Nenasilna Komunikacija

C
e
n
t
a
r

z
a

n
e
n
a
s
i
l
n
u

a
k
c
i
j
u

-

S
a
r
a
j
e
v
o

QSJSV_OJL [B USFOJOHF J[ QSJSV_OJL [B USFOJOHF J[ QSJSV_OJL [B USFOJOHF J[ QSJSV_OJL [B USFOJOHF J[
OFOBTJMOF OFOBTJMOF OFOBTJMOF OFOBTJMOF
SB[SBEF LPOGMJLBUB SB[SBEF LPOGMJLBUB SB[SBEF LPOGMJLBUB SB[SBEF LPOGMJLBUB
[B SBE TB PESBTMJNB [B SBE TB PESBTMJNB [B SBE TB PESBTMJNB [B SBE TB PESBTMJNB
Ofobe Ofobe Ofobe Ofobe Wvlptbwmkfwj~ Wvlptbwmkfwj~ Wvlptbwmkfwj~ Wvlptbwmkfwj~
Dfoubs {b ofobtjmov bldjkv Dfoubs {b ofobtjmov bldjkv Dfoubs {b ofobtjmov bldjkv Dfoubs {b ofobtjmov bldjkv

CENTAR ZA NENASILNU AKCIJU SARAJEVO

Kontakt adresa:
Bentbaa 31, 71000 Sarajevo, BiH
Tel/Fax: + 387 33 440 417
email: cna.sarajevo@nenasilje.org
www.nenasilje.org

NENASILJE?

Prirunik za treninge iz nenasilne razrade konflikata za rad sa odraslima

Autor

Nenad Vukosavljevi

Izdava

Centar za nenasilnu akciju Sarajevo

Grafika obrada, korice, slog, izbor fotografija,
izbor pojedinih vebi, pojedini kometari

Ivana Franovi

Fotografije

Nenad Vukosavljevi
Ivana Franovi

Lektorica

Emina Pando-Hasanbegovi

Tira: 800 primeraka

tampa

Dom tampe, Zenica

COBISS/BiH-ID 8471558

CNA Centar za nenasilnu akciju

PREDGOVOR

Ova knjiga je zamiljena kao prirunik u formi podsetnika onima koji rade na polju treninga iz nenasilne
razrade konflikata, ili ele da proire svoja znanja iskustvima sakupljenim u Centru za nenasilnu akciju (CNA) -
Sarajevo u proteklih dve i po godine, sabranim i svedenim u ovoj knjizi. Osim opisa samih radionica i vebi koje
se mogu koristiti za rad na razliitim temama iz ove oblasti, knjiga sadri i prezentaciju filozofije ophoenja sa
konfliktima kojoj CNA u svome radu tei.

Ovaj Prirunik e nadam se potai one koji ga budu itali da u svom radu budu kreativni i promiljeni, traei
svoje odgovore na mnoga pitanja sa kojima smo se mi iz CNA susretali, traei nae odgovore na njih sa manje
ili vie uspeha. Proces kroz koji smo prolazili i prolazimo, nam se ini vrednim iskustvom koje elimo da
podelimo sa naim sadanjim i buduim kolegama, aktivistima mirovnih organizacija, nastavnicima, novinarima
i svim drugim koji ele da uloe svoju energiju u izgradnju trajnog mira i graanskog drutva, nenasilnim
putem. Iskustva sakupljena u CNA nam se ine relevantnim pre svega za rad na Balkanu ili slinom kulturnom
okruenju, dok bi primena istih na drugim mestima zahtevala prilagoavanje metoda i sadraja. CNA treninzi su
bili iskljuivo sa punoletnim osobama, okupljajui na jednom mestu, ljude iz razliitih zemalja/krajeva bive
Jugoslavije, osim Slovenije.

HVALA

Ova knjiga po svoj prilici nikad ne bi ugledala svetlo dana, da mi u njenoj pripremi nisu pomogli:

Ivana Franovi, kojoj dugujem veliko hvala, za sav uloeni trud, savete i podrku.

Dr Martina Fischer, koja je podrala prvobitnu ideju i pomogla ostvarenju ovog projekta.

Adnan Hasanbegovi, Jasmin Redepovi, Anna Raffai, Otto Raffai, Cara Gibney, Dejan Videnovi i Diana
Francis koji su uveliko pomogli svojim kritikama i predlozima.

Ostale mnogobrojne kolege od kojih sam uio i sa kojima sam radio, a posebno:
Hagen Berndt, Goran Boievi, Jrg Rohwedder, Stefan Willmutz, Annemarie Mller, Eva Maria Willkomm
Detlef Beck, Cristoph Besemer, Karl Heinz Bittl, Gabriele Krmer, Andreas Peters, Jamie Walker

Uesnici treninga koje sam vodio i na kojima sam uestvovao.

POSEBNO HVALA

Berghof Stiftung na nesebinoj materijalnoj podrci
Berghof Forschungszentrum fr konstruktive Konfliktbearbeitung na savetima i podrci
TBESABK

ofobtjmob sb{sbeb lpogmjlbub j j{hsbokb njsb 8
EPQSJOPT USFOJOHB J[ OFOBTJMOF SB[SBEF LPOGMJLBUB J[HSBEOKJ NJSB ````````````````````````` 9
LPOGMJLU J OBTJMKF ````````````````````````````````````````````````````````````````````````````````9
Prevencija nasilja ________________________________________________________________________________ 9
OFOBTJMKF J OBTJMKF```````````````````````````````````````````````````````````````````````````````21

usfojoh j{ ofobtjmof sb{sbef lpogmjlbub 24
DJMKFWJ USFOJOHB`````````````````````````````````````````````````````````````````````````````````25
\UB KF USFOJOH@ QSJTUVQ SBEV J NFUPEF/ `````````````````````````````````````````````````````````26
FMFNFOUJ QSPDFTB SB[SBEF/ \UB KF LPOGMJLU@ FMFNFOUJ LPOGMJLUB/ ``````````````````````````````27
VMPHB USFOFSB``````````````````````````````````````````````````````````````````````````````````29
LP KF USFOFS@````````````````````````````````````````````````````````````````````````````````````2:
\UB KF TWF EFP USFOFSTLPH QPTMB@ ``````````````````````````````````````````````````````````````2:
QSJQSFNB SBEJPOJDF0USFOJOHB ``````````````````````````````````````````````````````````````````31
Pitanja u vezi izbora tima _________________________________________________________________________ 20
Pitanja za tim u pripremi__________________________________________________________________________ 20
Pomona pitanja za pripremu radionice______________________________________________________________ 21
Sadraj radionice _______________________________________________________________________________ 22
QSJQSFNB- SB[SBEB J J[WFECB SBEJPOJDF0USFOJOHB```````````````````````````````````````````````33
Tema i ciljevi radionice___________________________________________________________________________ 22
Razrada radionice i odabir metoda__________________________________________________________________ 23
Izvedba________________________________________________________________________________________ 24

sbejpojdf 0 ufnf 38
VWPE- VQP[OBWBOKF ````````````````````````````````````````````````````````````````````````````3:
Primer radionice ________________________________________________________________________________ 29
Primeri drugih vebi , igara i metoda pogodnih za uvodnu radionicu______________________________________ 31
OFOBTJMOB LPNVOJLBDJKB ```````````````````````````````````````````````````````````````````````44
Dodatne vebe za JA-govor _______________________________________________________________________ 37
Aktivno sluanje_________________________________________________________________________________ 39
Otvorena pitanja ________________________________________________________________________________ 39
Dodatne vebe __________________________________________________________________________________ 40
UJNTLJ SBE- [BKFEOJ_LP EPOP\FOKF VEMVLB ````````````````````````````````````````````````````52
Dodatne vebe na temu timski rad: __________________________________________________________________ 49
QFSDFQDJKB- WJ]FOKB``````````````````````````````````````````````````````````````````````````````65
Dodatne vebe na temu percepcija __________________________________________________________________ 61
SB[VNFWBOKF LPOGMJLBUB ```````````````````````````````````````````````````````````````````````73
Dodatne vebe na temu razumevanje konflikata________________________________________________________ 66
OBTJMKF ``````````````````````````````````````````````````````````````````````````````````````````79
Dodatne vebe na temu nasilje _____________________________________________________________________ 70

QSFESBTVEF `````````````````````````````````````````````````````````````````````````````````````83
Dodatne vebe na temu predrasude _________________________________________________________________ 78
NP^`````````````````````````````````````````````````````````````````````````````````````````````91
Primer radionice________________________________________________________________________________ 80
Dodatne vebe na temu mo _______________________________________________________________________ 85
MJEFSTUWP ```````````````````````````````````````````````````````````````````````````````````````97
Dodatne vebe za obradu teme liderstvo _____________________________________________________________ 88
VMPHB QPMPWB V ESV\WV . HFOEFS `````````````````````````````````````````````````````````````:1
Dodatne vebe na temu uloge polova u drutvu ________________________________________________________ 96
J[HSBEOKB QPWFSFOKB```````````````````````````````````````````````````````````````````````````:9
Dodatne vebe na temu izgradnja poverenja _________________________________________________________ 100
JEFOUJUFU 0 OBDJPOBMOJ JEFOUJUFU J SB[MJ_JUPTUJ ``````````````````````````````````````````````` 213
Primer radionice na temu identitet/nacionalni identitet_________________________________________________ 102
Dodatne vebe na temu identitet / nacionalni identitet i razliitosti _______________________________________ 104
LSFBUJWOB SB[SBEB LPOGMJLBUB ``````````````````````````````````````````````````````````````` 219
Primer radionice_______________________________________________________________________________ 108
Primer radionice 2 _____________________________________________________________________________ 111
OFOBTJMKF- OFOBTJMOB BLDJKB `````````````````````````````````````````````````````````````````` 224
Dodatne vebe na temu nenasilje / nenasilna akcija ___________________________________________________ 115
NFEJKBDJKB 0 QPTSFEPWBOKF V LPOGMJLUJNB```````````````````````````````````````````````````` 229
PQIP]FOKF TB TUSBIPN``````````````````````````````````````````````````````````````````````` 234
Primer dugog role play-a ____________________________________________________________________________ 125
FWBMVBDJKB USFOJOHB`````````````````````````````````````````````````````````````````````````` 241
Dodatne vebe na temu evaluacija _________________________________________________________________ 131
Primer evaluacionog upitnika_____________________________________________________________________ 131
JHSF ``````````````````````````````````````````````````````````````````````````````````````````` 244
Igre za bolje pamenje imena _____________________________________________________________________ 138
Matovite podele u male grupe ili parove____________________________________________________________ 138
Uvodne vebe za teatar ugnjetenih _________________________________________________________________ 139
PTUBMP```````````````````````````````````````````````````````````````````````````````````````` 252
Neka pravila za feedback 143
qpuf|lp~f v sbev 256

DOB 268

mjufsbuvsb 269

joeflt wfacj 26:

OFOBTJMKF@ 8
Epqsjopt usfojohb j{ ofobtjmof
sb{sbef lpogmjlbub j{hsbeokj njsb

no to u nedostatku boljeg termina zovem treningom iz nenasilne razrade konflikata,
podrazumeva rad u formi seminara na kojima izvor znanja predstavljaju kako uesnici i
uesnice tako i treneri. Uee na treningu bi trebalo biti potpuno dobrovoljno, motivisano linom
eljom i potrebom. Tema treninga iz nenasilne razrade konflikata su prevashodno konflikti na
drutvenom nivou, konflikti u grupama i u zajednici. Unutranji konflikti pojedinaca nisu prioritet
procesa uenja, mada trening zahteva rad na sebi, suoavanje i preispitivanje sopstvenih
predrasuda, problema, slabosti i jakih strana.
Opteprihvaeno vienje konflikta
1
kao pojma u kojem se po pravilu pojavljuje fiziko,
direktno nasilje, jeste odraz iskustva koje je sakupljeno i istovremeno odraz nedostatka vetine,
znanja i spremnosti da se konflikt prihvati kao neizbena pojava u meuljudskoj interakciji, ijem
se razreavanju,ili bolje reeno, transformaciji moe prii uz pristanak na proces razrade koji esto
zna biti bolan i teak. Posleratna drutva na Balkanu odaju sliku nemoi da se konfliktima prie na
konstruktivan nain, ve se ulazilo u spirale nasilja, ije je trenutno zaustavljanje bilo postizano
silom iz vana, dok su konflikti ostajali da tinjaju i dalje rezultirali u nasilju na jednom drugaijem
nivou eskalacije, ali nadalje podrani od jakih drutvenih struktura i njihova opravdanja bivala
ugraena u te iste strukture.
Nenasilna razrada konflikata mi se ini glavnim elementom u procesu izgradnje mira, koji
zahteva puno vremena, strpljenja, vetine i snage, ali i materijalnih resursa i podrke.

rening iz nenasilne razrade konflikata ima za cilj podsticanje graana i graanki na traenje
puteva izgradnje i zatite drutvenih vrednosti kao npr. ljudskih prava. Model aktivnih graana
koji su spremni, vini i svesni svoje odgovornosti, moi i snage da utiu na drutvo u kojem ive, je
model ijem ostvarenju CNA tei kroz nae treninge.

Lpogmjlu j obtjmkf

onflikti su pojava u meuljudskim odnosima, koja moe biti rezultat: nesporazuma, razliitih
duhovnih ili kulturnih vrijednosti, suprostavljenih interesa, razliitih vienja sopstvenih i tuih
interesa, nezadovoljenih potreba ili npr. nesposobnosti u izraavanju sopstvenih oseanja i
miljenja. Konflikti postoje u ophoenju sa blinjima u svakodnevnom ivotu, ali i unutar/izmeu
grupa i zajednica.
Nasiljem se moe reiti konflikt!?
Strane u konfliktu, na meuljudskom ili drutvenom nivou, se koriste nasiljem iz vere da su
njihove potrebe i interesi legitimni, te se na taj nain opravdava nasilje koje ine (odbrana iz
njihovog ugla), dok se potrebe i interesi drugih strana u konfliktu ne uzimaju u obzir, ve se
tavie vre pretpostavke koje podrazumevaju zle namere koje one same nemaju. Ovaj
mehanizam se da prepoznati u ratovima i predratnom periodu na teritoriji bive Jugoslavije.
Opteprihvaena teza da se nasiljem kao krajnjim nainom moe postii reenje se pokazala
jalovom na brojnim primerima na ovim prostorima, od Hrvatske do Kosova.

retpostavka da se nasiljem moe reiti konflikt je tana ukoliko se pod reenjem podrazumeva
unitenje ili odstranjivanje druge ili drugih strana u konfliktu i ako se zanemari injenica da se
korienjem nasilnih metoda uspostavlja model reavanja konflikata koji se onda primenjuje i u
drugim sukobima, npr. unutar jedne od prvobitnih strana u konfliktu. Situacija u kojoj jedna ili vie
strana reenje uspostavljeno putem nasilja doivljava kao nepravdu i uskraivanje svojih
legitimnih interesa ili mogunosti ostvarenja istih (u sopstvenoj percepciji), se teko moe nazvati

1
Re konflikt ima isto znaenje kao i re sukob koja je domaeg, junoslovenskog porekla. Termin konflikt
je odabran iz razloga to u sebi nosi dimenziju trajanja, dok re sukob vie namee utisak trenutanosti.
P
U
L
Q
reenjem, jer elja za zadovoljenjem svojih interesa i potreba ostaje, pojaana eljom za
zadovoljenjem pravde u sopstvenom vienju i esto eljom za osvetom.

Qsfwfodjkb obtjmkb

oetkom konflikta se obino smatraju momenti u kojima je izvren prvi in fizikog nasilja, dok
se zanemaruje ono to je prethodilo eskalaciji nasilja. Prevencija nasilja se moe postii
razvojem naina za ophoenje sa konfliktima na konstruktivan, nenasilan nain pri emu se razvija
razumevanje, stvara poverenje i u tom samom procesu razlau esto neosnovane pretpostavke o
namerama, potrebama i interesima svih strana u konfliktu. Ostvarivanjem komunikacije, stvaraju
se pretpostavke za poetak procesa u kojem dolazi i do redefinisanja sopstvenih potreba i interesa,
koji su bili pod uticajem sopstvenog vienja interesa i potreba druge strane u konfliktu. Konflikti se
ne mogu spreiti ili izbei, nasilje kao mogu odgovor na konflikt se moe i izbei i spreiti.
Q

onflikt se moe razumeti i kao signal i ansa za promenu odnosa meu ljudima, kao vesnik
razvoja i napretka. Strane u konfliktu istovremeno ine i nerazdvojni deo budueg procesa
transformacije i reenja, one su te koje e uspostaviti novi odnos.
L

za esto naizgled nespojivo suprotstavljenih interesa strana u sukobu, koji zapravo predstavljaju
zamiljena jedina reenja konflikta, se obino kriju strahovi i potrebe koje nisu jasne i vidljive
drugoj strani. Na politikom nivou se esto i ne ide dalje od povrine na kojoj dominiraju zahtevi
politikih oligarhija za povlaenjem granice na jednom ili drugom mestu.
J
Pitanje da li npr. Kosovo treba da bude nezavisno ili ne, moe biti irelevantno, ukoliko sutinu
zahteva za nezavisnou kod mnogih ljudi na Kosovu predstavlja potreba za zatitom sopstvenih
individualnih i kolektivnih prava, koja su godinama bila negirana. Ta potreba najverovatnije ini
deo pozadine zahteva za nezavisnou, ali se ona uveliko podrazumeva da se i ne pominje kao
zahtev za reavanjem konkretnih problema. Sa druge strane manjina ljudi na Kosovu doivljava
perspektivu nezavisnosti Kosova kao gubljenje svojih prava i poetak obrnute vrste ugnjetavanja.
Ni jedna ni druga strana, ako ih je zaista samo dve, nisu voljne ulaziti u traenje modela ija
izgradnja bi zapoela od reavanja problema obe strane uz uzajamnu saradnju u kojoj bi se dalo
izgraditi poverenje i razumevanje za strahove i potrebe drugih. Granica ni u kom sluaju ne
garantuje potovanje prava graana na dotinoj teritoriji, ta garancija se da postii samo
izgradnjom drutvenog sistema u procesu u kojem su sve sukobljene strane dale svoj doprinos
oblikovanju tog sistema. Nametnuta reenja se doivljavaju kao nepravda jer je preskoen proces
izgradnje poverenja i zato to sami graani nisu bili ukljueni u taj proces, koji moraju proi da bi
se samoodrivo reenje postiglo. Obino bi tek predstavnici autokratskih reima bili ti koji bi se
ucenama i pretnjama prinudili na pristanak nametnutom reenju. Zato nas i ne treba uditi to se
mrnja i nasilje nastavljaju, te daljnja injenica da je stepen nasilja unutar Srbije, odnosno Kosova
dostigao zastrauju nivo.
Korienje nasilja nas samo udaljava od take sa koje bi jedan takav proces mogao biti
zapoet.

Kako zaustaviti jau stranu u konfliktu koja je odluna da se koristi nasiljem?

ije mi poznat ni jedan model ili metoda kojom bi se nasilje na svom vrhuncu dalo trenutno
zaustaviti nasilnim ili nenasilnim putem. Izgradnja komunikacije, poverenja i razumevanja su
procesi koji zahtevaju vremena, zapoinjanjem tih procesa moemo spreiti nasilje ili ga prvobitno
svesti na nizak nivo. Upotrebom nasilja, u svrhu spreavanja nasilja na svom vrhuncu, zaista moe
doi do smanjivanja nivoa nasilja usled uspostavljanja novog odnosa snaga. Primeri za to su vojne
intervencije u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu. Meutim nasilje nije prekinuto ve se dolo do nove
take u ciklusu, sa razliitim nivoom nasilja, ali identinim metodama. Istovremeno je dostignuta
opasna taka konfrontacije usled postojeih interesnih sukoba, koja prelazi granice i okvire
prvobitno zaraenih strana.
O

USFOJOH J[ OFOBTJMOF SB[SBEF LPOGMJLBUB
9
Ofobtjmkf j obtjmkf

Postoji vie naina da se neko ubije.
Moe se nekome zabiti no u trbuh,
nekome oduzeti hleb od usta,
nekoga od bolesti ne izleiti,
nekoga strpati da ivi u looj kui,
nekoga u samoubistvo naterati,
nekoga radom izmrcvariti,
nekoga u rat povesti itd.
Tek poneto od svega toga je zabranjeno u naoj dravi.
Bertolt Brecht -

ore navedeni citat Bertolta Brechta govori o nasilju u drutvu, koje u krajnjoj liniji moe imati i
smrtne posledica, a pri emu je teko definisati jednu osobu ili institucija koja je uzrokovala i
poinila nasilje. Sa strukturnim nasiljem se susreemo u svakodnevnom ivotu, poevi od apoteke
u kojoj se ne moe nai preko potreban lek, preko ljudi koje prose na ulici zato to nemaju druge
mogunosti da preive, sve do diskriminacije u tramvaju ili na alteru zato to se koristi razliit
dijalekt ili jezik.
H
Kakvu odgovornost pritom imaju sugraani onih ljudi nad kojima se vri nasilje, a koji nita ne ine
da se ono sprei?
Norveki mirovni istraiva Johan Galtung je uveo pojmove direktnog, strukturnog i kulturnog
nasilja. Njegova kategorizacija nasilja u skraenoj formi izgleda ovako:

QPKBN OBTJMKB
po Johanu Galtungu

Direktno ili personalno nasilje je ono kod kojeg prepoznajemo konkretnog
poinioca. Nasilje u kojem nema prepoznatljivog poinioca zovemo strukturno
nasilje.

Kulturno nasilje zovemo one aspekte kulture koji bivaju korieni za
opravdanje ili legitimaciju direktnog ili strukturnog nasilja. Ne postoje nasilne
kulture, one koje bi u svim svojim aspektima sadravale nasilje, ali postoje
kulture nasilja (ugnjetavanje kroz ideologiju, religiju itd).

DEFINICIJA NASILJA

Nasilje je negativan uticaj na osnovne ljudske potrebe (ili ivot) koji se moe
izbei i koji ograniava potencijalnu mogunost zadovoljenja tih potreba.
Pretnja nasiljem je takoe nasilje.

Osnovne potrebe oveka su:
opstanak
zdravlje i opskrbljenost
identitet
sloboda

Da li je nasilje kada se nekome uskrati mogunost na rad i opstanak?

OFOBTJMKF@ 10
Da li je nasilje kada se ovek diskrimie zato to je druge nacionalnosti, vere ili pola?
Da li je nasilje kada se u cilju odbrane postavlja minsko polje?
Da li je nasilje kada se ena za isti posao plati manje nego mukarac?
Ko vri nasilje kada se izbeglika porodica izbacuje iz kue, da bi se porodica kojoj kua pripada
mogla vratiti da ivi tamo odakle je bila proterana?

ompleksnost drutvenih problema sa kojima se na ovim prostorima centralnog Balkana esto
susreemo, otkriva jasne forme strukturnog nasilja, iji se poetak i kraj teko mogu razluiti.
Potrebno je dosta hrabrosti suoiti se sa bolnim pitanjem Koja je moja lina odgovornost za
postojanje takvih oblika nasilja?. Teko da se i na jedno od gore u formi pitanja navednih
problema moe nai brzo i jednostavno reenje. Uzajamna povezanost drutvenih struktura koje
omoguavaju nepravdu, koju bi valjda svi ljudi mogli prepoznati kao takvu, zahteva prihvatanje
suodgovornosti svakoga od nas graana i delovanje u onom krugu u kojem ivimo i radimo.
Aktivan-a graanin-ka koji javno zastupa stavove u cilju reagovanja na nepravdu u drutvu, ima
verodostojnost ako to ini i u svom privatnom okruenju, ako to ini iz svog linog oseanja
odgovornosti. za zajednicu u kojoj ivi.
L
Postojanje zakonskog okvira koje delegalizuje forme strukturnog nasilje moe biti vaan korak u
procesu razreenja postojeih konflikata koji se kriju iza strukturnog nasilja, ali sam po sebi,
zakonski okvir ih ne moe reiti bez saradnje i inicijative graana.

ir koji bi bilo definisan kao stadijum razvoja drutva razliit od jednostavnog odsustva rata, je
drutvena vrednost koju eli po pravilu ogromna veina graana. Mir kao ideal, bez
ugnjetavanja, diskriminacije, zloupotrebe i nasilja, jeste vrednost koja poseduje mo da iza nje
stane odluujua veina ljudi u svakome drutvu. Traganje za uspenim putevima ka tom idealu
traje ve dugo, ispreplitano padovima i usponima iz kojih se moe uiti.
N
Legitimna potreba za zatitom stepena mira koji sada postoji, kanalie se u podrku militarizaciji
pojedinanih drutava u izgradnju jake vojske koja bi bila u stanju zatiti stanovnitvo teritorije za
koju je zaduena (ve tu nastaju nejasnoe i razliita vienja). Paradoks u kojem vojska kao
institucija koja je zasnovana na principu stroge hijerarhije i otuivanja individualnih prava graana
u vojnoj slubi, otelotvorenje ugnjetavanja, slui kao garant ouvanja drutvenih vrednosti, nadalje
opstaje, podstaknut snanom propagandnom interesnih grupa koje na taj nain sebi osiguravaju
mo.
Nenasilje vidim kao aktivno delovanje ka izgradnji mira u drutvu u irokom znaenju te rei, a
protiv nasilja u direktnom fizikom obliku i u formi strukturnog odnosno kulturnog nasilja. Pritom
elim napomenuti da verujem u tenju tom idealu, putu kao cilju, okrenutost procesu i stalno
preispitivanje sebe i drutva u kojem ivimo.

Nenasilje nije pasivnost ve aktivno, konstruktivno, kreativno ophoenje sa konfliktima.

11

Djmkfwj usfojohb

Pq|uj djmkfwj

ire sagledavanje konflikata, njihovo bolje razumevanje

Analiza konflikta i razumevanje mehanizama konflikta na drutvenom nivou, mi se ini jedino
moguim ako su povezani sa razumevanjem sukoba na linom nivou. Senzibilizacija za
prepoznavanje formi nasilja u drutvu i u meuljudskim odnosima, i otvaranje mogunosti akcije za
kreativno i konstruktivno suprotstavljanje postojeoj nepravdi i ophoenje sa konfliktima, jeste cilj
treninga iz nenasilne razrade konflikata.

razvoj vetina potrebnih u procesu razrade, transformacije konflikata

Razvoj vetina komunikacije, saradnje, ophoenja sa emocijama, sa predrasudama, sa
razliitostima, sa linom moi i odgovornou su vane vetine potrebne za konstruktivnu razradu
konflikata. Trening tei da otvori proces preispitivanja kroz aktivno uee i meusobnu interakciju
uesnika, u kojem oni sami preispituju i trae modele ponaanja koji bi bili u skladu sa njihovim
sopstvenim oseajem odgovornosti i njihovim sopstvenim sistemom vrednosti, a nema sebi za cilj
da preoblikuje uesnike i prilagodi ih odreenim unapred odreenim modelima ponaanja.
Radionice unutar treninga imaju strukturu koja omoguava i podstie otvaranje procesa
razjanjavanja i preispitivanja, umesto da nudi spremne odgovore na sva pitanja kroz znanje
voditelja radionice/trenera, koja bi se onda nekritiki prihvatila od strane uesnika. Trening zahteva
i podstie uesnike na preispitivanje sebe i drugih, na proces davanja i primanja konstruktivne
kritike, koji je mogu u atmosferi poverenja i oseaja odgovornosti za sam tok rada. Bez aktivnih
uesnika trening ne bi bio mogu.

Lpolsfuoj djmkfwj usfojohb j{ ofobtjmof sb{sbef lpogmjlbub

stvaranje podloge za proces pomirenja
upoznavanje stavova druge strane
pruanje prilike da doe do dijaloga
traenje zajednikih interesa i meusobno definisanje ciljeva
suoavanje sa razliitim vienjima novije i starije istorije
ostvarivanje saradnje u izgradnji budunosti

razvijanje svesti o ljudskim pravima
razvijanje svesti o strukturnom nasilju
razvijanje svesti o pravima manjina
razvoj svesti o ulogama polova u drutvu
reflekcija sopstvene uloge u drutvenim kretanjima

preispitivanje sopstvenih predrasuda
sluanje, davanje prilike drugima da iznesu svoje miljenje
razvijanje sposobnosti posmatranja problema iz razliitih uglova
razvijanje tolerancije prema marginalnim drutvenim grupama
razvijanje tolerancije prema drugim kulturama
razvijanje tolerancije prema drugaijim politikim stavovima

razumevanje emocija i njihovo prihvatanje
poticaj da uesnici razumeju oseaje drugih i svoje sopstvene u procesu razreavanja konflikata
poticaj na razmiljanje o drugim idejama i konceptima od onih koji su njima poznati
razvoj svesti za sakrivene, neizgovorene osjeaje koji se javljaju u konfliktima u drutvu, na
poslu, meu prijateljima i u porodici, te uenje ophoenja sa istim
podravanje procesa uenja jedno od drugog, kroz razmenu iskustava i miljenja
pokuaj menjanja ukorenjenih normi ponaanja koje podstiu nasilje

OFOBTJMKF@ 14

15
pokuaj menjanja ukorenjenih normi ponaanja u konfliktima
izgradnja i osnaivanje linosti
vebanje kritike i samokritike
razmiljanje o sopstvenim jakim i slabim stranama
razvoj svesti o potisnutim oseanjima
preispitivanje vaeih drutvenih normi i sopstvenog stava o njima
razvoj samopouzdanja, na bazi potovanja linosti i prava drugih

razmena iskustava
ophoenju sa nasiljem
ophoenju sa sukobima
doivljajima razliitih formi nasilja
uspesima strategija nenasilne akcije, delovanja protiv nasilja i nepravde
ophoenju sa decom
ophoenju sa kolegama
oblicima diskriminacije u drutvu
potekoe u komunikaciji sa autoritetima

efekat multiplikacije, kroz motivaciju uesnika da naueno primene u svojim sredinama
osposobljavanje ljudi da principe nenasilne razrade konflikata primene u svom radu i ivotu u
sredinama iz kojih dolaze
motivisanje za prenoenje steenih znanja na druge
motivisanje za angaman u procesu demokratizacije, zatitu ljudskih prava i pod tekim
drutvenim uslovima u kojima taj angaman zastupa manjina
meusobna podrka uesnika i trenera i otvaranje perspektiva saradnje preko postojeih granica

\ub kf usfojoh@ Qsjtuvq sbev j nfupef/

rening otvara pitanja relevantna za ophoenje sa sukobima, stvarajui prostor za pronalaenje
kreativnih naina transformacije sukoba i razvoj vetina definisanih od strane uesnika kao
potrebnih za uspean proces razrade.

etode koje se koriste u treningu su aktivnog i participativnog karaktera, to istovremeno
odslikava i tezu da su razlike u miljenju obogaujue, te da njihovo bolje poznavanje pomae
razumevanju i na taj nain utie i na nae ponaanje u konfliktnim situacijama. Kreativnost i
senzibilitet nas osposobljavaju za komunikaciju i pristup konfliktu na konstruktivan nain. Vaan
element treninga je i momenat prenoenja odgovornosti na uesnike za tok treninga, dok
istovremeno trenerski tim zadrava odgovornost za strukturiranje procesa. Samu dinamiku procesa
u velikoj meri odreuju uesnici svojim angamanom dok se voditelji prilagoavaju potrebama i
interesima grupe. U pravilu se ovakvim pristupom i osiguravanjem prostora za ukljuenje svih
prisutnih, postie efekat osnaivanja ljudi da iznesu svoje miljenje i oseaje, oseajui pritom da
im se pridaje jednaka vanost kao i ostalima, ohrabreni da preuzmu inicijativu i odgovornost.
Metode koritene u radionicama tee uenju kroz iskustvo, one zahtevaju temeljit angaman
uesnika na intelektualnom i emocionalnom planu, dopunjeno pokretom tela.
Trening je skup radionica na razliite teme koje se meusobno nadovezuju pratei dinamiku
rada grupe i energiju u grupi kao i spremnost za rad na temama koje znaju biti vrlo osetljive -
izazvati jake emocije.
Koncept grupne interakcije tematski centrirana interakcija
2
koji opisuje radioniarski rad sa
grupama govori da se fokus rada u radionicama kree u trouglu: tema (kao zajedniki zadatak
grupe) - grupa - pojedinac (ja).
Dok se u toku jedne radionice koncentracija uesnika moe kretati oko preispitivanja
sopstvenih stavova, emocija, predrasuda i vrednosti, u nekoj drugoj to moe biti pitanje grupne
interakcije (uloge pojedinaca u grupi, nain komunikacije itd) ili relativno apstraktna tema (ljudska
prava, nasilje u drutvu i sl.). Naravno pritom se govori o teitu rada, a ne o potpunom odsustvu
druga dva elementa na kojima nije fokus. Istovremeno, sveukupna ravnotea fokusa rada izmeu

2
Wie die Gruppe Laufen lernt, Langmaack, Braune-Krickau, o TCI modelu psihoanalitiara Ruth Cohn
U
N
sve tri take u celokupnom procesu, pretpostavlja uspenost uenja, utemeljenu u ravnopravnom i
aktivnom ukljuenju ovekovog uma, srca i pokreta.
Koncept treninga iz nenasilne razrade konflikata koji je u ovoj knjizi opisan i na kojem je
dosadanji rad CNA baziran je zasnovan na principu tematski orijentisane interakcije.

ta NIJE trening u nenasilnoj razradi konflikata?

rening u nenasilnoj razradi konflikata nije kola u kojoj uenici nekritino prihvataju sadraje
koji im se prenose. Trening ne moe davati recepte za reavanje konflikata. Trening i treneri ne
mogu dati odgovor na pitanja o mogunosti razreavanja konflikata, oni su tu da potaknu i podre
konstruktivan odnos prema konfliktima.
U
Trening takoe nema sebi za cilj da sveukupno podstakne samo prijatne doivljaje ili harmoniju
grupe, to bi u pravilu znailo povrnost u radu, ve da uesnici iskustveno prou i situacije sa
kojima imaju potekoe.

Fmfnfouj qspdftb sb{sbef/
\ub kf lpogmjlu@ Fmfnfouj lpogmjlub/

Ukoliko izostavimo tzv. unutranje konflikte, elementi konflikta bi se mogli svesti na dve grupe
pojmova: grupu elemenata u konfliktu koji su obino vidljivi ili oigledni; i skup stvari koje na prvi
pogled nisu vidljive.

Slikovito prikazano ove dve grupe stvari bi mogle biti predstavljne kao celina jedne sante leda, gde
postoji manji vidljivi deo i nekoliko puta vei skriveni deo koji je pod vodom. Uesnici prvog dela
CNA Treninga za trenere (Jablanica, Oktobar 1998) su opisali santu leda na sledei nain:

stavovi

ego

mrnja

i
z
n
a
d

p
o
v
r
i
n
e

emocije
nasilje
prividni cilj
bes
povod konflikta
nerazumevanje
pretnje, ucene
ljubomora

ego predrasude
pravi ciljevi
sujeta

elja za promjenom karakter oveka
podsvest
stavovi, uvjerenja dobra namjera

nemo
socijalizacija potrebe

i
s
p
o
d

p
o
v
r
i
n
e

prethodno iskustvo
vrednosti
lina korist
nesigurnost ljubomora
snaga
emocije kultura
unutranji konflikt
realni konflikt (uzrok)
mo strah (od odvajanja)

OFOBTJMKF@ 16
azrada konflikta pretpostavlja komunikaciju, analizu i razumevanje svih ili najveeg dela
prethodno navedenih elemenata konflikta, pri emu posebno pristup tzv. donjem delu sante
leda zahteva puno strpljenja, vetine, vremena, snage i hrabrosti.
S

Preduslovi za nenasilno ophoenje sa konfliktima, bi se mogli svesti na:

Samopotovanje i potovanje drugih
Spremnost na sluanje i razumevanje drugih
Prepoznavanje i zadovoljenje sopstvenih potreba, bez ugroavanja drugih
Saradnja
Otvorenost i kritinost
Spremnost na preispitivanje sopstvenog ponaanja i sopstvenih stavova, na rad na sebi
Istrajnost u procesu
Mata, kreativnost, uitak

Samopotovanje i potovanje drugih

Potovanje i samopotovanje su usko vezani jedno za drugo. Samopotovanje u kontekstu
nenasilja znai ceniti sebe bez poreenja sa drugima i meusobnog vrednovanja. Kako se
potovanje u drutvu obino zavreuje isticanjem sopstvenih jakih strana, proces razrade sukoba
bi trebalo da obuhvati i stvaranje prostora za prepoznavanje i potovanje jakih strana, te
suzdravanje od vrednovanja na osnovu slabih strana svih ukljuenih. Prepoznavanjem i
prihvatanjem razlika se otvara put ka jaanju samopotovanja i potovanja drugih.
Potovanje drugih obuhvata potovanje linosti i oseaja drugih bez vrednovanja. Kritika
ponaanja drugih, koje nam smeta, je neophodna kao izraaj sopstvenih potreba, ali ne i kritika
same linosti i vrednovanje oseanja drugih. Istovremeno je potrebno da se bude spreman primiti
kritiku. Potovanje drugih gradi poverenje.

Spremnost na sluanje i razumevanje drugih

Iskreno sluanje koje podrazumeva pokuaj da se razume poruka onog koji nam se obraa je vie
od jednostavnog doputanja da neko izgovori neto. Sluanje drugog ne podrazumeva slaganje sa
svim izreenim. Sluanjem drugog omoguujemo eventualnu razgradnju, naih sopstvenih ideja o
potrebama i namerama drugih, koje su u konfliktu najee pogrene. Obostrano sluanje je teak
zadatak, ija je korist viestruka. Na taj nain se ne samo stvara realnija slika o konfliktu, ve i
izgrauje poverenje i otvaraju kanali komunikacije, od ijeg razvoja uveliko zavisi definisanje novih
persepktiva u odnosu sa drugima.

Prepoznavanje i zadovoljenje sopstvenih potreba, bez ugroavanja drugih

Prepoznavanje sopstvenih potreba nije uvek lako. esto se potrebe predstavljaju u formi zahteva
kojim je formulisano mogue reenje konflikta kako ga ta osoba u tom trenutku vidi. Neke od
najvanijih ljudskih potreba su mir, sigurnost i potovanje identiteta. U procesu razrade konflikata
dolazi i do prepoznavanja zajednikih potreba i interesa, te otvaraju putevi prihvatanja razlika koje
ne ugroavaju druge. Potrebe strana u sukobu se menjaju tokom razrade sukoba.

Saradnja

Saradnja pretpostavlja nivo poverenja pri kojem je mogue zajedniki uloiti napor u traenju
reenja koje bi zadovoljilo potrebe svih strana u konfliktu. Takmienje kao suprotnost saradnje,
znai pokuaj ostvarenja sopstvenih ciljeva bez obzira na potrebe drugih. Saradnja, za razliku od
kompromisa, nema za cilj da sve strane u sukobu budu jednako polovino zadovoljno -
nezadovoljne, ve tei tome da svi budu zadovoljni.

17
Otvorenost i kritinost

Konstruktivnom kritikom bi mogli nazvati onu koja cilja na ponaanje, a ne na samu linost, ona
nema za cilj da povredi ili ponizi ve da prenese informaciju o oseanjima izazvanim odreenim
ponaanjem. Konstruktivna kritika nije finalni sud o drugima, ve je ograniena i odreena
vremenom na koje se odnosi.Bez konstruktivne kritike nenasilna razrada konflikata ne bi bila
mogua. Otvorenost ne podrazumeva samo spremnost da se izraze potekoe izazvane
ponaanjem drugih, ve i da se primi kritika, preispita sopstveni stav i ponaanje te moda ak i
promene.

Spremnost na preispitivanje sopstvenog ponaanja i sopstvenih stavova, na rad na sebi

Iako ovaj preduslov zvui vrlo zahtevno, poto se esto da prepoznati nedostatak volje za
preispitivanjem sopstvenih stavova, ili ak identifikuje kao glavni problem, mislim da njegovo
ispunjenje zavisi pre svega od postojanja sigurnog prostora. Ukoliko se neko osea ugroeno i
nesigurno, ukoliko se boji napada i osude kao linosti, ta osoba nee biti spremna na otvoreno
preispitivanje sopstvenog ponaanja i stavova. Nasuprot tome u procesu u kojem je data vanost
poverenju i gde postoji oseaj da je dozvoljeno greiti i menjati miljenje, ovaj preduslov se da
dosta lako ispuniti.

Istrajnost u procesu

Proces nenasilne razrade sukoba ne mora uvek ii uzlaznom putanjom. Usponi i padovi su sastavni
deo razrade konflikata. Svakome od nas je poznato koliko bolan i dug zna biti proces preispitivanja
sopstvenih stavova, ponaanja i odgovornosti. Istrajnost pritom ne znai trpljenje na svoju tetu,
ve spremnost prihvatanja celokupnog procesa i odlunost da se ide tim putem.

Mata, kreativnost, uitak

Ustaljene norme ponaanja i ve poznatih modela reenja konflikata nas esto sputavaju u
procesu razrade konflikata. Matovitost u zajednikom kreiranju promene uz podelu odgovornosti,
moe otvoriti sasvim nove puteve i mogunosti. Tegobu moe zameniti zajedniki uitak,
zadovoljstvo i ponos.

Vmphb usfofsb

vienje uloge trenera iz CNA ugla

reninge u odgovornosti CNA uvek vodi tim ljudi (do etiri osobe), a ne samo jedna osoba. Razlog
tome je potreba primanja i davanja kritike, refleksije i samorefleksije unutar tima, koji ima
drugaiju odgovornost od samih uesnika treninga. Osim toga raznolikost stilova rada, iskustava i
dinaminosti trenera doprinosi razlaganju mogueg uspostavljanja modela kakav trener treba ili
mora da bude.
U
Treneri imaju ulogu voditelja i usmerivaa procesa uenja. Oni i sami pritom ue, bivajui uvek
iznova konfrontirani sa tekim situacijama, koje zahtevaju kreativnost i konstruktivnost za njihovo
prevazilaenje i/ili prihvatanje.
Trenerski tim ima odgovornost za temeljitu pripremu programa treninga, koja ne mora
obavezno pretpostavljati izuzetno detaljan vremenski plan u kojem je svaka minuta isplanirana,
ve podrazumeva pre svega sagledavanje radnih tema iz to je mogue vie uglova. Takav pristup
daje slobodu uesnicima da rade na onim pitanjima koja su im od interesa. Pitanja Kako se
oseam sa temom? Da li se dobro i sigurno oseam? mi se ine jako vanim u pripremi treninga.
Odgovornost tima je postavljanje strukture treninga koja je fleksibilna, a da pritom povezuje
teme jednu sa drugom i stvara podlogu za otvaranje tekih pitanja koja je nemogue pokrenuti na
samom poetku, dok poverenje i kohezija grupe jo nisu stvoreni. Trenerski tim deli odgovornost
za proces sa uesnicima, dok je prevashodna odgovornost za sadraje diskusija, vebi i ostalog, na
samoj grupi.

OFOBTJMKF@ 18
Trenerski tim nema ulogu terapeuta, niti odgovornost da reava pojedinane probleme
uesnika, ve primarno da utie na poticanje atmosfere grupne odgovornosti, kako za tok treninga,
tako i za pojedince u grupi. Ukljuivanje uesnika u donoenje odluka koje se postavljaju tokom
treninga mi se ini jednom sjajnom prilikom da se potakne grupna odgovornost.
esto oekivanje uesnika od trenerskog tima je da oni treba da imaju odgovor na sva pitanja,
da ne pokazuju nesigurnost i da u svakom trenutku vladaju situacijom putem svoje superiornosti.
To oekivanje mi se ini neopravdanim i za sebe mogu rei da ga ne mogu ispuniti, ono to
oekujem od svojih kolega u timu i od samog sebe, je transparentnost u potekoama koje se
javljaju i na taj nain demonstracija naspram grupe, da nesigurnost i potekoe pojedinaca ne bi
trebale voditi negativnom sudu o osobi o kojoj se radi.
Trener bi trebalo da bude iskren i transparentan naspram uesnika. Trener nije tu da uesnicima
odrava lekciju ili da manipulie grupom. Ukoliko grupa ili pojedinci u grupi osete da je njihovo
poverenje zloupotrebljeno, vano bi bilo dati prostora da se o tome razgovara. Jednom izgubljeno
poverenje grupe se teko moe povratiti. U trenucima kada radionice izazovu neugodne doivljaje,
trener ima vanu ulogu da podri otvorenu konfrontaciju o potekoama koje su doivljene, da
ohrabri uesnike da umesto povlaenja izaberu put suoavanja.

Lp kf usfofs@

iz linog iskustva

ini mi se vanim da oni koji ele da se bave trenerskim poslom, voenjem radionica i treninga
prethodno sakupe dosta iskustva kao uesnici, a da pre nego to krenu u samostalno voenje
radionica budu pripremljeni za to kroz ulogu saradnika u iskusnijem trenerskom timu. Teko je ako
ne i nemogue formulisati neku vrstu standarda, jer se odmah postavlja i pitanje ko ima pravo da
odreuje takvo to. Govorei iz sopstvenog iskustva mogu rei da je meni kao prvo bilo vano proi
kroz nekoliko meseci treninga kao uesnik, vreme u kojem sam pre svega mogao da se lino
konfrontiram sa brojnim temama iz oblasti razrade konflikata, sa samim sobom i sa brojnim
ljudima koji su takoe uestvovali na tim treninzima.
_
Sledei vaan korak je bio trening za trenere u okviru koga sam mogao da pripremim i izvedem
radionicu sa uesnicima koje poznajem i da od te grupe ljudi dobijem kritiku. Moje sledee iskustvo
je bilo kao kotrener u iskusnom timu na petodnevnom treningu, a zatim je usledilo voenje
trodnevnog treninga sa koleginicom koja je imala jo manje iskustva od mene. Ta iskustva su mi
otvorila mnoga pitanja u vezi moje uloge kao trenera, potpuno razliite od one, meni dobro
poznate, uloge uesnika. Tek nakon nekoliko daljnjih jednodnevnih radionica koje sam vodio, sam
se oseao sposobnim da pripremim i preuzmem glavnu odgovornost za voenje treninga od deset
dana. Priseajui se tog treninga, mogu rei, da sam bio na granici precenjivanja sopstvenih snaga
i mogunosti.
Momenat u kojem sam stekao dovoljno samopouzdanja da spontano odluujem o promeni
radionice i da ih prilagoavam tokom samog izvoenja, mi se uinio takom, sa koje sam sebe
mogao nazvati trenerom.

\ub kf twf efp usfofstlph qptmb@

rad u timu
temeljita priprema radionice / treninga (vidi sledee poglavlje)
moderacija radionice, davanje preciznih uputa za vebe, facilitacija diskusija, kontrola procesa
praenje tematskog razvoja radionice/treninga
praenje stanja energije i interesovanja u grupi

19
praenje nivoa ukljuenosti pojedinanih lanova grupe
voenje beleki, protokola radionice, zapisivanje vanih pitanja koja se javljaju a ostaju
neprodubljena
posmatranje naina komunikacija unutar grupe, unutar tima, i meusobno
nenametanje sopstvenih stavova grupi, poticanje svih da iskau svoje miljenje
prilagoavanje programa trenutanom stanju procesa rada
dnevna timska evaluacija, primanje i davanje kritike
dnevni pregled pripremljenog materijala sledeih radionica
pojedinani razgovori s uesnicima, po potrebi
lina zatita, racionalno ophoenje sa sopstvenom energijom, prevencija izgaranja
evaluacija celokupnog treninga
izrada dokumentacije treninga

Qsjqsfnb sbejpojdf0usfojohb

pomona pitanja i razmiljanja

Qjubokb v wf{j j{cpsb ujnb

Da li mi je potreban-a asistent/asistentkinja ili kotrenera/kotrenerica ili punopravnog-u
partnera/partnerku?
ena ili mukarac?
Koja oekivanja imam?
Kakav dogovor o radu elim?
Koliko poznajem osobu i koliko poverenja u nju imam?
Koliko vremena nam je potrebno za dogovor i pripreme? Da li se ima vremena za to?

Qjubokb {b ujn v qsjqsfnj

Kakva prediskustva, lina i profesionalna postoje?
Na kojim poljima se oseam sigurnim, a na kojim ti?
ta volim da radim, a ta ti?
ta mi ne lei, a ta tebi ne lei?
Koji deo radionice bih rado predao partneru (za pripremu i glavno voenje)?
Pogledi svakoga na zajedniki zadatak, sadraj i ciljeve.
Razmena informacija o projektu, organizacionim detaljima, uesnicima, sponzorima...
Kakva vienja saradnje postoje (sadraj i klima)?
Ko preuzima ta u okviru priprema - podela odgovornosti.
Dogovor o razmeni informacija u pripremi.
Podela organizacionih dunosti.

OFOBTJMKF@ 20
Qpnp~ob qjubokb {b qsjqsfnv sbejpojdf

Grupa uesnika

Koja je veliina grupe?
Koja je starost grupe?
Kakav je odnos mukaraca i ena?
Kakva prediskustva imaju uesnici?
Iz koje sredine dolaze
Koja su oekivanja grupe?
Dolaze li svi dobrovoljno?
Po kojim kriterijumima su izabrani?
Kako i zato su postavljeni kriterijumi za odabir uesnika-ca?
Ko odluuje o izboru uesnika-ca?
Kakve pretpripreme su potrebne?
Poznajem li neke uesnike-ce, kakvog uticaja to moe imati?
Ima li razloga za oekivati neprihvatanje trenerskog tima od strane grupe (po osnovi, pola,
starosti, nacionalnosti, vere itd)?
Kakve informacije su im prosleene unapred?

Ciljevi i metode

Koji cilj imam?
Koja pitanja elim da otvorim?
Na koji nain se nadovezujem na ve uraeno, odnosno na prediskustva uesnika-ca?
ta oekujem od grupe?
Koja metoda bi bila primerena u odnosu na cilj, prediskustva i oekivanja uesnika i moja
lina? Zato?
Da li odabir metoda upuuje samo na verbalnu komunikaciju?
Koliko kreativnosti doputa izabrana metoda?
Kakav je odnos izmeu individualnog rada, rada u maloj grupi i rada u plenumu?
Da li metoda upuuje na meusobnu kritiku unutar grupe ili se bazira na zapaanjima
trenera, koja oni-e unose kroz postavljanje pitanja (ili direktno)?
Kako sastavljam male grupe?
Kako strukturiram rad u celoj grupi?
Ima li vremena za otvorena pitanja?
Koliko linog doprinosa (inputa) elim dati i zato?
Kakav je moj stav/iskustvo po pitanju teme radionice?
Kod kojih taaka oseam nesigurnost?
Sa kim se mogu konsultovati oko programa?
Kako izgleda vremenska struktura treninga/radionice, koliko slobodnog vremena i zato?
Jesam li spreman-a na promenu programa?
Koliko odgovornosti elim preneti na grupu?

21
Na koji nain to elim da uinim moguim i transparentnim?
Ostalo

Na kojem mestu se odrava trening i kakvom uticaju su uesnici-e izloeni tamo?
Kako izgledaju radne prostorije?
Kakav radni materijal je potreban?

