Hani Mej

TRAGOVI NA KOI


Naslov originala: I Iany Mav YOUR LIPS ON MY SKIN


.
Uporna, jesenja kia, koja danima nije prestajala da natapa ulice Filadelfije,
pretvorila se u pljusak kada je Misti Ormond parkirala automobil ii
neposrednoj blizini bolnice "Stark Garden". No, olujno nebo, zloslutni
udari vetra, kao i udaljena grmljavina okeana, samo su potencirali strahove
koje je Misti ve nosila u sebi, strahove sa kojim se zaputila u bolnicu.
Plaila se da bi mogla da se slomi, da bi jednostavno mogla da se preda.
Dogaaji, koji su se odigrali tokom proteklih nekohko dana, su iscrpeli svu
snagu iz nje, sve rezerve energije. Vie nije bila u stanju da se bori, da eka
na neki nov, lo, dogaaj.
Odluila je da ode. Ve te noi. Odmah poto se oprosti od Heltona.
Koferi su joj bili spakovani i samo su ekah na to da ih ubaci u automo-
bil. Dala je otkaz, stanodavcima je najavila da odlazi, dok je roditeljima
objasnila kako je planirala da se zadri u obilasku Istone obale, pre nego to
se zaputi u rodni Luisvil.
Njih je to objanjenje zbunilo. Nisu oekivali da Misti, njihova najstarija i
po svemu uzorna erka odlui da napusti posao u trenutku u kome joj je ef
leao u komi, nakon doivljenog saobraajnog udesa. To nije liilo na nju.
udih su se, takoe, i njenoj nameri da provede nekoliko dana u puto-
vanju, jer su vremenske prilike, te pozne jeseni, bile krajnje nepovoljne.
Prijatelji i poznanici, kojima je Misti poverila svoje planove, su bih izne-
naeni njenom odlukom da ode pre nego to se pokae da li e ovek, za
koga je radila proteklih 18 meseci, uopte da preivi. On je ve sedam dana
leao u komi, a lekari nisu bih u stanju da precizno procene kada bi mogao
da se probudi. Sve ee je pokretao prste i povremeno je reagovao na
glasove, to su oni smatrali za znake skorog buenja.
Misti je pourila da se oprosti od njega pre nego to se probudi. Svim
srcem je navijala za to da Helton ozdravi, da povrati zdravlje, ah je znala da
nije elela da eka da se to dogodi, da nije smela da propusti nemilu priliku
da ode, da pobegne od njega.
Bolniarke na odeljenju intenzivne nege su je pustile da ue kod Heltona
u sobu. Prepoznale su je, jer je ve jednom dolazila, a i nisu imale srca da je
zamole da odu.
Misti je odavala veoma tuan prizor. Bila je potpuno mokra, teko se
kretala, jo tee je govorila. Videlo se da zadrava suze, da neprekidno guta
knedle.
One su nekako shvatile koliko joj je Helton bio vaan. Vaniji nego to je
to bio svojoj verenici, ili svom poslovnom partneru, koji su ga takoe
obilazili.
Pored svega toga, dola je usred noi, po oluji, u oiglednoj elji da osta- ne
nasamo sa pacijentom. To je dovoljno govorilo o njenoj potrebi da ga vidi.
Bolniarke nisu znale da je Misti dola da se oprosti od Heltona.
Od svog efa.
Od svog ljubavnika.
Od oveka koga je volela.
Od oveka koga je mrzela.
Bol joj je eksplodirao u grudima kada je ugledala Heltona koji je nepo-
kretno leao u krevetu, potpuno nemoan, potpuno nesvestan. Zastala je
kod vrata, iracionalno odbijajui da prihvati tu sliku kao stvarnu. Ne, ovo
nije Helton, ta misao joj je uporno prolazila glavom. Ovo nije onaj energi-
ni, buni, snani, mislei ovek, koji je umeo da bude aktivan od jutra do
mraka. Ovo stanje je za njega neprihvatljivo. Ovo nije on.
Suze, koje su joj nezaustavljivo grunule na oi, predstavljale su dovoljno
jasan dokaz da je pred njom leao ovek oko koga se, u proteklih godinu i po
dana, vrteo njen ivot. Bila mu je podreena svakim svojim aspektom. Cak
ju je i tada, tako izgubljen u tami, drao prikovanu za sebe. I tada joj je
oteavao odlazak.
Ali, Misti nije imala nameru da uzmakne. Dobila je priliku da ostvari
slobodu, da se oslobodi uloge taoca oveka koji se besramno poigravao sa
njom, sa njenim umom, emocijama, telom. Dozvolie da itav svet misli da
je ohola, ali e da ode, kako bi povratila kontrolu nad svojim ivotom, kako
bi prestala da bude osoba od raspolaganja jednom oveku.
Dovoljno dugo je ivela ivot Heltona Mejnarda, udovoljavala njegovim
potrebama, prilagoavala se njegovoj dinamici, trpela njegove hirove. Za sve
to vreme je bila razapeta izmeu ljubavi i mrnje, izmedu ushienja i
ogorenosti. Padala je i podizala se, bila ljubljena sa vrelim arom i odba-
civana sa ledenim prezirom.
Dosta. Bilo joj je svega toga dosta.
Oseala je potrebu da prodie, da se rastereti svih bolova, svih strahova. A
najvie od svega joj je bilo potrebno da se odrekne nade. Njoj nikada nije
bilo mesta, u odnosu kakvogje imala sa Heltonom. Upkos tome, on je po-
vremeno uspevao da obmane njen um. Povremenim izjavama,
povremenim postupcima, povremenim dodirima.
Ti retki trenuci joj nisu dozvoljavah da se odrekne nade. Sve ostalo jeste.
Da se vie ne bi nadala, da se ne bi pitala, da ne bi ekala, Misti je od-
luila da ode. Ali ne bez pozdrava. Zato je i dola u bolnicu. Usred noi,
kako nikoga ne bi srela. Kako nikome ne bi morala da objanjava zbog ega
tako neuteno plae.
Ljudi iz njenog okruenja su verovah da je ona mrzela Heltona. Umeo je
da bude uasno grub prema njoj. Umeo je da je ponizi, pred svima. Da vie
na nju, da bude drzak.
Misti se esto pitala da li bi Helton i dalje to radio da mu je ona, bar jed-
nom, priznala koliko ju je sve to bolelo, kohko joj je to smetalo. Sumnjala je
da bi se neto promenilo. Njene rei su retko dopirale do njega. Zato je ona
retko govorila.
I te noi je dola da se oprosti bez rei. Uhvatila je Heltona za ruku, vrsto
mu stegla prste i poela da u sebi izgovara molitvu.
Iskrena molitva, ispunjenja eljama za brzo i kompletno ozdravljenje,
uvelaju je gotovo u stanje transa. Tako jako, da nije primetila kada su Hel-
tonovi prsti poeli da se pomeraju, kada je poeo da joj uzvraa stisak.
Budei se iz kome, Helton je najpre duboko udahnuo vazduh, a potom i
otvorio oi. Neko vreme mu je sve bilo mutno, sve konture su imale magli-
aste obrise. A ondaje ugledao Misti, kojaje stajala kraj njegovogkreveta
pognute glave i prisno ga drala za ruku. Mazila ga je po nadlanici, veoma
podsticajno i neno, dok su joj se modre usne pomerale, u skladu sa moh-
tvom koju je u sebi izgovarala.
- Da li sam umro i otiao u raj? - neoekivano lako je to izgovorio, po-
malo u ali, a pomalo u zbilji.
Misti je doivela ok kada je ula Heltonov glas, kadaje shvatila da je
otvorio oi, da ju je gledao.
- Heltone! - kriknula je, prepuna nabujale sree, ali i dalje uplaena i
ispunjena nevericom.
Ispustila je Heltonovu ruku i istrala u hodnik. - Doktor! Ovde je potre-
ban doktor! - prodrala se koliko ju je grlo nosilo.
Dve bolniarke su odmah utrale u sobu, a za njima i doktor Desi Filips,
koji se sluajno zatekao u hodniku.
- Oh, pa vi ste budni, gospodine Mejnard! - uzviknuo je zadovoljno, kre-
ui da ga pregleda. - Ja sam doktor Filips! Bio sam prisutan kada ste
primljeni u bolnicu, i neprekidno sam pratio vae stanje. Drago mi je da sam
sada ovde, uz vas.
Doktor Filips je, oigledno, bio zadovoljan izgledom Heltonovih zenica,
njegovim krvnim pritiskom, refleksima, kao i ostalim parametrima koje je
oitavao sa monitora.
- Rekao bih da je sa vama sve u redu - konstatovao je, iznova pregleda-
jui Heltonove oi. - Kako se oseate? Da li vas neto boli?
- Ne, nita me ne boli - odgovorio je Heltpn, koji je preko ramena uur-
banihbolniarki pogledom traio Misti.
Ona je, uzbuena do krajnosti, nepomino stajala u mestu, nedaleko od
vrata, kao da se plaila da bi svojom ulaskom u sobu mogla da uini da se
dobre vesti pretvore u loe.
- Ni ovde? - doktor Fihps je blago pritisnuo Heltonova rebra. Kada je on
napravio bolnu grimasu, brzo je sklonio ruku. - Dobro, oekivah smo da e
vam biti potreban dui oporavak od dobijenih povreda. Da li se seate
udesa, gospodine Mejnard?
- ega?
- Pre sedam dana ste doiveli saobraajni udes. Od tada ste bih bez svesti.
Sleteli ste sa puta iz neobjanjivih razloga. Da li se seate te situacije?
- Ne - rekao je Helton, snano se mrtei. - Ne seam se niega...
Tada se doktor Filips namrtio. - Niega?
Helton je zatvorio oi, u pokuaju da se koncentrie, ali je jedino otkrio da
mu je u svesti vladala velika praznina.
- Da li znate kako se zovete? - doktor mu je postavio to osnovno, jedno-
stavno pitanje.
- Znam, jer me je ona devojka oslovila imenom, a vi prezimenom. Zovem
se Helton Mejnard. Ali, to je sve to znam o sebi.
- Ona devojka? - ponovio je doktor, zabrinuto klimajui glavom. - Vi je
ne prepoznajete?
-Ne... Koje ona?
Doktor je duboko uzdahnuo, uviajui problem. - Recite mi bilo ta o
sebi, gospodine Mejnard. Koliko imate godina, koga imate od lanova po-
rodice, gde radite, gde ivite...?
- Ja... - poeo je Helton, uz novi pokuaj udubljivanja u sebe i istraiva-
nja svoje haotine svesti.
Doktor ga je uutkao pokretom ruke, kada je na monitoru primetio da je
srce poelo ubrzano da mu lupa. - Ne napreite se. Molim vas! To to
trenutno ne moete niega da se setite ne mora nita da znai. Veoma je
vano da se opustite. Posluajte me! Sve e doi na svoje mesto. Ve sam u
praksi imao sluajeve kao to je va. Svi pacijenti sa amnezijom su, nakon
kraeg ili dueg vremena, uspevali da povrate svoje seanje.
Uprkos upozorenju, Helton se uznemireno zagledao u svoje ake, da bi
potom prstima krenuo da opipava lice. - Ne znam nita o sebi... Ja ne znam
ko sam...
Prilikom udesa ste dobih udarac u glavu, gospodine Mejnard - objasnio
mu je doktor. - Plaili smo se da biste mogli da pretrpite neke posledice toga.
Sada vidimo i koje. Ah, ovo stanje nije konano. Promenie se, pustite
vremenu da radi za vas.
- Koje stanje?
- Gubitak seanja. Vratie se, videete. Samo se ne napreite, molim vas.
Dragi ljudi e vas polako navoditi da se prisetite svega. Za poetak emo
pozvati onu mladu damu, ije prisustvo vas je navelo da se probudi- te, da
porazgovara sa vama!
Doktor Filips je pogledao u jo uvek skamenjenu Misti, i rukom je po-
zvao da ue u sobu. - Vi ste se propisno uplaili - primetio je, uputivi joj
osmeh ohrabrenja. - Kako se zovete?
- Misti Ormond.
- Potrebni ste nam, gospoice Ormond. Priite, molim vas! Gospodin
Mejnard, trenutno, ima problema da se seti ko ste vi. Znam da ste ve
jednom dolazili, ah sam zaboravio u kakvoj ste vezi sa pacijentom.
- Ja sam njegova sekretarica- Mistije mucajui odgovorila, ustruavajui
se da pogleda u Heltona.
- Sekretarica? Hm... - doktor je znaajno izdigao obrve, i izvio uglove
usana. - Odlino! Gospodin Mejnard ima sreu to ste se upravo vi nali
pored njega, sada, kada se probudio iz kome.
Misti je brada zadrhtala od naleta radosti. Bacila je brz pogled na Hel-
tonovo hce, da bi se odmah potom okrenula ka doktoru Filipsu. - Da li... Da
li je sa gospodinom Mejnardom sve u redu? On je sada van ivotne
opasnosti?
- Jeste. Ah, bojim se da pati od nekog oblika amnezije. Retrogradne,
verujem. Ne pitajte me nita o tome. Gospodin Mejnard bi svega mogao da
se seti kroz pet minuta, narednog jutra, ili kroz nekoliko meseci.
- Oh... - izustila je Misti zateeno. - To nije dobro...
- Va ef je, mlada damo, do pre nekoliko minuta bio u ivotnoj opasno-
sti. Svi bi trebalo da budemo sreni, jer vie to nije. A to se tie izgubljenih
seanja, nadam se da biste vi mogli da mu pomognete da ih vrati, da
pokuate da ih izvuete na povrinu.
- Ja?! - zaudila se Misti. - Gospodin Mejnard ima verenicu! Nju bi tre-
balo da pozovete! Ili gospodina Tejlora! Bolniarke imaju i njegov broj! Njih
dvoje su navedeni kao osobe za kontakt, u sluaju bilo kakvih prome- na u
zdravstvenom stanju gospodina Mejnarda!
- Samo polako... - doktora je zbunila Mistina uspaniena reakcija.
- Pozvau te dve osobe. Ali, dok oni ne dou, ostanite sa gospodinom
Mejnardom i razgovarajte sa njim. Vi ste njegova sekretarica. Dobro ga
poznajete, zar ne?
-Ja...
- Veoma je vano da budete apsolutno iskreni, gospoice Ormond, da ne
dajete svom efu neke lane informacije. To bi moglo da otea njegov
izlazak iz amnezije.
- Precenjujete moju ulogu u ivotu gospodina Mejnarda, doktore Filips!
- Misti je pokuala da se tom primedbom oslobodi dodeljene joj du-
nosti.
- Da budem sasvim iskren, gospoice Ormond, moja sekretarica zna vie
o meni nego moja supruga! Doi u da vas obiem kroz tridesetak minuta,
gospodine Mejnard! - objavio je doktor, pre nego to je izaao iz sobe.
II
Veoma je vano da budete apsolutno iskreni, Misti je u sebi ponovila rei
doktora Filipsa, poinjui da podrhtava itavim telom. Bila je mokra od kie,
uplaena, uzbuena, i primorana da se prva suoi sa Heltonom, kao
i sa injenicom da se privremeno nalazio u amneziji.
Polako je okrenula glavu ka njemu. Ne, to nije bio on, iznova joj se na-
metnulo to uverenje. Helton, koga je ona poznavala, je uvek i u svemu bio
maksimalan. Lako je reavao sve probleme i nikada se nije oslanjao ni na
iju pomo.
A sada... Bio je u potpunosti upuen na nju. Onaje predstavljala njegovu
vezu sa njim samim, sa svetom, sa ivotom. Ili je to bila dok ne doe Patria,
ena sa kojom je planirao da se oeni. Trgla se kada je bolniarka ula u
sobu, da bi jo jednom izmerila Helto- nov pritisak i upitala ga da li mu je
neto potrebno.
- Da li biste, molim vas, mogli da donesete novanik gospodina Mejnar-
da? - Misti se dosetila da to zatrai od nje. - To je veoma lian predmet, a
unutra se nalazi i vozaka dozvola sa fotografijom.
- Odlina ideja! - pohvalila ju je bolniarka. - Doi u uskoro!
- Hladno ti je - primetio je Helton, osvrui se oko sebe. - Trebalo je da
zatrai da ti donesu neko ebe.
- Ne brinite o meni, gospodine Mejnard. Mislite o tome koliko ste sreni
jer ste van ivotne opasnosti.
- Gospodine Mejnard... - ponovio je Helton sa uzdahom. - Maloas si me
oslovila imenom...
- Zbunila sam se. Oprostite mi na tome. Za mene je bilo veoma okantno
to to ste doh svesti. Nisam, u tom trenutku, mogla da se snaem.
- Molila si se za mene... - Helton je to izgovorio nenim, njemu nimalo
svojstvenim glasom.
- Da, kao i svi ostah.
- Pa, gde su svi ostali? - sa Mistinog lica, koga je paljivo prouavao.
Helton je skrenuo pogled ka velikom prozoru. - Vidim da je napolju no i
da pada kia. Jedino si ti dola da me obie, u ovo vreme, pod ovakvim
uslovima.
- Nisam bila u mogunosti da to uinim ranije. Zato sam dola sada.
- Hvala ti na tome... Imam utisak da sam se probudio zahvaljujui tebi...
Prosto si me dozivala svojim molitvama i nainom na koji si mi stezala ruku.
Smem h da pomislim da sam bio dobar prema tebi? Mislim, kao tvoj
rukovodilac?
Misti se nala u veoma nezgodnoj situaciji, ali ju je, od davanja bilo ka-
kvog odgovora, spasilo to to je bolniarka ula u sobu. Pruila je Misti
Heltonov novanik i potom neujno izala napolje.
- Uzmite svoj novanik, gospodine Mejnard... - Misti se ispruila koliko je
mogla, pazei da ne prie previe blizu Heltonovom krevetu. - Novanik je
predmet od koga se niste odvajali... Tu vam je vozaka dozvola... I
fotografija...
Vie od toga da se upozna sa svojim likom, Heltona je zanimalo da ot-
krije zbog ega se njegova sekretarica ponaala tako udno. Bila je veoma
uzdrana i pomalo uplaena. Ophodila se prema njemu kao da su bili
stranci.
- Koliko dugo nas dvoje saraujemo zajedno? - dosetio se da to upita, dok
je otvarao novanik i razgledao njegov sadraj.
- Godinu i po dana.
- Onda bi zaista trebalo da me dobro poznaje, kao to je rekao doktor
Filips... - mrmljao je Helton, prouavajui svoju vozaku dozvolu. - Delu-
jem prilino ozbiljno na ovoj fotografiji... Da li sam esto ozbiljan?
- Jeste - potvrdila je Misti, koja se plaila da bi Helton mogao da joj postavi
neko indiskretno pitanje, posebno ono koje se ticalo njihovog odnosa.
Za to, da su njih dvoje bih ljubavnici, niko nije znao. I niko to nije ni smeo
da sazna, jer se bliio dan Heltonovog venanja sa Patriom Holander.
- Zbog ega? Nadam se da nemam neke velike ivotne probleme.
- Ne. Radi se o tome da rukovodite velikom kompanijom.
- O? ime se bavi moja kompanija?
- Proizvodnjom izolacionih materijala i fasadnih sistema.
Helton se blago podsmehnuo. - Zato se bavim time?
- Vi ste hemijski inenjer. Vaa kompanija sarauje sa najveim grae-
vinskim preduzetnicima, na teritoriji itave zemlje. Vai zaposleni uvek
imaju mnogo posla, a to podrazumeva i dobre plate. Dakle, bavite se pra-
vim zanimanjem, gospodine Mejnard.
- Da h si ti zadovoljna svojom platom?
-Veoma.
Helton je pregledao kreditne kartice, otkrivajui da mu one nita ne zna-
e. U tim trenucima mu je jedino bilo vano da navede Misti da mu to vie
pria o tome kakav je ivot vodio.
- uo sam kada si doktoru Filipsu rekla da imam verenicu...
- Tano. Ona se zove Patria Holander. Vae venanje sa njom bi trebalo
da se odigra kroz mesec dana. Ve je sve organizovano.
- Pa? Kakva je moja verenica, Misti?
I, eto. Helton je postavio pitanje na koje Misti nije mogla da mu dapot-
puno iskren odgovor, iako ju je doktor Filips naveo da upravo to ini.
- Veoma je lepa. Po zanimanju je dizajner. Upoznali ste je preko zajed-
nikih poslovnih saradnika.
- Opii mi je kao osobu, molim te.
Opii mi je kao osobu?
Misti se zapitala da h je Helton zaista postavio to pitanje, ih joj se samo
uinilo. Nije liilo na Heltona da haje za osobinama svoje verenice. Oda-
brao ju je, jer je bila izuzetno lepa, atraktivna i samouverena. Imala je visoki
drutveni status, zahvaljujui tome to je opremila kue najbogatijim
ljudima Filadelfije, sa kojima je uspostavila i prijateljske, a ne samo
profesionalne odnose. Poznavalaje mnoge graevinske investitore kojejc
dovodila u Heltonovu kompaniju, i time mu obezbeivala mnotvo posla i
