10.44kV
Pbeg=0.01MW
S/Smax=0%
Pbeg=0.01MW
S/Smax=1%
Pbeg=0.06MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.08MW
S/Smax=3%
Pbeg=0.09MW
S/Smax=4%
TS Vilusi III
TS Dolovi
0.409kV
0.417kV
0.408kV 0.408kV
0.417kV
0.409kV
0.417kV
TS Vilusi I
TS Vilusi II
TS Zaslap
TS Nudo I
TS Nudo II
TS Brana
TS Spila
TS Zagora
TS Okolita
TS Zagora
TS Osjeenica
TS Grahovac
TS Rojevii
TS Zakurljaj
TS Prisoja

305

izvodom Grahovo 35 kV, minimalna optereenja, 2011
Prednosti rjeenja
- manje oscilacije napona u 10 kV in 0,4 kV mrei
- bolja pouzdanost rada planiranih mHE
- nii gubici u mrei (u prosjeku 50 kW)
- jeftinije rjeenje u primjeru izgradnje novoga 35 kV nadzemnog voda izmeu Vilusa i
Grahova

5. KOMPARACIJA REZULTATA
Stanje
P
mHE

(MW)
U
min

[kV]
U
max

[kV]
P
gub

[kW]
P
gub

[kW]
W
gub

[MWh]
w
gub

[MWh]
[]
Prije
prikljuenja
0 0,391 0,417 40 - 107 - -
Priklju. na
posto. mreu
0,1 0,394 0,421 34 -6 91 -16
-

VARIJANTA
A
1,318 0,393 0,419 130 +90 349 +242 345.000
VARIJANTA
B
1,318 0,390 0,419 46 +6 123 +16 575.000

306
5.7. Prikljuivanja mHE na distributivnu mreu analizeza porjeje Tare
U poreju Tare planira se izgradnja mHE samo na rijeci Bukovici u ukupnom iznosu 0,2 MW. Od mHE s
toliko malo snage ne oekuju se tekoe u integrisanju na postojeu mreu. Rezultati analize prikazani
su u sledeoj tabeli.

307
RIJEKA BUKOVICA

1.Male hidroelektrarne osnovni podaci
Naziv
P
max

[MW]
Najblia TS S
k
[MVA]
mHE Bukovica 0,2 TS Fabrika vode 15,6
Iznos Bukovica 0,2 Kruta mrea: 10 kV sabirnice TS Drijenak 40,8

- TS Drijenak 35/10 kV, 10 kV sabirnice
- izvod 10 kV: Trebaljevo

2. Polazita
S
min
[MVA] S
max
[MVA] S
min
[MVA] S
max
[MVA]
Trebaljevo 0,2 0,7 0,21 0,74
TS 35/10 kV
Drijenak
0,96 3,2 1,1 3,4

- rekonstrukcija TS 35/10 kV Drijenak do 2015. godine

308
Rezultati:

Sl. 5.154: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP maksimalna optereenja 2011 u
postojeoj mrei
Rezultati:

Sl. 5.155: Optereenja u 10 kV mrei i naponi na NN sabirnicama TP minimalna optereenja 2011 postojeoj
mrei
Pbeg=8.94 MW
S/Smax=39%
0.398kV
TS 35/10 kV Breza
TSR.TrebaljevoI
TSR.TrebaljevoII
TSRasadnik
TSRepetitor
Vi=10.46kV
0.404kV
Vi=10.44kV
0.404kV
Vi=10.40kV
0.403kV
Vi=10.32kV
0.399kV
Vi=10.30kV
0.395kV
Pbeg=0.66 MW
S/Smax=28%
Pbeg=0.50 MW
S/Smax=21%
P
b
e
g
=
2
.
3
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
1
%
Pbeg=0.95 MW
S/Smax=6%
Pbeg=4.78 MW
S/Smax=49%
TSRogobore II
TSBakovii
TSS.Ilini
TSRadigojno
n=
Vi=10.49kV
S3Fr=40.8MVA
n=0
TR 2 TR 1
0
2
_
T
R
E
B
A
L
J
E
V
O

O
S
T
A
L
I

I
Z
V
O
D
I
DV35 kVDrijenak-M. Moraa DV35 kVDrijenak-Breza
DV35 kVMojkovac-Drijenak
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=3.04 MW
S/Smax=81%
P
b
e
g
=
0
.
6
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
8
%
TS 35/10 kV Drijenak
0.398kV
Vi=10.23kV
0.396kV
Vi=10.25kV
0.396kV
Vi=10.22kV
0.395kV
Vi=10.21kV
0.395kV
Pbeg=0.38 MW
S/Smax=16%
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=5%
MHE Bukovica 0,2 MW
Pg=0.000MW
Vi=10.23kV
S3Fr=15.6MVA
RIJEKA BUKOVICA
TSM.Trebaljevo
TSZejnilovLug
TSFabrika vode
TS.Stanica
TSSjerogoe
Vi=10.30kV
Vi=10.28kV
Pbeg=2.64 MW
S/Smax=11%
0.400kV
TS 35/10 kV Breza
TSR.TrebaljevoI
TSR.Trebaljevo II
TSRasadnik
TSRepetitor
Vi=10.33kV
0.402kV
Vi=10.33kV
0.402kV
Vi=10.32kV
0.402kV
Vi=10.29kV
0.400kV
Vi=10.28kV
0.399kV
Pbeg=0.20 MW
S/Smax=8%
Pbeg=0.15 MW
S/Smax=6%
P
b
e
g
=
0
.
7
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
9
%
Pbeg=0.29 MW
S/Smax=2%
Pbeg=1.43 MW
S/Smax=15%
TSRogobore II
TSBakovii
TSS.Ilini
TSRadigojno
n=
Vi=10.34kV
S3Fr=0.000MVA
n=0
TR 2 TR 1
0
2
_
T
R
E
B
A
L
J
E
V
O

O
S
T
A
L
I

I
Z
V
O
D
I
DV 35 kV Drijenak-M. Moraa DV 35 kV Drijenak-Breza
DV 35 kV Mojkovac-Drijenak
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=0.91 MW
S/Smax=24%
P
b
e
g
=
0
.
2
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
8
%
0.400kV
Vi=10.26kV
0.400kV
Vi=10.27kV
0.400kV
Vi=10.26kV
0.399kV
Vi=10.26kV
0.399kV
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=5%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=1%
MHE Bukovica 0,2 MW
Pg=0.000MW
Vi=10.26kV
RIJEKA BUKOVICA
TSM.Trebaljevo
TSZejnilovLug
TSFabrikavode
TS.Stanica
TSSjerogoe
Vi=10.28kV
Vi=10.28kV

