OSCE

LOGO
JEDNAKE MOGUNOSTI
Beograd 2003

OSCE
LOGO
Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi
Misija OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori
JLDNAKL MOGUCNOS1I

JLDNAKL MOGUCNOS1I
OSCE
(LOGO)
Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi
Misija OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori
akorska 1, 11000 Beograd
Odeljenje za demokratizaciju

OSCE
(LOGO)
Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi
Misija OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori
JEDNAKE MOGUNOSTI
Beograd 2003

UVODNA NAPOMLNA
PROGRAM OLBS-A O JLDNAKIM MOGUCNOS1IMA
Jednake mogucnosti za zene i muskarce
J
Jednakost mogucnosti za zene i muskarce je sastani deo odrzie demokratije.
Unapredianje jednakih praa je, stoga, nuzan elemenat rada Organizacije za
eropsku bezbednost i saradnju ,OLBS,. Zalaganje za demokratske sisteme kao i
sisteme koji se osniaju na ladaini praa zahtea postojanje speciicnih programa i
politika kojima se podrzaaju na zenska praa i jednakost mogucnosti.
Posebnu paznju treba pokloniti primeni OLBS-oih obaeza u domenu
ranopranosti izmedu zena i muskaraca, prihatajuci da je uloga takih napora deo
unapredianja bezbednosti i demokratije.
Drzae clanice kao i OLBS-oe institucije treba da preduzmu konkretne korake ka
unapredianju jednakih mogucnosti zena i muskaraca da ucestuju u, i doprinose
demokratskim procesima i ekonomskom razoju u OLBS-oom regionu.
Jedna od kljucnih mera u oom razoju je obezbedianje jednakih mogucnosti za
ucesce zena na mestima odlucianja na sim nioima.
Lqual opportunities for women and men
Lquality o opportunity or women and men is an integral part o sustainable
democracy.
Adancing equal rights is thereore an indispensable element o the OSCL's work.
Promoting democratic and law-based systems requires inclusion o speciic programs
and policies to target women's rights and equality o opportunity.
Special attention should be paid to implementing OSCL commitments in the ield o
equality between women and men, recognizing the role o such eorts in progress
towards security and democracy.
Participating States and OSCL Institutions need to take concrete steps to promote
equality o opportunity o women and men to participate in and contribute to the
democratic processes and economic deelopment in the OSCL region.
One o the key measures in this deelopment is ensuring equal access or
participation o women in decision-making leels across the policy-making spectrum.

1
OSCL,ODIlR Programme or luman Dimensions Seminar, October 2003

S A D R Z A J
UVODNA NAPOMLNA
PROGRAM OLBS-A O JLDNAKIM MOGUCNOS1IMA
Jednake mogucnosti za zene i muskarce
qvat oortvvitie. for rovev ava vev
SADRZAJ
I DLO
UVOD ;Dr Zorica Mr.eric)
1. Pojam principa jednakih mogucnosti
2. Pojam mogucnosti
3. De rste shatanja principa jednakih mogucnosti
4. Kritika principa jednakih mogucnosti
5. Argumenti koji opradaaju primenu principa jednakih mogucnosti
6. Princip jednakih mogucnosti i drustena prada
. Princip jednakih mogucnosti i demokratija
8. Princip jednakih mogucnosti u Sjedinjenim Americkim Drzaama
9. Princip jednakih mogucnosti u Lropi
10. Zakoni Nemacke, Danske, Velike Britanije, Irske
11. Istrazianje
II DLO
MLlANIZMI ZA OS1VARIVANJL JLDNAKIl MOGUCNOS1I
Istrazianje o perspektiama primene mehanizama za ostarianje rodne ranopranosti i
jednakih mogucnosti u opstinama Srbije ;Mr ^aaa e/vtic)
UVOD
I POLI1IKA JLDNAKIl MOGUCNOS1I I ZLNL
1. Drusteni polozaj zena u Srbiji danas
2. Deinisanje ciljea istrazianja u okiru OLBS-oog projekta institucionalizoanja lica za
rodnu ranopranost ,LRP, pri opstinama u Srbiji
2.1. Struktura uzorka i istrazianja
3. Zastupljenost zena na razlicitim nioima opstinskih nadleznosti
4. Inormisanost i zainteresoanost ispitanika za zenska praa
5. 1radicionalizam i predrasude
6. Musko,zenski stereotipi
. Proesionalno okruzenje i osnone politicke orijentacije ezane za ranopranost zena
II POLI1IKA JLDNAKIl MOGUCNOS1I I MANJINSKL GRUPL
1. Drusteni polozaj manjinskih grupa
2. Odnos prisusta i socijalne distance
3. Zainteresoanost i inormisanost ispitanika o manjinama
4. Predrasude, stereotipi i osnone politicke orijentacije prema praima manjina
;
ZAKLJUCAK IS1RAZIVANJA
III DLO
1LKS1OVI MLDUNARODNIl UGOVORA I ZAKONA POJLDINIl LVROPSKIl
ZLMALJA ,Preroai: OC Mi.i;a v rbi;i i Crvo; Cori,
A - Lropski medunarodni instrumenti
1. Poelja o osnonim praima u Lropskoj Uniji, 2000,C 364,01
2. Dikrektia Saeta Lrope, 2000,8,LC
B - Zakoni pojedinih eropskih zemalja koji regulisu primenu principa jednakih mogucnosti
1. Nemacka: Zakon o uspostaljanju jednakosti muskaraca i zena
2. Danska: Zakon Kraljeine Danske o jednakom tretmanu muskaraca i zena
3. Velika Britanija: Zakon o polnoj diskriminaciji
4. Irska: Zakon o jednakosti u radnim odnosima
IV DLO
DODACI
1. Sadrzaj na Lngleskom jeziku
2. Rezime na Lngleskom jeziku
3. Literatura
8
UVOD
J. Pojam principa jednakih mogucnosti
2
Princip jednakih mogucnosti ,equal opportunity, prakticno znaci da sako ljudsko bice
treba da ima jednaka praa i mogucnosti da unapredi sopstene talente i rline, kao i da mora
da postoji zakonski predideno jednako placanje za jednake posloe. 1aj princip ne brise
nejednakosti izmedu nejednakih, ec izjednacaa pocetne mogucnosti sima da se bore za
bolje mesto na lestici drustenih rednosti. Dakle, on zaprao uazaa postojanje
nejednakosti kao ocigledne i neizbezne.
Princip jednakih mogucnosti se siroko uazaa kao autentican izraz demokratskih ideala.
Ipak, njegoo poreklo nije sasim demokratsko. Smatra se da je Platon bio pri koji je
goorio u prilog takim shatanjima, a on sigurno nije bio demokrata. Niti je demokrata bio
Napoleon koji je, pak, pri direktno i dosledno primenjiao oaj princip, jer je shatio
njegou pragmaticnu rednost u jacanju eikasnosti drzanog aparata
3
.
Princip jednakih mogucnosti je prakticno primenlji i politicki prihatlji. On je
atraktino jednostaan i siroko je prihacen od strane politicara, poslonih ljudi, sociologa,
boraca za ljudska praa, intelektualaca, lidera nacionalnih manjina i zenskog pokreta.
Za razliku od nekih radikalnijih zahtea, princip jednakih mogucnosti je skroman i
razlicitim strujama lako prihatlji predlog. Oaj princip jednostano obecaa otorena rata
uspeha i prosperiteta za se nas, pri cemu uopste ne implicira da smo si jednakih
sposobnosti i karakteristika ili da smo taki storeni, niti pak da taki treba da postanemo.
Izbegnute su se zamke populisticki shacene mehanicke jednakosti i naglasena je potreba
uodenja jednakih mogucnosti za se da raziju soje kalitete.
Oaj princip je primenlji u politici i prau, primenlji je u procesu obrazoanja i u
prirednom ziotu. Kao obrazlozenje za uodenje principa jednakih mogucnosti se pominje
da je primena toga principa neophodan aktor koji oslobada drustene energije potrebne za
drusteni i ekonomski prosperitet.

2
"1ranzicija drusta i prirede Srbije u procesu globalizacije i regionalizacije - praci promena i aplikatini
modeli", Institut drustenh nauka, Beograd
3
Lehoczky Csilla Kollonay, Lqual Opportunity Law, Central Luropean Uniersity, legal Studies Department,
Budapest, 2002,2003
q
Kada su u pitanju zene i muskarci, jednake mogucnosti znaci da imaju jednaka praa,
odgoornosti i mogucnosti u pogledu:
1. Zaposlenja ,radnog mesta, koji im omogucaa inansijsku nezaisnost
2. Odgoornosti u pogledu porodice, domacinsta i dece
3. Ucestoanja u politickom donosenju odluka, sindikalnom ziotu kao i drugim janim
aktinostima.
U Sedskoj se termin ";eava/e vogvcvo.ti" koristi najcesce bas za odnose izmedu
muskaraca i zena. Istoremeno se drugi termin, ";eava/o.t" koristi u sirem kontekstu, da
oznaci ranoprane, ujednacene odnose izmedu sih grupa u drustu koji se baziraju na
principu da saka osoba ima podjednaku rednost u drustu bez obzira na rod, rasnu
pripadnost, religiju, drustenu klasu i sl
4
.
2. Pojam mogucnosti Mogucnost ,opportunity, je manje od garancije, ali je ise od
obicne slucajne prilike ,possibility, da se ostari neki cilj. Mogucnost je akticko stanje stari,
ali je i ormalni odnos, odnos coeka A i cilja X s obzirom na postojanje prepreka \.
Mogucnost je dakle, odsusto nepremostiih prepreka, koje bi mogle da sprece odredenog
coeka ili ljude jedne odredene grupe da postignu odredene ciljee. Snaga mogucnosti je
obrnuto proporcionalna snazi prepreka koje se nalaze izmedu pojedinca ili grupe ljudi i
njihoih ciljea. Dakle, mogucnosti su ece ako su prepreke manje ili otklonjiije i obrnuto
5
.
Postoje prepreke koje se ne mogu promeniti ljudskom oljom i naporima, i njihoo
negatino dejsto se mora otklanjati zakonima i politickim merama, a to su npr. one koje
proisticu iz rase, boje koze, pola, porekla ili mesta rodenja. Neke druge prepreke su, pak,
promenljie okolnosti, kao sto su drustena klasa, skolska sprema, mesto boraka i sl.
Prepreke mogu da budu takog intenziteta da predstaljaju potpuno iskljucenje nekih
grupa ljudi iz drustenog nadmetanja,trke za neke odredene ciljee. Druge su take da im
dozoljaaju ucestoanje u trci, ali se nekima namece da moraju da trce duze od ostalih
trkaca, ili se ispred nekih postaljaju ise prepreka npr. preazilazenje drustene
diskriminisanosti, losije skolske spreme ili udaljenosti mesta rodenja, dok neki drugi treba da

4
Programme or Lqual Opportunity in the municipality o Vaxjo, Vaxjo kommun, 2002
5
Pojman Louis & \estmorland Robert, Lquality, New \ork, Oxord, Oxord Uniersity Press, 199
1o
preladaju prepreke posedoanja slabijih prirodnih ,npr. izickih, sposobnosti od drugih
trkaca, ili pak prepreke mogu da budu take da predstaljaju zbir sih pojedinacnih
drustenih i licnih hendikepa, koje razlikuju jednog coeka od drugog ili jednu grupu ljudi od
druge.
Saka mogucnost treba da predstalja realnu sansu da pojedinac ili grupa ljudi koji
odluce da ostare neki cilj, to mogu da postignu bez saladaanja enormnih speciicnih
prepreka ili kompleta prepreka.
Identitet mogucnosti je u rsti prepreka cijim uklanjanjem mogucnost postaje praa,
realisticno ostaria mogucnost. Kada su prepreke uklonjene, moze se gooriti o jednakosti
sih koji poseduju opste osobine da ostare odredene ciljee. Jednakost mogucnosti je nuzna
posledica otklanjanja prepreka, jer se prepreke ne otklanjaju samo za jedan pojedinacni slucaj
ec to otklanjanje treba da je opsteg karaktera
6
.
1a opstost otklonjenih prepreka predstalja zaprao jednakost mogucnosti.
Jednakost mogucnosti postoji kada de ili ise grupa ulaze u kategoriju ljudi koji mogu bez
prepreka da ostare neke ciljee. 1a jednakost mogucnosti moze da bude plod spontanosti,
ali je to redi slucaj. Cesci je rezultat sesno artikulisane politike, tj. donosenja politicke odluke
koja nalazi soj izraz u pranoj ormi propisianja jednakosti i staranja odredenih
mogucnosti.
3. Dve vrste shvatanja principa jednakih mogucnosti
Postoje de rste shatanja principa jednakih mogucnosti. Pro obuhata tz. "slabi"
princip jednakih mogucnosti koji se ponekada jos nazia i "ormalno postoan princip
jednakih mogucnosti" po kome se smatra da sluzbena mesta moraju da budu otorena i
dostupna sim talentoanim i proesionalno kompetentnim ljudima. 1o je klasicno
dostignuce perioda post-rancuske reolucije kada su u Napoleonoo doba sluzbene pozicije
nooormirane drzae dobijali ljudi na osnou sojih kaliteta, a ne na osnou soga
porekla.
1aj "slabi" ili kako ga jos naziaju i "meritokratski" princip jednakih mogucnosti dakle,
uzima u obzir licne sposobnosti, obrazoanje, radne i proesionalne kalitete i iskusto.
Nedostatak mu je da je za njega ireleantan nacin sticanja toga obrazoanja, iskusta i

6
Petter \esten, 1he Concept o Lqual Opportunity
11
sposobnosti, dakle ne uazaa razlicite mogucnosti koji pripadnici razlicitih drustenih
slojea imaju da se obrazuju, rade i napreduju. Uazaa se krajnji rezultat, a ne pridaje se
nikaka znacaj rasnim, zdrastenim, porodicnim, klasnim ili drugim momentima koji neke
ljude onemogucaaju, ili im pak, daju licno nezasluzene prednosti u odnosu na druge ljude da
se bolje obrazuju i kalitetnije usarsaaju soje radne kapacitete. Po tom shatanju, dakle
neazan je inicijalni momenat ziotnog pocetka a azni su samo trenutni licni kapaciteti i
sposobnosti.
Drugo shatanje zoe se "jaki" princip jednakih mogucnosti koji se ponekad jos zoe i
"materijalni" ili "sustinski" princip jednakih mogucnosti. 1o je shatanje da ljudi treba da
imaju jednake ziotne sanse da realizuju soje sposobnosti ili da ostare jednaka praa. 1aj
princip sadrzi ideju nadoknadianja ,kompenzacije, onima koji su na pocecima soga ziota
imali manje srece, i zato nisu mogli da postignu nio licne usarsenosti kao oni koji su pri
rodenju bili priilegoani. Oo shatanje principa jednakih mogucnosti sadrzi kao glani
instrument mere tz. airmatine akcije ili pozitine diskriminacije.
Krajnji ,ali za sada jos uek utopistickog karaktera, proizod oako shacenog principa
jednakih mogucnosti bio bi da posle duge i konsekentne primene se polozaje u drustu
zaista zauzimaju proporcionalno sojoj drustenoj zastupljenosti pripadnici sih slojea.
1ako shacene jednake mogucnosti onda znace i jednake krajnje rezultate, a ne samo jednak
pocetak, i najise zato se tako shatanje nazia "jakim" principom jednakih mogucnosti.
4. Kritika principa jednakih mogucnosti
7
Kriticari ukazuju da princip jednakih mogucnosti rusi solidarnost opozicije
diskriminisanih i potlacenih drustenih slojea, zato sto podrzaa samo one retke
najsposobnije i najambicioznije pripadnike tih grupa u uzbudljiom uerenju da se mogu
popeti iz soje niske pozicije u mnogo uazeniju i imucniju drustenu grupu.
Zestoki kriticari cak insistiraju na naodnoj cinjenici da pojedinac se radi sam i za
sopstenu korist. Iz neshatanja unkcionisanja principa jednakih mogucnosti proizilazi
uerenje da se sa principom jednakih mogucnosti drusteni odnosi zaprao ne menjanju.
Naodno, se sto se desaa bilo bi da je pojedincima data sansa da se bore za uspon na
postojecoj, nepromeljioj drustenoj lestici i time promene soj licni polozaj na njoj, dok
istoremeno gaze one koji se penju ispod njih.
1z
Po tim kriticarima, princip jednakih mogucnosti predstalja produkt kompetitinog,
ragmentizoanog i podeljenog drusta sa dominantnim trzisnim rednostima koje
prozimaju se drustene sere. U tom smislu si ljudski odnosi se shataju kao takmicenje
sih proti sakoga za retka dobra, u kojima dobitak jednog obicno znaci gubitak za drugog.
Oni koji ne prihataju princip jednakih mogucnosti umanjuju njego znacaj naodeci da
on samo na pri pogled izgleda kao instrument za odbranu jednakosti dok u stari jedino
pomaze jednako prao coeka da postane nejednak putem takmicenja sa drugima. Po tim
kriticarima princip jednakih mogucnosti se bazira na ljubomori nize kotiranih pojedinaca
prema onima koji su na isim drustenim pozicijama sto je kombinoano sa zeljom da im se
pridruze. Zakljucak protinika i kriticara je da princip jednakih mogucnosti, dakle, ne
udruzuje ljude ec ih razjedinjaa i okrece jedne proti drugih. On naodno redukuje
pojedinca na sezanj korisnih sposobnosti, ili sposobnost da se ponasa u skladu sa trzisno
rednoanim unkcijama s ecom ili manjom eikasnoscu.
Po kriticarima, dalji problem je i sto princip jednakih mogucnosti naodno su
odgoornost stalja na pojedinca, po sistemu "ako redis i trudis se, uspeces", zanemarujuci
dejsto npr. ,ne,srecnih okolnosti ili jos ise, drusteno-kulturnih, strukturalnih modela
unkcionisanja drusta koji u mnogim slucajeima obezreduju primenu principa jednakih
mogucnosti. Ne uida se dakle, da to nije nedostatak principa ec je prosto odraz
kompleksnosti unkcionisanja drusta.
S. Argumenti koji opravdavaju primenu principa jednakih mogucnosti
Nije tacno da princip jednakih mogucnosti daje sanse samo retkim i najtalentoanijim
pojedincima. Ne samo da je elikom broju pojedinaca data sansa da napreduju u drustu, ec
je to omoguceno citaim ugnjetenim kategorijama kroz sistematsku doslednu primenu oog
principa. Staise, teznja da se "promeni strana", tipicna za nizu i srednju klasu, kroz primenu
principa jednakih mogucnosti je prihacena i stimulisana kao legitimna i eticki isprana
opcija pripadnika sih marginalizoanih drustenih slojea.
Princip jednakih mogucnosti ima soju tradicionalnu, probitno nastalu primenu u
domenu radnih odnosa i zaposlenja. Nesto noijeg datuma je njegoa primena u oblasti
obrazoanja, posebno isokoskolskog, unierzitetskog.

John Schaar, Lquality o Oportunity and Beyond

1
Najnoija i u sadasnjem momentu najaznija oblast primene principa jednakih
mogucnosti je u domenu politike koja se putem primene mera airmatine akcije i izbornog
sistema sa obaeznim kotama se ise otara za se one tradicionalno odsutne iz domena
donosenja odluka, dakle, kako za zene tako i pripadnike raznih drugih, tradicionalno politicki
marginalizoanih drustenih grupacija
8
. Uprao zbog te sirine primene, oaj princip ne
predstalja ekskluzian, uzan put drustene promocije pojedincima, ec je instrument
sistematskog popraljanja polozaja putem eliminisanja diskriminacije, jer omogucaa
ekonomski prosperitet i politicku zastupljenost za mnoge pripadnike diskriminisanih i
nepriilegoanih drustenih slojea. Politicki domen primene principa jednakih mogucnosti
ujedno je nacin resaanja uprao onih strukturalnih drustenih modela koji doode do
reprodukcije siromasta i drustene neprade. Oaka primena principa ne pogoduje retkim
pojedincima i pojedinacnom resenju problema diskriminacije, ec uprao doprinosi
sustinskom popraljanju polozaja celih nepriilegoanih drustenih slojea tako sto
omogucaa njihou politicku participaciju.
Smirianje ili eliminacija zarista potencijalnih drustenih konlikata koji se hrane
drustenim nepradama i nejednakostima je rhunski prioritet i eoma pozeljan cilj sakog
drusta. Princip jednakih mogucnosti je zaista instrument za osujecianje pojae klasnih ili
rasnih nemira i konlikata, mada ne kroz naodno narusaanje solidarnosti ugnjetenih
drustenih grupacija polascianjem njihoih retkih pripadnika, ec putem daanja jednakih
mogucnosti sima ili barem mnogim pripadnicima ugnjetenih grupa. 1ime se sustinski menja
ne samo indiidualni polozaj retkih pojedinaca, ec i citaih kategorija kao takih. Samim tim
i kritika da se principom jednakih mogucnosti sustinski nista ne menja nije tacna, jer drusto
ukupno postaje praednije, bezbednije, tolerantnije i manje izlozeno izliima socijalnih
nemira i konlikata, ekonomski prosperitetnije i imucnije.
labermas analizira strukturu promene oblasti janog ziota naodeci da okiri
tradicionalne gradanske demokratije nemaju dooljno eikasne mehanizme integracije drzae
i drusta. Naime, tradicionalna demokratija daje jakim i brojnima drustenim grupacijama i
strukturama prednost ili cak ekskluzinu mogucnost da ucestuju u donosenju politickih

8
Participation o women in public and economic lie, OSCL luman Rights Dimensions Seminar, \arsaw, 13-
15 May, 2003
1q
odluka. 1ek primenom principa jednakih mogucnosti daje se osnoa za unkcionisanje prae
demokratije koja omogucuje i nepriilegoanima da ucestuju u donosenju odluka
9
.
Zahtei demokratije su dakle, da politicko telo mora da obuhati se drustene slojee, a
narocito one koji su sistematski marginalizoani. Najbrojnija grupa, sistematski
marginalizoana iz politickih procesa odlucianja su zene.
Sledeci zahte demokratije je da inormisani gradani nadgledaju ,monitorisu, donosenje
politickih odluka, narano pod usloom da su u mogucnosti da prema tim odlukama imaju
izgraden kriticki odnos. I to je omoguceno primenom principa jednakih mogucnosti koji daje
priliku mnogima da se skoluju, budu zaposleni, inormisani i dooljno kompetentni da
ucestuju u raznim idoima janog udruzianja.
Primena principa jednakih mogucnosti podrzaa demokratsku drustenu atmoseru u
kojoj ecinu cine prosecno talentoani pojedinci, pripadnici mnogih drustenih grupacija
kojima princip jednakih mogucnosti prakticno legitimise materijalne i drustene pozicije, jer
su ih zadobili sojim radom i sposobnostima. Istu legitimaciju sticu i oni koji se nalaze na
najisim upraljackim pozicijama, jer su ih stekli na osnou zasluga, a ne na osnou porekla
ili nasledenog bogatsta. Ako se primenjuje princip jednakih mogucnosti, onda se moze
zaista reci da demokratija bira soje sopstene upraljace na najposteniji i najeikasniji nacin
medu najboljima, bez obzira na njihou rasu, pol, religiju, nacionalnu pripadnost, mesto
rodenja i sl. Si dobijaju, jer prosecne ode najbolji. Najbolji sa soje strane, legitimno
koriste soje priilegije, stecene u srazmeri sa sojim sposobnostima i doprinosima a celo
drusto prosperira imajuci najbolje koristi od sposobnosti sih sojih adekatno lociranih
pripadnika.
Zato je eoma tesko kritikoati princip jednakih mogucnosti. Mnogi su dokazi da ecina
ljudi u tako uredenom drustu zaista u ecini slucajea dobija ono sto su zasluzili. Drustene
nagrade i promocije su zaista primarno produkt necijeg talenta i rada kada su eikasno
uklonjene barijere koje postoje zbog polne, rasne, klasne ili pripadnosti nacionalnim
manjinama.
Zasluga se shata kao ispitana i proerena kompetencija u posebnim oblastima. Poruka
je da si koji imaju zasluge i sposobnosti ,prirodno je da tu ljudi odmah zamisljaju sebe licno,
mogu da se domognu i najisih drustenih pozicija ako imaju sposobnosti i ulazu mnogo

9
labermas Juergen, 1he Structural 1ransormation o the Public Sphere, An Inquiry into a Category o
Burgeois Society, Polity Press.
1
rada i truda. Dakle, osobe na hijerahijski isim mestima poseduju superiorne zasluge i sako
ko ima te sposobnosti moze da se pridruzi eliti. 1u normalno dolazi do identiikacionog
momenta, i si zamisljamo sebe same u toj ulozi i onda, dakako, podrzaamo princip
jednakih mogucnosti.
U srzi principa jednakih mogucnosti je airmacija jednake rednosti ljudskih bica. 1a
airmacija pomaze da se identiikuju oni ziotni sektori u kojima si mi moramo da budemo
tretirani na uobicajeni ili prosecan nacin tako da se minimalni usloi obicnog ziota ucine
pristupacnim sima: npr. prana jednakost, jednaka praa na ucestoanje u politickom
ziotu, jednaka praa na prosecna materijalna primanja koja su neophodna za pristojan ziot.
1akode, obezbedeno je najece moguce ucesce u zajednickom ziotu i kulturi u nastojanju
da se obezbedi da ni jedna osoba ne moze da odreduje drugima kako ce zieti.
Za razumeanje jednakosti potreban je osecaj za granice domena primene jednakosti
izan kojih se jednakost ne primenjuje.
U drustu jednakih mogucnosti, suprotno kritikama, zaista nema samo jedne nagrade
koju moze da osoji samo jedan ili retki pojedinci: sako moze da bude dobitnik necega tako
sto ce zauzeti pozicije odgoarajuce sopstenim sposobnostima. Pri tom, ne mora uopste da
bude gubitnika, i celo je drusto na dobitku kroz ostarianje ideala drustene prade i
eikasnosti
10
.
6. Princip jednakih mogucnosti i drustvena pravda
Sako drusto stremi ostarenju ideala prade. Da zahtea su posebno znacajna za
postizanje toga ideala:
Pri, da robe i usluge koje spadaju u domen osnonih potreba treba da budu
rasporedene na osnou potreba a potrebe pojedinaca se tretiraju kao podjednako azne.
Drugo, zadooljenje mnogih drugih potreba koje su izan domena osnonih potreba
ostaruje se kroz takmicenje u kojem si koji ucestuju imaju postene pocetne sanse. Drugi
zahte je usao u politicku teoriju kao element principa jednakih mogucnosti i ecina
saremene istorije moze se posmatrati kroz prizmu borbe onih koji su nastojali da ga prosire
i onih koji su se tome protiili.

10
Galston \illiam, A Liberal Deence o Lquality o Opportunity
16
Zagoornici toga principa su promoisali ormalnu jednakost napadajuci religiozne,
rasne, polne ili druge barijere na putu otorenoj, slobodnoj utakmici i takmicenju izmedu
pojedinaca. 1akode su promoisali sustinsku jednakost mogucnosti preko sirenja
dostupnosti institucijama koje razijaju drusteno rednoane talente.
Konzeratini, desnicarski kriticari smatraju da jednake mogucnosti zahteaju
nedozoljenu siroku interenciju u seri priatnog i dobrooljnog. Leicarski kriticari,
medutim, smatraju da je drustena utakmica sebicni i nepraedni nacin sticanja drustenih
pozicija i da uek proizodi nejednakost kao krajnji rezultat ma koliko se drzaa trudila da
izjednaci pocetne mogucnosti sih koji u tome ucestuju.
Sako principijelno shatanje prade uek sadrzi shatanje da je dobar ziot pojedinaca
deo praedno uredenog drusta. Sako ljudsko bice se rada sa mnogim potencijalnim
talentima. Najeci moguci razitak jedne ili ise takih sposobnosti je azan elemenat
dobrog ziota za pojedince.
Medutim, azno je storiti mehanizam koji sem indiidualnog blagostanja i licne srece
omogucuje i najecu mogucu korist za drusto. Princip jednakih mogucnosti se, dakle, moze
opradati ne samo kao instrument omogucaanja indiidualne koristi ec i kao instrument
drustene eikasnosti.
Koji god da su ciljei nekog drusta, najeroatnije da ce oni biti postignuti ako se
najsposobniji pojedinci nalaze u situaciji da obaljaju ono sto najbolje znaju doprinoseci tako
maksimalno ostarianju ciljea drusta. 1ako shacena eikasnost zahtea sistem koji
dozoljaa pojedincima da istaknu soju kandidaturu za pozeljne pozicije i koja omogucaa
da se kroz selekciju izaberu najsposobniji. Posmatrane sa tog stanoista, jednake mogucnosti
su diktat instrumentalne racionalnosti i mera kolektine posecenosti drustenim ciljeima.
Mozda je problem da takmicenje kao osnoni drusteni proces za smestanje pojedinaca na
pozicije koje im najise odgoaraju nije uek najbolji nacin za ostarianja drustene
eikasnosti, cak iako se zaista ostari da se najtalentoaniji nadu na praim mestima. Ali to se
preazilazi dodatnim, korektinim merama koje pripadaju instrumentima tz. "jakog"
principa jednakih mogucnosti.
Princip jednakih mogucnosti ne predstalja samo registroanje zelja ljudi da napreduju u
drustu, ec kriterijum za identiikoanje najboljih. Distribucija lasti u demokratiji bazira se
na principu zasluge koji je dosao do izrazaja kroz proces ostarianja jednakih mogucnosti.
1;
7. Princip jednakih mogucnosti i demokratija
Desnicarski organizoane i odene drzae kao i drzae u periodima ekonomskih i
politickih kriza predstaljaju, kako istrazianja ukazuju, poprista masonih diskriminacija
manjina i poisenog neprijateljsta prema sima koji se precipiraju kao "drugi". 1o su
situacije jasnog odsusta primene principa jednakih mogucnosti.
1akode i drzae koje prolaze kroz ekonomske krize, recesije ili oruzane sukobe, imaju
poisen nio netolerancije prema sima koji su "drugi". 1o se objasnjaa teorijom napetosti
koja odi u kolektinu akciju. Pojedinci u drzaama sa politickim i ekonomskim problemima
u situaciji permanentnog stresa mogu pogresno percipirati "uzroke" nastalih problema u
prisustu manjina i okrenuti soje raspolozenje i aktinosti proti njih.
Naime, drusteni potresi ili "napetosti" ode pojedince da delaju kolektino, rukoodeni
iracionalnim, egzistencijalnim strahoima. Kolektino deloanje usmereno je proti
drustenih grupacija, dakle, kolektia, a zrte su obicno dostizni pojedinci, dakle indiidue
koje je moguce otpustiti, delozirati iz stana, kriicno progoniti bez dokaza, izicki zlostaljati
i sl.
1akode, konzeratinije drzae, kao i drzae koje nemaju zakonski dobro regulisano
pitanje zastite manjina i sankcionisanje diskriminacija mogu biti popriste diskriminisanja
manjina ili cak zlocina iz mrznje. Prisusto legitimne desnicarske kulture u sakoj sredini
ostalja utisak "dozoljenosti" raznih idoa diskriminacije, pa cak i nasilja prema "drugima",
pogotoo ako se tako u janosti ponasaju politicki lideri i ugledni pojedinci. 1amo gde je cela
struktura drzae desnicarska postoji poisen nio diskriminacije raznih oblika kao i zlocina
mrznje prema manjinama i "drugima".
Jani prostor kojim dominira agresino ponasanje, netolerantni patriotizam, mizoginija,
militantnost, nepoerenje prema "drugima", atmosera proklamoane "neophodnosti" da se
"zastite" sopstene kulturne,nacionalne rednosti kombinoano sa strahom od egalizacije
drusta, rezultira u trazenju i "otkrianju" neprijatelja koji se ide u "drugima" ali i u zenama
sopstene nacije, stanonicima drugih regija ili gradoa sopstene zemlje i sl.
Se pomenute situacije su tipicne za politicka stanja odsusta demokratije kada je
deloanje principa jednakih mogucnosti prakticno nemoguce. Jasno je da, kao i za rodnu
ranopranost, uslo za postojanje i prakticno unkcionisanje principa jednakih mogucnosti
je razijeni demokratski drusteni i prani okir. Na primer, eentualni ekonomski uspon
pripadnika manjinjskih grupacija ili politicka promocija njihoih lidera na politickoj ili janoj
18
sceni u opisanim situacijama odsusta unkcionalne demokratije, imao bi kao rezultat samo
noi porast netolerancije, netrpeljiosti i agresinog neprijateljsta u ecinskom narodu.
Zgrada demokratije ima ise spratoa i ako mnogi ili najazniji manjkaju, jednake
mogucnosti bas kao ni rodna ranopranost, ne mogu da postoje zasebno, za sebe. Razijen
parlamentarizam i isepartijski sistem, slobodni mediji, ladaina praa i nezaisno
praosude, rodna ranopranost, i sl. elementi su demokratske zgrade unutar koje se razija i
princip jednakih mogucnosti, koji takode sa soje strane ne mogu eikasno i potpuno da se
realizuju uprao bez principa jednakih mogucnosti.
8. Princip jednakih mogucnosti u Sjedinjenim Americkim Drzavama
Sjedinjene Americke Drzae nemaju eudalnu proslost, iseekono postojanje sistema
priilegija sticanih na osnou rodenja, nasledenih aristokratskih titula i bogatsta, nacionalne
i rasne pripadnosti, kao sto je slucaj sa eropskom tradicijom. Princip jednakih mogucnosti je
zato kroz zakone, politiku i praksu te zemlje cesto sluzio kao odeci model
11
.
Osnoi i pri elemenat primene principa jednakih mogucnosti u Americi je zabrana
diskriminacije u radnim odnosima.
U Sjedinjenim Drzaama je tokom poslednjih decenija doneto ise zakonskih propisa
kojima je zajednicki cilj bio da iskorene diskriminaciju u radim odnosima. Najpoznatiji od
njih je tz. Naslo VII ,1itle VII, Zakona o gradanskim praima iz 1964, koji zabranjuje
diskiminaciju u radnim odnosima na osnou rase, boje koze, religije, pola ili nacionalnog
porekla.
Zakon o jednakim platama iz 1963, stiti zene i muskarce koji rade sustinski iste posloe u
istoj irmi od primanja razlicitih plata, ako se ta razlika zasnia na njihoom razlicitom polu.
Zakon o radnoj diskriminaciji starijih lica iz 196, stiti od starosne diskriminacije lica starija
od 40 godina.
Odeljak 501 Zakona o rehabilitaciji iz 193, zabranjuje diskriminaciju u radnim odnosima
kaliikoanih pojedinaca koji rade za saeznu ladu.
Naslo I Zakona o americkim inalidnim licima iz 1990, zabranjuje diskriminaciju u
radnim odnosima kaliikoanih inalidnih pojedinaca u priatnom sektoru, drzanoj uprai
i lokalnim organima lasti.

11
\esten Peter, 1he Concept o Lqual Opportunity
1q
Zakon o gradanskim praima iz 1991, predida nocanu odstetu u slucajeima namerne
radne diskriminacije.
O primeni sih tih propisa stara se Komisija za jednake radne mogucnosti ,1he Lqual
Lmployment Opportunity Commission LLOC,. 1a Komisija takode rsi nadzor i
koordinaciju sih saeznih pranih regulatia, praksi i politickih mera u ezi sa ostarianjem
jednakih mogucnosti.
Oi zakoni regulisu diskriminatorne prakse u radnim odnosima koje ukljucuju radnje kao
sto su: zaposlenje i otpustanje, nadoknada, daanje radnih zadataka, klasiikacija zaposlenih,
premestanje, unapredenje, otpustanje ili opozi, oglasaanje radnog mesta, regrutoanje,
testiranje, koriscenje usloa koje kompanija obezbeduje, program obuke i pripranicki staz,
beneicije prilikom otpustanja, plata, penziona sema, penzije za inalide, kao i druge usloe
zaposlenosti.
Oi zakoni zabranjuju diskriminatorne prakse koje ukljucuju radnje kao sto su:
maltretiranje na osnou rase, boje, religije, pola, nacionalnog porekla, inaliditeta ili godina
starosti, osetu proti pojedinaca koji su digli tuzbu proti diskriminacije, ucestoali u
istrazi ili se na drugi nacin suprostaljali diskriminatornim praksama, donosenje odluke o
zaposljaanju koja se bazira na stereotipima ili pretpostakama o sposobnostima i
osobinama, kao i radnim mogucnostima pojedinaca odredenog pola, rase, starosti, religije ili
etnickog porekla kao i inalidnih lica, odbijanje radnih mogucnosti licima zbog njihoog
braka, pripadnosti nekom udruzenju ili ezama za licima odredene rase, religije ili
nacionalnog porekla kao i inalidnim licima.
Naslo VII takode zabranjuje diskriminaciju lica koja su pohadala neke odredene skole ili
mesta odrzaanja religijske sluzbe tipicne za pripadnike odredenih rasnih, etnickih ili
religioznih grupacija.
Poslodaci su takode obaezni da dostae obaestenje sim zaposlenima o praima
zaposlenih shodno zakonima o kojima se stara Komisija za jednake radne mogucnosti. Ista
obaeza postoji u pogledu praa zaposlenih da ne budu izlozeni oseti ako traze zastitu od
diskriminacije u radnim odnosima. 1ako obaestenje mora da bude pristupacno, ako je
potrebno, i licima koja su slepa ili slaboida, ili iz drugih razloga ne mogu da citaju.
9. Princip jednakih mogucnosti u Lvropi
zo
I u Lropi se primena principa jednakih mogucnosti odnosi pre sega na domen radnih
odnosa, zaposljenja i neophodnost eliminacije diskriminacije na radu.
Clanom 3,2, |gorora o o.virav;v rro./e /ovi.i;e ,LC,, eliminise se nejednakost, i
promoise ranopranost izmedu muskaraca i zena, posebno zato sto zene cesto biaju
zrte isestruke diskriminacije.
Poret;a o o.vorviv rariva v rro./o; vvi;i ;2000,C 1,01, potpisana u Nici, . septembra
2000., zabranjuje saki id diskriminacije koji se temelji na polu, rasi, boji, etnickom ili
socijalnom poreklu, genetskim osobinama, jeziku, religiji ili uerenju, politickim ili bilo kojim
drugim staoima, pripadnosti nacionalnoj manjini, imoini, rodenju, inaliditetu, ziotnom
dobu ili seksualnoj orijentaciji. Unija ce postoati raznolikost kultura, religija i jezika.
Jednakost izmedu zena i muskaraca mora biti obezbedena na sim poljima, ukljucujuci
zaposljenje, rad i platu. 1aj princip jednakosti nece spreciti odrzaanje ili usajanje mera koje
predidaju speciicne prednosti u korist onog pola koji je nedooljno zastupljen.
Princip jednakosti izmedu zena i muskaraca je crsto ustanoljen Dire/tirov areta br.
20C od 9. ebruara 196. godine o sproodenju principa jednakosti izmedu zena i
muskarca u radu, proesionalnoj obuci i napredoanju, kao i jednakim radnim usloima.
Saet je usojio Dire/tirv 2000,1,C 2000. godine koja promoise princip
ranopranosti izmedu ljudi bez obzira na njihou rasnu ili etnicku pripadnost.
Direktia Saeta 2000,8,LC ,od 2. noembra 2000., utrduje opsti okir nacela
ranopranosti u radnim odnosima i izboru zanimanja i nastoji da eliminise diskriminacije
nastale na osnou religije ili uerenja, inalidnosti, starosti ili seksualne orijentacije. Smatra se
da ako oe diskriminacije ne budu eliminisane, onda mogu da ugroze postizanje ciljea
Ugoora Lropske komisije, posebno postizanje isokog nioa zaposlenosti i socijalne
zastite, podizanje ziotnog standarda i kaliteta ziota, ekonomske i socijalne kohezije i
solidarnosti, kao i slobodno kretanje osoba. U oom smislu, bilo kaka oblik neposredne ili
posredne diskriminacije koji se temelji na religiji ili uerenju, inalidnosti, starosnoj dobi ili
seksualnoj orijentaciji, obuhacen oom Direktiom bice zabranjen u celokupnoj Zajednici.
Drzae-clanice imaju rok najkasnije do 2. decembra 2003. da usoje zakone, propise i
administratine odredbe u skladu sa oom Direktiom.
U cilju primene posebnih usloa, drzae-clanice mogu, ukoliko je to neophodno, da
dobiju dodatne tri godine od 2. decembra 2003, odnosno sest godina ukupno, da sproedu
odredbe oe direktie, ali samo u pogledu diskriminacije na temelju starosne dobi i
z1
inaliditeta. Drzaa-clanica koja izabere da iskoristi oaj dodatni period izestaace Komisiju
jednom godisnje o koracima koje preduzima da resi problem diskriminacije zasnoane na
starosnoj dobi i inalidnosti kao i o progresu u sproodenju istih.
J0. Zakoni Nemacke, Danske, Velike Britanije, Irske
^evac/a. Srha Nemackog Zakona o uspostaljanju jednakosti muskaraca i zena iz 1994,
je garantoanje ranopranosti muskaraca i zena u saeznoj uprai i saeznim sudoima po
pitanjima zaposljenja, usarsaanja i napredoanja u sluzbi. Utrduje se i prao na naknadu
stete zbog diskriminatornog postupka kao i maksimalna isina tog iznosa. Saezna lada ce
sake tri godine podnositi saeznom parlamentu izestaje o napretku u ezi sa polozajem
zena u uprai i sudoima.
Osim postizanja ranopranosti zena, srha oog zakona je i poecanje broja zaposlenih
zena u slucajeima kada su u odredenim oblastima zene zaposlene u znatno manjem broju
od muskaraca. Sa istim ciljem se unapreduje kompatibilnost porodice i proesije, kako za
muskarce tako i za zene. Zene po tom Zakonu imaju razne podsticaje u proesionalnom
napretku, uz ocuanje kriterijuma podobnosti, sposobnosti i uspeha u radu. Se dok su zene
zaposlene u manjem broju od muskaraca u pojedinim oblastima, saezni organ mora da
poecaa proporciju zaposlenih zena. Obaezni ciljei su predlozeni u planu za
napredoanje zena i u odgoarajucem planiranju kadroa, i uzimaju u obzir eci znacaj
podobnosti, sposobnosti i uspeha na radu.
Nijedno upraznjeno radno mesto se ne moze oglasaati kao mesto samo za zene ili samo
za muskarce, osim ukoliko pripadnost jednom ili drugom polu ne predstalja neophodan
uslo za posao za koji je dat oglas. Oglasi treba da su sacinjeni tako da i zene budu pozane
da se prijaljuju. 1o se posebno odnosi na radna mesta u oblastima u kojima ima manje
zaposlenih zena od muskaraca.
Saezni organ mora da obezbedi dooljan broj radnih mesta sa skracenim radnim
remenom ,ukljucujuci radna mesta sa upraljackim i rukoodecim duznostima,, u okiru
mogucnosti odeljenja i prema potrebama.
Saezni organ ce sake godine, 30 juna sacinjaati statistike o broju zena i muskaraca u
pojedinim oblastima: medu zaposlenima ,stalno, zaposleni honorarno i na odsustu,, na dan,
kao i u odnosu na molbe, naimenoanja, unapredenja i dalju obuku ,od 1. jula prethodne
zz
godine do 30. juna godine izestaja,. Statisticki podaci ce se podnositi sake godine
rhonim saeznim organima do 30. septembra.
Saezni organi ce sake tri godine sacinjaati planoe za unapredianje polozaja zena, uz
ucesce predstanice zena u ranim azama izrade plana. U okiru planskog perioda, plan ce se
prilagodaati sake godine u skladu sa starnim razojem. Plan mora da opise polozaj
zenskih sluzbenika, da oceni ranija napredoanja zena u pojedinim oblastima, a posebno, da
bi poecao proporciju zena, treba da razradi mere za poboljsanje kadroske situacije i
organizacije u okiru predlozenih ciljea i plana koji treba ostariti u azama.
Uspostalja se institucija predstanice zena i utrduju njene unkcije, praa i obaeze. U
sakom organu sa najmanje de stotine stalno zaposlenih, bice imenoane predstanice zena
iz redoa zaposlenih. Predstanica zena ce biti oslobodena drugih delatnosti, u meri u kojoj
je potrebno da bi kalitetno obaljala zadatke predstanice, imajuci u idu rstu i elicinu
organa. Ako je oblast zadataka predstanice dooljno siroka, predstanica zena ce biti
potpuno oslobodena od drugih duznosti. Bice joj obezbedena potrebna oprema i osoblje,
ukljucujuci i radna mesta za zamenice.
Kako je seksualno uznemiraanje i ucenjianje jedan od uzroka radne diskriminacije
zena, Zakon o zastiti zaposlenih od seksualnog uznemiraanja na radnom mestu deinise
pojam "seksualnog uznemiraanja", utrduje duznost odgoornih lica da stite zaposlene od
takog ponasanja, i utrduje obaezu primene sankcija. U slucaju da primenjene mere nisu
adekatne ,ako poslodaac ili direktor ne primene mere za sprecaanje seksualnog
uznemiraanja ili ako primene mere koje su ocigledno nedooljne,, daje se prao
zaposlenom koji trpi uznemiraanje da prekine rad na datom radnom mestu, bez gubitka
plate, dokle god je to nuzno za zastitu zaposlenih.
Dav./a. Zakon o jednakom tretmanu muskaraca i zena zabranjuje kako direktnu tako i
indirektnu diskriminaciju na osnou pola. Diskriminacijom se ne smatraju odredbe o
posebnoj zastiti zena predidene oim ili drugim zakonima. Zakon uspostalja princip
jednakog tretmana muskaraca i zena, zaposlenih kako kod drzanih tako i kod priatnih
poslodaaca i proteze se na se elemente radnog odnosa - primanje na posao, premestaje,
unapredenja, strucno usarsaanje i obuka, radni usloi, otpustanje itd. Zakon se odnosi i na
tz. slobodne proesije.
Izricito se zabranjuje daanje oglasa u kojima se traze lica odredenog pola ili im se daje
neka prednost, bilo pri zaposljaanju ili u kasnijem toku radnog odnosa. Izuzeci od oog
z
praila utrduju se za saki posebni slucaj i odobraa ih resorni ministar u konsultaciji sa
ministrom rada i drzanim Saetom za jednak status.
Zakonom se precizno utrduju praa na odsusta za oca i majku zbog rodenja deteta,
kao i - u odredenim slucajeima - rokoi za isticanje zahtea ili obaestaanje o nameri
koriscenja tih praa. Posle rodenja deteta, roditelji imaju prao na odsusto sa rada u
ukupnom trajanju od 26 nedelja, koje ne mogu koristiti zajedno, a predideni su i neki
obaezni modaliteti. Prao oca na odsusto do 2 nedelje posle porodaja ili dolaska deteta
kuci ili - po sporazumu sa poslodacem - u okiru prih 14 nedelja posle rodenja nezaisno
je od gore naedenog praa. Poslodaac ne sme da otpusti zaposleno lice zato sto je
postailo zahte da koristi prao odsusta ili iz bilo kojih drugih razloga koji su u ezi sa
trudnocom, materinstom ili usajanjem.
r./a. Interesantna je odredba irskog Zakona o zaposlenju po kojoj termini muskog roda
treba da se tumace tako da oznacaaju i zenski rod, i obrnuto, termini zenskog roda treba da
se tumace tako da oznacaaju i muski rod.
Smatra se da zakon sam za sebe nikada nije dooljan instrument za postizanje ciljea.
Zbog toga se donosenje ma kog zakona uek prati i odredenim dodatnim merama ili
ormiranjem posebnih ustanoa nadleznih za sproodenje odnosnih zakonskih odredaba.
Za primenu irskog Zakona o zaposlenju osnia se posebna Ustanoa koja treba da radi
na eliminaciji diskriminacije u pogledu zaposlenja, da radi na jednakosti mogucnosti u
pogledu pitanja na koja se oaj Zakon odnosi, da pruza inormacije janosti i da nadgleda
rad po oom Zakonu, po Zakonu o zastiti materinsta od 1994, i Zakonu o usajanju od
1995, i, uek kada to smatra potrebnim, da podnosi predloge Ministru za izmene bilo kog od
pomenutih Zakona, kao i da nadgleda rad po Zakonu o penzijama od 1990, u pogledu
principa jednakog tretmana i, uek kada to smatra potrebnim, da podnosi predloge Ministru
za socijalna i porodicna pitanja za izmenu tog Zakona.
Ustanoa ce u roku od sest meseci od pocetka sake kalendarske godine podnositi
izestaj Ministru o delatnosti Ustanoe u prethodnoj kalendarskoj godini. Izestaj ce sadrzati
inormacije o obaljanju unkcija Ustanoe tokom perioda na koji se izestaj odnosi, i bez
uticaja na opsti znacaj gore recenog, obuhatice: izestaj o analizi jednakosti u tom periodu,
inormacije koje Ustanoa smatra potrebnim u pogledu sproodenja akcionih planoa za
jednakost u tom periodu, i druge inormacije u obliku za koji Ustanoa smatra da ce
odgoarati Ministru.
zq
1eti/a ritavi;a. Zakon o polnoj diskriminaciji Velike Britanije zabranjuju odredene rste
diskriminacije po osnou polne pripadnosti i osnia se Komisija koja ce obaljati aktinosti
usmerene na ukidanje take diskriminacije i unapredenje ranopranih mogucnosti
muskaraca i zena uopste.
Zabranjen je tretman osobe muskog pola na drugi nacin zbog njegoog bracnog stanja, a
tretman lica zenskog pola se ima uporediti sa tretmanom lica muskog pola istog bracnog
stanja.
Odredbe koje se odnose na diskriminaciju zena zbog polne pripadnosti, treba da se
tumace kao jednako primenljie na muskarce i u tu srhu ce se primenjiati uz
potrebne modiikacije. Zabanjeno je nepooljnije tretiranje nekog lica nego sto bi
se tretiralo drugo lice i to se cini iz razloga sto je neko lice nameraalo da se
podrgne, podrgaa se ili se podrglo operaciji promene pola.
Ustanoljaa se telo pod naziom Komisija za jednake mogucnosti, koje se
sastoji od najmanje osam, ali ne ise od petnaest lica koja imenuje Drzani sekretar na bazi
punog ili poloine radnog remena, i koja imaju sledece duznosti: rad usmeren ka eliminaciji
diskriminacije, unapredenje ponude jednakih mogucnosti muskarcma i zenama uopste,
unapredenje ponude jednakih mogucnosti na polju zaposljaanja i strucnog osposobljaanja
osobama koje nameraaju da se podrgnu, podrgaaju se ili su se podrgle operaciji
promene pola i pracenje posledica primene oog Zakona i Zakona o jednakim platama iz
190. godine i, na zahte Drzanog sekretara ili na sopstenu inicijatiu, sastaljanje
predloga za amandmane na ta da zakona i njihoo podnosenje Drzanom sekretaru.
JJ. Istrazivanje
U okiru OLBS-oog projekta uspostaljaanja mehanizama za rodnu jednakost i
jednake mogucnosti u opstinama u Srbiji, krajem 2002. godine sproedeno je istrazianje o
mogucnostima i perspektiama njihoe primene.
Istrazianje je osmisljeno u unkciji pripremnog proeraanja postojecih standarda u
opstinama s obzirom na rodnu jednakost i jednake mogucnosti manjinskih i
marginalizoanih grupa. Istrazianje je sproedeno u opstinskim upraama petnaest gradoa
koja su obuhacena planiranim programom OLBS-a, sa pragmaticnim ciljem da licima
olascenim za rodnu ranopranost ,LRP, omoguci uid u situaciju s obzirom na neke
kljucne momente koji mogu biti bitni za stratesko planiranje njihoog buduceg deloanja.
z
Ciljei istrazianja su bili:
- da pokaze ucesce zena i odredenih manjinskih grupa ,nacionalne manjine, izbeglice, Romi,
osobe sa inaliditetom, u ertikalnoj distribuciji nadleznosti pri opstinama, odnosno, njihoo
ucesce u distribuciji moci,
- da ispita da li se u opstinskim upraama primenjuju bilo kaki propisi koji se odnose na
zastitu praa zena i manjinskih grupa i propisi ezani za unapredenje jednakih mogucnosti,
- da ukaze na obim krsenja praa oih grupa,
- da ispita u kojoj meri postoji pozitina politicka sest i olja ka unapredenju
drustenog polozaja zena i manjinskih grupa.
Rezultati sproedenog istrazianja su pokazali da je ucesce manjinskih i marginalizoanih
grupa u distribuciji moci na lokalnom niou prakticno zanemarljio. Prisutnost zena na
mestima odlucianja je izrazeno nesrazmerna njihooj zastupljenosti, kako u strukturi
stanoista, tako i medu zaposlenima pri opstinskim upraama. Kada su u pitanju manjinske
grupe, njihoa neidljiost dolazi jos ise do izrazaja, buduci da su u nesrazmerno niskom
procentu prisutni ne samo na mestima odlucianja, ec i medu zaposlenima.
U opstinskim upraama, kao administratinim centrima lokalne samouprae, ne
primenjuju se bilo kaki propisi koji se odnose na zastitu praa i unapredenje jednakih
mogucnosti zena ili manjina.
S obzirom na prakticno nepostojanje standarda, kao i na odsusto ispitianih manjinskih
grupa medu zaposlenima, bilo je tesko identiikoati obim krsenja njihoih praa.
Za ispitiani uzorak je karakteristican nizak stepen inormisanosti o tekucim promenama
u drustu, s obzirom na zakonodane i druge inicijatie ezane za rodnu ranopranost i
jednake mogucnosti. Buduci da nije konstatoan i isok stepen nezainteresoanosti, oako
stanje se moze objasniti samo nepostojanjem odgoarajuceg protoka inormacija.
U pogledu postojanja politicke olje ka poboljsanju drustenog polozaja ispitianih
grupa, istrazianje je pokazalo da je ona nesto izrazenija u odnosu na zene, nego u odnosu na
ostale grupe, a pogotoo Rome, prema kojima postoji najnaglasenija socijalna distanca.
1akode, mada je orijentisanost ka ciilnom drustu i demokratskim procedurama generalno
osnona orijentacija ispitanika, takode se moze primetiti i uticaj tradicionalistickih rednosti,
odnosno, retradicionalizacije u oblikoanju dominantne politicke sesti. Naginjanje ka
jednom ili drugom polu zaisice u elikoj meri kako od zanicne politike, koja ima snazan
z6
upli na oblikoanje politicke sesti gradana, tako i od mogucnosti poecanja ziotnog
standarda, bez kojih nema zadooljaajucih okira za procese demokratizacije.
Analiza postojecih rodnih stereotipa je pokazala naglasenu heterosterotipnost kod zena i
muskaraca, sto ukazuje da postoji tendencija da oni unkcionisu kao drustene grupe sa
razlicitim interesima. 1a analiza ukazuje ne samo na potrebu za ecom participacijom zena u
mehanizmima odlucianja, ec i na neophodnost da uprao zene u sto ecoj meri zastupaju
zene u telima i mehanizmima za unapredenje rodne jednakosti.
U skladu sa oim zakljuccima, ukazano je na neke od mogucih praaca deloanja LRP,
usmerenih pre sega na poecanje participacije zena u opstinskim politickim telima,
poecanje stepena inormisanja i edukoanosti u lokalnoj sredini, uodenje odgoarajucih
propisa ezanih za proesionalno okruzenje. Na sirem planu, crsce umrezaanje lica
odgoornih za rodnu ranopranost, kako izmedu sebe, tako i sa odgoarajucim
institucijama i ladinim telima, pojaljuje se kao uslo za dalja strateska planiranja, unutar
kojih bi ekonomska samostalnost zena i politika opsteg poecanja standarda u granicama
odrziog razoja trebalo da budu jedan od prioriteta u pracu realnog unapredenja jednakih
mogucnosti.
Dr Zorica Mrseic
z;
MLHANIZMI ZA OS1VARIVANJL JLDNAKIH MOGUCNOS1I
Istrazivanje o perspektivama primene mehanizama za ostvarivanje rodne
ravnopravnosti i jednakih mogucnosti u opstinama Srbije
UVOD
U sklopu OLBS-oog projekta uspostaljaanja mehanizama za rodnu jednakost i jednake
mogucnosti pri opstinama u Srbiji, krajem 2002. je sproedeno istrazianje o mogucnostima
i perspektiama njihoe primene.
Osnoni cilj OLBS-oog projekta podrske uodenju lica za rodnu ranopranost pri
opstinama u Srbiji ,bez Kosoa, bio je da podrzi jacanje nacionalnih mehanizama za
unapredenje polozaja zena, kao i za eliminisanje sih oblika nejednakosti. Polazeci od
osnonih principa mehanizama za postizanje rodne jednakosti na regionalnom i lokalnom
niou ,ormiranje tela koje ce imati aktinu ulogu u podrzaanju jednakih mogucnosti,
donosenju odluka i planiranju, u borbi proti nasilja nad zenama, u strateskom umrezaanju
i inormisanju,, iniciran je pilot projekat u 15 opstina. 1o su Kruseac, Nis, Prokuplje,
Kikinda, Velika Plana, Zrenjanin, Pozareac, Zajecar, Valjeo, Uzice, Knjazeac, Bor,
Kragujeac, Noi Pazar i Sremska Mitroica. Projekat je usmeren pre sega na stratesko
poecanje ucesca edukoanih zena i rodno senzitinih osoba na mestima na kojima se u
lokalnoj sredini odlucuje i sproode odluke kroz posebna tela koje ce unkcionisati u okiru
opstinskih upraa i lokalnih parlamenata i izrsnih odbora.
Lica za rodnu ranopranost su birana u sojim lokalnim sredinama, od opstinskih lasti, da
bi zatim zajedno prosli obuku koju je organizoao OLBS u cilju njihoe rodne
senzibilizacije, edukacije i osposobljaanja za rsenje oe unkcije u opstinskim strukturama.
Istrazianje je osmisljeno u unkciji pripremnog proeraanja postojecih standarda u
opstinama s obzirom na rodnu jednakost i jednake mogucnosti manjinskih grupa.
Istrazianje je sproedeno u opstinskim upraama petnaest gradoa obuhacenih planiranim
programom OLBS-a, sa pragmaticnim ciljem da licima za rodnu ranopranost ,LRP,
omoguci uid u situaciju s obzirom na neke kljucne momente koji mogu biti bitni za
stratesko planiranje njihoog buduceg deloanja.
z8
Ciljei istrazianja su bili:
- da pokaze ucesce zena i odredenih manjinskih grupa ,nacionalne manjine, izbeglice, Romi,
osobe sa inaliditetom, u ertikalnoj distribuciji nadleznosti pri opstinama, odnosno, njihoo
ucesce u distribuciji moci,
- da ispita da li se u opstinskim upraama primenjuju bilo kaki propisi koji se odnose na
zastitu praa zena i manjinskih grupa i propisi ezani za unapredenje jednakih mogucnosti,
- da ukaze na obim krsenja praa oih grupa na niou opstinskih upraa,
- da ispita u kojoj meri postoji pozitina politicka sest i olja ka unapredenju njihoog
drustenog polozaja.
Rezultati sproedenog istrazianja su pokazali da je ucesce zena i ispitianih manjinskih
grupa u distribuciji moci na lokalnom niou prakticno zanemarljio. Prisutnost zena na
mestima odlucianja je izrazito nesrazmerna njihooj zastupljenosti, kako u strukturi
stanoista, tako i medu zaposlenima pri opstinskim upraama. Kada su u pitanju manjinske
grupe, njihoa neidljiost dolazi jos ise do izrazaja, buduci da ih gotoo nema ne samo na
mestima odlucianja, ec i medu zaposlenima.
U opstinskim upraama, kao administratinim centrima lokalne samouprae, ne primenjuju
se nikaki propisi koji sankcionisu diskriminaciju i ode ostarianju jednakih mogucnosti.
S obzirom na prakticno nepostojanje standarda, kao i na odsusto ispitianih manjinskih
grupa medu zaposlenima, bilo je tesko identiikoati obim krsenja njihoih praa.
Za ispitiani uzorak je karakteristican nizak stepen inormisanosti o tekucim promenama u
drustu, s obzirom na zakonodane i druge inicijatie ezane za rodnu ranopranost i
jednake mogucnosti. Buduci da nije konstatoan i isok stepen nezainteresoanosti, oako
stanje se moze objasniti samo nepostojanjem odgoarajuceg protoka inormacija.
Sto se tice politicke olje usmerene ka poboljsanju drustenog polozaja ispitianih grupa,
istrazianje je pokazalo da je ona nesto izrazenija u odnosu na zene, nego u odnosu na ostale
grupe, a pogotoo Rome, prema kojima postoji najnaglasenija socijalna distanca. 1akode,
mada je orijentisanost ka ciilnom drustu i demokratskim procedurama generalno osnona
orijentacija ispitanika, takode se moze primetiti i uticaj tradicionalistickih rednosti, odnosno,
retradicionalizacije u oblikoanju dominantne politicke sesti. Naginjanje ka jednom ili
drugom polu zaisi u elikoj meri kako od zanicne politike, koja ima snazan upli na
oblikoanje politicke sesti gradana, tako i od mogucnosti poecanja ziotnog standarda, bez
kojih nema zadooljaajucih okira za procese demokratizacije.
zq
Analiza postojecih rodnih stereotipa je pokazala naglasenu heterosterotipnost kod zena i
muskaraca, sto ukazuje da postoji tendencija da oni unkcionisu kao drustene grupe sa
razlicitim interesima. 1a analiza ukazuje ne samo na potrebu za ecom participacijom zena u
mehanizmima odlucianja, ec i na neophodnost da uprao zene u sto ecoj meri zastupaju
zene u telima i mehanizmima za unapredenje rodne jednakosti.
U skladu sa oim zakljuccima, ukazano je na neke od mogucih praaca deloanja LRP,
usmerenih pre sega na poecanje participacije zena u opstinskim politickim telima,
poecanje stepena inormisanja i edukoanosti u lokalnoj sredini, uodenje odgoarajucih
propisa ezanih za proesionalno okruzenje. Na sirem planu, crsce umrezaanje lica za
rodnu ranopranost, kako izmedu sebe, tako i sa odgoarajucim institucijama i ladinim
telima, pojaljuje se kao preduslo za dalja strateska planiranja, unutar kojih bi ekonomska
samostalnost zena i politika opsteg poecanja standarda u granicama odrziog razoja
trebalo da budu jedan od prioriteta u pracu realnog unapredenja jednakih mogucnosti.
PO1K. ]D^.K MOC|C^O1 Z^
J. Drustveni polozaj zena u Srbiji danas
Od kraja 2000. godine, u Srbiji su se desile znacajne promene ezane za mogucnosti
unapredenja rodne jednakosti i nacela jednakih mogucnosti. 1e promene su se dogodile pre
sega u seri globalnih politickih transormacija, usmerenih ka uskladianju sa kriterijumima
LU i medunarodne zajednice i u ezi sa tim kroz promene zakona, kroz institucionalne
promene i realizoanje serija edukatinih programa usmerenih na posebne ciljne grupe, kao i
kroz ise kampanja
12
.