potpisanih ugovora.
Na prvi pogled, Patria Holander je bila savrena. Lepa, mlada, uspena,
imuna, sa dobrim porodinim korenima i sa nagovetajima sjajne budu-
nosti, uz mua kakav je Helton Mejnard bio. Meutim, Patriine osobine
nisu bile nimalo slavne. Misti ju je smatrala za oholu i nadmenu
malograanku, za enu koja je svuda morala da dominira, koja je od svih
traila da se povinuju njenim potrebama. Istina, pred svojim verenikom
nije, u tolikoj meri, ispoljavala svoju pravu prirodu, ve je bila oprezna i
pomalo izvetaena. Helton nije imao sasvim jasnu predstavu o tome kakva
je njegova verenica, a Misti se inilo da mu do toga nije ni bilo stalo. Jer, gde
god bi se pojavio sa Patriom, svuda je dobijao odobravanje, svuda je
izazivao zavist. Njih dvoje su predstavljali tandem, u svakom smislu.
Ljubavnom, socijalnom, profesionalnom. Odgovarali su jedno drugom,
najvie zbog toga to se ni sam Helton nije odlikovao veom koliinom
ljubaznosti, ili plemenitosti. I on je bio arogantan, nestrpljiv i nedostupan.
Odnosno, 'takav je bio pre udesa, Misti je to primetila. Kada se, konano,
usudila da ga direktno pogleda, primetila je da je sa Heltonovog hca izbrisan
izraz okrutnog ponosa i jakog autoriteta, da mu oi nisu gorele
samopouzdanjem, koje se graniilo sa drskou.
Helton, koji se probudio iz kome, imao je nean i mek izraz hca, a iz oiju
mu je zraila toplina. Nije odisao surovom vitalnou, kao obino, ve
ranjivou.
Ovo je tako udno, pomislila je Misti. Toliko dugo sam elela da ugledam
znake pitomosti, ljudskosti i pristupanosti na Heltonu, a sada, kada se to
dogodilo, sada patim zbog toga to je izgubio svoju snagu i vrstinu.
- Jo uvek ekam da mi kae kakva je moja verenica, Misti - Helton je, u
toj reenici, ispoljio upornost, sa kakvom su svi raunali.
- Ja je ne poznajem dovoljno, gospodine Mejnard - Misti se posluila tim
izgovorom. - Strpite se jo malo. Gospoica Holander bi svakog trenutka
trebalo da stigne. Upravo zbog toga mislim da bi bilo dobro da vas ja sada
ostavim.
- Sve vreme imam utisak da eli da pobegne, Misti. Pitam se zato.
Navodi me da mishm da nisam bio dobar prema tebi, a, opet, ovde si...
Dola si da se moh za mene... To mi govori dati je stalo do mogboljitka...
U ovom trenutku se veoma oslanjam na to. Potrebna si mi, Misti.
* * *
Bile su to rei koje je Misti svim srcem elela da uje. Nekada. Dok se
Helton ponaao prema njoj kao da mu nita nije znaila.
Sada...
Sada su joj te Heltonove rei pravile velike probleme. Vee od onih koje je
imala uoi njegovogbuenja. Sada je imala humanu obavezu da ostane, iako
su je u stanu ekah spakovani koferi, i iako je donela vrstu odluku da ode.
Sada je morala da ostane, iako je znala da e Patria Holander, kada je
bude ugledala, napraviti epohalno veliku scenu, u kojoj je nee potedeti
svojih zlobnih rei.
Misti se pitala da h e sve to uspeti da podnese. Ve se nalazila na izmaku
snaga. Ve je bila duboko uronjena u oaj, ve se dovoljno oseala
uhvaenom u klopku.
Sada joj se oma bukvalno stezala oko vrata. Jedva je disala zbog toga.
Priznala je sebi da nije dorasla ovom novom razvoju situacije. Nije znala
tajetrebalo daini.
Sa jedne strane je imala obavezu da Heltonu govori istinu, a sa druge
strane je morala da krije i od njega da su bih u vezi, i morala je da krije svoje
pravo miljenje, pa i svoje planove. Jer, Helton jo uvek nije znao da je ona
naumila da ode.
Povrh svega toga, zbunjivao ju je ovaj novi Helton, nepoznat i sebi i dru-
gima. Bio je tako drugaiji, tako spremniji da bude iskren, tako otvoreniji.
Tako bolji.
- Imajte u vidu da sam ja samo vaa sekretarica, gospodine Mejnard -
Misti ga je jo jednom podsetila na tu okolnost. - Pre udesa se, privatno,
niste oslanjali na mene. Va svet ine vaa verenica, i va partner, gospodin
Tejlor. Po njihovom dolasku e vam sve izgledati drugaije.
- Tejlor... - Helton je zatvorio oi, pokuavajui da to ime povee sa
nekim likom.
Bezuspeno.
- Kevin Tejlor - dopunila se Misti.
-Koje on?
- Va najblii poslovni saradnik. Drugi po liniji rukovoenja u kompaniji.
Odmah iza vas.
- Da h njega dobro poznaje? - Helton ju je iznenadio tim lukavo osmi-
ljenim pitanjem.
- Ne. Znam samo da je veoma struan i vredan, da je on ovek na koga
moete da se oslonite.
- Da li se Kevin Tejlor i ja druimo i privatno?
- Neprekidno.
- Pretpostavljam da je dobar momak?
Loe pretpostavljate, etika je nalagala Misti da bude iskrena, ba kao to joj
je sugerisao doktor Filips. Ah, nije se usudila da kae Heltonu kako se
gnuala njegovog partnera, koji je bio bolesno ambiciozan i uveren u svoju
nezamenljivost. Kevin Tejlor je bio ovek koji je sve merio kroz novac, koji
se nije ustruavao da pokae svoj prezir prema ljudima na niim
profesionalnim poloajima.
Misti je zazirala od Kevina Tejlora, od njegovog podrugljivog pogleda,
kojim ju je redovno vreao. Sluajno je saznala da ju je, iza lea, zvao
"pokisla miica". Jer, bila je mokra od kie kada je dola na razgovor o
zaposlenju, kada je prvi put stupila pred njega i Heltona.
Nije izgledala nimalo ubedljivo, onako promrzla i mokra, dotuena pod-
smehom Kevina Tejlora. Meutim, Helton je odluio da upravo nju zaposli
kao svoju sekretaricu. Toga dana je razgovarao sa bar dvadeset dugonogih
plavua, ali se on, iz nepoznatih razloga, opredeho za nju, za sitnu i
neuglednu devojku iz provincije.
Svaka od plavua, koje je Misti srela u hodniku, bi pristala da mu bude
ljubavnica, oko toga nije bilo nikakve sumnje. Helton Mejnard je bio zgo-
dan, muevan, sposoban i uspean mukarac. ene su se same nudile da mu
greju postelju. Ona, Misti, ga je ak i izbegavala. Dugo je odolevaia
njegovom udvaranju. Pripala mu je tak kada ju je stavio pred svren in,
kadaju je odveo na slubeni put i naveo je da provedu no u istoj sobi.
Da je Kevin Tejlor to sve znao, verovatno ne bi oklevao da izrazi svoje
uenje, kao i svoje gnuanje.
Kao to, Misti je to ispravno slutila, po dolasku u bolnicu nee iznova
pomishti kako joj nadimak 'pokisla miica'' ba pristaje. Jer, i tada je bila
mokra, i tada je delovala uplaeno, poput mia.
- Ne sumnjam da je gospodin Tejlor dobar momak, ah moram dapriznam
da je moja komunikacija sa njim usiljena i ograniena - Misti je smogla
hrabrosti da Heltonu ponudi delimino iskren odgovor, na pitanje o karak-
teru njegovog partnera.
- Zaista? Zbog ega? - Helton je pokazivao prirodnu radoznalost za ove-
ka koji nije znao nita o ljudima koji su inili vaan deo njegovog ivota.
- Gospodin Tejlor i ja smo veoma razliiti. Eto, radi se o tome... Niko tu
nije lo... Samo smo razliiti... - mrmljala je Misti, drei oboren pogled.
- A moja porodica? Da li ja imam porodicu, Misti?
- Naalost, vai roditelji vie nisu ivi. Majka vam je preminula pre pet
godina, a otac pre dve. Imate mlau sestru, Duliju. Ona ivi u Baltimoru.
Udata je i majka je osmogodinjeg deaka.
- Ba lepo... - Helton se zadovoljno osmehnuo. - Zato ona nije na spi- sku
ljudi, koji bi trebalo da budu obaveteni o promeni mog zdravstvenog
stanja? - dosetio se da upita.
- Vi... - Misti je kratko uzdahnula. - Vi niste u kontaktu sa svojom se-
strom, gospodine Mejnard.
- Molim? Kako to?
- Prestali ste da razgovarate sa njom pre gotovo deset godina.
- To je suludo! Imam sestru, a ne razgovaram sa njom?
- Tano.
- Ali, zato?
- Posvaali ste se kada je ona odluila da se uda za domara zgrade u kojoj
je ivela.
Helton je zbunjeno slegao ramenima. - Kakve sam ja veze imao sa nje-
nom udajom?
- Nikakve, naravno. Samo ste, hm, smatrali da bi vaa sestra, kao obra-
zovana ena, trebalo da se uda za nekog sebi slinog.
- O, moj boe... - izustio j'e Helton zabrinuto. - Da li je mogue da sam ja
takav? Kakav sam ja to ovek, Misti? Reci mi iskreno! Ti zna sve o meni!
Reci mi kakav sam ja ovek!
III
Divan si, bilo je prvo to je Misti poelela da mu kae. A to, ak, ne bi ni
bilo neiskreno. U pojedinim trenucima je Helton umeo da bude divan. Kada
bi je, uvidevi da je umorna, poslao da ide kui, sa nalogom da se dobro
naspava. Kada bi joj poslao skupocenu korpu sa voem i porukom da vodi
rauna o svom zdravlju. Kadabi je ljubio sa strau koja ju je navodila da se
osea kao najeljenija ena na svetu.
Misti ne bi pogreila ni ako bi rekla Heltonu da nije dobar ovek. Pone-
kad se ponaao veoma loe, prema svima, pa i prema njoj. Najmanje dobar je
bio u situacijama u kojima bi se okruio neprobojnim, kamenim zidom, u
kojima bi je gledao sa ledenom rezervisanou i tretirao je kao stranca. Kada
bi se ogluivao na njene molbe da je ostavi na miru, da se posveti iskljuivo
svojoj verenici. Kada bi ljubio tu verenicu pred njom, kada bi traio da mu
sreuje neke detalje oko venanja, potpuno nesvestan patnje sa kojom je
ona morala da se suoava.
- Vi ste... - poela je, grizui usne. - Veoma ste inteligentni... - poela je sa
diplomatskim odgovorima. - Sposobni ste i snalaljivi... Imate mnogo
energije... Izazivate potovanje gde god da se pojavite...
- Kako mogu da budem inteligentan, ako ne razgovaram sa roenom
sestrom? - Heltonu se to uinilo kao savreno logino pitanje. - To je glupo.
Moja sestra mi nije uinila nita naao. Samo je htela da se uda za oveka
koji se meni nije dopao. Verovatno je i srena sa njim, a ja sada ne priam sa
njom!
- Pa, evo, sada, imate priliku da se pomirite sa Dulijom, gospo'dine
Mejnard...
- Obavezno! Da li bi, molim te, mogla da je pozove da doe u bolnicu,
Misti?
Molim te... Misti je pobegao osmeh. To su bile arobne rei koje su mogle
znaajno da joj olakaju i ulepaju odnos sa Heltonom, samo da je on hteo
ponekad da ih izgovora. Umesto molbe, Helton je pribegavao naredbama.
Svuda, u svakoj situaciji, na svakom mestu.
ak i u krevetu... I tamo joj je nareivao, istina, na neodoljiv nain, neo-
doljivim glasom, uz primenu neodoljivih ljubavnikih tehnika...
- Da, mogla bih - potvrdila je Misti. -I rado u to da uinim.
-Zar?
- Naravno. Ja znam da vi volite svoju sestru, gospodine Mejnard.
- Priznao sam ti to?
- Na posredan nain.
- Oh, dobro... - Helton se poeao po glavi. - Nadam se da i ona voli
mene...
- Sigurna sam da je tako. Ljubav je uvek obostrana. Niko nije toliko
naivan da voli onoga, ko njega ne voli.
Nakon to je to izgovorila, Misti se ukoila. Rei koje je izgovorila sujoj tek
tada, u njihovom pravom znaenju, doprle do svesti.
Ona je volela Heltona. A ako je ono, to je upravo izgovorila, bilo tano, to
bi znailo da je i on voleo nju.
Dakle, njena izjava nije bila tana, poraeno je zakljuila. Helton je nije
voleo. On je voleo svoju grlatu, samoivu, nadmenu verenicu.
Potom, moda ni ona, Misti se suoila i sa tom mogunou, nije volela
njega. Ponekad je oseala da ga mrzi. Mnogo puta ju je povredio. Mnogo
puta ju je nepravedno zanemario. Mnogo puta ju je ostavljao, kadaje ose-
ala potrebu za njim.
Ta emotivna rastrzanost je predstavljala najvei razlog zbog koga je Misti
elela da ode to dalje od Heltona. To, kao i njegovo skoro venanje sa
Patriom Holander. Zelela je da bude to dalje od mesta, na kome je
planirano da to venanje bude odrano.
- Jedva ekam da upoznam svoju sestru, da se pomirim sa njom... - izja-
vio je Helton, nakon ega je usmerio pogled ka Misti. - Voleo bih da je ti
dovede, Misti. Da bude sa nama u sobi. To bi mi mnogo znailo.
- Ja... - poela je Misti, ali je naglo zautala, zauvi prepoznatljiv ritam
koraka Patrie Holander, koji je najavljivao njen dolazak.
* * *
Naviknuta na to da njen dolazak uvek bude zapaen, Patria Holander je u
velikom stilu ula u Heltonovu bolniku sobu. Bacila je brz i kratak pogled
na njega, da bi se potom, vidno razjarena, okrenula ka Misti.
- ta ti radi ovde?! - dreknula je, potpuno zaboravljajui na to gde se
nalazila i zbog ega je bila pozvana da doe, usred noi.
- elela sam da se oprostim od gospodina Mejnarda - Misti je bilo ne-
prijatno, ali nije delovala previe uplaeno. - Donela sam mu kartu, sa
eljama za to brim ozdravljenjem...
- Tvoje elje nikome nisu vane! Kao ni tvoja karta! Ponesi je sa sobom,
kada bude odlazila! Uostalom, zar nije trebalo ve da otputuje u onu tvoju
selendru, odakle si dola?!
- Sutra, gospoice Holander - Misti ju je pribrano obavestila. - Namera-
vam da otputujem ve sutra.
- Gde? - Helton se neoekivano oglasio.
- Vraam se u Luisvil, gospodine Mejnard. U selendu odakle sam dola -
hrabro je dodala, ne bez ironije.
- Ne budi drska! - Patria joj je to sasula u lice. - Ti nema prava da se
pravi pametna! Pokazala si kakva si! Ne zasluuje da bude ovde! Idi,
odmah!
- Ne! - uzviknuo je Helton. - Ja odluujem o tome ko bi trebalo da boravi
u mojoj sobi! Za sada elim da Misti ostane!
- Oh, moj jadni dragi! - uzviknula je Patria saaljivo, prilazei Heltono-
vom krevetu. -Ti si zaista izgubio pamenje... Tako mi je ao...
Nemajui potpuni uvid u Heltonovo stanje, Patria se nagla ka njemu,
kako bi ga poljubila. On ju je uviavno odgurnuo od sebe.
- Oprosti mi, molim te... Ne prepoznajem te...
- To sam ja, Patria! Tvoja verenica! Trebalo bi da se venamo kroz mesec
dana!
- Pa, bojim se da emo morati da otkaemo to venanje...
- Zbog ega? Doktor Filips je rekao da bi ve sutra moglo da ti se vrati
seanje.
- Nadam se da je u pravu. Dok se to ne desi, hou da mi objasni zbog
ega si ljuta na Misti. Zbog ega si tako gruba prema njoj?
- Ona je na to navikla, dragi. Svi su grubi prema Misti. ak i ti.
Helton je, sa nevericom u oima, pogledao u Misti. - Da li je to tano?
- Hej! - uzviknula je Patria uvreeno. - Zato sumnja u moje rei?
- Zato to mi je teko da poverujem u njih. Teko mi je da prihvatim da
sam bilo kada bio grub prema Misti.
- Zato ne bi bio? Ona je samo tvoja sekretarica! Odnosno, biva sekre-
tarica!
-I to je tano...? - Helton se iznova zagledao u Misti. - Planirala si da ode?
- O, da, jeste! - potvrdila je Patria ironino. - Nije saekala ni da vidi da li
e da preivi udes! Ve narednog dana je predala Kevinu zahtev za
raskid'radnog odnosa! Dakle, Misti ti je dala otkaz dok si se borio za ivot! A
sada je dola da ti ostavi kartu sa dobrim eljama! Kakvo licemerstvo!
Helton je duboko uzdahnuo, ne prestajui da gleda u Misti. - ao mi je
ako sam nekada bio grub prema tebi... Pretpostavljam da si zato elela da
prekine da radi za mene...
Helton, koji se nakon sedam dana probudio iz kome kao nov, izmenjen
ovek, je polako, ali sigurno, slamao Mistino srce. Naveoma sitne delove.
Njegove rei su doticale njene najslabije take.
Tiho je zajecala, iako je znala da to nije smela da uini ni pred Heltonom,
ni pred Patriom.
- Moj nagli odlazak iz kompanije nema veze sa vama, niti sa vaim opho-
enjem prema meni, gospodine Mejnard - Misti je, sreom, imala spreman
izgovor. - Radi se o tome da sam potrebna svojoj porodici.
- Da bere jabuke! - ubacila se Patria zlobno.
- Voleo bih da te odvratim od namere da ode... - kao nikada pre, Helton
se jasno i glasno izjasnio o svojoj elji. - Imam utisak da sam se probudio
zahvaljujui tebi, da nije sluajno to to si se zatekla ovde, u trenutku u
kome sam izaao iz kome...
- Heltone, dragi... - Patria je jedva obuzdavala svoj bes. - To, to se Misti
zatekla u bolnici, u trenutku tvog buenja, je ista sluajnost. Predlaem ti
da je pusti da ode kui, kao to je i planirala. Ja u da budem pored tebe.
- Ja ne znam ko si ti - Helton se hladno nadovezao na Patriine rei.
- Ali ne zna ni ko je Misti! Ni nje se ne sea, zar ne?!
- Ne, naalost, ni nje se ne seam. Upravljam se utiscima koje sam stekao
u proteklih sat vremena, od kada sam budan. Misti je osoba koja je, pokisla i
promrzla, dola usred noi u bolnicu, kako bi izgovorila molitvu za moje
ozdravljenje. Ti si ena koja, po dobijanju obavetenja da sam izaao iz
kome, nije propustila da se najpre naminka. Kada si me ugledala, nisi me ni
pozdravila, ve si odmah poela da vie na Misti. Koga bi ti
elela uz sebe, da si na mom mestu?
* * *
- Ah... - Patria je pobledela od nelagodnosti. - Ti voh kada sam ja
doterana... Bilo kada i bilo gde...
- To sam nekada voleo. Mora da sam bio pravi uran. Jesam li, Misti? -
iznova se okrenuo ka njoj.
- Ja odlazim! - presudila je ona, uviajui da se dovoljno rtvovala, da je
dovoljno bila humana, da se dovoljno borila da obuzdava suze.
Vie nije imala snage da ostaje u toj sobi. Nijedan, jedini minut.
Uzela je svoje stvari i zaputila se ka vratima.
- Ne zaboravi da si obeala da e dovesti Duliju! - doviknuo joj je
Helton, kada se ona kratko okrenula prema njemu, da bi ga pozdravila
khmanjem glave.
- Duliju? - ponovila je Patria zaueno, nakon to je Misti izala iz sobe.
- Ko je Dulija?
- Moja sestra.
- Ali, ti nisi u kontaktu sa njom! Ne razgovarate ve deset godina!
- Eto jo jednog dokaza da sam nekada bio uran... - promrmljao je Hel-
ton sebi u bradu, gledajui enjivo ka vratima, kroz koja je izala Misti.
- Uopte nisi bio uran, Heltone! Odakle ti takva ideja? Imao si puno
pravo, kada si odbio da ostane u kontaktu sa svojom sestrom! Ona se udala
za nekog domara, uprkos tvojim savetima da to ne ini!
- Pa ta ako se udala za domara? To ne znai da nemaju dobar brak i da
nisu sreni.
- Tvoja sestra je mogla da pronae boljeg mua. Ona je obrazovana ena
iz dobre porodice. Udajom za domara je znaajno srozala svoj ugled.
- Ne mogu da verujem da razmilja tako... Ne mogu da verujem da sam
ja nekada razmiljao tako... - Helton je bio prepun uenja. - Oh, boe...
Imam utisak da se nisam probudio, ve da doivljavam nonu moru...
- Preteruje, dragi... - Patria mu se mazno osmehnula. - Tvoj ivot je
savren! Sve to je potrebno je da ga se priseti!

