Abeceda Prava EU SRB 72

Abeceda prava Evropske unije
Profesor Klaus-Diter Borhart

Kancelarija za publikacije Evropske unije
Klaus-Diter Borhart (Claus-Dieter
Borchardt) je zvaninik Evropske
unije od 1987. godine. Bio je zame-
nik efa kabineta a potom ef ka-
bineta komesara za poljoprivredu
od 2004. do 2010. godine. On je
osim toga i poasni profesor Uni-
verziteta u Vircburgu, gde od 2001.
godine predaje evropsko pravo.
Abeceda prava
Evropske unije
Sadrina ove publikacije ne odraava bezuslovno zvanini stav Evropske unije. Informaci-
je i uverenja izneta u ovom tekstu predstavljaju iskljuivo odgovornost autora.
Autorska prava fotografja
U nastavku su navedene lokacije na kojima se uvaju ilustracije koje su reprodukovane i/
ili korieni izvori, zajedno sa nosiocima autorskih prava.
Preduzete su sve mere kako bi se pronali nosioci prava razliitih reprodukovanih ilustra-
cija i fotograja. Ukoliko imate bilo kakvo pitanje, molimo Vas da se obratite izdavau:
2, rue Mercier
2985 Luksemburg
LUKSEMBURG
Stranice 8, 23, 35, 54, 65, 82, 92, 112 i 118 izvornog dokumenta: Medijska biblioteka Evrop-
ske komisije, Evropska unija, 2010. godine
Europe Direct je sluba koja Vam pomae u nalaenju odgovora na pitanja
o Evropskoj uniji.
Besplatni telefonski broj (*):
00 800 6 7 8 9 10 11
(*) Neki mobilni operateri ne dozvoljavaju pristup pozivnim brojevima 00 800 ili ih naplauju.
Vie informacija o Evropskoj uniji moete nai na internetu (http://europa.eu).
Kataloki podaci se nalaze na kraju ove publikacije.
Luksemburg: Kancelarija za publikacije Evropske unije, 2010. godine
ISBN 978-92-9238-069-4
doi:10.2871/28979
Evropska unija, 2010.
Umnoavanje je dozvoljeno uz navoenje izvora.
Prevela i tampala Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, 2013. godine
NAPOMENA ZA ITAOCA
Abeceda prava Evropske unije uzima u obzir izmene Evropskih ugovora izvre-
ne Lisabonskim ugovorom. Osim na mestima gde postoji direktan citat ili gde
to zahteva istorijski kontekst, navedeni lanovi se odnose iskljuivo na konso-
lidovane verzije Evropskih ugovora (Slubeni glasnik Evropske unije C 83 od
30. marta 2010. godine). Informacije navedene u ovom izdanju datiraju od 30.
marta 2010. godine.
ABECEDA PRAVA EVROPSKE UNI J E
004
Sadraj
007 PREDGOVOR
009 OD PARIZA DO LISABONA PREKO RIMA, MASTRIHTA,
AMSTERDAMA I NICE
018 OSNOVNE VREDNOSTI EVROPSKE UNIJE
019 Evropska unija kao garant mira
020 Jedinstvo i jednakost kao uvek aktuelna tema
020 Osnovne slobode
021 Naelo solidarnosti
021 Potovanje nacionalnog identiteta
021 Potreba za sigurnou
022 Osnovna prava
027 USTAV EVROPSKE UNIJE
027 Pravna priroda EU
030 Zadaci Evropske unije
034 Ovlaenja Evropske unije
039 Institucije Evropske unije
042 Institucije: Evropski parlament Evropski savet Savet Evropska
komisija Sud pravde Evropske unije Evropska centralna banka
Revizorski sud
071 Savetodavna tela: Evropski ekonomski i socijalni komitet Komitet
regiona
073 Evropska investiciona banka
074 PRAVNI POREDAK EU
074 EU kao tvorevina prava i zajednica utemeljena na pravu
075 Pravni izvori prava Unije
076 Osnivaki ugovori Evropske unije kao primarni izvor prava Unije
Pravni instrumenti Evropske unije kao sekundarni izvor prava Unije
Meunarodni sporazumi Evropske unije Opta pravna naela
Pravni obiaj Sporazumi meu dravama lanicama
005
081 Naini delovanja EU
083 Uredbe Direktive Odluke Preporuke i miljenja Rezolucije,
deklaracije i akcioni programi
091 Zakonodavni proces u Evropskoj uniji
093 Redovni zakonodavni postupak Postupak potvrivanja
Pojednostavljeni postupak
097 Sistem pravne zatite EU
097 Postupak u sluaju krenja ugovora Zahtevi za ponitenje Tube
zbog nepostupanja Tube za naknadu tete Tube slubenika
Zajednice Sporovi zbog patenata Unije albeni postupak
Privremena pravna zatita Postupak donoenja preliminarne
odluke
104 Odgovornost drava lanica za krenje prava Unije
104 Odgovornost drava lanica za pravne akte ili nepostupanje -
Odgovornost za povredu prava Unije od strane sudova
107 POZICIJA PRAVA UNIJE U ODNOSU NA PRAVNI SISTEM U CELINI
107 Autonomija pravnog poretka Evropske unije
108 Interakcija izmeu prava Unije i nacionalnog prava
109 Konfikti izmeu prava Unije i nacionalnog prava
110 Direktna primenljivost prava Unije na nacionalno pravo
Prvenstvo prava Unije nad nacionalnim pravom Tumaenje
nacionalnog prava u skladu sa pravom Unije
119 ZAKLJUCI
120 ANEKS
006
007
Predgovor
Pravni poredak koji je stvorila Evropska unija (EU) ve je postao sastavni
deo naeg politikog ivota i drutva. Na osnovu Ugovora o Uniji, svake
godine se donose hiljade odluka koje imaju presudan uticaj na drave lanice
EU i ivote njihovih graana. Pojedinci su odavno prestali da budu samo
graani svojih drava, gradova ili optina; oni su i graani Unije. Samo iz
tog razloga, njihova informisanost o pravnom poretku koji utie na njihov
svakodnevni ivot je od presudnog znaaja. Meutim, nije jednostavno ra-
zumeti kompleksnost strukture i pravnog poretka Unije. To je delom posle-
dica naina izraavanja u samim Ugovorima, koji je esto donekle nejasan,
sa implikacijama koje nije lako prihvatiti. Dodatni inilac je nepoznavanje
mnogih koncepata kojima se u Ugovorima eli ovladati situacijom. Stranice
koje slede predstavljaju pokuaj da se pojasni struktura Unije kao i potpornih
stubova evropskog pravnog poretka i na taj nain doprinese boljem razume-
vanju meu graanima EU.
7. maja 1948. godine, Hag
Vinstonu erilu je prireena srdana dobrodo-
lica na Kongresu Evrope. Bivi britanski premijer,
koji je u to vreme bio voa opozicije, predseda-
vao je na inauguracionom zasedanju Kongresa.
U svom obraanju 19. septembra 1946. godine u
Cirihu, pozvao je na evropsko jedinstvo.
009
Od Pariza do Lisabona, preko
Rima, Mastrihta, Amsterdama i
Nice
Do perioda neposredno nakon Drugog svetskog rata, na koncept drave
i na politiki ivot se razvijao skoro u potpunosti na osnovu nacionalnih
ustava i zakona. Na tom osnovu su zasnovana pravila ponaanja obavezujua
ne samo za graane i stranke u naim demokratskim dravama, ve i za samu
dravu i njene organe. Bio je potreban potpun kolaps Evrope i njen politiki i
ekonomski pad da bi se stvorili uslovi za novi poetak i pruio podstrek ideji
novog evropskog poretka.
Uopteno posmatrajui, koraci prema ujedinjenju u Evropi od Drugog svet-
skog rata stvorili su zbunjujuu meavinu brojnih i kompleksnih organiza-
cija koje je teko pratiti. Na primer, OECD (Organizacija za ekonomsku
saradnju i razvoj), ZEU (Zapadnoevropska unija), NATO (Organizacija se-
vernoatlanskog pakta), Savet Evrope i Evropska unija koegzistiraju bez bilo
kakvih stvarnih meusobnih veza. Broj zemalja lanica u ovim razliitim
organizacijama varira od 10 (ZEU) do 47 (Savet Evrope).
Ovaj niz organizacija dobija loginu strukturu samo ukoliko posmatramo
njihove specine ciljeve. One se mogu podeliti u tri glavne grupe.
PRVA GRUPA: EVROATLANTSKE ORGANIZACIJE
Evroatlantske organizacije su nastale kao rezultat saveznitva izmeu Sjedi-
njenih Amerikih Drava i Evrope posle Drugog svetskog rata. Nije sluajno
da je prva evropska organizacija u posleratnom periodu, OEES (Organizacija
za evropsku ekonomsku saradnju), osnovana 1948. godine, bila oformljena
na inicijativu Sjedinjenih Drava. Tadanji dravni sekretar Sjedinjenih dr-
ava, Dord Maral, pozvao je drave Evrope 1947. godine da udrue snage
u obnavljanju svojih ekonomija i obeao ameriku pomo. Ona je dola u
vidu Maralovog plana, koji je stvorio temelj za brzu rekonstrukciju zapadne
Evrope. U poetku, najvaniji cilj OEES-a bio je da se liberalizuje trgovina
010
meu dravama. Kada su 1960. godine SAD i Kanada postale lanice, po-
stavljen je i dodatni cilj, a to je promovisanje ekonomskog napretka u treem
svetu kroz razvojnu pomo. OEES je tada postala OECD.
NATO je 1949. godine osnovan kao vojni savez sa Sjedinjenim Dravama
i Kanadom. Zapadnoevropska unija (ZEU) je osnovana 1954. godine da bi
se osnaila saradnja meu dravama Evrope u oblasti bezbednosne politike.
Ona je spojila drave koje su sklopile Briselski ugovor (Belgiju, Francusku,
Luksemburg, Holandiju i Veliku Britaniju) uz dodatak Savezne Republike
Nemake i Italije. Grka, panija i Portugal su takoe postale njene lanice.
ZEU je oznaila poetke bezbednosne i odbrambene politike u Evropi 1954.
godine. Meutim, njena uloga se nije dalje razvijala, jer je veina njenih
ovlaenja preneta na druge meunarodne institucije, pre svega NATO, Sa-
vet Evrope i EU. ZEU je zadrala odgovornost za kolektivnu odbranu, to
predstavlja ulogu koja tek treba da bude preneta na EU.
DRUGA GRUPA: SAVET EVROPE I OEBS
Karakteristika koja je zajednika za drugu grupu evropskih organizacija je to
to imaju strukturu koja omoguava uee to veeg broja drava. Istovre-
meno, postojala je svest o tome da ove organizacije nee prekoraiti granice
tradicionalne meunarodne saradnje.
U ove organizacije spada i Savet Evrope, koji je osnovan kao politika insti-
tucija 5. maja 1949. godine. Njegov statut ne pominje bilo kakve korake pre-
ma federaciji ili zajednici, niti predvia prenos ili objedinjavanje suverenih
prava. Odluke o svim vanim pitanjima zahtevaju jednoglasnost, to znai
da svaka zemlja ima pravo veta; ista postavka se moe videti i u Savetu bez-
bednosti Ujedinjenih nacija (UN). Savet Evrope je stoga osmiljen imajui u
vidu samo meunarodnu saradnju. Savet je doneo brojne konvencije u obla-
sti ekonomije, kulture, socijalne politike i prava. Najvanija i najpoznatija
od njih je Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda
(Evropska konvencija o ljudskim pravima ili ECHR) od 4. novembra 1950.
godine. Ova Konvencija ne samo to je omoguila da se dravama lanica-
ma postavi minimalni standard ouvanja ljudskih prava; ona je ustanovila
i sistem pravne zatite koji omoguava organima formiranim u Strazburu
u okviru nje (Evropska komisija za ljudska prava i Evropski sud za ljudska
prava) da osuuju krenje ljudskih prava u dravama lanicama.
011
U ovu grupu organizacija spada i Organizacija za bezbednost i saradnju
u Evropi (OEBS), osnovana 1994. godine kao naslednik Konferencije za
evropsku bezbednost i saradnju. OEBS je obavezan naelima i ciljevima
utvrenim u Zavrnom aktu iz Helsinkija iz 1975. godine i Pariskoj povelji
iz 1990. godine. Uz mere za izgradnju poverenja meu evropskim zemljama,
ovi ciljevi obuhvataju i formiranje sigurnosne mree koja bi omoguila
miroljubivo reavanje sukoba. Kao to pokazuju dogaaji iz bliske prolosti,
pred Evropom je i dalje dug put u ovom pogledu.
TREA GRUPA: EVROPSKA UNIJA
Treu grupu evropskih organizacija ini Evropska unija. Karakteristika koja
je potpuno nova u EU i koja je ini razliitom od uobiajenih vrsta meuna-
rodnih saveza drava je to to su drave lanice ustupile deo svojih suverenih
prava EU i prenele Uniji ovlaenja da postupa samostalno. U ostvarivanju
ovih ovlaenja, EU je u mogunosti da izdaje suverene akte koji imaju istu
snagu kao i zakoni u pojedinanim dravama.
Kamen temeljac Evropske unije je postavio tadanji ministar inostranih po-
slova Francuske, Robert uman, u svojoj deklaraciji od 9. maja 1950. godi-
ne, u kojoj je izneo plan koji je razradio sa anom Moneom, za ujedinjenje
evropske industrije uglja i elika u Evropsku zajednicu za ugalj i elik. To bi,
kako je izjavio, predstavljalo istorijsku inicijativu za organizovanu i vitalnu
Evropu, koja je nezamenljiva za civilizaciju i bez koje se mir u svetu ne bi
mogao odrati. umanov plan je konano postao realnost zakljuivanjem
Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i elik (EZU, ili na en-
gleskom ECSC) izmeu est drava osnivaa (Belgije, Nemake, Francuske,
Italije, Luksemburga i Holandije) 18. aprila 1951. godine u Parizu (Pariski
ugovor) i njegovim stupanjem na snagu 23. jula 1952. godine. Zajednica je
osnovana na period od 50 godina, i integrisana je u Evropsku zajednicu
kada je njen osnivaki Ugovor istekao 23. jula 2002. godine. Do nastavka ra-
zvoja dolo je nekoliko godina kasnije u vidu Rimskih ugovora od 25. marta
1957. godine, na osnovu kojih su formirane Evropska ekonomska zajednica
(EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (Euratom); one su zapoele
sa radom stupanjem Ugovora na snagu 1. januara 1958. godine.
Stvaranje Evropske unije na osnovu Ugovora iz Mastrihta oznailo je nared-
ni korak na putu politikog ujedinjenja Evrope. Iako je Ugovor potpisan u
012
Mastrihtu 7. februara 1992. godine, brojne prepreke u procesu ratikacije
(saglasnost graana Danske tek nakon drugog referenduma; sudski postu-
pak u Nemakoj da bi se odobrenje Ugovora od strane parlamenta proglasilo
neustavnim) znaile su da ugovor nije stupio na snagu do 1. novembra 1993.
godine. Ugovor je predstavljan kao nova faza u procesu stvaranja sve vr-
eg jedinstva meu narodima Evrope. Sadrao je instrument kojim se for-
mira Evropska unija, iako taj proces nije doveo do kraja. Bio je to prvi korak
na putu koji je na kraju doveo do Evropskog ustavnog sistema.
Nastavak razvoja doao je u vidu Ugovora iz Amsterdama i Nice, koji su stu-
pili na snagu 1. maja 1999. i 1. februara 2003. godine. Cilj ovih reformi bio
je da se ouva kapacitet EU za ekasno delovanje u Uniji proirenoj sa 15 na
27 ili vie lanica. Ova dva ugovora su se stoga fokusirala na institucionalne
reforme i u Nici je, u poreenju sa prethodnim reformama, politika volja da
se produbi evropska integracija bila relativno slaba.
Kasnije kritike sa vie strana dovele su do zapoinjanja debate o buduno-
sti EU i njenoj institucionalnoj organizaciji. Kao rezultat toga, 5. decembra
2001. godine u Lakenu (Belgija), efovi drava i vlada usvojili su Deklaraciju
o budunosti Evropske unije, u kojoj se EU obavezala da postane demokrat-
skija, transparentija i ekasnija, a samim tim da otvori put ka donoenju
ustava. Prvi korak ka postizanju ovog cilja uinjen je osnivanjem Evropske
konvencije, kojom je predsedavao bivi predsednik Francuske, Valeri iskar
Desten, sa zadatkom da sastavi nacrt Evropskog ustava. U ime konvenci-
je, predsedavajui je 18. jula 2003. godine predsedniku Evropskog saveta
zvanino predao nacrt Ugovora koji je sainila konvencija. Taj nacrt su, uz
odreene amandmane, usvojili efovi drava i vlada 17. i 18. jula u Briselu
nakon pristupanja 10 novih drava lanica 1. maja 2004. godine i izbora za
Evropski parlament sredinom juna 2004. godine.
Ustav je trebalo da pretvori Evropsku uniju i Evropsku zajednicu kakve po-
znajemo u novu, jedinstvenu Evropsku uniju zasnovanu na jednoj jedinoj
Ustavnoj povelji. Samo bi Evropska zajednica za atomsku energiju nastavila
da postoji kao zasebna Zajednica iako bi nastavila da bude usko vezana za
Evropsku uniju.
Meutim, ovaj pokuaj donoenja ustava je propao u procesu ratikacije.
Nakon to ga je inicijalno prihvatilo 13 od 25 drava lanica, Ugovor je
odbaen na referendumima u Francuskoj (54,68% protiv, uz izlaznost od
69,34%) i Holandiji (61,7% protiv, uz izlaznost od 63%).
013
Nakon perioda razmatranja od skoro dve godine, donet je novi paket reformi
u prvoj polovini 2007. godine. Ovaj paket reformi predstavljao je pomak od
ideje Evropskog ustava u okviru koje bi svi postojei Ugovori bili povueni
i zamenjeni jedinstvenim tekstom pod nazivom Ugovor o uspostavljanju
Ustava za Evropu. Umesto toga, sainjen je Reformski ugovor, koji je kao
Ugovori iz Mastrihta, Amsterdama i Nice pre njega, izvrio sutinske pro-
mene u postojeim Ugovorima o EU kako bi se ojaao kapacitet Evropske
unije za delovanje unutar i izvan Unije, osnaio njen demokratski legitimitet
i uveala sveukupna ekasnost delovanja EU. U skladu sa tradicijom, ovaj
Reformski ugovor je nazvan Lisabonski ugovor.
Ugovor je sainjen neobino brzo, uglavnom zbog injenice da su sami efovi
drava i vlada, u zakljucima sednice Evropskog saveta koja je odrana 21.
i 22. juna 2007. godine u Briselu, detaljno izloili na koji nain i u kojoj
meri bi izmene o kojima se pregovaralo na meuvladinoj konferenciji 2004.
godine bile unete u postojee Ugovore. Njihov pristup je bio neuobiajen jer
se nisu ograniili samo na opte smernice koje je trebalo sprovesti na meu-
vladinoj konferenciji, ve su sami osmislili strukturu i sadraj izmena koje je
trebalo izvriti i vrlo esto utvrivali sam tekst odredaba. Najvanije sporne
take su bile razgranienje nadlenosti izmeu Unije i drava lanica, bu-
dunost zajednike spoljne i bezbednosne politike, nova uloga nacionalnih
parlamenata u procesu integracije, ugraivanje Povelje o osnovnim pravima
u pravo Unije i mogunost napretka u oblasti policijske i pravosudne sarad-
nje u krivinim predmetima.
Stoga je Meuvladina konferencija koja je odrana 2007. godine imala malo
manevarskog prostora i samo je imala ovlaenje da sprovede neophodne
izmene u tehnikom smislu. Rad Meuvladine konferencije je okonan 18.
i 19. oktobra 2007. godine i dobio je politiku saglasnost Evropskog saveta,
koji se u isto vreme neformalno sastao u Lisabonu. Konano, Ugovor su
formalno potpisali efovi drava i vlada 27 drava lanica EU 13. decembra
2007. godine u Lisabonu.
Meutim, proces ratikacije ovog Ugovora se pokazao izuzetno tekim. Iako
je Lisabonski ugovor, za razliku od Ugovora o uspostavljanju Ustava za Evro-
pu bio uspeno ratikovan u Francuskoj i Holandiji, najpre je naiao na
prepreku u vidu prvog referenduma u Irskoj 12. juna 2008. godine (53,4%
protiv, uz izlaznost od 53,1%). Irski graani su tek nakon vie pravnih garan-
cija o (ogranienom) okviru novog Ugovora pozvani da na drugom referen-
dumu glasaju o Lisabonskom ugovoru u oktobru 2009. godine. Ovog puta
014
je Ugovor dobio iroku podrku stanovnitva Irske (67,1% za, uz izlaznost
od 59%). Uspeh referenduma u Irskoj otvorio je put za ratikaciju Lisabon-
skog ugovora u Poljskoj i ekoj Republici. U Poljskoj, predsednik Kainski
je uslovio potpisivanje instrumenta o ratikaciji pozitivnim ishodom irskog
referenduma. Predsednik eke, Vaclav Klaus je takoe u poetku eleo da
saeka referendum u Irskoj, ali je potom uslovio potpisivanje instrumenta o
ratikaciji garancijom da na Beneove dekrete iz 1945. godine, kojima su
zabranjeni zahtevi za povraaj zemljita u oblastima Republike eke koje su
prethodno pripadale Nemakoj, nee uticati Lisabonski ugovor, a naroito
Povelja o osnovnim pravima sadrana u Ugovoru o EU. Po pronalaenju
reenja za ovaj zahtev, eki predsednik je potpisao instrument o ratikaciji
3. novembra 2009. godine. Tako je proces ratikacije zavren u poslednjoj
od 27 drava lanica i Lisabonski ugovor je mogao da stupi na snagu 1. de-
cembra 2009. godine.
Lisabonskim ugovorom se Evropska unija i Evropska zajednica spajaju u je-
dinstvenu Evropsku uniju. Re zajednica se svuda zamenjuje reju unija.
Unija zamenjuje i nasleuje Evropsku zajednicu. Meutim, pravo Unije i
dalje oblikuju sledea tri Ugovora.
Ugovor o Evropskoj uniji
Ugovor o Evropskoj uniji (Ugovor o EU UEU) potpuno je restruk-
turiran kroz sledeih est naslova: Zajednike odredbe (I), Odredbe o
demokratskim naelima (II), Odredbe o institucijama (III), Odredbe o
intenziviranoj saradnji (IV), Opte odredbe o spoljnom delovanju Uni-
je i specine odredbe o zajednikoj spoljnoj i bezbednosnoj politici
(V) i Zavrne odredbe (VI).
Ugovor o funkcionisanju Evropske unije
Ugovor o funkcionisanju Evropske unije (UFEU) je razvijen na
osnovu Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Ima uglavnom istu
strukturu kao Ugovor o EZ. Najvanije izmene se odnose na spoljno
delovanje EU i uvoenje novih poglavlja, u vezi sa energetskom politi-
kom, saradnjom policije i sudstva u krivinim predmetima, svemirom,
sportom i turizmom.
Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju
Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju (EAEC
Ugovor Euratom ugovor) dopunjavan je nekoliko puta. U svakom
od ovih sluajeva, amandmani su dati u protokolima priloenim uz
Lisabonski ugovor.
015
Ugovor o Evropskoj uniji (UEU) i Ugovor o funkcionisanju Evropske uni-
je (UFEU) imaju jednak pravni poloaj. Ovo izriito pravno objanjenje je
neophodno, jer novi naziv starog Ugovora o EZ (Ugovor o funkcionisanju
Evropske unije) i nivoi ureivanja u oba Ugovora odaju utisak da je UEU
neka vrsta ustava ili osnovnog ugovora, dok je UFEU zamiljen kao ugovor
o implementaciji. Meutim UEU i UFEU po svojoj prirodi nisu ustavni.
Izrazi koji se generalno koriste u Ugovorima odraavaju tu promenu pristupa
u odnosu na raniji nacrt ustava. Izraz ustav se vie ne koristi; Ministar
spoljnih poslova EU se naziva Visoki predstavnik Unije za spoljne poslove i
bezbednosnu politiku; a od denicija pravo i okvirno pravo se odustalo.
Dopunjeni i izmenjeni Ugovori isto tako ne sadre lanove koji se odnose
na simbole EU, poput zastave, himne i slogana. Prvenstvo prava EU nije
eksplicitno izloen u ugovoru ve je izvedeno, kao i ranije, iz sudske prakse
Suda pravde Evropske unije, a na tu sudsku praksu se poziva i deklaracija sa
obrazloenjem.
Lisabonski ugovor naputa i tri stuba EU. Prvi stub, koji u osnovi ine je-
dinstveno trite i politika EZ, sjedinjen je s drugim stubom, koji ine zajed-
nika spoljna i bezbednosna politika, dok trei stub obuhvata saradnju poli-
cije i sudstva u krivinim predmetima. Meutim, posebne procedure koje se
odnose na zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku, ukljuujui i evropsku
odbranu, ostaju na snazi; deklaracije meuvladine konferencije priloene uz
Ugovor naglaavaju posebnu prirodu ove oblasti politike i precizno utvrene
odgovornosti drava lanica u tom pogledu.
EU trenutno ima 27 drava lanica. Njih pre svega ine svih est lanica
osnivaa EEZ, odnosno Belgija, Nemaka (ukljuujui i teritoriju nekadanje
NDR nakon ujedinjenja dve Nemake 3. oktobra 1990. godine), Francuska,
Italija, Luksemburg i Holandija. 1. januara 1973. godine Danska (danas bez
Grenlanda, koji je na referendumu u februaru 1982. godine tesnom veinom
izglasao da ne ostane u EZ), Irska i Velika Britanija su se pridruile Zajed-
nici; Planirano pristupanje Norveke je odbijeno na referendumu u oktobru
1972. godine (sa 53,5% protiv lanstva u EZ). irenje prema jugu je zapo-
eto pristupanjem Grke 1. januara 1981. godine i zavreno 1. januara 1986.
godine pristupanjem panije i Portugala. Do sledeeg proirenja je dolo 1.
januara 1995. godine, kada su se Austrija, Finska i vedska prikljuile EU.
U Norvekoj je referendum doveo do ponavljanja ishoda od pre 22 godine,
sa neznatnom veinom (52,4%) protiv lanstva Norveke u Evropskoj uniji.
1. maja 2004. godine baltike drave Estonija, Letonija i Litvanija, istono-
016
evropske i centralnoevropske drave eka Republika, Maarska, Poljska,
Slovenija i Slovaka, kao i dva mediteranska ostrva, Kipar i Malta, prikljuile
su se EU. Samo neto vie od dve godine posle toga, proirenje ka istoku je u
tom periodu okonano pristupanjem Bugarske i Rumunije 1. januara 2007.
godine. Time je broj drava lanica uvean sa 15 na 27, a broj stanovnika
EU porastao za priblino 90 miliona i dostigao 474 miliona. Ovo istorij-
sko proirenje EU je kruna dugotrajnog procesa koji je doveo do ponovnog
ujedinjenja Evrope podeljene gvozdenom zavesom i hladnim ratom vie
od pola veka. Ono iznad svega odraava elju da se donese mir, stabilnost i
ekonomski prosperitet ujedinjenom evropskom kontinentu.
U toku su pregovori o buduim pristupanjima, prvenstveno sa Turskom,
koja je podnela svoj zahtev za lanstvo 14. aprila 1987. godine. Meutim,
odnosi izmeu EU i Turske seu dalje u prolost od tog vremena. Jo davne
1963. godine, Turska i EEZ su sklopile sporazum o pridruivanju, koji se
odnosio na mogunost lanstva. Godine 1995. oformljena je carinska unija i
Evropski savet je u Helsinkiju decembra 1999. godine doneo odluku da zva-
nino dodeli Turskoj status kandidata za lanstvo. Bio je to izraz uverenja da
ta drava poseduje osnovne karakteristike demokratskog sistema, iako su jo
uvek postojali ozbiljni nedostaci u pogledu ljudskih prava i zatite manjina.
Decembra 2004. godine, na osnovu preporuke Komisije, Evropski savet je
konano dao zeleno svetlo za otvaranje pristupnih pregovora sa Turskom;
oni traju od oktobra 2005. godine. Konani cilj ovih pregovora je pristupa-
nje ali nema garancija da e taj cilj biti ostvaren. Postoji i saglasnost unutar
Evropske unije da pristupanje nije mogue pre 2014. godine. Svako takvo
pristupanje mora biti temeljno pripremljeno kako bi se omoguila nesmetana
integracija i izbeglo ugroavanje dostignua ostvarenih za vie od 50 godina
evropske integracije. Ostali kandidati za pristupanje su Hrvatska, gde je put
za poetak pregovora o pritupanju otvoren u oktobru 2005. godine i Biva
jugoslovenska Republika Makedonija, kojoj je dodeljen zvanini status kan-
didata u decembru 2005. godine, bez utvrenog datuma poetka pregovora.
Island je podneo zahtev za lanstvo 17. jula 2009. godine. Dana 24. februara
2010. godine, Evropska komisija je dala preporuku Savetu za otvaranje pri-
stupnih pregovora sa Islandom.
EU sada isto tako odluno radi i na novim proirenjima u regionu Zapad-
nog Balkana. Doneta je odluka da se na drave Zapadnog Balkana primeni
ista metodologija koja je prethodno primenjivana za nove drave lanice.
Produeni proces stabilizacije i pridruivanja stoga ostaje opti okvir za na-
017
predovanje drava Zapadnog Balkana na svom putu ka pristupanju. Prvi
vaan korak u tom smeru su Evropska partnerstva koja su sklopljena sa
Albanijom, Bosnom i Hercegovinom i Srbijom i Crnom Gorom, ukljuujui
Kosovo (
1
). Evropska partnerstva, dopunjavana po potrebi, imaju ulogu da
pomognu dravama Zapadnog Balkana u pripremi za lanstvo u skladu sa
usaglaenim okvirom i u izradi akcionih planova sa vremenskim rokovima
za sprovoenje reformi, kao i detaljima u smislu naina na koji nameravaju
da ispune preduslove za dublju integraciju u EU.
Ustanovljena je i mogunost naputanja Evropske unije. Klauzula o na-
putanju je uneta u Ugovor o EU i omoguava dravi lanici da napusti
Uniju. Unija ne postavlja uslove kada je re o takvom naputanju; sve to
je za to potrebno je sporazum izmeu EU i dotine drave lanice o aran-
manima vezanim za njeno istupanje. Ukoliko se ne moe postii takav
sporazum, naputanje e stupiti na snagu bez ikakvog sporazuma dve go-
dine nakon obavetenja o nameri da se napusti Unija. Meutim, ne postoji
odredba za iskljuenje drave lanice iz Evropske unije zbog ozbiljnih i
uestalih krenja Ugovora.
(1) - U skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN donetom 10. juna 1999. godine.
018
Osnovne vrednosti Evropske
unije
lan 2 Ugovora o Evropskoj uniji (vrednosti Unije)
Unija se zasniva na vrednostima potovanja ljudskog dostojanstva, slobo-
de, demokratije, jednakosti, vladavine prava i potovanja ljudskih prava,
ukljuujui i prava pripadnika manjina. Ove vrednosti su zajednike za dr-
ave lanice u drutvu u kome preovlauju pluralizam, nepostojanje diskri-
minacije, tolerancija, pravda, solidarnost i ravnopravnost ena i mukaraca.
lan 3 Ugovora o Evropskoj uniji (ciljevi Unije)
1. Cilj Unije je unapreenje mira, njenih vrednosti i blagostanja njenih gra-
ana.
2. Unija svojim graanima nudi prostor slobode, bezbednosti i pravde bez
unutranjih granica, na kojem je osigurano slobodno kretanje lica uz od-
govarajue mere u pogledu kontrole spoljnih granica, azila, imigracije kao
i spreavanja i borbe protiv kriminala.
3. Unija uspostavlja unutranje trite. Ona radi na odrivom razvoju Evro-
pe, koji poiva na uravnoteenom ekonomskom razvoju i stabilnosti cena,
visoko konkurentnoj socijalnoj trinoj ekonomiji, iji je cilj puna zaposle-
nost i drutveni napredak, kao i visok nivo zatite i poboljanja kvaliteta
ivotne sredine. Unija podstie nauni i tehnoloki napredak.
Unija se bori protiv socijalne iskljuenosti i diskriminacije, podstie soci-
jalnu pravdu i zatitu, ravnopravnost ena i mukaraca, solidarnost meu
generacijama i zatitu prava deteta.
Unija unapreuje ekonomsku, socijalnu i teritorijalnu koheziju, kao i soli-
darnost meu dravama lanicama.
Unija potuje svoju bogatu kulturnu i jeziku raznolikost i osigurava ou-
vanje i uveanje evropske kulturne batine.
4. Unija uspostavlja ekonomsku i monetarnu uniju ija je valuta evro.
019
5. U svojim odnosima sa ostalim delom sveta, Unija podrava i podstie
svoje vrednosti i interese i doprinosi zatiti svojih graana. Unija doprino-
si miru, bezbednosti, odrivom razvoju Zemlje, solidarnosti i uzajamnom
potovanju naroda, slobodnoj i pravinoj trgovini, iskorenjivanju siroma-
tva i zatiti ljudskih prava, naroito prava deteta, kao i strogom potova-
nju i razvoju meunarodnog prava, ukljuujui potovanje naela Povelje
Ujedinjenih nacija.
[]
Temelji ujedinjene Evrope postavljeni su na osnovnim idejama i vrednostima
koje obavezuju i drave lanice, a koje prenose u praksu operativne institu-
cije Zajednice. To su trajni mir, jedinstvo, jednakost, sloboda, solidarnost i
sigurnost. Priznati ciljevi EU su ouvanje naela slobode, demokratije i vla-
davine prava koja su zajednika za sve drave lanice, kao i zatita osnovnih i
ljudskih prava. Upravo to su vrednosti kojima bi trebalo da tee i drave koje
ele da se pridrue Evropskoj uniji u budunosti. Uz to, za ozbiljne i uestale
povrede tih vrednosti i naela svakoj dravi lanici se mogu izrei kazne.
Ukoliko efovi drava i vlada, postupajui na osnovu predloga jedne treine
drava lanica ili Komisije, a nakon pribavljanja saglasnosti Evropskog parla-
menta, ustanove da je dolo do ozbiljne i uestale povrede osnovnih vredno-
sti i naela Evropske unije, Savet moe kvalikovanom veinom datoj dravi
lanici privremeno uskratiti neka od prava koja proizlaze iz primene Ugovora
o Evropskoj uniji i Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, ukljuujui i
pravo glasanja u Savetu. S druge strane, obaveze koje vae za drave lanice
na osnovu ugovora ostaju obavezujue. Naroito se vodi rauna o uticaju na
prava i obaveze graana i preduzea.