Tbesabk sbejpojdf

Kakva iskustva elim potaknuti?
Sakupljanje materijala (tekstovi, vebe, igre, primeri itd)
Kakvu reakciju grupe oekujem? (buenje bolnih iskustava?)
Koliko inputa elim dati?
Koja pitanja elim otvoriti kroz interakciju grupe u vebi?
Da li oekujem emocionalne reakcije u grupi, koje bi zahtevale vremena za oslobaanje i tako
uzele puno vremena? Kada se mogu otvoriti zacrtana pitanja?
Koje teke teme dodirujem i u kojoj fazi radionice?
Da li su potrebne dodatne igre oputanja?
Kada je potrebna pauza?
Koliko prostora je dato za iznoenje prediskustava iz grupe na temu i obradi istih?
Postoji li balans izmeu ja, mi-grupa i teme?
Koja pitanja meni (treneru) ine potekoe i/ili me posebno pogaaju?
Postoji li logian sled kojim se pitanja otvaraju?
Ako oekujem teka iskustva, ima li dovoljno prostora za njihovu obradu i eventualno
produenje radionice?
Da li je predvieno vreme realan okvir za pokretanje svih pitanja koja elim otvoriti?

Qsjqsfnb- sb{sbeb j j{wfecb
sbejpojdf0usfojohb

predlozi i razmiljanja

Ufnb j djmkfwj sbejpojdf

tema bi trebalo da prui mogunost linog doivljaja i da ostavi mogunost iznoenja
preanjih iskustava uesnika-ca i ostavi prostora za razgovor o njima

tema bi trebalo da sadri stvari koje su na neki nain svima poznate

logiki sled pitanja i njihovi ciljevi moraju biti jasni samim trenerima

OFOBTJMKF@ 22
Sb{sbeb sbejpojdf j pebcjs nfupeb

nain postavke teme bi trebalo da prui ansu svima da se ravnopravno ukljue - ak i teme
koje se uobiajeno raspravljaju na akademskom nivou mogu biti postavljene tako da
omoguuju svima da unesu svoja iskustva i iznesu sopstveno miljenje

svako u grupi ima svoj pogled na radnu temu, koja bi stoga trebala biti postavljena koliko je
god mogue lino, i koliko je god potrebno uopteno

postavka teme ne bi trebalo sugerirati krajnje rezultate rada, pri emu vrlo vanu ulogu igra
izbor rei trenera

uvodni deo radionice bi trebalo da ponudi dovoljno materijala za ulazak u grupni rad, uvod
istovremeno snano odreuje i dubinu koja e biti dostignuta u grupnom radu

tema bi trebala dati prostora uesnicima da isprobavaju razliite stvari i eksperimentiu, bez
pritiska da se mora pronai tano reenje, istovremeno nudei siguran prostor za izraavanje
oseanja

izabir metoda koje zahtevaju neverbalnu komunikaciju i kreativnost moe dati ansu onima koji
su uzdrani kod verbalne komunikacije da se izraze i na taj nain steknu svoje mesto u grupi

korienje neverbalnih metoda (npr. teatar statua) koje ukljuuju telo kroz pokret i
koncentriu se na izraz oseaja, takoe potie razvoj svesti o grupi i otkriva kvalitete koje u
grupnom radu obino nisu na prvi mah uoljive

obrada teme bi trebala sadrati elemente koji se bave mogunostima promene dosadanjih
stavova ili uoenih ponaanja kod sebe i drugih i na taj nain biti orijentisana na budunost.
Vana pitanja su; ta elim? Kako se mogu drugaije postaviti?

rezultati obrade teme u velikoj meri zavise od naina njihove obrade, ak i kad se postavljaju
potpuno ista pitanja. Rad u malim grupama omoguuje da se lake ukljue oni koji se
suzdravaju govoriti pred celom grupom, lake se stvara atmosfera poverenja koja je posebno
potrebna kod osetljivih tema. Rad u plenumu doputa ukljuivanje vie razliitih miljenja ali
istovremeno moe delovati inhibitivno na mnoge iz razloga da se ne eli ponavljati ve reeno
ili se jednostvano ima strah govoriti pred celom grupom iz nedostatka poverenja, tj.
sopstvenog oseaja nesigurnosti.

postavljanje teme samo u obliku pitanja iji odgovor ne mora sadravati lino iskustvo, moe
voditi niskoj interakciji grupe i orijentisanju na interakciju trener-grupa, u kojem se lako moe
prei na traenje tanog odgovora

postavljena pitanja bi trebalo da se fokusiraju na mogunosti promene stanja ka onome emu
grupa tei, a ne samo na kritiku onoga to se iskristalie kao uzrok stanja stvari koje
karakteriemo kao negativno

izabrane vebe trebaju biti u slubi teme, a ne cilj same za sebe, one slue doivljaju na
osnovu kojeg se pribliavamo temi, pomau da je razumemo (kroz interakciju), analiziramo,
definiemo sopstveni stav i iz toga izvuemo mogunosti promene

Proces obrade teme dotie uvek tri nivoa, iako jedan od njih pritom ima prevagu. To su:
nivo prolosti (dosadanja iskustva, sakupljena van treninga)
nivo sadanjosti (sam trening)
nivo budunosti (iskustva i otkria koja e uticati na moj budui stav i ponaanje, kada
odem sa treninga)

23
Kroz interakciju u grupi i sprovedbu vebi, bude se iskustva iz prolosti i osvetavaju modeli
ponaanja koji se javljaju i sada, istovremeno traei nove forme ponaanja koje bi bile
primenljive ubudue.
Grupni proces u grupi se kree u trouglu izmedju osobe (ja lino), grupe (mi) i obrade teme
(zajedniki grupni zadatak). Uspean grupni proces po modelu tematski centrirane interakcije
- TCI bi trebalo da balansira i dri ravnoteu izmeu te tri take. Zadatak trenerskog tima je
pre svega da pazi na tu ravnoteu i svojim intervencijama skree panju na aspekte procesa
koji su u tom trenutku zanemareni.

J{wfecb

lini doprinos trenera putem linih izjava, moe podsticajno doprineti radu grupe ukoliko
ostavlja dovoljno prostora za druga miljenja i ukoliko nema sugestivnu snagu koja bi mogla
uguiti diskusiju samih uesnika-ca. Vrlo line izjave u grupi koja jo nije stekla puno poverenje
mogu takoe izazvati blokadu grupe.

otar pristup osetljivim temama moe izazvati otpor u grupi, pri emu bi trebalo zadrati
fleksibilnost u sprovedbi radionice i eventualno tematizovati ba taj otpor

provokativna pitanja upuena celoj grupi, a vezana za temu, mogu potai grupu na angaovan
rad i probuditi radoznalost

trebalo bi pokuati da se cela grupa animira za aktivan rad, ali pritom izbegavati vrenje
pritiska na pojedince da se izjasne

utnja grupe moe imati svoj kvalitet i mesto u radionici, ona istovremeno moe biti
tematizovana od strane trenera umesto punjenja tiine reima

jasnoa izraavanja i korienje razumljivog, jednostavnog jezika olakava rad na temi,
istovremeno izbegavajui opasnost da mnogi ne razumeju i nemaju prostora ili volje da
postave pitanja radi razjanjenja

postavljanje pitanja koje upuuje na konkretnu aktivnu promenu moe podrati spremnost na
akciju umesto relativiziranja (ta eli? umesto ta bi trebalo?)

verbalni uvod u temu od strane trenera bi trebalo da bude saet i eventualno vizualizovan kroz
korienje zidnih novina, kako bi se fiksirale vane take

kada dobije oseaj da je tema fiksirana od strane grupe, dobro je ponoviti je i tako dodatno
naglasiti taj momenat

kratak uvod u temu pomae uesnicima da se podsete ta je na programu, pruajui im i
dodatno objanjenje zato je ta tema relevantna i na koji nain se nadovezuje na do tada
uraeno (trenerski tim je ve na samom poetku udubljen u temu, dok je uesnicima potebno
vremena da je prihvate)

OFOBTJMKF@ 24

Vpcjbkfob tusvluvsb sbejpojdf

Krug Kako se oseam?

(pitanje u plenumu na koje dogovara svako ko eli)

Ovakvim krugom se obino poinje i zavrava dan. U tih nekoliko minuta se daje prilika
svima da kau ukoliko se oseaju loe iz bilo kog razloga ili posebno dobro, to je vana
informacija svima kako npr. ne bi bilo nagaanja zbog ega je neko povuen u radu i sl.

Uvodna igra

Uvodna igra posebno ujutru slui za dizanje energije i koncentracije.

Kratak usmeni uvod, predstavljanje radne teme

Razrada teme (veba-e)

Evaluacija vebe-i

(odmah nakon vebe),
koja moe sadravati emocionalnu evaluaciju i tematsku evaluaciju (ta to znai u kontekstu
teme?), od kojih tematska moe biti na samom kraju radionice kao ukupna evaluacija

Evaluacija celokupne radionice

Izlazna / zavrna igra

25

adionice opisane u ovoj knjizi su mahom bile odraene na raznim CNA treninzima i
oblikovane timskim radom u saradnji sa drugim kolegama. Poreklo metoda koritenih u
radionicama je teko utvrditi, kako su one uglavnom adaptacije vebi i igara nauenih na
raznim stranama, a neke od njih i plod kreativnosti timova u kojima sam radio.
S
Veina radionica sadri elemente koji se daju primeniti i u radioniarskom radu na temama razliitim
od nenasilne razrade konflikata, kao npr. organizacioni identitet ili evaluacija.

a sve navedene vebe i igre vai da se mogu menjati i prilagoavati. ta vie preporuujem
prilagoavanje metoda grupi i timu sa kojima se radi.

[

OSNOVNE TEME/RADIONICE KOJE E BITI PREDSTAVLJENE U OVOM POGLAVLJU SU:

UVOD, UPOZNAVANJE
NENASILNA KOMUNIKACIJA
TIMSKI RAD, ZAJEDNIKO DONOENJE ODLUKA
PERCEPCIJA, VIENJA
RAZUMEVANJE KONFLIKATA
NASILJE
PREDRASUDE
MO
LIDERSTVO
ULOGA POLOVA U DRUTVU - GENDER
IZGRADNJA POVERENJA
IDENTITET / NACIONALNI IDENTITET I RAZLIITOSTI
KREATIVNA RAZRADA KONFLIKATA
NENASILJE / NENASILNA AKCIJA
MEDIJACIJA POSREDOVANJE U KONFLIKTIMA
OPHOENJE SA STRAHOM
EVALUACIJA TRENINGA

Navedeni primeri radionica su iseci iz dokumentacije treninga CNA, koji su preneseni na jeziku na
kojem su pisani.

Navedeni opisi radionica ne sadre vremenske okvire, zato to ih je nemogue sasvim tano odrediti.
Polazei od pretpostavke da e se ovim prirunikom koristiti ljudi koji se ve bave trenerskim
radom, verujem da e najbolju procenu duine trajanja vebi i radionica moi sami odrediti na
osnovu svog iskustva i eljenog cilja radionice.

OFOBTJMKF@ 28

Vwpe- vqp{obwbokf

Qsjnfs sbejpojdf

Pozdrav uesnicima i predstavljanje tima

(malo o CNA i organizaciji treninga, finansijeri,...)

Predstavljanje uesnika

Moje ime znai

Svaki uesnik-ca kae svoje ime i njegovo znaenje.

Predstavljanje programa i naina rada
Korisno je uesnicima odmah podeliti
kopiju plana rada, kako bi znali kada
e se koja tema raditi. Predstavljanje
naina rada je obino sasvim kratko,
naglaavajui da trening nee biti u
formi lekcija i predavanja ve uenje
kroz iskustvo.

Igrica: Vjetar duva za sve one koji...
Stolice stoje u krugu, a njihov broj je za jedan manji od broja
uesnika-ca. Svi sede osim jedne osobe koja stoji u centru. Ta
osoba kae "Vetar duva za sve one koji..." (npr. "koji ive na
Balkanu"), a svi koji ispunjavaju taj "uslov" treba da promene
mesto, odnosno nau novu stolicu. Osoba koja ostane bez
stolice staje u centar kruga i zadaje novi uslov.

Ova igra unosi puno energije i oputa
grupu
Drvo oekivanja

Svi prisutni dobijaju papirie sa dvije razliite boje. Na te

papirie mogu napisati:
Cilj ove vebe je da se eksponiraju
strahovi i nade uesnika pred celom
grupom, to istovremeno jeste i poziv i
pomo drugima da izgovoreno uzmu u
obzir. Ispisivanje oekivanja na papir
je korisno i radi koritenja u krajnjoj
evaluaciji treninga putem poreenja
dobijenog sa oekivanim, a i kao
podsetnik trenerskom timu i samim
uesnicima tokom treninga.
ta bih volio-voljela da se dogodi?
Uvodna Radionica obino za cilj ima uspostavu osnove za daljnji rad, sadravajui sledee
take:

predstavljanje trenerskog tima
predstavljanje plana rada
predstavljanje naina rada
upoznavanje imena prisutnih
ispitivanje oekivanja uesnika
uspostavljanje zajednikih pravila rada
ta ne bih volio-voljela da se dogodi?
Svako razmisli malo o tome i onda napie na papir jedne boje
jedno, a na papir druge boje drugo. Zatim su ta oekivanja
okaena na drvo koje je nacrtano na 2 hamera. ta ne bih
volio gore, a ta bih dolje.

SBEJPOJDF . UFNF
29
Drvo oekivanja:

ta ne bih volio-voljela da se dogodi ?

- lana harmonija, izbegavanje konflikta,
nepotovanje osoba, prehlada
- utanje
- ne oekujem: svae, prepirke, neprijatne osjeaje,
previe naporan tempo rada
- da se tema seminara- treninga ne obradi u cjelosti
- da se ne pree u dosadu
- da se kasni
- nezainteresovanost, dosada, jalovi razgovori bez
"kraja i konca"
- konfliktne situacije, stres, loe vreme
- karanica (svaa) pomeu uesnika, neuspeh
- nasilje, meunacionalna netrpeljivost, problemi u
Trebinju s veernim izlaskom
- ne znam... tiinu, homogenost, da se svi slau
- da se vratim bez novih ideja i pogleda
- da ne doe do nikakvih rasprava sa ekstremnim
linim nacionalizmom
- neprestano prekidanje, neutivo ponaanje, nerad
u glavama, loi ljudi, loa hrana, malo kafe i
bezdana svaa

ta bih volio-voljela da se dogodi ?

- da provedem prijatne i uzbudljive dane u Trebinje,
da ujem i kaem mnogo toga
- poeleo bih lepo druenje, korisno uenje,
nastavak prijateljstva i nakon zavretka i lepo
vreme, razumevanje itd. ( dobra urka )
- da nauime mnogu korisni raboti za reavanje na
konflikti, da razmenime iskustvo, da se druime
- prijateljstvo, nova iskustva, bolji prevoz za sve
- oekujem da: neto novo nauim, da razmijenim
iskustva, znanja i ideje, da se odmorim od dnevnih
obaveza
- da se zezamo, ne prehladim i da mi se dogode
"lijepe" stvari ! DA UIM
- dobro druenje, kvalitetan rad, beskrajno
zadovoljstvo, doivljaj, dobri ljudi, dobre hrane u
kompletu, zavrzlama
- voleo bih da provedemo dosta radosnih trenutaka
tj. puno ala i zabave, da steknem mnogo
prijatelja, da bude ludo i nezaboravno, da stiemo
novo iskustvo
- druenje, dinamika, razliitost dobra zabava i
svrsishodan rad
- dosta role-play vebica (pozorinih)
- volio bih: zanimljive razgovore i zakljuke,
upoznavanje sa problemima drugih ljudi sa
drukijim razmiljanjem, iznoenje svojih
problema i pokuaj zajednikog rjeavanja
- lepo druenje i zabavu
- nov nain razrade konflikata (nenasilan), vie
samopouzdanja
- da doivim neto to e pomoi izgradnju moje
linosti u pozitivnom smislu
- da svi postanemo dobri prijatelji i da nastavimo
druenje i posle seminara
- volela bih: puno smeha, razmene iskustva i
nenosti, okoladu za dezert
- da to vie praktinih vjebi nauim na ovom
treningu
- obogatiti znanje, razmjeniti prof. iskustva, TV u
sobi
- razumevanje, stimulans za rad i dobar trening
- iskreno i konstruktivno souavanje, iskazivanje
linih potreba, puno motivacije i energije

Pauza

Igra: Traenje ruke na slijepo
Svi uesnici se dijele u parove i potom zatvaraju oi. Svaki par
se rukuje i treba nakon rukovanja da pusti ruku svoga para i da
se proeta po prostoriji. Zadatak svakog od uesnika je da
pronae svog para, prepoznavanjem istog rukujui se s njim
ponovo. Kada se par ponovo pronae, mogu otvoriti oi. Vano
uputstvo je da svo vreme bude tiina.

Moj put do ovdje
Svako za sebe na papiru nacrta jednu strelicu koja simulira tok
ivota, "moj put do ovdje", i na njoj obiljei mjesta odnosno
take koje su mu bile vane u ivotu (10 min.). Zatim u
plenumu predstavljanje svoje "strelice", ko eli.

Ova veba je je neverbalna i time se
na neki nain pripremaju uesnici za
ono to sledi, tj. da trening nije
zasnovan samo na verbalnoj
komunikaciji, ve da zahteva vie od
toga.

Ova veba potie izgradnju poverenja
u grupi, mada pojedinicima zna biti
previe zahtevna na samom poetku
treninga. Poeljno je da i treneri
uestvuju u ovoj vebi i da se na taj
nain ukljue u proces meusobnog
upoznavanja.

OFOBTJMKF@ 30
Igrica: Zemljotres
Uesnici su podeljeni u grupe od po troje, jedan/jedna je
"viak". U svakoj grupi dva uesnika-ce ine kuu (okrenuti
jedan ka drugom i drei se za ruke, formirajui ispred sebe
zatvoren prostor), a trei-a uesnik-ca je stanovnik (nalazi se
u zatvorenom prostoru, "u kui"). Uesnik-ca koji-a je "viak"
daje jednu od tri naredbe: "Kue menjaju stanare" (znai da
stanari ostaju na svom mestu, a kue trae novog stanara),
"Stanari menjaju kue" (kue ostaju na istom mestu, a stanari
trae nove kue) i "Zemljotres" (sve "formacije" se rasture i
formiraju se nove). Pri svakoj od naredbi "viak" uestvuje u
igri, pa moe doi do promene "vika" koji daje novu naredbu.

Uspostavljanje zajednikih pravila rada
Ovo je jako bitan element poetka treninga, jer moe u velikoj meri
uticati na dalji tok treninga.

Jedan primer zajednikih pravila rada bi izgledao ovako:

- tanost
- dobrovoljnost (mogunost izbora uestvovanja)
- aktivno sluanje (dok jedan govori ostali sluaju)
- govoriti glasnije
- javljanje za rije
- kad ti neto smeta - reci
- svako je odgovoran za svoje ponaanje/emocije
- ne sedeti na svojim potrebama
- ja poruke - govoriti u svoje ime
- potovanje miljenja drugog
- poverljivost
- mogunost promene pravila
- pravo na repliku
- nita se ne podrazumeva
- konflikti imaju prednost

Ova igra je jedna od mojih
najomiljenijih igara, upotrebljiva u
svakom segmentu treninga, lako se
prihvata, oputa ljude, a ne
uspavljuje. Mogu strah od dodira
ruku sa drugima, do sada nikada u
mome iskustvu nije bio prepreka
ueu u ovoj igri.

Kod pravila je jako vano da ih grupa
sama definie i odluku donese u
konsenzusu. Na trenerima je da
objasne da pravila nisu zamiljena
kao neto nepromenljivo ve kao
podsetnik svima na nain zajednikog
rada kojemu zajedno teimo i elimo
da ih se pridravamo. Mislim da
trenerski tim treba da prepusti
odluivanje uesnicima, ali da ima
pravo da se ukljui u donoenje
pravila za neke kljune take koje se
direktno tiu trenerske uloge (npr.
pravilo dobrovoljnosti - svako moe u
bilo kom trenutku da ne uestvuje u
radu, ukoliko to ne eli i pravilo da
konflikti imaju prednost - koje je bitno
jer naglaava okrenutost procesu i
konkretnom ophoenju u grupi) ili ako
oseaju da je neko pravilo apsolutno
neophodno odmah uvesti. Pravila
pomau i trenerima i uesnicima kao
oslonac za oslovljavanje kritike tokom
treninga, ukoliko se drugi ne
pridravaju dogovorenog, te kao
garant potrebnog sigurnog prostora
za rad. Pravila nisu tu da prete
kaznom ve da podstiu odgovornost
za njihovo pridravanje. Pravila rada
se mogu promeniti u bilo kojem
trenutku ukoliko se grupa dogovori o
tome.

(Pogledati potekoe u vezi
zajednikih pravila rada, strana 151)

Qsjnfsj esvhji wfacj - jhbsb j nfupeb qphpeoji {b vwpeov sbejpojdv

Brainstorming (oluja ideja)
Uesnici govore treneru svoje asocijaciju na odreenu zadatu
temu koje se zapisuju na zidnim novinama.
Brainstorming daje vane informacije
trenerima i grupi gde se ostali nalaze
sa svojim mislima i oseajima pri
ulasku u temu.

SBEJPOJDF . UFNF
31

Imena i pridevi
Prva osoba kae svoje ime i pridev koji poinje istim slovom
(kao i njeno ime), sledea osoba ponovi ime i pridev
prethodne i kae svoje ime i pridev koji poinje istim slovom.
Svaka sledea osoba ponovi redom sva imena i prideve pre
sebe, a zatim kae i svoje ime i pridev.

Pozdravljanje
Svi etaju po prostoriji, kako god ele, zatim sretnu nekoga i
pozdrave se meusobno na nain koji im odgovara.

Putna torba
Uesnici na papiru nacrtaju simbolinu putnu torbu podeljenu
na dva priblino jednaka dela gde u jednom delu piu: ta sam
doneo-la na ovaj trening?, a u drugom: ta elim da
otpakujem tj. da podelim sa ovom grupom?. Sledi
prezentacija u plenumu.

Predstavljam te
Uesnici se podele u parove (po mogustvu tako da u paru
budu s nekim koga ne znaju od ranije) gde svaki od uesnika-
ca ispria svom paru nekoliko rei o sebi. Druga osoba samo
slua i pokua da zapamti to vie informacija. Nakon toga
menjaju uloge.
U plenumu svako predstavlja svog para ostalim uesnicima iz
grupe.

Ova slika govori o meni...
U sredini kruga je poredan vei broj raznovrsnih
sliica/razglednica. Uesnici su imali 5 minuta da ih
razgledaju i odlue se za jednu sliku koja bi govorila o njima,
ali da je ne uzimaju dok se za to ne da znak. Nakon isteka 5
min. svako uzme eljenu sliku, pa objasni zato je ba nju
izabrao, odnosno kako ta slika govori o njemu/njoj.

Mesto u kome ivim
Na podu se nalazi papir dovoljno veliki da uesnici mogu da se
okupe oko njega i da svako ima dovoljno mesta za sebe.
Uesnici se zamole da svako za sebe na ovom velikom papiru
nacrta neto to im se posebno ne dopada a odnosi se na ivot
u njihovoj dravi (regiji, mestu odakle dolaze). Ukoliko
smatraju da nemaju talenta za crtanje, mogu da crtaju
sombole i dijagrame. Kada su crtei gotovi svako objasni svoj
crte u plenumu.
Sledei veliki papir se stavi na pod i uesnici se zamole da
svako za sebe nacrta neto to im se posebno dopada u vezi
ivota u njihovoj dravi (regiji, mestu odakle dolaze). Nakon
toga objanjenje u plenumu.

OFOBTJMKF@ 32
Ofobtjmob lpnvojlbdjkb

Ciljevi radionice su:

identifikacija oblika komunikacije koje uesnicima smetaju i prijaju
upoznavanje sa tehnikama nenasilne komunikacije
razvoj vetina nenasilne komunikacije

Glavna pitanja:

Koji oblici komunikacije se doivljavaju kao prijatni, koji kao neprijatni?
ta je to u komunikaciji to izaziva ljutnju/uvredu/bol?
Kako se ophoditi sa jakim emocijama, a komunicirati nenasilno?
Kako izraziti svoje potrebe kada se pretpostavlja da su suprotstavljene potrebama
drugih?
ta je to JA-govor, TI-govor, MI-govor?
ta je aktivno sluanje?
ta je kontrolisani dijalog?
Koja je razlika izmeu kritike ponaanja i kritike linosti?

Qsjnfs sbejpojdf

Brainstorming: ta mi se dopada/ ne dopada u
komunikaciji sa drugima?
ta mi se dopada u komunikaciji sa drugima?
ta mi se ne dopada u komunikaciji sa drugima?
Na podu se nalaze dva hamer papira, svaki od njih naslovljen
sa po jednim od prethodnih pitanja i gomila flomastera.
Uesnici po tim papirima piu "odgovore".

ta mi se dopada u komunikaciji sa drugima?

- sve
- duhovitost
- brzina konobara
- oputenost kroz rad
- realnost
- strpljenje
- iskrenost u svom izlaganju
- kada neko eli da saslua druge
osobe
- duhovitost
- a ba je grupa skladna, do
ujutro se drui, razume se i eto
- duhovitost
- iskrenost
- povjerenje
- strpljenje
- razgovori
- humor
- kad pokuavamo da razumemo
jedni druge
- istina
- gluparenje
- osjeaj da smo na istoj frekvenciji
- spontanost
- mogunost da se razmene
informacije, da se upozna s
nekim
- sluanje (a znak je da mi
postavlja "podpitanja")
- saosjeanje
- kada ne prenosi ono o emu smo
priali drugima...
- kad me neko paljivo slua
- duhovitost
- kad mi neko i neverbalno
pokazuje da uestvuje u
razgovoru i da mu prija
- otvorenost za tue miljenje
- kad me sluaju i kad sam
spreman na sluanje
- tolerancija u razgovoru
- iskrenost
- smisao za humor
- pozitivnost
- optimizam
- otvoren dijalog i argumentacija
- dopada mi se kad je sagovornik
iskren i eli da me saslua
- razumevanje
- sluanje
- gledanje u oi

SBEJPOJDF . UFNF
33
ta mi se ne dopada u komunikaciji sa drugima?

- nafuranost nekoga
- lai bez ikakve potrebe
- egoizam
- prepotentnost
- karikiranje dogaaja ili
doivljaja
- tvrdoglavost
- prevelika elja za
komunikacijom
- galama
- kad mi neko upka
demper dok govori
- neiskrenost
- la
- negledanje pravo u oi
- nema toga!
- agresivnost
- kad neko ne razume ta
elim da kaem
- kad me neko ne slua
- ne dopada mi se la,
neiskrenost
- za sada nita
- kad me prekida
prilikom razgovora
- nejasnost
- nervoza
- kad me prekida tokom
razgovora
- rigidnost
- kad neko ume samo da
pria ne i da slua
- kad neko vie i vrea
me
- la
- kad razgovor ostane
"trabunjanje" na nivou
rei i stavova, a nema
emocionalne razmene
- gluma
- neiskrenost
- nesluanje
- gledanje i zurenje sa
strane dok ja priam
- agresivnost
- upadanje u re
- kad mi netko
konstantno upada u re
- kad me stalno udara po
ramenu dok mi neto
govori
- kad me pljucka dok
govori
- nema da mi se ne
dopada

Zajednika pravila rada
S osvrtom na prethodni brainstorming, grupa se dogovorila o
zajednikim pravilima rada.

- potovanje vremena kod
izlaganja
- direktno obraanje
- da se uvae neke
sugestije
- aktivan rad
- da nema upadanja u re
- sluanje
- neprozivanje
- mogunost da se
odgovori na pitanje
(prije utvrenog reda)
- tolerancija
- da se ne kasni
- jutarnje buenje
- iskrenost
- neprocenjivanje i
neprosuivanje drugih
- svako miljenje je
jednako vano
- javljanje za re
- dobrovoljnost
- uvaavanje onoga to
drugi govore
- nita se ne
podrazumeva
- ne sedeti na svojim
potrebama

Brainstorming: ta je nenasilna komunikacija?

- tolerancija
- nenametanje
- razmiljanje
- bez prijetnje i prisile
- analiza
- snaga
- zajedniki stavovi
- strpljenje da saslua drugog
- bez vrijeanja
- jednakost
- ravnopravost
- razumijevanje
- demokratinost
- duh
- nenasilan ovjek
- samopouzdan ovjek
- odgovornost
- razliita miljenja
- bez predrasuda

Kontrolisani dijalog
Koristei barometar (sa polovima "slaem se" i "ne slaem se")
pronalaze se parovi koji imaju razliita miljenja + jedan
posmatra.

Metoda barometar: Odrede se dva pola u prostoriji, npr.
jedan zid predstavlja maksimalno slaganje sa odreenom
izjavom, a suprotni zid maksimalno neslaganje sa izjavom.
Kada trener proita izjavu, uesnici se postavljaju u
barometar svojim telima, tako to e svako stati na mesto
koje odraava njeno/njegovo slaganje ili neslaganje (sve
pozicije izmeu dva ekstrema se mogu zauzeti)

OFOBTJMKF@ 34
Kroz barometar se u jedan mah vidi
gde celokupna grupa otprilike stoji, tj.
kakav stav imaju. Vrlo jasne izjave
koriene u barometru sa velikom
sigurnou odslikavaju stav osoba u
njemu, dok se upotrebom
ambivalentnih izjava koje izazivaju
razliite asocijacije moe prikazati
razliitost percepcija (osobe sa
slinim miljenjem mogu stajati na
suprotnim polovima barometra, ako su
izjavu povezale sa razliitim
stvarima). - vidi primer radionice na
temu nasilje. Barometar se obino
ne koristi za izazivanje diskusije ve se
uesnike zamoli da objasne razloge iz
kojih su stali na mesto na kojem se
nalaze, bez komentarisanja izjava
drugih. pritom je vano energino
voditi radionicu kako bi svako osetio
da ima dovoljno prostora da obrazloi
svoju poziciju.
Parovi imaju zadatak da u roku od 10 minuta razmena
miljenja koristei kontrolisani dijalog (ponavljanje
iskaza/stava sagovornika ,parafraziranjem, sve dok on-a ne
potvrdi iskaz, zatim iznoenje sopstvenog miljenja).
Posmatrai se ne ukljuuju u razgovor ve samo posmatraju
proces i belee pojedinosti vezane za nain komunikacije.

Izjave za barometar:
U vojsci se postaje ovjek.
Svako dijete bi trebalo da ide u kolu u kojoj bi bilo u
veini.
Pranje vea je enski posao.
Bolje je da nema mijeanih brakova.
Vlada bi trebalo da ima samo jednu TV stanicu.

Sledee dve izjave su pokazale vidno razliita miljenja: "Pranje vea
je enski posao" i "Vlada bi trebalo da ima samo jednu TV stanicu".

Evaluacija vebe:
Koliko ti je bilo teko drati se pravila?
Kako ti je bilo sluati sagovornika, a ne prekidati ga?
Da li si istovremeno, dok je tvoj partner govorio, razmiljao-la
o svojim argumentima?
Koliko imate utisak da vas je partner razumio i sasluao?
Da li su oba sagovornika imala jednako vremena da govore?
ta su posmatrai primijetili?
Koliko je posmatraima bilo teko samo sluati, a ne ukljuiti
se u razgovor?

Neke od izjava u plenumu:
- Znam da je ena ravnopravna, ali kad mogu koristim situaciju.
- Ja se bojim da sam je ugnjavio pokuavajui je navesti na ono moje
(miljenje).
- Kad taj drugi kae neto sa im se ne slaem, a moram da saekam
da on zavri, dok ja doem na red taj bes me na kraju popusti.
- Vrlo je teko sluati, a ne razmiljati o svojim argumentima i
stavovima.
- Mi smo raspravljali o ovom pranju vea. Ona jeste u pravu, ali meni
se taj ve nikako ne pere.
- Moemo da ujemo svoja razliita miljenja, ali ne moramo da se
usaglaavamo, da traimo zajedniki zakljuak.
- Pa, mora sam poputit.
Posmatrai:
- U startu ekstremi. Pred kraj je bilo "Pa moda ja i nisam u pravu".
- Oni je trebalo da ponavljaju miljenja drugog, pa sam ih to naterao
jedanput, dva puta, pa vie nije vredelo.
- Nisu se pridravali ovog pravila od samog poetka.
- Imala sam situaciju da bih i ja tu neto dodala, a ne samo
posmatrala.

Napomena: U plenumu prvo govore
parovi, pa zatim posmatrai.

Mogua je i varijacija ove vebe, tako
to bi se po jednoj osobi iz svakog
para (odreenog kroz barometar) dalo
uputstvo da se namerno ne pridrava
pravila, te da se potrudi da svog
sagovornika-cu ubedi da je
njeno/njegovo miljenje pogreno, a
sopstveno pravilno. U tom sluaju bi
se eveluacija trebala fokusirati oko
reakcija koje pojedino ponaanje
izaziva. Na primer: Koliko je bilo
lako ili teko ne sluati ve se samo
truditi da se druga osoba ubedi, bez
obzira na njeno paljivo sluanje?;
Kakvu reakciju izaziva konfrontacija
sa osobom koja ne slua i pokuava da
te ubedi u ispravnost sopstvenog
miljenja?

SBEJPOJDF . UFNF
35

OFOBTJMKF@ 36
Veba komunikacije, "Ja" govor

Uesnici se podijele u 4 grupe. Daje im se 10 minuta da
osmisle scenu (konfliktnu) po mogunosti iz linog iskustva u
kojima im je smetao nain komunikacije. Nakon toga se
prikau 4 scene zaredom pred ostalima. Diskusija: ta vam se
nije dopalo u ovim scenama?
Promjena scene/scena: nakon predstavljanja svake scene
zamole se osobe koje su posmatrale da razmisle u iju ulogu bi
mogle da uu i da novim oblikom komunikacije promjene
situaciju.

Svaka scena se moe isprobati
nekoliko puta, sa razliitim idejama i
razliitim ulogama koje bivaju
zamenjene (samo jedna u isto vreme).
Ukoliko scena sadri samo jednu
ulogu koja neprijatno komunicira,
onda bi se trebale menjati sve druge
uloge sem te.

Pitanja za evaluaciju promena scena:
ta se promenilo u dranju osoba ukljuenih? ta su videli
posmatrai?
Na koji nain je promena ponaanja uticala na osobu ija
komunikacija je bila neprijatna?
Kako je bilo ostalima ukljuenim u promenjenu scenu?

Ja govor se predstavlja ili kao input u diskusiji ako grupa
zapne sa idejama kako bi se mogle promijeniti scene, ili se
samo pomene na kraju.

Prikazane su etiri scene, jedna o pozajmljivanju novca, druga o
konfliktu u kafiu u Crnoj Gori, trea o utakmici-bioskopu-kanjenju
i etvrta o povratku iz Trebinja sa treninga i susretu sa
kolegama/prijateljima.

Neke od izjava u plenumu tokom analize scena:

- Mislim da je ona druga situacija ba konfliktna.
- Neke od tih scena nisu ba toliko konfliktne.
- Niko nikog ne slua, tako da nema komunikacije, ve se
zadovoljava potreba da se iskali bes na onog drugog.
- Mislim da je to pitanje line odgovornosti, svako da se vrati na
sebe.
- U nekoj situaciji gde neto ne valja, gde je sukob, ne moe samo
jedna strana biti kriva.
- Zavisi kakav je ovek, koliko vredi, da bi ga ostali sluali.
- Svak ima svoj deo krivice.
Koji su uzroci nesluanja?

- nesluanje usljed nezainteresovanosti;
- osoba koja nije sluana ne mora za to da nosi dio odgovornosti;
- nain izlaganja moe da utie na sluanje;

- ovjek moe biti nesluan kad je dosadan;

- uticaj neverbalne komunikacije na interesantnost izlaganja;

- nesluanje je znak potcjenjivanja;

Komentar: Iako je gore navedena radionica bila vrlo aktivna i
iskustvena, tokom sledeih dana se osetilo u radu grupe da tema nije
dovoljno obraena, tako da je program treninga promenjen i jo
jednom je produbljena tema nenasilna komunikacija.

KB.hpwps

JA-govor je tehnika nenasilne komunikacije, koja daje mogunost iskazivanja
potreba i elja, konstruktivan je, konkretan i usredsreen na specifian problem.
JA-govor jasno govori o ponaanju i izazvanim osjeanjima, bez vrednovanja
linosti/osobe.

JA-govor ne vodi izbegavanju konflikta, ve otvaranju komunikacije oko uzroka
konflikta. On otvara komunikaciju, pokazuje nau spremnost za razgovor i za
traenje obostrano prihvatljivog reenja situacije. Njime se usredsreujemo na
sebe, na to koje su nae stvarne potrebe, elje prava.

esto se u sukobu iscrpljujemo meusobnim optuivanjem, ljutnjom, vreanjem,
durenjem, to lako dovodi do eskalacije i udaljavanja od onoga to nas je stvarno
pogodilo, to nas stvarno iritira, to nam je potrebno i ta stvarno elimo.

JA-govor nas vraa na poetak konflikta, na ono to nam je stvarno potrebno, to
elimo, ili to nam smeta, pri emu ne izazivamo odbrambenu reakciju druge
strane.
Ja govorom se kritikuje ponaanje, a ne linost/osoba.

Struktura JA-govora:

1. Kada vidim da ...

govorimo o postupku druge osobe
opis koji nije vrednovanje ni ocjenjivanje

2. ... ja osjeam ... ili ... poelim da ...

govorimo o svojoj reakciji bez samooptuivanja i pravdanja

3. elio-la bih da ... ili volio-la bih ...

govorimo o eljenom ishodu bez naredbi i ucjena.

Primeri:

Kada mi kae da zaveem, oseam se povreeno i kao da ti uopte nije stalo do
mene i mog miljenja. Voleo-la bih da moemo da razgovaramo i da mi kae ta ti
zapravo smeta.

Kada se ovako umoran-a vratim sa posla i zateknem punu sudoperu sudova,
oseam se loe, a voleo-la bih da podelimo odgovornosti.

CNA - Centar za nenasilnu akciju - Sarajevo
Epebuof wfacf {b KB.hpwps

OFOBTJMKF@ 38
JA-PORUKE

problematiziranje ponaanja a ne linosti

Sistem:

ponaanje koje mi smeta

to u meni izaziva osjeaj...

zato to...

voleo-la bih da (moja elja je...)

Primer TI-govora:
Ovakvim obraanjem se direktno
napada osoba i vrednuje, reakcija
koju bi ona izazvala je ponienje,
povlaenje ili protunapad.
Trener se obraa uesniku koji apue dok on govori, reima:
Dobro Milane, hoe li ve jednom da prestane da melje, ti
si stvarno bezobrazan!

Primer MI-govora:
Ovakvim govorom pretpostavlja se
unapred da se svi slau sa iskazom,
to oduzima prostor za drugaije
miljenje i osim toga se tvrdi da se
Milan uvek isto ponaa. MI-govor se
posebno esto javlja u diskusijama
koje se tiu politikih pitanja i gde se
vri prepostavka da svi imaju isto
veinsko miljenje, to odraava
nepotovanje prema onima koji
drugaije misle i oduzima im se
prostor da to drugo miljenje iznesu.
Istovremeno MI-govorom se
depersonalizuje pojedinano miljenje
i tei oslobaanju od pojedinane
odgovornosti za sopstveni stav i
ponaanje. Uvreen stav da je svaki
postupak kojeg podrava veina grupe
opravdan zato to je demokratski,
odraava stav da je demokratija
diktatura veine u kojoj odgovornost
za postupke treba da snosi i
obespravljena manjina.
Mi svi ovde znamo da je Milan bezobrazan i da nikad ne slua
dok drugi govore!

Primer JA-govora:
Milane, meni smeta kada mi upada u re, tada imam utisak
da ti moje miljenje nije bitno, da me ne potuje, a voleo bih
da me saslua, jer mi je vano tvoje miljenje.

Situac. u kojoj sam se naljutio-la
Podela po parovima. Razmislite o situaciji u kojoj ste se
naljutili, objasnite okolnosti vaoj partnerki i odigrajte vau
prvobitnu reakciju - vaa partnerka treba spontano da
odreaguje. Zatim pokuajte da vau ljutnju formuliete kao ja-
poruku.

Ne volim kada neko
U krug u plenumu: U komunikaciji sa ljudima ne volim kada
neko..., zatim novi krug U takvoj situaciji reagujem tako...

Podela pohvala
Uesnici na pare papira zapiu neku pohvalu koju bi uputili
osobi koju poznaju. Sve poruke se skupe u "eir". Facilitator
izvlai jednu poruku i proita je na glas. Pitanje grupi: "Da li
je ova poruka formulisana u Ja govoru?" Ako smatraju da nije -
kako bi je formulisali? Prolazi se kroz 3-4 poruke.

Potom podela u male grupe (ostatak poruka kroz koje se nije
prolo daje se malim grupama, po nekoliko). U malim grupama
isti zadatak: Da li je ova poruka formulisana u Ja govoru? Ako
nije, kako se moe formulisati?

Komentar: Sledea opisana radionica
aktivno sluanje je klasina u
smislu da se vrlo esto radi na takav
nain. Ona je izbegnuta u gore
opisanoj radionici iz razloga da zna
biti doivljena kao neprirodna
situacija. Postavlja se pitanje Zato
traite od mene da nekome koga drugi
put u ivotu vidim, priam o tekim
situacijama iz mog ivota?. Uprkos
tom riziku, radionica nudi dovoljno
materijala za detaljniju obrade teme
sluanja nego gore opisana.
Blujwop tmv|bokf

Veba aktivnog sluanja
Podela grupe na parove.
Zadatak: Ispriaj svom paru u 5 minuta ta te je poslednje
naljutilo ili ta ti je bilo teko. Tvoj par bi trebalo da se uveri
da je zaista razumeo-la ono to je uo postavljajui pitanja i
ponavljajui ispriano.

Evaluaciona pitanja u plenumu:
Da li ste osetili da su vas sasluali i razumeli? Koliko esto
imate oseaj da vas drugi zaista sluaju? Koliko vam je teko
(ili lako) da sasluate druge? Da li je bilo upadanja u re?

U evaluaciji uesnici su pomenuli da je gledanje u oi bitno za oseaj
da si zaista sasluan i da intonacija i mimika igraju vanu ulogu. Bilo
je i izjava kao "Oekujem od nekih ljudi da me zaista sluaju", "neki
me zaista sluaju", "samo sa bliskim prijateljima imam utisak da sam
zaista sluan", i slino.

Usledio je brainstorming:

Brainstorming: ta je neophodno za aktivno sluanje?

- pokazati saoseanje za ono to uje
- kada, ta, kako i kome se govori
- postavljanje razjanjavajuih pitanja
u cilju da se to bolje razume
- sadraj
- iskrenost
- potovanje prema osobi
- volja
- atmosfera
- izgradnja poverenja
- bez prekidanja
- uzdravanje od sopstvenih
interesa
- govor tela, boja glasa

Komentar:
Obrada teme aktivno sluanje se da dobro povezati sa upoznavanjem uesnika. Jedna mogunost bi
bila da se po parovima naizmenino pria i slua, a da potom svako predstavi svog para u plenumu
(umesto da svako pria o sebi).

Puwpsfob qjubokb

Otvorenim pitanjima zovemo pitanja formulisana na takav nain da njihov odgovor ne
podrazumeva samo prosto da ili ne ve ona koja pruaju slobodu izraaja izvan uskog
konteksta fokusiranog pitanjem.
Ukoliko postavljamo pitanja sa Da li...? ili Jesi li...?, ona u sebi sadre pretpostavku da postoje
samo vrlo ograniene mogunosti da se na njih odgovori. Ukoliko pitanje formuliemo sa Kako...?
ili ta je...?, na njih se moe odgovoriti iz ugla iz kojeg osoba gleda na temu.

Primeri zatvorenih pitanja:
Da li ti je bilo teko ili lako tokom ove vebe?
Koliko ti se svidela ova veba?
Da li je komunikacija u grupi bila dobra ili loa?

Primeri otvorenih pitanja:
Kako ti je bilo tokom ove vebe?
ta ti je bilo teko, a ta lako i zato?
ta ti je prijalo u komunikaciji u grupi, a ta stvaralo potekoe?

SBEJPOJDF . UFNF
39
Epebuof wfacf

Runda prava
Stolice se postave u dva kruga, spoljanji i unutranji,
okrenute jedna naspram druge, tako da svaka stolica ima svoj
par. Uesnici posedaju na stolice. One osobe koje sede jedna
naspram drugoj ine par.
Osobe koje sede u spoljanjem krugu izvlae iz "eira" jednu
od prethodno pripremljenih kartica na kojima su napisane
izjave u vezi prava nekih osoba ili grupa.
Na primer:

ene bi trebalo da imaju pravo da se porode u svojoj kui ukoliko
tako ele.
Roditelji bi trebalo da imaju pravo da udare svoje dete ukoliko se
ono ponaa loe.
Puenje u bilo kojoj zatvorenoj prostoriji bi trebalo biti
zabranjeno, ukoliko u toj prostoriji ima nepuaa.
Ljudi ne bi trebalo da imaju pravo da seku drvee koje se nalazi na
njihovoj zemlji zbog ekolokih posledica.
Ljudi bi trebalo da imaju pravo da nabavljaju pornografiju ukoliko
oni to ele.
Ljudima bi trebalo biti dozvoljeno da okae na svoju kuu koju god
zastavu ele.
Manjinske nacionalne grupe bi trebalo da budu pozitivno
diskriminisane na konkursima za zapoljavanje.
Ukoliko veina ljudi neke regije drave eli da ta regija postane
zasebna drava, trebalo bi im to odobriti.
Homoseksualcima-kama bi trebalo biti dozvoljeno da usvajaju
decu.

Osoba koja je izvukla karticu ima ulogu zastupnika te izjave i
njen/njegov zadatak je da zadobije svog para po tom pitanju,
dok druga osoba ima zadatak da formulie razloge zato bi to
pravo trebalo biti zabranjeno.
Nakon 3 minuta diskusija se zaustavlja i osobe koje sede u
spoljanjem krugu se pomeraju za jedno mesto u desno. Sada
imaju novog para i veba se ponavlja. Veba se moe
ponavljati nekoliko puta.

Potom uenici-e koji sede u unutranjem krugu izvlae iz
eira nove izjave i uzimaju ulogu zastupnika te izjave (tog
prava) iji zadatak je da zadobije svog para. Osobe koje sede
u spoljanjem krugu sada formuliu razloge zato bi to pravo
trebalo biti zabranjeno. (Ovo se, uz pomeranje unutranjeg
kruga na levo ponavlja jo nekoliko puta.)

Nakon toga diskusija u plenumu:
Koja prava (izjave) vam je bilo teko da branite ili da im se
suprotstavljate? Zato?
Kada ste predstavili svoje argumente, koja vrste "opozicije" je
uticala na preispitivanje vaeg stava?
Da li ste oseali da ste sluani?
Da li su vam se ljudi suprotstavljali na razliit nain? Kako?
Da li je pritisak vremena (ogranieno vreme) bilo prepreka ili
pomo?

Ova veba se moe koristiti i u okviru
radionica na teme Nasilje ili Ljudska
prava.

OFOBTJMKF@ 40

Ujntlj sbe-
{bkfeojlp epop|fokf pemvlb


Qsjnfs sbejpojdf

Igra za zagrevanje

Do mog zida
Podela u dve grupe. Obe grupe stoje u vrsti nasuprot jedna
drugoj, tako da svaka osoba iz jedne grupe ima svog para iz
druge. Parovi stoje sa ispruenim rukama ispred sebe, ali tako
da im se dlanovi ne dodiruju, ve da postoji odreeni mali
prostor izmeu njih. Uputstvo: "Ovo je neverbalna veba.
Zadatak svakoga je da doe do svog zida (tvoj zid je onaj u
koji trenutno gleda), ali tako da razmak izmeu dlanova tebe
i tvoga para non-stop treba da bude isti. Vreme je 10 minuta."

Evaluacija: ta se dogodilo?

Komentar: Uglavnom se ova veba
odvije tako da neki parovi ostanu u
sredini nepomereni i ljuti, a drugi
parovi ili dou do jednog zida i tu
ostanu ili se proetaju od jednog pa
do drugog zida. Veba nudi materijala
za pokazivanje uobiajenog naina
razmiljanja da ispunjenje sopstvene
elje kolidira sa ispunjenjem elje
druge osobe, te da se one nalaze u
konkurenciji - esto ak i ne
razmislimo kako bi mogli ispuniti elje
obe strane.
uvebavanje modela zajednikog rada u grupi
analiza komponenti koje odreuju kvalitet timskog rada
isprobavanje donoenja odluka putem konsenzusa
preispitivanje sopstvene uloge u timskom radu / sopstvenih modela ponaanja

Glavna pitanja:

Koja je razlika izmeu odluivanja glasanjem i konsenzusom?
ta pomae, a ta smeta timskom radu?
ta je za mene timski rad?
Koji preduslovi trebaju biti ispunjeni da bi se timski rad doiveo kao uspean?
Kakve podele uloge postoje unutar timskog rada?
Ko snosi odgovornost za kvalitet timskog rada?
Koja je razlika izmeu konsenzusa i kompromisa?
Kakve prednosti i mane konsenzus moe imati?
Kakve posledice ima orijentiranost na postizanje rezultata u timskom radu?
Kakve posledice ima orijentiranost na proces u timskom radu?

SBEJPOJDF . UFNF
41
Neke od izjava:
- Nali smo neki zajedniki jezik iako nismo govorili.
- Govor oima!
- Mislio sam da e me pobijediti.
- Po licu se pozna ta hoe.
- Pustim ga da vidim ta hoe, pa kad vidim da mnogo hoe, onda ga
vratim nazad.
- Da su mi rekli imate tri minute, onda bih moda pourila da
stignem prvo do svog zida.
- Mi se nismo sukobljavali.
- Shvatio sam ovo kao zajedniki cilj. Poto smo imali dovoljno
vremena, nije bilo bitno do ijeg emo zida najprije ii.
- Bilo mi je bitno da se realizira i jedno i drugo.
Posmatra:
- Ja nisam nigde primijetio takmiarski duh.

Slagalica
1. Uesnici su podeljeni u grupe od po 5 lanova (preostali
mogu biti posmatrai). Za svaku grupu je pripremljen set
kvadratia. Svaki set se sastoji od 5 koverata koje sadre
delove od kojih se mogu napraviti kvadrati. Svaki lan grupe
dobija po koverat, i oni su zamoljeni da otvore koverat tek na
dat znak.
Instrukcije:
Svaka osoba ima koverat koji sadri delove za formiranje
kvadrata. Na dat znak zadatak grupe je da formira 5 kvadrata
iste veliine. Zadatak je gotov kada svi lanovi grupe imaju
pravilan kvadrat ispred sebe.
Pravila:
Tokom igre ne sme da se govori ili komunicira na bilo koji
drugi nain.
Ne smeju da se uzimaju delovi od drugih lanova grupe.
Delovi se mogu dodati samo osobi sa vae desne strane ili
staviti na sredinu.
Delovi koji su na sredini mogu da se uzimaju.

2. Evaluacija vebe
Kako ste se oseali?
Da li ste se pridravali pravila? ta ste radili?
Neki od vas su imali samo jedan deo slagalice. Da li je iko to
primetio?
Kako su se oni oseali?
Kako ste se oseali kada je neko zadravo neki deo, a nije
video reenje?
Kako ste se oseali ako biste formirali kvadrat i onda shvatili
da morate da ga rasformirate da biste dali neki svoj deo?
ta su posmatrai primetili?
Kako je bilo saraivati bez verbalne komunikacije?