309
Potrebnapojaanja mree pred prikljuenjem te ostali rezultati:
- nema potreba

Max pouzdana evakuacija snage iz mHE: vie od 0,2 MW
Biljeke:
0,405 kV)
4,359 MW 11698 MWh
Rezultati:

Sl. 5.156: Rezultati analize energetskih prilika prikljuenje na postojeu mreu, max potronja i max
proizvodnja mHE, 2011
Pbeg=8.73 MW
S/Smax=38%
0.401kV
TS 35/10 kV Breza
TSR.TrebaljevoI
TSR.TrebaljevoII
TSRasadnik
TSRepetitor
Vi=10.48kV
0.405kV
Vi=10.47kV
0.405kV
Vi=10.44kV
0.404kV
Vi=10.39kV
0.402kV
Vi=10.38kV
0.398kV
Pbeg=0.46 MW
S/Smax=20%
Pbeg=0.30 MW
S/Smax=14%
P
b
e
g
=
2
.
3
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
3
1
%
Pbeg=0.95 MW
S/Smax=6%
Pbeg=4.78 MW
S/Smax=49%
TSRogobore II
TSBakovii
TSS.Ilini
TSRadigojno
n=
Vi=10.50kV
S3Fr=40.8MVA
n=0
TR 2 TR 1
0
2
_
T
R
E
B
A
L
J
E
V
O

O
S
T
A
L
I

I
Z
V
O
D
I
DV35 kVDrijenak-M. Moraa DV35 kVDrijenak-Breza
DV35 kVMojkovac-Drijenak
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=2.83 MW
S/Smax=76%
P
b
e
g
=
0
.
4
6

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
0
%
0.401kV
Vi=10.34kV
0.401kV
Vi=10.35kV
0.400kV
Vi=10.33kV
0.400kV
Vi=10.32kV
0.399kV
Pbeg=0.18 MW
S/Smax=9%
Pbeg=0.12 MW
S/Smax=5%
MHE Bukovica 0,2 MW
Pg=0.200MW
Vi=10.34kV
RIJEKA BUKOVICA
TSM.Trebaljevo
TSZejnilovLug
TSFabrika vode
TS.Stanica
TSSjerogoe
Vi=10.38kV
Vi=10.37kV

310
Rezultati:

Sl. 5.157: Rezultati analize energetskih prilika prikljuenje na postojeu mreu, min potronja i max proizvodnja
mHE, 2011.
Prednosti rjeenja

Stanje
P
MHE

(MW)
U
min

[kV]
U
max

[kV]
P
gub

[MW]
P
gub

[MW]
W
gub

[MWh]
w
gub

[MWh]
[]
Pred
priklju.
0 0,395 0,402 4,378 - 11749 - -
Priklju. na
posto.
mreu
0,2 0,398 0,405 4,359 -0,019 11698 -51 -

Pbeg=2.44 MW
S/Smax=11%
0.403kV
TS 35/10 kV Breza
TSR.Trebaljevo I
TSR.TrebaljevoII
TSRasadnik
TSRepetitor
Vi=10.35kV
0.403kV
Vi=10.35kV
0.403kV
Vi=10.35kV
0.403kV
Vi=10.35kV
0.403kV
Vi=10.35kV
0.402kV
Pbeg=0.00 MW
S/Smax=2%
Pbeg=0.05MW
S/Smax=3%
P
b
e
g
=
0
.
7
1

M
W
S
/
S
m
a
x
=
9
%
Pbeg=0.29MW
S/Smax=2%
Pbeg=1.43 MW
S/Smax=15%
TSRogobore II
TSBakovii
TSS.Ilini
TSRadigojno
n=
Vi=10.35kV
S3Fr=0.000MVA
n=0
TR 2 TR 1
0
2
_
T
R
E
B
A
L
J
E
V
O

O
S
T
A
L
I

I
Z
V
O
D
I
DV 35kV Drijenak-M. Moraa DV 35kV Drijenak-Breza
DV 35kV Mojkovac-Drijenak
Pbeg=
S/Smax=
Pbeg=0.71 MW
S/Smax=19%
P
b
e
g
=
0
.
0
0

M
W
S
/
S
m
a
x
=
2
%
0.403kV
Vi=10.37kV
0.404kV
Vi=10.36kV
0.403kV
Vi=10.36kV
0.403kV
Vi=10.36kV
0.403kV
Pbeg=0.08 MW
S/Smax=4%
Pbeg=0.04 MW
S/Smax=1%
MHE Bukovica 0,2 MW
Pg=0.200MW
Vi=10.37kV
RIJEKA BUKOVICA
TSM.Trebaljevo
TSZejnilov Lug
TSFabrikavode
TS.Stanica
TSSjerogoe
Vi=10.36kV
Vi=10.36kV

311
5.8. Saetak rezultata
U prikazanim tabelama date su analize prikljuenja mHE na distributivnu mreu za sve pojedine
vodotoke. Za svaki vodotok data su potrebna pojaanja mree. Takoe, data su potrebna pojaanja
zbog loih pogonskih prilika u postojeoj mrei i pojaanja zbog pogona svih elektrana s predvienim
maksimalnim snagama.
Pogon mHE uticae na velike promjene napona u distributivnoj mrei, to znai da e biti aktivno
regulisati napon pri drugaijim optereenjima na 35 kV sabirnicama u TS 110/35 kV. Napon je
regulisan tako da imaju sve TS 35/10 kV u pojedinim optereenjima napon na 10 kV sabirnicama
izmeu 10,2 kV i 10,6 kV.
Naponske prilike bile bi mnogo bolje, ako bi bilo mogue automatski regulisati napon na 10 kV
sabirnicah TS 35/10 kV. Znaajno vea integracija s manjim trokovima prikljuenja postigla bi se
s postupnim prelaskom na 20 kV naponski nivo s automatskom regulacijom napona i
oputanjem 35 kV mree koja prelazi na 110 kV ili 20 kV.
U tabeli Tab. 5.11 prikazani su ukupna duina i broj novih/rekonstruisanih vodova i transformatorskih
stanica s procijenjenim trokovima za potrebe prikljuenja svih mHE (87,1 MW instalirane snage) u
10 kV i 35 kV distributivni mrei. Prosjeni troak prikljuenja mHE iznosi oko 220 za jedan kW
proizvedene snage. Jednopolna shema 35 kV mree s ucrtanim predvienim pojaanjem prikazna je
na slici 5.158.
Tab. 5.11: Saetak ulaganja u distributivnu mreu zbog prikljuenja mHE.
UKUPNA DUINA, BROJ
PROCJENA
INVESTICIJE ()
1
0

k
V

vodi 109 km 5.120.000
raskl. stanice 2 510.000
zajedno 10 kV 5.630.000
3
5

k
V

vodi 116 km 12.050.000
TS 35/10 kV 3 1.450.000
novi TR 35/10 kV 3 195.000
zajedno 35 kV 13.695.000
UKUPNI TROKOVI PRIKLJUENJA 87,1 MW MHE NA
DISTRIBUTIVNU MREU
19.325.000

312

Sl. 5.158: Jednopolna shema 35 kV mree nakon prikljuenja svih mHE.