12
Medu najznacajnije zakonske promene ezane za ranopranost zena spada uodenje clanoa o nasilju u
porodici i o seksualnom uznemiraanju u Kriicni zakon RS, ukljucujuci tu i poostraanje sankcija ezanih za
seksualno zlostaljanje, pornograiju i trgoinu ljudima. Na inicijatiu neladinih organizacija i ekspertkinja,
podnesen je niz zakonskih predloga ezanih za Zakon o radu i zastiti na radu, zadrugama, Zakon o inansijskoj
pomoci porodicama sa decom, Zakon o penzionom osiguranju. U Izbornom zakonu je usojen sistem kota,
kojim se garantuje ucesce zena na izbornim listama u minimalnom procentu od 30. 1akode, donesena je
Uredba o prioritetu zaposljaanja zena u institucijama koje su u ingerenciji Vlade RS u kojima postoji disbalans
u polu. lormirana je Zenska politicka mreza ,Z1M,, osnoan je pri Saet za ranopranost poloa pri
Pokrajinskom ecu Vojodine, kao i Odbor za ranopranost poloa pri Narodnoj skupstini RS i meduresorno
Vladino telo Saet za ranopranost poloa. RS je dobila po pri put zenu predsednicu parlamenta, a
pocetkom 2003. po pri put i zenu rsioca duznosti Predsednice RS. Saezna Komisija za saradnju sa
o
Jedna od odlucujucih karakteristika oog procesa je staranje mogucnosti za uodenje
razlicitih mera i mehanizama na niou drzanih institucija, na cemu su u prethodnoj deceniji
bile angazoane pre sega neladine organizacije, cesto uz pomoc medunarodnih aktera i tek
pojedine politicke partije.
Ipak, bilo bi prerano zakljuciti da su storeni trajno pozitini i stabilni predusloi za eikasno
unkcionisanje oih mehanizama na drzanom niou, a jos manje bi se mogao izesti
zakljucak da se zensko pitanje u Srbiji danas u celini moze sagledati kroz trendoe oih
promena. Analiza programa politickih partija, cija realna moc jos uek pretezno zaisi od
promenljiih i manje ili ise nestabilnih koalicija, pokazuje da senzitinost za rodna pitanja
ne predstalja jacu stranu preoladaajuce politicke sesti u Srbiji ,tabela 1,.
U programima nekih od partija zene su uopste ne pominju, a tamo gde se pominju,
zastupljene su redom sledece oblasti: poecanje nataliteta, zastita trudnica i majki ,5,,
ekonomski polozaj, zaposlenost zena ,4,, praa zena u sklopu opstih ljudskih praa ,4,,
kritika retradicionalizacije ,3,, nasilje nad zenama ,2,, naglasak na socijalnoj zastiti zena ,1,,
dostruka opterecenost zena poslom ,1,.
1abela J.
Analizirani programi politickih partija: DSS, DA, DS, DSS, DC, GSS, KV,
LSV, ND, NS, RDSV, SVM, SD, SDU, SPO, SPS
DA NL DA NL
Da li program tretira nisko
ucesce zena na mestima
odlucianja
4 12 25 5
Da li se pominju nacionalni i
medjunarodni instrumenti za
zastitu zenskih praa
4 12 25 5
Da li postoje posebni planoi za
razoj koncepta zenskih
ljudskih praa u buducnosti
5 11 31.25 68.5
Poaaci .v /ori.cevi va o.vorv avatie /o;v ;e Cta. rati/e .roreo 2001. goaive ;Cae .v eve, 2001)

UNICLl-om i unapredenje polozaja zena je prelaskom u SRCG prestala da postoji. OLBS je pokrenuo
inicijatiu institucionalizoanja lica za rodnu ranopranost pri opstinama u Srbiji. Najznacajniji i
najobuhatniji edukatini program u prethodnom periodu bio je Zene to mogu, organizoan u 48 gradoa za
politicarke, aktiistkinje i sindikalke ,Noreska narodna pomoc, Zenka politicka mreza, Glas razlike i zenske
NVO,.
1
Neke od partija zene pominju samo u kontekstu politike poecanja nataliteta, kroz sta se
moze dobiti pogresna slika o programskoj zainteresoanosti za zene. Imajuci u idu da se
obracanje paznje na oa pitanja bitno razlikuje od partije do partije, promena odnosa
koalicionih strana ili partija direktno moze da se odrazi na ubrzaanje ili usporaanje
uodenja i eikasne primene mehanizama rodne ranopranosti.
Stoga je azno imati u idu da se otorenost za institucionalne promene moze tumaciti pre
kao posledica otorenosti , i neophodnosti, ka uskladianju sa kriterijumima LU, a manje
kao posledica jasnih promena politicke sesti u samom Parlamentu. 1o potrduju i podaci o
ucescu zena u Parlamentu. Mada je pred izbore 2000. godine sklopljen dogoor o kotama,
koji je potpisalo 12 od 18 lidera DOS koalicije, sega 3 su ispunili obecanjee obezbedujuci
30 mesta zenama na sojim glasackim listama. Posle izbora, republicki Parlament je imao
10,8 zena ,Copic, 2001,. Mada je to znacajan pomak u odnosu na 1990., kada su u Srbiji
sproedeni pri isestranacki izbori nakon kojih je u Parlamentu bilo sega 1.6 zena, to je
ogroman pad u odnosu na cita prethodni period, kada je samo jednom u periodu od 1963.
do 1990. procenat zena bio manji od 11. Npr. 1986. godine u Parlamentu SlRJ je bilo
23.5 zena ,Bozinoic, 1996,.
Moze se zakljuciti da proces ostarianja eceg ucesca zena na mestima gde se donose
politicke odluke ipak tek predstoji, s tim sto je u oom periodu olaksan ormiranjem
odgoarajucih institucionalnih mehanizama. Inicijatorke oih promena su do danas ostale
pre sega ekspertkinje i u elikoj meri neladine organizacije, kao snazni generatori
senzibilisanja janosti i samih politicarki za rodna pitanja
13
.
U tom pogledu, Srbija se danas ne nalazi na nultoj tacki, ec iza sebe ima isedecenijsku
tradiciju ormiranja i deloanja zenskog pokreta ,Bozinoic, 1996, Blagojeic, 1998,. Pitanje
poboljsanja drustenog polozaja zena u Srbiji danas se nadoezuje na kapital znanja i
aktiistickog iskusta koji tekucim promenama ezanim za institucionalno uskladianje sa
kriterijuma LU udahnjuju ziot. 1o je posebno azno i stoga sto se koncept tranzicije iden
iz politicko-pragmaticke perspektie odredene blizinom ili udaljenoscu od ukljucianja u

13
Neke od oih organizacija, kao sto je npr. Zenski parlament, osnoan 1991., pokrenule su jos tada cita niz
aznih zakonodanih i organizacionih inicijatia, kao i monitoring tekucih promena u drustu, uz
organizoanje janih, pre sega anti-ratnih akcija, koje su tada sistematski ignorisane od strane lasti. 1ako je
znacaj njihoog angazoanja u remenu ormiranja isestranackog parlamentarizma ostao u najecoj meri
neidlji za siru janost u Srbiji.
z
eropske integracije pokazuje preise uproscen ukoliko nastoji da podede sa bitna
drusteno-politicka dogadanja koja se odijaju u post-komunistickim zemljama ,Milic, 2002,
pod model pozitinog institucionalnog prilagodaanja kriterijuma ekonomski razijenih
zemalja. Jednostrano ideolosko proilisanje oog prelaza ponekad onemogucuje realnu
procenu gubitaka i dobitaka koji su u pogledu drustenog polozaja zena ostareni u odnosu
na prethodno drusteno i drzano uredenje ,Blagojeic, 2002,. Nesumnjio je da su u
citaom posleratnom periodu u SlRJ ostareni krupni pomaci u pogledu pismenosti,
obrazoanja, zaposljaanja zena, kao i unapredenja zdrastene zastite zene i deteta, kao i
socijalne zastite i otaranja ustanoa za drustenu brigu o deci. Istoremeno, kao sto je ec
receno, ucesce zena u politickim telima se procentualno neprekidno poecaalo od kraja II
setskog rata do pocetka gradanskog rata i raspada SlRJ.
Uspostaljanje isestranackog parlamentarizma u Jugoslaiji je bilo bazirano na deloanju
nacionalistickih elita rukoodenih konzeratinim politickim orijentacijama, te je, sledsteno
tome, cita niz zakona koji su doneseni od momenta njegoog uspostaljanja na
nesenzitian ili cak eksplicitno diskriminisuci nacin tretirao zene odeci pogorsanju njihoog
statusa
14
. 1eret koji su zene ponele u toku samog gradanskog rata do danas je ostao neidlji
i nedooljno statisticki obraden. Nazalost, i mnogi od zakona ili postupaka sproedenih od
kraja 2000. godine pokazuju slicne tendencije. Oo se pre sega odnosi na obim i kalitet
socijalne zastite i na proces priatizacije ,i njemu prilagoden noi Zakon o radu,, koji se
generalno odija na taka nacin da smanjuje kontrolu radnika nad tim procesom, a kasnije ih
stalja u daleko nepooljniji polozaj prema poslodacima u odnosu na prethodni period.
1akode, priatizacija polaci za sobom masona otpustanja, nezaposlenost i poecanje
siromasta. Rodni aspekti tog procesa su gotoo sasim zanemareni ,ne obraca se paznja na
procentualan odnos tehnoloskih iskoa po polu, nezaposlenih, isinu primanja, sanse za
zaposlenje s obzirom na starost, sindikalno organizoanje strukonih grana u kojima
preoladaaju zene, stimulatine mere za zapocinjanje priatnog preduzetnista itd.,.
U proceni mogucnosti primene i dometa mehanizama za rodnu ranopranost potrebno je
imati na umu, ne samo ecu ormalnu otorenost drzae za institucionalne promene u
pracu integrisanja u LU, ec i poredenja sa zakonima i merama koji su u SlRJ primenjiani

14
Kao tipicni primer se moze uzeti Zakon o stanoanju, koji je usojen u Skupstini Srbije 1992. god., koji je u
postupku priatizacije stanoa onemogucio zene da postanu sulasnice stanoa stecenih u braku u prethodnom
periodu. Odluke ezane za zdrastenu zastitu, politiku poecanja, odnosno smanjenja nataliteta, kao i cita niz
drugih mera, imale su diskriminisuci karakter u odnosu na zene. ,Imsiroic, 1998,.

u prethodnim decenijama, uz predstaljanje onih pokazatelja koji ukazuju na realan polozaj

zena u Srbiji danas.
Poredenja se, nazalost, retko sproode ,sto je takode pokazatelj da su ladajuce politicke
strukture zainteresoanije za prilagodaanje LU, nego za poboljsanje polozaja zena u skladu
sa odrziim planoima razoja i ec ostarenim dostignucima u prethodnom periodu,. Sa
druge strane, na nacionalnom niou nema dooljno sistematski sakupljenih podataka.
Konencija UN o eliminaciji sih oblika diskriminacije prema zenama predida obaezu
izestaanja o merama koje su drzae sproele da bi Konencija zaziela, sto podrazumea i
redono sakupljanje i azuriranje podataka koji se odnose ne samo na ustane, zakonske i
administratine odredbe, ec i na analizu drustenog polozaja zena ae facto, u odnosu na
polozaj ae ;vre. U tom cilju, izuzetno azan zadatak predstalja i prikupljanje rodno
senzitinih statistika na nacionalnom niou. Podaci koji se redono sakupljaju i prezentuju u
statistickom godisnjaku RS su uglanom rodno nesenzitini, ne omogucaajuci adekatno
pracenje i procenu. U celini, jedino podaci koji se odnose na stanonisto uopste i na
obrazoanje, kao i delimicno podaci koji se odnose na drusteno uredenje i izborni sistem
,broj odbornika, sadrze podatke klasiikoane po polu. Medutim, podaci koji se odnose na
strukturu zaposlenih, ucesce u razlicitim tipoima drustenih i prirednih organizacija i u
njihooj ertikalnoj distribuciji, strukturu lasnista i isinu prihoda, strukturu raspoloziih i
upotrebljenih sredstaa ,ukljucujuci tu i koriscenje kredita, inesticionih zajmoa, poreze,,
kriicna dela i sl. u potpunosti su rodno nesenzitini, mada bi rodna statistika u sim oim
sektorima bila rlo inormatina i neophodna za ormiranje odgoarajucih politickih i
razojnih prioriteta. Istrazianje koje su sproeli Glas razlike, Centar za proucaanje
alternatia i Institut G1 iz Beograda u martu i aprilu 2002. godine, na uzorku od 1200
ispitanica iz 6 gradoa u Srbiji ,Aleksic i grupa autora, 2002,, pokazuje da su zene u pogledu
zaposlenosti u nepooljnijem polozaju nego muskarci, da je njiho udeo u lasnistu nad
irmama isestruko nizi u odnosu na muskarce i da one ostaruju nize zarade. Problem
dostruke opterecenosti zena poslom je statisticki neizmeren, jer rednost kucnog rada ne
predstalja trzisnu rednost. U proseku, zene ostare oko 15 punih radnih dana mesecno
radeci kucne posloe, prosecno 2 casa dneno, odnosno 9 casoa nedeljno. Muzei u Srbiji
se bae kucnim i porodicnim posloima prosecno radnih dana u mesecu. Oaj rad
predstalja neidlji prihod u okiru porodicnog budzeta i ujedno, iz perspektie sireg
drusta, predstalja aznu unkciju drustene reprodukcije kojom se potice i cini
q
podrazumljiom opterecenost zena i potplacenost ,neplacenost, zenskog rada. Nepostojanje
merljiih pokazatelja predstalja nepooljne predusloe za procenjianje i staranje boljih
usloa za zene unutar drustene inrastrukture. Koriscenje statistickog aparata kojim bi se
omogucile realnije procene ucesca zena u drustenom proizodu i u tranzicijskim procesima
trebalo bi da bude jedan od prioriteta.
Kompletni statisticki izestaji na nacionalnom niou, sa kojima danas raspolaze ecina
zemalja usmerena ka eropskim integracijama, sadrze cita niz statistickih podataka sa
kojima Srbija u oom momentu ne raspolaze. Neki od njih su ,naedeni su oni podaci koji se
ne mogu naci u Statistickom godisnjaku Srbije,:
1. Podaci po polu: tipoi brakoa, odnosno kohabitacija, broj samohranih roditelja,
zastupljenost tradicionalistickog odnosa prema braku i prema podeli posloa, smrt odojcadi
prema polu, koriscenje kontracepcije i staoi prema kontracepciji, broj i uzroci rsenja
abortusa, staoi prema abortusu. Nedostaju i za Srbiju narocito releantni, podaci o broju
poginulih drzaljana Srbije u gradanskom ratu ,sto posredno utice i na strukturu porodica i
broj samohranih roditelja,.
2. Podaci po polu: dostupnost lekoa i zdrastenih usluga, ucestalost zdrastenih kontrola,
bolesti zaisnosti. Nedostaju podaci o inaliditetu i uzrocima njegoog sticanja ,posebno
ratni i ciilni uzroci,, kao i o izdrzaaocima, odnosno izorima prihoda inalida.
3. Podaci po polu: reme koje se trosi na razlicite duznosti ,posao, dodatni posao, studiranje
i ucenje,usarsaanje, kucni posloi, briga o deci, kupoina, putoanja,, brigu o sebi
,spaanje, higijena, ishrana, odmor,, slobodno reme ,zabaa, religijske aktinosti, kulturni
dogadaji, citanje, gledanje 1V i sl., hobiji, sport,...
15
3. Broj zabaista i jaslica, porede na radu, koriscenje boloanja i razlozi, isina penzija,
raspodela socijalnih beneicija i njihoa dostupnost.
4. Nedostaju podaci o polnoj strukturi zaposlenih, nema podataka o niou prosecnih i
granskih zarada po polu, ertikalnoj distribuciji poloa u razlicitim granama delatnosti
,direktorke, rukoodioci, sudije, diplomate...,, podaci o nezaposlenosti, pracenje staoa o
sansama za zaposljaanje i mogucnostima uskladianja priatnih i janih duznosti.
Nedostatak oih podataka je u oom momentu od prioritetnog znacaja, jer je ekonomska

15
Ode su naedeni samo neki od standardizoanih podataka pod oom kategorijom koja u celosti nedostaje u
satistickim izestajima na nacionalnom niou u Srbiji ,naedeno prema \omen&Men, Ministry o
Lmployment and Labour, Budapest, 2002, takode \omen and Men o Kazakhastan,Gender Statistics, Agency
o the Republic o Kazakhastan on Statistics, Almaty, 2002,.

samostalnost pretpostaka sakog drugog oblika emancipacije zena. U usloima opsteg

siromasenja i porasta nezaposlenosti, ormalno uodenje mehanizama za rodnu
ranopranost moze lazno doprineti slici da se polozaju zena posecuje paznja, a da se
akticki taj polozaj se ise i ise pogorsaa.
5. Nema rodno senzitinih podataka o lasnistu nad nekretninama, motornim ozilima,
lasnistu nad kompanijama.
6. Nema podataka o nasilju nad zenama u porodici, niti ko su pocinioci i zrte kriicnih dela
po polu, nedostaju raspolozii podaci o prostituciji, uzrocima prostitucije i trgoini zenama.
. Podaci ezani za Drusteno uredenje takode su nepotpuni u pogledu pracenja
zastupljenosti zena na izbornim listama i na rukoodecim politickim pozicijama ,mada
Statisticki godisnjak sadrzi elemente oih analiza,.
Uz oo je potrebno dodati da na nacionalnom niou, pri odgoarajucim ministarstima,
nisu objaljene adekatne statisticke procene opsteg siromasenja ostarenog u prethodnoj
deceniji, te da se oaki podaci moraju traziti na osnou razlicitih i rastrkanih izora
,istrazianja sproedena pri akultetima, institutima, neladinim organizacijama,
medunarodnim organizacijama i nezaisnim agencijama,.
Nazalost, nepostojanje sistematskih pokazatelja o tranzicijskim procesima, moze se tumaciti
ne tek kao propust i nerazijenost demokratskog drusta u pooju, ec i kao opradanje i
tolerisanje rodne nejednakosti u procesima tranzicije.
Poboljsanje drustenog polozaja zena ne moze da ceka na neka bolja remena. Se dok je
diskriminacija prema zenama unkcionalni element drustene reprodukcije, ta bolja remena
nece doci. Razumeanje i primena koncepta jednakih mogucnosti podrazumea pre sega
senzibilisan odnos za speciicnost zenskog doprinosa drustu, razbijanje predstaa o tome da
je zenama mesto u priatnom okruzenju i da priatno okruzenje predstalja oblast kojom
drusto kao celina ne treba da se bai. Ukratko, azno je razumeti da pitanje ranopranosti
zena pre sega postoji kao problem i zadatak drusta, da se odnosi kako na jani, tako i na
priatni ziot, a zatim da to nije dodatno, a jos manje suisno drusteno pitanje u oom
momentu.
2. Definisanje ciljeva istrazivanja u okviru OLBS-ovog projekta institucionalizovanja
lica za rodnu ravnopravnost (LRP) pri opstinama u Srbiji
6
Istrazianje je sproedeno u opstinskim upraama sa ciljem da se lica za rodnu
ranopranost upoznaju sa situacijom pre sega u som neposrednim radnom okruzenju, tj.
u opstinskim upraama, kao administratinim orudima sproodenja odluka koje se donose u
parlamentima i izrsnim odborima. 1o su mesta na kojima bi pro trebalo da se osete
pozitini eekti njihoog deloanja.
Ciljei istrazianja bili su da pokaze:
1. Zastupljenost zena i nekih manjinskih grupa ,izbeglice, Romi, nacionalne manjine,
inalidi, na razlicitim nioima unkcionisanja opstine kao administratino-upranog i
istoremeno politickog centra lokalne zajednice, sa posebnim naglaskom na njihooj
ertikalnoj rasporedenosti,
2. Da eidentira postojanje institucionalizoanih mehanizama za unapredianje
jednakih mogucnosti i sprecaanje diskriminacije na niou opstina kao lokalnih
uprano-administratinih centara ,propisi ezani za zaposljaanje, uznemiraanje,
odenje rodno senzitinih statistika, usajanje rodno senzitine terminologije,,
3. Da ispita da li postoji politicka olja ka njihoom uodenju i u sirem smislu koliko je
razijena demokratska sest i inormisanost u pogledu rodne ranopranosti kod
populacije koja cini strukturu opstinskih upraa,
4. Da utrdi prisusto harasmenta ,seksualnog uznemiraanja i zlostaljanja,,
5. Na osnou sakupljenih podataka, da ukaze na neke smernice potrebnog deloanja.
Dobijeni rezultati su uporedeni sa podacima dobijenim na osnou slicnih istrazianja.
2.1. trv/tvra vor/a i i.trairav;a
Istrazianje je sproedeno u naedenih 15 gradoa na uzorku od 00 ispitanika izabranih
kombinacijom slucajnog i proporcionalnog uzorka. Uprkos tome sto je pokrieno samo 15
opstina od 96, odnosno 15 u odnosu na 45 ,gde je takodje planirano uodenje lica za rodnu
ranopranost,
16
uzorak se moze smatrati reprezentatinim za celu Srbiju ,bez Kosoa,. Pre
sega, uzorak ispitinika po opstinama je biran pazljio, proporcionalno broju i polu
zaposlenih, koji je dobijen na osnou zanicnih administratinih eidencija, uz dodatni
kriterijum odreden rstom posla ,odgoarajuci broj sluzbenika, rukoodioca,
;
radnika,pomocnog osoblja,. Saturacija oih proporcija i analiziranih odgoora postignuta je
rlo brzo, tako da se moze zakljuciti da se dobijeni rezultati mogu generalizoati, te da su
opstine po nacinu sog unkcionisanja u elikoj meri tipicne organizacije unutar kojih nema
eceg odstupanja. Ipak, prilikom generalizacija za celu Srbiju treba imati na umu da je
nedostatak odsusto zaista malih opstina u uzorku, kao i da su u uzorku uglanom
nedostajali zaposleni u opstinskim upraama koji su terenski angazoani na posloima u
seoskim mesnim zajednicama.
Srazmerno eliki broj zaposlenih u sim opstinama ,komplikoan birokratsko-
administratini aparat koji zahtea i u malim sredinama eliki broj sluzbi i eliki broj kako
sluzbenika, tako i seoa, omogucio je da se uzorak bazira na priblizno jednakom broju
ispitanika iz sake opstine ,40-50,. Oaka teritorijalni raspored uzorka ,oko 6.6 iz sake
opstine, bez obzira da li je ona mala ili elika, napraljen je i da bi se omogucila analiza
dobijenih rezultata na niou opstina pojedinacno.
Proporcionalno gradeni uzorak cini 52.4 zena i 45.8 muskaraca. Prema nacionalnoj
strukturi, 86.8 ispitanika su se izjasnili kao Srbi, 3.3 kao Jugosloeni, 2 kao Bosnjaci i
.9 je ostalih ,Bugari, lrati, Crnogorci, Madari, Rumuni, Romi, Sloaci, Muslimani, Vlasi,
Makedonoci,. 5.8 ispitanika je ostalo neizjasnjeno. 1abela 2. predstalja zbirni prikaz
uzorka s obzirom na nacionalnu strukturu. Medutim, po opstinama, on bitno arira. U 14
opstina ecinski je zastupljena srpska populacija. Noi Pazar predstalja jedinu opstinu u
kojoj Srba ima manje od 50 ,21.1,, gde ecinu cine Bosnjaci ,5.9, i Muslimani
,15.8,. U skladu sa ocekianjima, struktura zaposlenih u centralnoj Srbiji je u ecoj meri
nacionalno homogena, dok je u Vojodini, istocnoj i juznoj Srbiji nacionalna struktura
ispitanika mesoita, sa karakteristicnim obelezjima regiona ,zastupljenost Madara i lrata na
seeru, Makedonaca na jugu, Vlaha i Bugara na istoku,.
1abela 2. Struktura uzorka prema nacionalnoj pripadnosti

16
U momentu pripreme oog materijala za stampu, jos petnaest opstina u Srbiji je ukljuceno u projekat
institucionalizoanja lica za rodnu ranopranost. U toku prezentoanja istrazianja bice pomenuti i neki od
podataka sakupljenih do sada i na niou tih opstina.
8
86.7
3.3
2
2.2
5.8
0 20 40 60 80 100
Srbi
Jugosloveni
Bosnjaci
Ostali
Neopredeljeni
Zastupljenost ostalih manjinskih grupa tretiranih istrazianjem je zanemarljia - Romi ispod
1, osobe sa inaliditetom 2.4, izbeglice 2.6 - sto samo po sebi ukazuje na odsusto
politike zaposljaanja senzitine za jednake mogucnosti oih grupa.
U uzorku je zastupljeno 12.5 rukoodilaca, 2.1 sluzbenika i 14.9 pomocnog osoblja
,radnika,.
Obrazona struktura ispitanika je natprosecno isoka. 5.1 ima zarsenu osnonu skolu,
31.1 srednju i cak 63.8 ima ise ili isoko obrazoanje ,tabela 3,.
U tom pogledu nema elikih razlika izmedu muskaraca i zena ,63.2 isokoobrazoanih
zena i 64.5 isokoobrazoanih muskaraca,, mada je nesto eci procenat zena sa osnonom
skolom ,6.2, u odnosu na muskarce ,3.,. 1o se poklapa sa podacima o obazonoj
strukturi zena u Srbiji. 2000. godine od ukupnog broja diplomiranih u RS 5.98 su bile
zene ,Statisticki godisnjak Srbije 2002,. Istoremeno, eci je procenat zena s osnonom
skolom u odnosu na muskarce.
1abela 3. Struktura ispitanika prema strucnoj spremi
5.1
31.1
63.8
0 20 40 60 80
Osnovna
Srednja
Visa/visoka
q
Dodatno se prisusto isoko obrazoanih u oako isokom procentu moze objasniti
situacijom koja je preoladaala u Srbiji tokom prethodne decenije, kada su zanimanja oog
tipa postala atraktina zbog stabilnih i solidnih primanja. 1akode, isok procenat prisusta
zena u uzorku odreden je i cinjenicom da se administratini sektor tradicionalno smatra
prikladnim za zene i da one tu imaju isoku prohodnost, za razliku od nekih drugih sektora
koji se, nezaisno od kaliikacija, tradicionalno smatraju prikladnijim za muskarce.
Istrazianje je bazirano na da izora podataka. Jedan cine zanicni podaci opstine, na
osnou kojih su dobijene inormacije o prailnicima i procedurama na osnou kojih
unkcionise opstina, o broju i sastau zaposlenih, broju i strukturi odeljenja, kao i broju i
sastau skupstine opstine i izrsnog odbora na lokalnom niou. Drugi izor je bio upitnik.
Upitnik se sastojao od cetrdeset jednog pitanja podeljenih u sest odeljaka:
I - demograski podaci
II - inormisanost i zainteresanost ispitanika za pitanja rodne ranopranosti i jednakih
mogucnosti
III - utrdianje socijalne distance, stepena tradicionalizma ,u odnosu na porodicu i u
odnosu na drzau,, predrasuda ,prema manjinskim grupama i prema zenama,, pitanja u ooj
grupi su ormirana prema modiikoanoj Bogardusooj skali socijalne distance i prema
Lickertooj skali za utrdianje tradicionalizma i predrasuda
IV - stereotipi ,analiza pozitinog,negatinog indeksa na osnou asocijatine mreze
pojmoa, ,de Rosa, 1999.,
V - kalitet proesionalnog okruzenja i prisusto harasmenta ,seksualnog uznemiraanja i
zlostaljanja,
VI - politicke orijentacije prema tretiranim manjinskim grupama i prema eropskim
integracijama i strukturalnim prilagodaanjima u odnosu na LU u pogledu ljudskih praa.
3. Zastupljenost zena na razlicitim nivoima opstinskih nadleznosti
Pri korak u analiziranju prisusta rodne nejednakosti bio je da se utrdi zastupljenost zena
na razlicitim nioima opstinskog deloanja. Pokazatelji kao sto su broj zaposlenih u opstini,
ucesce zena na rukoodecim pozicijama, njihoo prisusto u skupstini opstine i u izrsnom
odboru opstine daju kompletnu sliku o tome.
qo
Opstine zaposljaaju eci broj zena nego muskaraca - 59.3 su zene i 40. muskarci
,tabela IV,. U tom pogledu nema ecih razlika. Najnizi procenat zaposlenih zena je u
Knjazecu ,43.9,, a najeci u Valjeu ,68.9,.
Ucesce zena na rukoodecim pozicijama takode je isoko. Od ukupnog broja rukoodilaca
,seoa odeljenja, 4.8 su zene. Realno, taj udeo je nesto manji, ako se ima u idu da u
opstinama ecinu zaposlenih cine zene. 1ako, od ukupnog broja zaposlenih zena, su na
rukoodecim pozicijama, dok je taj procenat isi kod muskaraca - od ukupnog broja
zaposlenih muskaraca, 11.2 se nalazi na rukoodecim mestima. Muskarci akticki imaju
ecu prohodnost ka rukoodecim polozajima. Ipak, cak u sedam od ispitianih petnaest
opstina ima ise zena nacelnica nego muskaraca. Na pri pogled to deluje obecaajuce.
Medutim, posmatrano iz sire perspektie, to ne mora da ukazuje na znacajan porast moci.
1abela IV Ucesce zena na razlicitim nioima opstinskih nadleznosti
S - sluzbenici, N - nacelnici, P - parlament ,skupstina opstine,, IO - izrsni odbor
59.3
40.7
47.8 52.2
9.3
90.7
13
87
0
20
40
60
80
100
S N P IO
ene
Mukarci
Pre sega, eliki udeo zena u nekom sektoru, odnosno, njegoa eminizacija, cesto ukazuje
na pocetak njegoe marginalizacije. Vrlo cesto, kada zene postanu ecina u
nekom sektoru, to istoremeno znaci da on prestaje da bude prestizan i da tu postoji
tendencija snizaanja dohodaka u odnosu na ostale delatnosti. O tome dooljno u Srbiji
q1
sedoce sektor zdrasta, prosete, noinarsta, a u industrijskim granama, tekstilna
industrija, u kojoj ecinu zaposlenih cine zene. 1o je industrijska grana sa najnizim licnim
primanjima. Imajuci u idu da Srbija u celini prolazi krupne procese restrukturacije i
racionalizacije, te da ce i administratini aparat tesko moci da bude zaobiden u oim
procesima, to akticki znaci da oaj sektor predstalja oblast sa potencijalno znatnim
tehnoloskim iskoima medu kojima ce ecinu ciniti zene.
1akode, prestiz koji imaju zene na rukoodecim mestima u OU ,opstinskim upraama, eci
je kod samih zena nego kod muskaraca ,tabela V,. Dok 58.6 zena smatra da postoje
uspesne zene u njihoom proesionalnom okruzenju, 53.8 muskaraca deli isto misljenje.
41.4 muskaraca spram 34.2 zena smatra da nema uspesnih zena u som proesionalnom
okruzenju.
1abela V. Da li imate uspesne zene u som proesionalnom okruzenju
Pored toga, na pitanje koje posloe obicno dobijaju zene, a koje muskarci u njihooj opstini,
ispitanici kao najcesce posloe zena naode cistacica, sekretarica, daktilograkinja, dok se
kao muska zanimanja najcesce naode direktor, nacelnik, ozac. Uprkos cinjenici da
aktuelno eliki broj zena zauzima u uprai rukoodeca mesta, one se sagledaaju pre sega
kao izrsioci, a ne kao kreatori i koordinatori posloa.
58.6
53.8
34.2
41.4
7.1
4.8
0
10
20
30
40
50
60
Da Ne Bez o.
ene
Mukarci
qz
Medutim, na niou eksplicitnih opredeljianja, nema elikog otpora prema zenama
rukoodiocima, a on je podjednako prisutan medu muskarcima i zenama. 1ek 5.6
muskaraca, ali i 5.4 zena ne bi oleli da imaju zene kao pretpostaljene.
1o istoremeno znaci da se eca zastupljenost muskaraca na rukoodecim mestima i prestiz
koji oni ostaruju odrzaa ise na osnou obicaja i naika, nego na osnou eksplicitnih
staoa o ,ne,sposobnosti zena ili eksplicitnog protiljenja njihoom napredoanju.
Najsnazniji argument proti shatanja da isok procenat zena na rukoodecim mestima
oznacaa njihou emancipoanost jeste ogroman pad njihoe zastupljenosti tamo gde se
starno odlucuje, a to su parlament i izrsni odbori. Samo 13 clanoa IO ,izrsnog
odbora, su zene. Daleko od toga da postoji i jedna opstina u kojoj bi bilo ise zena nego
muskaraca. U tri opstine ih uopste nema u IO. Najeci procenat je 36.4 ,Kragujeac,.
Njiho broj se krece od 0 do 4 u poredenju sa brojem muskaraca, kojih u IO ima od 5 do 14.
Prosecno u IO ima 1.3 zena u odnosu na 9 muskaraca.
Sto se skupstina opstina tice, tu je situacija jos losija. Samo 9.3 odbornika su zene.
Najmanje ucesce zena u opstinskoj skupstini je 1.8 ,Sremska Mitroica,, a najece 1.6
,Kragujeac,. Ni jedna opstina nije ni priblizno ispunila kotu od 30. Prosecno ima 5.5
zena i 53.5 muskaraca u parlamentu
1
.
Dodatni problem predstalja pitanje senzibilisanosti, ne samo muskaraca, ec i samih zena u
parlamentima i IO za pitanja rodne ranopranosti i jednakih mogucnosti. Kako se
odbornici i clanoi IO pojaljuju kao predstanici odredenih partija, mogucnost njihoog
deloanja je ogranicena i politikom partija, koje, kao sto je ec pokazano, u oom momentu
ne pokazuju isok senzibilitet za rodna pitanja. 1o utice i na poziciju samih lica za rodnu
ranopranost, koja nemaju u sim opstinama podjednako podrsku ladajucih struktura za
soje deloanje.
Opsti zakljucak je da postoji elika nesrazmera s obzirom na prisusto zena u opstinskim
upraama i skupstinama, odnosno IO, sto potrduje sta da se u Srbiji zene pretezno jos
uek ide kao izsioci, a ne i donosioci odluka, te da je njihoo prisusto u ertikalnoj
distribuciji opstinskih nadleznosti eoma nisko.
4. Informisanost i zainteresovanost ispitanika za zenska prava
q
U proceni inormisanosti i zainteresoanosti ispitanika poslo se od pretpostake da mediji
snazno mogu da doprinesu ormiranju staoa janog mnjenja prema odredenim pitanjima.
Nazalost, u prethodnoj deceniji je uticaj medija u ex-Jugoslaiji pokazao soje najgore strane
u pogledu sirenja predrasuda i mrznje, selektinom odbiru i laziranju podataka. Kompletna
analiza uticaja medija u oom periodu morala bi uaziti cinjenicu da status medija jos uek u
Srbiji nije jasno deinisan, sto pre sega znaci da je upli lasti i dominantnih politickih
orijentacija na njihoo proilisanje jos uek eoma isok. Zato promoisanje odredenih
sadrzaja ne zaisi nuzno od trzista ili od znacajnosti nekog problema, ec u elikoj meri i od
procene njegoe podobnosti za emitoanje.
Imajuci u idu osnone ciljee oog istrazianja, njime nije obuhacena analiza samih
medijskih sadrzaja, ec pre sega nacin njihoe recepcije od strane ispitanika i procena
kaliteta inormacija sa kojima ispitanici raspolazu. Nesumnjio je, medutim, da bi sako
istrazianje koje bi se odnosilo na uticaj medija na poticanje ili smanjianje diskriminacije i
uticaj medijskog prezentoanja trenutno pozeljnih ideoloskih modela, moralo da sadrzi i
taku analizu.
Na pitanje o tome sta su za njih najazniji izori inormacija o drustenim pitanjima, ecina
ispitanika se opredelila za 1V programe ,rezultati oog istrazianja pokazuju da je 1V BK
najgledaniji, zatim drzana teleizija R1S, a na trecem mestu je 1V Pink,. Veliki broj se
oslanja pre sega na soja licna iskusta, a znacajan procenat je i onih koji inormacije
dobijaju kroz sakodnene kontakte i komunikaciju sa drugima. S obzirom na noine,
lokalne noine su najcitanije, zatim BLIC i na trecem mesti Vecernje noosti. Sledeca tabela
pokazuje raspored izora:
1abela VI. Glani izori inormacija
Glavni izvori informacija
1V 40.
Kombinacija nekoliko
izora
18.4
Sakodneni kontakti 1.8

1
Podaci koji su u toku 2003. sakupljeni u noih 15 opstina koje su se prikljucile OLBS-oom programu, nisu
ni malo obecaajuci. U parlamentima ima 5. zena, a u izrsnim odborima 9.2, sto je manje u odnosu na
podatke dobijene u toku samog istrazianja 2002.
qq
Licno iskusto 14
Noine .6
Nesto drugo 1.5
Sto se tice zainteresoanosti ispitanika za teme iz oblasti zenskih praa i polozaja zena u
drustu, ona se moze smatrati isokom. Cak 5.2 smatra da oe teme nisu dooljno
pokriene u medijima. Vidljie su razlike izmedu muskaraca i zena. Veci procenat zena
,60, smatra da je premalo oakih sadrzaja, dok nesto manji procenat muskaraca ,53.8,
deli to misljenje ,tabela VII,.
Imajuci u idu da je u Srbiji od kraja 2000. pokrenut cita niz inicijatia ezan za rodna
pitanja, od kojih su neke uspesno doele do promene zakonskih regulatia, ispitiano je da li
su zaposleni u OU upoznati sa nekim od zakonskih izmena koje se mogu smatrati bitnim za
zene. Ponudene su de trdnje, na koje je trebalo odgooriti da li su, po misljenju ispitanika,
tacne, netacne ili, eentualno, ne znaju tacan odgoor.
1abela VII Da li su teme ezane za drusteni polozaj zena dooljno pokriene u
medijima
25.4
30.9
60
53.8
11.2 11.6
2
2.8
0
10
20
30
40
50
60
Da Ne Ne interesuje me Bez o.
ene
Mukarci
q
Pra trdnja odnosila se na siloanje: U skladu sa Kriicnim zakonom Srbije, siloanje u
braku je kaznjio ec ise godina. Oa trdnja je netacna. Inicijatiu za oe promene
pokrenuo je bezuspesno Zenski parlament jos pocetkom deedesetih. 1ek 2002. godine je iz
clana 103 ,glaa 12,. Kriicnog zakona RS ,Sl. glasnik RS, br.10,2002,, izbacena odedba po
kojoj se nasilna obljuba u braku ne tretira kao kaznjio delo. U nooj, izmenjenoj arijanti,
taj clan glasi: Ko prinudi na obljubu zensko lice upotrebom sile ili pretnjom da ce
neposredno napasti na ziot ili telo tog ili njemu bliskog lica, kaznice se zatorom najmanje
jednu godinu. ,U prethodnoj arijanti stajalo je sa kojom nije u bracnoj zajednici,.
Inormisanost ispitanika o zakonskom statusu siloanja u braku u Srbiji pokazalo se kao
eoma nisko ,tabela VIII,. 44.3 ispitanika smatra da je oa trdnja tacna, 34.9 ne zna
odgoor, a tek 20 je dobro upoznato sa cinjenicom da je to netacna trdnja.
Muskarci su nesto bolje o oome inormisani od zena - 23.3 muskaraca je dalo tacne
odgoore naspram 1.3 zena. Posmatrano na niou opstina pojedinacno, primetno je da su
u nekim opstinama muskarci znatno bolje inormisani o donedanoj nekaznjiosti siloanja
u braku od zena. 1o je iznenadujuce s obzirom na cinjenicu da je ise u interesu zena da
budu dobro obaestene o odsustu ili uodenju oakih odredbi u kriicni zakon.
1abela VII. Siloanje u braku je ec ise godina kaznjio u Srbiji.
Druga trdnja odnosila se na oblast zaposljaanja. Od presudne aznosti je da zakonske
regulatie budu bazirane na senzibilisanom odnosu prema speciicnom polozaju zena,
njihooj opterecenosti dostrukim radom i materinstom. Ponudena je trdnja: Poslodaac
nema prao da prilikom zaposljaanja od kandidatkinje trazi dokaz da nije u drugom stanju..
44.3
20
34.9
0.7
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
Tano Netano Ne znam Bez o.
q6
Oa trdnja je tacna. Clan je ursten u noi Zakon o radu 2001. godine ,Poslodaac ne sme
da usloljaa zasnianje radnog odnosa testom trudnoce., ,Sluzb. glasnik RS br. 0-2001,.
Odgoori ispitanika prikazani su na tabeli VIII. 63.1 smatra da je oa trdnja netacna,
20.2 ne zna odgoor i samo 16 je dalo tacan odgoor. Posmatrano po poloima nema
elike razlike ,16.6 zena je dalo tacan odgoor naspram 15.3 muskaraca,. Oi odgoori
ne cude, ako se ima u idu da mlade zene prilikom zaposljaanja cesto moraju da se obaezu
da tokom de ili tri godine nece ostati u drugom stanju. Oakom praksom se podrzaa
stanoiste da su zene, buduci da su u postojecoj podeli rada jednostrano opterecene
roditeljstom i kucnim posloima, integrisane u ekonomiju kao deijantna` radna snaga`
,Kuzmanoic-Duric, 2000,, te da je pitanje materinsta sera priatnog ziota zena, a ne
domena koji predstalja jedan od drustenih prioriteta. Drugim recima, zene uglanom
moraju da biraju izmedu materinsta i karijere uprao zato sto drusto ne regulise na
senzibilisan i eektian nacin ostarianje praa zena u oim oblastima.
1abela VIII. Poslodaac nema prao da prilikom zaposljaanja od kandidatkinje trazi
dokaz da nije u drugom stanju.
Mada postoji zainteresoanost ispitanika za oe teme, one nisu dooljno pokriene u
medijima i posledica je eoma slaba inormisanost. Oaj podatak nije obecaajuci tim pre sto
se radi o uzorku koji je natprosecno obrazoan, o ljudima koji obaljaju posloe na kojima
bi, po prirodi stari, trebalo da postoji eca dostupnost inormacijama o zakonskim
16
63.1
20.2
0.7
0
10
20
30
40
50
60
70
Tacno Net acno Ne znam Bez o.
q;
regulatiama. Oi pokazatelji ne ukazuju tek na neupucenost ispitanika, ec pre sega na
nepostojanje mehanizama protoka inormacija.
S. 1radicionalizam, predrasude i stereotipi
Na rasirenost tradicionalistickog idenja uloge i znacaja zena u drustu utice sa jedne strane
sama tradicija, a sa druge politika. Za zemlje u razoju kao sto je Drzana zajednica Srbije i
Crne Gore karakteristicno je da su u relatino kratkom remenu prosle intenzinu
modernizaciju, sto se odrazilo na nio obrazoanosti, proesionalnu strukturu, standard
ziljenja i promene rednosti elikog broja ljudi. Prelaz sa agrarne na tranzicionu industrijsku
etapu ,Blagojeic, 1991, poezan je sa promenom tipa porodice. Dok su u proj radna i
porodicna uloga nedierencirane, odnosno, ne postoji bitna razlika izmedu priatnog i janog
ziota, u drugoj se priatno i jano razdajaju, radna i porodicna uloga se medusobno
suprotstaljaju i ormiraju, posebno kad su zene u pitanju, konlikt. 1radicionalna podela
drustenih uloga se u industrijsku azu prenosi tako sto na muskarce pretezno pada radna
uloga, a na zene porodicna. Ocuanje tradicionalizma utice na to da se zenska radna snaga
procenjuje kao sekundarna u odnosu na musku, bez obzira na njenu realnu zastupljenost u
staranju drustenog bruto-proizoda.
1akode, buduci da nema trzisnu rednost, kucni rad se i ne tretira kao drusteni rad, ec kao
prirodni posao zene.
Krajnja posledica oe situacije je dostruka opterecenost poslom kod zena, pri cemu
porodica, u skladu sa tradicionalnim rednostima, ocekuje punu posecenost zene tom
sektoru, dok preduzece takode zahtea punu posecenost poslu. Drusto u celini takode ne
tretira oo pitanje na zadoaljaajuci nacin, smatrajuci dostruku opterecenost zena
priatnim, a ne opste drustenim problemom, tako da problem ostaje netematizoan i
drusteno neidlji, mada opste rasiren. Sa razojem modernizacije, oaj raskorak se
poecaa, a preuzimanje unkcija porodice od strane drzae ne odgoara brzini
transormaciji porodice. U takoj situaciji, zena cesto mora da bira izmedu karijere i porodice
ili pak da pribegne polutanskom radu, kompromisnoj raspodeli sojih snaga na porodicu i
posao, pri cemu ne moze da udoolji u potpunosti zahteima ni jedne ni druge oblasti.
Karakteristika post-moderne porodice je da se ona pojaljuje u ise arijeteta, kroz razlicite
tipoe kohabitacija koje ise ne odgoaraju klasicnim bracnim zajednicama i imaju
q8
tendenciju da transormisu podelu odgoornosti i praa, iduci, u idealnom slucaju, ka
komplementarnosti sere priatnog i janog ziota. Neunkcionalnost klasicnih ormi braka
utice na poecanje stepena diorciteta u razijenim zemljama, na drusteno strukturisani
konlikt izmedu muskaraca i zena koji se se ise zakonski tematizuje u pracu unapredenja i
zastite praa zena. Prelaz u trecu azu preraspodele uloga je u Srbiji ozbiljno narusen
ulaskom u gradanski rat. Opste siromasenje doprinelo je naizgled pozitinom rezultatu -
jacanju porodicnih eza, smanjenju broja razoda, a ideoloska kriza je, izmedu ostalog,
doprinela i snaznom talasu retradicionalizacije, karakteristicnom za krizne aze tranzicije.
Idealizacija patrijarhalnih modela ziljenja, koja se pojaljuje kao sistem obnaljanja crstih
rednosti, najcesce zanemaruje postojanje ireerzibilnih promena u drustu i potpuno
prelazi preko pozitinih aspekata modernizacije i negatinih aspekata tradicijski ustrojenog
ziota.
Za retradicionalizaciju je karakteristicno da se pojaljuje pre sega kao politicki projekat, kao
oblik ideologije, zasnoan na idejno obaezujucim i jednostranim izurama drusta, unutar
kojih ideja izbora ne igra narocitu ulogu i zamenjena je idejama rednosti, duznosti i
kolektine sudbine. Oake ideologije su narocito unkcionalne u periodima kriza, kada su
mogucnosti racionalnog izbora smanjene.
Politika zasnoana na retradicionalizaciji je represino-iracionalna, ona potice ormiranje
simbolickih, pre nego interesno okupljenih grupa i zajednica, nastojeci da razije
diskriminisuce mehanizme prema neistomisljenicima.
Na planu porodice, retradicionalizacija se eoma cesto reairmise u usloima opsteg
siromasenja ,npr. moze se pratiti poratak cak na tip kucne zadruge,, kao ideal patrijarhalne
porodice u kojoj je muz glani autoritet. Problem sa oakim obrascima je sto oni airmisu
kao rednosti mehanizme drustenog obespraljenja zena, predstaljajuci ih istoremeno
kao potrebe, rednosti, a eentualno i zakone celog drusta.
Daleko najazniji aspekt retradicionalizacije porodice je sto ona postaje neidljio mesto
podnosenja tereta siromasta i drustene krize, neregulisano zakonom, namecuci na leda
porodici ono sa cim drzaa i drusto ne uspeaju da se nose. Uprao zato, kroz porodicu se
najteze lome razliciti aspekti drustene krize. Smanjenje drustene brige o deci, gubitak
ekonomske samostalnosti, poratak zene u kucu i poecanje njene izoloanosti, tj. manja
dostupnost janih dobara i mogucnosti, se manja participacija u procesima odlucianja,
qq
poecanje kucnog nasilja, neke su od pratecih pojaa u procesima reatradicionalizacije
poezane sa siromasenjem.
Kao dobar primer moze se uzeti uprao kucno nasilje. ...Ako se izuzme ojska za reme
rata, porodica predstalja drustenu instituciju sa najise nasilja, odnosno mesto gde postoje
najece sanse da neko bude ubijen, izicki napadnut, udaren, prebijan ili osamaren ,Copic,
2001,, uprao zato sto se smatra da je to interni prostor koji ce tek u ekstremnim slucajeima
postati prostor za primenu nekog zakona ili sankcije. Istoremeno, pojedina istrazianja
pokazala su da je nasilje nad zenama zaprao i najcesci id nasilja u porodici, sto znaci da su
uprao zene najugrozenije oim oblikom nasilja ,isto,. 1akode, u ratnim usloima, porodica
postaje unckionalna drustena jedinica za zbrinjaanje traumatizoanih ojnika - traume
ezane za nasilje, probleme i potiskianja sa kojima ojnik iz rata dolazi kuci takode nosi pre
sega njegoa porodica. U Srbiji je to ise nego ocigledno - socijalni tretman kome su
podrgnuti ratni ojni inalidi ise je nego nedooljan za njiho goli opstanak, a kamoli za
resocijalizaciju i oporaak. 1aj teret najecim delom pada na porodicu i usloljaa poecani
diocitet u brakoima sa inalidima ,Dragisic-Labas, 2001,.
Nazalost, u nasim usloima ideal patrijarhalne porodice narocito podrzaa nasilje nad
zenama. Jos danih sezdesetih, Istrazianje Vere Lrlih ,1964, je pokazalo da u Srbiji
preoladaa uerenje da je tuci zene pozeljan nacin uspostaljanja reda u porodici i potrda
muskosti glae kuce. Na osnou podataka dobijenih od inormanata, 85 muskaraca u
Srbiji i Crnoj Gori je redono ili poremeno tuklo soje zene. U tom pogledu, Srbija je
ubedljio prednjacila u odnosu na druge republike. Obrasci ponasanja su takode deo
tradicije. Ukoliko retradicionalizacija predstalja poratak korenoima ona obnalja i
oake rednosne tendencije u drustu.
Modelima retradicionalizacije idealizuje se materinsto i zenama namece model materinsta
kao patriotizma, ali se zaprao obezreduje realno ucesce i doprinos zena u razlicitim
serama unkcionisanja drusta, onemogucuje racionalna kritika i unapredianje njihoog
polozaja.
Ispitujuci tradicionalizam i predrasude unutar oog istrazianja, polaziste je bilo da se uoci da
li postoje tradicionalisticka shatanja uloga zena u polju priatnog i janog ziota i da li se
tradicionalizam ispoljaa na politickom planu, kroz koncept nacionalnih interesa.
Ispitanicima je bilo ponudeno nekoliko staoa koji se mogu meriti po skali tradicionalizma,
pri cemu je njiho zadatak bio da odgoore u kojoj meri se sa njima slazu ,0 - nemam sta, 1
o
- uopste se ne slazem, 2 - uglanom se ne slazem, 3 - uglanom se sklazem, 4 - potpuno se
slazem,.
Jedan od staoa je bio: Izmedu porodice i karijere, zenina obaeza je da izabere porodicu.
Gotoo isti procenat ispitanika se potpuno ne slaze sa takim staom ,24.3,, kao sto se i
potpuno slaze ,24.1, ,tabela IX,. Kada se uporede odgoori muskaraca i zena, primecuje
se da je eci procenat zena ,25.3, od muskaraca ,22, koji zauzimaju radikalno
konzeratian sta. Sa druge strane, procenat zena koje se uopste ne slazu sa oim
konzeratinim staom je eci ,25.8, od procenta muskaraca ,22.6,. Oi pokazatelji ne
ukazuju na homogenost ispitiane populacije u pogledu porodicnog tradicionalizma.
1radicionalne rednosti ne predstaljaju opste prihaceni normati. 1o pre sega implicira
da je zarsena krupna transormacija porodice, da je npr. zenski placeni rad nezamenlji i da
se prepoznaje iseunkcionalnost zenskog ucesca u drustu. Kako se priblizno podjednak
broj zena opredelio za potpuno konzeratian i potpuno moderan sta, bilo je za ocekiati
da izmedu oe de kategorije zena postoje neke znatne razlike ili s obzirom na starost ili s
obzirom na obrazoanje. Razlike postoje, ali one nisu izuzetno elike. Medu onima koji
podrzaaju tradicionalisticki sta, nesto je nizi stepen obrazoanosti ,eci broj ispitanika sa
osnonom skolom ,, i manji broj sa isokom ,56.6,, nego kod onih koji se sa njim
uopste ne slazu , 4.5 sa osnonom skolom i 66.9 sa isokom,. 1akode, isipitanici koji
podrzaaju tradicionalisticki sta su nesto stariji.
1abela IX Izmedu porodice i karijere, zenina obaeza je da izabere porodicu.
6.8
25.8
1
19.3
25.8
21.4
0.4
22.6
19.4
26.2
22.4
9.3
0
5
10
15
20
25
30
0 1 2 3 4 -
Z
M
1
Drugi sta kojim je ispitian tradicionalizam bio je Muskarac i zena treba da budu
ranoprani u braku, ali je ipak bolje da muskarac bude glaa porodice ,tabela X,. 22.
zena se potpuno slaze sa oim staom, 30.2 se uglanom slaze. 24.9 muskaraca se
potpuno slaze sa oim staom, a 26.9 uglanom.
U oom slucaju su zene manje nego muskarci sklone da eksplicitno podrze neranopranost
,22. zena spram 24.9 muskaraca, u braku, ali ga je u nesto ecoj meri implicitno
podrzaaju ,30.2 zena spram 26.9 muskaraca,. Najeroatniji razlog za oo je obicajna
praksa, podela posloa koja opterecuje zene u porodici, tako da se pozicija muskarca kao
glae kuce doziljaa kao doprinos i preuzimanje odgoornosti za porodicu, zatim,
naucenost na opsteprihacene predstae o tome kako treba da izgleda uredena porodica,
preoladaanje predstae da muskarcima prilici ta pozicija, dakle, razlog za oako
opredeljianje ne predstalja nuzno prostor sesnog odlucianja, ec preoladaanje naika i
znatnog stepena konormizma.
Medutim, kao i kod analize prethodnog staa, odgoori su neujednaceni i nemamo izrazito
tradicionalisticku situaciju niti rednosno homogeno okruzenje oko ispitanika.
1abela X Muskarac i zena treba da budu ranoprani u braku, ali je ipak bolje da muskarac
bude glaa porodice.
0.7
13.2
31.2
22.7
30.2
2
16.1
0.8
24.9
26.9
30.1
1.2
0
5
10
15
20
25
30
35
0 1 2 3 4 -
Z
M
I u oom slucaju potrduje se da ne postoji homogeno opredeljianje ka tradicionalizmu. U
takoj situaciji, praac dalje transormacije porodice zaisi od stepena modernizacije sireg
drusta. Ocekuje se da drzaa omoguci u ecoj meri podrustljaanje porodice, kroz
z
konkretnu politiku drusteno-ekonomskog razoja cije posledice treba da se maniestuju
kroz: poecanje broja i kaliteta jaslica i zabaista po dostupnim cenama i bolju organizaciju
dodatnih serisa, uskladianje radnog remena i stimulisanje podele odgoornosti muskaraca
i zena u porodici razlicitim merama, plansku podrsku porodici kroz odgoarajuce inansijske
programe, regulisanje decjih dodataka i odgoarajucih beneicija. Istoremeno, drzaa treba
da sproede mere koje onemogucaaju diskrimanaciju zena i stimulisu njihou participaciju u
sim sektorima janog ziota, a pre sega zaposljaanje zena. Menjanje drustene sesti i
poecanje ziotnog standarda se pojaljuju kao osnoni predusloi daljih promena.
Upitnikom je ispitiano koliko su zaposleni u opstinskim upraama otoreni za preraspodelu
porodicnih uloga i uodenje zakona kojima se aorizuje proesionalno angazoanje zena.
Ponudena su da staa. Kao i u prethodnim pitanjima, trebalo je da se ispitanici opredele u
kojoj meri se slazu sa njima. Pri sta je glasio: Pozeljno je da i muskarac moze da koristi
roditeljsko odsusto Oim staom je merena spremnost za ranomerniju podelu
odgoornosti oko dece u porodici i to s obzirom na one zakonske regulatie koje da danas
nisu na zadooljaajuci nacin resene u zakonu. 1abela XI daje sliku o dobijenim
odgoorima.
1abela XI Pozeljno je da i muskarac moze da koristi roditeljsko odsusto.
6.4
23.7
49.8
5.8
5.8
58.3
5.6
8.4
6.8
29.3
0
10
20
30
40
50
60
70
0 1 2 3 4
Z
M
U oom slucaju situacija je daleko homogenija, buduci da ecina ispitanika u potpunosti
podrzaa oaka sta. 1aj procenat je eci kod zena ,58.3 spram 49.8 kod muskaraca,,
ali je nesumnjio da muskarci takode u izuzetno isokom procentu podrzaaju oaku

orijentaciju. 1o istoremeno znaci da je nesenzibilisanost zakonodaca u oom pogledu

nenzibilisanost ne samo za potrebe zena, ec i samih muskaraca. Muskarci nemaju podrsku
niti na tradicionalnim osnoama niti od same drzae da doprinesu komplementarnosti
priatnog i janog ziota, rasterecenju zena i ostarenju sojih roditeljskih potreba.
Drugi sta odnosio se na prao zena da izjednace duzinu radnog staza sa muskarcima,
ukoliko to zele. Oaj zakonski sta je izglasan uz puno animoziteta u skupstini pocetkom
deedesetih godina, tako sto je na licnu inicijatiu tadasnjeg predsednika racen na ponono
izglasaanje skupstini koja ga je prethodno odbila. Kako se usajanjem oog staa ne
ugrozaaju zene koje ranije zele da odu u penziju, protiljenje se moze tumaciti pre sega
kao potrda tradicionalistickog odnosa prema zenskom radu kao sekundarnom, odnosno,
kao uerenje da su zene pre koje treba da oslobode soja radna mesta za mlade ljude.
Ponudeni sta je bio: Zenama koje zele treba omoguciti da imaju duzi radni staz pre
penzije. Dobijeni odgoori prikazani su na tabeli XII. Najeci broj muskarca i zena se
potpuno ili delimicno slaze sa oim staom ,ukupno 51.4 muskaraca i 52. zena,, ali
istoremeno nije zanemarlji ni broj onih koji ga ne podrzaaju ,ukupno 3.8 muskaraca i
36.6 zena,.
1abela XII Zenama koje zele treba omoguciti da imaju duzi radni staz pre penzije.
10.5 10.2
13.3
19.3
32.1
26.4
23.1
29.6
10.8
24.5
0
5
10
15
20
25
30
35
0 1 2 3 4
Z
M
1o znaci da postoji znatan stepen tradicionalizma u pogledu proesionalnog
samopotrdianja zena. Kao sto muskarci u oom momentu nemaju zakonodanu podrsku
q
u preraspodeli i uranotezenju sere priatnog ziota, zene je na osnou tradicije ne dobijaju
u seri preraspodele i uranotezenja unutar proesionalnog ziota.
Posmatrano iz sire perspektie, oaj problem se maniestuje i tako sto se isokoobrazoane
zene posecene sojoj proesiji rede udaju, a kod udaje kod njih je naglaseno prisutna
homogamija ,Blagojeic, 1991,. One se uglanom udaju za muskarce slicnog stepena
obrazoanja, jer tesko mogu naci podrsku za soja interesoanja u nize obrazoanim
grupama, sklonijim tradicionalizmu.
Nesumnjio je da je jedan od glanih problema koji se odnosi na ranopranost zena u Srbiji
danas ezan za problem opsteg siromasenja, unutar kog se ekonomske nejednakosti zena
spram muskaraca poecaaju, onemogucaajuci i se druge aspekte aktinog participiranja
zena u drustu. Opste je poznato da ranopranost zena ide uz poecanje ziotnog
standarda. Obrnuto, opste siromasenje ima se izglede da pouce za sobom
retradicionalizaciju. 1okom protekle decenije zene u SR Jugoslaiji su biale se ise
marginalizoane kao politicki subjekti i postajale se brojnije zrte nacionalistickih procesa u
politici, kao i procesa ekonomskog i opsteg drustenog rasula. Postojeci jaz izmedu zanicno
proklamoane jednakosti izmedu poloa i starne situacije zena u bisoj socijalistickoj
Jugoslaiji, kao i u usloima noe postsocijalisticke prakse u Srbiji, preokrece se u elicanje
tradicionalne uloge zene uz istoremenu seukupnu marginalizaciju zena kao drustenih
subjekata. U socijalizmu je pozicija zena, posebno u ekonomskoj seri, bila losija nego sto se to
zanicno predstaljalo, a tokom deedesetih godina se i dalje pogorsaa. Zene se elicaju u
sojoj ulozi supruge i majke, a istoremeno se se snaznije istiskuju iz ekonomske i politicke
sere ,Duric-Kuzmanoic, 1995,. Nemogucnost praljenja pozitinih racionalnih izbora i
poecanja blagostanja odi iracionalnim i simbolickim izborima, airmisanju simbolickog
zajednista i patrijarhalne ideologije kao utocistima od krize. Politicki tradicionalizam
predstalja poseban nacin odnosenja prema pozeljnom nacinu uredenja drzae, koje
podrazumea tacno utrdena mesta za muskarce i zene, odredene njihoim prirodnim
unkcijama. 1radicionalisticka politika podrazumea primenu represinih mera i jasnu
simbolicku podelu na Nas i Druge, unutar koje se smatra da je jedna od glanih rlina
gradanina uskladianje sa zahteima simbolicke zajednice, koju reprezentuju autoriteti, pre
sega politicki i religijski. Mada deklaratino uazaa zene ,ukoliko su majke,, politicki
tradicionalizam zaprao nudi represine mere kao prateci element tog uazaanja.