Neke od izjava:
- Dvoje su bili napravili, pa su kasnije sve pokvarili.
- Nisam se pridravala pravila iz solidarnosti, da bih pomogla
drugima u grupi.
- Proli smo kroz tri faze: sebinosti, solidarnosti i kad su sve
stavljali na sredinu pa ta bude.
Posmatrai:
- Na poetku niko nikome nije davao svoje komade. Onda su poeli
otimati.
- Ne moe samo jedno da sarauje.

Komentar: Slagalica je takva da je
mogue da se kvadrat sloi na nain
koji onemoguuje da ostali sloe svoje
kvadrate. Postoji samo jedna
mogunost da se svih 5 kvadrata
sloe. U procesu rada se obino desi
da neko brzo sloi svoj kvadrat i ne
obraa panju na ostale, da bi posle
puno vremena shvatio-la da je
neophodno da rasklopi sopstveni
kvadrat i sklopi ga od drugih delova,
kako bi istovremeno omoguio-la
drugima da isto uine. Frustracije
koje se javljaju pri nedostatku
strpljenja, kao i takmienje koje se
obino javlja izmeu grupa su
izvanredna mogunost za analizu
timskog rada.

OFOBTJMKF@ 42
SLAGALICA

Materijal za vebu

Isei svaki kvadrat na obeleene delove A-J. Potom odreene delove staviti u posebne koverte:
Koverta 1: A, C, H, I;
Koverta 2: A, A, A, E;
Koverta 3: J;
Koverta 4: D, F;
Koverta 5: B, C, F, G.

Tabela glasanja za

Vebu kooperacije
sa glasanjem o krivici

OFOBTJMKF@ 44
Veba kooperacije sa glasanjem o krivici

1. Opis: podeljeni u dve grupe po 7 ljudi, (kasnije odvojene
prostorno). Ostali su posmatrai.

Pria: Vi ste dve konkurentske humanitarne organizacije koje
se bave humanitarnim radom sa decom. Obe vae organizacije
trenutno rade na vie vanih projekata, planiranih za sledee
2 godine. Iz obe organizacije je po jedan saradnik uhapen
zbog korienja povlastica koje imaju humanitarne organizaci-
je u svoje line svrhe (utaja carinskog poreza). Radi se o uvo-
zu tehnike robe. Svi zaposleni (vi) ste znali za to, ali ste to
tolerisali. Javni tuilac sumnja da su ova dvojica saraivali u
tim nelegalnim poslovima.

Vama se postavlja pitanje: Da li ste vi kao organizacija krivi?
Odluka se donosi prostom veinom i tajnim glasanjem u okviru
vae male grupe (5 ljudi).

Ako obe organizacije priznaju krivicu dobijaju kaznu od po 7
meseci zabrane rada organizacije.

Ako obe organizacije ne priznaju krivicu dobijaju kaznu od
po 2 meseca zabrane rada organizacije.

Ako jedna organizacija prizna krivicu, a druga ne, ona koja
je priznala dobija kaznu od 1 mesec, a ona koja nije, od 10
meseci zabrane rada organizacije. (Pogledati prilog na

pethodnoj strani.)
Komentar: Ova veba je moja
omiljena veba za obradu teme
timskog rada i naina komunikacije u
timu. Sama pria u vebi se moe
menjati i prilagoavati grupi
uesnika, ali mi se ini vanim da ona
inicira dileme na razliitim moralnim
nivoima, kako bi polarizovala grupe i
otvorila pitanja grupnog pritiska,
line i grupne odgovornosti itd. Sama
veba uobiajeno donosi takmienje i
polarizaciju izmeu dve grupe dok se
odnosi unutar pojedinanih grupa
zanemaruju zarad zajednikog cilja
da se drugi pobede. esto se
postavlja pitanje trenerima da li e se
broj meseci na kraju sabirati ili ne
(ta je kriterijum pobede), obino tim
ne bi odgovorio na to pitanje. Veba
zna izazvati jake emocionalne
reakcije, te je potrebno dosta
sigurnosti i iskustva za moderiranje
evaluacije.

Plan glasanja:
1. krug: bez dogovora unutar grupe samo glasanje. Trener na
osnovu rezultata glasanja obe grupe saoptava dodeljenu
kaznu (svakoj grupi) kao i konkretan rezultat glasanja druge
grupe,
2. krug: ponovo se glasa bez dogovaranja i ponovo objavljuju
rezultati obema grupama
svaka grupa ima 5 min da porazgovara odredi pregovaraa i
poalje ga na pregovore sa drugom grupom, nakon pregovora
imaju kratko vreme da se opet dogovore i glasaju. Ako se od
ovog trenutka 3 puta za redom glasa sa istim krajnjim rezulta-
tom - istom "kaznom", bez obzira na odnos glasova, igra se
zavrava.

2. Evaluacija:
Kako ste glasali?
Kako ste zadovoljni rezultatom, kako procesom?
ta su posmatrai zapazili?

Neke od izjava u evaluaciji vebe:
Kako ste glasali?
- Odluivali smo pre svega na osnovu morala.
- Prva 2 puta je svako za sebe glasao, a onda smo poeli timski rad.
- Prvo, oni su se plaili zdrave konkurencije. Argumentima sam ga
pobedio tamo u pregovorima, samo to on to nije hteo da prizna.

- Imali smo plan da vas nagovorimo da promenite miljenje, a onda
da vas prevarimo.
- eleli smo da budemo solidarni, da obe organizacije dobiju po 2
meseca kazne.

- Od poetka sam mislio da je najbolja kombinacija 2:2 jer se samo
sa tom varijantom mogu sloiti obe strane. Ali nisam insistirao na
tome kako ne bih minirao veinsko miljenje grupe.
- Prvi put sam glasao za DA. To je bilo pitanje morala.
- Ne mogu da radim sa suprotnom grupom i krim interese sopstvene
grupe.
Proces, prostor
- Pa odlino, imali smo mesta, lepo smo se dogovarali.
- Mislim da se ba i nismo dogovarali, ve smo vikali, svako je priao
za sebe.
- Ja sam namerno glasao protiv, jer mi je falilio unutarnje
komunikacije u grupi.
- Mi smo u grupi vie bili optereeni ubeivanjem nego
koncentrisani na komunikaciju.
- Komunikacijski kanal je bio poremeen i prekinut ubjeivanjem.
Na kraju me je to dovelo do ravnodunosti.
- Ne mogu da shvatim da su dvije humanitarne organizacije
konkurentske i buni me to se glasalo, a nije se ilo do odluke putem
koncenzusa.
Posmatrai:
- Grupa B: vikanje, konfuzno. Borba za opstanak.
- Nema nikakve demokratije.
- Uzrok loe komunikacije takmiarski duh; ne bih volio da se tako
deava i u realnosti.
Pregovarai:
- Mene su izabrali kao pregovaraa zato to ja vie priam.
- im sam njega video odmah sam stekao utisak da je to neka
prevara u pitanju.
- Ja iz moralnih razloga nisam mogla da budem pregovara, jer sam
imala ideju da ih prevarimo, pa nisam mogla da odem tamo, gledam
ga u oi i laem.

Kraj poludnevnog dela radionice

Igrica: Zmaj
Svi se poreaju u vozi, drei osobu ispred sebe oko struka i
predstavljaju Zmaja. Prva osoba u nizu je Glava, posljednja
Rep. Na dati znak Glava ima zadatak da uhvati Rep, dok ostali
pomau nekome od njih.

Evaluacija dana
ta se dobili od ovog dana? Kako izlazite iz njega?

Neke od izjava:
- Iz "glasanja sam nauio mnogo". Shvatio sam da obino pokuavam
da nametnem svoje miljenje i da bi bilo dobro da sasluam i uvaim
i tue.
- Stvarno sam oduevljena.
- Radionice mi se izuzetno dopadaju. Primijetila sam isticanje lidera
u grupi, u smislu da se neki vie uju.
- Veliko otkrie: kroz "ja govor" smo razvili demokratsko ulo, kroz
"kvadrate" nesebinost, a kroz treu igru je sve to palo u vodu.
- Ova zadnja radionica je naa svakodnevnica.
- Dan je bio izuzetno dinamian. Mnogo smo dobili jedni od drugih.
- "Ko uti to je njegov izbor."
- Danas sam nauila da mnogo toga znamo o nenasilnoj
komunikaciji, a kad se to treba primijeniti, zaboravljamo.
- Svia mi se to nema teorije, ve se sve radi praktino i kroz igru.
- Zaboravljam na umor jer moram da smislim kako da prevarim
drugu grupu.
- Nauio sam da nije uvijek u ivotu potrebno da se ti sam popne na
vrh kako bi pomogao drugima, ve je i to mogue da se i ti spusti,
pa tako pogura drugog.

SBEJPOJDF . UFNF
45
Drugi poludnevni deo radionice

Jutarnji pozdrav, tehnika pitanja

Veba konsenzusa: Planeta
Pria: Otkrivena je nova planeta, koja ima odline uslove za
ivot. Trebalo bi je naseliti. Vi ste lanovi komisije iji je
zadatak da naseli planetu. Trebalo bi da odredite 3 osobine i 3
vetine koju bi trebalo da imaju ljudi koji e naseliti planetu.
Imate 5 minuta da razmislite i zapiete te osobine i vetine.

Proces:
Nakon toga svako nalazi para i oni zajedno donose odluku (3
vetine i 3 osobine). - 7 min.
Zatim u grupi od etvoro (2 para) - 12 min.
Grupe od 8 (po dve prethodne grupe od etvoro) - 15 min.
Zatim plenum (dve osmolane grupe) - 20 min.

Neke od izjava u poslednjem koraku (dve osmolane grupe):
- To je bio moj predlog, ponovo sam ga pokuala uvaliti.
- Pa ne moe debila poslati gore!
- ovek treba da bude psihiki i fiziki zdrav da bi ove ostale
osobine i vetine zadovoljavao.
- Nemoj mi sad tu "Podrazumeva se..."!
- A inteligencija, ljudi?! Malo nam fali inteligencija!
- Tiina!
- Izvinite, vas dve!
- Ne moe to (predlog), sve smo vae ve usvojili!
- Upotrebljavate izraze "naa grupa" i "vaa grupa". Nije stvar u
grupama, nego da se svi zajedno dogovorimo.
- Pa ta sad hoe? Da svi krenu od onoga od ega su poeli, da
iznose svoje predloge?
- Moemo li mi line predloge da iznosimo? - Onda ne znam zato
smo se dosad okupljali.
- Da li se slaete?
- Otkud ti zna da se slaem? - Pa nisi nita rekao!
- Mislim da nije bitno to to kae zato to nemamo vremena.

U poslednjem koraku rezultat su bile tri osobine: altruizam, psiho-
fiziko zdravlje i kreativnost, dok se za vetine nije imalo vie
vremena.

Evaluaciona pitanja:
ta se dogodilo? Koliko ste zadovoljni rezultatom? Koliko ste
zadovoljni procesom? Da li je odluka doneta konsenzusom? Da
li bilo lake doneti odluku u parovima, u grupama od etvoro
ili u plenumu? Kako i zato?
ta li je bilo teko?

Neke od izjava:
- Ba zadovoljan to nismo doli do kraja.
- Doli bi do kraja da je bilo vie vremena.
- Da je bilo vie vremena dolo bi do jo vee konfuzije.
- Da smo imali jo vie vremena, opet se ne bismo ubijedili.
- Jesam i nisam zadovoljna.
- Zadovoljna donekle.
- Bar neto smo napravili. Pa zadovoljni smo onda.
- Zadovoljan. udno brzo smo se dogovorili oko osobina. Zadovoljan
sam da je komunikacijski duh bio tu.
- Potpuno nezadovoljan to nismo zavrili zadatak.

Komentar: Skoro uvek bi neko pitao
trenere da razjasne nejasnoe koje se
javljaju prilikom definisanja osobina i
vetina. Slinost ova dva pojma je
namerna kako bi proces donoenja
odluke uinila teim. Tim ne bi trebalo
da odgovara na takva pitanja, ve da
prepusti samoj grupi da otvori proces
definisanja pojmova.

Komentar: Ova veba sa velikom
sigurnou otvara sukobe unutar
grupe i jak emocionalni angaman, te
je potreba uesnika velika da
prepriaju svaki detalj onoga to su
proli, to ini moderaciju tekom.
Potrebno je dati ljudima priliku da
kau kako se oseaju sa svim to je
bilo, a nakon toga skrenuti fokus rada
na sam proces. esto se deava da
pod vremenskom stiskom doe do
glasanja kako bi se donela bilo kakva
odluka i tako ispunio zadatak.
Evaluacija nudi priliku na ukazivanje
razliitih orijentiranosti pojedinaca,
dok je nekima najvanije postii
rezultat, drugima je proces donoenja
odluke vaan, te on odreuje njihovo
zadovoljstvo odnosno nezadovoljstvo.

OFOBTJMKF@ 46

- Bio sam vie zadovoljan u maloj grupi, nas etvoro.
- Ja sam ljut. Umesto da se brzo dogovorimo oko osnovnih stvari...
- Delimino zadovoljna. Mislim da su vetine trebale biti osnovne,
koje bi se kasnije razvile.
- Da je bilo vie vremena to bi bilo katastrofa.
- Poslali smo ovjeka koji ima dobre osobine, a vjetine e stei
tamo.
Kakav je bio proces?
- to je grupa postajala vea, suavao se prostor za lino miljenje,
pa mora da se nametne.
- Ja sam zadovoljan procesom.

- Zadovoljan komunikacijom jer su svi sudjelovali, ko se koliko
izborio.
- U paru je bilo ba dobro. U grupi od 8...reeno je "e pa neu, mora
i jedna naa".
- Zadovoljna sam komunikacijom. Svidelo mi se to je ona pitanjima
ukljuivala i druge.
- Bilo je "povreenog ponosa", ismevanja.
- Jako sam zadovoljan procesom.
- Bolje nita, nego da su samo pojedinci zadovoljni. Ako jedno kae
ne, onda je ne.
- Mislim da svi znamo kakvog oveka treba tamo da poaljemo, da je
to bilo pitanje samo termina. Potpuno sam zadovoljan procesom.
- Nisam utala zbog jezika, ve zbog zajednikog vremena.
- Stvaranje lidera nastaje pri uveanju grupe, to negativno utie na
ostale.
- Morao je neko poeti priati. Ne znai to ba lider.
- Moda sam oekivao vie agresivnosti od nje, u paru. U maloj grupi
od 4 poinje difuzija, pojavilo se "na" i "va". U grupi od 8 mi je
nedostajalo da ujem miljenje svih. Da li sam zadovoljan? Zbunjen
sam. Bilo mi je zanimljivo.
Da li je odluka doneta konsenzusom?
- Pa jeste, dogovorili smo se.
- Mislim da nismo postigli konsenzus jer se neki ljudi popustili pred
snagom izjanjavanja nekih drugih ljudi. Pre je bilo "par pojedinaca
na horuk!"
- Bilo je kasno da kod velikog stola (plenarni dogovor) ponemo svi
da priamo, ako se to nije deavalo u manjim grupama.
- Smatram da bilo kakav rezultat moramo izneti na kraju i to mi je
vano.
- Vie se gledalo na rezultat nego na proces.

KOJA JE RAZLIKA IZMEU KOMPROMISA I KONSENZUSA?

Kompromisno reenje je ono sa kojim su sve umeane strane podjednako nezadovoljne i u
kojem postoji ravnotea nezadovoljstva. Nisu zadovoljene sve potrebe interesnih strana, ve su sve
strane u otprilike jednakoj meri prihvatile nezadovoljenje svojih potreba. Kompromis ne
podrazumeva u sebi razumevanje za potrebe drugih i postoji orijentacija na postizanje rezultata.

Konsenzus je nain donoenja odluka u kojem se svi ukljuenii imaju priliku izneti svoje poglede,
stavove i potrebe. U tom procesu se daje akcenat na razumevanje potreba drugih i kroz saradnju
trai put koji bi zadovoljio sve. Konsenzus ne znai pravo veta na donoenje odluke bez
obrazloenja zato se strana protivi odluci. Odbijanje da se obrazloi znai odbijanje saradnje, te bi
bilo vano ispitati razloge koji su doveli do takvog stava, bez optuivanja i pritisaka. Vrednost
konsenzusa je kako u zajednikom rezultatu, tako i u samom procesu.

SBEJPOJDF . UFNF
47

Podela papira
7 uesnika ima zadatak da zamisli neki oblik od papira.
Vano je da broj uesnika u vebi ne bude lako deljiv (npr. 8
ili 9), kako ne bi dolo do geometrijske podele komada papira)
Zatim dobijaju veliki komad papira, jedne makaze i sledee
uputstvo:
Neka svi prvo razmisle kakav komad papira ele da iseku za
sebe. Svako sebi treba da odsee komad papira veliine i
oblika kakav je poeleo-la, a da pri tom ne ostane nijedan
suvian komad papira na kraju. Ostali iz grupe posmatraju
proces. Komunikacija je dozvoljena. Vreme 20 min.

Neke od izjava u toku procesa:
- Je l' menjamo to to smo zamislili ili ne?
- To ostaje na vama.
- 'Ajmo onda neto drugo.
- Neko eli krug.
- Pa ne mora biti pravi krug.
- Nazovimo ga tako.
- Ti uzmi ovo....
- Je l' si to hteo?
- Ja sam poslednja. Ono to ostane uzeu ja.

Koliko ste zadovoljni svojim komadom papira, da li ste
ostvarili svoj interes?
Ko je kakvu ulogu imao?
Da li imate utisak da je bilo dominacije?
Kako ste se dogovorili o sistemu raspodele?

Neke od izjava:
- Ja sam zadovoljan, ali bih vie voleo da imam ovaj njen deo.
- Poto si na poetku rekla da nastavljamo sa konsenzusom, zamislio
sam pravilan oblik jer sam mislio da e biti lake posle sve to
uklopiti.
- Ovo je daleko od onoga to sam ja zamislio... Imao sam fini oblik u
glavi... ali sve pograbie, ak se nisam bunio. I na kraju - promena
plana - "e sad ti uzmi", a ne znam ko vie "Super ti je".
- Nisi ti bio primoran da uzme taj deo.
- Nisam shvatila kakav zapravo oblik eli, pa sam ti ponudila ovaj.
- Pa mogao si ti uzeti ovaj deo ako si hteo.
- Ti nisi rekao da tebi taj deo ne odgovara.
- Ti si sam isekao svoj deo.
- Mislio sam da je to bio generalni dogovor, da smo se sloili. A onda
je krenula improvizacija.
- Ja sam zadovoljna, zamislila sam srce i dobila sam ga.
- Ja sam isto hteo srce, ali odustao sam kad je ona rekla da hoe.
Bio bih zadovoljan i ovako i onako, ako bi postigli cilj.
- Za njega... vidim da neto nije u redu, ali nisam mogla ja da
reagujem umesto tebe.
Da li je ovo bio kompromis, konsenzus ili neto tree?
- Na poetku je bio konsenzus, a onda je krenuo kompromis.
- ao mi je bilo kad ona kae da e uzeti ta ostane. Preveliki
kompromis je slabio motivaciju.
- ini mi se da taj preveliki kompromis i nije ba najsrenije
reenje.
- Problem je to to nisam znala ta hou.
- Ako niko ne bi popustio konsenzus ne bi postojao.
- Mislim da je ovo bila neka meavina kompromisa i konsenzusa.

Ova veba sadri tri faze u procesu
zajednikog donoenja odluke:
dogovor o procesu, samo donoenje
odluke i sprovedba dogovorenog.
Ponekad se deava da se dogovor o
procesu, o nainu na koji e odluka
biti donesena, potpuno preskoi.
Veba nudi puno mogunosti za
postavljanje pitanja o odgovornosti za
odluku i proces, te osvetavanje o
postojanju tri faze procesa koje su
neraskidivo povezane, te time i
odgovornost vai za sve tri faze.
Nedostatak prostora za ukljuivanje u
proces na poetku e sa velikom
verovatnoom voditi nezadovoljstvu
na njegovom kraju. Odsustvo
energinog protivljenja odreenom
predlogu ili nedostatk drugih
predloga se esto tumai kao
prihvatanje, to ne mora biti tano.
Nedostatak prostora za iznoenje
sopstvenog miljenja je esto razlog
krajnjeg nezadovoljstva timskim
radom i donesenom odlukom.

OFOBTJMKF@ 48
- Nije mi bilo vano kakav u oblik dobiti, ve da se dogovorimo. I
mislim da ovo nije bio kompromis, ve konsenzus.

- Meavina konsenzusa i svoje volje. Trebalo bi da ostane pri svom,
a ipak tu malo...
Posmatrai:
- Odvijali su se paralelni razgovori, ne upadanje u re, ve paralelni
razgovori gde vie njih predlae i dogovara se, a drugi ne uju jer i
oni imaju paralelan razgovor.
Da li ste oblike koje ste zamislili na kraju dobili?
Kako ste odluili o prioritetu ta ete prvo sei i kojim redosledom?
- Nedostajalo mi je dogovaranja na poetku.
- Bez kompromisa teko da bi se to zavrilo. Bio je konsenzus, ali
kompromis je najvaniji.
- Niste isekli ono to ste se dogovorili, a na kraju je bilo
nezadovoljnih.
- Mislim da u timskom radu svi treba da budu zadovoljni. Ako jedan
nije zadovoljan, to nije timski rad.
- Zato ja da preuzimam odgovornost za potrebe drugih?
- Ona je najvie potegla za tu grupu, odustajui od svoje prvobitne
ideje.
- Ne radi se samo o tome da li sam zadovoljna svojim delom, ve i
delovima i odlukama drugih. Koliko je meni stalo do toga ta su drugi
dobili i koliko su oni zadovoljni?

Epebuof wfacf ob ufnv ujntlj sbe;

SBEJPOJDF . UFNF
49
Stonoga

Veba se moe koristiti i u okviru
radionice na temu Liderstvo.
Uesnici su podeljeni u dve grupe i stoje jedni iza drugih
zatvorenih oiju sa rukama na ramenima onoga ispred sebe.
Poslednja osoba u vrsti je jedina koja ima otvorene oi i vidi.
Ona upravlja stonogom pritiskajui levo, desno, odnosno oba
ramena prethodnika (stop ili napred) koji treba da prosledi
komande. Stonoga tako poinje da se kree i treba da izbegne
sudaranje s drugom koja se istovremeno kree, te ostale
prepreke u prostoriji (zidovi, stolice i sl). Uloga onog koji
upravlja stonogom se menja u krug tako to svakih 1-2 minuta
osoba koja je bila na elu kolone dolazi na drugo mesto, a
osoba koja je vodila u prethodnom periodu, dolazi na elo.
Kada se se svi izmenjali u svim ulogama veba je zavrena.

Fish bowl (akvarijum)
Opis vebe: U fishbowl-u je pet stolica. Samo oni koji sede na
stolicama u centru prostorije su ukljueni u diskusiju, dok se
posmatrai mogu ukljuiti tako to bi potapali nekog po
ramenu (od onih koji su u fish-bowlu) i seli na njegovo/njeno
mesto.

Pria: Svi uesnici treninga idu iz Teslia u Osijek, na drugi
deo seminara. Svi imaju nove bosanske pasoe sa kojima
nikome nije potrebna viza za ulazak u Hrvatsku. Hrvatski
graniari na prelazu Oraje odbijaju da puste uesnike iz RS
(njih 4 od ukupno 24). Za 20 min ide poslednja skela preko
Save (sledea ide tek za tri dana) a ostali prelazi su zatvoreni.
Treneri su ve u Osijeku i ekaju dolazak uesnika. ta inite?
Proces: prve ideje su bile da se treneri pozovu da ree sluaj
(prebacivanje odgovornosti), zatim su se pojavile razne metode
reavanja problema (izvaditi hrvatski paso na neki sumnjiv nain,
podmititi carinike, zavesti carinika itd.), pa predlozi da se zove
SFOR, pa diplomatija. Zatim su se okrenuli glavnom pitanju, tj. da li
ostali treba da idu bez onih iz RS ili ne?
Glavne dileme su bile: Treba li veina da bude solidarna sa manjinom
i ne ode na trening? Treba li svi da propuste trening zbog samo 4
uesnika? Trebaju li te 4 osobe iz RS da se oseaju krivim ako zbog
njih niko ne ode? Treba li neko sa njima da ostane ili da svi dalje idu
bez njih? emu seminar ako nema uesnika iz RS, a cela ideja poiva
na tom susretu ljudi iz razliitih entiteta? Treba li veina da donese
odluku, koju svi ostali trebaju ispotovati?

ta je bilo naporno?
Koliko ste zadovoljni rezultatom i procesom?
Da li su svi imali dovoljno prostora da se ukljue u proces
odluivanja i ako ne, zato?

Veba crtanja
Podela u male grupe od po etvoro. Uesnici izaberu po jednu
boju (votane boje, flomasteri, bojice...). Svaka mala grupa
ima zadatak da nacrta zajedniki crte, ali bez verbalne
komunikacije.
Nakon isteka predvienog vremena za crtanje, svaki uesnik
za sebe popunjava upitnik, u tiini.

Evaluacija vebe u plenumu:
Jedno pitanje iz upitnika (po elji).
Da li sam otkrio-la neto novo u kooperaciji?

Pitanja o vebi crtanja:

Koje oseaje primeujem kod sebe na kraju ove vebe?
Koje elje, potrebe prepoznajem iza tih oseaja?
Kojim sam se mislima bavio-la tokom ove vebe?
Kada posmatram gotovu sliku:
- Koliko je jaka moja boja na njoj?
- Kako izgleda u poreenju sa drugim bojama?
- Po emu se moj crte razlikuje od drugih u pogledu rasprostranjenosti i obliku?
Kada posmatram tok crtanja (poetak, smerove, tempo, izbor boja, naglaavanje, upadljive
reakcije, saradnju, ometanja, voenje ili sleenje, oponaanje, atmosferu, itd):
- Kako sam doiveo-la proces?
- Koju sam ulogu imao-la?
Koje sam reakcije u sebi primetio-la za vreme vebe?
- ta me je radovalo, ta ljutilo?
- ta sam oseao-la, a ta sam mislio-la?
- ta mi je tada moglo pomoi?
- ta bih bio-la najradije uinio tada?
Koliko je moje ponaanje tokom vebe tipino za mene, da li ga poznajem iz nekih drugih
situacija?
Ima li nekih pitanja, koje bih hteo-la razjasniti sa nekim drugim-om iz grupe?

OFOBTJMKF@ 50
- Falila mi je verbalna komunikacija, jer u poetku nisam mogla da
shvatim ta je neko pokuao da crta, da bih mogla da nastavim crte.
- Obradovalo me to se potvrdilo da se sa ljudima moe komunicirati
i bez rei.
- U trenutku kad smo prepoznali ta crtamo poeo je smeh.
- Otkrie u timskom radu - ima smisla ako se vodi rauna o tome ta
drugi misli i koju ideju ima (ta hoe da kae).
- Moda sam hteo da uradim neto to niko drugi ne bi uradio.
Otkrie: idem ka inovaciji, a moe da se dogodi da izgubim tlo pod
nogama, realnost, pa moram unazad.
- Za kooperaciju nije neophodna ljubav.
- Izuzetno dobra grupna interakcija, razumevanje.

Brodolom
Opis: Trener proita tekst (prilagoen grupi) u kojem se
treneri i uesnici obavetavaju od strane neke fondacije da su
dobili posebnu nagradu sa ciljem podravanje mirovnih
napora koja sadri plaeno krstarenje Jadranskim morem, sa
svim neophodnim detaljima, o terminima polaska, hotelima,
odreditima putovanja itd. Usred itanja uesnike obaveste da
su upravo naleteli na podvodni greben i da brod poinje da
tone. Sledi podela u male grupe (4-5 osoba) koje imaju
zadatak da napiu na zidnim novinama, ta svako iz grupe,
ukljuujui trenere, radi u takvoj jednoj situaciji, ko kakvu
ulogu ima, kakvi se predlozi javljaju i tome slino.

Model odluivanja
Opis vebe: Uesnici se podele u dve grupe sa zadatkom da
donesu odluku o odreenom pitanju. U obe grupe 1-2 osobe
imaju ulogu posmatraa procesa odluivanja (dobrovoljci).
Najbolje je izabrati neko konkretno otovreno pitanje koje se
pojavilo u toku treninga.

Jednoj grupi se samo dao instrukcija da imaju 30 min da
donesu odluku, a drugoj grupi se da pomou smislu
strukturisanja procesa na sledei nain:

1 min odreivanje facilitatora diskusije i osobe koja e paziti
na vreme;
7 min izraavanje vienja svih lanova grupe ponaosob;
4 min sakupljanje predloga za reenje;
2 min blic ispitivanje stavova u vezi predloenih reenja;
14 min diskusija o predloenim reenjima;
1 min finalna provera da li je naeno reenje svima
prihvatljivo.

U plenumu obe grupe predstavljaju svoj rezultat i ispituje se
zadovoljstvo rezultatom i procesom odluivanja, a nakon toga
posmatrai iznose svoja zapaanja.

Na zidnim novinama se mogu zabeleiti iznesene vane take koje su
pridonele poboljanju procesa odluivanja.

Ova veba se moe izvesti tako da se
treneri dogovore unapred o ulogama,
te da jedan trener namerno malo
zakasni na radionicu, nosei faks sa
gore navedenim tekstom, na nekom
stranom jeziku. Na taj nain se obino
postigne da barem u prvom trenutku
uesnici zaista poveruju u to da su
dobitnici vredne nagrade. Ovaj nain
izvoenja vebe preporuujem za sam
kraj treninga, gde se ala moe dobro
prihvatiti, a istovremeno potie
uesnike da budu duhoviti u svojim
zidnim novinama. Iako je naknadno
itanje zidnih novina obino
propraeno smehom, opis uloga
pojedinaca u trenutku brodoloma,
obino predstavlja njihovu tipinu
ulogu u grupi.

Na aljiv nain u okviru ove vebe
dolazi i do izraaja vienja
pojedinaca iz grupe, te tako svako ima
priliku da dobije jednu vrstu povratne
informacije od grupe.
Ukoliko se veba radi na samom kraju
treninga, evaluacija nije neophodna -
esto je sami uesnici uopte ne ele.

Ukoliko se radi u okviru teme timski
rad, mogua evaluaciona pitanja bi
bila:
Kako se osea kada uje kako te
grupa vidi u ekstremnoj situaciji
brodoloma?
Koliko veze ima prikaz uloga u
brodolomu sa ulogom u kojoj sebe
vidi u realnom ivotu?
Da li i na osnovu ega se prepoznaju
uloge lidera unutar grupe?

SBEJPOJDF . UFNF
51

Veba delegiranja
Opis role play-a (igrokaza)
Zadatak: "Omladinski centar u malom bosanskom gradiu koji
ima samo jednu prostoriju za sve prilike koju naizmenino
koriste dva puta nedeljno tri grupe. Grupe su "Pozorite",
"Muzika" i "Kompjuter/Engleski". Sve tri grupe trebaju ovu
prostoriju i subotom, koja je jedini dan ostao na
raspolaganju."
Dodatno svaka grupa dobija sledeu informaciju:
Pozorina grupa smatra da su muziari nekulturni grubi
seljaci. Oni su ve najavili jednu predstavu za sledeu subotu i
ele da probaju tokom dana i odigraju to uvee.
Grupa Kompjuter/Engleski smatra za pozorinu grupu da su
narkomani i dele njihovo miljenje o muzikoj grupi. ele
subotnje popodne za svoje potrebe.
Muzika grupa smatra za pozorinu da su pederi i nije
rezervisana prema kompjuterskoj grupi. Za sledee tri subote
su ve javno najavili posterima koncerte i potrebna su im
subotnja popodneva za vebu, a veeri za koncerte.
Svaka od tri grupe ima 10 minuta vremena da se odlui za
predstavnika i da se sloi oko strategije za pregovore.
Zatim sledi:
- predstavnici imaju 10 minuta da pregovaraju sa drugim
predstavnicima;
- 5min ponovni dogovor sa svojom grupom;
- 5 min pregovori;
- 5min ponovni dogovor sa svojom grupom;
- 10 min poslednji pregovori.

Da li svi smatraju da su dobro predstavljani?
Kako su se predstavnici oseali u svojoj ulozi?
Kako se odvijala interakcija u grupi?
Opet je bilo teko odvojiti uesnike od potpuno praktinog
reenja datog problema i usmeriti ih na analizu sopstvenog
ponaanja.

Smartie igra
Opis: Cela grupa sedne u polukrug i svako uzme jednu manju
posudu ispred sebe. Voditelj-ica ima kod sebe vei broj (par
stotina) bombonica, koje puta u opticaj tako to dodaje
dvadeset bombonica prvoj osobi u polukrugu. Ta prva osoba
moe zadrati koliko god bombonica eli (ne mora nijednu), a
ostatak prosleuje osobi pored sebe, koja ima isto pravo
zadravanja bombonica po svom nahoenju (moe i sve
zadrati) a ostatak prosleuje dalje. Zadnja osoba u polukrugu
postupa takoe po svom nahoenju, ali se broj bombonica koji
se prosledi nazad voditelju-ici, sa njegove/njene strane
uveava dvostruko i ponovo daje prvoj osobi. Komunikacija u
grupi je dozvoljena tokom vebe. Ali se redosled sedenja i
redosled dodavanja ne sme menjati.

Koliko ste zadovoljni procesom, ta vam je smetalo i zato?
Kako se oseaju oni koji imaju najmanje bombonica, a kako
oni sa najvie?

OFOBTJMKF@ 52

Toranj

Uesnici se podele u nekoliko grupa od po 4-5 osobe, svaka
grupa dobije po makaze, hrpu novina i selotejp.
Zadatak: Cilj vam je da od materijala koji imate napravite to
je mogue vii toranj. Imate 3 min da se dogovorite kako ete
to uiniti, a nakon toga 5 min da to sprovedete.

Kako vam je bilo raditi ovu vebu?

Koliko vam je bilo vano ta se deava u drugim grupama i
zato?

SBEJPOJDF . UFNF
53
Qfsdfqdjkb- wj}fokb


Qsjnfs sbejpojdf

5 minuta tiine
Koncentracija na zvukove van prostorije, a zatim na zvukove u
prostoriji, u tiini.

Crtei
ta vidite?
Na crteima se mogu videti razliite stvari, pa poreenje
vienog slui osveavanju razliitosti u percepciji.

Pogledati priloge na str. 57 i 58-60.

Pria Crvenkapica
Pria iz vukovog ugla, proitana u plenumu.
Evaluaciono pitanje:
ta mislite o ovoj prii, ta vam ona govori?

Pogledati prilog na str. 56.

Crtanje po uputstvima
Trener daje instrukcije za crtanje geometrijskih oblika koje
sadri konkretan crte (npr. kua: jedan vei kvadrat na
sredini papira, dva manja kvadrata unutar veeg,
pravougaonik na dnu veeg kvadrata, trougao na vrhu). Na
kraju se uporeuje nacrtano.

Crtanje po uputstvima, 2
Svako ima 5 min da nacrta neku jednostavnu sliku na kojoj ima
bar 5 elemenata. Podela po parovima, suparnik crta sliku po
uputstvu drugoga.

U ovoj kratkoj vebi e uvek biti
zvukova koje su neki uli a neki nisu,
to slikovito predstavlja koliko se
percepcija razlikuje i kod
najjednostavnijih stvari.
osveivanje faktora koji utiu na percepciju (doivljaj)
osveivanje vanosti prihvatanja razliitih percepcija

Glavna pitanja:

Koliko je relativna lina percepcija?
Koliko uzimam u obzir mogunost razliitih percepcija drugih osoba?

OFOBTJMKF@ 54

Crtanje po leima u krugu
Svi stoje u krugu. Jedna osoba poinje nacrtavi neto
jednostavno susedu na leima (sami izaberu ta e to biti i ne
kau ta crtaju), zatim on-a crta sledeem u krugu onaj crte
koji je primio-la itd. Kada se obie pun krug, svako na papiru
nacrta ono to je nacrtao na leima svog suseda, te svako
stavi svoj crte ispred sebe.

Pria Mu, ena, kompot
Uesnici se podele u 2-3 grupe. Iz svake grupe se javi jedan
dobrovoljac, oni se izdvoje iz grupe i proita im se dole
navedena pria. Zatim oni ispriaju tu priu drugoj osobi iz
svoje grupe (da ostali ne uju), druga osoba treoj Poslednja
osoba ima zadatak da ono to je ula zapie i predstavi u
plenumu.

Naravno dve verzije prie su se kod poslednjih osoba puno
razlikovale, dok su vani detalji iz originalne prie jednostavno
nestali u lancu prepriavanja.

Zidne novine: Od ega zavisi percepcija?

Uesnici su naveli sledee:

Napomena: Vano je ograniiti vreme
za prepriavanje (npr.3min) kako ne
bi dolo do velikih razlika u brzini
rada u razliitim grupama)

Pria:
Zamislite ta sam juer ula. Neki ljudi, mu i ena, poznanici kumova mojih roditelja,
poslije ruka su jeli kompot od jabuka. Muu je zapeo u grlu komadi jabuke. ena ga je
udarila po leima. Mu je pomislio kako ona hoe da se bije. Ula je kominica bez kucanja.
Ostavila je otvorena vrata. Za njom je naila i ciganka. U tom trenutku na televiziji je poeo
izvjetaj o zemljotresu u Izmitu. Ciganka je krenula da zauzda enu, a kominica mua. Muu
je ispao novanik. Nakon kokanja kominica je pola u svoj stan, a za njom i ciganka. Sa TV-a
se ulo da je vie od 3000 ljudi ostalo bez krova nad glavom, a i da je stigao kontigent sa
branom u luku Izmir i ne zna se koliko e tamo stajati, jer carinske odredbe nisu sasvim
regulisane. Pojavio se potar. Mu se maio za novanik da plati raun za TV. Novanika nije
bilo. Svi su poli u stanicu milicije. Tamo su se dugo zadrali jer im je ciganka gledala u dlan.

- sposobnost uoavanja i prenoenja bitnih injenica
- trenutno psihofiziko stanje
- cilj / oekivanja
- panja
- sposobnost sluanja
- zanimljivost temeotrine ula
- iskustva
- line emocionalne umeanosti

Napomena:
Radionica na temu percepcija ne predstavlja veliki napor, a neophodna je radi osvetavanja postojanja vie
istina u zavisnosti od ugla iz kojeg se gleda. U okviru treninga radionica zbog svoje lakoe ima i funkciju
odmora.

SBEJPOJDF . UFNF
55

Qsjb p Dswfolbqjdj j{ wvlpwph vhmb

iveo sam u umi. To je bio moj dom o kojem sam se brinuo i stalno se trudio da ga odrim istim
i urednim.
Jednog sunanog dana, dok sam uklanjao ostatke hrane koje su ljudi ostavili za sobom, zauh
korake. Pogledavi iza drveta ugledao sam jednu devojicu sa korpom kako ide putem. Odmah mi
se uinila sumnjivom, zato to je bila tako udno obuena, sva u crvenom, sa maramom na glavi,
kao da je elela da je ne prepoznaju.
Iako znam da se o ljudima ne treba suditi na osnovu njihovog izgleda, ona je bila u mojoj umi i
inilo mi se ispravnim da saznam malo vie o njoj. Upitah je ko je ona, odakle dolazi i tako neke
druge stvari. Prvo mi je bezobrazno odgovorila da ne razgovara sa nepoznatima. Ja nepoznat? Ja
koji sa celom svojom porodicom ivim u ovoj umi sam nepoznat!? U tom se ona malo umirila i
ispriala mi priu o njenj baki. Baka je bila bolesna te joj je ona nosila ruak. Zapravo mi se
devojica uinila iskrenom osobom i pomislih kako bi bilo dobro da se malo privede redu i naui
da nije lepo da se kroz tue kue unja tako sumnjivo obuena.

Pustih je da ide svojim putem, ali pourih preicom do kue njene bake. Kada sam sreo baku
objasnio sam joj celu situaciju, na ta se ona sloila sa mnom da bi dobro bilo da joj unuka naui
da se malo obzirnije ophodi prema drugima. Dogovorili smo se da se ona sakrije ispod kreveta dok
je ja ne pozovem.

Kada je devojica stigla, pozvao sam je u spavau sobu, gde leah obuen u odeu njene bake.
Zarumenjenih obraza ula je u sobu i smesta napravila jednu uvredljivu primedbu na raun mojih
uiju. I ranije mi se deavalo da me neko uvredi, te sam pokuao da ne pridajem vanost tome i
jednostavno prokomentarisah da mi moje velike ui slue da bih je bolje uo. Ono to sam time
hteo kazati je da mi je ona simpatina i da bi trebala malo da pripazi kako se izraava. Ali, ona
odmah potom napravi jednu aljivu zamerku na raun mojih oiju. Vama je sigurno jasno da se
moji oseaji za malu devojicu naglo poee menjati, te ona od simpatine osobe u mojim oima,
odjednom postade jedno vrlo neprijatno stvorenje. Meutim kako bejah iskusan u uzdravanju od
besa, ja joj samo rekoh kako mi moje velike oi slue da je bolje vidim.

Njena sledea uvreda je stvarno prevrila svaku meru. Ja i inae imam problema sa svojim velikim
zubima i ta devojica stvarno nije imala nita pametnije da mi kae no da me na podseti na moje
velike zube. Znam da nije trebalo tako impulsivno da reagujem, ali skoio sam sa kreveta i
zareao na nju, kako e mi moji veliki zubi dobro posluiti da je pojedem!

Moram odmah jasno da vam kaem da jedan vuk nikad ne bi pojeo jednu devojicu. To svako zna.
Ali na moje iznenaenje to blesavo devoje poe da tri kroz kuu i da vriti. Potrah za njom u
pokuaju da je smirim, skinuo sam i bakinu odeu sa sebe. No, odjednom se zau lupa i na
vratima se pojavi umar, ovek od svoja dva metra visine, sa sekirom u rukama. Ugledavi ga
shvatih da se nalazim u velikoj nevolji. Brzo sam iskoio kroz prozor i pobegao.

Bilo bi lepo kada bi tu bio kraj prii, ali baka nikada nikome nije ispriala moju stranu prie.
Uskoro se rairi glas da sam ja jedno uasno stvorenje kojem se ne moe verovati. Ne znam ta se
kasnije zbilo sa devojicom, ali mogu vam rei da sam ja do kraja svog ivota ostao nesretan.

OFOBTJMKF@ 56
Materijal za vebu Crtei

(a)

(b)

(c)

Epebuof wfacf ob ufnv Qfsdfqdjkb

Opis slike
Uesnici se podele u tri grupe. Voditelj pokae jednu sliku sa
puno detalja po jednoj osobi iz svake grupe, a zatim oni
opisuju sliku sledeoj osobi iz svoje grupe. Druga osoba
opisuje sliku treoj itd. Tri osobe iz svake grupe koje su
poslednje ule opis slike, iznose svoj opis slike u plenumu.
Evaluaciono pitanje: ta se dogodilo?

Ko je ovo?
U eiru se nalaze papirii sa imenima svih uesnika-ca.
Svako izvue po jedan papir (ukoliko izvue papir sa svojim
imenom vraa ga i uzima sledei). Njihov zadatak je da
nacrtaju svoju asocijaciju na tu osobu ije su ime izvukli.
Nakon to su zavrili, imaju mogunost da pogledaju ta je sve
nacrtano i ukoliko ih crte podsea na nekoga mogu da pored
crtea napiu ime te osobe.

Evaluacija: Kakve asocijacije ste imali?

SBEJPOJDF . UFNF
61
Sb{vnfwbokf lpogmjlbub


Qsjnfs sbejpojdf

Igrica: Baka, lovac, lav

Brainstorming: Konflikt (asocijacije)

(vidi pod Igre na str. 133)
razumevanja razlike izmeu konflikta i nasilja
analiza konflikata
otvaranje mogunosti shvatanja konflikta kao signala i anse za promenu
razumevanje vanih faktora koji utiu na razradu konflikata

Glavna pitanja:

Kakva poimanja konflikta postoje?
Kakva je veza izmeu konflikta i nasilja?
Koji modeli ponaanja u sukobu se daju prepoznati?
ta je sve utkano u konflikt, zbog ega konflikt nastaje?
Kakve uobiajene uloge strana u sukobu su prepoznatljive?
ta mi se ne dopada u mom ponaanju u konfliktima i kako to mogu da promenim?

- svaa
- nesluanje
- nerazumevanje
- ubistvo
- mrnja
- policija
- bliskost
- politika
- granice
- liderstvo
- krimi serije
- nepravda
- razliiti stavovi
- navijake grupe
- suze
- Banovi Strahinja
- ponos
- disharmonija
- vojska
- zid
- rat
- brat
- sestra
- izvrnuta istina
- pokuaj
- manipulacija
ljudima
- nasilje
- manijak
- agresivnost
- demonstracije
- izbor
- strah
- izbori
- boje
- ljubav
- prijetnja
- nacionalna
pripadnost
- klasne razlike
- predrasude
- razbijena flaa
- mjesena plata
- svakodnevica
- ovisnost
- religijska
pripadnost
- odgovornost
- refundiranje
trokova
- revolucija
- linost
- podjela
- ponaanje
- radost
- tenzija
- mir
- nogomet
- promene
- oruje
- profit
- nedosljednost
- dogovor
- nesporazum
- foliranje
- ombudsman
- zadovoljstvo
- otkrie
- alkohol
- samopotovanje
- razliitosti
- poljubac
- izborni rezultati
- izdajnitvo
- nekultura
- okraj
- podkultura
- kultura
- ego
- prst
- odbrana
- rasizam
- potreba
- dvije strane
- regresija
- neizbjeno
- nedostatak
vremena
- nesigurnost
- opravdanje
- cijene
- dominacija
- roditelji
- potiskivanje
- podsvest
- odgoj
- anarhija
- mehanizmi
odbrane
- represija

OFOBTJMKF@ 62

Barometar
Uesnici se na osnovu proitane izjave postavljaju (fiziki) u
barometar sa polovima "Slaem se" i "Ne slaem se" sa
izjavom. Nakon postavljanja svi imaju priliku da obrazloe
svoje miljenje (zato stoje tu gde stoje), ne komentariui
miljenja i izjave drugih.

Izjave:
Loe je imati sukobe.
Ako su interesi suprotstavljeni sukob se ne moe rijeiti.
Mo odreuje rjeenje sukoba.
I rtva je odgovorna za sukob.

Neki od komentara/izjava uesnika:

Loe je imati sukobe.

- Sukob je problem. Zato da ga imam? Ne donosi nita dobro, po
meni. Ja sukob vidim kao neto najcrnje. To je samo zlo.
- Bolje da nema sukoba, ali kakav bi to ivot bio da ih nema?
- Ponekad su neizbeni. Ne dobri, nego neizbeni.
- Ja sam protiv, ali kad se mora - mora se.
- Mislim da je sukob dobra stvar. Kroz svaki sukob moemo mnogo
toga da nauimo, i o sebi i o drugima. Kroz njih se uimo
razumevanju.
- Mogu biti neprijatni, ali su ansa da se neto promeni.
- Ne mogu da prihvatim sve vrste sukoba. Bez nekih se moe, ali da
nema sukoba ne bi bilo hrabrosti, dobrih i loih ljudi,...
- Ako se sukob desi, onda moramo delovati.
- Da nema sukoba pomrli bismo od dosade.
- Sukob miljenja je potreban i koristan.
- Ne mora sukob biti odmah negativan (sa pukama).
- Preko njega mogu spoznati sebe. A mogu i nauiti kako doi do
reenja. eznem za sukobom.
- Sukob po meni ne moe doneti nita dobro. Rat ne moe doneti
nita dobro. Za mene nije sukob ako imamo razliita miljenja.

Ako su interesi suprotstavljeni sukob se ne moe rijeiti.

- Moe se reavati. Moe se pokuati.
- Mislim da je svaka situacija reiva, bez obzira na suprotstavljene
interese.
- Moemo menjati naine. Nita mi ne izgleda nereivo.
- I ako ne moe da se rei konflikt, doe trea strana i rei.
- Ja verujem u kompromis i posredovanje. Verujem da je svaki
konflikt reiv.
- Ako su interesi suprotni, sukob se ne moe rijeiti. A ako se jedan
povue, onda vie nije sukob.
- Reenje svakog sukoba mora da sadri kompromis.
- Ako su interesi isti, nema se ta rjeavati.
- Sukob se rjeava kad se jedna strana natjera da popusti.
- Poputanje nije rjeenje sukoba.

Mo odreuje rjeenje sukoba.

- Mislim da mo nije reavanje konflikta, nego prisiljavanje.
- Ne odreuje. To nije demonstracija reavanja konflikta, ve
demonstracija nadreenosti i podreenosti. Negiram mo kao
odrednicu za reenje sukoba.
- Zavisi sa koje pozicije ulazi u to. Ukoliko ulazi sa "mone"
pozicije u startu ne ide na reenje ve na nadvladavanje.
- Mo moe uticati, ali ne mora nuno da odreuje rijeenje sukoba.
Ako je jedna strana puno jaa, to zna da utie na rjeenje sukoba.
- Mo je samo nasilje.

SBEJPOJDF . UFNF
63
- Ja sam za DA. Videla sam u ivotu kako mo razreava sukobe. Taj
koji ima mo je to reio, a ja nisam mogla nita tu da uradim.-
Monija strana diktira reenje.
- Ukoliko to nisu sukobi velikih razmera, velikih posledica - mo ne
odreuje reenje.
- Da bi sukob bio rijeen obe strane moraju biti zadovoljne, inae to
nije rjeenje.

I rtva je odgovorna za sukob.

- U sukobu su svi jednako odgovorni.
- Za sukob je potrebno dvoje.
- Svako je odgovoran za sebe: da li e da ode iz sukoba ili na koji
nain e da pristupi sukobu.
- I rtva i nasilnik su odgovorni za sukob. Relativna je uloga rtve
jer je podlona manipulaciji.
- rtva nije odgovorna koliko nasilnik.
- Ko je rtva zavisi i od percepcije.
- rtva moe da provocira i tad je odgovorna.
- Nijedna rtva ne eli da bude rtva.
- Ne moe neko da se sukobi s nekim, a ovaj drugi da se ne sukobi.

Santa leda
1. Voditelj-ica uvodi znaenje Sante leda. Santa leda je
simbolian prikaz onoga to pokazujemo, odnosno krijemo u
sukobu - ono to pokazujemo je iznad povrine vode, ono to
krijemo ispod.
Uesnici se podijele u 3 male grupe. Svaka grupa dobije
instrukciju da razvrsta po principu "sante leda", emocije i
ostale elemente koje se javljaju u sukobu. Nakon toga u
plenumu male grupe izlau svoj papir sa "santom leda". Slijedi
osvrt i komentari.

mrnja rtve
autoritet
i
z
n
a
d

p
o
v
r
i
n
e

i
s
p
o
d

p
o
v
r
i
n
e

sadizam
povod
bijes
agresija
iritiranost
razaranje
smrt rane
mo osveta amari
kontrola
elja za pobedom
bol temperament
teror prekid komunikacije
neprijateljstvo
ja hou
suze razlog
motiv
kontrola
razumevanje
dvolinost
elja za razreavanjem slabost
oseaj ugroenosti cilj ja elim, stalo mi je... rtve
podlost
istina humanost osveta
lukavost ljubav strah
tuga briga
oaj
prijateljstvo elja za nastavkom komunikacije
nesigurnost

OFOBTJMKF@ 64
Neke od izjava:
- Kako se topi ono odozgo, ono odozdo izlazi.
- Bitne su predrasude gotovo u svim sukobima.
- U svakom konfliktu je prisutna doza straha od dalje konfrontacije,
od posledica, od fizikog obrauna...
- Bitan je i moj pristup drugoj osobi njenoj dobroj strani.
- Ljubav je na dnu sante leda, u sredini, okruena ledom. E, tu
ljubav trebamo izvlaiti.
- Stvari koje bi bilo dobro pokazati ne pokazujemo, jer smo tako
naueni. Da ih malo vie pokazujemo, moda bi lake bilo rijeiti
sukob, ili ga ne bi ni bilo.