313
5.9. Prilog tipske cijene
Cijene transformatorskih stanica 110/10(20) kV i 35/10(20) kV:
izgradnja gradske TS 110/10(20) kV 240 MVA: 3 000 000
izgradnja vangradske TS 110/10(20) kV 220 MVA: 2 200 000
modularna izgradnja vangradske TS 110/10(20) kV 20 MVA: 1 700 000
izgradnja pojednostavljene TS 110/10(20) kV 110 MVA: 960 000
izgradnja gradske TS 110/10(20) kV 240 MVA s gasom SF
6
izoliranim postrojenjem 110 kV: 5
300 000
izgradnja gradske TS 35/10(20) kV 28 MVA: 1 000 000
izgradnja vangradske TS 35/10(20) kV 24 MVA: 850 000
izgradnja pojednostavljene TS 35/10(20) kV 14 MVA: 430 000
potpuna obnova TS 35/10 kV, uz pretpostavku zamjene opreme (prekidaa, rastavljaa, strujnih
transformatora, izolatora, ) u postrojenjima klasinog tipa: 410 000
potpuna obnova TS 35/10 kV, uz pretpostavku zamjene postrojenja klasinog tipa sklopnim
blokovima: 610 000
rekonstrukcija TS 35/10 kV radi poveanja projektovane snage (rekonstrukcija temelja
transformatora): 150 000
zamjena izolatora prilikom prelaskanadzemnih vodova nazivnog napona izolacije 12 kV
izgraenih na drvenim stubovima na pogon na naponskom nivou 20 kV: 3 300 /km
potpuna obnova nadzemnog voda 35 kV (ukljuena zamjena provodnika, izolatora i ovjesnog
pribora, ali ne i stubovi, za koje je pretpostavljeno odravanje u skladu s propisima radi bitno
dueg ivotnog vijeka): 25 000 /km za provodnike tipa Al/ 95, odnosno 23 000 /km za
provodnike tipa Al/ 50 (relativno veliki iznos, uporediv s cijenom novog voda 35 kV)
vodno polje napona 110 kV klasino: 140 000
vodno polje 110 kV u SF
6
izvedbi (sa zatitom): 500 000
Cijene transformatorskih stanica 10(20)/0,4 kV bez transformatora:
TIP TS - RADOVI U
g
(kV) U
d
(kV) CIJENA ,
Standardna stupna, sa opremom (stup 700 kg) 10(20) 0,4 6 500 7 000
Graevinski i elektromontani i radovi za stupnu TS 10(20) 0,4 3 000
Graevinski i elektromontani i radovi na gradskoj TS 10(20) 0,4 6 000
Graevinsko kuite gradske TS 10(20) 0,4 5 000 8 500

Cijene energetskih transformatora:

314
U
g
(kV) U
d
(kV) S (kVA) MASA (kg) CIJENA ,
110 10(20) 10 000 27 800 170 000
110 10(20) 16 000 33 000 203 500
110 10(20) 20 000 41 400 220 000
110 10(20) 31 500 53 000 250 000
110 10(20) 40 000 59 500 283 000
110 10(20) 63 000 75 000 425 000
35 10 1 600 4 320 22 500
35 10 2 500 6 600 26 000
35 10 4 000 9 200 38 000
35 10 8 000 13 500 63 000
35 10 16 000 29 000 120 000
35 10(20) 1 600 4 320 24 000
35 10(20) 2 500 5 800 27 500
35 10(20) 4 000 9 200 38 500
35 10(20) 8 000 13 500 70 000
35 10(20) 16 000 29 500 127 000
20 10 2 500 4 200 28 000
20 10 4 000 9 100 39 000
20 10 8 000 13 200 71 500
10 0,4 30 260 1 600
10 0,4 50 370 1 975
10 0,4 100 500 2 500
10 0,4 160 750 3 075
10 0,4 250 1 040 4 050
10 0,4 400 1 320 5 150
10 0,4 630 1 820 6 850
10 0,4 1 000 2 620 9 600
20 0,4 30 300 1 750
20 0,4 50 430 2 200
20 0,4 100 665 2 250
20 0,4 160 850 3 400
20 0,4 250 1 127 4 425
20 0,4 400 1 405 5 650
20 0,4 630 1 900 7 600
20 0,4 1 000 2 800 10 425
10(20) 0,4 30 310 2 075
10(20) 0,4 50 440 2 600
10(20) 0,4 100 646 3 300
10(20) 0,4 160 900 4 050

315
U
g
(kV) U
d
(kV) S (kVA) MASA (kg) CIJENA ,
10(20) 0,4 250 1 155 5 300
10(20) 0,4 400 1 485 6 800
10(20) 0,4 630 1 800 9 050
10(20) 0,4 1 000 2 792 12 500

Cijene izgradnje vodova:
VRSTA VODA
Un
(kV)
CIJENA (/km)
LAGANI
TEREN
TEKI
TEREN
Nadzemni vod, jednosistemski 110 75 000 95 000
Nadzemni vod, dvosistemski 110 120 000 150 000
Kablovski vod (1000 al) 110 500 000 600 000
Nadzemni vod, jednosistemski, 3x120 Al/Fe, sa zatitnim
vodom
35 55 000 65 000
Nadzemni vod, jednosistemski, 3x120 Al/Fe, bez zatitnog
voda
35 45 000 55 000
Nadzemni vod, dvosistemski, 3x120 Al/Fe, sa zatitnim vodom 35 91 000 106 500
Nadzemni vod, dvosistemski, 3x120 Al/Fe, bez zatitnog voda 35 79 000 96 500
Kablovski vod (185 al), vangradski 35 50 000 60 000
Nadzemni vod, jednosistemski, 3x95 Al/Fe 20 38 500 48 500
Nadzemni vod, dvosistemski, 3x95 Al/Fe 20 65 500 83 000
Nadzemni vod, jednosistemski, 3x50 Al/Fe, betonski stubovi
ili drveni stubovi s betonskim nogarima
20 20 000 25 000
Kablovski vod (150 Al), vangradski 20 40 000 50 000
Kablovski vod (150 Al), gradski 20 50 000 75 000

316
VRSTA VODA
Un
(kV)
CIJENA (/km)
LAGANI
TEREN
TEKI
TEREN
Nadzemni vod (SKS 70 Al), betonski stubovi ili drveni stubovi
s betonskim nogarima
0,4 20 000 25 000
Kablovski vod (150 Al) 0,4 30 000 40 000

Vodovi 10 kV se u odnosu na odgovarajue vodove 20 kV (istih ostalih karakteristika) u naelu razlikuju
samo u jednom izolatoru po vodiu, to uz standardne raspone izmeu stupova smanjuje cijenu voda
priblino 1.000 , odnosno za 2% do 4%. To je razlika viestruko manja od raspona cijena ovisnog o
tipu terena na kojem se vod gradi te je stoga zanemarena.