- Sve vie se plaim da ga se prisetim... - Helton je zatvorio oi, delujui
veoma umorno. - U tom ivotu ja ne razgovaram sa svojom sestrom, i
ispadam grub prema svojoj sekretarici...
- Obe su zasluile takvo ophoenje! Obe su gubitnice! Ne bi trebalo da se
zamara ispitivanjem odnosa sa njima! Pokuaj da se priseti koliko si bio
srean sa mnom! Koliko nam je bilo lepo!
Heltonje gledao u Patriu, ali ba niega, u vezi sa njom, nije mogao da se
priseti. Ono to je mogao, bilo je da osea neku odbojnost prema njoj. I
veliku potrebu da se to pre rei njenog prisustva.
- Budi ljubazna i pozovi doktora Filipsa, Patria... Poinje da me mui
glavobolja...
- Pa, naravno! Ko zna ime ti je ona glupaa napunila glavu?! - Patria se
iznova razjarila. - Nije imala nikakvo pravo da bude pored tebe!
-I dalje mi nije jasno ta ti ima protiv Misti, Patria. Ona je moja se-
kretarica. Ne verujem da ti je ikada uinila neku podlost. Ne deluje kao
osoba koja je sposobna za to.
Nakon to je na trenutak stegla zube, Patria je glasno huknula. - Vidim da
uporno izbegava da uvidi jednu okolnost, Heltone. Tvoja sekretarica je
odluila da ode iz kompanije odmah poto si doiveo udes. Nije saekala da
vidi da li e da se oporavi. Kao da je jedva ekala da pobegne od tebe!
- Moda i jeste. Moda sam je ja naveo na to.
- Nemogue! Odlino si je plaao. Vie nego to je vredela, i vie nego to
je zasluila! Plaao si i njene raune! Jo uvek ne mogu da razumem zbog
ega si to inio!
- Plaao sam Mistine raune?
-Da!
- Kakve raune?
- Za trokove stanovanja! Tvoj raunovoda je sluajno odao da to ini!
- Ah, tako... - Helton je polako klimnuo glavom. - Tebi to smeta...
- Ne budi smean! Ne smeta mi! Ne mish, valjda, da verujem kako me
Misti ugroava?! Ta pretpostavka je neopisivo komina!
- Mislim da mi je sada potrebno da se odmorim, Patria... - Helton je
umorno uzdahnuo. - Sve ovo je veoma naporno za mene...
- Ali, Kevin je najavio svoj dolazak...
- Pa? Da li bi trebalo da se muim i trpim umor zbog tog Kevina?
- Tog Kevina? On je tvoj najbolji prijatelj i najblii saradnik!
- Onda e razumeti to, to nisam u stanju da noas razgovaram i sa njim.
Zamoli ga da dode sutra.
-1 ja u da doem sutra! - obeala je Patria, aljui Heltonu poljubac kroz
vazduh. - Lepo spavaj, dragi!
- Laku no, Patria! - pozdravio ju je Helton, koga je glavobolja sve vie
muila.
Obradovao se dolasku doktora Fihpsa, kao i koktelu lekova, koji je dobio
od njega.
Prijatno omamljen njihovim dejstvom, Helton je polako padao u san.
- Znam da me ne poznajete, doktore Filips, ali me zanima da h vam li-
im na urana? - morao je to da ga upita, nakon svega to je uo od svog
buenja iz kome.
- Da! - doktor Filips je neoekivano potvrdio. - Dani, koje sam proveo uz
vau postelju, sa vaim poznanicima, su me naveli da pomislim upravo to!
Da liite na urana!
- Ali... - pobunio se Helton sanjivo. - Zato...
Doktor Filips nije morao da smilja obrazloenje, jer je Helton utonuo u
san. Proverio je parametre na monitorima pre nego to je, sa zagonetnim
osmehom na usnama, izaao iz sobe.
IV
Po buenju iz kome, Heltona je prilino zbunilo i zamorilo suoavanje sa
ivotom kakvogje vodio, sa grekama koje je pravio. Dobio je glavobolju i
morao je da popije sedativ. Misti se oseala mnogo loije od njega.
Proivljavala je pravu agoniju, njena patnja je prevazilazila onu koju je
oseala uz nekadanjeg zdravog Heltona.
Smatrala je ironijom sudbine to to je Helton, nakon buenja iz kome,
poeo da prema njoj ispoljava ponaanje za kojim je nekada eznula. Ne-
kada je matala o tome da mu bude potrebna i vana, da je gleda sa topli-
nom, da joj se obraa sa uvaavanjem. Da je brani, da je zastupa, posebno
pred Patriom.
Misti se pitala ta se dogodilo, ta je uslovilo promenu Heltonovog ka-
raktera. ta ga je navelo da postane bolji, prijatniji, realniji? Misti je volela i
nekadanjeg Heltona, onoga koji nimalo nije hajao za njom i njenim
oseanjima, ali ga je sada, ovako izmenjenog, ovako nemonog, volela jo
vie. Sve to je, meutim, nije navelo da promeni odluku o odlasku. Samo je
odloila odlazak za nekoliko sati, kako bi ispunila obeanje dato Heltonu,
povodom njegovog pomirenja sa sestrom. U nastavku noi je veoma loe
spavala. Probudila se sa glavom prepunom pitanja, prepunom dilema.
Prvo to je uinila, bilo je da pozove bolnicu i da se raspita o Heltonu.
Dobila je obavetenje da je ustao, samostalno se okupao i dobro doruko-
vao, ali da je i dalje trpeo posledice amnezije.
Misti je potom pozvala Duliju Ford, Heltonovu sestru. Preko slube
obavetenja je dobila broj kole u kojoj je radila, i to kao direktor. Bila je to
kola u kojoj je upoznala svog supruga, domara od koga se oekivalo da
popravlja oteene klupe i brine o raznim vrstama kvarova.
- Gospoa Ford? - oslovila ju je Misti, kada su je sa kolske centrale
povezali sa kancelarijom direktora.
- Da, ja sam.
- Dobar dan! Zovem iz Filadelfije. Ja sam Misti Ormond, sekretarica va-
eg brata.
Na drugoj strani veze je zavladala napeta tiina.
- Da li je... - Dulija Ford se zagrcnula od straha, jer je dobijeni poziv
povezala sa loom veu.
- Va brat je dobro, gospoo Ford. Sada. Meutim, imao je saobraajni
udes pre nekoliko dana. Tom prilikom je zadobio udarac u glavu, od koga je
pao u komu. Prole noi se, sreom, probudio. Sada je dobro i nije vie u
ivotnoj opasnosti.
- Oh, boe... - izustila je Dulija Ford, vidno uznemirena. - Koliko je moj
brat zaista povreen, gospoice Ormond? - zatraila je da sazna, nakon to je
savladala prvi ok.
- Imao je nagnjeena rebra, posekotine i modrice, ali je sve to sanirano.
Jutros je ustao iz kreveta i prvi put od udesa je samostalno jeo. Ono to nije
dobro je da pati od amnezije.
- Molim?!
- Bojim se da je va brat izgubio seanje, gospoo Ford. Nije prepoznao
ak ni svoju verenicu, sa kojom bi trebalo da se vena kroz mesec dana.
- Ah, koliko novosti... - izustila je Dulija Ford drhtavim glasom. - Hel-
tonov udes, amnezija, informacija da se eni...
- To nije sve, gospodo Ford. Va brat me je zamolio da vas pozovem da
dodete kod njega u bolnicu. Danas.
- Ne znam da li je to dobra ideja - rekla je Dulija, nakon krae pauze. -
Moda vi ne znate, ali Helton i ja nismo u kontaktu ve deset godina.
- Poznat mi je taj tuni podatak. Va brat mi je ranije priao o tome. Kada
je noas saznao da ima sestru sa kojom ne razgovara, jo vie, kada je saznao
za razlog zbog koga niste u kontaktu, bio je gotovo Ijut na sebe. On se iz
kome probudio kao novi ovek, gospoo Ford. Potpuno je druga- iji.
Mislim da biste se i vi iznenadili njegovim novim izdanjem.
- Pa, ve je njegova elja da me vidi dovoljan dokaz da se promenio. Ra-
nije nije hteo da uje za mene. Potpuno me je izbrisao iz svog ivota.
- Nije potpuno - Misti je spontano stala u Heltonovu odbranu.
- Kako to mislite?
- Gospodin Mejnard je, odmah po roenju vaeg sina, otvorio raun na
koji svakog meseca uplauje novac, namenjen njegovom kolovanju.
- To nije mogue... - izustila je Dulija zaudeno. - Helton nikada nije
video mog sina...
- Ali misli na njega. I na njegovu budunost. S obzirom na to da imam
uvid u stanje na spomenutom raunu, gospodo Ford, rekla bih da je bu-
dunost vaeg sina obezbedena. On e moi da upie bilo koji fakultet na
svetu. Ne znam da li e gospodin Mejnard biti saglasan sa tim to sam vam
obelodanila podatak o postojanju rauna, ali sam vam ga namerno poverila,
kako bih vas navela da posetite svogbrata. Njemu je to potrebno. Na kraju,
ovo je jedinstvena prilika da se pomirite.
- U redu - prihvatila je Dulija. - Doi u u bolnicu. Ja volim svog brata,
gospodice Ormond, i elim da mu pomognem da povrati seanje. Ali znam
da emo, kada se to dogodi, ponovo prekinuti komunikaciju.
- Ne mora da znai. Moda e va odnos, tada, biti bolji nego ikada pre.
- Lepo je to verujete u njega. Za mene je pravo otkrie to da Heltonova
sekretarica nije ljuta na njega, kao to sam to ja. Znam da su mnoge de-
vojke, na vaem mestu, to nekada bile.
- Mislim da sada nije vano kako se ja oseam i kakav je moj odnos sa
gospodinom Mejnardom. Ono to je vano je da se on potpuno oporavi, da
povrati seanja. Znam da bi va dolazak mogao da znaajno doprinese tome.
- U kojoj bolnici se nalazi moj brat, gospoice Ormond?
- "Stark Garden". Da li znate gde je to?
- Naravno. Pa ja sam do udaje ivela u Filadelfiji. Krenuu odmah na put.
Verujem da bih mogla da doem do bolnice do 14 asova.
- ekau vas kod ulaznog pulta. Zamoliu lanove obezbeenja da vas
upute na mene.
- Hvala vam, gospoice Ormond! Bie mi drago da vas upoznam.
- Takode. Molim vas da ponesete porodine fotografije, kako bi ih va
brat pregledao.
- Ah, imam ih veoma malo kod sebe... Veinu fotografija je zadrao Hel-
ton.
- Onda mu priajte o njegovom detinjstvu, o vaim roditeljima, o nekim
lepim, zajednikim doivljajima.
- Uiniu to - obeala je Dulija, nakon ega je zavrila razgovor.
* * *
Kevin Tejlor je oprezno pokucao na vrata sobe, pre nego to je provirio
unutra. Zatekao je Heltona kako zuri u svoju vozaku dozvolu, uporno
pokuavajui da se seti bar neke epizode iz ivota koga je vodio pre udesa.
Od samog buenja je podvrgavao sebe tim naporima, ali se njegova svest i
dalje nalazila pod tamnim velom amnezije.
- Da li je slobodno? - upitao je Kevin, uz iroki osmeh. - Ne oekujem
previe, ali ipak moram da pitam da li me prepoznaje?
- Ne. Samo pretpostavljam da si ti Kevin.
- Jesam. Ja sam tvoj najbolji prijatelj i najblii poslovni saradnik. Drago mi
je da si se probudio, Heltone.
-Imenije... Valjda...
- Koliko sam shvatio, tvoja amnezija je privremena. Dakle, slobodno se
raduj svom oporavku. Kada bude povratio seanja, videe da ima mnogo
razloga za ivljenje.
- Je li? - Helton ga je sumnjiavo pogledao. - Na koje razloge, konkret- no,
misli?
- Prvo, ti si ovek u najboljim godinama, u punoj snazi. Vodi veoma us-
penu kompaniju. Planira da se oeni sa podjednako uspenom, i pritom
veoma lepom, enom. Materijalno si situiran. Ima divnu kuu, kao i vi-
kendicu na obali reke Delaver. Prilino si pametan, tako da gotovo nema
nikakvih problema. Mnogi bi voleli da budu na tvom mestu, prijatelju.
- Nisam ba siguran u to... - Helton je dugo zurio u Kevina, zakljuujui
da prema njemu ne osea ni traak bliskosti. - Da li ti ima sestru, Kevine?
- Ne, imam mlaeg brata.
- U kakvim ste odnosima vas dvojica?
- U sjajnim! Ja sam Patrikov idol!
- Drago mi je da to ujem - Helton je suvo konstatovao. - Da li ti je
poznato da ja nisam u kontaktu sa svojom sestrom?
- Naravno. Ja poznajem Duliju.
- Onda su ti verovatno poznati i razlozi zbog kojih ne razgovaram sa
njom?
Kevin Tejlor je seo na slobodnu stolicu i slegao ramenima. - emu ovaj
razgovor, Heltone? Deluje previe uznemireno. Noas sam razgovarao sa
doktorom Filipsom. Rekao mi je da ne bi trebalo da brine ni oko ega.
Opusti se, ovee. Dozvoli sebi da se potpuno oporavi od posledica udesa.
- Da bih se oporavio, moram da ispravim greke koje sam poinio.
- Kada je Dulija u pitanju, uopte nisi pogreio. Ona je sama kriva zbog
vaih naruenih odnosa. Sve bi bilo u redu da te je posluala, da se nije
ogluila o tvoj savet. Ti si joj eleo dobro, a ona je to pogreno protumaila.
- Ko sam ja da odreujem ta je dobro za Duliju, ili za bilo koga dru-
gog?
- Hej! - uzviknuo je Kevin Tejlor buntovno. - Otkud tolika sumnjia-
vost?! To ne lii na tebe, prijatelju!
- Koliko sam shvatio, ogreio sam se i o Misti.
- O Misti? - ponovio je Kevin zaueno.
-Da.
- O Misti Ormond?
-Da.
- Ne razumem. Na koji nain si se ogreio o nju?
- Reci ti meni.
- Ne bih rekao da si joj uinio bilo ta naao. Naprotiv, tretirao si je bolje
nego to to zasluuje.
- Zar? Patria mi je rekla da smo svi bili grubi prema njoj.
Kevin Tejlor je nervozno uzdahnuo. - Sada sam pomalo zabrinut za tebe,
prijatelju. Optereuje se nevanim stvarima. Misti Ormond je nevana
osoba! Ona je provincijalka koja je imala ludu naklonost planetamog si-
stema, kada si ti odluio da je zaposli! Ti si grub prema njoj, zato to si joj
ef. Patria je ne podnosi, zato to ne podnosi nijednu enu u tvojoj blizini.
Aja... Pa, ja sam grub prema veini slubenika.
- Zato bi ti bio grub prema Misti? Zato Patria misli da je Misti ugro-
ava? Da h ima razloga za to?
- Ah, tako... - Kevin Tejlor je znaajno klimnuo glavom. - Znam ta se
noas desilo... Misti je iskoristila to, to si se u njenom prisustvu probudio iz
kome. Ko zna ime ti je napunila glavu?!
- Vara se. Misti se pohvalno izrazila i o tebi, i o Patrii. Da se ona pitala,
pobegla bi glavom bez obzira, odmah poto je videla da sam otvorio oi.
Morao sam da je molim da ostane i da pokua da mi objasni ko sam, i kakav
sam.
- Oigledno je da te je pogreno informisala o svemu. Uostalom, ta je ona
radila ovde?! Trebalo je da otputuje u selendru, iz koje je dola!
- Misti nije morala nita da mi kae. Gotovo sve sam shvatio tokom
razgovora sa Patriom...
- Sta si shvatio?
- Da sam puno toga radio na pogrean nain.
- To nije tano! Ti si potpuno ispravan momak! Ja te najbolje poznajem,
tako da imam puno pravo da sudim o tebi!
- Verujem da misli da sam ja ispravan momak. To me navodi na zaklju-
ak da si mi slian. Odnosno, da si mi bio slian.
Patria Holander je upozorila Kevina na to da Helton, nakon buenja iz
kome, nije liio na sebe, ali je on upravo zakljuio kako mu Patria to nije
potencirala na dovoljno ubedljiv nain. Helton je bio drastino drugaiji,
u odnosu na period pre udesa. Toliko drugaiji, da Kevin nije bio u stanju da
komunicira sa njim.
- Da li ti je neto potrebno, Heltone? - upitao ga je, uviajui kako bi
trebalo da krene, kako nije u stanju da nastavi da vodi taj besmisleni
razgovor sa njim.
- Jeste. Voleo bih da mi donese neke predmete iz moje kancelarije. I
neke kataloge, o delatnosti kompanije.
- Uiniu to. Znaj da je tvoja kompanija u dobrim rukama. Ja vodim rau-
na o svemu. Ipak, veoma sam nestrpljiv da se vrati, da ponovo preuzme
vostvo.
- Hvala ti, Kevine - Helton ga je ispratio praznim pogledom, potiskujui
odbojnost koju je osetio prema njemu, odbojnost koja je bila identino onoj,
koju je gajio prema Patrii.
V
Uz posredovanje lana bolnikog obezbeenja, Misti i Dulija su jedno-
stavno pronale jedna drugu. Ali, sve i da nije bilo tako, Misti bi lako, meu
mnotvom ljudi, prepoznala Heltonovu sestru. Liila je na njega. Imali su
identinu boju oiju, oboje su se odlikovali otmenim dranjem i odlunim
hodom. Razlikovali su se po boji kose, jer je Dulija svoju farbala u lepu,
mahagoni nijansu. Bila je visoka i vitka, nosila je klasian komplet i veoma
skupocenu tanu, koja je bila u potpunom skladu sa podjednako kvahtetnim
cipelama.
I Misti se, toga dana, potrudila da dobro izgleda. Obukla je haljinu od vune
boje vina, sa rol kragnom i rukavima koji su se irih na krajevima. Nosila je
mantil za koji je, svojevremeno, dala pola iznosa mesene plate. Toliko joj se
dopao i toliko joj je dobro stajao. Dugo je etkala svoju poludugu, smeu
kosu, sve dok je nije uinila sjajnom i svilenkastom. Takoe se naminkala, a
obula je i svoje omiljene izme.
- Vi veoma hite na svog brata, gospoo Ford - Misti nije odolela da to
kae Duliji, nakon to su razmenile nekoliko pozdravnih reenica.
- Fiziki, da. Po naravi se veoma razlikujemo. Zato smo i izgubili kon-
takt.
- Sada je prilika da ga obnovite! - nadovezala se Misti optimistino, vodei
Duliju ka liftovima. - To je srena okolnost, u nezgodi koju je pretrpeo va
brat.
- Volela bih da razmiljam na va nain, gospoice Ormond. Naalost,
moj kontakt sa Heltonom e biti prekinut onog trenutka kada mu se po-
vrate seanja.
Misti se i sama plaila tog trenutka, iako je od srca navijala za to da se 26
Helton potpuno oporavi, da se izlei od amnezije. Nadala se, jedino, da e
tada biti dovoljno daleko od njega. I od njegove verenice, takoe.
- Slobodno me oslovljavajte imenom, gospodo Ford - predloila je Misti,
koja se oseala prijatno u drutvu Heltonove sestre. - Nisam navikla da mi
ljudi persiraju.
- Hvala ti, Misti. Vidim da si veoma mlada. Koliko ima godina?
- Dvadeset i tri.
- Koliko dugo radi u kompaniji mog brata?
- Osamnaest meseci.
- Da li si zadovoljna uslovima, koje ima na radnom mestu?
- Eh... - izustila je Misti neodreeno. - Recimo da sam bila zadovoljna.
Ali, nedavno sam dala otkaz, jer sam prinuena da se vratim u svoje mesto,
kako bih pomogla roditeljima. Planirala sam da odem jo veeras.
- Zaista? - Duhja se iznenadila tom informacijom. - Mishm da... Pa,
sumnjam da se to Heltonu dopada. Pretpostavljam da mu je sada najvie od
svega potrebno da oko sebe gleda poznata hca.
- Va brat e biti u drutvu svoje verenice, i svog najboljeg prijatelja,
gospoo Ford.
- Misli na Kevina Tejlora? - Dulija je izvila svoje usne u prezriv izraz. -
Mom bratu bi bilo bolje da ga ostave sa totalnim strancima, nego sa tim
ljigavcem.
- Taj ljigavac i va brat se odlino slau, gospodo Ford - podsetila ju je
Misti. - Zato sam i rekla da e biti u dobrom drutvu.
Dulija je nemono slegla ramenima. - Upravo sam na to mislila, kada sam
rekla da se Helton i ja razlikujemo. Ja se nikada ne bih druila sa ovekom,
kakav je Kevin Tejlor.
- Ni ja - Misti se usudila da to kae, zaustavljajui se u blizini Heltonove
sobe. - Saekajte me ovde, gospoo Ford. Mislim da ne bi bilo loe da
pripremim gospodina Mejnarda na va dolazak.
- Slaem se, to je u redu... - potvrdila je Dulija, ispoljavajui prve znake
nervoze.
* * *
Ta nervoza se prenela i na Misti. Ona je ve, sama po sebi, bila uzbuena
zbog predstojeeg susreta sa Heltonom, a dodatno je brinula zbog njego- vog
suoavanja sa Dulijom. Zaista nije znala ta je mogla da oekuje od toga.
Kratko je pokucala, a onda je ula u sobu. Na usnama joj se ukazao spontan
osmeh kada je otkrila koliko je Helton dobro izgledao. Vie nije bio
prikljuen na aparate, imao je zdravu boju tena, bio je svee obrijan i sav je
blistao. iroko se osmehnuo kadaje ugledao Misti. Odmah ju je odmerio, od
glave do pete, zaustavljajui pogled na njenom licu.
- Danas veoma lepo izgleda, Misti! Ti si praznik za moje oi! -
doekao ju je tim reima, to nikada pre nije uinio.
Ako bi mu se, u nekoj situaciji, dopalo kako izgleda, bez rei bi joj,
na muki nain, stavljao to do znanja. Uzimao bi je u zagrljaj i
otpoinjao da je ljubi, a ponekad bi iao do kraja sa njom, u
zavisnosti od okolnosti u kojima su se nalazili.
Misti je uivala u svim vidovima telesne ljubavi, koju je
upranjavala sa Heltonom, ali je eznula za tim da joj on ponekad
udeli kompliment, da joj se osmehne, da je navede da se oseti lepo.
Lepo, a ne samo usluno.
- Pa, hm, moglo bi da se kae da i vi lepo izgledate, gospodine
Mejnard - uzvratila je Misti. - Kako se danas oseate?
- Zna i sama da sam kao nov! Doktor Filips mi je rekao da si
jutros zvala i da si se raspitivala o meni. Prijalo mi je da to ujem.
- Donela sam vam sendvi, va omiljeni - Misti je progutala
knedlu, pre nego to je prila komodi, da bi na nju stavila kesu. -
Dobro peena lepinja, tanko seena govea pruta i dimljeni, ljuti
sir. Slobodno ga pojedite. Imate za to dozvolu doktora Filipsa.
Neoekivano, Helton je uhvatio Misti za ruku. - Hvala ti - muklo
je izgovorio, steuijoj prste.
Misti se gorko osmehnula, uviajui da joj je bilo jednostavnije da
trpi onog starog, oholog i neosetljivog Heltona, nego ovog novog,
ljubaznog i paljivog. Izmenjeni Helton ju je podseao na to koliko
je nekada bila frustrirana pored njega, koliko je patila, koliko je
udela za tim da bude drugaiji. I, evo, sada je bio drugaiji! Sada se
prema njoj ophodio na nain koji ju je navodio da se osea posebno,
da se osea potrebnom.
Izvukla je svoju ruku iz Heltonove, svesna brzog kraja te udne
idile, koja je nastupila kao posledica amnezije.
- Razgovarala sain sa vaom sestrom, gospodine Mejnard -
obavestila ga je, mislei kako je udno to to persira oveku koji je
bio njen ljubav- nik, koji je poljubio svaki deli njene koe.
- Sa Dulijom?! - Heltonove oi su se izraajno rairile.
- Da, sa Dulijom.
-I? Da li je prihatila da doe?!
- Jeste. Ovde je, ispred vrata vae sobe. Htela sam da proverim da
li ste u stanju da je primite, da razgovarate sa njom.
- Naravno da jesam! - potvrdio je Helton, bez razmiljanja. - Oh,
Misti... Tako sam ti zahvalan na tome to si uspela da nagovori
moju sestru da doe da me vidi...
- Ja uopte nisam morala da nagovaram vau sestru da doe,
gospodine Mejnard. Ona je odmah to prihvatila. I veoma se raduje
susretu sa vama.
- Uvedi je, mohm te! Ali, ostani sa nama!
- To ne bi bilo u redu.
- Bilo bi. Ostani bar malo. Samo u poetku.
Helton je zvuao toliko moleivo, da Misti nije mogla da ga odbije.
- U redu. Opustite se. Vaa sestra je razumna ena. Nema potrebe da
budete napeti, povodom predstojeeg susreta sa njom.
- Hvala ti - Helton je to izgovorio sa uzdahom.
Misti nije mogla, a da ne konstatuje kako joj se Helton, u proteklih
de- setak sati, zahvalio vie puta, nego tokom prethodnih osamnaest
meseci. Zahvalnost nije spadala u njegov stil. Zahtevnost jeste, ali
zahvalnost definitivno nije.
Uprkos tome, Misti ga je volela. Volela ga je i kada joj je nareivao,
pone- kad glasno, ponekad tiho. Volela ga je i kada bi je, umesto
verbalnih izraza zahvalnosti, jednostavno pomazio po zadnjici. To je
bio njegov nain da je pohvah, da izrazi svoje zadovoljstvo nekim
njenim gestom.
- Va brat je veoma nestrpljiv da vas vidi, gospodo Ford - objavila
je Misti, stupajui pred Duliju. - Zamolio me je da vam pravim
drutvo, nekoliko minuta. Nadam se da nemate nita protiv toga.
- Ne - rekla je Dulija, uz zagonetan osmeh. - Vidim da se Helton
vezao za tebe, iako nikoga ne prepoznaje.
- Pa, to je zato to sam bila uz njega, kada se probudio iz kome -
Misti je pourila da objasni. - Mislim da je moje prisustvo povezao sa
tim doga- ajem. Ono mu sada izaziva oseaj sigurnosti.
- Brani se? - Dulija je lucidno procenila. - Za tim nema potrebe.
Meni je drago to moj brat, u stanju u kakvom se nalazi, ima uz sebe
osobu kao to si ti.
- Ja neu jo dugo biti uz njega, gospoo Ford. Kao to sam rekla,
od- lazim veeras. 0 gospodinu Mejnardu e brinuti njegova
verenica, Kevin Tejlor, i vi, nadam. se.
- Hm, da... - potvrdila je Dulija neodreeno, zaputivi se ka ulazu
u sobu.