2. Uesnici se vraaju u male grupe gdje se svako pojedinano
osvre na pitanja:
Kako pristupam donjem dijelu sante leda (skrivenom) kod
sebe?
Kako pristupam tome kod drugih?
ta utie na poboljanje komunikacije u sukobu?

Brainstorming: Konflikt/sukob nastaje zbog...

- nesuglasice - vere
- interes - nerazumevanja
- potrebe - neupuenosti
- nesluanja - razliitosti
- ljubomore - neobrazovanosti
- ljubavi
- nedostatka
komunikacije
- netolerancije
- straha
- iznevjerenih i
neizgovorenih
oekivanja
- vrijeanja
- tradicije
- sujete
- predrasude
- spletke, lai i
obmane
- razliitih miljenja
- nejednakosti
- neravnopravnosti
- neobraanje
panje na drugog
- gluposti
- materijalnih tenji
- stresa
- "ljutine"
- elje za vlasti
(dominacije)
- diskriminacije
- potcjenjivanja
- autoriteta
- slobode
- nepotivanja izbora
- prikrivanje
oseanja
- kompleksa
- mentaliteta
- nepoverenja
- kulture
- popustljivosti
- globalizacije
problema
- vlade

Brainstorming: Koje su vrste ponaanja u sukobu?

- agresivnost
- bes- "ja sam
najbolji"
- upornost
- mucanje
- povreenost
- drhtanje
- nekontroliranost - ravnodunost
- tvrdoglavost
- samopouzdanost
- komunikacija
- prisila
- pretnja
- popustljivost
- oputenost
- napad
- ljutina
- neravnodunost
- trgovina
- tolerancija
- manipulacija
- strahopotovanje
- tatina (sujeta)
- plakanje
- kultura
- neagresivnost
- nervoza
- saradnja
- osvetoljubivost
- radoznalost
- ogorenost
- dominantnost
- nezainteresovanost

Predstavljanje modela kategorizacije ponaanja u sukobu:
(pogledati na str.47)

POPUTANJE SARADNJA

KOMPROMIS

IZBEGAVANJE TAKMIENJE z
a
d
o
v
o
l
j
e
n
j
e

p
o
t
r
e
b
a

d
r
u
g
i
h

zadovoljenje sopstvenih potreba

SBEJPOJDF . UFNF
65
Evaluacija dana

Razumevanje knflikata je kljuni preduslov za njihovu razradu. U okviru treninga, ova radionica treba
da povee sve do tada uraeno i izvri nadgradnju na osnovu postavljenu temama kao to su nenasilna
komunikacija, timski rad i percepcija. Izuzetno je vano da se ovoj temi posveti puno vremena u
pripremi, te da sam trenerski tim detaljno proe kroz glavna pitanja koja eli da postavi unutar
obrade ove teme.

Epebuof wfacf ob ufnv sb{vnfwbokf lpogmjlbub

Tvrava
Opis: Uesnici se podele u dve grupe. Jedna grupa e biti u
tvravi a druga grupa e biti van tvrave i pokuae da ue
u nju. Obe grupe imaju 15 minuta za pripremu i dogovor, koje
se obavljaju u dve odvojene prostorije.
Dodatna uputstva za grupe:

Za grupu u tvravi:
Sami odreujete gde vam je tvrava i kako ona izgleda. Cilj
vam je ne dozvoliti drugoj grupi da ue u tvravu u prvih 3
minuta. Nakon tog vremena druga grupa moe ui u tvravu
ukoliko ispuni uslove koje vi sami treba da utvrdite.

Za grupu van tvrave:
Vi se nalazite u velikoj nudi i preko vam je potrebno da uete
u tvravu. Imate deset minuta vremena da to postignete.

Crtaka bitka
Svi u grupi se podele u parove, tako to e u svakom paru
jedna osoba biti A, a druga osoba B. Uesnici se zamole
da tokom vebe ne razgovaraju. Osobe A se pozovu i kae
im se da im je zadatak da nacrtaju grad u smiraj dana.
Osobama B se kae da im je zadatak da nacrtaju plau sa
kupaima. Vreme trajanja vebe se ogranii na 5 minuta.

Napomena:
Ova veba je izuzetno osetljiva.
Konfrontacija izmeu dve grupe
tokom vebe, zna uzeti vrlo velike
razmere, te svakako treba dati
prostora za emocionalnu evaluaciju
odmah nakon vebe i na taj nain
postii izlazak iz uloga, radi
omoguavanja analize dogaaja.
Navedeni vremenski okviri, razliiti za
obe grupe, se po pravilu ne potuju i
esto dolazi do lakih fizikih
obrauna.

OFOBTJMKF@ 66

Potom parovi sedaju zajedno i da im se jedna olovka, uz
uputstvo da drei olovku zajedno trebaju da nacrtaju sliku.

Kako vam je bilo dok ste crtali?
ta ste oseali i razmiljali?
Kako ste se ponaali kada je postalo jasno da vam se zadaci
sukobljavaju?

ivot na ostrvu
Uesnici se podele u male grupe (5-6 osoba). Kae im se da se
nalaze na pustom ostrvu i da nema naina da ga napuste. Radi
organizovanja zajednikog ivota treba da se dogovore i
uspostave zajedniki sistem pravila. Svaka mala grupa ima 10
minuta vremena da se dogovori o svojim pravilima, koja se
potom prezentuju pred svima.
U sledeem koraku se zamoli da iz svake grupe jedna osoba
volontira. Volonteri se izvedu van prostorije i obaveste se da
e svako od njih biti poslan na neko novo ostrvo, sa uputstvom
da se odmah po dolasku na to ostrvo ponaaju u potpunom
neskladu sa pravilima ivljenja tog ostrva, te da pokuaju da
ih promene ili bojkotuju.
Nakon 10 minuta boravka pridolica na svojim novim
ostrvima se veba zavrava i evaluira.

Kako se grupa (svaka) nosila sa konfliktom koji je nastao?
Kako su se pridolice oseale u svojoj ulozi kritelja pravila,
a kako starosedeoci kada je dolo do nepotovanja njihovog
sistema?
Ko je bio u ulozi rtve, a ko u ulozi nasilnika?
Kakve veze ovo ima sa stvarnim ivotom?

Rad u malim grupama i pojedinano
Produbljivanje ove teme se moe raditi i kao sklop delova koji
se obrauju u malim grupama, pojedinano i u plenumu.
Povezivanje ove teme sa eventualno prethodno uraenim
radionicama na temu nenasilna komunikacija ili timski rad, se
nudi samo od sebe u obliku preispitivanja naina ponaanja
koji su doivljeni kao konstruktivni ili destruktivni u procesu
reavanja konflikata.

Predlozi za mogua radne teme:

Ponaanje u komunikaciji sa drugima (unutar grupe, tokom
treninga) koje mi je prijalo.
Ponaanje koje sam doiveo-la kao ono koje stvara plodno
tlo za konflikt.
Ponaanje koje ne doprinosi reavanju konflikata.

Kako ja reagujem kada mi smeta nain komunikacije (na
konkretnom primeru)?
Reakcija koju smatram dobrom.
Mislim da se ljudi ponaaju tako, zato to...

SBEJPOJDF . UFNF
67

Obtjmkf


razrada pojma nasilja u drutvu
razvoj svesti o razliitim poimanjima nasilja
otvaranje pitanja odgovornosti za nasilje u drutvu

Glavna pitanja:

Kakve sve vrste nasilja postoje?
Ko snosi odgovornost za nasilje u drutvu?
Koje uloge postoje u situacijama nasilja?
Kako reagujem na nasilje u drutvu?

Qsjnfs sbejpojdf

Igrica

Brainstorming: Nasilje, Nenasilje
Na dva hamera postavljena na podu na sredini prostorije,
uesnici piu asocijacije na nasilje, odnosno na nenasilje.

Asocijacije na nasilje:

- mo
- kontrola
- agresija
- mrnja
- svaa
- gnuanje
- nadreenost
- snaga
- oruje
- prinuda
- diskriminacija
- nekontrola
- slabost
- strah
- ksenofobija
- ovinizam
- podeljenost
- paso
- masakr
- gradski prevoz Bg
- krv
- fudbalski stadion
- nedostatak
prostora
- policija (srpska)
- genocid
- policija (tajna)
- pla
- kriminal
- izbjeglice
- traume
- rtva
- zoo vrt
- usamljenost

Asocijacije na nenasilje:
- prijateljstvo
- ljubav
- razboritost
- smirenost
- mir
- snaga
- svest
- tolerancija
- komunikacija
- jednakost svih
- razgovor
- harmonija
- sloboda
- osmeh
- vetina
- samokontrola
- stanje
- put
- kretanje
- poljubac
- autentinost
- pomeranje
- nepoputanje
- samopouzdanje
- prostor
- izbor
- energija
- mata
- odluka

Barometar: Jeste nasilje - Nije nasilje
Na podu se nalaze 34 papira sa po jednom od dole navedenih
izjava. Svaki uesnik-ca uzima po dve izjave i stavlja ih u
barometar sa polovima Jeste nasilje - Nije nasilje. Nakon to
su sve izjave postavljene diskusija: Da li bi neko promenio
poloaj neke od izjava u barometru, zato, kako to ostali
vide...

OFOBTJMKF@ 68
Izjave:

1. Crnaki narodi su zaostali narodi.
2. Direktor firme uporno zahtijeva od svoje saradnice, da uprkos njenom odbijanju, uvee
izae sa njim.
3. Fabrika isputa otrovne otpadne vode u rijeku.
4. Farmaceutska firma iz zapadne Evrope alje neupotrebljive lekove u inostranstvo kao
humanitarnu pomo.
5. Grupa mladia u kafeu glasno ismeva ovjeka u jednostavnom odelu i blatnjavim cipelama,
koji sedi za stolom pokraj njihovog.
6. Na putu prema kui, policajac zaustavlja vozaa i pita ga: "A kuda si ti krenuo?"
7. Njemaki narod je zapoeo Drugi svjetski rat.
8. Opravdano je koristiti protivpjeadijske mine u odbrambene svrhe.
9. Policajac amara osobu koja nema line isprave sa sobom.
10. Policajci mrkom rastjeruju okupljene radnike ispred sjedita Vlade.
11. Po zavretku religioznog obreda, svetenik poziva prisutne na slijedei sastanak stranke.
12. Prilikom prijave za posao, osoba biva upitana za stranaku pripadnost.
13. Roditelji zabranjuju svojoj djeci da se igraju sa djecom susjeda povratnika iz izbjeglitva.
14. Direktor zapoljava svoju roaku na konkursu za radno mjesto.
15. Nastavnik kanjava uenika koji nee da kae ko je razbio prozor.
16. Nastavnik ispravlja uenike ukoliko koriste izraze iz drugih krajeva zemlje.
17. Majka udara dijete koje plae zato to majka odbija da mu kupi igraku.
18. Nigerija je drava svih Nigerijaca.
19. Policajci odbijaju da izvre sudski nalog za deloaciju.
20. Pravo na zemlju ima onaj koji je na nju prvi doao.
21. Prosjak vue prolaznike za rukav.
22. Mukarci moraju da slue vojsku.
23. On je lojalan graanin ove drave.
24. Nezaposlenim izbjeglicama biva iskljuena struja jer nisu platili raun.
25. Izbjeglice bivaju izbaene iz kue da bi se prvobitni stanari, koji su prethodno izbjegli,
mogli useliti.
26. Pranje vea je enski posao.
27. U ratu je uvek jedna strana kriva.
28. NATO drave su bombardovale Jugoslaviju kako bi spreile humanitarnu katastofu.
29. Svi koji su sluili vojsku u toku rata - bili su za taj rat.
30. ene su miroljubivije nego mukarci.
31. Nakon razvoda deca bi trebalo da pripadnu majci.
32. Grupa ljudi koji rade zajedno zabranjuje jednom kolegi da pui u kancelariji.
33. Ukoliko ljudi ne mogu da ive zajedno, bolje ih je rastaviti.
34. Trebalo bi pomoi Africi da se civilizuje.

Neke od izjava uesnika koje se odnose na navedene izjave:

Nakon razvoda deca bi trebalo da pripadnu majci.
- Nasilje je zbog rijei treba.
- Nasilje je zato to na startu iskljuuje, apriori daje prednost.

On je lojalan graanin ove drave.
- Nije nasilje, jer je to slobodan izbor pojedinca. Niko ga na to nije
prisilio... sem drave!
- Zavisi od drave.
- Ovu izjavu moemo posmatrati u svijetlu demokratskih i
antidemokratskih drutava. Kad se vlast ponaa nelojalno prema
narodu, a od naroda trai lojalnost - to je nasilje.
- Kad vladar kae: "Drava to sam ja", biti lojalan dravi znai biti
lojalan vlasti, obrnuto ne moe.

SBEJPOJDF . UFNF
69
- I u vajcarskoj i ovdje ako ne platim porez idem u zatvor. Stoga
bih ja to stavila u nasilje.
- Biti lojalan dravi ne znai samo plaati porez, ve i slagati se s
politikom te drave.

Njemaki narod je zapoeo Drugi svjetski rat.
- Nasilje je usljed generalizacije - zapoeo si rat samim tim to si
Nijemac, bez obzira jesi li bio za ili protiv rata.

Nastavnik ispravlja uenike ukoliko koriste izraze iz drugih krajeva
zemlje.
- Zavisi da li se to radi tendenciozno, ili iz dobre namjere, u smislu
upuivanja na knjievni jezik.
- Konstantno ispravljanje stvara pritisak i strah kod djece.
- Zavisi od naina na koji se dijete ispravlja. Nasilje je ako se kae:
"Sluaj ti, ne kae se to tako!"

Nigerija je drava svih Nigerijaca.
- ta u ja tamo da radim kao Bosanac? Ne bih se osjeao prijatno.
Osjeam se iskljuen.
- Obuhvata sve graane te zemlje, bez obzira na vjeroispovijest,
naciju...Stoga nije nasilje.
- Nije nasilje, zato to drava ne pripada pojedincima ve itavom
narodu.
- ta bi bilo da pie "Srbija je drava svih Srbijanaca?"

Brainstorming: Vrste nasilja
Koje vrste nasilja prepoznajete (osvrt na prethodnu diskusiju)?

- diskriminacija - pretnja
- fiziko nasilje - nasilje izmeu polova
- psihiko nasilje - pravno nasilje
- zloupotreba poloaja - tradicija
- netrpeljivost - (ne)jednakost pred zakonom
- nacionalna iskljuivost - autoritet (struktura)
- generalizacija - strahopotovanje
- mjeanje nasilja sa nenasiljem
kako bi se dobilo jo vee nasilje
- konstruktivna nejasnoa
- ubeivanje (da bude isti kao ja)
- seksualno zlostavljanje
- religija

Kratko predstavljanje definicije pojma nasilja
Pogledati na str. 10.

Epebuof wfacf ob ufnv obtjmkf

OFOBTJMKF@ 70
Barometar na temu nasilja/nenasilja
Kada bih bio ugren, ja bih pod datim okolnostima primenio
nasilje.
Radije nasilje nego kukaviluk.
Nasilje je suprotno od nenasilja.
Nenasilje ne iskoritava slabosti protivnika.
Princip nenasilne akcije je da protivniku pristupa sa
poverenjem.

Neke od izjava uesnika:

Kada bih bio ugroen, ja bih pod datim okolnostima primenio
nasilje.
- Preferiram nenasilje, ali u granicama; ako neko mene ugrozi
primeniu nasilje.
- Praktino u samoodbrani primenio bih nasilje.
- Ne opravdavam nasilje, ali ne treba to striktno posmatrati.
Zavisno od situacije nekada je neophodno primeniti nasilje.
- Ne mislim da je primena samoodbrane nasilje.
- Verujem da je sve mogue reiti nenasiljem. Idealista sam,
optimista.
- Ne ini drugima to ne eli da ine tebi. Zbog toga sam umeren.
Nasilje se vraa nasiljem. Stojim u sredini zato to nisam dovoljno
sazreo da stanem na "ne slaem se".
- Kada preivljava grozne stvari, i ti prihvati to to ti rade, posle
nekog vremena prestaju da ti to rade.
- U prirodi svakog oveka je samoodbrana. Nekad je nasilje ne samo
fiziko. Postoje razliiti vidovi nasilja.
- Ne znam kako bih reagirala. Ipak, nosim neto nasilno u sebi.
- Moj zatitniki instikt deluje agresivno.

Radije nasilje nego kukaviluk.

- Kukaviluk je irok pojam. Nekada je to izbegavanje sukoba.
- Ne interesuje me ta e ko rei. Mene bi savest grizla kad bih
primenio nasilje.
- Kukaviluk je nedefinisan pojam.
- Nasilje je slabost, tako ja to vidim.
- I kukaviluk je bolje no nasilje. Ali praedovski pozivi me vuku ka
sredini.
- Nekad mi je gore da ne reagujem nego kukaviluk.
- Mnogo zavisi od situacije. Nekad je potrebno saviti glavu da bi se
izbegle neke vee posledice.
- Stajem na slaem se, a osijecam kako mi praed govori "e e
bolan"...

Nasilje je suprotno od nenasilja.

- Ova izjava moe da se tumai na vie naina, ali u principu se
slaem.
- Ta dva metoda se stavljaju u istu ravan. Mislim da su suprotni ali
paralelni.
- Kada se sada osvrnem na brainstorming vie nisam sigurna.
- ovek koji nije nasilan ne mora znaiti da je nenasilan.

Nenasilje ne iskoritava slabosti protivnika.

- Ne slaem se. Prva asocijacija mi je Gandi. Mirnoom pobediti one
koje to nervira.
- Da bi se odbranio od nasilja, moda bi trebalo lukavstvom
obuzdati silu da bi to iskoristio u svoju korist.
- Ne znam. U sukobu sa ljudima za koje smatram da su nenasilni
primeujem nasilje upakonano u neke nenasilne metode.
- Pitam se kako izgleda sukob dve nenasilne osobe.
- Ljudski faktor moda iskoritava i zloupotrebljava. Nenasilje kao
takvo sigurno ne.

Princip nenasilne akcije je da protivniku pristupa sa poverenjem.

- Ne slaem se. ne moram protivniku pristupati sa poverenjem.
- Slaem se samo sa pola izjave.
- Da li neko pristupa sa poverenjem ili ne nije mi to bitna oblika
nenasilja.
- Ako nekom pristupa sa poverenjem verovatno da e pre postii
svoj cilj.
- Nenasilna akcija mi je povezana sa pozitivnim pristupom
problemu.
- Potovanje mora da postoji da bi se ljudi razumeli, a onaj ko nema
poverenja nema ni prijatelje.
- Pola stvari u biznisu se odvija na poverenje. Ako moe u biznisu
morta u nenasilju.
- Sukob je ansa za promenu.

SBEJPOJDF . UFNF
71

Qsfesbtvef


Qsjnfs sbejpojdf

Igra: Zdravo jarane/jaranice

Asocijacije
Svaki uesnik-ca ima oko 30sec. da napie nekoliko prvih
asocijacija na zadate teme. Poslije svake teme, papiri sa
ispisanim asocijacijama se zalijepe na zidne novine, dok
uesnici piu asocijacije na sl
jedeu temu. Nakon zavrenog pisanja svi odlaze do zida i u
tiini itaju ono to je napisano.
Teme: ljudi, politiari, seljaci, mirovne trupe, NVO aktivisti,
Balkanci, izbjeglice, oslobodioci, policajci, Francuzi, rtve.

Ova veba se po potrebi moe i evaluirati.
Koliko ste sami sebe cenzurisali? Zato? Da li ste iznenaeni
time to ste zapisali? Zato? Koje su razlike izmeu predrasuda
i stereotipa?
suoavanje sa sopstvenim i tuim stereotipima i predrasudama
osvetavanje uloge predrasuda pri izgradnji sopstvenog miljenja

Glavna pitanja:

Odakle potiu predrasude i stereotipi?
Kako se ophoditi sa sopstvenim i tuim predrasudama?
Kakva veza postoji izmeu predrasuda i diskriminacije?

Politiari

- lai, vlast (borba), uskraena sloboda, ogranienja,
"zatvor", rat
- sukob, demagogija, parlament, vlast
- kurve, lopovi, lideri, vlastiti interesi, bez srca
- sukob, rasprava, dugi razgovori, nepravda, vlast
- lukavstvo, odbrana, la, egzibicionozam, maska
- prevaranti, laovi, ubice, vile i automobili, mafija
- dvolini, opasni, lukavi, pametni, prevaranti
- mrnja, interes, "prljavtina", govornitvo, bogata
- laov, manijak, nekulturan, parlament, vlada,
partija, komunizam, izbori
- prevara i vlada, vlast, dosada, bezobrazluk,
ne/obrazovanost
- ljudi, pragmatini, dosadni, mercedesi, kancelarije
- skuptina, stranke, odbor, predsjednik, drava
- prevara, kraa izbora, promena, demokratija
- liderstvo, ambicije, ugled, odgovornost, strunost,
manipulacija, pompaznost, glamour, dobre plae

OFOBTJMKF@ 72
Seljaci

- mukotrpan rad, ruke i lice, livada, papak
- zemljoradnik, nekultura, aneri, radie, ljudi
- livada, bijele koulje, bijele vunene arape, stoka,
zeleno
- njiva, sunce, jutro, muzika/narodna/, traarenje
- naivni, radnici, dobri, tradicija
- hrana, ljudi za manipulaciju, obraivanje zemlje
- siromatvo, rad, ispucale ruke, starost, miris sena
- poljoprivreda, snaga, ljubav prema prirodi,
siromatvo
- rad, mirisi, rano ustajanje, vredan ivot, krave i
ovce, blato
- (ne)educirani, dobrina, naivnost
- radnici, druenje, siromaan narod, polje,
irokogrudnost
- rad, polje (njiva), siromatvo, druenje,
irokogrudnost
- zemjoradnja, izbori, graani, uslovi ivota,
naglasak

Balkanci

- tradicionalnost, tvrdoglavost, ratobornost,
netolerantnost
- zaostali, agresivni, tvrdoglavi
- ljudi, na Balkanu, romantino tvrdoglavi, pomalo
primitivni, kivni
- glupaci, idioti, prostaci bez elementarne kulture,
unikati, nesreni ljudi
- priljiv narod, srdani, solidarnost
- muzika, razliitost, stav, pesma, geografija
- svae, nerazumnost, nacionalizam, potisnutost svih
onih koji ele poboljanje, nedostatak
komunikacije
- najsrdaniji ljudi na svijetu, lako ih zavaditi, idioti,
aljivdije, veseljaci
- ratobornost, krv, socijalizam, siromatvo
- zaostalost, netolerancija, svaa, primitivnost,
nekultura, veselje
- dlakave grudi, pivo, ast, tua, smeh
- neobrazovanost, siromatvo, ratovi, tvrdoglavost,
neznanje, upornost
- ratovi
- temperament, tvrdoglavost, zaostalost, baksuzluk,
zavist
- ljubomora, gurmanluk, nacionalizam, ego
- geografski aspekt, agresivnost, toplina,
komunikativnost, predrasuda, izoliranost,
licemjernost, podjela
- istok

Izbjeglice

- jadnici, mrnja (drugih prema njima), neimatina,
bolest, svaa
- siroti, prljavi, dobri, traumatizovani, bolesni
- bol, oaj, tuga, nemir, suze
- kazna, nepravda, ta dalje?, nezavidan poloaj,
dom
- jad i bijeda, marame, pla, sruene i zapaljene
kue, nezadovoljstvo
- ja, tuga, jad, odbaenost, dobrota
- sukob, rat, policija, vojska
- ljudi, rat, problemi s hranom i ostalim najbitnijim
potrebama, povratak, paso
- strah, tuga, siromatvo, beznae, separacija,
razdvojenost, rat, bombe, suze, manipulacija
- rat, teak ivot, dom izbeglica, bez prijatelja
- nasilje, pla, nesrea, sukob, krv
- kue, vatra, kolona, pla, deca
- drug, povueni su
- tuga, nepripadanje, bahatost, tiina, deca
- bol, stradanje, razrueni domovi, smrt, humanost
- utanje, nevidljivost, pla, pomo,
(ne)razumevanje, strah
- rat, nesrea, ator, humanitarna pomo, suze, nada
u budunost

Francuzi

- mirovne snage, rat, vino, Pariz
- ljudi, vino, hrana, francuski hljeb, ene (nije
zadnje)
- Francuskinje, ansone, an, udvaranje
- poljupci, Pariz, slike, muzika, enja
- vino, moda, kan-kan, Ajfelova kula, kuhinja
- ljubav, reka, Doruak kod Tifanija, Ajfelova kula,
sneg
- romantinost, bogatstvo, vea demokratinost
- kroasan, Napoleon konjak, Ajfelov toranj, ljubav na
francuski, prvaci svijeta
- armeri, Pariz, svjetlost, Mirel Matje,
droga/prostitutke
- prefinjenost, zavist, Francuskinje, Ajfelova kula,
jezik
- nacija, jezik i kultura, ansona, Chagal, Toranj
Eifel, gurmani, tradicija, vino, Paris
- prefinjeni, sofisticiranost, brzi, lijepi, doterani

SBEJPOJDF . UFNF
73
Policajci

- glupost, nasilje, rigidnost, ogranienost, udaljenost
- nehumanost, maltretiranje, glupost, idiotizam,
ubijanje
- vlast, oholost, rad, kontrola, strah
- pendrek, bol, strah, ne(red), bes
- strogo, dunost, utivost, krlja, uniforma
- ljudi u plavom, akreditacije, dokumenta, "kolega
pii"
- pendrek, glupost, udaranje, zatvor, golf 4.
- uniforme, drava, tua, arogancija, nezatienost
- strah, mrnja, lojalnost, pendrek, plavi psi, fiziko
nasilje
- pendrek, plavo odelo, lina karta
- pendrek, demonstracije, suzavac, nekulturni
- nasilje, demonstracije, tue, zatvor, priguavanje
- kontrola, nasilje, strah, vlast, rat
- agresija, kamen, glupost, oklop, bes, mrnja,
pritisak
- glupsoni, neobrazovani seljaci, predmet
iskoritavanja, krkani, zakrljali mozgovi

rtve

- masakr, krv, masovne grobnice, napaenost,
sluajnost, nevinost/ne/krivica
- rtven jarac, nevinost, sluajnost, bol, traume
- nemo, stradanje, odustajanje, nehumanost
- deca, deca, deca, deca, deca
- nesrea, mrnja, pla, nasilje, krv
- rat, ubistvo, silovanje, automobilska nesrea
- svakodnevica, nerazumevanje, ivot
- siromatvo, tuga, slabost, selidba, pla
- pristajanje, nepristajanje, bol, pla, nastavak
- gomila, uniforme, cipele bez vezica, utanje, pla
- rat, krv, nasilje, traume, SFRJ
- bespomonost, strah, ponos, principijelnost, smrt,
rane, krv
- osuda, broj rtava, nasilje, sudbina, da li se moglo
izbjei
- ljudi, rat, ivotinje, vojska, tuga, nisu brojevi
- krv, masovna groblja, sukob, provokacija
- povrijeenost, naputenost, krivnja, Balkanci,
mladi ljudi

Barometar
Izjave:
Ja imam predrasude.
Ja imam pravo na moje predrasude.
Mislim da postoje korisne predrasude.
Predrasude uvek vode ka diskriminaciji.

Proitane izjave za barometar i neki od komentara/izjava uesnika:

Ja imam predrasude.

- Dosta sam radila na predrasudama. Mislim da ih nemam.

- Ma koliko ja radio na predrasudama, uvijek ostaju, bar one
unutranje.

- Ma koliko ja radila na njima, prepoznam da sam neki put opet ila
sa predrasudom.

- Ja se, kukavac, trudim da ih nemam, al' opet... Kad prizna, pola
ti se prata - zato sam stao ovde.

Ja imam pravo na moje predrasude.

- Niko mi ih ne moe zabraniti. Dakle, imam pravo.

- Ja imam pravo na sve, sve dok ne kodi drugom.

- Poto predrasude znaju biti loe, sam sebi ih zabranjujem. Poto
za to nema nikakav vanjski zakon, ja to odreujem svojim
vlastitim zakonom.
- Imam pravo da izaberem.
- Niko ne moe da ih zabrani, ali ne bi ih trebalo imati.

Mislim da postoje korisne predrasude.
- Poto predrasude nose generalizaciju i etiketiranje, bez obzira da
li su pozitivne ili negativne, zamagljuju moju individuu i spoznaju.

Predrasude uvek vode ka diskriminaciji.
(Bez komentara, samo pitanje za razmiljanje.)

OFOBTJMKF@ 74

Rad u malim grupama na temu predrasuda
1. Uesnici se podijele u male grupe. U maloj grupi svaki od
uesnika ispria ili opie jedno iskustvo kada je neko nastupio
prema njima sa predrasudama. Svaka osoba ima 5 minuta da
ispria svoju priu.

2. Svaki uesnik u malim grupama ispria i opie situaciju kada
je on ili ona kao osoba nastupio prema nekoj osobu sa
predrasudom.

3. Diskusija u plenumu: ta mi je bilo tee ispriati i doivjeti
od te dvije situacije? Zato? (Kada se mijenjaju predrasude?,
Kako ste se kasnije ponaali u slinim situacijama...)

- Najprije sam se sjetio svojih predrasuda, zbog toga to radim na
tome da ih se oslobodim.
- Bilo mi je prijatnije da priam kako je neko imao predrasude
prema meni. Da, ja imam pravo na predrasude, ali se jako ljutim na
sebe kad ih prepoznam.
- Mislim da je lake nai linu predrasudu.
- Podrazumijeva se da mi je lake bilo nai svoju predrasudu, jer
tuu prema sebi mogu prepoznati tek ako doe do sukoba, on se
rijei pa predrasuda ispliva.
- Mislio sam da ih nemam, a priao sam o onima koje sam imao.
- Je li predrasuda reenica: Ja nemam predrasude?
- Malo mi znai ta mi drugi kau dok se ja u to ne uvjerim.

Predrasude/stereotipi o stanovnicima odreenih regija
(drava)
A Formiraju se male grupe po regijama (dravama) iz kojih
uesnici dolaze. U malim grupama uesnici na velikom papiru
zapisuju 5-10 bitnih svari, obiljeja ili osobina stanovnika
regije (drave ) iz koje dolaze.

B Svaki uesnik izabere para iz neke druge male grupe.
Zajedno odaberu jednu od ostalih grupa iz koje nije nijedno
od njih. Zatim navedu i zapiu sve stereotipe i predrasude
koje su uli o toj grupi ukljuujui i stvari u koje lino ne
vjeruju.

Odlazak u plenum gdje se itaju zapisi iz malih grupa i parova
(prvo se itaju zapisi iz rada u parovima B a poslije iz malih
grupa A). Papiri sa biljekama se zalijepe na zid na vidno
mjesto i zatim se diskutuje.

Pitanja za diskusiju: Koje su slinosti i razlike izmeu A i B
zapisa? Kako ste se osjeali kada ste sluali druge o vama?
Kakva veza postoji izmeu diskriminacije i predrasuda?...

Napomena: Vano je ostaviti ljudima
priliku da sami odlue u kojoj grupi
ele da rade, pa ak iako dolaze iz
mesta koje nije u regiji prema kojoj
oseaju pripadnost.

SBEJPOJDF . UFNF
75
B: o "drugima"

o Hrvatskoj o Srbiji!

- gospoda
- odluni
- ponosni
- previe vole svoju
dravu
- "demokracija"
- osvajake
pretenzije
- piju dobra vina
- religiozni
- zapadnjaki
smisao za humor
- uzdrani pri
komunikacii (bez
masnih viceva)
- naivnost
- ljubaznost
- tvrdoglavost
- neljubaznost
- muzikalnost
- gurmanstvo (npr.
okrug Leskovac)
- alkoholizam
- netrpeljivost
- neslonost
- uvredljivost
- nereligioznost
- nekultura
- kultura
- . . .
- zgodni momci
- zgodne cure
o Kosovu

- tradicionalizam
- upornost i
tvrdoglavost
- buregdije i
slastiari
- meusobna
povezanost
- krvna osveta
- lopovi
- mrnja
- ugroenost
o Makedoniji

- nema problema
"bie sve u redu"
- zemljoradnici
- skromni
- papriari
- miroljubivi
- vole da pevaju
- nepouzdani
- pritisnuti
- problemi
- nipodatavani
- "nezavisni"
- prelepa zemlja
- ive "pre kie"
- dobri muziari
- cicije
o Crnoj Gori

- lenji
- ponosni
- tvrdoglavi
- hrabri
- egocentrini
(ultra)
- duhoviti
- nacionalisti
- foteljai (bez
kole)
- patrijarhalni
- ne ljube lance
- osvetoljubivi

o Crnoj Gori

- duhoviti
- tvrdoglavi
- ponosni
- cool
- lijepi mukarci
- dosadno uporni
- lenuge
- spori
- patriote
o Srbiji

- OD RIJEI!!!
- oni preko Drine
- osvetoljubivi
- verni prijatelji
- ljivovica
- priaj srpski da
te ceo svet
razume
- privreni
otadzbini
- Jugoslavija, a to
nije to
- sloboda(n)
- narodna muzika
(turbo folk)
- oruje
- nas i Rusa 300
miliona
o Srbiji

- veseljaci
- gordi (ponosni)
- aljivdije
(smijeni)
- alkoholiari
- ludi vozai
- patrioti
- jarani
- politiko
nejedinstvo
- hrabri
- utopiste ideje o
jugi
- dobri filmovi i
muzika
- zlopamtila
- "nacionalisti"
Hrvatska i
o

- patrioti
- ponosni
- srdani
- gurmani
- duhoviti
- komunikativni
- nedovoljno
samokritini
- "ludi narod"
- vulgarni
- alkoholiari
Makedonija
Srbiji

- ratoborni
- netolerantni za
homoseksualce i
lezbe
- temperamentni
- religiozni (naglo
postali)
- raspjevani
- zavodnice(i) i
namigue(i)

A: o "sebi"

CRNOGORCI

- ponosni
- galantni
- lijeni
- visoki
- prodorni
- sposobni
REPUBLIKA SRPSKA
- elokventni
- patrioti
- nestrpljivi
- zatitniki raspoloeni
prema evojkama
- ne daju na sebe

- oputeni
- strpljivi
- dobronamjerni
- zbunjeni
- korumpirani
- vole pjesmu
- slijepi
- susretljivi
- razoarani
- prilagodljivi
SRBIJA

- alkoholizam
- lokal patriotizam
- duhovitost
- ponosni
- dobri j.b...i
- muva (ce)
- budale
- dobri ljudi
- srdani
- gurmani
- dobri nacionalisti
- ludi i brzi
- hipnotisana gomila

OFOBTJMKF@ 76

SBEJPOJDF . UFNF
77

FEDERACIJA BIH

- srdanost
- komunikativnost
- humanost
- izlaz na more
- bolji standard u odnosu
na RS
- ufuranost
- zajebancija
- lana multietninost
(na baterije alkalne
1,5 V)
- lopovluk
- zavist
- lani vjernici
- pritisak raseljenih lica
- stranaka netrpeljivost
- komiluk
- odakle si?....iz Bosne
- "Sarajlija"
- bijele arape i mobitel
- sevdah
- "sarajevska piva"
MAKEDONIJA

- srdanost
- gostoprimstvo
- naivnost
- pomirljivost
- drueljubivost
- miroljubivi
- slatki
- veseljaci (kolo, hrana i
pie)
- tolerantni
- popustljivi
- konzervativni
- komunikativni
- "uvek na usluzi"
- zavidljivi
- nostalgini
- topli
HRVATSKA

- agresivni
- srdani
- muzikalni
- plaljivi
- religiozni
- nepoverljivi
- gurmani
- vrijedni
- radini
- temperamentni
- komunikativni
- konzervativni
- snalaljivi
- lijeni
- interes
- nostalgini
KOSOVO

- ljubomorni
- domaini
(velikodunost)
- tradicionalisti
- emotivni
- porodini (vezani za
porodicu)
- snalaljivi
- ponosni
- netolerantni
- patrijarhalni
- karijerizam (poloaj u
drutvu)

Neke od izjava kasnije u plenumu:
- Ako i drugi kau ono to smo mi napisali, onda znai da je to
istina.
- Stereotipima i predrasudama stvaramo selekciju informacija.
- Ukoliko je predrasuda praena emocijom, esto dovodi do
diskriminacije.
- U toku rata, mediji su gadno iskoritavali predrasude o narodima,
regijama.

Brainstorming: Odakle potiu predrasude?

- iz pria
- nedovoljno informacija
- vjera
- mediji
- razliiti sistemi vrijednosti
- obitelj
- kola
- iz iskustva
- iz tueg iskustva
- zasljepljenost
- medijska blokada
- kultura
- crkva
- religija
- ideologija
- propaganda
- generalizacija
- strah
- istorija (tumaenje)
- zavaravanje

Komentar: Rad na nacionalnim predrasudama moe izazveti oseaj povreenosti kod pojedinaca
uzrokavan suoavanjem sa slikom kakva postoji o njegovo/njenoj nacionalnoj skupini u drugim
sredinama. Na samim trenerima je da pre obrade ove teme procene spremnost grupe da se nosi sa tim,
te da eventualno prilagodi obradu teme grupi.

Epebuof wfacf ob ufnv qsfesbtvef

Muzike stolice
Nekoliko dana ranije uesnici se podele u 4 grupe. Trenerski
tim napravi listu ko je u kojoj grupi. Svaka grupa ima boju
koja je odreuje (npr. plava, ljubiasta, zelena, crvena).
Trenerski tim unapred odredi uputstva koja e diskriminirati
dve grupe: plavu da izgubi, a ljubiastu da pobedi.

Kada veba pone svi lanovi grupe moraju na sebi imati neku
oznaku pripadnosi odreenoj grupi (npr. mogu zalepiti na
grudi papir one boje kojoj grupi pripadaju).

Postave se dva reda stolica, naslon uz naslon. Broj stolica je
bar za jedan manji od uesnika vebe.
Uputstvo uesnicima: Vi se kreete oko stolica dok se uje
muzika. Kada muzika stane svako treba da pokua da sedne na
neku stolicu. Ko zauzme stolicu osvaja poen za svoju grupu.
Pobednik je grupa koja ima najvie poena.

Svaka grupa dobija dodatna tajna uputstva:
zelena grupa: da pomogne ljubiastoj da pobedi;
crvena: da se potrudi da plava izgubi, a da pokuaju da
ostvare to je mogue vie poena;
plava: da prate da li neko vara;
ljubiasta: da paze da se ne povrede.

Kako veba odmie sve je manje stolica u redu (trenerski tim
sklanja po jednu, dve, nekoliko).
Ona osoba koja ne uspe da sedne na stolicu uestvuje u
nastavku vebe, ali ne osvaja poen za svoju grupu.

Primeri uputstava koje je trenerski tim unapred pripremio,
znajui ko je u kojoj grupi:
- Osobe ije ime poinje na A, D i N e stajati ispred neke
stolice dok e se ostali kretati.
- Oni koji su roeni 1975. treba da izbroje do 5 pre nego to
sednu na neku stolicu.
- Staete u dva kruga oko stolica: spoljanji i unutranji. Svi
koji su roeni izmeu maja i avgusta bie u unutranjem
krugu.

Voditelj-ka proita jedno od prethodno pripremljenih
uputstava i pusti muziku. Uesnici se kreu oko stolica,
ponekad pleui, dok muzika ne stane.
Ukoliko se dogodi da dve ili vie osoba sedi na jednoj stolici u
trenutku kad muzika stane, trenerski tim presuuje ija bi
stolica trebala biti, a ako se na njoj nalazi neko iz plave grupe
(u ovom sluaju), njega bi sigurno trebalo podii.
Trenerski tim bi trebalo oigledno da diskriminie plavu grupu,
uvek im oduzimajui stolicu, optuujui ih da varaju,
zapisujui na tabli da su dobili manje poena nego to jesu.

Ovo traje oko 15 minuta ili dok god voditelj-ka misli da treba.
Od atmosfere u grupi zavisi koliko se moe potencirati sa
diskriminirajuim postupcima.

OFOBTJMKF@ 78

Evaluacija

Svakoj grupi, jednoj po jednoj (prvo pobednicima, na kraju
onima koji su izgubili), postave se pitanja:
Kakve ste instrukcije dobili?
Kako si se oseao-la u svojoj grupi?
Da li ste primetili ikakvu diskriminaciju?

Tada im se kae za unapred pripremljena uputstva.

Kako se sad oseate?
Da li ste to primetili?
ta je moglo da se uradi da se to sprei/zaustavi?
Kakve veze ima ovaj doivljaj sa stvarnim ivotom?

Insajder / Autsajder
Uesnici se podele u dve grupe sa priblino istim brojem
lanova. Jedna grupe se poalje van prostorije i zamoli da
ostanu van prostorije sve dok ne budu pozvani da se vrate. Sa
drugom grupom facilitator nastavlja sa nekom stimulativnom i
zabavnom vebom (prianje prie, viceva, itd.) Nakon 20
minuta uesnici koji su ostali u prostoriji bivaju zamoljeni da
ne odaju prvoj grupi ta se deavalo u prostoriji, a potom prva
grupa biva pozvana da udje.

Kada se vrate, radionica se nastavlja na bilo koju temu koja
odgovara treningu/seminaru, a koja je od interesa za sve
uesnike.

Nakon 20 minuta zaustaviti ili pauzirati razvijenu diskusiju, a
uesnike koji su bili van prostorije pitati:
Kako se oseate sada - da li se oseate kao da uestvujete u
grupi ili se oseate uvreeno?
Kako ste se oseali kada ste bili iskljueni (ili poslati napolje?)
ta ste radili van prostorije?
ta ste oseali prema grupi kada ste se vratili?
ta ste mislili, zato ste bili iskljueni?

SBEJPOJDF . UFNF
79

Np~


Qsjnfs sbejpojdf

Igrica: Ledeni ika

Statue sa stolicama na temu mo
Uputstvo:Uz pomo 6-7 stolica, napravite statuu koja
simbolie mo. Nakon postavke pojedinane statue, ona biva
komentarisana od strane posmatraa, da bi na kraju kreator-
ica statue objasnio-la ta je on-a imao-la na umu. Nakon toga
sledi sledea postavka...


esto se deava da sve statue
simboliu mo koja je zloupotrebljena
za ugnjetavanje, mo predstavljenu
negativnom smislu. Treneri se ovde
mogu ukluiti i pitanjem ili kako
drugaije potaknuti grupu da razmisli
i o drugim oblicima moi.Ukoliko se
pre samog postavljanja statua uradi
brainstorming na temu mo, onda se
moe upitati grupa da li mo moe i
drugaije da se prikae i ukazati joj
na brainstorming, koji obino ima
navedene oblike moi koji se ne
doivljavaju negativno.
definicija pojma moi
analiza veze izmeu moi (individualne ili institucionalne) i nasilja / nenasilja u
drutvu
analiza institucionalne moi
prepoznavanje sopstvenih potencijala / moi

Glavna pitanja:

ta sve moe da ini mo?
Ko ima mo?
Na koji nain mo utie na proces razrade sukoba?
Kako se ophoditi sa strahom od posedovanja moi?

OFOBTJMKF@ 80

Brainstorming: Mo

- politika
- atomsko
oruje
- ja
- ljubav
- govor
- sunce
- ene
- ples
- supermen
- Bog
- fizika
- novac
- masa
- kontrola
- pojedinac
- dirigentska
palica
- vatra
- grupa
- manipulacija
- voda
- muzika
- mediji
- uniforma
- zakon
- oruje
- strah
- ubjeivanje
- dodir
- priroda
- lepota
- pogled
- srce
- izgled
- kola
(direktor)
- autoritet
- porodica
- bolest, smrt
- vladar
- ivot
- makro
- don
- knjige
- neposlunost
- Univerzum
- prijateljstvo
- mrnja
- so i zlato
- casino
- meunarodna
zajednica
- hrana
- alkohol
- znak/simbol
- magija
- trener
- metla
- roditelji

Avion
1. Izbor grupa/pojaseva za spasavanje
Uesnicima je ponueno da izaberu po jedan pojas za
spasavanje/grupu (na pojasevima je pisalo ime grupe):
mladi
vojska
multinacionalne kompanije (npr. McDonalds, Coca-Cola itd.)
mirovnjaci
stari ljudi
ljudi sa mentalnim i fizikim poremeajima
crnci
mediji
vlada
ene

Bilo je 10 grupa, sa po dva pojasa za spasavanje, to znai da je
dvoje uesnika-ca moglo da predstavlja jednu grupu - ukupno 20
pojaseva za spasavanje.
Kako je bilo 17 uesnika, morala su da preostanu 3 pojasa za
spasavanje. Interesantno je da su sve grupe bile zastupljene, a po
jedan pojas za spasavanje je preostao od sledeih grupa:
multinacionalne kompanije, stari ljudi, mirovnjaci.

2. Objanjenje zadatka
Uesnici sede u krugu sa pojasevima za spasavanje. Reeno im
je sledee:
"Uesnici koji predstavljaju istu grupu ine par. Svaki par
predstavlja jedan glas. Parovi se ne mogu razdvajati.
"Svi zajedno letite avionom na konferenciju. Tema
konferencije je konflikt i nasilje u svetu i mogunosti
delovanja. Vi biste na toj konferenciji predstavljali grupu koju
ste prethodno izabrali.
"Iznenada, pilot vas upozorava da usled tehnikih potekoa
svi moraju da napuste avion za manje od sat vremena.
Meutim, broj padobrana govori da ih nema dovoljno za sve -
3 para e ostati bez njih. Pilot ima njen lini padobran i nije
spremna da ga ustupi bilo kome.

3. Vreme za razmiljanje
"Svaki par treba da napie razloge zato smatraju da bi oni
trebalo da dobiju padobran i time obezbede nastavak svog
puta na konferenciju i rada na ophoenju s konfliktom i
nasiljem u svetu. Zatim e svaki par izabrati svog
glasnogovornika. Imate 5 minuta da to uradite."

SBEJPOJDF . UFNF
81

4. Prezentacija grupa
Nakon to su grupe zavrile prethodni zadatak zamoljeni su da
se predstave svima, po redu, i objasne razloge zato je vano
da oni budu spaeni. Imaju po 3 min. za prezentaciju.

5. Donoenje odluke u parovima
Nakon prezentacije, parovi imaju 5 minuta da prodiskutuju ko
bi trebalo da dobije padobran i da se odlue za 5 grupa kojima
e dati svoj glas, no ne smeju da glasaju za sebe. Glasanje je
tajno - parovi ispisuju na papiru listu od 5 grupa.

6. Glasanje
Na velikom papiru stoji lista svih grupa koje se nalaze u
avionu. Facilitator upisuje glasove pored svake grupe.
3 para koja budu imala najmanje glasova ne dobijaju
padobrane i moraju da skinu svoje pojaseve za spasavanje.
Ukoliko rezultat bude nereen, pilot izjavljuje da nee ekati
na njihovu presporu odluku, da imaju 5 min. da odlue, inae
e se ona katapultirati iz aviona da spasi svoj ivot i ostaviti
avion da se srui zajedno sa svima njima. Stoga moraju opet
da glasaju.

Nakon glasanja nije bilo nereenog rezultata, tako da se nije ilo na
drugi krug. Rezultat glasanja (broj glasova): mladi - 9, ene - 8, crnci
- 7, ljudi sa mentalnim i fizikim poremeajima - 7, mediji - 6,
multinacionalne kompanije - 5, mirovnjaci - 4, stari ljudi - 2, vojska -
1, vlada - 1. Stari ljudi, vojska i vlada su ostali bez padobrana.

PAUZA (10')

7. Diskusija
Kako ste izabrali koju ete grupu predstavljati?
Koliko ste zadovoljni grupom koju ste prezentovali?
Koliko je bilo teko pravdati lino preivljavanje?
Kako vam je bilo odluiti se za to kome ete dati svoj glas?
Kako ste izabrali kome ete dati svoj glas?
Kako se predstavnici neizabranih grupa oseaju?
ta ste dobili/nauili iz ove vebe?

Neke od izjava:
- Vrlo sam zadovoljna, najbolji smo (mladi).
- Bojala sam se da ne ostanemo bez iega.
- Meni su ljudi sa poremeajima i stari ljudi neto mnogo strano.
- Meni su multinacionalne kompanije simpatinije od ostalih. Kako
sam uspio da vas ucjenim!
- Smatram da su crnci najdiskriminisaniji.
- Dvoumio sam se izmeu ena i crnaca. Mislio sam da ba nemam
pravo "da budem ena".
- Teko mi je bilo pravdati nau grupu jer sam oseao odgovornost
prema drugim grupama.
- Oekivao sam da emo smisliti kako da delimo padobrane.
- Predstavljao sam crnce, a onda shvatio da premalo poznajem
njihove probleme. Ja se slaem sa svim to oni tvrde, iako ne znam
tano ta je to.
"Predstavnik vojske": Oseao sam se kao advokat koji brani zloinca i
zna da je zloinac hteo samo da dobije padobran, ne kao vojska, ve
kao ja. Bilo mi je teko.
- Osetio sam se teko obrazlaui svoju potrebu da preivim. Imao
sam oseaj krivnje.
- Vojsku i vladu je bilo najlake depersonalizovati.

OFOBTJMKF@ 82
- Krenuo sam od toga ta je potrebno za reavanje konflikta i za
opstanak drave.
- Lako mi je bilo baciti vladu i vojsku, jer imam averziju prema
njima. Imala sam utisak da sad mogu da vratim istom merom.
- Moda ima neka potreba da postoji vojska.
- Bez razmiljanja sam stavio (glasao za) ene i stare ljude, a onda
dodao i mlade. to bih ja nekog drugog spaavao?
- Sad se pitam: Zato sam ja morao glasati?
- Glasao sam po korisnosti, koja grupa je korisnija... Npr. ene su
korisne za produenje vrste, da obezbede potomstvo.
- Od poetka sam hteo da se rtvujem, poto vojska moe ponovo da
se sastavi od mladih. rtvujem se i koristan sam.
- Stari ljudi su proli, pokazali su ta mogu, pa u neku ruku treba
dati mladima ansu za ivot - iako je to strano.
- Oni koji odluuju ko e otii imaju veliku odgovornost i ne mogu se
osjeati dobro nakon toga.
- Doao sam u "Boiju poziciju da odluujem ko e da umre, a ko ne.
ta ste dobili ovom vebom?
- Nauio da svi mrzimo da neko vlada nad nama, ali uvek u naoj
sredini vlada i vojska predstavljaju tu mo.
- Jako mi je teko jer se ostvaruje poslovica "Dok jednom ne smrkne,
drugom ne svane"
- Ja sam prepadnuta koliko smo zaboravili ljudski ivot. I u ivotu
nam se deava da zaboravimo ljudski ivot, a da smislimo neto
vanije.
- U nama postoji jo uvijek, takorei ivotinjski nagon za opstanak.
U tom nagonu izgubili smo humanost.
- Meni se svia moja mo, to to sam ubedio druge da glasaju za
mene (multinac. kompanije), iako ja prvi ne bih glasao za to.
- Shvatila sam koliko je veliko moje razoarenje sa vladom i
vojskom. Zaboravila sam da to nije samo institucija, ve takoe
ljudska bia.
- Sramota me sad.
- To je jedna traumatina situacija: i samo to odluivanje ko e
dobiti pojas, a trauma je i za one koji e preivjeti, zbog toga to su
ostavili one gore.
- Da je bila realnost otpala bi neka grupa kao ment. retardirani,
starci, a vlada bi dobila.
- Dola sam do zakljuka da ne volim mo nadamnom, a ni obrnuto,
da imam mo nad nekim drugim.
- Nisam po prirodi osoba koja upravlja.
- Vidjela sam najednom koliko je ovjeiji ivot jeftin.