CRNE GORE
6. IZRADA I ANALIZE MREE U
U ovome materijalu su sakupljene upute i znanje koje su potrebne za izradu i analizu mree u
programskom paketu PSS
koristiti putom planiranja distributivne i prijenosne mree u odnosu sa ukljuivanjem distribuiranih
izvora.
6.1. usposabljavanje za integraciju distribuiranih izvora
Za upotrebu ovih uputa smatra se, da osoba zna osnovne vjetine koje su potre
funkcionalnost u programu PSS
transformatora), zatim izradu samog modela mree i na kraju prikazivanje razliitih analiza, sa kojima
se vrjednoti situacija elektrinih parametra
Da uopte izradimo simulacijski model mree na kojem emo kasnije izvoditi simulacije i analize prvo
trebamo znati:
podatke o elementima postrojenja, koji prave mreu (baza elemenata);
meusobni odnos tih elemenata (topologija
iznos optereenja u modelovanih trafo stanicah (optereenje).

Slika Sl. 6
IZRADA I ANALIZE MREE U
usposabljavanje za integraciju distribuiranih izvora
trebamo znati:
6.1 shematski prikazuje postupak, preko kojeg se izvodi izrada simulacijskog modela m
Sl.
SINCAL. Nadalje su prikazani razliiti pristupi analize

shematski prikazuje postupak, preko kojeg se izvodi izrada simulacijskog modela m
Sl. 6.1: Shematski prikaz postupka za izradu simulacijskog modela mree.
SINCAL. U tom primjeru poet emo sa izradom baze podataka (linja,

se vrjednoti situacija elektrinih parametra u samoj simulacijskoj mrei.
hematski prikaz postupka za izradu simulacijskog modela mree.
IZRADA I ANALIZE MREE U PSSSINCALU
u samoj simulacijskoj mrei.
meusobni odnos tih elemenata (topologija mree);
SINCALU
mree);
SINCALU
SINCAL. Nadalje su prikazani razliiti pristupi analize kojima se moemo
Za upotrebu ovih uputa smatra se, da osoba zna osnovne vjetine koje su potrebne za opu
317
kojima se moemo
bne za opu
shematski prikazuje postupak, preko kojeg se izvodi izrada simulacijskog modela mree.

CRNE GORE
318
6.2. Izrada simulacijskog modela mree
6.2.1.
Svaka mrea sastavljena je iz elektroenergetskih elemenata, koji u meusobnom
stvaraju mreu. Ponaanje tih elektroenergetskih elemenata opisujemo sa razliitima parametrima, koji
se razlikuju u odnosu od same vrste elemenata (linija, generator, transformator) i njihovih nazivnih
podataka (instalirana snaga, naziv
kontroliranje stanja elemenata u ve izgraenom simulacijskom modelu i takoer bru izgradnju
spomenutog modela, preporuuje se izgradnja lokalne baze elemenata. U toj bazi neka se nalaze svi
tipski transformatori, linije, kablovi, generatori i ostali mogui elementi. Ta baza neka bude to vea i
neka zauzima to vie elemenata. Potpunija baza znai vie kontrole, manje ansi za unos (tipkarskih)
greaka i bre zamjenjivanje tipa elemenata u st
Za unos podataka idemo na
bazu (najbolje lokalnu), u kojoj ukucamo zahtijevane parametre. Tu treba podvui, da veliina
zahtijevanih podataka zavisi od prije kuki
Calculate>Methods
Kad unesemo sve potrebne elemente moemo prei na slijedei korak u izradi simulacijskog modela
mree.
zrada simulacijskog modela mree
Baza elemenata
Za unos podataka idemo na
Calculate>Methods. Nije potrebno govoriti, da se koliina zahtijevanih podataka vea s brojem kukica.
Baza elemenata
Za unos podataka idemo na Insert>Standard Type>biraj element
. Nije potrebno govoriti, da se koliina zahtijevanih podataka vea s brojem kukica.
Sl. 6.2: Shematski prikaz sadraja baze elektroenergetskih elemenata
podataka (instalirana snaga, nazivni napon ). U elji po stvaranju dobrih mogunosti za efikasno
Insert>Standard Type>biraj element
zahtijevanih podataka zavisi od prije kukicom oznaenih kalkulacijskih metoda, koje se nalaze u
: Shematski prikaz sadraja baze elektroenergetskih elemenata
ni napon ). U elji po stvaranju dobrih mogunosti za efikasno
greaka i bre zamjenjivanje tipa elemenata u stanju planiranja mree.
Insert>Standard Type>biraj element
com oznaenih kalkulacijskih metoda, koje se nalaze u
anju planiranja mree.
Insert>Standard Type>biraj element. Otvori se formular, u kojem biramo
anju planiranja mree.
Otvori se formular, u kojem biramo
Svaka mrea sastavljena je iz elektroenergetskih elemenata, koji u meusobnom topolokom odnosu
: Shematski prikaz sadraja baze elektroenergetskih elemenata.
topolokom odnosu

319
Poto je glavna stvar svake baze, da mogu da koriste njene podatke razliiti ljudi u istome vremenu,
pametno je imati lokalnu bazu EPCG. Tu bazu se stvara na dostupnom mjestu, koju se saziva
preko PSS
SINCALA.
6.2.2. Topologija mree
Elektroenergetsku mreu stvaraju elektroenergetski elementi, koji su u nekim meusobnim odnosima.
Te odnose opisiva takozvana topologija mree. Za inenjersku praksu upotrebljava se jednopolna ema
mree. U PSS
SINCALU topoloki raspored elemenata mree moe se vriti na:

geografski nain,
ematski nain.