EVROPSKA UNIJA KAO GARANT MIRA
Ne postoji vea motivacija za ujedinjenje Evrope od elje za mirom. U pro-
lom veku, dva svetska rata su se vodila u Evropi izmeu zemalja koje su sada
lanice Evropske unije. Stoga je politika Evrope istovremeno i politika mira,
a formiranje EU je istovremeno stvorilo i najsvetliju taku okvira za mir u
Evropi, na osnovu koje se onemoguava rat izmeu drava lanica. Dokaz
toga je pedeset godina mira u Evropi. to se vie evropskih drava pridrui
Evropskoj uniji to e okvir za mir biti sve snaniji. Poslednja dva proirenja
EU, koja obuhvataju 12 uglavnom istonoevropskih i srednjoevropskih dr-
ava, predstavljaju veliki doprinos u tom pogledu.
020
JEDINSTVO I JEDNAKOST KAO UVEK AKTUELNA TEMA
Jedinstvo je uvek aktuelna tema. Problemi dananjice se mogu savladati samo
ukoliko evropske drave prate stazu koja ih vodi jedinstvu. Mnogi ljudi sma-
traju da bez evropske integracije i bez Evropske unije ne bi bilo mogue obez-
bediti mir (kako u Evropi, tako i irom sveta), demokratiju, pravo i pravdu,
ekonomski prosperitet i socijalnu sigurnost i garantovati ih u budunosti.
Nezaposlenost, neodgovarajui razvoj i zagaenje ivotne sredine su odav-
no prestali da budu samo nacionalni problemi i ne mogu se reiti samo na
nacionalnom nivou. Jedino se u kontekstu Evropske unije moe ustanoviti
stabilan ekonomski poredak, a samo zajednikim evropskim naporima mo-
emo osigurati meunarodnu ekonomsku politiku koja unapreuje evropsku
ekonomiju i doprinosi socijalnoj pravdi. Bez unutranje povezanosti Evropa
ne moe potvrditi svoju politiku i ekonomsku nezavisnost od ostatka sveta,
niti moe povratiti svoj uticaj na meunarodnoj sceni kao i svoju ulogu u
svetskoj politici.
Jedinstvo moe opstati samo tamo gde je jednakost pravilo. Ni jedan graa-
nin Unije ne sme biti doveden u nepovoljan poloaj ili diskriminisan na osno-
vu svoje nacionalnosti. Moramo se boriti protiv rodne i rasne diskriminacije
kao i diskriminacije na osnovu etnikog porekla, veroispovesti ili uverenja,
invaliditeta, starosti ili seksualne orijentacije. Povelja o osnovnim pravima
Evropske unije ide jo dalje. Zabranjena je svaka diskriminacija na osnovu
boje koe, genetskih osobina, jezika, politikog ili drugog miljenja, pripad-
nosti nacionalnim manjinama, vlasnitva ili roenja. Osim toga, svi graani
Unije su jednaki pred zakonom. Kada je re o dravama lanicama, naelo
jednakosti znai da ni jedna drava nema prednost u odnosu na drugu, a pri-
rodnim razlikama kao to su veliina, broj stanovnika i razliitost struktura
mora se pristupati u skladu s naelom jednakosti.
OSNOVNE SLOBODE
Sloboda direktno proizlazi iz mira, jedinstva i jednakosti. Stvaranje veeg
entiteta povezivanjem 27 drava istovremeno omoguava slobodu kretanja
izvan nacionalnih granica. Tu se posebno misli na slobodu kretanja radnika,
slobodu poslovnog organizovanja, slobodu pruanja usluga, slobodno kreta-
nje roba i slobodno kretanje kapitala. Ove osnovne slobode garantuju poslov-
nim ljudima slobodu odluivanja, radnicima slobodu da odaberu mesto gde
e raditi a potroaima slobodu izbora iz najveeg mogueg dijapazona proi-
021
zvoda. Sloboda konkurencije omoguava preduzeima da svoju robu i usluge
nude neuporedivo veem krugu potencijalnih klijenata. Radnici mogu trai-
ti zaposlenje i menjati posao prema sopstvenim eljama i interesima na celoj
teritoriji EU. Potroai mogu odabrati najjeftinije i najkvalitetnije proizvode
iz mnogo vee ponude robe koja je rezultat poveane konkurencije.
Meutim, tranziciona pravila u nekim sluajevima i dalje vae za graane
drava lanica koje su pristupile Evropskoj uniji 1. maja 2004. godine i 1.
januara 2007. godine. Ugovor o pristupanju sadrao je izuzetke naroito u
pogledu slobodnog kretanja radnika, slobode pruanja usluga i slobode po-
slovnog organizovanja. Kao rezultat toga, stare drave lanice EU mogu
ograniiti slobodno kretanje radnika koji su dravljani novih drava la-
nica u trajanju od jedne do sedam godina, pri emu je pristup zapoljavanju
predmet nacionalnog ili bilateralnog prava.
NAELO SOLIDARNOSTI
Solidarnost je neophodan korektivni element slobode, jer se bezobzirno isko-
riavanje slobode uvek deava na tetu drugih. Iz tog razloga, da bi opstao
okvir Zajednice, on uvek mora priznavati solidarnost njenih lanica kao
osnovno naelo, a sve prednosti, odnosno prosperitet kao i tekoe ravno-
pravno i pravedno deliti izmeu drava lanica.
POTOVANJE NACIONALNOG IDENTITETA
Potuju se nacionalni identiteti drava lanica. Nije zamiljeno da se drave
lanice rasformiraju u EU, ve da joj doprinesu svojim posebnim kvali-
tetima. Upravo ta raznolikost nacionalnih karakteristika i identiteta prua
Evropskoj uniji moralni autoritet, koji se opet primenjuje u korist EU kao
celine.
POTREBA ZA BEZBEDNOU
Sve ove osnovne vrednosti su u krajnjoj liniji zavisne od bezbednosti. Naro-
ito nakon napada na SAD 11. septembra 2001. godine, borba protiv teroriz-
ma i organizovanog kriminala u Evropi je ponovo u centru panje. Nastavlja
se uvrivanje saradnje policije i pravosua, i pojaava se zatita spoljnih
granica EU.
022
Meutim, bezbednost u evropskom kontekstu takoe podrazumeva socijal-
nu sigurnost svih graana koji ive u Evropskoj uniji, sigurnost zapoljavanja
i sigurne opte ekonomske i poslovne uslove. U tom pogledu, institucije EU
se pozivaju da omogue graanima i preduzeima da planiraju svoju budu-
nost tako to e stvoriti uslove od kojih zavise.
OSNOVNA PRAVA
Osnovne vrednosti i ideje u sri EU obuhvataju i osnovna prava pojedinaca,
graana Unije. Istoriju Evrope ve vie od 200 godina karakteriu kontinui-
rani napori da se unapredi zatita osnovnih prava. Polazei od deklaracija o
ljudskim i graanskim pravima iz 18. veka, osnovna prava i graanske slobode
sada su vrsto ukorenjeni u ustavima veine civilizovanih drava. To naroito
vai za drave lanice EU, iji su pravni sistemi izgraeni na osnovu vladavine
prava i potovanja dostojanstva, slobode i prava na lini razvoj pojedinca. Po-
stoje i brojne meunarodne konvencije o zatiti ljudskih prava, meu kojima je
od veoma velikog znaaja i Evropska konvencija o ljudskim pravima.
Tek 1969. godine je Sud pravde uspostavio sudsku praksu koja bi sluila kao
okvir za osnovna prava. To je zbog toga to je Sud u poetku odbijao sve
postupke koji su se odnosili na osnovna prava uz objanjenje da se ne treba
baviti predmetima koji spadaju u delokrug nacionalnog ustavnog prava. Sud
je morao da promeni svoj stav izmeu ostalog i zbog toga to je i sam bio
olienje prvenstva prava Unije i njegove prednosti nad nacionalnim pravom;
ovo prvenstvo se moe jedino vrsto uspostaviti ukoliko je pravo Unije samo
po sebi dovoljno da garantuje zatitu osnovnih prava istom pravnom snagom
kao i nacionalni ustavi.
Poetak ove sudske prakse bila je presuda Stauder, u kojoj je predmet spora
bila injenica da je primalac socijalne pomoi za rtve rata smatrao da potre-
ba davanja svog imena i prezimena prilikom prijavljivanja za kupovinu ma-
slaca po povlaenim cenama u vreme Boia predstavlja povredu njegovog
ljudskog dostojanstva i naela jednakosti. Iako je Sud pravde u tumaenju
odredbe Zajednice doao do zakljuka da nije bilo neophodno da korisnici
daju svoje ime, pa je samim tim zapravo razmatranje pitanja povrede osnov-
nih ljudskih prava postalo izlino, na kraju je odluio da opta osnovna na-
ela pravnog poretka Zajednice, koje Sud pravde mora da titi, obuhvataju
i potovanje osnovnih prava. To je bio prvi put da je Sud pravde prepoznao
postojanje samostalnog okvira osnovnih prava EU.
1. - 3. juna 1955. godine, Taormina (Italija),
Jozef Beh, Pol-Anri Spak i Jan Vilem Bejen u bati hotela u
kome su boravili tokom Konferencije u Mesini.
Ova tri ministra spoljnih poslova sainila su Memorandum
Beneluksa o kojem je estorka raspravljala tokom te
konferencije.
024
U poetku je Sud razvijao svoje mere zatite osnovnih prava iz vie odredaba
Ugovora. To je naroito sluaj sa brojnim zabranama diskriminacije koje se
u specinim okolnostima odnose na pojedine aspekte opteg naela jedna-
kosti. Primeri obuhvataju zabranu svake diskriminacije na osnovu nacional-
nosti (lan 18 UFEU), spreavanje razliitog tretiranja ljudi zbog pola, rase,
etnikog porekla, veroispovesti ili uverenja, invaliditeta, starosti ili seksualne
orijentacije (lan 10 UFEU), jednako tretiranje roba i lica kada je re o etiri
osnovne slobode (sloboda kretanja roba lan 34 UFEU; sloboda kretanja
lica lan 45 UFEU; pravo poslovnog organizovanja lan 49 UFEU;
i sloboda pruanja usluga lan 57 UFEU), sloboda konkurencije (lan
101 et seq. UFEU) i jednake zarade za mukarce i ene (lan 157 UFEU).
etiri osnovne slobode Zajednice, koje garantuju osnovne slobode profesio-
nalnog ivota mogu se posmatrati i kao osnovno pravo Zajednice na slobodu
kretanja i slobodu izbora i bavljenja nekom profesijom. Izriite garancije su
date i za pravo na udruivanje (lan 153 UFEU), pravo na peticiju (lan 24
UFEU) i zatitu poslovne i profesionalne tajnosti (lan 339 UFEU).
Sud pravde je postepeno razvijao i dopunjavao te poetne pokuaje zatite
osnovnih prava, kroz pravo Zajednice. To je radio tako to je priznavao i
primenjivao opta pravna naela, pozivajui se na ideje koje su zajednike za
ustave drava lanica i na meunarodne konvencije o zatiti ljudskih prava
ije su potpisnice drave lanice. Meu njima se istie Evropska konvencija
o ljudskim pravima, koja je pomogla da se uoblie sutina osnovnih prava u
Uniji i mehanizmi za njihovu zatitu. Na osnovu toga je Sud priznao niz slo-
boda kao osnovnih prava garantovanih pravom Zajednice: pravo vlasnitva,
slobodu obavljanja nekog zanimanja, nepovredivost doma, slobodu milje-
nja, opta prava linosti, zatitu porodice (npr. pravo lanova porodice da se
pridrue radniku migrantu), ekonomsku slobodu, slobodu veroispovesti ili
vere, kao i odreen broj osnovnih proceduralnih prava kao to su pravo na
pravedan sudski postupak, naelo poverljivosti prepiske izmeu advokata i
klijenta (poznato kao poverljiva komunikacija u dravama u kojima vai
obiajno pravo), zabrana ponovnog kanjavanja za isto krivino delo ili oba-
veza da se navede obrazloenje odreenog pravnog akta EU.
Jedno naroito vano naelo na koje se esto pozivaju pravni sporovi je nae-
lo jednakog tretmana. Jednostavno reeno, to znai da bi u slinim predme-
tima trebalo postupati na isti nain ukoliko ne postoji objektivno opravdan
razlog za njihovo razlikovanje. Meutim, suprotno meunarodnom obiaju,
Sud pravde je utvrdio da to naelo ne spreava podvrgavanje sopstvenih dr-
025
avljana i domaih proizvoda otrijim zahtevima od onih koji vae za gra-
ane ili proizvode drugih drava lanica. Takva obrnuta diskriminacija je
neizbena posledica ogranienog obima ovlaenja Unije i ne moe se regu-
lisati pravom Zajednice. Prema dosadanjim presudama Suda, pravila koja
zahtevaju liberalizaciju a koja proistiu iz osnovnh sloboda, primenjuju se
samo na prekograninu trgovinu. Na pravila kojima se regulie proizvodnja i
putanje u promet domaih proizvoda ili pravni status graana u sopstvenoj
dravi lanici moe se uticati pravom Zajednice samo ukoliko je Unija uvela
mere harmonizacije.
Sudska praksa Suda pravde je obezbedila Uniji obiman fond kvazi-ustavnog
prava. Naelo proporcionalnosti u praksi prednjai meu ostalim naelima.
To znai da je potrebno vagati ciljeve i angaovana sredstva i pokuati da se
oni odre u pravilnoj ravnotei, kako graani ne bi bili podvrgnuti preveli-
kom teretu. Meu ostalim osnovnim naelima na kojima se zasniva pravo
Unije, tu su opta naela upravnog prava i pojam pravne sigurnosti: neop-
hodno je tititi legitimna oekivanja, iskljuuje se mogunost retroaktivne
primene odredaba koje nameu obaveze ili ukidanje legitimno steenih po-
godnosti, dok se pravna sigurnost iji je tradicionalni naziv prirodna prav-
da, mora osigurati u upravnim postupcima Komisije i sudskim postupcima
Suda pravde. Poseban znaaj se pridaje veoj transparentnosti, to znai da se
odluke moraju donositi na to otvoreniji nain i to je mogue blie graa-
nima. Vaan aspekt te transparentnosti je to svaki graanin EU ili pravno
lice registrovano u dravi lanici moe imati pristup dokumentima Saveta ili
Komisije. Podaci o svim donacijama i subvencijama iz budeta EU se takoe
moraju pruati zikim ili pravnim licima pomou baza podataka dostu-
pnih svakom graaninu Unije.
Uz duno potovanje za sva dostignua Suda pravde u razvoju nepisanih
osnovnih prava, takav proces izvoenja evropskih osnovnih prava imao je
jedan ozbiljan nedostatak: Sud pravde bio je ogranien na pojedinane pred-
mete. Iz tog razloga nije mogao da iz optih pravnih naela razvija osnovna
prava za sve oblasti u kojima se to inilo potrebnim ili poeljnim. Nije mogao
ni da razrauje obim i ogranienja zatite osnovnih prava onoliko uopteno i
jasno koliko je bilo neophodno. Kao rezultat toga, institucije Evropske unije
nisu mogle dovoljno precizno procenjivati da li je postojala opasnost da se
prekri neko od osnovnih prava ili ne. Nijedan graanin na koga je to imalo
uticaj nije mogao bez dodatnih napora prosuditi da li je povreeno neko od
njegovih osnovnih prava.
026
Dugo se pristupanje EU Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima smatralo
izlazom iz ove situacije. Meutim, u svom Miljenju 2/94, Sud je utvrdio da
prema postojeem pravu, EU nije imala ovlaenje da pristupi konvenciji. Sud
je naveo da je potovanje ljudskih prava uslov zakonitosti akata Evropske unije.
Meutim, pristupanje Konvenciji bi podrazumevalo znatnu promenu postoje-
eg sistema Unije za zatitu ljudskih prava, jer bi EU morala da ue u zaseban
meunarodni institucionalni sistem, kao i integraciju svih odredaba konvenci-
je u pravni poredak Unije. Sud je zauzeo stanovite da bi svaka izmena sistema
zatite ljudskih prava u Evropskoj uniji koja bi imala jednako fundamentalne
institucionalne implikacije za Uniju i drave lanice, imala ustavni znaaj i
time bi prekoraila granice ovlaenja predvienih lanom 352 UFEU. Pri-
stupanje EU konvenciji je stoga posebno predvieno u lanu 6(2) Ugovora
o Evropskoj uniji. Meutim, Lisabonski ugovor je napravio dodatni, odluu-
jui korak prema stvaranju zajednikog ustavnog prava za Evropsku uniju i
postavio zatitu osnovnih prava u EU na novi temelj. Novi lan o osnovnim
pravima u Ugovoru o EU (lan 6 UEU) odnosi se na Povelju Evropske unije o
osnovnim pravima, koju proglaava obavezujuom za aktivnosti institucija EU
i drava lanica, sve dok primenjuju i sprovode pravo Unije.
Ova Povelja o osnovnim pravima je zasnovana na nacrtu koji je prethodno
izradila konvencija od 16 predstavnika efova drava i vlada zemalja lani-
ca i predsednika Evropske komisije, 16 lanova Evropskog parlamenta i 30
lanova nacionalnih parlamenata (po dva iz svake tadanje drave lanice),
kojom je predsedavao profesor Roman Hercog. Predsednici Evropskog par-
lamenta, Saveta i Evropske komisije su je sveano proglasili Poveljom o
osnovnim pravima Evropske unije 7. decembra 2000. godine. Tokom pre-
govora o evropskom ustavu, ova Povelja o osnovnim pravima je revidirana
i postala je sastavni deo Ugovora o ustavu za Evropu od 29. oktobra 2004.
godine. Nakon neuspeha Ugovora, Povelju o osnovnim pravima su ponovo
sveano proglasili Poveljom o osnovnim pravima Evropske unije predsed-
nici Evropskog parlamenta, Saveta i Evropske komisije 12. decembra 2007.
godine u Strazburu, ovog puta kao zaseban instrument. U Ugovoru o EU
se ta verzija pominje kao obavezujua. Time Povelja o osnovnim pravima
postaje pravno obavezujua i uspostavlja se primenljivost osnovnih prava u
pravu Unije. Meutim, to se ne odnosi na Poljsku i Veliku Britaniju. Te dve
drave lanice nisu bile u mogunosti, ili nisu elele da usvoje sistem osnov-
nih prava iz povelje, jer su se bojale da bi imale obavezu da odustanu od, ili
barem da promene, neka nacionalna stanovita koja se, na primer, odnose
na verska pitanja ili na tretiranje manjina. Njih tako ne obavezuju osnovna
prava povelje, nego sudska praksa Suda pravde, kao i ranije.
027
Ustav Evropske unije
Svaka drutvena organizacija ima ustav. Ustav je sredstvo kojim se denie
struktura politikog sistema, odnosno, odreuje se meusobni odnos razli-
itih delova i njihov odnos prema celini i postavljaju se zajedniki ciljevi i
pravila za donoenje obavezujuih odluka. Ustav Evropske unije, kao saveza
drava kojem su dodeljeni konkretni zadaci i funkcije, stoga mora biti u sta-
nju da odgovori na ista pitanja kao i ustav neke drave.
U dravama lanicama na politiki sistem utiu dva glavna naela: vladavina
prava i demokratija. Stoga sve aktivnosti Unije, ako ele da potuju osnovne
uslove prava i demokratije, moraju da imaju i pravni i demokratski legiti-
mitet: elemente na kojima se zasniva, njenu strukturu, ovlaenja, nain na
koji funkcionie, poloaj drava lanica i njihovih institucija, kao i poloaj
graana.
Nakon neuspeha Ugovora o ustavu za Evropu od 29. oktobra 2004. go-
dine, ustav EU jo uvek ne postoji u jednom sveobuhvatnom ustavnom
dokumentu kao to je to sluaj sa veinom ustava njenih drava lanica, ve
potie iz zbira pravila i osnovnih vrednosti koje vladajue strukture smatraju
obavezujuim. Ta pravila se delom mogu nai u evropskim Ugovorima i u
pravnim instrumentima koje stvaraju institucije Unije, ali se delimino za-
snivaju i na obiaju.
PRAVNA PRIRODA EU
Svako razmatranje pravne prirode EU mora poeti uvidom u njene karak-
teristine osobine. Iako je pravna priroda Evropske unije izloena u dvema
odlukama Suda pravde 1963. i 1964. godine koje su predstavljale presedan
a odnosile su se na tadanju Evropsku ekonomsku zajednicu, te presude jo
uvek vae i za Evropsku uniju u njenom sadanjem obliku.
VAN GEND & LOOS
U ovom pravnom sporu, holandsko saobraajno preduzee Van Gend &
Loos podnelo je tubu protiv holandskih carinskih vlasti zbog carine na
uvoz hemijskog proizvoda iz Nemake koja je bila vea od carine prilikom
028
prethodnih uvoza. Preduzee je to smatralo povredom lana 12 Ugovora o
EEZ, koji zabranjuje uvoenje novih uvoznih carina ili poveanje postojeih
carina izmeu drava lanica. Sud u Holandiji je obustavio postupak i obra-
tio se Sudu pravde radi razjanjenja u pogledu obima i pravnih implikacija
gore navedenog lana Ugovora o osnivanju EZ.
Sud pravde je iskoristio taj predmet kao ansu da iznese niz zapaanja fun-
damentalne prirode koja se odnose na pravnu prirodu EU. U svojoj presudi,
Sud je naveo da:
Zadatak Ugovora o EEZ, kojim se uspostavlja jedinstveno trite ije je
funkcionisanje od direktnog interesa za zainteresovane strane u Zajednici,
podrazumeva da je taj Ugovor vie od sporazuma koji stvara samo meusob-
ne obaveze izmeu drava potpisnica. Takvo gledite potvruje i preambula
Ugovora, koja ne samo da se odnosi na drave, ve i na narode. Ono je ta-
koe potvreno jo konkretnije formiranjem institucija kojima su poverena
suverena prava, ija primena utie i na drave lanice i na njihove graane
(...) Iz toga se moe zakljuiti da Zajednica predstavlja novi pravni poredak
meunarodnog prava u iju su korist drave ograniile svoja suverena prava,
mada u ogranienim oblastima, a njegovi subjekti obuhvataju ne samo dra-
ve lanice, ve i njihove dravljane.
KOSTA PROTIV ENEL-A
Samo godinu dana kasnije, predmet Kosta protiv ENEL-a dao je Sudu pravde
priliku da detaljnije izloi svoj stav. injenice ovog predmeta su bile sledee:
Italija je 1962. godine nacionalizovala preduzea za proizvodnju i distribuci-
ju elektrine energije i prenela njihovu imovinu na ENEL, nacionalni komi-
tet za elektrinu energiju. Kao akcionar Edison Volt-a, jedne od nacionalizo-
vanih kompanija, g. Kosta je smatrao da je lien svoje dividende i zbog toga
je odbio da plati raun za potronju elektrine energije u iznosu od 1926 lira.
U postupku pred arbitranim sudom u Milanu, jedan od argumenata koje
je g. Kosta izneo kako bi opravdao svoje ponaanje bio je taj da je zakonom
o nacionalizaciji prekren niz odredaba Ugovora o EEZ. Da bi mogao da
izvri ocenu argumenata g. Koste u odbrani, sud je zatraio od Suda pravde
tumaenje razliitih aspekata Ugovora o EEZ. U svojoj presudi, Sud pravde
je u vezi sa pravnom prirodom EEZ naveo sledee:
Za razliku od obinih meunarodnih ugovora, Ugovor o EEZ je stvorio
sopstveni pravni sistem koji je (...) postao sastavni deo pravnih sistema drava
lanica i njihovi sudovi su obavezni da ga primenjuju. Stvaranjem Zajednice
029
na neodreeni vremenski period, sa sopstvenim institucijama, sopstvenom
karakterom, sopstvenim pravnim nadlenostima i s nadlenou zastupanja
na meunarodnom nivou, a posebno i stvarnim ovlaenjima koje potiu iz
ograniavanja suverenosti ili prenosa ovlaenja sa drava na Zajednicu, dr-
ave lanice su ograniile svoja suverena prava ... i tako stvorile pravni sistem
koji obavezuje kako njihove dravljane, tako i njih same.
Na osnovu svojih detaljnih zapaanja, Sud je doneo sledei zakljuak:
Iz svih ovih zapaanja sledi da pravo koje proizlazi iz Ugovora, nezavisnog
izvora prava, ne bi moglo, zbog svoje posebne i originalne prirode, da bude
zamenjeno domaim zakonskim odredbama bez obzira na to kako su one
formulisane, a da pri tome ne izgubi svoj karakter prava Zajednice i da se pri
tome ne dovede u pitanje pravni osnov same Zajednice.
U svetlu tih presuda, elementi koji u celosti karakteriu posebnu pravnu pri-
rodu EU su sledei:
institucionalni sistem koji omoguava da delovanje EU sledi opti evrop-
ski interes, odnosno da se u njemu odraava i na njega utie interes Unije
utvren u ciljevima;
prenos ovlaenja na institucije Unije u veoj meri nego u drugim meu-
narodnim organizacijama i proiren na oblasti u kojima drave obino
zadravaju svoja suverena prava;
uspostavljanje sopstvenog pravnog poretka koji ne zavisi od pravnih po-
redaka drava lanica;
direktna primenljivost prava Unije, to ini odredbe prava Unije primen-
ljivim u potpunosti i jednako u svim dravama lanicama, te daje prava i
namee obaveze kako dravama lanicama, tako i njihovim graanima;
prvenstvo prava Unije, ime se obezbeuje da se pravo Unije ne moe
opozvati ili izmeniti i dopuniti nacionalnim pravom, tako da u sluaju
sukoba izmeu ova dva prava ono ima prednost nad nacionalnim pra-
vom.
Evropska unija je stoga autonomni entitet sa sopstvenim suverenim pravima
i pravnim poretkom nezavisnim od drava lanica, kome su podloni i dra-
ve lanice i njihovi graani u okviru nadlenosti EU.
030
Evropska unija po svojoj prirodi ima odreene karakteristike zajednike sa
uobiajenim tipom meunarodne organizacije ili strukturom saveznog tipa,
ali i niz razlika.
Evropska unija sama po sebi jo uvek nije gotov proizvod; ona je u procesu
razvijanja i njen konani oblik se jo uvek ne moe predvideti.
Jedina karakteristika koja je zajednika za EU i tradicionalne meunarodne
organizacije je ta to je ona takoe nastala kao rezultat meunarodnog ugo-
vora. Meutim, EU je ve daleko odmakla od tih poetaka. Razlog je to to
su Ugovori o osnivanju EU, iako zasnovani na meunarodnim ugovorima,
doveli do formiranja nezavisne Unije koja ima svoja suverena prava i odgo-
vornosti. Drave lanice su prenele neka od svojih ovlaenja na Uniju. Uz
to, zadaci koji su povereni Evropskoj uniji u mnogome se razlikuju od onih
u drugim meunarodnim organizacijama. Dok meunarodne organizacije
imaju jasno denisane zadatke tehnike prirode, EU ima oblasti odgovorno-
sti koje zajedno ine najvanije atribute dravnosti.
Na osnovu ovih razlike izmeu EU i tradicionalnog tipa meunarodne orga-
nizacije, EU se nalazi u procesu sticanja statusa slinog statusu pojedinane
drave. Delimino odricanje drava lanica svojih suverenih prava se poseb-
no uzima kao znak da je Evropska unija ve bila organizovana prema nae-
lima savezne drave. Meutim, to gledite ne uzima u obzir da institucije
EU imaju ovlaenja samo u odreenim oblastima radi ispunjavanja ciljeva
denisanih u Ugovorima. To znai da one ne mogu slobodno da biraju svoje
ciljeve na nain na koji to radi suverena drava, niti mogu da se suoavaju sa
izazovima s kojima se suoavaju dananje moderne drave. EU nema sveobu-
hvatne nadlenosti koje uivaju suverene drave, ni ovlaenje da uspostavlja
nove oblasti odgovornosti (nadlenost nad nadlenou).
Evropska unija zato nije ni meunarodna organizacija u obiajenom smislu
ni savez drava, ve autonoman entitet negde izmeu ta dva oblika. Danas se
u pravnim krugovima koristi izraz nadnacionalna organizacija.
ZADACI EVROPSKE UNIJE
Spisak zadataka poverenih Evropskoj uniji veoma podsea na ustavni pore-
dak neke drave. Nisu to samo usko denisani tehniki zadaci kakve obino
preuzimaju meunarodne organizacije, ve oblasti nadlenosti koje, gledano
u celini, predstavljaju osnovne atribute dravnosti.
031
Spisak zadataka poverenih EU je veoma raznolik i obuhvata ekonomske,
socijalne i politike aktivnosti.
Ekonomski zadaci su usmereni na uspostavljanje jedinstvenog trita koje
ujedinjuje nacionalna trita drava lanica i na kome se mogu nuditi i pro-
davati sva roba i usluge pod istim uslovima kao i na unutranjem tritu, a
kome svi graani Unije imaju isti i slobodan pristup.
Plan stvaranja zajednikog trita je u osnovi bio ispunjen kroz program iji
je zadatak bio da se u celosti formira unutranje trite do 1992. godine, koji
je pokrenuo tadanji predsednik Komisije ak Delor i koji su odobrili tada-
nji efovi drava i vlada, dok su institucije Unije uspele da ustanove pravni
okvir za pravilno funkcionisanje jedinstvenog trita. Ovaj okvir je danas u
velikoj meri oblikovan nacionalnim merama transpozicije, a rezultat toga je
da je jedinstveno trite ve postalo realnost. To jedinstveno trite se moe
osetiti i u svakodnevnom ivotu, naroito pri putovanju unutar EU, gde je
kontrola identiteta na dravnim granicama odavno ukinuta.
Unutranje trite podrava ekonomska i monetarna unija.
Meutim, zadatak EU kada je re o ekonomskoj politici nije da kreira i
upravlja evropskom ekonomskom politikom, ve da koordinira nacionalnim
ekonomskim politikama kako odluke jedne ili vie drava lanica ne bi ima-
le negativne posledice na funkcionisanje jedinstvenog trita. S tim ciljem
je usvojen Pakt za stabilnost i rast, kako bi drave lanice dobile detaljne
kriterijume koje njihove odluke o budetskoj politici moraju da zadovolje.
Ukoliko to ne uine, Evropska komisija moe izdati upozorenja, a u sluaju
kontinuiranog prekomernog budetskog decita Savet moe izrei i kazne.
Zadatak EU u monetarnoj politici je bio i ostao uvoenje jedne valute u EU i
centralizovano kontrolisanje monetarnih pitanja. U ovoj oblasti je ve ostvaren
izvestan uspeh. Dana 1. januara 1999. godine, evro je uveden kao jedinstvena
evropska valuta u dravama lanicama koje su ve ispunile kriterijume konver-
gencije utvrene za tu svrhu. To su bile Belgija, Nemaka, Irska, panija, Fran-
cuska, Italija, Luksemburg, Holandija, Austrija, Portugal i Finska. Nacionalne
valute ovih drava su 1. januara 2002. godine zamenjene novanicama i kova-
nicama evra. Od tada, njihova svakodnevna plaanja i nansijske transakcije
vre se samo u jednoj valuti u evru. Grka i vedska isprva nisu ispunjavale
kriterijume konvergencije. Grka je ukljuena 1. januara 2001. godine. ved-
ska, koja u poetku nije mogla da ispuni kriterijume uglavnom zbog injenice
032
da nije uestvovala u kursnom mehanizmu evropskog monetarnog sistema
(ekaonica za evro), podlee odstupanju, pri emu Komisija i Evropska cen-
tralna banka moraju podnositi izvetaje o konvergenciji za vedsku najmanje
svake dve godine, u kojima Savetu mogu preporuiti pridruivanje vedske.
Ukoliko doe do takve preporuke i Savet je odobri, vedska nee moi da od-
bije svoje uee. Ipak, meu stanovnitvom vedske trenutno ne postoji velika
podrka za prikljuivanje evro zoni. Na referendumu iz 2003. godine, 55,9%
graana bilo je protiv uvoenja evra. U istraivanju sprovedenom u decembru
2005. godine, 49% je jo uvek bilo protiv evra, dok je 36% bilo za. U Danskoj
i Velikoj Britaniji je situacija drugaija. Te drave lanice su osigurale mogu-
nost izuzea, to im omoguava da donesu odluku da li i kada ele da zaponu
proceduru verikacije ispunjenosti kriterijuma za pridruivanje jedinstvenoj
valuti. Nove drave lanice su takoe obavezne da prihvate evro kao svoju na-
cionalnu valutu im ispune kriterijume konvergencije. Ni jedna od novih dra-
va lanica nema obezbeenu klauzulu o izuzeu, dok veina njih eli da uvede
evro to je pre mogue. Slovenija (1. januar 2007.), Kipar (1. januara 2008.),
Malta (1. januara 2008.) i Slovaka (1. januara 2009.) ve su to ostvarile, ime
se evro zona skup drava ija je valuta evro proirila na 16 drava lanica.
Uz oblasti ekonomske i monetarne politike, postoje mnoge druge oblasti
ekonomske politike u okviru kojih EU ima odgovornosti. One posebno obu-
hvataju poljoprivrednu politiku i politiku ribarstva, saobraajnu politiku,
potroaku politiku, strukturnu i kohezionu politiku, politiku istraivanja i
razvoja, politiku istraivanja svemira, politiku zatite ivotne sredine, zdrav-
stvenu politiku, trgovinsku politiku i energetsku politiku.