VI
Tuga, koju je Dulija nosila u sebi svih proteklih godina tokom
kojih nije bila u kontaktu sa Heltonom, je kulminirala onog
trenutka, kada ga je ugledala u bolnikom krevetu, i kada je shvatila
da je on nije prepoznao. Rasplakala se, iako je znala da to nije trebalo
da uini. Ali, emocije su je savladale i ona je prila svom bratu, kako
bi ga zagr- lila. Zaboravila je na njegovu amneziju, na njihovu svau,
na to koliko je bila ogorena na njega. Zaboravila je na to da njen
brat nikada nije video njenog sina, da njen sin nikada nije video svog
ujaka.
Nita vie nije bilo vano, sem toga da je bila sa njim, da je mogla da ga
zagrli, da ju je on pozvao da doe.
- Oprosti... - izgovorila je, briuci suze. - Mnogo si mi nedostajao...
Iza njenih lea, i Misti se borila sa suzama. Za nju je prizor, kome je
prisustvovala, bio veoma potresan.
- Hej... - Helton je neno mazio Duliju po ramenima. - Ovo je srean
trenutak... Pogledaj se... I ti Misti! - naizgled ljutito joj se obratio. - Zar ne bi
obe trebalo da se radujete?!
- Radujemo se! - objavila je Dulija, koja nije mogla da se odvoji od
Heltona. - Naravno da se radujemo... Ja sam deset godina matala o ovom
trenutku...
- A ja sam deset godina bio uran - izjavio je Helton potiteno. - Molim te
da mi oprosti, Dulija. Nisam imao nikakvo pravo da se meam u tvoj ivot.
Nije mi jasno kako sam tako neto mogao sebi da dozvolim.
- Pa, ponekad si umeo da bude veoma tvrdoglav. Da li sam u pravu,
Misti? - neoekivano ju je upitala Dulija, okreui se ka njoj.
- Da, u pravu ste - Misti je smogla hrabrosti da podri Duliju.
- Zar? - Helton se upitno zagledao u Misti.
- Svi ponekad umemo da budemo tvrdoglavi - ispravila se Misti, koja nije
elela da bude primorana da pria Heltonu o njegovim osobinama.
- Rekao bih da lii na mene - Helton se prisno obraao Duliji, to je bio
znak da je uspostavio posebnu vezu sa njom, da ju je prepoznao kao srodno
bie.
- Da. Tanije, oboje liimo na nau majku. Donela sam njene fotografije.
Da li bi voleo da ih pogleda?
- Veoma! Nadam se da si ponela i fotografije svog sina?
-Jesam. Heltone...
-Da?
- Misti mi je rekla da si, sve protekle godine, uplaivao novac u fond,
namenjen Grejemovom kolovanju. Za mene je to dovoljan znak da si mi-
slio na njega.
Helton se zbunjeno zagledao u Misti.
- To je tano. Ja sam lino kontrolisala taj raun. Na njemu, trenutno, ima
oko pedeset hiljada dolara. Kada Grejem bude krenuo na studije, na raunu
e imati vie od sto hiljada dolara.
- Sada mi je malice laknulo - Helton je uzdahnuo sa olakanjem. - Ipak
sam, znai, imao trunku pameti, i trunku savesti, tokom proteklih deset
godina.
O, da, jesi, nadovezala se Misti u mislima. Zbog tih trunica nikada ni-
sam prestala da verujem da se u tebi krije jezgro dobrote, jezgro topline.
Izgleda da se ono ukazalo tek sada, kada je amnezija potisnula u drugi plan
neke od njegovih loih osobina.
- A tvoj mu? - nastavio je Helton da se interesuje. - Kakav je on? Da li je
dobar otac vaem sinu?
- Tfevor nam je veoma privren - Duhja je to izjavila sa posebnom
nenou u glasu. - On brine o nama na sve mogue naine. Sa njim nam
nita ne nedostaje, svega imamo u izobilju, a najvie ljubavi. Mi smo veo-
ma srena porodica, Heltone.
- Drago mi je da to ujem - Helton je uzdahnuo sa olakanjem. - Ba mi je
drago.
- Misti mi je rekla da ima verenicu...
Neoekivano, Helton se snano namrtio. - Tako kau... Ja je nisam pre-
poznao...
- Nadam se da e uskoro povratiti seanje i da e ostvariti lep brak sa
svojom verenicom. Gde je ona? Volela bih da je upoznam.
- Patricija...
- Patria - ispravila ga je Misti.
. - Hm, da... Najavila je svoj dolazak. Moda e i uspeti da je upozna.
- To bi bilo lepo - rekla je Dulija, kreui da vadi album sa porodinim
fotografijama.
Misti je to protumaila kao znak da bi trebalo da se udalji. - Idem da nam
donesem kafu! - rekla je, i pourila da izae iz sobe, ne elei da
dozvoli da Helton krene da je zadrava.
* * *
Pronala je automat i kupila tri kafe, ali je one, namenjene Duliji i Hel-
tonu, poslala po bolniarki. Nije elela da prekida izmirenje brata i sestre,
koji su ivo razgovarali i razgledali porodine fotografije. Ona sama je
takoe imala priliku da pregleda fotografije, na kojima su bili zabeleeni
trenuci iz Heltonove prolosti. Dogodilo se to kada ju je, jednom retkom
prilikom, Helton pozvao da prenoi kod njega, u njegovoj kui. Patria se
nalazila na putu, tako da nije strepeo od njenog iznenadnog dolaska.
Misti se toga dana seala sa velikom setom. Helton im je spremio veeru,
koju su jeli bez urbe, neobavezno razgovarajui uglavnom o onome to se
deavalo u kompaniji. Potom joj je Helton pokazao album sa porodinim
fotografijama, ali nije bio raspoloen da ih opirno komentarie. Vodih su
ljubav dugo i polako, zahvaljujui mogunosti da itavu no provedu
zajedno. Po svanuu su se upustili u jo jednu ljubavnu igru, toga puta
dozvoljavajui da se suneva svetlost rasipa po njihovim isprepletanim
telima.
Sve je moglo da bude savreno, da Patria nije uporno zvala, sa izgovo-
rom da joj je Helton nedostajao. Misti je naslutila da ga je ona proveravala,
ali se nije usudila da svoju sumnju glasno izgovori.
Takoe, Misti se nije usudila da, po zavretku svoje posete, kae Heltonu
kako se divno provela, kako joj je prijalo to to se probudila u njegovom
zagrljaju, to je on nije napustio po voenju ljubavi, kao to je to redovno
inio kada bi se nalazili u njenom stanu. Ti kratki susreti su joj donosili
uivanje, ali i oseanje praznine, o kome nikada nije mogla da razgovara sa
Heltonom. Jer, on ni na koji nain nije mogao da unapredi njihov odnos i
uini ga kvalitetnijim. Sve i da je to hteo, predstojee venanje sa Patriom
ga je spreavalo da razvija vezu sa tajnom ljubavnicom.
Dok je ispijala toplu kafu, Misti je razmiljala o predstojeim danima bez
Heltona, bez Patrie, bez izneverenih oekivanja. Predvidala je da e biti
nesrena, usamljena, uplaena. Ali i slobodna da upravlja svojim ivotom po
sopstvenom nahodenju, a ne po programu Heltona Mejnarda, koga je mogla
da ima samo na trenutke.
Misti je znala da ju je, po odlasku iz Filadelfije, ekala duga i teka no.
Provee je u suzama, bez dileme. Toliko toga se nakupilo u njoj, toliko toga
to je morala da suzbija, da krije, da guta.
Bila je umorna od skrivanja oseanja, od gutanja suza. Bila je umorna i od
neuzvraene ljubavi, i od ljutnje na Heltona, pa i od ljubomore, koju je
oseala prema Patrii. Zavidela joj je, iz sve snage, iako ni sama nije verovala
u Heltona kao idealnog supruga.
Uz uzdah, Misti je naslonila glavu na zid i zatvorila oi. Jo samo malo,
bodrila je sebe da izdri. Jo samo da Dulija okona svoju posetu, pa da se i
ona sama oprosti od Heltona.
U ekaonici je vladala savrena tiina, kao i na itavom tom odeljenju. Sve
dok taj mir nije poremetila Patria, sa karakteristinim batom svojih visokih
potpetica.
Misti je istog trenutka poelela da pobegne, da se negde sakrije. Ali, bilo je
prekasno. Patria ju je primetila, kao i njeni roditelji, u ijem je drutvu
dola.
- Dakle, ti si stvarno uporna! - Patria joj se prezrivo obratila. - Nave- e
me da ti onemoguim da ulazi u bolnicu! U stanju sam to da uradim, jer je
moj otac donirao neka sredstva ovde! Mi smo veoma uticajna porodica,
Misti Ormond!
- Ko je to? - interesovala se elegantna, proseda ena, za koju je Misti
pretpostavila da je Patriina majka.
- Niko! - odgovorila je Patria, uz podrugljiv osmeh. - Niko bitan!
- Ovde sam na zahtev gospodina Mejnarda, gospoice Holander - Misti
joj je mirno objasnila. - Dola sam u drutvu njegove sestre.
- Molim?! - vrisnula je Patria. - Ne mogu da verujem da si to zaista
- uradila! Ti daje sebi prevelika ovlaenja, devojko! Vie nisi Heltonova
sekretarica! Dala si otkaz, zar se ne sea?!
- To je Heltonova sekretarica? - oglasio se i Patriin otac, koji je sum-
njiavo odmerio Misti.
- Biva! - ispravila ga je Patria. - Helton, trenutno, nije rukovodilac svoje
kompanije. On je pacijent, sa amnezijom. Kao takav, nije u stanju da donosi
odluke ni o emu, pa ni o svojim posetiocima. Moda bi trebalo da traim da
neko drugi odluuje o tome, u njegovo ime?
- Gospodin Mejnard nije izgubio razum, gospoice Holander, ve pame-
nje - Misti joj se hrabro suprotstavila. - Savreno je sposoban da odluuje u
svoje ime o svemu, pa i o svojim posetiocima.
- To, to je primio sestru sa kojom je u svai, i to prihvata da prima tebe,
mi govori suprotno!
- Moraete da raspravite to sa svojim verenikom, gospoice Holander. to
se mene tie trebalo bi da znate da sam nestrpljiva da odem iz ovog grada.
Neu vas iritirati jo dugo.
- To si rekla i pre nekoliko dana, pa, gle, jo si ovde!
- Sticajem okolnosti.
- Ne zanimaju me tvoja prozirna objanjenja! Ne elim vie da te vidim u
Heltonovoj blizini!
- emu tolika drama, Patria? - upitao ju je otac, kogaje zaudilo to to je
njegova erka usmeravala ogromnu koliinu besa prema Misti.
- U pravu si, tata - Patria je povukla nanie krajeve svog uzanog sakoa i
ponosno podigla glavu uvis. - Dramim bez razloga. Zbog potpuno neva- ne
osobe. Idemo kod Heltona!
* * *
Duhji nije promaklo da primeti da je preko Heltonovog lica preletela
senka, kadaje na vratima svoje sobe ugledao riove posetioce. Bilo je oi-
gledno da im se nije obradovao, nimalo.
Trenutak kasnije, Dulija je i sama otkrila da nije presrena zbog novih
posetilaca svog brata. Atraktivna plavua, koja je dola u drutvu dvoje
starijih ljudi, ju je gledala na otvoreno neprijateljski nain. Zaobila ju je tek
tako, bez pozdrava, da bi poljubila Heltona, pravo u usta.
- Kako si, dragi? - upitala ga je na umiljavajui nain. - Pogledaj koga sam
dovela! Da h prepoznaje ove ljude?
- Ne, ao mi je - odgovorio je Helton, sleui ramenima. - Ko su oni?
- Moji roditelji! Oni te oboavaju, Heltone! Presreni su zbog naeg
predstojeeg venanja! Uvereni su da nisam mogla da izaberem boljeg
mua! A to i ja sama mishm!
- Patria... - Helton je svoju napadnu verenicu paljivo odgurnuo

- od sebe. - Ovo je moja sestra... Dulija, ovo je moja verenica, Patria
Holander.
- Naravno - Patria je bezvoljno pruila ruku Duliji. - Mogu da se upo-
znam sa vama, gospoo, ali obe znamo da e nae poznanstvo biti kratkog
daha.
- Kako to? - upitala je Dulija. - Pa, vi ete biti moja snaha.
- Heltona je amnezija primorala da stupi u kontakt sa vama. Kada bude
povratio seanja, ponovo e vas izbrisati iz svog ivota.
- Hej! - uzviknuo je Helton iznervirano. - Ko ti je dao pravo da daje
takvu prognozu?!
- Ah, ja sam na tvojoj strani, Heltone! - pobunila se Patria. - Ja mislim
kako si imao puno pravo da prekine komunikaciju sa dotinom gospo-
dom! Ona se ogluila o tvoje savete!
- Dotina gospoa je moja roena sestra! - ispravio ju je Helton. - Majka
mog sestria! Jedini preostali lan moje matine porodice!
- Ti e imati novu porodicu! Sa mnom!
- Nisam tako siguran u to!
- Ah! - izustila je zapanjeno Patriina majka, dok je njen suprug strogo
pogledao u Heltona.
- Mishm da smo prerano doli u posetu - procenio je, nakon ega je izveo
svoju suprugu iz sobe.
Patria je naizmenino gledala u Heltona i u Duliju, po prvi put se ose-
ajui potisnutom u drugi plan. Njen verenik ju je, sve do tada, maksimal-
no podravao, i uvek joj je drao stranu. Nikada nije dozvolio da se osea
manje vanom od nekog drugog.
Tada ju je odbacio i ponizio. I to pred osobom koja deset godina nije
postojala u njegovom ivotu.
- Jednoga dana e mi se izviniti zbog ovoga - rekla je ogoreno, kreui
da izae iz sobe.
- Patria! - pozvao ju je Helton. - Da li ima kod sebe kljueve moje kue?
- upitao ju je, kada se ona okrenula ka njemu.
- Imam. ta e ti? Doktor Filips je rekao da mora da ostane u bolnici jo
nekoliko dana, kako bi bio podvrgnut ispitivanju.
- Potrebne su mi neke stvari iz kue.
- Ja u ti doneti te stvari.
- Daj mi klju, molim te - uljudno je zatraio, ali se videlo da gubi str-
pljenje.
Vidno uznemirena, Patria je predala Heltonu klju, a ovaj ga je prosle-
dio Duhji.
- Mislim da bi sada trebalo da odem i da vas ostavim same - rekla je
Duhja, uzimajui svoju torbu.