Prednost stvaranja mree u geografskom nainu je automatsko raunanje duina linija, dobra
prostorna predodba situacije, koja je vrlo dobrodola i u stanjima analize. Za geografski nain dobro
je imati za osnovu topografsku kartu u znanome razmjeru, preko koje se crta linije, izvore i trafo
stanice. Prije crtanja ne smijemo zaboraviti stvarati potrebne naponske nivoe, u kojima odredimo
njihov pogonski i nazivni napon. Takoer moramo biti paljivi kod crtanja transformatora i njihovoga
odreenja pravom naponskom nivou. Treba spomenuti, da moramo transformatore u PSS
SINCALU
uvijek crtati od vora sa viim naponom prema voru sa niim naponom inae moemo imati problema
kasnije kod simulacija.
Kada zavrimo sa crtanjem cijele mree moemo u geografskom nainu ju pogledati i u ematskom
nainu, u kojem moemo situaciju vidjeti topoloko preglednije. Valja spomenuti, da promjena ikakvih
podataka u bilo kojem pogledu uticuje na podatke u svih ostalih pogledima.

CRNE GORE
320

Za stvaranje mree u geografskom
mree. Preko nje moemo crtati elemente mree (odnosno linije), koje automatski odgovaraju njihovi
duini. Zbog bolje kvalitete kod zumiranja preporuuje se, da je karta vektorskog tipa. To moem
postii i uz pomo programa VecToPic, koje dolazi u kompletu sa PSS
preko klasinog windows start menija (u SINCAL mapi). Pomou njime moemo pretvoriti vektorske
fajlove u PIC formatu, koji je specifian za PSS
bilo kojeg formata koji sadri slike. Da bismo uvezli sliku idemo na
nam se sabirni prozor
biranjem
modela. Poslije biranja moramo sa podeavanjem visine ili irine slike (
podesiti veliinu birane slike. Sa tim manipuliramo razmjer karte. Poto ne znamo koja je pra
irina slike, koja odgovara naem razmjeru, moramo na karti poznati duinu ili razmak meu dvije
poznate take. Poslije unosa irine ili visine potvrdimo izbor sa OK i izmeu tih dvije take poteemo
novu liniju. Duina linije
primjeru ponovo se vratimo na podeavanje visine ili irine slike.
nam se sabirni prozor
biranjem Add otvaramo prozor,
novu liniju. Duina linije
Sl. 6.3: Mogui topoloki prikazi simulacijskog modela mree
nam se sabirni prozor Background Images
otvaramo prozor,
novu liniju. Duina linije, koja se iskalk
ogui topoloki prikazi simulacijskog modela mree
Za stvaranje mree u geografskom nainu trebamo kartu, koju stavljamo u pozadinu simulacijske
Background Images
otvaramo prozor, gdje biramo koju sliku elimo importirati u pozadinu simulacijskog
, koja se iskalkulira automatski
nainu trebamo kartu, koju stavljamo u pozadinu simulacijske
SINCAL. U supro
Background Images, gdje manipuliramo sa svim pozadinskim slikama. Sa
gdje biramo koju sliku elimo importirati u pozadinu simulacijskog
ulira automatski
SINCAL. U suprotnom primjeru moemo se posluiti
bilo kojeg formata koji sadri slike. Da bismo uvezli sliku idemo na Tools>Background Images
, gdje manipuliramo sa svim pozadinskim slikama. Sa
mora odgovarati znani duini. U suprotnom
ogui topoloki prikazi simulacijskog modela mree.
SINCAL-om. Njime dostupamo

tnom primjeru moemo se posluiti
Tools>Background Images
modela. Poslije biranja moramo sa podeavanjem visine ili irine slike (image Width and Height
om. Njime dostupamo
Tools>Background Images
image Width and Height
podesiti veliinu birane slike. Sa tim manipuliramo razmjer karte. Poto ne znamo koja je prava visina ili
duini. Zbog bolje kvalitete kod zumiranja preporuuje se, da je karta vektorskog tipa. To moemo
om. Njime dostupamo
Tools>Background Images. Otvori
image Width and Height)
va visina ili

321

Sl. 6.4: Prozor podesivanja pozadinskih slika.
Kad podesimo pravi razmjer karte moemo da pomiemo cijelu kartu. To podesimo sa definiranjem
lokacije donjeg lijevog ugla slike (Left Image Corner at the Drawing).
Karakteristike birane slike moe se podesiti sa biranjem Setting, gdje moemo podesiti svjetlost i
kontrast slike.

CRNE GORE
322
6.2.3.
Glavni razlog za stvaranje elektroenergetskih mrea jest zadovoljiti elektriki konzum. Taj konzum, koji
stvara teret za nau mreu, varira kroz dan, tjedan, mjesec i godinu, tako da ga je teko opisati jednom
samom cifrom. Za ciljne analize ukljuivan
primjera optereenja mree. Minimalno i maksimalno optereenje. Zbog toga stvaramo dvije varijanti
mree; MIN i MAX. Obije varijante su podreene varijante
ostalima varijantama i koja je sjedinjena varijacija svih podvarijanata.
U Base varijanti
manipulacijski faktor. Sada se prebacimo u varijantu
faktore za sve terete na svim izvodima. Sada imamo napravljen simulacijski model mree sa varijantom
maksimalnoga (

Optereenje
Base varijanti podesimo sve maksimalne terete, kojim za pojedinani izvod pripiemo pravi
maksimalnoga (MAX teret
Sl. 6.5: P
nje
podesimo sve maksimalne terete, kojim za pojedinani izvod pripiemo pravi
MAX teret) i minimalnoga (
: Prikaz nastalih VARIJANTI

samom cifrom. Za ciljne analize ukljuivanja distribuiranih izvora dovoljno nam je poznavanje graninih
) i minimalnoga (MIN teret
rikaz nastalih VARIJANTI u pss

ja distribuiranih izvora dovoljno nam je poznavanje graninih
manipulacijski faktor. Sada se prebacimo u varijantu MIN teret
MIN teret) optereenja.
u pss
SINCALU, koji sta podreeni base varijanti

mree; MIN i MAX. Obije varijante su podreene varijante Base varijante
MIN teret i podesimo globalne manipul
) optereenja.
Base varijante, koja je nadreena svim
i podesimo globalne manipul

, koja je nadreena svim
i podesimo globalne manipul

SINCALU, koji sta podreeni base varijanti.
, koja je nadreena svim
i podesimo globalne manipulacijske