U socijalnoj politici EU ima zadatak da stvori uslove da koristi ekonomske
integracije ne osete samo oni koji su aktivni u ekonomiji, ve da oblikuje
socijalnu dimenziju jedinstvenog trita. Jedna od polaznih taaka u tom
smislu je uvoenje sistema socijalne sigurnosti za radnike migrante. U okvi-
ru tog sistema, radnici koji su radili u vie od jedne drave lanice i zbog toga
pripadali razliitim sistemima socijalnog osiguranja, nee biti u nepovoljnom
poloaju kada je re o njihovoj socijalnoj sigurnosti (starosna penzija, inva-
lidska penzija, zdravstvena zatita, porodini dodaci, naknade za nezapo-
slene). Jo jedan prioritetni zadatak socijalne politike, u pogledu problema
nezaposlenosti u EU, koji ve godinama predstavlja razlog za zabrinutost,
vezan je za potrebu da se osmisli evropska strategija zapoljavanja. Time se
trai od drava lanica i EU da razviju strategiju zapoljavanja a naroito da
promoviu kvalikovanu, obuenu i prilagodljivu radnu snagu, pri emu bi
033
i trita rada morala da se prilagoavaju ekonomskim promenama. Promo-
visanje zapoljavanja se smatra pitanjem od zajednikog interesa i zahteva od
drava lanica da koordiniraju svoje nacionalne mere unutar Saveta. EU e
doprinositi visokom nivou zaposlenosti podsticanjem saradnje izmeu dra-
va lanica i, ukoliko je to neophodno, dopunjavanjem njihovih aktivnosti uz
potovanje njihovih nadlenosti.
U odnosu na politiku u uem smislu, Evropska unija ima zadatke u obla-
stima vezanim za dravljanstvo Unije, politiku saradnje policije i pravosua
u krivinim predmetima, kao i zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku.
Institucija graanstva Unije je dodatno ojaala prava i interese dravljana
zemalja lanica u EU. Oni uivaju pravo slobodnog kretanja unutar Unije
(lan 21 UFEU), pravo da glasaju i budu birani na lokalnim izborima (lan
22 UFEU), pravo na zatitu diplomatskih i konzularnih predstavnitava sva-
ke drave lanice (lan 23 UFEU), pravo na peticiju Evropskom parlamentu
(lan 24 UFEU) i u kontekstu opte zabrane diskriminacije, imaju pravo
da u svim dravama lanicama budu tretirani na isti nain kao i njihovi dr-
avljani (lan 20 (2) zajedno sa lanom 18 UFEU). U pogledu jedinstvene
spoljne i bezbednosne politike, EU naroito ima sledee zadatke:
Ouvanje zajednikih vrednosti, osnovnih interesa i nezavisnosti
Evropske unije;
Jaanje bezbednosti Evropske unije i njenih drava lanica;
Garantovanje mira u svetu i jaanje meunarodne bezbednosti;
Podsticanje meunarodne saradnje;
Unapreivanje demokratije i vladavine prava, kao i ouvanje ljudskih
prava i osnovnih sloboda;
Uspostavljanje zajednike odbrane.
S obzirom na to da Evropska unija nije samostalna drava, ovi zadaci se
mogu obavljati samo korak po korak. Tradicionalno gledano, spoljna a naro-
ito bezbednosna politika su oblasti u kojima je dravama lanicama naro-
ito stalo da zadre sopstveni (nacionalni) suverenitet. Jo jedan razlog zbog
koga je teko denisati zajednike interese u ovoj oblasti je taj to jedino
Francuska i Velika Britanija poseduju nuklearno oruje. Problem je i to to
neke drave lanice ne pripadaju NATO-u ili Zapadnoevropskoj uniji. Zato
034
se i dalje veina odluka koje se odnose na zajedniku spoljnu i bezbednosnu
politiku trenutno donosi na osnovu meudravne saradnje. U meuvreme-
nu je nastao niz instrumenata koji predstavljaju vrst pravni okvir za sarad-
nju meu dravama.
U oblasti pravosudne saradnje u krivinim predmetima, najvanija uloga
Evropske unije je da izvrava zadatke koji su u interesu Evrope u celini. Oni,
izmeu ostalog, obuhvataju borbu protiv organizovanog kriminala, sprea-
vanje trgovine ljudima i procesuiranje krivinih dela. S obzirom na to da
organizovani kriminal vie ne moe da se ekasno suzbija na nacionalnom
nivou, neophodno je zajedniko delovanje na nivou EU. Dva veoma pozi-
tivna koraka su ve preduzeta kroz direktivu o pranju novca i formiranje
Evropske policijske slube, Europola, koji je aktivan od 1998. godine (lan
88 UFEU). Ova saradnja se isto tako odnosi i na omoguavanje i ubrzavanje
saradnje u sudskim postupcima i sprovoenju presuda, olakavanje izruenja
izmeu drava lanica, uspostavljanje minimuma pravila vezanih za sastavne
elemente krivinih dela i kazni u oblasti organizovanog kriminala, teroriz-
ma, trgovine ljudima i seksualnog iskoriavanja ena i dece, protivzakonite
trgovine drogom i protivzakonite trgovine orujem, pranja novca i korupcije
(lan 83 UFEU). Jedan od najznaajnijih pomaka u pravosudnoj saradnji
EU bio je formiranje Eurojust-a, u aprilu 2003. godine (lan 85 UFEU).
Sa seditem u Hagu, Eurojust ini tim sudija i tuilaca iz svih drava EU.
Njihov posao je da pomognu u koordinaciji istrage i u procesuiranju tekih
prekograninih krivinih dela. Iz Eurojust-a Savet moe da formira Kance-
lariju evropskog javnog tuioca za potrebe borbe protiv krivinih dela koja
utiu na nansijske interese Unije (lan 86 UFEU). Dalji napredak je ostva-
ren kroz evropski nalog za hapenje, koji vai u celoj EU od januara 2004.
godine. Nalog moe biti izdat za svako lice optueno za krivino delo za koje
je zapreena minimalna kazna vie od jedne godine zatvora. Evropski nalog
za hapenje je osmiljen kako bi zamenio dugotrajne postupke izruenja.
OVLAENJA EVROPSKE UNIJE
Ugovori o osnivanju EU ne prenose na institucije Unije bilo kakva opta
ovlaenja za preduzimanje svih mera koje su neophodne kako bi se ostvarili
ciljevi Ugovora, ve deniu obim ovlaenja za postupanje u svakom od
poglavlja. Kao osnovno naelo, EU i njene institucije nemaju ovlaenje da
donose odluke o svojim pravnim osnovama i nadlenostima; naelo speci-
6. decembar 1977. godine, Brisel.
Demonstracije kojima se zahtevaju izbori za Evropski
parlament zasnovani na optem pravu glasa i
jedinstvena evropska valuta, za vreme sastanka
Evropskog saveta 5. i 6. decembra 1977. godine
036
nog dodeljivanja ovlaenja (lan 2 UFEU) i dalje vai. Ovu metodu su
odabrale drave lanice kako bi omoguile da se predaja njihovih ovlaenja
lake prati i kontrolie.
Obim pitanja koji pokriva specina dodela ovlaenja varira u zavisnosti
od prirode zadataka koji su dodeljeni Evropskoj uniji. Nadlenosti koje nisu
prenete na EU ostaju u iskljuivom ovlaenju drava lanica. Ugovor o
Evropskoj uniji izriito navodi da pitanja dravne bezbednosti ostaju u is-
kljuivoj nadlenosti lanica drava.
To naravno pokree pitanje gde se nalazi granica izmeu nadlenosti EU i
drava lanica. Ta granica se utvruje na osnovu tri kategorije nadlenosti:
Iskljuiva nadlenost EU (lan 3 UFEU) u oblastima gde se moe
pretpostaviti da e mera na nivou EU biti ekasnija nego mera u bilo
kojoj dravi lanici koja nije koordinirana. Te oblasti su jasno deni-
sane i obuhvataju carinsku uniju, uspostavljanje pravila trine kon-
kurencije koja su neophodna za funkcionisanje unutranjeg trita,
monetarnu politiku drava evro zone, zajedniku trgovinsku politiku
i delove zajednike politike ribarstva. U ovim oblastima samo Evrop-
ska unija ima pravo da izrauje i donosi pravno obavezujue akte, dok
drave lanice mogu to da ine samo ukoliko ih za to ovlasti Evropska
unija ili za potrebe primene akata Unije (lan 2(1) UFEU);
Podeljena nadlenost izmeu EU i drava lanica (lan 4 UFEU) u
oblastima u kojima e aktivnost na nivou Evrope dodatno doprineti
aktivnostima drava lanica. Podeljena nadlenost postoji za pravila
unutranjeg trita, ekonomsku, socijalnu i teritorijalnu koheziju, po-
ljoprivredu i ribarstvo, zatitu ivotne sredine, saobraaj, trans-evrop-
ske mree, snabdevanje energijom i oblast slobode, bezbednosti i prav-
de, kao i kod zajednikih bezbednosnih pitanja u oblasti javnog zdrav-
lja, istraivanja i tehnolokog razvoja, istraivanja svemira, razvojne
saradnje i humanitarne pomoi. U svim ovim oblastima EU moe prva
ostvarivati svoje nadlenosti, ali samo u pitanjima koja su denisana
relevantnim instrumentom Unije, a ne u celoj oblasti politike. Drave
lanice ostvaruju svoje nadlenosti u meri u kojoj ih Evropska unija
ne ostvaruje ili je prestala da ih ostvaruje (lan 2(2) UFEU). Druga
od pomenutih situacija nastaje kad relevantna EU institucija odlui da
ukine neki zakonodavni akt, naroito radi potovanja naela podre-
enosti i proporcionalnosti. Savet moe, na inicijativu jednog ili vie
037
svojih lanova, zatraiti od Komisije da podnese predloge za ukidanje
nekog zakonodavnog akta;
Nadlenost za sprovoenje aktivnosti podrke (lan 6 UFEU). Nad-
lenost EU za sprovoenje aktivnosti podrke je ograniena na koor-
dinaciju i dopunjavanje aktivnosti drava lanica; Evropska unija ne
moe vriti usklaivanje nacionalnog prava u relevantnim oblastima
(lan 2(5) UFEU). Odgovornost za pripremu zakonskih propisa zato
ostaje na dravama lanicama, koje time dobijaju veliku slobodu po-
stupanja. Oblasti koje pokriva ova kategorija nadlenosti su zatita i
unapreenje ljudskog zdravlja, industrija, kultura, turizam, obrazova-
nje, mladi, sport i struno usavravanje, civilna zatita i administrativ-
na saradnja. U oblastima zapoljavanja i ekonomske politike, drave
lanice izriito priznaju potrebu da nacionalne mere budu koordinira-
ne unutar Evropske unije.
Trebalo bi napomenuti da nadlenosti Evropske unije u oblasti koordina-
cije ekonomske politike i politike zapoljavanja, kao i u oblasti zajednike
spoljne i bezbednosne politike ne potpadaju ni pod jednu od te tri kategorije
i zato ne pripadaju ovoj grupi nadlenosti. Meutim, sainjena je deklara-
cija u kojoj se navodi da zajednika spoljna i bezbednosna politika EU nee
uticati na nadlenost drava lanica u okviru njihovih sopstvenih spoljnih
politika i predstavljanja u svetu. Uz ova posebna ovlaenja za postupanje,
ugovori o Uniji prenose na institucije ovlaenja da deluju kada je to neop-
hodno za funkcionisanje jedinstvenog trita ili za osiguravanje nenaruene
konkurencije (videti lan 352 UFEU dispozitivna ovlaenja ili klauzula
eksibilnosti). Meutim, ovi lanovi ne prenose na institucije bilo kakvo
opte ovlaenje koje bi im omoguilo da izvravaju zadatke izvan ciljeva
predvienih Ugovorima, dok institucije Unije ne mogu da proiruju svo-
ja ovlaenja na tetu ovlaenja drava lanica. U praksi su se mogunosti
koje ovo ovlaenje prua koristile veoma esto, s obzirom na to da se EU
vremenom suoavala sa novim zadacima koji nisu bili predvieni u vreme
sklapanja osnivakih Ugovora, a za koje iz tog razloga u Ugovorima nisu
dodeljena odgovarajua ovlaenja. Primeri toga su zatita ivotne sredine i
potroaa ili osnivanje Evropskog fonda za regionalni razvoj kao sredstva za
prevazilaenje jaza izmeu razvijenih i slabije razvijenih regiona Evropske
unije. Meutim, sada se za navedene oblasti dodeljuje posebna nadlenost.
Takve posebne odredbe znae da je praktini znaaj dispozitivnih ovlaenja
znatno opao.
038
Za ostvarivanje ovih ovlaenja potrebno je odobrenje Evropskog parlamen-
ta. Konano, postoje i dodatna ovlaenja za preduzimanje mera koje su ne-
ophodne za ekasnu i svrsishodnu primenu ovlaenja koja su ve izriito
dodeljena (podrazumevana ovlaenja). Ova ovlaenja su stekla poseban
znaaj kada je re o spoljnim poslovima. Ona omoguavaju Evropskoj uniji
da preuzme obaveze prema dravama nelanicama i drugim meunarod-
nim organizacijama u oblastima koje se nalaze na spisku zadataka poverenih
Evropskoj uniji. Izvrstan primer je presuda Suda pravde u predmetu Kramer.
Taj sluaj se odnosio na kapacitet EU da sarauje sa meunarodnim orga-
nizacijama na utvrivanju ribarskih kvota i da, u sluaju gde je to potrebno,
preuzme obaveze po tom pitanju u skladu sa meunarodnim pravom. Obzi-
rom da o tome nije postojala posebna odredba u Ugovoru, Sud je doao do
zakljuka da neophodna spoljna nadlenost EU potie iz njene unutranje
nadlenosti za politiku ribarstva u skladu sa jedinstvenom poljoprivrednom
politikom.
Meutim, Evropska unija se u ostvarivanju tih ovlaenja vodi naelom sup-
sidijarnosti, preuzetim iz rimokatolike socijalne doktrine, a ono je steklo
praktino ustavni status inkorporiranjem u Ugovor o EU (lan 5 (3)). To
naelo ima dva aspekta: armativnu tvrdnju da EU mora delovati tamo gde
se zadati ciljevi mogu bolje ostvariti na nivou Unije, ime se njena ovlae-
nja poveavaju, kao i negativnu tvrdnju da ona ne sme delovati tamo gde
se ciljevi na zadovoljavajui nain mogu ostvariti pojedinanim postupcima
drava lanica, ime se njena ovlaenja ograniavaju. To praktino znai da
sve institucije Unije, a posebno Komisija, moraju uvek da pokazuju da po-
stoji realna potreba za zajednikim pravilima i zajednikim delovanjem. Da
parafraziramo Monteskjea, kad nije neophodno da EU preduzme odreenu
meru, neophodno je da ne preduzme nikakvu meru. Ako se ukae potreba
za pravilima Unije, sledee pitanje koje se postavlja odnosi se na to kakav bi
bio njihov intenzitet i oblik. Odgovor proizilazi iz naela proporcionalnosti
koje je ulo u pravo Unije kroz odluke Suda pravde Evropske unije i koje
je deo Ugovora o EU, u vezi sa odredbama o nadlenostima (lan 5 (4)).
To znai da je neophodno temeljno proceniti potrebu uvoenja odreenog
pravnog instrumenta da bi se videlo postoji li manje ograniavajue sredstvo
kojim bi se ostvario isti rezultat. Najvaniji zakljuak koji je potrebno doneti
u optem smislu jeste da okvirna zakonska akta, minimalni standardi i me-
usobno priznavanje postojeih standarda drava lanica uvek moraju biti u
prednosti u odnosu na detaljne zakonske odredbe.
039
Nacionalni parlamenti sada takoe mogu proveravati usklaenost s nae-
lima supsidijarnosti i proporcionalnosti. Za tu potrebu je uveden sistem za
rano upozoravanje, koji nacionalnim parlamentima omoguava izdavanje
miljenja sa obrazloenjem u roku od osam nedelja od dostavljanja nacrta
zakonskog akta, u kome navode zbog ega smatraju da dati nacrt zakonskog
akta nije u skladu s naelima supsidijarnosti i proporcionalnosti. Ukoliko
takvo obrazloeno miljenje podri najmanje jedna treina glasova dodelje-
nih nacionalnim parlamentima (gde svaki nacionalni parlament ima po dva
glasa, a u sluaju sistema sa dva doma, svaki dom ima po jedan glas), nacrt
zakonskog akta e morati da revidira institucija koja ga je izdala (najee je
to Komisija). Nakon te revizije, nacrt moe da se zadri, izmeni i dopuni, od-
nosno povue. Ukoliko odlui da zadri nacrt, Evropska komisija mora izda-
ti obrazloeno miljenje u kome navodi zbog ega smatra da je nacrt u skladu
s naelom supsidijarnosti. Obrazloeno miljenje se podnosi zakonodavcu
EU zajedno s obrazloenim miljenjima nacionalnih parlamenata, kako bi
ta miljenja mogla da se uzmu u obzir u zakonodavnom postupku. Ukoliko
veinom od 55% lanova Saveta EU ili veinom glasova prisutnih poslanika
Evropskog parlamenta zakonodavac EU zakljui da nacrt nije u skladu s na-
elom supsidijarnosti, nacrt zakonskog akta se nee vie razmatrati.
INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE
lan 13 Ugovora o Evropskoj uniji (institucionalni okvir)
1. Unija ima institucionalni okvir, ija je svrha da promovie njene vred-
nosti, zalae se za njene ciljeve, slui njenim interesima, interesima njenih
graana i interesima drava lanica, kao i da obezbedi doslednost, eka-
snost i kontinuitet njenih politika i mera.
Institucije Unije su:
-Evropski parlament;
-Evropski savet;
-Savet;
-Evropska komisija (u daljem tekstu pod nazivom Komisija),
-Sud pravde Evropske unije,
-Evropska centralna banka,
-Revizorski sud.
040
2. Svaka institucija deluje u okviru ovlaenja koja su joj dodeljena Ugovo-
rima i u skladu s procedurama, uslovima i ciljevima koji su u njima nave-
deni. Institucije meusobno postupaju u duhu iskrene saradnje.
3. Odredbe koje se odnose na Evropsku centralnu banku i Revizorski sud,
kao i detaljne odredbe o ostalim institucijama, utvrene su Ugovorom o
funkcionisanju Evropske unije.
4. Evropskom parlamentu, Savetu i Komisiji pomau Ekonomski i socijalni
komitet, kao i Komitet regiona, ija je uloga savetodavna.
PREGLED INSTITUCIJA EVROPSKE UNIJE, PREMA UFEU
EVROPSKI SAVET
27 efova drava ili vlada, predsednik Evropskog saveta
i predsednik Komisije
SAVET
27 ministara (po jedan iz
svake
drave lanice)
EVROPSKI
PARLAMENT
751 predstavnik
(2)
EVROPSKA
KOMISIJA
27 lanova (do 2014.)
KOMITET REGIONA
350 lanova (maksimalno)
EVROPSKI EKONOMSKI I
SOCIJALNI KOMITET
350 lanova (maksimalno)
SUD PRAVDE
EVROPSKE UNIJE
EVROPSKA
CENTRALNA
BANKA
REVIZORSKI SUD
27 lanova
(po jedan iz svake
drave lanice)
EVROPSKA
INVESTICIONA BANKA
(2) - Stupanjem Lisabonskog ugovora na snagu 1. decembra 2009. godine, broj predstavnika se
privremeno poveao na 754. Meutim, do sledeih izbora 2014. godine se ponovo mora usposta-
viti maksimalan broj od 751 predstavnika.
041
DRAVA LANICA
BROJ GLASOVA U
SAVETU
BROJ MESTA U
EVROPSKOM PARLAMENTU
NEMAKA
29 99
FRANCUSKA
29 78
ITALIJA
29 78
VELIKA BRITANIJA
29
78
PANIJA
27 54
POLJSKA
27 54
RUMUNIJA
14 35
HOLANDIJA
13 27
BELGIJA
12
24
EKA REPUBLIKA
12 24
GRKA
12 24
MAARSKA
12 24
PORTUGAL
12
24
VEDSKA
10 19
BUGARSKA
10 18
AUSTRIJA
10 18
DANSKA
7 14
SLOVAKA
7 14
FINSKA
7 14
IRSKA
7 13
LITVANIJA
7 13
LETONIJA
4 9
SLOVENIJA
4 7
ESTONIJA
4 6
KIPAR
4 6
LUKSEMBURG
4 6
MALTA
3
5
Jo jedno pitanje koje je vezano za ureenje Evropske unije odnosi se na
njenu organizaciju. Koje su institucije Unije? S obzirom na to da EU obavlja
funkcije koje su najee rezervisane za drave, da li ona ima vladu, par-
lament, upravne organe i sudove poput onih koje poznajemo u dravama
042
lanicama? Aktivnosti na izvravanju zadataka poverenih Evropskoj un-
iji i usmeravanje procesa integracije namerno nisu preputene dravama
lanicama ili meunarodnoj saradnji. Evropska unija ima institucionalni
sistem koji joj omoguava da daje nove podsticaje i utvruje ciljeve ujedin-
jenja Evrope, kao i da kreira pravni sistem koji je osmiljen tako da je isti i
obavezujui u svim dravama lanicama kada je re o pitanjima koja spadaju
u njenu odgovornost.
Glavni akteri u institucionalnom sistemu EU su institucije Evropske unije
Evropski parlament, Evropski savet, Savet, Evropska komisija, Sud pravde
Evropske unije, Evropska centralna banka i Revizorski sud. Pomoni organi
u institucionalnom sistemu EU su Evropska investiciona banka, Evropski
ekonomski i socijalni komitet i Komitet regiona.
INSTITUCIJE
Evropski parlament (lan 14 UEU)
Evropski parlament predstavlja narode drava lanica EU. Nastao je kao spoj
Zajednike skuptine EZU, Skuptine EEZ i Skuptine Euratom-a, koje su
sjedinjene u skuptinu u skladu sa Konvencijom o odreenim zajednikim
institucijama Evropskih zajednica iz 1957. godine (prvi Ugovor o spajan-
ju). Naziv nije zvanino izmenjen u Evropski parlament sve dok Ugovor o
EZ nije izmenjen i dopunjen Ugovorom o Evropskoj uniji, iako je taj korak
samo odraavao ve uobiajenu praksu koja datira jo od vremena kada je
Skuptina sama promenila svoj naziv u Evropski parlament, 1958. godine.
Sastav i izbori
Od stupanja Lisabonskog ugovora na snagu 1. decembra 2009. godine,
Evropski parlament ima 754 mesta. Ovaj broj prevazilazi maksimum od
751 lana propisan Ugovorom o Evropskoj uniji (lan 14(2)), ali mora biti
prihvaen u zakonodavnom periodu 2009-14, jer poslanici EP izabrani
u junu ne mogu da izgube svoja mesta. Meutim, na sledeim izborima
2014. godine e morati da se potuje maksimalni broj lanova. Mesta se
dodeljuju dravama lanicama tako da, iako svaki lan iz visoko naseljene
drave lanice zastupa vie graana od nekog lana iz drave s manjim
brojem stanovnika, ni jedna drava s manjim brojem stanovnika nema
vie mesta od neke drave s veim brojem stanovnika. Opte je pravilo da
043
je najmanji broj mesta po dravi lanici est, a najvei 96, s tim da je zbog
kasnog stupanja Lisabonskog ugovora na snagu, napravljen izuzetak za
Nemaku u zakonodavnom periodu 2009-14, kojim joj se dozvoljava da
ima 99 predstavnika (lanovi EP izabrani u junu 2009. godine ne mogu da
izgube svoja mesta zbog stupanja Lisabonskog ugovora na snagu).
Savet e tek utvrditi taan sastav. To je trebalo da bude uinjeno pre di-
rektnih izbora za Evropski parlament odranih u junu 2009. godine.
Meutim, s obzirom na to da Ugovor iz Lisabona nije stupio na snagu pre
izbora u junu 2009. godine, nova pravila o sastavu Evropskog parlamenta
nisu mogla biti primenjena na zakonodavni period 2009-14. Umesto toga,
raspodela mesta za predstavnike koja je utvrena po pristupanju Bugarske
i Rumunije primenjena je i na te izbore za Evropski parlament. Nakon
to je Lisabonski ugovor stupio na snagu 1. decembra 2009. godine, broj
poslanika se poveao za 18 i iznosio je 754, gde su novi lanovi pristigli iz
12 razliitih drava lanica.
Saziv Evropskog parlamenta za zakonodavni period 2009-2014. je graki
prikazan ispod. Izmene do kojih je dolo Lisabonskim ugovorom su
obeleene.
PREDSEDNIK
14 potpredsednika
5 kvestora (konsultativna uloga)
Predsednik, potpredsedsednici i kvestori ine Biro, koji Parlament bira
na period od dve i po godine. Jo jedan organ, Konferencija predsednika,
takoe obuhvata i predsedavajue politikih grupa. Ona je odgovorna za
organizaciju rada Parlamenta i za odnose sa drugim institucijama EU i in-
stitucijama izvan Unije.
Do 1979. godine, predstavnici u Evropskom parlamentu birani su iz lanstva
nacionalnih parlamenata, koji su ih delegirali u Evropski parlament. Iako je u
samim Ugovorima predvieno da narodi drava lanica direktno biraju lanove
Parlamenta na optim izborima, prvi direktni izbori su odrani tek u junu
044
PLENARNA SEDNICA PARLAMENTA SA 754 LANA
DRAVA LANICA BROJ MESTA U EVROPSKOM PARLAMENTU
NEMAKA 99
FRANCUSKA 72+2
ITALIJA 72+1
VELIKA BRITANIJA 72+1
PANIJA 50+4
POLJSKA 50+1
RUMUNIJA 33
HOLANDIJA 25+1
BELGIJA 22
EKA REPUBLIKA 22
GRKA 22
MAARSKA 22
PORTUGAL 22
VEDSKA 18+2
BUGARSKA 17+1
AUSTRIJA 17+2
DANSKA 13
SLOVAKA 13
FINSKA 13
IRSKA 12
LITVANIJA 12
LETONIJA 8+1
SLOVENIJA 7+1
ESTONIJA 6
KIPAR 6
LUKSEMBURG 6
MALTA 5+1
1979. godine, zato to vie prethodnih inicijativa nije urodilo plodom. Iz-
bori se sada odravaju svakih pet godina, to odgovara trajanju jednog za-
konodavnog perioda. Nakon viedecenijskih napora, jedinstvena izborna
procedura je konano uvedena aktom o izboru poslanika Evropskog par-
045
lamenta direktnim optim pravom glasa od 20. septembra 1976. godine, u
poslednjoj verziji dopunjenoj odlukom Saveta od 25. juna i 23. septembra
2002. godine (poznatim pod nazivom Akt o direktnim izborima). Prema
ovom aktu, svaka drava lanica sama utvruje svoju izbornu proceduru,
ali je obavezna da primenjuje ista osnovna demokratska pravila: direk-
tni opti izbor, proporcionalna zastupljenost, slobodno i tajno glasanje,
minimalna starost (za pravo glasa u svim dravama lanicama to je 18
godina, osim u Austriji gde je starosna granica za pravo glasa sniena na
16 godina), petogodinji mandat koji se moe obnoviti, nekompatibilnosti
(lan EP ne moe obavljati dve funkcije istovremeno, npr. funkciju sudije,
javnog tuioca, ministra; oni su isto tako podloni zakonima svoje drave,
to im dodatno moe ograniiti mogunost da imaju vie od jednog mesta
ili funkcije), datum izbora i ravnopravnost ena i mukaraca. U nekim
dravama (Belgija, Grka i Luksemburg), glasanje je obavezno. Uz to, 14.
jula 2009. godine je stupio na snagu statut za poslanike Evropskog parla-
menta. Ovaj novi statut ini uslove za rad lanova EP transparentnijim i
sadri jasna pravila. On isto tako uvodi jednaku zaradu za sve predstavni-
ke EP, koja se isplauje iz budeta EU.
Sada kada se Parlament bira direktno, on uiva demokratski legitimitet i
moe se zaista tvrditi da predstavlja graane drava lanica EU. Ali puko
postojanje neposredno izabranog Parlamenta ne moe zadovoljiti osnovni
uslov demokratskog ureenja, a to je da sva javna vlast mora poticati iz
naroda. To ne znai samo da proces odluivanja mora biti transparentan, a
institucije koje donose odluke predstavnike; potreban je i parlamentarni
nadzor, dok Parlament mora prepustiti legitimitet institucijama Unije
koje uestvuju u procesu odluivanja. U toj oblasti je poslednjih godina
ostvaren veliki napredak. Ne samo da se prava Parlamenta kontinuirano
proiruju, ve je Lisabonski ugovor izriito ustanovio obavezu da se EU
u aktivnostima mora pridravati naela predstavnike demokratije. Pos-
ledica toga je da su svi graani Unije direktno predstavljeni u Parlamentu
i imaju pravo aktivnog uea u demokratskom ivotu EU. Osnovni cilj
toga je da se odluke donose na to otvoreniji nain i to je mogue blie
graanima. Politike stranke na nivou EU moraju da doprinesu obliko-
vanju evropskog identiteta i da izraavaju volju graana Unije. Ako postoji
neki nedostatak trenutnog demokratskog modela EU, onda je on u tome
to Evropski parlament, za razliku od pravih parlamenata parlamentarnih
demokratija, ne bira vladu koja mu je odgovorna.
046
lan 10 UEU (predstavnika demokratija)
1. Funkcionisanje Unije zasniva se na predstavnikoj demokratiji.
2. Graani su direktno zastupljeni na nivou Unije u Evropskom parlamentu.
Drave lanice u Evropskom savetu predstavljaju njihovi efovi drava ili vlada a
u Savetu ih predstavljaju njihove vlade, koje su i same demokratski odgovorne
pred svojim nacionalnim parlamentima, odnosno svojim graanima.
3. Svaki graanin ima pravo da uestvuje u demokratskom ivotu Unije. Odluke
se donose na to otvoreniji nain i to je mogue blii graanima.
4. Politike stranke na evropskom nivou doprinose kreiranju evropske politike
svesti i izraavanju volje graana Unije.
Meutim, razlog za taj nedostatak je to na nivou EU jednostavno ne pos-
toji vlada u uobiajenom smislu te rei. Umesto toga, funkcije vlade koje su
predviene Ugovorima Unije obavljaju Savet i Evropska komisija u skladu sa
odreenim obrascem podele poslova. Uprkos tome, Ugovor iz Lisabona je
dodelio Parlamentu velika ovlaenja u pogledu imenovanja u Komisiji, od
toga da predsednika Komisije bira Parlament na preporuku Evropskog saveta,
do glasanja Parlamenta kojim se odobrava ceo kolegijum komesara (pravo in-
vestiture). Meutim, Parlament nema takav uticaj na lanstvo Saveta, koje
je podlono parlamentarnoj kontroli samo u meri u kojoj svaki od njegovih
lanova, kao nacionalni ministar, odgovara svom nacionalnom parlamentu.
Znaaj uloge Evropskog parlamenta u zakonodavnom procesu Evropske unije
znatno se poveao. Podizanjem procedure saodluivanja na nivo uobiajene
zakonodavne procedure, Evropski parlament se u sutini pretvorio u jednog
od zakonodavaca, zajedno sa Savetom.
U redovnom zakonodavnom postupku, Parlament moe ne samo da predlae
izmene i dopune zakonodavnih akata pri razliitim tumaenjima, ve moe,
uz odreena ogranienja, izdejstvovati njihovo usvajanje od strane Saveta. Za-
konodavni akti Unije ne mogu se donositi bez dogovora izmeu Saveta i Ev-
ropskog parlamenta.
Tradicionalno gledano, Parlament je isto tako imao vanu ulogu u procedurama
utvrivanja budeta. Lisabonski ugovor je dodatno proirio budetska ovlaenja
Evropskog parlamenta, deniui da Parlament mora da odobri viegodinji -
nansijski plan i dodeljujui mu ovlaenja zajednikog odluivanja o svim ra-
shodima (vie se ne pravi razlika izmeu obaveznih i neobaveznih rashoda).
047
Parlament ima pravo da se saglasi sa svim znaajnijim meunarodnim spo-
razumima koji se odnose na oblast u kojoj se odluke donose zajednikim
odluivanjem, kao i sa Ugovorima o pristupanju zakljuenim sa novim
dravama lanicama, koji deniu uslove za prijem.
Nadzorna ovlaenja Evropskog parlamenta su se vremenom u znatnoj meri
poveala. Ona se ostvaruju uglavnom kroz injenicu da Komisija mora da odgo-
vara Parlamentu, da brani svoje predloge pred njim i da mu podnosi godinji
izvetaj o aktivnostima EU radi rasprave. Parlament moe dvotreinskom
veinom svojih lanova da izglasa nepoverenje i na taj nain prisili Komisiju
da kao organ podnese ostavku (lan 234 UFEU). Do sada je nekoliko takvih
predloga dato Parlamentu, ali ni jedan jo nije bio ni blizu potrebnoj veini.
Ostavka Santerove komisije 1999. godine bila je podstaknuta odbijanjem Parla-
menta da je razrei dunosti po pitanju nansijskog upravljanja; izneti predlog
za izglasavanje nepoverenja takoe je bio neuspean, iako uz tesnu razliku. S
obzirom na to da Savet u praksi takoe odgovara na parlamentarna pitanja, Par-
lament ima mogunost direktne politike rasprave sa dve najvanije institucije.
Ova nadzorna ovlaenja Parlamenta su od tada uveana. On je sada ovlaen i
da osniva specijalne istrane komitete koji bi se bavili konkretnim sluajevima
navodne povrede prava Zajednice ili nepravilnostima u upravljanju. Na primer,
komitet ove vrste je korien kako bi se ispitala odgovornost Komisije za zakas-
nelu reakciju na bolest kravljeg ludila u Velikoj Britaniji, koja je predstavljala
i opasnost po ivot i zdravlje ljudi. U Ugovorima je sadrano i pravo svakog
zikog ili pravnog lica da podnosi peticije Parlamentu, kojima se potom bavi
stalni Komitet za peticije. Na kraju, Parlament je iskoristio i svoje ovlaenje
da imenuje zatitnika graana (Ombudsman-a) kome se mogu podnositi albe
o nepravilnostima u radu institucija ili organa Unije, s izuzeem Suda pravde.
Zatitnik graana moe sprovoditi istrage i o takvim postupcima mora in-
formisati dotinu instituciju ili organ, a Parlamentu mora podneti izvetaj o
rezultatu svoje istrage.
Radne procedure
Osnovna pravila kojima se regulie rad Parlamenta denisana su u poslovniku.
lanovi Evropskog parlamenta formiraju politike grupe. S obzirom na to da
Parlament ima status institucije Unije, to su grupacije politikih stranaka iz
cele Unije, koje prevazilaze dravne granice.