- Ostanite! - oglasila se Patria, uz gordo uzdizanje glave. - Sasvim je
oigledno da sam ja ovde suvina.
- Ne, niste. Ovo nisu realne okolnosti, gospoice Holander - Dulija joj se
ljubazno obratila. - Imajte to u vidu.
- Da h eh da ostanem? - Patria je upitala Heltona, pomalo se durei.
- Lepo je od tebe to si dola - on joj je ponudio neutralan odgovor.
- Nema smisla da odmah ode. Pozovi svoje roditelje da uu, molim te.
- Zdravo, Heltone! - Dulija je vedro pozdravila svog brata. - Kao to smo
se dogovorili, doi u ponovo u subotu, sa preostalim lanovima svoje
porodice!
- Radujem se tome! - uzvratio joj je Helton, mahnuvi joj rukom u znak
pozdrava.
* * *
- Potrebno mi je pie! - Dulija se poverila Misti, koja je odahnula kada je
shvatila da e se Patria i njeni roditelji zadrati kod Heltona.
To je nju oslobaalo obaveze da se pozdravi sa njim. I to je bilo divno. Ili
nije...?
Odmah potom se to zapitala, uputivi jedan enjivi pogled u pravcu Hel-
tonove sobe. Pre tridesetak minuta ga je videla poslednji put... Poslednji
put...
-1 meni je potrebno pie - nadovezala se, oseajui bolan vor u stoma- ku
i potrebu da se preda plau.
- Da, ali, ti sme da ga popije! - uzvratila je Dulija razdraeno, traei
kutiju sa cigaretama po torbi.
Bila je nestrpljiva da to pre izau iz bolnice, kako bi bar na neki nain
umanjila svoj nemir.
- Ah, sve bih dala za dupli viski sa ledom... - mrmljala je Dulija, brojei
korake do izlaza iz bolnice. - Naalost, eka me vonja do Baltimora, tako da
ne smem ni da pomislim na alkohol! Zavidim ti na tome to e uskoro biti
kod svoje kue, Misti, i to e moi da se prepusti arima alkohola!
- Poite i vi sa mnom, do moje kue! - Misti se dosetila da to predloi. -
Odnosno, do mog stana. Imam prvoklasan viski u bifeu. Ostanite i
prespavajte kod mene. Pod uslovom, naravno, da ne morate da se do kraja
dana vratite u Baltimor.
- Pa, ne moram! - uzviknula je Dulija oduevljeno. - Oh, Misti... Biu ti
do kraja ivota zahvalna na ovom pozivu... Ti ni ne zna kako se ja tre-
nutno oseam...
- Mogu da pretpostavim...
- Ne, ne moe! Ja nisam osoba koja se predaje suzama, ah da jrsam
Zato moram da pijem, i da puim! Obino ne pijem, ali sada... Sada nisam
dovoljno sposobna da artikuliem sve ono to oseam...
- Potpuno vas razumem, gospoo Ford - uveravala ju je Misti. - Jutros ste
saznali da vam je brat imao udes i da pati od amnezije, potom ste se suoili
sa njim i sa njegovom iznenadnom dobrotom, a na kraju ste upo- znali
Patriu! To bi bilo previe za svakoga, ne samo za vas!
Nakon to je pogledala u Misti, Dulija je prasnula u histerini smeh. -Na
kraju ste upoznah Patriu... - ponovila je, ne prestajui da se cereka. - Zbog
nje u da zatraim i drugu turu pia...
- Zaista? A ja sam mislila da je upravo Patria probudila va nagon za
alkoholom! - prokomentarisala je Misti, koja je i sama poela da se smeje. -
Pratite moj automobil! - rekla je Duliji, kada su izale iz bolnice. - Deli nas
desetak minuta vonje do moje zgrade!
VII
Prvo to je Dulija ugledala, kada ju je Misti uvela u svoj stan, bili su
spakovani koferi.
- Oh, boe... - izustila je, pokajniki se udarivi po elu. - Pa ti si plani-
rala da putuje! Nije trebalo da me poziva da prenoim!
- Sve je u redu - umirila ju je Misti. - Mogu da krenem kada hou. Nita
nisam rezervisala, niko me nigde ne eka. Opustite se! Da li ste priali sa
svojim suprugom?
- Jesam. Pozvala sam ga mobilnim telefonom iz automobila. On e da se
pobrine za Grejema, i za sve ostalo. Kao i uvek. Imam njegovu saglasnost i
po pitanju opijanja, i po pitanju noenja u Filadelflji.
- E, pa, u tom sluaju nas nita ne spreava da navalimo na viski! - obja-
vjlaje Misti, iznosei flau i dve ae na sto. - Idem po led i po pepeljaru! Vi
se smestite gde god elite, gospoo Ford! Izujte cipele, podignite noge na
tabure... Raskomotite se!
Po povratku u sobu, Misti nije videla nita neobino u tome to je Dulija
drala u ruci flau sa viskijem i itala etiketu sa nje. Sipala je led u ae i
potom sela na kau.
- Ovo je Heltonov omiljeni viski - Dulija je to izgovorila zvaninim gla-
som.
- Zar? - Misti se nervozno nasmejala, sleui ramenima.
- Moj otac ga je uvozio direktno iz kotske, a Helton je kasnije nastavio tu
tradiciju.
- Nisam to znala.
- Pretpostavljam da ti je moj brat poklonio ovu flau? -Jeste.
- Da bi pio svoje omiljeno pie kada doe kod tebe?
I, eto, desilo se, pomislila je Misti, kojoj su se obrazi zarumeneh, i koja je
stidljivo sagla glavu... Neko je posumnjao u njenu i Heltonovu tajnu vezu... I
to na osnovu ega?! Na osnovu glupe flae viskija!
- Varate se, gospodo Ford - Misti nije bila spremna da Duliji prizna istinu
o njenoj vezi sa Heltonom. - Ja sama pijem taj viski. Evo, i sada sam poelela
da ga pijem.
- Da budem jasna, Misti, mene bi radovalo da ujem da ste moj brat i ti
ljubavnici. Oajna sam zbognjegove verenice! Ti mi se dopada. Dopada se i
Heltonu. Pitam se zato nije poeleo da se oeni sa tobom?
- Patria Holander je ena po meri vaeg brata, gospoo Ford...
- Oslovljavaj me imenom, mohm te...
- Budimo iskreni, va brat je snob, Duhja! On mora da stanuje u najbo-
ljem kraju grada, da vozi najbolja kola, da nosi najbolja odela, da poseuje
najbolje restorane, da se oeni najlepom enom - Misti je jedva uspevala da
sakrije gorinu u glavu. - Dakle, kao to vidite, on sve radi po diktatu
javnosti, po merilima visokog drutva! Patria spada u to visoko drutvo, ja
ne! Ja nisam reprezentativna supruga!
- Ali ga to ne spreava da spava sa tobom.
- Nas dvoje nismo ljubavnici - Misti je uporno branila tu lanu tezu.
- Onda ste zaljubljeni jedno u drugo.
- Drimo se injenica, Dulija! Va brat ima verenicu! Ja sam dala otkaz i
vraam se u Luisvil! Da obe nismo pod utiscima onoga to se odigralo tokom
dananjeg dana, ve bih bila na putu!
- Tek da zna... - poela je Dulija, punei im obema ae. - Helton me je,
pre ulaska one uasne ene, zamolio da te nagovorim da sutra ponovo doe
kod njega.
- Molim?! Ne dolazi u obzir!
- Povreena si - Dulija je mudro ustanovila. - Helton te je povredio. Zato
si tako kategorina.
- ta god bilo, ja se ne vraam vie u onu bolnicu! Va brat ima verenicu i
njene roditelje, ima Kevina Tejlora, a sada ima i vas!
Dulija je otpila veliki gutljaj viskija, a onda je zabacila glavu unazad i
zadovoljno uzdahnula. - Jedva ekam da osetim dejstvo alkohola... -
promrmljala je, nakon ega je pogledala u Misti. - Da li zaista eli da
dozvoli da Patria i Kevin Tejlor brinu o Heltonu?
- Nije vano ta ja elim, niti ta ja mislim. Nikada nije ni bilo - gorko je
dodala, i sama probajui pie. - Na kraju, Helton ima vas.
- Ja ivim u Baltimoru, Misti - podsetila ju je Dulija, palei cigare- tu. -
Imam malo dete i odgovoran posao. Moi u da poseujem Heltona jednom
nedeljno. Njemu je potrebno da ga neko obilazi svakoga dana. Tanije, ti si
mu potrebna.
- Varate se. Stekli ste pogrean utisak.
- Neka bude da jesam. U svakom sluaju, Helton je izrazio elju da ode u
njegovu kuu i da mu odande donese odeu, koju e moi da nosi u bol-
nici. Sutra e da ga premeste sa odeljenja intenzivne nege, u obinu sobu.
Tamo e moi da nosi svoju pidamu, kuni mantil, papue i slino. A pod
tim slino podrazumevam donji ve.
Dulija je znala za Heltona i nju, Misti je panino zakljuila. Prihvatala je
da se pravi da ne zna, ali je njen enski instinkt nije varao.
- Evo, izvoli! - Dulija je izvadila kljueve iz torbe i pruila ih Misti. -
Moda si imala svoj primerak? - vragolasto ju je upitala, poseui za novim
gutljajem viskija.
- Ako Patria bude saznala da sam preturala po fioci sa donjim veom
njenog verenika, nee se libiti da me napadne.
- Neka te napadne. Ba bih volela da to uradi. -Nerazumem...
- Time bi se jo vie smuila Heltonu.
- Mislite da mu se smuila?
- Videla sam to po njemu. Ta Patria je uasna osoba. Kladim se da te ne
podnosi.
- Tano, ne podnosi me.
- Zato to zna.
- ta zna?
- Za tebe i Heltona. ene su uvek u stanju da prepoznaju svoje rivalke.
- Greite. Ja nisam Patriina rivalka. Vi uporno zaboravljate da je on pla-
nirao da je oeni. Njihovo venanje je organizovano do najsitnijih detalja.
Sve je ve zakupljeno, sve je...
- A sada e sve da se otkae. To je dobra okolnost, u ovoj nezgodi koju je
Helton doiveo.
- Ne mora da znai. On bi ve sutra mogao da povrati seanja. Dulija je
ispila sav viski iz ae, da bi je potom odmah dopunila. - Zvuau sebino,
meutim, nisam sigurna da bih volela da se to dogodi. Pre- vie mi znai to
to sam se pomirila sa svojim bratom. On mi je potreban, Misti. On je
potreban mom sinu. Otac ga ui pristojnosti i dobroti, ali bi ujak mogao da
ga naui da bude odluan i ambiciozan.
- O, da... - sloila se Misti, pomalo ironino. - Gospodin Mejnard bi
upravo tome mogao da ga naui...
- Ostavi se toga "gospodin Mejnard". Kladim se da ga ne oslovljava tako,
kada ste sami.
- Sada ga oslovljavam.
- Da, jer je izgubio pamenje. Govorim za period pre toga.
- To vie nije vano.
- Budi iskrena, Misti, i reci mi da li bi volela da Helton povrati seanja.
- Naravno! - Misti je to rekla bez imalo razmiljanja. - Trebalo je da vidite
koliko je bio zbunjen kada se probudio iz kome, kada nije znao ni kako se
zove, ni kako izgleda...
- Ah, da, Helton mi je priao da si se, u tom trenutku, upravo ti zatekla
pored njega.
- Sluajno.
- Sluajno? - Dulija je sumnjiavo izdigla obrve.
-Da.
- Usred noi?
- elela sam da izbegnem susret sa Patriom. Zato sam dola usred noi.
- Dakle, ti bi volela da se Helton svega seti, iako je sada vie naklonjen
tebi, nego Patrii?
- Prirodno je da on i Patria budu zajedno.
- Iako je doiveo promenu hnosti? - Dulija je nastavila da se intere-
suje.
- Tano je da je Helton sada neprepoznatljivo ljubazan, obziran, fin i
nean, meutim, meni to nita ne znai. Ja uskoro odlazim.
- Ah prihvata da ga vidi jo sutra, i da mu odnese stvari? Molim te,
Misti... Uinie jedno zaista dobro delo... Pretpostavljam da je Helton, bar
jednom, uinio neto dobro za tebe?
- On je to stalno inio - priznala je Misti, zvuei pomalo sumorno. - Na
njegov nain.
Dulija je uzdahnula, praznei i drugu au viskija. - Mogu misliti...
Helton je udna zverka... Ume da bude okrutan i nedokazan, ali i veoma
mek, gotovo boleiv. Da li sam u pravu?
- O, da... Veoma... Dobro ste ga opisali.
- Sada je poput nekog pitomog mede. Velik, ah nimalo opasan. Zato sam
rekla da bih, gotovo, volela da ne povrati seanja. Da bi ostao ovakav. Zato
ne bi malo saekala sa odlaskom, Misti? - Dulija se dosetila da je upita. -
Moda e Helton poeleti da bude sa tobom, umesto sa onom zlobnom
Patriom?
- Ah, ne! Nemam nameru da budem sa Heltonom i da strepim od trenut-
ka u kome e povratiti seanja! Uostalom, ja ne elim da budem sa njim.
Odluila sam da nastavim ivot bez njega.
- Razmisli o tome. Stvarno mi se dopada, Misti. Volela bih da se moj brat
oeni tobom, a ne onom zlobnicom.
- Njemu je bolje sa Patriom - Misti je ubedljivo izjavila, punei i svoju i
Dulijinu au novom kohinom viskija.

Umor i popijeni alkohol, kao i pojedeni sendvii, omoguili su Duliji i
Misti da lako zaspe, i da provedu itavu no spavajui. Probudile su se rano i
zajedno popile kafu. Dulija je odmah potom sela u automobil i za- putila se
ka Baltimoru, dok je Misti krenula na suprotnu stranu, ka kraju grada u
kome se nalazila Heltonova kua.
Kao to je i oekivala, savladale su je emocije odmah poto je stupila pred
ulaznu kapiju. Neke od najlepih dana u svom ivotu je provela upravo u toj
kui. Helton se, kao domain, ponaao daleko bolje nego kao gost. Kada bi
se nalazili u njegovoj kui, to se veoma retko deavalo, Helton je spremao
obilne veere, prihvatao je da gledaju filmove zajedno, ponekad i da
razgovaraju. U spavaoj sobi je bio neumoran i matovit na izluujue dobar
nain.
Kod Misti u stanu su gotovo uvek uurbano vodili ljubav, poto Helton
nije mogao da se dugo zadrava, jer je uvek imao druge planove, sa drugim
ljudima, sa drugom enom.
Nije trebalo da prihvatim ovaj zadatak, Misti je prekorela sebe, ulazei u
kuu. Hodanje po Heltonovim sobama i otvaranje njegovih ormana ju je
emotivno iscrpljivalo. Navodilo ju je da se kaje to nije ranije otila, to je i
dalje bila deo prie iz koje je elela da izae. Dozvolila je da ponovo bude
iskoriena. Da joj Helton nametne svoju volju. Eto, i kao novi, drugaiji
ovek, je umeo da je navede da uradi upravo ono to mu je bilo potrebno,
to je eleo.
Jo samo ovaj put, Misti je to obeala sebi, dok je pakovala Heltonove
stvari u kvalitetnu, putnu torbu. Potpuno neoekivano se dosetila da bi
mogla da snimi pojedine delove kue, i da ih pokae Heltonu, sa nadom da
bi neega mogao da se priseti. Uinila je to, a potom je spustila u torbu i
Heltonovu omiljenu olju, iz koje je svakoga jutra pio kafu. Po dolasku u
bolnicu je dobila obavetenje da se Helton preseho u zasebnu sobu, koja se
nalazila na poslednjem spratu. Po ulasku u lift, Misti se zapitala da li su i te
sobe bile pod neprekidnim nadzorom bolnikog osoblja, kao to je to bio
sluaj na odeljenju intenzivne nege. Tamo joj nije predstavljalo problem da
ostaje nasamo sa Heltonom, jer su zidovi bih od stakla, i neko je stalno
motrio na ono to se deavalo sa njihove unutranje strane. Odmah poto je
izala iz hfta, koji ju je odveo na poslednji sprat, Misti je otkrila da su tu
pacijenti imali svoju privatnost. To joj se nimalo nije dopalo. Uznemirila ju
je pomisao da e se nai sama sa Heltonom u sobi, iji su zidovi bih vrsti i
neprozirni.
Ljubaznabolniarkaju je uputila na Heltonovu sobu, alije napomenula da
se on nalazio na pregledu, sa koga bi uskoro trebalo da se vrati. Za Misti je to
bila dobra okolnost, jer joj se pruala mogunost da se privikne na novi
ambijent, na nove uslove u kojima ju je ekalo suoavanje sa Hel- tonom,
koji je i sam bio nov i drugaiji.
Uskoro e sve biti po starom, zakljuila je Misti, iiakon to je ula u Hel-
tonovu sobu. U njoj je malo toga odavalo bolniki ambijent. Soba je liila na
salon. Imala je udoban krevet, dve fotelje, stoi, garderobni orman,
televizor, zasebno kupatilo.
Helton je uao u sobu minut iza nje. - Stigla si! - oduevljeno je konsta-
tovao. - Drago mi je da je Dulija uspela da te nagovori da doe! Kako si?
- Dobro sam - suvo je odgovorila, izbegavajucl kontakt. oima sa Helto-
nom. - Kako ste vi, gospodine Mejnard?
- Sasvim sam dobro, ako ne raunamo to to i dalje patim od amnezije.
Upravo sam bio kod psihologa, koji me je podvrgnuo nekoj vrsti hipnotera-
pije. Zanimljivo iskustvo, ah me ono, naalost, nikuda nije odvelo.
- Verovatno je potrebno da imate vie takvih seansi - prokomentarisala je
Misti, pruajui Heltonu torbu. - Izvolite, unutra su vae stvari. U de- pu sa
strane su kljuevi od kue. Usput, snimila Sam je vaom kamerom, jer sam
pomislila da bi te slike mogle da vam prizovu neka seanja. Donela sam i
vau omiljenu olju, iz koje svakoga jutra pijete kafu. Jednom ste mi priali
da pijete kafu iz olje koja nosi na sebi logo vaeg nekadanjeg fakulteta, tako
da sam je lako pronala.
- Odlina ideja! Hvala ti! Usput, kako si se snala u mojoj kui? - upitao ju
je, vadei odeu iz torbe.
- Trebalo mi je malo vremena da otkrijem gde se ta nalazi - slagala je, i
dalje izbegavajui da pogleda direktno u Heltona.
- Da li si nekada bila kod mene? - neoekivao je zatraio da sazna.
- Ja... - Misti je nesvesno podigla mku do vrata. - Jednom prilikom sam
vam na kunu adresu donela neke papire na potpis...
- Neto me zanima, Misti... - Helton je izvadio sve stvari na stoi, i
odloio torbu u ugao sobe. - Da li smo ti i ja...
Ovo ne sluti na dobro, uplaeno je zakljuila Misti, kojoj je srce poelo
uznemireno da kuca.
- Ti si veoma lepa devojka - nastavio je Helton, smetajui se u fotelju. -
Nemogue je da nikada nisam pokuao da ti se udvaram.
- Nikada mi se niste udvarali - Misti nije predstavljalo problem da od-
govori na to pitanje.
Iskreno.