PAUZA

Idi mi - dojdi mi
Podeljeni u parove uesnici se postavljaju u dva reda jedan
naspram drugog, svako ima svog para ispred sebe na
udaljenosti od oko 5-10m. U toku prvih 2 minuta sve osobe u
jednoj vrsti imaju zadatak/mogunost da osobi naspram nje
daju neverbalna uputstva u kom smeru ona treba da se krece.
Osoba naspram nje treba da prati uputstva. Nakon 1 minute se
osobe koje primaju uputstva rotiraju za jedno mesto i na taj
nain imaju novu osobu koja im daje uputstva. Nakon 5-6
promena se menjaju uloge tako to oni koji su primali
uputstva dobijaju ulogu da ih daju i obrnuto. Po obavljanju
sledeih 5 krugova se veba zavrava.

SBEJPOJDF . UFNF
83

Kako vam je bilo u kojoj ulozi i zato? Da li ste uvodili nova
pravila? Koliko ste odravali kontakt oima (sa onima koje
"vodite", odnosno onima koji vas "vode")?...

Neke od izjava:
- Dobio sam mo da ga mrdam levo-desno, ali nekako mi to ne prija.
A kad sam bio u drugoj ulozi nije mi prijalo to me neko mrda.
- Prela sam tu neku granicu i oekivala sam da osoba stane, da
prestane da prati uputstva.
- Isprobavala sam reakcije. Deavalo se da kod nekog osjetim
nelagodnost, ali nisam prekidala igru jer oni nisu odreagovali.
- Bilo mi je ugodnije kad sam ja davala uputstva, a nije mi bilo
ugodno kad su meni davali.
- Bilo mi je ugodno davati instrukcije.
- Nije mi bilo uvek isto dok sam bila "voena". Zavisilo je od voe.
- Nisam se osjeao dobro ni u jednom ni u drugom sluaju. Nekako
sam se oseao da ene vole da nadvladavaju mukarce. Eto, njega je
popela na ank!
- Njega bolje poznajem, pa sam njega pokuala da vozam.
- Mislim da mi ne bi prijalo da me je neko ostavio gdje sam i bila,
na poetku, da mu ne priem.
- Bilo je OK. Disciplina je vaan faktor u ivotu.
- Imao sam lijep osjeaj moi.
- Ja sam svoju mo odmah zloupotrebio. Znao sam da e mi se
osvetiti. Onda su me vozali, pa mi je dosadilo: "Dosta je bilo, nema
potrebe da to radimo do kraja."
- Neko mi je pokazivao da priem, a meni je vie bilo dosadilo pa
sam neverbalno pokazao: "Dobro, dosta je bilo", i to je bilo
prihvaeno.
- Uvela sam neka nova pravila, rukovala se, grlila, pa je moda i to
uticalo.
- Ja sam radila po principu: "Ne radi drugima ono to ne bi volio da
drugi radi tebi." Kasnije kad je dola promjena, ne znam da li zbog
toga, nisu me puno vozali.
- Zanimalo me je to da li e se ljudi ponaati prema meni onako
kako sam ja prema njima.
- Mnogo me vie ispuni kad taj neko misli da manipulie mnome, a
zapravo to ne radi, nije ni svestan. Inae u ivotu radim to, da
pustim nekog da misli da manipulie mnome. Tako posmatram i sebe
i druge.
- Kontakt oima je vie bio dok sam ja etao. Dok sam ja davao
instrukcije nisam toliko gledao u oi onome kome ih dajem.
- Zakljuila sam da svi volimo da budemo moni, a pravimo se
skromni - da ne volimo da vladamo. Strano su me etali. Duu da mi
ispuste.
- Prolo mi je kroz glavu: "Uh, koliko ovdje ima ljudi koji ele mo?"
- Nije mi nimalo bilo ugodno u nekim trenucima.
- Prvo sam pomislila: "Aha, videe ti kad ja dobijem tvoju ulogu",
pa kad sam je dobila pomislila sam: zato bih ja radila isto to je i
on meni?
- Ja sam se igrala. Meni prosto ni jednog trenutka nije palo na
pamet da je tu neko moniji.
- Kad sam ve dobio mo morao sam je proveriti, da li zaista imam
tu mo.
- Ovo me podsea na princip osvete i princip pratanja.

OFOBTJMKF@ 84

Igrica: ine

SBEJPOJDF . UFNF
85

Evaluacija radionice
ta sam dobio-la od ove radionice?

Neke oz izjava:
- U prvoj igri su svi mrzeli vlast, vladu, a u drugoj svi su hteli da je
imaju.

Epebuof wfacf ob ufnv np~

Barometar
Izjave:
Mo je negativna kategorija
Svi ele mo
Ja imam mo

Otvaranje ake
Opis: po parovima podeljeni, trebaju otvoriti stegnutu aku
svom paru, zatim promena uloga
Kako vam je bilo u kojoj ulozi?
Kakvu strategiju ste upotrebili u cilju ispunjenja vaeg cilja?

Rad u malim grupama
Podela na male grupe, teme za razgovor:
Jedna situacija u kojoj ste imali mo i emocije koje ste
imali.
Jedna situacija u kojoj niste imali mo i emocije koje ste
imali.
Rezultati predstavljeni u plenumu.

Mjefstuwp


ispitivanje poimanja liderske uloge od strane uesnika
analiza veze izmeu grupe i lidera
razrada pitanja podele odgovornosti i porekla moi lidera

Glavna pitanja:

Kakve modele liderstva poznajemo?
Kakva podela odgovornosti postoji izmeu lidera i grupe?
Kako se ophoditi sa potekoama u ulozi lidera?
Kako se ophoditi sa doivljajem zloupotrebe uloge lidera, iz perspektive grupe?
Kakva oekivanja od lidera postoje?
Kako se nositi sa oekivanjima koje imam od lidera?

Qsjnfs sbejpojdf

Izbor kralja/kraljice grupe
Uputstvo: Imate neogranieno vreme da bez rei izaberete
jednog/jednu meu vama koja e biti kralj/kraljica grupe.
Ko je odluio?
Kako je tekao proces?

Kako je biti kralj/kraljica?
Trai se jedna osoba (dobrovoljac-ka) da bude kralj/kraljica
grupe. Ona seda na stolicu u sredini prostorije, dok ostali piu
na komade papira kakav on ili ona trebaju biti (oekivanja od
lidera) i lepe te papire na kralj-icu; na svakoj cedulji se treba
napisati samo jedno oekivanje.
Kada se proces zavri, proitaju se sva oekivanja koja se
nalaze na kralju/kraljici. Zatim njemu/njoj sledi pitanje:
Kako je kralju/kraljici?

Potom grupa treba da razmisli koja oekivanja od kralj-ice su
preterana, a ta spada u odgovornost grupe i da razvrstaju
cedulje u 3 grupe: preterana oekivanja, odgovornost grupe i
neka ostaju na kralju/kraljici.

Na kraljici je ostalo:

- mudar
- autoritativan
- odgovoran
- pravedan
- pametan
- odluan
- obrazovan
- lukav
- dalekovid
- voljen
- da udovolji
volji naroda
- human
- lepo vaspitan
- hrabar
- staloen
- zdrav
- demokratski
opredeljen
- plemenit
- taktian
- ponosan
- savestan

OFOBTJMKF@ 86
U odgovornost grupe su uesnici odredili sledee:
- svestran
- potovan

Preterana oekivanja

- voljen
- zgodan
- iskren
- poten
- na odstojanju
- strog

Barometar
Da li voa treba biti nametnut?
Svi Ne
Da li voa treba biti jedan od nas?
Svi Da

Na pitanje trenera zato se tako puno oekuje od voe (i toliko
odgovornosti prebacuje na njega) a malo se oekuje od grupe, grupa
je jednoglasno odgovorila da to tako treba.

Dvadeset minuta slepila
Opis zadatka: Cela grupe e 20minuta provesti kako god eli,
mogu ii kud ele (svako za sebe ili zajedno), mogu
razgovarati itd, ali e svi osim jedne osobe imati vezane oi
tokom tih 20 min. Osobu koja e biti bez poveza treba prvo
izabrati i za tu odluku im vreme nije ogranieno; nakon toga
vezuju oi i vreme tee.

U procesu odluivanja o osobi koja e imati slobodne oi, je bilo vie
predloga, ali je prva pretpostavka bila, da e "taj neko da nas vodi".
Odluka je donesena za nekoliko minuta.

Tokom 20 minuta skoro da i nije bilo komunikacije u grupi, a osoba sa
otvorenim oima je sve vreme davala instrukcije koje su bez
komentara ispunjavane i prihvatane od strane onih sa vezanim oima,
sve do pred sam kraj igre, kada im je postalo neugodno. Tu je dolo
do sledeih komentara iz grupe (sa vezanim oima):
- Hajmo neeg da se igramo!
- ta mi uopte radimo?
- Hajde da promenimo vou!
- Ej, ne mogu vie!
- Itd.

Evaluacija, neke izjave:
- kad su u pitanju diktati precizno sam izvravao, bez straha, jer
sam smatrao da su ispravni i da se neu povrediti;
- povez mi je smetao, trebala sam sedeti;
- osetila sam strah zato to znam da on ume biti aljiv, nervozu i
nestrpljenje pred kraj, hoe li se neto desiti, jer sam videla da
me vodi bezveze;
- nervoza, dosadila mi uputstva, imala elju da progledam;
- prvo sam mislio da pravimo neke figure, a onda shvatio da to nije
tako, predloio sam u jednom trenutku da menjamo vou, jer
vlada neka anarhija;
- mislila sam da time neto stvaramo, razmiljala sam zato tamo -
ovamo hodamo, oseala sam se nesigurno, a zatim usamljeno;
- naporno i muno, nezahvalna i odgovorna uloga, drago mi je to je
veina vas imala poverenje u mene. ta mi je bio cilj? Da vas drim
na okupu, da ste zajedno - to uliva sigurnost.Nisam imao-la jasan
cilj, nisam eleo-la da ih puno maltretiram, ali da nisam to radio-
la, pitanje je da li bih bio-la voa. Posebno je bilo strano pri
kraju, kada su poele jadikovke;

Komentar: Barometar nije bio
planiran ve spontano ubaen, zbog
neobinog toka radionice, gde su svi
imali vrlo slino miljenje, to se dalo
naslutiti kroz prve dve vebe.
Konfrontacija grupe sa tako direktnim
pitanjima je takoe imala za cilj, da
pripremi grupu za vebu koja sledi,
iako su pitanja bila provokativna i
uinila transparentnim da trenerski
tim ima drugaije miljenje.

Komentar: Na drugim treninzima sa
drugim grupama, je za ovu odluku
bilo potrebno jako puno vremena, to
bi iziazivalo iritacije u grupi,
komunikacija bi vremenom postajala
sve gora itd. Proces odluivanja moe
biti fokusiran u evaluaciji ukoliko se
to uini vanim timu.

SBEJPOJDF . UFNF
87
- znam da je njemu bilo najtee, lake meni, levo - desno, jen dva
tri;
- sve sam shvatila kao igru
- projecirala sam na drutvo, nije svako roen za vou, vi (treneri)
ste nasilnici a mi smo rtve, kao i voa, lepa igra poverenja,
potujui vladajue strukture ja sam ovo prihvatila i radila svoj
posao. Malo mi je falilo da prestanem raditi.

Krug poverenja
(vidi pod Izgradnja poverenja, na str. 100)

Komentar: Veba je ovom prilikom
protekla izuzetno muno. Moderacija
evaluacije je zahtevala izuzetnu
koncentraciju i opreznost, jer je
postojala mogunost da grupa svu
krivicu za muan tok vebe svali na
osobu koja nije imala vezane oi. Tok
evaluacije je pokazao da su mnogi u
grupi zaista traili krivca, prvo u
trenerima, a kada su uli da treneri
nisu davali nikakva uputstva, onda na
osobu koja je imala otvorene oi. Iz
tog razloga je priliku da poslednja
kae kako joj je bilo tokom vebe
imala osoba sa otvorenim oima.

Komentar: U trenutku uvoenja ove
vebe postojala je velika iritiranost u
grupi, te je bilo pomalo riskantno
uvesti vebu poverenja, jer je
postojala mogunost da je grupa
odbije. Zbog toga je kao prvi
dobrovoljac da bude unutar kruga
poverenja uao sam trener, to je
potaklo jo nekoliko osoba da se
isprobaju.

Sve u svemu opisani tok radionice je bio izuzetno teak, zbog ega i jeste navedena kao primer. U drugim
situacijama ista radionica je imala potpuno drugaiji tok, a posebno sama veba 20 minuta slepila, u okviru
koje je odluivanje o osobi koja e imati otvorene oi znalo trajati i po dva sata (bez ikakvih prekida).

Epebuof wfacf {b pcsbev ufnf mjefstuwp

Slonovska igra

Stonoga

Veba delegiranja

(vidi pod Izgradnja poverenja
na str. 99)

(vidi pod Timski rad na str. 49)

(vidi pod Timski rad na str. 52)

OFOBTJMKF@ 88

Predsedniki izbori
Uesnici se podele u dve grupe A i B. lanovi grupe B imaju
zadatak da u roku od 2-3 minuta smisle svoju prezentaciju -
kako e se prezentovati na predsednikim izborima, kako bi
to vie ljudi glasalo za njega/nju. Nakon toga imaju do 2
minuta za prezentaciju. Zatim ide konferencija za tampu
gde kandidati odgovaraju na pitanja upuena od strane
posmatraa (10-15 min), a potom glasanje (tajno, ispunjavam
listia. Ukoliko vie kandidata ima isti (najvei) broj glasova,
ide se na drugi krug glasanja.
Na kraju, izglasani predsednik-ca ima zadatak da peva neku
pesmu zajedno sa svima onima koji ga/nju podravaju.

Evaluacija vebe:
ime ste se rukovodili dok ste smiljali strategiju?
Kako ste se oseali?
Kako ste doneli odluku za koga ete glasati?
Koliko emocije mogu da pomognu ili odmognu u politici?

SBEJPOJDF . UFNF
89

Vmphb qpmpwb v esv|uwv . hfoefs
4


Qsjnfs sbejpojdf

Igra: Zemljotres

Brainstorming: Kakvi su mukarci? - Kakve su ene?
Uesnici se podele na dve grupe: ene i mukarci. Svi uesnici,
u obe grupe, dobiju po papiri, imaju 30 sekundi da napiu
prvu asocijaciju-e na zadatu temu, kako bi se dobile prve
asocijacije i obezbedila anonimnost. Nakon toga papirii se
pokupe i sve asocijacije zapiu na zidne novine. Uesnicima se
ponudi da dodaju jo neto ako ele.

preispitivanje izvora sopstvenog mukog / enskog identiteta;
preispitivanje drutveno predodreenih uloga mukarca i ene;
preispitivanje veze izmeu nasilja i drutveno nametnutih uloga;
prepoznavanje i preuzimanje line odgovornosti za uloge polova u drutvu;
aktivniji odnos prema uzrocima diskriminacije polova.

Glavna pitanja:

Kakva poimanja razliitih uloga mukaraca i ena u drutvu postoje?
Odakle potiu tradicionalne uloge polova u drutvu?
Kakva uzajamna povezanost postoji izmeu uloga?
Na kome i kada lei odgovornost za kreiranje uloga polova u drutvu?

enska grupa: Kakve su ene?

- dobre
- tople
- lukave
- snane
- treba vie da se
dokazuju od
mukaraca
- divne
- obini ljudi
- lepe
- lepe od
mukaraca
- jake
- nene
- nasmejane
- prefinjene
- portvovane
- enstvene
- ravnopravne
- pametne
- zavodljive
- brine
- mone
- iskompleksirane
- glupe kad to ele
- priljive
- esto gurane u
drugi plan
- potrebne
- vrijedne
- ugroene
- dominantne
- radoznale
- drugi aspekt
muke linosti
- bolji aspekt
muke linosti
- onakve kakve
ele da budu
- izdrljive
- uporne
- kreativne
- tihe
- nepoverljive
- lakovjerne
- vjernije
- ponizne
- ohole

3
re gender potie iz engleskog jezika i znai rod ili pol na naem jeziku

OFOBTJMKF@ 90
enska grupa: Kakvi su mukarci?

- miiavi
- osjeajni
- ponekad uplaeni
- surovi
- slabii
- ravnopravni
- umiljeni
- glasni
- snani
- njeni
- slabi
- impulsivni
- bezobzirni
- brini
- podloni
manipulaciji
- zatitnici
- nuno zlo
- mogue dobro
- enska druga
polovina
- drugi aspekt
enske linosti
- foliranti
- glumci
- neizbjeni
- hrabri
- izdrljivi
- popustljivi
- onakvi kakvi smo
mi prema njima
- onakvi kakvi ele
da budu
- osjetljivi na suze
- mamini sinovi
- vjeni djeaci
- smeni
- inspirativni

Muka grupa: Kakvi su mukarci?

- odgovorni,
racionalni
- snani
- dvolini
- fiziki jaki
- sabrani
- zatitnici
- orijentisani na
zadatak
- kada vode rat
grozni
- glasni
- brzi
- bradati
- sportski

Muka grupa: Kakve su ene?

- oseajne
- orijentisane na
meuljudske
odnose
- osetljive
- izdrljive
- paljive
- odgovorne
- emotivne
- praktine
- inteligentne
- hrabre
- mazne
- jake
- enstvene
- tihe
- kada
komuniciramo:
super

(Poto je dolo do nesporazuma u trenerskom timu, lan tima koji je
radio sa mukom grupom nije ostavio mogunost uesnicima da
dopune zidne novine nakon prvih nekoliko asocijacija napisanih na
papiru, to je uinjeno u enskoj grupi)

arobna kutija
Uvodna veba za teatar statua

(Poto se izrada zidnih novina u enskoj grupi oduila, trener koji je
radio sa enskom grupom je odluio da ne rade ovu vebu, kako ne bi
bili u velikom vremenskom zaostatku za mukom grupom.)

Priprema statua na teme: ene i Mukarci
Obe grupe, muka i enska, podele se u dve podgrupe. U
svakoj od grupa jedna podgrupa priprema statuu na temu
ene, a druga na temu Mukarci.

Prikaz statua na temu ene
Rad u plenumu. Prvo se u statuu postavlja muka podgrupa
koja je pripremila statuu na tu temu, zatim se postavlja
enska podgrupa, tako da bi ostali mogli da vide obe statue u
istom trenutku, zatim se ukloni muka statua, kako bi njeni
uesnici mogli da vide ensku...

enska grupa se odluila za individualne statue: Jedna majka koja
dri bebu/dete u rukama, devojica koja se krije/igra i jedna dama
koja sedi pravo, prekrtenih nogu i dri cigaretu/mutiklu u rukama.
Muka grupa je pripremila zajedniku statuu - scenu: Zagrljen par i
jedan mladi koji stoji naslonjen na zid, tako da mu je mladi iz para
okrenut leima, a devojka grli svog mladia i oijuka s ovim drugim
mladiem.

(vidi pod Uvodne vebe za teatar
ugnjetenih na str. 139)

SBEJPOJDF . UFNF
91

Evaluacija statua na temu ene
ta su posmatrai videli?
ta su uesnici statua eleli da pokau?
Kakva je razlika/slinost izmeu statue koju su postavili
mukarci, odnosno ene?

Prvo su posmatrai statue koju je prikazala muka grupa govorili ta
su videli.
Jedna od uesnica radionice je izrazila veliku pogoenost mukom
statuom, videi je kao potcenjivanje nje kao ene. Dolo je do
rasprave i poviene tenzije u grupi.

Posmatrai muke statue, neke od izjava:
- Licemerstvo, negativan enski aspekt.
- Licemerna, ima deka, a gleda se s nekim tamo.
- Prikazivanje enske dvolinosti.
- Nisam to shvatila lino zato to imam takve poznanice.
- Pitanje je bilo kakve su ene. A ja sam videla ovo kao odgovor.
- Posmatrai enske statue, neke od izjava:
- Idilino. Lepa slika ene.
- Slika ene koja se u patrijarhalnoj sredini namee tako ena
treba da izgleda.
- ensko koje ima potrebu da bude zatieno.
- ena kao brina.
- Klasina enska zavodnica.
- Slika zavodljive ribe, sponzorue.
- Sve tri su bile stereotipi.
- ena kao iz modnog magazina... da bude lepa, da bude graciozna,
da izgleda zamiljeno.
- Ja to zovem ena-debil: postavlja se u ulogu deteta - Ja sam
malo dete, ti me titi

Muka statua, neke od izjava:
- Mrana strana ene koja postoji kod veine ena.
- Pripremili smo statuu kroz alu, bez namere spustiti, uraditi neto
to bi nekog povredilo... Ba se runo oseam sada.
- Ova scena nije specifino enska. Uloge mogu biti i zamenjene.
- Da li ti je to strano i nepoznato ili si nau statuu razumela kao
nae vienje?

enska statua, neke od izjava:
- Moe to biti jedna ena sa te tri osobine.
- Zanima me zato si rekao da ena treba da bude lepa, da treba da
bude graciozna i treba da IZDGLEDA zamiljeno. Ne treba da bude
zamiljena, nego da izgleda zamiljeno?

Jo neke izjave u diskusiji koja se razvila:
- Ja ne volim kad ena obue mini.
- Drutvo dovodi enu do toga.
- Molila bih da vie ne koristite te seksistike izraze!
- Va izbor govori o vama. Moja namera da kaem svoje oseaje je
da afirmiram sebe.
- Zato su ene prikazale stereotip, a mukarci osobine?
- Kako mukarci u meovitoj grupi da kau ono to ele da kau?
Kako doi do elemenata da izgovorimo to, a da ne doe do
pogoenosti?
- Sama instrukcija je bila takva da nas je navela...
- Nisam uestvovao u formiranju opte slike ena.
- Ono to sam videla podsetilo me na diskriminaciju ena.
- Mene boli to to se ublaava, to se sve okree na alu.
- Zato se u situacijama seksizma javlja vie oseaja nego u
situacijama rasizma, nacionalizma?
- Te uloge nisu zamenjive. Menjanje partnera kod ena prati etiketa
kurvetina, dok je u takvoj situaciji mukarac frajer.
- Kad ujem va izbor govori o vama onda se oseam pogoenim.

OFOBTJMKF@ 92
- Njena reakcija mi se ini kao da smo mi hteli da najvie mogue
uvredimo sve ene ovde.
- Odakle takva slika ene potie?

Jedna od uesnica je izjavila da joj je ova situacija vrlo neugodna jer
je videla da emo ui u konflikt, posle ega se grupa sloila da bi bilo
dobro da napravimo pauzu.
Nakon pauze jedna od uesnica je rekla da se ne osea dobro s tim da
se nastavi dalje po planu radionice, jer smo doli do konflikta i kao
to smo u pravilima rada zapisali - konflikti imaju prednost. Grupa se
sloila da se nastavi dalje, jer dalji plan radionice nije bio skretanje s
teme.

Prikaz statua na temu Mukarci
Rad u plenumu. Prvo se u statuu postavlja enska podgrupa
koja je pripremila statuu na tu temu, zatim se postavlja
muka podgrupa, tako da bi ostali mogli da vide obe statue u
istom trenutku, zatim se ukloni enska statua, kako bi njeni
uesnici mogli da vide muku...

Muka podgrupa je imala povezanu statuu: dva mukarca, naslonjeni
jedan drugom na lea, jedan drei bebu u jednoj ruci i flaicu
kojom hrani bebu u drugoj ruci, a drugi stoji s rukama na bokovima,
uspravljen, naduvanih grudi. U enskoj podgrupi bile su
pojedinane statue: jedna je predstavljala mukarca koji lei, ita
novine i pui cigaretu; druga mukarca koji se dri za prst, s vrlo
bolnim izrazom na licu; a trea maljavog (kreonom) mukarca,
raskopane koulje, sa kajlom oko vrata i naoarima za sunce.

Evaluacija statua na temu Mukarci
ta su posmatrai videli?
ta su uesnici statua eleli da pokau?
Kakva je razlika/slinost izmeu statue koju su postavili
mukarci, odnosno ene?

Prvo su posmatrai enske statue govorili ta su videli. Neke od
izjava:
- Otac se vratio s posla i sedi, ita novine, zatim mukarina i
kukavica koji je povredio prst.
- Kamiondijska faca.
- Ekvivalenti sa enskom statuom na temu ene. Majka s detetom
- otac ita novine, zatim zavodnica i mukarina, i devojica i deak
koji plae jer je povredio prst.
- ene kad su prikazivale mukarce, prikazale su ih negativno, kao i
mukarci ene, a sebe lepo, pozitivno.
- Moje prve asocijacije negativne, ali kad sam razmislio... on je
mao samo zato to ima naoare i cigaretu, nisam video izraz lica.
- Pravi porodian ovek: sedi mrtav umoran i ita novine.

Posmatrai muke statue, neke od izjava:
- Dirnulo me to to on hrani bebu.
- Fenomenalno izgleda.
- elela sam da Vas zagrlim. Vas dvojica u toj figuri izgledate kao
mukarac mojih snova.
- Meni je on malo smetao, ne znam zato je bio tako naduvan. Drugi
- scena neobina, ne oekujem, nije normalno, nije uobiajeno...
Pitao sam se ta je to u meni da tako gledam na to.
- Tu navodnu naduvenost shvatila sam kao zatitnitvo. I nean,
paljiv, brian. Njihovu statuu sam kao jednog mukarca videla. Dalo
mi je volju za dalji rad.
- Izgeldalo je kao figura jednog mukarca: s jedne strane jak,
snaan, a s druge brian, nean...

SBEJPOJDF . UFNF
93
- Oinska uloga je za mene jedan pravi test zrelosti linosti za osobu
mukog pola... injenica je da je mukarcima tee....
(Jedna od uesnica je izletela iz prostorije, emotivno pogoena. Dve
uesnice su izale za njom, a grupa je odluila da nastavi sa radom.
Nakon to su se sve tri uesnice vratile, dato je objanjenje grupi i
izraena elja da se nastavi.)
- Muki slabi jer je posekao prst.
- uo sam projekciju toga kakav treba da bude mukarac: hrabar,
snaan... Zato? Ako mukarac treba da bude snaan, da li to znai
da ena treba da bude manje snana? Ja imam problema s tim..
zato moram da budem snaan i hrabar?
- Snaan mukarac po meni ne implicira slabu enu, ve snanu.
elim da imam pored sebe osobu koja moe da me prati.
- Snaga je i kad moe da pokae slabost.

Statue, neke od izjava:
- Hteo sam da se i ta muka oholost vidi. Da je bio jo jedan s nama,
verovatno bi ga postavili u neku poziciju povreenosti (da plae).
Hrabrost je za mene i velika enska osobina.
- Jo neke izjave, u diskusiji koja se razvila:
- Kakav jesam - takav pripadam mukom rodu.
- Ja vidim hrabrost u tome da se ne stidi sebe.
- ujem negativna osobina. Negativna osobina! Negativno
ponaanje moda....
- Zato naduvani mukarac predstavlja snagu? To je meni fizika
snaga, koja se esto koristi kao argument za podelu posla na muke i
enske i ,tavie, fizika snaga koja se koristi i za fiziku borbu i kao
argument superiornosti i za direktno fiziko nasilje protiv ene.

Kako je diskusija duboko zala u vreme za veeru, reeno je da se
ode na veeru i posle veere odlui da li e se nastaviti sa radom to
vee ili neki drugi put. Opcija da se radionica ovako zavri nije
prihvaena.

Nakon veere izraena je elja da se nastavi sa radom.

Voleo-la bih da su ene/mukarci...
Svako za sebe da razmisli na temu Voleo-la bih da su
ene/mukarci... (pitanje se odnos na suprotan pol) i da
zapie.

ta mislim da je potrebno da bi to bilo tako?
Podela u meovite tri male grupe. S osvrtom na prethodni
zadatak - razgovor na temu ta mislim da je potrebno da bi
to bilo tako?
Potom u plenumu izvetaj iz malih grupa, ukoliko ele da ga
daju.

Neke od izjava:
- Potreban je rad na sebi.
- Da su mukarci educirani u umeu nenasilne komunikacije.
- Da su senzibilniji za probleme patrijarhalnog drutva.
- Razbijanje struktura drutva koje dre patrijarhat.
- Potrebno meusobno razumevanje.
- Rad na sebi da bih mogla pokazati svoje vrednosti.
- Da mukarci mogu da pokau slabost i da su neni.
- Potrebno vaspitanje.
- Meusobna komunikacija, podrka u razvijanju senzibiliteta.
- Da su ravnopravni.

OFOBTJMKF@ 94

Draga, da li me voli? - izlazna igrica

Uesnik-ca postavlja pitanje osobi do sebe: Draga-i, da li me
voli?, a on-a odgovara: Da, draga-i, volim te, ali nikako ne
mogu da ti se nasmeim, pri emu ne sme da se nasmei jer
onda ispada. Ukoliko se ne nasmei on-a postavlja pitanje
dalje, a ukoliko ispadne dalje postavlja pitanje osoba koja je
njega/nju pitala.


Neke od izjava:

- Sad ba dobro, zadovoljan nekako.

- Smetala mi je enska pasivnost.

- Prvi deo pravo dobar, emotivan, dobro smo se posvaali, tim
super. Ovo sad mi nije timalo. Uvek imam problem s ovim
feminizmom, nekako ne razumijem...

- Ovaj konflikt mi nije smetao. Zanimalo me dokle e to da ide i ta
u jo da ujem.

- Mislila sam da e ovo biti radionica gde emo se zezati i
meusobno prepucavati, a ispala je ba ozbiljna tema. Nisam
oekivala. Naroito mi se dopao ovaj deo posle veere.
- Iznenadilo me to je ova tema toliko emocija uzdrmala.
- Tim jako dobro funkcionisao, do kraja uigran. Prijala mi je
raznovrsnost. Znaajno mi je to se pojavio konflikt. Interesantno
kakvim smo jedni druge videli. Volim kad radionica odjekne u meni,
a ova jeste.
- Zahvalan sam A. za podseanje na rei u argonu.
- Dobro izlazim. Drago mi je da smo radili posle veere. Oseam se
dobro to je ovde u grupi ova tema drmala. Smetala mi je kod statua
ta elja za provaljivanjem statua, ta su oni hteli da prikau, a ne
kako je to odjeknulo. Tu mi je falilo podseanje od strane tima.
Imam oseaj okruglog dana, doivljavam ga kao jednu celinu.
- Nisam oekivala da e biti ovakva radionica, oekivala sam da e
biti neko zezanje, prepucavanje. Interesantno. Doivela sam
konflikt, neke stvari spoznala, do koje granice neko moe da ide.
Bitan mi je razgovor u maloj grupi. Vas dve ste mi bile jedna osoba.
- Delovalo mi je napeto. Tim je otvorio neto, pa nije znao ta s
tim. Bez oekivanja emotivno uvuen u ovu radionicu. Bilo je
emocionalno nabijeno. Poslednja igrica mi je delovala kao Ringe-
ringe-raja.

Komentar: Radionice na temu uloga polova u drutvu vrlo esto dovode do polarizacije grupe na ene i
mukarce i neretko izazivaju oseaj pogoenosti kod pojedinaca u grupi. Osim podizanja svesti o
neravnopravnosti polova u drutvu i uzajamnosti odreivanja uloga, ini mi se jako vanim da se otvori pitanje
ta elim i ta ja mogu da promenim?. ini mi se takoe jako vanim da radionicu vode zajedno mukarac i
ena.

SBEJPOJDF . UFNF
95
Epebuof wfacf ob ufnv vmphf qpmpwb v esv|uwv

asopisi
1. Podela u tri grupe od kojih je jedna "enska", jedna
"muka", i jedna "meovita".
Uputstvo za radne grupe:
Imate 45 min da potraite u novinama i asopisima koje smo
vam dali, stvari koje povezujete sa dananjom temom, ulogom
polova u drutvu, te da nakon to je svako pronaao bar 2-3
stvari, porazgovarate o tome unutar grupe, odredite ta ete
od toga prezentovati u plenumu za vreme od 10 min., i
odredite osobu koja e to prezentovati.
Ponuene su dnevne novine, nedeljne novine, razni asopisi,
strani, enski, muki...

2. Jedna osoba iz svake grupe prezentuje ostalima, glavne
take iz razgovora koji je vodjen - do max 10 min. Sve tri
grupe imaju svoje prezentacije, jedna za drugom, a
eventualni komentari i pitanja slede (ideje se mogu zapisati
da se ne izgube) tek nakon to sve grupe prezentuje svoje
najvanije take.

3. Diskusija, komentari u plenumu.

Kako sam postao/postala mukarac/ena? ta je uticalo
na to?
Uputstvo: Formirajte slobodnim odabirom 4 male grupe u
kojima ete razgovarati na temu Kako sam postao/postala
mukarac/ena? ta je uticalo na to? Imate 20 min vremena.
Razgovor u malim grupama ostaje medju vama - nee biti
izvetaja u plenumu o sadraju vaih razgovora.

Pomona pitanja za male grupe:
Sa kim i sa im sam se igrao-la kao dete?
Kakvu odeu sam nosio-la?
ta mi je bilo omiljeno zanimanje u detinjstvu?
Ko su mi bili idoli?
Kakvi su bili moji roditelji?
Kakva oekivanja su mi bila upuena od strane okoline, kao
deaku/devojici i kasnije?

Uloge polova u drutvu
ene piu na npr. belim, a mukarci na npr. utim papirima
asocijacije na sledea pitanja:
1. ta je uloga ene u drutvu?
2. ta je uloga mukarca u drutvu?

Potom se svi papiri zalepe na hamere, tako da svi imaju priliku
da vide ta je zapisano.

Diskusija u plenumu:
ta mi je vano ili interesantno u vezi ovih asocijacija?
Koju meusobnu zavisnost/vezu vidite izmeu uloga polova u
drutvu?

Komentar: Moe biti korisno na kraju
ove vebe uraditi brainstorming na
temu: Ko i ta odreuje uloge polova
u drutvu?

OFOBTJMKF@ 96

Tramvaj
Uputstvo: Postaviti pet stolica u redu, jedna pored druge, tako
da ih cela grupa moe dobro videti. Druga i etvrta stolica u
redu su rezervisane za ene, a preostale tri za mukarce.

Zamoliti troje mukaraca, dobrovoljaca, da sednu na stolice i
da zauzmu tipine muke, a dve ene se zamole da sednu i
zauzmu tipino enske poloaje. Nakon toga se upitaju
posmatrai da prokomentariu razlike koje primeuju.

Potom zamoliti dva mukarca i tri ene da sednu na mesta
onih drugih igrajui uloge suprotnog pola, zauzimajui po
njima, tipinu pozu za mukarce odnosno ene. Posmatrae
ponovo zamoliti da prokomentariu ono ta vide, te da
sadanju sliku uporede sa onom prethodnom.
Nakon toga sledi upit ena odnosno mukaraca koji sede na
solicama da kau kako se oseaju u toj novoj ulozi.

Dve strane prie
Uesnici se zamole da nadju para koji pripada istoj grupi kao i
oni (na primer grupa mogu biti ene, odnosno mukarci).
Jedna osoba iz para govori drugoj osobi o svojoj grupi,
poinjui sa "Ono to mi smeta") u vezi nas (ena/mukaraca)
je" Oni su zamoljeni da govore 2 minuta i da se ne
samocenzuriu. Druga osoba iz para samo slua.
Nakon 2 minuta promena uloga (druga osoba govori, prva
slua).

(Veba moe biti raena i u malim grupama umesto
parovima.)

Diskusija:
Ko se oseao neugodno radei ovu vebu? Zato?
ta vam se nije dopalo?
Kako ste se oseali s onim to je va par govorio?
Kako biste se oseali da podelite ovo sa
pripadnikom/pripadnicom druge grupe?

Varijacija: Nakon ove razmene u parovima - nalaze para koji
je lan druge grupe i ponavljaju vebu. Dodatno evaluaciono
pitanje: Da li je bilo lake govoriti sa pripadnikom-com svoje
ili druge grupe? Da li ste u drugom delu vebe, govorei
pripadniku-ci druge grupe promenili svoj iskaz iz prvog dela
vebe?

Pitanja koja imam
Svako zapie najvanija pitanja koja ima u vezi uloga polova u
drutvu. Potom se formiraju tri male grupe:
enska za ene koje ele da razgovaraju sa enama
muka za mukarce koji ele razgovarati sa mukarcima
i meovita.
Ukoliko jedna od grupa bude prevelika, moe se podeliti.
U malim grupama se razgovara o zapisanim pitanjima. Vreme
za razgovor je najmanje 30 minuta.

Komentar: Oekivanje je da se
posebno mukarci vrlo nelagodno
oseaju u ulozi ene. Ukoliko je to
sluaj, valjalo bi postaviti pitanje
zato je to tako, te diskusiju preneti na
celu grupu.

Veba se moe koristiti i u okviru
radionice na temu Nacionalni idetitet,
s tim to bi parove inile osobe iste
nacionalnosti.

SBEJPOJDF . UFNF
97

J{hsbeokb qpwfsfokb


Qsjnfs sbejpojdf

Igra lopticama

Podela na parove pomou kanapia

Voenje
Grupa je podeljena u parove (A i B). Osoba A vodi, a osobi B su
vezane oi i ona biva voena. Nije dozvoljen razgovor. Nakon
15 minuta zamena uloga.

(Svi parovi su izali iz prostorije, ak i van hotela u kom smo bili
smeteni.)

Evaluacija

Razgovor po parovima:
Kako ste se oseali?
Kako ste vodili?
Kako su vas vodili?...
Svaki uesnik po 5 min.

U plenumu: ukoliko ele da podele sa svima neto iz vebe.

Neke od izjava:
- Moda bih bila nesigurna da je prvo on mene vodio, ali poto sam
ja prva vodila i vrlo pazila na njega, znala sam da e i on mene isto
tako voditi i da e biti sve u redu.
- Njoj sam odmah verovao, ozbiljna je, a da sam bio s nekim od
ovih... ode glava.
- Mnogo zanimljivije je kad te vode, jer ne zna gde si, pa zamilja
prostor.
- Lake mi je da vodim.
- Nisam se oseala najbolje dok sam bila voena... neka panika.
- Morala sam da priam, da odagnam strah.
- Znao sam da neko vodi rauna o meni, tako da se nisam plaio.



osvetavanje oseaja vezanih za poverenje (primanje i davanje)

Glavna pitanja:

Na osnovu ega se gradi oseaj poverenja?
ta doprinosi stvaranju poverenja?
Kako se ophoditi sa strahom od davanja poverenja?

OFOBTJMKF@ 98
- Kad sam ja nju vodio zbunjivao sam je govorei joj da smo u
hotelu, a zapravo smo na ulici. Kasnije, kada je ona mene vodila,
najvie mi je smetalo to to je i ona mene tako zbunjivala.
- Mislio sam: doi e mojih 5 minuta.
- Automatski sam preuzela odgovornost, a to moda nije dobro jer
nisam pitala njega da li on eli da ja preuzmem odgovornost za
njega.
- ovek u ivotu oekuje od drugog ono to on njemu daje.
- Nisam prepoznao da ja mogu preuzeti inicijativu dok sam bio
voen.
- Inicijativa mi je bila u odgovornosti.

Slonovska igra
Uesnici imaju 12 minuta (ako je manje od 15 ljudi 10 minuta)
vremena da se dogovore kako e saraivati. Cilj je da prou
kroz pripremljen prostor. Za vreme prolaska jedna osoba ima
otvorene oi. Zove se Oi. Ta osoba ne sme dodirivati druge
lanove grupe.ne sme sa njima razgovarati. Drugi lanovi
imaju zatvorene oi, najbolje povezane.
Prvo treba izabrati Oi.
Grupa ima dve mogunosti prolaza kroz prostor s preprekama.
Prvi put bie to probni prolaz.U tom prolaenju e isprobati
svoju saradnju i funkcionisanje dogovorenih signala-znakova.
Jedan trener odlazi u drugu prostoriju i nameta prepreke od
stolova, stolica, kutija, zastora, itd.
Pred kraj 12-minutnog pripremanja, treneri pokau Oima
put prolaska. Najbolje je da se kroz taj put Oi jedanput
provedu.
Izmeu prvog i drugog prolaenja grupa ima 5 minuta da jo
jednom uskladi sistem davanja znakova ili da ga pobolja.
Oima se ponovo pokae preureen put prolaska, vraaju
se grupi. Grupi se ponovo kae da e ovaj put sresti neke
neoubiajene prepreke.
Drugo prolaenje bie due i tee. Naii e i na nove,
neoekivane prepreke.
Grupa ponovo kao prvi put prolazi. Treneri ometaju grupu, na
poetku samo malo, kasnije sve agresivnije. Svrha ometanja je
uiniti zadatak grupe teim, poveati stres i simulirati
elemente iznenaenja i nove informacije. Treneri pri tom
ine zadatak sve teim, sve do granice ovladavanja zadatkom.

(Oi su brzo izabrane. Jedna uesnica se sama ponudila, inilo se
da su se ostali sloili. Dogovoreno je da grupa stane u vozi, da se
uesnik na elu vozia sporazumeva s oima i prenosi instrukcije
dalje, zatim niz instrukcija - skretanje levo, desno, saginjanje,
preskakanje, ...,koje e oi davati tapui, pucketajui prstima,
lupajui nogama...)

Evaluacija vebe:
Kako su izabrane Oi?
Kako ste se dogovorili oko znakova?
Kako je donesena odluka?
Kako ste se oseali?
Da li je bilo specifinih uloga/ponaanja mukaraca i ena?

Neke od izjava:
- Oko se samo izabralo.
- Bio je to dijalog izmeu 6-8 osoba, a ostali nisu bili toliko
ukljueni.

SBEJPOJDF . UFNF
99
- Video sam da na njoj (Oi) lei velika odgovornost, dok sam ja
imao oseaj Kud svi Turci, tu i mali Mujo

- Apsolutno te ne interesuje koje signale daje voa i ostali zvuci
okolo. Samo te interesuje ta ti kae onaj ispred tebe i ta e
preneti onom iza sebe.

- Nisam se mogao prepustiti jer su ovi poeli sa strane da se tipaju.

- Stalno sam ekao da me neto spuca.

- Pored toga to sam sluao prethodnika, koja objanjenja mi daje,
morao sam da se oslonim na sebe, pa sam pipao oko sebe ne bih li
znao gde se nalazim.

- U trenutku mi je dolo da sklonim prepreku, sto, da ga gurnem
negde, a onda sam pomislila da bih tako mogla nekoga povrediti.

- Ovi to ometaju nisu dobro znali znakove, pa sam relativno lako
razumevao ta oko govori i koje oko.

Oko: - Da vi ostali niste imali oseaj odgovornosti, ja to ne bih
uspela. Ovo se moglo odraditi samo timski. Samo prividno je sva
odgovornost na meni. Odgovornost je na svakome...

- Tako je i u ivotu... pratimo informacije slepo, umesto da neko
kae da nee, da se plai.

- Pa nije nam sloboda bila sasvim uskraena. Imali smo izbor.
- Drugaije nije moglo.
Jedan od uesnika je izrazio nezadovoljstvo procesom odluivanja,
izbora Oka i dogovora znakova.

Neke od reakcija:

- Mogao si to svoje nezadovoljstvo rei tamo, dok smo se dogovarali.

- Mi smo to prilino demokratino uradili, ovi su galamili...

Jedan od uesnika povlai paralelu sa Studentskim protestom u
Beogradu: - Gomila u amfiteatru... Ja se i ne seam kako je dolo do
izbora tog nekog rukovodstva... i oseao sam nezadovoljstvo.

Napomena: Vano je da krug ne bude
preirok, jer se onda osoba ne moe
prihvatiti i gurnuti nazad ka centru
kruga. U jednom krugu moe biti 6-10
osoba, ukoliko je grupa vea valja je
podeliti u dve podgrupe i rasporediti u
obe one trenere i uesnike koji
poznaju vebu kako bi je mogli
pokazati drugima. U toku vebe se
irina kruga moe poveavati ukoliko
se osoba u sredini osea sigurno.
Vano je osigurati da niko ne padne
na pod.
Krug poverenja
Jedna osoba je u krugu, oputena, sa zatvorenim oima, ali
ukruenog tela, dok je drugi paljivo dodaju izmeu sebe,
stojei u krugu i pazei da osoba ne padne na pod.

OFOBTJMKF@ 100

Kako vam je bilo tokom vebe?

Veba krug poverenja zna snano
podrati oseaj sigurnosti u grupi.

Epebuof wfacf ob ufnv j{hsbeokb qpwfsfokb

Veba poverenja: Padanje

Jedna osoba (dobrovoljno) se popne na sto ili stolicu i sa nje
pada unazad (leima prema podu), dok je ostali hvataju tako
to stoje u dva reda po parovima, jedno naspram drugog, sa
isprepletenim rukama.

Napomena: Osobe koje hvataju
moraju dobro da paze da ne povrede
vrat osobe koja pada. Izuzetno je
vano da osoba koja pada dri telo
ukruenim i da ruke dri uz telo, a ne
oputenim, kako bi se izbegle povrede.

Ogledalo
Odrede se parovi. U svakom paru je po jedna osoba A i jedna B
koje su okrenute licem u lice. Na znak trenera sve osobe A
prate i ponavljaju pokrete one druge kao da su njena
refleksija u ogledalu.

Traenje izlaza
Svi uesnici, sem jednog koji mora da izae iz prostorije,stoje
u krugu sa meusobnim razmakom dovoljno velikim da se
osoba moe provui izmeu njih. Grupa se dogovori gde e biti
izlaz iz kruga koji e formirati. Izlaz ini razmak izmeu dvoje
osoba koje stoje jedna pored druge Uesnik, koji se vrati u
prostoriju, staje u centar i treba da oseti gde je izlaz.

Stonoga
(vidi na str. 49)

Napomena: Vano je upozoriti grupu
da budu tihi kako bi dali priliku
onome koji trai da se koncentrie.
Osoba koja trai treba prvo jednom da
obie krug i tako vidi sve potencijalne
izlaze, pa tek onda da proba gde je
izlaz. Ukoliko ona krene ka razmaku
izmeu dve osobe izmeu kojih nije
izlaz, one e dati signal laganim
naginjanjem jedna ka drugoj, tako
zatvarajui prolaz.

SBEJPOJDF . UFNF
101

Jefoujufu 0 obdjpobmoj jefoujufu j
sb{mjjuptuj


osnaivanje uesnika
suoavanje sa razlikama
razgradnja straha od razliitih nacionalnih identiteta

Glavna pitanja:

ta utie na izgradnju linog identiteta?
ta utie na izgradnju nacionalnog identiteta?
Kakvu vanost ima nacionalni identitet i zato?
Kakva veza postoji izmeu razliitih identiteta u smislu uzajamnog definisanja?
Kako se ophoditi sa razlikama?
ta je to to stvara doivljaj ugroenosti prava na sopstveni identitet i nacionalni
identitet?

U ovom poglavlju su obraene teme identitet / nacionalni identitet i razliitosti sa primerima vebi
koje se uz prilagoavanje mogu koristiti za obe teme. Povezanost izmeu suoavanja sa razliitostima
i njihovih prihvatanja sa komplekson vezanim za temu identite/nacionalni identitet je velika.
Uobiajeno bi u okviru treninga rad na temi razliitosti prethodio obradi teme identitet/nacionalni
identitet, kako se druga tema nadovezuje na prvu.

Qsjnfs sbejpojdf ob ufnv jefoujufu0obdjpobmoj jefoujufu

Mojih 5 identiteta
Svako za sebe zapie svojih 5 identiteta. Zatim se identiteti
itaju redom, jedna po jedna osoba, a svi koji se prepoznaju u
nekom od proitanih identiteta treba da zamene mesto.
Varijacija vebe: umesto zamene mesta, svi koji se
prepoznaju mogu nakratko ustati.

Brainstorming: ta sve utie na formiranje identiteta?

- ubjeenje
- drutvo
- porodino
vaspitanje
- predrasude
- izgubljenost
- ljubav
- roditeljski
ego
- iskrenost
- kola
- ulica
- strah
- mrnja
- crtani film
- kultura
- nekultura
- komunikacija
- pripadnost
- vrijeme
- drugi
- komiluk
- rat
- okolina
- neznanje
- senzibilitet
- stres
- muzika
- usamljenost
- knjige
- gen
- nesigurnost
- sport
- Duh
- CNA
- zdravlje
- odnosi
- razlike
- jezik
- projekcija
- politika
- sloboda
- kino
- idoli
- seksualnost
- vera
- mirisi
- ideali
- poloaj u
drutvu
- novac

OFOBTJMKF@ 102

Barometar
Izjave:
Bolje se razumem s ljudima moje vere.
Bolje se razumem s ljudima koji govore mojim jezikom.
Ja sam patriota.

Proitane izjave za barometar i neki od komentara/izjava uesnika:

Bolje se razumem s ljudima moje vere.
- Razumem se s ljudima, bez obzira na veru.
- Nisam neki vernik, pa sam u sredini, kao neopredeljen.
- Ne. Nisam uopte mislio na religiju. Zato stojim kod DA.

Bolje se razumem s ljudima koji govore mojim jezikom.
- Razumem se i sa ljudima koji ne govore mojim jezikom. Nema tu
bolje ili gore.
- Ja vie ne znam koji je to moj jezik. Razliito ga zovemo.
- Ako priam neki drugi jezik, potrebno mi je malo vie vremena.
- Mislila sam na jezik oseajnosti, senzibiliteta, ta neka talasna
duina.

Ja sam patriota.
- Ja sam patriota jer elim dobro svome narodu i svojoj zemlji,
naroito svojim susedima.
- Patriotizam smatram da je neto divno, ali ja sam patriota prema
planeti Zemlji.
- Ne znam ta znai patriota.
- Patriotizam se jako zloupotrebio, pa sam stao na sredinu jer
nemam jasnu definiciju patriotizma.
- Ja sam uvek bio "ostali". Zato ne oseam patriotizam prema bilo
kome.

Nacionalni identitet
Uesnici-e biraju para, po mogustvu osobu nacionalnosti
razliite od njihove. Parovi e razgovarati na temu "Situacija u
kojoj mi je moj nacionalni identitet obogatio ivot", a zatim
na temu "Situacija u kojoj mi je nacionalni identitet stvorio
potekoe".
Napomena: napomenuti da ukoliko neko od njih ne moe da
definie svoju nacionalnost, da pria u kontekstu nacionalnosti
kako ga/je drugi vide.
Nakon toga u plenumu: Utisci koje elite da podelite s
grupom...