Parlament odrava svoje jednonedeljne plenarne sednice u Strazburu jednom
meseno, osim u avgustu. Mogu se odravati i dodatne sednice, posebno
048
Grupa Evropske narodne
stranke (demohriani)
264 (+ 4)
Nezavisni predstavnici
31
Grupa Progresivnog
saveza socijalista i
demokrata u Evropskom
parlamentu
162 (+ 5)
Grupa saveza liberala i
demokrata za Evropu
84 (+ 1)
Grupa zelenih/Evropski
slobodni savez
55 (+1)
Grupa evropske slobode i
demokratije
32
Grupa evropskih
konzervativaca i reformista
54
Konfederalna grupa evropske
ujedinjene levice Nordijska
zelena levica
32
u vezi sa budetom. Krae sednice (koje traju dan ili dva) odravaju se u
Briselu. Konano, hitne sednice mogu se sazivati zbog reavanja bitnih ak-
tuelnih problema, to Parlamentu omoguava da bez odlaganja iznese svoj
stav o pitanjima od znaaja (kao to su pitanja Unije, meunarodna pitanja,
krenje ljudskih prava). Sve plenarne sednice su otvorene za javnost.
Postupci odluivanja
Apsolutna veina dobijenih glasova obino je dovoljna za donoenje odluke.
Meutim, kako Parlament dobija na znaaju, postavljaju se sve stroiji uslovi
u pogledu prisutnosti predstavnika u Evropskom parlamentu. itav niz od-
luka moe se usvojiti samo ukoliko ih podri apsolutna veina svih lanova
Parlamenta. Konano, svaki predlog da se izglasa nepoverenje Evropskoj
komisiji ne samo da mora biti podran od strane veine lanova Evropskog
parlamenta, ve mora biti izglasan dvotreinskom veinom glasova.
(3) - Tamo gde je bilo poznato, dodatnih 18 poslanika u Evropskom parlamentu rasporeeno
je u politike grupacije nakon stupanja Lisabonskog ugovora na snagu; nominacije za
sedam poslanika iz Francuske, Italije, Poljske i Velike Britanije nisu jo bile predate.
POLITIKE GRUPE U EVROPSKOM PARLAMENTU (
3
)
049
STALNI KOMITETI EVROPSKOG PARLAMENTA
Komitet za spoljne poslove (uz potkomitete za ljudska prava i za bezbednost
i odbranu
Komitet za razvoj
Komitet za meunarodnu trgovinu
Komitet za budete
Komitet za budetsku kontrolu
Komitet za ekonomsku i monetarnu politiku
Komitet za zapoljavanje i socijalnu politiku
Komitet za ivotnu sredinu javno zdravlje i bezbednost hrane
Komitet za industriju, istraivanje i energiju
Komitet za unutranje trite i zatitu potroaa
Komitet za saobraaj i turizam
Komitet za regionalni razvoj
Komitet za poljoprivredu i ruralni razvoj
Komitet za ribarstvo
Komitet za kulturu i obrazovanje
Komitet za pravna pitanja
Komitet za graanske slobode, pravosue i unutranje poslove
Komitet za ustavna pitanja
Komitet za prava ena i ravnopravnost polova
Komitet za peticije
Sedite
Evropski savet je odluio da sedite Parlamenta bude u Strazburu i tako je
okonao provizorni status aranmana koji je vaio 30 godina. Postalo je
ustaljena praksa da se plenarne sednice odravaju u Strazburu i Briselu, a sas-
tanci politikih grupacija i komiteta u Briselu u nedeljama kada Parlament
ne zaseda, kao i da generalni sekretarijat bude u Luksemburgu. Odluka
Saveta o lokacijama sedita institucija potvrdila je validnost tih aranmana,
uz uslov da se 12 perioda mesenih plenarnih sednica odrava u Strazburu.
Nepovoljna posledica takve odluke je da predstavnici u Evropskom parla-
mentu i neki zvaninici i slubenici Parlamenta moraju da putuju izmeu
Strazbura, Brisela i Luksemburga to je veoma skupo reenje.
050
Evropski savet (lan 15 UEU)
Evropski savet se razvio iz samita odnosno konferencija na vrhu efova drava
ili vlada EU. Na Pariskom samitu iz decembra 1974. godine odlueno je da
sastanci moraju da se odravaju tri puta godinje, a opisani su kao Evropski
savet. Od tog vremena, Evropski savet je postao nezavisno telo Evropske
unije (lan 13 UEU).
efovi drava ili vlada i predsednik Evropske komisije se u tom smislu sastaju
najmanje dva puta godinje. Kada to nalau pitanja o kojima se raspravlja,
lanovi Evropskog saveta mogu odluiti da svakome od njih u radu pomae
jedan ministar, a u sluaju predsednika Komisije, jedan lan Evropske
komisije (lan 15(3) UEU).
Lisabonskim ugovorom uspostavljena je kancelarija predsednika Evrop-
skog saveta (
4
).
1
Predsednik Evropskog saveta ima, za razliku od dosadanjeg
predsednitva, evropski mandat a ne nacionalni, u trajanju od dve i po go-
dine s punim radnim vremenom. Lice koje se imenuje za predsednika mora
imati izvanrednu linost, a bira se kvalikovanom veinom glasova lanova
Evropskog saveta. Mandat se moe obnoviti jednom. Zadaci predsednika
obuhvataju pripremu i praenje sastanaka Evropskog saveta i predstavljanje
EU na meunarodnim samitima u oblasti spoljne i bezbednosne politike.
Stvarna funkcija samog Evropskog saveta je uspostavljanje optih politikih
smernica za delovanje EU. On to ini donoenjem osnovnih odluka o politici
i davanjem uputstava i smernica Savetu ili Evropskoj komisiji. Evropski savet
je na taj nain usmerio svoj rad na ekonomsku i monetarnu uniju, Evropski
monetarni sistem, direktne izbore za Parlament i niz pitanja u vezi pristupanja.
(4) - Herman van Rompaj, u to vreme premijer Belgije, nominovan je za prvog predsednika
Evropskog saveta i preuzeo je tu dunost 1. decembra 2009. godine.
051
Savet (lan 16 UEU)
Sastav i predsedavanje Savetom
Savet se sastoji od predstavnika vlada drava lanica. Svih 27 drava lanica
alju po jednog predstavnika najee je to, iako to nije obavezno sluaj,
resorni ministar ili pomonik ministra odgovoran za pitanja o kojima se
raspravlja. Vano je da ovi predstavnici budu ovlaeni da postupaju na
nain koji ima obavezujui efekat na njihove vlade. Sama injenica da vlade
mogu biti predstavljane na razliite naine oigledno znai da nema stalnih
lanova u Savetu; umesto toga, predstavnici koji sede u Savetu sastaju se u
devet razliitih sastava, u zavisnosti od trenutnog predmeta rasprave. To
su: (1) Savet optih poslova i spoljnih poslova: kao Savet optih poslova,
ovaj Savet koordinira rad Saveta u razliitim sastavima i zajedno sa predsed-
nikom Evropskog saveta i Evropskom komisijom priprema sastanke Evrop-
skog saveta; kao Savet spoljnih odnosa bavi se spoljnim delovanjem Evrop-
ske unije u skladu sa stratekim smernicama Evropskog saveta i osigurava
doslednost i koherentnost njenog delovanja. Savet optih poslova i spoljnih
odnosa ine ministri spoljnih poslova; sastancima o optim poslovima
predsedava aktuelno predsednitvo, a sastancima o spoljnim poslovima
predsedava visoki predstavnik Unije za spoljne poslove i bezbednosnu poli-
tiku. Postoji jo osam sastava Saveta u kojima uestvuju ministri drava
lanica zadueni za pojedine resore: (2) Ekonomska i nansijska pitan-
ja (poznat pod nazivom Savet Ekon); (3) Saradnja u oblasti pravosua
i unutranjih poslova, (4) Zapoljavanje, socijalna politika, zdravstvo i
zatita potroaa, (5) Konkurentnost, (6), Saobraaj, telekomunikacije i
energetika, (7) Poljoprivreda i ribarstvo, (8) Zatita ivotne sredine i (9)
Obrazovanje, mladi i kultura.
Predsedavanje Savetom izuzimajui Savet ministara spoljnih poslova, ko-
jim predsedava visoki predstavnik Unije za spoljne poslove i bezbednosnu
politiku naizmenino preuzimaju drave lanice svakih est meseci. Redos-
led po kome se dodeljuje mesto predsedavajueg jednoglasno utvruje Savet.
Funkcija predsedavajueg se predaje 1. januara i 1. jula svake godine (2008:
Slovenija i Francuska, 2009: eka Republika i vedska; 2010: panija i Bel-
gija; 2011: Maarska i Poljska; 2012: Danska i Kipar; 2013: Irska i Litvanija,
itd.). S obzirom na ove prilino brze obrte, svako predsedavanje bazira
svoju aktivnost na radnom programu koji se dogovara sa sledea dva predse-
davanja i tako vai u periodu od 18 meseci (timsko predsedavanje). Predse-
052
davanje najveim delom ima odgovornost za optu koordinaciju rada Saveta
i komiteta koji mu obezbeuju ulazne podatke. Ono je isto tako znaajno
u politikom smislu tako to drava lanica koja trenutno obavlja funkciju
predsedavanja Evropskom unijom ima snaniju ulogu na svetskoj sceni, dok
male drave lanice time posebno dobijaju priliku da stanu rame uz rame sa
velikim igraima i da ostave svoj trag u evropskoj politici.
Sedite Saveta je u Briselu.
SASTAV
Jedan predstavnik za svaku dravu lanicu na ministarskom nivou, pri emu
sastav varira u zavisnosti od teme o kojoj se raspravlja, to znai ili Savet
ministara optih poslova i spoljnih odnosa ili ostalih osam sektorskih Saveta
Komitet stalnih predstavnika
Koreper I i II
Specijalni komitet za
poljoprivredu
Radne grupe
Generalni sekretarijat (oko 2200 slubenika)
Zadaci
Izrada zakonodavnih
akata
Koordinacija
makroekonomske
politike
Budet
Imenovanja Spoljni odnosi Primena Ugovora o EU
053
Zadaci
Glavni prioritet Saveta je zakonodavstvo, a taj zadatak izvrava zajedno
s Parlamentom u postupku saodluivanja. Savet je zaduen i za koordi-
naciju ekonomskih politika drava lanica. On isto tako utvruje budet
na osnovu preliminarnog nacrta Komisije, iako ga mora odobriti i Parla-
ment. Uz to, Savet izdaje preporuku Parlamentu o razreenju Komisije u
pogledu sprovoenja budeta i odgovoran je za imenovanje lanova Re-
vizorskog suda, Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta i Komite-
ta regiona. Savet je takoe odgovoran za sklapanje sporazuma izmeu
drava lanica Evropske unije i onih koje nisu lanice ili meunarodnih
organizacija.
Radne procedure
Radne procedure Saveta su detaljno denisane u poslovniku. U praksi, ak-
tivnosti Saveta se u osnovi sastoje od sledee tri faze:
Priprema za sastanke Saveta
Pripremne radnje za sastanke Saveta vre dva stalna organa u okviru njegove
organizacione strukture: Komitet stalnih predstavnika i Generalni sekretarijat.
Komitet stalnih predstavnika, koji se najee naziva Koreper, a to je
skraenica njegovog francuskog naziva Comit des reprsentants perma-
nents, priprema teren za rad Saveta i izvrava zadatke koje mu dodeli Savet.
Da bi mogao da izvrava sve te zadatke, podeljen je na Koreper I (koji ine
zamenici stalnih predstavnika i zaduen je prvenstveno za pripreme koje se
odnose na tehnika pitanja kojima se bave razliiti Saveti) i Koreper II (koji
ine lino stalni predstavnici i u osnovi je zaduen za sva pitanja koja se
odnose na politike). Poljoprivreda je jedina oblast koja ne podlee ovoj podeli
zadataka; 1960. godine uspostavljen je Specijalni Komitet za poljoprivredu
(SCA, koji je poznat i po svojoj francuskoj skraenici CSA Comit spcial
de lAgriculture) i preuzeo je zadatke Koreper-a koji su se odnosili na pitanja
poljoprivrede.
Postoje dve vrste priprema koje vre Koreper i SCA za sastanke Saveta. Prvo,
ulau se napori kako bi se postigao dogovor na nivou komiteta, u emu
pomae oko 100 stalnih radnih grupa u okviru Saveta, koje rade u odreenim
sektorima. Oni mogu i zatraiti usluge ad hok grupa, kojima se dodeljuje
20. jul 1979. godine u Strazburu.
Simon Veil postala je predsednica prvog
Evropskog parlamenta izabranog na
neposrednim izborima.
055
zadatak da se bave odreenim problemom u odreenom periodu. Drugo,
neophodno je pripremnim radom omoguiti da se unapred razrade pitanja
o kojima e se diskutovati i odluivati na sastancima Saveta, tako da lanovi
Saveta budu podrobno informisani. Ovi dvojaki pristupi se odraavaju u
dnevnom redu sastanaka: pitanja o kojima je bilo mogue postii dogovor
nazivaju se A-stavke, dok se pitanja o kojima nije doneta odluka i o kojima
je potrebno jo raspravljati nazivaju B-stavke.
Generalni sekretarijat obezbeuje administrativnu pomo Savetu (ali i Ko-
reper-u i SCA). Preciznije, bavi se tehnikom stranom priprema za sastanke
Saveta, zaduen je za obezbeivanje usluga usmenog prevoda (predstavnici
drava lanice govore svojim jezicima), on obezbeuje sve neophodne pisane
prevode, prua pravne savete Savetu i komitetima i upravlja budetom Saveta.
Sastanci saveta
Sastanke Saveta saziva njegov predsednik (predstavnik drave lanice koja
predsedava Savetom ili visoki predstavnik/predstavnica Unije za spoljne
poslove i bezbednosnu politiku) na sopstvenu inicijativu, na zahtev jednog
od njegovih lanova ili na zahtev Evropske komisije. Predsednik priprema
provizorni dnevni red za svaki sastanak, koji se sastoji od Dela A i Dela B.
Savet diskutuje i odluuje samo o dokumentima i nacrtima koji su dostupni
na 23 slubena jezika (bugarski, eki, danski, holandski, engleski, eston-
ski, nski, francuski, nemaki, grki, maarski, irski, italijanski, letonski,
litvanski, malteki, poljski, portugalski, rumunski, slovaki, slovenaki,
panski i vedski). U hitnim sluajevima, ovo pravilo se moe ukinuti jed-
noglasnim dogovorom. To isto tako vai i za predloge izmena i dopuna koji
se iznesu i o kojima se raspravlja u toku sastanka.
Sastanci na kojima Savet raspravlja odnosno glasa o predlozima zakonod-
avnih akata otvoreni su za javnost. To u praksi znai da u prostorijama u
zgradi Saveta postoji audio-vizuelni prenos uivo.
Upravo se u Savetu dovode u ravnoteu pojedinani interesi drava lanica
i interesi Unije. Iako drave lanice u Savetu prvenstveno brane sopst-
vene interese, njegovi lanovi istovremeno moraju uzimati u obzir ciljeve i
potrebe Unije kao celine. Savet je institucija Unije a ne meuvladina kon-
ferencija. Stoga se u razmatranjima Saveta ne trai najmanji zajedniki im-
enilac izmeu drava lanica, ve prava ravnotea izmeu interesa Unije i
drava lanica.
056
Postupci odluivanja
U skladu sa Ugovorima EU, veinsko glasanje se primenjuje u Savetu
kao opte pravilo, dovoljna je kvalikovana veina (lan 16 (3) UEU).
Prosta veina, pri emu svaki lan Saveta ima jedan glas, primenjuje se u
pojedinanim sluajevima i u manje osetljivim oblastima. (Prosta veina se
trenutno postie sa 14 glasova).
Metode izraunavanja kvalikovane veine menjae se u razliitim fazama.
PONDERISANJE GLASOVA
NEMAKA 29 AUSTRIJA 10
FRANCUSKA 29 VEDSKA 10
ITALIJA 29 DANSKA 7
VELIKA BRITANIJA 29 IRSKA 7
PANIJA 27 LITVANIJA 7
POLJSKA 27 SLOVAKA 7
RUMUNIJA 14 FINSKA 7
HOLANDIJA 13 ESTONIJA 4
BELGIJA 12 KIPAR 4
EKA REPUBLIKA 12 LETONIJA 4
GRKA 12 LUKSEMBURG 4
MAARSKA 12 SLOVENIJA 4
PORTUGAL 12 MALTA 3
BUGARSKA 10
Do 1. novembra 2014. godine primenjivae se sistem nejednako raspodeljenih-
ponderisanih glasova uveden Ugovorom iz Nice, koji velikim dravama
lanicama omoguava vei uticaj. Prema tom sistemu, kvalikovana veina
se postie kad postoji veina drava lanica sa najmanje 255 od 345 glasova,
iako jedna drava lanica moe zahtevati da drave lanice koje ine veinu
predstavljaju najmanje 62% stanovnitva EU.
Od 1. januara 2007. godine, broj glasova koje moe dati neka drava lanica
denisan je na sledei nain.
Dana 1. novembra 2014. godine, na snagu e stupiti novi sistem dvostruke
veine, prema kome se kvalikovana veina postie kada za predlog za-
057
konodavnog akta glasa najmanje 55% drava lanica koje predstavljaju
65% stanovnitva EU. Da bi se spreilo da drave lanice s manjim bro-
jem stanovnika blokiraju usvajanje odluke, blokirajua manjina mora biti
sainjena od najmanje etiri drave lanice, a ukoliko taj broj nije dostig-
nut smatrae se da postoji kvalikovana veina ak i ako nije zadovoljen
kriterijum broja stanovnika. Sistem dopunjuje mehanizam koji je veoma
slian kompromisu iz Janjine: ukoliko se ne postigne blokirajua man-
jina, postupak odluivanja moe se obustaviti. U tom sluaju Savet ne
glasa, ve nastavlja s pregovorima u razumnom vremenskom periodu ako
to zatrae lanovi Saveta koji predstavljaju najmanje 75% stanovnitva ili
najmanje 75% drava lanica potrebnih da se formira blokirajua manjina.
Od 1. aprila 2017. godine vaie isti mehanizam, ali e se procenti za
formiranje blokirajue manjine promeniti na najmanje 55% stanovnitva ili
najmanje 55% drava lanica. Savet taj sistem moe izmeniti i dopuniti de
jure obinom veinom. Meutim, jedan od protokola predvia da se prego-
vori moraju prvo odrati u Evropskom savetu i da svaka odluka doneta po
tom pitanju mora biti jednoglasna.
Znaaj veinskog glasanja ne lei toliko u injenici da ono onemoguava
male drave da blokiraju vane odluke, koliko u tome da omoguava da
se nadglasaju pojedinane velike drave lanice. Meutim, Luksemburki
kompromis ostaje znaajan politiki inilac, barem kada je re o praksi gla-
sanja. Njime se dodeljuje pravo veta na meru Zajednice u sluajevima kada
neka drava lanica smatra da su ugroeni njeni vitalni nacionalni interesi,
a upotrebljen je kako bi se reila kriza do koje je dolo 1965. godine kada
je Francuska, u strahu da su ugroeni njeni nacionalni interesi u nansir-
anju zajednike poljoprivredne politike, blokirala donoenje odluke u Savetu
due od est meseci pomou politike prazne stolice.
U sluaju odluka koje je potrebno doneti u naroito osetljivim politikim
oblastima, Ugovori nalau jednoglasnost. Meutim, usvajanje odluke se ne
moe blokirati uzdravanjem od glasanja. Jednoglasnost je i dalje neophodna
za odluke o pitanjima kao to su porezi, prava i obaveze zaposlenih, izmene
i dopune odredaba o dravljanstvu i utvrivanje da li je drava lanica pov-
redila ustavna naela, kao i za uspostavljanje naela i smernica u oblasti
zajednike spoljne i bezbednosne politike ili policijske i pravosudne saradnje
u krivinim predmetima.
058
Visoki predstavnik Unije za spoljne poslove i bezbednosnu
politiku (lan 18 UEU)
Visoki predstavnik/predstavnica Unije za spoljne poslove i bezbednosnu
politiku nije postao ministar spoljnih poslova EU kako je bilo planirano
u ustavotvornom projektu; meutim, njegov poloaj u institucionalnom
sistemu je znatno ojaan i proiren. Najpre e se kancelarija visokog pred-
stavnika spojiti s kancelarijom komesara za spoljne poslove. Na taj nain
visoki predstavnik dobija uporite i u Savetu, gde predsedava Savetom za
spoljne poslove, i u Komisiji, gde ima funkciju potpredsednika zaduenog
za spoljne poslove. Visokog predstavnika imenuje Evropski savet kvaliko-
vanom veinom, uz saglasnost predsednika Komisije. Pomae mu novoos-
novana sluba spoljnih poslova, koju ine zvaninici iz Evropske komisije
2
(
5
)
i predstavnici Generalnog sekretarijata Saveta, kao i delegirani predstavnici
diplomatskih slubi drava lanica.
Evropska komisija (lan 17 UEU)
SASTAV
27 lanova
ukljuujui predsednika
prvi potpredsednik: visoki predstavnik Unije za spoljne poslove i
bezbednosnu politiku
6 potpredsednika
Prvobitno je bilo dogovoreno da od 2014. godine Evropska komisija vie nee
imati predstavnike iz svake drave lanice, ve bi broj lanova odgovarao
dvema treinama broja drava lanica, to znai da bi za trenutni broj od 27
drava lanica, broj lanova Komisije 2014. godine bio 18. S tim ciljem bi se
uveo sistem rotacije, da bi se osiguralo da komesar iz svake od drava lanica
zauzima tu funkciju u dva od tri uzastopna mandata Komisije. Meutim,
Evropski savet je dobio ovlaenje da taj broj izmeni jednoglasnom odlu-
kom, pa je takvu odluku i najavio u zakljucima sastanka odranog 18. i 19.
juna 2009. godine u Briselu. Na tom sastanku se Evropski savet sloio da
donese odluku nakon stupanja Lisabonskog ugovora na snagu, sve u skladu
(5) - Baronica Ketrin Eton, prethodno komesar za trgovinu, imenovana je na ovu funkciju.
059
sa neophodnim pravnim procedurama, prema kojoj bi Komisija nastavila da
se sastoji od dravljana iz svake drave lanice. Time je zadovoljen jedan od
osnovnih uslova koje je postavila Irska prilikom organizovanja svog drugog
referenduma o Lisabonskom ugovoru.
Sastav
Na elu Komisije se nalazi predsednik kome pomae sedam potpredsednika,
ukljuujui i visokog predstavnika Unije za spoljne poslove i bezbednosnu
politiku kao prvog potpredsednika. S vremenom, poloaj predsednika u
Komisiji je znatno ojaao. On vie nije prvi meu jednakima ve uiva
istaknut poloaj time to Komisija mora postupati prema politikim smer-
nicama svog predsednika (lan 17 UEU). Predsednik tako ima ovlaenje
da prua smernice. Predsednik donosi odluke vezane za unutranju organi-
zaciju Komisije kako bi obezbedio da ona postupa dosledno i ekasno. Preds-
ednik pored toga delegira dunosti komesarima i moe da menja dodeljene
dunosti tokom mandata Komisije. Predsednik imenuje potpredsednike
i moe zahtevati od lana Komisije da podnese ostavku. Istaknut poloaj
predsednika odraava se i kroz njegovo lanstvo u Evropskom savetu.
Predsednik i lanovi Komisije imenuju se na period od pet godina postup-
kom investiture: Evropski savet kvalikovanom veinom predlae Evrop-
skom parlamentu kandidata za predsednika Komisije, vodei rauna o veini
u Evropskom parlamentu. Evropski parlament potom bira predsednika
veinom glasova svojih lanova. Ukoliko kandidat ne dobije potrebnu veinu
u Parlamentu, Evropski savet u roku od mesec dana predlae Parlamentu
novog kandidata. Drave lanice potom sastavljaju spisak novih lica koja
e biti predloena kao kandidati za lanove Komisije. Savet usvaja taj spi-
sak kvalikovanom veinom i u dogovoru sa predsednikom. Nakon to Ev-
ropski parlament izabere predsednika Komisije, parlament odobrava ostale
lanove Komisije. Po dobijanju odobrenja Parlamenta, Savet Evropske unije
kvalikovanom veinom zvanino imenuje lanove Komisije, izuzimajui
predsednika.
lanovi Komisije moraju biti izabrani na osnovu svoje opte kompetent-
nosti i moraju biti potpuno nezavisni u obavljanju svojih dunosti (lan
17 (3) UEU). Ne smeju traiti ni dobijati uputstva od bilo koje vlade.
Sedite Evropske komisije je u Briselu.
060
Zadaci
Zadaci
Predlaganje zakonodavstva Unije Nadgledanje pridravanja i
pravilne primene prava Unije
Administracija i sprovoenje
zakonodavstva Unije
Predstavljanje Evropske unije
u meunarodnim organizacijama
Komisija je prvenstveno pokretaka snaga politike Unije. Ona je poetna
taka svake aktivnosti Unije, jer upravo Komisija iznosi predloge i nacrte
zakonodavnih akata Unije Savetu (to se naziva pravom Komisije na inici-
jativu). Komisija nema slobodu da sama bira svoje aktivnosti. Ima obavezu
da deluje ukoliko interes Unije tako zahteva. Savet (lan 241 UFEU), Ev-
ropski parlament (lan 225 UFEU) i grupa graana EU koja deluje u okviru
graanske inicijative (lan 11(4) UEU) takoe mogu zatraiti od Komisije
da pripremi odreeni predlog. Od usvajanja Lisabonskog ugovora, u poseb-
nim sluajevima koje predviaju Ugovori, zakonodavni akti se mogu usvojiti
na inicijativu grupe drava lanica ili Evropskog parlamenta, na preporuku
Evropske centralne banke ili na zahtev Suda pravde ili Evropske investicione
banke.
Komisija ima primarna ovlaenja za pokretanje zakonskih akata u odreenim
oblastima (kao to su budet Unije, strukturni fondovi, mere za borbu pro-
tiv poreske diskriminacije, obezbeivanje nansiranja i zatitne klauzule).
Meutim, mnogo su ira ovlaenja za implementaciju pravila Unije koja su
Savet i Parlament preneli na Komisiju (lan 290 UFEU).
Komisija je pored toga i uvar prava Unije. Ona nadgleda primenu i
sprovoenje primarnog i sekundarnog zakonodavstva Unije u dravama
lanicama, pokree postupke zbog krenja prava u sluaju bilo kakve povrede
prava Unije (lan 258 UFEU) i kada je to potrebno, upuuje predmet Sudu
pravde. Komisija intervenie i ukoliko neko ziko ili pravno lice kri pravo
Unije i izrie stroge kazne. U prethodnih nekoliko godina, napori da se sprei
zloupotreba pravila Unije postali su vaan deo rada Komisije.
U tesnoj vezi sa ulogom uvara je i zadatak zastupanja interesa Unije. Os-
novno naelo je da Komisija ne sme da slui niijim interesima osim interesa
Unije. Ona se mora neprekidno zalagati, kroz esto vrlo sloene pregovore u
061
Savetu, da interes Unije prevlada i mora traiti kompromisna reenja koja taj
interes uzimaju u obzir. Tako Komisija ima ulogu posrednika izmeu drava
lanica, to je uloga za koju je, zbog svoje neutralnosti, naroito prikladna i
kvalikovana.
Konano, Komisija je iako u ogranienoj meri izvrno telo. To posebno
vai u oblasti prava konkurencije, gde Komisija postupa kao obini upravni
organ, proverava injenice, izdaje odobrenja ili zabrane, a po potrebi izrie ka-
zne. Ovlaenja Komisije kada je re o strukturnim fondovima i budetu Ev-
ropske unije, takoe su veoma iroka. Po pravilu, meutim, u pojedinanim
sluajevima same drave lanice moraju osigurati primenu pravila Unije. Pred-
nost ovakvog reenja ureenog ugovorima Unije je to to se graanima moe
pribliiti ono to je za njih jo nepoznata realnost evropskog sistema, kroz
aktivnosti i u obliku koji su im poznati u sopstvenom nacionalnom sistemu.
Komisija predstavlja Uniju u meunarodnim organizacijama i zaduena je
za svakodnevno funkcionisanje diplomatskih predstavnitava Unije u ok-
viru i izvan EU. Na osnovu ovlaenja koja na nju prenosi Savet, Komisija
je zaduena za pregovore o sporazumima sa meunarodnim organizacijama
i dravama nelanicama. Komisija zastupa Uniju u sudovima drava lanica
i kada je to neophodno, zajedno sa Savetom pred Sudom pravde.
UPRAVNA STRUKTURA EVROPSKE KOMISIJE
Komisija
(27 lanova)
(Kabineti)
Generalni sekretarijat
Pravna sluba
Generalni direktorat za komunikaciju
Kancelarija evropskih politikih savetnika
Generalni direktorat za ekonomska i fnansijska pitanja
Generalni direktorat za preduzetnitvo i industriju
Generalni direktorat za konkurenciju
Generalni direktorat za zapoljavanje, socijalna pitanja i jednake mogunosti
Generalni direktorat za poljoprivredu i ruralni razvoj
Generalni direktorat za energetiku
Generalni direktorat za mobilnost i saobraaj
062
Generalni direktorat za ivotnu sredinu
Generalni direktorat za aktivnosti vezane za klimu
Generalni direktorat za istraivanje
Zajedniki istraivaki centar
Generalni direktorat za informaciono drutvo i medije
Generalni direktorat za pomorska pitanja i ribarstvo
Generalni direktorat za unutranje trite i usluge
Generalni direktorat za regionalnu politiku
Generalni direktorat za oporezivanje i carinsku uniju
Generalni direktorat za obrazovanje i kulturu
Generalni direktorat za zdravlje i zatitu potroaa
Generalni direktorat za pravosue, slobodu i bezbednost
Generalni direktorat za spoljne odnose
Generalni direktorat za trgovinu
Generalni direktorat za razvoj
Generalni direktorat za proirenje
Europe Aid kancelarija za saradnju
Generalni direktorat za humanitarnu pomo (ECHO)
Evrostat
Generalni direktorat za ljudske resurse i bezbednost
Generalni direktorat za informatiku
Generalni direktorat za budet
Kancelarija za internu reviziju
Evropska kancelarija za borbu protiv prevara
Generalni direktorat za usmeno prevoenje
Generalni direktorat za pisano prevoenje
Kancelarija za publikacije
Kancelarija za infrastrukturu i logistiku u Briselu
Kancelarija za infrastrukturu i logistiku u Luksemburgu
Kancelarija za upravu i plaanje pojedinanih naknada
Evropska kancelarija za odabir osoblja
Sud pravde Evropske unije (lan 19 UEU)
Svaki sistem moe opstati samo ukoliko njegova pravila nadgleda neki neza-
visni organ. tavie, u uniji drava se zajednika pravila ukoliko su predmet
kontrole nacionalnih sudova tumae i primenjuju razliito od jedne do druge
063
drave. Jednoobrazna primena prava Unije u svim dravama lanicama bi na
taj nain bila ugroena. Ti razlozi su doveli do osnivanja Suda pravde Zajednice
1952. godine, odmah nakon stvaranja prve Zajednice (EZU). Sud je 1957.
godine postao pravosudni organ i u ostale dve Zajednice (Evropska ekonomska
zajednica i Euratom). Danas je on pravosudni organ Evropske unije.
Pravosudni posao sada na tri nivoa obavljaju:
Sud pravde kao najvia instanca pravnog poretka Zajednice (lan
253 UFEU);
Opti sud (lan 254 UFEU);
Specijalizovani sudovi, koji mogu biti dodeljeni Optem sudu radi
donoenja odluka o predmetima u odreenim oblastima (lan 257
UFEU).
Sud pravde
Sud pravde se trenutno sastoji od 27 sudija i 8 nezavisnih advokata, koji
su imenovani zajednikim dogovorom vlada drava lanica na period od
est godina. Svaka drava lanica alje po jednog sudiju. Da bi se obezbedio
kontinuitet, delimina zamena polovine sudija i nezavisnih advokata vri se
svake tri godine, na poetku pravosudne godine 6. oktobra. Sudije i samo-
stalni advokati mogu biti ponovo imenovani.
Sudu asistira osam nezavisnih advokata, iji je period obavljanja funkcije
isti kao kod sudija; oni uivaju sudsku nezavisnost. etiri od osam advokata
su uvek iz velikih drava lanica (Nemaka, Francuska, Italija i Velika
Britanija) dok preostala etiri naizmenino dolaze iz preostale 23 drave
lanice. Dunost nezavisnog advokata je zasnovana na funkciji Commissaire
du gouvernement (vladinog komesara) u Savetu drava (Conseil dtat) i
upravnim sudovima u Francuskoj. Ne sme se meati sa dravnim tuiocem
ili slinim funkcijama koje postoje u mnogim zemljama. Nezavisni advokati
su uvedeni u Sudu kao protivtea izvornom sistemu sudskog postupka po
principu jednog nivoa, odnosno nepostojanju albenog postupka. Njihov
zadatak je dostavljanje miljenja sudu u vidu (neobavezujuih) predloga za
odluku Suda, zasnovanih na nezavisnom i objektivnom razmatranju pravnih
pitanja pokrenutih u datom predmetu. Ta miljenja su sastavni deo usmenog
postupka i objavljuju se zajedno s presudom u izvetajima suda. Nezavisni
064
advokati na presudu mogu uticati iskljuivo snagom argumenata iznetih u
svojim miljenjima; oni ne uestvuju u raspravama ili u glasanju o presudi.
SASTAV SUDA PRAVDE
EVROPSKE UNIJE
27 sudija
i 8 nezavisnih advokata
koje vlade drava lanica sporazumno imenuju
na period od 6 godina
Vrste postupaka
Postupci zbog neispunjavanja obaveza
prema Ugovorima:
Komisija protiv drave lanice (lan
258 UFEU);
Drava lanica protiv drave lanice
(lan 259 UFEU)
Zahtevi za ponitenje i tube na
osnovu nepostupanja, na zahtev
neke institucije EU ili drave lanice
u vezi sa nezakonitim postupkom ili
nepostupanjem
(lanovi 263 i 265 UFEU)
Predmeti koji su preneti iz nacionalnih
sudova radi preliminarnih presuda,
kako bi se razjasnilo tumaenje i
validnost prava Unije (lan 267 UFEU)
albe protiv odluka Opteg suda (lan
256 UFEU)
Izbor sudija i nezavisnih advokata
Sudije i nezavisni advokati se biraju meu osobama ija je nezavisnost ne-
sumnjiva i koje imaju potrebne kvalikacije za imenovanje na najvie sudi-
jske funkcije u sopstvenim dravama ili su priznati pravni strunjaci (lan
253 UFEU). To znai da je mogue imenovati sudije, dravne zvaninike,
politiare, advokate ili univerzitetske predavae iz drava lanica. Razno-
likost profesionalnih biograja i iskustava je korisna za Sud jer se time do-
prinosi sveobuhvatnoj proceni teoretskih i praktinih aspekata injenica i
taaka zakona koje se razmatraju. U svim dravama lanicama, izbor osobe
koju e vlada predloiti za imenovanje na funkciju sudije ili nezavisnog ad-
vokata, kao i relevantna procedura za to, zadatak je izvrne vlasti. Procedure
se u velikoj meri razlikuju i variraju od nedovoljno transparentnih do pot-
puno netransparentnih.