Politicki tradicionalizam je meren pomocu da staa. Pri je bio: Jedan od glanih interesa
sake nacije je da zene radaju sto ise dece. Odgoori su predoceni na tabeli XIII. Drugi sta
je bio: Postoanje tradicije i obicaja sog naroda jedan je od osnonih moralnih zadataka
sakog coeka. Dobijeni odgoori prikazani su na tabeli XIV.
U oba slucaja, primetno je homogeno opredeljianje ka tradicionalizmu. 44.6 muskaraca i
40. zena se potpuno slaze sa staom da je neposredni interes drzae da zene radaju sto
ise dece. Oa politika, koja je intenzino propagirana ec ise godina, bila je pracena
represinim, a ne stimulatinim merama: ogranicaanjem praa na abortus,
onemogucaanjem besplatnog koriscenja lekoa, a samim tim i kontracepcije, propagiranjem
ideje da je otadzbinska duznost zena da radaju decu i da je to njihoa glana unkcija u
drustu, cak i predlaganjem zakona na osnou kog bi se dodatno oporeziali si koji nemaju
decu. Istoremeno, pad licnih dohodaka, neizdajanje za socijalnu zastitu, porast
nezaposlenosti, rat i siromasto ucinili su potpuno iracionalnim ideologiju mnogoljudne
srecne porodice, uz potpuno odsusto njene zastite, uz potpunu izlozenost porodice krizi,
do te mere da je cak onemogucian zajednicki ziot, npr. izbeglickim porodicama, koje su u
procesu mobilizacije i raseljaanja, neretko razdajane, cesto i silom.
1abela XIII Jedan od glanih interesa sake nacije je da zene radaju sto ise dece.
24.4
11.2
16.3
7.1
40.7
20.5
44.6
13.3
14.1
7.2
0
10
20
30
40
50
0 1 2 3 4
Z
M
1abela XIV Postoanje tradicije i obicaja sog naroda jedan je od osnonih moralnih
zadataka sakog coeka.
6
57.3
5
7.1
5.4 25.1
6
30.1
6.4
3.2
54.2
0
10
20
30
40
50
60
70
0 1 2 3 4
Z
M
Opradano je reci da je koncept preazilazenja sindroma bele kuge u poslednjoj deceniji u
Srbiji zasnoan ne na racionalnom i odrziom planiranju porodice, ec na iracionalnoj
ideologiji koja od clanoa drusta ocekuje pre sega zrtoanje i podnosenje represinih
mera i okolnosti. Poezianje tradicionalizma i politike predstaljalo je jedan od izuzetno
eksploatisanih mehanizama za sirenje diskriminacije u Jugoslaiji,Srbiji u prethodnoj
deceniji. Politicki tradicionalizam se uopste ormira kao globalna politicka izura drusta ciji
je osnoni cilj da homogenizuje politicku janost, da obaeze gradane na uniormnost
misljenja pozianjem na rednosti zasnoane na tradiciji. Bitno je uociti da oaka politicki
mehanizam najbolje unkcionise u drustima u kojima je ec doslo do promena rednosti i u
usloima kada drusto prolazi krizu, tako da se racanje tradiciji pojaljuje u unkciji
iracionalnog premoscaanja politicki heterogene situacije i ozbiljne ekonomske krize.
Guranje zena u drugi plan dobija izrazito politicke konotacije i pojaljuje se u unkciji
nacionalnog ujedinjenja i obnoe. Visok procenat ljudi koji se izjasnjaaju za sto masonije
radanje kao za kljucan nacionalni program ukazuje na trazenje najnizeg moguceg zajednickog
denominatora nacionalnog interesa. Imajuci to u idu, oako isok procenat zena i
muskaraca koji se potpuno slazu sa oom tradicionalistickom trdnjom zaprao ukazuje i na
odredeni proil politicke sesti.
U tom kontekstu, ispitiano je i da li je za uzorak karakteristican isok stepen stereotipnog i
idealizoanog odnosenja prema sopstenoj naciji. Ponudeni sta je bio: Za pripadnike moje
nacionalne grupe, karakteristican je nizak stepen tolerancije prema drugim nacionalnostima.
U oom slucaju, pomeranje ka leoj strani skale ukazuje na postojanje naglaseno pozitinog
nacionalnog stereotipa ,tabela XV,. Rezultati su priblizno isti i kod muskaraca i kod zena i
;
ukazuju na postojanje snaznog pozitinog stereotipa prema sopstenoj nacionalnoj grupi.
Imajuci u idu da je na prostoru bise Jugoslaije ladao desetogodisnji gradanski rat na
nacionalno-erskim osnoama, oako isok stepen predstae o tolerantnosti sopstene
nacionalne grupe deluje neuerljio i iracionalno.
Politiku nacionalnog prosperiteta baziranog na nekontrolisanom radanju u unkciji uecanja
nacije podrzaa i crka. Iracionalnost oog odnosa se maniestuje kroz kampanje proti
abortusa uz istoremeno anatemisanje sake kontracepcije. Istrazianje koje je 1993.
sproedeno u Srbiji ,Raseic, 1993, pokazuje da je problem abortusa izuzetno ozbiljan
problem, jer je oa praksa toliko rasirena da unkcionise kao oblik kontracepcije. Cak 93.6
udatih zena je 1988. imalo bar jedan abortus u ziotu. U tom pogledu, Srbija se nalazi u rhu
legalno izrsenih abortusa u Lropi. 1o istrazianje je ukazalo na isok stepen
neobrazoanosti zena u pogledu koriscenja kontraceptinih sredstaa i njihoih potencijalno
stetnih dejstaa, uz istoremenu nezainteresoanost njihoih partnera za kontracepciju. Cak
90.5 zena ne zna da odredi kad imaju plodne dane, samo 14.5 znaju kako deluju pilule,
1.2 kako unkcionise spirala. Istoremeno, preko 80 zena je bilo upoznato sa
demograskim problemima u Vojodni i na Kosou, s obzirom na obim medijskog
pokrianja oog problema i nacionalnu aznost oog pitanja. Zabrana abortusa uz
anatemisanje kontraceptinih sredstaa ne odi resenju oog probelma, buduci da
predstalja potpuno iracionalan odnos prema seksualnom ziotu.
1abela XV Za pripadnike moje nacionalne grupe, karakteristican je nizak stepen tolerancije
prema drugim nacionalnostima.
8
12.2 8.5
8.5
17.6
52.9
7.6
12
15.7
15.3
49.4
0
10
20
30
40
50
60
0 1 2 3 4
Z
M
Kako upitnik nije predidao izjasnjaanje ispitanika prema eroispoesti, nije bilo moguce
neposredno i precizno utrditi socijalnu distancu na osnou pojedinih eroispoesti.
Generalno je ispitiana distanca prema nepraoslanom stanonistu ,buduci da je u uzorku
bilo 86. Srba, koji se, prema poslednjem popisu, pretezno izjasnjaaju kao praoslani,.
Rezultati su prilozeni u tabeli XVI. 1abela prikazuje nioe na kojima ispitanici ne bi oleli
da imaju nepraoslane u som okruzenju ,1 - susedsto, 2 - ista radna organizacija, 3 -
pretpostaljeni, 4 - prijatelji, 5 - rodbina, 6 - brak,. Kao sto se i ocekialo, socijalna distanca
je eca kad su u pitanju brak, rodbinski odnosi i hijerarhizoani proesionalni odnosi
,pretpostaljeni,. Oi pokazatelji prikazuju nizu socijalnu distancu od realne, buduci da
obuhataju ceo uzorak, u kome ima 13.3 nesrpske populacije, mada i unutar te populacije
izestan broj eroatno prihata praoslanu eroispoest ,kao sto se i unutar srpske
populacije moze ocekiati da jedan deo nije praoslaan,.
1abela XVI Socijalna distanca prema nepraoslanima
q
12.2
8.5
14.2
22
7.8 8.8
22.5
13.7
9.6
9.2
10.4
10.4
0
5
10
15
20
25
1 2 3 4 5 6
Z
M
1abela XVII Socijalna distanca prema nepraoslanim ernicima ,1abela oznacaa nioe na
kojima ispitanici ne bi zeleli da imaju kontakt sa nepraoslanima,
24.2
16.9
12.1
16.5
13.4
13.9
15.7
9.6
3.6
6
3.6
3.6
0 5 10 15 20 25 30
brak
rodbina
prijatelji
pretpostavljeni
kolege
u istom kvartu
B
A
A~ ispitanici koji smatraju da je radanje jedan od osnonih nacionalnih interesa
B~ ispitanici koji se ne slazu sa tim staom
Mada distanca nije ekstremno naglasena i priblizno je ista kod muskaraca i kod zena, tek
dijahrona ispitianja bi pruzila uid u to da li je ona u porastu. Medutim, ona je naglasenija
kod onih koji odreduju radanje kao jedan od osnonih nacionalnih interesa. Dok medu njima
24.2 ne bi stupili u brak sa nepraoslanim partnerom, taj procenat je znatno nizi kod onih
koji su proti politike radanja kao jednog od primarnih interesa nacije ,tabela XVII, i iznosi
15.. 15.5 zastupnika iz pre grupe ne bi olelo da ima nepraoslane seoe na poslu,
6o
spram 6 onih koji se sa takom politikom ne slazu. 1o ukazuje na znatan upli crke na
ormiranje tradicionalistickog proila politicke sesti.
Na osnou oih pokazatelja moze se zakljuciti da je medu ispitianom populacijom realno
ec ostaren proces transormacije tradicionalne porodice, da je taj proces zaustaljen
smanjenjem mogucnosti pozitinih racionalnih izbora, zaustaljanjem procesa modernizacije
i da su u procesu retradicionalizacije drusta transormacija porodice i aktino ukljucianje
zena u jani ziot optereceni tradicionalistickim nacionalnim projektima i ideologijama,
podrzanim poecanim uticajem crke.
6. Musko/zenski stereotipi
Stereotipi predstaljaju uproscene prekognitine koncepcije ljudi koje omogucaaju
razumeanje inace slozene starnosti. Sami po sebi, oni ne moraju da imaju negatino
znacenje niti da budu neistiniti. Ljudi jednostano ne bi bili u stanju da procesuiraju razne
inormacije i da se snalaze u setu da ne rse pojednostaljianja i uopstaanja iskusta.
Medutim, oa kognitina osobina istoremeno je i izor moguceg gradenja predrasuda,
ukoliko se na njoj baziraju nekriticka uerenja i nezasnoane generalizacije. Prelazak
stereotipa u predrasudu da se prepoznati po krutosti, emocionalnom naboju i empirijskoj
zatorenosti stereotipa, a pre sega po tome sto se generalizoani odnos prema jednoj pojai
kao celini nekriticki primenjuje na se pojedinacne maniestacije te pojae ,u pitanju su pre
sega razlicite drustene grupe,.
U oom delu istrazianja, cilj je bio da se ispita kake stereotipe imaju jedni o drugima
muskarci i zene, da li je njiho indeks pozitian ili negatian, da li postoji naglasena
heterostereotipnost i da li postoji naglasen narcisticki rodni autostereotip. Istoremeno, na
osnou dobijenih podataka trebalo je izuci zakljucke o tome da li muskarci i zene
unkcionisu kao de razlicite drustene grupe, koje imaju razlicite izure starnosti. 1akode,
dobijeni podaci bi trebalo da pruze dodatne inormacije o mogucim pracima razijanja
predrasuda o muskarcima i zenama.
Zadatak ispitanika je bio da u odgoarajucem prostoru na anketnom listu upisu asocijacije
koje imaju na pojmoe muskarac i zena i da zatim pored naedenih reci dodatno oznace
61
da li se radi o pozitinom ili negatinom znacenju. Indeks se izrazaa rednoscu od -1 do -
1. Rezultati su prikazani na tabeli XVIII.
1abela XVIII Indeks pozitinog,negatinog stereotipa izmedu muskaraca i zena
0.51
0.53
0.39
-0.05
-0.1
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
O zenama O muskarcima
Z
M
I kod muskaraca i kod zena je naglasen narcisticki stereotip, a to znaci da soj pol i jedni i
drugi sagledaaju pre sega u pozitinim kategorijama i da su znatno ezani za soj polni
identitet. Zene imaju nesto ise izrazen narcisticki odnos prema sebi u poredenju sa
muskarcima. Najcesce asocijacije zena s obzirom na soj pol su: majcinsto, stub porodice,
cuari tradicije, rednoca, rad, saesnost, iskrenost, sposobnost, snalazljiost, upornost,
drustenost, odgoornost, hrabrost. Najcesce asocijacije muskaraca s obzirom na soj pol su:
glaa porodice, posao, odlucnost, zastitnici, domacini, strucnjaci, rukoodioci,
odgoornost. Podela oih pojmoa po poloima je prilicno prepoznatljia i u celini nema
nekih elikih odstupanja.
Zatim je ispitiano da li se oe osobine ponaljaju u nacinu kako poloi ide jedni druge.
Muskarci imaju naglaseno pozitini stereotip prema zenama, cak i isi nego sto same zene
imaju o sebi ,0.53:0.51,. Medutim, interesantno je bilo uociti razliku u mrezi pojmoa koje
muskarci poezuju sa zenama. 1o su pre sega: lepota, majka, neznost i zbir pojmoa koji se
odnosi na seksualne karakteristike ,seks, zgodne, zanosne...,, sto je se zajedno daleko uze i
dosta razlicito ,sem pojma materinsta, koje je na rhu i kod jednog i kod drugog pola, u
odnosu na pojmoe kojima zene opisuju zene. 1akode, u odgoorima muskaraca mogli su se
6z
naci i pojmoi kao pegla, ceger, pelene, es-masina, rucak ,oznaceni kao pozitine reci u
odgoorima,, koje zene ne koriste u opisianju samih sebe, niti imaju slicne asocijacije ,npr.
u toj rani bi bili sekira, cekic, busilica, kamion i sl., na prirucne predmete u sojim
asocijacijama na muskarce.
Negatini pojmoi kojima zene oznacaaju sebe su najcesce iskoristaanje, poredljiost,
ponizaanje, preopterecenost kucnim posloima. Negatini pojmoi kojima ih oznacaaju
muskarci su opet najise ezani za seks. Zanosne i lepe se tako pojaljuje i kao pozitina
i kao negatina karakteristika, zatim negatine reci su prostitucija, neersto i srodna grupa
pojmoa, a uz to nesamostalnost i baksuz. Medutim, pojaljuju se i pojmoi kao sto je
preopterecenost, ali rede. Oo ukazuje na podredenost muskih slika o zenskom
seksualizoanim predstaama. Istoremeno, muskarci u osnoi imaju lepo misljenje o
zenama i tu zaprao nastaje osnoa za nerazumeanje, jer se tu jalja asimetrija. Pozitino
misljenje o zenama unkcionise u onim okirima koji su prilagodeni potrebama muskaraca
,rad u porodici, prirucnost, seksualnost, briga, neznost,. Iz ooga proizlazi da muskarci
eroatno misle da su eoma pozitini, ukratko, da ole zene, medutim, isok stepen
stereotipnosti ukazuje na mogucu neleksibilnost ukoliko zene izadu iz tog okira ,ukoliko
nisu prirucne, seksualno podatne, brizne, nezne...,, tim pre sto zene sebe ne ide na pre
sega taka nacin, ec kroz mrezu pojmoa koja ukljucuje i seksualnost i lepotu, ali u daleko
manjoj meri nego sto im to pripisuju muskarci. Naglasak je kod zena staljen na pojmoe
koji predstaljaju kalitete licnosti i izrazaaju potrebu za priznanjem sog rada i ljudskih
rednosti. Medutim, uprao te kategorije nisu ucestale u pozitinoj slici o zenama koju
grade muskarci. Stoga se moze zakljuciti da je ta slika porsna. Pretpostaka oe izure je da
je muskarac u centru seta zene.
Sa druge strane, iz perspektie zena situacija izgleda drugacije. Sem sto sebe sagledaaju kroz
mrezu drugacijih i kompleksnijih pojmoa, zene, za razliku od muskaraca, o samim
muskarcima imaju negatian sterotip ,-0,05,, a najcesce reci su dominacija, neodgoorni,
egoisti, ljubomorni, prepotentni, arogantni. Negatine osobine koje muskarci naode o sebi
su dominacija, zaodenje, kukaicluk, samoziost, ali se naode i pojmoi kao sto su
ugrozenost i ugnjetaanost. Od pozitinih osobina muskaraca, zene naode pre sega
pojmoe kao sto su snaga, otac, sigurnost. U ooj grupi najcesce nema pojmoa kojima se
aludira na musku seksualnost, sto se moze bar delimicno tumaciti i snaznijim blokadama kod
zena u ezi seksualnog izjasnjaanja nego kod muskaraca, kod kojih se seksualizoan odnos
6
prema zenama odobraa i potice. Negatian stereotip zena o muskarcima naspram
pozitinog stereotipa muskaraca o sebi ukazuje na asimetricne izure i na situaciju u kojoj
izgleda da zene i muskarci iz razlicitih ugloa ide iste stari, te dobijaju kroz to obelezja
razlicitih drustenih grupa.
Analiza oih stereotipa je dodatno pokazala uzajamnu meduzaisnost pozitinog i
negatinog indeksa, sto dodatno potrduje da muskarci i zene unkcionisu kao
suprotstaljene grupe. Npr. posmatrano po opstinama, zene imaju najisi pozitini stereotip
o sebi u Nisu ,-0.83,. 1o je grad u kome muskarci imaju ubedljio najnizi pozitini stereotip
o zenama ,-0.38,. 1amo gde zene imaju najbolje misljenje o sebi, muskarci imaju najnize
misljenje o njima ,koje je ipak i dalje u osnoi dobro,. Sa druge strane, zene imaju najlosije
misljenje o sebi u Noom Pazaru ,-0.25,. 1o je u grad u kome muskarci imaju gotoo
najise misljenje o zenama ,-0.81, najisi indeks je -0.83, tako da je Noi Pazar na drugom
mestu,. 1amo gde zene misle losije o sebi, muskarci misle bolje o njima. Dobijeni rezultati
potkrepljuju tezu da zene nemaju potrdu i podrsku muskaraca u gradenju pozitinih
predstaa o samima sebi, ec pre sega dobijaju snaznu podrsku u prilagodaanju onim
modelima koji odgoaraju potrebama muskaraca. 1ime se podrzaa matrica samozrtaanja
zena kao pozeljnog modela porodicnog ziota.
Sa druge strane, grad u kome zene imaju najnize misljenje o muskarcima je Kikinda ,-0,3,.
1o je grad u kome muskarci imaju najise misljenje o sebi ,-0.62,. Kada muskarci misle
isoko o sebi, zene misle nisko o njima. Medutim, tamo gde muskarci imaju najnize misljenje
o sebi ,Kragujeac, -0.24,, i zene imaju gotoo najnize misljenje o njima ,-0,14, losiji indeks
je izracunat jos samo u Kikindi,. ,Kragujeac je istoremeno grad u kome ima najise zena u
parlamentu i u IO,. Muskarci nemaju podrsku od zena u gradenju pozitinih predstaa o
sebi, ali oni ne dobijaju podrsku od zena ni kad imaju nize misljenje o sebi, jer te osobine u
osnoi ne predstaljaju modele prilagodaanja potrebama zena. Ode je situacija asimetricna,
jer osobine koje zene naode kao negatine o samima sebi jesu one koje odgoaraju
potrebama muskaraca. 1o ne azi za negatine osobine koje muskarci pripisuju sebi.
Zakljucak oe analize je da postoji izrazena heterostereotipnost kod muskaraca i zena, te da
oni imaju tendenciju da unkcionisu kao de razlicite interesne grupe. Kod muskaraca je
naglasen pozitian stereotip prema zenama zasnoan na seksualnim antazmima, a kod zena
je naglasen negatian stereotip prema muskarcima, zasnoan na sesti o sopstenoj
subodiniranosti, obaezama i poredljiosti. Oa diskrepancija je i glani moguci izor
6q
generisanja predrasuda i konlikata. 1o je istoremeno oblast drustenog i priatnog ziota
bez cije transormacije sigurno nece biti moguca interiorizacija uranotezaanja rodnih
uloga.
7. Profesionalno okruzenje i osnovne politicke orijentacije vezane za ravnopravnost
zena
U opstinama gde je sproedeno istrazianje ne primenjuju se nikaki eksplicitni mehanizmi
jednakih mogucnosti. U prailnicima opstinskih upraa nema paragraa koji se odnose na
seksualno uznemiraanje i zlostaljanje ,harasment, niti se prilikom zaposljaanja eksplicitno
deinise princip jednakih mogucnosti i ohrabrianje manjinskih grupa i zena da konkurisu za
posao. 1o se ne odnosi samo na pol, ec i nacionalnost, izbeglicki i inalidski status. 1akode,
ne postoje nikake rodno senzitine statistike
18
.
Mada je cinjenica da deklarisanje principa jednakih mogucnosti i osnazianje pojedinih grupa
da konkurisu za posao nije doprinelo nekom znacajnijem porastu zaposlenih iz oih grupa
19
,
kao nacelo unkcionisanja opstinskih upraa, sakako bi ga trebalo ukljuciti u protokolarne
postupke prilikom zaposljaanja.
Sem u jednom slucaju, do sada u opstinama nisu odrzaani seminari koji bi se odnosili na
ranopranost poloa. Na osnou pokazatelja iz raznih istrazianja, utrdeno je da su
obrazoanost i edukoanost jedan od aznih aktora za premoscaanje tradicionalizma.
Moze se zakljuciti da na niou opstina uopste nisu tematizoana pitanja ezana za
mehanizme jednakih mogucnosti. Ipak, ecina ispitanika smatra da se na njihoom radnom
mestu neguje proesionalna atmosera.
Prisusto diskriminacije na rodnoj osnoi mereno je ispitianjem odnosa ispitanika prema
seksualnnom zlostaljanju i uznemiraanju u i prisustu te pojae u njihoom radnom
okruzenju. Pri tom je polaziste bilo da se ispita kaka je uopste odnos ispitanih prema
seksualnom uznemiraanju. Pokazalo se da je nio predrasuda nizak i da mali broj ispitanika

18
Opstinska upraa poseduje podatke o nacionalnosti zaposlenih, polu, rsti posla, opstini rodenja, mestu i
adresi stanoanja, stepenu obrazoanja, znanju stranog jezika, unkcijama i mandatima, radnom stazu, broju
racuna.
19
Unutar samog OLBS-a zapazeno je da primena oog mehanizma ne doodi do ece prisutnosti zena u
organizaciji ,1. jun 2000, PC.DLC-353, OSCL Action plan or gender issues,, i da je unutar organizacije takode
niska ertikalna pokretljiost zena.
6
,.8 zena i nesto eci procenat muskaraca - 10.8, smatra da su zene same krie ukoliko
su izlozene seksualnom uznemiraanju.
Kao najblazi oblik seksualnog uznemiraanja naedeno je daanje seksualnih komplimenata.
Slozeniji oblik predstalja izlaganja otograija obnazenih zena u kancelarijama, kao treci po
stepenu jacine naeden je seksualni protekcionizam, a najtezi seksualno usloljaanje i
iznudianje.
Mali procenat se izjasnio pozitino o prisustu tezih oblika seksuanog uznemiraanja i
zlostaljanja na radnom mestu. Sto je oblik seksualnog uznemiraanja laksi, on je prisutniji.
Npr. ukupno se 12.1 muskaraca i 18.4 zena izjasnilo o prisustu seksualnog usloljaanja
i iznudianja, kao najtezeg oblika seksualnog uznemiraanja, dok se 40. i 46.3 zena
izjasnilo o postojanju najblazeg oblika seksualnog uznemiraanja, daanju seksualnih
komplimenata. Na tabeli XIX idi se kako se o tome izjasnjaaju muskarci, a kako zene.
1abela XIX Izjasnjaanje o prisustu seksualnog uznemiraanja na radnom mestu
A B C D
Z M Z M Z M Z M
J S3,7 S9,3 68 69,6 64,7 7J,4 8J,6 87,8
2 22,5 19,5 1, 24,3 15,1 10,2 10,9 8,5
3 18,5 18, 9,9 4,9 13 13,9 6,1 2,8
4 5,3 2,5 4,4 1,2 1,2 4,5 1,4 0,8
2+3+4 46.3 40.7 32 30.4 4S.3 28.6 J8.4 J2.J
A - daanje seksualnih komplimenata
B - izlaganje neprilicnih otograija
C - protekcija na seksualnoj osnoi
D - seksualno usloljaanje
i iznudianje
1 - nikada
2 - eoma retko
3 - poremeno
4 - cesto
66
Primetno je da su zene generalno sesnije prisusta seksualnog uznemiraanja, narocito kada
je u pitanju seksualni protekcionizam. Dok se ukupno 45.3 zena izjasnilo da su
prisustoale poremeno, retko ili cesto seksualnom protekcionizmu na radnom mestu,
28.6 muskaraca je dalo taka odgoor. Staise, prema odgoorima zena, to je oblik koji se
najredonije pojaljuje ,1.2 se izjasnilo da se redono susrece sa seksualnim
protekcionizmom,, dok tek 4.5 muskaraca smatra da je to redona praksa u njihoim
radnim ustanoama.
U izboru smeroa dodatnog obrazoanja i edukacije, ispitanici su orijentisani pre sega
pragmaticno, tj. prema onome od cega mogu da imaju neposrednu korist. 1o znaci da
postoji eca zainteresoanost za dodatno obrazoanje i usarsaanje u strucnoj seri ,20, i
seri opsteg obrazoanja, kao sto su organizoanje strucnih kursea i kursea kompjutera ili
jezika ,36,. 10.1 ispitanika je pokazalo interes za kursee iz oblasti unapredenja
proesionalnog okruzenja, uspesnog resaanja konliktnih situacija i nenasilne komunikacije.
Sega 11.9 ispitanika nisu zainteresoani ni za kako usarsaanje. Medutim, istoremeno,
samo je 2.8 zainteresoano za kursee koji podrazumeaju politicku edukaciju -
ukljucianje u mehanizme odlucianja, demokratizacija radnog procesa, mehanizme
transparentnosti. Ode je neophodno imati na umu da po soj prilici otpor postoji zbog
loseg imidza koji politicka edukacija uopste ima u nasoj sredini, tj. razloge treba traziti u
zasicenosti politickim kurseima i ideoloskim sadrzajima ezanim za prethodno uredenje,
koji su bili obaezujuci i zapocinjali su od srednje skole, a kasnije predstaljali predusloe za
zaposlenje, napredoanje itd. 1akode, u usloima opsteg siromasenja, ljudi su generalno
zainteresoaniji za stari od kojih mogu da imaju neposredne i pragmaticne koristi, ise su
rezerisani prema politici i prema projektima koji imaju odgodena ili ideoloska dejsta.
Procena opstih politickih orijentacija ,tabela XX, pokazuje da su uspostaljanje prane
drzae i demokratske procedure prioriteti kod ispitiane populacije, sto se podudara i sa
nekim drugim istrazianjima
20
. Kada se uporede odgoori muskaraca i zena, idljio je da
zene u ecoj meri daju prednost socijalnim programima ,24.6, nego muskarci ,15.3,.
Muskarci ubedljio najecu prednost u odnosu na bilo koje druge kategorije daju

20
Istrazianje koje je sproedeno 1996. ,Biro, 1996, na uzorku iz cele Srbije pokazuje da 65 ispitiane
populacije smatra da last treba da bude podeljena i kontrolisana, sega je za poratak na jednopartijski
sistem, 19.3 se opredelilo za autoritarnog odu i 16.6 za tradiciju i kulturu predaka kao model upraljanja
drustom. Medutim, na osnou drugih pitanja utrdeno je da je pozitian odnos prema autoritarnom odi
daleko isi ,54.6,, te je iznad proseka i u odnosu na druge postsocijalisticke zemlje ,24,. Nio autoritarnosti
u ode prezentoanom istrazianju OLBS-a nije meren.
6;
uspostaljanju prane drzae i demokratske procedure ,40.1,. ,Kod zena su pored prane
procedure azni i socijalni programi,.
1abela XX Politicki prioriteti Srbije u oom momentu ,kraj 2002. god.,
1- resaanje odnosa izmedu RCG i RS
2 - uskladianje sa kriterijumima LU
3 - prana drzaa i demokratska procedura
4 - priatizacija
5 - socijalni program za smanjenje siromasta
6 - obnoa srpske kulture i tradicije
- ostalo
7.7 7.4
13.7
15.7
32.6
40.1
6.3 6.6
24.6
15.3
3.5
5
11.6
9.9
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
1 2 3 4 5 6 7
Z
M
68
68
1abela XXI Da li je potrebno ece ucesce zena u politici
53
49
38.2
42
8.8
9
0
10
20
30
40
50
60
Da Nije neophodno Ne
Z
M
1abela XXII Da li je potrebno ece ucesce zena na rukoodecim pozicijama u priredi
56.7
52.9
32.4
34.8
10.9
12.3
0
10
20
30
40
50
60
Da Nije neophodno Ne
Z
M
Istoremeno, ispitian je odnos prema neladinom sektoru, koji je u prethodnoj decenji
bio inicijator procesa demokratizacije. 1ek 4.8 ispitanika ocenjuje NVO kao strane
placenike, ubedljio najeci procenat ,45.4, smatra da su NV organizacije doprinele
bitno demokratizaciji drusta, a 31.4 smatra da one sluze pre sega licnim interesima. U
celini, to su pozitini pokazatelji, koji su dodatno potkrepljeni i odnosom prema ecem
ucescu zena u seri politike i ekonomije ,tabele XXI i XXII,.
I muskarci i zene smatraju da je potrebno ece ucesce zena u politici. Slicni podaci
dobijeni su i u istrazianju koje je NDI sproeo 2002. o podrski reormama u Srbiji. Ipak,
to istrazianje pokazuje da se odredeni sektori smatraju primerenijim za zene, kao sto je
socijalna politika, npr., dok se sektori bezbednosti smatraju primerenijim za muskarce.
Slicni rezultati su dobijeni i s obzirom na ecu participaciju zena u seri ekonomskog
6q
69
ziota. U oba slucaja zene su nesto otorenije za poecanje participacije zena, pogotoo
kada je u pitanju ekonomija.
PO1K. ]D^.K MOC|C^O1 M.^]^K CR|P
J. Drustveni polozaj manjinskih grupa
Polozaj manjinskih grupa pokrienih oim istrazianjem obraden je nacelno, sa ciljem da
se dobije tek krajnje uopstena slika o prisustu oih grupa u opstinskim upraama, o
socijalnoj distanci i rednosnim, odnosno politickim orijentacijama ispitanika i o
postojanju ili odsustu mehanizama jednakih mogucnosti kojima se pokazuje
senzibilisanost za njihou drustenu poziciju. Grupe koje su tematski obuhacene oim
istrazianjem su nacionalne manjine, Romi ,kao posebna kategorija,, osobe sa
inaliditetom, izbeglice i interno raseljena lica, kao i homoseksualci.
Bilo bi preambiciozno ocekiati da jedno istrazianje pokrije temeljno se oe tematske
oblasti. Neophodno je uociti da su za zastitu i unapredenje praa oih grupa cesto
nadlezna sasim razlicita ministarsta, da problemi sa kojima se razlicite manjinske grupe
nose zahteaju posebne i znatne resurse i posebne ciljee, strategije i metode rada.
Buduci da na niou opstina u Srbiji nije ustanoljena unkcija ombudsmana, ne postoje
zadooljaajuci mehanizmi registroanja i redukoanja krsenja ljudskih praa.
1akode, na nacionalnom niou ne postoje zadooljaajuce i senzitine statistike kojima
bi se omogucio jasan uid u drusteni polozaj oih grupa. Sako kompleksnije
istrazianje zahtealo bi posecianje samo jednoj od oih grupa, sto u oom slucaju nije
bilo moguce, te se istrazianje ogranicaa na izodenje procena o opstoj senzibilisanosti
ispitanika za speciicnu poziciju naedenih majinskih grupa u drustu.
2. Odnos prisustva i socijalne distance
Sem nacionalnih manjina, prisusto Roma, inalida i izbeglica u opstinskim upraama se
moze smatrati zanemarljiim. U pogledu nacionalne strukture, sasta ispitanika je
raznorstan, sa karakteristicnim razlikama po regionima. Za centralnu Srbiju je
;o
70
karakteristicno da je nacionalno homogena i da ogromnu ecinu, ili cak celokupan uzorak
u tim opstinama cine Srbi. U Vojodini su pored Srba zastupljeni i Madari i lrati, ali u
znatnom procentu i Jugosloeni ,10 u Kikindi, 6.9 u Zrenjaninu i 5.9 u Sremskoj
Mitroici,. 1okom prethodnih decenija, jugosloensto je ormirano ne samo kao
kategorija koja se odnosi na drzaljansto, ec i na nacionalnu pripadnost. Cinjenica da
se deo gradana Srbije i dalje nacionalno opredeljuje na oaj nacin otara pitanje da li on u
buducnosti moze biti ukinut kao licni izbor ili njegoo eentualno ukidanje takode spada
u domen krsenja ljudskih praa. Na istoku Srbije ,Zajecar, je primetno prisusto laske
nacionalne manjine ,4.2,, a na jugu ,Nis, bugarske i makedonske. Samo u jednoj od
ispitianih opstina ,Noi Pazar, Srbi cine manjinu ,21.1,, a ecina zaposlenih su
Bosnjaci ,5.9,, odnosno Muslimani ,15.8,, u zaisnosti od toga kako su se sami
opredelili.
Ispitujuci na kojim nioima su eze izmedu razlicitih nacionalnih grupa najcesce, moze se
zakljuciti da one slabe sto su odnosi ili ormalniji i obaezujuci ili jaci. 1ako, npr. dok
65.8 stanuje u delu grada gde ima ise nacionalnih grupa, u mesoitom braku se nalazi
sega 9.2. 55.8 naodi da u radnom okruzenju postoji ise nacionalnih grupa, ali
samo 18 ima pripadnike druge nacionalne grupe ,u odnosu na soju, kao
pretpostaljene. Istoremeno, najeca socijalna distanca se ispoljaa uprao na oim
nioima. 12. ne bi zelelo da ima pretpostaljene druge nacionalnosti, a 18.4 ne bi
stupilo u taka brak. Najmanja distanca je prisutna kada je rec o stanoanju u istom delu
grada ,9.4,. 1abela XXIV pokazuje odnos izmedu prisusta i socijalne distance spram
pripadnika drugih nacionalnih grupa ,u odnosu na nacionalnu pripadnost ispitanika,.
Socijalna distanca je nesto isa kod zena nego kod muskaraca.
Cinjenica da ona nije preise naglasena ne ukazuje nuzno na isok stepen tolerancije.
Istrazianje Vesne Pesic ,1995, pokazuje da nije postojala elika socijalna distanca ni
pred gradanski rat u tadasnjoj SlRJ, ali su sukobi i konlikti rlo eikasno generisani
nacionalistickim politikama tadasnjih rukoodstaa republika. Ltnicka distanca se pre
pokazuje kao lakmus etnonacionalisticke politike ,Milutinoic,2001,, nego kao stabilan
aktor animoziteta ili kao samostalni aktor generisanja etnickog sukoba.
1abela XXIV Odnos prisusta i socijalne distance spram pripadnika razlicitih
nacionalnih grupa
;1
71
65.8
55.7
59.4
26.1
9.2
18.4
18
13.2 9.9
12.7
9.4 9.4
0
10
20
30
40
50
60
70
1 2 3 4 5 6
prisustvo
distanca
1 - susedsto, 2 - ista radna ustanoa, 3 - pretpostaljeni, 4 - prijatelji, 5 - rodbina, 6 -
brak
Cinjenica da je isepartijski sistem ueden u Jugoslaiju pocetkom deedesetih pod
rukoodstom nacionalisticki orijentisanih elita oslonjenih na populisticke pokrete,
ukazuje na snaznu poezanost drzanog aparata i njegoe politike sa poecanjem ili
smanjenjem socijalnih distanci. lakticki je pokusaj ragmentoanih centara moci u bisim
republikama SlRJ da odrze, unaprede i ocuaju soju licnu last i centralizoanu
drzano-partijsku uprau nad drustom, doprineo i ragmentaciji samog drusta. 1o nije
bila sustinska promena usmerena ka dubokim transormacijama drusta, ec pokusaj da
se ocua centralizoana birokratsko-partijska drzaa. Sledsteno tome, i sadasnja
relatino niska socijalna distanca prema drugim nacionalnim grupama relektuje pre uticaj
drzane politike, nego sto nuzno oznacaa proil razijene gradanske politicke sesti. Na
to ukazuje i cinjenica da kod ispitanika postoji jako izrazen etnicki narcizam, tj. ecina
soju nacionalnu grupu smatra eoma tolerantnom, smatrajuci istoremeno da je
postoanje i ocuanje tradicije predaka jedan od osnonih moralnih zadataka sakog
coeka. Najisi stepen socijalne distance u ispitianom uzorku izrazaaju Srbi ,19.3, i
Bosnjaci ,18.2,. Distanca prema Albancima je kod Srba narocito izrazena, buduci da je
cesto dopisiano u anketi da je rec o etnickoj distanci uprao prema toj grupi. U
poredenju sa istrazianjima koja su sproedena 199. ,Sekelj, 2001,, ona je mnogo niza.
Naime, dok tada 61.2 ispitanih Srba nije zelelo da ima u som okruzenju Albance,
51.2 Muslimane i 49.3 lrate, sada je taj procenat krece oko 20, s tim sto nije
ispitiana distanca pojedinacno prema speciikoanim grupama. Izgledno je, naime, da bi
ona bila eca u odnosu na Albance, nego u odnosu na druge grupe.
;z
72
Istoremeno, nije eliki broj onih koji su neposredno imali negatina iskusta po
nacionalnoj osnoi ,14.25,, ali je to ,sem negatinih iskustaa sa Romima, ipak najisi
procenat u odnosu na druge ispitiane kategorije.
Prisusto Roma u samim opstinskim upraama je zanemarljio ,0.2,. Romi u
opstinama po prailu obaljaju pomocne posloe ,cistacica, lozac, rede kae-kuarica, za
koje su predidena minimalna primanja. Njihoo prisusto nije proporcionalno realnom
prisustu Roma u samim gradoima,naseljima gde oni uglanom cine znatan procenat
populacije. Skala prisusta pokazuje nagli pad prisutnosti Roma u uzem drustenom
okruzenju ispitanika uz istoremeno eliko poecanje socijalne distance ,tabela XXV,.
Prisusto Roma najece je na niou najslabijih i najneobaezujucih socijalnih eza, tj. u
istom delu grada. Cinjenica da ise od 50 ispitanika ima Rome za komsije dooljno
sedoci o brojnosti Roma u opstinama koje su istraziane. Roma najmanje ima medu
pretpostaljenima ,0.2, i na niou najjacih licnih eza ,brak 2.4, rodbina 2.4,.
1abela XXV Odnos prisutnosti i socijalne distance prema Romima
18.9
53.1
2.4
2.4
0.2
21
52.4
26.3
28.9
39.2
25.4
22.4
0
10
20
30
40
50
60
1 2 3 4 5 6
prisustvo
distanca
53.1 se izjasnilo da ne bi sklopili brak sa Romom,Romkinjom. Oa distanca je isa kod
zena nego kod muskaraca ,55.6 zena spram 50.2 muskaraca ne bi stupili u brak sa
Romom,Romkinjom,. 1akode, primetno je da je srazmerno isoka socijalna distanca
,25.4, izrazena prema prisustu Roma u susedstu, sto je, pod uobicajenim usloima,
najslabiji i najmanje obaezujuci nio drustenih eza. Razlog tome je cinjenica da Romi
uglanom zie po nehigijenskim mahalama. Nizak nio aspiracija Roma u drustenim
okolnostima u kojima postoji snazna diskriminacija prema ooj grupi, utice na to da
nehigijenske mahale postanu za same Rome aktor ocuanja njihoog integriteta i
;
73
identiteta ,Jaksic, 2001,. Naime, sami Romi preeriraju ziot u mahalama drugim oblicima
stanoanja, jer se na taj nacin onemogucuje asimilacija u drusto u kome akticki nisu
dobrodosli i prihaceni kao punoprani clanoi. Mahala je jedino mesto gde se mnogi od
Roma osecaju kod kuce i medu sojima i tome se daje prensto u odnosu na
poecanje ziotnog standarda izan romskog okruzenja. 1akode, osujecenost Roma da
ucestuju u sirem drustu na barem priblizno ranopraan nacin utice na to da se akticki
releantna poredenja i ne rse - sa jedne strane sire drusto prihaata getoiziranost
Roma poziajuci se na cinjenicu da oni sami zele da zie u mahalama, a sa druge, sami
Romi soj polozaj procenjuju prema internim kriterijumima ziotnog standarda
karakteristicnim za romsku zajednicu, procenjujuci cesto da zie dobro cak i u eoma
oskudnim usloima ,Jaksic, isto,.
Istrazianjem nije posebno tretirana kategorija Roma starosedelaca i Roma koji spadaju u
kategoriju interno raseljenih lica sa Kosoa. Razlike medu njima, medutim, postoje, a
kako se eliki deo romske populacije oslanja na socijalnu pomoc, postoji i interni rialitet
izmedu oih grupa, s obzirom da se interno raseljeni Romi pojaljuju kao konkurencija
starosedeocima. 1akode, Romi niti jezicki niti erski ne predstaljaju homogenu grupu -
oni cesto goore razlicitim dijalektima i pripadaju praoslanoj, islamskoj ili nekoj od
protestantskih eroispoesti, sto su se aktori koji odreduju stepen njihoe interne
homogenosti i regulisanja uzajamnih odnosa. Distance u tom pogledu nije bilo moguce
meriti, jer je prisusto Roma u uzorku ispitanika izuzetno nisko.
Sega 15 je neposredno imalo negatina iskusta sa Romima.
Na nacionalnom niou, ne postoje redone eidencije o broju i strukturi osoba sa
inaliditetom. Prisusto inalida u okruzenju ispitanika je gotoo iznenadujuce isoko
,ode se pre sega misli na susedsto,. Ako se naprai poredenje sa drugim grupama,
idece se da se njiho procenat priblizaa broju nacionanih manjina, odnosno, pripadnika
drugih nacionalnih grupa. Naime, 50.4 ima u som susedstu inalide, 24.4 naodi da
postoje inalidi u njihooj ustanoi, 1. da ih ima medu pretpostaljenima, 30.9 ima
prijatelje inalide, 10, 8 medu rodbinom i 2.4 ,otprilike isti broj kao onih koji su se
izjasnili kao inalidi, zii u bracnoj zajednici sa inalidom ,ili je ona,on inalid u toj
zajednici,.
Brojnosti inalida doprinosi sakako i cinjenica da je Srbija, odnosno bisa Jugoslaija
bila u desetogodisnjem ratu u kom je eliki broj muskaraca stekao inaliditet u ratnim
okolnostima. Procenjuje se da je 199. u Srbiji bilo 3000 ratnih ojnih inalida iz oog
rata, koji su drzaljani Srbije, i jos oko 20000 onih koji nemaju drzaljansto, ali se nalaze
;q
74
na teritoriji Srbije. Podaci dobijeni oim istrazianjem potrduju ne samo isoko
prisusto inalida, ec pre sega njihou neidljiost.
Socijalna distanca prema inalidima je najniza u poredenju sa drugim ispitianim
grupama. Ona raste kada su u pitanju najjace eze, kao sto su rodbinske, i posebno
bracne. 10.8 ispitanika ne bi zelelo da ima inalide medu rodbinom, a 24.6 ne bi bilo
spremno da ude u brak sa njima. Jedino kada je rec ooj kategoriji ,grupi,, zene pokazuju
nesto manji stepen socijalne distance nego muskarci. Na to po soj prilici najise uticu
usojene rednosti, koje zenama nalazu brigu o bliznjima u takim situacijama, dok se u
okiru tradicionalnih podela rednosti, muskaracima u ecoj meri nalaze obaeza da
budu sposobni za rad. Bez obzira na to, realni pokazatelji u nekim drugim istrazianjima
,Dragisic -Labas, 2002, ukazuju da je, kada su u pitanju ojni inalidi, naglo poecan
stepen diorciteta ,dok je 4.95 bilo razedeno pre sticanja inaliditeta, 15.84 je
razedeno nakon tog dogadaja,. Dok je 199. u Srbiji stepen diorciteta bio 0.55 na
1000 stanonika ,sa tendencijom opadanja,, medu ratnim ojnim inalidima taj stepen je
bio 15.84. Istoremeno, u ooj populaciji ,u kojoj ecinu cine mladi ljudi, od 20-35
godina,, manji je stepen stupanja u brak u donosu na prosek u Srbiji.
Na tabeli XXVI idi se odnos prisutnosti i socijalne distance. Samo 0.3 ispitanika
naodi da je imalo neka negatina iskusta sa inalidima.
Prisusto izbeglica medu zaposlenima u opstinskim upraama je takode zanemarljio i
iznosi 2.6. Po azecim propisima ,Zakon o radu, u drzanim organima ne moze biti
zaposlena osoba koja nije drzaljanin SRJ ,odnosno Srbije i Crne Gore,. 62.8 ispitanika
je izjailo da stanuje u susedstu izbeglica. 1akode, isok procenat ispitanika neguje
prijateljske eze sa oom grupom ,44.1,. Najmanja je prisutnost na niou jakih
socijalnih eza - samo 5. naodi da ima izbeglice kao pretpostaljene, a 2.8 da je u
braku sa njima ,taj procenat otprilike odgoora broju onih koji su se u upitniku izjasnili
da su izbeglice,. Distanca je mnogo niza nego kada su u pitanju Romi. Npr. dok se ise
od 50 ispitanika izjasnilo da nikada ne bi stupilo u brak sa Romom,Romkinjom, 16.
je dalo isti odgoor kada su u pitanju izbeglice. Distanca prema izbeglicama je najeca
kada su u pitanju pretpostaljeni ,1.3,.
1abela XXVI Odnos prisutnosti i socijalne distance prema osobama sa inaliditetom
;
75
50.4
24.4
1.7
30.9
16
2.4
24.6
10.8
4.8
7.2
4.2 3.5
0
10
20
30
40
50
60
1 2 3 4 5 6
prisustvo
distanca
1abela XXVII Odnos prisutnosti i socijalne distance prema izbeglicama
62.8
39.7
5.7
44.1
2.8
16.7
17.5
11.6
7
8.6
7.5
17.3
0
10
20
30
40
50
60
70
1 2 3 4 5 6
prisustvo
distanca
Naime, postoji eca otorenost za razumeanje teskoca sa kojima se oa populacija
susrece, ali istoremeno odredeni stepen odbojnosti da se oni prihate kao punoprani
gradani. Se dok se zadrzaa slika o izbeglicama kao ljudima kojima treba pomoci,
prisutan je isok stepen tolerancije. Distanca se pojaljuje kada oni sticu polozaje i
uspehe koji su isi u odnosu na domace stanonisto. Oi rezultati se potrduju i
odgoarajucom analizom stereotipa.
Najisi stepen socijalne distance postoji prema homoseksualcima. Vise od 50 ispitanika
ne bi oleli cak ni da zie u njihoom susedstu. Na sakom sledecem niou, ta distanca
je se eca.
U opstem pregledu oih pokazatelja, uocljio je da je, sem kad je u pitanju brak, najmanje
prisusto manjina medu pretpostaljenima, gde se istoremeno po prailu poecaa
socijalna distanca. 1o implicira da je rec o strahu od superiornosti drugih, cak i kad on
nije potpomognut bilo kakim realnim sukobima ili negatinim iskustima sa tim
;6
76
grupama. Sa oakim pokazateljima, realno bi bilo ocekiati poecanu netrpeljiost
ukoliko bi, primenom odredene politike zaposljaanja, predstanici manjina poceli u
znatnijem procentu da zauzimaju rukoodeca mesta.
2. Zainteresovanost i informisanost ispitanika o manjinama
Zainteresoanost za pokrienost tema o manjinama u medijima ispitiana je na isti nacin
kao i u slucaju drustenog polozaja zena. Kada su u pitanju nacionalne manjine, interes je
daleko manji - tek 28.8 smatra da oa tema nije dooljno pokriena u medijima, 20.3
nisu zainteresoani za oake sadrzaje, a gotoo 50 ,45., smatra da mediji
prezentuju dooljno sadrzaja ezanih za nacionalne manjine.
Nesto eci procenat ,32., smatra da teme o Romima nisu medijski dooljno
pokriene, 23.3 ne interesuje oa tema, a 38.1 je zadooljno njenom medijskom
pokrienoscu.
U pogledu zainteresoanosti za teme ezane za drusteni polozaj inalida, ispitanici u u
elikom procentu ,6.8, smatraju da one nisu dooljno pokriene. Moze se primetiti
mala razlika izmedu odgoora muskaraca i zena. Mada muskarci pokazuju nesto ecu
socijalnu distancu prema inalidima od zena, oni su istoremeno nesto zainteresoaniji za
oa pitanja. Dok 66.4 zena smatra da oe teme nisu dooljno medijski pokriene,
69.5 muskaraca ima tako misljenje.
48.2 ispitanika smatra da su teme o izbeglicama dooljno pokriene u medijima.
Najmanji interes postoji za teme o Romima, a manjak medijskih sadrzaja ispitanici najise
osecaju kada su u pitanju inalidi ,tabela XXVIII,
Inormisanost o temama ezanim za manjine je ispitiana kroz testiranje znanja.
Ponudeni su staoi, koje su ispitanici oznacaali kao tacne, netacne ili su imali
mogucnost da odgoore da nisu upoznati sa temom.
S obzirom na nacionalne manjine i Rome, ponudeni sta je bio: Zakon dopusta
poslodacima u Srbiji da slobodno odlucuju da li hoce ili nece da zaposljaaju Rome i
druge pripadnike nacionalnih manjina. Oo je pogresan sta. Postupak zaposljaanja ne
dopusta diskriminaciju na nacionalnoj osnoi. Ipak, preko 50 ispitanika je dalo ili
pogresan odgoor ,39., ili nisu upoznati sa zakonom ,26.5,.Visok stepen neznanja
sedoci o postojecoj praksi zaposljaanja, pogotoo kada su u pitanju Romi, koji cesto
zbog soje etnicke pripadnosti ne dobijaju posao cak i kada su najmanje cenjeni posloi u
pitanju.
;;
77
1abela XXVIII Da li su teme o manjinama dooljno pokriene u medijima
48.2
38.1
45.7
17.5
38.6
32.7
28.8
67.8
15.1
29.2
25.5
14.7
0% 20% 40% 60% 80% 100%
izbeglice
Romi
Nac. manjine
invalidi
Da Ne Ne interesuje me
Inormisanost o statusu izbeglica proeraana je staom: Si muskarci sa legalnim
izbeglickim statusom obaezni su da sluze redoni ojni rok kao i drugi gradani Srbije.
Oo je pogresno trdenje. Buduci da nisu drzaljani Srbije i ne uziaju ni praa koja bi
im na osnou tog statusa pripadala ,npr. biracko prao, prao na pasos, prao
zaposljaanja u drzanim ustanoama i sl.,, izbeglice nemaju ni obaeze drzaljana Srbije.
Ipak, cak 65.1 ispitanika je dalo nezadooljaajuci odgoor ,20.6 smatra da je to
tacno, a 44.5 ne zna odgoor,. Muskarci u ecem procentu nego zene smatraju da je
obaeza muskaraca sa izbeglickim statusom da sluze redoan ojni rok u Srbiji ,23,3
muskaraca spram 18.3 zena,.
Posmatrano u celini, moze se zakljuciti da je nio inormisanosti o temama ezanim za
manjine, cak i u oblastima koje su od italnog interesa za njiho drusteni status i zastitu
osnonih ljudskih praa, izuzetno nizak.
3. Predrasude, stereotipi i osnovne politicke orijentacije prema pravima manjina
Stereotipi o pojedinim drustenim grupama su azni generatori omiranja predrasuda i
oblikoanja osnonih politickih orijentacija prema manjinama. Ipak, mada znanje o njima
upucuje na polja moguceg konlikta, oni se nikada sami ne pojaljuju kao uzroci sukoba.
Ozbiljni drusteni polariteti su uek generisani spojem ise aktora, od kojih je
ekonomski cesto ,mada ne uek, od presudne aznosti. Postojeca istrazianja i skorasnja
;8
78
istorija Jugoslaije pokazuju da su predrasude i ormiranje negatinih stereotipa cesto
posledica drzane politike, a ne uzrok ormiranja politickih animoziteta. Stoga treba imati
na umu da saka analiza stereotipa pre sega relektuje postojece stanje u drustu, te da
se oni ne mogu menjati direktno, npr. pukom kritikom njihoe iracionalnosti. Menjanje
stereotipa zahtea slozenu drustenu analizu i primenu razlicitih ,ekonomskih, politickih,
kulturnih, mehanizama koji posledicno izaziaju i promenu stereotipa.
Nacionalnim stereotipima je u literaturi uglanom poseciana najeca paznja, sa
naglaskom na animozitetima izmedu razlicitih nacionalnih i etnickih grupa. Istrazianje je
u oom slucaju pokazalo da neprijateljsta nisu narocito naglasena, ec je pre izrazen
pozitian ,narcisticki, autostereotip kod ispitianih grupa. Soja sopstena etnicka grupa
uglanom se sagledaa kao tolerantna, ali to ne znaci nuzno da se druge grupe procenjuju
negatino. Neka istrazianja, koja su sproodena prethodnih godina, mogla bi oditi ka
drugacijem zakljucku, da postoji snazna meduzaisnost izmedu pozitinog autostereotipa
i negatinog heterostereotipa ,Mihailoic, 1998,. Medutim, treba imati na umu da
rezultati eoma ariraju s obzirom na to o kojim etnickim, odnosno, nacionalnim
grupama je rec. S obzirom da je, npr. medu Srbima, najise izrazena socijalna distanca
prema Albancima, i obratno ,Albanaca prema Srbima,, tu se moze ocekiati i snazna
poezanost pozitinog autostereotipa i negatinog heterostereotipa. Naedeno
istrazianje, sproedeno medu Albancima i Srbima, iz 199. godine pokazuje da je
koeicijent etnicke pozeljnosti sopstene grupe ,albanske, srpske, eoma isok ,-0.65,, a
koeicijent etnicke nepozeljnosti suprotne grupe je izrazeno negatian ,-0.68,. Soju
sopstenu etnicku grupu kako Albanci, tako i Srbi, ide kao hrabre, miroljubie,
iskrene, dok suprotnu ide kao podmukle, grube, ratoborne, neiskrene.... Ukoliko bi se
uzele etnicke grupe medu kojima nema realno elikih sukoba niti je zabelezena isoka
socijalna distanca ,npr. Madari,, poezanost pozitinog misljenja o sojoj grupi i
negatinog o drugoj eroatno ne bi bila toliko isoka.
Konkretno, rezultati oog istrazianja pokazuju da su nacionalne manjine jedina od
ispitianih kategorija ,ako se izuzmu zene kao kategorija, spram koje se ormira pozitian
stereotip ,tabela XXIX,. Pojmoi kao tradicija, raznolikost, jednakost, ljudska praa
oznaceni su kao pozitini pojmoi spram kojih ne postoji otpor u ispitianom uzorku.
Od negatinih pojmoa, cesto se pominju separacija, netolerantnost, nacionalizam,
isticanje.
1abela XXIX Merenje pozitinog,negatinog stereotipa prema manjinama
;q
79
-0.38
-0.51
-0.37
0.08
-0.27
-0.4
-0.26
0.21
-0.6
-0.5
-0.4
-0.3
-0.2
-0.1
0
0.1
0.2
0.3
Romi Izbeglice Invalidi Nac. manjine
Z M
Pozitian stereotip prema nacionalnim manjinama je generalno nesto isi kod muskaraca
nego kod zena. Izrazito pozitian stereotip prema nacionalnim manjinama izrazen je pre
sega u opstinama gde su one znatno zastupljene. Medutim, u tim opstinama, on je
izrazeniji kod zena. U Noom Pazaru, npr. pozitian stereotip prema nacionalnim
manjinama je 0.85 kada su u pitanju zene i 0.42 kada su u pitanju muskarci ,tabela XXX,.
Sa druge strane, u sredinama koje su nacionalno homogene ,gde ceo uzorak cine Srbi,,
on je negatian i u tom slucaju je negatiniji kod zena nego kod muskaraca. U Valjeu
npr. indeks iznosi -0.34 kada su u pitanju zene i -0.2 kada su u pitanju muskarci. Zene su,
dakle, cuari pozitinog stereotipa o sopstenoj naciji, a istoremeno i nosioci
naglasenijeg negatinog stereotipa kada su u pitanju druge nacionalne zajednice.
1abela XXX Nacionalni stereotip kod muskarca i zena u Noom Pazaru i Valjeu
0.85
-0.34
0.42
-0.2
-0.4
-0.2
0
0.2
0.4
0.6
0.8
1
Novi Pazar Valjevo
Z
M
8o
80
Najizrazeniji negatini stereotip postoji prema Romima. On se ne izrazaa kantitatino,
kroz maksimalni negatini indeks, koliko se otkria kroz kalitatinu analizu. Primetno je
da kod ispitanika postoji najmanja suzdrzanost i nastojanje da se koriste korektni izrazi
kada je u pitanju oa grupa. Nije retkost da se upotrebljaaju izrazito rasisticki pojmoi ili
cak take trdnje kao npr. treba ih iskoreniti, ukloniti.... 1akode, jedna od aznih
asocijacija na Rome je boja koze ,crni,, sto ukazuje da je sest o Romima ormirana
bitno i kao rasna sest, te da se animoziteti prema njima mogu podesti u elikoj meri
pod rasizam, a ne samo pod nacionalizam. Oako negatian stereotip izrazaa isok
stepen predrasuda ,tabela XXXI,: oko 60 ispitanika se potpuno ili uglanom slaze sa
staom da su Romi sami krii za soj drusteni polozaj, jer ne zele da se prilagode
kriterijumima sireg drusta. Stereotipno idenje Roma kao prljaih, neobrazoanih,
dolicnih je toliko izrazeno da onemogucuje ispitanike da uopste uzmu u obzir realne
razmere diskriminisanja Roma u prakticno sim sektorima drustenog ziota. Njihoa
izoloanost se doziljaa kao prirodno stanje, mada akticki izrazaa perpetuiranje
zatorenog kruga ,neobrazoanost, diskriminisanost, nezaposlenost, los standard,
izoloanost, iz kog Romi ne mogu izaci ukoliko njiho drusteni polozaj ne postane
jasno deinisan problem drusta kao celine. Opsti nedostatak dobre olje ispitanika da se
sagledaju cak i osnone cinjenice o drustenom polozaju Roma pre sega relektuje siru
situaciju u drustu, nepostojanje odgoarajuce politike - tolerisanje diskriminacije,
neprimenjianje sankcija, nepostojanje stimulatinih mehanizama, neposecianje paznje
speciicnom polozaju romske dece u procesu aspitanja i obrazoanja, kulturno
marginalizoanje i medijsku neidljiost Roma u Srbiji.
1abela XXXI Stepen slaganja sa staom: Za los polozaj Roma u drustu, najise su
krii oni sami, jer ne zele da zie po kriterijumima sireg drusta.
81
81
22.5
36.9
25.1
9.8
7.1
20.9
34.9
11.6
12
18.9
0
10
20
30
40
0 1 2 3 4
Z
M
0 - nemam sta, 1 - uopste se ne slazem, 2 - uglanom se ne slazem, 3 - uglanom se
slazem, 4 - potpuno se slazem
Negatini indeks je narocito izrazen u odnosu prema izbeglicama. Medutim, mnoge od
negatinih osobina, za razliku od stereotipa prema Romima, pobuduju saosecanje, a ne
osudu. Reci kao treba im pomoci, obespraljenost pojaljuju se rlo cesto, kao i kad
je rec o inalidima, dok je iznenadujuce da oi pojmoi ne asociraju na Rome prakticno
nikog od 00 ispitanih osoba.
Sa izbeglicama se najcesce poezuje beskucnisto, nesreca, obespraljenost, siromasto.
Medutim, od negatinih osobina koje se pripisuju izbeglicama, rlo cesto je zapazanje da
imaju noca, ali to kriju, da su se obogatili, da su neradnici i sl.
Predrasuda o opstem bogacenju izbeglica sadrzi i zabranu, kao da oni ne bi smeli da se
bogate, kao da nemaju prao da poboljasaju soj polozaj do stepena bogatsta. Misljenja
o tome da li izbeglice zie bolje ili gore od ostalog dela stanonista su eoma podeljena
medu ispitanicima, koji uzimaju u obzir pre sega pad sopstenog ziotnog standarda, a
manje realno losiji polozaj izbeglica u celini, kojima nisu garantoana ni osnona praa,
kao sto je prao na zastitu licne imoine.
1o je ujedno i jedan od najaznijih razloga za nesto izrazeniju socijalnu distancu prema
izbeglicama pretpostaljenima. Veoma mali procenat ,.3, je zaista imao bilo kaka
neprijatna iskusta sa izbeglicama. Izbeglicama se pre zameraju stari za koje oni ne
mogu da budu odgoorni, npr. da je poecana cena stanoa zbog elike potraznje usled
elikog doseljenja. 1akode, naodi se da je opao kulturni standard i da izbeglice donose
posebne obicaje koji nisu negoani na oom prostoru, te da se narusaa kulturni milje
domaceg stanonista.
8z
82
O inalidima postoji izrazen stereotip da su nesrecni, jadni i bespomocni. Oaj negatini
stereotip je, kao i kad je rec o izbeglicama, poezan sa priidnom solidarnoscu sa
njihoim teskim polozajem, tj. sa naglasaanjem potrebe da im se pomogne. Shatanje
po kome inalidi nuzno moraju da budu nesrecni i bespomocni posledica je cinjenice da
drusto malo brine o njima, a ne prosto njihoog stanja. Cinjenica da postoje posloi
koje inalidi mogu da obaljaju dobro i da prireduju ne samo za sebe, ec i za soje
porodice, u elikoj meri nedostaje u sesti ispitanika. Oo stereotipno shatanje
onemogucuje da se idi da inalidi mogu ne samo da budu na skrbi soje porodice i na
teretu drzae, ec da budu i znacajni kulturni radnici, intelektualci, politicki aktiisti,
naucnici. Pored toga, odsutna je sest da drzaa ima i odredene obaeze prema ooj
grupi. Ne postoji realna procena materijalnog, zdrastenog, stambenog, obrazonog
proila i potreba osoba sa inaliditetom, kao ni odgoarajuci programi pozitine
diskriminacije prilikom zaposljaanja. 1ome doprinosi i cinjenica da su inalidi, a
posebno ojni inalidi potpuno neidljii u medijima, mada se radi o znatnom broju
ljudi. Njiho polozaj je izuzetno otezan time sto je cesto rec o ozbiljnom inaliditetu
poezanim sa postraumatskim iskustom ezanim za rat. Marginalizacija ojnih inalida,
koje je drzaa mobilisala i poslala u rat, ima se karakteristike politicke marginalizacije,
poezane sa promenom politickog rezima. Zanemarianje ojnih inalida pojaljuje se u
kontekstu ,ne,preuzimanja odgoornosti za pogresne poteze prethodnog rezima, za sta
posledice snose uglanom sami inalidi i njihoe porodice, a najmanje kako predstanici
bise, tako i sadasnje lasti. 1o se odnosi i na porodice poginulih, nestalih i kidnapoanih
lica koje trpe znatnu politicku marginalizaciju i medijsku neidljiost.
Odsusto sesti o tome koliko odnos drusta doprinosi perspektii po kojoj su inalidi
po prirodi nesrecni, idi se i u odgoorima na pitanje da li je potrebno sproesti neke
mere za unapredenje njihoog polozaja. Cak 54.5 smatra da se na tome dooljno radi
,tabela XXXII,, mada su po prirodi posla koji obaljaju, sami ispitanici sigurno upoznati
sa teskocama koje inalidi imaju da ostare soja praa ezana za opstinske nadleznosti.
Opstine se takode bae izdaanjem gradeinskih dozola i urbanistickim uredenjem
grada. Potpuno zanemarianje potrebe za prilagodaanjem janog prostora potrebama
inalida u sim ispitianim opstinama sedoci takode o nepostojanju drustene brige o
njima.
Slicni odgoori su dobijeni i kada su Romi u pitanju. Na pitanje da li je potrebno
sproesti mere za smanjenje diskriminacije prema Romima, tek 23.1 smatra da je to
8
83
eoma potrebno, dok 58. smatra da se ec dooljno radi na tome u drustu, a 18
smatra da nije potrebno sproesti bilo kake mere ,tabela XXXIII,.
Veci stepen politicke sesti i razumeanja za drusteni polozaj manjina pokazan je samo
kada su u pitanju izbeglice. Na pitanje da li izbeglice treba slobodno da se opredele da li
zele da ostanu u Srbiji ili da se rate u maticna podrucja, 46.8 je odgoorilo pozitino, a
jos 42.5 da to prao treba da im bude garantoano dok se ne steknu usloi za njiho
bezbedan poratak. 10.8 smatra da itreba da se rate u podrucja odakle su dosli i da se
tamo izbore za soj polozaj ,tabela XXXIV prikazuje te odgoore klasiikoane prema
poloima,.
Analiza odnosa stereotipa, predrasuda i osnonih politickih orijentacija s obzirom na
manjine generalno pokazuje da je stepen predrasuda najise izrazen prema Romima.
Socijalna distanca je takode naglasena pre sega prema toj grupi i jedno je izrazenija
prema homoseksualcima.
1abela XXXII Da li je potrebno sproesti neke mere za poboljsanje drustenog
polozaja inalida
39.9
40.7
54.5
53.5
5.6
5.8
0
10
20
30
40
50
60
Da Nije neophodno Ne
Z
M
1abela XXXIII Da li je potrebno primeniti mere za poboljsanje drustenog polozaja
Roma
8q
84
22.4
23.5
57.5 60
19.3
16.5
0
10
20
30
40
50
60
Da Nije neophodno Ne
Z
M
1abela XXXIV Da li izbeglicama treba dozoliti da se sami opredeljuju da li zele da se
rate u podrucja iz kojih su izbegli
43.2
51
43.9 40.7
12.9
8.2
0
10
20
30
40
50
60
Da Da, dok se ne
steknu uslovi
Ne
Z
M
Ono sto je karakteristicno za ispitiani uzorak je mala spremnost za primenu mera
kojima bi se poecale sanse manjina da punoprano participiraju u drustu.
Istoremno, pokazuje se da su socijalna distanca i zastupljenost negatinog stereotipa
prema manjinama naglaseniji kod zena nego kod muskaraca, odnosno, da zene, kao
diskriminisana grupa, imaju tendenciju da i same diskriminisu druge podlascene grupe.
ZAKLJUCAK IS1RAZIVANJA
8
85
Rezultati istrazianja pokazuju pre sega da je prisusto zena u ertikalnoj distribuciji
nadleznosti u opstinama eoma nisko - ono je obrnuto proporcionalno distribuciji
politicke moci. Velika zastupljenost zena medu zaposlenima i medu nacelnicima u
opstinskim upraama nije pokazatelj njihoog realno eceg uticaja na lokalnu uprau.
Medutim, njihoo eliko prisusto medu zaposlenima, pogotoo kada se ima u idu da je
rec o natprosecno obrazoanoj populaciji, moze se iskoristiti u deloanju lica za rodnu
ranopranost. Generalno, populacija sa isim stepenom obrazoanja je otorenija za
prihatanje politike bazirane na unapredenju ljudskih praa, a to se, kada je u pitanju
politika rodne jednakosti, pogotoo odnosi na zene.
Cinjenica da ce eliki broj opstina u narednom periodu dobiti lice za rodnu
ranopranost jos uek ne omogucuje jednoznacne uide u to kake su perspektie
njihoog buduceg uticaja. Imajuci u idu da su programi politickih partija nedooljno
senzibilisani za rodna pitanja, te da je izuzetno mali broj zena prisutan u opstinskim
skupstinama i izrsnim odborima, jedan od najaznijih zadataka noopostaljenih LRP
trebalo bi da bude usmerena uprao na senzibilisanje politickih struktura, partija i
predstanika releantnih institucija u lokalnoj sredini ,administracija, sudoi, policija,
biroi za zaposljaanje, zdrasteni centri, centri za socijalni rad, NVO, mediji, skole,
aspitni centri, za rodna pitanja. 1o istoremeno podrazumea i meduopstinsko
,horizontalno, i ertikalno umrezaanje institucija i tela koja mogu doprineti idljiosti
zena i unapredenju njihoog drustenog polozaja. Bitno uspostaiti okir u kome ce
problem rodne jednakosti biti odreden kao star od opste drustenog interesa, a ne kao
deo posebnih politickih orijentacija primerenijih leo ili desno orijentisanim
partijama.
Izuzetno azan momenat u tom procesu odnosi se ec na samo identiikoanje
problema. Nepostojanje odgoarajucih pokazatelja onemogucuje konstatoanje
postojanja neranopranosti u seri zaposljaanja, prihoda, lasnista i sl., sto se moze
popraiti sakupljanjem podataka na lokalnom niou prema smernicama koje predida
Konencija UN o eliminaciji sih oblika diskriminacije prema zenama.
Istrazianje je pokazalo da postoji izuzetno los protok inormacija ezanih za tekuce
transormacije u drustu, kao i za mogucnosti i mehanizme deloanja kako bi se uticalo
na te procese. Udeo lica za rodnu ranopranost u poecanju stepena inormisanosti
podrazumeao bi pre sega da sama lica za rodnu ranopranost budu dobro
inormisana kako o lokalnoj situaciji, tako i o tekucim promenama na zakonodanom i
86
86
politickom niou u RS. Potrebno je da LRP ormiraju mrezu unutar koje ce postojati
sistem obaestaanja i zajednicka politika prezentoanja tih podataka, kao i rezultata sog
sopstenog rada u lokalnim sredinama. Saradujuci sa raznim institucijama, kao i sa samim
gradanima, LRP mogu izuzetno mnogo da doprinesu transparentnosti procesa u kojima
se na neidlji nacin ostaruje diskriminacija. 1o podrazumea da bi i janost u lokalnim
sredinama trebalo da bude upoznata sa njihoim postojanjem, unkcijama i
nadleznostima, kao i sa sedistem i nacinom kako se sa njima moze stupiti u kontakt.
Nepostojanje odgoarajucih procedura i prailnika ezanih za seksualno uznemiraanje i
pozitinu diskriminaciju prilikom zaposljaanja, zasnoanu na politici jednakih
mogucnosti, ukazuje na neophodnost uodenja takih mehanizama. 1o se odnosi i na
procedure ezane za boloanje, odsusta, napredoanje i penzionisanje.
Administratini recnik je po prailu rodno nesenzitian, te bi edukacija zaposlenih u tom
pracu mogla doprineti staranju senzibilisanije atmosere pri opstinskim upraama.
1o su predusloi da bi se preslo na programe kao sto su npr. lokalne kampanje usmerene
na smanjenje tradicionalizma i razoj pozitinog odnosa prema participaciji zena u
janom ziotu, smanjenje nasilja nad zenama, upoznaanje zena sa njihoim praima i
zastita njihoih praa u procesu priatizacije, stimulisanja priatnog preduzetnista zena,
uodenje elemenata rodnih studija u sistem aspitanja i obrazoanja preko gradanskog
obrazoanja, stimulisanje zena za participaciju u politickim partijama, akcije unapredenja
standarda institucija koje preashodno opsluzuju zene ,porodilista npr., i sl. Deloanja u
tim pracima imala bi eci eekat ukoliko bi bila koordinisana unutar mreze LRP.
Spremnost zaposlenih u opstinskim upraama za iniciranje oakih akcija moze se
proceniti na osnou odgoora dobijenih iz istrazianja: zainteresoanost postoji, kako
kod muskaraca, tako i kod zena. Ona je, kada je unapredenje drustenog polozaja zena u
pitanju eca u domenu priatnog i porodicnog ziota, buduci da je kod ispitanika
prisutna otorenost i sest o potrebi menjanja tradicionalnih obrazaca porodicnog ziota
i preraspodeli porodicnih odgoornosti. Sa druge strane, stepen politickog
tradicionalizma je prilicno isok, sto je posledica drzane politike gradene tokom ise od
jedne decenije. Politicki tradicionalizam se ne moze odjednom promeniti, ali je za
ocekiati da ce poecanje mogucnosti racionalnih izbora i poecanja standarda, kao i
drzana politika usmerena prema modernoj iziji drzae, doprineti njegoom opadanju.
Stimulisanje pozitinih i racionalnih pragmaticnih orijentacija i resenja usmerenih na
poboljsanje ziotnog standarda, transparetnosti tranzicijskih procesa i uodenja
8;
87
mehanizama participacije u procesima odlucianja je najbolji nacin za neutralisanje
politickog tradicionalizma.
1akode, pozitian je pokazatelj da je eliki broj ispitanika sestan potrebe eceg ucesca
zena u politici i u priredi, na mestima odlucianja. 1ome doprinose i preoladaajuce
politicke orijentacije ispitanika, usmerene pre sega ka uspostaljanju prane drzae i
demokratskih procedura, kao i ka usajanju socijalnih programa kao politickih prioriteta
u oom momentu.
Kada je u pitanju politika jednakih mogucnosti u celini, primetno je da ne postoji
razijena sest o speciicnom polozaju pojedinih manjinskih grupa u drustu, tj. ne
postoji senzibilisan odnos neophodan za primenu odgoarajucih mera. Staise, moze se
ocekiati otpor, pogotoo kada su u pitanju odnosi subordiniranosti. Naime, kod
ispitanika je primetno poecanje socijalne distance prema manjinskim grupama uprao s
obzirom na rukoodeca mesta u drustu i s obzirom na tesne i bliske drustene eze
,brak, rodacki krug,. Senzibilisana drzana politika u elikoj meri moze uticati na
oblikoanje janog mnjenja, kao i na poboljsanje drustenog polozaja oih grupa. Stoga
je neophodno da se deloanje LRP usmeri i na unapredenje jednakih mogucnosti uopste,
tim pre sto su socijalna distanca i negatino stereotipno idenje manjinskih grupa nesto
izrazeniji kod zena nego kod muskaraca.
Mr Nada Sekulic
88
88
III DLO
1LKS1OVI MLDUNARODNIH UGOVORA I ZAKONA
POJLDINIH LVROPSKIH ZLMALJA
A Lvropski medunarodni instrumenti
J. POVLLJA O OSNOVNIM PRAVIMA U LVROPSKOJ UNIJI
2000/C 364/0J
SVLCANI PROGLAS
Lropski Parlament, Saet i Komisija secano proglasaaju tekst Poelje o osnonim
praima u Lropskoj Uniji
Poti.avo v ^ici, . .etevbra 2000. goaive
Preambula
Narodi Lrope, u cilju postizanja sto eceg medusobnog jedinsta, odlucni su u nameri
da dele mirnu buducnost koja je zasnoana na rednostima koje su im zajednicke.
Sesna soje duhone i moralne bastine, Unija se temelji na nedeljiim, unierzalnim
rednostima ljudskog dostojansta, slobode, jednakosti i solidarnosti, temelji se na
principima demokratije i ladaini praa. Ona stalja pojedinca u centar sojih aktinosti,
ustanoljaanjem drzaljansta Unije i staranjem jednog podrucja slobode, bezbednosti
i prade.
Unija doprinosi ocuanju i razoju oih zajednickih rednosti postujuci pri tome
raznolikost kultura i tradicija naroda Lrope, kao i nacionalne identitete drzaa-clanica i
organizaciju njihoih janih lasti na nacionalnom, regionalnom i lokalnom niou, ona
podstice uranotezen i odrzi razoj i obezbeduje slobodno kretanja ljudi, dobara, usluga
i kapitala, i slobodu preduzetnista.
U tom cilju, neophodno je ojacati zastitu osnonih praa u setlu drustenih promena,
drustenog napretka, naucnog i tehnoloskog razoja, time sto ce se ta praa jos ise istaci
u Poelji.
Oom Poeljom se potrduju, postujuci olascenja i zadatke Zajednice i Unije i princip
subsidijarnosti, praa koja proisticu, posebno, iz ustanih tradicija i medunarodnih
obaeza koje su zajednicke za se drzae-clanice, iz Ugoora o Lropskoj Uniiji,
Ugoora Zajednice, Lropske Konencije o zastiti ljudskih praa i osnonih sloboda,
Socijalne Poelje koju je usojila Zajednica i Saet Lrope kao i precedentnog-obicajnog
praa Suda prade Lropskih zajednica i Lropskog suda za ljudska praa.
Uzianje oih praa polaci za sobom odgoornosti i obaeze u odnosu na druga lica, u
odnosu na ljudsku zajednicu i buduce generacije.
Unija iz tog razloga priznaje praa, slobode i principe koji su u daljem tekstu izlozeni.
POGLAVLJL I
DOS1OJANS1VO
Clan 1
Ljudsko dostojanstvo
Ljudsko dostojansto je neporedio. Ono se mora postoati i stititi.
8q
89
Clan 2
Pravo na zivot
1. Sako ima prao na ziot.
2. Niko ne sme biti osuden na smrt niti pogubljen.
Clan 3
Pravo na licni integritet
1. Sako ima prao na postoanje sog izickog i mentalnog integriteta.
2. U oblastima medicine i biologije, posebno se mora postoati sledece:
Slobodan pristanak dobro obaestenog lica, u skladu sa odredbama predidenim
zakonom,
Zabrana rsenja eugenetske prakse, posebno one koja se obalja u srhu selekcije
ljudi,
Zabrana koriscenja ljudskog tela i njegoih deloa kao izor inansijske dobiti,
Zabrana reproduktinog kloniranja ljudskih bica.
Clan 4
Zabrana mucenja i nehumanog ili ponizavajuceg nacina postupanja ili
kaznjavanja
Niko ne sme da bude podrgnut mucenju ili nehumanom ili ponizaajucem nacinu
postupanja ili kaznjaanja.
Clan 5
Zabrana ropstva i prinudnog rada
1. Niko se ne sme drzati u ropstu ili polozaju slicnom ropstu.
2. Ni od koga se ne sme zahteati da rsi prisilan ili prinudni rad.
3. 1rgoina ljudskim bicima je zabranjena.
POGLAVLJL II
SLOBODL
Clan 6
Pravo na slobodu i bezbednost
Sako ima prao na licnu slobodu i bezbednost.
Clan
Postovanje privatnog i porodicnog zivota
Sako ima prao na postoanje priatnog i porodicnog ziota, doma i tajnosti prepiske.
Clan 8
Zastita licnih podataka
1. Sako ima prao na zastitu licnih podataka koji se odnose na njega ili nju.
2. 1aki podaci mogu se koristiti samo u odredene srhe i na osnou pristanka
odnosnog lica ili na nekoj drugoj zakonom predidenoj osnoi. Sako ima prao
pristupa prikupljenim podacima koji se odnose na njega ili nju, i prao da te podatke
isprai.
3. Postoanje oih propisa podleze kontroli nezaisnog organa.
Clan 9
qo
90
Pravo na sklapanje braka i zasnivanje porodice
Prao na sklapanje braka i zasnianje porodice mora biti garantoano u skladu sa
nacionalnim zakonima kojima se ureduje ostarianje oih praa.
Clan 10
Sloboda misljenja, savesti i veroispovesti
1. Sako ima prao na slobodu misljenja, saesti i eroispoesti. 1o prao ukljucuje
slobodu da promeni soju eroispoest ili soje uerenje kao i slobodu da,
pojedinacno ili u zajednici sa drugima, u priatnom ili janom ziotu, ispoljaa
soju eru ili ubedenje kroz obozaanje, propoedanje, pohadanjem sluzbe i
posmatranjem.
2. Prao na prigoor saesti se priznaje, u skladu sa nacionalnim zakonima kojima se
ureduje ostarianje oih praa.
Clan 11
Sloboda izrazavanja i informisanja
1. Sako ima prao na slobodu izrazaanja. Oo prao obihata slobodu zauzimanja
staoa i prao na primanje i daanje inormacija i ideja bez ometanja janih-
drzanih lasti i bez obzira na granice.
2. Sloboda i pluralizam stampe moraju se postoati.
Clan 12
Sloboda okupljanja i udruzivanja
1. Sako ima prao na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruzianja na sim
nioima, posebno u pogledu politickih, sindikalnih i gradanskih pitanja, sto
podrazumea prao sakoga da osnia i pridruzuje se sindikatima radi zastite
njegoih odnosno njenih interesa.
2. Politicke partije na niou Unije doprinose izrazaanju politicke olje gradana Unije.
Clan 13
Sloboda umetnosti i nauke
Umetnost i naucna istrazianja bice oslobodena sih ogranicenja. Postoace se
akademska sloboda.
Clan 14
Pravo na obrazovanje
1. Sako ima prao na obrazoanje i prao na strucnu i kontinuiranu obuku.
2. Oo prao ukljucuje mogucnost besplatnog obaeznog obrazoanja.
3. Postoace se sloboda osnianja obrazonih institucija uz uazaanje demokratskih
principa i praa roditelja da sojoj deci obezbede tako obrazoanje i skoloanje koje
ce biti usaglaseno sa njihoim religioznim, ilozoskim i pedagoskim ubedenjima, u
skladu sa nacionalnim zakonima kojima se ureduje ostarianje te slobode i tog
praa.
Clan 15
Sloboda izbora zanimanja i pravo na zaposlenje
1. Sako ima prao na zaposlenje i na slobodno izabrano ili prihaceno zanimanje.
2. Saki gradanin Unije slobodan je da trazi zaposlenje, da radi, da ostaruje soje prao
na preduzetnisto i da pruza usluge u bilo kojoj drzai-clanici.
3. Drzaljani trecih zemalja koji imaju radnu dozolu u nekoj od drzaa-clanica imaju
prao na rad pod jednakim usloima kao i si gradani Unije.
q1
91
Clan 16
Pravo na vodenje poslova
Priznaje se prao na odenje posloa u skladu sa zakonom Zajednice i nacionalnim
zakonima i nacionalnom praksom.
Clan 1
Pravo na imovinu
1. Sako ima prao da poseduje, koristi, otuduje i nasleduje soju zakonski stecenu
imoinu. Niko ne sme biti lisen njegoe, odnosno njene imoine, osim u slucaju
janog interesa i u slucajeima i pod okolnostima koji su predideni zakonom, kada
ce za taj gubitak biti blagoremeno isplacena praicna nadoknada. Koriscenje
imoine moze biti regulisano zakonima samo ukoliko je to neophodno radi opsteg
interesa.
2. Intelektualna sojina je zasticena.
Clan 18
Pravo na azil
Prao na azil ce biti zagarantoano, uz puno postoanje odredaba Zeneske Konencije
od 28. jula 1951. godine i Protokola od 31. januara 196. godine koje se odnose na status
izbeglica i u skladu sa Ugoorom na temelju kojeg je osnoana Lropska Unija.
Clan 19
Zastita u slucajevima preseljavanja, proterivanja ili ekstradikcije
1. Kolektina proterianja su zabranjena.
2. Niko ne sme da bude preseljen, proteran ili ekstradiran u drzau u kojoj postoji
ozbiljan rizik da ce on ili ona biti podrgnuti smrtnoj kazni, mucenju ili drugim
nehumanim ili ponizaajucim postupcima ili kaznama.
POGLAVLJL III
JLDNAKOS1
Clan 20
Jednakost pred zakonom
Si su pred zakonom jednaki.
Clan 21
Zabrana diskriminacije
1. Zabranjuje se saki id diskriminacije koji se temelji na polu, rasi, boji, etnickom ili
socijalnom poreklu, genetskim osobinama, jeziku, religiji ili uerenju, politickim ili
bilo kojim drugim staoima, pripadnosti nacionalnoj manjini, imoini, rodenju,
inaliditetu, ziotnom dobu ili seksualnoj orijentaciji.
2. U okiru primene Ugoora o osnianju Lropske zajednice i Ugoora o Lropskoj
Uniji, i bez da poreduje specijalne odredbe oih Ugoora, zabranjen je bilo koji id
diskriminacije koji se temelji na nacionalnosti.
Clan 22
Raznolikost kultura, religija i jezika
Unija ce postoati raznolikost kultura, religija i jezika.
qz
92
Clan 23
Jednakost polova
Jednakost izmedu zena i muskaraca mora biti obezbedena na sim poljima, ukljucujuci
zaposlenje, rad i platu.
Princip jednakosti nece spreciti odrzaanje ili usajanje mera koje predidaju speciicne
prednosti u korist onog pola koji je nedooljno zastupljen.
Clan 24
Prava deteta
J. Deca moraju imati prao na zastitu i brigu neophodnu za njihou dobrobit. Ona
mogu slobodno da izrazaaju soje misljenje. 1aki staoi se moraju uzeti u obzir u
starima koja se njih ticu u skladu sa njihoim godinama i zreloscu.
2. U sim postupcima koji se odnose na decu, bilo da ih sproode jane lasti ili
priatne ustanoe, primarni znacaj se mora pridati najboljim interesima deteta.
3. Sako dete mora imati prao da redono odrzaa licni i direktni kontakt sa oba
roditelja, izuze u slucaju kada se to protii najboljim interesima deteta.
Clan 25
Prava starih lica
Unija priznaje i postuje prao starih lica na dostojansten i nezaisan ziot i njihoo
ucesce u drustenom i kulturnom ziotu.
Clan 26
Integracija osoba sa invaliditetom
Unija priznaje i postuje prao inalidnih lica na koriscenje beneicija osmisljenih da
obezbede njihou nezaisnost, drustenu i proesionalnu integraciju i ucesce u ziotu
zajednice.
POGLAVLJL IV
SOLIDARNOS1
Clan 2
Pravo radnika na informisanost i konsultacije u okviru preduzeca
Radnicima ili njihoim predstanicima mora se, na odgoarajucem niou, garantoati
inormisanost i blagoremene konsultacije u slucajeima i pod usloima koji su
predideni zakonom Zajednice i nacionalnim zakonima i praksom.
Clan 28
Pravo na kolektivno ugovaranje i delovanje
Radnici i poslodaci, ili njihoe odgoarajuce organizacije imaju, u skladu sa zakonom
Zajednice i nacionalnim zakonima i praksom, prao da ugoaraju i sklapaju kolektine
ugoore na adekatnim nioima a, u slucaju konlikta interesa, imaju prao na kolektino
deloanje u cilju zastite sojih interesa, ukljucujuci i prao na strajk.
Clan 29
Pravo na usluge zaposljavanja
Sako ima prao na besplatne usluge trazenja trazenja zaposlenja.
Clan 30
Zastita u slucaju neopravdanog otkaza
q
93
Saki radnik ima prao na zastitu proti neopradanog otkaza, u skladu sa zakonom
Zajednice i nacionalnim zakonima i praksom.
Clan 31
Pravedni i ispravni uslovi rada
1. Saki radnik ima prao na radne usloe u kojima se postuju njegoo, odnosno njeno
zdralje, bezbednost i dostojansto.
2. Saki radnik ima prao na ogranicenje maksimalnog broja radnih sati, na dneni i
nedeljni odmor i na placeni godisnji odmor.
Clan 32
Zabrana rada dece i zastita mladih na radu
Zaposljaanje dece je zabranjeno. Mininimalna granica starosnog doba za prijem u radni
odnos ne sme biti niza od minimalne granice starosne dobi kada se zarsaa skoloanje,
uazaajuci pritom ona praila koja mogu biti pooljnija za mlade ljude i izuze
ogranicenog broja odstupanja.
Zaposlenim mladim ljudima moraju se obezbediti radni usloi koji su odgoarajuci
njihoom ziotnom dobu i moraju biti zasticeni od ekonomske eksploatacije i take rste
rada koji bi mogao da ugrozi njihou bezbednost, zdralje, ili izicki, mentalni, moralni ili
drusteni razoj, ili da omete njihoo obrazoanje.
Clan 33
Porodicni i profesionalni zivot
1. Porodica treba da uzia pranu, ekonomsku i socijalnu zastitu.
2. Da bi se uskladio porodican i proesionalan ziot sako ima prao na zastitu proti
otkaza sa posla iz razloga koji su u ezi sa materinstom, i placeno porodiljsko i
roditeljsko odsusto nakon rodenja ili usojenja deteta.
Clan 34
Socijalno osiguranje i socijalna pomoc
1. Unija priznaje i postuje prao na socijalno osiguranje i na socijalne usluge koji
obezbeduju zastitu u slucajeima kao sto su materinsto, bolest, nesreca na poslu,
zaisnost od drugih ili starost, a u slucaju gubitka zaposlenja, u skladu sa zakonima
Zajednice, nacionalnim zakonima i praksom.
2. Saki stanonik Lropske Unije unutar njene teritorije ima prao na socijalno
osiguranje i socijalna daanja u skladu sa Zakonima Zajednice, nacionalnim zakonom
i praksom.
3. U srhu borbe proti drustene izolacije i siromasta, Unija priznaje i postuje prao
na socijalnu pomoc i smestaj da bi se obezbedila pristojna egzistencija za se one ciji
prihodi nisu dooljni, u skladu sa zakonima Zajednice, nacionalnim zakonima i
praksom.
Clan 35
Zdravstvena zastita
Sako ima prao na preentinu zdrastenu zastitu i prao na medicinski pomoc
pod usloima koji su regulisani nacionalnim zakonima i praksom. U sim deinicijama,
kao i primeni politike i aktinosti Unije mora se predideti isok nio zastite ljudskog
zdralja.
Clan 36
Pristup servisima-sluzbama od opsteg ekonomskog znacaja
qq
94
Unija priznaje i postuje pristupacnost sluzbama-serisima od opsteg ekonomskog
interesa kako je predideno nacionalnim zakonima i praksom, u skladu sa Ugoorom o
Lropskoj Zajednici, u srhu podsticanja socijalne i teritorijalne koherentnosti Unije.
Clan 3
Zastita zivotne sredine
Visok nio zastite i poboljsanje kaliteta ziotne sredine moraju se obezbediti i
integrisati u politiku-smernice Unije, u skladu sa principima odrziog razoja.
Clan 38
Zastita potrosaca
Unija ce sojom politikom obezbediti isok nio zastite potrosaca.
POGLAVLJL V
GRADANSKA PRAVA
Clan 39
Pravo glasa i pravo kandidovanja na izborima za Lvropski Parlament
1. Saki gradanin Unije ima prao da glasa i da se kandiduje na izborima za Lropski
Parlament u drzai clanici u kojoj on ili ona ima prebialiste, pod istim usloima kao i
drzaljani te drzae.
2. Clanoi Lropskog Parlamenta ce se birati direktno opstim izborima putem
sobodnog i tajnog glasanja.
Clan 40
Pravo na glasanje i kandidovanje na opstinskim izborima
Saki gradanin Unije ima prao glasa i prao da se kandiduje na opstinskim izborima u
drzai clanici u kojoj on ili ona ima prebialiste, pod istim usloima kao i drzaljanin te
drzae.
Clan 41
Pravo na efikasnu/dobro uredenu administraciju
1. Saka osoba ima prao na nepristrasan, praedan i blagoremen tretman njegoih
odnosno njenih molbi, zalbi i predstaki u institucijama i telima Unije.
2. 1o prao obuhata:
prao sakog lica da bude saslusano, pre nego sto se bilo koja pojedinacna mera
preduzme proti njega ili nje,
prao sakog lica da ima uid u njego odnosno njen dosije, uz postoanje legitimnih
interesa u pogledu poerljiosti i cuanja poslone tajne,
obaezu administracije da obrazlozi soje odluke.
3. Sako lice ima prao na nadoknadu sake stete koju prouzrokuju institucije ili
sluzbenici Zajednice u rsenju sojih duznosti u skladu sa opstim principima koji su
zajednicki zakonima drzaa clanica.
4. Sako lice ima prao da se pismeno obrati institucijama Unije na jednom od jezika
predidenih Ugoorom Unije, kao i obaezu institucija da mu odgoori na istom
jeziku.
Clan 42
Pravo pristupa dokumentima
q
95
Saki gradanin Unije, kao i sako izicko ili prano lice koje ima prebialiste ili irmu
registroanu u drzai clanici, ima prao na pristup dokumentima Lropskog Parlamenta,
Saeta i Komisije.
Clan 43
Ombudsman
Saki gradanin Unije kao i sako izicko ili prano lice koje ima boraiste ili irmu
registroanu u drzai clanici ima prao da Ombudsmanu Unije prijai slucajee
neprailnosti u radu institucija ili organa Zajednice, izuze Suda prade i prostepenog
suda ako postupaju u sojim sudskim ulogama.
Clan 44
Pravo na peticiju
Saki gradanin Unije i sako izicko ili prano lice koje ima boraiste ili irmu
registroanu u drzai clanici ima prao na peticiju Lropskom Parlamentu.
Clan 45
Sloboda kretanja i nastanjivanja
1. Saki gradanin Unije ima prao da se slobodno krece i nastanjuje unutar teritorije
drzaa-clanica.
2. Sloboda kretanja i nastanjianja moze se, u skladu sa ugoorom o Lropskoj
Zajednici, odobriti drzaljanima trecih zemalja, koji zakonski borae na teritoriji
drzae clanice.
Clan 46
Zastita diplomatskih i konzularnih predstavnistava
Saki gradanin Unije ce na teritoriji trece drzae, u kojoj drzaa clanica ciji je on ili ona
drzaljanin nema predstanisto, imati prao na zastitu diplomatskih ili konzularnih
organa bilo koje druge drzae clanice, kao i drzaljanin te drzae clanice.
POGLAVLJL VI
PRAVDA
Clan 4
Pravo na efikasan pravni lek i pravicno sudenje
Sako cija su praa i slobode zagarantoane zakonom Unije poredena, ima prao na
eikasan prani lek pred sudom u skladu sa usloima koji su predideni u oom clanu.
Sako ima prao na praicno i jano sudenje u razumnom roku pred zakonom
ustanoljenom nepristrasnim sudom. Sako ce imati prao na saetoanje, odbranu i
zastupanje.
Prana pomoc ce biti dostupna onima koji nemaju dooljno sredstaa, u meri koja je
neophodna da se eikasno obezbedi pristupacnost prade.
Clan 48
Prezumpcija nevinosti i pravo na odbranu
1. Sako ko je optuzen smatrace se neinim dok se, shodno zakonu, ne dokaze da je
kri.
2. Sakome ko je optuzen bice zagarantoano prao na odbranu.
Clan 49
q6
96
Princip zakonitosti i proporcionalnosti krivicnih dela i kazne
1. Niko se ne sme smatrati kriim za kriicno delo zbog cinjenja ili necinjenja koje, u
reme kada je izrseno, po nacionalnom ili medunarodnom prau nije predstaljalo
kriicno delo. Ne sme se primeniti kazna koja je teza od one koja je bila predidena u
reme kada je kriicno delo ucinjeno. Ukoliko, nakon izrsenja kriicnog dela, zakon
za isto predida laksu kaznu, promenice se ta kazna.
2. Oaj clan ne iskljucuje sudenje i kaznu za sako lice koje zbog cinjenja ili necinjenja
koje je, u reme kada je ucinjeno, predstaljalo kriicno delo prema opstim
principima koje priznaje medunarodna zajednica.
3. Visina kazne ne sme biti nesrazmerna sa kriicnim delom.
Clan 50
Pravo da se ne sudi ili kaznjava dva puta za isto krivicno delo tokom krivicnog
postupka
Nikome se ne sme ponoo suditi ili izricati kazna tokom kriicnog postupka za delo za
koje je on ili ona ec osloboden ili osuden na teritoriji Unije u skladu sa zakonom.
POGLAVLJL VII
OPS1L ODRLDBL
Clan 51
Obim
1. Odredbe oe Poelje odnose se na institucije i organe Unije, uz duzno postoanje
principa subsidijarnosti, kao i na drzae clanice samo kada one primenjuju propise
Unije. Drzae clanice ce zato postoati praa, drzati se principa i podsticati njihou
primenu u skladu s sojim odnosnim olascenjima.
2. Oa Konencija ne daje Zajednici ili Uniji nikaka noa olascenje ili zadatak, niti
preinacuje olascenja i zadatke koji su deinisani ugoorima.
Clan 52
Obim zagarantovanih prava
1. Sako ogranicaanje ostarianje praa i sloboda koje priznaje oa Poelja mora se
temeljiti na zakonu i mora postoati sustinu tih praa i sloboda. U zaisnosti od
principa proporcionalnosti, do ogranicenja moze doci samo ukoliko su ona
neophodna i ukoliko istinski ispunjaaju ciljee od opsteg interesa koje priznaje
Unija ili ukoliko postoji potreba da se zastite praa i sloboda drugih.
2. Praa koja priznaje oa Poelja, a koja se temelje na praima koja garantuju ugoori
Zajednice ili ugoor o Lropskoj Uniji, ostariace se pod usloima i u granicama
koje su odredene naedenim ugoorima.
3. U pogledu praa iz oe Poelje koja odgoaraju praima koja garantuje Konencija o
zastiti ljudskih praa i osnonih sloboda, znacenje i obim primene takih praa bice
isti kao sto je predideno naedenom konencijom. Oa odredba nece uticati da
zakon Unije predidi jos opsezniju zastitu.
Clan 53
Nivo zastite
Ni jedna odredba u ooj Poelji ne sme se tumaciti tako da restriktino ili negatino utice
na ljudska praa i osnone slobode onako, kako ih, u odgoarajucim oblastima primene,
priznaju zakoni Unije, medunarodni zakoni i medunarodni ugoori u kojima ucestuju
q;
97
drzae clanice ili Zajednica, ukljucujuci tu Lropsku Konenciju o zastiti ljudskih praa i
osnonih sloboda, i kako ih priznaju ustai drzaa clanica.
Clan 54
Zabrana zloupotrebe prava
Ni jedna odredba oe Poelje ne sme da se tumaci tako da prao ucestoanja u
aktinosti ili bilo kakom cinu koji ima za cilj krsenje praa i sloboda koje priznaje oa
Poelja, ili njihoo ogranicaanje u ecoj meri nego sto predida oa Poelja.
q8
98
2. DIRLK1IVA SAVL1A LVROPL 2000/78/LC
Od 27. novembra 2000.
Kojom se utvrduje opsti okvir nacela ravnopravnosti u radnim odnosima i izboru
zanimanja
SAVL1 LVROPSKL UNIJL,
Imajuci u idu Ugoor o osnianju Lropske zajednice a posebno clan 13,
Imajuci u idu predlog Komisije
,1,
,
Imajuci u idu misljenje Lropskog Parlamenta
,2,
,
Imajuci u idu misljenje Lkonomskog i socijalnog komiteta
,3,
,
Imajuci u idu misljenje Komiteta regiona
,4,
,
buduci da je:
,1, U skladu sa clanom 6 Ugoora o osnianju Lropske Unije, Lropska Unija
zasnoana na principima slobode, demokratije, postoanja ljudskih praa i osnonih
sloboda, i ladaini zakona, principima koji su zajednicki sim drzaama clanicama, i
postujuci osnona praa, kako je zagarantoano Lropskom Konencijom za zastitu
ljudskih praa i osnonih sloboda i kako ona proizilaze iz ustanih tradicija
zajednickih drzaama clanicama, kao opsti principi Za/ova Za;eavice.
,2, Princip jednakosti izmedu zena i muskaraca je crsto ustanoljen jednim aznim
instrumentom Zakona Zajednice, a posebno Direktiom Saeta br. 6-20-LLC od
9. ebruara 196. godine o sproodenju principa jednakosti izmedu zena i muskarca u
radu, proesionalnoj obuci i napredoanju, kao i jednakim radnim usloima
,5,
.
,3, U sproodenju nacela o ranopranom tretmanu, Zajednica bi trebalo da, u
skladu sa clanom 3,2, Ugoora o osnianju Lropske komisije ,LC,, nastoji da
eliminise nejednakost, i promoise ranopranost izmedu muskaraca i zena, posebno
zato sto zene cesto biaju zrte isestruke diskriminacije.
,4, Prao sih ljudi na ranopranost pred zakonom i zastitu od diskriminacije
konstituisu unierzalno prao koje je zagarantoano Unierzalnom deklaracijom o
ljudskim praima, Konencijom Ujedinjenih nacija o eliminaciji sih oblika
diskriminacije proti zena, Konencijom Ujedinjenih nacija o gradanskim i politickim
praima i ekonomskim, socijalnim i kulturnim praima, kao i Lropskom
konencijom za zastitu ljudskih praa i osnonih sloboda, ciji su potpisnici se
zemlje-clanice. Konencija 111 Medunarodna organizacija rada ,ILO, zabranjuje
diskriminaciju u oblasti zaposlenja i zanimanja.
,5, Postoanje oih undamentalnih praa i sloboda je eoma azno. Oa Direktia
ne ugrozaa slobodu udruzianja, ukljucujuci prao na ormiranje sindikata sa
drugima i na pridruzianje istim u cilju odbrane interesa pojedinca.
,6, Poelja Zajednice o osnonim socijalnim praima radnika uazaa znacaj borbe
proti sakog oblika diskriminacije, kao i potrebu da se preduzme odgoarajuca
akcija za drustenu i ekonomsku integraciju starijih osoba i osoba sa inaliditetom.