Jer, njoj se Helton zaista nikada nije udvarao. Njih dvoje su zapoeli svo-
ju vezu tako to ju je on na prevaru naveo da, tokom trajanja slubenog
putovanja, prespavaju u istoj sobi. Dok je ona na sve naine pokuavala da
izbegne njihovo intimiziranje, Helton se ponaao upravo suprotno. Kao da
je bilo neminovno da postanu ljubavnici.
- Kakav sam ja to mukarac? - zapitao se Helton.
- Veren! - Misti je imala spreman odgovor na njegovo pitanje.
- Mislim da to uskoro neu biti - tu bombastinu izjavu je Helton izgo-
vorio neverovatno mirnim glasom. - Sedi, Misti. Reci mi, mohm te, da li si
razgovarala sa Dulijom o Patrii? Ne pokuavaj da me slae. Dulija me je
jutros pozvala telefonom. Otkrila mi je da je provela veoma prijatno vee sa
tobom, i da je prespavala u tvom stanu.
- Onda je njoj trebalo da postavite to pitanje, a ne meni.
- Hteo sam, ah me je neko prekinuo. Pa? Kladim se da je Duhja veoma
razoarana mojim izborom supruge. Da budem iskren, ni ja ne mogu da
shvatim da sam nekada poeleo da se oenim takvom devojkom. Ona mrzi
tebe, mrzi Duliju... Dve osobe koje su mi veoma vane...
- Vaa sestra i ja nismo zauzimale nimalo vana mesta u vaem ivotu,
gospodine Mejnard. Govorim o periodu pre udesa. Prirodno je da se Patri-
a sa nepotovanjem odnosi prema nama. Ona kopira vas.
- Nemogue... - Helton je ubedljivo odmahnuo glavom. - Jasno mi je da sa
Duhjom nisam bio u kontaktu, ali odbijam da prihvatim da sam se prema
tebi nekada odnosio kao to to Patria ini sada.
- Pa... - Misti se oteo uzdah. - Nekada ste se prema meni odnosili i na gore
naine. A nekada i na bolje.
Helton je veoma uporno gledao Misti, tako da je ona bila primorana da
mu uzvrati pogled. - Koliko gore? - zatraio je da sazna. -I koliko bolje?
- Ovo nema smisla - rekla je Misti, u elji da izbegne odgovor. - Ja usko-
ro odlazim. Tanije, danas. Vi bi trebalo da se usredsredite na Patriu, a ne
na mene. Ona je vaa verenica.
- Nemoj da ide. Uradiu sve to eli.
- Moj odlazak nema veze sa vama - slagala je.
- Da li odlazi zbog nekog mladia? -Ne.
- Da li ima mladia? -Ne.
- Zato?
Zato to si zapretio da e prebiti svakoga ko mi se priblii, Misti se jedva
obuzdala da mu to srui u lice. - Ne znam. Niko mi se, u poslednje vreme,
nije dopao.
- Kakvi mladii ti se dopadaju?
- Ne vidim emu vodi ovaj razgovor.
- Da h ti se ja dopadam?
- Molim?
- Jue sam sluajno uo dve bolniarke, dok su razgovarale o meni. Nji-
ma se dopadam. One misle da odlino izgledam i da sam veoma arman-
tan. ta ti misli o meni, kao mukarcu?
- Nikada vas nisam gledala kao mukarca, ve iskljuivo kao efa.
- ef i sekretarica... Mora da je meu nama bilo bar neke pritajene pri-
vlanosti...
- Nije, verujte u to. Evo, podsetiu vas, po ko zna koji put, da ste plani-
rali da se oenite. U toj injenici se kriju odgovori na sva pitanja o odnosu
kojeg nas dvoje imamo, gospodine Mejnard, kao mukarac i ena.
- Jutros sam se suoio sa nepobitnim dokazom, koji je govorio u prilog
tome da me ti veoma privlai, kao ena.
- Ne znam o emu govorite...
- Noas sam te sanjao. Pomisho sam na tebe im sam otvorio oi. A
onda... Pa, recimo da je doktor Filips bio veoma zadovoljan otkriem da su
mi se povratile neke funkcije...
IX
Misti je blago klimnula glavom, ni sama ne znajui ta je trebalo da kae,
niti kako bi trebalo da reaguje na informaciju koju joj je Helton saoptio.
- Vidite, gospodine Mejnard... - poela je polako. - Jasno mi je da vi, u
ovom trenutku, toga niste svesni, ali mi verujte da vodimo razgovor koji nije
primeren naem odnosu. Naem slubenom odnosu - brzo je dodala.
- Ne verujem ti - Helton se jo bre nadovezao. - A ono to ja vidim je da
se ti nisi nimalo zbunila. Nisi pocrvenela, niti pokazuje da ti je neprijatno,
iako sam ti poverio jedan prilino delikatan podatak o sebi. To mi govori da
na odnos nije bio iskljuivo slubenog karaktera.
- Trenutno vam se dopada da tako mislite. Ali, kada vam se seanje bude
vratilo, biete veoma zadovoljni otkriem da volite Patriu, a ne mene.
- U tom sluaju bih voleo da mi se seanje nikada ne vrati - Helton je
okirao Misti tom izjavom. - Izvini me za trenutak, idem da se presvuem!
Muka mi je od ove bolnike odee!
Uzeo je svoje stvari sa stoia i povukao se u kupatilo. Nepun minut
kasnije odande se zauo njegov nejasan uzvik.
- Pomo!- ubrzo se sasvim razgovetno oglasio. - Potrebna mi je pomo!
Bez imalo razmiljanja, Misti je uplaeno utrala u kupatilo, strahujui od
onoga to bi tamo mogla da zatekne. Pomishla je da je Heltonu pozlilo, da je
pao, da se udario.

Mnogo toga joj je prolazilo glavom, u tih nekoliko dramatinih trenuta-
ka, ah nijednom nije pomislila da se Helton pretvarao, da ju je na prevaru
naveo da ue u kupatilo. Shvatila je to kada ju je naglo gurnuo na vrata i
kada ju je bukvalno zarobio svojirn telom.
Gledao je njeno usplamtelo hce sa veoma male razdaljine, nakon to ju je
opkolio rukama, onemoguavajui joj bekstvo.
- Ovoga se seam... - prigueno je izgovorio. - Tebe se seam, Misti...
Tvojih oiju, tvojih usana... Moje telo te je upamtilo...
- Priate gluposti... - isprekidano je izgovorila, razmatrajui svoj neza-
vidni poloaj.
- Ovo se nije prvi put dogodilo, zar ne?
- Pustite me! - vrisnula je Misti, bolno svesna toga da je mogla da se oda,
da je postojala opasnost da Helton otkrije ono to nije smeo da zna. - Vi ne
znate ta priate!
- O, da, znam... - potvrdio je, razgledajui joj lice i vrat. - Umeo sam,
ponekad, da te ovako epam... Priznaj mi to, Misti... Priznaj, prokleta bila! -
neoekivano je dreknuo. - Ima moralnu obavezu da bude iskrena prema
meni! Ako si ti jedina nit koja me povezuje sa realnou, zato eli daje
prekine?!
- Realnost?! - kriknula je Misti. - Vi ni ne slutite kakva je realnost! Kakvi
ste vi u toj realnosti! Reu u samo da mi u toj realnosti nikada ne bi prijale
ovakve situacije!
- Lae... Ti si mi se dobrovoljno predavala... - rekao je ubedljivo. - Ni-
sam te ljubio na silu...
- Niste me ljubili uopte! - Misti je ostajala uporna u nameri da ne do-
zvoli Heltonu da ih proglasi za nekadanje ljubavnike.
- Otkud, u tom sluaju, moji tragovi na tvojoj koi?
- Molim? Ne znam o emu priate...
- Moda se ne seam da sam te ljubio, Misti, ali vidim da sam te obele-
io. Ti si moja.
Misti su u tom trenutku navrele suze na oi. Ona je zaista bila njegova.
Helton je bio njen prvi Ijubavnik. Biu i poslednji, on je to esto umeo da
kae. Neu dozvoliti da bilo kada pripadne nekom drugom, govorio bi joj u
postelji, gde je pravio planove o njihovoj budunosti, u kojoj bi ona nastavila
da mu bude tajna ljubavnica.
Prisetivi se tih Heltonovih sebinih planova, Misti je pokuala da ga od-
gurne. Nehotice je iznova povredila njegova nagnjeena rebra, zbog ega se
Helton naglo zgrio i odmakao od nje.
- Oh, oprosti mi, molim te... - izletelo joj je.
Na Heltona su te Mistine rei delovale kao veoma efikasan lek. Uspravio
se i uzeo vazduh.
- Sada ti mora da bude nena sa mnom... - promrmljao je, sputajui na
njene usne poljubac koji je u startu bio zahtevan i strastan.
Ispunjena krivicom, ophrvana seanjima, a iznad svega eljna Heltono-
vih usana, Misti nije imala previe anse da istraje u nameri da i dalje njihov
odnos dri u tajnosti. Odmah se prepustila, znajui da se Helton nikada nije
obazirao na njene proteste, da je uvek uspevao da je ubedi da postupi po
njegovoj elji.
Preplavila ju je prepoznatljiva malaksalost, zbog naina na koji su Helto-
nove usne giadno lutale po njenima, navodei ih da se otvore.
Helton je, po naravi i ponaanju, po buenju iz kome bio nov i dragaiji,
ali ju je definitivno ljubio na stari nain. Na neodoljivi, stari nain. Tu se
nita nije promenilo. Njene usne su se razmakle i ona je voljno i sa ud-
njom prihvatila njegov jezik.
Nakon toga je stekla utisak da se topi od slatkoe, od miline. Obavila je j
ruke oko Heltonovog struka, kada se on prisno pribio uz nju. Sve je bilo kao
nekada... Heltonovjezik ju je suptilno izazivao, njegovi poljupci su joj
doticali srce.
Njega je ludo inspirisala slatkoa njenih usta, njena nenost, krhkost. Kao i
obino, oseao se ranjivo, gotovo slomljen njenom istotom, isto- tom
njene ljubavi. Nju je, sa druge strane, inilo uzbuenom to to je on, tako
velik i jak, uspeno artikulisao svoju upadljivu snagu.
Vladao je njome, ponovo. I ponovo su ih razmenjeni poljupci doveli na !
korak od gubljenja kontrole.
Nije bio trenutak da se prepuste narasloj strasti. Zato se Helton nevoljno
bdvojio od Misti, udiui vazduh punim pluima. - Izgleda da mi
odupiranje iskuenju nekada nije predstavaljalo jaku istranu - naalio se na
svoj raun, dok je pokuavao da uspostavi normalan ritam disanja.
I nije bilo, Misti je, bar, to dobro znala. Najee bi tenzija, koja bi se kzvila
meu njima, bila toliko jaka, da je samo potpuno sjedinjavanje njihovih tela
moglo da ih umiri, da ih oslobodi napetosti.
Upravo zbog toga su najee vodili ljubav na veoma uurban i ustar na-
in. Ponekad su to inili u Heltonovoj kancelariji. A ponekad i u kupatilu,
slinom onom, u kome su se tada nalazili.
- Idem! - rekla je Misti, elei da izbegne uputanje u razgovor koji se
nametao sam po sebi.
- A, ne! - Helton ju je uhvatio za ruku. - Tek sada ti neu dozvoliti da
ode! Ostae zauvek pored mene, Misti Ormond! Zauvek!
j- Ne! - vrisnula je Misti, prisetivi se donete odluke da prestane da vodi
Heltonov ivot.

- Da li je tu sve u redu?! - sa druge strane vrata se zauo zabrinuti glas
doktora Filipsa.
- Jeste! - oglasila se Misti, koja nije propustila da iskoristi tu situaciju. Brzo
je izala iz kupatila, da bi potom istom brzinom napustila i Heltonovu
bolniku sobu. Znala je da je doktor Filips u udu gledao za njom, ali nije
previe hajala za tim. Najvanije od svegajoj je bilo da ode, da ode to dalje
od onoga od ega je ve godinu i po dana uzaludno beala.
Nezamislivo nestrpljiv, Helton je odmah po odlasku doktora Filipsa te-
lefonom pozvao Kevina Tejlora. Nije imao utisak da poziva nekoga ko mu je
bio zaista blizak, u koga je mogao da ima nesumnjivo poverenje, ali je jedino
Kevin Tejlor mogao da mu pomogne u traenju eljenih odgovora.
- Potreban si mi, Kevine - saoptio mu je, bez elje da taj razgovor
zapone prijateljskim askanjem. - Interesuje me da li sam ti se nekada
poveravao, po pitanju svog ljubavnog ivota?
- Naravno! Nas dvojica smo esto razgovarali o enama.
- Kakav je bio moj ljubavni ivot?
- Veoma buran, pre Patrie. Po upoznavanju sa njom si postao pomalo
dosadan.
- Da li to znai da sam joj bio veran?
- Jesi, koliko je meni poznato.
- A kada je Misti u pitanju...
- Koja Misti?
- Misti Ormond! - uzviknuo je Helton iznervirano, kada je otkrio da
Misti niko nije doivljavao ozbiljno, da su je svi previali. - Da li sam ti.
nekada priao o njoj, kao eni?
- O, ne... - odgovorio je Kevin pomalo podrugljivo. - Zato bi to inio?
otkud to pitanje, sada?
- Mislim da sam bio u vezi sa njom - Helton nije imao drugog izbora,
nego da to prizna Kevinu. - U tajnoj vezi.
- Molim?! Setio si se toga?
- Recimo da jesam.
- Da li ti se polako vraaju sva seanja?
- Ne. Moram da znam da li su moji oseaji, povodom Misti, ispravri
Moram da znam da li sam bio u vezi sa njom. Da li postoji nain da r li
pomogne, po tom pitanju?
- Postoji - rekao je Kevin, nakon kraeg razmiljanja. - Mogao bih da
potraim kopije hotelskih rauna, sa vaih slubenih putovanja. Ako
iznajmljivali jednu sobu, umesto dve...
- Potrai! - prekinuo ga je Helton. -1 donesi mi ih u bolnicu! 46
- Oh, boe... - Kevin Tejlor se prezrivo nasmejao. - Misti Ormond...
- Zamoliu te da ne bude tako ironian, kada govori o Misti, Kevine.
Zbog ega ti je toliko neshvatljiva ideja da sam bio sa njom? Ona je lepa,
obzirna, nena... Dopada mi se. Nemogue je da mi se pre nije dopadala.
- U redu... Samo, Misti Ormond je potpuno drugaija, od svih ena sa
kojima si se ikada petljao.
- Pa, moda mi se zato i dopada. Jer je drugaija.
- Hej! Upravo sam se neega dosetio! Ti nisi bio u vezi ni sa jednom od
svojih sekretarica, ne raunajui Misti!
- Kako ti to zna?
- Znam, jer sam ja bio sa nekima od njih. A tvoj stav je da ljubavne veze
meu kolegama komplikuju posao.
-I to je, verovatno, tano. Dakle, dogovorili smo se za raune. Jo neto me
zanima. Da li postoji neki pravni model, uz pomo koga bismo mogli da
spreimo Misti da napusti kompaniju?
- Uh, ti si se ba zagrejao... Bojim se da ne postoji.
- Moram jo jednom daje vidim, moram da je navedem da me poseti jo
jednom. Pronai nain da je primora da dode kod mene, Kevine.
- Mogli bi da traimo da ti, umesto mene, potpie njen zahtev za prekid
radnog odnosa - dosetio se Kevin. - To reenje jo uvek nije izdato. Rei
emo joj da nai pravnici insistiraju na tome da ti potpie zahtev, sada, kada
si se probudio iz kome. Tanije, ja bih mogao da je pozovem i da joj to
kaem.
- Uini to! - naloio mu je Helton. -1 donesi mi kopije onih rauna to
pre!
Ovaj ovek je poludeo, pomislio je Kevin Tejlor, prekidajui vezu. Nije
izgubio seanja, ve razum.
- Misti Ormond... - gunao je, traei njeno ime po imeniku svog mobil-
nog telefona. - U emu se krije tajna tvoje privlanosti...? Halo, Misti?! -
oslovio ju je, kada je odgovorila na poziv. - Ovde Kevin Tejlor.
- Dobar dan, gospodine Tejlor!
- Vidi, Misti, kadrovska sluba odbija da ti izda reenje o prekidu radnog
odnosa.
- Zbog ega?
- Zbog toga to je Helton sada u stanju da to uini. Dakle, ef kadrovske
slube insistira na tome da tvoj neposredni rukovodilac potpie taj zahtev, a
ne ja.
- Ah, tako... Kladim se da lino gospodin Mejnard stoji iza te birokratske
zakoljice.
- To ne znam, ali znam da on ne moe da te sprei, ako ti eli da ode Ti
ima zakonsko pravo da raskine radni odnos. Sve to je potrebno, da bi
dobila reenje, je da Helton potpie taj zahtev. Ja u mu ga danas odneti u
bolnicu.
- Hvala vam, gospodine Tejlor. Priznajem da mi nije jasno zbog ega je
bilo neophodno da me prethodno obavestite o tome.
- Radi se o novom zahtevu. Onaj stari sam pocepao. Dakle, potrebno je da
oboje potpiete novi zahtev. Ti, kao podnosilac, i Helton, kao overilac.
- Razumem... - Misti je glasno zakrgutala zubima. - Vidim emu ovo
vodi. Sada bi i ja trebalo da odem u bolnicu, gde se primerak tog zahteva
nalazi!
- Ne vidim u emu je problem. Ve si bila u poseti kod Heltona. Zato ne
bi otila da ga vidi jo jednom?
- Zato to sam planirala da danas otputujem iz Filadelfije!
- Odloi taj put za sutra - rekao joj je Kevin Tejlor, nakon ega je bez
pozdrava prekinuo vezu.
Pa, naravno, Misti je preplavio oaj. Kao i do sada, Helton je pronalazio
naine da je prizove sebi. U mnogo emu se promenio, ali u tome nije.
Ona je, svakako, mogla da insistira na tome da potpie zahtev u kom-
paniji, ali time bi izazvala sumnju kod Kevina Tejlora. Njemu ve nije bilo
jasno zbog ega je oklevala da jo jednom ode kod Heltona.
Bie bolje da ne izazivam pokretanje nekih pitanja, zakljuila je Misti,
otpoinjui, ve tada, da prikuplja snagu za sutranji odlazak kod Heltona.
X
Kevin Tejlor je lako, u registru slubenih trokova, pronaao kopije ho-
telskih rauna, iako ih je Misti drala pod kljuem. Jednom prilikom je
sluajno otkrio gde je drala taj klju, tako da se nije ustruavao da ga
zloupotrebi.
Otvorio je registar i poeo da pretrauje pedantno poslagane raune.
Pronaao je one, koji su bili izdati u raznim hotelima, sa seditima u ra-
zliitim gradovima. Na svima je bilo zavedeno da se raun odnosio na
upotrebu jedne dvokrevetne sobe, a ponekad se radilo i o korienju apar-
tmana. Jednog.
- Ne mogu da verujem... - izustio je zapanjeno, vadei kopije rauna iz,
registra, i slaui ih u neprozirnu fasciklu. - Helton nije poludeo sada, ve je
lud od ranije... - zakljuio je, vraajui sve na svoje mesto.
Otiao je u bolnicu, i ve sa vrata bolnike sobe bacio fasciklu Heltonu u
krilo. - Instinkt te nije prevario. Misti Ormond je bila tvoja ljubavnica.
- Znao sam! - uzviknuo je Helton ushieno, razgledajui kopije rauna.
- Ovo su sjajne vesti, Kevine! Najbolje, od kada sam se probudio iz kome!
Kevin Tejlor je u neverici odmahnuo glavom. - Voleo bih da, mogu da
razumem tvoje ushienje, prijatelju, ali bojim se da ne mogu.
- Mislio sam da sam uran, da sam lo ovek, a ovi rauni mi govore da
nisam! Da u meni ima tragova neeg asnog!
- asnog? - ponovio je Kevin namreno. - Misti je bila tvoja ljubavnica,
prijatelju. Ne vidim ta je asno u tome to si varao svoju zvaninu vere-
nicu sa sekretaricom. Uostalom, ne pravi od te tajne veze neto spekta-
kularno, mohm te. Pretpostavljam da si koristio te situacije sa Misti, jer ti se
tako nametalo. Malo si se, hm, zabavljao. Sada te eka venanje sa
Patriom. Ona je prava ena za tebe.
- Patria je ena koju ne prepoznajem. Misti prepoznajem. Moje telo je
prepoznaje.
- Dobro... - izustio je Kevin odueno. - To bi, hm, moglo da znaiida je
Misti bolja Ijubavnica od Patrie. Mada mi je veoma teko da poverujem u
to. Oduvek sam Patriu smatrao za veoma iskusnu enu, a Misti za
neiskusnu.
- Ne radi se o tome da je Misti bolja ljubavnica, ve o tome da ja vie
uivam sa njom! Da je volim!
- Ah, ne, to sigurno nije tano! Ja bih znao, da je to tano! Ti bi mi se
poverio!
- Zar? Vidim kako tretira Misti. Za oekivati je da sam krio od tebe svoja
oseanja prema njoj.
- Ali, ti si planirao da se oeni sa Patriom!
- Zato to sam uran. Sada mi je jasno da se onaj udes nije uzaludno
dogodio. Neka via sila me je spreila da uinim fatalnu greku.
- Molim? Ne namerava, valjda, da otkae venanje sa Patriom?!
- Jo danas.
- Ona to nije zasluila! Saekaj da ti se vrate seanja!
- Ta Patria je uasna ena, Kevine. udi me da ti to ne vidi.
- Ma kakva da je Patria, ti si odlino funkcionisao sa njom. Odlino!
- Samo to je nisam voleo. Ja vohm Misti.
- Ta tvoja Misti planira da te ostavi, prijatelju. Ve danas. -Zar je nisi
primorao dajo jednom doe kod mene?
- Jesam. U toj fascikh je i navodni zahtev, koji bi ona trebalo da potpie.
Misti je rekla da e da doe sutra. Ali sa spakovanim koferima. Iz bolnice
nastavlja put za selendru iz koje je dola.
- Ne govori tako o njoj, molim te. Misti nikuda nee da ode. Ja u da je
navedem da ostane sa mnom.
- Razmisli malo o razlozima, zbog kojih ona eli da ode, Heltone. Tani-
je, zbog kojih eli da pobegne od tebe. Zna h da je zatraila prekid radnog
odnosa dok si se ti borio za ivot? Oigledno je elela da iskoristi to, to nisi
bio u stanju da sprei njen odlazak. Ma ta ja mislio o Misti Ormond, znam
da nije bezobzirna. Neto ozbiljno ju je navelo da ode, u neprimerenom
trenutku.
- Misti je odluila da ode zbog mog venanja, to je bar jasno. Ali, ono e
sada biti otkazano.
- Nemoj to da radi. Niko te nee primorati da se oeni, dok pati od
amnezije.
- Moram da kaem Misti da sam slobodan, da bih bio sa njom.
- Pusti je da ode. Nai e je, kada povrati seanja, ako to i dalje bude
eleo.
- Ti ne razume. Misti mi je potrebna da bih povratio seanja. Bez nje se
oseam izgubljeno. Jedino mi ona uhva oseaj sigurnosti. I moja sestra,
naravno. Ali ona ivi u Baltimoru.
-Zao mije.
- I meni je ao... - Kevin je zamiljeno khmnuo glavom. - Nekada smo
veoma dobro funkcionisali.
- Imam utisak da u mom ivotu, pre udesa, nita nije bilo dobro, sem
odnosa sa Misti.
- To govori zato to se jo uvek nisi oporavio od udesa, Heltone.
- Moda... - tada se i Helton zamislio. - A moda sam i u pravu...