Neke od izjava:
- Prvo sam bio u Jugoslaviji, pa mi je krivo to se raspala, pa je bilo
BiH, pa sam rekao "E, ovo vie neete!"
- Mi smo se nali oko nacionalnog identiteta - sloili smo se oko
toga, posle smo doli do nekih sukoba, rat kao prepreka,
jezik/dijalekt za oslukivanje ko ti je prijatelj, ko neprijatelj.
- Pitam se zato je uopte potreban taj nacionalni identitet. Kad bi
se stavilo na vagu koja je korist, a koja teta od njega, ja bih radije
bez njega.
- Bilo mi je teko setiti se da mi je nacionalni identitet obogatio
ivot. Ima situacija gde mi je nac. identitet bio prepreka, stvarao
potekoe.
- Mislim da mi je bogatstvo to ivim u Makedoniji, a mi nismo imali
rat.
- Smeta mi trpanje: ti pripada tu. Nacionalni identitet me podsea
na granice, drave, vize, paso..., a ja mrzim granice.
- Nisam se pronaao ni u jednom od ta dva pitanja i drago mi je
zbog toga.

SBEJPOJDF . UFNF
103
- Sve ve znamo ta ko misli o tome.
- Kad sam bio Jugosloven davalo mi je za pravo da budem jednak sa
Englezima, Francuzima... a sa ovim sad imam puno potekoa. Ne sa
identitetom, ve sa ljudima.
- Ja nemam svoj nacionalni identitet. Ne znam ta ga ini: prostor
na kom ivim, jezik...? Vie sam se prostorno vezala, ali ne znam ta
s tim. Kad sam dobila osjeaj pripadnosti, rastuila sam se. Lutam.
- Jako sam zadovoljna to smo razgovarale o onome o emu smo
razgovarale. Nismo spomenule situacije u kojim nam je nacionalni
identitet doneo neto dobro.
- Nacionalni identitet nije neto vrsto, ve se mijenja.
- Prvenstveno sam ovek, pa onda Pritevac, pa tek onda pripadnik
etnike grupe. Oduvek sam imao problem to sam se odvojio od moje
grupe i druio sa Srbima, Muslimanima, Hrvatima i pretilo mi se od
Albanaca zbog toga. A kad je poelo bombardovanje imao sam
problem to sam Albanac. Moji drugovi nisu mogli meni da pomognu.
Posle toga, ja nisam njima mogao da pomognem... Kad te pripadnik
tvog naroda ugnjetava... Nemam nikakve vajde to sam pripadnik te
etnike grupe.
- Nemam niti malo pozitivnih iskustava kad govorim o tome. Kad
priam sa ljudima koji su preplavljeni osjeajem N.I. ti razgovori su
rezervisani. Na sve ovo je uticao i moj odgoj u porodici: moja kua je
uvijek bila otvorena za sve.
- Obe ove formulacije su mi shit.
- Moj N.I. mi nita pozitivno nije doneo, a odmah sam se setila ta
mi je loe doneo: to uguravanje u fioke: vi Beograani, vi Srbi, a ja
se tako ne oseam. Ja ga nemam, i ne elim da ga imam.

Ko sam ja? Odakle crpim snagu da budem to to jesam?
Materijal: asopisi, hameri, votane boje, novine, kola-
papiri, lepak, makaze, muzika.
Uputstvo: napraviti kola na temu: Ko sam ja? Odakle crpim
snagu da budem to to jesam?
Nakon rada predstavljanje u plenumu.

Epebuof wfacf ob ufnv jefoujufu 0 obdjpobmoj jefoujufu j sb{mjjuptuj;

Odnos nacionalnog identiteta prema ostalim
identitetima
Svima je podeljen papir sa ucrtanim krugom, a zadatak je bio
sledei: Osim nacionalnog identiteta, izaberite jo pet drugih
najvanijih identiteta i odredite njihov odnos prema
nacionalnom. Razliitim bojama i npr. pitom predstavite
svaki od identiteta i napravite legendu ispod crtea.
Po isteku datog vremena svako nakratko u plenumu
predstavlja svoju sliku, prezentirajui i objanjenje uz nju.

arene oi
U vie navrata, uesnici se razvrstavaju po grupama,
pristupajui papiru koji lei na podu a na kojem stoji jedna od
sledeih izjava:
1. Razvrstavanje:
Izjave: Ja imam brata i sestru, Ja imam brata, Ja imam
sestru, Ostali

OFOBTJMKF@ 104

2. Razvrstavanje:
Ja imam tune oi, Ja imam zelene oi, Ja imam plave oi, Ja
imam arene oi, Ja imam nasmijane oi, Ostali
3. Razvrstavanje:
Ja volim da itam, Ja volim umetnost, Ja volim sport, Ja
volim burek, Ostali
4. Razvrstavanje:
Mi smo sa teritorije bive Jugoslavije, Ja sam sa teritorije
bive Jugoslavije, Ja sam iz Evrope, Ja sam sa planete Zemlje,
Ja sam sa Balkana, Ostali
5. Razvrstavanje:
iveo-la sam na vie mesta, iveo-la sam u jednoj dravi,
iveo-la sam u socijalizmu, Ostali
6. Razvrstavanje:
7 praznih papira razliitih boja

Nakon svakog razvrstavanja se postavlja par pitanja
pojedincima radi obrazloenja izabira svoje grupe. Zatim sledi
kratka evaluacija vebe.

Neke od izjava u toku vebe:
- U "Ostalima" se osjeam kao da imam svoj izbor.
- "Ostali" prua slobodu.
- Daleko mi je sve ovo, ne mogu da se svrstam, a i ovo "ostali" sad
mi je nekako bezveze. U mom sistemu vrijednosti, to mi nita ne
znai.
- Ne mogu ba rei da je ono gde sam iveo bio socijalizam.
- Nije bilo boje koja bi mi odgovarala, pa sam tako dola do zelene.
- Ja sam na plavoj ali mi je malo svijetla.
- Ja sam ovu boju nazvala bijela.
- Ovo je najmanje lo izbor.

Evaluaciona pitanja za plenum:
Da li vas ovo na neto podsea? Na ta?
Jesi li imao/la osjeaj da ima izbor?
Kako vam je bilo usljed razlika u okviru iste grupe?

Slinosti i razlike
Svako za sebe treba da napie sledee (vreme 15 min):
3 stvari koje su iste kod mene i ostalih u ovoj grupi;
3 stvari koje su iste kod mene i nekih drugih u ovoj grupi, ali
razliite kod ostalih;
3 stvari kod mene koje se razlikuju od svih ostalih u ovoj
grupi;
3 osobine koje imaju ljudi u ovoj sobi, a koje meni nedostaju.

Uesnicima se odmah kae da e nakon toga uslediti razmena
u parovima o tome ta je ko napisao, te da ta razmena ostaje
medju njima dvoma.

Plenum: Kako vam je bilo? ta vam je bilo, lako, teko,
zanimljivo?

SBEJPOJDF . UFNF
105
Reka identiteta

Zadatak: Svako napie za sebe na 5 papira, po jednu od stvari
koje vam puno znae u ivotu.

Svi papiri se skupe i postave u sredinu prostorije u formi iroke
reke. Jedan-a po jedan-a uesnik-ca prelazi reku, idui kamen
po kamen (papir sa natpisom nekog identiteta), obrazlaui
pritom zato su stali ba na taj kamen (koji moe biti papir
koji je napisao neko drugi, a sa kojim se osoba moe

OFOBTJMKF@ 106
identifikovati).

Napomena: Izuzetno je vano da se ova
veba izvede polako i u mirnoj
atmosferi, kako bi se postigao efekat
osnaivanja i dao oseaj uzajamnog
potovanja. Ton obraanja trenera
prilikom uvoenja veba snano utie
na sam tok vebe. Ukoliko se polako i
mirnim glasom objasni veba, time se
potie i uspostavljanje takve atmosfere
tokom same vebe. Sa druge strane,
energian uvod upuuju na predstojee
konfrontiranje u grupi tokom procesa.

Svia mi se zbog...

Opis: Jedna osoba ulazi u centar, okruena svim ostalim iz
grupe koji joj govore reenice poevi sa Svia mi se zbog...

Zatim nova osoba ulazi u krug, itd.

Karta

Velikoj karta bive Jugoslavije, obeleene samo
konturama i veim gradovima, okaena je na zid. Jedna
po jedna osoba, svi iz grupe (svako sa bojom koju je
izabrao-la) kratko markirali mesta na karti i izvan nje,
kratko objanjavajui zato im je ba to mesto koje
markiraju znaajno.

Nacionalni identitet - Upitnik
Opis vebe: Svaki uesnik-ca dobije kopiju upitnika. Voditelj-
ica zamoli uesnike-ce da se prisete i to konkretnije odgovore
na pitanja.

Potom se uesnici podele u parove u kojima razmenjuju svoja
iskustva i razmiljanja iz upitnika.
Evaluacija vebe:
Kako ste se oseali za vreme ove vebe? Koja vam se pitanja
javljaju? Koje ste slinosti i razlike definisali meu vama u
parovima? Kakve veze imaju predrasude sa ovom vebom?
UPITNIK

Kada si prvi put otkrio-la da to to si ove ili one nacionalnosti pravi razliku u ex Jugoslaviji?

Da li je bilo nekih dogaaja u kojima si se oseao-la superiorno ili inferiorno zbog svoje
nacionalnosti?

Da li si ikada poeleo-la da bude neke druge nacionalnosti iz ex Jugoslavije?

Da li si ikada bio ljubomoran-a na neku od nacija iz ex Jugoslavije?

Da li si ikada oseao-la stid ili krivicu zbog svoje nacionalnosti?

Da li si se ikada ljutio-la na sopstvenu stranu zbog naina na koji su govorili o ljudima druge
nacionalnosti?

Kako se osea sada sa tim to jesi?

Lsfbujwob sb{sbeb lpogmjlbub

Qsjnfs sbejpojdf

TEATAR STATUA

Poetak s igrom "Maka i mi".
(videti opis pod Igre, na str. 133)

analiza i isprobavanje nauenog u konfliktnim situacijama;
razgradnja straha od sukoba

Glavna pitanja:

Kako se ophoditi sa preteim situacijama?
Kakva odgovornost postoji u ulozi posmatraa nasilja?
Koje jake i slabe strane imaju uloge rtve, nasilnika i posmatraa?
Kakve mogunosti za nenasilnu akciju postoje kao odgovor na konfliktnu situaciju?
Kakve mogunosti za nenasilnu akciju postoje kao odgovor na situaciju fizikog i/ili
strukturnog nasilja?

Kratko predstavljanje teatra statua.

Komentar:
Teatar ugnjetenih je nastao u Junoj Americi da bi ukazao na drutvene maske/uloge i
doneo promene u politikom smislu. Augusto Boal, koji je zapoeo rad sa teatrom statua
je imao za cilj prevazilaenje jaza izmeu publike i glumaca i uvlaenje publike u aktivno
uee u razvoju scena koje su odslikavale realne situacije. Obespravljenost irokih
slojeva drutva u Brazilu, siromatvo, izrabljivanje, nepismenost su pruale puno
materijala za teatar i otvaranje mogunosti za borbu protiv svega toga. Tetar ugnjetenih
je termin koji se koristi kao zajedniki naziv za tetar statua, forum tetar i nevidljivi teatar.
Ovde taj teatar takoe ima za smisao prepoznavanje nepravdi u drutvu i isprobavanje
mogunosti nenasilnog delovanja protiv direktnog i strukturnog nasilja.

Rad na temi nenasilne razrade konflikata bi uobiajeno u toku desetodnevnog treninga
usledio pri kraju, kada bi uesnici ve bili pripremljeni za to kroz rad na prethodnim
temama (nasilje, timski rad, nenasilna komunikacija itd). Metode teatra ugnjetenih mi se
ine vrlo odgovarajuim za ovu temu, jer uesnici sami biraju teme kroz odabir scena
koje ele da predstave i na njima porade, neretko se odluujui za scene nasilja
(direktnog, strukturnog ili kulturnog) koje su im vrlo poznate iz realnog ivota.

OFOBTJMKF@ 108
Veba poverenja "Krug poverenja"

Veba "Voenje dlanom"

Nasilnik, rtva, posmatra; priprema statua
Uesnici su podeljeni u tri grupe. Svaka grupa ima po jednu od
uloga: "nasilnik", "rtva" ili "posmatra". Grupe pripremaju
zidne novine na teme:
Kako izgleda posmatra/rtva/nasilnik? (svaka grupa samo o
svojoj ulozi)
Koje osobine oni imaju?
Koja oseanja bude u meni?
Koje su jake strane ovih uloga?

Nakon pripreme zidnih novina, grupe imaju zadatak da
pripreme statuu koja bi odslikavala njihovu viziju te uloge.

U sve tri grupe deavale su se emotivne scene jer su se uesnici
priseali sopstvenih iskustava.

Prezantacija statua i analiza

Popodne je prezentovana prva statua. Bila je na temu "Nasilnika".
Jedan mukarac i jedna ena pokazali su direktnu fiziku agresiju,
gde ju je on vukao za kosu i fiziki napadao, a ona se branila
odgurujui mu glavu unazad. Drugi mukarac je usmerio na njih
stolicu koju je podigao. etvrti uesnik, ena, uperila je pitolj u
treeg uesnika, s lea. Svi uesnici su nosili nalepnice sa razliitim
imenima uloga.

Plenum je upitan o linoj percepciji, to je potanko opisano. Zatim
su uesnici u statui upitani kako su se oseali u toj ulozi. Po uputstvu
trenera distancirali su se priajui o sebi kao o imenu uloge u kojoj
su bili i rekli, izmeu ostalog, da su uzeli ove uloge kao zadatak, da
su se "igrali" i da teko mogu da zamisle da uloga u ovoj sceni moe
da bude njihova uloga u realnosti. Jedan od uesnika je napomenuo
da se u ulozi nasilnika oseao i kao rtva. Uspostavljena je veza
izmeu nasilnika, rtve i realnosti i nasilje je opisano kao jedna od
moguih odbrambenih strategija.

Svoje odgovore na pitanja postavljena za pripremu predstavili su
zidnim novinama koje su okaili na zid:

(vidi pod Izgradnja poverenja
na str. 100)

(vidi pod Uvodne vebe za tetatar

Nasilnik / Nasilnica

Osobine:
Nae oseanja prema
nasilniku:
Jake strane nasilnika:
- frustriran, nesiguran u
sebe
- plaljiv
- misli da ceo svet hoe
da mu uini naao
(sumnjiav)
- osetljiv (lako je
povrediti ga)
- osvetoljubiv
- bespomoan
- zao
- zavidan
- naprasit
- uznemiren, potiten
- ne gleda ljude u oi
prilikom konverzacije
- nagli pokreti i geste
- znaajan pogled
- aljenje
- averzija
- bes
Ne vidimo ni jednu jaku
stranu zbog osobina koje
smo naveli.

SBEJPOJDF . UFNF
109
Sledea statua bila je na temu "rtve". Jedna uesnica je stajala iza
druge sa rukama poloenim na njena lea. Uesnica spreda izgledala
je paralizovano. Sledea uesnica je kleala na podu sa rukama
uzdignutim kao u molitvi ili preklinjui nekoga iznad sebe. Jedan
uesnik je leao na podu sa poluuspravljenim gornjim delom tela i
upitnim izrazom lica. Poslednja uesnica je leala na zemlji u
odbrambenom stavu pokuavajui da zatiti rukama svoje lice.

Posmatrai van statue su opet opirno komentarisali nekoliko uloga i
pokazali alost i potovanje prema ulogama rtvi. Obe uesnice koje
su stajale opisivale su volju i mo za borbu uprkos trenutne uloge
rtve. U ulozi rtve izraena su sledea oseanja: "Okamenjenost,
iekivanje, prkos, zgaenost". Posmatrana spolja jedna od statua je
opisana kao da govori: "ta mi moete?"

Glumci statue su izjavili im je bilo teko u svojoj ulozi i da su imali
oseaj bespomonosti. U diskusiji u plenumu pokazano je mnogo
razumevanja za ulogu rtve i nekoliko puta je naznaeno da je ovo
bila "Igra", a ne realnost. Uzbuenje u prostoriji je bilo veliko. Oni u
ulozi rtve su traili vanost njihovih potreba/elja da budu sasluani
i shvaeni.
Grupa koja je radila na ulozi rtve nije pripremila zidne novine.

Trea statua bila je na temu "Posmatraa". Jedan uesnik je davio
enu dok se ona branila i zvala u pomo. Drugi uesnik mu je
dodirivao ruku i imao stav onoga koji intervenie. Sledei uesnik se
demonstrativno okrenuo na drugu stranu gde je jedna od uesnica
stajala pored svega sa podignutim rukama zaprepateno i okirano.

Glumci su razliito reagovali: ena sa podignutim rukama je duboko
ula u svoju ulogu, pa joj je bilo potrebno vreme da se smiri. Uesnik
koji je igrao ulogu nasilnika je svesno potisnuo oseanja a ena u
ulozi rtve je osetila veliko olakanje kada se scena zavrila.

Pripremili su zidne novine na temu "Posmatraa".

Posmatra

Osobine:
Nae oseanja prema
nasilniku:
Jake strane nasilnika:
- Ima mo da posmatra rtvu i nasilnika kakvi jesu,
mi smo pratili razvoj situacije izmeu rtve i
nasilnika
- Posmatra moe biti naklonjen rtvi ili moe i
jednostavno da posmatra, takoe da se ponaa kao
da nita ne vidi ili moe biti sa jedne od tih strana
- Naklonjen rtvi
- Naklonjen nasilniku
- Naklonjen nasilniku i rtvi
- prema rtvi - pomoi
po svaku cenu
- prema nasilniku -
naklonjeno protiv
nasilja egoizma
- prema oseaju da
nema mo:
saaljevanje rtve, ali
iz raznih razloga nisi u
stanju da pomogne
- mo posmatranja
- mo da odlui
- mo da izabere

U diskusiji je takoe reeno da se u poziciji posmatraa zbog
bespomonosti javlja oseaj da si na strani napadaa. Jedna izjava
je: "Nasilje je nain prilagoavanja svetu i istovremeno odbrana od
njega."

Opet su prikazane razliite statue i posmatrai iz plenuma su imali
mogunost da ih menjaju i da na taj nain transformiu situaciju koja
je predstavljena.

OFOBTJMKF@ 110
Evaluacije promena vodile su do delimino zadovoljavajuih izmena u
oseanjima aktera. Nekoliko intenzivnih voenih diskusija poele su
na temu oseanja aktera koja se nisu promenila na bolje i oko pitanja
da li nasilnik moe ili ne moe biti vien kao rtva. U ovoj drugoj
rundi atmosfera u prostoriji je bila puna emotivnog naboja i neki
uesnici su se otvorili i priznali svoju identifikaciju sa - uglavnom -
ulogom rtve, zasnovanu na sopstvenom iskustvu.
Diskusija meu uesnicima u plenumu je bila vrlo emotivna.

Usledile su dve igre/vebe oputanja.

Na kraju je odigrana igra "Most" (videti opis u poglavlju Igre).

Qsjnfs sbejpojdf 3

FORUM TEATAR

Igra: Bomba i tit

Igra: Vuneno klupko

Veba: Voenje dlanom
Uvodna veba za forume teatar.

Veba: Emocija izraena brojem
Uvodna veba za forume teatar.

Priprema scene
Sledei zadatak za rad je razvoj scene koja mora da sadri
strukturno ili kulturno nasilje. Grupa se podeli u dve podgrupe
i obe u dve odvojene prostorije rade na istom zadatku.

Zadatak grupama je da prvo sakupe teme za scenu, a da zatim
rade na pripremi jedne od njih.

U obe grupe se razvila intenzivna diskusija o strukturnom/kulturnom
nasilju i njihovom uticaju na svakodnevni ivot.

Nakon pauze za ruak, popodne se poelo sa pripremom za glumu i
respektivnim isprobavanjem scena grupa.

Prikaz i analiza scena

Usledile su scene. Prva je bila puna akcije: grupa mukaraca je
demonstrirala protiv regrutacije. Demonstracije nisu najavljene
odgovarajuim autoritetima i stigao je policajac koji je pozivao
pojaanje u pomo. Par rei je razmenjeno to se zavrilo tako da je
policija (koju su igrale ene) brutalno udarala mukarce koji
demonstriraju, trpala ih u kola i odvozila.



Napomena: Trenerski tim se rasporedi
u grupama, kako bi mogli biti od
pomoi pri pripremi scena savetom i
da bi eventualno ponovili uputstva, ali
se ne mea u sam odabir teme.

Komentar: Nakon izvoenja scene,
trener pomae analiziranje vienog
tako to propituje redom uesnike
scene o oseajima koji su se javljali
kod njih tokom odigravanja scene, te
specifino o promenama oseaja koje
su nastupile. Isto to vai za tok
promene scene, kada neko iz
publike ulazi u ulogu i isprobava
neto novo.

SBEJPOJDF . UFNF
111
Nakon toga gledaoci su trebali da pokuaju da pronau nenasilno
reenje ovog konflikta.

Dva uesnika su pokuavala da nau deeskalirajue reenje
pregovarajui sa policijom. Drugi pokuaj ovih pregovora je bio
pregovarati i sa policijom i sa ljudima koji demonstriraju da ne bi
dolo do eskalacije. Druga verzija je ostavila mnoge gledaoce
nezadovoljnima iz razloga koje nisu mogli ili nisu hteli da imenuju.

Scena druge grupe je bila niz nekoliko delova. Mlada muslimanka se
suoava sa problemima kod kue sa svojom majkom, zbog njene veze
sa hrianinom U jednu ruku ona pokuava da uda erku za
"prikladnog" sina jednog prijatelja, a u drugu ruku joj zagorava ivot
prekorima. Otac se dri podalje od ovog konflikta. Komija i prijatelji
erke su kratko prikazani kao njena okolina, koja pokazuje malo
interesa za devojine probleme.
Bio je samo jedan pokuaj promene scene koji je vodio podrci
kerke od strane oca i time otvarao konflikt meu roditeljima.

U unoj i emotivnoj diskusiji koja je usledila veina uesnika je
izjavila da im je situacija poznata iz linog iskustva, ali je samo
jedna ena rekla da je za nju vredelo boriti se kroz tu situaciju kako
je sada podrana od svoje porodice i prijatelja. Za sledeeg uesnika
je kompleksnost situacije odjednom postala jasna u toku scene.
Veina drugih je smatrala da je konglomerat tradicije, nacije, religije
i predrasuda nesavladiv. Diskusija se malo usporila kako je jedan
uesnik uzeo ulogu facilitatora, ali sam nije imao jasnu orijentaciju.
Mogla se osetiti lina pogoenost uesnika koji, kako bilo, u ovom
trenutku nisu mogli da nau kreativna reenja.

Usledio je osvrt na trenutno raspoloenje i na kraju runda igre
"Toster, kengur, slon" (vidi opis u poglavlju Igre).

Komentar:
Voenje teatra statua i forum tetra, zahteva visoku koncentraciju trenera i stalnu spremnost na
improvizaciju, zato to su uesnici duboko uneseni u svoje uloge, a deo grupe koji posmatra scene,
esto blokiran nedostatkom ideja da se muna situacija nasilja promeni. Iskustvo kofacilitacija teatra
ugnjetenih mi se ini preko potrebnim preduslovom za preuzimanje potpune odgovornosti za voenje
ovih zahtevnih radionica.

OFOBTJMKF@ 112

Ofobtjmkf- ofobtjmob bldjkb


Qsjnfs sbejpojdf

Igra: Bomba i tit

Idi mi, dojdi mi
Uesnici se podele u dve grupe A i B sa istim brojem lanova.
Obe grupe stanu u vrstu, jedna
naspram druge, tako da uesnici koji stoje jedan prekoputa
drugog formiraju par. U vremenu od otprilike 2 minuta Red B,
bez govora, ve rukom daje znak svom paru iz reda A da prie,
stane, odmakne se... Kada svaki lan grupe B vrati svog para u
poetni poloaj, red A se pomeri za jedno mesto (uesnik koji
je bio na poetku vrste odlazi na kraj), tako da se formiraju
novi parovi. Promena se vri nekoliko puta, a zatim red A i B
zamene uloge.

Evaluacija vebe.

Kako se sad oseam?
- Maltretirano u poslednjem krugu.
- Neprijatno u obe situacije. Zbunjeno.
- Ja sam OK.
- Sada mi je dobro.
- Ja se oseam glupo.

Kada ste davali naredbe kako ste se oseali, ta ste primetili
kod partnera/partnerke?
- Nisam imala elju da nekog vodam tamo-vamo, bilo mi je glupo.
Bilo mi je interesantno kad se C.
- pojavila jer ona nije ba sluala.
- Pitao sam se da li ona eli da joj to radim.
- Bilo me je malo sramota. Nisam uspeo da se distanciram i shvatim
ovo kao igru.

Komentar: ova ista veba takoe nudi
materijala za rad na temama liderstvo
ili mo, u zavisnosti od naina
evaluacija i sklopa radioniarske
celine.
otvaranje pitanja mogunosti aktivnog delovanja protiv nasilja
razumevanje pojma nenasilje

Glavna pitanja:

Kako se ophoditi u preteim situacijama?
Kakva odgovornost postoji u ulozi posmatraa nasilja?
Koje jake i slabe strane imaju uloge rtve, nasilnika i posmatraa?
Kakve mogunosti za nenasilnu akciju postoje kao odgovor na konfliktnu situaciju?
Kakve mogunosti za nenasilnu akciju postoje kao odgovor na situaciju fizikog i/ili
strukturnog nasilja?

SBEJPOJDF . UFNF
113
- Vi niste dali upute da li svi treba da sluaju naredbe, pa sam
ispitivao da li neko nee posluati.
- Neprijatno, jer je trebalo da nareujem nekome, a to ne volim da
radim.

Kako ste se oseali kada ste bili u ulozi voene osobe?
- Bilo mi je vano da pratim komande. Gledao sam osobu pravo u
lice. Nisam to gledao kao alu.
- Brzo su me vraali na poetni poloaj.
- Nisam videla cilj.
- Naalost, nisu me etali oni koje sam ja etao, a to bi me
interesovalo da vidim, jer pretpostavljam da bi se ponaali prema
meni isto kao ja prema njima.

Da li je pol uticao na blizinu?
- Ja sam enskim osobama dozvoljavao da priu blie.
- Oseala sam se neprijatno kada sam mu dola skoro na par
santimetara, a on mi nije davao znak da stanem.
- Maltretirala me sa distance, nije mi dala ni da joj priem, niti da
se vratim na mesto.
- Dozvoljavao sam da mi prie blizu onaj koga sam najvie etao.
enama sam dozvoljavao manju distancu, a njoj sam dozvolio da
prie vrlo blizu jer sam video da joj je neprijatno.

Zato je neprijatno/negativno rukovoditi?
- Zato bi bilo negativno rukovoditi? Zato ne bi bilo negativno i
sluati naredbe?
- Ti znaci kao znaci odraavaju nepotovanje linosti.
- Kako si se ti oseao, Otto, kada si dao znak za poetak vebe?

Kako ste izdravali poglede, susrete oima?
- Prema onima koji su me gledali u oi bio sam dobar, a one koji su
sklanjali pogled sam najvie etao.
- Bilo mi je neprijatno da ga gledam u oi i dajem znakove.
- Svakog ko me je vodio gledao sam pravo u oi. Smatram da je to
bitno uticalo na tok.

Kia - igra zagrevanja

Pejza nasilja
1. Svaki uesnik crta na velikom papiru crte ili skicu na temu
nasilja.
Izloba: svako stavi crte/skicu ispred sebe, pa svi
promatraju, bez komentara
2. Uesnici izaberu jedan predmet (kamen, pueva kuica...)
koji simbolie odnos prema temi
(nasilju) i smeta ga na svoj papir gde misli da najbolje
pae.
3. Promatranje nastale slike. Svako neka napie svoj komentar
ta je uoio.
4. Uesnici biraju jo jedan predmet koji e simbolisati njihov
eljeni stav prema nasilju. I taj
predmet smetaju na svoj crte nasilja, gde ele.
5. Promatranje novonastale zajednike slike i zapisivanje misli
i asocijacija, ta je uoeno.
6. Uklanjanje sa svoje slike prvog simbola, promatranje
novonastale slike i zapisivanje
uoenog.

OFOBTJMKF@ 114

SBEJPOJDF . UFNF
115

7. Uzimanje drugog simbola i odlazak u male grupe s njim, gde
e se voditi razgovor zbog ega i kako je izabran taj simbol i
postavljen tako kako je postavljen.

8. Razgovor u plenumu:
- o promeni izmeu 3. i 5. take
- o eventualnim potekoama u izboru predmeta/simbola
- o ostalim dojmovima

Evaluacija dana

Epebuof wfacf ob ufnv ofobtjmkf 0 ofobtjmob bldjkb

5 minuta mo nad tobom
Uputstvo: Podelite se u parove i odluite ko e od vas prvo biti
u ulozi monika. Ukoliko se partner monika (njihov par) slae
sa tim, on ili ona daje drugome mo nad njim/njom tokom 5
minuta. Pre nego to krenete sa vebom, neka svi zapiu na
komadu papira sa kakvim mislima i oseajima ulaze u ovu
vebu.
Nakon 5 minuta se uloge zamenjuju.

Kako ste koristili svoju mo?
Kako ste se pritom oseali? Da li ste oseali otpor one druge
osobe i kako ste se ophodili sa tim?
Kako vam je bilo u ulozi u kojoj je neko nad vama imao mo?
Da li ste i kakav (na koji nain) pruali otpor?

Promeni se!
Ukoliko je grupa vea, podela grupe u dve podgrupe.
Obe podgrupe stoje u krugu, jedna osoba istupa u sredinu sa
zadatkom da ide od jedne do druge osobe, pritom obraajui
se svakome i svakoj od njih ponaosob reima Promeni se!. U
momentu kada se nekome uputi poruka Promeni se!, osoba
treba spontano da reaguje na to (u zavisnosti od naina
obraanja) - moe i da kratko neto kae. U krug se ide polako
bez urbe, svi uesnici jednom prolaze kroz ulogu onoga koji
se obraa drugima.

Kako vam je bilo kada ste vi bili ta osoba koja se obraa
drugima i zato?
Na koje naine je poruka upuivana? Kakav je bio nastup
osobe koja je zahtevala promenu?
Kako vam je bilo kada se vama neko obraao i zato?

Ja imam mo da
Jedna stolica je okrenuta naspram cele grupe. Jedna po jedna
osoba seda na nju i daje nekoliko izjava o sebi zapoinjui ih
sa Ja imam mo da
Bez urbe!

Mariranje
Zamoli se jedna osoba da bude dobrovoljac-ka (neko ko bi se
suprotstavio celoj grupi) koja napusti prostoriju. Ostalima se
da uputstvo da pripreme neku vrstu plesa sa razraenim
koracima koji bi se ritmino ponavljali. Grupi se napomene da
se oni dobro oseaju zajedno, da imaju oseaj sigurnosti i
meusobne podrke u tom zajednikom plesu i da ne ele
nita da menjaju. Da im se zadatak da 10 min pleu zajedno
dok dobrovoljac pokuava da ih ometa. Obavesti ih se da se
veba zavrava u sluaju da grupa prestane da plee na due
od 30 sekundi.
Napomena: Obezbediti kasetofon i neku muziku.

Osobi koja je dobrovoljac se da uputstvo da proba da promeni
formaciju grupe i da nae nain da na njih utie ali da pritom
ne sme da se koristi fizikom silom ili da grupi preprei put.
Za svoj zadatak ona ima 10 minuta.

Tajno uputstvo: jednoj osobi se pre same radionice kae da e
ona biti u grupi i da ima zadatak da proba da utie na grupu
da promeni ono ime se bavi i da promeni svoju strukturu, ali
da ne sme da pone sa izvrenjem svog zadatka pre nego to
sama veba zapone i da to ne ini previe oigledno. Ona
sama eli da ostane lanom grupe i ne eli da se izopti iz nje
ve da postigne promenu.

Kako vam je bilo u vaim ulogama?
ta se promenilo kada je ometanje poelo?
Koje strategije vrenja uticaja su bile uspene a koje nisu?

ivot na ostrvu

Jedna moja potreba
Svi stoje u krugu i imaju priliku da izraze jednu svoju potrebu
koju imaju u ovoj grupi.

Stubovi akcije
Podela uesnika u 3 grupe. Grupe imaju zadatak da razmisle o
konkretnom problemu, neemu to vide kao nepravdu u
drutvu, neemu sa im smatraju da se treba nositi. Taj
problem bi trebalo da zapiu u iscrtanom trouglu. Na
stubovima koji odravaju ovaj trougao trebalo bi zapisati
stvari, organizacije i institucije, ljude, pojave koje podravaju
ili omoguavaju ovu nepravdu. Na linijama koje vode od
stubova trebalo bi zapisati ideje, akcije koje bi mogle biti
preduzete da se utie na te "stubove". Npr. kakvi kontakti bi
se mogli ostvariti, ko ili ta bi trebalo biti kontaktirano, ta bi
se moglo uraditi
Nakon to su grupe pripremile svoje "stubove akcije" -
prezentacija u plenumu i rad na moguim pitanjima.

Vidi uputstvo pod Razumevanje
sukoba, na str 67.

Cilj ove vebe je afirmacija
izraavanja svojih potreba, to je
jedna od osnova nenasilja.

OFOBTJMKF@ 116
Primer Stubova akcije koje su pripremili uesnici:

SBEJPOJDF . UFNF
117
Nfejkbdjkb 0 qptsfepwbokf v
lpogmjlujnb


razrada uloge posrednika u konfliktima
upoznavanje i isprobavanje posredovanja

Glavna pitanja:

Koja je uloga medijatora, kakve odgovornosti ima medijator?
Kako se nositi sa sopstvenom naklonou jednoj strani u sukobu?
U kojim situacijama je mogue vriti medijaciju?
Pod kakvim uslovima se proces medijacije moe odvijati?
Koje vetine su potrebne za obavljanje funkcije medijatora?

Qsjnfs sbejpojdf

Krug Kako se oseam ovog jutra?

Piju, piju - igra zagrevanja

Uesnicima je podeljen papir na kojem su kratko predstavljeni
preduslovi medijacije, osnovne tehnike, uloga medijatora,
faze medijacijskog procesa (vidi prilog iza primera radionice),
nakon ega je usledio krai razgovor o medijaciji.

Role play - medijacija

Uesnici su podeljeni u tri grupe. Svaka grupa ima zadatak da
podeli meusobno uloge: sukobljene strane (2 uesnika na
osnovu prie), medijator i posmatrai. Sukobljenim stranama
je dat scenario za njihovu ulogu. Uloga medijatora je bila da
pokua da posreduje izmeu sukobljenih strana tokom
njihovog sastanka. Posmatrai su imali mogunost da zamene
medijatora i sami se okuaju u toj ulozi. Medijatoru se uopte
ne predoava pria unapred dok osobe u ulogama sukobljenih
strana imaju uvid samo u svoj deo scenarija.

OFOBTJMKF@ 118
Scenario 1: Otac i sin

Sin:
elim da studiram vajarstvo. Otac mi pria kako
od toga nema hleba, hoe da on vodi moj ivot
umesto mene. I sam znam da se teko ivi, a on
mi stalno pria kako je on kad je bio mlad radio
itd. Stalno me gnjavi kojekakvim priama o
tome da treba da se uozbiljim, pa ne svia mu
se moje drutvo, pa me propituje kuda izlazim,
kao da sam ja malo dete. Cela situacija me
dovodi do oajanja, najradije bih se iselio, ali
kako? Zavisnost od roditelja je neto najgore to
postoji, a pogotovo kad oni to jo ele da
iskoriste. Najvie me boli to se ne oseam
prihvaenim za ozbiljno.
Otac:
Sin hoe vajarstvo da studira! Pa emu studije
uopte u ovo doba, to ne nae neki posao, to je
sigurno, a ako ve hoe da studira nek studira
neto konkretno a ne vajarstvo, pa od toga
nema hleba. Od ega e sutra da ivi kad ja
odem u penziju, nee ni za mene biti, a kamoli
jo i njega da hranim.
Nee da ide sa mnom na pecanje, nee da bere
ljive, nee da trese tepih, pa dokle on misli da
izigrava dete - neodgovoran je. Skita se
kojekuda, drutvo mu je udno, bojim se da ne
pone da se drogira, a sa mnom nee da
razgovara kao to bi sin sa ocem trebalo da
razgovara. Jo me i psuje, nazvao me matorim
kretenom.
Sve sam u njega uloio, sve njemu, a on mi tako
vraa!

U ulozi medijatora se moe vie ljudi isprobati, tok razgovora i
posredovanja se ponavlja u tu svrhu.

Evaluacija u malim grupama zajedno sa jednim trenerom.
Glavna pitanja:
ta vam ini potekou a sa im se dobro oseate u odnosu na
medijatora?
Koje su glavne potekoe u ulozi medijatora?

Podela u nove male grupe. Isti zadatak, nova pria:

Scenario 2: Kolege

Kolega 1:
Homoseksualac sam. ef mi je dodelio zadatak
da odradim projekat sa Kolegom 2, koji je pre
par dana pri oputenom razgovoru u kancelariji
izjavio da bi Sve pedere trebalo pobiti. Znam
da to nije bilo upueno meni, jer verujem da ne
zna da i ja pripadam toj vrsti, ali ipak... To je
diskriminacija! Oseam strah, nepoverenje,
pritisak, gaenje. Izbegavam ga, ne mogu da
radim s njim, ne mogu ak ni da ga pozdravim,
da ga pogledam. Uprkos tome to je nekulturan,
sklon nepromiljenim izjavama, seksista, mislim
da je jednostavan i dobroudan ovek.Trebalo bi
poeti sa radom na projektu, ali... ne mogu s
njim!
Kolega 2:
Pre par dana ef mi je dodelio zadatak da
odradim jedan projekat sa Kolegom 1.
Medjutim, Kolega 1 je poeo da me izbegava. Ne
pozdravlja me ujutru, samo uti. Jue je ak,
kada sam ga zapitao hoemo li poeti s poslom,
okrenuo glavu, neto promrmljao i izaao iz
kancelarije. Ne znam ta mu je, ali ne moe
tako neodgovorno da se ponaa! Ne bih da se
alim efu, ne znam ta da radim. injenica je
da bih vie voleo da mi je u kancelariji neka
koleginica, sa njima se lake radi.

Evaluacija u malim grupama.

Podela u male grupe balonima.

SBEJPOJDF . UFNF
119

Svaka mala grupa ima zadatak da napie scenario za role play
medijacije.
Nakon toga grupa A daje svoj scenario grupi B, grupa B grupi C
i grupa C grupi A.
Ponavljanje prepodnevnog procesa.

Evaluacija u malim grupama.

Evaluacija vebe
ta vam je bilo novo, imate li neka pitanja? ...

Neke od izjava:
- Sve mi je bilo novo.
- Prvi put se sreem s ovim. Mnogo toga sam nauio.
- Bilo mi je teko kad sam bila medijator. Oseala sam se
bespomono.
- Izuzetno je teko biti medijator. Taj posao zahteva dui trening.
- Imam od ranije iskustva sa medijacijom, ali nije da nisam nauio
neto novo, jer to moe da radi opet i opet i da bude samo bolji i
bolji.
- Ja se pravo nervozno oseam. Ako prepoznam dva razliita
miljenja, da li se moe nai zajedniko reenje? Ako se ljudi
vreaju, ide se na to da se oni smire i ponu fino razgovarati, ali
kako nai reenje ako ljudi od poetka fino priaju?
- Mislim da ni 10 dana treninga nije dovoljno da nekog uini
medijatorom.
- Nije mi bio dovoljno da proitam uputstvo i na osnovu njega
budem medijator.
- Meni nije problem to nismo imali prvo teoretski deo o medijaciji,
jer sam na ovaj nain puno toga nauio. Smatram da je bolje da
teorija doe naknadno.
- Pitam se, ako ljudi ve hoe da ree problem, ta e im medijator?
- Mislim da smo svi, u ivotu, uestvovali u procesu medijacije.
- Najbitnije je da sukobljene strane ele da ree konflikt.

Evaluacija celokupnog dana

OFOBTJMKF@ 120
Prilog

NFEJKBDJKB

PREDUSLOVI:

dobrovoljnost;
prihvatanje posrednika od strane sukobljenih strana;
sukobljene strane su same odgovorne za reenje;
uzdravanje od linih napada;
spremnost/otvorenost.

OSNOVNE TEHNIKE:

aktivno sluanje;
ja poruke;
pitanja, radi razjanjavanja pozadine, oseaja...;
zatraiti jasnou u izraavanju (izbegavanje ambivalentnosti);
utanje (kada doe do izliva agresivne energije);
eho-odgovori (ponavljanje dela iskaza koji nam se ini posebno vanim);
drastificirano sluanje (potvrda da su agresivne izjave primljene k znanju i uzete za
ozbiljno);
konkretiziranje (kroz naivne pretpostavke u cilju dobijanja jasnijeg iskaza);
obratiti panju na govor tela;
metafore, slikovitost u izraavanju;
provera sluanja druge strane;
parafraziranje;
poverljivost;
brainstorming (oluja ideja);
pojedinani razgovori.

PRI SVEMU TOME: Autentinost

ULOGA MEDIJATORA

mora biti prihvaen od sukobljenih strana;
ne sme biti direktno umean u konflikt;
nepristranost;
ne sme donositi sudove - sva vienja,.interesi i oseaji se moraju uzeti za ozbiljno;
medijator je odgovoran za proces, a sukobljene strane za sadraj. Medijator nije
odgovoran za reenje;
treba pomoi da se iskau interesi i oseanja sukobljenih strana;
treba paziti na odravanje ravnotee moi izmeu sukobljenih strana;
poverljivost;
treba da pazi da dogovoreno reenje bude realno i korisno;
moe prekinuti proces.

SBEJPOJDF . UFNF
121

GB[F NFEJKBDJKTLPH QSPDFTB

1. UVOD

Od strane medijatora, pozdravljanje, iskaz potovanja i podrke svim stranama;
podseanje na pravila;
ispitivanje oekivanja.

2. PREDSTAVLJANJE VIENJA KONFLIKTA (SVE STRANE)

Poinje ona strana za koju medijator proceni da je vie pogoena konfliktom ili oigledno
uzrujana.

Pitanja:
Da li ste uli neto novo?
Koje su razlike?
Koje su stvari zajednike?

3. RAZJANJAVANJE KONFLIKTA (skriveni oseaji, interesi, pozadina)

4. SAKUPLJANJE IDEJA ZA REENJE

5. DOGOVOR

Komentar: Brojni su primeri posredovanja u oruanim konfliktima, kojima su uspostavljena primirje i
skoro jednako brojni primeri da se ti isti dogovori o primirju ne potuju. Razlog tome je esto
shvatanje uloge posrednika kao strane koja treba po svaku cenu i svim sredstvima, pa i silom, da
nametne, reenje konflikta. Takvi oblici posredovanja kre osnovne principe medijacijskog procesa
kakav je ovde opisan. Jednodnevna radionica na temu medijacije nikako ne moe osposobiti ljude za
rad kao medijatori, to joj i ne moe biti cilj u tako kratkom vremenskom roku. Medijacija je
neodvojivo vezana za nenasilnu komunikaciju i mo analize konflikata, koje predstavljaju osnovu
medijacijskog procesa, kao njene pretpostavke.

OFOBTJMKF@ 122

Pqip}fokf tb tusbipn

SBEJPOJDF . UFNF
123


suoavanje sa emocijama u stresnim situacijama;
isprobavanje novih oblika ophoenja sa strahom.

Glavna pitanja:

Koje su obiajene reakcije u stresnim situacijama i zato?
Kakve mogunosti reakcije postoje kada se ima strah?

Qsjnfs sbejpojdf

Igra: Glas

Veba: Krug poverenja

Izgradnja poverenja, str. 100

Veba poverenja: Padanje
Izgradnja poverenja, str. 100

Kratka evaluacija je ispitala emocije koje su se javile u obe
vebe; kako je bilo padati a kako biti onaj koji hvata.

Neke od izjava:
- Bilo mi je prijatno. Kad sam pridravao pazio sam da neko ne
padne.
- Meni je bilo zabavno.
- Grubo kad sam bio u sredini.
- Ljutila sam se kad sam osetila da jako guraju ljude koji su u centru
jer nisam imala snage da ih pridrim.
- To je bio strah sa nae strane, strane kruga.
- Vie me je strah kad uvam nego kad se preputam.

Situacija u kojoj sam osetio-la strah
Odmah nakon je usledila podela na male grupe (3-4) u kojima
je razgovarano na temu Situacija u kojoj sam osetio-la
strah.

Po povratku u plenum uraene su zidne novine na temu: Kakve
su bile emocije dok ste priali?

- zabrinutost - nemo - jeza - ponovno preivljavanje
- srameljivost - elja za razumevanjem - ironija - distanciranost
- zbunjenost - elja da se povjerim - evidentiranje onoga
to se desilo
- strah da se ne dogodi
ponovo - sjeta - drhtaj u glasu

i na temu: Dok sam sluao-la osjeao-la sam...

- radoznalost
- saosjeanje
- prepoznavanje
- razumevanje
- zadubljenost
(zanesenost)
- strah
- zabrinutost
- elja da zaplaem
- poistoveivanje
- distanciranost
- bijes
- olakanje
- elja da pomognem
- strepnja
- ast

Igra: Nadovezivanje

Teatar statua na temu: Reakcija tela pri strahu
Dve male grupe su radile u dve odvojene prostorije na
pripremi statua na datu temu, da bi se po zavretku ponovo
okupile u radnoj prostoriji i prikazale svoje statue.

Prvo su posmatrai nemo obili statue i kasnije izneli svoje
doivljaje prikazanih strahova, da bi potom sami postavljai
statue objasnili ta su hteli da prikau.

U obe statue su prikazane vrlo razliite reakcije posveavajui
razliitost moguih reagovanja, od usplahirenosti i panike do fizike
munine i ukoenosti.
U usmenoj evaluaciji vebe je iznesno dosta linih iskustava, te bilo i
podseanja na teka iskustva iz prolosti.

Moji strahovi - Odakle potiu?
Svako za sebe da razmisli i zapie na temu Moji strahovi i
Odakle potiu?. Imaju 20 min. za rad. Nakon toga su papiri
pokupljeni i zalepljeni na zidne novine koje su proitane.

Moji strahovi

Odakle potiu?
- strah od zmija
- od skuenog
zatvorenoh prostora,
nedostatka vazduha
- od igle
- od neke vrste
razoarenja u vrlo
bliske osobe
- od bezizlaznih
situacija u kojima mi
je onemogueno da
reagujem (npr. u
nekim situacijama sa
policijom i sl.)
- od gubitka poverenja
Uglavnom iz iskustva, iz situacija koje su mi se
dogodile. Za neke ne znam odakle potiu.

Ne elim da ih komentariem
- da se neu snai, kako
bih elio, u
usmaljenosti kada
gubim komunikacijsku
nit sa okolinom
- da e mi stalno ostati
ova bol (to sada
povremeno osjeam u
kimi)
- htio bih iskazivati ljubav / odnosno empatiju
posebno prema najbliima
- htio bih biti zdrav, kretati se, igrati se
- od rata
- od neuspeha
- od smrti
- od gubitka blinjeg
- od bolesti
- neki su uroeni, a neki steeni
- od gubitka blinjeg
- od smrti
- od velike odgovornosti
- od neuspjeha
- od visine
- od Boga
- od sopstvene reakcije
- od bolesti
- od rata
- od neprijatelja
- od dvolinosti
- PTSD (post traumatic stress disease)
- porodini odnos
- okruenje
- rat
- uroeni strah
- od gubitka najbliih
- od od injekcija,
infuzija, ostalih
igala
- od rata
- od bolesti
- od unutarnje tjeskobe
- od negativnih emocija
- strah od mia
- slabosti
- prethodno iskustvo
- mata
- predrasude
- objektivnih uslova
- pretjerane ljubavi
- propagande

OFOBTJMKF@ 124

Moji strahovi

Odakle potiu?
- od nemoi
- od bolnice
- od operacija
- za ivot i zdravlje
drugog
- od rata
- od suoavanja sa
sopstvenom sujetom
- od izdaje
- od sopstvene moi
- ivot u totalitarnoj
dravi
- nekompetencija i
neodgovornost lekara
- briga za drugog
- zakon / Kosovo
- neizvesnost / promena
- potreba da verujem
drugima
- sujeta
- od smrti dragih osoba
- od tekih bolesti
- od samoe (u smislu
izolovanosti od svih
koje volim)
- iz iskustva

Praonica

Kako vam je bilo raditi?
ta vam je dala dananja radionica?
Kako vam se dopalo voenje, metode, rad trenerskog tima?

Neke od izjava:
- Bilo mi je lepo raditi.
- Smetao mi vakuum - utanje grupe.
- Falilo mi ivosti. Donelo mi neka razmiljanja.
- Sporija radionica. Prijala u svakom sluaju. Dobio sam neke uvide.
- Bilo je korisnih stvari.
- Dobro sam se oseao u radu. Ovo zadnje mi se dopalo: biti u sebi i
posloiti po sebi.
- Svia mi se to nije bilo mnogo aktivnosti, jer smatram da je za
ovu temu potrebnije razmiljanje.
- Delovalo mi je usporavajue. Video sam ekspresije straha koje su
mi bile nepoznate do sada.

Komentar: Gore opisana radionica je uraena odmah posle dugod role play-a. Dugi role-play je
metoda koja se koristi za simulaciju realnih tekih situacija , kojima e uesnici potencijalno bit
izloeni u budunosti. Simulacija realne situacije koja traje po 10 i vie asova, predstavlja ekstreman
fiziki i psihiki napor i za trenere i za uesnike. Stvara se jak pritisak na grupu, te tim treba biti vrlo
paljiv u primeni ove metode. Cilj simulacije nije da se uesnici slome fiziki i psihiki ve da ih se
dovede u ekstremnu situaciju u kojoj se mogu oprobati u timskom radu, konfrontirati sa preteim
situacijama , ophoditi sa frustracijama u komunikaciji sa drugima i unutar same grupe i sopstvenim i
tuim predrasudama.

Qsjnfs evhph spmf qmbz.b

Metodom dugog role play-a ili igre uloga je obraena tema ophoenja sa strahom i stresom u
okviru timskog rada. Cilj je bio stvoriti privid stresne situacije u kojoj bi uesnici delovali kao grupa,
te morali da se organizuju kako bi ostvarili zadatke koji su im bili dati. Ova metoda se esto
primenjuje kod treninga volontera za rad u politiki nestabilnim ili ratnim podrujima, pruajui sa
jedne strane uvid trenerima koje su granice optereenja sa kojima volonter moeda se nosi, ali i
samom uesniku ili uesnici do koje mere je on ili ona spreman-a da se uputa u rad pod takvim
okolnostima.

SBEJPOJDF . UFNF
125

Role play je zapoet posle veere oko 22h, a zavren u ranim
jutarnjim satima oko 6h sledeeg dana. Grupi je unapred
saopteno da se u role play-u radi o simuliranom putovanju na
jedan dan na koje e oni ii u svojstvu grupe trenera da bi na
svom odreditu ispitali mogunosti odravanja treninga iz
nenasilja. Unapred su objanjene tehnike stvari o role play-u,
da e se tim trenera pojavljivati u razliitim ulogama, igrajui
osobe koje oni ele da sretnu kako bi ispunili svoj zadatak.
Ostavljena je mogunost pojedinanog izlaska iz role play-a
ukoliko bi se stvorio prejak pritisak kod pojedinaca u grupi.
Pravilo nevidljivosti trenera je objanjeno, tj. da e se tim
trenera osim u ulogama, pojavljivati i kao nevidljivi
posmatrai procesa unutar grupe, obeleeni znakom za
nevidljivost (bela lepljiva traka).