1. novembar 1992. godine
Ova fotografja kofera na karti Evrope ilustruje slobodno
kretanje ljudi, koje je uvedeno Ugovorom iz Mastrihta.
066
Pomo im prua novoosnovani savetodavni odbor za odabir sudija, iji je za-
datak davanje miljenja o podobnosti kandidata za obavljanje funkcije sudije
i nezavisnog advokata Suda pravde i Opteg suda pre nego to vlade drava
lanica sprovedu imenovanja (lan 255 UFEU). Odbor ini sedam lanova
odabranih meu bivim lanovima Suda pravde i Opteg suda, lanova na-
cionalnih vrhovnih sudova i priznatih pravnika, od kojih jednog predlae
Evropski parlament.
Postupak
Sud moe zasedati u sledeim sastavima:
pun sastav Suda sa 27 sudija; odluka punog sastava jo uvek je potrebna
samo u postupcima opoziva s funkcije i u disciplinskim postupcima
protiv lanova organa Evropske unije. Predmeti se mogu proslediti pu-
nom sastavu Suda i od strane samog Suda pravde, ali iskljuivo kada
se radi o izuzetno vanim postupcima i pitanjima koja predstavljaju
presedane;
Veliko vee sa 13 sudija;
Vea sastavljena od pet i tri sudije.
Zadaci
Sud pravde je najvii, a istovremeno i jedini pravosudni organ za pitanja
prava Unije. Generalno, njegov zadatak je da garantuje potovanje prava u
tumaenju Ugovora.
Ovakav opti opis dunosti obuhvata tri glavne oblasti:
praenje primene prava Unije, u institucijama EU pri implementaciji
Ugovora kao i u dravama lanicama i kod pojedinaca vezano za nji-
hove obaveze u skladu sa pravom Unije;
tumaenje prava Unije;
budue oblikovanje prava Unije.
U izvravanju tih zadataka, rad Suda obuhvata i pravno savetovanje i donoenje
presuda. Pravni saveti se pruaju u vidu obavezujuih miljenja o sporazumi-
ma koje EU eli da zakljui sa dravama nelanicama i meunarodnim or-
067
ganizacijama. Meutim, njegova funkcija organa zaduenog za upravljanje
pravosuem je mnogo vanija. U obavljanju te funkcije, Sud radi s predmeti-
ma koji bi u dravama lanicama, zavisno od njihovih nacionalnih sistema,
bili dodeljeni razliitim sudovima. On postupa kao ustavni sud kada se pred
njim nau sporovi izmeu institucija Unije ili kada se utvruje zakonitost
zakonodavnih akata; kao upravni sud, kada razmatra upravne akte Komisije
ili nacionalnih vlasti koje primenjuju zakonodavstvo Unije; kao radni sud
ili tribunal za radne sporove, kada se bavi slobodom kretanja, socijalnom
sigurnou ili jednakim mogunostima; kao skalni sud, kada se bavi pred-
metima koji se odnose na valjanost i tumaenje direktiva u oblasti poreskog
i carinskog prava; kao krivini sud, kada sasluava zahteve za odtetu ili kada
tumai odredbe o sprovoenju presuda u graanskim i trgovinskim pred-
metima i u sporovima vezanim za evropska prava intelektualne svojine gde
su dokazani osnovi za nadlenost Suda pravde (lan 262 UFEU).
Opti sud
Kao i svi sudovi, Sud pravde je preoptereen. Broj predmeta koji mu
se prosleuje se konstantno poveava i nastavie da raste, s obzirom na
mogunosti za nove sporove proistekle iz velikog broja direktiva usvojenih u
kontekstu jedinstvenog trita i prenetih u nacionalno pravo drava lanica.
Ve ima naznaka da je Ugovor o Evropskoj uniji otvorio nova pitanja koja
e konano morati da razrei Sud. Zbog toga je 1988. godine osnovan Opti
sud kako bi se smanjio pritisak na Sud pravde.
Opti sud nije nova institucija Unije ve je sastavni deo Suda pravde. Uprkos
tome, on je nezavisni organ, izdvojen od Suda pravde u organizacionom
smislu. Poseduje svoj registar i poslovnik. Predmeti koje reava Opti
sud obeleavaju se oznakom T (=Tribunal) (npr. T-1/99), a predmeti
prosleeni Sudu pravde obeleavaju se oznakom C (engl. Court = sud)
(npr. C-1/99).
Opti sud ini 27 lanova ija strunost, imenovanje i pravni status
podleu jednakim uslovima kao i sudije Suda pravde. Iako je njihova glavna
funkcija da zasedaju kao sudije, oni mogu biti i imenovani za nezavisne
advokate na ad hoc osnovi, u predmetima pred punim sazivom suda, ili u
sluajevima pred jednim od vea ukoliko injenice iz predmeta ili njegova
pravna kompleksnost to zahtevaju. Ova mogunost je do sada veoma retko
koriena.
068
Vrste postupaka
Zahtevi za ponitenje
i tube na osnovu
nepostupanja, na
zahtev fzikog i
pravnog lica u vezi
sa nezakonitim
postupkom ili
neposutpanjem prema
pravnim aktima Unije
(lanovi 263 i 265
UFEU)
Tube za naknadu teta
na osnovu ugovorne
i vanugovorne
odgovornosti (lanovi
268 i 340 (1) i (2) UFEU)
albe protiv odluka
Opteg suda (lan 256
(2) UFEU)
SASTAV OPTEG SUDA
27 sudija
koje vlade drava lanica sporazumno imenuju
na period od 6 godina
Opti sud zaseda u veima od pet sudija, tri sudije ili u odreenim sluajevima
od samo jednog sudije. On moe zasedati i kao Veliko vee (13 sudija) ili kao
plenum (27 sudija) ako to nalae pravna kompleksnost ili znaaj predmeta.
Vee od tri sudije odluuje u vie od 80% predmeta koji dou pred Sud.
Iako je opti sud u poetku bio nadlean samo za ogranienu grupu pred-
meta, sada ima sledee zadatke:
kao prvostepeni, odnosno pod pravnim nadzorom Suda pravde, Opti
sud je nadlean za donoenje presuda u zahtevima za ponitenje i
tubama zbog nepostupanja koje protiv nekog organa Unije podnose
zika i pravna lica, vezano za arbitranu klauzulu sadranu u ugovoru
koji sklapa Unija ili se sklapa u njeno ime, kao i u tubama za naknadu
tete protiv Evropske unije.
Opti sud postupa kao apelacioni sud u predmetima albi protiv od-
luka sudijskih panela.
Planira se i da se na Opti sud prenese i ovlaenje za postupke prelimi-
narnih presuda koje se odnose na odreene oblasti; meutim, ta opcija
jo nije primenjivana.
069
Specijalizovani sudovi
Kako bi se smanjila optereenost Suda pravde i poboljala pravna zatita u
Uniji, Savet Evropske unije je 2004. godine Optem sudu pridruio specijal-
izovani sud za slubenike.
Ovaj specijalizovani sud je preuzeo od opteg suda nadlenost za prvoste-
pene presude koje se odnose na sporove sa slubenicima EU.
Njega ini sedam sudija iji je status slian statusu lanova Opteg suda i
koji se imenuju na period od est godina. Moraju imati sposobnosti koje
su obavezne za imenovanje na sudijsku funkciju. Specijalizovani sud obino
zaseda u vidu panela od tri sudije, ali moe donositi odluke i kao pun panel
ili panel od pet sudija, ili kao jedan sudija. Odluke specijalizovanog suda su
podlone pravu na albu Optem sudu, ali samo vezano za pravna pitanja.
S druge strane, prvi nezavisni advokat (ne strane koje su ukljuene!) moe
predloiti preispitivanje presude Opteg suda ukoliko je ugroen pravni en-
titet ili jedinstvo pravosua.
Evropska centralna banka (lanovi 129 i 130 UFEU)
Evropska centralna banka (ECB), sa seditem u Frankfurtu na Majni nalazi
se u samoj sri ekonomske i monetarne unije. Njen zadatak je da odrava
stabilnost evropske valute, evra, i da kontrolie koliinu novca u opticaju
(lan 128 UFEU).
Da bi mogla da obavlja ovaj zadatak, nezavisnost ECB garantovana je bro-
jnim pravnim odredbama. U ostvarivanju svojih ovlaenja ili prilikom
obavljanja zadataka i vrenja dunosti, Evropska centralna banka ili bilo koja
nacionalna centralna banka ne smeju dobijati uputstva od institucija Unije,
vlada drava lanica ili bilo kog drugog organa. Institucije EU i vlade drava
lanica ne smeju da vre uticaj na ECB (lan 130 UFEU).
ECB ima Upravni savet i Izvrni odbor. Upravni savet ine guverneri cen-
tralnih banaka iz 16 drava lanica evro-zone i lanovi Izvrnog odbora
ECB. Izvrni odbor, koji se sastoji od predsednika, potpredsednika i jo
etiri lana, praktino je zaduen za upravljanje Evropskom centralnom
bankom. Predsednik i lanovi se biraju zajednikim dogovorom vlada
drava lanica iz redova pojedinaca priznatog statusa i iskustva u mon-
etarnim i bankarskim poslovima, na preporuku Saveta i nakon savetovanja
s Evropskim parlamentom. Njihov mandat traje osam godina i ne mogu
070
biti ponovo izabrani da bi se osigurala nezavisnost lanova izvrnog odbora
(lan 283 UFEU).
Evropski sistem centralnih banaka (ESCB) ine ECB i centralne banke
drava lanica (lan 129 UFEU). Ima zadatak da denie i sprovodi
monetarnu politiku Unije a ima i iskljuivo pravo autorizacije izdavanja
novih novanica i kovanica u okviru Unije. Isto tako, upravlja zvaninim
deviznim rezervama drava lanica i osigurava nesmetano funkcionisanje
platnih sistema (lan 127(2) UFEU).
Revizorski sud (lanovi 285 i 286 UFEU)
Revizorski sud je oformljen 22. jula 1975. godine i poeo je sa radom u
Luksemburgu oktobra 1977. godine. Od tog vremena mu je status napre-
dovao do institucije Unije (lan 13 UEU). Sastoji se od 27 lanova, to
odgovara trenutnom broju drava lanica. Njih na period od est godina im-
enuje Savet, koji kvalikovanom veinom i nakon konsultacija s Evropskim
parlamentom, odobrava spisak lanova pripremljen u skladu sa predlozima
drava lanica (lan 286(2) UFEU). lanovi biraju predsednika Revizor-
skog suda iz svojih redova na period od tri godine; predsednik moe biti
ponovo izabran.
Zadatak Revizorskog suda je da ispita da li su svi prihodi i rashodi os-
tvareni na zakonit i regularan nain, kao i da li je nansijsko upravljan-
je kvalitetno. Za razliku od revizorskih sudova ili slinih organa u nekim
dravama lanicama, on nema nadlenosti za sprovoenje kontrolnih mera
ili istraivanje sumnji da postoje nepravilnosti koje nastaju tokom njegovih
istraga. Meutim, on je potpuno samostalan u donoenju svojih odluka o
tome ta i kako ispituje. Na primer, sud moe da ispita da li je korist koju
su ostvarila privatna lica od nansijske podrke Unije u skladu sa pravom
Zajednice.
Glavno oruje iz njegovog arsenala je injenica da moe da objavljuje svoje
nalaze. Rezultati njegovih istraga se sumiraju u godinjem izvetaju na kraju
svake nansijske godine, koji se objavljuje u Slubenom glasniku Evrop-
ske unije i tako se na njega skree panja javnosti. Sud moe pripremati i
posebne izvetaje u bilo kom trenutku, vezano za odreene oblasti nansi-
jskog menadmenta, koji se takoe objavljuju u Slubenom glasniku.
071
SAVETODAVNA TELA
Evropski ekonomski i socijalni komitet (lan 301 UFEU)
Svrha Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESK) je da obezbedi
da razliite ekonomske i socijalne grupe (naroito poslodavci i zaposleni,
poljoprivrednici, prevoznici, poslovni ljudi, zanatlije, slobodna zanimanja i
direktori malih i srednjih preduzea) budu zastupljene u jednoj instituci-
ji EU. On slui kao forum za potroae, grupe za zatitu ivotne sredine i
udruenja.
Mesta se dodeljuju na sledei nain(
6
)
NEMAKA
24
FRANCUSKA
24
ITALIJA
24
VELIKA BRITANIJA
24
PANIJA
21
POLJSKA
21
RUMUNIJA
15
BELGIJA
12
BUGARSKA
12
EKA REPUBLIKA
12
GRKA
12
MAARSKA
12
HOLANDIJA
12
AUSTRIJA
12
PORTUGAL
12
VEDSKA
12
DANSKA
9
IRSKA
9
LITVANIJA
9
SLOVAKA
9
FINSKA
9
ESTONIJA
7
LETONIJA
7
072
SLOVENIJA
7
KIPAR
6
LUKSEMBURG
6
MALTA
5
Evropski ekonomski i socijalni komitet ini najvie 350 lanova (savetnika),
odabranih iz najreprezentativnijih organizacija pojedinanih drava lanica.
Savet ih imenuje na period od pet godina, i jednoglasno usvaja spisak lanova
sastavljen u skladu sa predlozima svake drave lanice.
lanovi su rasporeeni u tri grupe (poslodavci, zaposleni i druge strane
koje predstavljaju civilno drutvo). Miljenja koja se usvajaju na plena-
rnim sednicama pripremaju studijske grupe koje ine lanovi Evropskog
ekonomskog i socijalnog komiteta (u kojima i njihovi zamenici takoe mogu
uestvovati kao strunjaci). EESK ima i blisku saradnju s komitetima Evrop-
skog parlamenta.
Savet se, na predlog Komisije, u odreenim okolnostima mora posavetovati
sa EESK, koji je osnovan na temelju Rimskih ugovora. Komitet takoe
daje miljenja i na sopstvenu inicijativu. Ta miljenja predstavljaju sintezu
nekad veoma razliitih gledita i izrazito su korisna za Komisiju i Savet
jer ukazuju na promene koje bi elele da vide grupe na koje predlog ima
direktan uticaj. Miljenja EESK data na sopstvenu inicijativu su ve vie
puta imala znaajne politike posledice, a jedan od primera je miljenje
o osnovnim socijalnim pravima u Evropskoj uniji od 22. februara 1989,
koje je stvorilo osnovu za Socijalnu povelju koju je predloila Komisija (i
usvojilo 11 drava lanica).
Komitet regiona (lan 305 UFEU)
Ugovorom o Evropskoj uniji (Ugovor iz Mastrihta) uspostavljeno je novo
savetodavno telo: Komitet regiona (KR). Kao ni EESK, ni on nije striktno
institucija EU, jer je njegova funkcija iskljuivo savetodavna i nije ovlaen
da donosi pravno obavezujue odluke kao institucije s punim ovlaenjima
(Evropski parlament, Savet, Evropska komisija, Sud pravde, Revizorski sud,
Evropska centralna banka).
073
Kao i EESK, Komitet regiona se sastoji od najvie 350 lanova(
6
).
3
lanovi su
predstavnici regionalnih i lokalnih vlasti u dravama lanicama, iji mandat
mora da se zasniva na izborima u organima koje predstavljaju ili tim organima
moraju da budu politiki odgovorni. Ovih 350 mesta se dodeljuje dravama
lanicama po istom sistemu kao i za EESK. lanove imenuje Savet na period
od pet godina, i on jednoglasno usvaja spisak lanova sainjen prema predlo-
zima svake drave lanice. lanovi Komiteta biraju predsedavajueg iz svojih
redova, na period od dve godine.
Postoji niz oblasti u kojima Savet Evropske unije ili Evropska komisija mora-
ju da se posavetuju sa ovim komitetom (obavezne konsultacije): obrazo-
vanje, kultura; javno zdravlje; trans-evropske mree; saobraaj, telekomuni-
kacije i energetska infrastruktura; ekonomska i socijalna kohezija, politika
zapoljavanja i socijalno zakonodavstvo. Savet se konsultuje s Komitetom
redovno bez ikakve pravne obaveze, u vezi sa mnogim nacrtima zakonod-
avnih akata (neobavezne konsultacije).
EVROPSKA INVESTICIONA BANKA (LAN 308 UFEU)
Kao nansijsku agenciju za ravnomeran i stabilan razvoj Evropske unije,
Unija na raspolaganju ima Evropsku investicionu banku (EIB), ije je sedite
u Luksemburgu. EIB obezbeuje zajmove i garancije u svim ekonomskim
sektorima, posebno da bi potstakla razvoj manje razvijenih regiona, mod-
ernizaciju ili transformaciju preduzea ili stvaranje novih radnih mesta i da
bi podrala projekte od zajednikog interesa za vie drava lanica.
EIB ima trojnu strukturu: predvodi je Odbor guvernera koji ine ministri
nansija drava lanica i koji utvruje smernice za kreditnu politiku i daje
ovlaenja za aktivnosti EIB izvan EU. Nakon Odbora guvernera sledi Od-
bor direktora sa 28 redovnih lanova (po jedan predstavnik iz svake drave
lanice i jedan iz Evropske komisije) i 18 zamenika. lanovi su obino visoki
zvaninici iz nacionalnih ministarstava nansija ili ekonomije. Odbor direk-
tora donosi odluke o davanju zajmova i garancija, kao i o uzimanju zajmova.
On garantuje da banka radi u skladu sa smernicama Odbora guvernera.
Svakodnevnim aktivnostima EIB upravlja Upravni odbor, izvrni organ od
devet lanova imenovanih na period od est godina.
6 - Izvor: Internet stranica Komiteta regiona; 344 lana u martu 2010. godine
074
Pravni poredak EU
Prethodno opisano ureenje EU a naroito osnovne vrednosti koje oliava,
mogu se oiveti i dobiti sadraj samo kroz pravo Unije. To Evropsku uniju
ini pravnom realnou u dva razliita smisla: Stvorena je pomou prava i
utemeljena je na pravu.
EU KAO TVOREVINA PRAVA I
ZAJEDNICA UTEMELJENA NA PRAVU
To je ono to je sasvim novo u vezi sa EU, i to je razlikuje od ranijih pokuaja
da se ujedini Evropa. Unija ne funkcionie pomou sile ili podreivanja, ve
jednostavno pomou zakona. Pravom se eli postii ono to se vekovima
nije uspelo ostvariti ognjem i maem. Samo se od jedinstva zasnovanog
na slobodno donetoj odluci moe oekivati trajnost: jedinstvo utemeljeno
na osnovnim vrednostima kao to su sloboda i jednakost, koje je zatieno i
pretvoreno u stvarnost putem prava. To predstavlja temeljno naelo ugovora
kojima je stvorena Evropska unija.
Meutim, EU nije puka tvorevina prava, ve ona radi na ostvarenju svo-
jih ciljeva iskljuivo putem prava. To je zajednica utemeljena na pravu.
Zajednikim ekonomskim i drutvenim ivotom naroda drava lanica ne
upravlja se silom ve pravom Unije. To je osnova institucionalnog sistema.
On denie postupak odluivanja od strane institucija Unije i regulie njihov
meusobni odnos. Obezbeuje institucijama mehanizme u vidu uredbi,
direktiva i odluka za donoenje pravnih instrumenata koji su obavezujui
za drave lanice i njihove graane. Na taj nain sami pojedinci dolaze u
sredite panje Unije. Njen pravni poredak direktno utie na njihov svakod-
nevni ivot u sve veoj meri. Daje im prava i namee obaveze, tako da su i
kao graani svojih drava a i Unije voeni hijerarhijom pravnih poredaka
to je fenomen koji je poznat iz saveznih ustava. Kao i svaki pravni poredak, i
pravni poredak EU prua samodovoljan sistem pravne zatite iji je cilj prist-
up pravu Unije i njegova primena. Pravo Unije pored toga denie odnos
izmeu EU i drava lanica.
Drave lanice moraju preduzeti sve odgovarajue mere kako bi osigurale
ispunjavanje obaveza koje proistiu iz Ugovora ili su posledica postupaka in-
075
stitucija Unije. One moraju omoguiti ispunjavanje zadataka Evropske unije
i uzdrati se od bilo kakve mere koja bi mogla da ugrozi ostvarivanje ciljeva
Ugovora. Drave lanice su odgovorne graanima EU za bilo kakvu tetu
nastalu zbog krenja prava Unije.
PRAVNI IZVORI PRAVA UNIJE
Izraz pravni izvor ima dva znaenja: u svom izvornom znaenju, odnosi
se na uzrok nastanka zakonske odredbe, to jest, na motivaciju iza stvaranja
pravnog pojma. Prema toj deniciji, pravni izvor prava Unije je volja da
se ouva mir i stvori bolja Evropa kroz jae ekonomske veze, to predstavlja
dva kamena temeljca Evropske zajednice. S druge strane, pravnim jezikom,
pravni izvor se odnosi na poreklo i olienje zakona.
IZVORI PRAVA UNIJE
1. PRIMARNO ZAKONODAVSTVO
Ugovori o osnivanju Unije Opta naela prava
2. MEUNARODNI UGOVORI EU
4. OPTA NAELA PRAVA
5. KONVENCIJE IZMEU DRAVA LANICA
Odluke Koreper-a Meunarodni ugovor
3. SEKUNDARNO ZAKONODAVSTVO
Zakonodavni akti
Uredbe Direktive Odluke
Nezakonodavni akti
Delegirani akti akti o sprovoenju
Ostali akti
Preporuke i miljenja meuinstitucionalni sporazumi -
Rezolucije, deklaracije i akcioni programi
076
OSNIVAKI UGOVORI EU KAO PRIMARNI IZVOR PRAVA UNIJE
Prvi izvor prava Unije u ovom smislu su osnivaki ugovori EU i njihovi
razliiti aneksi, prilozi i priloeni protokoli i kasnije dopune i izmene. Ovi
osnivaki ugovori i instrumenti koji ih menjaju i dopunjuju (najpre Ugovori
iz Mastrihta, Amsterdama, Nice i Lisabona) i razni Ugovori o pridruivanju
sadre osnovne odredbe o ciljevima, organizaciji i nainu funkcionisanja EU
i delove ekonomskog prava. Oni tako deniu ustavni okvir za ivot Evrop-
ske unije koji se odraava kroz interes Unije zakonodavnim i upravnim ak-
tivnostima institucija Unije. Ugovori, koji predstavljaju pravne instrumente
direktno stvorene od strane drava lanica, nazivaju se u pravnim krugovima
primarnim pravom Unije.
PRAVNI INSTRUMENTI EU KAO SEKUNDARNI IZVOR PRAVA UNIJE
Zakoni koje donose institucije Unije primenjujui ovlaenja koja su im dodelje-
na nazivaju se sekundarnim zakonodavstvom, to je drugi po znaaju izvor
prava Evropske unije.
Ono se sastoji od zakonodavnih akata, delegiranih akata, akata o implementaciji
i drugih pravnih akata. Zakonodavni akti su pravni akti usvojeni u redovnom
ili posebnom zakonodavnom postupku (lan 289 UFEU). Delegirani akti su
nezakonodavni akti ija je primena opta ili obavezujua i kojima se dopunjuju
ili modikuju odreeni manje bitni elementi zakonodavnog akta. Njih usvaja
Komisija; zakonodavni akt mora biti sainjen tako da izriito prenosi pravo
Komisiji za tu potrebu. Dotinim zakonodavnim aktom se izriito deniu
ciljevi, sadraj, oblast primene i trajanje prenosa ovlaenja. Evropski parlament
i Savet mogu da donesu odluku o opozivu prenosa ovlaenja u bilo kom tre-
nutku. Delegirani akt moe da stupi na snagu samo ukoliko Evropski parlament
i Savet ne uloe prigovor u roku predvienom zakonodavnim aktom (lan 290
UFEU). Akti o sprovoenju su izuzetak kada je re o tom naelu, prema kome
drave lanice u skladu sa svojim nacionalnim odredbama preduzimaju sve
mere neophodne za sprovoenje obavezujuih pravnih akata EU. U sluajevima
gde su potrebni jednaki uslovi za sprovoenje pravno obavezujuih akata EU,
primenjuju se odgovarajui akti o sprovoenju koje uglavnom usvaja Komisija,
dok u pojedinim izuzetnim sluajevima to ini Savet. Meutim, Evropski par-
lament i Savet unapred odreuju pravila i opta naela u vezi sa mehanizmima
kojima drave lanice kontroliu kako Komisija primenjuje ovlaenja za imple-
mentaciju (lan 291 UFEU). Konano, postoji itav niz ostalih pravnih akata
077
koje institucije Unije koriste kako bi izdavale neobavezujue mere i izjave ili koje
slue za regulisanje unutranjih aktivnosti EU ili njenih institucija, kao to su
sporazumi ili aranmani izmeu institucija ili interni poslovnici.
Ovi pravni akti mogu imati razne oblike. Najvaniji od njih su navedeni i
denisani u lanu 288 UFEU. Kao obavezujui pravni akti, oni s jedne strane
obuhvataju opte i apstraktne pravne odredbe, ali i specine, individualne
mere s druge strane. Oni isto tako omoguavaju institucijama Unije da daju
neobavezujue izjave. Meutim, taj spisak pravnih akata nije sveobuhvatan.
Mnogi drugi pravni akti se ne uklapaju u specine kategorije. Oni obuhvataju
rezolucije, deklaracije, akcione programe i bele i zelene knjige. Postoje znatne
razlike izmeu razliitih akata u smislu relevantne procedure, njihovog pravnog
dejstva ili toga kome su upueni; tim razlikama emo se detaljnije baviti u
poglavlju naini delovanja.
Stvaranje sekundarnog zakonodavstva Unije je postepeni proces. Njegova po-
java doprinosi vitalnosti primarnog zakonodavstva s obzirom na to da proizlazi
iz Ugovora Unije, pa postepeno generie i osnauje evropski pravni poredak.
MEUNARODNI UGOVORI EVROPSKE UNIJE
Trei izvor prava Unije je povezan sa ulogom EU na meunarodnom nivou.
Kao jedno od svetskih arita, Evropa ne moe da se ogranii samo na up-
ravljanje svojim unutranjim poslovima; ona mora da se bavi i ekonomskim,
drutvenim kao i politikim odnosima sa spoljnim svetom. Evropska unija
zato sklapa ugovore u skladu sa meunarodnim pravom sa dravama koje nisu
lanice unije (tree drave) i sa drugim meunarodnim organizacijama; ti
ugovori variraju od onih koji obezbeuju intenzivnu saradnju u oblasti trgovine
ili u industrijskim, tehnikim i drutvenim oblastima, do ugovora o trgovini
pojedinim proizvodima.
Posebno je vano spomenuti tri tipa ugovora izmeu EU i drava koje nisu
lanice.
Sporazumi o pridruivanju
Pridruivanje ide mnogo dalje od prostog regulisanja trgovinske politike i
obuhvata blisku ekonomsku saradnju i veliki raspon fnansijske pomoi EU
za relevantnu dravu (lan 217 UFEU). Potrebno je istai razliku izmeu tri
tipa sporazuma o pridruivanju.
078
Sporazumi koji odravaju posebne veze izmeu drava lanica i
drava nelanica
Poseban razlog za sklapanje sporazuma o pridruivanju bio je postojanje
drava i teritorija izvan Evrope sa kojima su Belgija, Danska, Francuska,
Italija, Holandija i Velika Britanija zadrale posebno bliske ekonomske veze
kao naslee svoje kolonijalne prolosti. Uvoenje zajednike spoljne carin-
ske stope u Evropskoj uniji bi ozbiljno poremetilo trgovinu s tim teritori-
jama, zbog ega su bili neophodni posebni aranmani. Svrha pridruivanja
je tako promocija ekonomskog i drutvenog razvoja tih drava i teritorija,
kao i uspostavljanje bliskih ekonomskih odnosa izmeu njih i Unije u celini
(lan 198 UFEU). Posledica toga je niz preferencijalnih sporazuma kojima
je omoguen uvoz robe iz tih drava po snienim stopama ili bez carinskih
stopa. Finansijska i tehnika pomo iz Evropske unije se kanalie kroz Evrop-
ski fond za razvoj. Daleko najvaniji sporazum u praksi je EU-AKP spora-
zum o partnerstvu izmeu EU i 70 drava Afrike, Kariba i Pacika (AKP).
Taj sporazum je nedavno pretvoren u paket ugovora o ekonomskom partner-
stvu, kojima se dravama AKP postepeno daje slobodan pristup evropskom
unutranjem tritu.
Sporazumi kao priprema za pristupanje Uniji ili za
uspostavljanje carinske unije
Aranmani o pridruivanju se koriste kao priprema drava za potencijalno
lanstvo u Uniji. Ti aranmani slue kao preliminarna faza prema pristu-
panju, tokom koje drava koja podnosi zahtev za lanstvo moe da radi na
prilagoavanju svoje ekonomije ekonomiji EU.
Sporazum o Evropskom ekonomskom prostoru (EEP)
Sporazum o EEP dovodi (preostale) drave lanice Evropskog udruenja slo-
bodne trgovine (EFTA-European Free Trade Association) (Island, Lihtentajn
i Norveka) na unutranje trite i, zahtevajui od njih da usvoje skoro dve
treine zakonodavstva EU, postavlja vrst temelj za kasnije pristupanje. U EEP,
na osnovu acquis communautaire (skupa primarnog i sekundarnog zakonod-
avstva Unije), potrebno je da postoji slobodno kretanje robe, ljudi, usluga i ka-
pitala, jedinstvena pravila konkurencije i dravne pomoi kao i blia saradnja
kada je re o paralelnim i prateim politikama (ivotna sredina, istraivanje i
razvoj, obrazovanje).
079
Sporazumi o saradnji
Sporazumi o saradnji nisu toliko dalekoseni kao sporazumi o pridruivanju,
s obzirom na to da su usmereni iskljuivo na intenzivnu ekonomsku saradnju.
Na primer, Evropska unija ima takve sporazume sa dravama Magreba (Alir,
Maroko i Tunis), dravama Mareka (Egipat, Jordan, Liban i Sirija) i Izraelom.
Trgovinski sporazumi
Unija je sklopila znatan broj trgovinskih sporazuma sa pojedinim dravama
nelanicama, sa grupama tih drava ili u okviru meunarodnih trgovin-
skih organizacija u vezi sa carinama i trgovinskom politikom. Najznaajniji
meunarodni trgovinski sporazumi su: Sporazum o osnivanju Svetske trgovin-
ske organizacije (Sporazum o STO) i multilateralni trgovinski sporazumi koji
iz njega proizilaze, posebno ukljuujui Opti sporazum o carinskim stopama
i trgovini (GATT iz 1994. godine); Kodeks o antidampingu i subvencijama,
Opti sporazum o trgovini uslugama (GATS); Ugovor o trgovinskim aspek-
tima prava intelektualne svojine (TRIPS); kao i Sporazum o pravilima i proce-
duri za reavanje sporova.
IZVORI NEPISANOG PRAVA
Do sada opisani izvori prava Unije imaju zajedniku karakteristiku da svi
proizvode pisano pravo. Meutim, kao i svi pravni sistemi, pravni poredak EU
ne moe se sastojati samo od pisanih pravila: uvek e postojati praznine koje
treba popuniti nepisanim pravom.
OPTA PRAVNA NAELA
Nepisani izvori prava Unije su opta pravna naela. To su pravila koja odraavaju
elementarne pojmove prava i pravosua koje mora da potuje svaki pravni sis-
tem. Pisano pravo Unije se u najveoj meri odnosi na ekonomska i drutvena
pitanja, pa je samo u ogranienoj meri u mogunosti da odredi pravila ove
vrste, to znai da opta pravna naela predstavljaju jedan od najvanijih izvora
prava u Uniji. Ona omoguavaju da se popune praznine i da se razree pitanja
tumaenja postojeeg prava na najpravedniji mogui nain.
Ova naela ostvaruju uinak primenom prava, posebno u presudama Suda
pravde koji je odgovoran za obezbeivanje potovanje prava u tumaenju i
primeni ovog Ugovora. Glavne referentne take pri utvrivanju optih pravnih
080
naela su naela koja su zajednika pravnim sistemima drava lanica. Ona
pruaju osnovu na kojoj se mogu razvijati EU pravila neophodna za reavanje
odreenog problema.
Uz naelo autonomije, direktne primenjivosti i prvenstva prava Unije, ostala
pravna naela obuhvataju garantovanje osnovnih prava, naelo proporcion-
alnosti, zatitu legitimnih oekivanja, pravo na propisno sasluanje i naelo
odgovornosti drava lanica za povrede prava Unije.
Pravni obiaj
Nepisano pravo Unije takoe obuhvata i pravni obiaj. Podrazumeva se da
on znai praksu koja se primenjuje i koja je prihvaena, pa je time postala
pravno utemeljena, ime doprinosi primarnom i sekundarnom zakonodavstvu
ili ih menja. Mogunost utemeljenosti pravnog obiaja u pravu Evropske unije
je u naelu prihvaena. Meutim, postoje znaajna ogranienja za njegovo
uspostavljanje u kontekstu prava Unije. Prva prepreka je postojanje posebne
procedure za izmene i dopune Ugovora (lan 54 UEU). To ne iskljuuje
mogunost pojave pravnog obiaja, ali u velikoj meri oteava ispunjavanje krit-
erijuma prema kojima bi trebalo primenjivati i prihvatati neku praksu u duem
periodu. Druga prepreka za uspostavljanje pravnog obiaja u institucijama
Unije je injenica da validnost svake aktivnosti neke institucije moe poticati
iskljuivo iz Ugovora, a ne iz stvarnog ponaanja te institucije ili njene namere
da kreira pravne odnose. To znai da institucije Unije ne mogu da uspostave
pravni obiaj na nivou Ugovora ni na koji nain; to mogu samo drave lanice
i to iskljuivo podlono gore navedenim strogim uslovima. Meutim, in-
stitucije se mogu pozivati na procedure i praksu koje se primenjuju i prihvataju
kao deo zakona Unije prilikom tumaenja pravila koje su odredile, a koje bi
mogle promeniti pravne posledice i delokrug dotinog pravnog akta. Meutim,
tu je potrebno je imati u vidu uslove i ogranienja koji potiu iz primarnog
zakonodavstva Unije.