,1,
OJ C 1 L, 2.06.2000, stsr.42
,2,
Misljenje dato 12.10.2000 ,jo uek neobjaljeno u Sluzbenim noinama,.
,3,
OJ C 204, 18.0.2000, str.82
,4,
OJ C 226, 08.08.2000, str.1
,5,
OJ L 39, 14.2.196, str. 40
qq
99
,, Ugoor Lropske komisije u soje ciljee ukljucuje i promoisanje medusobne
uskladenosti politike zaposlensti izmedu drzaa-clanica. U oom cilju, noo poglalje
o radnim odnosima inkorporirano je u Ugoor Lropske komisije, kao nacin da se
unapredi koordinirana Lropska stragegija radu koja promoise kaliikoanu,
obucenu i adaptabilnu radnu snagu.
,8, Smernicama za politiku zaposlenosti za 2000. usojenim od strane Lropskog
Saeta u lelsinkiju 10. i 11. decembra 1999. godine naglasena je potreba da se ojaca
trziste rada koje pogoduje socijalnoj integraciji, ormulisanjem koherentnog kompleta
politickih mera namenjenih borbi proti diskriminacije drustenih grupa kao sto su
osobe sa inaliditetom. Smernice su osim toga staile naglasak na potrebu za
specijalnom akcijom za pomoc starijim radnicima, u cilju poecanja njihoog ucesca
u radnoj snazi.
,9, Zaposlenost i zanimanje su kljucni elementi garancije ranopranih mogucnosti
za se koji snazno doprinose punom ucescu gradana u ekonomskom, kulturnom i
socijalnom ziotu i realizaciji njihoih potencijala.
,10, Dana 29. juna 2000. godine Saet je usojio Direktiu 2000,43,LC
,6,
,
primenjujuci princip ranopranosti izmedu ljudi bez obzira na njihou rasnu ili
etnicku pripadnost. Vec je oom Direktiom obezbedena zastita proti diskriminacije
u oblasti zaposlenosti i zanimanja.
,11, Diskriminacija na osnou religije ili uerenja, inalidnosti, starosti ili seksualne
orijentacije moze da ugrozi postizanje ciljea Ugoora Lropske komisije, posebno
postizanje isokog nioa zaposlenosti i socijalne zastite, podizanje ziotnog standarda
i kaliteta ziota, ekonomske i socijalne kohezije i solidarnosti, kao i slobodno
kretanje osoba.
,12, U oom smislu, bilo kaka oblik neposredne ili posredne diskriminacije koji se
temelji na religiji ili uerenju, inalidnosti, starosnoj dobi ili seksualnoj orijentaciji,
obuhacen oom Direktiom trebalo bi zabraniti u celokupnoj Zajednici. Oa
zabrana diskriminacije treba da se takode primeni na drzaljane trecih zemalja ,drzaa
koje nisu clanice LZ,. Medutim, ona ne obuhata razlicit tretman koji se temelji na
drzaljanstu niti utice na odredbe koje regulisu ulazak i boraak drzaljana zemalja
treceg seta, kao ni dostupnost zaposlenja ili zanimanja tim licima.
,13, Oa Direktia se ne primenjuje na programe socijalne zastite, cije beneicije se ne
smatraju prihodom u okiru znacenja koje mu je dato u srhu primene clana 141
Ugoora Lropske komisije, niti na bilo kaka placanja drzae u cilju obezbedianja
dostupnosti zaposlenja ili odrzaanja zaposlenosti.
,14, Oa Direktia ne doodi u pitanje bilo koje postojece nacionalne odredbe koje
odreduju starosnu dob za penzionisanje.
,15, Uazaanje cinjenica iz kojih se moze izesti zakljucak da je doslo do neposredne
ili posredne diskriminacija je pitanje nacionalnih sudskih ili drugih kompetentnih tela,
u skladu sa nacionalnim zakonima ili praksom. 1aki propisi mogu da omoguce da se
utrdi postojanje, posebno neposredne diskriminacije, na bilo koji nacin, ukljucujuci i
statisticke dokaze.
,16, Obezbedenje mera kojima se udooljaa potrebama osoba sa inaliditetom na
radnom mestu ima znacajnu ulogu u borbi proti diskriminacije na temelju
inaliditeta.
,1, Oa Direktia ne zahtea regrutoanje, unapredenje, zadrzaanje zaposlenih ili
obuku osoba koje nisu kompetentne, sposobne i u mogucnosti da obaljaju sustinske
posloe radnog mestu u pitanju, ili da produ releantnu obuku, ali ne doodi u
pitanje obaezu da se obezbede razumni smestajni usloi za osobe sa inaliditetom.

,6,
OJ L 180, 19.0.2000, str.22
1oo
100
,18, Oom Direktiom se uopste ne zahtea od oruzanih snaga i policije, zatora ili
hitnih sluzbi da regrutuju ili zaposljaaju osobe koje ne poseduju potrebnu
sposobnost da rse niz posloa koji se mogu od njih traziti u pogledu legitimnog cilja
ocuanja operatinosti oih sluzbi.
,19, Osim toga, u cilju ocuanja borbene eikasnosti oruzanih snaga drzaa-clanica,
drzae-clanice mogu da odluce da ne primenjuju odredbe oe Direktie koje se
odnose na inalidnost i starosnu dob, u celosti ili na deo sojih oruzanih snaga.
Drzae -clanice koje se odluce za taka izbor moraju da deinisu obim take
derogacije.
,20, Potrebno je da se obezbede odgoarajuce mere, odnosno eikasne i prakticne
mere da se radna mesta prilagode osobama sa inaliditetom, na primer, da se
adaptiraju prostorije i oprema, raspored radnog remena, raspodela zadataka ili da se
obezbedi obuka ili resursi integrisanja.
,21, Da bi se utrdilo da li mere u pitanju doode do nesrazmernog opterecenja,
moraju se uzeti u obzir inansijski i drugi prateci troskoi, raspon i inansijski resursi
organizacije ili preduzeca kao i mogucnost dobijanja janog inestiranja ili bilo koja
druge rste pomoci.
,22, Oa Direktia ni na koji nacin ne poreduje nacionalne zakone u ezi sa bracnim
statusom i beneicijama koje iz toga proizilaze.
,23, Pod eoma ogranicenim okolnostima, razlicit tretman moze da se oprada u
slucajeima u kojima osobenost koja se odnosi na religiju ili uerenje, inalidnost,
starost ili seksualnu orijentisanost predstalja istinski i odlucujuci proesionalni uslo,
kada je cilj legitiman a zahte proporcionalan. 1ake okolnosti bi trebalo ukljuciti u
inormaciju koju drzae-clanice dostaljaju Komisiji.
,24, Lropska Unija je u sojoj Deklaraciji br.11 o statusu crkaa i nereligioznih
organizacija, koja cini aneks Zarsnog akta Amsterdamskog ugoora, eksplicitno
priznala da postuje i ne umanjuje status crkaa i religioznih udruzenja ili zajednica
prema nacionalnom zakonu drzaa-clanica i da podjednako postuje status ilozoskih
i nereligioznih organizacija. Imajuci oo u idu, drzae-clanice mogu ostati pri ili
uesti speciicne odredbe o starnim, legitimnim i opradanim proesionalnim
usloima koji se mogu zahteati za obaljanje odredene proesionalne aktinosti.
,25, Zabrana diskriminacije starijih je sustinski elemenat u ispunjaanju ciljea
izlozenih u Smernicama o zaposlenosti i ohrabrujuca noina u okiru radne snage.
Medutim, razlicit tretman u ezi sa starosnom dobi moze se u izesnim okolnostima
opradati i stoga zahtea speciicne odredbe koje mogu da ariraju u skladu sa
situacijom u drzaama-clanicama. Zbog toga je neophodno razluciti razlicit tretman
koji je opradan posebno legitimnom politikom zaposlenja, trzista rada i ciljeima
proesionalne obuke, od diskriminacije koja se mora zabraniti.
,26, Zabrana diskriminacije ne sme da ni na koji nacin doede u pitanje odrziost ili
usajanje mera preduzetih u srhu sprecaanja ili naknade za gubitke koje pretrpi
grupa osoba odredene religije ili uerenja, inaliditeta, starosti ili seksualne
orijentacije. 1ake mere, mogu da dopuste ormiranje organizacija sastaljenih od
osoba posebne religije ili ubedenja, inalidnosti, starosti ili seksualne orijentacije kada
je njiho glani cilj promoisanje specijalnih potreba oih osoba.
,2, U sojoj Preporuci 86-39-LLC od 24. jula 1986. godine o zaposlenosti osoba sa
inaliditetom u okiru Zajednice
,1,
, Saet je utrdio okir smernica koje postaljaju
primere pozitine akcije za promoisanje zaposljenja i obuke osoba sa inaliditetom,
a u sojoj Rezoluciji od 1. juna 1999. godine o jednakim mogucnostima zaposlenja
osoba sa inaliditetom
,2,
, potrdio je znacaj daanja posebne paznje imedu ostalog