U toku 8 asova fiktivnog putovanja grupa se obrela u zemlji
Nezavisna Crna Gora sa listom kontakata koje je dobila od
svog kooordinatora, koju su inili brojevi telefona
organizacija koje su iskazale interes za treninge i trebalo bi ih
posetiti, kao i brojevima ostalih bitnih institucija, kao npr.
politikih partija, policijske stanice, ambasade itd. Putovanje
je za grupu zapoeto dolaskom na granicu gde ih je snalo
ikaniranje od strane graninih vlasti i carinika u formi
propitivanja, seksistikog ponaanja itd. Posebno u prvih par
sati je grupa imala puno problema sa papirima, prijavom
boravka (nepravilno ispunjenim), policijskim kontrolama, dok
su kasnije uspeli da ugovore par sastanaka sa organizacijama
koje su eleli sresti i bili konfrontirani sa problemom
objanjavanja laicima ta je to nenasilje i nenasilna
komunikacija. U susretima sa tim osobama, koje su glumili
treneri, su se esto pojavljivali modeli patrijarhalnog
ponaanja, nacionalistikih i ovonistikih stavova, sa kojima
su se uesnici nosili sa manje ili vie uspeha. Skoro sve
situacije su zbir pojedinanih iskustava trenera iz realnog
ivota, sa tom razlikom da je taj celokupni spektar serviran
grupi u relativno kratkom vremenskom periodu, pojaavajui
pritisak nedostatkom vremena za refleksiju ili odmor.

Na kraju role play-a uraeno je nekoliko vebi za izlazak iz
uloga i oputanje.

Ja sam taj i taj...
Svi prisutni stoje u krugu i redom se predstave: Ja sam...,
nalazim se u Jablanici na treningu za trenere iz nenasilne
razrade konflikata i upravo smo zavrili role play.

Praonica

Masaa

ine

Komentar: Vano je unapred
razjasniti sa uesnicima na koji nain
se tim moe kontaktirati u sluaju da
neko eli da prekine vebu, ili
eventualno i oseti potrebu za
razgovorom sa nekim iz tima (npr.
ukoliko veba probudi seanja na
ranije doivljene traumatine
situacije).
Sam tok vebe je nemogue u detalj
isplanirati zato to treneri moraju
reagovati na akcije uesnika u role
play-u. U okviru plana pripreme se
osim scenarija obino napravi kratak
opis ponaanja koja se ele odglumiti,
te se ona dodele odreenim ulogama.
Pri kreaciji odreenih uloga je dobro
razmisliti da li se eli podrati
stereotip ili predrasuda o toj ulozi ili
je se eli relativizirati.
Izvoenje vebe od strane tima je
dosta kompleksno, te bih preporuio
da barem jedan lan tima ima
prethodno iskustvo sa ovakvom
metodom.

OFOBTJMKF@ 126

Emocionalna evaluacija
Oko 7h uraena je emocionalna evaluacija role play-a:
Kako je bilo?
ta vam je bilo teko?
ta vam je bilo dobro?

Neke od izjava:
- Bilo mi je interesantno, pretpostavljala sam da nee biti strano... Marko (koordinator koji je ispratio
grupu na put) me mnogo nervira.
- Oseam se jako smireno, ravnoduno i oputeno. Reagovala sam kao kad u ivotu doe do nekih problema:
uvam zdravlje - odem da spavam.
- Vi ste tako dobro glumili, a meni je bilo teko da se ubacim u ulogu. Tek kasno sam se privikao. Mada nisam
neto tako oekivao - svidelo mi se. Prijalo mi je ovo na kraju, ove vrtnjave.
- Zabavno zbog manjka vremena koji smo imali. Sve vreme sam imao oseaj da mi kao grupa ne moemo tako
dobro da se organizujemo, moglo je biti efikasnije. Bilo mi je nejasno da li su svi unutar grupe hteli da mi taj
zadatak ispunimo.
- Meni je ovaj drugi deo teko pao, ovaj posle buenja. Ne mogu se koncentrisati vie. Bilo mi je
konstruktivno. Ne znam, treba odspavati malo, pa onda analizirati.
- Vrlo iscrpljeno se oseam, ne mogu da priam, moram jo u glavi da sredim sve.
- Konfuzija u glavi.. moda zato to nisam uspela da odspavam, a i mnogo stvari se izdeavalo.
- Proradila mi je paranoja da nemamo krticu u grupi. Sumnjala sam na dve osobe jer nikad nisu hteli nita da
urade, samo su, kad grupa krene neto da radi predlagali ta drugo da se radi. Nisam mogla da se uivim.
Oekivala sam da emo biti jadni i frustrirani, na snegu i ledu, tako da mi ovo nije bilo tako strano. Volela
bih da ovu vebu radim s grupom koju znam due.
- Sad sam ok.
- Bilo mi je teko da glumim.

Evaluacija role play-a

Oko 18:00, nakon sna, nali smo se da uradimo evaluaciju
role play-a.

orava kola

Kakva vam je sada slika o role play-u?
(plenum)

Neke od izjava:
- Sanjao sam role play. Bilo je i psihiki i fiziki naporno. Trenerski tim je bio odlian, pravo odradili posao.
Prvi deo mi je bio bolji. Posle buenja nisam mogao opet da uem u igru. Neko me je pitao da li sam bio na
sastanku sa Ambasadom, a ja pojma nemam kakva sad ambasada... Malo me podsetilo na ivot, na stvarnost...
strukturno nasilje...
- Nije mi se sve sleglo. Ostavilo mi je jak utisak... Sve vreme mislim o tome, za dorukom, dok se tuiram...
Vi u timu ste jako dobro odigrali sve to. U poetku mi nije ilo da uem u svoju ulogu... malo po malo. ini mi
se da mi kao tim uopte nismo funkcionisali. Podelili smo se na parove i podelili zadatke, a ostalo je sve bilo
haotino. Ja sam saraivala samo sa svojim parom, a sa ostalima uglavnom nisam znala ta se deava.
- Bila sam se pripremila na uasnu frku, kao da u da idem ko zna gde. Ja sam stvarno mislila da ete nas
muiti. Fantastino kako ste vi to sve dobro odigrali. Da je zaista bila frka, stresna situacija, verujem da
bismo bili mnogo vie upueni jedni na druge. Volela bih da sam se vie uivela.
- Bilo mi je izuzetno zabavno. Nisam se oseala ugroeno.
- Meni je bilo dosadno, jer sam pre nedelju dana bila u ulozi trenera u dugom role play-u i itave noi se
nisam uklopila. Htela sam da izaem iz igre, ali sam bila radoznala ta e se dogoditi.
- Jo uvek sam konfuzna. Tim je bio savren. Nisam mogla da se uivim u to neto, zato mi je ao. Ne mogu da
slaem neto, a da se ne smejem. Bila sam nervozna pred poetak, oekivala sam upanje kose... Bila sam
nervozna i u toku role play-a, ja i D. se skaili, odbila sam da uradim neto...
- Jako zabavno, ali prilino naporno. Koliko je stresno bilo... jeste. U velikoj meri je odgovaralo realnosti.
Nije bilo preterivanja u likovima. Kao metod - hteo bih da uestvujem i sa druge strane.
- Bilo mi je vie zanimljivo nego zabavno. Sada mi je kao posle nekog jakog filma. N. mi je bio grozan u svakoj
ulozi, ak i kao telefonska centrala, ali nita to se ne bi moglo izbrisati jednom velikom okoladom.

SBEJPOJDF . UFNF
127
- Ne znam da plivam u tim poslovnim vodama, pa me nije motivisalo da ostanem budna i da se uivim u sve
to. Mislila sam da je skoro sve reeno kad dogovorimo sastanak sa tim ljudima. Onda sam videla da se to sve
vie i vie komplikuje, pa sam otila da spavam, kao i u ivotu, kad se ba puno iskomplikuje - ja to batalim.
- Imam sposobnost uivljavanja u ulogu, pa sam odmah imala taj neugodan oseaj na poetku, na samoj
carini. Pokuavala sam da budem uvek u nekoj sredini, okruena ljudima. utala sam. Verovatno bih se tako
ponaala da sam zaista u takvoj situaciji. Kada je bila faza odmora, zbog pritiska nije bilo anse da zaspim, pa
sam izala u hodnik i tamo leala. Stalno mi je bio neki pritisak, neka presija na mene. Povratak me je strano
iznervirao. Znala sam da e nas Otto maltretirati.
- Izbegavala sam situacije kojih sam se bojala.
- Bilo mi je stresno kada sam propustio sastanak zbog hapenja.
Komentari trenerskog tima:
- Najtei momenat: posmatrati vae reakcije na postupke policije.
- Dok smo se pripremali oseao sam neko uzbuenje. Osetio sam lupanje srca kad sam krenuo uz stepenice,
kad sam uzeo ulogu stjuarda. Bilo mi je zanimljivo kako pojedini koprcaju u tome ta je trening iz nenasilja.
Upeatljivo iskustvo o meni, a i o grupi. U izmeni uloga sam uivao.
- Kod mene se takoe jo nije sleglo. Imam iskustva sa policijom... izgleda da sam magnet za njih, tako da mi
nije bio problem uiveti se u tu ulogu. Bilo mi je teko da se uivim kada bih primetio da nekoga stavljam u
stresnu situaciju. Veoma vano mi je bilo: paziti da se ne pretera.
- Ja sam itavo vee, svaki as ila da perem ruke. Bilo mi je teko ulaziti u te uloge, naroito kada je uloga
od mene zahtevala da vas maltretiram.

Razgovor u malim grupama:
Gde ste primetili napetosti/konflikte?
Kako ste se s tim ophodili?

Barometar
Uesnici imaju zadatak da se postave u barometar (polovi:
najvei-najmanji) u odnosu na to kakav uticaj imaju na grupu.
Bez komentara.

Kako vidim svoju ulogu u grupi?
(plenum)

Neke od izjava:
- Imali smo podjednake uloge, podelili poslove, a tek sada mislim da sam se ja moda bolje snala. Ni u
jednom trenutku nisam mislila da smo neto loe organizovani. Imala sam ulogu onog koji pria na sastanku.
Bilo mi je vano da ispunimo zadatak.
- Za mene je bilo vano da se obavi zadatak. Nisam se zalagala onoliko koliko sam mogla.
- Ja sam svoj zadatak shvatio kao da treba da se naemo sa svim tim organizacijama, uspostavimo kontakt.
Komplikacije: ok, sve to treba izdrati da bi se dolo do cilja.
- esto mi se u ivotu deavalo da postoji manjak inicijative u grupi, pa sam preuzimao ulogu onog koji
organizuje, ne samo da organizujem rad unutar grupe, ve i saradnju grupe sa okolinom... Sino sam imao
oseaj da moram da vodim rauna o svemu: i o poslu i o ostalima i o sebi. Oseao sam se kao osoba koja treba
da predlae neke stvari, kao inicijator, i sreom, sreom nisam bio jedini. Jako mi je drago kada u grupi
postoje ljudi koji znaju ta hoe, a ne samo ono to nee.
- Mislim da smo bili dosta dobro organizovani. Nisam imala potrebu da uleem u organizaciju, jer sam se
apsolutno slagala sa predlozima i zato utala i radila. Podela posla je bila ravnopravna. Ne oseam se posebno
pasivno.
- Mislim da sam bio defetist u grupi poto sam imao problema s tim papirima... imam utisak da sam opteretio
sve druge. Skroz sam se uiveo u taj problem, tako da me je neko pitao je l to ozbiljno ili se zezam. Posao mi
je bio potpuno u drugom planu. Mislio sam na to da se svi ivi i zdravi vratimo. Inae, prepustio sam se
inicijativi. Vie sam bio zaduen za tu neku atmosferu. Nisam imao neku znaajnu ulogu, ali video sam se tu.
- Nisam imala nekih problema. Jedino to mi je bilo u glavi je da odradimo taj zadatak. Insistirala sam na
tome da svi uju ta mi to predlaemo. Daleko od maksimuma koji sam mogla dati.
- Jako mi je bilo stalo da obavimo taj zadatak. Bila sam jako isfrustrirana kada na tom sastanku nisam uspela
objasniti ta mi to hoemo. U jednom momentu sam klonula i postala pasivna, ali nisam htela da odustanem
pre kraja. Da sam odustala imala bih oseaj krivice.
- Ja sam bila pod velikim utiskom popodnevne radionice. Nisam elela da me ljudi opet vide kao dominantnu.
Mogu rei da sam koristila 25% svog kapaciteta. Nisam gurala svoje ideje. Teko mi je bilo, ali drala sam se
po strani.
- Za mene je uloga bila da vie uvam grupu nego da ispunimo zadatak.

OFOBTJMKF@ 128

Kakav je bio timski rad?
(plenum)

Neke od izjava:
- Mislim da smo sve reavali nekom demokratskom galamom - o-ruk. Haotino, ali ipak dobro.
- Protok informacija bio dobar jer je bio organizovan pano na kome smo zapisivali kad ko ima sastanak i s
kim... Mislim da smo dobro funkcionisali kao tim.
- Nismo imali ni jedan formalan sastanak kao grupa. Neodreen proces kako smo podelili posao. Nisam sigurna
da li je svima taj nain rada odgovarao. Ne znam koliko su svi znali ta se deava.
- Kad smo doli kao da smo baeni na neku drugu planetu. Svi sami sebi dali neki zadatak. Mislim da smo se
dobro snali.
- Marko je sluio za emocionalno pranjenje - on je bio kriv za sve, tako da ne doe do konflikta u grupi.
- Mene niko nije uo.
- Meni je smetalo diskutovanje.
- Nae delovanje uopte nije bilo organizovano - nas deset je pojedinano neto uradilo. Da je neko pokuao
da nas organizuje, postigli bi mnogo vie.
- Za mene je to dosta veliki problem kada imam pasivnu grupu.

Grupa je elela da se naemo i posle veere i da proradimo na
jo par pitanja koja su se javila. Npr: Feedback tima na timski
rad, ta ste zapisivali kao nevidljivi?, U kojim ulogama smo
bili najloiji / najloije se snalazili?, Da li je svima bila u redu
demokratska galama u okviru grupe?...

SBEJPOJDF . UFNF
129

Fwbmvbdjkb usfojohb


sakupljanje informacija od uesnika o zadovoljstvu / nezadovoljstvu uraenim
zatvaranje treninga, oprotaj

Qsjnfs sbejpojdf

Igra: Mutikle

Barometar, bez komentara:
jedan pol, max zadovoljstvo, drugi pol minimalno zadovoljstvo
sledeim:
Mojim linim angamanom na treningu
Radom grupe
Temama
Metodama

Evaluaciona pitanja (usmeno) u plenumu, za svakoga:
ta sam dobio-la ovim treniningom, a ta nisam, tj. ta mi jo
uvek nedostaje?
ta mi se posebno svidelo na treningu, a ta nije?

Veba za oprotaj
Uputstvo: Imate 30 min vremena za etnju, kuda god elite.
Razmislite pritom o tome to elite da kaete grupi i naite ili
donesite jedan predmet (moe biti i va lini) koji simbolino
povezujete sa tom priom.

Po povratku, svi stavljaju svoje predmete u sredinu radne
prostorije, i onda jedan po jedan uzimaju svoj predmet u ruku
i govore svoju priu (poruku). Vreme: 70 min

Zavrna poruka?
Svakome je data prilika da se po poslednji put obrati grupi sa
oprotajnom porukom

Igra: Imitiranje pojedinaca iz grupe

Komentar: ova veba bi bila teko
izvodljiva u okviru treninga kraeg od
10 dana

OFOBTJMKF@ 130

SBEJPOJDF . UFNF
131
Epebuof wfacf ob ufnv fwbmvbdjkb

Brodolom

ta se dogodilo sa oekivanjima?
Veliki krug je nacrtan na veliko papiru. Uesnici su zamoljeni
da pogledaju oekivanja od treninga zapisana na zidnim
novinama prvog dana treninga. Njihov zadatak je da zapiu u
okviru nacrtanog kruga ona oekivanja koja su im ispunjena, a
van kruga ona koja su im neispunjena.
Nakon toga jedna po jedna osoba pojanjava ostalima ta je
gde zapisala i zato, i zaokruuje ona oekivanja koja jo uvek
ima.
pogledati pod Timski rad na str. 51

Qsjnfs fwbmvbdjpoph vqjuojlb

EVALUACIONI UPITNIK

Upitnik se moe ali ne mora potpisivati. Upitnici e biti koriteni za pismenu (javnu)
dokumentaciju, ali bez navoenja izvora, tj. imena osobe koja stoji iza navoda.
Odgovori na pitanja 15-19 nee biti publikovani ni u anonimnoj formi.
Molimo Te da uptinik popuni to je mogue iskrenije i iscrpnije, kako nam oni predstavljaju
vanu osnovu za evaluaciju i daljnji razvoj programa.

1. Koje je tvoje najvanije iskustvo sa ovog treninga?
2. Koje teme su ti se posebno svidjele, a koje nisu?
3. Koje teme bi volio/voljela da produbi?
4. Koje teme su ti nedostajale na radionicama?
5. ta te je najvie smetalo na treningu?
6. Kako ocjenjuje
a) Sebe i svoj rad u grupi uesnika?
b) Ukupan rad grupe?
7. ta misli da si nauio-la na ovim radionicama? ta misli da od nauenog moe primjeniti u
svom radu i ivotu?
8. Kako su radionice uticale na neke tvoje stavove?
9. Zanima nas tvoj osvrt na pripremljenost i primjerenost sadraja i metoda radionica.
10. Zanima nas tvoj osvrt na rad trenerskog tima.
11. ta si naao-la na ovim radionicama, a nisi oekivao-la?
12. ta si oekivao-la na ovim radionicama, a nije se dogodilo?
13. Koje prijedloge ima za trenere?
14. Komentari, pitanja,
15. Treneru 1 elim da poruim:

Evaluaciona pitanja o organizacionom delu treninga:
Koliko si zadovoljan-a smetajem i hranom?
Koliko si zadovoljan-a odabirom mesta za odravanje treninga i zato?
Koliko si zadovoljan-a predprimpremom treninga (informacije koje si dobio-la, poslovnost / pouzdanost
organizatora itd)?
Predlozi za poboljanja:

Komentar: Evaluacija treninga od strane trenerskog tima je neophodan sastavni deo rada. U
zavisnosti od tima i samog treninga, kao i raspoloivog vremena za evaluaciju, timska evaluacija bi
pokrivala razliit broj tema.

Jedan primer skupa pitanja sa timske evaluacije bi sadravao sledee:

pregled programa, pojedinane teme
pogled na grupu
timski rad
koncept treninga (veliina grupe i tima, gosti treninga, sklop tema unutar treninga itd)
budui follow up sastanci sa uesnicima
ta dalje? (potrebe u BiH/Hrvatskoj/SRJ)
Tematski: emocije, vrednovanje, kolektivi, dileme

OFOBTJMKF@ 132

SBEJPOJDF . UFNF
133

Jhsf

Bomba i tit - igra zagrevanja
Svako izabere dve osobe - jednu koja e mu pretstavljati bombu i drugu koja e mu predstavljati
tit, ali ne govori koga je izabrao. Na dati znak svi bee od svoje bombe krijui se iza svog tita.

Brojanje
Svako zauzme neki sebi ugodan poloaj i zatvori oi. Cilj je brojati od jedan do onog broja koliko
ljudi ima u grupi, ali tako da jedna osoba izgovori samo jedan broj. Ukoliko dve ili vie osoba
izgovori broj koji je na redu kree se od poetka.

Brzo voe
Svako u grupi zamisli i kae jednu vrstu voa ili povra koja e biti njegovo/njeno i razliito od
drugih tokom igre. Jedna osoba poinje i ima za cilj da tri puta zaredom izgovori ime voa koje je
neko izabrao (npr. Kruka, kruka, kruka!). Osoba ije je voe prozvano se brani tako to treba
da izgovori ime svog voa (Kruka!) pre nego to se njeno voe prozove tri puta. Ukoliko se
napadnuta osoba uspeno odbrani, prva osoba nastavlja sa pokuajima da izgovori neko voe tri
puta a ostali se brane. Kada joj to poe za rukom, osoba koja se nije odbranila preuzima ulogu
napadaa.

Cip-cep-boing
U ovoj igri koriste se samo tri instrukcije: cip, cep i boing. Svi stoje u krugu. Jedna osoba
poinje izgovorivi jednu od instrukcija. Ukoliko kae
cip: osoba sa njegove/njene leve strane dalje daje jednu od instrukcija;
cep: osoba sa njegove/njene desne strane dalje daje jednu od instrukcija;
boing: mora da pokae na neku osobu koja se nalazi prekoputa, pa tada ta osoba daje dalju
instrukciju.
Igra se igra brzo i unosi zabune, a time i smeh. Ko pogrei ispada.

Cipelii
Uesnici veu oi nekim povezom tako da ne vide kroz njega. Potom sledi
uputstvo da svi skinu svoje cipele. Jedna voditeljica pomea sve cipele, a
zadatak uesnika je da pronau svoje i da ih obuju. (Ne skidaju povez sa
oiju sve dok ne obuju svoje cipele.)

ik-pogodi
Voditelj svakom od uesnika zalepi na leima papir sa imenom neke
poznate linosti. Svaka od osoba ima zadatak da pogodi koju to linost
predstavlja, ali tako to bilo kome od uesnika postavlja pitanja, a on
odgovara samo sa DA i NE. Ko pogodi, zalepi papir na grudi i ide dalje da pomogne drugima. Igra se
zavrava kada svi pogode koje su ime imali na leima.

orava kola
Uesnici se podele u parove. lanovi para stanu jedan iza drugog, osoba napred je kola i ima
zatvorene oi, a osoba pozadi voza. Voza daje sledee komande kolima: stisak desnog ramena -
skretanje na desno, stisak levog ramena - skretanje na levo, kaiprst na leima - pravo, bez dodira -
stop. Na znak voditelja vozai kreu da voze kola po prostoriji. Nakon odreenog vremena menjaju
se uloge: vozai postaju kola, a kola vozai.
Draga da li me voli?
Uesnik-ca postavlja pitanje osobi do sebe: "Draga-i, da li me voli?", a on-a odgovara "Da,
dragi-a, volim te, ali nikako ne mogu da ti se nasmeim", pri emu ne sme da se nasmeje, jer onda
ispada. Ukoliko se ne nasmeje, on-a postavlja pitanje dalje, a ukoliko ispadne dalje
postavlja pitanje osoba koja je njega/nju pitala.

Glas
Jedna osoba je unutar kruga sa vezanim oima, dok su svi ostali oko nje i kreu se. Povremeno se
neko obraa osobi sa vezanim oima nekom reju, glasom ili uzvikom, pritom pokuavajui da
promeni boju svoga glasa. Kada osoba u sredini kruga pogodi iji glas je upravo ula, njih dvoje
zamenjuju mesta i igra se dalje

Gordijev vor
Svu uesnici formiraju krug i kreu se prema centru zatvorenih oiju i ruku podignutih ispred sebe.
Svako uhvati i jednom i drugom rukom po jednu neiju ruku jo uvek zatvorenih oiju. Tada ishod
"vora" treba da se razrei.

Igra lopticama
Pravila: Svaki uesnik pamti ko mu je dobacio lopticu i kome je on baca, pod uslovom da dobaci
lopticu nekome ko je jo nije dobio. Loptica proe sve uesnike, kako bi svi imali svog prethodnika,
odnosno sledbenika. Zatim se loptica vraa u krug (nekoliko puta, po elji). Moe se ubaciti vie
loptica odjednom, a neke mogu ii i u nazad.

Imitiranje pojedinaca iz grupe
Jadna mala cica-maca!
Svi posedaju u krug, a jedna osoba ue u centar kruga i stavi povez na oi. Neko ju zavrti, pa nakon
toga ona ima zadatak da doe do jedne osobe u krugu, dotakne je, a ta osoba bi trebalo da kae
"Jadna mala cica-maca", promenjenim glasom. Osoba s povezom na oima pogaa ko je to.
Ako maca prepozna ko je to, taj e biti maca.

Kaem A, radim B
Uesnici stoje u krugu, a jedna osoba govori da radi neto (npr. eljam se), a istovremeno radi
neto drugo (na primer pravi pokrete kao da preskae konpac). Nakon toga osoba koja se nalazi sa
leve strane treba da uradi ono to je prethodna osoba rekla (da pravi pokrete kao da se elja), a da
kae da radi neto drugo (npr. Kupam se). Igra se tako nastavlja u krug.

Kia
Uesnici su u krugu i jedna osoba im daje znake za zvuk koji svi treba da zaponu jedan posle
drugoga tako da je on glasniji ili slabiji. Mogunosti su trljanje paleva, puckanje prstima, lupanje
po butinama prvo jednom rukom, a onda sa obe, lupkanje nogama po podu... Ovo treba da uradi
jedan po jedan tako da se tenzija prvo die, a onda opada dok kia ne stane.

Ledeni ika
Jedna osoba je "ledeni ika". Koga ledeni ika dotakne taj/ta je zaleen-a. Uesnici koji nisu
zaleeni mogu "odlediti" one koju su zaleeni dotaknuvi ih. Zadatak ledenog ike je da pokua da
zaledi sve ostale uesnike.

Lisica
Jedan od uesnika igra lisicu sa repom koga ini pekir, al ili slino. Lisica lovi uesnike i
"zamrzava" ih dodirom. Uesnici treba da se trude da uhvate lisicin rep i ako su uspeni oni uzimaju
ulogu lisice.

OFOBTJMKF@ 134
Lovac, baka, lav
Lovca se plai lav (lovac puca iz puke), lava se plai baka (lav
podie "prednje ape" i rikne), bake se plai lovac (baka preti
kaiprstom). Uesnici se podele u dve gupe. lanovi obe grupe
nezavisno se dogovore koju ulogu e da igraju, cela grupa istu
ulogu (lovca, baku ili lava). Zatim stanu u red, jedni naspram
drugih i na znak voditelja "odigraju" ulogu koju su izabrali.
Grupa koja pobedi ("uplai" drugu grupu) dobija poen. Igraju se
tri kruga.

Druga verzija:
Igra se na otvorenom, oznae se dve zatitne linije oko
10m iza obe linije uesnika, te u trenu kada grupe pokau
ta su, oni koji se trebaju bojati drugih, tre unazad da bi
stigli iza svoje zatitne linije a drugi ih jure da ih dotaknu
pre nego to se zatite. Svi oni koji se nisu spasili na vreme
postaju deo grupe koja ih je uhvatila.
Ovako postavljena igra moe trajati jako jako dugo da bi se
zavrila nestankom jedne grupe.

Maka i mi
Uesnici formiraju krug stojei po dvoje ili troje u vrsti. Jedan uesnik je maka, jedan mi. Maka
lovi mia koji, da bi se zatitio, moe da stane na poetak jedne od vrsta uesnika. Zadnji iz ove
vrste je tada novi mi i bie lovljen. im maka ulovi mia ona se integrie u vrstu, a ulovljeni mi
e biti maka.

Masaa
Uesnici se podele u grupe od po troje. Po dva lana grupe masiraju treeg koji stoji nagnut s
rukama ka zemlji. Zatim se menjaju.

Most
Uesnici sede u krugu sa podignutim kolenima. Dva predmeta (npr. cipele, arape, olovke, itd) se
dodaju od jednog do drugog ispod "mosta" koji ine kolena, nije bitno u kom pravcu. Osoba koja je u
centru treba da pokua da uhvati predmete. Onaj kod koga to uspe, treba da ga zameni u centru.

Mutikla
Prva osoba poinje obraajui se osobi sa svoje leve strane: Dobro jutro, komija! Ima li memle u
vaim mutiklama?, a druga osoba odgovara: Ne znam, ali pitau komiju., nakon ega postavlja
isto pitanje osobi sa svoje leve strane, i ona isto odgovara itd. u krug. Jedino prilikom pitanja i
odgovora ne smeju da vam se vide zubi

Otvoreno-zatvoreno, igra
Svi posedaju u krug. Voditelj dodaje olovku uesniku koji mu se nalazi sa desne strane sa pravilom
koje je samo njemu poznato, izgovarajui skriveno pravilo: Primam zatvoreno/otvoreno, dajem
zatvoreno/otvoreno. Svaki od uesnika ima zadatak da doda dalje olovku izgovarajui pravilo, a
voditelj kae da li je izgovoreno tano, odnosno netano. Igra se zavrava kada veina ili svi
uesnici shvate pravo pravilo. (Pravo pravilo: ukoliko su ti prekrtene noge dok prima olovku,
rei e Primam zatvoreno, odnosno, ukoliko nisu: Primam otvoreno. Isto vai i za Dajem
zatvoreno, odnosno Dajem otvoreno.)

Pet samoljepljivih traka
Svi dobiju 5 komada samolepljive trake i imaju zadatak da ih nalepe na sebe, gde ele. Na dati znak
svako treba da se oslobodi tih traka, ali tako to e ih nalepiti na nekog drugog.

SBEJPOJDF . UFNF
135

Piju, piju - igra zagrevanja
Svi uesnici zatvorenih oiju etaju po prostoriji i pijuu. Onaj koga voditelj dotakne postaje koka i
prestaje da pijue. Ostali uesnici imaju zadatak da nau koku, a kada je nau i oni postaju koka i
prestanu da pijuu. Cilj je da svi uesnici nau koku.

Pozdrav u krugu
Uesnici formiraju krug. Jedan ide oko njega, dodirne jednog uesnika po ramenu koji onda mora da
ide oko kruga u suprotnom smeru. Kada se sretnu, moraju da se rukuju, izgovore neki pozdrav i
nastave put do prethodnog mesta u krugu. Onaj ko prvi stigne integrie se u krug, drugi nastavlja.

Praonica
Uesnici formiraju dve vrste okrenute jedna prema drugoj i "peru" svakoga iji je red da proe kroz
ovaj tunel.

Putovanje u Jerusalim u parovima
2 stolice manje nego to je uesnika. Uesnici mogu da deluju samo kao par, a ne individualno. Na
dati znak (prestanak muzike, zviduk, itd) svi moraju da zamene stolice.

Raii
Svi se podele u grupe od po troje, dok voditelj/voditeljica daje uputstvo: "Vaa grupa predstavlja
jednog raia koji treba da hoda, a ima 12 nogu. Sada rai ima 9 nogu, pa 7, pa... " (broj nogu se
smanjuje do 3).

Ribica
Jedna osoba stoji naspram ostatka grupe, simulirajui rukama vodu i ribicu. Jedna ruka je ribica
koja se kree ispod vode (druga ruka), a druga se takoe kree i simulira talase. Zadatak je da kad
god ribica iskoi iz vode svi ostali trebaju pljesnuti dlanovima. Ona osoba koja ne pljesne ili to uradi
prerano ili prekasno preuzima ulogu one osobe koja simulira vodu i ribicu.

Rukovanje
Na znak trenera treba se za 30 sekundi rukovati sa svima u prostoriji (ukljuujui trenere).

Rukovanje i zagrljaj
Uesnici formiraju krug. Jedan alje zagrljaj na desno govorivi: "Ovo je zagrljaj". Sledei treba da
pita "ta je ovo?" i samo kada dobije odgovor "zagrljaj", on moe da prosledi zagrljaj. Pitanja i
Odgovori uvek treba da prou ceo krug. Istovremeno je u igri i rukovanje sa istom procedurom.

Skriveni dirigent
Jedan dobrovoljac-ka izae iz prostorije, dok se ostali dogovore ko e biti "skriveni dirigent".
Zadatak grupe je da imitira skrivenog dirigenta, da ponavlja svaki njegov pokret, a zadatak
dobrovoljca-ke je da pogodi ko je skriveni dirigent.

Slepe flae
Uputstvo: Svi imaju zatvorene oi i polako i u tiini se kreu kroz prostoriju, drei pritom ruke uz
telo kako ne bi udarili nekoga drugog. Pri svakom dodiru sa drugom osobom se "odbijaju", trudei se
da izbegnu kontakt . Nakon 3-4 minuta sledi novo uputstvo, da se prilikom dodira sa drugom osobom
mogu zadrati u kontaktu "rame uz rame" i kretati se dalje zajedno (po dvoje, troje ili vie ljudi)
ukoliko im taj kontakt prija, ukoliko ele da se odvoje nakon nekog vremena to mogu uiniti. Niko
ne bi trebao da se trudi da zadri kontakt ukoliko je oigledno da druga osoba to ne eli.

OFOBTJMKF@ 136
Staklena zmija
Svi stoje u krugu tako da se dodiruju ramenima, zatim se svi okrenu nadesno tako da gledaju osobi
ispred sebe u potiljak, zatvore se oi i ispitaju dodirom ruku ramena, vrat i potiljak osobe ispred
sebe. Zatim se krug raspada i svi se kreu kroz prostoriju 2-3 min, dok na znak trenera ne dobiju
uputstvo da svako ponovo nae svoju osobu (onu ija ramena je ispitao-la). Svo vreme svi imaju
zatvorene oi, a igra se zavrava kada svi nau svoju osobu, tj. kada se krug ponovo spoji.

ine
Svi poleu po podu, jedni uz druge (bez prostora izmeu), lei se na stomaku, sa rukama uz telo -
tako se formiraju ine. Osoba na kraju "ina" kree da se kotrlja (sa i dalje rukama uz telo) preko
ostalih, dok ne doe na poetak gde se zaustavi i legne. I tako dok se svi ne prekotrljaju.
Napomena: Zgodna posle emocionalno napornih vebi

to manji prostor
Grupa se podeli na dve ili tri manje grupe. Zadatak svake grupe je da kao grupa zauzme to manji
prostor. Pobednik je ona grupa koja zauzme najmanji prostor.

Toster, kengur, slon
Na poetku igre se pokae kako izgledaju neke od figura/statua koje e se koristiti u njoj (npr.
toster, mikrotalasna penica, kengur, slon, golub mira, kanta za smee, ve maina).
Jedan uesnik stoji u centru, ostali u krugu oko njega. Uesnik iz centra pokae na jednu osobu iz
kruga i pozove jednu od prethodno pojanjenih figura. Osoba na koju je pokazano mora da izvede tu
figuru zajedno sa dve osobe koje stoje pored nje. Promena osobe u centru nastupa kada jedan od
uesnika reaguje pogreno ili presporo.

Traenje ruke na slepo
Svi uesnici se dele u parove i potom zatvaraju oi. Svaki par se rukuje i treba nakon rukovanja da
pusti ruku svoga para i da se proeta po prostoriji. Zadatak svakog od uesnika je da pronae svog
para, prepoznavanjem istog rukujui se s njim ponovo. Kada se par ponovo pronae, mogu otvoriti
oi. Vano uputstvo je da svo vreme bude tiina.

Tri reenice o meni...
Svi imaju zadatak da napiu po 3 reenice o sebi, s tim to jedna od njih treba da bude neistinita.
Redom svi itaju ta su zapisali, a ostali pogaaju koja reenica je neistinita.

Vampir
Svi imaju zatvorene oi i kreu se po prostoriji. Osoba koju voditelj dotakne postaje vampir.
Vampir hoda sa ispruenim rukama i kada napipa neiji vrat glasno se i jezivo nasmeje, a osoba koja
je uhvaena za vrat vrisne i tada i ona postaje vampir. Igra se zavrava kada svi postanu
vampiri.
Cilj igre je oslobaanje od stresa i relaksacija.

Vetar duva za sve one koji...
Stolice stoje u krugu, a njihov broj je za jedan manji od broja uesnika-ca. Svi sede osim jedne
osobe koja stoji u centru. Ta osoba kae "Vetar duva za sve one koji..." (npr. "koji ive na Balkanu"),
a svi koji ispunjavaju taj "uslov" treba da promene mesto, odnosno nau novu stolicu. Osoba koja
ostane bez stolice staje u centar kruga i zadaje novi uslov.

Vuneno klupko
Svi stoje u krugu, prva osoba uzima vuneno klupko i baca ga nekome, zadravajui njegov kraj.
Osoba koja je primila klupko ga baca sledeoj osobi, dok osoba koja joj je dobacila klupko poinje
da imitira osobu kojoj je bacila klupko, preuveliavajui svaki njen pokret. Klupko se dalje baca

SBEJPOJDF . UFNF
137
novim osobama da bi se na kraju vratilo onoj osobi koja je zapoela krug. Za istu igru se moe
koristiti i obina lopta, mada vizuelno predstavljena povezanost grupe vunenom niti podstie grupnu
koheziju, oseaj da svi radimo neto zajedno.

Zemljotres
Uesnici su podeljeni u grupe od po troje, jedan/jedna je "viak". U svakoj grupi dva uesnika-ce
ine kuu (okrenuti jedan ka drugom i drei se za ruke, formirajui ispred sebe zatvoren prostor), a
trei-a uesnik-ca je stanovnik (nalazi se u zatvorenom prostoru, "u kui"). Uesnik-ca koji-a je
"viak" daje jednu od tri naredbe: "Kue menjaju stanare" (znai da stanari ostaju na svom mestu, a
kue trae novog stanara), "Stanari menjaju kue" (kue ostaju na istom mestu, a stanari trae nove
kue) i "Zemljotres" (sve "formacije" se rasture i formiraju se nove). Pri svakoj od naredbi "viak"
uestvuje u igri, pa moe doi do promene "vika" koji daje novu naredbu.

Zdravo jarane/jaranice
Svi stoje u krugu, i imaju svoje mesto u njemu, sem "dobrovoljca/dobrovoljke" koji-a se nalazi van
kruga. Dobrovoljac/dobrovoljka ide oko kruga, i dodirne jednu osobu iz kruga. Ta soba ostavlja
"prazno mesto" u krugu, i treba da ide oko kruga u suprotnom smeru od dobrovoljca/dobrovoljke.
Kada se sretnu, trebalo bi da se pozdrave (rukuju, zagrle, kau npr. "Zdravo jarane/jaranice") i
zatim pokuaju da stignu do "praznog mesta". Ko stigne prvi-a ostaje na tom mestu, dok bi drugi-a
trebalo da eta, dodirne nekoga.... i sve iz poetka.

Zmaj
Svi se poreaju u vozi, drei osobu ispred sebe oko struka i predstavljaju Zmaja. Prva osoba u nizu
je glava, a poslednja rep. Na dati znak Glava ima zadatak da uhvat rep dok ostali pomau ili glavi ii
repu.

Jhsf {b cpmkf qbn~fokf jnfob

Imena i loptice
Svi stoje u krugu. Jedna osoba dobacuje lopticu drugoj, izgovorivi njeno/njegovo ime, druga
treoj, izgovorivi njeno/njegovo ime, ... i tako dok se loptica ne vrati prvoj osobi. Svako ima
zadatak da zapamti od koga je dobio-la lopticu i kome ju je dobacio-la. Zatim se dobacivanje
ponavlja, istim redosledom, no u igru se ubacuje sve vie i vie loptica...

Imena i pridevi
Prva osoba kae svoje ime i pridev koji poinje istim slovom (kao i njeno ime), sledea osoba ponovi
ime i pridev prethodne i kae svoje ime i pridev koji poinje istim slovom. Svaka sledea osoba
ponovi redom sva imena i prideve pre sebe, a zatim kae i svoje ime i pridev.

Moje ime znai
Svaki uesnik-ca kae svoje ime i njegovo znaenje.

Nb|upwjuf qpefmf v nbmf hsvqf jmj qbspwf

Podela na parove pomou kanapia
Trener dri u aci kanapie (duplo manji broj nego to je uesnika), tako da krajevi vire. Uesnici
imaju zadatak da svako uhvati po jedan kraj kanapa. Uesnici za koje se ispostavi da dre krajeve
istog kanapa - formiraju par.

OFOBTJMKF@ 138

Podela u male grupe balonima
Uesnici se igraju, dobacuju balonima. (Baloni u tri boje, broj balona jednak broju uesnika.) Na
dati znak svako uhvati po jedan balon. Uesnici koji dre balon iste boje formiraju malu grupu.

Pljes!
Svako u grupi treba da zamisli broj od 1 do 3, a zatim se trebaju formirati tri grupe (po brojevima
koje su zamislili) i to tako to:
oni koji su zamislili broj 1 e pozdravljati one koje sreu tako to bi im ili pruili ruke za pljesak
(samo jedan) po njima ili pljesnuli jedanput ruke druge osobe
oni koji su zamisli broj dva bi trebali jednom biti pljesnuti po akama i uzvratiti potez,
oni sa brojem tri bi pored dva opisana poteza obavili i trei - pozdravljajui se pljeskom akama o
ake.

Traim svog para
Svi uesnici dobiju ceduljicu sa imenom neke ivotinje (svako ime se javlja po dva puta na
ceduljicama). Uesnici imaju zadatak da imitiraju ivotinju ije ime je na ceduljici koju su dobili i
tako nau svog para.

Vwpeof wfacf {b ufbubs vhokfufoji

arobna kutija
Jedna po jedna osoba iz arobne kutije (koja moe biti eir, ili neka kutija) izvadi jedan nevidljivi
predmet, predmet koji sama zamisli, potom pantomimom objasni ostalima koji je to predmet, a ostali
pogaaju.

Jedan - dva - tri
Uesnici se podele u parove. Broje zajedno-naizmenino do 3, pa potom ponovo kreu od jedan
(npr. A: "Jedan", B: "Dva", A: "Tri", B: "Jedan"). To traje oko 1 min.
Nakon toga nastavljaju da broje, medjutim umesto izgovaranja broja dva trebaju napraviti neki
pokret - oko 1 min.
Nakon toga i dalje umesto izgovaranja broja dva trebaju napraviti dogovoreni pokret, ali i umesto
izgovaranja broja 3 neki uzvik.
Zatim umesto izgovaranja broja dva trebaju napraviti dogovoreni pokret, umesto izgovaranja broja
3 dogovoreni uzvik, a umesto izgovaranja broja jedan dogovoreni pokret i uzvik.

Nadovezivanje
Jedna osoba se postavi u statuu u sredini prostorije, prva osoba koja ima ideju o stvaranju
zajednike statue sa onom koju vidi, ulazi i postavlja svoju statuu, nakon desetak sekundi (dovoljno
da svi vide sliku koju dvoje ljudi u statui predstavljaju) prva osoba izlazi iz statue i sve se ponavlja.

Oseaj izraen brojem
Grupa se podeli po parovima.
Uesnici imaju zadatak da partneru iskau oseanja koja im je zadao trener (npr. Sada ste tuni,
Sada ste ljuti itd), ali da pritom mogu izgovarati samo brojeve.

Voenje dlanom
Grupa je podeljena na parove. Naizmenino svaki uesnik vodi svog para drei dlan na odreenoj
udaljenosti (5-10cm) od lica partnera. Udaljenost izmeu lica i dlana mora da bude konstantna.

SBEJPOJDF . UFNF
139
osoba koju se vodi mora da prati dlan po svaku cenu. Istovremeno se svi parovi kreu kroz
prostoriju.

Voenje po zvuku

Grupa se podeli na parove. Po jedna osoba iz svakog pojedinanog para, e u prvom delu vebe biti
u ulozi da vodi drugu osobu i to na sledei nain; parovi se meusobno dogovore o zvuku (npr.
imitacija neega) koji e im sluiti za prepoznavanje. Tokom sledeih 3 minuta e jedna osoba
voditi drugu samo pomou toga zvuka (bez dodira) dok e voena osoba imati zatvorene oi. Svi
parovi rade vebu istovremeno. Nakon 3 minuta se uloge zamenjuju.

OFOBTJMKF@ 140
Ptubmp

Koverte za rastanak

Pripreme se koverte sa imenima svih uesnika i trenera u koje
se mogu ostavljati poruke. Vano uputstvo je da se ne bi
trebale pisati kritike koje moda zahtevaju razgovor, ve da
se pre svega orijentie na stvari koje su nam se svidele kod

Koverte se obino uvedu dan dva pre
samog kraja treninga kako bi ljudi
imali vremena da napiu poruke.
osobe kojoj se pie. Svako na rastanku nosi kovertu sa sobom i
ne sme je otvarati pre nego stigne kui.
Koverte daju priliku da se svakome
poneto kae za rastanak, za ta
moda nije bilo dovoljno vremena i
prostora tokom samog treninga.
Koverte su bile vrlo omiljene na svim
treninzima na kojima sam
prisustvovao.

SBEJPOJDF . UFNF
141

Dnevnik
Dnevnik je sveska koja stalno stoji u radnoj prostoriji u koju
uesnici i treneri mogu da zapiu svoja razmiljanja i poruke
koje ele da podele sa grupom tokom treninga. Dnevnik se ita
svako jutro pre poetka rada.

Otvoreni tim
Vano je vremenski ograniiti
sastanak otvorenog tima, te
napomenuti da svaki dan moe neko
drugi iz grupe da se prikljui
otvorenom timu. Ukoliko je interes
veliki valja napraviti i plan uea.
CNA je otvoreni tim koristio tokom
Treninga za trenere, za ta je postojao
veliki interes uesnika.
Sastanci tzv. otvorenog tima su evaluacioni sastanci tima
nakon svakog radnog dana, kojem se moe prikljuiti 2-3
uesnika. Otvoreni tim daje mogunost timu da uje primedbe
i pitanja koja su se javila u toku dana/treninga i da sa
pojedincima razgovara o njima, te da eventualno i prilagodi
program na osnovu primedbi.

Male afirmativne grupe

Male afirmativne grupe su zamiljene kao prostor za refleksiju
i razmenu meu uesnicima, bez prisustva trenera u toku
Uspenost ovakvih malih grupa
ponajvie zavisi od poverenja koje
postoji unutar pojedinanih grupa,
mada one mogu sluiti i za
razreavanje konflikata meu
pojedincima iz grupe, koji su se javili
tokom treninga. Podelu u ove grupe bi
trebali odrediti sami uesnici i tako
preuzeti odgovornost za njihov rad.
esto se deava da se neke male grupe
prestanu sastajati nakon par dana, a
da se pojedine esto sastaju i
intenzivno koriste prostor koji im je
ponuen. Povratne informacije o toku
procesa u malim grupama se mogu
dobiti npr. tokom jutarnjih pozdravnih
rundi.
slobodnog vremena.

Otvorene veeri
Otvorene veeri su zamiljene kao dodatna prilika za
zajedniki rad, van planiranog tematski odreenog dela
treninga. Otvorene veeri su se posebno u programu Trening
za trenere pokazale kao vaan segment treninga, jer su
nastajale na inicijativu uesnika da se odreenoj temi,
konfliktu ili situaciji posveti dodatno vreme. Voditeljski tim u
pravilu ne strukturira otvoreno vee ve uestvuje u njemu
kao i svi ostali.

Slobodan dan
Slobodan dan bi trebao biti slobodan dan, bez ikakvih planova
i grupnih dogovora pripremljenih i forsiranih od strane
trenerskog tima. Svaki dogovor same grupe je preputen njima

Svaki desetodnevni trening bi trebao
imati barem jedan ceo slobodan dan,
kao prilika trenerima i uesnicima da
se odmore i razmisle o pitanjima koja
su im se javila u dotadanjem toku
treninga.

samima.

Feedback / Povratna informacija ili moje vienje
Feedback je povratna informacija koja se dobija od drugih u
formi izraaja njihovih vienja sopstvenoga ponaanja.
Vrednost feedbacka kao strukturisane povratne informacije
koja se moe prihvatiti je u tome to je on:
izvor meusobnog osnaivanja
korekcija sopstvene slike o samome sebi
iznoenje momentalne slike koja potie iz meusobnog odnosa
kao materijal koji grupi daje putokaze ka eljenoj promeni

Veba: Moje vienje
Svi uesnici idu kroz prostoriju sa zadatkom da razmisle na
koju temu i od koga ele da uju feedback, prilaze toj osobi i
pitaju je da li eli da joj da feedback. Osoba koja trai
feedback nije obavezna i da ga da zauzvrat.

Komentar:
Odluku o ueu trenerskog tima u
vebama feedbacka bih uinio
ovisnom od sopstvene procene
trenutnog stanja u grupi. Generalno
mi se ini poeljnim da voditelji
uestvuju u feedbacku.
Vebe feedbacka mogu biti vrlo
podsticajne u trenucima kada grupa
ima konflikte i potekoe u odnosima,
ili pred sam kraj treninga kao prilika
da svako za sebe razmisli o eljenim
putevima promene, na osnovu vienja
sebe od strane drugih.

OFOBTJMKF@ 142

Oflb qsbwjmb gffecbdlb

Sledea pravila i navedene metode omoguuju i potiu:
davanje feedbacka
primanje feedbacka
razvoj elje ka davanju i primanju feedbacka

Davanje feedbacka

1. Obrati panju na to ta osoba po tvome miljenju ini, a ne na to ta ti misli kakva je ona.
Opii kako njeno ponaanje utie na tebe.

2. Govori o tome to ti vidi ili uje, a ne o tome ta ti misli da je bilo uzrok dogaajima.

3. Daj kritiku neposredno (to je vie mogue) nakon ponaanja o kojem je re. Daj kritiku
onda kada tvoj sagovornik moe da je primi.

4. Daj feedback sa eljom da tvoje ideje i oseaje izrazi, a manje kako bih dao-la savet.

5. Daj onoliko informacija koliko tvoj sagovornik moe da primi. (dati vie od toga ima za cilj
prvenstveno da zadovolji sebe samoga, a ne da bi pomogao-la svom sagovorniku)

6. Pozivaj se na jasne i nove (svee) primere.

7. Razmisli o tome kakvu vrednost za tvog sagovornika ima kritika koju daje, a ne o tome
kakvo olakanje to tebi moe doneti. Upitaj se: elim li informisati ili vratiti istom merom

8. Feedback moe biti prenesen kroz govor i/ili geste, kontakt oima, govor tela.

9. Pazi na to da tvoje rei ne budu sud o drugima ili pretnja, niti po tonu niti po reima.

10. Ukljui samo one stvari u kritiku koje tvoj sagovornik moe promeniti.

11. Za tvoju kritiku je bolje kada je druga osoba sama zatraila, nego kada je sam-a namee.

12. Prui svaki feedback sa pravim oseajem i toplinom, kad god je to prikladno.

Primanje feedbacka

1. Ptrudi se da saslua sa otvorenou - da da poruku sluanja a ne odbrane. Nemoj misliti
da mora sve da primi. Prihvati i uini ono to ti se ini prikladnim u tom trenutku.

2. Misli na to da feedback predstavlja tek vienje osobe koja ga daje. Zatrai feedback i od
drugih kako bi proverio-la koliko se on poklapa sa onim prvobitno primljenim.

Diana Francis 1993

j oflj nphv~j qvufwj tvpbwbokb tb
okjnb j okjipwji qsfwb{jmbafokb

U okviru ovog poglavlja su navedene neke potekoe koje se mogu javiti u trenerskom radu. Svako od
nas se susree i dalje e se susretati sa raznim potekoama, a od osobe do osobe e se razlikovati i
strategije ophoenja sa njima. Navedene mogunosti prevazilaenja tekoa nisu nikako recepti ili
pravila kojih se mora pridravati, ve samo podsetnik koji moda moe da pomogne u procesu.

U VEZI SA SPROVEDBOM:

Dodatna organizatorska ili druga zaduenja
Dodatna organizatorska zaduenja predstavljaju veliko optereenje i oduzimaju koncentraciju i
energiju, te bi idealno bilo imati jednu osobu koja nijje u trenerskom timu i koja je zaduena samo za
organizacioni deo posla. Ukoliko to nije mogue, valjalo bi uraditi detaljne dogovore u vezi
organizacije pre samog treninga, te napraviti radni plan za one stvari koje se moraju obaviti tokom
samog treninga. Iskustvo CNA mi govori da se nita ne podrazumeva u vezi sa organizacijom, poevi
od grejanja radne prostorije, raspoloivosti hladne i tople vode, te oekivanja da e uesnici doneti
raune za prevoz kojim su doputovali.