SPORAZUMI IZMEU DRAVA LANICA
Poslednji izvor prava Evropske unije predstavljaju sporazumi meu dravama
lanicama. Sporazumi ove vrste mogu se sklapati radi reavanja problema
koji su usko vezani za aktivnosti Unije, ali nikakva ovlaenja nisu preneta
na institucije EU; postoje i sveobuhvatni meunarodni sporazumi (ugovori i
konvencije) izmeu drava lanica koji su posebno namenjeni prevazilaenju
nedostataka teritorijalno ogranienih aranmana i stvaranju prava koje se u
081
jednakoj meri primenjuje irom EU. To je vano najpre u oblasti privatnog
meunarodnog prava. Meu tim sporazumima su i sledei: Konvencija o sud-
skoj nadlenosti i ostvarivanju presuda u graanskim i trgovinskim predmeti-
ma (1968) koja je u meuvremenu zamenjena uredbom Saveta iz 2001. godine,
osim u sluaju Danske, pa tako danas predstavlja deo sekundarnog zakono-
davstva Unije; Konvencija o meusobnom priznavanju privrednih drutava i
pravnih lica (1968); Konvencija o ukidanju dvostrukog oporezivanja u vezi sa
usklaivanjem transfera prota izmeu povezanih preduzea (1990) i Konven-
cija o pravu merodavnom za ugovorne obaveze (1980).
NAIN DELOVANJA EU
Kada je formirana EU, bilo je potrebno osmisliti novi sistem zakonodavnih
akata. Pre svega je trebalo odluiti kakve forme bi zakonodavstvo Unije trebalo
da ima i kakve bi efekte one imale. Institucije su morale biti u stanju da usklade
razne ekonomske, drutvene i ne manje znaajne uslove zatite ivotne sredine
u razliitim dravama lanicama, ali da to uine ekasno, odnosno, ne zavisei
od dobre volje drave lanica, kako bi se za sve graane Unije stvorili najbolji
mogui uslovi za ivot. S druge strane, one nisu smele da se meaju u domai
pravni sistem vie nego to je to bilo nuno. Iz tog razloga je zakonodavni
sistem Evropske unije utemeljen na naelu da se nacionalne odredbe moraju
zameniti zakonodavstvom Unije tamo gde se isti aranman, ak i u pogledu
detaljnih stavki, mora primenjivati u svim dravama lanicama. S druge strane,
tamo gde to nije neophodno, potrebno je uzeti u obzir postojee pravne poretke
u dravama lanicama.
Iz tog razloga je razvijen niz instrumenata koji su institucijama Unije omoguili
uticaj na nacionalne pravne sisteme u razliitoj meri. Najdrastinije delovanje
je zamena nacionalnih propisa propisima Unije. Postoje i propisi Unije kojima
institucije utiu na pravne sisteme drava lanica samo posredno. Mogue je
i preduzimanje mera kojima se utie samo na odreene primaoce ili na one
koji mogu biti identikovani kako bi se razreio odreeni predmet. Konano,
predvieni su i pravni akti koji nisu obavezujui ni za drave lanice ni za
graane Unije.
Ukoliko posmatramo delokrug pravnih instrumenata EU u smislu lica na koja
se odnose i njihove praktine efekte u dravama lanicama, moemo ih podel-
iti na sledei nain.
083
NA KOGA SE ODNOSI EFEKTI
UREDBA Sve drave lanice, fzika i
pravna lica
Direktno primenljiva i u
celosti obavezujua
DIREKTIVA Sve ili odreene drave
lanice
Obavezujua u pogledu
eljenog rezultata. Direktno
primenljiva samo u
odreenim okolnostima
ODLUKA Nije defnisano
Sve ili odreene drave
lanice; odreena fzika ili
pravna lica
Direktno primenljiva i u
celosti obavezujua
PREPORUKA Sve ili odreene drave
lanice, drugi organi EU,
pojedinci
Nije obavezujua
MILJENJE
(AVIS)
Sve ili odreene drave
lanice, ostali organi EU
Nije defnisano
Nije obavezujue
Nije obavezujue
UREDBE KAO ZAKONI UNIJE
Uredbe su pravni akti koji omoguavaju institucijama Unije da prodru to je
dublje mogue u domae pravne sisteme. Odlikuju ih dve karakteristike koje
su veoma neuobiajene za meunarodno pravo.
Prva je njihov karakter Zajednice, to znai da se isti zakon donosi
za celu Uniju, bez obzira na meunarodne granice i u potpunosti se
primenjuje u svim dravama lanicama. Drava lanica nema pravo
na nepotpunu primenu uredbe ili na odabir samo onih odredaba koje
su joj prihvatljive, sa ciljem da osigura da neki akt kojem se protivi u
trenutku njegovog usvajanja, ili koji je u suprotnosti sa onim to smatra
svojim dravnim interesom, ne postane pravosnaan. Ona isto tako
ne moe da se poziva na odredbe i prakse iz domaih zakona kako bi
spreila obaveznu primenu odreene uredbe.
Druga je direktna primenljivost, to znai da pravni akti ne moraju da
se prenose u nacionalno zakonodavstvo, ve prenose prava ili nameu
obaveze graaninu Unije na isti nain kao i nacionalno pravo. Drave
lanice i njihove vladajue institucije i sudovi su vezane pravom Unije i
moraju ga potovati na isti nain kao i nacionalno pravo.
084
Slinosti izmeu ovih pravnih akata i zakona donetih u dravama lanicama
su oigledne. Ukoliko je u njihovom usvajanju uestvovao Evropski parla-
ment (prema postupku zajednikog odluivanja videti sledei odeljak), one
se opisuju kao zakonodavni akti. Parlament nije odgovoran za uredbe koje je
usvojio sam Savet ili Evropska komisija, pa im barem kada je re o postupku,
nedostaju osnovne karakteristike zakonodavstva ove vrste.
DIREKTIVE
Direktiva je najvaniji zakonodavni instrument uz uredbu. Njena svrha je da
pomiri dvojake ciljeve obezbeivanja neophodne jednoobraznosti prava Unije
kao i potovanja raznolikosti nacionalnih tradicija i struktura. Ono to je pr-
venstveni cilj direktive, stoga nije unikacija prava, to je svrha uredbi, nego
njihovo usklaivanje. Ideja je da se uklone kontradiktornosti i neusaglaenosti
izmeu nacionalnih zakona i uredaba ili da se postepeno izglade sve nedosled-
nosti da bi, koliko god je to mogue, u svim dravama lanicama postojali isti
materijalni uslovi. Direktiva je jedno od osnovnih sredstava upotrebljenih za
izgradnju jedinstvenog trita.
Direktiva je obavezujua za drave lanice u pogledu cilja koji je potrebno ost-
variti, ali nacionalnim vlastima ostavlja odluku o tome kako e dogovoreni cilj
Zajednice biti inkorporiran u njihove domae pravne sisteme. Obrazloenje
takvog oblika zakonodavstva je da se njime dozvoljava blai oblik intervencije
u domaoj ekonomskoj i pravnoj strukturi. Konkretno, drave lanice mogu
da uzmu u obzir specijalne domae okolnosti prilikom primene propisa Zajed-
nice. Dogaa se da direktiva ne prevazilazi po vanosti zakone drava lanica,
ve postavlja pred drave lanice obavezu da prilagode svoje nacionalno pravo
u skladu sa odredbama Zajednice. Rezultat je uglavnom postojanje zakonod-
avnog postupka na dva nivoa.
Najpre u poetnoj fazi, direktiva denie cilj koji je potrebno da na EU nivou
ostvari neka ili sve drave lanice na koje se on odnosi, u specinom vre-
menskom periodu. Institucije Unije mogu izneti svoje ciljeve s toliko detalja,
da dravama lanicama ne ostavi nikakav manevarski prostor, a to je zapravo
uinjeno u direktivama o tehnikim standardima i zatiti ivotne sredine.
Drugo, na nacionalnom nivou se ciljevi postavljeni na nivou EU prenose
u stvarne zakonske ili upravne odredbe unutar drava lanica. ak i ako u
naelu drave lanice imaju slobodu da odrede oblik i metode koje primenjuju
u prenoenju svojih obaveza donetih na nivou EU u svoje nacionalno zakono-
085
davstvo, kriterijumi EU se primenjuju kako bi se izvrila procena da li je to
izvreno u skladu sa pravom Evropske unije. Opti princip je da je potrebno
stvoriti pravnu situaciju u kojoj se prava i obaveze koje proistiu iz direktive
mogu prepoznati sa dovoljno jasnoe i izvesnosti kako bi se graaninu Uni-
je omoguilo da se na iste poziva ili, ukoliko je to sluaj, ih osporava pred
nacionalnim sudovima. To najee obuhvata usvajanje obaveznih odredaba
nacionalnog prava ili ukidanje ili dopunu postojeih pravila. Administrativni
obiaj sam po sebi nije dovoljan, uzimajui u obzir da ga ve po samoj prirodi
relevantne vlasti mogu menjati po svojoj volji; a nije ni dovoljno zapaen.
Direktive po pravilu ne dodeljuju direktna prava niti nameu obaveze graaninu
Unije. One su izriito namenjene samo dravama lanicama. Prava i obaveze za
graane proizilaze samo iz mera koje donose vlasti drava lanica koje moraju
da primene direktivu. Ta stavka nije ni od kakvog znaaja za graane sve dok
drave lanice potuju svoje obaveze na nivou Unije. Meutim, za graane
Unije postoje nepogodnosti ukoliko neka drava lanica ne primeni zahtev-
ane mere potrebne za ostvarivanje ciljeva datih u direktivi, a koje bi mogle da
im koriste, to jest, ako donete mere nisu adekvatne. Sud pravde je odbio da
tolerie takve nepravilnosti, a dugi niz sudskih predmeta je utvrdio da u takvim
sluajevima graani Unije mogu da tvrde da direktiva ili preporuka ima di-
rektno dejstvo u postupcima pred nacionalnim sudovima, kako bi se osigurala
prava koja su im dodeljena. Sud je direktno dejstvo denisao na sledei nain:
Odredbe direktive moraju dovoljno jasno i precizno denisati prava za
graane/preduzea Evropske unije.
Ostvarivanje tih prava nije uslovljeno bilo ime.
Nacionalne zakonodavne vlasti ne smeju da imaju bilo kakav manevar-
ski prostor u odnosu na sadraj propisa koje je potrebno doneti.
Vreme odreeno za sprovoenje direktive je isteklo.
Odluke Suda pravde o direktnom dejstvu baziraju se na optem miljenju
da drava lanica postupa dvosmisleno i protivzakonito ukoliko primenjuje
svoj stari zakon koji nije prilagoen uslovima iz direktive. To je zloupotreba
prava od strane drave lanice, a priznavanje direktnog efekta direktive je
usmereno na borbu protiv svake takve povrede time to e se osigurati da
drava lanica ne izvlai bilo kakvu korist krei pravo Unije. Stoga direktna
posledica ima efekat kanjavanja drave lanice koja ga kri. U tom kontek-
stu je znaajna injenica da je Sud pravde primenio dato naelo iskljuivo u
086
predmetima izmeu graana i drave lanice, a i tada samo kada je direktiva
bila u korist graana, a ne na njegovu tetu drugim reima, kad je poloaj
graana nakon dopune zakona u skladu sa direktivom bio povoljniji nego
prema starom zakonu (poznato kao vertikalno direktno dejstvo). Meutim,
primena vertikalnog direktnog dejstva direktiva ne spreava da direktno de-
jstvo direktive u korist nekog pojedinca bude na tetu nekog drugog pojed-
inca (direktiva s dvostrukim dejstvom, to se esto javlja u zakonu o nabavci i
zakonu o zatiti ivotne sredine). Trebalo bi smatrati ovu tetu kao negativni
pravni reeks koji je neizbena posledica obaveze drava lanica da po isteku
roka za prenoenje pomire svoj pravni poredak i ciljeve direktive; ne postoji
dalja teta zbog priznavanja vertikalnog dejstva direktiva.
Sud pravde ne prihvata direktno dejstvo direktiva u odnosima meu samim
graanima (horizontalno direktno dejstvo). Sud zbog kanjive prirode
tog naela zakljuuje da ono nije primenjivo na odnose izmeu zikih
lica, s obzirom da se oni ne mogu smatrati odgovornim za posledice nastale
zbog propusta drave lanice. Ono na ta graani moraju da se oslone je
pouzdanost zakona i zatita legitimnih oekivanja. Graani moraju imati
mogunost da raunaju na efekat direktive koji se postie nacionalnim mera-
ma za implementaciju. Meutim, u novijoj sudskoj praksi, Sud pravde je
ublaio neprihvatanje direktnog dejstva direktiva u privatno-pravnim pred-
metima. Ono je ogranieno na situacije gde se jedna ugovorna strana poziva
na pravo koje proizilazi iz direktive nasuprot drugoj strani koja se poziva na
pravo koje proizilazi iz nacionalnog prava. To otvara put horizontalnoj im-
plementaciji direktno primenjivih odredaba direktiva u situacijama koje se,
na primer, odnose na usklaivanje s objektivnim nacionalnim pravom (npr.
kada neko preduzee eli da obavee konkurenta da se pridrava nacionalnog
zakona kojim se kri zakon direktive) ili implementaciju obaveza iz nacional-
nog prava koje su u suprotnosti sa primenom direktive (kao to je odbijanje
da se potuje ugovor pozivanjem na nacionalne odredbe o zabrani koje kre
zakon direktive).
Direktno dejstvo direktive ne znai uvek da odredba direktive dodeljuje pra-
va pojedincima. Zapravo, odredbe direktive imaju direktno dejstvo ukoliko
imaju dejstvo objektivnog prava. Isti uslovi vae i za prihvatanje tog dejstva i
prihvatanje direktnog dejstva, gde je jedini izuzetak to to je, umesto jasnog
i preciznog zakona donetog za graanina ili preduzee iz Unije, utvrena jas-
na i precizna obaveza za drave lanice. Tamo gde je to sluaj, sve institucije,
to jest, zakonodavac, administracija i sudovi drava lanica, obavezani su
087
direktivom i automatski se moraju uskladiti i primenjivati je kao pravo Unije
i kao prioritetno. Konkretno govorei, oni zato imaju obavezu da tumae
nacionalni zakon u skladu sa direktivom ili da daju prednost odredbama
relevantne direktive kada je re o primeni a u vezi sa spornim nacional-
nim zakonom. Dalje, direktive imaju odreeni ograniavajui efekat na
drave lanice ak i pre zavretka perioda prenoenja direktive. U svetlu
obavezujue prirode direktive i njihove dunosti da omogue realizovanje
zadataka Unije (lan 4 UEU), drave lanice moraju da se uzdre, pre
zavretka perioda prenoenja direktive, od bilo kakvih mera koje bi mogle
da ugroze postizanje cilja direktive.
U svojim presudama za predmete Frankovi i Bonifai iz 1991. godine, Sud
pravde je zakljuio da su drave lanice obavezne da nadoknade tete u
sluajevima gde je pretrpljen gubitak zbog propusta da se direktiva prenese u
celini ili delom. Oba postupka su pokrenuta protiv Italije, zbog propusta da
se pravovremeno izvri prenos Direktive Saveta 80/987/EEZ, od 20. oktobra
1980. godine o zatiti zaposlenih u sluaju steaja poslodavca, ija je svrha
bila da zatiti prava zaposlenog na nadoknadu u periodu pre steaja i otkaza
zbog steaja. U tu svrhu je trebalo formirati garantne fondove sa zatitom od
kreditora; trebalo je da ih nansiraju poslodavci, javne vlasti ili jedni i drugi
zajedno. Problem sa kojim se Sud suoio bio je to to, iako je cilj direktive
bio da prenese na zaposlene lino pravo na kontinuirano plaanje naknade
iz garantnih fondova, nacionalni sudovi nisu mogli tom pravu da obezbede
direktno dejstvo, s obzirom na to da zbog nedostatka mera pomou kojih
se vri prenos direktive nije bio oformljen garantni fond i nije bilo mogue
utvrditi ko je bio dunik u sluaju steaja. Sud je doneo presudu da je Italija,
zbog toga to nije prenela direktivu, uskratila zaposlenim radnicima njihova
prava i samim tim je odgovorna za tetu. Bez obzira to obaveza naknade tete
nije zapisana u pravu Unije, Sud pravde je vidi kao integralni deo pravnog
poretka Evropske unije, jer pun efekat direktive ne bi bio osiguran i prava
koja su njom preneta ne bi bila zatiena bez mogunosti graana Unije da
zatrae i dobiju naknadu zbog povrede svojih prava od strane drava lanica
koje postupaju u suprotnosti sa pravom EU.
ODLUKE
Treu kategoriju pravnih akata EU predstavljaju odluke. U nekim
sluajevima institucije Unije mogu same biti odgovorne za primenu Ugo-
vora i uredbi, to e biti izvodljivo samo ukoliko su u poziciji da preduzi-
088
maju mere koje su obavezujue za odreene pojedince, preduzea ili drave
lanice. Situacija u sistemima samih drava lanica je vie-manje ista;
zakonodavstvo e primenjivati organi vlasti u pojedinanim sluajevima
putem administrativnih odluka.
Ova funkcija se u pravnom poretku Evropske unije ostvaruje putem odlu-
ka, koje predstavljaju sredstvo redovno dostupno institucijama Unije kojim
se nalae preduzimanje odreene mere u pojedinanom sluaju. Institucije
Unije stoga mogu zahtevati od neke drave lanice ili pojedinca da izvri
ili se uzdri od neke aktivnosti, ili im moe dodeliti prava ili nametnuti
obaveze.
Osnovne karakteristike jedne odluke mogu se saeto predstaviti na sledei
nain:
Odluka se razlikuje od uredbe po primenjivosti na pojedince: u njoj je
neophodno imenovati lica na koja se odnosi i jedino je za njih odluka
obavezujua. Ovaj uslov je ispunjen ukoliko je u trenutku donoenja
odluke mogue utvrditi kategoriju lica na koje se ona odnosi, a koja
nije naknadno proiriva. Pravi se referenca prema samom sadraju
odluke, koji mora da ima direktno i individualno dejstvo na poloaj
graanina. ak i trea lica mogu biti obuhvaena njenom denicijom,
ukoliko su, zbog linih kvaliteta ili uslova koji ih razlikuju od drugih
lica, pojedinano pogoeni ili ih je mogue identikovati na isti nain
kao i lica na koje se odluka odnosi.
Od direktive je razlikuje to to je u celosti obavezujua (dok direktiva
jednostavno navodi cilj koji je potrebno ostvariti).
Direktno je obavezujua za one kojima je upuena. Odluka upuena
dravi lanici zapravo ima isti direktan efekat na graanina kao i di-
rektiva.
PREPORUKE I MILJENJA
Poslednja kategorija pravnih mera koje su izriito predviene u Ugovorima
su preporuke i miljenja. Ona omoguavaju institucijama Unije da iznesu
svoje vienje dravama lanicama, a u nekim sluajevima i pojedinim
graanima, koje nije obavezujue i ne predstavlja pravnu obavezu za onog
kome je namenjeno.
089
Stranka kojoj su namenjene se u preporukama poziva, bez nametanja pravne
obaveze, da postupi na odreeni nain. Na primer, u sluajevima gde usva-
janje ili izmena i dopuna neke pravne ili administrativne odredbe u dravi
lanici izaziva poremeaj konkurencije na evropskom unutranjem tritu,
Komisija moe da preporui odgovarajue mere toj dravi, kako bi se izbegao
takav poremeaj (lan 117(1), druga reenica UFEU).
S druge strane, miljenja daju institucije Unije kada daju procenu odreene
situacije ili dogaanja u Uniji odnosno u pojedinanim dravama lanicama.
U nekim sluajevima one pripremaju i put za naknadne pravno obavezujue
akte ili predstavljaju preduslov za postupak pred Sudom Pravde (lanovi 258
i 259 UFEU).
Stvarni znaaj preporuka i miljenja je politiki i moralni. Obezbeujui
pravne akte ove vrste, autori Ugovora su predvideli da bi, s obzirom na
autoritet institucija Unije i njihovu iru perspektivu i obimno znanje o us-
lovima izvan ueg nacionalnog okvira, oni na koje se instrumenti odnose
trebalo da dobrovoljno potuju preporuke koje su im upuene i da postu-
paju u skladu sa procenom institucija Unije o datoj situaciji. Meutim, pre-
poruke i miljenja mogu imati direktno pravno dejstvo kada predstavljaju
preliminarne ili naknadne obavezne instrumente ili ako se institucija koja
ih je dala sama obavezala, ime je dovela do legitimnih oekivanja koja je
neophodno ispuniti.
REZOLUCIJE, DEKLARACIJE I AKCIONI PROGRAMI
Pored pravnih akata predvienih Ugovorima, institucije Unije imaju na raspo-
laganju i mnotvo drugih metoda stvaranja i oblikovanja pravnog poretka EU.
Najvaniji meu njima su rezolucije, deklaracije i akcioni programi.
Rezolucije: Moe ih izdavati Evropski savet, Savet i Evropski parlament.
One deniu zajednika miljenja i namere vezane za opti proces integraci-
je i specine zadatke u okviru i izvan EU. Rezolucije koje se odnose na
unutranje funkcionisanje EU se, na primer, odnose na osnovna pitanja u
vezi politike unije, regionalne politike, energetske politike i ekonomske i
monetarne unije (naroito Evropskog monetarnog sistema). Primarni znaaj
ovih rezolucija je u tome to one pomau u odreivanju politikog smera
budueg rada Saveta. Kao manifestacije zajednike politike volje, rezolucije
u znatnoj meri olakavaju postizanje konsenzusa u Savetu, a uz to garantuju
barem minimalni nivo korelacije izmeu struktura koje donose odluke u
090
Zajednici i drava lanica. Svaka vrsta procene njihovog pravnog znaaja
mora takoe uzeti u obzir i te funkcije, to znai da bi trebalo da ostanu
eksibilni instrument i ne budu ograniene prevelikim brojem pravnih us-
lova i obaveza.
Deklaracije: Postoje dve razliite vrste deklaracija. Ukoliko se deklaracija
odnosi na dalji razvoj Unije, kao to je Deklaracija o EU, Deklaracija o
demokratiji i Deklaracija o osnovnim pravima i slobodama, ona je vie-manje
ekvivalentna rezoluciji. Deklaracije ovog tipa se uglavnom koriste kako bi se
dospelo do iroke javnosti ili specine grupe lica kojima su upuene. Drugi
tip deklaracija donosi se u kontekstu postupka odluivanja u Savetu i one
iznose stavove svih ili pojedinih lanova Saveta o tumaenju odluka Saveta.
Interpretativne deklaracije ovog tipa su redovna praksa u Savetu i predstav-
ljaju neophodno sredstvo za postizanje kompromisa. Njihov pravni znaaj
bi trebalo ocenjivati prema osnovnim naelima tumaenja, prema kojima
bi kljuni faktor pri tumaenju znaenja pravne odredbe trebalo da u svim
sluajevima bude izvorna namera njenog autora. Meutim, ovo naelo vai
samo ukoliko deklaracija privue dovoljnu panju javnosti; na primer, to je
zato to sekundarno zakonodavstvo Unije kojim se dodeljuju direktna prava
pojedincima ne moe biti ogranieno sekundarnim sporazumima koji jo
nisu javno dostupni.
Akcioni programi: Ove programe pripremaju Savet i Komisija na svoju inici-
jativu ili na predlog Evropskog saveta i oni slue kako bi se u praksi prime-
nili zakonodavni programi i opti ciljevi predvieni Ugovorima. Ukoliko je
program izriito predvien Ugovorima, institucije Unije su obavezane tim
odredbama pri njegovom planiranju. U Uniji se ti programi objavljuju kao
Bele knjige. S druge strane, drugi programi se u praksi posmatraju kao opte
smernice bez pravno obavezujueg efekta. Meutim, oni su pokazatelj plan-
iranih aktivnosti institucija Unije. Takvi programi se u Uniji objavljuju kao
Zelene knjige.
OBJAVLJIVANJE I KOMUNIKACIJA
Zakonodavni akti u vidu uredbi, direktiva upuenih svim dravama
lanicama i odluka u kojima nije navedeno kome su upuene, objavljuju se u
Slubenom glasniku Evropske unije (Serija L = Zakonodavstvo). Oni stupaju
na snagu na dan koji je naveden u njima, ili ukoliko datum nije preciziran,
dvadesetog dana od njihovog objavljivanja.
091
Nezakonodavni akti u vidu uredbi, direktiva ili odluka, u sluaju kada u nji-
ma nije precizirano kome su upuene, potpisuje predsednik institucije koja
ih je usvojila. Objavljuju se u Slubenom glasniku (Serija C = Komunikacija).
Ostale direktive i odluke koje preciziraju kome su upuene, dostavljaju se
licima kojima su upuene i uruenjem stupaju na snagu.
Ne postoji obaveza objavljivanja neobavezujuih instrumenata ili informisan-
ja o njima, ali oni se obino objavljuju u Slubenom glasniku (Obavetenja).
ZAKONODAVNI PROCES U EU
Dok se u dravama volja naroda uglavnom izraava u parlamentu, predstavnici
vlada drava lanica koji se sastaju u Savetu su dugo igrali odluujuu ulogu
u izraavanju volje EU. To je prosto bilo zbog toga to se Evropska unija
ne sastoji od jedne evropske nacije ve svoje postojanje i formu duguje
kombinovanom doprinosu svojih drava lanica. One nisu jednostavno
prenele deo svog suvereniteta na EU, ve su ga udruile na osnovu
razumevanja da e zadrati zajedniko ovlaenje njegove primene. Meutim,
u toku razvoja i produbljivanja procesa evropskih integracija, ova podela
ovlaenja u procesu odluivanja, koji je u poetku bio usmeren na odbranu
nacionalnih interesa drava lanica, razvila se u neto mnogo uravnoteenije,
uz stalno jaanje statusa Evropskog parlamenta. Prvobitna procedura, u kojoj
je Parlament samo konsultovan, bila je pre svega proirena na saradnju sa
Savetom, da bi Parlament konano dobio ovlaenja zajednikog odluivanja
u zakonodavnom procesu Evropske unije.
Prema Lisabonskom ugovoru, ova ovlaenja Parlamenta za zajedniko odlu-
ivanje postala su redovan zakonodavni postupak, to jest, opte pravilo,
ime je dodatno ojaan demokratski kredibilitet EU. Postupak zajednikog
odluivanja sastoji se od zajednikog usvajanja uredaba, direktiva ili odluka
od strane Evropskog parlamenta i Saveta na osnovu predloga Komisije. Samo
u nekoliko izriito odreenih sluajeva usvajanje uredaba, direktiva ili odlu-
ka od strane Evropskog parlamenta uz uee Saveta ili od strane Saveta uz
uee Evropskog parlamenta, predstavlja poseban zakonodavni postupak. Uz
ove zakonodavne postupke, postoji i postupak odobrenja, koji Evropskom
parlamentu daje konanu odluku o stupanju nekog pravnog instrumenta na
snagu, kao i pojednostavljeni postupak, koji se primenjuje kada samo jedna
institucija Unije izdaje neobavezujue instrumente.
2. i 3. decembar 1985. godine, Luksemburg.
Na marginama Evropskog saveta, Evropljani federalisti
demonstriraju u korist Evropske unije i ukidanja granica,
to e meu nekim dravama biti primenjeno tek 10 godina
kasnije.
093
Tok postupka
Faza formulacije
U principu, mehanizam pokree Komisija, koja priprema predlog za usva-
janje mere Unije (to je poznato kao pravo na inicijativu). Predlog priprema
odsek Komisije koji se bavi odreenom oblau; u ovoj fazi se odsek esto
savetuje s nacionalnim ekspertima. To se ponekad odvija u vidu rasprava
posebno sazvanih komiteta; drugi nain je da relevantni odseci Komisije
upute pitanja ekspertima. Meutim, Komisija nije obavezna da prihvati
savet nacionalnih eksperata u pripremi svojih predloga. Nacrt koji Komisija
priprema, a u kome je do najsitnijih detalja razraen sadraj i oblik mere, ide
pred Komisiju kao celinu, i tada je dovoljna prosta veina da bi bio usvojen.
To je sada predlog Komisije i alje se istovremeno Savetu i Evropskom
parlamentu, a kada su neophodne konsultacije i Evropskom ekonomskom i
socijalnom komitetu i Komitetu regiona, uz detaljna objanjenja.
Prvo itanje u Parlamentu i Savetu
Predsednik Evropskog parlamenta prosleuje predlog Parlamentarnom
komitetu za koordinaciju radi daljeg razmatranja. O rezultatu diskusija u
komitetu raspravlja se na plenarnoj sednici Parlamenta, i on je dat u vidu
miljenja kojim se predlog usvaja, odbija ili se predlau amandmani. Parla-
ment potom dostavlja svoj stav Savetu.
Savet tada pri prvom itanju moe postupiti na sledei nain.
Ukoliko odobri miljenje Parlamenta, akt se usvaja u formi tog
miljenja; time se zavrava zakonodavni postupak.
Ukoliko Savet ne odobri miljenje Parlamenta, on usvaja svoj stav u
prvom itanju i prosleuje ga Evropskom parlamentu.
Savet informie Evropski parlament o svim razlozima koji su ga doveli do us-
vajanja svog stava. Komisija informie Evropski parlament o svim detaljima
svog stanovita.
Drugo itanje u Parlamentu i Savetu
Od trenutka kada se stanovite Saveta prosledi Evropskom parlamentu, on
ima rok od tri meseca da preduzme neto od dole navedenog:
094
(1) Da odobri miljenje Saveta ili da ne donese odluku; akt o kome je
re se u tom sluaju smatra usvojenim uz formulaciju koja odgovara
stanovitu Saveta;
(2) Da odbije stanovite Saveta veinom svojih lanova; predloeni akt e
se smatrati neusvojenim i time e zakonodavni postupak biti zavren;
(3) Da veinom svojih lanova dopuni stanovite Saveta; tako izmenjen
tekst Parlamenta e se proslediti Savetu i Komisiji, koja daje miljenje
o tim amandmanima.
Savet raspravlja o izmenjenom stanovitu i ima tri meseca od prijema aman-
dmana Parlamenta da preduzme neto od dole navedenog:
(1) Moe prihvatiti sve amandmane Parlamenta; akt u pitanju se u tom
sluaju smatra usvojenim. Kvalikovana veina je dovoljna ukoliko
je i Komisija saglasna sa amandmanima; ukoliko to nije sluaj, Savet
moe odobriti amandmane Parlamenta iskljuivo jednoglasno.
Procedura pomirenja
Proceduru pomirenja inicira predsednik Saveta u dogovoru s predsednikom
Evropskog parlamenta. U njegovoj osnovi je Komitet za pomirenje, koji tre-
nutno sastavljen od 27 predstavnika, svih iz Saveta i Evropskog parlamenta.
Komitet za pomirenje ima zadatak da postigne dogovor o zajednikom tek-
stu kvalikovanom veinom u roku od est nedelja od sazivanja, na bazi
stavova Evropskog parlamenta i Saveta sa drugog itanja.
Komisija uestvuje u radu Komiteta za pomirenje i preduzima sve neophodne
inicijative sa ciljem da pomiri stanovita Evropskog parlamenta i Saveta.
Ukoliko u roku od est nedelja od sazivanja Komitet za pomirenje ne usvoji
zajedniki tekst, predloeni akt se smatra neusvojenim.
Tree itanje u Parlamentu i Savetu
Ukoliko u roku od est nedelja od sazivanja Komitet za pomirenje usvoji
zajedniki tekst, Evropski parlament e veinom glasova, a Savet kvalik-
ovanom veinom, imati period od est nedelja od tog odobrenja za usva-
janje dotinog akta, u skladu sa zajednikim tekstom. Ukoliko to ne uine,
predloeni akt se smatra neusvojenim a zakonodavni postupak je zavren.
095
EVROPSKI PARLAMENT
KOMITET ZA POMIRENJE KOJI SAZIVA SAVET / PARLAMENT
Bez amandmana od strane
Parlamenta ili odobrenja svih
amandmana od strane Saveta
Instrument usvojen
Kvalifkovanom
veinom odobrava
amandmane
Usvajanje akta
Postignut dogovor
Savet i Parlament potvruju ishod
prilikom
treeg itanja
Jednoglasno
odobravanje
amandmana
Usvajanje akta
Dogovor nije postignut
Instrument se smatra odbijenim
Kraj zakonodavnog postupka
KOMITET REGIONA
Usvojena formulacija koja
odgovara stavu Saveta
Zavretak zakonodavnog
postupka
Instrument nije usvojen
EVROPSKI
PARLAMENT
EVROPSKI
EKONOMSKI I
SOCIJALNI KOMITET
Predlozi
Stav Parlamenta i miljenje Komiteta
Savet odbija
amandmane
Odobrava amandmane Parlamenta
Stav Saveta
Odbija amandmane Parlamenta
Odobren stav Saveta
Amandmani veine
lanova
Odbijanje stava Saveta
od strane veine
lanova
(prvo itanje)
(prvo itanje)
u suprotnom
(drugo itanje)
(drugo itanje)
SAVET
SAVET
KOMISIJA
KOMISIJA
REDOVNI ZAKONODAVNI POSTUPAK (LAN 294 UFEU)
096
Objavljivanje
Konani tekst (na 23 aktuelna zvanina jezika Unije: bugarskom, ekom,
danskom, holandskom, engleskom, estonskom, nskom, francuskom,
nemakom, grkom, maarskom, irskom, italijanskom, letonskom, lit-
vanskom, maltekom, poljskom, portugalskom, rumunskom, slovakom,
slovenakom, panskom i vedskom) potpisuju predsednici Evropskog parla-
menta i Saveta, potom se on objavljuje u Slubenom Glasniku Evropske unije
ili, ukoliko je upuen odreenoj grupi, dostavlja se primaocima.
Postupak zajednikog odluivanja predstavlja izazov i ansu za Parlament.
Da bi postupak uspeno funkcionisao, mora postojati dogovor unutar
Komiteta za pomirenje. Meutim, postupak takoe radikalno menja odnos
izmeu Parlamenta i Saveta. Dve institucije su sada postavljene na isti nivo
u zakonodavnom postupku i potrebno je da Parlament i Savet pokau svoju
sposobnost postizanja kompromisa i usmere svoje napore u Komitetu za
pomirenje ka postizanju dogovora.