323
6.3. Analize mree
Kod pojma analize mree smatra se realizacija raznih simulacija, u naem primjeru prilino Load flow, s
namjenom selektivnoga prikazivanja relevantnih rezultata u posmatranim voritima mree. Za nae
upotrebe ukljuivanja distribuiranih izvora v postojeu mreu analizirat emo slijedee varijante:
maksimalno optereenje bez distribuiranih izvora (MAX teret bez HE)
maksimalno optereenje sa uklopljenimi distribuiranimi izvori (MAX teret sa HE)
minimalno optereenje sa uklopljenimi distribuiranimi izvori (MIN teret sa HE)
6.3.1. Analiza stanja prije i po ukljuivanju distribuiranih izvora
Sad moemo realizirati Load flow simulaciju. Prvo prilagodimo globalne parametre za izraun
simulacije, koje naemo na Calculate>Settings>Load flow. Nakon toga moemo izvoditi simulacijski
izraun. Koliinu rezultata u trenutanom pogledu kontroliramo raznim filterima, koji se nam prue na
View>Annotiaton and filter. U ovome formularu filtera sakriva se snano orue za prikazivanja
iskalkuliranih vrijednosti u raznim bojama, koje unaprijed definiramo za raspon prikazanih rezultata.
Takoer moemo i upotrijebiti jo kompleksniji izraun u bojama, kojeg se dobiva na Tools>ISO Area.
Na tome mjestu moramo naglasiti, da valja najprije pogoditi regulaciju transformatora, koji u praksi
imaju tu mogunost. PSS
SINCAL omoguava automatsku regulaciju transformatorskih otcijepa ali

samo uz odkukanim prozoriem kod Calculate>Calculation settings>Enable controllers. Podesimo
odcjepe i stavimo ih u fiksno stanje jer SN/NN transformatori nemaju automatske regulacije. Sa
obzirom na taj detalj moemo nastaviti dalje sa runim podeavnjem i posmatranjem napona u
pripadajuim voritima.

CRNE GORE
324

Dakako, najpreglednije rezultate moemo pogledati i analizirati u tabelarnom pogledu u kojeg stiemo
sa otkucom tipke F9. Tu imamo na raspolaganju sve mogue r
trenutanu varijantu mree. Sve rezultate moemo lako kopirati u druge programe (Excel), gdje
moemo nastaviti sa detaljnijom analizom ili moemo kopirane podatke upotrijebiti samo za skupljanje
rezultata razliiti
Prvo emo znai realizirati izraun Load flow analize u stanju bez dodanih distribuiranih izvora. Tekom
analize elimo prikazivati promjenu i iznos napona u SN i NN voritima u odnosu od stanja
optereenja mree i ukljuenosti distribui
optereenjem. Idemo na varijantu
prisutnosti distribuiranih izvora. U varijanti
automatski sahranjuju u memoriju varijante, tako da sad moemo nastaviti na sledei korak i startati
simulaciju u varijanti
napona i utjecaj dist
teret bez HE
HE, naponi u NN voritima iznose od 391

rezultata razliitih varijanti mree.
simulaciju u varijanti
napona i utjecaj distribuiranih virova na spomenute parametre. U pokaznoj simulaciji za varijantu
bez HE vidimo, da napon u NN voritima iznosi od 391
Sl. 6.6: Mogui pregledni prikazi NIVOA napona u voritima mree
h varijanti mree.
simulaciju u varijanti MAX teret
ribuiranih virova na spomenute parametre. U pokaznoj simulaciji za varijantu
vidimo, da napon u NN voritima iznosi od 391
: Mogui pregledni prikazi NIVOA napona u voritima mree
h varijanti mree.
optereenjem. Idemo na varijantu MAX teret
MAX teret sa HE. Tako emo moi vidjeti stanje optereenja vodova, stanje
HE, naponi u NN voritima iznose od 391 V do 449

optereenja mree i ukljuenosti distribuiranih izvora. Izraunat emo stanje sa maksimalnim
MAX teret i stvaramo dvije podvarijante, koje se razlikuju samo u
prisutnosti distribuiranih izvora. U varijanti MAX teret
. Tako emo moi vidjeti stanje optereenja vodova, stanje
V do 449 V. To se moe vidjeti
sa otkucom tipke F9. Tu imamo na raspolaganju sve mogue rezultate do sada izvedenih kalkulacija za
ranih izvora. Izraunat emo stanje sa maksimalnim
i stvaramo dvije podvarijante, koje se razlikuju samo u
MAX teret bez HE startamo simulaciju. Rezultati se
vidimo, da napon u NN voritima iznosi od 391 V do 420 V. A u situaciji sa ukljuenima
V. To se moe vidjeti
: Mogui pregledni prikazi NIVOA napona u voritima mree.
ezultate do sada izvedenih kalkulacija za
startamo simulaciju. Rezultati se
V do 420 V. A u situaciji sa ukljuenima
V. To se moe vidjeti i iz grafikog prikaza.
.
i iz grafikog prikaza.
ribuiranih virova na spomenute parametre. U pokaznoj simulaciji za varijantu MAX
i iz grafikog prikaza.

CRNE GORE

Moemo odmah da vidimo, da su naponi u situaciji sa uklopljenimi distribuiranimi izvorima preveliki.
Ako pogledamo rezultate optereenja linija vidimo, da je najvei teret linije skoro 50
sposobnosti. Spomenute parametre moemo i direktno k
View>Annotiaton
se na parametar i otkucamo desni klik, gdje u nastavku kukicama izaberemo eljeni prikaz. Sada samo
idemo na biranje varijanti, gdje opet sa kukicama biramo koje varijante emo meus
Tako dobivamo brzi pregled nad stanjem varijanti.
Otprilike moemo da se koristimo i grafikim kompariranjem naponskog profila du izvoda. Najprije
trebamo stvarati grupu, na kojoj emo posmatrati naponski profil. Da bismo mogli realizira
komparaciju meu varijantama preporuuje se, da namjensku grupu stvaramo u Base varijanti. Znai u
Base varijanti najprije biramo elemente du izvoda, na kojih nas zanima naponski profil. To moemo da
biramo runo (biramo klikom i drimo Shift) ili auto
View>Network browser
izbornom prozoru biramo
vor, izmeu kojeg
(krajnji vor). Kucnemo OK i sada se nam iskalkulira jedna ruta (Route1), na kojoj desnim klikom biramo
Select. Sada su selektirane linije izmeu prije biranih vorova. Kad su
na Insert>Network element group
Voltage curve
varijantama.