* * *
Dan je ve predugo trajao za Heltona, ali je on, uprkos umoru, odluio da
povede ozbiljan razgovor i sa Patriom. Ruio je svoje proverene veze sa
nekadanjim ivotom veoma svesno, voden instinktom koji mu je govorio
da je nekada mnogo greio, da nije bio iskren, da se rukovodio pogrenim
standardima.
A sve i da nije imao tako izraen instinkt, dobio je dovoljno dokaza koji su
govorili u prilog tome da je bio okruen pogrenim ljudima. Patria mu se
nimalo nije dopala. Bila je besprekorno lepa, ali ga nije privlaila. Svaki put,
kada bi mu se pribliila, dobijao je potrebu da se udalji od nje. Pala je na
svim ispitima, koji su se ticali njegove rehabihtacije. Ni na jedan
konstruktivan nain mu nije pomogla, za razliku od Misti, koja mu je dovela
Duliju, koja mu je snimila kuu i meu hne stvari uvrstila i njegovu
omiljenu olju za kafu. Bio je to odlian potez. Kada je uzeo olju u ruku,
suoio se sa navalom veoma nejasnih seanja. Bile su to kratke i mutne slike,
ah pritom i one koje su predstavljale veoma dobar nagovetaj.
Kevin Tejlor je bio spreman da mu pomae, na razne naine, ali je pritom
pokuavao da izvri pritisak na njega, da mu nametne svoje miljenje.
Kevinova najvea mana se odlikovala u tome to je po osobinama i nainu
razmiljanja hio na njega samog, odnosno, na oveka kakav je bio uoi
udesa. Sazreo za to da se menja. Patria je pogreno protumaila to, to ju je
Helton pozvao da razgova- raju.
-I ti si meni nedostajao, dragi... - mazno je cvrkutala, pokuavajui da
zagrli Heltona.
- Da budem sasvim iskren, Patria, nisi mi nedostajala - Helton je pa-
ljivo sklonio Patriine ruke sa sebe. - Ne sumnjam da smo nas dvoje nekada
imali veoma aktivan odnos, ali se ja toga ne seam. Ti mi, pritom, nimalo ne
pomae, po pitanju moje amnezije. Nastavila si da se ponaa prema meni
kao da je sve u redu, kao da je sve kao pre. ak okleva i da otkae nae
venanje. Uini to, molim te.
- Ali, ta ako ti se ve sutra vrati seanje?! Dragi, ti ne zna, ali mi smo na
organizaciji naeg venanja neumorno radili protekla tri meseca! Potroih
smo ogromnu sumu novca! Samo smo za moju venanicu dah dvadeset
hiljada dolara!
Helton se prisetio pokisle i promrzle Misti, koja se mohla za njega, koja je
plakala od sree i uzbudenja kada se on probudio, koja ga je na najneniji
nain upoznala sa svetom u kome se probudio, bez seanja na ivot kakav je
nekada vodio.
- Dvadeset hiljada dolara... - ponovio je. - Da to nije malo preterano?
- Ah, ti si insistirao na tome da je kupim! Hteo si da izgledam najbolje to
mogu!
Verovatno sam hteo da paradiram sa tobom, kao uran, Helton se nado-
vezao u mislima. uran, to sam ja. Definitivno. Odnosno, to sam bio.
- Mnogi podaci o mom ivotu pre udesa mi zvue okantno, Patria. Na
neke od njih nisam nimalo ponosan. Trenutno vodim dve bitke, jednu za
izlazak iz amnezije, i drugu za formiranje identiteta. Nisam u stanju da
budem tvoj verenik, niti da igram bilo kakvu ulogu u tvom ivotu. Na neki
nain, to ne bi bilo praVedno ni prema tebi. Zato u da te zamolim da se
privremeno rastanemo.
Patria je u prvom trenutku delovala veoma poraeno i iznenaeno, dok
se u drugom sva zajapurila od besa. - Da li ova tvoja odluka ima veze sa
onom seljanicom, Misti Ormond?
- Priseti se reenica koje sam ti maloas izgovorio, Patria. O mom sta-
nju, o tome da mi predstavlja napor da budem sa tobom, o elji da te
oslobodim obaveza, koje ima prema meni. U tim objanjenjima se kriju
razlozi, zbog kojihj elim a raskinem nau veribu. Misti nema
nikakve vezesatim.
- Ne verujem ti. Znam da ti se ona nametnula, da je iskoristila
tvoju amneziju da te zatruje nekim laima.
- Grei. Misti sve vreme pokuava da ode od mene.
- Ali je jo uvek tu.
- Zato to ja insistiram na tome.
Patria je uzdahnula, da bi potom u besu stegla. usne. - Oduvek
sam se pitala u emu je njena tajna... Ona nije tip klasine
ljubavnice... Samo ti je bila na dohvat ituke. Mogla sam to da
toleriem, jer sam znala da me sutinski ne ugroiva. Izgleda da sam
se prevarila.
- Znala si za mene i Misti? - Helton je odluio da sve karte stavi na
sto.
-Naravno. ena uvek zna. kada nije jedina u ivotu i u krevetu svog
mukarca.
- Pa, sada je, bar, jasnije zbog ega je ne podnosi.
- Malo je rei da je ne podnosim. Tvoja veza sa njom me je
degradirala. U svakom smislu. Da si izabrao dmgaiju Ijubavnicu,
moda se i ne bih oseala tako. Ali, imati Misti za suparnicuje
prilino poniavajue.
- Vidim da ti dugujem izvinjenje, Patria... Zbog toga to sam te
varao, i zbog toga to te sada ostavljam. ao mi je zbog svega. To, to
sam te varao, spada u jednu od stvari, iz mog dojueranjeg ivota,
na koje nisam ponosan.
- Ali te to, to si me varao sa Misti, ini ponosnim? - Patria je to
izgovorila sa gorinom.
- Nisam siguran. Jo uvek ne znam kakav sam, u stvari, bio prema
Misti. Verovatno i njoj diigujem izvinjenje. Mogu, meutim, da
priznam da me je otkrie da sambio u vezi sa Misti navelo da
pomislim da sam nekada radio ispravne stvri.
- Ispravne? - poiiovila je Patria ironino, spremajui se da krene.
- Spavao si sa njom, dok si, paralelno, planirao venanje sa mnom?
Da sam na njenom meptu, to ne bih smatrala ispravnim. Zbogom,
Heltone! Ne brini, pobrinuu se za to da otkaem venanje. elim ti
da to pre povrati seanja. Znam da e tada poeleti da povrati i
mene.
Ne budi tako siguma u to, Helton se ugrizao za jezik, da joj to ne bi
izgovorio. Osetio je olakanje kada je Patria otila, kada je ostao sam
u sobi. Ipak, Patriine reji, o tome da nije postupao korektno prema
Misti, su mu odzvanjale u svesti dugo po njenom odlasku.
Sve je to izazvalo i nagli porast njegovog krvnog pritiska, zbog
ega mu je doktor Fihps naloio da lei u krevetu, i da pokua da se
opusti.
Poslednji, ovo je moj poslednji susret sa Heltonom, Misti je
uveravala sebe u to dok je, narednog dana, pokuavala da pronae
slobodno mesto na bolnikom parkingu. Bilo joj je vano da se
parkira to blie kuici u kojoj je sedeo uvar, jer su joj kola bila
prepuna stvari.
Uoi polaska u bolnicu, Misti je konzervirala stan i sve line stvari
unela u kola. Imala je nameru da krene na put odmah po izlasku iz
bolnice. U kom pravcu, to jo uvek nije znala.
Bilo je prerano da ode u Luisvil. Sreom, imala je dovoljno novca
da na nekoliko dana iznajmi sobu u nekom motelu. Tu e pokuati
da se oprosti od ivota kakvog je do tada vodila, i da se pripremi za
predstojee dane.
Hrabrila je sebe da bude odluna, da ne podlegne Heltonovom
uticaju. Podrhtavala je itavim telom i srce joj je uznemireno kucalo,
ali je u Heltonovu sobu ula sa maskom hladnokrvnosti na licu.
- Gde je taj zahtev, koga bi trebalo da potpiem?! - upitala je,
preskaui da Heltonu uputi makar i jednostavan pozdrav.
Malo ju je zbunilo to, to je Heltona zatekla u krevetu, ali nije
imala nameru da se raspituje o njegovom zdravstvenom stanju. Ni
ona sama se, uostalom, nije oseala dobro. A tek ju je, po kretanju na
put, ekalo suoavanje sa potencijalnim slomom.
Ve je tada gutala suze, mislei o tome kako provodi poslednje
trenutke sa Heltonom.
On je, za razliku od nje, delovao veoma samouvereno. Protegao se
i sa komode uzeo neki dokument.
- Evo, ovo je zahtev. Potpii ga i slobodna si da ide.
Ne oekujui nikakvu podvalu, Misti je uzela prueni joj papir. -
ta je ovo? - upitala je, uviajui da joj Helton nije pruio ono to je
oekivala.
- Reci ti meni.
Nakon drugog pogleda, baenog na prueni joj dokument, Misti je
sve postalo jasno, a najvie to da se Helton dokopao nepobitnog
dokaza o njihovoj ljubavnikoj vezi, u vidu hotelskog rauna.
- Dobro - slegla je ramenima. - Evo, sada zna. Bili smo ljubavnici.
- Znao sam i pre nego to sam video taj raun. Ponavljam, moje
telo te je upamtilo, Misti.
- A sada zamoh svoje telo da me zaboravi. Jer, ja odlazim. Sve
stvari su mi ve u kolima. Ne postoji nain da me zadri.
- Kakav sam bio prema tebi, Misti? - Helton se ogluio o njene
rei.
- Misli, kao ljubavnik?
- Super! - sarkastino je izgovorila. - Uvek si uspevao da mi
priuti zadovoljstvo. Istina, ponekad si uspevao i da mi se smui.
Pogotovo kada bi u mom krevetu priao sa Patriom.
- Zar sam to inio? - zaudio se Helton.
- Jesi. Jednom smo bili usred predigre, kada si sa njom pregovarao o tome
koliko bi vaa svadbena torta trebalo da ima spratova. Ljubio si me po
stomaku, dok si razmiljao o tome da li eli beli fondan, ili onaj u boji
slonovae.
-Nemogue...
- Veruj mi, odlino znam da se to dogodilo, ali ni ja ne mogu da verujem
da sam uestvovala u takvoj sceni.
- Da li sam ti se izvinio zbog toga?
- Ne. Nakon to si zavrio razgovor, nastavio si ono to smo zapoeli. Kao
da se nita nije dogodilo, podigao si moju nogu na svoje rame i...
Heltona je pogaala gorina, kojom je Misti govorila o njihovoj vezi. Po-
gaalo ga je to to ga je gledala sa osudom, to je bila nestrpljiva da ode od
njega.
- Mora da je bar neto bilo dobro, Misti... - izgovorio je to gotovo mole-
ivim glasom.
- Sve je bilo dobro. I sve je bilo loe.
- Kako to da razumem?
- Ne mora da razume. Samo se priseti toga da si bio veren, tokom
trajanja nae veze.
- Da li si me bar malo volela?
- Ha! - uzviknula je Misti podrugljivo. - Ovo tako lii na tebe, Heltone!
Da me pita da li sam ja tebe volela! E, pa, nisam! Mrzela sam te! I sada te
mrzim! Ne mogu da doekam da odem od tebe!
- Zato si me mrzela?
- Hej! Zar nisi uo ta sam ti maloas ispriala?! Gnezdio si se izmeu
mojih butina dok si pregovarao sa svojom verenicom o vaem venanju! Ne
misli, valjda, da sam mogla da te volim u tom trenutku?!
- Ne znam. Moda i jesi. Nadam se da jesi. U svakom sluaju, dao bih sve
da mogu da se setim tog trenutka.
- A ja bih dala sve da mogu da ga zaboravim - Misti je imala spremnu
repliku.
- Kladim se da taj trenutak nije bio tohko lo... Da je u njemu bilo neto
dobro...
Bilo je. Uprkos svemu, bilo je dobro. Toliko dobro, da je Misti neiz- merno
patila zbog neizbenog gubitka svega to je bilo lepo u vezi sa Heltonom.
Nakon to se histerino nasmejala, Misti je lagano klimnula glavom.
- Ne mogu da ti objasnim koliko sam srena to odlazim, Heltone.
Konano u biti slobodna! Konano u moi da upravljam svojim ivotom!
Nikada me vie nee poniziti! Nikada, nikada vie!
- Naravno da neu. Misti, ja sam raskinuo veridbu sa Patriom.
- Nije to trebalo da uradi. Vas dvoje ste kao stvoreni jedno za drugo.
- Da je to tano, ja ne bih bio sa tobom.
- Bio si sa mnom, jer sam predstavljala lak plen, neko oko koga nisi morao
da se trudi, kome nisi morao da se pravda.
- Ako je sve tako, kao to tvrdi, zbog ega nisi ranije otila od mene?
Zbog toga to si mi pretio.
- Pretio sam ti?
- Da. Da e me pronai, makar otila na kraj sveta. Da u morati zau- vek
da ostanem sa tobom, dopadalo mi se to ih ne.
- Nisam ti pretio, ludice! Time sam ti poruivao koliko mi je stalo do tebe,
koliko te volim!
- Ti me nikada nisi voleo, Heltone. Voleo si to to sam bila lak plen. Uo-
stalom, planirao si da se oeni drugom enom! Koliko puta je potrebno da ti
to ponavljam?! - uzviknula je svom jainom.
- Bio satn uran. Sada sam drugaiji.
- Tano, bio si uran. I to e biti ponovo, kada se izlei od amnezije,
kada povrati seanja.
- Siguran sam da neu.
- Ja ti, u svakom sluaju, elim da se to dogodi. Zbogom, Heltone!
- Misti! Ostani, molim te, jo malo! Ne teraj me da ustajem iz kreveta, jer
imam visok pritisak!
- ta god rekao ili uinio, Heltone, nee me spreiti da odem - poruila
mu je Misti, stojei pored vrata. - Vie me nikada nee videti. Savetujem ti
da se, za svoje dobro, pomiri sa Patriom. Ona je prava ena za tebe.
- Ti si prava ena za mene!
-Ne, nisam. Zbogom!
- Nee, valjda, tek tako da me ostavi u krevetu?!
- Sada e videti kako to izgleda! I ti si mene sto puta ostavio u krevetu!
Na Heltonovom licu se ukazao izraz zaprepaenja, kombinovan sa izra-
zom zadovoljstva. - Zar smo sto puta vodili ljubav?!
-I vie od toga - rekla je Misti, nakon ega je bez daljeg oklevanja izala iz
sobe.
Mirao je koraala kroz bolnike hodnike, gutajui knedle i obuzdavajui
suze. Prepustila se svom bolu tek kada je sela u kola. Tada je zaalila to se
parkirala u blizini uvareve kuice. Jer, morala je, nakon to joj je on
pokucao na prozor, da mu objanjava zbog ega tako grevito plae, i da
odbije njegov predlog o prihvatanju lekarske pomoi.