,1,
OJ L. 225, 12.08.1986. str.43
,2,
OJ C 186, 2..1999, str.3
1o1
101
regrutoanju, zadrzaanju, obuci i doziotnom ucenju u pogledu osoba sa
inaliditetom.
,28, Oa Direktia postalja minimalne usloe i daje drzaama-clanicama opciju
uodenja ili zadrzaanja pooljnijih odredbi. Sproodenje oe direktie ne bi trabalo
da posluzi za pradanje bilo kakog odstupanja u odnosu na situaciju koja je ec
prisutna u sakoj drzai-clanici.
,29, Osobe koje su bile podrgnute diskriminaciji na temelju religije ili uerenja,
inaliditeta, starosti ili seksualne orijentacije treba da imaju na raspolaganju adekatna
sredsta prane zastite. Da bi obezbedile eikasniji nio zastite, udruzenja ili prana
lica takode treba da imaju olascenja da se angazuju u toku sudske istrage, kako je to
odredeno od strane drzaa-clanica, ili u ime ili radi pruzanja podrske zrti, bez
ikakog uticaja na nacionalne odredbe postupka koji se tice predstaljanja i odbrane
na sudoima.
,30, Likasna primena principa ranopranosti zahtea adekatnu pranu zastitu
proti iktimizacije.
,31, Propisi o teretu dokazianja moraju se prilagoditi kada postoji riva facie slucaj
diskriminacije i radi principa ranopranosti moraju se eikasno primeniti: teret
dokazianja mora se brzo prebaciti nazad na optuzenu stranu kada se dokaz o takoj
diskriminaciji podnese. Medutim, nije na optuzenoj strani da dokazuje da li tuzilac
pripada posebnoj religiji ili poseduje odredena uerenja, ima odreden stepen
inaliditeta, posebne je ziotne dobi, ili ima posebne seksualne sklonosti.
,32, Drzae-clanice ne moraju da primenjuju propise o teretu dokazianja na sudske
postupke u kojima sud ili drugo kompetentno telo treba da istrazi cinjenicne dokaze
slucaja. Sudski postupci na koje se ode odnosi su one u kojima se od tuzioca ne
zahtea da dokazuje cinjenice koje sud ili kompetentno telo treba da istrazi.
,33, Drzae-clanice treba da promoisu dijalog izmedu drustenih partnera i, u okiru
nacionalne prakse, zajedno sa neladinim organizacijama, pocnu da resaaju problem
razlicitih oblika diskriminacije na radnom mestu i da se bore proti njih.
,34, Potreba da se promoisu mir i pomirenje izmedu glanih zajednica u Seernoj
Irskoj zahtea inkorporiranje posebnih odredbi u ou Direktiu.
,35, Drzae-clanice treba da obezbede eikasne, proporcionalne i eektne sankcije u
slucajeima porede obaeza po ooj Direktii.
,36, Drzae-clanice mogu da poere drustenim partnerima, na soj zajednicki
zahte, sproodenje oe Direktie, kada su u pitanju odredbe koje se ticu kolektinih
ugoora, pod usloom da su preduzele neophodne korake da osiguraju da su u
sakom trenutku u mogucnosti da garantuju rezultate, kako zahtea Direktia.
,3, Ako u skladu sa principom subsidiarnosti izlozenom u clanu 5 Ugoora
Lropske komisije, cilj oe Direktie, naime uspostaljanje izjednacenog domena
primene unutar Zajednice u pogledu ranopranosti zaposljaanja i izbora zanimanja,
ne moze u dooljnoj meri ostariti od strane drzaa-clanica, onda se u pogledu
obima i uticaja oih aktinosti bolje moze postici na niou Zajednice. U skladu sa
principom proporcionalnosti, kako je izlozeno u tom clanu, oa Direktia se ne
proteze izan onoga sto je neophodno da bi se postigao oaj cilj,
USVOJIO JL OVU DIRLK1IVU
POGLAVLJL 1
OPS1L ODRLDBL
Ctav 1
1oz
102
Cilj
Cilj oe Direktie je da utrdi opsti okir za borbu proti disrkiminacije do koje dolazi na
osnou religije ili uerenja, inalidnosti, starosti ili seksualnoj orijentaciji u pogledu
radnog odnosa i izbora zanimanja, s namerom stupanja na snagu principa jednakog
tretmana u drzaama-clanicama.
Ctav 2
Koncept diskriminacije
1. U srhu oe direktie, "princip jednakog tretmana" oznacaa da ne moze doci ni do
kakog ida bilo posredne bilo neposredne diskriminacije na bilo kojoj osnoi
naedenoj u clanu 1.
2. U srhu paragraa 1:
,a, smatrace se da je doslo do direktne diskriminacije kada se jednoj osobi da manje
praa u odnosu na drugu, ili joj je dato ili bi joj se moglo dati u slicnoj situaciji, po
bilo kojoj osnoi naedenoj u clanu 1,
,b, posrednom diskriminacijom smatrace se situacija kada jedna sasim neutralna
odredba, kriterijum ili praksa, osobu odredene religije ili uerenja, sa odredenim
inaliditetom, odredene starosne dobi ili seksualne orijentacije doede u posebno
nepooljan polozaj u poredenju sa drugim osobama izuze ukoliko:
i, taka odredba, kriterijum ili praksa nisu objektino opradani legitimnim
ciljem a nacini postizanja tog cilja su primereni i neophodni, ili
ii, u slucaju osoba sa posebnim ostecenjem, poslodaac, ili bilo koja osoba ili
organizacija za koju oa Direktia azi, nisu, prema nacionalnom zakonu,
preduzeli adekatne mere u skladu sa nacelima sadrzanim u clanu 5, u cilju
eliminisanja nedostataka koje prate taku odredbu, kriterijum ili praksu.
3. Uznemiraanje ,harassment, se smatra oblikom diskriminacije u okiru znacenja
izlozenog u paragrau 1, kada dode do nezeljenog ponasanja po bilo kojoj osnoi
naedenoj u clanu 1 koje ima za cilj ili posledicu narusaanja dostojansta osobe i
staranja atmosere zastrasianja, neprijateljsta, degradacije, ponizaanja ili redanja.
U oom kontekstu, koncept uznemiraanja se moze deinisati u skladu sa
nacionalnim zakonima i praksom drzaa-clanica.
4. Naredba da se diskriminise osoba po bilo kojoj osnoi naedenoj u clanu 1 smatrace
se diskriminacijom u okiru znacenja paragraa 1.
5. Oa Direktia ni na koji nacin ne doodi u pitanje mere predidene nacionalnim
zakonima koje su u demokratskom drustu neophodne za janu bezbednost,
odrzaanje janog reda i sprecaanje kriminalnih radnji, zastitu zdralja i zastitu praa
i sloboda drugih.
Ctav
Obim primene
1. Oa direktia se, u okiru kompetencija datih Zajednici, primenjuje na se osobe,
kako u janom tako i priatnom sektoru, ukljucujuci jane organe, u ezi sa:
1o
103
,a, Usloima dostupnosti zaposlenja, samostalne delatnosti ili zanimanja, ukljucujuci
kriterijume izbora i usloe regrutoanja, bez obzira na rstu delatnosti i na sim
nioima proesionalne hijerarhije, ukljucujuci unapredenje,
,b, Dostupnoscu sim rstama i sim nioima proesionalne orijentacije,
proesionalne obuke, isem stepenu proesionalne obuke i proesionalne
rehabilitacije, ukljucujuci prakticno radno iskusto,
,c, Zaposlenoscu i radnim usloima, ukljucujuci otkaze i placanje,
,d, Clanstom i ukljucenoscu u organizaciju radnika ili poslodaaca, ili bilo koju
organizaciju ciji clanoi obaljaju odredenu proesiju, ukljucujuci beneicije koje
take organizacije obezbeduju.
2. Oa direktia se ne odnosi na razlicit tretman koji se temelji na drzaljanstu i nema
nikakog uticaja na odredbe i usloe ezane za ulazak i boraak drzaljana trecih
zemalja i osoba bez drzaljansta na teritoriji drzaa-clanica, kao ni na bilo koji id
tretmana koji proizilazi iz pranog statusa drzaljanina trecih zemalja i osoba koje su
bez drzaljansta.
3. Oa direktia nije primenjljia na bilo koju rstu placanja iz budzetskih programa ili
slicno, ukljucujuci programe socijalne zastite i socijalnog osiguranja.
4. Drzae-clanice treba da osiguraju da se oa direktia ne primenjuje na oruzane snage,
u meri u kojoj se odnosi na diskriminaciju na temelju inalidnosti i starosne dobi.
Ctav 1
Profesionalni zahtevi
1. Bez obzira na clan 2,1, i ,2,, drzae-clanice treba da obezbede da neranoprano
tretiranje koje se temelji na osobenosti u ezi sa bilo kojom osnoom naedenom u
clanu 1 ne predstalja diskriminaciju kada, zbog prirode odredenih proesionalnih
aktinosti u pitanju ili konteksta u kojima se one obaljaju, taka osobenost
predstalja istinski i odlucujuci proesionlni zahte, pod usloom da je cilj legitiman a
zahte adekatan.
2. Nacionalni zakoni drzaa-clanica mogu ostati na snazi na dan usajanja oe direktie
ili drzae-clanice mogu da obezbede inkorporiranje azece nacionalne prakse koja je
na snazi na dan usajanja oe Direktie u buduce zakone, posle cega, u slucaju
proesionalnih aktinosti u okiru crke i drugih janih ili priatnih organizacija, ciji
etos su religija ili uerenje, razlicito tretiranje koje se temelji na religiji ili uerenju
pojedinca ne predstalja diskriminaciju, gde, zbog prirode oih aktinosti ili
konteksta u kojima se one obaljaju, religija ili uerenje osobe predstalja istinski,
legitiman i opradan proesionalni zahte, u pogledu etosa odnosno karaktera
organizacije. Razlicito tretiranje sproodice se uzimajuci u obzir ustane odredbe i
principe zemalja-clanica, kao i opste principe Zakona Zajednice, a diskriminacija na
drugoj osnoi ne sme se smatrati opradanom.
3. Oa Direktia, ukoliko se inace njene ostale odredbe postuju, ne poreduje prao
crkaa i drugih janih ili priatnih organizacija, ciji etos je zasnoan na religiji ili
ubedenju, a deluju u saglasnosti sa nacionalnim ustaom i zakonima, da od
pojedinaca zaposlenih kod njih, zahteaju da rade u dobroj nameri i lojalno etosu
organizacije.
Ctav :
Zadovoljavanje potreba osoba sa invaliditetom
U cilju garancije postoanja principa ranopranog tretiranja u odnosu na osobe sa
inaliditetom, obezbedice se adekatno udooljaanje potrebama. Oo znaci da ce
poslodaci preduzeti odgoarajuce mere, gde je to potrebno u odredenom slucaju, da
1oq
104
omoguce osobi sa inaliditetom da ima dostupnost, da ucestuje, ili da napreduje u
zaposlenju, ili da prode obuku, osim ukoliko take mere ne namecu neadekatno
opterecenje poslodacu. Oaj teret nije nesrazmeran ukoliko se sanira zadooljaajucim
merama koje su ustanoljene u okiru politike za inaliditet drzaa-clanica koje su u
pitanju.
Ctav
Opravdanost razlicitog tretmana na temelju starosti
1. Bez obzira na clan 2,2,, drzae-clanice mogu da obezbede da nejednako tretiranje
koje se temelji na starosnoj dobi ne predstalja diskriminaciju, ukoliko je, u okiru
nacionalnog zakona, to objektino i razumno opradano legitimnim ciljem,
ukljucujuci legitimnu politiku zaposljaanja, trziste rada i ciljee proesionalne obuke,
i ukoliko su sredsta za postizanje oih ciljea adekatna i neophodna.
Nejednak tretman moze da obuhati, izmedu ostalog:
,a, Uspostaljanje posebnih usloa o dostupnosti zaposlenja i proesionalne obuke,
radnih mesta i zanimanja, ukljucujuci otkaze i usloe placanja, za mlade, starije
radnike i lica sa odgoornostima za druge u nameri da se unapredi njihoa
proesionalna integracija ili da bi se obezbedila njihoa zastita,
,b, Odredianje minimalnih zahtea u pogledu starosti, proesionalnog iskusta ili
staresinsta u sluzbi za dostupnost zaposljaanju ili odredenim prednostima u
ezi sa zaposlenjem,
,c, Odredianje maksimalne starosne dobi za regrutoanje koje se temelji na
zahteima obuke radnog mesta u pitanju ili na potrebi za adekatnim periodom
zaposlenosti pre penzionisanja,
2. Bez obzira na clan 2,2, drzae-clanice mogu da obezbede da odredianje starosnog
limita za programe socijalne zastite zaposlenih, prihatanje ili prao na penziju ili
inalidninu, ukljucujuci odredianje, u okiru tih programa, razlicite starosne dobi za
zaposlene ili grupe ili kategorije zaposlenih, i primene, u kontekstu tih programa,
starosnih krtiterijuma u statistickim proracunima, ne predstalja diskriminaciju na
temelju starosne dobi, pod usloom da to nije rezultat diskriminacije na temelju pola.
Ctav
Pozitivna akcija
1. U nameri da se obezbedi potpuna ranopranost u praksi, princip jednakog tretiranja
nece doesti u pitanje sproodenje ili usajanje speciicnih mera za sprecaanje ili
nadoknadu stete nastale po osnoama izlozenim u clanu 1. bilo koje drzae-clanice.
2. U pogledu osoba sa inaliditetom, princip jednakog tretiranja nece ugroziti prao
drzaa-clanica da sproode ili usojaju odredbe o zastiti zdralja i bezbednosti na
radu ili mera namenjenih uodenju ili sproedenju odredbi ili mogucnosti za
ocuanje ili unapredenje njihoe integracije u radnu sredinu.
Ctav
Minimalni zahtevi
1. Drzae-clanice mogu da uedu ili zadrze one odredbe koje su pooljnije u pogledu
zastitu principa jednakog tretiranja od odredbi koje se nalaze u ooj Direktii.
2. Sproodenje oe Direktie nece ni pod kakim okolnostima predstaljati osno za
smanjenje nioa zastite proti diskriminacije koji je ec dostupan u zemljama-
clanicama u oblastima na koje se oa Direktia odnosi.
1o
105
POGLAVLJL II
PRAVNI LLK I PRIMLNA
Ctav
Odbrana prava
1. Drzae -clanice ce obezbediti da se sudski i,ili administratini postupci, ukljucujuci,
gde to smatraju adekatnim, postupke pomirenja, za sproodjenje obaeza prema
ooj Direktii budu dostupni sim osobama koje sebe smatraju ostecenim zato sto
princip jednakog tretiranja nije primenjen u odnosu na njih, cak i posto se odnos
tokom kojeg je doslo do naedene diskriminacije okoncao.
2. Drzae-clanice ce osigurati da udruzenja, organizacije ili druga prana lica koja, u
skladu sa sojim nacionalnim zakonima, imaju legitiman interes da obezbede
postoanje odredbi oe direktie, mogu da se angazuju, ili u ime ili kao podrska
podnosiocu zalbe, uz njegoo ili njeno odobrenje, u bilo kom sudskom i,ili
administratinom postupku u ezi sa sproodenjem odredbi oe direktie.
3. Paragrai 1 i 2 se, bez uticaja na nacionalne propise, odnose na remenska
ogranicenja potrebna za preduzimanje akcija po pitanju principa jednakog tretiranja.
Ctav 10
1eret dokazivanja
1. Drzae-clanice preduzece mere koje su potrebne, da u skladu sa sojim nacionalnim
zakonima obezbede, da tuzena strana mora da dokaze da nije doslo ni do kakog
oblika krsenja principa jednakog tretiranja, kada osobe koje se smatraju ostecenim
zbog propusta da se prema njima primeni princip jednakosti, pred sudom ili drugim
kompetentnim organom lasti, iznesu cinjenice iz kojih se moze zakljuciti da je doslo
do direktne ili indirektne diskriminacije,.
2. Paragra 1 ne sprecaa drzae-clanice da uedu praila o iznosenju dokaza koji su
pooljniji za tuzioce.
3. Paragra 1 se ne primenjuje na kriminalne radnje.
4. Paragra 1, 2 i 3 takodje ce se primenjiati na bilo koji zakonski postupak koji je
zapocet u skladu sa clanom 9,2,,
5. Drzae-clanice nece primenjiati paragra 1 na postupke za cije ispitianje dokaza je
kompetentan sud ili nadlezni organ.
Ctav 11
Viktimizacija
Drzae-clanice ce uesti u soja nacionalne zakonske sisteme take mere koje su
neophodne da zastite zaposlene od otkaza ili drugih idoa nepooljnog tretiranja od
strane poslodaca koji su posledica reakcije na zalbu u okiru preduzeca ili na bilo koji
sudski postupak preduzet u cilju postoanja prinicipa o jednakom tretiranju.
Ctav 12
Sirenje informacija
Drzae-clanice ce osigurati da odredbe usojene shodno ooj Direktii, zajedno sa
releantnim odredbama koje su ec na snazi u oom domenu, budu dostupne
zainteresoanim licima, na bilo koji adekatan nacin, na primer na radnom mestu, na
celoj teritoriji drzaa-clanica.
Ctav 1
1o6
106
Drustveni dijalog
1. Drzae-clanice ce, u skladu sa sojom nacionalnom tradicijom i praksom, preduzeti
odgoarajuce mere da promoisu dijalog izmedu drustenih partnera u nameri da
ojacaju princip jednakog tretiranje, koji ukljucuje pracenja prakse na radnim mestima,
kolektine ugoore, kodekse ponasanja i ispitianje ili razmenu iskustaa i dokazane
prakse.
2. Drzae-clanice ce ohrabriti drustene partnere, bez ugrozaanja njihoe autonomije,
da u segmentima koji su konzistentni sa nacionalnom tradicijom i praksom, zakljuce
ugoore na odgoarajucem niou kojima ce postaiti praila antidiskriminacije u
domenima izlozenim u clanu 3 koji spadaju u obim kolektinog pregoaranja. Oi
ugoori ce biti u skladu sa minimalnim usloima postaljenim oom Direktiom i
releantnim nacionalnim merama primene.
Ctav 11
Dijalog sa nevladinim organizacijama
Drzae-clanice ce podsticati dijalog sa odgoarajucim neladinim organizacijama koje
imaju, u skladu sa sojim nacionalnim zakonom i praksom, legitiman interes u
doprinosenju borbi proti diskriminacije, po bilo kojoj osnoi izlozenoj u clanu 1 sa
namerom da promoise princip jednakosti.
POGLAVLJL III
POSLBNL ODRLDBL
Ctav 1:
Severna Irska
1. U cilju resaanja problema nedooljne zastupljenosti jedne od glanih religioznih
zajednica u policijskoj sluzbi Seerne Irske, razlicito tretiranje u pogledu regrutoanja
u sluzbu, ukljucujuci i pomocno osoblje, ne predstalja diskriminaciju u onoj meri u
kojoj su oe razlike u tretiranju eksplicitno utrdene nacionalnim zakonom.
2. U cilju odrzaanja ranoteze mogucnosti zaposljaanja ucitelja u Seernoj Irskoj,
istoremeno unapredujuci pitanje pomirenja istorijskih podela izmedu glanih
religioznih zajednica, odredbe o religiji ili uerenju u ooj direktii ne primenjuju se
na regrutoanje ucitelja u skolama Seerne Irske u onoj meri u kojoj su eksplicitno
odredene nacionalnim zakonima.
POGLAVLJL IV
ZAVRSNL ODRLDBL
Ctav 1
Povinovanje uslovima
Drzae-clanice ce preduzeti potrebne mere da obezbede da:
,a, Bilo koji zakoni, propisi i administratine odredbe koje su u suprotnosti sa principom
jednakog tretiranja budu zabranjeni,
,b, Bilo koje odredbe koje su u suprotnosti sa principom jednakog tretiranja a koje su
stipulisane u ugoorima ili kolektinim sporazumima, internim prailima preduzeca
ili prailima koja su na snazi u samostalnim zanimanjima i proesijama i radnickim i
organizacijama poslodaaca su, ili mogu biti, proglasene nistanim ili su korigoane.
1o;
107
Ctav 1
Sankcije
Drzae-clanice ce uesti praila u ezi sa sankcijama koja ce se primenjiati u slucaju
porede nacionalnih odredbi koje su usojene u skladu sa oom Direktiom i preduzece
se potrebne mere da obezbede primenu istih. Sankcije, koje mogu da ukljuce i
materijalnu nadoknadu zrti, moraju biti eikasne, proporcionalne i ubedljie. Drzae-
clanice ce obaestiti Komisiju o tim odredbama najkasnije do 2. decembra 2003, i to bez
odlaganja zbog bilo kakog naknadnog amandmana koji na njih moze da utice.
Ctav 1
Sprovodenje
Drzae-clanice ce usojiti zakone, propise i administratine odredbe u skladu sa oom
Direktiom do 2. decembra 2003.godine, najkasnije, ili mogu da, na njiho zajednicki
zahte, poere socijalnim partnerima sproodenje odredbi oe Direktie koje se ticu
kolektinih ugoora. U tom slucaju, drzae-clanice ce osigurati da, ne kasnije od 2.
decembra 2003. godine, drusteni partneri uedu neophodne mere putem ugoora, posto
drzae-clanice u pitanju budu zamoljene da preduzmu se potrebne mere da im omoguce
da u bilo kom momentu budu u poziciji da garantuju za rezultate koje namece oa
Direktia. One ce odmah obaestiti Komisiju o tome.
U cilju primene posebnih usloa, drzae-clanice mogu, ukoliko je to neophodno, da
dobiju dodatnih 3 godine od 2. decembra 2003, odnosno 6 godina ukupno, da sproedu
odredbe oe direktie u pogledu diskriminacije na temelju starosne dobi i inaliditeta. U
tom slucaju one ce odmah o tome obaestiti Komisiju. Bilo koja drzaa-clanica koja
izabere da iskoristi oaj dodatni period izestaace Komisiju jednom godisnje o koracima
koje preduzima da resi problem diskriminacije zasnoane na starosnoj dobi i inalidnosti
kao i o progresu u sproodenju istih. Komisija ce inormisati Saet jednom godisnje.
Kada drzae-clanice usoje oe mere, one ce se poziati na ou Direktiu ili ce se
doesti u ezu sa njom prilikom zanicnog objaljianja. Nacin doodenja u ezu bice
odreden od strane drzaa-clanica.
Ctav 1
Izvestaj
1. Drzae-clanice ce dostaiti Komisiji najkasnije do 2. decembra 2003. g. ili sake pete
godine od tog datuma se inormacije potrebne Komisiji da naprai izestaj za
Lropski Parlament i Saet o primeni oe Direktie.
2. Izestaj Komisije uzece u obzir, ako to nade za shodno, gledista drustenih partnera i
releantnih neladinih organizacija. U skladu sa principom eceg ukljucianja zena u
procese donosenja odluka i odenju racuna o rodnim aspektima prilikom donosenja
odluka, oaj izestaj ce, izmedu ostalog, obezbediti ocenu uticaja preduzetih mera na
muskarace i zene. U setlu primljenih inormacija, oaj izestaj ce ukljuciti, ukoliko je
potrebno, predloge da se reidira i azurira oa Direktia.
Ctav 20
Stupanje na snagu
Oa Direktia stupa na snagu na dan objaljianja u Sluzbenim noinama Lropske
zajednice.
Ctav 21
1o8
108
Adresati/Primaoci
Oa Direktia nasloljena je na drzae-clanice.
Pripremljeno u Briselu, 2. noembra 2000.
Za Saet
Predsednik
L.GUIGOU
1oq
109
B Zakoni pojedinih evropskih zemalja koji regulisu primenu principa jednakih
mogucnosti
J. NLMACKA
Zakon o uspostavljanju jednakosti muskaraca i zena
(Drugi zakon o jednakosti GleiBG) od 24. juna 1994.
,Saezni sluzbeni list, 30. juni 1994, br. 39, str. 1406-1415,
Zakon obezbeduje mehanizme za ranopranost muskaraca i zena u saeznim organima
uprae, tretirajuci pitanja zaposljaanja, usarsaanja, napredoanja i sl. i tezeci
poecanju broja zaposlenih zena u institucijama u kojima ih ima u manjem broju, kao i
uspostaljanju sklada izmedu porodicnih i proesionalnih obaeza, za oba pola. U tom
cilju uodi se obaeza organa da predidi odreden broj mesta sa skracenim radnim
remenom.
Organi su obaezni da sacinjaaju i sproode planoe za unapredianje polozaja zena.
Uspostalja se institucija predstanika,ce, zena i utrduju njene unkcije, praa i obaeze.
Utrduje se i prao na naknadu stete zbog diskriminatornog postupka kao i maksimalna
isina tog iznosa.
U zakonu o zastiti zaposlenih od seksualnog uznemiraanja na radnom mestu deinise se
pojam "seksualnog uznemiraanja", utrduje duznost odgoornih lica da stite zaposlene
od takog ponasanja, utrduje obaezna primena sankcija. U slucaju da primenjene mere
nisu adekatne, daje se prao zaposlenom koji trpi uznemiraanje da prekinu rad na
datom radnom mestu, bez gubitka plate, dokle god je to nuzno za njihou zastitu.
U zakonu o imenoanju i delegiranju muskaraca i zena u saetodana tela u seri uticaja
saezne drzae, uspostalja se prailo ranopranog imenoanja, predlaganja, odnosno
delegiranja muskaraca i zena, uz odredene izuzetke.
Sadrzaj
Clan J. Zakon o napredovanju zena i o kompatibilnosti braka i rada u saveznoj
upravi i saveznim sudovima
(Zakon o napredovanju zena IIG)
Glava J. Opste odredbe ,odeljci 1 - 3,
- Delokrug
- Srha zakona
- Deinicije
Glava 2. Mere za napredovanje ;oaet;ci 1 11)
- Plan za napredoanje zena
- Statisticki podaci
- Oglasaanje radnih mesta
- Naimenoanja, unapredenja, kaliikacije
11o
110
- Poslono usarsaanje
- Prilagodaanje radnog remena porodicnim obaezama
- lonorarni rad
- Odsusta
- Zabrana diskriminacije u slucaju rada sa skracenim radnim remenom
,honorarnog, ili odsusta na osnou porodicnih obaeza
- Kolektina ugoaranja
- Izestaj
Glava 3. Predstavnice zena
- Naimenoanje
- Prani polozaj
- Duznosti
- Praa
- Prao na zalbu
- Prelazne odredbe
Clanovi 2 do 6 ,posledicni amandmani na zakone koji se odnose na drzanu sluzbu i
predstanisto sluzbenika,.
Clan 7. Amandman na Gradanski zakonik
Clan 8. Amandman na Zakon o sudovima rada
Clan 9. Amandman na Zakon o zaposljavanju (Prilagodavanje zakonu Lvropske
zajednice)
Clan J0. Zakon o zastiti zaposlenih od seksualnog uznemiravanja na radnom
mestu (Zakon o zastiti zaposlenih)
Clan JJ. Zakon o naimenovanju i delegiranju muskaraca i zena u savetodavna tela
u sferi uticaja Savezne vlade (Savezni zakon o sastavu savetodavnih tela)
- Glava J. Cilj i delokrug zakona
- Glava 2. Savetodavna tela u sferi saveznih organa
- Glava 3. Savetodavna tela van sfere saveznih organa
- Glava 4. Sprovodenje propisa, izvestaj savetodavnih tela
Clanovi J2. i J3. ,Prelazne odredbe i datum stupanja na snagu ,1. septembar 1994,.
_________________________________________________
Clan 1. Zakon o napredoanju zena i o kompatibilnosti braka i rada u saeznoj uprai i u
saeznim sudoima
,Zakon o napredoanju zena - llG,
Glava J. Opste odredbe
Odeljak J. Deto/rvg. Oaj Zakon se odnosi na lica zaposlena u telima Saezne drzane
uprae i u saeznim korporacijama, ustanoama i ondacijama osnoanim u skladu sa
111
111
janim praom, kao i u saeznim sudoima. Uprave u oom Zakonu obuhataju i
jana preduzeca kojima upralja saezna administracija i druge saezne jane ustanoe i
organizacije.
Odeljak 2. rrba Za/ova. Da bi se ostarila ranopranost muskaraca i zena u saeznoj
uprai i saeznim sudoima pomenutim u odeljku 1, zene ce proesionalno napredoati u
skladu sa odredbama oog zakona, uz postoanje kriterijuma podobnosti, sposobnosti i
uspeha u radu ,clan 33, pododeljak ,2, Ustaa,. Oo za cilj ima i poecanje broja
zaposlenih zena, uz postoanje obaeznih ciljea, s obzirom da su u odredenim
oblastima zene zaposlene u manjem broju od muskaraca. Na isti nacin unapreduje se
kompatibilnost porodice i proesije, kako za muskarce tako i za zene.
Odeljak 3. Defivici;e ,1, Zaposleni u smislu oog zakona su stalni drzani sluzbenici
oba pola, nepostaljeni drzani sluzbenici, radnici oba pola ukljucujuci lica na obuci, lica
na unkciji prema janom prau i sudije oba pola.
,2, Porodicne obaveze u smislu oog zakona postoje ako se neko zaposleno lice
uistinu stara o, ili neguje najmanje jedno dete mlade od osamnaest godina, ili drugog
rodaka kome je prema doktorskom nalazu potrebna nega.
,3, Oblasti u smislu oog zakona predstaljaju platne grupe, karijere, specijalizacije i
unkcije koje zahteaju upraljacke i rukoodece duznosti. Isto se odnosi i na strucno
osposobljaanje.
,4, Iunkcije koje zahtevaju upravljacke i rukovodece duznosti ukljucuju i
polozaje predsednika sudoa ,muskarce i zene,
,5, Organ u smislu oog zakona su pojedini organi, uprane kancelarije i drugi oblici
organizoanja u uprai pomenuti u odeljku 1, zajedno sa saeznim sudoima, merodaan
tekst za oo pitanje nalazi se u odeljku 6, pododeljci ,1,, ,2, i ,4, Zakona o predstanistu
saeznog osoblja. Za deiniciju rukoodioca organa je merodaan tekst u odeljku
pomenutog Zakona.
Glava 2. Mere za napredovanje
Odeljak 4. Ptav a vareaorav;e eva. ,1, Organi ce sake tri godine sacinjaati planoe za
unapredianje polozaja, uz ucesce njihoog predstanika u ranim azama izrade plana. U
okiru planskog perioda, plan ce se prilagodaati sake godine u skladu sa starnim
razojem. Plan mora da opise polozaj zenskih sluzbenika, da oceni ranija napredoanja
zena u pojedinim oblastima, a posebno, da bi poecao proporciju zena, treba da razradi
mere za poboljsanje kadroske situacije i organizacije u okiru predlozenih ciljea i plana
koji treba ostariti u azama. Plan za unapredianje polozaja zena nece se uzimati u obzir
u pogledu naimenoanja sudija ,muskaraca i zena, koji su izabrani ili u slucajeima kada u
naimenoanju ucestuje Odbor za imenoanje sudija. Plan za napredoanje zena ne
moze da sadrzi licne podatke.
,2, Plan za unapredenje polozaja zena mora takode da oceni statisticke podatke iz odeljka
5 i da konstatuje i oprada postojece razlike, uporedujuci broj muskaraca i zena u
molbama, naimenoanjima, unapredenjima i daljoj obuci u pojedinim oblastima.
11z
112
,3, 1rogodisnji plan i godisnja prilagodaanja plana ce se objaljiati u organu.
,4, Bez obzira na odredbe pododeljka ,1,, plan za unapredenje polozaja zena bice izraden
na molbu predstanice zena, pod njenim rukoodstom i uz saradnju organa.
,5, Ako se plan za napredoanje zena ne ostari, razlozi za to ce biti dati prilikom izrade
godisnjeg prilagodaanja plana i bice ukljuceni u sledeci plan za napredoanje zena.
1akode ce o njima biti obaesten nadredeni organ.
Odeljak S. tati.tic/i oaaci. ,1, Organ ce sake godine sacinjaati statistike o broju zena i
muskaraca u pojedinim oblastima:
,i, medu zaposlenima, klasiikoanim na stalne, honorarne i na odsustu, na
dan 30. juna,
,ii, u odnosu na molbe, naimenoanja, unapredenja i dalju obuku, od 1. jula
prethodne godine do 30. juna godine izestaja.
Statisticki podaci ce se podnositi sake godine rhonim saeznim organima do 30.
septembra.
,2, Saezna lada ce zakonskim instrumentima odrediti pojedine ciljee koje treba oceniti
u statistickim podacima, uzimajuci u obzir statistike o broju zaposlenih lica, prema
Zakonu o inansijskim statistikama i statistikama zaposlenih.
Odeljak 6. Ogta.arav;e raavib ve.ta. ,1, Nijedno upraznjeno radno mesto se ne moze
oglasaati kao mesto samo za zene ili samo za muskarce, osim ukoliko pripadnost
jednom ili drugom polu ne predstalja neophodan preduslo za posao za koji je dat
oglas. Oglasi treba da su sacinjeni tako da i zene budu pozane da se prijaljuju. 1o se
posebno odnosi na radna mesta u oblastima u kojima ima manje zaposlenih zena od
muskaraca.
,2, Polozaji za upraljacke i rukoodece duznosti ce se oglasaati i kao naimenoanja sa
skracenim radnim remenom, ukoliko to ne sprecaaju neophodne potrebe organa.
Odeljak 7. ^aivevorav;a, vvareaev;a, /ratifi/aci;e. ,1, Se dok su zene zaposlene u
manjem broju od muskaraca u pojedinim oblastima, organ mora da poecaa proporciju
zena u smislu obaeznih ciljea predlozenih u planu za napredoanje zena i u
odgoarajucem planiranju kadroa, uzimajuci u obzir eci znacaj podobnosti,
sposobnosti i uspeha na radu:
,i, u naimenoanjima na polozaje drzanih sluzbenika, sudija, sluzbenika i
radnika, ukljucujuci polozaje sa upraljackim i rukoodecim duznostima, i
u naimenoanjima na polozaje za strucnu obuku,
,ii, u unapredenjima ili premestanjima u isu grupu ili u postaljanju na ise
cenjene polozaje ili radna mesta, i u pogledu unkcija koje obuhataju
upraljacke i rukoodece duznosti.
Paragra ,i, se nece primenjiati ako su izbori ili ucesce nekog izbornog odbora propisani
za naimenoanje nekog sudije ,muskog ili zenskog,.
11
113
,2, Odsustoanja sa posla radi brige o deci ili poprodici ne smeju nepooljno da uticu
na ocenjianje podobnosti muskaraca i zena.
Odeljak 8. Profe.iovatvo v.arr.arav;e. ,1, Organ ce podsticati proesionalno usarsaanje
zena odgoarajucim merama. U obuci radi stupanja na posao, napredoanja ili
prilagodaanja, zene ce se posmatrati u setlosti njihoog broja u ciljnoj grupi za dalju
obuku, u sakom datom slucaju.
,2, Lica sa porodicnim obaezama ,pododeljak 3,2,, moraju se osposobiti za ucesce u
proesionalnom usarsaanju. U slucaju potrebe bice ponudeni dopunski programi,
prilagodeni po mestu i remenu, u slucaju potrebe, mogu biti obezbedjene pogodnosti za
cuanje dece.
,3, Kursei dalje obuke koji olaksaaju zenama napredoanje u karijeri, posebno ce se u
odgoarajucoj meri, obezbediti kursei koji olaksaaju reintegraciju sluzbenika koji su
manje placeni i koji su na odsustu, to ce obuhatiti, kada je potrebno, kursee koji su
prensteno namenjeni zenama.
,4, Pitanja jednakih praa muskaraca i zena ce se uzeti u obzir u programima za
zaposlene u personalnim odeljenjima, a posebno u programima za menadzere u drugim
oblastima.
,5, Predstanicama zena ce biti obezbedene prilike za proesionalno usarsaanje.
,6, Zene ce biti cesce birane za rukoodioce i konsultante programa proesionalnog
usarsaanja.
Odeljak 9. Pritagoaarav;e raavog rreveva oroaicviv obareava. U okiru propisa o radnom
remenu, bilo da su u pitanju zakonski propisi, kolektini ugoori ili dr. ili izodljiost u
datom odeljenju, zaposlenim sa porodicnim obaezama ce se u pojedinacnim slucajeima
odobriti izmene dnenog ili nedeljnog radnog remena, u slucaju potrebe.
Odeljak J0. Raa .a ./raceviv raaviv rrevevov. ,1, Organ mora da obezbedi dooljan broj
radnih mesta sa skracenim radnim remenom ,ukljucujuci radna mesta sa upraljackim i
rukoodecim duznostima,, u okiru mogucnosti odeljenja i prema potrebama. U tom
pogledu, treba se pobrinuti da se obezbedi da zaposleni ne budu preoptereceni.
,2, Molbe za radna mesta sa skracenim radnim remenom, ukljucujuci mesta sa
upraljackim i rukoodecim duznostima, od strane drzanih sluzbenika sa porodicnim
obaezama ce se resaati prema odeljku 9,a, Zakona o saeznoj drzanoj sluzbi. U
slucaju da je neka molba odbijena, organ mora da iznese razloge za to u sakom
pojedinacnom slucaju.
,3, Zaposleni sa skracenim radnim remenom sa porodicnim obaezama koji traze puno
radno reme treba da uziaju prensto, imajuci u idu podobnost, sposobnosti, uspeh
na radu i odredbe pododeljka ,2,.
Odeljak JJ. Oa.v.tro. ,1, Organ ce preduzeti odgoarajuce mere, posebno za zaposlene
na odsustu, da bi im olaksalo odrzaanje kontakta sa poslom i da bi mogli da se rate na
posao. 1e mere obuhataju obaestaanje sluzbenika o programima proesionalnog
usarsaanja i pozianje da ucestuju na takim programima za reme ili posle odsusta.
11q
114
,2, Naknade i plate nece biti isplaciane za ucesce na kurseima proesionalnog
usarsaanja tokom odsusta. Nuzni troskoi ce biti reundirani ,odeljak 23, podparagra
,2, Saeznog zakona o putnim troskoima ce se primenjiati prema potrebi,.
,3, Zaposleni na odsustu mogu da preuzmu duznosti zaposlenih koji su bolesni ili na
odsustu, na sopstenu molbu i uz pristanak odeljenja.
Odeljak J2. Zabrava ai./rivivaci;e v .tvca;v raaa .a ./raceviv raaviv rrevevov iti oa.v.tra va
o.vorv oroaicvib obarea. ,1, Rad sa skracenim radnim remenom ne moze da utice na
proesionalno napredoanje, razlicit tretman zaposlenih sa skracenim radnim remenom
u poredenju sa zaposlenim sa punim radnim remenom dozoljen je samo ako se moze
opradati objektinim razlozima. Zaposljenje sa skracenim radnim remenom
,honorarno, ne moze da utice na ocenjianje rada.
,2, Gore naedeno se takode primenjuje na slucaj odsusta odobrenog zaposlenom, ali
ne i na redonu jednakost tretmana za periode odsusta i rada sa skracenim radnim
remenom.
,3, Kasnjenje u napredoanju u karijeri do koga je doslo prema pododeljku ,2, ce se, na
odgoarajuci nacin, uzeti u obzir u slucaju unapredenja, ako ec nije bilo kompenzoano
naimenoanjem pre redonog remena za naimenoanje.
,4, Odsusto ne moze nepooljno da utice na polozaj koji je ec dobijen prema
redosledu unapredenja.
Odeljak J3. Kote/tirvo vgorarav;e. Propisi za radnike u skladu sa odeljcima 2,a, i 9,a,
Saeznog zakona o drzanoj sluzbi podlezu sporazumu o kolektinom ugoaranju.
Odeljak J4. re.ta;. Saezna lada ce podnositi saeznom parlamentu, sake tri godine,
izestaje o napretku u ezi sa polozajem zena u uprai i sudoima, pomenutom u odeljku
1, u smislu primene oog Zakona. Saezna ministarsta ce obezbediti potrebne
inormacije za to. Izestaj nece sadrzati nikake podatke koji se odnose na konkretna lica.
Glava 3. Predstavnice zena
Odeljak JS. ^aivevorav;e ,1, U sakom organu sa najmanje 200 stalno zaposlenih, bice
imenoane predstanice zena iz redoa zaposlenih, ili na osnou prethodnog oglasa ili
tajnim glasanjem. Ako ecina zaposlenih - zena tako odluci, odrzace se izbori. Saezna
lada ce ustanoiti, normatinim aktom, procedure preliminarne odluke i odrzaanja
izbora. Ako ima manje od deset stalno zaposlenih zena, naimenoanje predstanica nije
obaezno.
,2, U organu bez predstanice zena bice imenoan poerljii saetnik koji ce biti
poerenik zenskih sluzbenika i odgooran za predstaljanje zena.
,3, Lice odgoorno za neki organ prema pododeljku ,2, bice predstanik zena u
sledecem isem organu.
,4, Uprani organi sa sirokim nadleznostima ,npr. saezna upraa prihoda, saezna
upraa za odne putee i ploidbu i saezne oruzane snage, mogu se iskljuciti iz
11
115
pododeljka,1,, s tim da ustanoe druge odgoarajuce usloe za imenoanje i deloanje
predstanica zena.
,5, Ukoliko se u isim organima donose odluke za nize organe, predstanice zena u
isem organu ce konsultoati predstanike zena i poerljie saetnike u nizim organima.
Predstanica zena u najisim saeznim organima lasti ce regulisati koordinaciju zenskih
predstanica i poerljiih saetnika u sojoj oblasti rada.
,6, Predstanice zena ce biti imenoane po prailu na tri godine, sa mogucnoscu
produzenja mandata. Produzenje se moze odobriti i za kraci period, na zahte
predstanice. Pre odluke o produzenju mora se objaiti interni oglas.
Odeljak J6. Prarvi otoa;. ;1) Predstanica zena ce biti clan uprae organa. Ona ce, po
prailu, biti imenoana neposredno u rukoodsto organa. U rhonim saeznim
organima lasti predstanica se moze imenoati u centralno odeljenje. Isto azi i za jana
preduzeca. Predstanice zena nece biti obaeziane direktiama u obaljanju sojih
unkcija
,2, Predstanica zena ce biti oslobodena drugih delatnosti, onoliko koliko je potrebno za
kalitetno obaljanje njenih zadataka predstanika, imajuci u idu rstu i elicinu organa.
Ako je oblast zadataka predstanice dooljno siroka, predstanica zena ce biti potpuno
oslobodena od drugih duznosti. Bice joj obezbedena potrebna oprema i osoblje,
ukljucujuci i aranzmane za zamenice.
,3, Predstanica zena, njena zamenica i njeni pomocnici ,muskarci i zene, ce imati
obaezu da drze u tajnosti licne odnose medu sluzbenicima i druge poerljie stari
organu i posle perioda naimenoanja. Obaeza cuanja tajne takode azi za poerljie
saetnike pomenute u odeljku 15.
Odeljak J7. Dvvo.ti. ,1, Duznost predstanice zena je da podrzaa i nadzire primenu
oog zakona u organu. Ona ce ucestoati u sim merama u odeljenju koje uticu na
pitanja jednakosti muskaraca i zena, kompatibilnosti porodice i rada i poboljsanja
polozaja zena zaposlenih u organu. Predstanica ce, posebno, u ranim azama ucestoati
u:
,i, personalnim pitanjima u pripremi i odlukama koje se ticu naimenoanja,
pononog postaljanja za periode duze od tri meseca, premestaja,
proesionalnog usarsaanja, strucnog napredoanja ili ranijeg prestanka
zaposljenja, osim ukoliko zainteresoana lica ne odbiju izricito tako
ucestoanje u njihoo ime. Zainteresoana lica treba da budu
obaestena o tom prau na odbijanje,
,ii, socijalnim i organizacionim pitanjima.
,2, predstanica zena ce takode podrzaati, na soju sopstenu inicijatiu, primenu oog
Zakona, poboljsanje polozaja zena i kompatibilnost porodice i rada za muskarce i zene.
Njene duznosti ce obuhatati i saetoanje i pruzanje podrske zenama u pojedinacnim
slucajeima u pogledu unapredenja i eliminacije diskriminacije.
Odeljak J8. Prara. ,1, Predstanica zena ce biti obaestaana, u potpunosti i
blagoremeno, o semu sto utice na obaljanje njenih duznosti. Potrebni dokumenti ce
joj biti podnoseni blagoremeno, a pruzice joj se i inormacije koje bude zahteala.
116
116
Predstanica zena moze da pregleda licne dosijee sluzbenika samo uz pristanak tog
sluzbenika.
,2, Predstanica zena ima prao da goori neposredno sa rukoodstom organa, ona
moze da sazia i odi sastanke, uz pristanak rukoodsta organa i uzia podrsku
rukoodsta u obaljanju sojih zadataka.
,3, Predstanica zena ne sme biti ometana u rsenju sojih obaeza niti diskriminisana u
karijeri zbog soje aktinosti. Imace jednaku zastitu od otpustanja i premestaja kao i
clanoi personalne komisije, bez obzira na razlike u njihoim duznostima.
Odeljak J9. Praro va atbv. ,1, Krsenja, od strane organa, plana za napredoanje zena po
oom Zakonu - uopste ili u pogledu drugih odredbi koje se ticu jednakog tretmana
muskaraca i zena, mogu biti predmet zalbe predstanice upucene rukoodstu organa.
Predstanica ima rok od sedam radnih dana po prijemu inormacije ukoliko zeli da
postupi proti mera koje su predmet zalbe.
,2, Odluku o zalbi donosi rukoodsto organa ili, u rhonim saeznim organima lasti,
pomocnik sekretara koji je drzani sluzbenik zaduzen za personalna pitanja. Mere proti
kojih je podneta zalba i njihoo izrsenje odlazu se do donosenja odluke. Ako
rukoodsto smatra da je zalba opradana, mere i njihoo izrsenje ce biti ispraljeni, a
rezultati zalbe ce biti uzeti u obzir ako dode do ponaljanja slucaja. U suprotnom slucaju,
rukoodsto organa duzno je da predstanici zena da obrazlozenje za odbijanje zalbe.
,3, Ako predstanica zena u nizem organu smatra da je odluka o zalbi neprailna, ona
moze, posto blagoremeno obaesti rukoodsto sog organa, da zatrazi od sledeceg
iseg organa prano misljenje i da ga saopsti u som organu, postujuci praila sog
organa i prao na tajnost podataka. U oba slucaja ce biti potrebna pismena saglasnost lica
na koje uticu mere proti kojih je ulozena zalba, ako treba objaiti licne podatke. Sledeci
isi organ mora da zadoolji zahtee za pranom inormacijom. Ponono razmatranje u
sledecem isem organu i uticaj zakona na meru proti koje je podneta zalba bice u skladu
sa odredbama na snazi, nezaisno od pomenute procedure.
Odeljak 20. Pretava oareaba. Delatnost predstanice zena koja je naimenoana u reme
kada oaj Zakon bude stupio na snagu prestace - ako je predstanica bila izabrana, na
kraju perioda za koji je izabrana, a najkasnije do 31. decembra 1998.
Clanovi 2 do 6 ,posledicni amandmani na zakone o drzanoj sluzbi i o predstanistu
sluzbenika,.
Clan 7. Amandman na Gradanski zakonik
Gradanski zakonik u reidiranoj erziji koja je objaljena u saeznom sluzbenom listu,
deo III, Glaa 4002, poslednji put izmenjen Clanom 1 Zakona od 24.juna 1994, ,Saezni
sluzbeni list1,str. 1322, izmenice se kako sledi:
Odeljak J. Clan 611,a, ce se izmeniti kako sledi:
11;
117
,a, Pododeljak ,2, glasi:
,2, Ako je poslodaac, pri zasnianju radnog odnosa, odgooran za krsenje zabrane
diskriminacije iz pododeljka ,1,, tuzilac koji je time ostecen moze da zahtea
odgoarajucu kompenzaciju u nocu, najise do iznosa tromesecne plate. Mesecna
plata predstalja iznos u gotou i u naturi na koje bi tuzilac imao prao za redoan rad u
mesecu u kome je trebalo da se zasnuje radni odnos.
,b, Posle pododeljka ,2,, dodaju se noi pododeljci ,3, do ,5,, kako sledi:
,3, Ako radni odnos nije zasnoan zbog krsenja zabrane diskriminacije iz pododeljka ,1,,
za koje je odgooran poslodaac, nece biti zahtea za zasnianje radnog odnosa.
,4, Zahte za kompenzaciju prema pododeljku ,2, mora se podneti pismeno u roku od
da meseca posto je odbijena molba.
,5, Pododeljci ,2, i ,4, ce se primenjiati, na odgoarajuci nacin, na proesionalno
napredoanje, ako nema zahtea za napredoanjem.
,c, Sadasnji pododeljak ,3, se brise.
Pododeljak 2. U clanu 611,b, rec treba treba zameniti recju moze.
Clan 8. Amandman na Zakon o Sudovima rada
Posle odeljka 61,a, Zakona o Sudoima rada, u erziji od 2. jula 199. ,Saezni sluzbeni
list 1, str. 8553,1036, koji je poslednji put izmenjen clanom 8, pododeljak 8, Zakona od
24.juna 1994 ,Saezni sluzbeni list1,str.1325,, treba umetnuti odeljak 61,b,, kako sledi:
Odeljak 6J(b). Po.ebve oareabe a o.tva/ v .tvca;v ai./rivivaci;e va o.vorv ota. ,1, Postupak
za kompenzaciju prema odeljku 611,a,, pododeljak ,2, Gradanskog zakonika mora se
zapoceti u roku od tri meseca od dana podnosenja pismene tuzbe.
,2, Ako se nekoliko tuzioca obrati sudu sa zahteom za kompenzaciju prema odeljku
611,a,, pododeljak ,2, Gradanskog zakonika po osnou diskriminacije u zasnianju
radnog odnosa, onda ce zbir pojedinacnih kompenzacija biti ogranicen, na molbu
poslodaca, na iznos sestomesecne plate ili danaestomesecne plate, ako je poslodaac
sproeo jednoobraznu proceduru selekcije radi zasnianja nekoliko radnih odnosa
Ukoliko je poslodaac ec delimicno zadooljio zahtee za kompenzaciju, maksimalni
iznos iz recenice 1 ce biti umanjen na odgoarajuci nacin. Medutim, u tom slucaju, ec
zadooljeni zahtei se moraju uzeti u obzir samo do iznosa koji bi se mogli dobiti
obracanjem sudu. Ukoliko iznosi kompenzacija koje treba dati tuziocima na osnou
odeljka 611,a,, pododeljak ,2, Gradanskog zakonika, prelazi, u ukupnom iznosu
maksimum prema recenicama 1do 3, pojedinacni iznosi ce se umanjiti u proporciji u
kojoj ti iznosi stoje prema maksimalnom iznosu.
,3, Ako poslodaac podnese molbu prema pododeljku ,2,, recenica 1, Sud rada kome je
bio poeren prostepeni postupak bice nadlezan za dalje postupke. Radni sporoi ce biti
upuceni tom sudu eks oicio, kombinoace se procedure za istoremeno rociste i
donosenje odluke.
118
118
,4, Na molbu poslodaca, rociste se nece odrzati dok ne istekne sest meseci od dana kada
je zapocet pri postupak.
,5, U slucajeima koji potpadaju pod odeljak 611,a,, pododeljak ,5, Gradanskog
zakonika, pododeljci ,1, do ,4, ce se primeniati na odgoarajuci nacin samo u
preduzecima koja normalno imaju do 400 radnika. Za izracunaanje zahtea prema
odeljku 611,a,, pododeljak ,a, Gradanskog zakonika, uzimace se, umesto mesecne plate,
razlika izmedu starne mesecne plate i mesecne plate ezane za proesionalno
napredoanje.
Clan 9. Amandman na Zakon o zaposljavanju
(Prilagodavanje zakonu Lvropske Zajednice)
Clan 2 Zakona o zaposljaanju ,Prilagodaanje zakonu Lropske Zajednice, od 13.
agusta 1980. ,Saezni sluzbeni list 1,str. 1305, glasi:
Clan 2: Objavljivanje
U preduzecima u kojima je po prailu zaposleno ise od pet radnika, kopije odeljaka
611,a,, 611,b,, 612, pododeljak ,3, i 612,a, Gradanskog zakonika i odeljka 61,b, Zakona
o Sudoima rada bice okacene ili postaljene na odgoarajuca mesta, radi obaestenja.
Clan 10. Zakon koji stiti zaposlene od seksualnog uznemiraanja na radnom mestu
,Zakon o zastiti zaposlenih,
Odeljak J. rrba, aeto/rvg. ,1, Srha oog Zakona je da ocua dostojansto muskaraca i
zena time sto ce ih zastititi od seksualnog uznemiraanja na radnom mestu.
,2, Zaposleni u oom Zakonu su:
,i, muski i zenski radnici u preduzecima i administraciji po
priatnom ili janom prau ,muski i zenski radnici, zaposleni i lica
zaposlena kao segrti,, i lica koja se zbog soje ekonomske
zaisnosti kao zaposlenih lica smatraju licima slicnim radnicima.
1a lica ce obuhatati i lica koja su zaposlena na radu kod kuce i
lica u slicnom polozaju, za taka lica poslodaac ce biti ugoarac
posla ili posrednik,
,ii, zenski i muski drzani sluzbenici u Saeznoj ladi, u ladama
landoa, u lokalnim ili okruznim lastima, ili u drugim telima,
ustanoama i ondacijama po janom prau pod nadzorom
saeznih lasti ili lasti landoa,
,iii, muskarci i zene sudije na saeznom niou ili na niou landoa,
,i, muski i zenski pripadnici oruzanih snaga ,odeljak 6,.
Odeljak 2. Za.tita oa .e/.vatvog vvevirarav;a. ,1, Poslodaci i direktori duzni su da stite
zaposlene od seksualnog uznemiraanja na radnom mestu. 1aka zastita obuhata i
preentine mere.
11q
119
,2, Seksualno uznemiraanje na radnom mestu je sako namerno, speciicno seksualno
ponasanje koje reda dostojansto sluzbenika na radnom mestu.1o obuhata:
,i, seksualnu aktinost i ponasanje koje je kaznjio po kriicnom zakonu i
,ii, drugo seksualno ponasanje ili pozie u tom smislu, speciicno seksualno
dodirianje tela i daanje primedbi seksualnog sadrzaja, zajedno sa
pokazianjem i janim prikazianjem pornograskih slika jasno
usmerenim na odredeno lice.
,3, Seksualno uznemiraanje na radnom mestu predstalja krsenje obaeza po ugooru o
zaposlenju ili krsenje radne discipline.
Odeljak 3. Praro .tvbevi/a va atbv. ,1, Osteceni zaposleni imaju prao zalbe nadleznim
licima u preduzecu ili organu ako smatraju da su bili seksualno uznemiraani, u smislu
odeljka 2, pododeljka ,2,, od strane njihoog poslodaca, direktora, drugih sluzbenika ili
trecih lica, na radnom mestu. Oim se ne iskljucuje primena odredaba iz odeljaka 84 i 85
Zakona o zastupanju zaposlenih.
,2, Poslodaac ili direktor duzni su da ispitaju zalbu i preduzmu odgoarajuce mere kako
bi sprecili da se produzi utrdeno seksualno uznemiraanje.
Odeljak 4. Mere /o;e reaviva;v o.toaarac iti vevaaer; raro va oabi;av;e raaa. ,1, U slucaju
seksualnog uznemiraanja:
,i, poslodaac mora da primeni mere zakona o radu koje su odgoarajuce u
datom slucaju, kao sto su upozorenja, premestaji ili otpustanja. 1e mere
nemaju uticaja na praa saeta zaposlenih prema odeljku 8, pododeljak
,1,, paragra ,i,, odeljke 99 i 102 Zakona o zastupanju zaposlenih i na
saet zaposlenih prema odeljku 5, pododeljak ,1,, paragrai 2 do 4,a, i
pododeljak ,3,, paragra ,x,, odeljka , pododeljak ,2, i odeljak 9
Zakona o zastupanju zaposlenih, kao i na odgoarajuce odredbe zakona
landoa o zastupanju zaposlenih,
,ii, direktor mora da primeni potrebne mere u smislu zakona o drzanim
sluzbenicima i o eikasnosti osoblja. 1o nece imati uticaja na praa
personalnog odbora po personalnim pitanjima koja se ticu drzanih
sluzbenika prema odeljcima 5, i 8 Zakona o predstanistu osoblja, i
prema odgoarajucim odredbama zakona landoa o predstanistu
osoblja.
,2, Ako poslodaac ili direktor ne primene mere za sprecaanje seksualnog
uznemiraanja ili ako primene mere koje su ocigledno nedooljne, zaposleni koji su
pretrpeli uznemiraanje imaju prao da prekinu rad na datom radnom mestu, bez gubitka
plate, dokle god je to nuzno za njihou zastitu.
,3, Poslodaac ili direktor ne mogu diskriminisati zaposlene koji su bili izlozeni
uznemiraanju zato sto su se branili od seksualnog uznemiraanja i stosu koristili soja
praa na propisan nacin.
Odeljak S. trvcvo v.arr.arav;e a tica ao.teva v ;arviv .tvbava. U oblasti proesionalne
obuke ili strucnog usarsaanja zaposlenih u janim sluzbama, uzece se u obzir pitanja
seksualnog uznemiraanja na radnom mestu, zakonske zastite ostecenih lica i duznosti
1zo
120
direktora da interenise. 1o ce se posebno primenjiati na dalju obuku lica koja su
zaposlena u personalnim odeljenjima, ili lica na upraljackim ili rukoodecom
duznostima, ili na instruktore ili clanoe personalnih odbora i predstanice zena.
Odeljak 6. Po.ebvi roi.i a riaavi/e orvavib .vaga. Zakon o ojsci, Vojni disciplinski
zakonik i Zakonik za ojne zalbe izuzimaju se od primene oog zakona za muske i
zenske pripadnike oruzanih snaga.
Odeljak 7. Ob;art;irav;e Za/ova. Oaj zakon ce biti postaljen ili okacen na
odgoarajucem mestu u preduzecima i odeljenjima, radi uida.
Clan JJ. Zakon o imenovanju i delegiranju muskaraca i zena u savetodavna tela u
sferi uticaja Savezne vlade (Savezni zakon o sastavu savetodavnih tela)
Glava J. Cilj i delokrug zakona
Odeljak J. rrba Za/ova. Saezna lada i druge ustanoe zainteresoane za procedure za
naimenoanje saetodanih tela, radice, u skladu sa oim zakonom, na uspostaljanju i
odrzaanju jednakog ucescsa muskaraca i zena u saetodanim telima.
Odeljak 2. Deto/rvg. ,1, Saetodana tela, u smislu oog Zakona su uprani odbori,
saetodani odbori, komisije, paneli, uprani i nadzorni odbori, grupe kolega i slicne
grupe bez obzira na njiho nazi, ukoliko Saezna lada ima prao da imenuje ,odeljak 3,
pododeljak ,1,, i delegira njihoe clanoe.
,2, Oaj Zakon se ne primenjuje na sudsku last Nemacke saezne banke ili na
imenoanje clanoa Saezne lade.1akode se nece primenjiati na clansto saetodanog
tela za koje je predidena procedura izbora zakonskim odredbama ili propisima same
organizacije.
Glava 2. Savetodavna tela u sferi saveznih vlasti
Odeljak 3. v.titvci;e vaivevorav;a, iv.titvci;e .a rarov rea.tart;av;a. Institucije
naimenoanja, u smislu oog odeljka, su Predsednik, Saezna lada, saezno ministarsto
ili organ koji je podreden ministarstu, isa saezna last ili prano lice po janom prau
koje je neposredno ispod saeznih lasti, ako te ustanoe direktno naimenuju, ukazom o
naimenoanju, clanoe saetodanog tela u sojoj oblasti rada ili u oblasti rada neke
druge ustanoe naedene u oom pododeljku ,saetodano telo u oblasti saezne lasti,.
Ako je za naimenoanje potrebna odluka Saezne lade, taka odluka ce se smatrati
aktom naimenoanja kojim se neposredno odreduje clansto u smislu pre recenice oog
pododeljka.
,2, Institucije sa praom predstaljanja u smislu oe Glae ce biti:
,i, drustene ustanoe, organizacije, udruzenja ili grupe,
,ii, Predsednik, Vlada, saezna ministarsta ili organi koji su im podredeni,
,iii, drugi organi ili jana tela, i
,i, druge institucije
1z1
121
koje su olascene da kandiduju ili odrede lica za clanoe saetodanih tela u oblasti
saeznih last.
Odeljak 4. Proceavra /avaiaatvre a vaivevorav;e. ,1, Ako naimenoanje treba da se izrsi
na osnou kandidature ili predstaljanja od strane neke institucije sa praom
predstaljanja, pomenuta ustanoa ce kandidoati ili predstaiti po jednu zenu i jednog
muskarca za sako mesto koje je dodeljeno toj ustanoi, ukoliko ima osoba razlicitih
poloa koje poseduju posebne licne i proesionalne podobnosti i kaliikacije ,dostruka
kandidatura,.
,2, Dostruka kandidatura se moze propustiti, ako:
,i, ustanoa ima prao predstaljanja za nekoliko mesta u nekom
saetodanom telu i ako kandiduje ili predstai jednak broj muskaraca i
zena. Ako je broj mesta neparan, obaeza kandidature da lica za jedno
od mesta ostaje na snazi,
,ii, ustanoa sa praom predstaljanja ne moze, na osnou zakona ili
cinjenica, da postai de kandidature, ili se od nje ne moze razumno
ocekiati da to ucini, iz objektinih razloga koji nemaju eze sa razlikom
u poloima. U tom slucaju, ustanoa mora da podnese pismeno
obrazlozenje ustanoi koja naimenuje,
,iii, ustanoa koja naimenuje nema, po zakonu, prao selekcije.
,3, Ako neka institucija kandiduje lica za clanoe saetodanog tela, a ona sama je
institucija koja rsi naimenoanje, umesto procedure po pododeljku ,1,, primenice se
procedura po odeljku .
,4, Ako je institucija sa praom predstaljanja Saezna lada, primenice se procedura
naedena u pododeljcima ,1, do ,3,, u okiru saeznih ministarstaa ili nadlezne saezne
kancelarije, radi predstaljanja Saeznom kabinetu.
Odeljak S. ^aivevorav;e. Pri naimenoanju clanoa saetodanih tela u seri saeznih
lasti, institucija za naimenoanje mora da uzme u obzir i muskarce i zene da bi
obezbedila jednako ucesce oba pola. Ako je institucija za naimenoanje Saezna lada,
primenice se procedura naedena u proj recenici, u okiru nadleznog saeznog
ministarsta, radi predstaljanja Saeznom kabinetu.
Glaa 3. Saetodana tela an sere saeznih lasti
Odeljak 6. v.titvci;a a aetegirav;e. Ustanoa za delegiranje, u smislu oog odeljka, je
Saezna lada, saezno ministarsto ili organ podreden saeznom ministarstu, isoki
drzani organ ili prano lice po janom prau koje je neposredno ispod saezne lasti
ako je tako lice olasceno da kandiduje ili predstai najmanje jedno lice za clana
saetodanog tela an oblasti saezne lasti.
Odeljak 7. |vcirav;e va raa. ,1, Ako neko je saezno ministarsto ili neki organ
podreden ministarstu, isoki saezni organ ili prano lice po janom prau, neposredno
ispod saezne institucija koja upucuje na rad, predlozi treba da se podnesu pismeno licu
koje je odgoorno za odluku po pitanju upucianja. Ako je ustanoa za upucianje
1zz
122
Saezna lada, primenice se procedura naedena u proj recenici i u podparagraima ,2, i
,3,, u okiru nadleznih saeznih ministarstaa ili u okiru nadleznog biroa Saezne
kancelarije, radi predstaljanja Saeznom kabinetu.
,2, U pogledu upucianja, jedan muskarac i jedna zena ce biti kandidoani za sako
mesto koje je pripada instituciji koja upucuje, ako ima lica razlicitog pola sa odredenom
licnom i proesionalnom podobnoscu. 1u ce se primenjiati odeljak 4, pododeljak ,2,,
paragrai ,i, i ,ii,.
,3, U upucianju clanoa u saetodana tela an sere saeznih lasti, institucija koja
upucuje odice racuna o zastupljenosti muskaraca i zena.
Glava 4. Sprovodenje propisa, izvestaj savetodavnih tela
Odeljak 8. Saezna lada moze bez saglasnosti Gornjeg doma Parlamenta da donosi
propise, putem zakonskog instrumenta, u pogledu naimenoanja, predstaljanja i
upucianja.
Odeljak 9. re.ta; .aretoaarvib teta. Saezna lada ce podnositi Parlamentu, na sakoj
zakonodanoj sednici, izestaje o proporciji zena u aznim saetodanim telima an
oblasti saeznih lasti. Izestaji ne smeju da sadrze licne podatke.
___________________________________________________
Clanovi J2 i J3 ,Prelazne odredbe i datum stupanja na snagu ,1.septembar 1994,,.
1z
123
2. ZAKON KRALJLVINL DANSKL O
JLDNAKOM 1RL1MANU MUSKARACA I ZLNA
u pogledu dostupnosti zaposljavanja, porodajnog odsustva, itd.
Zakon zabranjuje diskriminaciju iz razloga pola, direktnu i indirektnu. Diskriminacijom
se ne smatraju odredbe o posebnoj zastiti zena predidene oim ili drugim zakonima.
Zakon se odnosi i na tz. slobodne proesije.
Zakon uspostalja princip jednakog tretmana muskaraca i zena, koji se proteze na se
elemente radnog odnosa - primanje na posao, premestaje, unapredenja, strucno
usarsaanje i obuka, radni usloi, otpustanje itd.
Izricito se zabranjuje daanje oglasa u kojima se traze lica odredenog pola ili im se daje
neka prednost, bilo pri zaposljaanju ili u kasnijem toku radnog odnosa. Izuzetci od oog
praila utrduju se za saki posebni slucaj i odobraa ih resorni ministar u konsultaciji sa
ministrom rada i Saetom za jednak status. Saet za jednak status moze odobriti posebne
mere usmerene na ispraljanje konkretnih nejednakosti koje uticu na dostupnost
zaposlenja itd.
Zakonom se precizno utrduju praa na odsusta za oca i majku poodom rodenja
deteta, kao i - u odredenim slucajeima - rokoi za isticanje zahtea ili obaestaanje o
nameri koriscenja tih praa. Posle rodenja, roditelji imaju prao na odsusto sa rada u
ukupnom trajanju od 26 nedelja, koje ne mogu koristiti zajedno, a predideni su i neki
obaezni modaliteti. Prao oca na odsusto do 2 nedelje posle porodaja ili dolaska deteta
kuci ili - po sporazumu sa poslodacem - u okiru prih 14 nedelja posle rodenja
nezaisno je od uprao naedenog praa. Poslodaac ne sme da otpusti zaposleno lice
zato sto je postailo zahte da koristi prao odsusta ili iz bilo kojih drugih razloga u ezi
sa trudnocom, materinstom ili usajanjem. Zaposleni koji koristi soje prao na
odsusto u ezi sa rodenjem ili prihatanjem deteta u kucu unapred obaestaa
poslodaca o datumu kada ocekuje da ce odsusto poceti i o trajanju odsusta. Utrdeni
su i rokoi za isticanje zahtea ,obaestenja, zaposlenom za ostarianje drugih praa
predidenih oim zakonom.
Utrduje se prao lica na inansijsku nadoknadu ukoliko su njegoa praa predidena
oim zakonom prekrsena, narano - uporedo sa re.titvtio iv ivtegrvv ili drugim,
odgoarajucim idom reparacije. Lica odgoorna za krsenje zakona kaznjaaju se
nocano.
Opsti akti preduzeca i praila koja aze za tz. slobodne proesije koje su u suprotnosti
sa zakonom nistai su.
Zakon o jednakom tretmanu muskaraca i zena u pogledu dostupnosti
zaposljavanja, porodajnog odsustva, itd.
Zakon br. 2J3, april J998.
Oim zakonom se uskladuju odredbe Zakona o jednakom tretmanu muskaraca i zena u
pogledu dostupnosti zaposljaanja, porodajnog odsusta i zakona o uskladianju br. 85
od 1. oktobra 1994. sa amandmanima iz Odeljka 2 Zakona br. 1111 od 29. decembra
199.
1zq
124
,3, Deo
J. ,1, U smislu oog zakona, jednak tretman muskaraca i zena znaci
nepostojanje bilo kake diskriminiacije iz razloga pola. 1o se odnosi kako na direktnu,
tako i na indirektnu diskriminaciju, a posebno u pogledu trudnoce i bracnog ili
porodicnog statusa.
,2, Oaj Zakon nece uticati na odredbe o zastiti zena, narocito u pogledu trudnoce ili
materinsta, upor. 3. Deo oog Zakona.
,3, Odredbe oog Zakona nece se primenjiati ukoliko i u meri u kojoj slicne
obaeze slede iz kolektinog ugoora, medutim, upor. Odeljak 18 ,2,.
2.Deo
Jednak tretman muskaraca i zena
2. Si poslodaci ce postoati princip jednakog tretmana muskaraca i zena u ezi sa
primanjem na posao, premestajima i unapredenjima.
3. ,1, Si poslodaci koji zaposljaaju muskarce i zene tretirace ih jednako u
smislu strucnih uputstaa, strucne obuke, produzenog strucnog obrazoanja i
prekaliikacije.
,2, Obaeza postoanja principa jednakog tretmana primenjiace se i na bilo koje
lice koje radi na posloima daanja strucnih uputstaa i na obuci, prema pododeljku ,1,
4. Si poslodaci koji zaposljaaju muskarce i zene tretirace ih jednako u pogledu
radnih usloa. 1o se primenjuje i na otpustanja.
S. ,1, Obaeza postoanja jednakog tretmana muskaraca i zena se takode odnosi na
lica koja donose odredbe i odluke u pogledu aktinosti na bazi samozaposljaanja. Ona
ce se primenjiati i na osnianje, organizaciju i prosirianje preduzeca ili uspostaljanje ili
prosirianje bilo kog oblika samozaposljaanja, ukljucuci i njegoo inansiranje.
,2, Obaeza postoanja principa jednakog tretmana se takode primenjuje na sa lica koja
donose odredbe i odluke u pogledu strucne obuke, itd. i u pogledu usloa pod kojima se
obuka odija.
6. Ni u kakom oglasu ne smeju se traziti lica odredenog pola ili naoditi da ce
taka lica imati prednost u ezi sa primanjem na posao ili strucnom obukom, itd.
3. Deo
1rudnoca, materinstvo i usvajanje
7. ,1, Zaposlena ima prao na odsusto sa rada zbog trudnoce i materinsta od
dana za koji se pretpostalja da za cetiri nedelje prethodi porodaju. Posle rodenja deteta,
roditelji imaju prao na odsusto sa rada u ukupnom trajanju od 26 nedelja. Najise deset
1z
125
nedelja od tog perioda moze da uzme otac posle 14-te nedelje od rodenja. Prao na
odsusto ne mogu da koriste oba roditelja istoremeno. Za dalji period od 2 nedelje
posle 24 nedelje od rodenja, prao odsusta moze da koristi samo otac.
,2, Majka deteta obaezna je da koristi odsusto 2 nedelje posle porodaja.
,3, Otac deteta ima prao na odsusto do 2 nedelje posle porodaja ili dolaska deteta kuci
ili - po sporazumu sa poslodacem - u okiru prih 14 nedelja posle rodenja. 1o prao
je nezaisno od praa naedenog u pododeljku ,1, gore.
,4, Ako je dete u bolnici, prao na odsusto prema pododeljku ,3, moze se odloziti,
upor. Odeljak 10,6,.
,5, Pored toga, zaposleno lice ima prao na odsusto sa rada u ezi sa trudnocom,
materinstom i usajanjem u periodima kada ima prao na dnenice prema . delu
Zakona o dnenicama u ezi sa bolescu ili porodajem.
,6, Zaposlena ima prao na odsusto sa rada u ezi sa pregledima za reme trudnoce,
ako taki pregledi treba da se obae u radno reme.
7a. Periodi tokom kojih je prao na dnenice umanjeno ili ga nema, prema odeljku 16a,
,1,, ,2, i ,4,, Zakona o dnenicama u ezi sa bolescu ili porodajem zato sto je zaposleno
lice nastailo rad, uracunaaju se u periode kada sluzbenik ima prao na odsusto prema
odeljku .
8. Vreme za koje je zaposleno lice bilo odsutno prema odeljku ukljucice se u
racunanje staza i radnih odnosa. Oa odredba se ne primenjuje na pitanja penzije.
9. Poslodaac ne sme da otpusti zaposleno lice zato sto je postailo zahte da
koristi prao odsusta ili zato sto je odsustoao prema odeljku ili iz bilo kojih drugih
razloga u ezi sa trudnocom, materinstom ili usajanjem.
J0. ,1, Zaposlena zena koja koristi soje prao na odsusto prema odeljku ,1, ce u
roku od 8 nedelja posle porodaja obaestiti poslodaca o datumu kada nameraa da
nastai rad.
,2, Zaposleni muskarac koji koristi soje prao na odsusto u ezi sa rodenjem ili
prihatanjem deteta u kucu prema odeljku ,3, ce 4 nedelje unapred obaestiti
poslodaca o datumu kada ocekuje da ce odsusto poceti i o trajanju odsusta.
,3, Zaposleni koji koristi prao odsusta prema odeljku ,1, ce u roku od 8 nedelja posle
porodaja obaestiti poslodaca o datumu pocetka odsusta i o trajanju odsusta.
Zaposleni koji koristi prao na odsusto prema odeljku ,1,, odredba 5, ce u roku od 14
nedelja po rodenju obaestiti poslodaca o datumu pocetka odsusta i o trajanju
odsusta.
,4, Ako roditelji dele prao na odsusto posle 14 nedelja od rodenja tako da odsusto
zenskog roditelja pada u ise raznih perioda, majka ce u ezi sa obaestaanjem
poslodaca prema odeljku ,1, obaestiti poslodaca o datumu i trajanju kasnijih
odsustaa.
1z6
126
,5, U ezi sa odsustom na osnou odeljka ,5,, usojioci deteta ce, ako trajanje i reme
odsusta nije bilo odredeno kada je dete prihaceno, postoati remenske granice
naedene u pododeljcima ,1, do ,4,.
,6, Zaposlena koja koristi prao na odsusto prema odeljku ,5, zato sto je dete
primljeno na bolnicko lecenje tokom prih 26 nedelja po rodenju ili posto je dete
primljeno u kucu, obaestice bez odlaganja sog poslodaca o tome da je dete u bolnici.
Istoremeno ce i muskarac zaposleni da obaesti sog poslodaca o tome. Roditelji ce
bez odlaganja obaestiti soje poslodace o datumu na koji je dete raceno kuci posle
hospitalizacije. Ako je dete raceno kuci pre nego sto je poslato obaestenje prema
pododeljcima ,1, do ,4,, remenske granice ce biti produzene za reme koje je dete
proelo u bolnici. U suprotnom, data obaestenja ce prestati da aze i noa obaestenja
ce se dati u roku od de nedelje od poratka deteta.
,, Zaposleno lice koje koristi prao na odsusto prema odeljku ,5, zato sto se zamenilo
sa drugim roditeljem za dnenice, obaestice poslodaca o tome i o trajanju odsusta bez
odlaganja.
4. Deo
Nistavni ugovori, itd.
JJ. ,1, Odredbe u ugoorima i propisima, itd. preduzeca, koje su u suprotnosti sa
odeljcima 2 do 5 nistae su. 1o se takode odnosi na praila, itd. koja aze za slobodne
proesije.
,2, Odredbe u ugoorima i propisima, itd. preduzeca koje se odnose na ise od jednog
poslodaca takode su nistae ako dopustaju diskriminaciju iz razloga pola u oblastima
naedenim u odeljcima 2 do 4. Oo se takode odnosi na praila, itd. za slobodne
proesije.
J2. Od odredbi oog zakona ne sme se odstupiti ni na koji nacin na stetu zaposlenih.
S. Deo
Izuzeci
J3. ,1, Ako je pol nekog lica od odlucujuceg znacaja za obaljanje nekih proesionalnih ili
obrazonih delatnosti, Ministar koji je nadlezan za take delatnosti moze da odobri
izuzetke od odredbi naedenih u odeljcima 2 do 6 oog zakona, nakon konsultacija sa
Ministrom rada i Saetom za jednak status.
,2, Saet za jednak status moze, nakon konsultacija sa nadleznim ministrom, da u cilju
podrzaanja jednakih mogucnosti za muskarce i zene odobri mere koje odstupaju od
odredbi naedenih u odeljcima 2 do 6, a koje su pretezno usmerene na ispraljanje
konkretnih nejednakosti koje uticu na dostupnost zaposlenja, strucnu obuku, itd.
,3, Odobrenje prema pododeljku ,2,je usloljeno saglasnoscu predstanika drustenih
partnera u Saetu za jednak status.
1z;
127
,4, Ministar rada moze - na preporuku Saeta za jednak status i posto je konsultoao
Ministra u ciju nadleznost spada dati predmet - da odluci o preduzimanju mera u
odredenim oblastima da bi se podrzale jednake mogucnosti za muskarce i zene, bez
odobrenja naedenog u pododeljku ,2,.
S. Deo
Kompenzacije, itd.
J4. Lica cija su praa prekrsena nepostoanjem odeljaka 2 do 5 mogu da dobiju
odgoarajucu nadoknadu.
JS. ,1, Poslodaac ce platiti nadoknadu ako je zaposleno lice otpusteno zato sto je
podnelo zahte za jednak tretman prema odeljcima 2 do 4.
,2, Iznos kompenzacije prema pododeljku ,1, ne moze biti eci od 39 mesecnih plata i
odredice se uzimanjem u obzir staza zaposlenog lica i drugih okolnosti u datom slucaju.
,3, Pododeljci ,1, i ,2, ce se takode primenjiati tamo gde obaeza postoanja principa
jednakog tretmana proizilazi iz kolektinog ugoora, a gde kolektini ugoor ne daje licu
prao na kompenzaciju u slucajeima otpustanja koji nisu razumno opradani usloima
sluzbenika ili preduzeca. Zahte ce se resaati putem procedura odredenih za resaanje
radnih sporoa.
J6. - ,1, Ako je zaposleno lice otpusteno suprotno odredbama odeljka 9, otpustanje ce
biti staljeno an snage ako je podnet zahte u tom smislu, sem ukoliko se ne bude
smatralo - u specijalnim slucajeima, posto se uzmu u obzir interesi stranaka - da je
nerazumno traziti da se radni odnos odrzi ili porati.
,2, Ako je zaposleno lice otpusteno suprotno odeljku 9, a otpustanje nije staljeno an
snage, poslodaac ce platiti kompenzaciju.
,3, Iznos kompenzacije - koji ne moze biti eci od plate za 8 nedelja - bice odreden
uzimanjem u obzir staza zaposlenog lica i drugih okolnosti datog slucaja.
,4, Ako do otpustanja dode u ezi sa trudnocom, materinstom ili usojenjem,
poslodaac ce morati da dokaze da otpustanje nije bilo zasnoano na tim razlozima.
,5, Zaposleno lice koje je otpusteno u periodima naedenim u odeljku ima prao da o
razlozima otpustanja bude obaesteno u pismenoj ormi.
7. Deo
Ostale odredbe
J7. Ministar rada ce odrediti posebna praila za porodajna odsusta, itd. za mornare.
J8. - ,1, Saet za jednak status moze - na sopstenu inicijatiu ili na zahte - da razmotri
pitanja u ezi sa oim Zakonom.
1z8
128
,2, Poslodaci i zaposleni, kao i njihoe organizacije ce na zahte dati Saetu za jednak
status se inormacije od znacaja za delatnost Saeta za jednak status.
8. Deo
Kaznene odredbe
J9. - ,1, Krsenja odeljaka 2 do 6 i odeljka 18,2, kaznjaaju se nocano.
,2, Kaznene sankcije se mogu izreci kompanijama, itd. ,pranim licima, prema propisima
utrdenim u 5. Delu Zakonika o kaznama.
9.Deo
Stupanje na snagu
20. - ,1, Oaj zakon stupa na snagu 1. maja 1989.
,2, Stupanjem na snagu oog zakona prestaju da aze Zakon o jednakom tretmanu
muskaraca i zena u pogledu zaposljaanja, itd. upor. Zakon o spajanju br. 52 od 28.
agusta 1986. i Zakon o porodajnom odsustu, itd. upor. Zakon o spajanju br. 101 od 6.
marta 198.
2J. Oaj Zakon ne azi za ostra laro i Grenland.
Zakon br.268 od 2. maja 1990. kojim se menja Zakon o jednakom tretmanu
muskaraca i zena u pogledu zaposljaanja, porodajnih odsustaa, itd., sadrzi sledece
odredbe o stupanju na snagu:
Odeljak 2
,1, Oaj Zakon stupa na snagu narednog dana od dana objaljianja u Danskom
sluzbenom listu, a primenjiace se od 2. aprila 1990.
,2, Odeljak 1, paragra 5, stupice na snagu na dan koji ce odrediti Ministar rada.,
tj. Odeljak 21. Zakona.
Zakon br. 412 od 1. juna 1994, kojim se menja Zakon o jednakom tretmanu muskaraca i
zena u pogledu dostupnosti zaposlenju i Zakon o porodajnim odsustima, itd., sadrzi,
na pocetku, sledecu odredbu:
*Ora; Za/ov oavo.i .e va .roroaev;e Dire/tire areta 2,:,C oa 1.o/tobra 12. o
vroaev;v vera a oa.ticav;e obot;.av;a bebeavo.ti i arart;a va raav trvavib raavica i raavica /o;e
.v .e veaarvo oroaite iti ao;e aecv. ;10. Po.ebva Dire/tira o ctavv 1;1) Dire/tire,1,C).
Odeljak 2
Oaj Zakon stupa na snagu 1. oktobra 1994.
1zq
129
Zakon 416 od 1. juna 1994, kojim se menja Zakon o jednakom tretmanu muskaraca i
zena u pogledu dostupnosti zaposlenju i porodajnim odsustima, itd., sadrzi sledecu
odredbu o stupanju na snagu:
tj.odeljak Zakona.
Odeljak 2
Oaj Zakon stupa na snagu 1. jula 1994.
Zakon br. 1111 od 29. decembra 199. kojim se menjaju Zakon o dnenicama za reme
bolesti i porodaja i Zakon o jednakom tretmanu muskaraca i zena u pogledu dostupnosti
zaposlenja i porodajnih odsustaa, itd. sadrzi sledecu odredbu o stupanju na snagu:
t;.oaet;/e ;1), ;1) 10;2), 10;), 10;:), 10;),10;) i 1;2) orog Za/ova.
Odeljak 3
Oaj Zakon ce stupa na snagu 1. aprila 1998. i primenjiace se na slucajee kada je dete
rodeno ili doslo kuci na dan 15. oktobra 199. ili kasnije.
Mivi.tar raaa, . arita 1.
Oe lygum
,L. Ldelberg
1o
130
3. Velika Britanija
ZAKON O POLNOJ DISKRIMINACIJI IZ J97S.
(VLRZIJA SA AMANDMANIMA)
(skraceno)
Oim Zakonom se zabranjuju odredene rste diskriminacije po osnou polne
pripadnosti i diskriminacije po osnou bracne zajednice, i osnia se Komisija koja ce
obaljati aktinosti usmerene na ukidanje take diskriminacije i unapredenje
ranopranih mogucnosti muskaraca i zena uopste, kao i za srodne ciljee.
I DLO
DISKRIMINACIJA KOJA JL PRLDML1 OVOG ZAKONA
DISKRIMINACIJA ZLNA PO OSNOVU POLA
J Direktna i indirektna diskriminacija zena
1,1, U sim releantnim okolnostima u smislu sih odredaba oog Zakona, izuze
odredaba na koje se primenjuje clan ,2,, lice rsi delo diskriminacije zenske
osobe ako:
1,1,,a, prema zenskoj osobi, zbog njenog pola, postupa losije nego sto
postupa, ili bi postupalo, prema licu muskog pola, ili
1,1,,b, joj postalja zahte ili uslo koji postalja, ili bi postailo, licu
muskog pola, ali koji:
1,1,,b,,i, je take prirode da je procenat zena sposobnih
da mu odgoore znatno manji od procenta
muskaraca koji mu mogu odgooriti i
1,1,,b,,ii, za koji ne moze da dokaze da je opradan bez
obzira na pol lica na koje se odnosi i
1,1,,b,,iii, je stetan po nju jer ga ne moze ispuniti.
1,2, U sim okolnostima u smislu oog odeljka, lice rsi delo diskriminacije
zenske osobe ako:
1,2,,a, prema njoj, zbog njenog pola, postupa losije nego sto postupa,
ili bi postupalo, prema licu muskog pola, ili
1,2,,b, na nju primenjuje uslo, kriterijum ili praksu koje primenjuje ili bi
primenilo na lice muskog pola, ali
1,2,,b,,i, cija je priroda taka da je procenat zena sposobnih da ga ispune
znatno manji od procenta muskaraca koji mu mogu odgooriti i
11
131
1,2,,b,,ii, ne moze da dokaze da je opradan bez obzira na pol lica na koje
se odnosi i
1,2,,b,,iii, je stetan po nju jer ga ne moze ispuniti.
1,3, Odeljak ,2, odnosi se na:
1,3,,a, se odredbe Dela II
1,3,,b, odeljke 35A i 35B i
1,3,,c, se druge odredbe Dela III ukoliko se mogu primeniti na strucno
obrazoanje.
1,4, ako lice tretira ili bi tretiralo osobu muskog pola na drugi nacin zbog njegoog
bracnog stanja, tretman lica zenskog pola se u smislu podeljaka ,1,,a, ili ,2,,a, ima
uporediti sa tretmanom lica muskog pola istog bracnog stanja.
2. Diskriminacija muskaraca
2,1, Odeljak 1, i odredbe Deloa II i III koje se odnose na diskriminaciju zena zbog
polne pripadnosti, imaju se tumaciti kao jednako primenljie na muskarce i u tu
srhu ce se primenjiati uz potrebne modiikacije.
2,2, U primeni pododeljka ,1, nece se uzimati u obzir specijalni tretman omogucen
zenama poodom trudnoce ili porodjaja.
2. Diskriminacija po osnovu promene pola
2A,1, Lice ,'A', rsi diskriminaciju proti drugog lica ,'B', u sim okolnostima koje se
odnose na :
2A,1,,a, se odredbe Dela II
2A,1,,b, odeljke 35A ili 35B ili
2A,1,,c, se druge odredbe Dela II koje su primenljie na strucno
obrazoanje.
Ako lice A tretira lice B nepooljnije nego sto bi tretiralo druga lica i to cini iz
razloga sto lice B nameraa se podrgne, podrgaa se ili se podrglo operaciji
promene pola.
2A,2, Clan ,3, primenjuje se na okolnosti koje prouzrokuje bilo koje lice u ezi
odsusta drugog lica sa radnog mesta ili strucne obuke.
2A,3, U smislu clana ,1, smatra se da se lice B tretira nepooljnije od drugih lica u
okiru takih okolnosti ukoliko, u primeni okolnosti u ezi bilo kog odsusta lica B
zbog operacije promene pola -
2A,3,,a, lice B ima nepooljniji tretman nego sto bi bio slucaj da se
odsusto moze pripisati bolesti ili poredi ili
1z
132

2A,3,,b, lice B ima nepooljniji tretman nego sto bi bio slucaj da se
odsusto moze pripisati nekom drugom uzroku, a imajuci
okolnosti u idu, nema osnoa za nepooljniji tretman
2A,4, U clanoima ,2, i ,3, izraz "okolnosti" ukljucuje propise, usloe ili okolnosti pod
kojima se nudi zaposlenje, stanoanje ili koriscenje smestaja ili proesionalno
obrazoanje.
2A,5, U smislu clana ,1, smatrace se da se uslo spomenut u tom clanu ezan za
diskriminaciju zena jednako primenjuje na tretman lica muskog pola uz potrebne
modiikacije.
3. Direktna i indirektna diskriminacija osoba u braku na polju zaposljavanja
3,1, U sim okolnostima releantnim u smislu dela 2, lice rsi diskriminaciju osobe
koja je u braku, jednog ili drugog pola, ukoliko:
3,1,,a, ga,je zbog bracnog stanja, tretira losije nego sto tretira ili bi tretiralo lice istog
pola koje nije u braku ili
3,1,,b, na to lice primenjuje uslo, kriterijum ili praksu koje primenjuje ili bi primenilo na
lice koje nije u braku, ali
3,1,,b,,i, cija je priroda taka da je procenat lica koja ne mogu da ga ispune
znatno manji od procenta lica istog pola koje nisu u braku a mogu mu
odgooriti i
3,1,,b,,ii, ne moze da dokaze da je opradan bez obzira na bracno stanje lica na
koje se odnosi i