PR
Sl. 6.7: Grafini prikaz napona u mrei prije i po UKLJUENJU distribuiranih izvora
View>Annotiaton and filter
View>Network browser
izbornom prozoru biramo
vor, izmeu kojeg
. Sada su selektirane linije izmeu prije biranih vorova. Kad su
Insert>Network element group
Voltage curve. Sada imamo sve pripremljeno za grafiku komparaciju veliina du izvoda u razlinim
varijantama.
PRE UKLJUIVANJA
: Grafini prikaz napona u mrei prije i po UKLJUENJU distribuiranih izvora
and filter i povoljno biramo parametre, koje elimo direktno komparirati. Postavimo
View>Network browser gdje biramo
izbornom prozoru biramo Lines, kucnemo
vor, izmeu kojeg e se birati elementi. Biramo na primjer
Insert>Network element group
. Sada imamo sve pripremljeno za grafiku komparaciju veliina du izvoda u razlinim
IVANJA
i povoljno biramo parametre, koje elimo direktno komparirati. Postavimo
gdje biramo Calculate routes
, kucnemo Calculate
e se birati elementi. Biramo na primjer
Insert>Network element group i stvaramo novu grupu, za koju obavezno moramo doluiti tip

biramo runo (biramo klikom i drimo Shift) ili automatskim putem u
Calculate routes ili direktno u
Calculate, gdje u novome prozoru biramo poetni i krajnji
e se birati elementi. Biramo na primjer
i stvaramo novu grupu, za koju obavezno moramo doluiti tip
sposobnosti. Spomenute parametre moemo i direktno komparirati meu varijantama. Idemo na
matskim putem u
ili direktno u
, gdje u novome prozoru biramo poetni i krajnji
e se birati elementi. Biramo na primjer Vilusi 10
omparirati meu varijantama. Idemo na
matskim putem u Network browser
ili direktno u Tools>Calculate routes
Vilusi 10 kV (poetni vor) i
linije jo uvijek selektirane idemo
Ako pogledamo rezultate optereenja linija vidimo, da je najvei teret linije skoro 50 % njene nazivne
idemo na biranje varijanti, gdje opet sa kukicama biramo koje varijante emo meusobno komparirati.
Network browser-u. Idemo u
Tools>Calculate routes. Onda u
(poetni vor) i SN Nudo II
PO UKLJUENJU
325
% njene nazivne
obno komparirati.
trebamo stvarati grupu, na kojoj emo posmatrati naponski profil. Da bismo mogli realizirati
u. Idemo u
. Onda u
SN Nudo II
PO UKLJUENJU PO UKLJUENJU

CRNE GORE
326

Sada biramo varijante koje alimo komparirati i u svaki od njih startujemo load flow izraun. Idemo u
pogled grafova (
smo malo prije uradili. Na njom desnim klikom biramo
Sad u rubrici varijante biramo ih i is prozora
si na primjer moemo jasno pogledati utjecaj dodavanih distribuiranih izvora na naponsku situaciju u
10 kV mrei. Idemo u varijantu
kalkulacije. Sada po opisanom postupku stvaramo dij

pogled grafova (View>Diagram view
kV mrei. Idemo u varijantu
Sl. 6.8
View>Diagram view
kV mrei. Idemo u varijantu
8: Postupak izrade naponske grupe pss
View>Diagram view) gdje u sabirnom oknu (lijevo) biramo
kV mrei. Idemo u varijantu MAX teret -

ostupak izrade naponske grupe pss
) gdje u sabirnom oknu (lijevo) biramo
smo malo prije uradili. Na njom desnim klikom biramo Customize diagram
Sad u rubrici varijante biramo ih i is prozora Available data
- bez HE i MAX teret
kalkulacije. Sada po opisanom postupku stvaramo dijagram naponskog profila du biranog izvoda.
ostupak izrade naponske grupe pss
sincalu
) gdje u sabirnom oknu (lijevo) biramo
Customize diagram
Available data dodavamo jih u prozor
MAX teret -
agram naponskog profila du biranog izvoda.
sincalu.
) gdje u sabirnom oknu (lijevo) biramo Voltage
Customize diagram i stvaramo novi dijagram.
dodavamo jih u prozor
sa HE gdje stvaramo load flow
Voltage curve grupu, koje
i stvaramo novi dijagram.
dodavamo jih u prozor Selected d
gdje stvaramo load flow
grupu, koje
i stvaramo novi dijagram.
Selected data. Sada
gdje stvaramo load flow

CRNE GORE
Na ovakvoj slici jasno se vidi utjecaj distribuiranih izvora na naponski profil u mre
biranjem drukijih podataka u
profila u faznu naponsku relaciju, relaciju snage ili struje du izvoda ili ak stanje optereenja linija. U
svim primjerima na apscisi ima
vorova a na ordinati iznos birane kategorije podataka.
0
70
80
90
100
110
Voltage [%]
V
I
L
U
S
I

1
0

k
V
Sl.
biranjem drukijih podataka u
0 2000
Voltage [%]
V
I
L
U
S
I

1
0

k
V
Sl. 6.9: Stvaranje komparacijskog dijagrama naponske grupe u pss
biranjem drukijih podataka u Show dana
2000 4000
S
N

S
p
i
l
a
: Stvaranje komparacijskog dijagrama naponske grupe u pss
Show dana (desni klik na graf) vrlo lako promijeniti prikaz naponskog
svim primjerima na apscisi imamo nanoenu apsolutnu duinu posmatranih linija sa lokacijama
4000 6000
Load Flow - Voltage Curve
S
N

Z
a
g
o
r
a
(desni klik na graf) vrlo lako promijeniti prikaz naponskog
mo nanoenu apsolutnu duinu posmatranih linija sa lokacijama
6000 8000
o
1
_
G
r
a
8000 10000
o
5
_
G
r
a
sincalu
10000 12000
o
2
_
G
r
a

sincalu.
Na ovakvoj slici jasno se vidi utjecaj distribuiranih izvora na naponski profil u mrei. Sad moemo sa
12000 14000
o
3
_
G
r
a
S
N

N
u
d
o

I
I
327
i. Sad moemo sa
14000
Distance [m]
V[%] (Naponska grupa)
MAX teret-bez HE
MAX teret-sa HE

MAX teret-bez HE
MAX teret-sa HE

CRNE GORE
328
Takoer moramo da pogledamo situaciju i u naponsko najneugodnijem stanju sa minimalnim
optereenjem i uklopljenimi distribuiranimi izvori
pokaznog primjera u ovoj varijanti u NN voritima penju ak i do 465
Sad trebamo poduzeti potrebne mjere za sankcioniranje situacije u mrei i omoguavanje normalnog
pogonskog stanja sa
6.3.2.
Zbog neprilika kod ukljuivanja distribuiranih izvora, koje se manifestiraju u previsokih vorinih
naponih u naem pokaznom primjeru, prisiljeni smo povui poteze, kojima moramo sanirati nastalu
situaciju. Odluimo se za pojaanje mree na nain, gdje nov
odjednom direktnu liniju do RTS
moemo realizirati seriju simulacija i po volji analizirati rezultate.