Nakon svega tridesetak minuta vonje, Misti je bila prinuena da se is-
kljui iz saobraaja. Zbog suza u oima, drhtavih ruku i sve loije koncen-
tracije, nije se oseala sposobnom da bezbedno vozi.
Zaustavila se kod prvog motela, na koji je naila. Soba koju je iznajmila je
bila neudobna, nekomforna i runa, ali je pritom predstavljala i jedino
mesto, na kome je mogla da pronae privremeno utoite.
Misti je tek tada, kada je zapoela svoje planirano putovanje, kada se nala
na izlazu iz grada, shvatila ta joj se dogaalo. Tek je tada bila u stanju da
oseti razmere bola koji ju je muio zbog rastanka od Heltona.
Vie ga nikada nee videti... Vie mu nikada nee pripasti... Vie nikada
nee moi da bude pored njega...
Kao u inat, u tim trenucima, dok je pokuavala da se izbori sa bolom, Misti
se priseala samo lepih stvari, doivljenih sa Heltonom. Njegovih osmeha,
poljubaca, dodira, lepih rei... Njegove brinosti... Dana u kome se nije
odvajao od nje, jer je imala visoku temperaturu. Tog dana je slagao Patriu
da je morao da otputuje, da bi proveo itavu no sa njom, da bi je negovao.
Helton je umeo da bude veoma nean. Ali i veoma grub, veoma bezobzi-
ran, veoma bezoseajan.
Iznad svega je pripadao nekoj drugoj eni, uvek, i u lepim, i u runim
trenucima. Nikada nije bio samo njen, niti je planirao da to ikada bude.
Misti je proivljavala pravu malu emotivnu agoniju, zbog ega nije od-
govarala na telefonske pozive. Kada je prestala da plae, kada se smirila,
prihvatila je da razgovara sa Dulijom, koja ju je pozivala po trei put.
- Misti, draga! - Dulija je glasno odahnula, kada je zaula Mistin glas. -
Propisno si me zabrinula! Da h si videla da sam te zvala?
- Ne - slagala je Misti. - Sve vreme vozim, tako da sam ostavila telefon po
strani.
- Ah, gde se nalazi? Kuda si se zaputila?
- Najiskrenije, ne znam ni sama.
- Sigurno pretpostavlja da me je Helton zamoho da te pozovem?
- O, da. Va brat, Dulija, nije ovek koji prihvata da bude odbijen.
- Rekao mi je za vas dvoje. I rekao mi je da mu je veoma stalo do tebe.
- Meni nije stalo do njega. Stalo mi je do toga da povratim svoj ivot. Ne
traite od mene da se odreknem te namere, Dulija.
- Neu, naravno. Ja te podravam.
- Zaista? - zaudila se Misti.
-1 sama strepim od trenutka, u kome e Helton povratiti seanja. Bie to
kraj naeg odnosa. Kada si ti u pitanju, Helton bi insistirao da se vra- tite na
staro. Da mu bude tek ljubavnica. Ni ja ne bih pristala na to. Ne
bi pristalada grejem postelju mukarcu, koji planira da se oeni drugom
enom.
- Oh, Dulija... - Misti je tuno zaplakala. - Ne mogu da vam objasnim
koliko mi znai to to me razumete, to me podravate...
- Volela bih da sam sada pored tebe... Rekla bih da ti je potrebna uteha.
- Jeste. Veoma mi je teko...
- Da li to znai da... da si volela mog brata?
- To nikada nije bilo vano, pa nije vano ni sada.
- Ah, Misti... - uzdahnula je Duhja. - Dozvoli mi da ti pomognem...
Znam da si od svih krila vezu sa Heltonom. Znam da sada nema kome da
se poveri. Nemoj da ode tek tako. Daj sebi vremena da se bar malo
oporavi, pre nego to krene dalje.
- Imam utisak da hoete neto da mi predloite...
- U pravu si. Moj supnig i ja posedujemo vikendicu, na obali okeana.
Trenutno je prazna, u njoj boravimo samo tokom leta. Idi tamo. Odmori se,
opusti se, uivaj u tiini, u divnoj prirodi. Ja bih povremeno mogla da ti
pravim drutvo, naravno, ako to bude elela.
Za uplaenu i emotivno uzdrmanu Misti, koja nije znala kuda bi mogla da
krene i gde da se zaustavi, Dulijin predlogje zvuao kao najbolje mogue
reenje. Bilo joj je potrebno da se smesti na nekom. lepom mestu, jo vie, da
povremeno uiva u drutvu osobe koja ju je razumela, koja je bila na njenoj
strani. Runa soba u motelu, u kome se trenutno nalazila, je samo
potencirala njeno oseanje usamljenosti i naputenosti.
Poelela je da odmah ode odatle, da se to pre sastane sa Dulijom. Ah,
oseala se iscrpljeno, i znala je da nije u stanju da vozi.
- Hvala vam, Dulija - rekla je, kroz senku osmeha. - Prihvatiu va
velikoduni predlog.
- Obradovala si me, Misti. Da si odbila moj predlog, ne bih prestala da
brinem za tebe, i da se pitam gde si. Ovako u moi da te obilazim i da ti
pruam podrku.
- Ah pod jednim uslovom: da ne govorimo o Heltonu. Ja sam ga ostavila,
Dulija.. Ostavila sam ga Patrii, iako je, navodno, raskinuo veridbu sa njom.
-I meni je to rekao, meutim, nisam to uzela za ozbiljno. Moj brat pati od
amnezije, a kada se bude izleio, vratie se na staro. Ponovo e poeleti da se
oeni Patriom. Zato ti, kao to si lepo isplanirala, mora da se pobrine za
sebe.
- Hvala vam, Duhja - Misti je odahnula sa olakanjem. - Ve me je ovaj
razgovor sa vama umirio. Uprkos tome, nisam u stanju da sada doem do
vae vikendice. Morau negde da prenoim.
- Lepo se odmori, draga, a sutra kreni na put.

Dulija je dala Misti precizne instrukcije o tome kako da doe do vi-
kendice, nakon ega ju je pozdravila, uz komentar da se raduje njihovom
predstojeem susretu. I Misti mu se radovala. Dulija je bila divna osoba, ali
je, to je smatrala vanijim, bila Heltonova sestra. To je smatrala za okolnost,
kojaje mogla da joj donese malenu utehu.
XII
Dani su prolazili, ah je Misti imala utisak da je vreme stajalo. Da se nita
nije menjalo, da nita nije uspevala da izbrie, da zaboravi. Umesto da se
okrene budunosti, da pokua da je isplanira i pripremi se za nju, ona se
neprekidno priseala prolosti, i neprekidno se pitala koliko je uopte bila
sposobna za to da je se odrekne. eznula je za Heltonom, veoma. Njene
usne su eznule za njim, njena koa, njene oi. Irnala je utisak da je tek tada,
kada je otila od njega, uvidela koliko ga je volela, koliko joj je bio potreban.
Oseanja joj vie nisu bila izmeana, jer je ljubav sve nadvladala, sve
potisnula. Predeo oko vikendice, u kojoj je boravila, je bio neverovatno
romantian, to ju je navodilo da se preputa sentimentalnim
raspoloenjima, da ne- prekidno bude uronjena u svoje emotivne dubine.
Misti je bilo najtee tokom ranih veernjih sati, kada bi zalazee sunce
pravilo divne zlataste odsjaje na nebu, kada bi se uo samo huk okeana.
Sedela bi na tremu, u stolici za ljuljanje, i predavala se matanjima. U kre-
vet je odlazila uplakana, i sve vie uverena u to da joj je Helton bio vitalno
potreban, da joj je ivot bez njega bio prazan i besmislen. Uprkos silnoj
enji za Heltonom, Misti je odbijala da o njemu razgovara sa Dulijom.
Pravila se da je nije interesovalo ak ni njegovo zdravstveno stanje, iako se
silno brinula za njega, i iako je navijala za to da to pre izae iz bolnice, da
povrati pamenje i vrati se svom starom ivotu. Duhja je bila divna prema
njoj. Zvala ju je svakoga dana, dva puta ju je ak i obila. Davala joj je
podrku, pokuavala da joj predloi ta bi mogla da radi u budunosti. Misti
je imala puno poverenje u nju.
Sve dok se, jedne veeri, dok je sedela na tremu i zamiljeno gledala ka
puini, ispred kue nije pojavio Helton. Silno iznenaena, Misti je brzopleto
ustala sa stolice, ali se saplela, tako da je svom teinom tresnula o drveni
pod. Kada je Helton pokuao da joj se priblii, kako bi joj pornogao da
ustane, hitro je skoila na noge i pobegla u najudaljeniji deo trema.
- Trebalo je da pretpostavim da e Dulija da me izda! - uzviknula je,
uznemirena do krajnosti. - Ipak je ona tvoja sestra! Oboje ste nepouzdani i
prevrtljivi! Nije trebalo da joj verujem! Nije trebalo da joj verujem! - po-
novila je, silno se kajui zbog toga to je dozvolila da se nae u klopci,
zahvaljujui tome to je naivno smatrala da je Dulija podrava, da nikada
ne bi mogla da je izneveri.
- Da li si se udarila? - Helton ju je mirno upitao, ne pokazujui nameru da
joj se jo vie priblii.
- Jesam, ah nedovoljno! Da sam se povredila, morao bi da me vodi kod
lekara, i tako bi izbegh ovo to pokuava da uini!
- ta pokuavam da uinim?
- Ne znam! Zato si doao?! I kako si, uopte, doao?! Bolnikim kolima?!
- Ne, doao sam svojim kolima.
- Molim? Kako to? Zar si otputen iz bolnice?
- Jesam. Danas. Kao to vidi, odmah sam doao kod tebe.
- E, pa, nije trebalo da dolazi! O, kada bi samo znao koliko sam mrzela
tvoje iznenadne dolaske! Koliko sam mrzela svoju nemo da odluujem o
svom vremenu, o svom telu, o sebi! Nita nisam mogla da uradim sa tobom,
nita protiv tebe i nita bez tebe! Ti si bio gospodar kome sam sluila, u
zamenu za mrvice, preostale od onoga to si pruao svojoj verenici! Bila sam
u podreenom poloaju, a to sam mrzela, Heltone!
- Da, znam - mirno je potvrdio, zagonetno se osmehujui. - Sve znam.
- Kako bi mogao da zna?! - Misti je tada zaplakala. - Ti pati od amne-
zije! Uostalom, nikada ti nisam govorila o svojim oseanjima!
- Evo, sada mi govori. Potpuno mi je jasno da sam se nekada nepraved-
no ophodio prema tebi, i da si patila zbog toga. Bio sam veoma okrutan
prema tebi, Misti. Ni sam ne znam zato sam se tako ponaao prema tebi, s
obzirom na to da sam te voleo.
- Nisi me voleo! Voleo si mo koju si imao nada mnom!
- Voleo sam te, Misti - Helton se naglo uozbiljio. - Kada su mi se vratila
seanja, pitao sam psihologa, sa kojim sam u bolnici radio hipnoterapiju, da
mi objasni tu kontradiktornost, to, da sam te voleo i da sam se istovremeno
ophodio loe prema tebi. Objasnio mi je da sam, tim loim ophoenjem
prema tebi, u stvari kanjavao sebe. Nesvesno sam znao da zasluujem
kaznu zbog snobovskog ivota, zbog priklanjanja pogrenim vrednostima.
Ti si me podseala na prave vrednosti, to sam, na neki nain, morao da
unitim. Morao sam da te negiram, jer bih u suprotnom morao da menjam
gotovo sve u svom ivotu. Sada sam spreman da to uinim. Zato sam doao
kod tebe.

Misti je odvojila lea od zida kue i nainila korak ka Heltonu. Paljivo
mu se zagledala u lice i otkrila da je ono povratilo nekadanju vrstinu, da
vie nije izgledao ranjivo i meko, kao u periodu, tokom koga se borio sa
amnezijom. Helton je ponovo bio u svom punom sjaju, ponovo se odlikovao
neumoljivom muevnou, ponovo je bio samouveren i moan. Ipak, izraz
u oima mu je bio drugaiji. Gledao ju je na drugaiji nain. Dopalo joj se
kako ju je posmatrao te veeri. Heltonovpogledjojje davao nadu. Naveo ju je
da pomisli kako je neto lepo, do tada neizvodljivo, ipak moglo da se dogodi.
- Vratila su ti se seanja...? - upitala je, zadravajui dah. -Jesu. Jue.
- Zaista?
- Ujutru sam otvorio oi i doiveo silovitu, nezaustavljivu navalu sea-
nja. Malo je nedostajalo da, od uzbuenja, doivim infarkt, ali su lekari na
vreme intervenisali.
- Ti... - Misti su pole suze na oi. - Ne lae me?
- Ne bih se usudio. Dozvoli mi da te uverim da ne laem, da se svega
seam. Testiraj me. Pitaj me ta god eli.
-Ja...
- Evo, rei u ti neto, to znamo samo nas dvoje. Volela si da mi, po
zavretku voenja ljubavi, gricka donju usnu. Boe, mogla si to da radi
satima... Ja sam se pravio da to moram da trpim, ah sam u stvari beskrajno
uivao u tome...
- O, Heltone... - izustila je Misti, ne uspevajui da zadri jecaje. - Ako si
uivao, zato si odlazio drugoj eni...?
- Zato to sam bio uran. Vie to nisam. Sada sam u stanju da priznam i
sebi i tebi da te volim, i da. elim da budem sa tobom. Uinila bi me ludo
srenim ako bi mogla da mi oprosti to to sam te nepravedno zanema-
rivao, to sam te poniavao. Verovala ili ne, i ja sam patio zbog toga. Bio sam
besan na sebe, a potom i na tebe. Jer, nisam mogao da se promenim, nisam
mogao da se odreknem svega, da bih bio sa tobom.
-A sada?
- Amnezija me je promenila. Sada sam u stanju da odredim prave vred-
nosti, da inim radikalne poteze. Ponovo sam, nakon povraenih seanja,
razgovarao sa Patriom. Dehnitivno sam raskinuo svaki odnos sa njom.
Jasno mi je zbog ega sam eleo da je oenim, ali se sada gnuam tih razlo-
ga. Istovremeno se gnuam razloga, zbog kojih sam odbijao da vidim tebe,
kao svoju suprugu. Jedva da mogu da poverajem koliko sam povran bio.
-I okratan - dodala je Misti, elei da tada sve rasprave.
- Da - potvrdio je Helton, kome se kajanje jasno ogledalo na hcu. - Setio
sam se da sam traio od tebe da mi rodi dete...
- Jesi - Misti je bezglasno izgovorila, jer joj se grlo steglo kada se prisetila
toga.
Ona je, vie od svega, elela da rodi Heltonovo dete, ah nije elela da ga
odgaja u tajnosti, kako je on predlagao. Mimo braka, mirno porodinog
okruenja. Kao dete rodeno iz pogrenih razloga, koje nije bilo dovoljno
dobro da ima normalne roditelje.
- Potpuno mi je jasno zbog ega si me mrzela, zbog ega si elela da
pobegne od mene. To, to sam traio od tebe da mi rodi dete, je monstru-
ozno. Bila si mi dobra kao sekretarica, kao ljubavnica, video sam te kao
idealnu majku svog deteta, a ipak nisam eleo da se oenim tobom. Stidim
se onoga to sam ti inio, Misti.
- Pa, kao to si i sam rekao, bio si uran. Nisi mogao da ide protiv svoje
prirode.
- Samo me jedna stvar ini dovoljno hrabrim da stojim pred tobom i mo-
lim te za oprotaj. A to je ljubav. Voleo sam te i pre amnezije, Misti. Plaio
sam se da ti to priznam, plaio sam se da to priznam sebi. Negirao sam tu
ljubav, da bih, sa drage strane, odravao svoj ivot prema zamiljenim
standardima. Sada se ne plaim. Sada sam u stanju da ti kaem da te volim.
Svima sam to ve rekao. Patrii, Kevinu Tejloru, Duliji, doktora Fihpsu,
terapeutu. Svi su mi poverovali. Duhja mi je poverovala. Zato mi je otkrila
gde se nalazi. Ne ljuti se na nju. Nije te izdala, ve je elela da ti pomogne
da bude srena, da oboje budemo sreni. Da li to moemo da budemo,
Misti? - Helton ju je bojaljivo upitao. - Da li veruje da te volim?
To, to je Helton bio nesiguran, to je strepeo od njenog odgovora, to je
ispoljavao bojaljivost i moleivost, stavilo je Misti do znanja da se pro-
menio. Izleio se od amnezije, povratio je seanja, ali je promenio svoju
prirodu. Promenio je svoje prioritete. Nekim udom, postao je bolji i iskre-
niji ovek. I emotivniji, iznad svega.
Misi je bila neizmerno srena zbog njega, zbog sebe. Toliko srena, da nije
bila u stanju da progovori.
- Da... - tiho je izustila. - Verajem ti...
- ta bi trebalo da uinim da bi prestala da me mrzi, Misti? Reci mi,
uiniu sve! Apsolutno sve! Moram da se izborim za tvoju ljubav!
- Ve je ima - reklaje, nakon ega mu je poletela u zagrljaj.
Tiho mu je zaplakala na gradima, jer je po prvi put osetila da je grli o- vek
koji je bio njen, kome je ona bila najvanija. Snano ga je stezala, dok ju je
on mazio po leima, podjednako dirnut, koliko je i ona to bila.
- Misti... - apatom je izgovarao njeno ime. - Ludo te vohm... Poludeo bih
da sam te izgubio... Mislim da si ti ve pomalo luda, jer si me nekim udom
zavolela...
Te Heltonove rei su navele Misti da prasne u smeh. - Veruj mi da sam, u
proteklih godinu i po dana, svakoga dana pomiljala upravo to, da sam luda!
Volela sam te, iako ti nisi voleo mene, i prihvatala sam da budem sa tobom,
iako si ti planirao da se oeni drugom enom! Ko bi normalan to sve radio?!
Naravno da sam bila luda, Heltone! Ah volela sam te, i sada te vohm!
- Misti... - Helton joj je drhtavim prstima mrsio kosu, razgledajui svaki
deli njenog hca. - Da li mi oprata?
- Da! Bio si lo prema meni, ali si me inio srenom, uprkos svemu! Od
kada sam te napustila, nisam prestajala da udim za tobom! Ne smem ni da
razmiljam o tome ta bi bilo sa mnom da nisi doao, da nismo ponovo
zajedno!
- Dakle, ponovo smo zajedno? - upitao je Helton uzbueno. - eli to?
- To je jedino to elim! - nadahnuto je potvrdila.
- Onda... Onda... Onda...
Nije liilo na Heltona da muca, da se ustruava da neto izgovori, zbog
ega se Misti iznova veselo zakikotala. - Onda, ta? .
- Onda mi se ini loginim da te, ovaj, da te zaprosim... Da li eli da se
uda za mene, Misti?
Upila je svoje telo u njegovo i obavila mu ruke oko vrata. - Pitaj me to
ponovo...
- Da li eli da se uda za mene?
Jo jednom...
- Da h eli da se uda za mene? - ponovio je, i sam razdragan njenom
sreom.
- Zvualo je ba onako, kako sam zamiljala - otkrila mu je deli svojih
matarija, propinjui se na prste da bi ga poljubila. - Da, Heltone... elim da
se udam za tebe...
- Volim te, Misti! - uzviknuo je Helton gromko, zavrtevi je u naletu
radosti. - Uvek u te voleti! Uiniu sve da bude najsrenija osoba na svetu!
- Ja to ve jesam, blesane... - aljivo ga je udarila po grudima, da bi mu
potom prstima dodirnula donju usnu. - Ali ako bi odmah hteo da me
usrei...
- Znam na ta misli - odgovorio je, ljubei joj prste, i uvodei je u kuu da
bi proslavili trijumf njihove uzajamne ljubavi, koja se pokazala jaom od
zaborava, jaom od svega.

KRAJ

By voki