3,1,,b,,iii, je stetan po to lice.
3,2, U smislu clana ,1,, smatrace se da se uslo spomenut u tom clanu ezan za
diskriminaciju zena jednako primenjuje na tretman lica muskog pola, i u tom
smislu se primenjuje uz potrebne modiikacije.
4. Diskriminacija maltretiranjem
4,1, Lice ,"diskriminator", rsi diskriminaciju drugog lica ,"zrta", u sim releantnim
okolnostima u smislu sih odredaba oog Zakona, ako zrtu tretira nepooljnije
nego sto u datim okolnostima tretira, ili bi tretiralo, druga lica, i to cini iz razloga
sto je:
4,1,,a, zrta pokrenula postupak proti diskriminatora ili bilo kog drugog lica u
skladu sa oim Zakonom ili Zakonom o jednakim platama iz 190.
godine, ili clanoima 62-65 Zakona o penzijama iz 1995. godine, ili
4,1,,b, zrta pruzila dokaze ili dala inormacije u ezi postupaka pokrenutih od
strane bilo kog lica proti diskriminatora ili bilo kog drugog lica u skladu
sa oim Zakonom ili Zakonom o jednakim platama iz 190. godine, ili
clanoima 62-65 Zakona o penzijama iz 1995. godine, ili
1
133
4,1,,c, zrta ucinila bilo sta ezano za oaj Zakon ili Zakon o jednakim platama
iz 190. godine, ili clanoe 62-65 Zakona o penzijama iz 1995. godine, u
odnosu na diskriminatora ili bilo koje drugo lice, ili
4,1,,d, zrta osumnjicila diskriminatora ili bilo koje drugo lice za delo koje bi ,bez obzira
da li je sumnja tako srocena, bilo u suprotnosti sa oim Zakonom ili dalo osnoani
razlog za tuzbu prema odredbama Zakona o jednakim platama iz 190. godine, ili iz
razloga sto diskriminator zna da zrta nameraa da ucini bilo koju od oih radnji, ili
sumnja da je zrta ucinila, ili nameraa da ucini, bilo koju od oih radnji ili radnji u ezi
clanoa 62-65 Zakona o penzijama iz 1995. godine.
4,2, Pododeljak ,1, se ne odnosi na tretman koji lice pretrpi zbog trdnji koje je iznelo
ukoliko su te trdnje bile neosnoane ili zlonamerne.
4,3, U smislu clana ,1, smatrace se da se uslo spomenut u tom clanu ezan za
diskriminaciju zena jednako primenjuje na tretman lica muskog pola, i u tom
smislu se primenjuje uz potrebne modiikacije
S. 1umacenje
5,1, U oom Zakonu :
5,1,,a, odredbe u ezi diskriminacije se odnose na saku diskriminaciju
opisanu u clanoima 1 do 4, i
5,1,,b, odredbe u ezi polne diskriminacije se odnose na saku
diskriminaciju opisanu u odeljcima 1 ili 2.
5,2, U oom zakonu "zena" oznacaa zensko lice bilo kog uzrasta, a
"muskarac" oznacaa musko lice bilo kog uzrasta.
5,3, Poredenje slucajea lica razlicitog pola ili bracnog stanja u skladu sa
odeljkom 1,1, |ili ,2,|
1
ili 3,1, ili poredenje slucajea lica za potrebe
odeljka 2A mora biti take prirode da releantne okolnosti jednog slucaja
budu iste, ili ne materijalno razlicite, od releantnih okolnosti drugog
slucaja.
II DLO
DISKRIMINACIJA U RADNIM ODNOSIMA
DISKRIMINACIJA OD S1RANL POSLODAVACA
6. Diskriminacija kandidata za radna mesta i zaposlenih lica
6,1, Protizakonito je da lice, u ezi zaposljaanja koje rsi u sojoj irmi u Velikoj
Britaniji, rsi diskriminaciju zene :
1q
134
6,1,,a, putem okolnosti koje stara u cilju odredianja kome ce to
zaposlenje biti ponudeno, ili
6,1,,b, putem usloa pod kojim joj nudi to zaposlenje, ili
6,1,,c, odbijanjem ili namernim izbegaanjem nudenja tog zaposlenja.
6,2, Protizakonito je da lice, kada se radi o zeni koju je zaposlilo u sojoj
irmi u Velikoj Britaniji, diskrimise zenu :
6,2,,a, nacinom na koji joj omogucaa pristup mogucnostima
napredoanja, promene radnog mesta ili obuke, ili bilo kojim
polasticama, opremi ili uslugama, ili odbijanjem ili namernim
izbegaanjem omogucaanja pristupa tim polasticama, opremi ili
uslugama, ili
6,2,,b, njenim otpustanjem ili primenom bilo kake mere koja je stetna
po nju.
6,3, Ukinuto.
6,4, Clanoi ,1,,b, i ,2, ne zabranjuju diskriminaciju zene u ezi sa njenim clanstom
u penzionom ondu ili sa njenim praima po tom osnou ako neki element
penzionog programa predida taku diskriminaciju, ali samo ako odredeni uslo
predidjen ili zasnoan na clanoima 62-64 Zakona o penzijama iz 1995. godine
,jednaka praa,, iskljucuje primenu praila jednakog tretmana u pogledu tog
usloa.
6,4A, U pododeljku ,4,, "penzijski program po osnou radnog mesta" ima isto znacenje
kao i u Zakonu o penzijama iz 1993. godine, a znacenje "praila jednakog
tretmana" ima znacenje deinisano je clanoima 62-64 Zakona o penzijama iz
1995. godine.
6,5, Pododeljak 1,b, se, u skladu sa pododeljkom 8,3,, ne primenjuje ni na kake
odredbe o isplati noca, koja bi, da je zena dobila zaposlenje, bila ukljucena
,direktno ili na drugi nacin, u ugoor po kome je ona zasnoala radni odnos.
6,6, Clan ,2, se ne primenjuje na beneicije koje se sastoje od nocanih isplata, ako je
obezbedianje tih beneicija garantoano ugoorom o zaposljaanju koji je zena
sklopila sa poslodacem.
6,, Clan ,2, se ne primenjuje na beneicije, opremu ili usluge ukoliko se poslodaac
bai obezbedianjem ,koje se naplacuje ili se ne naplacuje, predmetnih beneicija,
opreme i usluga janosti, ili delu janosti koji ukljucuje zenu koja je u pitanju,
izuze :
6,,,a, ako se to obezbedianje u materijalnom pogledu razlikuje od
obezbedianja beneicija, opreme i usluga koje poslodaac pruza sojim
sluzbenicima, ili
6,,,b, ako je obezbedianje beneicija, opreme i usluga zeni koja je u
pitanju regulisano njenim ugoorom o zaposlenju, ili
6,,,c, ako se beneicije, oprema i usluge odnose na obuku za posao.
6,8, U primeni na se slucajee diskriminacije u okiru odeljka 2A, oaj clan azi uz
izuzetak clanoa ,4, do ,6,.
1
135
Beleska
Clan 6 je modiikoan po pitanju organa upraljanja sa delegiranim budzetskim
sredstima ,modiikacija zakonskih akata,, Aneks 1999 SI 1999,2256 od. 3, Amandman
,moze se naci na www.hmso.go.uk,.
7. Izuzeci kod kojih je pol stvarna profesionalna kvalifikacija
,1, U ezi diskriminancije po osnou pola:
,1,,a, clan 6,1,,a, ili ,c, se ne primenjuje u slucaju zaposlenja kada je
cinjenica da je lice muskog pola starna proesionalna kaliikacija
,1,,b, clan 6,2,,a, se ne primenjuje na mogucnosti napredoanja ili
premestaja, ili obuke za to radno mesto.
,2, Cinjenica da je lice muskog pola predstalja starnu proesionalnu kaliikaciju
samo kada :
,2,,a, sustinska priroda posla nalaze angazoanje lica muskog pola iz
izioloskih razloga ,izuzimajuci izicku snagu ili izdrzljiost,, ili, u
dramskim predstaama i slicnim situacijama, iz razloga
autenticnosti, tako da bi sustinska priroda posla bila materijalno
drugacija ako bi ga obaila zena, ili
,2,,b, posao mora obaljati muskarac radi ocuanja pristojnosti ili
priatnosti jer :
,2,,b,,i, posao ukljucuje izicki kontakt za muskarcima u usloima u
kojima bi se oni sa razlogom mogli protiiti ako zena obalja
posao, ili
,2,,b,,ii, izrsilac posla treba da radi u usloima u kojima se muskarci sa
razlogom mogu protiiti prisustu zene, jer su neodeeni ili
koriste sanitarne uredaje, ili
,2,,bA, posao trazi od izrsioca da radi, ili zii, u priatnoj kuci, i mora ga
obaljati muskarac jer moze sa razlogom doci do protiljenja ako
se zeni dozoli :
,2,,bA,,i, odredeni stepen izickog ili drustenog kontakta sa licem koje zii
u toj kuci, ili
,2,,bA,,ii, saznanje intimnih detalja o ziotu doticne osobe, sto je eroatno,
zbog prirode ili usloa doticnog posla ili doticne kuce, koji se
mogu otkriti, ili su dostupni izrsiocu posla, ili
,2,,c, je, zbog prirode ili lokacije objekta neprakticno, da izrsilac posla zii na drugom
mestu, an smestaja koji mu obezbeduje poslodaac, i
,2,,c,,i, jedini smestaj koji je na raspolaganju osobama koje se bae tim
poslom koristi se, ili se normalno koristi, od strane muskaraca, te objekat nije
opremljen odojenim prostorom gde bi zene mogle da spaaju i sanitarnim
uredajima koje bi zene mogle da koriste an idnog polja muskaraca, i
,2,,c,,ii, nije razumno ocekiati da poslodaac opremi taka objekat tom
rstom smestaja i opreme, niti da obezbedi drugi objekat za
smestaj zena, ili
,2,,d, priroda objekta, ili njegoog dela u kome se rad obalja, nalaze da izrsilac bude
muskarac jer :
16
136
,2,,d,,i, se radi o objektu bolnice, zatora ili druge institucije za smestaj osoba
kojima je potrebna posebna nega, nadzor ili paznja, ili delu takog
objekta, a
,2,,d,,ii, se te osobe su muskarci ,sa iznimkom bilo koje zene, cije prisusto
predstalja izuzetak,, i
,2,,d,,iii, logicno se namece, imajuci u idu osnone karakteristike institucije ili
njenog dela, da posao ne bi trebalo da obalja zena, ili
,2,,e, nosilac posla pruza klijentima licne usluge radi poboljsanja njihoog zdrastenog
stanja ili obrazonog nioa, ili licne usluge slicnog tipa, a te usluge najeikasnije moze
obaiti muskarac, ili
,2,,, Ukinuto.
,2,,g, posao mora obaljati muskarac jer podrazumea obaljanje duznosti an
Ujedinjenog Kraljesta u zemlji ciji su zakoni i obicaji taki da zena ne bi
mogla da obalja duznost, ili je ne bi mogla eikasno obaljati, ili
,2,,h, u slucaju da je posao jedan od da koja treba da obalja bracni par.
,3, Clan ,2, primenjuje se kada su samo neke od duznosti zaposlenog lica u okirima
staoa ,a, do ,g,, kao i kada se oi staoi odnose na se duznosti koje su obuhacene
zaposlenjem.
,4, Paragrai ,a,, ,b,, ,c,, ,e, ili ,g, clana ,2, ne odnose se na popunu upraznjenog
radnog mesta kada poslodaac ec ima musko osoblje :
,4,,a, sposobno da obalja duznosti u skladu odredbama tih staoa i
,4,,b, koje bi bilo logicno angazoati za predmetnu rstu posloa i
,4,,c, koga ima u broju potrebnom za zadooljenje ocekianih potreba poslodaca po
pitanju tih posloa, bez nepotrebnih neugodnosti.
Beleska
Clan 6 je izmenjen po pitanju organa upraljanja sa delegiranim budzetskim sredstima
,modiikacija zakonskih akata,, Aneks 1999 SI 1999,2256 od. 3, Amandman ,moze se
naci na www.hmso.go.uk,.
7A. Odgovarajuci izuzeci vezani za promenu pola
A,1, U razmatranju diskriminacije u okiru odeljka 2A, paragrai ,1, i ,2, clana 6 ne
smatraju protizakonitim poslodace tretman druge osobe ako :
A,1,,a, u ezi predmetnog zaposlenja :
A,1,,a,,i, cinjenica da je osoba muskog pola predstalja starnu
proesionalnu ka-liikaciju za doticni posao, ili
A,1,,a,,ii, cinjenica da je osoba zenskog pola predstalja starnu
proesionalnu ka-liikaciju za doticni posao, i
A,1,,b, poslodaac moze da dokaze da je tretman razuman imajuci u idu okolnosti
naedene u releantnom stau clana ,2, i se druge releantne okolnosti.
A,2, U clanu ,1, odredba o predmetnom zaposlenju odnosi se na:
A,2,,a, u ezi bilo kog paragraa clana 6,1,, na zaposlenje spomenuto u tom
stau,
A,2,,b, u ezi clana 6,2, :
1;
137
a,2,,b,,i, u primeni na mogucnosti unapredenja ili promene zaposlenja na drugo radno
mesto ili obuke za bilo koje zaposlenje, na predmetno zaposlenje,
a,2,,b,,i, u ostalim slucajeima, na radno mesto osobe koja je izlozena diskriminaciji ili
na njeno otpustanje sa tog radnog mesta.
A,3, U odredianju, u smislu clana ,3,, da li je cinjenica da je lice muskog, odnosno
zenskog pola starna proesionalna kaliikacija za doticni posao, primenjuju se odredbe
odeljka
,4, po pitanju otpustanja sa radnog mesta utoliko koliko se to odnosi na pitanje
popunjaanja tog upraznjenog mesta.
7B. Dodatni izuzeci u vezi promene pola
B,1, U ezi diskriminacije po odeljku 2A :
B,1,,a, clan 6,1,,a, ne primenjuje se na bilo koje zaposlenje ukoliko postoji dodatna
starna proesionalna kaliikacija za predmetno zaposlenje.
B,1,,b, clan 6,2,,a, ne primenjuje se na omogucaanje pristupa mogucnostima
napredoanja, promene radnog mesta ili obuke za tako radno mesto i
B,1,,c, clan 6,2,,a, ne primenjuje se na otpustanje zaposlenog sa radnog mesta ili
sprecaanje nastaka njegoog zaposlenja na drugi nacin.
,B,2 U skladu sa odredbama clana ,3,, postoji dodatna starna proesionalna
kaliikacija za radno mesto, samo u slucaju da:
B,2,,a, posao zahtea od izrsioca da bude sposoban da po nalogu obai pregled
intimnih deloa tela u skladu sa zakonskim olascenjima,
B,2,,b, posao moze ukljuciati potrebu da izrsilac radi ili zii u priatnoj kuci i mora
imati drugaciji tretman od osobe koja se podrgaa ili se podrgla operaciji za promenu
pola, jer se opradano mogu staiti primedbe cinjenicu da :
B,2,,b,,i, se jalja odredjeni stepen izickog ili drustenog kontakta sa licem koje
zii u toj kuci, ili
B,2,,b,,ii, dolazi do saznanja intimnih detalja o ziotu doticne osobe, sto je eroatno,
zbog prirode ili usloa doticnog posla ili doticne kuce, koji se mogu otkriti, ili su dostupni
izrsiocu posla,
B,2,,c, zbog prirode ili lokacije objekta neprakticno je da izrsilac posla zii na drugom
mestu, an smestaja koji mu obezbedjuje poslodaac i:
B,2,,c,,i, jedini smestaj koji je na raspolaganju osobama koje se bae tom rstom posla
je take rste da se mogu opradano mogu staiti primedbe po pitanju ocuanja
pristojnosti i priatnosti zbog izrsioca koji deli smestaj i ostale normalne aktinosti u
kuci sa pripadnicima jednog ili drugog pola u reme kada se podrgaa operaciji
promene pola i
B,2,,c,,ii, nije logicno ocekiati od poslodaca da u tim prostorijama obezbedi
odgoarajuci smestaj, niti da prai alternatine aranzmane, ili
B,2,,d, izrsilac posla obezbeduje korisnicima delikatne licne usluge u cilju poboljsanja
njihoog opsteg stanja, ili slicne licne usluge, i u logicnom razmisljanju poslodaca te
usluge se ne mogu eikasno pruzati od strane osobe koja se podrgaa operaciji promene
pola.
B,3, Paragrai ,c, i ,d, clana ,2, primenjuju se samo kada se radi o osobi koja :
B,3,,a, nameraa da se podrgne operaciji promene pola ili
B,3,,b, se podrgaa operaciji promene pola.
8. Zakon o jednakim platama iz J970. godine
8,1, |amandmani na Zakon o jednakim platama|
18
138
8,2, Clan 1,1, Zakona o jednakim platama iz 190. godine ,kako je izlozeno u clanu ,1, u
predhodnom tekstu, ne primenjuje se u razmatranju usloa pod kojima se nudi
zaposlenje, u skladu sa clanom 6,1,,b, oog Zakona.
8,3, Kada lice ponudi zeni zaposlenje pod odredenim usloima, i ona ga prihati u tom
trenutku, na osnou klauzule o jednakosti, ukoliko se nijedan od tih usloa ne izmeni, ili
dodatni usloi ne unesu u sporazum, smatrace se da je ponuda u suprotnosti sa
odredbama clana 6,1,,b,.
8,4, Kada lice ponudi zeni zaposlenje pod odredenim usloima, mogla bi se primeniti
klauzula ,3,, no, kada ona prihati ponudu, clan 1,3, Zakona o jednakim platama iz 190.
godine ,ideti u tacki ,1, u predhodnom tekstu, onemogucaa dejsto klauzule o
jednakosti, te se smatra da ponuda nije u suprotnosti sa clanom 6,1,,b,.
8,5, Delo nije u suprotnosti sa clanom 6,2, ukoliko :
8,5,,a, je u suprotnosti sa usloom koji je modiikoan ili ukljucen na osnou klauzule o
jednakosti, ili
8,5,,b, bi bio u suprotnosti sa takim usloom, ali klauzula o jednakosti nema prano
dejsto po osnou clana 1,3, Zakona o jednakim platama iz 190. godine.
8,6, |amandmani na Zakon o jednakim platama|
8,, Prilikom primene na bilo koju rstu diskriminacije iz clana 2A, oaj odeljak ima
prano dejsto sa izuzecem pododeljaka ,3,, ,4, i ,5,,b,.
9. Diskriminacija radnika po ugovoru
9,1, Oaj clan se odnosi na se rste rada za lice ,"narucilac", kome imaju pristupa
lica ,"izrsioci posla", koja nisu zaposlena kod samog narucioca, ec kod drugog lica,
koje ih stalja na raspolaganje na osnou ugoora sklopljenog sa naruciocem.
9,2, Protizakonito je da narucilac, po pitanju radoa na koje se oaj clan primenjuje,
rsi diskriminaciju zene koja je izrsilac:
9,2,,a, putem usloa pod kojima joj dozoljaa da obalja taka rad
9,2,,b, ne dozoljaajuci joj da ga obalja ili nastai da ga obalja
9,2,,c, nacinom na koji joj omogucaa pristup polasticama, opremi ili uslugama, ili
odbijanjem ili namernim prenebregaanjem omogucaanja pristupa tim
polasticama, opremi ili uslugama, ili
9,2,,d, cineci joj stetu na bilo koji drugi nacin.
9,3, Po osnou clana ,3A, narucilac posla ne krsi odredbe clana ,2,,b, bilo kakim
cinjenjem u ezi zene ako bi cinjenica da je lice koje treba da izrsi posao muskarac
predstaljala osnonu proesionalnu kaliikaciju za predmetni posao.
9,3A, Clan ,3, se ne primenjuje u ezi diskriminacije opisane u odeljku 2A.
9,3B, U ezi diskriminacije opisane u odeljku 2A narucilac posla ne krsi odredbe
staoa ,2,,a,, ,b,, ,c, ili ,d, bilo kakim cinjenjem u ezi zene ukoliko:
9,3B,,a, to radi u reme kada, da je posao obaljen od strane njegoog radnika :
9,3B,,a,,i, je cinjenica da je osoba muskog pola predstaljala starnu proesionalnu
kaliikaciju za posao ili
9,3B,,a,,ii, je cinjenica da je osoba zenskog predstaljala starnu proesionalnu
kaliikaciju za posao i
9,3B,,b, poslodaac moze da dokaze da je tretman razuman imajuci u idu okolnosti
naedene u releantnom stau clana ,a, i se druge releantne okolnosti.
9,3C, U ezi diskriminacije opisane u clanu 2A narucilac posla ne krsi odredbe clana
,2,,b, bilo kakim cinjenjem u ezi zene ako bi, da je posao obailo lice koje je
zaposleno kod njega, to predstaljalo dodatnu starnu proesionalnu kaliikaciju za
predmetni posao.
1q
139
9,4, Clan ,2,,c, se ne primenjuje na beneicije, opremu ili usluge ukoliko se poslodaac
bai obezbedianjem ,koje se naplacuje ili se ne naplacuje, predmetnih beneicija,
opreme i usluga janosti ili delu janosti koji ukljucuje zenu koja je u pitanju, izuze ako
se to obezbedianje razlikuje u materijalnom pogledu od obezbedianja beneicija,
opreme i usluga koje poslodaac pruza sojim radnicima po ugooru.
Primedba
Clan 6 je modiikoan po pitanju organa upraljanja sa delegiranim budzetskim
sredstima ,modiikacija zakonskih akata,, Aneks 1999 SI 1999,2256 od. 3, Amandman
,moze se naci na www.hmso.go.uk
J0. Znacenje zaposlenja u radnoj organizaciji
2J
u Velikoj Britaniji
10,1, U duhu oog Zakona i clana 1 Zakona o jednakim platama ,"releantne
srhe", iz 190. godine, zaposlenje se smatra angazmanom u odredjenoj radnoj
organizaciji u Velikoj Britaniji, izuze ako sluzbenik ne obalja soj posao u
potpunosti an Velike Britanije.
10,2, Pojam "zaposlenje" u clanu ,1, ukljucuje i:
10,2,,a, zaposlenje na brodu registroanom u brodskom registru britanske luke i
10,2,,b, zaposlenje na aionu ili letilici registroanoj u Ujedinjenom Kraljestu, kojom
upralja lice koje ima sediste posloanja u Velikoj Britaniji ili je njen drzaljanin.
10,3, u slucaju zaposlenja na brodu registroanom u brodskom registru britanske luke
,izuze kada izrsilac obalja sa posao an Velike Britanije, i an sih podrucja
naedenih u clanu ,5,, brod ce se u releantnim slucajeima smatrati radnom
organizacijom.
10,4, Kada se posao ne obalja u radnoj organizaciji, u releantnim slucajeima smatrace
se da se obalja u radnoj organizaciji u kojoj ga izrsilac obalja ,ukoliko se ne obalja ni
iz jedne radne organizacije,.
10,5, Po pitanju posloa ezanih za |istrazianja morskog dna ili slojea ispod njega ili
eksploataciju prirodnih resursa|
1
, Njeno Velicansto moze izdati kraljeski nalog da
clanoi ,1, i ,2, imaju isto dejsto kao da su poslednji podaci u ezi Velike Britanije
ukljuciali se regione priremeno deinisane kao teritorija na osnou clana 1,1, Zakona
o kontinentalnom pojasu iz 1964. godine |ili naedene u clanu 10,8, Zakona o nati iz
1964. godine|
23
, izuze teritorije ili dela teritorije na koju se primenjuju zakoni Seerne
Irske.
10,6, Nalog opisan u clanu ,5, moze predideti, po pitanju zaposlenja na koje se odnosi,
da oaj Deo i clan 1 Zakona o jednakim platama iz 190. imaju dejsto uz modiikacije
deinisane u nalogu.
10 ,, Nalog u ezi clana ,5, nema dejsto osim ako nacrt naloga nije predhodno
odobren od oba doma Parlamenta.
VI DLO
KOMISIJA ZA JLDNAKL MOGUCNOS1I

21
Prim. pre. -zbog seobuhatnosti originalnog termina, upotrebljen je oaj izraz sa rezerom da
oznacaa irmu, kompaniju, deonicarsko drusto, osiguraajuci zaod, drzanu sluzbu i se ostale idoe
angazmana zaposlenih lica.
23
Nalog izdat na osnou clana 10,5,: Seksualna diskriminacija i jednake plate ,zaposlenje an okira
drzae, eidencija 198 SI 198,930 - moze se naci na www.hmso.go.uk.
24
1ekst u cetrtastim zagradama bice unet od datuma koji ce biti odredjen: Zakon o nati iz 1988. godine,
clan 4, paragra 8.
1qo
140
Opste odredbe
S3. Osnivanje i duznosti Komisije
53,1, Ustanoljaa se telo Komesara pod naziom Komisija za jednake mogucnosti, koje
se sastoji od najmanje osam, ali ne ise od petnaest lica koja imenuje Drzani sekretar na
bazi punog ili poloine radnog remena, i koja imaju sledece duznosti :
53,1,,a, rad usmeren ka eliminaciji diskriminacije,
53,1,,b, unapredenje ponude jednakih mogucnosti muskarcma i zenama uopste,
53,1,,bA, unapredenje ponude jednakih mogucnosti na polju zaposljaanja i strucnog
osposobljaanja osobama koje nameraaju da se podrgnu, podrgaaju se ili su se
podrgle operaciji promene pola i
53,1,,c, pracenje posledica primene oog Zakona i Zakona o jednakim platama iz 190.
godine i, na zahte Drzanog sekretara ili na sopstenu inicijatiu, sastaljanje predloga
za amandmane na ta da zakona i njihoo podnosenje Drzanom sekretaru.
53,1A, Jedan od komesara ce biti lice koje, po misljenju Drzanog sekretara, ima
posebna znanja o Skotskoj.
53,2, Drzani sekretar ce imenoati :
53,2,,a, jednog od komesara na mesto predsednika Komisije i
53,2,,b, jednog ili da komesara ,po nahodenju Drzanog sekretara, na mesto
zamenika predsednika ili zamenike predsednika Komisije.
53,3, Drzani sekretar moze nalogom izmeniti sta ,1, po pitanju deinisanja broja
komesara. 53,4, Amandman 3 se primenjuje na Komisiju.
S4. Istrazivanje i obuka
54,1, Komisija moze inicirati ili pomagati ,inansijski ili na drugi nacin, sa
istrazianja i se aktinosti obuke koja rse druga lica, a koja Komisija smatra
potrebnim ili srsishodnim u smislu odeljka 53,1,.
54,2, Komisija moze da naplacuje troskoe za obrazone ili druge objekte ili usluge koje
stalja na raspolaganje.
SS. Pregled diskriminatornih uredbi u zdravstvenoj i sigurnosnoj legislaturi
55,1, Bez uticaja na opste uzanse iz odeljka 53,1,, Komisija ce, u obaljanju
duznosti koje proizilaze iz paragraa ,a, i ,b, tog clana:
55,1,,a, pratiti releantne statutorne uredbe u delu u kome traze razliciti tretman
muskaraca i zena i
55,1,,b, ukoliko Drzani sekretar zahtea, podneti mu izestaj o bilo kom pitanju
koje on deinise, a koje se odnosi na te duznosti i tice se releantnih statutornih
uredbi.
Predmetni izestaj ce biti sastaljen u remenskom roku koji deinise Drzani
sekretar, i Drzani sekretar ce izdati nalog da se taj izestaj objai.
55,2, Kad god Komisija smatra potrebnim, sastaice i podneti Drzanom sekretaru
predloge za izmenu releantnih statutornih odredbi.
55,3, Komisija ce obaljati soje duznosti ezane za releantne statutorne odredbe uz
konsultacije sa Komisijom za zdralje i sigurnost.
55,4, U oom odeljku, izraz "releantne statutorne odredbe' ima znacenje deinisano
u odeljku 53 Zakona o zdralju i sigurnosti na radu iz 194. godine.
S6. Godisnji izvestaji
56,1, Cim je to izodljio, po isteku kalendarske godine Komisija ce Drzanom
sekretaru podneti izestaj o som radu tokom doticne godine.
56,2, Saki godisnji izestaj ce ukljuciati opsti pregled rada tokom perioda na koji
1q1
141
se odnosi, a u ezi pitanja koja ulaze u opis duznosti Komisije.
56,3, 1okom pripreme nacrta procedura koje ce biti publikoane po osnou clana ,2,
Komisija ce se konsultoati sa:
56,3,,1,,a, organizacijama ili udruzenjima organizacija koje predstaljaju poslodace ili
zaposlene, i
56,3,,1,,b, drugim organizacijama ili telima po nahodenju Komisije.
56,4, Ako Komisija odluci da nastai rad na nacrtu, prosledice taj nacrt Drzanom
sekretaru, koji ce:
56,4,,a, isti izneti pred oba doma Parlamenta ako ga odobraa, ili
56,4,,b, ako ga ne odobraa, objaiti razloge zbog kojih nije dao saglasnost.
56,5, Ukoliko, u roku od cetrdeset dana od dana kada je primerak nacrta procedure iznet
pred oba doma Parlamenta, ili ako se primerci uruce na da razlicita datuma, s tim sto je
azeci kasniji, bilo koji od da doma tako odluci, nece se preduzimati nikaki dalji koraci,
sto ne sprecaa podnosenje noog nacrta Parlamentu.
56,6, Prilikom racunanja roka od cetrdeset dana naedenog u clanu ,5,, nece se
uracunaati reme dok je Parlament raspusten, ili suspendoam dekretom ili tokom koga
oba doma imaju pauzu od duzu od cetiri dana.
56,, Ako se odluka na koju se odnosi clan ,5, ne donese, Komisija ce izdati kodeks
ponasanja u obliku nacrta, i taj kodeks ce stupiti na snagu onoga dana koji Drzani
sekretar deinise sojim nalogom.
56,8, Uz postoanje odredbi odeljka 81,4,, nalog izdat u smislu clana ,, moze sadrzati
prelazne usloe ili mere stednje koje Drzani sekretar smatra potrebnim ili eikasnim u
ezi kodeksa ponasanja koji time stupa na snagu.
56,9, Komisija moze poremeno reidirati celi ili deo kodeksa ponasanja izdatog u
skladu sa oim odeljkom i publikoati taka reidirani kodeks ponasanja, a clanoi ,2, do
,8, ce se primenjiati ,uz odgoarajuce modiikacije, na taka reidirani kodeks ponasanja
na isti nacin kao sto se primenjuju i na njegoo pro izdanje.
56,10, Nepostupanje bilo kog lica u skladu sa bilo kojom odredbom kodeksa
ponasanja nece ga samo po sebi izlagati odgoornosti, ali u sim postupcima po oom
Zakonu ili Zakonu o jednakim platama iz 190. pred sudom rada, si kodeksi
ponasanja izdati po odredbama oog clana ce biti prihatljii dokazi, i ako sud bilo
koju odredbu takog kodeksa smatra releantnom za bilo koje pitanje koje proistice iz
postupka, taj kodeks ce biti uzet u obzir pri odlucianju o tom pitanju.
56,11, Uz postoanje clana ,1,, kodeks ponasanja izdat u skladu sa oim clanom moze
ukljuciati i uputsta koja Komisija smatra potrebnim u ezi koraka koje poslodaci treba
da preduzimaju da bi sprecili soje sluzbenike od cinjenja dela koja oaj Zakon
proglasaa protizakonitim tokom trajanja njihoog zaposlenja.
Napomena
Kodeksi ponasanja sastaljeni na osnou oog clana su Kodeks ponasanja u ezi polne
diskriminacije: Politika, praksa i procedure jednakih praa u zaposljaanju ,1985, i
Kodeks ponasanja u ezi sa jednakim platama.
KODLKSI PONASANJA
S6A. Kodeksi ponasanja
2S
56A,1, Komisija moze da izda kodekse ponasanja koji sadrze prakticna uputsta koja
Komisija smatra odgoarajucim za jednu li ise sledecih srha, naime
56A,1,,a, eliminaciju diskriminacije na polju zaposljaanja,
56A,1,,b, unapredenje jednakosti i mogucnosti na tom polju kako za muskarce tako i