POSTUPAK ODOBRENJA
Jo jedan od najvanijih oblika uea Parlamenta u zakonodavnom postup-
ku je postupak odobravanja, gde se neki pravni instrument moe usvoji-
ti samo uz prethodno odobrenje Parlamenta. Taj postupak, meutim, ne
daje Parlamentu nikakav prostor za direktan uticaj na prirodu zakonskih
odredaba. Na primer, parlament ne moe predlagati bilo kakve amand-
mane ili osiguravati njihovo prihvatanje tokom postupka odobravanja; nje-
gova uloga je ograniena na prihvatanje ili odbijanje pravnog instrumenta
koji mu je predat.
Postoji odredba koja se odnosi na ovaj postupak, u vezi sa pristupanjem
novih drava lanica, sklapanjem sporazuma o pridruivanju, sporazu-
ma sa vanim budetskim implikacijama za EU i sporazuma sa dravama
nelanicama u oblastima politike za koje vai redovni zakonodavni postupak
(lan 218(6) UFEU).
POJEDNOSTAVLJENI POSTUPAK
Prema pojednostavljenom postupku, nije neophodan predlog Komisije da bi
se pokrenuo zakonodavni postupak.
Taj postupak se primenjuje kod mera u okviru sopstvenih ovlaenja Komisi-
je (kao to je odobravanje dravne pomoi).
097
Pojednostavljeni postupak se primenjuje i za usvajanje neobavezujuih
instrumenata, pogotovo preporuka i miljenja koje donose Komisija ili
Savet. Komisija nije ograniena na ono to je izriito predvieno Ugo-
vorima, ve moe i da formulie preporuke i daje miljenje tamo gde ih
smatra neophodnim.
U pojednostavljenom postupku, pravni akti se usvajaju prostom veinom.
SISTEM PRAVNE ZATITE EU
Unija koja ima ambicije da bude zajednica voena zakonom mora obezbediti
svojim graanima kompletan i ekasan sistem pravne zatite. Sistem pravne
zatite Unije ispunjava taj uslov. On prepoznaje pravo pojedinca na ekasnu
sudsku zatitu prava koja potiu iz prava Unije. Ta zatita je jedno od os-
novnih pravnih naela koja su rezultat ustavnih tradicija zajednikih za sve
drave lanice i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (lan 6 i 13) i nju
garantuje pravni sistem Evropske unije (Sud pravde, Opti sud i specijalizo-
vani sudovi). Radi ostvarenja te zatite postoji itav niz postupaka, koji su
opisani u daljem tekstu.
POSTUPAK U SLUAJU KRENJA (LAN 258 UFEU)
To je postupak kojim se utvruje da li neka drava lanica ne ispunjava
obavezu koja joj je zadata pravom Unije. Sprovodi se iskljuivo pred Su-
dom pravde Evropske unije. S obzirom na ozbiljnost optube, obraanju
Sudu pravde mora prethoditi preliminarni postupak u kom se dravi
lanici daje mogunost da iznese svoje primedbe. Ukoliko se spor ne
razrei u ovoj fazi, Komisija (lan 258 UFEU) ili druga drava lanica
(lan 259 UFEU) moe pokrenuti postupak u Sudu. U praksi, inici-
jativu uglavnom preuzima Komisija. Sud sprovodi istragu albe i donosi
odluku da li je dolo do krenja Ugovora. Ukoliko je to sluaj, od drave
lanice koja je prekrila ugovor se tada zahteva da preduzme mere koje
su neophodne za potovanje presude. Ukoliko drava lanica ne potuje
presudu donetu protiv nje, Komisija ima mogunost da zatrai donoenja
druge presude Suda kojom se dravi nalae da plati odreeni iznos ili
kaznu (lan 260 UFEU). Dakle, postoje ozbiljne nansijske posledice
za dravu lanicu koja nastavlja da zanemaruje sudsku presudu donetu
protiv nje zbog krenja Ugovora.
098
ZAHTEVI ZA PONITENJE (LAN 263 UFEU)
Zahtevi za ponitenje su sredstvo objektivne sudske kontrole aktivnos-
ti institucija i organa Unije (apstraktna sudska revizija) i oni obezbeuju
graaninu pristup pravosuu EU, iako uz odreena ogranienja (garancija
individualne pravne zatite).
Oni se mogu podnositi protiv svih mera institucija i organa Unije koje proiz-
vode obavezujui pravni uinak koji bi mogao da utie na interese tuioca,
ozbiljno menjajui njihov pravni poloaj. Pored drava lanica, zahteve za
ponitenje mogu da podnesu Evropski parlament, Savet, Komisija, Revizor-
ski sud, Evropska centralna banka i Komitet regiona, pod uslovom da se
pozivaju na krenje prava koja su im dodeljena.
Graani i preduzea, s druge strane, mogu pokretati postupak samo protiv
reenja koja su upuena njima lino ili koja, iako upuena nekom drugom,
imaju direktno individualno dejstvo na njih. Sud pravde smatra da je to
sluaj ukoliko je lice pogoeno na toliko specian nain, da postoji jasna
razlika izmeu njega i drugih lica ili preduzea. Kriterijum direktnosti ima
za cilj da se obezbedi da se predmet prosleuje Sudu pravde ili Optem sudu
ukoliko je injenica da je pravni status tuioca pogoran jasno utvrena, kao
i priroda tog negativnog uticaja. Uslov individualnog sluaja je isto tako
predvien radi spreavanja podnoenja povezanih tubi.
Ukoliko se zahtev pozitivno rei, Sud pravde ili Opti sud mogu da proglase
instrument nevaeim i to sa retroaktivnim dejstvom. U odreenim uslovi-
ma, moe se proglasiti nevaeim iskljuivo sa danom donoenja presude.
Meutim, da bi se zatitila prava i interesi lica koja pokreu pravne sporove,
izjava o nitavnosti moe biti izuzeta iz svakog takvog ogranienja.
TUBE ZBOG NEPOSTUPANJA (LAN 265 UFEU)
Ovaj vid postupka dopunjava pravnu zatitu koja je dostupna protiv Evrop-
skog parlamenta, Evropskog saveta, Saveta, Komisije i Evropske centralne
banke. Postoji preliminarni postupak kojim podnosilac tube prvo mora da
obavesti instituciju o njenoj obavezi da ispuni svoju dunost. Predmet tube
koju podnose institucije je tvrdnja da je organ u pitanju prekrio Ugovor
nedonoenjem odluke koja je bila zahtevana od njega. U sluajevima gde
albu podnosi graanin ili preduzee, predmet tube zbog nepostupanja se
ograniava na tvrdnju da je institucija prekrila Ugovor proputajui da up-
099
uti pojedinanu odluku tom podnosiocu tube. Presuda prosto utvruje da
je propust bio nezakonit. Sud pravde/Opti sud nema nadlenost da naloi
donoenje odluke: od strane protiv koje je doneta presuda samo se zahteva da
preduzme mere u skladu sa presudom (lan 266 UFEU).
TUBE ZA NAKNADU TETE (LANOVI 268 I 340(2) UFEU)
Graani i preduzea kao i drave lanice koji pretrpe tetu zbog pro-
pusta slubenika institucija EU imaju mogunost da podnesu zahteve za
naknadu tete pred Sudom pravde. Osnova za odgovornost Evropske unije
nije u potpunosti denisana Ugovorima i inae se upravlja optim naelima
koja su zajednika zakonima drava lanica. Sud je to korigovao, smatrajui
da moraju biti zadovoljeni sledei uslovi pre nego to se moe isplatiti na-
knada za tetu: (1) mora da postoji nezakonita radnja institucije Unije ili
nekog od njenih slubenika u okviru obavljanja svoje funkcije. Nezakonita
radnja nastupa ukoliko postoji ozbiljna povreda propisa prava Unije kojim
se daje pravo pojedincu, preduzeu ili dravi lanici ili je donet kako bi se
oni zatitili. Zakoni kod kojih je prepoznata zatitna priroda su prvenstveno
osnovna prava i slobode unutranjeg trita ili osnovna naela zatite legit-
imnih oekivanja i proporcionalnosti. Povreda je u dovoljnoj meri ozbiljna
ukoliko je data institucija u veoj meri izala iz okvira svojih diskrecionih
ovlaenja. Sud se trudi da ogranii svoje zakljuke na usku kategoriju lica
pogoenih spornom merom i na obim pretrpljene tete, koja mora da bude
vea od relativnog komercijalnog rizika koji je oekivan u datom poslovnom
sektoru; (2) teta mora zaista biti pretrpljena; (3) neophodno je da postoji
uzrono-posledina veza izmeu akta institucije Unije i pretrpljene tete; (4)
nije neophodno dokazivati nameru ili nemar.
TUBE SLUBENIKA ZAJEDNICE (LAN 270 UFEU)
Sporovi izmeu Evropske unije i njenih slubenika ili njihovih nadivelih
lanova porodice mogu se takoe reavati pred Sudom Pravde. Nadlenost
za ovakve tube ima specijalizovani sud za slubenike pri Optem sudu.
SPOROVI O PATENTIMA UNIJE (LANOVI 257 I 262 UFEU)
Pravni osnov za formiranje Suda Unije za patente uveden je Ugovorom iz
Nice. Sud Unije za patente, koji e tek biti oformljen i koji e se nalaziti
pri Sudu Pravde, imao bi nadlenost nad sporovima u vezi sa buduim ev-
100
ropskim patentnim sistemom. Preciznije, bavio bi se postupcima vezanim
za povrede i validnost patenata Unije. Cilj formiranja evropskog patent-
nog sistema je da putem jedinstvenog postupka olaka i uini jeftinijom
zatitu novih izuma u svim dravama lanicama Evropske unije. Tako e
biti eliminisani konkurentski nedostaci koji pogaaju evropske inovatore i
stimulisae se investicije u istraivanje i razvoj.
APELACIONI POSTUPAK (LAN 256(2) UFEU)
Odnos izmeu Suda pravde i Opteg suda osmiljen je tako da su presude
Opteg suda podlone pravu albe Sudu pravde, iskljuivo vezano za pravna
pitanja. alba moe biti zasnovana na nedostatku nadlenosti Opteg suda,
krenju procedure kojim se negativno utie na interese podnosioca albe ili
na povredi prava Unije od strane Opteg suda. Ukoliko je alba opravdana i
proceduralno prihvatljiva, Sud pravde ukida presudu Opteg suda. Ukoliko
je predmet zreo za donoenje sudske odluke, Sud pravde moe da donese
sopstvenu presudu; u suprotnom mora da vrati predmet Optem sudu, koji
je obavezan pravnom procenom Suda pravde.
Slian sistem danas postoji izmeu specijalizovanih sudova i Opteg suda,
pri emu opti sud analizira odluke specijalizovanih sudova kao da je apela-
cioni sud. Odluku Opteg suda o albi moe ponovo preispitati Sud pravde,
iako samo u specijalnim okolnostima.
PROVIZORNA PRAVNA ZATITA (LANOVI 278 I 279 UFEU)
Tube podnete Sudu pravde ili Optem sudu, ili albe na presude koje su
doneli, nemaju obustavljajue dejstvo. Meutim, mogue je zatraiti od Suda
pravde ili Opteg suda reenje o obustavi primene akta koji se osporava (lan
278 UFEU) ili donoenje privremenog sudskog reenja (lan 279 UFEU).
Opravdanost svakog zahteva za donoenje privremenih mera procenjuju
sudovi na osnovu sledea tri kriterijuma: (1) potencijal za uspeh u smislu
glavnog pitanja (fumus boni juris): procenjuje se od strane suda u prelimi-
narnoj saetoj analizi argumenata koje je izneo podnosilac albe; (2) hit-
nost reenja: procenjuje se na osnovu toga da li je reenje koje je zatraio
podnosilac zahteva neophodno kako bi se izbegla ozbiljna i nepopravljiva
teta; kriterijumi koji se koriste u donoenju ove procene obuhvataju pri-
rodu i ozbiljnost prekraja i njegove specine i nepovratno tetne posledice
po imovinu podnosioca zahteva kao i druge predmete pravne zatite; nan-
101
sijski gubitak je ozbiljne i nepopravljive prirode samo ukoliko se ne moe
nadoknaditi ak i ukoliko se predmet rei u glavnom postupku u korist pod-
nosioca zahteva; (3) procena interesa: tetne posledice koje e podnosilac
zahteva verovatno pretrpeti ukoliko njegov zahtev za donoenje privremene
mere bude odbijen ocenjuju se u odnosu na interes Evropske unije da se mera
odmah primeni, kao i u odnosu na tetne posledice po trea lica u sluaju da
privremena mera bude doneta.
PRELIMINARNE PRESUDE (LAN 267 UFEU)
U pitanju je postupak kojim nacionalni sudovi mogu da zatrae smernice
o pravu Unije od Suda pravde. U sluajevima kada se od nacionalnog suda
zahteva primenjivanje odredaba Unije u predmetu na kome radi, sud moe
obustaviti postupak i zatraiti od Suda pravde pojanjenje validnosti instru-
menta Unije u pitanju i/ili tumaenje instrumenta i Ugovora. Sud pravde
odgovara presudom umesto savetodavnog miljenja; time se naglaava
obavezujua priroda njegove presude. Postupak donoenja preliminarne
presude, za razliku od ostalih postupaka koji se u ovom tekstu razmatra-
ju, nije parnini postupak, ve samo jedna faza u postupku koji poinje i
zavrava se pred nacionalnim sudovima.
Cilj je da se obezbedi jednoobrazno tumaenje prava Unije a tako i jedinstvo
pravnog poretka Evropske unije. Pored te druge funkcije, postupak je isto
tako od znaaja kada je re o zatiti individualnih prava. Nacionalni sudovi
mogu samo da izvre procenu usklaenosti nacionalnog prava i prava Unije
pa da, u sluaju svake neusklaenosti, primene pravo Unije koje je mero-
davnije i direktno primenjivo ukoliko su sadraj i obim delovanja odredaba
Unije jasno denisani. Ta jasnoa redovno moe biti utvrena samo prelimi-
narnom presudom Suda pravde, to znai da postupak za donoenje takve
presude daje graanima Unije mogunost da dovedu u pitanje aktivnosti
svojih drava lanica koje su u suprotnosti sa pravom EU i da osiguraju pri-
menu prava Unije pred nacionalnim sudovima. Ova dvojna funkcija postup-
ka donoenja preliminarne presude u izvesnoj meri nadoknauje ogranienja
nametnuta pojedincima koji direktno podnose tube Sudu pravde i time je
od presudnog znaaja za pravnu zatitu pojedinca. Meutim, uspeh ovih
postupaka na kraju zavisi od toga koliko su nacionalne sudije i sudovi sk-
loni prosleivanju predmeta viim nadlenim organima.
Predmet: Sud pravde donosi presude o tumaenju instrumenata prava Uni-
je i analizira validnost akata institucija Unije koji su od pravnog znaaja.
102
Odredbe nacionalnog prava ne mogu biti predmet preliminarne presude. U
postupcima za donoenje preliminarne presude, Sud pravde nije ovlaen da
tumai nacionalno pravo niti da procenjuje njegovu kompatibilnost sa pra-
vom Unije. Ta injenica se esto zanemaruje u pitanjima koja se prosleuju
Sudu pravde, koji se poziva da razmotri mnoga pitanja koja se specino
odnose na usklaenost odredaba nacionalnog prava s pravom Unije, ili da
donese odluku o primenjivosti odreene odredbe prava Unije u postupcima
pred nacionalnim sudom. Iako su ta pitanja zapravo proceduralno neprih-
vatljiva, Sud pravde ih ne vraa nacionalnim sudovima; naprotiv, on ponovo
tumai pitanje koje mu je prosleeno kao zahtev nacionalnog suda koji ga
je prosledio za dobijanje osnovnih ili sutinskih kriterijuma za tumaenje
relevantnih odredaba prava Unije, ime omoguava nacionalnom sudu da
naknadno sam uradi procenu kompatibilnosti nacionalnog prava s pravom
Unije. Postupak koji je usvojen u Sudu pravde jeste da se iz dostavljene doku-
mentacije a posebno iz osnova za prosleivanje izdvoje oni elementi prava
Unije koje je potrebno tumaiti za potrebe izvornog pravnog spora.
Pravo na sprovoenje postupka: Postupak je dostupan svim sudovima
drava lanica. Ovaj izraz bi trebalo razumeti u okviru znaenja prava
Unije i on se ne fokusira na naziv, ve na funkciju i poloaj pravosudnog
organa unutar sistema pravne zatite u dravama lanicama. Na toj osnovi,
izraz sudovi podrazumeva sve nezavisne institucije (to jest, one koje ne
podleu instrukcijama) ovlaene za reavanje sporova u dravi ureenoj
ustavom, u propisnom pravnom postupku. U skladu sa ovom denici-
jom, ustavni sudovi u dravama lanicama i ovlaeni organi za reavanje
sporova izvan dravnog pravosudnog sistema su ovlaeni da prosleuju
predmete ali ne privatni arbitrani tribunali. Odluka nadlenog suda
o tome da li je potrebno proslediti predmet zavisie od znaaja odredbe
prava Zajednice za reavanje predmetnog spora, to procenjuje nacionalni
sud. Strane mogu da zatrae, ali ne i da zahtevaju da se predmet prosledi.
Sud pravde razmatra relevantnost predmeta samo u vezi sa tim da li je dato
pitanje prikladno za prosleivanje (to jest, da li je zaista za njega potrebno
tumaenje ugovora Unije ili pravne validnosti akta neke institucije Unije),
odnosno da li se stvarno radi o pravnom sporu (odnosno, da li su pitanja
o kojima bi Sud trebalo da d pravno miljenje u postupku donoenja pre-
liminarnog reenja samo hipotetika ili se odnose na pravno pitanje koje
je ve reeno). Sud pravde tek u izuzetnim sluajevima odbija da razmo-
tri neki predmet iz navedenih razloga, jer s obzirom na poseban znaaj
meusobne saradnje pravosudnih vlasti, Sud ostaje suzdran prilikom
103
primene tih kriterijuma. Uprkos tome, novije presude ukazuju na to da je
Sud postao stroiji u pogledu ispunjenosti uslova za prosleivanje tako to
je veoma dosledan kada je re o ve ustanovljenim uslovima da nalog za
prosleivanje sadri dovoljno jasno i detaljno obrazloenje o injeninoj i
pravnoj pozadini izvornog postupka i da ako ta informacija nije pruena,
Sud izjavljuje da nije u mogunosti da obezbedi propisno tumaenje prava
Unije i odbija zahtev za donoenje preliminarne presude kao neprihvatljiv.
Obaveza prosleivanja predmeta: Nacionalni sud ili tribunal protiv ije od-
luke ne postoji pravni lek prema nacionalnim zakonima, obavezan je da
prosledi predmet. Pojam prava na albu obuhvata sve vidove pravne zatite
kojima moe da se preispita sudska presuda u injeninom i pravnom
smislu (alba) ili samo u pravnom smislu (alba zbog pravnih pitanja).
Meutim, ovaj pojam ne obuhvata obine pravne lekove koji imaju
ogranieno ili specino dejstvo (kao to su novi postupci, ustavna alba).
Sud koji ima obavezu da prosledi predmet moe takvo prosleivanje izbei
samo ukoliko to pitanje nije od materijalnog znaaja za ishod predmeta u
postupku ili ukoliko je na njega Sud pravde ve odgovorio ili tumaenje
prava Unije ne dovodi do bilo kakve opravdane sumnje. Meutim, obaveza
prosleivanja je bezuslovna tamo gde je dovedena u pitanje validnost in-
strumenta Unije. Sud pravde je bio veoma jasan u pogledu toga da jedino
on ima ovlaenje da odbije nezakonite pravne odredbe prava Unije. Tako
nacionalni sudovi moraju da primenjuju i potuju pravo Unije dok ga Sud
pravde ne proglasi nevaeim. Poseban dogovor se primenjuje na sudove
koji uestvuju u postupku koji je pokrenut kako bi se pruila privremena
pravna zatita. Prema nedavno donetim presudama Suda pravde, ti sudovi
imaju ovlaenje, podlono odreenim uslovima, da obustave primenu na-
cionalnog upravnog akta koji potie iz uredbe Unije, ili da izdaju privre-
mena reenja kako bi provizorno utvrdili stanje pravnih odnosa istovre-
meno zanemarujui postojeu odredbu prava Unije.
Nepotovanje obaveze prosleivanja predmeta predstavlja krenje Ugovora
Unije, zbog ega bi mogao da bude pokrenut postupak protiv relevantne
drave lanice zbog krenja Ugovora. Meutim, u praksi su efekti takvog
postupka veoma ogranieni, s obzirom na to da vlada te drave lanice ne
moe da postupa po bilo kom nalogu Suda pravde zbog toga to nezavis-
nost njenog pravosua i naela raspodele ovlaenja znae da on ne moe
da izdaje instrukcije nacionalnim sudovima. Danas kada je prihvaeno
naelo odgovornosti drava lanica za neusklaenost s pravom Unije (vi-
104
deti sledee poglavlje), mogunost da pojedinci podnesu zahteve za na-
knadu teta koje su eventualno nastale kao posledica toga to relevantna
drava lanica nije ispunila svoju obavezu da prosleuje predmete, prua
bolje izglede za uspeh.
Dejstvo: Preliminarna presuda koja se izdaje u vidu sudske presude, direk-
tno je obavezujua za sud koji je prosledio nalog, kao i za sve druge sudove
koji sasluavaju isti predmet. U praksi ona ima veoma visok status prese-
dana za kasnije predmete sline prirode.
ODGOVORNOST DRAVA LANICA ZA KRENJE PRAVA UNIJE
Odgovornost drave lanice za tetu koju pretrpe pojedinci kao posledicu
krenja prava Unije koje se moe pripisati datoj dravi, u naelu je ustanovio
Sud pravde u svojoj presudi od 5. marta 1996. godine u spojenim pred-
metima C-46/93 Brasserie du pcheur i C-48/93 Factortame. Ta presuda,
koja je predstavljala presedan, bila je na istom nivou sa ranijim presudama
Suda pravde o prvenstvu prava Unije, direktnoj primenljivosti odredaba
prava Unije i prihvatanju paketa osnovnih prava same Unije. Presuda je
bila ak prosleena samom Sudu kao neizbena posledica direktnog de-
jstva odredaba Zajednice ije je krenje izazvalo pretrpljenu tetu, i ona u
znatnoj meri poveava mogunosti jednog pojedinca da primora dravne
organe sve tri centralne vlasti (zakonodavne, izvrne i pravosudne) da
potuju i sprovode pravo Unije. Presuda je nastavak razvoja presuda Suda
u predmetima Frankovi i Bonifai. Dok su ranije presude ograniavale
odgovornost drava lanica na sluajeve gde su pojedinci pretrpeli tetu
zbog propusta da se izvri pravovremeni prenos direktive koja im dodeljuje
lina prava ali koja nije direktno bila njima upuena, poslednja presuda je
ustanovila naelo opte odgovornosti koja obuhvata svaku povredu prava
Unije koju je mogue pripisati nekoj dravi lanici.
ODGOVORNOST DRAVA LANICA ZA PRAVNE AKTE ILI
NEPOSTUPANJE
Ovaj vid odgovornosti je denisan pomou tri kriterijuma koji su najveim
delom istovetni onima koji vae za Uniju u slinoj situaciji.
(1) Cilj odredbe Unije koja je prekrena mora biti garantovanje prava
pojedincu.
105
(2) Povreda mora da bude dovoljno ozbiljna, to jest, drava lanica mora
nesumnjivo prekoraiti granice svojih diskrecionih ovlaenja u znat-
noj meri. O tome moraju doneti odluku nacionalni sudovi, koji imaju
iskljuivu odgovornost za utvrivanje injenica i procenjivanje ozbiljnosti
povrede prava Unije. Presuda Suda pravde uprkos tome prua nacional-
nim sudovima vie osnovnih smernica:
inioci koje nadleni sud moe uzeti u razmatranje obuhvataju jasnou
i preciznost prekrenog pravila, diskrecionu meru koja je tim pravilom
ostavljena nacionalnim vlastima ili vlastima Zajednice, bilo da su pov-
reda i izazvana teta bile namerne ili nenamerne, bilo da je neka greka u
zakonu bila oprostiva ili neoprostiva, injenicu da je stanovite institucije
Zajednice doprinelo propustu, kao i usvajanje odluke o zadravanju na-
cionalnih mera ili prakse koje su u suprotnosti s pravom Zajednice. U
bilo kom pogledu, povreda prava Zajednice bie nedvosmisleno dovoljno
ozbiljna ukoliko je nastavila da postoji uprkos presudi kojom je utvreno
postojanje povrede ili preliminarnoj presudi ili postojeoj sudskoj praksi
Suda u vezi sa predmetom iz koga je jasno da dato ponaanje predstavlja
povredu.
(3) Mora da postoji direktna uzrono-posledina veza izmeu povrede
obaveze drave lanice i tete koju pretrpi oteena strana. Nije neophod-
no dokazivati propust (nameru ili nemar) pored utvrivanja da je dolo
do dovoljno ozbiljne povrede prava Unije.
ODGOVORNOST ZA POVREDU PRAVA UNIJE OD STRANE SUDOVA
Sud pravde je prilino jasan kada je re o tome da se naela koja je
ustanovio radi utvrivanja odgovornosti odnose na poslednju od tri cen-
tralne vlasti, tanije na sudsku vlast. Njegove presude nisu predmet pro-
vere samo u sukcesivnim fazama albenog postupka; ukoliko su donete
zanemarujui krenje prava Unije, mogu da postanu predmet tube za na-
doknadu tete pred nadlenim sudovima u dravama lanicama. Prilikom
utvrivanja injenica koje prate krenje prava Unije prilikom donoenja
neke presude, postupci ove vrste moraju takoe ponovo razmotriti pitanja
koja se odnose na sadrinu prava Unije, tokom ega se dati sud ne moe
samo pozivati na obavezujue efekte presude specijalizovanog suda kome
je predmet bio upuen. Sud kome bi trebalo da se nadleni nacionalni
sudovi obrate s pitanjima u vezi tumaenja i/ili validnosti odredaba Unije,
106
kao i usklaenosti reima nacionalne odgovornosti s pravom Unije, opet je
Sud pravde, kome se mogu proslediti pitanja u okviru postupka donoenja
preliminarne presude (lan 267 UFEU).
Meutim, odgovornost zbog povrede putem presude ostae izuzetak.
U pogledu relevantnih strogih uslova, odgovornost se moe razmatrati
samo ukoliko sud namerno zanemaruje pravo Unije ili ukoliko, kao to
je sluaj s predmetom Kbler, sud na najvioj instanci, krei pravo Unije,
ini pravosnanim reenje koje je na tetu pojedinca, a da prethodno ne
zatrai od Suda pravde obrazloenje situacije u pogledu zakona Unije koji
je relevantan za reenje. U poslednjem od navedenih sluajeva, neophodno
je za zatitu prava graana Unije koji se pozivaju na pravo Unije, da se na-
doknadi teta koja im je prouzrokovana reenjem suda na najvioj instanci.
107
Pozicija prava Unije u odnosu
na pravni sistem u celini
Nakon svega to smo saznali o strukturi EU i njenoj pravnoj organizaciji,
nije lako dodeliti pravu Unije njegovo zaslueno mesto u pravnom poretku
u celini i denisati granice izmeu njega i drugih pravnih poredaka. Ne-
ophodno je odbaciti dva mogua pristupa njegovoj klasikaciji. Pravo Unije
ne moe se posmatrati kao prosta zbirka meunarodnih sporazuma, niti se
moe videti kao deo, odnosno dodatak, nacionalnih pravnih sistema.
AUTONOMIJA PRAVNOG PORETKA EU
Osnivanjem Unije, drave lanice su ograniile svoj zakonodavni suverenitet
i inei to, stvorile su samostalan skup propisa koji su obavezujui za njih,
njihove graane i sudove.
Jedan od najpoznatijih predmeta reavanih pred Sudom pravde bio je Kosta
protiv ENEL-a iz 1964. godine, u kome je g. Kosta podneo tubu protiv
nacionalizacije proizvodnje i distribucije elektrine energije i posledinog
dodeljivanja poslova bivih kompanija za elektrinu energiju ENEL-u,
odnosno novom javnom preduzeu.
Autonomija pravnog poretka EU je od osnovnog znaaja za prirodu EU, jer
je ona jedina garancija da pravo Unije nee biti razvodnjeno interakcijom
sa nacionalnim pravom i da e se jednako primenjivati irom cele Unije. Iz
tog razloga se pojmovi prava Unije tumae u svetlu ciljeva pravnog poretka
Evropske unije i Unije uopte. To tumaenje, specino vezano za Uniju,
je nezamenjivo s obzirom na to da pravo Unije osigurava odreena prava i
da bi bez njega ona bila ugroena, poto bi svaka drava lanica, tumaei
odredbe na razliite naine, tada zasebno odluivala o sadraju sloboda koje
bi pravo Unije trebalo da garantuje. Primer za to je pojam radnika, na
kojem se temelji pojam slobode kretanja. Pojam radnika specian za Uniju
ima prilinu mogunost odstupanja od pojmova koji su poznati i primenjuju
se u pravnim porecima drava lanica. tavie, jedini standard kojim se mere
108
pravni instrumenti Unije jeste samo pravo Unije, a ne nacionalno zakonod-
avstvo ili ustavno pravo.
Kakav je odnos izmeu prava Unije i nacionalnog prava, u poreenju s ovim
konceptom autonomije pravnog poretka EU?
ak i ukoliko pravo Unije predstavlja pravni poredak koji je samodovoljan u
odnosu na pravne poretke drava lanica, ova situacija se ne sme posmatrati
kao situacija u kojoj su pravni poredak EU i pravni sistemi drava lanica
postavljeni jedan iznad drugog kao slojevi stena. injenica da vae za iste
ljude, koji tako istovremeno postaju dravljani pojedinane drave i graani
EU, negira takvo strogo razgranienje pravnih poredaka. Drugo, takav prist-
up zanemaruje injenicu da pravo Unije moe postati funkcionalno samo
ukoliko ini deo pravnih poredaka drava lanica. Istina je da su pravni
poredak Evropske unije i nacionalni pravni poreci meusobno isprepletani i
meusobno zavisni.
INTERAKCIJA IZMEU PRAVA UNIJE I NACIONALNOG PRAVA
Ovaj aspekt odnosa izmeu prava Unije i nacionalnog prava obuhvata one
oblasti gde se ta dva sistema meusobno dopunjuju. lan 4(3) UEU je u
dovoljnoj meri jasan:
U skladu sa naelom iskrene saradnje, Unija i drave lanice se uz
puno meusobno potovanje, meusobno pomau u izvravanju za-
dataka koji proizlaze iz odredaba Ugovora. Drave lanice preduzi-
maju sve odgovarajue mere, opte ili posebne, da bi osigurale ispun-
javanje obaveza predvienih Ugovorima ili koje su rezultat akata in-
stitucija Unije. Drave lanice olakavaju izvravanje zadataka Unije i
uzdrae se od bilo kakvih mera koje bi mogle da ugroze ostvarivanje
ciljeva Unije.
Ovo opte naelo iskrene saradnje inspirisano je sveu da pravni poredak
EU sam po sebi nije u mogunosti da u potpunosti ostvari ciljeve koji su
predvieni osnivanjem EU. Za razliku od nacionalnih pravnih poredaka,
pravni poredak Evropske unije nije zatvoreni sistem, ve se u svojim ak-
tivnostima oslanja na nacionalne sisteme. Sve tri grane vlasti zakonod-
avna, izvrna i sudska zato moraju da prihvate da pravni poredak EU nije
strani sistem i da su drave lanice i institucije Unije stvorile meusobne
109
neraskidive veze radi ostvarivanja zajednikih ciljeva. Evropska unija nije
samo zajednica interesa; ona je zajednica koja se zasniva na solidarnosti.
Iz navedenog sledi da se od nacionalnih vlasti zahteva ne samo da potuju
Ugovore Unije i sekundarno zakonodavstvo; one moraju i da ih sprovode i
oivljavaju. Interakcija izmeu ta dva sistema je toliko raznovrsna da je ne-
ophodno dati nekoliko primera.
Prvi primer kako se pravni poreci EU i nacionalni pravni poreci meusobno
prepliu i dopunjavaju jeste direktiva, koja je ve razmatrana u poglavlju o
zakonodavstvu. Sve to sama direktiva utvruje u obavezujuem smislu je
rezultat koji drava lanica mora da ostvari; na nacionalnim vlastima je da,
pomou domaih propisa, donesu odluku kako i kojim sredstvima e taj
rezultat biti ostvaren. U oblasti sudstva, ova dva sistema se prepliu kroz
postupak donoenja preliminarne presude koji je opisan u lanu 267 UFEU,
u kome nacionalni sudovi mogu, a nekad i moraju, da prosleuju pitanja o
tumaenju i validnosti prava Unije Sudu pravde, ija presuda moe biti od
presudnog znaaja za reavanje datog spora. Dve stvari su jasne: prvo, od su-
dova u dravama lanicama se zahteva da potuju i primenjuju pravo Unije;
drugo, tumaenje prava Unije i deklaracije o njegovoj validnosti su iskljuiva
nadlenost Suda pravde. Meusobna zavisnost prava EU i nacionalnog prava
je dodatno ilustrovana onim do ega dolazi kada je potrebno popuniti praz-
nine u pravu Unije: pravo Unije se poziva na postojea pravila nacionalnog
prava kako bi upotpunilo pravila koja samo odreuje. Ovaj princip vai za
itav niz obaveza koje potiu iz prava Unije, osim ukoliko pravo Unije nije
denisalo pravila za sopstvenu primenu. U svakom takvom sluaju, nacion-
alne vlasti primenjuju pravo Unije kroz odredbe iz sopstvenih pravnih sis-
tema. Meutim, taj princip vai pod jednim uslovim: jednoobrazna primena
prava Unije se mora ouvati, jer bi u suprotnom za graane i preduzea bilo
potpuno neprihvatljivo da im se sudi po razliitim kriterijumima te da se
tako nepravedno tretiraju.
KONFLIKTI IZMEU PRAVA UNIJE I NACIONALNOG PRAVA
Ipak, odnos izmeu prava Unije i nacionalnog prava karakteriu i pov-
remeni sudari ili sukobi izmeu pravnog poretka Unije i nacionalnih
pravnih poredaka. Do takve situacije uvek dolazi kada odredba prava Unije
prenosi prava i namee obaveze direktno graanima Unije, dok je njen
sadraj u suprotnosti sa nekim pravilom nacionalnog propisa. Prikrivena
110
iza ovog naizgled jednostavnog problema, nalaze se dva temeljna pitanja
ustrojstva EU, a odgovori na ta pitanja treba da predstavljaju test opstanka
pravnog poretka EU, to konkretno podrazumeva direktnu primenljivost
prava Unije i prvenstvo prava Unije nad nacionalnim pravom sa kojim je
u sukobu.