Sl. 6.
Moemo se posluiti i pristupima, kojima moemo konstatirati graninu snagu, koja se moe
postojeu mreu. Da postignemo to trebamo distribuirane izvore (generatore) zamijeniti sa negativnim
teretom. Tome (negativnom) teretu veamo snagu i posmatramo napon u blinjim voritima. Tako
dobijemo graf, sa kojeg moemo lako odbirati osje
PRE SANKCIJA
pogonskog stanja sa
Analiza mree po realizirani sanaciji
.10: Situacija napona prije i po realiziranima sankcijama u mrei sa
SANKCIJA
pogonskog stanja sa prikljuenimi
ituacija napona prije i po realiziranima sankcijama u mrei sa
prikljuenimi distribuiranimi izvori.
odjednom direktnu liniju do RTS Vilusi zamijenimo sa pojaanim vodiem AL/Fe 70/12. Sada opet
optereenjem i uklopljenimi distribuiranimi izvori (varijanta
ibuiranimi izvori.
Vilusi zamijenimo sa pojaanim vodiem AL/Fe 70/12. Sada opet

dobijemo graf, sa kojeg moemo lako odbirati osjetljivost vorita na poveanje injicirane snage.
(varijanta MIN teret
situaciju. Odluimo se za pojaanje mree na nain, gdje nove izvore
ituacija napona prije i po realiziranima sankcijama u mrei sa prikljuenimi
tljivost vorita na poveanje injicirane snage.
MIN teret sa HE
pokaznog primjera u ovoj varijanti u NN voritima penju ak i do 465 V.
e izvore prikljuimo
prikljuenimi distribuiranimi izvori
sa HE). Naponi se kod
prikljuimo na izvor Dolovi i
distribuiranimi izvori
Moemo se posluiti i pristupima, kojima moemo konstatirati graninu snagu, koja se moe ukljuiti u
PO SANKCIJAMA
). Naponi se kod
na izvor Dolovi i
distribuiranimi izvori.
ukljuiti u
PO SANKCIJAMA

CRNE GORE

Nain prikazivanja i koliina analiziranih podatka u PSS
upravlja simulacijama i njegovih elja
Sl. 6
Sl. 6.11: Prikaz osjetljivosti vorita na poveanje injicirane snage
6.12: Primjer prikaza napona u nn mrei prije i po realiziranim sankcijama
0
0
20
40
60
80
100
120
140
V [%]
: Prikaz osjetljivosti vorita na poveanje injicirane snage
rimjer prikaza napona u nn mrei prije i po realiziranim sankcijama
upravlja simulacijama i njegovih elja po samom obimu
0.5
Load Flow - PV-Behaviour: LO149


SINCALU u veliki mjeri zavisi od inenjer

om obimu zada
1.0
zadatih analiza
ih analiza.
1.5
rimjer prikaza napona u nn mrei prije i po realiziranim sankcijama.
2.0
P [MW]
329
SINCALU u veliki mjeri zavisi od inenjera koji

330
7. LITERATURA I REFERENCE
[1] Zakon o energetici, SU-SK Broj 01-70/25, Podgorica, 22. aprila 2010. godine, Skuptina Crne Gore
24. saziva, Sl. List CG, br. 28/10.
[2] Pravilnik o tehnikim uslovima za prikljuenje malih elektrana na elektrodistributivnu mreu, Broj
01-1739, Ministarstvo za ekonomski razvoj, Sl. List CG, br. 25/2007.
[3] Privremeni distributivni kodeks, Odbor direktora Elektroprivrede Crne Gore AD Niki, 28.12.2004,
Sl. List CG, br. 13/2005.
[4] Tehnika preporuka br. 16 (TP 16): Osnovni tehniki zahtjevi za prikljuenje malih elektrana na
mreu elektrodistribucije Srbije, JP Elektroprivreda Srbije, 2011.
[5] Katalog standarda i katalog standarda u pripremi, ISME Institut za standardizaciju Crne Gore:
http://www.isme.me/en/standardi/katalog.php
http://www.isme.me/en/standardi/u_pripremi.php
[6] Strategija razvoja energetike Republike Crne Gore do 2025, Strune osnove, Knjiga D Plan razvoja
elektroenergetskoga sistema Republike Crne Gore (Master plan), Ljubljana 2006. godine.
[7] Planovi investicija u 35 kV mrei EPCG, FC Distribucija, za period 20122016. godine. Interno
gradivo, 2010. godine.
[8] Plan CGES Prenos za 5 godina, 20112016, interno gradivo, 2010. godine.
[9] Energetski bilans Crne Gore za 2011. godinu, Podgorica, decembar 2010. godine.
[10] Technische und Organisatorische Regeln fr Betreiber und Benutzer von Netzen (TOR), Energie-
Control Austria, http://www.e-control.at/de/marktteilnehmer/strom/marktregeln/tor
[11] Standard IEC 62786-2: Smart Grid User Interface - Part 2: Domain Side Energy Source
Interconnection with the Grid, Result Of Voting On New Work Item Proposal 8/1306A/RVN, 2012-
04-20.
[12] Standard MEST EN 50160:2011: Karakteristike napona elektrine energije isporuene iz javnih
elektrinih mrea / Voltage characteristics of electricity supplied by public electricity networks.
[13] Standard EN 50438:2007: Requirements for the connection of micro-generators in parallel with
public low-voltage distribution networks.
[14] Familija standarda MEST EN 60034-X: Rotacione elektrine maine.
[15] Familija standarda (MEST) EN/IEC 61000-X-X EMC ElectroMagnetic Compatibility.
[16] SONDO - Sistemska obratovalna navodila za distributivno omreje elektrine energije Priloga 5:
Navodila za prikljuevanje in obratovanje elektrarn intalirane elektrine moi do 10 MW.
http://www.sodo.si/druzba_sodo/zakonodaja/sondo

Studija o Prikljucenju Distribuiranih Izvora

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Studija o Prikljucenju Distribuiranih Izvora

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ELEKTROENERGETSKOM SISTEMU CRNE GORE

STUDIJA O PRIKLJUIVANJU I RADU

, c 1,1 faktor poveanja napona prilikom kratkoga spoja 3.4

impedansa kratkoga spoja u balansnom voru

SINCAL. Nadalje su prikazani razliiti pristupi analize

SINCAL. U tom primjeru poet emo sa izradom baze podataka (linja,

SINCALU topoloki raspored elemenata mree moe se vriti na:

SINCAL-om. Njime dostupamo

SINCALU, koji sta podreeni base varijanti

SINCAL omoguava automatsku regulaciju transformatorskih otcijepa ali

SINCALU u veliki mjeri zavisi od inenjer

You might also like