Loi uslovi rada (organizacioni problemi)
Ukoliko se trening odrava u nekom hotelu, vano bi bilo unapred napraviti listu stvari koje se ele
proveriti i po mogustvu traiti napismenu potvrdu od odgovorne osobe da e dogovor biti ispotovan
sa njihove strane. Ukoliko se uprkos svemu pojave problemi tokom treninga, eto prilike za vebanje
nenasilne komunikacije u specijalnim uslovima.

Nedovoljne pripreme
Nedostatak vremena za pripremu treninga se teko moe nadoknaditi tokom samog treninga, jer
zahteva puno vremena kojeg se obino nema. Temeljne pripreme i velikoduno planiranje vremena za
pripreme naravno smanjuju verovatnou za doivljaj potekoa ovakve vrste, ali su one esto
neizbene. Iako sam neku vebu vodio ve deset puta, deavalo mi se da u toku izvedbe shvatim da
toga puta nisam dovoljno pripremljen. Pregled programa pred radionicu i podseanje na najvanija
pitanja je uvek korisno. Iako se nedostatak priprema ne moe u potpunosti nadoknaditi, sa
potekoama se mora i treba ophoditi. Dodatno vreme za timski razgovor o pitanjima koja nekome
predstavljaju nejasnou ili potekou mi se ini neizbenim.

Uputstva
Nejasna uputstva znaju esto izazvati zabunu i potpuno promeniti tok vebe. Velika pomo moe biti
da se najvanije take napiu na papiru, te da se tokom davanja uputstva proveri da li je neto
zaboravljeno, i da se da prostora da neko iz ostatka tima eventualno uskoi sa dopunama. Kratka
provera pogledom otvara prostor za dopunu.
Sam izabir rei koje se koriste u davanju uputstva je takoe izuzetno vaan. Formulacija cilja vebe u
okviru uputstva moe potpuno unititi vebu i uiniti izlinim sva pripremljena evaluaciona pitanja,
te tako potpuno skrenuti temu. Vebe na temu timski rad i liderstvo su uglavnom vrlo osetljive i
zahtevaju izuzetno precizno formulisanje zadatka.
Dogovor o konkretnim uputstvima bi trebalo biti deo pripreme redionice unutar tima voditelja.

Vreme
Predvianje potrebnog vremena za vebe je esto vrlo teko. Koncentrisana facilitacija, podseanje
grupe na vremenski okvir, te kanalisanje diskusije podpitanjima moe uveliko uticati na vremenski
okvir. esto je neophodno spontano doneti odluku o produenju vremena za evaluaciju vebe, ukoliko
se radi o kljunim pitanjima za teme koje se obrauju, to istovrmeno moe predstavljati i odluku da

OFOBTJMKF@ 146
se neki predvieni delovi radionice uopte nee uraditi. Iako se u pripremi stvara radioniarska celina
sa delovima koji se nadovezuju jedni na druge i ine logiki sklad, ponekad je neizbeno promeniti
sklop radionice ili ak i samog treninga i prilagoditi ga potrebi uesnika da se bave pitanjima koja
trenerski tim nije predvideo kao kljuna. Temeljna priprema mi se ini najboljim putem za prevenciju
ove vrste potekoa.

Pojava lino vanih pitanja koje su van teme radionice - ophoenje s tim
Teko je ikome rei kako se ophoditi sa vanim linim pitanjima. U zavisnosti od samih pitanja, ona se
nekada nameu kao prioritetna i zahtevaju razgovor unutar tima ili pojedincima iz tima (jednom
osobom u koju se ima najvee poverenje u tom trenutku), a ponekad je jednostavno potrebno vreme da
se osoba sama suoi sa njima. Ono to mi je pritom vano je da lina pitanja nisu podreena
zajednikom cilju Odraivanja treninga, ve da postoji siguran prostor i spremnost unutar tima da
se njima prida vanost i vreme.

Odnos lino/opte kod teme
Odgovornost tima je da balansira rad izmeu rada na temi, interakcije u grupi i rada na sebi. Ukoliko
se grupa u okviru radionice fokusira samo na jedan od gore navedena tri ugla rada, to je znak da je
veini u grupi to u tom trenutku najzanimljivije i najpotrebnije. Kratka pauza moe da doprinese tome
da grupa zatvori diskusiju koja se fokusira na samo jedna ugao i da po povratku sa pauze tim ima vie
prostora da uvede novi ugao i pokrene razmiljanja u drugom smeru.
Odbijanje grupe da evaluira pojedinani doprinos i ponaanje u vebi se najee javlja na poetku
treninga. Sa grupom se prvih par dana moe provlaiti stav Ja sam ovde isto iz profesionalnih
razloga, ovo to se deava u vebi nema veze sa mnom.... Struktura radionice i pitanja koja se
postavljaju mogu snano uticati na tok rada, ali ne mogu i ne trebaju potpuno zatvoriti prostor za
okretanje ka pitanjima koja timu nisu bila prioritetna u pripremi, ali grupi u tom trenutku jesu. Takva
situacija moe izazvati i frustraciju u timu zato to se sve ne odigrava kao to je zamiljeno, ali to je
normalan tok treninga, i na timu ostaje da se prilagodi grupi tamo gde ona jeste, te da eventualno u
daljnjem toku treninga da naglasak pitanjima koja nisu obraena.
esto u okviru grupe ima ljudi kojima odgovaraju pitanja trenera, to moda odskae od nekog
veinskog stanja stvari. Trener moe dati diskretan signal (npr. postavljanjem dodatnih pitanja toj
osobi ili celoj grupi, pominjanjem ta trener nalazi posebno interesantno ili novo u tom iskazu) grupi
da su im ta pitanja vana, to grupa moe prihvatiti ili ne prihvatiti.
Tim treba biti svestan toga da njihova glavna pitanja, moda nisu pitanja kojim se grupa eli baviti u
tom trenutku.

Gubitak koncentracije, zbunjivanje
Svakome se moe desiti da na trenutak potpuno izgubi koncentraciju, zbuni se, zaboravi da kae vane
stvari. Ostatak trenerskog tima je prisutan i moe da pomogne dopunom. Ukoliko ostatak tima ne
moe da nastavi nit misli osobe koja je vodila, uvek se moe zamoliti grupu da se napravi kratka
pauza. Strah od takvih situacija skoro uvek postoji i ini mi se da ga je sve manje to se vie iskustva
ima. Grupa po pravilu bez ikakvih problema prihvata zbunjivanje trenera. Najgorom varijantom mi se
ini kada se daju nerazumljiva uputstva ili zbunjujui komentar, da se preko toga pree kao da se
nita nije dogodilo. Ukoliko tokom treninga svi u grupi treba da imaju slobodan prostor da promene
miljenje, da se zbune i ne budu ismevani zbog toga, da izraze svoja oseanja i miljenje i da se ona
potuju, onda sve to vai i za trenerski tim. Trener nije sveznalica niti to moe biti. Nedostatak
samopouzdanja lanova tima kojima se desi zbunjivanje trebalo bi da bude nadometen podrkom
ostalih lanova tima i grupe.

QPUF\LP^F V SBEV
147
Nedostatak slobodnog vremena (za neformalno druenje sa grupom, samorefleksiju itd)
Neformalno druenje sa uesnicima je potreba koja esto ne moe biti zadovoljena u eljenoj meri,
zbog toga to osim radionica, dnevne timske evaluacije i pregled radnog plana za sledei dan uzimaju
puno vremena i energije trenerskom timu. Slobodno vreme radi odmora, za refleksiju ili za druenje
treba imati svoje mesto, te je odgovornost tima da radni plan koliko je mogue prilagodi tim
potrebama. Radni dan na treningu ima za tim duinu od 10-12 asova, to nije lako izdrati tokom
deset dana. Smatram legitimnim da se i u toku treninga promeni radni plan i eventualno skrati ukoliko
se osea potreba za slobodnim vremenom.

U VEZI SA GRUPOM:

Odnos cilj/proces
Steene navike se teko menjaju, a jedna od navika koje smo valjda svi stekli u koli je da se u razredu
takmiimo i da je najvanije postii najbolji rezultat. U treningu iz nenasilne razrade konflikata ne
postoji jedan taan odgovor i najbolji rezultat. Orijentacija ljudi u grupi (pogotovu mukaraca) na
postizanje rezultata, zanemarujui pritom proces, se najjasnije javlja u okviru rada na temi timski rad
i liderstvo, te u okviru istih tematizuje. Kod npr. teatra statua ili forum teatra je vano napomenuti da
cilj nije da se postignu lepe scene, koje e biti dobro odglumljene, ve razrada simuliranih situacija.
Razlike u vienjima unutar grupe o vanosti rezultata i vanosti procesa, uglavnom postoje, to je
dovoljno da se pokrenu razmiljanja o ovoj temi. Jedino ukoliko bi uprkos podpitanjima, svi u grupi
ostali na stajalitu da je rezultat uvek najvaniji, izneo bih svoje vienje i postavio dodatna pitanja o
konsekvencama orijentiranosti na rezultat odnosno proces.

Predrasude i nepoverenje prema trenerima od samog poetka (zbog njihove starosti,
nacionalnosti, pola...)
Upoznavanje i komunikacija mi se ini najboljim putem za razgradnju predrasuda i izgradnju
nepoverenja. Uee trenerskog tima u vebama upoznavanja je vano upravo iz razloga da uesnici
imaju priliku videti i osetiti da su i treneri tu sa svojim dilemama, predistorijom i strahovima, to
umanjuje distancu izmeu razliitih uloga i odgovornosti koje se imaju u treningu.
Za ljude koji su jako retko imali prilike da se sretnu sa osobama nacionalnosti koja je u njihovoj
sredini omrznuta, uobiajeno je da postoji odreena rezerva i strah od susreta.
Ukoliko se ima oseaj diskriminacije i nepotovanja od strane pojedinca koji prelazi okvir faze
upoznavanja, moda razgovor u dvoje moe da doprinese uspostavljanju bolje komunikacije. Unutar
tima u svakom sluaju treba biti prostora za razmenu vienja, davanje povratnih informacija i
podrku u ovakvim situacijama.

Pasivnost, nedostatak motivacije uesnika, utnja, pad energije
Pasivnost velikog dela grupe bih odmah tematizovao u trenucima kada se pojavi i upitao grupu koji su
razlozi pasivnosti, kako ne bi bilo nagaanja, zato se ona javlja.
Ukoliko grupi ne odgovara radna metoda, promenio bih je (pauza za razmiljanje) ili upitao kakvu
drugu metodu rada bi smatrali primerenijom. Uesnici treninga sami snose odgovornost za svoj rad i
razinu svog linog angamana. Pasivnost pojedinaca u grupi takoe moe biti uzrokovana oseajem
da se nema prostora da se doe do rei. Tim moe strukturisanjem radionice osigurati priliku svakome
da se aktivno ukljui, ali je krajnja odluka na svakom pojedinano. To vai i za iznoenje kritike,
ukoliko se ne osea dovoljno prostora za sopstveni angaman. Jedan nain osiguravanja prilike
svakome da doe do rei u plenumu su tzv. krune runde, kada svi po redu mogu rei svoje vienje i
dati svoj odgovor na pitanje koje je postavljeno.

OFOBTJMKF@ 148
Pad energije moe biti uzrokovan umorom, te postoji mogunost davanja pauze ili uvoenja neke igre
koja bi podigla energiju. Jutarnje radionice je u svakom sluaju preporuljivo zapoinjati igrama koje
su dinamine i razbuuju, umesto sporih igara koje mogu jo vie uspavati i usporiti dinamiku.
Pasivnost grupe izraena kroz ignorisanje pitanja trenera moe biti i odraz straha da se poremeti
harmonija u grupi. Ukoliko je grupa imala teke doivljaje pre radionice u kojoj se ponaa
uzdrano, obino postoji sveza izmeu te dve stvari. Izbegavanje konflikata, tj. izbegavanje ophoenja
sa postojeim konfliktima u grupi zna biti izraena kroz pasivnost. Poticaji trenerskog tima putem
iznoenja sopstvenog vienja teme, te naglaavanje vanosti kritike i samokritike te podseanje na
samu temu treninga, moe ponekad ponukati grupu na angaman.
Prilikom obrade emocionalno osetljivih tema se kod uesnika moe javiti oseaj da su posmatrani od
strane trenerskog tima, to obino deluje inhibitivno na proces. Lini input trenera iznoenjem
sopstvenih razmiljanja i oseaja moe dati oseaj sigurnosti i stvoriti dodatni siguran prostor za
uesnike da se otvoreno konfrontitaju sa temom na linom i grupnom nivou.
utnja grupe moe imati svoj kvalitet, rad ne mora uvek i stalno biti ispunjen govorom, a odgovornost
je na pojedincima da kau ukoliko im tiina smeta.
Evaluacija emocionalno napornih vebi takoe zna ponekad biti spora usled razmiljanja kojima je
grupa okupirana. U takvim situacijama ne vidim nikakvog razloga da se pouruje rad.

Preuzimanje moderacije od strane uesnika
Deava se da tokom plenarnih diskusija da pojedinci preuzmu ulogu trenera tako da u okviru svog
izlaganja zaponu propitivanje pojedinaca iz grupe o razlozima njihovog ponaanja u vebi ili
stavovima. U pravilu bih kao trener reagovao na takve pokuaje i zamolio da svako govori u svoje
ime, a da prepusti ostalima da neto kau ili ne. Ukoliko osoba prvo iznese svoje miljenje i oseaje o
nekom pitanju koje joj se pojavilo, a potom postavi pitanje ostatku grupe, odluku o spreavanju ili
doputanju pitanja bih doneo na osnovu toga da li nas to vodi od teme, ili doprinosi produbljivanju
teme na kojoj se radi. Spreavanje pitanja bih obavezno obrazloio i napomenuo da je dolo do
preuzimanja moderacije, kako se niko ne bi osetio povreenim zbog interevencije.

Mi govor
Kada neko pone da govori MI-govorom, mi svi ovde mislimo da je to tako..., kratko bih
prokomentarisao hoe rei da ti misli da je to tako.... MI-govor se esto javlja kod politikih tema
ili kod pitanja nacionalnog identiteta, gde se esto pretpostavlja da svi isto misle. ini mi se vrlo
vanim uvek reagovati u takvim situacijama, ukoliko to ve niko iz grupe uesnika ne uini.

Traenje poente od strane trenera
Cela postavka naina uenja u treningu kroz iskustvo i preispitivanje ponaanja, analiziranje
dogaaja i preispitivanje sopstvenih stavova je mnogima nova i strana. Kroz vebe koje simuliraju
realne situacije esto se izazove zabuna meu uesnicima, koji imaju utisak da su negde pogreili i
imaju elju da stvari uine boljim. U tim situacijama se deava oekivanje od trenera da im ona ili on
kau kako treba i ta je pravilno. U okviru treninga ove vrste nije na trenerima da nameu
prava reenja, poto je cilj preispitivanja ve postignut. U toku evaluacije vebi se uju razliita
miljenja i to je izvor znanja i iskustava iz kojih se ui ( ukljuujui i trenerski tim). Konfrontiran sa
pitanjem ta je pravo reenje obino bih izneo vienje onoga emu ja teim i ta mi je vano, ali bih
se prutom jasno ogradio da su moje potrebe moda razliite od potreba drugih, te da moje miljenje
ne moe odraavati jedino tano.
Traenje poente od trenera moe da bude i izraz potrebe da neko iskusan presudi u diskusiji
izmeu razliitih vienja unutar grupe. Trenerski tim ne bi trebalo da preuzima takvu ulogu.
Sve teorije o izgradnji mira, o nasilju, nenasilju i o ophoenju sa konfliktima koje se predstavljaju
tokom treninga ne bi trebalo predstavljati kao dogmu i injenice ve jednostavno kao jednu teoriju

QPUF\LP^F V SBEV
149
koja moe potai na razmiljanje i ponuditi odreenu kategorizaciju, na emu njihov doseg ostaje
ogranien. Te teorije ne mogu biti i nisu nepromenljiva istina koja se mora nekritiki prihvatiti.

Ignorisanje uputstava i molbi trenerskog tima
Ignorisanje uputstava i molbi trenerskog tima upuuje na ozbiljan poremeaj odnosa izmeu
trenerskog tima i pojedinaca u grupi. Ukoliko oseam da mi kao osobi u ulozi trenera nije dato
potovanje, uzrok tome e najee biti u tome da se i osobe ije ponaanje doivljavam kao takvo, ne
oseaju potovanim od strane tima i/ili grupe. Takve situacije nikako ne bih ignorisao, ve bih izneo
svoje vienje situacije, svoj doivljaj i formulisao moju elju za promenom odnosa, upitavi o
razlozima takvog ponaanja. To bih uinio odmah pred celom grupom ili u prvoj situaciji nasamo sa
osobom koje se tie, u zavisnosti od situacije.
Takva reakcija mi se ini u skladu sa principom da konflikti imaju prednost nad tematskim radom.
Nikakva planirana veba ne moe biti vanija od suoavanja sa poremeajem odnosa u grupi
(ukljuujui i trenrski tim).
Ukoliko vei deo grupe ignorie molbe trenerskog tima, i niko iz same grupe ne reaguje na to, odmah
bih se obratio celoj grupi sa pitanjem zato je to tako, i izraajem sopstvenog oseaja u toj situaciji.

Nedostatak meusobnog sluanja u plenarnoj diskusiji
Sluanje drugih dok govore i neprekidanje izlaganja drugih, su pravila koja se skoro uvek pojavljuju
tokom definisanja zajednikih pravila rada. Nije odgovornost trenera da pazi na pridravanje tim
pravilima, ve pre svega grupe koja ih je oblikovala i usvojila. ak i u sluaju da se pravilo sluanja
drugih i neupadanja u re, ne nalazi na listi zajednikih pravila usvojenih na poetku treninga, pustio
bih da situacija eskalira i da iz same grupe dou zahtevi za potovanjem vremena i prostora drugih.
Uesnici snose glavnu odgovornost za proces rada, te im tu odgovornost ne treba oduzimati, stalnim
intervencijama tima.
Na samom poetku treninga bih moda i reagovao kod upadanja u re, pogotovu ako se prekida osoba
koja se inae retko javlja da neto kae, ili ako se govori o stvarima koje zahtevaju odreenu dozu
kritike, za koju je potrebna hrabrost da se iznese. Nakon 3-4 dana bi sama grupa trebala da preuzme
odgovornost koja im je ponuena i da bez intervencije trenerskog tima ureuje nain komunikacije.

Dominacija pojedinaca u grupi
I u ovakvim situacijama, odgovornost za reagovanje dele uesnici i trenerski tim. Ukoliko je
dogovoreno (u pravilima rada) da svi imaju dovoljno prostora da se ukljue i ako je dogovoreno da se
zajedniko vreme potuje, onda bi dominacija pojedinaca koji uzimaju puno prostora i vremena za
sebe bila nepotovanje tih pravila. Putem moderacije se svakako da uticati na raspored prostora i
vremena pojedinaca u grupi, ali taj zadatak nikako ne bi trebalo da ostane samo odgovornost trenera.
Pogotovo ako se ne radi o samom poetku treninga. Trening sebi ima za cilj i da ohrabri uesnike,
podri razvoj samopouzdanja, ali to nikako ne moe, niti treba trenerski tim sam da izvede. Jedan
nain ophoenja s dominacijom pojedinaca je i da se pusti da situacija postane ekstremna kako bi se
isprovocirali ostali iz grupe da reaguju i zahtevaju potovanje zajednikog vremena.
Uobiajeno je da su osobe koje uzimaju puno vremena i prostora, mukarci, to opet ima veze sa
ulogama polova u drutvu i to se nudi za tematizovanje.
Jak angaman pojedinaca ne bih dodue uvek posmatrao u kontekstu oduzimanja vremena drugima,
ve on moe biti i rezultat jakog emocionalnog angamana u radu. Takav angaman, povezan sa
otvorenou, zna esto i da povue grupu da otvori nova pitanja, to doprinosi kvalitetu rada, jer ta
osoba preuzima ulogu katalizatora radnog procesa.

OFOBTJMKF@ 150
Nepotovanje zajednikih pravila
Zajednika pravila rada uspostavlja grupa konsenzusom, uz eventualno uee trenera, te je
prevashodna odgovornost grupe da se dogovorenog pridrava. Grupa ima odgovornost za dogovor i
pojedinci iz grupe bi trebalo da reaguju.
Ukoliko kao trener primetim da se pravila kre i ukoliko mi to smeta, vidim prostor da to pred grupom
i kaem i zamolim ili da se uloi napor i potuje ih se, ili da se izvri njihova promena, ukoliko grupa
ionako ne eli da ih se pridrava.
Kada mi kao trener zasmeta nain zajednikog rada, a da se pritom oito ne kre pravila rada, opet
vidim prostor da to iznesem i da se zajedno sa grupom odlui o eventualnoj promeni pravila.

Traenje lidera unutar tima
Deava se da pojedinci u grupi trae lidera unutar tima, to moe celom timu predstavljati potekou,
jer se ima utisak da se ostale ne uzima za ozbiljno. Ovo se manifestuje tako to e se pojedinci tokom
plenarnih diskusija obraati samo jednom treneru, ignoriui i grupu i ostatak tima. ale o tome ko je
ef u timu takoe indiciraju potragu za liderom. Na timu je da regauje na to i to najbolje oni na koje
se ale ne odnose. Ukoliko reaguje ba ona osoba koju deo grupe vidi kao efa tima, to moe jo
vie da uvrsti njihovo vienje.
ak i u timskim konstelacijama u kojima jedna ili dve osobe u timu imaju malo radnog iskustva i
nalaze se u ulozi kotrenera, njihovo uee u timu je dragoceno i njihov doprinos jednako vredan kao i
onih lanova tima koji imaju vie iskustva. Razlika u odgovornosti unutar tima koja moe postojati, ne
znai istovremeno i vrednovanje.

Pogled pojedinaca u grupi ili cele grupe na trenere kao primer nenasilnog oveka
Idealizacija trenera u nenasilne ljude se esto javlja. Trenerski tim svojim stavom jako utiu na
razgradnju ili izgradnju takvih vienja u grupi. Trener kao bezgrena, savrena osoba, je slika koja
jeste pomalo smena. Ukoliko primetim takva vienja u grupi, to na mene stvara pritisak kojeg se
mogu osloboditi time to u dati vei input tokom rada o potekoama, dilemama i nejasnoama koje
me samog more. Istovremeno moram paziti da time ne uzmem previe prostora za sebe i na taj nain
zloupotrebim vreme i prostor koji mi se kao treneru daje od strane uesnika.

U VEZI SOPSTVENE TRENERSKE ULOGE

Strah od prevelike odgovornosti
ini mi se vanim da se unutar tima tokom priprema razgovara o vienju trenerske uloge i
odgovornosti vezanih za nju. Zbog oseaja odgovornosti za sve moe da se javi preoptereenje, ali je
pritom vano da se odgovornost ravnomerno podeli unutar tima. Ukoliko oseam preveliku
odgovornost vezanu za voenje odreene radionice, na meni je da to kaem i da se uradi preraspodela
odgovornosti unutar tima. Ukoliko mi nisu jasno iskristalisana pitanja koja elim otvoriti u radionici,
potrebno mi je vie pripreme ili da to jednostavno prepustim kolegi-nici iz tima koji se dobro oseaju
sa voenjem iste. Na treningu ne moraju uvek svi dobro da se oseaju niti je u odgovornosti i moi
tima da osigura da to tako uvek bude.

Strah od pogreki i previda
Detaljna priprema, provera pred radionicu, razgovor unutar tima u velikoj meri utiu na prisutnost
straha od pogreki. Ukoliko mi se tokom treninga ve jednom ili dvaput desilo da napravim previd,
oekujem podrku i pomo tima u prevazilaenju toga. Siguran prostor unutar tima da se otvoreno
razgovara o potekoama, kao i transparentnost naspram grupe o potekoama koje se javljaju,
uveliko pomae izgradnji i odranju samopouzdanja. Ukoliko se zbunim u davanju uputstva, uvek

QPUF\LP^F V SBEV
151
mogu da kaem Stanite, zbunio sam se, idemo polako ispoetka... ili Stanite, treba mi pauza sada,
izgubio sam nit.... Dozvoljeno je greiti, kako trenerima, tako i uesnicima. Ako sam dao pogreno
uputstvo koje vebu moe odvesti na stranputicu, tu su moje kolege iz tima da uskoe i isprave me.

Strah od obnavljanja traumatinih iskustava uesnika
Neke radionice, pogotovu one u kojima uesnici sami postavljaju simulacije konfliktnih ili nasilnih
situacija, mogu lako dovesti do podseanja uesnika ili samih trenera na teka iskustva iz prolosti
koja emocionalno jo nisu prebrodili. Odgovornost je na celoj grupi, a ne samo na trenerima da se
nose sa takvom situacijom. Da li e to biti pauza, ponuda razgovora u dvoje ili neto drugo, ostaje da
se odlui u konkretnoj situaciji. Treneri nemaju ulogu terapeuta, ali nikako ne bi trebali potpuno
ignorisati i ostaviti same sebi, ljude koji prolaze kroz teke situacije.

Strah od vika motivacije uesnika
Velika motivacija uesnika koja se odraava u stalnim zahtevima da se rad produi, da se preskoi
slobodan dan, jeste sa jedne strane znak uspeha, ali moe i da me uplai. Tim treba da prati dinamiku
grupe, ali ne i uvek da se ravna po veini u grupi koja zahteva vie i vie rada. Ukoliko ima ljudi u
grupi koji ne mogu da nastave, onda je bolje usporiti tempo, nego rizikovati da se oni izgube u
daljnjem toku rada. Isto tako trenerski tim treba da pazi na sopstvenu energiju, jer njihova dodatna
zaduenja iziskuju ogromni dodatan napor, kojem uesnici nisu izloeni. Legitimno je rei da se ne
moe dalje, ako je umor prevelik i ako postoji opasnost da se izgori. Osim toga, grupa ne moe
izdrati konstantno jak tempo rada deset dana, fazi visoke energije po pravilu sledi nagli pad.
Rasporedom radionica i slobodnog vremena te samim strukturisanjem radionica i izabirom metoda,
tim moe da utie na osiguravanje konstantnosti minimuma energije potrebne za rad.

Strah od povrede
Radionice u kojima se otvaraju pitanja za koja se oekuje vezivanje jakih emocija kod uesnika moe
izazvati strah da se neko ne povredi. Pritom mi se ini vrlo vanim razluiti odgovornost za oseaje.
Svako je odgovoran za sopstvene oseaje, to ne znai slobodu trenerima da forsiraju bolna pitanja
kojima grupa ne eli ili ne moe da se bavi u tom trenutku. Podseanje na bolna iskustva moe biti
svesno izabrano od grupe ili pojedinaca u grupi kao traenje puta za ophoenje sa njima. Trenerski
tim pritom treba biti paljiv i podrati stvaranje i odravanje sigurnog prostora u kojem se jake
emocije mogu izraziti.

Strah od samopovrede
Pitanja koje su vrlo emotivna za same lanove tima mogu onemoguiti voenje radionice. Jako je
vano da se ve tokom priprema transparentno razgovara o moguim potekoama, mada to nije uvek
u celosti mogue unapred obaviti. Miljenja pojedinih uesnika mogu povrediti kako druge u grupi
tako i same lanove tima. O linoj spremnosti da se u ulozi trenera nosi sa tekim pitanjima mora
odluiti svaki lan tima sam za sebe. Treneru nije zabranjeno iznositi oseanja, ali valja dobro
razmisliti o sopstvenom oseaju sposobnosti da se istovremeno vodi radionica. Uesnik-ca ne moe
biti kriv-a to me je (trenera) njihovo miljenje povredilo.

Emotivne reakcije, ophoenje sa frustracijama (bes, nestrpljivost, razoaranost...)
Svako ima svoj nain ophoenja sa jakim emocijama. Specifinost trenerske uloge je da izraavanje
jakih emocija u radionici, izazvanih ponaanjem ili izraajem stavova uesnika ili drugih lanova tima
ima vrlo snaan uticaj na proces zbog posebne odgovornosti koju ta uloga nosi. Umesto da preutim i
ne izrazim oseaj ljutnje zbog izjave koja me je povredila, vidim prostor da iznesem svoje razliito
miljenje, ali bez replike. Pritom mogu i rei kako na mene deluje odreeno ponaanje i izjava.

OFOBTJMKF@ 152
Povremeno izraavanje emocija trenera ih moe pribliiti grupi i dati oseaj poverenja, te unekoliko
oslabiti oseaj posmatranosti koji se esto javlja kod uesnika, zato to treneri nisu jednako ukljueni
u rad sa svojim stavovima i akcijom.
Razoaranost grupom zbog neprihvatanja ili ignorisanja meni vanih pitanja u radionici se esto
javlja na treningu. Taj oseaj razoaranosti moda ne mogu izbei, ali mi pritom mora biti jasno da je
taj oseaj moj lini i da je nerazdvojno vezan za moja poetna oekivanja.
Neformalno vreme van radionice prua prostor za razgovor sa pojedincima u grupi. U tom okviru
vidim prostor za priu o sopstvenim vanim pitanjima vezanim za temu, pa i delimino izraavanje
sopstvenog vienja rada grupe, emu je mesto pre svega unutar radionice i to u onoj meri u kojoj
procenjujem da moe da podri otvorenost grupe. Izraavanje zapaanja trenera mogu potai proces
suoavanja sa tekim ili vanim pitanjima, ali mogu postii i upravo suprotan efekat zatvaranja grupe
ukoliko se uesnici osete posmatranim i prosuivanim od strane tima.

Gubitak koncentracije / preforsiranost
Voenje treninga je veliko fiziko i psihiko optereenje koje zahteva puno energije. Unutar tima
vidim u svakom trenutku slobodan prostor da izrazim svoj oseaj preoptereenosti, te eventualno
zatraim preraspodelu odgovornosti, ili ak i promenu radnog plana. Zamiljeni radni plan ne mora
biti u potpunosti ostvaren. Tim i svako unutar tima snosi odgovornost da brine za sebe i izrazi svoje
granice.
Tokom radionica takoer vidim prostor da zatraim pauzu ako oseam nemogunost da pratim daljnji
tok, to vai i onda kada nisam ja taj koji facilitira.

Ophoenje sa oseajima simpatije odnosno averzije prema pojedinim uesnicima
Bliskost ili oprenost miljenja, te naini ponaanja pojedinih trenera i pojedinih uesnika-ca
izazivaju oseaj simpatije ili izazivaju potekoe da se ona prihvate. Izraavanje sklonosti pojedinim
uesnicima, zbog bliskosti stavova, smatram neprikladnim u okviru treninga. Trening je vreme i
prostor u kojem svi trebaju imati prostora da se izraze, menjaju i gree. Pogotovu u vrlo heterogenim
grupama trenerski tim treba obratiti panju da ne bude percepiran i svrstan kao pristrasan.
Kada mi je kao treneru teko da prihvatim odreen stav koji doivljavam kao iskljuiv, netolerantan ili
uvredljiv, traiu pojanjenje kako bih pomogao sebi i drugima da bolje razumem kakvo iskustvo stoji
iza tog stava.
Neformalno vreme van radionice daje priliku i dodatan prostor za pojedinane razgovore sa
uesnicima, ukoliko druga strana to eli, priliku za izraavanje mog stava i mog doivljaja
razmiljanja ili naina ponaanja uesnika.

Nedostatak iskustva
Detaljna timska priprema i podrka tima tokom voenja radionice mogu delimino nadomestiti
nedostatak iskustva. Skladno sopstvenom iskustvu i treningu za kojeg je preuzete odgovornost kao
trener, dobro je potraiti kolege za tim za koje se veruje da mogu pruiti eljenu podrku. Svaki
trening je novo iskustvo i jedna te ista radionica svaki put idu nekim novim tokom. Imati dosta iskustva
sa odreenim temama ne znai da se moe tano predvideti tok radionice ili treninga.

Oseaj da sam odgovaran/odgovorna za sve
Oseaj da sam odgovaran za sve mi govori o sopstvenom prevelikom optereenju i vienju da ostali
lanovi tima nisu dovoljno angaovani. Nesigurnost ili nepoverenje u tim moe takoe biti uzrok tom
oseaju. Unutar tima treba uvek biti prostora da se o ovom pitanju razgovara, izmeu ostalog i zato
to isti oseaj moe istovremeno imati vie ljudi u timu.

QPUF\LP^F V SBEV
153
Ukoliko imam potpuno poverenje u timske kolege, to moe rezultirati i u oputenosti do granice
odsutnosti, to se opet moe percepirati sa druge strane kao nedostatk podrke i javiti oseaj iskljuive
odgovornosti.

U VEZI TRENERSKOG TIMA

Koordinacija tima
Svaki tim e traiti svoj nain komunikacije i podele odgovornosti koji im odgovara kako bi postigli
kooordinacijukoja ih zadovoljava. Pripreme pojedinanih radionica bi trebale sadrati dogovor o
eljenom ukljuivanju lanova tima koji ne facilitiraju, te raspodelu dunosti vie lanova tima kod
kompleksnih vebi koje to zahtevaju. ini mi se vanim da pred radionicu svako zna ta su
njena/njegova zaduenja, a u samom toku rada uvek postoji mogunost da se priskoi u pomo.
Redosled otvaranja pitanja bi trebalo takoe biti unapred dogovoren i njihov logiki sled jasan svim
lanovima tima, kako bi se izbeglo skakanje sa teme na temu.

Loa atmosfera
Agresivnost u komunikaciji, nedostatak kontakta, nestrpljivost odraavaju ono to ovde zovem
loom atmosferom. Nezadovoljstvo drugima, sobom, nedostatak sigurnog prostora u timu ili neto
sasvim tree moe biti pozadina loe atmosfere. Kako na treningu konflikti imaju prednost nad
tematskim radom, to isto pravilo vai i za tim. Svaki lan tima snosi odgovornost da izrazi svoje
potrebe a ceo tim da se one uzmu za ozbiljno i da se zajedniki potrai put prevazilaenja uzroka loe
atmosfere. Timski sastanci mi se ine prikladnim prostorom za takvo to.

Sumiranje/tumaenje/vrednovanje
Vrednovanje, odnosno odbijanje vrednovanja je jedna od najvanijih taaka nenasilja i treninga iz
nenasilne razrade konflikata. Ponaanje koje meni smeta nije loe, oseaj da mi smeta je moj oseaj
kojeg nemam prava nametati drugima kao jedinu istinu. Uloga trenera zahteva posebnu svest i
panju kako bi se izbeglo donoenje sudova o drugima, a naroito ne o uesnicima.
Uesnici esto oekuju neku vrstu konanog suda od strane trenera koji bi odredio ko je u pravu.
Izbegavanje izjanjavanja od strane trenera moe biti doivljeno kao nepripadanje grupi, kao
distanca, to moe izazvati oseaj da treneri posmatraju i sude, a ne ele to da kau. Ne vidim
prepreku tome da i treneri iskau svoje misli i oseaje ali tako da to ne utie previe na tok rada i da
ga ne prejudicira.
Ako mi neka jaka izjava iz tima zazvui kao vrednovanje, potrebno mi je da se i sam ukljuim i dam
svoje vienje. Unutar tima ova tema ukoliko je prisutna moe i treba biti obraena.

Manjak inicijative
Doivljaj manjka inicijative drugih lanova tima, bi trebalo biti temom timskih sastanaka, kako bi se
razjasnilo da li uopte postoji zajednika percepcija i ta je uzrok manjku inicijative. Umor,
zatvaranje usled line emocionalne pogoenosti, nesigurnost sa temom i tota drugo moe biti
uzrokom manjka inicijative pojedinaca u timu.

Koncentracija
Ukoliko osetim da mi je pala koncentracije tokom radionice, u zavisnosti od moje trenutne aktivnosti
(facilitacija ili ne) proveriu da li sam jedini u grupi kojem se to deava, a posebno sa ostalim
lanovima tima, te eventualno zatraiti pauzu u prvoj prilici.

OFOBTJMKF@ 154
Brza reakcija
Brza reakcija trenera koji ne facilitira na eventualne nepreciznosti u instrukcijama ili slinim
prilikama, moe sa jedne strane da pomogne, ali istovremeno moe i da zbuni osobu koja facilitira i
da je uini nesigurnom. Provera sa facilitatorom-kom putem nekog znaka kojim bi se zatraila dozvola
za intervenciju, stvara potreban prostor za ovakvu intervenciju, mada moe biti teko da se uspostavi
kontakt sa facilitatorom-kom u takvim trenucima.

Dominacija
Vei angaman, vea odgovornost ili temperament pojedinaca u timu moe stvoriti utisak njihove
dominacije. Odluujuim pitanjem mi se pritom namee Da li se svi u timu oseaju ravnopravno i da
li postoji siguran prostor za sve?. Ravnopravnost u timu ne mora biti odreena minutaom vebi koje
se facilitiraju, ali i to moe imati vanost od osobe do osobe. Svako snosi svoju odgovornost u timu da
iskae svoje nezadovoljstvo, a u pitanju dominacije ono moe biti vezano za oseaj podreene uloge u
timu ili ak za oseaj da dolazi do sopstvene dominacije usled doivljaja pasivnosti ostalih. Kako god
da je, ovo pitanje zahteva dogovor pred sam trening, ali time ne mora biti zavreno i time iskluen
prostor da se o tome naknadno razgovara tokom samog treninga.

Izgovorena i neizgovorena oekivanja od trenera
Ukoliko imam potrebu i oekivanje da me se podri tokom facilitacije radionice, lako mi se moe desiti
da pri izostanku podrke krivim tim za to, zato to se to podrazumeva. Kao i u radu sa grupom,
ni u timu se nita ne podrazumeva, svako e imati neko svoje vienje stvari i lako e se deavati
nesporazumi i razoarenja. Moja oekivanja su moja odgovornost, ukoliko ih iznesem tim snosi
zajedniku odgovornost da se sa tim nosi, to ne mora uvek znaiti da e ona biti ispunjena. U
razgovoru sa drugima se i moja oekivanja i potrebe mogu promeniti.

Neizgovorene potrebe
Ne sedi na svojim potrebama je pravilo rada koje grupa esto sama uspostavlja na poetku
treninga. Izraavanje sopstvenih potreba podrazumeva preuzimanja odgovornosti za sebe i timski rad.
Nezadovoljstvo se uvek oseti i odraava na atmosferu rada, zato mi se ini jako vanim da unutar tima
postoji otvorenost u pogledu izraavanja potreba i naravno spremnost celog tima da se sa time nosi.

Razliita poimanja uloge trenera - lojalnost unutar trenerskog tima
Ima razliitih shvatanja uloge trenerskog tima koja su povezana sa razliitim nainima da se ostvare
sopstvene potrebe za meusobnom podrkom. Ako se pod lojalnou podrazumeva podrka u smislu
uzdravanja od protivreenja tokom radionice, onda se to po meni kosi sa principom potovanja
razliitih miljenja. Trenerski tim ne mora da misli isto kako bi dobro funkcionisao, ako se razlike
unutar tima ne mogu prihvatiti onda mi se ini izlinim zahtevati to od uesnika. Ako bih preutao
svoje miljenje pred grupom samo zato da ne bih protivureio svom/svojoj kolegi/koleginici iz tima to
bi znailo da se u neku ruku odriem svoje odgovornosti za tok rada, zarad predstavljanja lane
harmonije u timu.
Mislim da je jako vano unapred razgovarati o razumevanju uloge tima i uloge trenera, ukoliko se
planira saradnja. Pritom mi se najvanijom takom ini to da se svi oseaju dobro sa tim, nesputano i
otvoreno.

Oseaj neravnomerne podele odgovornosti
Trenerski tim tokom priprema odluuje o rasporedu odgovornosti. Broj vebi koje e lan tima voditi
za mene nema znaenje manje ili vee vanosti, ali to moe biti vano. Za prvobitnu podelu odgovnosti
vai takoe pravilo fleksibilnosti. Ukoliko mi se javi oseaj tokom treninga da imam preveliku
odgovornost tematizovau to u okviru tima, pokretanje tog pitanja je moja odgovornost, jer moj oseaj

QPUF\LP^F V SBEV
155

OFOBTJMKF@ 156
ne mora vaiti za ostale. Isto tako, ukoliko oseam neravnopravnost zbog oseaja da drugi lanovi
tima snose veu odgovrnost, na meni je da to kaem, a na celom timu da to pitanje razmotri i
eventualno iznova podeli odgovornosti.
Iskusniji lanovi tima ne mogu suditi o obimu odgovornosti koju drugi mogu preuzeti, no snose
odgovornost, kao i drugi, da kau ono to misle, pa bilo to i sumnja u sposobnost drugog lana tima
da vodi radionicu koja mu/joj je malo poznata. Sumnja ne mora znaiti nepoverenje.

Nedostatak podrke od strane kolega u timu
Vana podrka od tima tokom radionice se daje kroz prisutnost i komunikaciju (verbalno i
neverbalno). lan tima koji facilitira esto ne moe da unese sopstveno miljenje kako bi izbegao-la
uvlaenje u diskusiju i time bio-la onemoguen-a da facilitira. Ukljuivanje ostalih lanova tima prua
podrku u moderaciji radionice, pomae da se otvore zajedniki pripremljena vana pitanja.
Oseaj nedostatka podrke bih svakako izloio na dnevnom timskom sastanku, objasnio kakvu podrku
oekujem i kakva mi nedostaje.
Dogovaranje neverbalnih znakova izmeu tima kojima se signalizira elja za ukljuivanjem moe
nadomestiti iskustvo zajednikog rada koje prua ansu da se regulie meusobna podrka.

DOB
Dfoubs {b ofobtjmov bldjkv . Tbsbkfwp

Centar za nenasilnu akciju - Sarajevo je bosanskohercegovaki ogranak nemake mirovne
organizacije Bildungs- und Begegnungssttte fr gewaltfreie Aktion - KURVE Wustrow, koji postoji
od septembra 1997.

CILJEVI CNA AKTIVNOSTI

Osnovni ciljevi rada CNA su: doprinos izgradnji mira, razvoju civilne svesti i kulturi nenasilja
tolerancije. Putem treninga (seminara) iz nenasilne transformacije konflikata tei se razvoju
politike svesti uesnika treninga i prenoenju vetina nenasilnog razreavanja konflikata. Glavnu
ciljnu grupu za aktivnosti Centra ine aktivisti nevladinih organizacija iz BiH i ireg regiona bive
Jugoslavije, uspostavljajui pritom veze izmeu razliitih krajeva Balkana i potpomaui proces
razgradnje predrasuda i uspostavljanju komunikacije. Osim toga CNA vodi treninge iz nenasilja i sa
drugim ciljnim grupama, potencijalnim multiplikatorima, kao npr. sa prosvetnim radnicima i
novinarima.

CNA trenutno direktno sarauje sa brojnim pojedincima i organizacijama iz BiH, Hrvatske, Srbije,
Makedonije, Kosova i drugih delova Evrope.

Glavne aktivnosti CNA ine treninzi podeljeni u tri kategorije:

- Osnovni treninzi iz nenasilne razrade konflikata u trajanju od deset dana, za ljude sa teritorije
bive Jugoslavije
- Program Trening za trenere iz nenasilne razrade konflikata, za osobe koje ele da se bave slinim
radom na teritoriji bive Jugoslavije. Petomeseni program se sastoji iz dva desetodnevna treninga
i jednog trodnevnog sa dva propratna savetodavna sastanka izmeu njih.
- specijalni treninzi po zahtevu (npr. krai treninzi na temu timski rad, nenasilna komunikacija i sl.)

CNA je u aprilu 2000 sproveo pilot projekat Za mir i nenasilje na engleskom jeziku ukljuujui i
druge zemlje sa balkanskog poluostrva (Albanija, Bugarska, Grka, Rumunija, Turska i zemlje
bive Jugoslavije), sa ciljem ispitivanja potrebe za ovu vrstu rada i mogunosti proirenja aktivnosti
na ostale zemlje jugoistone Evrope.

Osim seminara CNA sprovodi svoje aktivnosti i individualnim savjetovanjem grupa i pojedinaca u
pogledu sastavljanja i sprovedbe treninga iz nenasilja, te u organizacionom smislu.

DOB DFOUBS [B OFOBTJMOV BLDJKV . TBSBKFWP
157
Mjufsbuvsb

Aufstehen gegen Kulturen der Gewalt, Beispiel Trkei, DFG-VK-Bildungswerk NRW, Komzi Verlag 1997
Budimo prijatelji, Ladislav Bognar, Maja Uzelac, Aida Bagi, MALI KORAK - Centar za kulturu mira i nenasilja,
Zagreb 1997
Community Conflict Skills, Mari Fitzduff, 1998
Gewaltfreier Umgang mit Konflikten in der Sekundarstufe I - Spiele und bungen, Jamie Walker,
Cornelsen Scriptor 1995
Games for Actors and Nonactors, Augusto Boal, Routledge 1992
Gewaltfrei Handeln, Karl-Heinz Bittl, Frnkisches Bildungswerk fr Friedensarbeit e.V., City Verlag 1993
Igranje vatrom, Nic Fine i Fiona Macbeth, Biblioteka kola bez nasilja, Pokret za mir Panevo 1998
Learning to work with conflicts, Christina Council of Sweden
Mediation, Vermittlung in konflikten, Christoph Besemer, Stiftung gewaltfreies leben und Werkstatt fr
gewaltfreie Aktion, Baden, Januar 1993
Resource Pack for Conflict Transformation, International Alert, November 1996
Theater der Unterdrckten, Augusto Boal, Edition Suhrkamp 1989
Uionica dobre volje, Grupa Most Beograd, 1995
Wie die gruppe laufen lernt, Langmaack, Braune-Krickau, Psychologie Verlags Union 1995
Za damire i nemire, vrata prema nenasilju, Maja Uzelac, , MALI KORAK - Centar za kulturu mira i nenasilja,
Zagreb 1997
666 Spiele, Ulrich Baer, Kallmeyersche Verlagsbuchhandlung, 1994

Dokumetacije treninga, Centar za nenasilnu akciju - Sarajevo:

Zdravo Radovane! Kako si Mujo? - Claudia Kukla, januar 1998
Zovi me loncem, ali me ne razbijaj - Ivana Franovi, Nenad Vukosavljevi, avgust 1998
Ja? - Ivana Franovi, oktobar 1998
O-ruk! - Ivana Franovi, Nenad Vukosavljevi, januar 1999
Conflict? Nonviolence? - Cara Gibney, Emina Kopi, Ivana Franovi, avgust 1999
Kaa-popara! - Sanja Doki, Ivana Franovi, Nenad Vukosavljevi, decembar 1999
Mrdni malo - Adnan Hasanbegovi, Dejan Videnovi, Ivana Franovi, Jasmin Redepovi - mart 2000
P(L)INK, Adnan Hasanbegovi, Cara Gibney, Ivana Franovi, Nenad Vukosavljevi, maj 2000
Ko vam je ef?, Adnan Hasanbegovi, Ivana Franovi, jul 2000
Ispao mi ZUB! Evo mi ga u rancu, Adnan Hasanbegovi, Ivana Franovi, Nenad Vukosavljevi, Milan Coli,
avgust 2000

OFOBTJMKF@ 158
Joeflt wfacj

5 minuta mo nad tobom, 115
5 minuta tiine, 54

Asocijacije, 72
Avion, 81

Barometar - evaluacija, 130
Barometar na temu identitet, 103
Barometar na temu konflikt, 63
Barometar na temu mo, 85
Barometar na temu
nasilja/nenasilja, 70
Barometar: Jeste nasilje - Nije
nasilje, 68
Brainstorming, 31
Brodolom, 51

asopisi, 96
Crtaka bitka, 66
Crtanje po leima u krugu, 55
Crtanje po uputstvima, 54
Crtanje po uputstvima, 2, 54
Crtei, 54
Crvenkapica, 54

Do mog zida, 41
Drvo oekivanja, 29
Dugi role play, 125
Dvadeset minuta slepila, 87
Dve strane prie, 97

Fish bowl (akvarijum), 49
FORUM TEATAR, 111

Idi mi - dojdi mi, 83
Idi mi, dojdi mi, 113
Insajder / Autsajder, 79
Izbor kralja/kraljice grupe, 86

JA govor, 36
Ne volim kada neko, 38
Podijela pohvala, 38
Situac. u kojoj sam se naljutio-la, 38
Ja imam mo da, 115
Jedna moja potreba, 116

Kako je biti kralj/kraljica?, 86
Kako sam postao/postala
mukarac/ena? ta je uticalo na
to?, 96
Karta, 106
Ko je ovo?, 61
Ko sam ja? Odakle crpim snagu da
budem to to jesam?, 104
Konflikt
Rad u malim grupama i pojedinano,
67
Kontrolisani dijalog, 34
Krug poverenja, 100

Mariranje, 116
Mesto u kome ivim, 32
Model odluivanja, 51
Moj put do ovdje, 30
Moje vienje, 142
Moji strahovi - Odakle potiu?, 124
Mojih 5 identiteta, 102
Muzike stolice, 78

Nacionalni identitet, 103
Nacionalni identitet - Upitnik, 106
Nasilnik, rtva, posmatra, 109

Odnos nacionalnog identiteta
prema ostalim identitetima, 104
Ogledalo, 101
Opis slike, 61
Otvaranje ake, 85
Ova slika govori o meni, 32

Padanje, 100
Pejza nasilja, 114
Pet stolica, 97
Pitanja koja imam, 97
Podela papira, 48
Predrasude/stereotipi o
stanovnicima odreenih regija
(drava), 75
Predsedniki izbori, 89
Predstavljam te, 32
Pria Mu, ena, kompot, 55
Promeni se!, 115
Putna torba, 32
Rad u malim grupama na temu mo, 85
Rad u malim grupama na temu
predrasuda, 75
Reka identiteta, 106
Role play - medijacija, 118
Runda prava, 40

Santa leda, 64
arene oi, 104
Situacija u kojoj sam osetio-la
strah, 123
Slagalica, 42
Slinosti i razlike, 105
Slonovska igra, 99
Smartie igra, 52
ta se dogodilo sa oekivanjima?,
131
Statue sa stolicama na temu mo,
80
Stonoga, 49
Stubovi akcije, 116
Svia mi se zbog..., 106

TEATAR STATUA, 108
Teatar statua na temu: Reakcija
tela pri strahu, 124
Tetar statua
ene i Mukarci, 91
Toranj, 53
Traenje izlaza, 101
Tvrava, 66

Uloge polova u drutvu, 96
Uspostavljanje zajednikih pravila
rada, 31

Veba aktivnog sluanja, 39
Veba crtanja, 50
Veba delegiranja, 52
Veba konsenzusa: Planeta, 46
Veba kooperacije sa glasanjem o
krivici, 44
Veba za oprotaj, 130
Voenje, 98
Voleo-la bih da su
ene/mukarci..., 94

ivot na ostrvu, 67, 116

DOB DFOUBS [B OFOBTJMOV BLDJKV . TBSBKFWP
159

CIP Katalogizacija u publikaciji
Nacionalna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine, Sarajevo

316.47.052 (035)
159.9.072.43

VUKOSAVLJEVI, Nenad
Nenasilje? : prirunik za treninge iz nenasilne razrade konflikata : za rad sa odraslima /
[autor Nenad Vukosavljevi; fotografije Nenad Vukosavljevi, Ivana Franovi]. Sarajevo :
CNA, Centar za nenasilnu akciju, 2000. 159 str. :

Bibliografija: str. 158
1. Gl. stv. nasl.
COBISS/BiH-ID 8471558

Nenasilna Komunikacija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nenasilna Komunikacija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

C

You might also like