25
Prim. pre. - U originalu se pojaljuju odeljak 56 i 56A, no u nabrajanju u odeljku 56A izostaljeno je
"A", te je odluceno da se u preodu ipak ubaci.
1qz
142
za zene,
56A,1,,bA, unapredenje jednakosti mogucnosti na tom polju za osobe koje
nameraaju da se podrgnu, podrgaaju se ili su se podrgle operaciji promene pola.
56A,2, Kada Komisija odluci da izda kodekse ponasanja pripremice i objaiti nacrt
takog kodeksa, razmotriti se komentare koje dobije u ezi sa tim i moze izmeniti
nacrt na odgoarajuci nacin.
56A,3, 1okom pripremanja nacrta kodeksa za eentualno objaljianje po osnou
paragraa
,2, Komisija ce se konsultoati sa:
56A,3,,a, organizacijama ili udruzenjima koje predstaljaju poslodace ili radnike i
56A,3,,b, drugim organizacijama i telima koja Komisija smatra releantnim.
56A,4, Ako Komisija odluci da odobri nacrt, podnece ga Drzanom sekretaru, koji ce
56A,4,,a, ukoliko ga odobraa, izneti taj nacrt pred oba Doma Parlamenta, i
56A,4,,b, ukoliko ga ne odobraa, objaiti detalje o sojim razlozima nedaanja
odobrenja.
56A,5, Ako, u okiru cetrdeset dana koji se racunaju od dana kada je nacrt kodeksa
iznet pred oba Doma Parlamenta, ili, ukoliko se kopije ne podnesu istog dana, od dana
kasnijeg podnosenja, jedan od da Doma tako odluci, nece se preduzimati dalji koraci
po tom pitanju, sto ne sprecaa podnosenje noog nacrta Parlamentu.
56A,6, Prilikom racunanja roka od cetrdeset dana naedenog u clanu ,5,, nece se
uracunaati reme dok je Parlament raspusten, ili suspendoam dekretom ili tokom koga
oba doma imaju pauzu od duzu od cetiri dana.
56A,, ako se ne donese odluka iz clana ,5,, Komisija ce izdati kodeks u obliku
nacrta, i kodeks ce stupiti na snagu na dan koji odredi Drzani sekretar.
56A,8, Bez obzira na odeljak 81,4,, nalog iz clana ,, moze sadrzati prelazne ili
pocetne usloe koje Drzani sekretar smatra pogodnim ili eikasnim u ezi kodeksa
ponasanja koji se time ustanoljaa.
56A,9, Komisija moze poremeno rsiti reizije kompletnog kodeksa ponasanja ili
nekog njegoog dela, izdatog prema oom clanu, i objaiti taka reidirani kodeks, s
tim sto ce se na taj reidirani kodeks primenjiati odeljci ,2, do ,8, ,uz odgoarajuce
modi-ikacije, na isti nacin na koji se primenjuju na pro izdanje kodeksa.
56A,10,Propust bilo kog lica da primeni jednu od odredbi kodeksa ponasanja nece ga
sam po sebi izloziti postupku, ali u sim postupcima po oom Zakonu ili Zakonu o
jednakim platama iz 190. godine, u postupku pred tribunalom rada saki kodeks
ponasanja izdat prema odredbama oog clana se moze uesti u dokazni materijal i
ukoliko sud ustanoi da je bilo koja od odredbi tog kodeksa releantna za bilo koje
pitanje koje se postai tokom postupka, ista ce biti uzeta u obzir prilikom razmatranja
tog pitanja.
56A,11,Bez obzira na clan ,1,, kodeks ponasanja izdat na osnou oog clana moze
ukljuciati i prakticne sugestije koje Komisija smatra podobnim, a u ezi koraka koje
poslodaci mogu da preduzmu da bi sprecili soje sluzbenike da tokom sog
zaposlenja rse dela koja oaj Zakon proglasaa protizakonitim.
Beleska
Kodeksi ponasanja po oom clanu su Kodeks ponasanja u ezi polne diskriminacije,
Politike, procedure i praksa jednakih mogucnosti u zaposljaanju iz 1985. godine i
Kodeks ponasanja u ezi jednakih plata iz 190.
1q
143
4. IRSKA
ZAKON O JLDNAKOS1I U RADNIM ODNOSIMA, J998.
- 1. DLO - UVOD I OPS1L ODRLDBL
- 1. Kratak naslo i pocetak
- 2. 1umacenje
- 3. Naredbe i propisi
- 4. 1roskoi
- 5. Ukidanja i posledicni amandmani
- 2. DLO - DISKRIMINACIJA : OPS1L ODRLDBL
- 6. Diskriminacija u smislu oog Zakona
- . Slican rad
- 8. Diskriminacija od strane poslodaca, itd.
- 9. Odredbe o nekim sporazumima i naredbama
- 10. Oglasaanje
- 11 Agencije za zaposljaanje
- 12. Strucna obuka
- 13. Clansto u nekim telima
- 14. Najam, itd. diskriminacija i iktimizacija
- 15. Odgoornost poslodaaca i principala
- 16. Priroda i opseg obaeza poslodaaca u nekim slucajeima
- 1. Postoanje zakonskih zahtea, itd.
3. DLO - POSLBNL ODRLDBL O JLDNAKOS1I ZLNA I MUSKARACA
- 18. Primena principa jednakosti na zene i muskarce
- 19. Prao na jednaku naknadu
- 20. Implicitni uslo jednake naknade
- 21. Odredba o jednakosti po pitanjima poloa
- 22. Indirektna diskriminacija na osnou pola
- 23. Seksualno uznemiraanje na radnom mestu, itd.
- 24. Pozitina akcija za jednake mogucnosti
- 25. Iskljucenje diskriminacije za neka radna mesta
- 26. Izuzeci u ezi sa licnim i porodicnim pitanjima
- 2. Garda Siochana i sluzba u zatoru
-
- 4. DLO - POSLBNL ODRLDBL O JLDNAKOS1I MLDU DRUGIM
KA1LGORIJAMA LICA
- 28. Uporediaci
- 29. Prao na jednaku naknadu
- 30. Odredba o jednakosti koja se odnosi na pitanja koja nisu u ezi sa polom
- 31. Indirektna diskriminacija
- 32. Uznemiraanje na radnom mestu, itd.
- 33. Dozoljene pozitine akcije
- 34. Stednja i izuzeci u ezi sa porodicom, staroscu ili inaliditetom
- 35. Posebne odredbe koje se odnose na inalide
1qq
144
- 36. Nametanje nekih zahtea kao zakonitih
- 3. Iskljucenje diskrimanacije iz odredenih razloga, na nekim radnim mestima
- 5. DLO - US1ANOVA ZA JLDNAKOS1
- 38. Produzenje postojanja Ustanoe za jednakost pri zaposljaanju kao Ustanoe
za jednakost
- 39. lunkcije Ustanoe
- 40. Strategijski planoi
- 41. Clansto
- 42. Predsedaajuci
- 43. Diskaliikacija
- 44. Redoni clanoi
- 45. Predsednik i redoni clanoi se mogu ponoo naimenoati
- 46. Zamenik predsednika
- 4. Sastanci i rad
- 48. Saetodani odbori
- 49. Izrsni direktor
- 50. Odgoornost Izrsnog direktora
- 51. Osoblje
- 52. Pecat Ustanoe
- 53. Racuni i reizija
- 54. Godisnji izestaji i podnosenje inormacije Ministru
- 55. Dotacije i Olascenja za uzimanje zajmoa
- 56. Kodeks prakse
- 5. Istrazianje i inormacije
- 58. Istrage
- 59. Pribaljanje inormacija za istrage
- 60. Prekrsaji u ezi sa istragama, itd.
- 61. Preporuke koje proizilaze iz izestaja o istragama
- 62. Obaestenja o ne-diskriminaciji
- 63. Zalba na obaestenja o ne-diskriminaciji
- 64. Registar ne-diskriminacije
- 65. Sudski nalozi zbog nepostoanja ne-diskriminacije
- 66. Prekrsaji u ezi sa nepostoanjem obaestenja o ne-diskriminaciji
- 6. Pomoc Ustanoe u ezi sa nekim pitanjima
6. DLO - ANALIZL JLDNAKOS1I I AKCIONIl PLANOVA I ANALIZA
ZAKONA
- 68. Deinicija
- 69. Analize jednakosti i akcioni planoi
- 0. Olascenja za sproodenje u ezi sa analizama jednakosti i akcionim
planoima
- 1. Zalbe na sustinske primedbe
- 2. Sproodenje sustinskih primedbi
- 3. Analiza zakona.
. DLO - DRUGI LLKOVI I SPROVODLNJL
- 4. 1umacenje
- 5. Direktor istrazianja o jednakosti i drugi zanicnici
1q
145
- 6. Prao na inormacije
- . lorum za trazenje ispraljanja
- 8. Posredoanje
- 9. Istrazianja koja obaljaju Direktor ili Sud rada
- 80. Upucianje Okruznom sudu
- 81. Posledice nedaanja inormacija, itd.
- 82. Ispraljanje koje se moze narediti
- 83. Zalbe Direktora Sudu rada
- 84.Upucianja koja daje Sud rada
- 85. Olascenja Ustanoe za izrsenje
- 86.Upucianje kolektinih ugoora Direktoru
- 8. Odluke o posredoanju i zalbe na kolektine ugoore
- 88. Oblik i sadrzina odluka
- 89. Daanje i objaljianje odluka i resenja
- 90. Zalbe i pozianja od strane Suda rada
- 91. Izrsenje odluka i porananja
- 92. Dopunska olascenja Okruznog suda za sproodenje
- 93. Naknada umesto pononog zaposljaanja
- 94. Olascenja za ulaz u prostorije, prikupljanje inormacija, itd.
- 95. Zahtei licima da podnesu inormacije
- 96. Sankcije proti nepodnosnja dokumenata, inormacija, itd.
- 9. Dopunske odredbe o inormacijama
- 98. Kazna za otpustanje sluzbenika koji koristi soja praa
- 99. Obstrukcija Direktora i drugih zanicnika
- 100. Prekrsaji: opste pdredbe
- 101. Alternatini putei za ispraljanj neprade ,obestecenje,
- 102. Odbacianje slucajea na kojima se ne radi
- 103. Odredbe u ezi sa insolentnoscu
- 104. Specijalne odredbe u ezi sa Odbrambenim snagama
- 105. Amandman na Zakon o industrijskim odnosima od 1990.
____________________________________________________
ZAKON KOJI CL DONL1I NOVL ODRLDBL ZA UNAPRLDLNJL
JLDNAKOS1I IZMLDU ZAPOSLLNIl LICA, KOJI CL DONL1I NOVL
ODRLDBL U ODNOSU NA DISKRIMINACIJU NA POSLU I U VLZI SA
ZAPOSLLNJLM, S1RUCNA OBUKA I CLANS1VO U NLKIM 1LLIMA, KOJI
CL DONL1I DALJL ODLUKL U VLZI SA DIRLK1IVOM SAVL1A BR. 5-
1-LLC O PRIBLIZAVANJU ZAKONA ZLMALJA CLANICA KOJI SL
ODNOSL NA PRIMLNU PRINCIPA JDNAKIl PLA1A ZA MUSKARCL i
ZLNL i SA DIRLK1IVOM SAVL1A BR. 6-20-eec O SPROVODLNJU
PRINCIPA JLDNAKOG 1RL1MANA MUSKARACA i ZLNA U POGLLDU
MOGUCNOS1I ZAPOSLJAVANJA, S1RUCNL OBUKL I UNAPRLDLNJA I
RADNIl USLOVA, KOJI CL DONL1I NOVL ODRLDBL U VLZI SA
UZNLMIRAVANJLM PRILIKOM ZAPOSLJAVANJA I NA RADNOM
MLS1U,
KOJIM SL MLNJAJU IML I SAS1AV US1ANOVL ZA JLDNAKOS1 PRI
ZAPOSLJAVANJU I PRLDVIDA SL DA 1O 1LLO UPRAVLJA RAZNIM
1q6
146
PI1ANJIMA U VLZI SA OVIM ZAKONOM, DA SL UKINU ZAKON PRO1IV
DISKRIMINACIJL ,PLA1L, OD 194, I ZAKON O JLDNAKOS1I PRI
ZAPOSLJAVANJU OD 19, I KOJI CL SADRZA1I ODRLDBL O SRODNIM
PI1ANJIMA ,18. JUNI 1998,.
ZAKON CL USVOJI1I IRSKI PARLAMLN1 KAKO SLLDI:
1. DLO UVOD i OPS1L
1. Kratak naslov i pocetak
,1, Oaj Zakon se moze naoditi kao Zakon o jednakosti pri
zaposljaanju od 1998.
,2, Osim ukoliko bilo koja odredba Zakona izricito odreduje kada ce
taka odredba stupiti na snagu, oaj Zakon ce stupiti na snagu na dan
koji odredi Ministar, a mogu se odrediti razliciti dani za razne odredbe
i razlicite srhe.
2. 1umacenje
U oom Zakonu, ukoliko kontekst ne zahtea drukcije:
cinjenje` ukljucuje i namerno necinjenje,
Oglas` obuhata se rste oglasa, bilo da su upuceni janosti ili ne, u noinama ili
drugim publikacijma, na teleiziji ili radiju, ili prikazianjem i obaestaanjem preko bilo
kog drugog sredsta, a reerence o objaljianju oglasa ce se odrediti shodno tome,
agencijski radnik` oznacaa sluzbenika ciji ugoor o zaposlenju je onaka kaka je
pomenut u paragrau ,b, deinicije takog ugoora u oom pododeljku,
pridruzeni poslodaac` ce se tumaciti prema pododeljku ,2,,
Ustanoa` oznacaa Ustanou za jednakost
Ugoor o zaposlenju` tumaci se, prema pododeljku ,3,:
- ,a, kao ugoor o sluzbi ili segrtoanju, ili
- ,b, kao bilo koji drugi ugoor po kome se ugoara sa licem koje odi agenciju za
zaposljaanje, u smislu Zakona o agencijama za zaposljaanje od 191, da licno
obai neki posao ili neku uslugu za neko drugo lice ,bez obzira da li je to lice
ugoarac u datom ugooru,,
- bilo da je ugoor izricit ili implicitan i, ako je izricit, bilo da je pismen ili usmen,
- Direktor` oznacaa Direktora istraga o jednakosti,
- inaliditet` znaci:
- ,a, potpuno ili delimicno odsusto telesnih ili mentalnih unkcija, ukljucujuci tu i
odsusto nekog dela tela,
- ,b, prisusto, u telu, organizama koji izaziaju ili mogu da izazou, hronicnu
bolest,
- ,c, lose unkcionisanje, deormaciju ili unakazenost dela tela,
- ,d, stanje loseg uncionisanja koje proizilazi iz pogresnog ucenja od osobe koja
nije u stanju loseg ukcionisanja, ili
- ,e, stanje ili bolest koja utice na nacin misljenja nekog lica, na njegou sest o
starnosti, emocije ili rasudianje ili koja doodi do poremecenog ponasanja,
koje ukljucuje inaliditet koji postoji u datom trenutku, ili koji je postojao ranije a
1q;
147
ise ne postoji, ili koji bi mogao postojati u buducnosti, ili koji je imputiran
nekom licu,
- razlog za diskriminaciju` ima znacenje odredeno u odeljku 6,2,,
- otpustanje` oznacaa raskid ugoora o zaposlenju od strane sluzbenika, ,bilo da
je prethodno obaestenje o raskidu dato poslodacu ili ne, u okolnostima u
kojima bi, zbog ponasanja poslodaca, sluzbenik imao prao da raskine
ugoorbez prethodnog obaestenja, ili u kojima bi bilo razumno da sluzbenik
tako postupi, pa ce se otpustanje` tumaciti u tom smislu,
- sluzbenik", uz postoanje pododeljka ,3,, oznacaa lice koje je zakljucilo ugoor
o zaposlenju, ili radi po takom ugooru ,ili, ako je zaposlenje prestalo, koje je
zakljucilo ugoor i radilo po ugooru,,
- poslodaac`, uz postoanje pododeljka ,3, oznacaa, u odnosu na sluzbenika,
lice sa kojim je sluzbenik zakljucio ugoor ili za koje sluzbenik radi po ugooru o
zaposlenju ,ili, ako je zaposlenje prestalo, koje je zakljucilo ugoor i radilo po
ugooru,,
- agencija za zaposljaanje` ,ako nije deinisana pozianjem na Zakon o
agencijama za zaposljaanje od 191, oznacaa lice koje pruza usluge, za proit ili
na drugi nacin, u ezi sa nalazenjem zaposlenja za potencijalne sluzbenike, ili za
nalazenje sluzbenika za poslodace,
- odredba o jednakosti` oznacaa odredbu o jednakosti poloa, onako kako je to
deinisano u odeljku 21, ili odredbu o nediskriminatornoj jednakosti, kako je to
deinisano u odeljku 30,
- uslo o jednakoj naknadi` oznacaa uslo u ugooru kako to odreduju odeljci
19,1,, 20,1, ili 29,1,,
- porodicni status` oznacaa odgoornost:
- ,a, roditelja ili lica in loco parentis, u odnosu na lice koje nije napunilo 18 godina
starosti, ili
- roditelja ili prog staratelja koji zajedno stanuje u odnosu na lice toga doba
starosti ili starije sa inaliditetom koji je take prirode da namece potrebu za
staranjem ili podrskom stalno, redono ili cesto, za srhe paragraa ,b,, pri
staratelj je pri staratelj koji zajedno stanuje sa licem koje je inalid, ukoliko pri
staratelj stanuje sa inalidom,
- unkcije` u odnosu na Ustanou, obuhata praa i duznosti,
- slican rad` se deinise u skladu sa odeljkom ,
- bracno stanje` znaci: neozenjen ,neudata, ozenjen ,udata,, odojeni, razedeni,
udoac ,udoica,,
- clan porodice` u odnosu na bilo koje lice, oznacaa:
- ,a, supruga,u, tog lica ili
- ,b, brata, sestru, strica, ujaka, tetku, necaka, necaku, pretka u praoj liniji ili
potomka u praoj liniji tog lica ili supruga,e, tog lica,
- Ministar` oznacaa Ministra za pradu, jednakost i reormu zakona,
- penziona praa` oznacaa penziju ili bilo koju drugu beneiciju koja proistice iz
penzionog plana zaposlenih,
- postupak` obuhata saki postupak, posredoanje ili istragu po Odeljku VII, ali
ne obuhata kriicne postupke za prekrsaje po oom Zakonu,
- pribaljac agencijskig rada` se deinise prema pododeljku ,5,,
- regulatorno telo` oznacaa sa tela koja spadaju u bilo koji od paragraa od ,a,
do ,c, u odeljku 13,
- `releantna karakteristika` se deinise prema odeljku 28,3,,
- ersko uerenje` oznacaa ersku pripadnost ili erske poglede,
1q8
148
- naknada` u odnosu na sluzbenika ne obuhata penziona praa, ali obuhta ,an
toga,, se isplate, u nocu ili naturi, koje sluzbenik dobija, neposredno ili
posredno, od poslodaca u odnosu na soj posao,
- seksualna orijentacija` oznacaa heteroseksualnu, biseksualnu ili homoseksualnu
orijentaciju,
- sindikat` oznacaa sindikat koji ima dozolu za pregoaranje na osnou II dela
Zakona o sindikatima od 1941,
- strucna obuka` se deinise prema odeljku 12,2,,
,2, Za srhe oog Zakona, smatrace se da su da poslodaca udruzena ako je jedan
prano lice nad kojim drugi ima kontrolu ,direktnu ili indirektnu, ili ako su oba
poslodaca prana lica nad kojima neko trece lice ima kontrolu ,direktnu ili indirektnu,.
,3, Za srhe oog Zakona:
- ,a, lice koje ima drzanu sluzbu ,ukljucujuci tu i pripadnike Garda Siokana i
Armije, ili je inace drzani sluzbenik, u smislu Zakona o uredenju drzane sluzbe
od 1956, smatrace se sluzbenikom koje zaposljaa drzaa ili lada, prema slucaju,
po ugooru o sluzbi,
- ,b, unkcioner ili sluzbenik lokalne lasti u smislu Zakona o lokalnim lastima od
1941, luckih lasti, odbora za narodno zdralje ili odbora za strucnu obuku,
smatrace se sluzbenikom koga zaposljaaju lasti ili odbori, ec prema slucaju, po
ugooru o sluzbi, I
- ,c, u odnosu na agencijskog radnikai, lice koje je odgoorno za placanje radnika
u agenciji smatrace se poslodacem.
,4, U oom Zakonu usloi zaposlenja` ne obuhataju naknadu i penzijska praa.
,5, Lice koje, na osnou ugoora sa agencijom za zaposljaanje, u smislu Zakona o
agencijama za zaposljaanje od 191, prima usluge jednog ili ise radnika u agenciji ali
nije njiho poslodaac prema oom Zakonu, se u Zakonu, u odnosu na agencijske
radnike, smatra pribaljacem agencijskog rada`.
,6, U oom Zakonu, pozianje na Deo ili odeljak Zakona, predstalja pozianje na Deo
ili odeljak oog Zakona, ukoliko se ne kaze da je to pozianje na neki drugi zakonski akt.
,, U oom Zakonu, pozianje na neki pododeljak ili paragra oznacaa pozianje na
odredbu na koju se pozianje odnosi, osim ako nije naznaceno da se to odnosi na
neku drugu odredbu.
,8, U oom Zakonu, pozianje na neki zakon obuhata i taj Zakon sa izmenama na
osnou drugih zakona, ukljucujuci i oaj Zakon.
2. Naredbe i propisi
,1, Bilo koje olascenje za izdaanje naredbi, po oom Zakonu, obuhata
olascenje da se naredbe date koriscenjem tog olascenja menjaju ili
opoziaju.
,2, Ukoliko se predlaze neka naredba po oom Zakonu,osim prema odeljku 1,2,,
ili pododeljku ,3, ili ,5, odeljka 56, nacrt naredbe ce biti podnet u oba Doma
Oireachtas, i naredba se nece donositi dok oba Doma ne usoje nacrt
naredbe.
,3, Ministar moze da donosi propise o stupanju oog Zakona na snagu.
,4, Si propisi koji se donesu na osnou oog Zakona podnece se pred oba
Doma irskog Parlamenta cim to bude prakticno moguce posto se propisi
donesu, i ako bilo koji od Domoa usoji rezoluciju kojim se propis
1qq
149
ponistaa u roku od 21 dan od dana kada je Dom zasedao posto mu je propis
podnet, propis ce biti ponisten, ali bez uticaja na aljanost bilo cega sto je
prethodno ucinjeno po tom propisu.
,5, Bilo koja naredba ili propis koji su doneti po oom Zakonu mogu da sadrze
posledicne, dopunske ili pomocne odredbe, ukoliko ih Ministar smatra
potrebnim ili korisnim.
3. 1roskovi. Si troskoi koji ce se pojaiti u sproodenju oog Zakona ce, u onoj
meri u kojoj to sankcionise Ministar inansija, biti isplaceni nocem koji ce
obezbediti Oireachtas.
4. Ukidanja i posledicni amandmani
,1, Na osnou pododeljka ,2,, Zakon o antidiskriminaciji ,plate, od 194, i
Zakon o jednakosti u zaposljaanju od 19, se oim ukidaju.
,2, Bez uticaja na deloanje odeljka 21. koji se odnosi na posledice ukidanja
Zakona o tumacenju od 193, nista u oom odeljku nece uticati na stalno
dejsto naredbi donetih na osnou odeljka 14. ,koji se odnosi na olascenje
za ukidanje ili menjanje nekih zakona, Zakona o jednakosti zaposljaanja od
19, pa, sledsteno tome, se take naredbe imace dejsto, po stupanju
oog odeljka na snagu, kao da je taj odeljak i dalje na snazi.
,3, U pododeljku ,2, odeljka 4 Zakona o industrijskim odnosima ,koji se odnosi
na Zamenika predsednika Suda rada, treba zameniti reci oaj Zakon i Zakon
o jednakosti zaposljaanja od 1998`, recima I oaj Zakon`.
(8) DLO DISKRIMINACIJA OPS1L ODRLDBL
Uvod
5. Diskriminacija u smislu ovog Zakona
,1, U smislu oog Zakona, smatrace se da je diskriminacija nastupila
tamo gde se, na osnou bilo kog razloga datog u pododeljku ,2, ,u
oom Zakonu: razlozi za diskriminaciju`, tretira manje pooljno
nego sto je tretirano ili sto bi bilo tretirano drugo lice.
,2, Izmedu da lica, razlozi za diskriminaciju ,i opis tih razloga u smislu
oog Zakona, su:
- ,a, ako je jedno lice zena a drugo muskarac ,u oom Zakonu: razlog pola`,
- ,b, ako su da lica razlicitog bracnog stanja ,u oom Zakonu: `razlog bracnog
stanja`
- ,c, ako jedno lice ima porodicni status a drugo nema ,u oom Zakonu: razlog
porodicnog statusa`,
- ,d, ako imaju razlicite seksualne orijentacije ,u oom Zakonu: razlog seksualne
orijentacje`,
- ,e, ako jedno lice ima razlicito ersko uerenje od drugog, ili je jedno lice ernik a
drugo nije ,u oom Zakonu: Verski razlog`,
- ,, ako su razlicitog doba starosti, ali uz postoanje pododeljka ,3, ,u oom
Zakonu: razlog starosti`,
- ,g, ako je jedno lice inalid a drugo nije ili je inalid ali razlicite rste inaliditeta
,u oom Zakonu:`razlog inaliditeta`,
1o
150
- ,h, ako pripadaju razlicitim rasama, ako imaju razlicitu boju koze, ako su
razlicitog etnickog ili nacionalnog porekla ,u oom Zakonu: razlog rase`,
- ,i, ako je jedno clan zajednice putnika a drugo nije ,u oom Zakonu: razlog
zajednice putnika`,.
,3, Ako je :
- ,a, jedno lice napunilo 65 godina, ili
- ,b, ako jos nije napunilo 18 godina
tada se, u smislu odeljka 12,3, pooljniji ili nepooljniji tretman tog lica u odnosu na
drugo lice ,bez obzira na starost tog drugog lica, nece smatrati diskriminacijom na
osnou doba starosti.
,4, Ministar ce analizirati sproodenje oog Zakona u roku od 2 godine
od dana stupanja oog odeljka na snagu kako bi ocenio da li postoji
potreba da se nesto doda razlozima za diskriminaciju nabrojanim u
oom odeljku.
6. Slican rad
,1, U smislu pododeljka ,2,, na osnou oog Zakona, a u odnosu na posao za
koji je neko lice zaposleno, smatrace se da neko drugo lice obalja slican
posao ako:
- ,a, oba lica obaljaju isti posao pod istim ili slicnim usloima, ili se mogu
medusobnmo zamenjiati na tom poslu,
- ,b, je rad koji obalja jedno lice slicne prirode kao rad koji obalja drugo lice i
ako su razlike izmedu rada koji obalja jedno lice i rada koje obalja drugo lice ili
razlike izmedu usloa rada malog znacaja u odnosu na rad u celini, ili se
pojaljuju neredono tako da nisu znacajne za rad u celini, ili
- ako je rad koji obalja jedno lice jednak po rednosti sa radom koje obalja
drugo lice, imajuci u idu estinu, izicke i mentalne sposobnosti, odgoornost i
radne usloe.
,2, U pogledu rada za koji je agencijski radnik zaposljen, nijedno lice osim
drugog agencijskog radnika ne moze se smatrati, u smislu pododeljka ,1,,
zaposlenim za obaljanje slicnog rada ,pa, prema tome, u pogledu rada koji
obalja radnik an agencije, agencijski radnik se ne moze smatrati zaposlenim
na slicnom radu,.
,3, U bilo kom slucaju kada:
- ,a, je naknada koju prima jedno lice ,primarni radnik`, manja od naknade koju
prima drugo lice ,uporediac`,, i
- ,b, je rad koji obalja primarni radnik ece rednosti od rada koji obalja
uporediac, imajuci u idu osobine pomenute u pododeljku ,1,,c,, smatrace se da
je rad primarnog radnika jednak po rednosti radu koji obalja uporediac.
Diskriminacija u specificnim oblastima
7. Diskriminacija od strane poslodavca, itd.
11
151
U pogledu:
- ,a, dostupnosti zaposlenja
- ,b, usloa zaposljaanja
- ,c, obuke ili iskusta za, ili u ezi sa zaposlenjem
- ,d, unapredenja ili unazadenja
- ,e, klasiikacije radnih mesta,
poslodaac nece praiti razliku izmedu nekog sluzbenika ili potencijalnog sluzbenika
a lice koje obezbeduje agencijske radnike nece praiti razliku medu agencijskim
radnicima .
,2, U smislu oog Zakona, nece se smatrati da su poslodaac ili lice koje
obezbeduje agencijske radnike pocinili diskriminaciju u odnosu na
agencijskog radnika osim ako se ,na osnou nekog od razloga za
diskriminaciju, taka radnik tretira manje pooljno od drugog agencijskog
radnika.
,3, U pododeljcima ,4, do ,8,, pominjanje sluzbenika ukljucuje i agencijske
radnike, a, u odnosu na takog radnika, pominjanje poslodaca obuhata i
onoga koji obezbeduje agencijske radnike.
,4, Lice koje je poslodaac nece, u odnosu na sluzbenike ili zaposljaanje:
- ,a, imati nikaka praila ili uputsta koja bi mogla doesti do diskriminacije
nekog sluzbenika ili klase sluzbenika u pogledu pitanja pomenutih u paragraima
,b, do ,e, pododeljka ,1,, ili
- ,b, na drugi nacin primenjiati praksu koja bi mogla doesti do bilo kake
diskriminacije.
,5, Bez uticaja na opstu aznost pododeljka ,1,, smatrace se da je poslodaac pocinio
diskriminaciju sluzbenika ili potencijalnog sluzbenika u smislu pristupa zaposlenju,
ako rsi diskriminaciju proti sluzbenika ili potencijalnog sluzbenika:
- ,a, u bilo kom aranzmanu koje naprai poslodaac da bi odlucio kome da ponudi
zaposlenje, ili
- - ,b, ako odredi, u odnosu na neko lice ili klasu lica, usloe za zaposlenje koji nisu
pomenuti za neko drugo lice ili klasu lica, ukoliko se okolnosti pod kojima bi
taka lica ili klase lica bili zaposljeni ne razlikuju sustinski.
,5, Bez uticaja na opsti znacaj pododeljka ,1,, smatrace se da je neki poslodaac
pocinio diskriminaciju proti sluzbenika ili klase sluzbenika, ako, na osnou
bilo kog razloga za diskriminaciju, ne ponudi ili ne pruzi potencijalnom
sluzbeniku ili klasi lica kojoj pripada taj potencijalni sluzbenik:
- ,a, iste usloe zaposlenja ,osim naknade i penzionih praa,,
- ,b, iste usloe rada, i
- ,c, isti tretman u odnosu na prekoremeni rad, rad po smenama, skraceno reme,
transere, otpustanje, isak radne snage i disciplinske mere, koji poslodaac nudi
1z
152
ili pruza drugom licu ili klasi lica , kada okolnosti u kojima taka lica ili klase lica
nisu sustinski razlicite.
,6, Bez uticaja na opsti znacaj pododeljka ,1,, smatrace se da je poslodaac
pocinio diskriminaciju proti nekog sluzbenika u odnosu na strucnu obuku ili
iskusto, ili u odnosu na zaposlenje ako poslodaac, na osnou bilo kog
razloga za diskriminaciju, odbije da ponudi ili pruzi sluzbeniku jednake
mogucnosti za saetoanje o zaposlenju, za obuku ,na radu ili an rada, kao
sto su mogucnosti koje poslodaac nudi ili pruza drugim sluzbenicima,
ukoliko okolnosti pod kojima se sluzbenik ili klasa sluzbenika koji se
zaposljaaju nisu sustinski razlicite.
,, Bez uticaja na opsti znacaj pododeljka ,1,, smatrace se da je poslodaac
pocinio diskriminaciju proti sluzbenika u odnosu na unapredenje, ako, na
osnou bilo kog razloga za diskriminaciju:
- ,a, poslodaac odbije ili namerno propusti da ponudi ili obezbedi sluzbeniku
mogucnost za unapredenje, kada je ta mogucnost ponudena ili pruzena nekom
drugom kaliikoanom licu koje moze da dobije unapredenje, ili
- ,b, poslodaac ne ponudi, ili ne pruzi, u takim okolnostima, iste mogucnosti
pomenutom sluzbeniku.
8. Odredbe o nekim ugovorima i naredbama
,1, U slucajeima kada:
- ,a, neki ugoor ili naredba na koje se odnosi oaj odeljak sadrzi odredbu u kojoj
su razlike u naknadama zasnoane na bilo kom od razloga za diskriminaciju, i
- ,b, ako je, u odnosu na lice na koje se ugoor ili naredba odnosi, ta odredba u
suprotnosti sa usloom jednake naknade u ugooru o zaposlenju tog lica, onda
ce, u smislu pododeljka ,4,, ta odredba biti nistana.
,2, Ako ugoor ili naredba na koje se odnosi oaj odeljak sadrze odredbu koja
ne potpada u pododeljak ,1,, ali doodi do diskriminacije u pogledu bilo kog
pitanja u paragraima ,a, do ,e, odeljka 8,1,, onda ce, u smislu pododeljka ,4,,
taka odredba biti nistana.
,3, Oaj odeljak odnosi se na sledece ugoore i naredbe bilo da su sacinjeni ili izdati pre
ili posle stupanja oog odeljka na snagu:
- ,a, na kolektine ugoore,
- ,b, na naredbe iz propisa o zaposljaanju, u smislu IV dela Zakona o
industrijskim odnosima od 1946, i
- registroane ugoore o zaposlenju, u smislu III dela tog Zakona.
,3, U slucaju odredbe koja:
- ,a, se nalazi u ugooru ili naredbi koji su sacinjeni pre stupanja oog odeljka na
snagu, i
- ,b, je diskriminatorna iz bilo kog razloga za diskriminaciju osim razloga pola,
1
153
pododeljak ,1,, ili, prema slucaju, pododeljak ,2,, nece se primenjiati do pre godisnjice
od dana kada oaj odeljak stupi na snagu, prema tome, uslo jednake naknade ili odredba
o jednakosti u ugooru o zaposlenju nekog lica nece preladati bilo koju taku odredbu
u ugooru ili naredbi koja se odnosi na dato lice.
J0. Oglasavanje
,1, Ni jedan oglas koji se odnosi na zaposljaanje ni za jedno mesto se nece
odnositi na odredeno lice niti ce kao tako prikaziati da:
-,a, pokazuje nameru diskriminacije, ili
- ,b, moze razumno da se shati kao oglas koji pokazuje taku nameru.
,2, U smislu pododeljka ,1,, ukoliko se u oglasu nalazi rec ili recenica koja
deinise ili opisuje radno mesto, a ta rec ili recenica je taka da:
- ,a, podrazumea lice odredenog pola ili lice koje ,na osnou bilo kog razloga za
diskriminaciju, ima neku odredenu releantnu karakteristiku, ili
- ,b, ako je oglas opisan i odnosi se na radno mesto ili posao koji su ranije obaljali
pripadnici samo jednog pola ili su ga obaljala lica koja imaju pomenute
releantne karakteristike,
onda ce se, ukoliko oglas ne ukazuje na suprotnu nameru, smatrati da pokazuje nameru
diskriminacije, iz bilo kog razloga diskriminacije koji je releantan u datim okolnostima.
,3, U oom odeljku, nista se ne odnosi na oglase koji, ili na meru u kojoj, oglasi
odrazaaju zahte, ogranicenje ili drugo sto se odnosi na zaposlenje, a koje bi
poslodaac, na potpuno zakonit nacin, mogao da nametne, imajuci u idu
odredbe oog Dela ili 3. Dela ili 4. Dela.
,4, Lice koje, radi obezbedenja objaljianja ili prikazianja oglasa koji je u
suprotnosti sa pododeljkom ,1,, da izjau za koju zna da je neistinita, ce biti,
po objaljianju ili prikazianju, krio za prekrsaj.
,5, Bez uticaja na pododeljak ,4,, ako se neki oglas objai ili prikaze, i ako
Vrhoni sud ili Okruzni sud, na predlog Ustanoe, stanu na stanoiste da
postoji razlog za uerenje da je objaljianje ili prikazianje oglasa u
suprotnosti sa pododeljkom ,1,, sud moze da izda sudski nalog kojim se
sprecaa naimenoanje bilo kog lica na bilo koje radno mesto, na koje se taj
oglas odnosi, do:
- ,a, odluke Direktora o istodobnom pozianju na odeljak 85 o objaljianju ili
prikazianju oglasa, ili
- ,b, drugacije odluke suda.
I, za potrebe oog pododeljka, smatrace se da je pozianje na odeljak 85 nastupilo
istoremeno sa predlogom Ustanoe, ako je do njega doslo istog dana, ili najise 14 dana
ranije ili kasnije.
,6, Nadleznost koja je poerena Okruznom sudu pododeljkom ,5,, obaljace
sudija koji je u tom trenutku dodeljen okrugu u kojem lice koje je objailo ili
prikazalo oglas ,ili dalo da se oglas objai ili prikaze, obicno prebia ili se bai
nekom proesijom ili zanimanjem.
1q
154
JJ. Agencije za zaposljavanje
,1, Bez uticaja na obaeze kao poslodaca, agencija za zaposljaanje nece
diskriminirati nijedno lice:
- ,a, koje trazi usluge agencije da bi dobilo zaposlenje kod drugog lica, ili
- ,b, koje trazi od agencije uputsta za soju karijeru, ili bilo koje druge usluge
,ukljucujuci strucnu obuku, u ezi sa zaposlenjem tog lica
,2, Pododeljak ,1, se ne primenjuje ukoliko je zaposlenje u pitanju tako da
poslodaac moze na zakonit nacin da odbije da ponudi to zaposlenje
zainteresoanom licu.
,3, Agencija za zaposljanje nece snositi nikaku odgoornost u smislu oog
odeljka ako dokaze:
- ,a, da je deloala imajuci poerenja u izjau koju je dao zainteresoani
poslodaac kojom je ustrdio da u smislu pododeljka ,2,, deloanje agencije nece
biti nezakonito, i
- - ,b, da je bilo razumno da se agencija osloni na taku izjau.
,4, Poslodaac koji, radi dobijanja usluga agencije za zaposljaanje, namerno da
izjau pomenutu u pododeljku ,3,,a, koja je lazna ili obmanjuje, bice kri za
prekrsaj.
,5, Nista u oom Zakonu ne sprecaa agencije da pruzaju usluge iskljucio
inalidima bilo koje klase ili rste.
J2. Strucna obuka
,1, Prema pododeljku ,,, bilo koje lice, ukljucujuci tu i lica koja pruzaju obrazoanje i
strucnu obuku, koje nudi kurs strucne obuke nece, u pogledu lica koja su presla
maksimalno doba starosti u kome su po zakonu obaezna da pohadaju skolu,
diskriminirati taka lica ,bilo na zahte poslodaca, sindikata ili grupa poslodaaca, ili na
bilo koji drugi zahte,
- ,a, u pogledu usloa pod kojima se kurs i sl. nudi,
- ,b, odbijanjem ili propustanjem da pruze pristup takom kursu i sl. ili
- nacinom kojim se taka kurs i sl. pruza.
,2, U oom odeljku, strucna obuka` znaci bilo koji sistem obuke koji omogucaa licima
koja produ kroz obuku da steknu, odrzaaju, azuriraju ili usarsaaju znanje ili tehnicke
sposobnosti koji su potrebni za rad u struci i koji se moze smatrati iskljucio
namenjenim obuci za taka rad.
,2, Za potrebe oog odeljka, odeljak 6,3, ,b, ce imati dejsto kao da je pozianje na
doba starosti od 18 godina pozianje na doba starosti pomenuto u pododeljku ,1,.
,4, Da bi se obezbedile medicinske sestre za bolnice i ucitelji za osnone skole
koje su pod upraom ili pod kontrolom tela koja su ustanoljena za
1
155
religiozne srhe, ili ciji ciljei obuhataju usluge u sredini koja radi na sirenju
nekih religioznih rednosti, a da bi se odrzao religiozni etos bolnica ili
osnonih skola, zabrana diskriminacije u pododeljku ,1,, kada se odnosi na
diskriminaciju na osnou erskih razloga, nece se primenjiati na:
- ,a, imenoanje lica za prijem u skolu za medicinske sestre prema odredbi 24,4,,a,
Poelje bolnice Adelaida, onako kako ga je zamenio paragra 5,5, Zakona o
zdrastu od 190 ,Odeljak 6, ,Bolnica Adelaida i Mit u Dablinu, koja sadrzi i
Nacionalnu decju bolnicu,, od 1996, ili
- ,b, mesta na kursu za strucnu obuku koja su nabrojana u pododeljku ,5,.
,5, Ako se neka obrazona organizacija ili organizacija za strucnu obuku obrati Ministru
za zdrasto i decu, u slucaju bolnica, ili Ministru za obrazoanje i nauku, u slucaju
osnonih skola, trazeci od Ministra da izda naredbu koja ce omoguciti zainteresoanoj
organizaciji da rezerise mesta na kursu za strucnu obuku koji organizacija nudi, Ministar
za zdrasto i decu ili Ministar za obrazoanje i nauku, ec prema slucaju, moze, uz
pristanak Ministra, da naredbom dozoli organizaciji da rezerise onoliko mesta koliko
Ministar za zdrasto i decu ili Ministar za obrazoanje i nauku, ec prema slucaju,
smatraju razumno potrebnim za zadooljenje potreba pomenutih u pododeljku ,4,.
Bez uticaja na odeljak 3,1,, naredba izdata prema pododeljku ,5, moze se pouci
kasnijom naredbom Ministra za zdrasto i decu ili Ministra za obrazoanje i nauku, ec
prema slucaju, uz slicnu saglasnost, medutim, saka taka naredba o polacenju
prethodne naredbe morace da sadrzi odredbe kojima ce se obezbediti sako lice koje je
koristilo naredbu dok je bila na snazi.
,6, Nista pomenuto u pododeljku ,1, nece uciniti nezakonitim diskriminaciju iz
razloga doba starosti ili rase, za kursee strucne obuke koje nudi obrazona
organizacija ili organizacija za strucnu obuku, ako:
,a, pruza razlicit tretman u odnosu na,
- ,i, takse za prijem ili pohadanje takih kursea za lica koja su drzaljani Irske ili
drzaljani neke druge zemlje clanice Lropske Unije, ili
- ,ii, dodeljianje mesta na takim kurseima tim drzaljanima, ili
,b, pruzanje pomoci posebnim kategorijama lica putem sponzorsta,
stipendija i drugih nagrada, ako je taka pomoc razumno opradana,
imajuci u idu tradicionalne ili istorijske razloge.
J3. Clanstvo u nekim telima
1elo koje je:
- ,a, organizacija radnika ili poslodaaca,
- ,b, strucna ili zanatska organizacija
- kontrolise pristupanje u ili obaljanje neke proesije ili zanimanja
nece diskriminirati lica u pogledu clansta u tom telu niti ce daati bilo kake koristi,
osim penzionih praa koje daje ta organizacija u odnosu na pristupanje ili obaljanje
proesije ili zanimanja.
16
156
J3. Najam itd. diskriminacija i viktimizacija
Lice koje naodi ili pokusaa da naede neko drugo lice da ucini biilo sta:
- ,a, sto predstalja diskriminaciju koja je nezakonita po oom Zakonu
- ,b, nanosi stetu u smislu . dela, bice odgoorno za prekrsaj.
Posredna odgovornost, itd.
JS. Odgovornost poslodavaca i principala
,1, Se sto neko lice ucini tokom sog sluzboanja ce se, u bilo kom postupku
poedenom na osnou oog Zakona, tretirati, za srhu oog Zakona, kao
nesto sto je takode pocinio poslodaac tog lica, bilo da je to ucinjeno sa
znanjem i saglasnoscu poslodaca ili ne.
,2, Se sto neko lice ucini za racun nekog drugog lica, sa olascenjem ,izricitim ili
implicitnim, prethodnim ili naknadnim, tog drugog lica, ce se, u bilo kom
postupku pokrenutom na osnou oog Zakona, tretirati, za srhe oog
Zakona, kao nesto sto je to lice takode pocinilo.
,3, U postupcima pokrenutim na osnou oog Zakona, proti poslodaca u
pogledu nekog dela koje je naodno pocinio sluzbenik poslodaca,
poslodaac se moze braniti da je preduzeo razumno moguce korake, da bi
sprecio sluzbenika da:
- ,a, pocini to delo, ili
- ,b, pocini, tokom sog sluzboanja, taka dela.
Obaveze poslodavca, itd.
J6. Priroda i opseg obaveza poslodavaca u nekim slucajevima
,1, Nista u oom Zakonu se nece tumaciti kao zahte da se neko lice zaposli ili
unapredi, da se zadrzi na nekom polozaju, ili da se obezbedi obuka ili sticanje
iskusta licu u ezi sa njegoim polozajem, ako to lice:
- ,a, nece obaljati ili ,ec prema slucaju, produziti da obalja duznosti koje
proisticu iz tog polozaja ili ne zeli da prihati ,ili, ec prema slucaju, da i dalje
prihata, usloe pod kojima se te duznosti obaljaju, ili se moze zatraziti da se
obaljaju, ili
- ,b, nije potpuno sposobno, ili ,ec prema slucaju, nije ise potpuno sposobno, i
na raspolaganju da obalja duznosti koje su ezane za taka polozaj, imajuci u
idu usloe pod kojima se take duznosti obaljaju ili se moze zatraziti da se
obaljaju.
,2, U pogledu:
- ,a, pruzanja, od strane agencije za zaposljaanje, usluga ili uputstaa licu u ezi sa
radom na njegoom polozaju,
- ,b, ponude nekom licu da koristi neki kurs strucne obuke ili nesto slicno sto je
usmereno na rad na njegoom polozaju, i
1;
157
- primanja nekog lica u clansto nekog regulatornog tela ili u struku ili zanimanje
koje kontrolise regulatorno telo,
Pododeljak ,1, ce se primenjiati, uz potrebne izmene, onako kako se primenjuje na
zaposljaanje lica na neki polozaj.
,3,
- ,a, za srhe oog Zakona, lice koje je inalid smatrace se potpuno sposobnim da
obalja se duznosti ukoliko je to lice, uz pomoc specijalnog tretmana ili
pomagala, sposobno da obalja te duznosti.
- ,b, poslodaac ce uciniti se sto je u razumnoj meri moguce da prilagodi potrebe
lica - inalida time sto ce obezbediti specijalan tretman ili pomagala pomenute u
paragrau ,a,.
- odbijanje ili nepruzanje specijalnog tretmana i pomagala na koje se odnosi
paragra ,a, nece se smatrati razumnim osim ukoliko taka nabaka izazia
troskoe, osim nominalnih troskoa, za poslodaca.
,4, U pododeljku ,3,:
poslodaac` obuhata i agenciju za zaposljaanje, lice koje nudi kurs strucne obuke,
onako kako je to pomenuto u odeljku 12,1, i regulatorno telo, prema tome, lica na koja
se to odnosi obuhataju
- ,a, lica koja traze ili koriste neku uslugu koju pruza agencija za zaposljaanje,
- ,b, lica koja ucestuju na nekom kursu i sl. kako je to pomenuto u paragraima
,a, do ,c, u odeljku 12,1,, i
- lica koja su clanoi ili traze clansto u regulatornom telu,
obezbedenje`, u pogledu specijalnog tretmana ili pomagala na koja se odnosi paragra
,a, obuhata obezbedeenje takog tretmana ili pomagala, pa se rec obezbediti` ima
tako tumaciti.
,5, Nista u oom Zakonu se nece tumaciti kao zahte da poslodaac zaposli,
zadrzi na poslu ili unapredi neko lice ako poslodaac zna, na osnou kriicnih
presuda donetih za to lice, ili na osnou drugih pouzdanih inormacija, da se
to lice upusta, ili ima tendenciju da se upusta u bilo koji oblik nezakonitog
seksualnog ponasanja.
,6, Bez uticaja na opsti znacaj pododeljka ,5,, taj se pododeljak primenjuje
posebno tamo gde posao obuhata pristup maloletnicima ili drugim ranjiim
licima.
J7. Postovanje zakonskih zahteva, itd.
U pogledu diskriminacije iz razloga bracnog stanja, nista u oom Zakonu ne cini
nezakonitim bilo koje delo koje se izrsi uz postoanje Zakona o zastiti materinsta od
1994, ili Zakona o usajanju od 1995.
,3, U pogledu diskriminacija iz rasnih razloga, nista u oom Zakonu ne cini
nezakonitim bilo koje delo koje je pocinjeno na osnou ili prema:
18
158
- ,a, odeljku 40,3, Zakona o praobraniocima od 1954
- ,b, odeljku 35 Zakona o inansijama od 198
,4, U pogledu diskriminacije iz razloga starosti ili inaliditeta nista u oom
Zakonu nece uciniti nezakonitim bilo koje delo pocinjeno uz postoanje
odredbi:
- ,a, odeljaka 5, 9, 11 i 16 Zakona o azdusnoj ploidbi i transportu od 1946,
- ,b, odeljka 12 Zakona o trgoackoj mornarici od 194,
- odeljka 29 Zakona o transportu ,Razne odredbe, od 191,
- ,d, odeljaka 3 i 8 Zakona o trgoackoj mornarici ,sedocansta pomoraca, pd
199, ili
- ,e, odeljaka 5, 14, 58 i 60 Irskog zakona o Uprai za azduhoplosto od 1993.
,5, U pogledu diskriminacije iz razloga starosti, nista u oom Zakonu nece
uciniti nezakonitim bilo koje delo pocinjeno u skladu sa paragraom 1
Dodatka 3 Zakona o naknadi radnicima koji predstaljaju isak od 196.
(9) DLO POSLBNL ODRLDBL O JLDNAKOS1I
MUSKARACA i ZLNA
Uvod
J8. Primena principa jednakosti na muskarce i zene
,1, U oom Delu, A` i B` predstaljaju de osobe razlicitog pola, tako da
tamo gde je A` zena, B` je muskarac, i obrnuto.
,2, Uz postoanje pododeljka ,1,, nista u oom Zakonu ne utice na deloanje
Zakona o tumacenju od 193. do 199. jer oni odreduju da, ukoliko nije
idljia druga namera:
- ,a, reci muskog roda treba da se tumace tako da oznacaaju i zenski rod, i
- ,b, reci zenskog roda treba da se tumace tako da oznacaaju i muski rod.
Naknada
J9. Pravo na jednaku naknadu
,1, Jedan od usloa ugoora po kome se zaposljaa lice A, po oom Zakonu, je
da ce lice A uek imati prao na jednaku naknadu za rad za koji je lice A
zaposljeno kao i lice B koje je u to reme, ili u bilo koje drugo releantno
reme, zaposljeno da obalja slicne posloe za istog ili pridruzenog
poslodaca.
,2, U oom odeljku:
- ,a, zaposleno` obuhata, pored samog zaposlenja po ugooru, ugoore po
kojima neko treba licno da obai neki posao, i
1q
159
- ,b, u odnosu na odredeno reme, releantno reme je bilo koje reme
,ukljucujuci reme pre donosenja oog Zakona, tokom tri godine koje prethode,
ili koje nastupaju posle odredenog remena.
,3, Za srhe oog Dela, ukoliko je poslodaac lica B pridruzeni poslodaac
poslodaca lica A, smatrace se da A i B nisu zaposleni da obaljaju slican rad,
osim ukoliko i jedno i drugo lice rade pod slicnim ili razumno uporediim
usloima.
,4, U slucajeima kada se neki uslo ili kriterijum ugoora primenjuje na
sluzbenike ,ukljucujuci A i B,:
- ,a, kada se primenjuje na se sluzbenike odredenog poslodaca ili na odredenu
klasu takih sluzbenika ,ukljucujuci A i B,
- ,b, kada je taka da odreduje da je naknada za one sluzbenike koji ispunjaaju
pomenuti uslo ili kriterijum razlicita od naknade za one sluzbenike koji ih ne
ispunjaaju
- kada je, po tom kriterijumu ili uslou, proporcija sluzbenika koji su u
nepooljnijem polozaju zbog takih usloa ili kriterijuma znatno eca kod
sluzbenika istog pola klase A nego kod sluzbenika istog pola klase B,
- ,d, i kada se uslo ili kriterijum ne moze opradati objektinim usloima koji
nemaju eze sa polom A,
onda, u smislu pododeljka ,1,, sluzbenike A i B treba tretirati kao da ispunjaaju ili, ec
prema slucaju, kao da ne ispunjaaju uslo ili kriterijum koji doodi do ece naknade.
,5, Uz postoanje pododeljka ,4,, nista u oom Delu ne sprecaa poslodaca da
isplacuje, iz razloga koji nisu bazirane na polu, razlicite naknade ili plate
raznim sluzbenicima.
20. Implicitni uslov jednake naknade
,1, Ukoliko je neko lic zaposleno po ugooru koji ne sadrzi ,izricito ili
pozianjem na kolektini ugoor ili na drugi nacin, uslo koji zadooljaa
pododeljak ,1, odeljka 19, smatrace se da ugoor sadrzi uslo koji daje snagu
tom pododeljku, ako je taka implicitni uslo u suprotnosti sa nekim izricito
izrazenim usloom, on ce preladati taka izricito naeden uslo.
,2, U oom odeljku, zaposlen` ima isto znacenje kao u odeljku 19.
Ostalo
2J. Odredba o jednakosti koja se odnosi na pitanja pola
,1, Ako usloi ugoora o zaposlenju ne sadrze ,izricito ili pozianjem na
kolektini ugoor ili na drugi nacin, odredbu o jednakosti poloa, smatrace se
da je sadrze.
,2, Odredba o jednakosti poloa je odredba koja se odnosi na usloe ugoora o
zaposlenju, osim na uslo koji se tice naknade i penzionih praa, po kojoj,
ako
- ,a, je lice A zaposleno pod usloima pod kojima se rad lica A ne razlikuje
sustinski od rada koji obalja lice B na istom poslu, i
16o
160
- ,b, uek kada bi ugoor lica A ,osim po odredbi o jednakosti poloa,
- ,i, sadrzao uslo koji je, ili moze da postane, manje pooljan za lice od slicnog
usloa u ugooru o zaposlenju lica B, ili
- ,ii, ako ne bi sadrzao uslo koji odgoara uslou u ugooru lica B, koji je
pooljan za lice B,
onda ce se usloi ugoora lica A tretirati izmenjenim tako da pomenuti uslo ne bude
manje pooljan za lice A ili ,ec prema slucaju, dodaanjem slicnog usloa koji bi
koristio licu A.
,3, Odredba o jednakosti poloa se nece primenjiati u odnosu na razlike izmedu
ugoora lica A i lica B, ako poslodaac dokaze da je razlika starno zasnoana
na drugim razlozima a ne na razlozima pola.
,4, Bez uticaja na opsti znacaj odeljka 8,1,, ako neko lice ponudi licu A
zaposlenje pod izesnim usloima, i ako lice prihati ugoor pod tim
usloima, odredba o jednakosti poloa u ugooru lica A ce izmeniti usloe na
jedan od nacina pomenutih u pododeljku ,2,, jer ce se smatrati da ponuda
zaposlenja predstalja diskriminaciju proti lica A iz razloga pola u odnosu
na usloe zaposlenja lica A.
22. Indirektna diskriminacija iz razloga pola
,1, Kada se neka odredba ,bilo u obliku zahtea, prakse ili na drugi nacin, koja se
odnosi na pitanja pomenuta u paragraima ,a, do ,e, odeljka 8,1,, ili na
clansto u regulatornom telu:
- ,a, primenjuje i na A i na B,
- ,b, taka da je proporcija lica koja su u nepooljnijem polozaju zbog te odredbe
znatno eca u slucaju lica istog pola klase A nego u slucaju lica istog pola klase B,
i
- ne moze da se oprada objektinim aktorima koji nemaju eze sa polom lica
A,
onda ce se, u smislu oog Zakona, smatrati da je poslodaac lica A, ili, ec prema
slucaju, regulatorno telo diskriminisalo lica A iz razloga pola, sto je u suprotnosti sa
odeljkom 8, ili, prema slucaju, sa odeljkom 13.
,2, Pododeljak ,1, ce se primenjiati na pruzanje usluga pomenutih u paragraima
,a, i ,b, odeljka 11,1,, uz sledece izmene:
- ,a, reci bilo koje pitanje pomenuto u paragraima ,a, do ,e, odeljka 8,1,` treba
zameniti recima lice koje trazi bilo koju uslugu ili saet koji su pomenuti u
paragraima ,a, i ,b, odeljka 11,1,`,
- Pominjanje poslodaca treba tumaciti kao pominjanje agencije za zaposljaanje, i
- pozianje na odeljak 8 treba tumaciti kao pozianje na odeljak 11.
,3, Pododeljak ,1, ce se primenjiati na ucesce na kurseima i sl, kako je
pomenuto u paragraima ,a, do ,c, odeljka 12,1,, uz sledece izmene:
161
161
- ,a, pozianje na paragrae ,a, do ,e, odeljka 8,1, treba tumaciti kao pozianje na
paragrae ,a, do ,c, odeljka 12,1,,
- ,b, pozianje na poslodaca treba tumaciti kao pozianje na lice koje nudi kurs i
sl, i
- pozianje na odeljak 8 treba tumaciti kao pozianje na odeljak 12.
,4, Pozianje, u pododeljku ,1,,b,, na lica koja su ostecena odredbom treba da
obuhati ne samo one koji su osteceni zbog sog pola, nego i one koji su
osteceni zbog sog bracnog stanja ili porodicnog stanja.
,5, Pododeljak ,3, odeljka 8 primenjuje se, za srhe pododeljka ,1, onako kako
se primenjuje za srhe pododeljaka ,4, do ,8, tog odeljka.
23. Seksualno uznemiravanje na radnom mestu, itd.
,1, Ako na radnom mestu na kome je zaposleno lice A ,u daljem tekstu radno
mesto`,, ili na drugi nacin tokom sluzbonja lica A, lice B seksualno
uznemiraa lice A, i ako:
- ,a, su lica A i B zaposlena na istom mestu, kod istog poslodaca, ili
- ,b, je lice B poslodaac lica A, ili
- je lice B klijent, musterija ili drugi posloni kontakt poslodaca lica A, a
okolnosti uznemiraanja su take da bi poslodaac lica trebalo, razumno, da
preduzme korake da to spreci, onda, za srhe oog Zakona, seksualno
uznemiraanje predstalja diskriminaciju koju je pocinio poslodaac lica A, iz
razloga pola, u odnosu na usloe rada lica A.
,2, Bez uticaja na opsti znacaj pododeljka ,1, u njegooj primeni u odnosu na
radno mesto u toku sluzboanja lica A, ako je ispunjen jedan o usloa u
paragraima ,a, do ,c, tog pododeljka:
- ,a, Lice B seksualno uznemiraa lice A, bilo da da je to na radnom mestu ili ne ili
tokom sluzboanja lica A, i
- ,b, se lice A tretira drukcije na radnom mestu ili inace, tokom sluzboanja lica A,
zato sto je lice A odbilo da prihati seksualno uznemiraanje, ili ako se razumno
moze ocekiati da bi se lice A tako tretiralo,
onda, za srhe oog Zakona, seksualno uznemiraanje predstalja diskriminaciju koju je
pocinio poslodaac lica A, iz razloga pola, u odnosu na usloe rada lica A.
,3, Za srhe oog Zakona:
- ,a, bilo koji akt izicke intimnosti lica B prema licu A,
- ,b, bilo koji zahte lica B kojim trazi seksualnu naklonost od lica A, ili
- bilo koje drugo ponasanje lica B ,ukljucujuci, bez uticaja na opsti znacaj,
izrecene reci, gestoe, ili proizodnju, pokazianje ili cirkulaciju pisanih reci, slika
ili drugog materijala,,
ce predstaljati seksualno uznemiraanje lica A od strane lica B, ako su akt, ponasanje ili
zahtei nepooljno primljeni od lica A i ako se ti akti itd. mogu razumno smatrati
16z
162
seksualnim, ili inace ponasanjem sa razlogom pola, ako se mogu smatrati uredljiim,
ponizaajucim ili zastrasianjem lica A.
,4, Prema prirodi posla poslodaca lica A, pominjanje, u pododeljku ,1,,
klijenta, musteriju ili druge poslone kontakne ukljucuje i sa druga lica za
koja bi poslodaac lica A mogao razumno da ocekuje da ce lice A imati
kontake sa njima, na radnom mestu ili inace, tokom sluzboanja lica A.
,5, Ako bi, zbog bilo kog akta ili ponasanja lica B, neko drugo lice
,Poslodaac`, koji je poslodaac lica A moglo da se smatra, bez obzira na
oaj pododeljak, a u smislu pododeljka ,1,, licem koje diskriminra lice A,
poslodaac se moze braniti dokazianjem da je preduzeo razumno izodljie
korake:
- ,a, u slucaju na koji se primenjuje pododeljak ,2,, da spreci da se lice tretira
razlicito od drugih lica na radnom mestu ili inace, za reme sluzboanja lica A, i,
ukoliko je ipak doslo do takog tretmana, da isprai njegoa posledice, i
- ,b, u slucaju na koji se primenjuje pododeljak ,1, ,bilo da se istoremeno
primenjuje i pododeljak ,2, ili ne,, da spreci lice B da seksualno uznemiraa lice A
,ili bilo koje lice iz klase kojoj pripada lice A,.
,6, U oom odeljku zaposlen` u odnosu na lice ,A ili B, obuhata:
- ,a, lica koja traze ili koriste bilo koje usluge koje pruza agencija za zaposljaanje, i
- ,b, ucesce na kursu i sl. koje se pominje u paragraima ,a, do ,c, odeljka 12,1,,
pa prema tome, bilo koje pominjanje poslodaca datog lica obuhata i agenciju za
zaposljaanje koja pruza usluge ili, ec prema slucaju, lice koje nudi kurs strucne obuke.
,, 1amo gde se pododeljak ,6, primenjuje u odnosu na lice A, pododeljak ,1, ce
imati dejsto kao da su reci u odnosu na usloe rada lica A` zamenjene
recima nasuprot odeljku 11, ili, ec prema slucaju, odeljku 12`
24. Pozitivna akcija za jednake mogucnosti
,1, Odredbe oog Zakona ne uticu na mere za jacanje jednakih mogucnosti za
muskarce i zene, a posebno putem uklanjanja postojecih prepreka koje uticu
na mogucnosti zena u pogledu pristupa zaposlenju, strucnoj obuci ili
unapredenju, i radnim usloima.
,2, U Zakonu o narodnoj odbrani od 1954, u odeljku 289,1, ,Sluzba ojnih
medicinskih sestara ogranicena na zene, umesto reci zene`, treba staiti
lica`.
2S. Iskljucenje diskriminacije u nekim zanimanjima
,1, Nista se u oom Delu ili u 2. Delu ne primenjuje na diskriminaciju lica A u
pogledu zaposljaanja na odredeno radno mesto ukoliko diskriminacija
proizilazi iz pretpostaljanja lica B iz razloga sto, na osnou jednog ili ise
pododeljaka ,2, do ,4, pol lica B predstalja kaliikaciju za radno mesto u
pitanju.
16
163
,2, Za srhe oog odeljka, smatrace se da pol lica B predstalja strucnu
kaliikaciju za radno mesto na kome, na osnou iziologije ,iskljucujuci
izicku snagu ili izdrzljiost, ili na osnou autenticnosti za ciljee zabae:
- ,a, radno mesto zahtea lice istog pola kao lice B, i
- ,b, ako bi radno mesto bilo sustinski drukcije ako bi ga zauzelo lice istog pola kao
lice A.
,3, Za srhe oog odeljka, smatrace se da je pol strucna kaliikacija za radno
mesto na kome je potrebno lice B, jer ce lice eroatno morati da obalja
duznosti an Drzae na mestu na kome su zakoni taki da lice istog pola kao
lice A ne bi moglo razumno da obalja take duznosti.
,4, Za srhe oog odeljka, pol lica B ce se smatrati strucnom kaliikacijom za
radno mesto:
- ,a, na kome duznosti na radnom mestu obuhataju licne usluge pa treba imati lica
oba pola da rade na takim duznostima, ili
- ,b, na kome, zbog prirode posla treba predideti zajednicke usloe za spaanje i
higijenu za se sluzbenike pa ne bi bilo razumno ocekiati obezbedenje
odojenih usloa ili bi bilo prakticno nemoguce da poslodaac obezbedi take
usloe.
26. Izuzeci u vezi sa licnim i porodicnim razlozima
,1, Nista u oom Zakonu nece uciniti nezakonitim da poslodaac obezbedi
tretman koji pruza pogodnosti zenama u ezi sa trudnocom i materinstom
,ukljucujudi dojenje,, i usajanjem dece.
,2, Oaj Zakon se ne primenjuje na diskriminaciju iz razloga pola za radna mesta
koja se sastoje od pruzanja usluga licne prirode, kao sto su briga za starija i
inalidna lica u domoima tih lica, ukoliko pol sluzbenmika predstalja
dominantan aktor.
27. Garda Siochana i sluzba u zatvoru
,1, U pogledu rada u Garda Siochana ili sluzbe u zatoru, nista se u oom
Zakonu:
- ,a, ne primenjuje na postaljanje muskarca, ili, ec prema slucaju, zene, na
odredeno mesto, kada je to neophodno
-
- ,i, u interesu priatnosti ili pristojnosti,
- ,ii, kada je rec o cuanju, pracenju i kontroli nasilnickih lica, ili o smirianju
nemira i nasilnih meteza, ili
- ,iii, da bi se, u okiru Garda Siochana, razoruzala ili uhapsila nasilna lica, da bi se
kontrolisale nasilne rulje, ili da bi se spasaali taoci i druga nezakonito zatocena
lica, ili
- ,b, ne sprecaa primenu da razlicita kriterijuma isine, jednog za muskarce,
jednog za zene. Ako su odabrani kriterijumi taki da ce proporcija zena u Drzai
koje ce eroatno zadooljiti kriterijum za zene biti priblizno jednaka proporciji
muskaraca u Drzai koji ce eroatno zadooljiti kriterijum za muskarce.
16q
164
,2,,a, Ako
- ,i, po misljenju Ministra nema dooljno muskaraca ili dooljno zena koji sluze u
Garda Siochana i koji bi trebalo da budu dodeljeni na radna mesta koja se, za
sada, pominju u pododeljku ,1,,a,, i
- ,ii, ako Ministar sojom naredbom tako odredi,
oaj Zakon se nece primenjiati na konkurse za regrutoanje u Garda Siochana, onako
kako je to odredeno naredbom.
- ,b, Ako:
- ,i, po misljenju Ministra nema dooljno zena ili dooljno muskaraca koji sluze u
zatorskoj sluzbi, da bi se dodelilo na radna mesta koja su, za sada, pomenuta u
pododeljku ,1,,a,, i
- ,ii, ako Ministar tako odredi naredbom pomenutom u oom pododeljku,
Oaj se Zakon nece primenjiati na konkurse za regrutoanje u zatorsku sluzbu,
onako kako je odredeno naredbom.
4. DLO POSLBNL ODRLDBL O JLDNAKOS1I MLDU DRUGIM
KA1LGORIJAMA LICA
28. Uporedivaci
,1, Za srhe oog Dela, C` i D` predstaljaju da lica koja se razlikuju u
sledecem:
- ,a, u pogledu razloga bracnog stanja, C i D su razlicitog bracnog stanja
- ,b, u pogledu razloga porodicnog statusa, C ima porodicni status, a D ga nema, ili
obrnuto,
- u pogledu razloga seksualne orijentacije, C i D imaju razlicite seksualne
orijentacije
- ,d, u pogledu erskog razloga, C i D imaju razlicita erska uerenja, ili je C ernik
a D nije, ili obrnuto,
- ,e, u pogledu doba starosti, C i D su razlicitog doba starosti,
- ,, u pogledu razloga inaliditeta, C je inalid a D nije, ili obrnuto, ili su C i D
inalidi sa razlicitim rstama inaliditeta,
- ,g, u pogledu razloga rase, C i D su pripadnici razlicitih rasa, boja koze,
nacionalnosti, etnickog ili naconalnog porekla, ili razlitih kombinacija tih aktora,
- ,h, u pogledu putnicke zajednice, C je clan putnicke zajednice a D nije, ili
obrnuto.
,2, U sledecim odredbama u oom Delu, sako pominjanje C i D koje se ne
odnosi na neki odredeni razlog za diskriminaciju, tretirace se kao pominjanje
C i D u kontekstu sih razloga za diskriminaciju ,osim razloga pola,,
posmatranih odojeno.
,3, Sako pominjanje, u oom Zakonu, lica koja imaju jednake releantne
karakteristike kao C ,ili kao D, tumacice se pozianjem na razlog za
diskriminaciju na koji se pominjanje odnosi ili, ec prema slucaju, u odnosu
na saki od razloga za diskriminaciju ,osim razloga pola,, odojeno, tako da :
16
165
- ,a, u odnosu na razlog bracnog stanja, releantna karakteristika je ako je neko
istog bracnog stanja kao C ,ili, ec prema slucaju, kao D,, i,
- ,b, u odnosu na razlog porodicnog statusa releantna karakteristika je ako neko
ima jednak porodicni status ,ili idsusto porodicnog statusa kao C ,ili, ec prema
slucaju, kao D,,
I tako dalje, za se druge razloge za diskriminaciju.
29. Pravo na jednaku naknadu
,1, Ugoor na osnou koga je zaposleno lice C, treba da sadrzi uslo, da, na
osnou oog Zakona ima u sako doba prao na jednaku naknadu za posao
na kome radi kao lice D, koje je u to isto reme, ili u neko drugo releantno
reme, zaposleno da obalja isti ili slican posao, kod istog ili pridruzenog
poslodaca.
,2, Za srhe pododeljka ,1,, u odnosu na odredeno reme, releantno reme je
bilo koje reme ,na dan stupanja oog odeljka na snagu ili posle toga, koje
pada u tri godine koje prethode, ili nastupaju posle tog odredenog remena.
,3, Za srhe oog Dela, kada je poslodaac lica D pridruzeni poslodaac
poslodaca lica C, lica C i D se nece smatrati zaposlenim na slicnom poslu,
osim ukoliko oboje imaju razumno uporedie usloe zaposlenja.
,4, Ako se uslo ugoora ili kriterijum koji se primenjuje na sluzbenike
,ukljucujuci C i D,
- ,a, primenjuje na se sluzbenike odredenog poslodaca ili na odredenu klasu tih
sluzbenika ,ukljcujuci C i D,,
- ,b, ako je taka da je naknada onih koji ispunjaaju uslo ili kriterijum razlicita od
naknade onih koji n ispunjaaju,
- ako je taka da je proporcija onih sluzbenika koji mogu da ispune uslo ili
kriterijum znatno manja u slucaju sluzbenika koji imaju iste releantne
karakteristike kao C u poredenju sa sluzbenicima koji imaju iste releantne
karakteristike kao D, i
- ,d, ako se to ne moze opradati kao razumno u datim okolnostima,
onda, za srhe pododeljka ,1,, C i D treba da tretiraju kao lica koja ispunjaaju, ili, ec
prema slucaju, ne ispunjaaju uslo ili kriterijum, arijantu koja donosi ecu naknadu.
,5, Uz postoanje pododeljka ,4,, nista u oom Delu ne sprecaa poslodaca da
placa, iz razloga koji su razliciti od diskriminatornih, razlicite naknade raznim
sluzbenicima.
30. Odredba o jednakosti koja se odnosi na pitanja koja nisu u vezi sa polom
,1, Ako i ukoliko usloi ugoora o zaposlenju ne sadrze ,izricito ili pozianjem
na kolektini ugoor ili na drugi nacin,, odredbu o nediskriminatornoj
jednakosti, smatrace se da sadrze taku odredbu.
,2, Odredba o nediskriminatornoj jednakosti je odredba koja se odnosi na usloe
ugoora o zaposlenju, osim usloa koji se odnose na naknadu ili penziona
praa, koja ima tako dejsto da ako:
166
166
- ,a, je lice C zaposleno pod usloima pod kojima se rad lica C ne razlikuje
sustinski od rada koji obalja lice D u istom zaposlenju, i
- ,b, u bilo koje reme, ugoor lica C ,osim odredbe nediskriminatorne jednakosti,
- ,i, sadrzao uslo koji je, ili postaje, manje pooljan za lice C od usloa slicne rste
u ugooru lica D, ili
- ,ii, ne bi sadrzao uslo koji odgoara uslou koji sadrzi ugoor lica D, a koji je
koristan za lice D,
onda ce se usloi ugoora lica C tretirati kao izmenjeni, tako da pomenuti uslo ne bude
manje pooljan za lice C, ili, ec prema slucaju, sadrzao slican uslo koji bi bio koristan
za lice C.
,3, Nediskriminatorna odredba o jednakosti nece imati dejsta u odnosu na
razlike izmedu ugoora lica C i ugoora lica D, ako poslodaac dokaze da je
razlika starno zasnoana na razlozima koji ne spadaju u one koji su
pomenuti u paragraima ,a, do ,h, u odeljku 28,1,.
,4, Bez uticaja na opsti znacaj odeljka 8,1,, ako neko lice ponudi licu C neke
usloe, i ako lice C prihati ponudu pod takim usloima, odredba
nediskriminatorne jednakosti ce izmeniti usloe na neki od nacina
pomenutih u pododeljku ,2,, ponuda ce se smatrrati disklriminacijom proti
lica C u odnosu na usloe zaposlenja lica C po bilo kom od razloga za
diskriminaciju koji su releantni izmedu C i D.
3J. Indirektna diskriminacija
,1, Ukoliko se neka odredba ,bilo u obliku zahtea, prakse ili na drugi nacin, u
odnosu na posao:
- ,a, primenjuje na se sluzbenike ili potencijalne sluzbenike odredenog
poslodaca, ukljucujuci tu C i D, ili, ec prema slucaju, odredenu klasu sluzbenika
ili potencijalnih sluzbenika koja ukljucuje C i D,
- ,b, i koja je nepooljna za C u odnosu na D, u pogledu bilo kojih pitanja
pomenutih u paragraima ,a, do ,e, odeljka 8,1,,
- i koju u praksi moze da zadoolji znatno manja proporcija sluzbenika ili
potencijalnih sluzbenika koji imaju ist releantne karaktristike kao C, u poredenju
sa sluzbenicima ili potencijalnim sluzbenicima koji imaju iste releantne
karakteristike kao D, i
- ,d, ako se to ne moze opradati kao razumno u datim usloima,
onda ce se, uz postoanje pododeljaka ,4, i ,5,, za srhe oog Zakona smatrati da je
poslodaac pocinio diskriminaciju proti lica c, u suprotnosti sa odeljkom 8, i to na
osnou bilo kog razloga za diskriminaciju koji odreduje releantne karakterisitke
pomenute u paragrau .
,2, Ukoliko se neka odredba ,bilo kao zahte, praksa ili na drugi nacin, koja se
odnosi na clansto u regulatornom telu:
- ,a, primenjuje na se clanoe ili potencijalne clanoe ili na odredenu klasu
clanoa ili potencijalnih clanoa koja ukljucuje C i D,
16;
167
- ,b, a deluje nepooljno na C, u poredenju sa D, u pogledu bilo kojih pitanja
pomenutih u paragraima ,a, do ,e, odeljka 8,1,,
- i koju u praksi moze da zadoolji znatno manja proporcija clanoa ili
potencijalnih clanoa koji imaju iste relantne karakterisitke kao C, u poredenju
sa clanoima ili potencijalnim clanoima koji imaju iste releantne karakteristike
kao D, i
- ,d, ako se to ne moze opradati kao razumno u datim okolnostima,
onda ce se, uz postoanje pododeljka ,5,, u smislu oog Zakona smatrati da je
regulatorno telo diskriminiralo C, u suprotnosti sa odeljkom 13, u pogledu bilo kojeg
razloga za diskriminaciju koji odreduje releantne karakteristike pomenute u paragrau .
,3, Pododeljak ,1, ce se primenjiati, uz potrebne izmne, u odnosu na:
- ,a, usluge agencije za zaposljaanje, pomenute u paragraima ,a, i ,b, odeljka
11,1,,
- ,b, ucesce na kursu strucne obuke i sl. pomenuto u paragraima ,a, do ,c,
odeljka 12,1,,
,4, Pododeljak ,3, odeljka 8 primenjuje se za srhe pododeljka ,1,, i, ukoliko se
odnosi na nekog poslodaca, na pododeljak ,5, kao sto se primenjuje za
srhe pododeljaka ,4, do ,8, tog odeljka
,5, Ako je odredba taka da se bez obzira na oaj pododeljak, smatra da su
poslodaac ili regulatorno telo:
- ,a, na osnou pododeljaka ,1, ili ,2,, pocinili diskriminaciju proti lica iz razloga
bracnog stanja ili porodicnog statusa, i
- ,b, na osnou odeljka 22, pocinili diskriminaciju proti istog lica iz razloga pola,
nece se smatrati da su poslodaac ili regulatorno telo pocinili diskriminaciju proti tog
lica na osnou pododeljka ,1,, ili, ec prema slucaju, pododeljka ,2,.
32. Uznemiravanje na radnom mestu, itd.
,1, Ako na radnom mestu lica C ,u oom odeljku, u daljem tekstu radno
mesto`,, ili inace, za reme sluzboanja lica, neko drugo lice ,L`,
uznemiraa lice C na osnou releantnih karakteristika lica C, i:
- ,a, ako su i C i L zaposleni na istom radnom mestu ili kod istog poslodaca,
- ,b, ako je L poslodaac lica C, ili,
- ako je L klijent, musterija ili drugi posloni kontakt poslodaca lica C, a usloi
uznemiraanja su taki da je poslodaac lica C mogao razumno da preduzme
korake da ga spreci,
onda, za srhe oog Zakona, uznemiraanje predstalja diskriminaciju koju je pocinio
poslodaac lica C u odnosu na usloe rada lica C, na osnou bilo kog razloga za
diskriminaciju koji je releantan za lica koja imaju iste releantne karakteristike kao lice C.
,2, Bez uticaja na opsti znacaj pododeljka ,I,, u njegooj primeni u odnosu na
radno mesto i na tok sluzboanja lica C, ako, u slucaju da je jedan od usloa
iz paragraa ,a, do ,c, tog pododeljka ispunjen:
168
168
- ,a, L uznemiraa C na osnou releantnih karakteristika lica C, bilo da je to na
radnom mestu ili tokom sluzboanja C, i
- ,b, C se tretira razlicito na radnom mestu ili inace tokom sluzboanja C, zato sto
je C odbio,la, ili prihatio uznemiraanje, ili se moze razumno ocekiati da bi C
bio tako tretiran
onda, po oom Zakonu, uznemiraanje predstalja diskriminaciju koju je pocinio
poslodaac C, u odnosu na usloe rada C, na osnou nekog od razloga za diskriminaciju
koji je releantan za lica koja imaju jednake releantne karakteristike kao C.
,3, Odeljak 23,4, se primenjuje u odnosu na pododeljak ,1,, uz zamenu lica A
licem C.
,4, Za srhe oog odeljka je neazno da li L:
- ,a, predstalja D u odnosu na C, ili
- ,b, ima iste releantne karakteristike kao C,
I sako pozianje, u oom odeljku, na releantne karakterstike C ,ili jednake releantne
karakteristike kao C,, ukljucuje i pozianje na ono za sta L eruje da su releantne
karakteristike C.
,5, Za srhe oog Zakona, bilo koji akt ili ponasanje L ,ukljucujuci, bez uticaja
na opsti znacaj, izgoorene reci, gestoe ili proizodnju, prikazianje ili
cirkulaciju pisanih reci, slika ili drugog materijala,, predstalja uznemiraanje
lica C od strane lica L ako je ponasanje lica L neprijatno za lice C i ako se
moze razumno smatrati, u odnosu na releantne karakteristike lica C,
uredljiim, ponizaajucim ili zastrasujucim u odnosu na lice C.
,6, Ako se, na osnou akta ili ponasanja L, neko drugo lice ,l`, koje je
poslodaac lica C, bez obzira na oaj pododeljak, bude smatralo, na osnou
pododeljka ,1,, diskriminatornim u odnosu na lice C, l se moze braniti time
sto ce dokazati da je je preduzeo korake koji su razumno izodljii:
- ,a, u slucaju na koji se primenjuje pododeljak ,2,, da spreci da se C tretira razlicito
na radnom mestu ili inace tokom sog sluzboanja, i, ako je doslo do takog
tretmana, da isprai njegoe posledice, i
- ,b, u slucaju na koji se primenjuje pododeljak ,1, ,bilo da se pododeljak ,2,
takode primenjuje ili ne,, da je pokusao da spreci lice L da uznemiraa lice C ,ili
bilo koju klasu lica kojoj pripada lice C,.
,, U oom odeljku zaposlen`, u odnosu na neko lice, obuhata:
- ,a, lica koja traze ili koriste usluge koje pruza agencija za zaposljaanje, i
- ,b, ucesce na kursu i sl. Pomenutom u paragraima ,a, do ,c, odeljka 12,1,
pa, prema tome, bilo koje pominjanje poslodaca nekog lica obuhata i agenciju za
zaposljaanje koja pruza usluge ili, ec prema slucaju, lice koje nudi kurs i sl.
,8, 1amo gde se pododeljak ,, primenjuje u odnosu na C, pododeljak ,1, ce
imati dejsta kao da su reci u odnosu na usloe rada lica C`, zamenjene
recima u suprotnosti sa odeljkom 11 ili, ec prema slucaju, odeljkom 22`.
16q
169
33. Dozvoljene pozitivne akcije
,1, Nista u oom Delu ili u 2. Delu nece spreciti preduzimanje mera pomenutih
u pododeljku ,2, za olaksaanje integracije u posao, bilo uopste ili u
odredenim oblastima ili na odredenom radnom mestu:
- ,a, lica koja su napunila 50 godina starosti,
- ,b, inalide ili bilo koju klasu inalida, ili
- clanoe putnicke zajednice.
,2, Mere pomenute u pododeljku ,1, su mere koje su usmerene na to da umanje
ili eliminisu posledice diskriminacije bilo kojih lica pomenutih u paragraima
,a, do ,c, tog pododeljka.
,3, Nista u oom Delu ili u 2, Delu nece uciniti nezakonitim pruzanje, od strane
ili za racun Drzae, strucne obuke ili radnog iskusta za ugrozene grupe lica
ukoliko Ministar potrdi da bez pomenutog pruzanja pomoci, nije eroatno
da ce taka ugrozena grupa dobiti slicnu obuku ili radno iskusto.
34. Stednja i izuzeci u odnosu na porodicu, starost ili invaliditet
,1, U pogledu razloga za diskriminaciju pomenutih u paragraima ,a, do ,h,
odeljka 28,1,, nista u oom Delu ili u 2. Delu nece uciniti nezakonitim da
poslodaac obezbedi:
- ,a, pogodnosti za nekog sluzbenika u pogledu dogadaja u ezi sa clanoima
porodice sluzbenika ili bilo kog opisa tih clanoa,
- ,b, pogodnosti za lice ili u pogledu lica koje je clan porodice nekog sluzbenika,
- pogodnosti za sluzbenika na osnou nekog dogadaja koji menja bracno stanje
sluzbenika, ili
- ,d, za sluzbenika koji ima porodicni status, korist koja treba da neposredno pruzi
ili pomogne da se obezbedi, za reme radnih casoa, brigu za lice za koje je
sluzbenik odgooran, onako kako je to pomenuto u paragraima ,a, i ,b,
deinicije porodicnog statusa` u odeljku 2,1,.
,2, U pododeljku ,1,, poslodaac` obuhata agenciju za zaposljaanje i lice koje
nudi kurs strucne obuke kako je to pomenuto u odeljku 12,1, i regulatorno
telo, sledsteno, kada se pominje sluzbenik, to obuhata:
- ,a, lice koje trazi ili koristi usluge koje pruza agencija za zaposlenje,
- ,b, lice koje ucestuje na takom kursu i sl. koje se pominje u paragraima ,a, do
,c, odeljka 21,1,, i
- lice koje je clan regulatornog tela.
,3, Nista u oom Delu ili u 2. Delu ne cini nezakonitim diskriminaciju iz razloga
doba starosti ili iz razloga inaliditeta u situacijama kada je dokazano da
postoje jasni aktuarski ili drugi dokazi da bi doslo do znatnog poecanja
troskoa ukoliko u takim situacijama diskriminacija ne bi bila dozoljena.
,4, Bez uticaja na pododeljak ,3,, nece se smatrati diskriminacijom iz razloga
doba starosti ako se odrede razlicita doba starosti za odlazak u penziju
,dobrooljan ili obaezan, sluzbenika bilo koje klase ili opisa sluzbenika.
1;o
170
,5, Bez uticaja na opsti znacaj pododeljka ,3,, nece se smatrati diskriminacijom iz
razloga doba starosti, ako se za sako radno mesto odredi maksimalno doba
starosti za zaposljaanje, pri cemu se uzimaju u obzir:
- ,a, bilo koji troskoi ili remenski period potrebni da se noi sluzbenik obuci do
standarda na kome ce biti eikasan na poslu, i,
- ,b, potreba da prode razuman remenski period do remena za odlazak u
penziju, tokom koga ce sluzbenik biti eikasan na datom poslu.
,6, Ako su, neposredno pre releantnog dana na snazi aranzmani, na bilo kom
poslu, za naknadu u ezi sa staroscu sluzbenika, bice dooljno, za srhe oog
Dela ili 2. Dela ako ti aranzmani prestanu da aze u roku od tri godine,
poce od releantnog dana.
,, Nece predstaljati diskriminaciju iz razloga doba starosti ako poslodaac
obezbedi, za razna lica:
- ,a, razlicite naknade, ili
- ,b, razlicite usloe rada,
ukoliko je taka razlika zasnoa na radnom stazu na odredenom radnom mestu.
,8, U oom odeljku releantan dan` oznacaa dan odreden za stupanje odeljka
29 na snagu.
3S. Posebne odredbe koje se odnose na invalide
,1, Nista u oom Delu ili u 2. Delu nece uciniti nezakonitim za poslodaca ako
obezbedi za sluzbenika inalida posebnu naknadu za odreden rad, ako je,
zbog tog inaliditeta, sposobnost sluzbenika ogranicena tako da ne moze da
obai istu kolicinu posla ,ili da radi isti broj sati, kao lice koje je zaposleno da
radi isti posao, a koje nije inalid.
,2, Nista u oom Delu ili u 2. Delu nece uciniti nezakonitim za poslodaca ako
obezbedi za inalide poseban tretman ili posebne olaksice ,pomagala, ako
taka tretman ili take olaksice:
- ,a, omoguce ili pomazu tom licu da preduzme strucnu obuku, da ucestuje u
procesu selekcije ili da radi, ili,
- ,b, obezbedi tom licu obuku ili radnu sredinu koja odgoara njegoom
inaliditetu, ili
- inace pomaze tom licu u pogledu strucne obuke ili rada.
,3, Ako na osnou pododeljka ,I, ili ,2,, lice D, kao inalid, dobija posebnu
naknadu, ili, ec prema slucaju, poseban tretman ili olaksice, lice C, kao lice
koje nije inalid, ili koje je inalid druge rste, nece imati prao, po oom
Zakonu, na taku naknadu, tretman ili olaksice.
36. Nametanje nekih zahteva kao zakonitih
,1, Nista u oom Delu ili u 2. Delu nece uciniti nezakonitim primenu bilo koje
odredbe ,bilo da predstalja zahte, praksu ili drugo, kao sto su odredbe
pomenute u pododeljku ,2, u odnosu na:
1;1
171
- ,a, drzane unkcionere ,ukljucujuci tu Caraa iocbava i armiju, ili da drzane
sluzbenike, u smislu Zakona o drzanim sluzbenicima od 1956, ili
- ,b, ukcionere ili sluzbenike lokalne lasti, u smislu Zakona o lokalnim lastima