DIREKTNA PRIMENJIVOST PRAVA UNIJE NA NACIONALNO PRAVO
Pre svega, naelo direktne primenljivosti prosto znai da pravo Unije
prenosi prava i namee obaveze direktno, ne samo institucijama Unije i
dravama lanicama, ve i graanima Unije.
Jedno od izvanrednih dostignua Suda pravde jeste to to je uspostavio
direktnu primenjivost prava Unije, uprkos prvobitnom otporu izvesnih
drava lanica, i time zagarantovao postojanje pravnog poretka EU. Nje-
gova sudska praksa u vezi sa tim zapoela je ve pomenutim predmetom
holandskog saobraajnog preduzea Van Gend & Loos. Preduzee je
pokrenulo tubu u holandskom sudu protiv carinskih vlasti koje su na-
platile uveanu carinu za hemijski proizvod uvezen iz Savezne Republike
Nemake. U konanoj analizi, ishod ovog postupka je zavisio od pitanja da
li pojedinci mogu da se pozivaju na lan 12 Ugovora o EEZ, koji izriito
zabranjuje da drave lanice uvode nove carinske namete i poveavaju
postojee carine na zajednikom tritu. Uprkos savetima brojnih vlada i
svog nezavisnog advokata, Sud je doneo presudu da su, u pogledu prirode
i cilja Unije, odredbe prava Unije u svim sluajevima direktno primenljive.
U obrazloenju svoje presude, Sud je naveo sledee:
...Zajednica predstavlja novi pravni poredak ... iji predmet ine
ne samo drave lanice ve i njihovi dravljani. Nezavisno od za-
konodavstva drava lanica, pravo Zajednice ne namee obaveze
samo pojedincima, ve ima za cilj i da dodeljuje prava. Ta prava ne
nastaju samo kada ih izriito dodeljuje Ugovor, ve i kroz obaveze
koje Ugovor jasno namee pojedincima kao i dravama lanicama
i institucijama Zajednice.
Ta smela izjava nas, meutim, ne dovodi daleko, s obzirom na to da i dalje
ostaje pitanje koje odredbe prava Unije su direktno primenjive. Sud je na-
jpre ovo pitanje posmatrao u odnosu na primarno zakonodavstvo Unije i
proglasio da pojedinci mogu biti direktan predmet svih odredaba Ugovora
111
Unije koje (i) deniu apsolutne uslove, (ii) koje su same po sebi kompletne i
zatvorene u pravnom smislu, pa zato (iii) ne zahtevaju dalje aktivnosti drava
lanica ili institucija Unije kako bi se sprovele ili ostvarile pravni efekat.
Sud je presudio da je nekadanji lan 12 EEZ ispunjavao te kriterijume
i da je rma Van Gend & Loos stoga mogla na osnovu njega da stekne
prava koja je sud u Holandiji bio obavezan da garantuje, dok je kao rezultat
toga holandski sud ponitio carinske dabine koje su uvedene u suprotnosti
s Ugovorom. Nakon toga, Sud je nastavio da primenjuje ovaj argument i na
ostale odredbe Ugovora o EEZ koje su od daleko veeg znaaja za graane
Unije od lana 12. Presude koje je posebno znaajno ovde spomenuti odnose
se na direktnu primenljivost odredaba o slobodi kretanja (lan 45 UFEU),
slobodi poslovnog organizovanja (lan 49 UFEU) i slobodi pruanja usluga
(lan 56 UFEU).
U pogledu garancija koje se odnose na slobode kretanja, Sud pravde je doneo
presudu kojom se one proglaavaju direktno primenljivim u predmetu Van
Duyn. injenice iz tog predmeta bile su sledee: gici van Dajn (Duyn),
dravljanki Holandije, odbijena je u maju 1973. godine dozvola za ulazak
u Veliku Britaniju radi zaposlenja kao sekretarica u sajentolokoj crkvi, or-
ganizaciji koju je britansko Ministarstvo unutranjih poslova procenilo kao
drutveno tetnu. Pozivajui se na propise Unije o slobodi kretanja radnika,
gica van Dajn je podnela tubu Visokom sudu (High Court) i zatraila od
suda presudu po kojoj bi ona imala pravo da boravi u Velikoj Britaniji zbog
zapoljavanja, kao i da joj se dozvoli ulazak u zemlju. Kao odgovor na pitanje
prosleeno Visokom sudu, Sud pravde je zakljuio da je lan 48 iz Ugovora
o EZZ (lan 45 UFEU) direktno primenljiv i stoga prenosi individualna
prava koja su ostvariva pred sudovima drava lanica.
Belgijski dravni savet (Conseil dtat) je zatraio od Suda pravde da
donese presudu o direktnoj primenljivosti odredaba koje garantuju slobodu
poslovnog organizovanja. Dravni savet je trebalo da donese odluku o tubi
koju je podneo holandski advokat J.Rajners (Reyners), koji je eleo da pot-
vrdi svoja prava koja potiu iz lana 52 Ugovora o EEZ (lan 49 UFEU).
Gospodin Rajners se oseao obaveznim da podnese tubu nakon to mu je
uskraeno pravo da obavlja svoju pravniku delatnost u Belgiji zbog toga
to je strani dravljanin, uprkos injenici da je poloio neophodne belgijske
ispite. U svojoj presudi od 21. jula 1974. godine, Sud je zakljuio da razliit
tretman dravljana i stranaca u pogledu poslovnog organizovanja vie nije
112
1. mart 2004. godine
ena kredom crta kartu Evrope, onako kako e izgledati 1. januara 2007.
godine.
113
dopustiv, s obzirom na to da je lan 52 Ugovora o EEZ bio direktno pri-
menljiv od kraja prelaznog perioda, pa je time graanima Unije dato pravo
na traenje plaenog zaposlenja u drugoj dravi lanici na isti nain kao i
dravljanima te drave. Kao rezultat te presude, g. Reynersu je morala da
bude priznata profesija pravnika u Belgiji.
Sud pravde je dobio priliku u predmetu Van Binsbergen da izriito ustanovi
direktnu primenljivost odredaba koje se odnose na slobodu pruanja uslu-
ga. Ti postupci su izmeu ostalog obuhvatali i pitanje da li je holandska
pravna odredba iz koje proistie da samo lica sa prebivalitem u Holandiji
mogu pravno da zastupaju stranke u albenom postupku, u skladu sa pravil-
ima Unije o slobodi pruanja usluga. Sud je presudio da ta odredba nije
usaglaena, na osnovu toga to se svim ogranienjima kojima bi graanin
Unije mogao biti podvrgnut zbog svog dravljanstva ili mesta prebivalita
kri lan 59 Ugovora o EZZ (lan 56 UFEU) i zbog toga su ona nevaea.
Veoma je znaajno u praktinom smislu i priznavanje direktne primenljivosti
odredaba o slobodnom kretanju robe (lan 41 UFEU), naelu o jednakim
zaradama za mukarce i ene (lan 157 UFEU), o optoj zabrani diskrimi-
nacije (lan 25 UFEU) i slobodi konkurencije (lan 101 UFEU). Kada je
re o sekundarnom zakonodavstvu, pitanje direktne primenljivosti pokree
se samo u vezi sa direktivama i odlukama upuenim dravama lanicama, s
obzirom da uredbe i odluke upuene pojedincima ve imaju svoju direktnu
primenljivost na osnovu Ugovora Unije (lan 288(2) i (4) UFEU). Od 1970.
godine, Sud je proirio svoja naela koja se odnose na direktnu primenljivost
na odredbe iz direktiva i odluka upuenih dravama lanicama.
Praktini znaaj direktnog dejstva prava Unije u obliku u kome ga je raz-
vio i realizovao Sud pravde se teko moe previe naglasiti. Ono unapreuje
poloaj pojedinaca pretvaranjem sloboda zajednikog trita u prava koja
mogu biti ostvarena pred nacionalnim sudovima. Direktan efekat prava
Unije tako predstavlja jedan od stubova pravnog poretka Evropske unije.
PRVENSTVO PRAVA UNIJE NAD NACIONALNIM PRAVOM
Direktna primenljivost odredbe prava Unije vodi do drugog, jednako bitnog
pitanja: ta se dogaa ukoliko neka odredba prava Unije proizvede direktna
prava i obaveze za graane Unije i tako doe u sukob sa nekim pravilom
nacionalnog prava?
114
Takav konikt izmeu prava Unije i nacionalnog prava moe se reiti samo
ako jedna strana popusti drugoj. Zakonodavstvo Unije ne sadri bilo kakve
izriite odredbe koje se odnose na to pitanje. Ni jedan od Ugovora o Uniji
ne sadri odredbu gde se, na primer, kae da je pravo Unije nadreeno ili da
je podreeno nacionalnom pravu. Uprkos tome, jedini nain reavanja kon-
ikata izmeu prava Unije i nacionalnog prava je da se pravu Unije dodeli
prvenstvo i da mu se dozvoli da po merodavnosti prevazie sve nacionalne
odredbe koje se razlikuju od propisa Unije, ime e zauzeti njihovo mestu u
nacionalnim pravnim porecima. Konano, jako malo bi ostalo od pravnog
poretka EU ukoliko bi bio podreen nacionalnom pravu. Svaki nacionalni
zakon bi mogao da poniti pravila Unije. Vie ne bi bilo ni govora o jednoo-
braznoj i jednakoj primeni prava Unije u dravama lanicama. Isto tako,
ni Evropska unija ne bi bila u mogunosti da izvrava zadatke koje su joj
poverile drave lanice. Sposobnost Unije da funkcionie bila bi ugroena,
dok izgradnja ujedinjene Evrope, u koju se polau velike nade, nikada ne bi
bila ostvarena.
Takav problem ne postoji kada je re o odnosu izmeu meunarodnog
prava i nacionalnog prava. Budui da meunarodno pravo ne postaje deo
pravnog poretka neke drave dok se ne usvoji putem akta o inkorporiranju
ili prenoenju, o pitanju prvenstva se odluuje samo na osnovu nacionalnog
prava. Zavisno od redosleda prvenstva koji nacionalni pravni sistem pripie
meunarodnom pravu, ono moe imati prvenstvo nad ustavnim pravom,
moe se nai izmeu ustavnog prava i obinog statutarnog prava ili prosto
imati jednak status kao i statutarno pravo. Odnos izmeu inkorporiranog ili
prenetog meunarodnog prava i nacionalnog prava se utvruje primenjivan-
jem pravila po kome je najnovija usvojena pravna odredba merodavnija od
odredbi koje su prethodno vaile (lex posterior derogat legi priori). Meutim,
ova nacionalna pravila o sukobu prava ne vae za meusobni odnos prava
Unije i nacionalnog prava, jer pravo Unije ne predstavlja deo bilo kog nacion-
alnog pravnog poretka. Svaki sukob izmeu prava Unije i nacionalnog prava
moe biti reen samo na osnovu pravnog poretka EU.
Ponovo je bilo na Sudu pravde da, u pogledu tih implikacija, ustanovi
uprkos protivljenju nekoliko drava lanica naelo prvenstva prava Unije
koje je od sutinskog znaaja za postojanje pravnog poretka Evropske unije.
Time je Sud postavio drugi stub pravnog poretka EU pored direktne pri-
menljivosti, ime e na posletku taj pravni poredak postati vrsto zdanje.
115
U predmetu Kosta protiv ENEL-a, Sud je dao dve vane primedbe vezane za
meusobni odnos prava Unije i nacionalnog prava.
Drave lanice su denitivno prenele suverena prava na Zajednicu
koju su same stvorile, a kasnije jednostrane mere ne bi bile dosledne
pojmu prava EU.
Kao naelo Ugovora, ni jedna drava lanica ne sme dovoditi u pitanje
status prava Unije kao sistema koji je jednako i generalno primenljiv
irom EU.
Iz toga sledi da pravo Unije, koje je usvojeno u skladu sa ovlaenjima den-
isanim u Ugovorima, ima prvenstvo nad bilo kojim protivrenim zakonom
drava lanica. Ne samo da je snanije od ranijeg nacionalnog prava, ve isto
tako ima i ograniavajue dejstvo na zakone koji su kasnije usvojeni.
Konano, Sud u svojoj presudi nije doveo u pitanje nacionalizaciju italijanske
industrije elektrine energije, ve je prilino jasno utvrdio prvenstvo prava
Unije nad nacionalnim pravom.
Pravna posledica ovog pravila prvenstva je to, u sluaju konikta pravnih
sistema, nacionalni zakon koji je u suprotnosti s pravom Unije prestaje da se
primenjuje i to se ne moe uvoditi novo nacionalno zakonodavstvo ukoliko
nije usklaeno s pravom Unije.
Sud se od tada dosledno pridravao tog zakljuka i ak ga je u jednom po-
gledu proirio. Dok se presuda za predmet Kosta odnosila samo na pitanje
prvenstva prava Unije nad obinim nacionalnim zakonima, Sud je potvr-
dio naelo prvenstva i u pogledu odnosa izmeu prava Unije i nacionalnog
ustavnog prava. Nakon poetnog oklevanja, nacionalni sudovi su u principu
prihvatili tumaenje Suda pravde. U Holandiji, gde je prvenstvo prava unije
nad domaim ustavnim pravom izriito denisano ustavom (lanovi 65 do
67), svakako ne bi bilo tekoa. U drugim dravama lanicama, nacionalni
sudovi su takoe prihvatili naelo prvenstva prava Unije nad nacionalnim
pravom. Meutim, ustavni sudovi Nemake i Italije su najpre odbili da pri-
hvate prvenstvo prava Unije nad nacionalnim ustavnim pravom, naroito
zbog garantovane zatite osnovnih prava. Povukli su svoje primedbe tek na-
kon to je zatita osnovnih prava u pravnom poretku EU dostigla standard
koji je u sutini odgovarao standardu njihovih nacionalnih ustava. Meutim,
Savezni ustavni sud Nemake nastavio je da ima bojazan u vezi sa daljom
116
integracijom, to je jasno pokazao svojim presudama u vezi sa Ugovorom iz
Mastrihta i nedavno, Lisabonskim ugovorom.
TUMAENJE NACIONALNOG PRAVA U SKLADU SA PRAVOM UNIJE
Da bi se spreio sukob prava Unije i nacionalnog prava koji nastaje zbog
primene pravila prvenstva, sve dravne institucije koje specino sprovode
ili donose presude na osnovu prava mogu da se pozovu na tumaenje na-
cionalnog zakona u skladu sa pravom Unije.
Bilo je potrebno dosta vremena da Sud pravde prihvati ideju tumaenja u
skladu sa pravom EU i da je ugradi u pravni poredak Unije. Nakon to je
Sud pravde prvobitno smatrao da je prikladno obezbediti usklaenost na-
cionalnih zakona sa nekom direktivom samo kada to zahtevaju nacionalni
sudovi, 1984. godine je prvi put ustanovio obavezu tumaenja nacionalnog
prava u skladu sa direktivama, u predmetu Von Colson i Kamann. U tom
predmetu se reavalo pitanje iznosa naknade koja se mora isplatiti na os-
novu diskriminacije ena u pogledu dostupnosti zapoljavanja. Dok su rel-
evantne nemake zakonske odredbe predviale samo Vertrauensschaden
(uzaludno oslanjanje na legitimna oekivanja), Direktiva 76/207/EEZ na-
vodi da nacionalno pravo mora predvideti ekasne kazne kako bi obezbedi-
lo postojanje jednakih mogunosti u pogledu dostupnosti zapoljavanja.
Meutim, s obzirom na to da relevantne kazne nisu detaljnije utvrene,
direktiva nije mogla da se smatra direktno primenljivom po tom osnovu i
postojala je opasnost da e Sud pravde morati da presudi da, iako nacion-
alno pravo nije u skladu sa pravom Unije, ne postoji osnov da nacionalni
sudovi uzmu u obzir nacionalno pravo. Sud pravde je stoga presudio da su
nacionalni sudovi obavezni da tumae i primenjuju nacionalno zakonod-
avstvo u graanskim pitanjima na nain koji obezbeuje ekasne kazne za
diskriminaciju na osnovu rodne pripadnosti. isto simbolina kompen-
zacija ne bi ispunila uslov postojanja ekasne primene direktive.
Sud pravde daje pravnu osnovu za tumaenje nacionalnog prava u skladu s
pravom Unije optem naelu iskrene saradnje (lan 4(3) UEU). Prema tom
lanu, drave lanice moraju preduzeti sve odgovarajue mere, bilo da su
opte ili posebne, da bi obezbedile ispunjavanje obaveza koje potiu iz Ugo-
vora o Evropskoj uniji ili su rezultat aktivnosti institucija Unije. Nacionalne
vlasti su tako obavezne i da tumaenje i primenu nacionalnog prava, koje je
sekundarno u odnosu na pravo Unije, usklade sa formulacijom i namenom
117
prava Unije (obaveza saradnje). Za nacionalne sudove, to se odraava u
njihovoj ulozi evropskih sudova, u tom smislu da oni obezbeuju pravilnu
primenu i potovanje prava Zajednice.
Poseban vid tumaenja nacionalnog prava u skladu sa pravom Unije je
naelo tumaenja u skladu sa direktivama, prema kome su drave lanice
obavezne da primenjuju direktive. Pravnici i sudovi moraju pomoi svojim
dravama lanicama u potpunom ispunjavanju ove obaveze, tako to e
primenjivati naelo tumaenja u skladu sa direktivama. Tumaenje nacion-
alnog prava u skladu sa direktivama obezbeuje usklaenost sa direktivama
na nivou na kome se pravo primenjuje i time garantuje da se nacionalni
zakon o implementaciji tumai i primenjuje na isti nain u svim dravama
lanicama. To spreava da se na nacionalnom nivou razliito tretiraju
pitanja koja su tek usklaena na nivou Unije putem direktive.
Ogranienja u tumaenju nacionalnog prava u skladu sa pravom Zajednice
nalaze se u nedvosmislenoj formulaciji nacionalnog prava koje nije otvore-
no za tumaenje; ak i ako postoji obaveza prema pravu Zajednice da se
nacionalno pravo tumai prema pravu Unije, nacionalno pravo se ne moe
tumaiti contra legem. Ovo vai i za sluajeve u kojima domai zakono-
davac izriito odbija da prenese neku direktivu u nacionalno pravo. Sukob
izmeu prava Unije i nacionalnog prava moe se reiti iskljuivo putem
postupka protiv relevantne drave lanice zbog neispunjavanja obaveza iz
Ugovora (lan 258 i 259 UFEU).
118
27. septembar 1964. godine, Brisel.
Automobil sa evropskom registarskom tablicom parkiran ispred zgrade
Joyeuse entre, budueg sedita Evropske komisije, koja je tada bila
u izgradnji.
119
Zakljuci
Kakva opta slika pravnog poretka EU proizlazi iz ovoga?
Pravni poredak EU je istinski temelj Unije koji joj daje zajedniki pravni
sistem u okviru koga funkcionie. Samo stvaranjem novog prava i njegovim
ouvanjem mogu se dostii osnovni ciljevi Unije. Pravni poredak EU je ve
postigao mnogo u tom pogledu. Zahvaljujui ovom novom pravnom poretku je
zajedniko trite, kroz irom otvorene granice, znaajan nivo trgovine robom
i uslugama, migraciju radnika i veliki broj transnacionalnih veza meu kom-
panijama, ve postalo deo svakodnevnog ivota za oko 500 miliona ljudi. Jo
jedna karakteristika pravnog poretka Unije, koja je od istorijskog znaaja, je
njegova mirotvorna uloga. Imajui za cilj odravanje mira i slobode, on zamen-
juje silu kao sredstvo reavanja sukoba pravom koje povezuje pojedince i drave
lanice u jedinstvenu Zajednicu. Zato je pravni poredak Unije vaan instru-
ment ouvanja i stvaranja mira.
Zajednica prava Evropske unije i pravni poredak u njenoj osnovi mogu op-
stati samo ukoliko su potovanje i ouvanje tog pravnog poretka garantovani
pomou dva kamena temeljca: direktne primenljivosti prava Unije i prven-
stva prava Unije nad nacionalnim pravom. Ova dva naela, ije postojanje i
ouvanje odluno podrava Sud pravde, garantuju jednoobraznu i prioritetnu
primenu prava Unije u svim dravama lanicama.
Uprkos svim svojim manama, pravni poredak Evropske unije daje neprocen-
jiv doprinos u reavanju politikih, ekonomskih i drutvenih problema drava
lanica Unije.
120
Aneks
SUDSKA PRAKSA
Priroda i prvenstvo prava
Unije
Predmet 26/62 Van Gend & Loos [1963.]
ECR 1 (priroda prava Unije; prava i
obaveze pojedinaca).
Predmet 6/64 Kosta protiv ENEL-a
[1964.] ECR 1251 (priroda prava Unije;
direktna primenljivost, prvenstvo prava
Unije).
Predmet 14/83 Von Colson i Kamann
[1984.] ECR 1891 (tumaenje
nacionalnog prava u skladu s pravom
Unije).
Predmet C-213/89 Factortame [1990.]
ECR I-2433 (direktna primenljivost i
prvenstvo prava Unije).
Spojeni predmeti C-6/90 i C-9/90
Frankovi i drugi [1991.] ECR I-5357
(efekat prava Unije; odgovornost
drava lanica za neispunjavanje
obaveza Unije: neprenoenje direktive
u nacionalni pravni sistem).
Brasserie du pcheur i Factortame
[1996.] ECR I-1029 (Efekat prava Unije;
opta odgovornost drava lanica za
neispunjavanje obaveza Unije).
Spojeni predmeti C-10/97 do C-22/97
IN.CO.GE 90 [1998.] ECR I-6307
(prvenstvo prava Unije).
Predmet C-416/00 Morellato [2003.]
ECR I-9343 (prvenstvo prava Unije).
Spojeni predmeti C-397/01 do C-403/01
Pfeifer i drugi [2004.] ECR I-8835
(tumaenje nacionalnog prava u kladu
sa pravom Unije).
Ovlaenja EU
Predmet 8/55 Fdration charbonnire
de Belgique [1954.1956.] ECR 292
(podrazumevana ovlaenja; zvanino
utvrivanje cena).
Predmet 22/70 AETR [1971] ECR
263 (pravno lice i ovlaenje EU za
sklapanje ugovora).
Predmet 6/76 Kramer [1976] ECR
1279 (spoljni odnosi; meunarodne
obaveze; nadlenost EU).
Miljenje 1/91 [1993.] ECR I-6079
(Sporazum o EEP I; raspodela
ovlaenja).
Miljenje 2/91 [1993.] ECR I-1061
(raspodela ovlaenja izmeu EU i
drava lanica).
Miljenje 1/94 [1994.] ECR I-5267
(Sporazum o STO; raspodela
ovlaenja).
Miljenje 2/94 [1996.] ECR I-1759
(pristupanje EZ Evropskom sudu za
ljudska prava; nepostojanje ovlaenja).
121
Efekti pravnih akata
Predmet 2/74 Reyners [1974.] ECR
631 (direktna primenljivost; sloboda
poslovnog organizovanja).
Predmet 33/74 van Binsbergen [1974.]
ECR 1299 (direktna primenjivost;
pruanje usluga).
Predmet 41/74 Van Duyn [1974.] ECR
1337 (direktna primenjivost; sloboda
kretanja).
Predmet 11/77 Patrick [1977.] ECR
1199 (direktna primenjivost; pravo
poslovnog organizovanja).
Predmet 70/83 Kloppenburg
[1984.] ECR 1075 (direktive; direktna
primenljivost).
Predmet 152/84 Marshall [1986.] ECR
723 (direktive; direktna primenljivost).
Predmet 103/88 Costanzo [1989.] ECR
1861 (direktive; direktna primenljivost;
uslovi; posledice).
Predmet 322/88 Grimaldi [1989.] ECR
4407 (preporuke; direktna primenljivost
ili njen izostanak; potovanje od strane
nacionalnih sudova).
Predmet C-188/89 Forster [1990.] ECR
I-3343 (direktive; horizontalno direktno
dejstvo).
Predmet C-292/89 Antonissen [1991.]
ECR I-773 (izjave u zapisnicima Saveta;
status za potrebe tumaenja).
Predmet C-91/92 Faccini Dori [1994.]
ECR I-3325 direktive; horizontalno
direktno dejstvo).
Predmet C-431/92 Komisija protiv
Nemake (Grosskotzenburg) [1995.] ECR
I-2189 (direktiva; efekat objektivnog
prava).
Predmet C-465/93 Atlanta
Fruchthandelsgesellschaft [1995.]
ECR I-3761 (ispitivanje valjanosti
uredbe, prethodna odluka; naredba o
privremenim merama; uslovi).
Predmet C-469/93 Chiquita Italia [1995.]
ECR I-4533 (direktan efekat odredaba
GATT i Konvencije iz Lomea).
Predmet C-368/96 Generics [1998.] ECR
I-7967 (izjave u zapisnicima Saveta;
status za potrebe tumaenja).
Predmet C-144/01 Mangold [2005.] ECR
I-9981 (direktiva; horizontalno direktno
dejstvo).
Osnovna prava
Predmet 29/69 Stauder [1969.] ECR 419
(osnovna prava; opta pravna naela).
Predmet 11/70 Internationale
Handelsgesellschaft [1970.] ECR 1125
(osnovna prava; opta pravna naela).
Predmeti 146/73 i 166/73 Rheinmhlen
I, II [1974.] ECR 33 i 139 (mera do
koje su nacionalni sudovi obavezani
presudama viih sudova).
122
Predmet 4/73 Nold [1974.] ECR 491
(osnovna prava; opta pravna naela;
zajednike ustavne tradicije).
Predmet 175/73 Amalgamated
European Public Service Union [1974.]
ECR 917 (sloboda osnivanja udruenja).
Predmet 130/75 Prais [1976.] ECR 1589
(sloboda veroispovesti i uverenja).
Predmet 149/77 Defrenne [1978.] ECR
1381 (osnovna prava; opta pravna
naela).
Predmet 44/79 Hauer [1979.] ECR 3727
(osnovna prava; pravo vlasnitva).
Predmet 85/79 Hofmann-La Roche
[1979.] ECR 461 (osnovna prava; naelo
prava na sasluanje)
Predmet 293/83 Gravier [1985.] ECR 593
(jednak tretman; studentska kolarina).
Predmet 234/85 Keller [1986.] ECR
2897 (sloboda bavljenja zvanjem ili
profesijom).
Spojeni predmeti 46/87 i 227/88
Hoechst [1989.] ECR 2919 (osnovna
prava; naelo prava na sasluanje;
upravni postupak; nepovredivost
doma; prosleivanje Evropskom sudu
za ljudska prava).
Predmet 265/87 Schrder [1989.] ECR
2263 (pravo vlasnitva; sloboda izbora
i bavljenja zvanjem ili profesijom;
ogranienja).
Predmet 5/88 Wachauf [1989.] ECR
2633 (ogranienja osnovnih prava).
Predmet C-219/91 Ter Voort [1992.] ECR
I-5485 (sloboda izraavanja).
Predmet C-97/91 Borelli [1992.] ECR
I-6313 (osnovna prava; pravo na
pokretanje postupka pred sudovima).
Predmet C-357/89 Raulin [1992.]
ECR I-1027 (jednaki tretman;
zabrana diskriminacije na osnovu
nacionalnosti).
Predmet C-132/91 Katsikas [1992.]
ECR I-6577 (osnovna prava; sloboda
bavljenja zvanjem ili profesijom).
Predmet C-2/92 Bostock [1994.]
ECR I-955 (osnovna prava; pravo
vlasnitva; sloboda bavljenja zvanjem
ili profesijom; pravilna implementacija
prava EU).
Predmet C-280/93 Nemaka protiv
Saveta [1994.] ECR I-5065 (pravo
vlasnitva; sloboda bavljenja zvanjem
ili profesijom; ogranienja od javnog
interesa).
Predmet C-415/93 Bosman i drugi
[1995.] ECR I-4921 (osnovna prava;
sloboda bavljenja zvanjem ili
profesijom).
Predmet C-55/94 Gebhard [1995.]
ECRI-4165 (osnovna prava; pravo
organizovanja; sloboda bavljenja
zvanjem ili profesijom).
Miljenje 2/94 [1996.] ECR I-1759
(osnovna prava; pristupanje Evropske
unije Evropskom sudu za ljudska prava).
123
Predmet C-377/98 Holandija protiv
Parlamenta i Saveta [2001.] ECR I-7079
(ljudsko dostojanstvo; pravo na ziki
integritet).
Predmet C-274/99 P, Connolly [2001.]
ECR I-1611 (sloboda miljenja).
Predmet C-60/00 Carpenter [2002.]
ECRI-6279 (zatita porodice).
Predmet C-112/00 Schmidberger[2003.]
ECR I-5659 (ogranienja osnovnih
prava Zajednice; sloboda okupljanja i
sloboda miljenja).
Predmet C-276/01 Stefensen [2003.]
ECR I-3735 (pravo na ekasnu pravnu
zatitu).
Predmet C-25/02 Rinke [2003.] ECR
I-8349 (opte naelo ravnopravnosti).
Predmet C-36/02 Omega [2004.] ECR
I-9609 (ogranienja osnovnih prava).
OPTA PRAVNA NAELA
(IZBOR)
Pravna sigurnost
Spojeni predmeti 18/65 i 35/65
Gutmann [1967.] ECR 61.
Predmet 98/78 Racke [1979.] ECR 69.
Predmet 96/78 Decker [1979.] ECR 101.
Predmet 61/79 Denkavit [1980.] ECR
1205.
Predmeti 66/79, 127/79 i 128/79 Salumi
[1980.] ECR 1237.
Predmet 70/83 Kloppenburg [1984.]
ECR 1075.
Spojeni predmeti T-551/93 i T-231/94
do T-234/94 Industrias Pesqueras
Campos i drugi [1996.] ECR II-247.
Spojeni predmeti T-116/01 i T-118/01 P
& O European Ferries (Vizcaya) protiv
Komisije [2003.] ECR II-2957.
Proporcionalnost
Predmet 116/76 Granaria [1977.] ECR
1247.
Predmet 265/87 Schrder [1989.] ECR
2237.
Predmet C-161/96 Sdzucker [1998.]
ECR I-281.
Predmet C-171/03 Toeters [2004.] ECR
I-10945.
Zatita legitimnih oekivanja
Predmet 74/74 CNTA [1975.] ECR 533.
Predmet 20/86 Mulder [1988.] ECR 2321.
Predmet 170/86 Von Deetzen [1988]
ECR 2355.
Predmet C-368/89 Crispoltoni I [1991.]
ECR I-3695.
Predmet T-119/95 Hauer [1998.] ECR II-2713.
124
Naelo podreenosti
Predmet T-29/92 SPO [1995.] ECR II-289.
Predmet C-84/94 Velika Britanija protiv
Saveta [1996.] ECR I-5755
Kellinhusen i Ketelsen [1998.] ECR I-6337.
Predmet C-491/01 British American
Tobacco (Investments) i Imperial
Tobacco [2002.] ECR I-11453.
Dravljanstvo Unije
Predmet C-85/96 Martnez Sala [1998.]
ECR I-2691.
Predmet C-184/99 Grzelczyk [2001.] ECR
I-6193.
Predmet C-224/98 dHoop [2002.] ECR
I-6191.
Predmet C-413/99 Baumbast [2002.]
ECR I-7091.
Predmet C-403/03 Schempp [2005.]
ECR I-6421.
126
Evropska komisija
Abeceda prava Evropske unije
autor: Profesor Klaus-Diter Borhart
Luksemburg: Kancelarija za publikacije Evropske unije, 2013. godine
2013. - 124 str.- 163 x 250 mm
ISBN: 978-92-9238-069-4
doi:10.2871/28979
Kancelarija za publikacije
Evropske unije je izdavaka
kua institucija, agencija i drugih
organa Evropske unije. Ona
obezbeuje direktan i besplatan
pristup evropskom pravu i
publikacijama Evropske unije.
Onlajn servisi
bookshop.europa.eu: EU publikacije
cordis.europa.eu: Istraivanje i razvoj
eur-lex.europa.eu: EU zakon
ted.europa.eu: Javne nabavke
2, rue Mercier
2985 Luksemburg
LUKSEMBURG
Informiite se o Evropskoj uniji u Srbiji
INFORMACIONI CENTAR EVROPSKE UNIJE
Deanska 1 (Dom omladine)
11000 Beograd, Srbija
Pon - pet: 10:00 19:00
Sub: 10:00 15:00
T: +381 11 322 9922
E: info@euinfo.rs
W: www.euinfo.rs
Facebook: euinfo.rs
Twitter: euicbg
YouTube: euicbg
DELEGACIJA EVROPSKE UNIJE U REPUBLICI SRBIJI
Avenija 19a, Vladimira Popovia 40/V
11070 Novi Beograd, Srbija
T: +381 11 308 3200
E: delegacija-serbia@eeas.europea.eu
W: www.europa.rs
A
b
e
c
e
d
a

p
r
a
v
a

E
v
r
o
p
s
k
e

u
n
i
j
e

P
r
o
f
e
s
o
r

K
l
a
u
s
-
D
i
t
e
r

B
o
r
h
a
r
t
ABECEDA PRAVA EVROPSKE UNIJE
Lisabonski ugovor je stupio na snagu 1. decembra
2009. godine, nakon to ga je ratikovalo svih 27 drava
lanica Evropske unije. Lisabonskim ugovorom su
uvedene promene u evropskom pravu i institucijama.
Abeceda prava Evropske unije iji je autor Klaus-
Diter Borhart razmatra korene evropskog projekta i
njegovog razvoja kao pravnog poretka, i predstavlja
vaan referentni rad o ovoj temi.
Autor prua uvid u nain na koji je izgraena Evropska
unija, njena iroka naela i pravni poredak na kojima
poiva, analizirajui ih u odnosu na nacionalne zakone
drava lanica.
Ova knjiga je namenjena ljudima koji nisu pravni
strunjaci i koji ele da razumeju uticaj evropskog
prava na njihov svakodnevni ivot.
J
N
-
3
0
-
1
2
-
5
0
0
-
S
R
-
C
d
o
i
:
1
0
.
2
8
7
1
/
2
8
9
7
9
ISBN: 978-92-9238-069-4

Abeceda Prava EU SRB 72

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Abeceda Prava EU SRB 72

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Abeceda prava Evropske unije

Profesor Klaus-Diter Borhart

You might also like