od 1941, luckih lasti, odbora za zdrasto ili odbora za strucnu obuku.
,2, Odredbe pomenute u pododeljku ,1, su one koje se odnose na neke ili se od
sledecih usloa:
- ,a, prebialiste,
- ,b, drzaljansto,
- dobro poznaanje irskog jezika.
,3, Nista u oom Delu ili u 2. Delu nece uciniti nezakonitim primenu bilo koje
odredbe ,bilo u obliku zahtea, prakse, ili inace, koja se odnosi na dobro
znanje irskog jezika za nastanike osnonih i srednjih skola.
,4, Nista u oom delu nece uciniti nezakonitim zahte, u odnosu na odredeno
radno mesto:
- ,a, da se poseduje odredena obrazona, tehnicka ili strucna kaliikacija koja je
opste prihacena u Drzai kao kaliikacija za radna mesta sa takim opisom
radnog mesta, ili,
- ,b, da se podnesu i ocene inormacije o bilo kojoj kaliikaciji osim tako
odredene kaliikacije.
,5, Nista u oom Delu ili u 2. Delu nece uciniti nezakonitim za neko telo koje
kontrolise ulaz u neku struku ili obaljanje posla u struci, da zahtea od lica
koje obalja neki posao u nekoj struci ili zeli da ude u tu struku ili zanimanje,
da poseduje odredene obrazone, tehnicke i druge kaliikacije koje
odgoaraju datoj situaciji.
,6, Nista u oom odeljku nece uciniti zakonitom diskriminaciju iz razloga pola.
37. Iskljucenje diskriminacije iz odredenih razloga na nekim radnim mestima
,1, Verske, obrazone i medicinske ustanoe koje su pod upraom ili pod
kontrolom tela koje je ustanoljeno za erske srhe ili ciji ciljei obuhataju
pruzanje usluga u sredini koja siri neke erske rednosti, nece biti smatrane
kriim za diskriminaciju proti nekog lica, u smislu oog Dela ili 2. Dela, ako:
- ,a, daju pooljniji tretman, iz erskih razloga, sluzbeniku ili potencijalnom
sluzbeniku u odnosu na neko drugo lice, u slucajeima kada je to razumno da bi
se sacuao erski etos ustanoe, ili
- ,b, ako preduzmu akcije koje su razumno potrebne da bi se sprecio neki
sluzbenik ili potencijalni sluzbenik da podria erski etos ustanoe.
,2, Nista se u oom Delu ili u 2. Delu ne primenjuje na rad na posebnom
radnom mestu ako diskriminacija proizilazi iz toga sto je lice D
pretpostaljeno iz razloga sto releantne karakteristike predstaljaju strucne
kaliikacije za to radno mesto.
,3, Bez uticaja na opsti znacaj pododeljka ,2, u odnosu na diskriminaciju iz
razloga doba starosti, inaliditeta ili rase, smatrace se da su releantne
karakteristike lica D strucne kaliikacije za radno mesto na kome, iz
1;z
172
izioloskih razloga, ili iz razloga autenticnosti zabae ,spektakla,, priroda
posla:
- ,a, zahtea lice koje ima iste releantne karakterisitke kao D, i
- ,b, ako bi posao bio sustinski razlicit ako bi se za taj posao, odredilo lice koje
nema te releantne karakterisitke.
,4, Bez uticaja na opsti znacaj pododeljka ,2, u pogldu erskih razloga ili rasnih
razloga, releantne karakteristike lica D ce se smatrati strucnim
kaliikacijama za radno mesto na kome je nuzno da bude lice D zato sto je
eroatno da to radno mesto polaci obaljanje duznosti an Drzae, na
mestima gde su zakoni i obicaji taki da lice koje nema te releantne
karakteristike ne bi moglo razumno da obalja te duznosti, ili, ec prema
slucaju, lice koje ima releantne karakteristike C.
,5, U pogledu razloga za diskriminaciju pomenutih u paragraima ,a, do ,h,
odeljka 28,1,, nista se u oom Delu ili u 2. Delu ne primenjuje na bilo koje
lice u pogledu priatnog domacinsta.
,6, U pogledu diskriminacije iz razloga doba starosti, nista se u oom Delu ili u 2.
Delu ne primenjuje na rad:
- ,a, u odbrambenim snagama
- ,b, u Garda Siochana
- u zatorskoj sluzbi.
(J0) DLO US1ANOVA ZA JLDNAKOS1
Opste
38. Produzenje Ustanove za jednakost u radnim odnosima kao Ustanove za
jednakost
,1, Ustanoa za jednakost u radnim odnosima koja je osnoana na osnou
odeljka 34 Zakona o jednakosti u radnim odnosima od 19, i dalje ce
postojati kao korporatino telo sa stalnim nasledenim praima i sa
olascenjem da goni i da bude gonjeno kao korporacija i da nabalja, drzi i
raspolaze zemljistem na dan i posle stupanja na snagu oog odeljka, i njeno
ime ce biti An Udaras Comhionannais, ili, na engleskom, Ustanoa za
jednakost, pa ce se si akti i drugi dokumenti Ustanoe za jednakost u radnim
odnosima tako tumaciti.
,2, Sa lica koja su neposredno pre stupanja oog odeljka na snagu imala polozaj
predsednika ili obicnog clana Ustanoe prestace da budu na tim polozajima
na taj dan.
39. Iunkcija Ustanove
Ustanoa ce, pored unkcija koje joj dodeljuju odredbe oog Zakona ili bilo kog drugog
Zakona, imati sledece opste unkcije:
- ,a, da radi na eliminaciji diskrimanice u radnim odnosima
1;
173
- ,b, da radi na jednakosti mogucnosti u pogledu pitanja na koja se oaj Zakon
odnosi,
- da pruza inormacije janosti i da nadgleda rad po oom Zakonu, po Zakonu
o zastiti materinsta od 1994, i Zakonu o usajanju od 1995, i, uek kada to
smatra potrebnim, da podnosi predloge Ministru za izmene bilo kog od
pomenutih Zakona, i
- ,d, da nadgleda rad po Zakonu o penzijma od 1990, u pogledu principa jednakog
tretmana i, uek kada to smatra potrebnim, da podnosi predloge Ministru za
socijalna i porodicna pitanja za izmenu tog Zakona.
40. Strategijski planovi
,1, Cim to bude bilo moguce po stupanju na snagu odeljka 38 i posle toga u roku
od 6 meseci pre sake trece godisnjice tog stupanja na snagu, Ustanoa ce
pripremiti i podneti Ministru, na odobrenje, sa ili bez amandmana, strategijski
plan za naredne tri godine.
,2, Strategijski plan ce:
- ,a, sadrzati kljucne ciljee, rezultate i srodne strategije ukljucujuci tu koriscenje
sredstaa Ustanoe,
- ,b, biti pripremljen u obliku i na nacin koji ce biti u skladu sa direktiama koje ce
Ministar poremeno daati, i
- oditi racuna o potrebi da se obezbedi najbolje i najeikasnije koriscenje
sredstaa Ustanoe.
,3, Ministar ce, cim to bude moguce posto Strategijski plan bude odobren,
poslati po kopiju Strategijskog plana u Domoe irskog Parlamenta.
4J. Clanstvo
,1, U smislu pododeljka ,2,, Ustanoa ce se sastojati od 12 clanoa koje ce
imenoati Ministar ,jedan clan ce biti imenoan kao predsednik,. U clanstu
ce biti najmanje pet zena i najmanje pet muskaraca.
,2, 1okom 4 godine posle prog naimenoanja, od strane Ministra, clanoa
Ustanoe, Ustanoa ce se sastojati od ne ise od 12 clanoa koji su tako
naimenoani ,jedan od clanoa ce biti predsednki, od kojih ce osim da clana
poloina biti muskarci a poloina zene.
,3, Ustanoa ce moci da radi bez obzira na upraznjena mesta clanoa.
4J. Predsednik
,1, Predsednik ce se imenoati ili sa punim radnim remenom ili sa skracenim
radnim remenom ,honorarno,, i mandat ce mu trajati 4 godine, pod
usloima koje odredi Ministar, u saglasnosti sa Ministrom inansija.
,2, Predsednik ce biti placen nocem koji daje irski Parlament, naknade i dodatke
ce odrediati Ministar, u saglasnosti sa Ministrom inansija.
,3, Ministar moze, u bilo koje reme, uz naodenje razloga, da opozoe
predsednika sa duznosti.
43. Diskvalifikacija
1;q
174
,1, Ako je lice koje je predsednik ili redoan clan Ustanoe:
- ,a, naimenoano za clana Seanad Lireann,
- ,b, izabrano za clana bilo kog Doma irskog Parlamenta ili Lropskog
parlamenta, ili
- ako se smatra, na osnou odeljka 19 Zakona o izborima za Lropski parlament
id 19, da je izabrano u Lropski parlament da popuni upraznjeno mesto,
ono ce prestati da bude predsednik ili redoan clan Ustanoe.
,2, Lice koje stekne prao, na osnou Stalnih praila bilo kog doma irskog
Parlamenta da ucestuje u radu tog Parlamenta ili koje je clan Lropskog
parlamenta ce, za reme dok tako zaseda, ili dok je taka clan, biti
diskaliikoano za izbor za predsednika ili redonog clana Ustanoe.
,3, Lice koje je clan Ustanoe bice diskaliikoano i nece moci da bude predsednik
ili clan ako padne pod stecaj ili naprai aranzmane sa kreditorima, ili ako je na
osnou odluke ili presude nadleznog suda osudeno na zator ili ako prestane da
stalno prebia u Drzai.
44. Redovni clanovi
,1, Od redonih clanoa Ustanoe:
- ,a, da clana, jedan muskarac i jedna zena, bice lica koja ce biti naimenoana na
predlog organizacija koje predstaljaju sluzbenike, koje Ministar smatra
pogodnim,
- ,b, da clana, jedan muskarac i jedna zena, bice lica koja ce biti naimenoana na
predlog organizacija koje predstaljaju poslodace, koje Ministar smatra
pogodnim, i
- ostali clanoi ce biti lica za koje Ministar smatra da imaju iskusta ili znanja u:
- ,i, pitanjima potrosaca, socijalnim pitanjima i pitanjima jednakosti ukljucujuci tu i
pitanja u ezi sa iskustom sa grupama koje su u losijem polozaju zbog pola,
bracnog stanja, porodicnog statusa, seksualne orijentacije, ere, doba starosti,
inaliditeta, rase, boje koze nacionalnosti, etnickog ili nacionalnog porekla ili
clansta u putnickoj zajednici.
- ,ii, pitanjima u ezi sa obezbedenjem roba i usluga
- ,iii, drugim oblastima ,ukljucujuci prao, inansije, uprao i administraciju, za
koje Ministar smatra da su releantne za pitanja kojima se bai Ustanoa.
,2, Si redoni clanoi Ustanoe ce biti honorarni clanoi i, u smislu oog
Zakona, mandat ce im trajati najise 4 godine, pod usloima koje ministar, u
saglasnosti sa Ministrom inansija, odredi.
,3, Ministar moze, u sako doba, uz naodenje razloga, da opozoe sa duznosti
redonog clana.
,4, Si redoni clanoi Ustanoe ce biti placeni, nocem koji ce obezbediti irski
Parlament, za troskoe koje odobri Ministar, u saglasnosti sa Ministrom
inansija.
1;
175
,5, Redoan clan Ustanoe moze da podnese ostaku na clansto pismom koje
ce uputiti Ministru, ostaka ce stupiti na snagu na dan kada je Ministar primi.
,6, Ukoliko se slucajno uprazni neko mesto medu clanoima Ustanoe,
imenoanih kako je to odredeno u pododeljcima ,1,,a, ili ,b,, Ministar ce
odmah pozati organizaciju koja je predlozila clana cije je mesto upraznjeno
da predlozi lice ,istog pola kao i prethodni clan, za naimenoanje da bi se
popunilo upraznjeno mesto, a Ministar ce imenoati na to mesto tako
predlozenog clana.
,, Kada se neko lice naimenuje za clana Ustanoe da popuni slucajno nastalo
prazno mesto, tom licu ce mandat trajati za reme neisteklog dela mandata
clana koga je zamenilo.
4S. Predsednik i redovni clanovi mogu biti ponovo naimenovani
Predsednik ili redoan clan Ustanoe, ciji je mandat istekao zbog isteklog remena, mogu
biti ponoo naimenoani za predsednika ili redonog clana.
46. Potpredsednik
,1, Ministar ce naimenoati jednog redonog clana za potpredsednika Ustanoe
koji ce deloati kao predsednik u odsustu predsednika.
,2, Potpredsedniku ce se isplaciati, nocem koji obezbeduje irski Parlament,
naknade, dodaci i trosloi, kako to odredi Ministar u saglasnosti sa
Ministrom inansija.
47. Sastanci i rad
,1, Ustanoa ce drzati onoliko sastanaka koliko je potrebno za obaljanje sih
njenih unkcija, i, uz postoanje oog Zakona, moze da naprai potrebne
aranzmane za odenje sastanaka i rad.
,2, Aranzmani pomenuti u pododeljku ,1, mogu, uz saglasnost Ministra, da
poere bilo koju unkciju Ustane nekom pododboru, pod opstim nadzorom
Ustanoe
,3, Ministar moze da odredi ili odobri datum, reme i mesto prog sastanka
Ustanoe, koji ce se odrzati posto oaj pododeljak stupi na snagu.
,4, Korum za sastanke Ustanoe bice 5 clanoa.
,5, Na sastancima Ustanoe:
- ,a, predsedaace predsednik, ako je prisutan,
- ,b, u odsustu predsednika, ili ako je mesto predsednika upraznjeno,
predsedaace potpredsednik Ustanoe, i,
- ako i dok:
- ,i, predsednik ne bude prisutan ili mesto predsednika bude upraznjeno, a
- ,ii, potpredsednik Ustanoe ne bude prisutan ili mesto potpredsednika bude
upraznjeno,
clanoi Ustanoe ce izabrati jednog clana da predsedaa sastankom.
1;6
176
,6, Predsednik, i saki redoni clan Ustanoe koji prisustuju sastanku Ustanoe
imace po jedan glas.
,, O sim pitanjima na sastanku Ustanoe resaace ecina glasoa datih po
odredenom pitanju, a u slucaju jednake podele glasoa, predsednik ce imati
jos jedan glas.
48. Savetodavni odbori
,1, Ustanoa moze, s remena na reme, da naimenuje saetodane odbore za
koje smatra da su pogodni za daanje saeta po pitanjima u ezi sa unkcijom
Ustanoe, za remenski period i za zadatke za koje smatra da su potrebni.
,2, Ako Ustanoa naimenuje Saetodani odbor, treba da naimenuje jednog
clana odbora za predsednika i jos jednog za potpredsednika, koji ce deloati u
odsustu predsednika.
,3, Predsednik saetodanog odbora ce biti placen nocem koji je na
raspolaganju Ustanoe na ime naknade za prisustoanje sastancima odbora,
onako kako to odobri Ministar u saglasnosti sa Ministrom inansija.
,4, Sakom clanu saetodanog odbora ce biti isplaceni troskoi koje je podneo
kao clan odbora, nocem koji je na raspolaganju Ustanoe, onako kako to
odobri Ministar u saglasnosti sa Ministrom inansija.
49. Izvrsni direktor
,1, Ustanoa ce imati Izrsnog direktora ,koji ce biti poznat, i pominjace se u
oom Zakonu kao `Izrsni direktor`,.
,2, Izrsni direktor ce upraljati i uopste kontrolisati osoblje, administraciju i rad
Ustanoe i obaljati se ostale unkcie koje bi mu mogle biti poerene po
oom Zakonu ili po odluci Ustanoe.
,3, Izrsni direktor ce biti odgooran Ustanoi za obaljanje sojih unkcija i za
sproodenje politike Ustanoe.
,4, Izrsni direktor ce daati Ustanoi inormacije ukljujuci inansijske
inormacije koje su u ezi sa obaljanjem njegoih unkcija, kako to bude
zahteala Ustanoa s remena na reme.
,5, lunkcije Izrsnog direktora koje bi on mogao s remena na reme da odredi,
moci ce da obalja neki clan osoblja Ustanoe po olascenju Izrsnog
direktora.
,6, lunkciju Izrsnog direktora moze da obalja, za reme njegoog odsusta ili
ako je mesto Izrsnog direktora upraznjeno, clan osoblja Ustanoe koga
Ustanoa moze, s remena na reme, da odredi za tu duznost.
,, Prog Izrsnog direktora ce naimenoati, a moci ce i da ga smeni, Ministar,
se kasnije Izrsne direktore ,ukljucujuci i lica koja su ponoo naimenoana
za Izrsne direktore, imenoace, i moci smeni u sako doba, Ustanoa, uz
saglasnost Ministra.
S0. Odgovornost Izvrsnog direktora
,1, Izrsni direktor Ustanoe ce, uek kada to zatrazi Odbor Dail Lireann koji je
ustanoljen na osnou stalnih praila rada Dail Lireann, razmotriti i podneti
izestaj Dail Lireann o racunima i dodeli sredstaa i izestaje Racunoispitaca i
Glanog reizora, i sedocice tom odboru o:
1;;
177
- ,a, redonosti i ispranosti transakcija koje su registroane ili koje moraju da se
registruju u knjigama i drugim inansijskim dokumentima koje pregledaju
Racunoispitac i Glani reizor a koje Izrsni direktor ili Ustanoa moraju da
pripreme na osnou statuta,
- ,b, ekonomicnosti i eikasnosti Ustanoe u koriscenju sredstaa,
- ,c, sistemima, procedurama i praksi koje Ustanoa koristi za ocenjianje
eikasnosti posloanja, i
- ,d, o sim pitanjima koja se ticu Ustanoe i o kojima se goori u specijalnom
izestaju Racunoispitaca i Glanog reizora, prema odeljku 11,2, Zakona ,sa
izmenama, o racunoispitacu i Glanom reizoru ,ukoliko se odnosi na pitanja
pomenuta u paragraima ,a,, ,b, ili ,c, koji su podneti Dail Lireann,.
,2, U obaljanju duznosti pomenutih u oom odeljku, Izrsni direktor nece
staljati u pitanje niti ce izrazaati misljenje o politici Vlade ili Ministra u
ladi, ili o ciljeima i podobnosti take politike.
SJ. Osoblje
,1, Ministar moze, po konsultoanju sa Ustanoom, da naimenuje onoliko lica za
clanoe osoblja Ustanoe, koliko odobri Ministar inansija.
,2, Ministar ce, posle konsultoanja sa Ustanoom i uz saglasnost Ministra
inansija odrediti cinoe osoblja Ustanoe i broj clanoa osoblja u sakom
cinu.
,3, Sako imenoanje u smislu oog odeljka ili odeljka 49:
- ,a, ce biti pod usloima koje Ministar odredi, uz saglasnost Ministra inansija, i
koji podlezu Zakonu o drzanim cinonicima od 1956, i Zakonima o uredenju
drzane sluzbe od 1956 dp 1996, ili
- ,b, pod drugim usloima koje odredi Ustanoa i koje odobri Ministar uz
saglasnost Ministra inansija.
S2. Pecat Ustanove
,1, Ustanoa ce imati pecat koji ce oeraati predsednik ili neki drugi clan
Ustanoe koji je olascen da deluje u ime predsednika, ili, sojim potpisom,
neki unkcioner Ustanoe koji je olascen da deluje u tom smislu.
,2, O pecatu Ustanoe ce biti obaesten sud i bilo koji dokument sa pecatom
bice prihatlji kao dokaz.
S2. Racuni i revizija
Izrsni direktor ce, po sporazumu sa Ustanoom:
,a, podnositi predracune prihoda i rashoda Ministru, u obliku, za
periode, i u reme koje bude zahteao Ministar, i
,b, ,b, pruzati Ministru bilo koje inormacije koje bi Ministar mogao da
zahtea u pogledu takih predracuna, ukljucujuci tu i predloge i
buduce planoe koji se odnose na prekid unkcija Ustanoe za
odredeni broj godina.
1;8
178
,3, Izrsni direktor ce se, pod upraom Ustanoe, starati da se ode uredne
knjige i druge beleske o racunima za:
- ,a, se prihode i rashode Ustanoe,
- ,b, izorima takih prihoda i predmetima rashoda, i
- ,c, o imoini, aktii i pasii Ustanoe,
i odice i podnosice Ustanoi se posebne racune koje bi Ministar ili Ustanoa, uz
saglasnost Ministra, mogla da odi s remena na reme.
,4, linansijska godina Ustanoe trajace 12 meseci i zarsaace se 31. decembra
sake godine.
,4, Ustanoa, Izrsni direktor i drugi unkcioneri Ustanoe ce, uek kada to
Ministar zatrazi, dozoliti bilo kom licu koje naimenuje Ministar da pregleda
knjige i druge racune Ustanoe, za inansijsku godinu ili neki drugi remenski
period, olaksace taka pregled, i platice naknadu za taj pregled, kako odredi
Ministar.
,5, Racuni Ustanoe za saku inansijsku godinu:
,a, ce se pripremati u obliku i na nacin koji odredi Ministar, i
,b, pripremace ih Izrsni direktor a odobriti Ustanoa cim to bude
moguce ali u roku od najise tri meseca po zarsetku inansijske
godine na koju se odnose, radi podnosenja racunoispitacu i Glanom
reizoru na reiziju, a kopije racuna i izestaja reizora ce se podneti,
cim to bude moguce, Ustanoi i Ministru.
,6, Ministar ce uputiti kopiju racuna i izestaja reizora, pomenutih u pododeljku
,5, Domoima irskog Parlamenta
S4. Godisnji izvestaj i podnosenje informacije Ministru
,1, Ustanoa ce u roku od 6 meseci od pocetka sake kalendarske godine
podnositi izestaj Ministru o delatnosti Ustanoe u prethodnoj kalendarskoj
godini, ili, za slucaj pre kalendarske godine u kojoj stupa na snagu odeljak
38, za onaj deo kalendarske godine u kome je odeljak 38 bio na snazi.
,2, Izestaj pomenut u pododeljku ,1, ce sadrzati inormacije o obaljanju
unkcija Ustanoe tokom perioda na koji se izestaj odnosi, i, bez uticaja na
opsti znacaj gore recenog, obuhatice:
,a, izestaj o analizama jednakosti u tom periodu,
,b, inormacije koje Ustanoa smatra potrebnim u pogledu sproodenja
akcionih planoa za jednakost u tom periodu, i
,c, druge inormacije u obliku za koji Ustanoa smatra da ce odgoarati
Ministru.
,3, Ustanoa ce, na zahte Ministra, podneti Ministru inormacije koje zatrazi, u
pogledu:
,a, pitanja koja se ticu politike i delatnosti Ustanoe uopste,
,b, bilo kog posebnog pitanja ili izestaja koji je Ustanoa pripremila, ili
,c, bilo kog izestaja pomenutog u pododeljku ,1,
1;q
179
te ce inormacije dati Izrsni direktor pod opstim rukoodstom Ustanoe.
,4, Ministar ce uputiti kopije sih izestaja pomenutih u pododeljku ,1,
Domoima irskog Parlamenta
,5, U pododeljku ,2, analiza jednakosti i akcioni plan jednakosti imaju isto
znacenje kao u 6. Delu.
SS. Dotacije i Ovlascenja za uzimanje zajmova
,1, U sakoj inansijskoj godini Ustanoa moze da dobije, od noca koji
obezbeduje irski Parlament, dotaciju u iznosu koji moze da odredi Ministar,
uz saglasnost Ministra inansija, na ime troskoa Ustanoe u rsenju sojih
unkcija.
,2, Ustanoa moze, uz saglasnost Ministra koju daje u saglasnosti sa Ministrom
inansija, da priremeno uzima na zajam iznose koji joj mogu biti potrebni za
pokrianje tekucih troskoa.
S6. Kodeks prakse
,1, Ustanoa moze, ili na zahte Ministra mora, da pripremi radi podnosenja
Ministru nacrt kodeksa prakse radi postizanja jednog ili oba sledeca cilja:
,a, eliminacije diskriminacije u zaposljaanju,
,b, jacanje jednakosti prilika za zaposlenje.
,2, Pre podnosenja nacrta kodeksa prakse prema pododeljku ,1, Ministru,
Ustanoa ce konsultoati druge Ministre u ladi ili druga lica ili tela koje
smatra podobnim ili koje bi odredio Ministar.
,3, Po podnosenju nacrta kodeksa prakse prema pododeljku ,1,, Ministar moze,
sojom naredbom, da konstatuje da je nacrt:
,a, usojen kodeks prakse za srhe oog Zakona, ili
,b, posto Ministar, u konsultaciji sa Ustanoom, unese izmene, da je to
usojen kodeks prakse za srhe oog Zakona, pa ce naredba u oom
pododeljku da pruzi tekst usojenog kodeksa prakse na koji se
odnosi.
,4, Usojeni kodeks prakse ce biti prihatlji kao dokaz, i, ako se pokaze da je
neka odredba kodeksa releantna za bilo koje pitanje koje se pojaljuje u
nekom kriicnom ili bilo kakom drugom postupku, ta ce se odredba uzeti u
obzir za resaanje tog pitanja, u tome, postupak obuhata pored postupka
pred sudom prema . Delu, postupke pred Sudom rada, Komisijom za radne
odnose, Apelacionim sudom za pitanja zaposlenja, Direktora i komesara za
praa.
,5, Ministar moze, sojom naredbom, po konsultoanju sa Ustanoom, da
pouce ili izmeni usojeni kodeks prakse.
,6, Se naredbe pomenute u pododeljcima ,3, i ,5, podnece se Domoima irskog
Parlamenta cim to bude moguce posto budu izdate i, ako se usoji rezolucija
bilo kog Doma o ponistaju naredbe u roku od 21dan od dana kada je taj
18o
180
Dom zasedao posto mu je naredba podneta, naredba ce biti ponistena, ali bez
uticaja na aljanost bilo cega sto je pre toga ucinjeno po naredbi.
S7. Istrazivanje i informacije
,1, Ustanoa moze da preduzme ili da bude pokroitelj istrazianja ili da
preduzme ili bude pokroitelj delatnosti koje se odnose na sirenje inormacija
koje smatra potrebnim i koja su pogodna za obaljanje unkcija Ustanoe.
,2, Ustanoa moze da naplacuje usluge koje pruza prema pododeljku ,1,.
,3, Radi pomoci u obaljanju sojih unkcija pomenutih u oom odeljku,
Ustanoa moze, uz saglasnost Ministra, da zaposli lice ili lica koja, po
misljenju Ustanoe, poseduju kaliikacije koje se odnose na te unkcije.
Istrage Ustanove
S8. Istrage
,1, Prema pododeljku ,4,, Ustanoa moze, za saku srhu koja je u ezi sa
obaljanjem sojih unkcija, da odi istrage, a mora to da ucini na zahte
Ministra.
,2, Istragu moze da odi:
,a, clan Ustanoe, ili
,b, clan osoblja Ustanoe koga Ustanoa olasti za to, ili
,c, lice zaposleno prema pododeljku ,3, koje Ustanoa moze da olasti
za to, ili
,d, ise lica na koja se paragrai ,a,, ,b, i ,c,odnose,
a lice ili lica koja ode istragu ce, za srhe istrage, obaljati se unkcije Ustanoe.
,3, Za srhe istraga koje predida oaj odeljak, Ustanoa moze, uz saglasnost
Ministra, da zaposli jedno ili ise lica koja poseduju kaliikacije koje su, po
misljenju Ustanoe, releantne za odenje istrage.
,4, Ustanoa nece oditi istragu dok:
,a, Ustanoa ne odredi zadatak istrage, ili ako je istragu zahteao
Ministar, Ministar, po konsultoanju sa Ustanoom, i
,b, Ustanoa ne izda obaestenje da ce oditi istragu:
,i, oglasom u najmanje jednim noinama sa opstom cirkulacijom u
Drzai, ili
,ii, ako se zadatak istrage odnosi na odredeno lice, upucianjem
pismene kopije obaestenja tom licu.
S9. Pribavljanje informacija itd. za svrhe istrage
,1, Ustanoa moze, za srhe istrage prema odeljku 58, da preduzme nesto ili se
od oog sto sledi:
181
181
,a, da zahtea od bilo kog lica, putem obaestenja koje je dato tom licu,
da pruzi Ustanoi inormacije naznacene u obaestenju koje su
potrebne za istragu,
,b, da zahtea od bilo kog lica, obaestenjem koje je dostaljeno tom
licu, da sacini za Ustanou i uputi Ustanoi, bilo koji dokument
naznacen u obaestenju, a koji to lice poseduje,
,c, da pozia sedoke, obaestenjem koje im dostalja, da se pojae pred
Ustanoom,
,d, da upralja polaganjem zaklete i izjaama sedoka i da ispituje
sedoke koji se pojaljuju pred Ustanoom.
,2, Nece se smatrati da je obaestenje dato nekom licu za srhe bilo kog
paragraa u pododeljku ,1,, ukoliko nije isporuceno tom licu:
,a, licno, ili
,b, preporucenom postom,
obaestenje mora da potpise najmanje jedan clan Ustanoe.
,3, Obaestenja pomenuta u pododeljku ,1, nece se upuciati dok:
,a, Ustanoa ne dobije saglasnost Ministra za upucianje, ili
,b, Ustanoa smatra da je lice koje je pomenuto u zadatku istrage na koje
se obaestenje odnosi:
,i, pocinilo ili cini diskriminaciju,
,ii, prekrsilo ili krsi odeljke 8,4,, 10 ili 14,ili
,iii, nije postoalo ili ne postuje odredbu o jednakosti ili uslo jednake
naknade.
,5, Ustanoa moze da plati licu koje predstane pred Ustanou kao sedok, putne
troskoe i dnenice onako kako Ministar, u saglasnosti sa Ministrom
inansija, odredi.
60. Prekrsaji u vezi sa istragama,itd.
,1, Sako lice koje:
,a, ne pruzi ili odbije da pruzi Ustanoi inormacije koje trazi i koje su
naznacene u obaestenju u smislu odeljka 59,1,,a,,
,b, ne podnese ili odbije da podnese Ustanoo bilo koji dokument koji je
u lasti tog lica, a koji je zatrazen u smislu 59,1,,b,,
,c, posto je propisno pozano kao sedok obaestenjem u smislu odeljka
59,1,,c,, ne predstane ili odbije da predstane pred Ustanoom,
,d, kao prisutan sedok pred Ustanoom, odbije da polozi zakletu ili da
da izjau kada to Ustanoa zatrazi ili da odgoara na bilo koja pitanja
za koja Ustanoa trazi odgoor, ili,
,e, ucini bilo sta sto bi, da je Ustanoa sud, moglo da se smatra uredom
suda,
bice krio za prekrsaj.
18z
182
,2, Sud koji osudi lice za prekrsaj po paragraima ,a,, ,b, ili ,c, pododeljka ,1,,
moze da zahtea da to lice postupi po obaestenju pomenutom u tom
paragrau.
,3, Lice kome je isporuceno obaestenje u smislu odeljka 59,1,,a, koje:
,a, Da laznu izjau kada daje Ustanoi inormacije pomenute u
obaestenju, ili
,b, menja, krije ili unisti dokument pomenut u obaestenju,
bice krio za prekrsaj.
6J. Preporuke koje prozilaze iz izvestaja o istragama
,1, Posto obai istragu u smislu odeljka 58, ili tokom take istrage, Ustanoa
moze da uputi bilo kom licu, ukljucujuci tu i Ministra, preporuke koje
proizilaze iz istrage, radi jacanja jedne ili obe opste unkcije Ustanoe,
pomenute u paragraima ,a, i ,b, odeljka 39.
(2) Cim to bude moguce, po obaljenoj istrazi u smislu odeljka 58, Ustanoa ce
pripremiti ili dati da se pripremi izestaj o istrazi koji ce sadrzati se nalaze
Ustanoe dobijene tokom istrage.
(3) Ukoliko je istragu u smislu odeljka 58 zahteao Ministar, kopija izestaja
pomenutog u pododeljku ,2, bice upucena Ministru cim to bude moguce po
pripremi izestaja.
(4) Cim to bude moguce posle:
,a, pripreme izestaja u smislu pododeljka ,2, koji ne mora da bude
poslat Ministru u smislu pododeljka ,3,, Ustanoa, ili,
,b, po prijemu kopije izestaja koji je poslat Ministru u smislu pododeljka
,3,, Ministar,
ce dati da se izestaj objai ili na drugi nacin stai na raspolaganje, i obaestice janost o
objaljianju ili dostupnosti izestaja.
,5, Bilo koja inormacija koju pribai Ustanoa u rsenju sojih olascenja
prema odeljku 59, koja se tice bilo koje organizacije ili lica ili posla koji
obalja organizacija ili lice, a koja inace nije dostupna, nece:
,a, biti ukljucena u izestaj u smislu oog odeljka, bez pristanka
zainteresoane organizacije ili lica, ukoliko tako neukljucianje ne bi
bilo u suprotnosti sa duznostima Ustanoe i sa predmetom izestaja, i
,b, biti, bez takog pristanka, otkriena od strane bilo kog lica koje je
zainteresoano za bilo koji kriicni ili drugi postupak po oom
Zakonu.
62. Obavestenja o ne-diskriminaciji
,1, Ako se u toku istrage ili posle istrage, Ustanoa ueri da je neko lice:
,a, diskriminiralo ili diskriminira,
,b, prekrsilo ili krsi odeljke 8,4,, 10 ili 14, ili
18
183
,c, da nije postoalo ili ne postuje neku odredbu o jednakosti ili neki
uslo jednake naknade,
Ustanoa moze da uputi tom licu obaestenje o ne-diskriminaciji licnom dostaom ili
preporucenom postom.
,2, Ako Ustanoa predlozi da se uputi obaestenje o ne-diskriminaciji bilo kom
licu, ona ce, pre nego sto se obaestenje uputi, obaestiti pismeno
zainteresoano lice o predlogu da se obaestenje uputi.
,3, Obaestenja u smislu pododeljka ,2, o predlogu da se uputi obaestenje o ne-
diskriminaciji ce:
,a, naznaciti koji akt ili koji propust predstaljaju diskriminaciju, prekrsaj
ili gresku pomenute u pododeljku ,1,, na koje se obaestenje odnosi, i
,b, obaestiti zainteresoano lice o prau da podnese predstake
Ustanoi u skladu sa pododeljkom ,4,.
,4, Lice koje je primilo obaestenje u smislu pododeljka ,2,, moze, u roku od 28
dana od dana prijema, da podnese predstake Ustanoi u pogledu predloga, i
ako se take predstake podnesu, Ustanoa ce ih razmotriti pre nego sto licu
uputi obaestenje o ne-diskriminaciji.
,5, Obaestenje o ne-diskriminaciji ce:
,a, naesti koji akt ili propust predstaljaju diskriminaciju, ili prekrsaj
pomenute u pododeljku ,1, na koje se odnosi obaestenje o ne-
diskriminaciji,
,b, zahteati od lica kome je upuceno da ne cini akta ili propuste koji
predstaljaju diskriminaciju ili prekrsaj, i, gde je to potrebno, da
postuje odredbu o jednakosti ili uslo jednake naknade,
,c, naesti, u slucaju diskriminacije, koje korake Ustanoa zahtea da
preduzme lice kome je obaestenje upuceno da ne bi pocinilo
diskriminaciju,
,d, zahteati od lica kome je upuceno da u roku odredenom u
obaestenju o ne-diskriminaciji, obaesti Ustanou i bilo koje drugo
pomenuto lice o koracima koje je preduzelo da bi postoalo
obaestenje, i,
,e, zahteati od lica kome je upuceno da u roku odredenom u
obaestenju, pruzi Ustanoi trazene dopunske inormacije.
63. Zalba na obavestenje o ne-diskriminaciji
,1, Lice kome je upuceno obaestenje o ne-diskriminaciji moze da se zali Sudu
rada u roku od 42 dana od dana obaestenja na obaestenje ili na bilo koji
zahte u obaestenju.
,2, Ako se ne uputi zalba pomenuta u pododeljku ,1,, obaestenje ce stupiti u
dejsto po isteku 42 dana pomenuta u tom pododeljku.
,3, Kada Sud rada dobije zalbu pomenutu u pododeljku ,1,, on moze ili da
potrdi obaestenje u celini ili delimicno, sa izmenama ili bez izmena
obaestenja, ili da usoji zalbu.
18q
184
,4, Ako Sud rada potrdi obaestenje o ne-diskriminaciji, obaestenje ce,
delimicno ili u potpunosti potrdeno, stupiti u dejsto na dan odreden u
obaestenju.
,5, Ako Sud rada usoji zalbu pomenutu u pododeljku ,1, dejsto obaestenja o
ne-diskriminaciji ce prestati.
64. Registar ne-diskriminacije. Ustanoa ce drzati registar sih obaestenja o ne-
diskriminaciji koja su stupila u dejsto. Registar ce biti otoren na uid sakom licu, u
razumno reme.
6S. Sudski nalozi zbog nepostovanja ne-diskriminacije
,1, Prema pododeljku ,2, Vrhoni sud ili Okruzni sud mogu, na predlog
Ustanoe, da izdaju nalog-zabranu da bi sprecili diskriminaciju koje rsi lice
pomenuto u sudskom nalogu odredenog suda.
,2, Pododeljak ,1, primenjuje se na slucajee kada u roku od 5 godina od dana na
koji je obaestenje o ne-diskriminaciji stupilo u dejsto Ustanoa ueri
Vrhoni sud ili Okruzni sud, ec prema slucaju, da postoji eroatnoca dalje
diskriminacije, prekrsaja ili nepostoanja pomenutih u odeljku 62,1, od strane
lica kome je obaestenje bilo uruceno.
,3, Nadleznost koju oaj odeljak poeraa Okruznom sudu obaljace sudija koji
je u to reme dodeljen okrugu u kome lice kome je upuceno obaestenje o
ne-diskriminaciji obicno prebia ili obalja proesiju ili zanimanje.
66. Prekrsaji u vezi sa nepostovanjem obavestenja o ne-diskriminaciji
Lice kome je uruceno obaestenje o nediskriminaciji i koje u bilo koje reme u periodu
od pet godina od dana kada je obaestenje stupilo u dejsto, ne bude postoalo
obaestenje, bice krio za prekrsaj.
67. Pomoc Ustanove u vezi sa nekim pitanjima
,1, Lice koje smatra da je:
,a, diskriminacija bila usmerena od jednog lica ka drugom, ili
,b, da je lice ozbiljno osteceno propustom ili odbijanjem drugog lica:
,i, da postuje odredbu o jednakosti ili uslo jednake naknade, ili
,ii, da sproede odluku, naredbu ili resenje po oom Delu ili
posredoano resenje u smislu odeljka 8,
moze da podnese zahte za pomoc Ustanoi da pokrene postupak za ispraljanje koji je
prediden oim Zakonom.
,2, Ako se, po razmatranju zahtea pomenutog u pododeljku ,1,, Ustanoa ueri
da se u slucaju na koji se zahte odnosi pojaljuje azno principijelno pitanje,
ili ako Ustanoa smatra da nije razumno ocekiati od lica koje je podnelo
zahte da podnese slucaj na ispraan nacin bez pomoci, Ustanoa moze, po
sojoj olji, i u bilo kojoj azi, da pruzi pomoc licu:
,a, Sacinjaanjem reerence ili molbe,
18
185
,b, u bilo kom postupku koji bi proizasao iz reerence ili molbe.
,3, Pomoc u smislu oog odeljka bice pruzena u obliku koji Ustanoa smatra
podobnim.
,4, Bilo koju unkciju Ustanoe po oom odeljku moze da obalja bilo koji
unkcioner Ustanoe kome je ta unkcija poerena i sako tako poeraanje
unkcije moze da precizira kriterijume ili druga uputsta u smislu onoga sto
Ustanoa smatra da treba da bude predmet poerene unkcije.
(JJ) DLO ANALIZL JLDNAKOS1I i AKCIONIH PLANOVA
I ANALIZL ZAKONA
68. Definicija.
U oom delu sustinsko obaestenje` znaci obaestenje u smislu pododeljaka ,1, i
,2, odeljka 0 ili obaestenje koje je potrdio ,sa izmenama ili bez izmena, Sud rada
prema odeljku 1,3,.
69. Analize jednakosti i akcionih planova
,1, Za srhe oog Dela, analiza jednakosti je:
,a, pregled nioa jednakosti, prilika i mogucnosti u radnim odnosima u
odredenom preduzecu, grupi preduzeca ili preduzeca koja obrazuju
odredenu industriju ili sektor industrije, i
,b, pregled prakse, procedura i ostalih releantnih aktora ,ukljucujuci tu i
radnu sredinu, za taj posao, da bi se zakljucilo da li te prakse,
procedure i drugi aktori ode ka unapredenju jednakosti mogucnosti
na takom poslu.
,2, Za srhe oog Dela, akcioni plan jednakosti je program akcija koje treba
preduzeti u oblasti radnih odnosa u preduzecu ili preduzecima da bi se jacala
jednakost mogucnosti na takom poslu.
,3, Ustanoa moze da pozoe odredeno preduzece, grupu preduzeca ili
preduzeca koja cine odredenu industriju ili sektor te industrije da ucine jedno
ili oba od sledeceg:
,a, da naprae analizu jednakosti u som preduzecu ili preduzecima,
,b, da pripreme i sproedu akcioni plan jednakosti u tom preduzecu ili
preduzecima.
,4, Ustanoa moce, ako to smatra celishodnim, da sama naprai analizu
jednakosti i da pripremi akcioni plan jednakosti, za odredeno preduzece,
grupu preduzeca ili preduzeca koja cine odredenu industriju ili sektor te
industrije, i da bi pomogla pregled pomenut u pododeljku ,1,, Ustanoa
moze, uz odobrenje Ministra, da zaposli jedno ili ise lica koja poseduju
kaliikacije koje se, po misljenju Ustanoe, odnose na taka pregled.
,5, Olascenja koja daje pododeljak ,4, ne primenjuju se u odnosu na preduzeca
koja imaju manje od 50 sluzbenika ,pa, prema tome, grupe preduzeca ili
preduzeca koja cine industriju ili sektor industrije ne obuhataju taka
preduzeca,.
186
186
,6, Analiza jednakosti i akcioni plan jednakosti mogu biti usmereni na opstu
jednakost mogucnosti, ili na neki poseban id diskrimanacije na nekom poslu.
,, Za srhe oog odeljka:
,a, preduzece` ukljucuje delatnosti koje doode do zaposljaanja, bilo
da je to u industrijskoj ili komercijalnoj oblast ili ne, i bilo da su te
delatnosti usmerene na proit ili ne, i
,b, grupa preduzeca` se moze deinisati i na osnou geograske lokacije
umesto ,ili istoremeno sa, pozianjem na lasnisto i druge aktore.
70. Ovlascenja za sprovodenje u pogledu analiza jednakosti i akcionih planova
,1, U smislu pododeljaka ,3, i ,4,, ukoliko Ustanoa smatra da to treba da ucini
radi analize jednakosti ili pripreme akcionog plana jednakosti, na moze da
ucini jedno ili oba od sledeceg:
,a, da zahtea od bilo kog lica putem obaestenja koje se urucuje licno ili
preporucenom postom, da pruzi Ustanoi inormacije koje su
potrebne za datu srhu i koje su naedene u obaestenju,
,b, da zahtea od bilo kog lica, putem tako urucenog obaestenja, da
podnese ili posalje Ustanoi dokumente koji su naedeni u
obaestenju, a kojima to lice raspolaze,
ali nista u oom pododeljku ne olascuje Ustanou da zahtea inormacije ili podnosenje
dokumenata koji se odnose na preduzeca sa manje od 50 sluzbenika.
,2, U smislu pododeljaka ,3, i ,4,, ukoliko Ustanoa smatra da neko preduzece ili
preduzeca nisu ispunila bilo koju odredbu akcionog plana jednakosti,
Ustanoa moze da zahtea od bilo kog lica, putem licno urucenog
obaestenja ili obaestenja poslatog preporucenom postom, da preduzme
akciju koja je
,a, naedena u obaestenju,
,b, razumno potrebna za sproodenje plana, i
,c, koju tako lice moze da preduzme.
,3, Pre nego sto se uruci sustinsko obaestenje bilo kom licu, Ustanoa ce obaestiti to
lice pismenim putem ,u pododeljku ,4, se to pominje kao obaestenje unapred`, o
predlogu da se sustinsko obaestenje uputi, i predlozeni sadrzaj obaestenja.
,4, Ako:
,a, Ustanoa da obaestenje unapred nekom licu i
,b, Ako u roku od 28 dana od prijema takog obaestenja
unapred to lice podnese predstaku Ustanoi o
predlozenom sustinskom obaestenju, Ustanoa ce
razmotriti tu predstaku pre nego sto odluci da li da salje
predlozeno sustinsko obaestanje, i, ukoliko tako odluci, da
odluci o sadrzini obaestenja.
18;
187
7J. Zalbe na sustinska obavestenja
,1, Lice kome je upuceno sustinsko obaestenje moze da se zali Sudu rada u
roku od 42 dana od dana urucenja sustinskog obaestenja, na obaestenje ili
na bilo koji zahte u obaestenju,
,2, Ako se ne ulozi zalba u smislu pododeljka ,1,, sustinsko obaestenje ce stupiti
u dejsto po isteku 42 dana pomenutih u tom pododeljku.
,3, Ako Sud rada primi zalbu u smislu pododeljka ,1,, on moze ili da potrdi
obaestenje u celosti ili delimicno ,sa izmenama ili bez izmena obaestenja, ili
da usoji zalbu.
,4, Ako Sud rada potrdi sustinsko obaestenje, ono ,tako potrdeno, delimicno
ili u celosti, stupa u dejsto na dan koji obaestenje odreduje.
,5, Ako Sud rada usoji zalbu u smislu pododeljka ,1,, sustinsko obaestenje
proti kojeg je ulozena zalba nece imati dejsta.
72. Sprovodenje sustinskih obavestenja
,1, Ako, se na molbu Ustanoe, Vrhoni sud ili Okruzni sud ueri da lice kome
je upuceno sustinsko obaestenje nije postoalo obaestenje, sud moze da
izda nalog kojim upucuje to lice da postuje obaestenje.
,2, Nadleznost koja je poerena Okruznom sudu obaice sudija koji je u to
reme dodeljen okrugu u kojem lice kome je upuceno sustinsko obaestenje
obicno prebia ili obalja proesiju ili zanimanje.
73. Analiza zakona
,1, Ako, po misljenju Ustanoe, deloanje nekog zakona ili akta u reme
naedeno u pododeljcima ,1, do ,4, odeljka 1, ili bilo koje odredbe koja se
nalazi u bilo kom takom zakonu ili aktu, moze da utice na, ili ometa
eliminaciju diskriminacije u radnim odnosima ili jacanje jednakosti
mogucnosti u odnosu na radne odnose:
,a, izmedu zena i muskaraca, ili
,b, izmedu lica koja se razlikuju po bilo kom drugom razlogu za
diskriminaciju,
Ustanoa moze, ako to smatra celishodnim, i ako to od nje zahtea Ministar, da izrsi
analizu takog zakona ili akta ili odredbe ili njihoog deloanja.
,2, Radi pomoci u analizi pomenutoj u oom odeljku, Ustanoa ce konsultoati
organizacije ili sindikate ili poslodace koje smatra podobnim.
,3, Kada Ustanoa izrsi analizu po oom odeljku, moze da podnese Ministru
izestaj o analizi, ili mora da podnese taka izestaj ako to Ministar zahtea.
,4, Izestaj pomenut u pododeljku ,3, moze da sadrzi preporuke za menjanje
bilo kojih analiziranih zakona, akata ili odredbi.
(J2) DLO DRUGI LLKOVI i SPROVODLNJL
Uvod
188
188
74. 1umacenje
,1, U oom Delu, ukoliko kontekst ne zahtea drukcije:
zalba` ima znacenje naedeno u odeljku ,4,
unkcioner za posredoanje po pitanjima jednakosti` i unkcioner jednakosti` ce se
tumaciti u skladu sa pododeljcima,3, i ,4, odeljka 5,
direktia o jednakoj naknadi` oznacaa Direktiu Saeta br. 6-20-LLC o sproodenju
principa jednakog tretmana muskaraca i zena u pogledu dostupnosti zaposlenja, strucne
obuke, unapredenja i radnih usloa,
tuzeni` ima znacenje naedeno u odeljku ,4,,
iktimizacija` ,steta, ce se tumaciti u skladu sa pododeljkom ,2,.
,2, Za srhe oog Dela, do iktimizacije dolazi kada je zalilac otpusten ili kaznjen
na drugi nacin iskljucio, ili uglanom, zbog toga sto je u dobroj eri:
,a, trazio ispraljanje, po oom Zakonu ili po bilo kom drugom zakonu
ili aktu koje je oaj Zakon zamenio, diskriminacije ili nepostoanja
usloa jednake naknade ili odredbe o jednakosti ,ili slicnog usloa ili
odredbe u takim zamenjenim zakonima i aktima,,
,b, se zakonitim sredstima usprotiio zakonu koji je nezakonit po oom
Zakonu, ili koji je bio nezakonit po zamenjenim zakonima i aktima,
,c, sedocio u bilo kom kriicnom ili drugom postupku po oom
Zakonu, ili po zamenjenim zakonima i aktima, ili
,d, obaestio o sojoj nameri da ucini bilo sta pomenuto u paragraima
,a, do ,c,.
Istrazivanja o jednakosti
7S. Direktor istrazivanja o jednakosti i drugi zvanicnici
,1, Ministar ce, uz saglasnost Ministra inansija, naimenoati lice za Direktora
istrazianja o jednakosti koji ce obaljati duznosti koje ce mu biti poerene na
osnou oog Zakona ili bilo kog drugog akta.
,2, Kancelarija Direktora sastojace se od Direktora i osoblja, koje bi, u smislu
pododeljka ,3, mogao da naimenuje Ministar, uz saglasnost Ministra inansija,
i koje bi pomagalo Direktoru u obaljanju njegoih unkcija. Direktor i tako
naimenoano osoblje Direktora podlezu Zakonu o drzanim sluzbenicima od
1956, i Zakonima o uredenju drzane sluzbe od 1956. do 1996.
,3, Bilo koje lice koje je neposredno pre stupanja na snagu oog pododeljka bilo
na polozaju unkcionera jednakosti u Komisiji za radne odnose ce, po
pomenutom stupanju na snagu, a na osnou oog pododeljka, postati, kao
unkcioner za jednakost, clan osoblja Direktora.
,4, Direktor moze, medu clanoima osoblja:
,a, da naimenuje lica na polozaj unkcionera jednakosti, i
18q
189
,b, da naimenuje lica, ukljucujuci unkcionere jednakosti ,bilo na osnou
pododeljka ,3, ili na osnou naimenoanja po paragrau ,a, na polozaj
ukcionera jednakosti za posredoanje,
Direktor moze da prenese bilo koju unkciju koja mu je poerena po oom Zakonu ili po
bilo kom drugom zakonu ili aktu, na unkcionera jednakosti za posredoanje
,5, Direktor, unkcioneri jednakosti za posredoanje i unkcioneri jednakosti ce
biti nezaisni u obaljanju sojih unkcija.
,6, U smislu pododeljka ,,, prenosenje unkcije na osnou pododeljka ,4, nece
uticati na stalno olascenje Direktora da obalja tu unkciju zajedno sa
unkcionerom na koga je unkcija preneta.
,, Ako, na osnou pododeljka ,4,, Direktor prenese nekom unkcioneru
unkciju saslusanja u nekom slucaju koji je upucen Direktoru na osnou
odeljka :
,a, smatrace se da se prenosenje olascenja odnosi i na donosenje odluke
u tom slucaju,
,b, tu unkciju ne moze da obalja i Direktor istoremeno, i
,c, olascenje se ne moze pouci ili izmeniti, osim na zahte ukcionera
na koga je olascenje preneto, ili ako postoje neke posebne okolnosti
koje sprecaaju tog unkcionera da deluje ,ili da nastai deloanje,.
,8, Direktor ce, u roku od 6 meseci od pocetka sake kalendarske godine,
podneti izestaj Ministru o delatnosti kancelarije Direktora u prethodnoj
kalendarskoj godini, ili ako je u pitanju pra kalendarska godina rada, o delu
kalendarske godine u kome je kancelarija radila.
Ispravljanje
76. Pravo na informacije
,1, Da bi se pomoglo licu ,X, koje smatra:
,a, da je neko drugo lice ,\, diskriminiralo lice X krseci oaj Zakon ili
otpustilo ili na drugi nacin kaznilo lice X u usloima koji predstaljaju
iktimizaciju,
,b, da to drugo lice ,\, koje je odgoorno za isplatu naknade licu X
nije dalo naknadu na koju je obaezno po uslou jednake naknade, ili
,c, da neko drugo lice ,\, sa kojim lice X ima ugoor o zaposlenju
nije pruzilo licu X koristi koje mu pripadaju po odredbi jednakosti u
tom ugooru,
da bi odlucio da li da postupi po nekoj odredbi odeljka , i, u tom slucaju da predstai
slucaj lica X na najeikasniji nacin, Ministar moze da propisom odredi oblike kojima:
,i, lice X moze da pita lice \ da bi dobilo materijalne inormacije, a
,ii, lice \ moze, ako zeli, da odgoori na sa pitanja.
,2, U smislu pododeljka ,3, do ,, inormacija je za srhe oog odeljka materijalna
inormacija ako je:
1qo
190
,a, inormacija o razlozima lica Z da ucini ili propusti da ucini
neki releantni akt i o praksama i procedurama koje su
releantne za taka akt,
,b, inormacija, osim poerljiih inormacija, o naknadi ili
tretmanu drugih lica koji su u odnosu na lice \ u istom ili
slicnom polozaju kao lice X, ili
,c, druge inormacije koje nisu poerljie i koje u okolnostima
datog slucaja, lice X moze razumno da trazi.
,3, U pododeljku ,2, poerljia inormacija oznacaa saku inormaciju koja se
odnosi na odredeno lice, koje se moze identiikoati na osnou inormacije, a
koje to lice ne zeli da otkrije.
,4, Nista u oom Zakonu se nece tumaciti kao zahte da lice \ ili bilo koje drugo
lice:
,a, pruzi bilo koju reerencu ,ili kopiju ili izod reerence, o
bilo kom izestaju ,ili kopiju ili izod iz izestaja, koja se
odnosi na karakter ili podobnost za zaposljaanje bilo kog
lica ,ukljucujuci lice X,, ili
,b, da otkrije sadrzinu take reerence ili izestaja.
,5, U slucaju da neko lice smatra da je moglo da bude diskriminisano tokom
razgoora ,interjua, koji je oden u ime:
,a, Komesara za drzanu sluzbu u procesu regrutoanja ili
selekcije, osim interjua za regrutoanje iz redoa sog
osoblja i za soje osoblje
,b, Komesara za lokalna imenoanja u procesu regrutoanja ili
selekcije osim regrutoanja ili selekcije iz redoa sog
osoblja i za soje osoblje.
,c, Ministra odbrane u procesu regrutoanja za Odbrambene
snage, ili
,d, Komesara Garda Siochana u procesu regrutoanja za Caraa
iocbava,
Inormacija se nece smatrati materijalnom inormacijom za srhe oog odeljka ako se
odnosi na komunikaciju sa spoljnim saetnicima bilo kojih lica pomenutih u paragraima
,a, do ,d, ili ako ode dalje od dozoljenih inormacija naedenih u pododeljku ,6,.
,6, Za srhe pododeljka ,5,, u pogledu procesa regrutoanja ili selekcije,
inormacija je dozoljena ako identiikuje uspesne i neuspesne kandidate:
,a, u odnosu na njiho pol, ili
,b, u smislu razloga za diskriminaciju u odeljku 28,1,
pozianjem na one koji imaju iste releantne karakteristike
kao lice C, ili iste releantne karakteristike kao lice D.
,, Oaj odeljak ne utice na druge odredbe oog Zakona koje se odnose na
pribaljanje inormacija.
1q1
191
77. Iorum za trazenje ispravljanja
,1, Lice koje trdi:
,a, da ga je neko drugo lice diskriminisalo, krsenjem oaj
Zakon,
,b, da ne dobija naknadu u skladu sa usloom jednake naknade,
,c, da ne dobija pogodnosti na osnou odredbe o jednakosti
,d, da je bilo kaznjeno pod okolnostima iktimizacije,
moze, u smislu pododeljaka ,2, do ,8,, da trazi ispraljanje upucianjem slucaja
Direktoru.
,2, Ako neko lice trdi da je bilo otpusteno:
,a, u okolnostima koje predstaljaju diskriminaciju od strane drugog lica,
krsenjem oog Zakona
,b, u okolnostima iktimizacije,
onda, u smislu pododeljka ,3,, moze da se podnese zahte za ispraljanje Sudu rada, i taj
se zahte ne podnosi Direktoru.
,3, Ukoliko razlog za zahte naeden u pododeljcima ,1, ili ,2, proistice:
,d, iz 3. Dela, ili
,e, ako neke druge okolnosti ,ukljucujuci okolnosti koje
predstaljaju iktimizaciju a za koje su releantne Direktia o jednakoj
naknadi i Direktia o jednakom tretmanu,
onda, u smislu pododeljaka ,4, do ,8,, lice koje se zali moze da trazi
ispraljanje time sto ce uputiti slucaj Okruznom sudu, umesto da ga upucuje
Direktoru na osnou pododeljka ,1, ili, ec prema slucaju, Sudu rada na
osnou pododeljka ,2,.
,5, U oom Delu, u odnosu na slucajee naedene u odredbama oog odeljka:
,a, zalilac oznacaa lice koje se zali, a
,b, tuzeni oznacaa lice za koje se trdi da je pocinilo diskriminaciju
prema zaliocu, ili, ec prema slucaju, koje je odgoorno za isplatu
naknada na koje se odnosi uslo o jednakim naknadama ili koje je
odgoorno za daanje koristi prema odredbi jednakosti ili za koje se
trdi da je odgoorno za iktimizaciju.
,6, U smislu pododeljka ,6,, zahte za ispraljanje diskriminacije ili iktimizacije
ne moze da se podede pod oaj odeljak po isteku perioda od 6 meseci od
dana nastanka, ili, ec prema slucaju, poslednje pojae akta diskriminacije ili
iktimizacije na koju se slucaj odnosi.
,, Ako se, u slucaju zalbe, Direktor ili Sud rada ili Okruzni sud uere da su
izuzetne okolnosti sprecile zalioca ,osim u slucaju slucajea u kojima zalilac
1qz
192
nije dobio naknadu po usloima jednake naknade, da podnese zalbu u
remenskom roku naedenom u pododeljku ,5,:
,a, Direktor, Sud rada ili Okruzni sud, ec prema slucaju, mogu da
narede da u tom slucaju pododeljak ,8, ima dejsto kao da je umesto
6 meseci naedeno 12 meseci, kako je receno u naredbi, i
,b, ukoliko je izdata taka naredba, oaj Deo ce imati dejsto u tom
smislu.
,8, Ako je zahte za ispraljanjem upucen zbog diskriminacije od strane:
,a, Komesara drzane sluzbe tokom procesa regrutoanja ili selekcije
pomenutog u odeljku 6,5,,a,,
,b, Komesara za lokalna naimenoanja tokom procesa regrutoanja i
selekcije pomenutog u odeljku 6,5,,b,,
,c, Ministra odbrane tokom procesa regrutoanja za Odbrambne snage,
ili
,d, Komesara Garda Siochana tokom procesa regrutoanja za Garda
Siochana,
Zalilac ce, u proj instanci, uputiti zahte za ispraljanje odgoarajucem Komesaru, ili,
ec prema slucaju, Ministru odbrane ili Komesaru Garda Siochana.
,9, Ako se pododeljak ,, primenjuje na zahte za ispraljanje zbog
diskriminacije, zalilac nece moci da uputi zahte na osnou pododeljaka ,1,,
,2, ili ,3,, osim ako:
,a, odgoarajuci Komesari ili, ec prema slucaju, Ministar odbrane ili
Komesar Garda Siochana nisu doneli odluku o zahteu u roku od
dadeset osam dana od dana kad je zahte upucen, ili
,b, zalilac nije zadooljan odlukom koja je doneta po zahteu.
a u slucaju na koji se odnose paragrai ,a, ili ,b,, kraj roka koji se primenjuje prema
pododeljku ,5, ,ukljucujuci, tamo gde treba, primenu po tom pododeljku sa poziom na
pododeljak ,6, , tumacice se:
,i, kao kraj tog roka, ili
,ii, kraj perioda od 28 dana po isteku roka pomenutog u paragrau ,a,
ili datuma odluke pomenutog u paragrau ,b,,
onaj datum koji nastupi kasnije.
,10, Ako:
,a, zahte za ispraljanje koji se odnosi na zaposlenje u Odbrambenim
snagama proizilazi iz 3. Dela ili bilo kojih drugih okolnosti
,ukljucujuci okolnosti koje predstaljaju iktimizaciju, za koje su
releantne Direktia o jednakim naknadama ili Direktia o jednakom
tretmanu, i
,b, ako je zalilac clan Odbrambenih snaga,
1q
193
onda ce se zahte uputiti, u proj instanci, na ispraljanje po proceduri naedenoj u
odeljku 104.
,11, Ako se pododeljak ,9, primenjuje na zahtee za ispraljanje, zalilac nece
podneti zahte u smislu pododeljaka ,1,, ,2, ili ,3,, osim ako je:
,a, period od 12 meseci posle upucianja prema odeljku 104 na koji se
zahte odnosi, istekao, a nisu trazene procedure po odeljku 104,2,,a,
ili nisu bile zarsene, ili
,b, ako zalilac nije zadooljan preporukom po zahteu datom u smislu
odeljka 104,2,,b,,
a u slucaju na koji se odnose paragrai ,a, ili ,b,, kraj remenskog perioda koji se
primenjuje prema pododeljku ,5,, ,ukljucujuci, gde je to potrebno, ono sto se primenjuje
po tom pododeljku, sa poziom na pododeljak ,6, , tumacice se kao
,i, kraj tog perioda,ili
,ii, kraj perioda od 28 dana od dana isteka perioda pomenutog u
paragrau ,b,,
onaj datum koji nastupi kasnije.
78. Posredovanje
,1, U smislu pododeljka ,3,, ako u bilo koje reme posto je slucaj upucen
Direktoru na osnou odeljka ,1,, Direktor smatra da je to slucaj koji se
moze resiti posredoanjem, Direktor ce uputiti taj slucaj unkcioneru
jednakosti za posredoanje, radi posredoanja.
,2, U smislu pododeljka ,3,, ako u bilo koje reme posto je slucaj upucen Sudu
rada na osnou odeljka ,2,, Sud rada smatra da se taj slucaj moze resiti
posredoanjem, Sud rada ce ili:
,a, pokusati da sam resi slucaj na taj nacin, ili
,b, uputiti slucaj Direktoru radi posredoanja koje ce obaiti unkcioner
jednakosti za posredoanje.
,3, Ako se zalilac ili tuzeni protie da se slucaj resi posredoanjem, Direktor ili,
ec prema slucaju, Sud rada nece korisiti soja olascenja po oom
pododeljku, nego ce resaati slucaj prema odeljku 9.
,4, Posredoanje, uz pomoc ukcionera jednakosti za posredoanje ili Suda rada,
ce se obaljati nasamo.
,5, Ako se slucaj upucen prema odeljku resi posredoanjem:
,a, nadlezni unkcioner jednakosti za posredoanje ili, ec prema slucaju,
Sud rada ce pripremiti pismen zapisnik o usloima sporazuma,
,b, pismen zapisnik o sporazumu ce potpisati zalilac i tuzeni,
,c, nadlezni unkcioner jednakosti za posredoanje,ili, ec prema slucaju,
Sud rada, ce tako potpisan zapisnik poslati zaliocu i tuzenom, a
,d, jednu kopiju zapisnika ce zadrzati Direktor ili Sud rada, ec prema
slucaju.
1qq
194
,6, Ako:
,a, posto se slucaj uputi unkcioneru jednakosti za posredoanje prema
pododeljku ,1, ili 2,b,, ili
,b, posto Sud rada pokusa da resi slucaj prema pododeljku ,2,,a,,
unkcioner jednakosti za posredoanje, ili, ec prema slucaju, Sud rada, smatraju da se
slucaj ne moze resiti posredoanjem, unkcioner ili Sud ce o tome poslati obaestenja
zaliocu i tuzenom.
,, Ako:
,a, je obaestenje izdato prema pododeljku ,6, u odnosu na slucaj,
,b, u roku od 28 dana od dana izdaanja obaestenja, zalilac uputi
predstaku Direktoru ili, ec prema slucaju, Sudu rada da se
saslusanje o slucaju ponoi, i
,c, ako je obaestenje izdao unkcioner jednakosti za posredoanje,
kopija obaestenja prilozena predstaci po paragrau ,b,
Direktor ili Sud rada, ec prema slucaju, nastaice rad na slucaju, prema odeljku 9.
79. Istrazivanja koja obavljaju Direktor ili Sud rada
,1, Ako slucaj koji je upucen Direktoru ili Sudu rada u smislu odeljka :
,a, ne spada u slucajee koji se resaaju putem posredoanja, prema
odeljku 8, ili,
,b, ne spada u slucajee koji se resaaju prema oom odeljku, na osnou
odeljka 8,,,
Direktor ili Sud rada, ec prema slucaju, ce istraziati slucaj i saslusati sa lica koja izadu
pred Direktora ili Sud, a koja su zainteresoana i zele da daju izjae.
,2, Istrazianje po oom odeljku obaice se nasamo, osim ako, na zahte jedne
od stranaka u istrazianju u Sudu rada, taj Sud odluci da obai istrazianje, ili
deo istrazianja koji Sud ne smatra poerljiim, jano.
,3, Ako se u slucaju koji je pokrenut iz razloga sto zalilac ne dobija naknadu u
skladu sa usloom jednake naknade, postalja pitanje da li su razlicite
naknade na koje se slucaj odnosi zakonite u smislu odeljka 19,5, ili 29,5,,
Direktor moze da naredi da se to pitanje ispita kao prethodno pitanje i da u
tom smislu nastai postupak.
,4, U smislu pododdeljaka ,2, i ,3,, Ministar moze da propisom odredi:
,a, procedure ,ili opis istrazianja, koje Direktor ili Sud rada, ec prema
slucaju, treba da postuju u smislu oog odeljka, i
,b, rokoe koji aze za taka istrazianja, ukljucujuci tu procedure za
produzenje tih rokoa, pod izesnim okolnostima,
ali, pre nego sto donese taka propis, Ministar ce konsultoati Sud rada, Ustanou i
Direktora, si taki propisi koji se odnose na unkcije Suda rada, donosice se samo uz
saglasnost Ministra za preduzeca, trgoinu i zaposljaanje.
1q
195
,5, Ukoliko Direktor ili Sud rada ne smatraju da je to nuzno da bi se istraziasnje
doelo do odgoarajuceg zakljucka, nece se traziti niti uzimati u obzir
inormacije za istrazianje u smislu oog odeljka ,ili za kasnije zalbe na to
istrazianje, ukoliko se odnose na, ili proizilaze iz, obaestenja koja su spoljni
saetnici dali licima pomenutim u paragraima ,a, do ,d, odeljka 6,5,.
,6, Na kraju istrazianja u smislu oog odeljka ,ukljucujuci tu i istrazianja o
preliminarnom pitanju u smislu pododeljka ,3,, Direktor ili Sud rada, ec
prema slucaju, ce doneti odluku, i ukoliko je odluka u korist zalioca:
,a, obezbedice ispraku u skladu sa odeljkom 82, ili
,b, u slucaju odluke o preliminarnom pitanju u smislu pododeljka ,3,,
nastaice istrazianje po sustinskom pitanju.
80. Upucivanje Okruznom sudu
,1, Oaj odeljak odnosi se na slucajee koji su upuceni Okruznom sudu na
osnou odeljka ,3,, bilo koje upucianje u pododeljcima ,2, do ,5, u oom
odeljku na postupak predstalja upucianje na postupak po tom upucianju.
,2, Nadleznost Okruznog suda preuzece sudija koji je u tom trenutku dodeljen
okrugu u kome tuzeni prebia ili obicno obalja soju proesiju ili zanimanje.
,3, Ukoliko se upucianje Direktoru zameni upucianjem Okruznom sudu,
odeljak 9,3, ce se primenjiati u odnosu na Okruzni sud onako kako se
primenjuje na Direktora.
,4, Ako to Okruzni sud zahtea, Direktor ce imenoati nekog unkcionera
jednakosti da istrazuje i pripremi izestaj o bilo kojim pitanjima koje naede
Okruzni sud i koja proizilaze iz upucianja ,ukljucujuci narocito pitanja da li
su lica bila zaposlena da rade slican posao,.
,5, Ako se pripremi izestaj za Okruzni sud na osnou pododeljka ,4,, onda ce,
prema uputstima Okruznog suda:
,a, unkcioner jednakosti dati kopije izestaja zaliocu i tuzernom i bilo
kom drugom licu na koje se izestaj odnosi,
,b, izestaj biti primljen kao dokaz u postupku, i
,c, bez uticaja na prao Okruznog suda da zahtea da unkcioner
jednakosti koji je pripremio izestaj prisustuje postupku i sedoci,
zalilac i tuzeni mogu da pozou unkcionera jednakosti kao sedoka u
postupku.
8J. Posledice nedavanja informacija itd.
Ako u toku postupka po odeljku ,3, ili istrazianja po odeljku 9, Direktor ili Sud rada,
ec prema slucaju, utrde:
,a, da tuzeni nije pruzio inormacije koje je zalilac trazio
pitanjima u smislu odeljka 6, a koje su bile u lasti ili
posedu tuzenog, ili,
,b, da su inormacije koje je dao tuzeni u odgooru na bilo koje
tako pitanje bile lazne ili obmanjiacke ili inace nisu bile
onake kake je zalilac mogao razumno da ocekuje da bi
doneo odluku pomenutu u odeljku 6,1,,
1q6
196
Okruzni sud, Direktor ili Sud rada ,ec prema slucaju, mogu da izuku zakljucke koje
smatraju ispranim na osnou nedaanja inormacija, ili, ec prema slucaju, daanja
inormacija pomenutih u paragrau ,b,.
82. Ispravljanje koje se moze narediti
,1, Po oom odeljku, rste ispraljanja koje moze da odredi Direktor na osnou odeljka
9, mogu biti neke od sledecih, prema tome koliko odgoaraju odredenom slucaju:
,a, naredba za kompenzaciju zaostalih naknada ,koja se odnosi
na nedaanje jednakih naknada, za period koji pocinje ne
ise od tri godine od dana pokretanja postupka prema
odeljku ,1, koji je doeo do odluke,
,b, naredba za jednaku naknadu od dana pomenutog u
paragrau ,a,,
,c, naredba za kompenzaciju za akte diskriminacije ili
iktimizacije do kojih je doslo pre ne ise od 6 godina od
dana pokretanja postupka prema odeljku ,
,d, naredba za jednak tretman, u bilo kom pogledu koji je
releantan za dati slucaj,
,e, naredba da lice ili lica pomenuta u naredbi preduzmu tako
odredene akcije.
,2, Vrste ispraljanja koje moze da odredi Sud rada prema odeljku 9, su jedna ili ise
od sledecih, kako najbolje odgoara okolnostima u odredenom slucaju:
,, naredbe pomenute u paragraima ,c, do ,e, pododeljka ,1,,
,g, naredba za racanje na posao ili ponono primanje na
posao, sa ili bez naredbe za kompenzaciju.
,3, Vrste ispraljanja koje moze da odredi Okruzni sud prema odeljku ,3,, su
jedna ili ise od sledecih, onako kako najbolje odgoara okolnostima u datom
slucaju:
,a, naredba za kompenzaciju u obliku zaostalih naknada ,u
slucaju da nije daana jednaka naknada, za period koji
pocinje najise sest godina pre datuma pokretanja
postupka.,
,b, naredba za jednaku naknadu od dana pokretanja postupka,
,c, naredbe pomenute u paragraima,c, do ,e, pododeljka ,1,,
,d, naredba za racanje na posao ili ponono primanje na
posao, sa ili bez naredbe za kompenzaciju,
i nikaka akt koji se odnosi na nadleznost Okruznog suda nece ogranicaati iznos
kompenzacije koju naredi Okruzni sud na osnou oog pododeljka.
,4, Maksimalni iznos koji mogu da odrede Direktor ili Sud rada kao
kompenzaciju na osnou pododeljka ,1,,c, ili taj Sud na osnou pododeljka
,2,,b,, u bilo kom slucaju kada zalilac prima naknadu na dan pokretanja
1q;
197
postupka, ili ako je to bilo ranije, na dan otpustanja, bice iznos jednak 104
puta, od:
,a, iznosa naknade, nedeljno, ili
,b, ukoliko je eci, iznos, odreden nedeljno koji bi zalilac dobio
na taj dan da nije bilo akta diskriminacije ili iktimizacije,
a u bilo kom drugom slucaju, iznosice 10.000 unti.
,5, Ako je slucaj za koji treba obezbediti ispraljanje upucen Direktoru ili Sudu
rada i proizilazi:
,a, iz 3. Dela, ili
,b, iz bilo kojih drugih okolnosti, ,ukljucujuci okolnosti
iktimizacije, za koje su releantne Direktia o jednakoj
naknadi i Direktia o jednakom tretmanu,
Direktor ili Sud rada, ec prema slucaju, mogu pored toga da donesu naredbu o
kompenzaciji, i da narede placanje kamate, po stopi koja se primenjuje prema odeljku
22,1, Zakona o sudoima od 1981:
,i, za deo ili celokupan iznos kompenzacije, i
,ii, za period koji pocinje na releantan dan a zarsaa se na dan
isplate,
za srhe podparagraa ,ii, releantan dan oznacaa pri dan perioda ,ako ga ima, na
koji se odnosi kompenzacija, ili, ukoliko nema takog perioda, reerentni datum na
osnou odeljka ,1,.
83. Zalbe Direktora Sudu rada
,1, U roku od 42 dana od dana odluke Direktora prema odeljku 9, zalilac ili
tuzeni mogu da se zale Sudu rada putem pismenog podneska u kome ce biti
naeden razlog za zalbu.
,2, Sud rada ce nasamo saslusati zalbu prema oom odeljku, osim ukoliko, na
zahte jedne od stranaka, odluci da jano raspralja o zalbi ili o onom delu
zalbe koji ne smatra poerljiim.
,3, Sledeci akti odnose se na zalbe po oom odeljku:
,a, odeljka 14 Zakona o industrijskim odnosima od 1946 ,imenoanje
tehnickih sudijskih pomocnika,, i
,b, odeljak 21 tog Zakona i odeljak 56 Zakona o industrijskim odnosima
od 1990 ,pozianje sedoka, itd.,
,4, U odlucianju po zalbi na osnou oog odeljka, Sud rada moze da obezbedi
ispraljanje sega onog sto je doneto u odluci proti koje je podneta zalba
,zamenjujuci diskreciono prao Direktora sojim diskreciohnim praom,.
,5, Ukoliko je odluka Suda rada po zalbi proti odluke Direktora po
preliminarnom pitanju prema odeljku 9,3, doneta u korist zalioca, slucaj ce
biti racen Direktoru radi istrazianja sustinskog pitanja .
,6, U smislu pododeljka ,2,, Ministar, uz saglasnost Ministra za preduzeca,
trgoinu i zaposljaanje, moze propisom da odredi:
1q8
198
,a, procedure koje treba da postuje Sud rada kada odlucuje po zalbama
po oom odeljku, i
,b, rokoe koji se primenjuju na take zalbe ukljucujuci tu procedure
kojima se, pod izesnim okolnostima, rokoi produzuju,
ali, pre nego sto donese taka propis, Ministar ce konsultoati Sud rada, Ustanou i
Direktora.
84. Upucivanje slucajeva Sudu rada
,1, Ako se neki slucaj uputi Sudu rada na osnou odeljka , i taj Sud smatra da
mu je potrebna pomoc za donosenje odluke, u obliku istrazianja koja ce
obaiti Direktor, Sud rada moze da uputi Direktoru sa ili bilo koja pitanja iz
tog slucaja, ako se slucaj uputi na taka nacin, Direktor ce obaiti dalja ili
noa istrazianja po tako upucenim pitanjima i o tome podneti izestaj Sudu
rada.
,2, Ako se podnese zalba Sudu rada na osnou odeljka 83, i ako Sud smatra da bi
donosenju odluke po zalbi pomoglo koriscenje olascenja po oom
pododeljku, Sud rada moze da uputi sa ili bilo koja pitanja iz zalbe Direktoru
na dalje istrazianje ili ponono istrazianje, i ako se slucaj tako uputi,
Direktor ce obaiti dalja ili noa istrazianja po tako upucenim pitanjima i o
tome podneti izestaj Sudu rada.
Ako Sud rada uputi bilo koja pitanja Direktoru na osnou pododeljaka ,1, ili ,2,:
,a, on moze da suspenduje, delimicno ili u celosti, ili da odlozi
istrazianja o datom slucaju, ili, ec prema slucaju, saslusanje po zalbi,
dok ne primi izestaj Direktora, i
,b, Sud ce u donosenju odluke uzeti u obzir izastaj Direktora po datom
pitanju.
,3, Ako po zalbi na osnou odeljka 83 Sud rada odluci da treba ukinuti datu
odluku Direktora, on moze, sojom odlukom, da rati slucaj Direktoru na
noa istrazianja i odluku prema odeljku 9.
8S. Ovlascenja Ustanove za izvrsenje
,1, Ako Ustanoa smatra:
,a, da su diskriminacija ili iktimizacija proti nekih lica bile uobicajene u
praksi ili da se praksa pomenuta u odeljku 8,4, primenjuje,
,b, da je doslo do diskriminacije i iktimizacije u odnosu na odredeno lice
koja se nije zalilo na osnou odeljka na tu diskriminaciju ili
iktimizaciju, i ako nije razumno ocekiati da ce se to lice zaliti,
,c, ako se ne postuje uslo jednake naknade ili odredba o jednakom
tretmanu, uopste u preduzecu ili u odnosu na odredeno lice koje se
nije na to zalilo na osnou odeljka i ako nije razumno ocekiati da
ce se to lice zaliti,
,d, da je izdata publikacija ili da je doslo do prikazianja u suprotnosti sa
odeljkom 10,
1qq
199
,e, da je, nasuprot odeljku 14, neko lice najmilo drugo lice ili pokusalo da
najmi drugo lice da ucini bilo sta sto predstalja diskriminaciju ili
iktimizaciju, ili
,, ako je neko lice najmilo ili pokusalo da najmi neko drugo lice da krsi
uslo jednake naknade ili odredbu o jednakom tretmanu,
Ustanoa moze da obaesti Direktora o tom slucaju.
,2, Ako Ustanoa uputi slucaj Direktoru na osnou pododeljka ,1,, prethodne
odredbe u oom Delu ce se primenjiati kao da je to slucaj naeden u
odeljku , osim sto ce se:
,a, sako pozianje na zalioca tumaciti kao pozianje na Ustanou
,b, sako pozianje na tuzenog tumaciti kao pozianje na lice koje je, po
misljenju Ustanoe, sproodilo diskriminaciju, ili je, ec prema
slucaju, odgoorno za nepostoanje usloa jednake naknade ili
odredbe o jednakom tretmanu, ili za iktimizaciju ili za objaljianje
ili prikazianje, ili za unajmljianje ili pokusaj unajmljianja, i
,c, Sako pozianje na stranke ce se tumaciti kao da obuhata, u slucaju
pitanja pomenutih u paragraima ,a, do ,c, pododeljka ,1,, bilo koje
lice proti koga je pocinjena diskriminacija ili koje je pretrpelo stetu
zbog nepostoanja pomenutih paragraa.
,3, U odluci prema odeljku 9, kako se primenjuje prema pododeljku ,2,, sledeca
ispraljanja su na raspolaganju:
,a, ispraljanje prema odeljku 82 ,tumacenjem reerenci, u tom odeljku,
na zalioca, kao na lice pomenuto u pododeljku ,2,,c,,
,b, ako se radi o pododeljku ,1,,d,, odluka da je neka publikacija ili
prikazianje izrseno u suprotnosti sa odeljkom ili ne, i
,c, ako su u pitanju paragrai ,e, ili ,, pododeljka ,1, odluka da li je dato
lice najmilo ili pokusalo da najmi drugo lice, kako je pomenuto u
datom paragrau, ili ne.
,4, Pododeljak ,5, se primenjuje u slucajeima kada Ustanoa ueri Vrhoni sud,
ili, ec prema slucaju, Okruzni sud, da je, posle odluke donete po odeljku 9,
kako se primenjuje prema pododeljku ,2,, po pitanju koje potpada pod bilo
koji paragra pododeljka ,1,, kada postoji eroatnoca:
,a, dalje diskriminacije ili iktimizacije
,b, daljeg nepostoanja usloa jednake naknade ili odredbe o jednakosti,
,c, daljeg objaljianja ili prikazianja nasuprot odeljku 10, ili
,d, daljeg unajmljianja ili pokusaja unajmljianja pomenutih u paragrau
,c, ili ,, pododeljka ,1, od strane lica za koje je odluka doneta, ili iste
rste kao ona koja je predmet odluke.
,5, U slucaju na koji se primenjuje oaj pododeljak, Vrhoni sud ili Okruzni sud,
na predlog Ustanoe u kome se naodi ime lica koje je u pitanju, moze da
izda nalog kojim ce spreciti to lice da se i dalje tako ponasa ,u smislu
pomenutom u pododeljku ,4,.
,6, Nadleznost koja je oim odeljkom poerena Okruznom sudu, obaljace
sudija koji je u to reme dodeljen okrugu u kome lice naedeno u predlogu
Ustanoe obicno prebia ili obalja proesiju ili zanimanje.
zoo
200
Kolektivni ugovori
86. Upucivanje kolektivnih ugovora Direktoru
,1, Ako Ustanoa ili neko lice na koje utice kolektini ugoor trdi da je neka
odredba tog ugoora nistana na osnou odeljka 9, Ustanoa ili to lice mogu
da upute pitanje tog ugoora Direktoru. U oom odeljku i u odeljku 8,
Ustanoa ili lice koje upucuje pitanje nazia se zalilac.
,2, Za srhe oog odeljka i odeljka 8,:
,a, izraz kolektini ugoor obuhata naredbu ili ugoor koji dolaze pod
paragrae ,b, ili ,c, odeljka 9,3,,
,b, lice na koje utice kolektini ugoor je lice koje je sluzbenik cija
naknada ili ciji radni usloi zaise, delimicno ili u celosti, od ugoora
,ili dela ugoora,, i
,c, tuzeni su potpisnici ugoora, osim ,gde je releantno,, zalioca.
,3, U smislu pododeljka ,4,, kada se kolektini ugoor uputi Direktoru na
osnou oog odeljka, Direktor ce razmotriti da li se pitanje moguce
nistanosti neke odredbe moze resiti posredoanjem i:
,a, ako Direktor smatra da se pitanje moze tako resiti, on ce uputiti
ugoor unkcioneru jednakosti za posredoanje u skladu sa odeljkom
8, a
,b, ako Direktor smatra da se pitanje ne moze tako resiti, postupice u
skladu sa paragraima ,b, ili ,c, pododeljka ,4,.
,4, Ako se zalilac ili tuzeni ne slazu sa upucianjem prema pododeljku ,3,,a, ili
ako se odeljak 8,, primenjuje u skladu sa pododeljkom ,6,, Direktor:
,a, nece koristiti olascenja prema pododeljku ,3,,a,,
,b, ce prouciti ugoor i u tom cilju saslusati sa lica koja su
zainteresoana i koja zele da daju izjae, i
,c, izdace odluku u skladu sa odeljkom 8,
a pododeljci ,3, i ,4, odeljka 9 ce se primenjiati na Direktoroo istrazianje po oom
pododeljku onako kako se odnose na Direktoroo istrazianje po tom odeljku.
,5, Posredoanje prema pododeljku ,3, ili istrazianje prema pododeljku ,4,
obaljace se nasamo.
,6, Ako se kolektini ugoor uputi na posredoanje prema pododeljku ,3,,
pododeljci ,5, do ,, odeljka 8 ce se primenjiati kao sto se primenjuju u
slucaju koji je upucen unkcioneru jednakosti za posredoanje na osnou
odeljka 8,1,, ali ce, za srhe te primene:
,a, pozianja, u tim pododeljcima, na zalioca i na tuzenog biti tumacena
kao pozianja na zalioca i tuzenog, u smislu oog odeljka a
,b, odeljak 8,, ce imati dejsta ako se reci posle paragraa ,c, u tom
odeljku, zamene recima Direktor ce prouciti pitanje ugoora prema
odeljku 86,4,.
zo1
201
87. Odluke u posredovanju i zalbe na kolektivne ugovore
,1, Ako se kolektini ugoor uputi Direktoru prema odeljku 86, on ce biti
upucen radi
,a, posredoanja koje ce obaiti unkcioner jednakosti za posredoanje
prema pododeljku ,3, tog odeljka, ili
,b, odluke koju ce doneti Direktor na osnou pododeljka ,4, tog odeljka,
da bi se utrdilo da li su neke odredbe ugoora nistane na osnou odeljka 9, i, ako
unkcioner jednakosti za posredoanje, ili, ec prema slucaju, Direktor smatraju to
celishodnim, da se ugoorne stranke upute kake alternatine ili izmenjene odredbe da
unesu u ugoor, koje ce ga uciniti zakonitim.
,2, U roku od 42 dana od dana kada je upucena odluka pomenuta u pododeljku
,1,,b,, zalilac ili tuzeni mogu da se zale Sudu rada pismenom predstakom u
kojoj ce biti naedeni razlozi za zalbu.
,3, Sud rada ce saslusati zalbu prema pododeljku ,2, nasamo, osim ukoliko, na
zahte jedne od stranaka, odluci da raspralja o zalbi, ili o delu zalbe koji ne
smatra poerljiim, jano, a akti pomenuti u odeljku 83,3, ce se primenjiati
na taku zalbu kao sto se primenjuju na zalbu pomenutu u odeljku 83.
,4, U odluci po zalbi na osnou pododeljka ,2, Sud rada ce se starati da postigne
cilj pomenut u pododelhjku ,1,.
,5, U oom odeljku kolektini ugoor,zalilac i tuzeni imaju isto znacenje
kao u odeljku 86.
Odluke i resenja uopse
88. Oblik i sadrzina odluka i resenja
,1, Saka odluka Direktora i sako resenje Suda rada po oom Delu bice u
pismenom obliku i,
,a, ako to Direktor ili Sud rada smatraju celishodnim, ili,
,b, ako bilo koja stranka to zahtea,
odluka ili resenje ce sadrzati razloge zbog kojih je Direktor doneo taku odluku ili, ec
prema slucaju, zasto je Sud rada doneo tako resenje.
,2, Pismenim obaestenjem strankama, Direktor ili, ec prema slucaju,
Predsednik Suda rada mogu da isprae saku gresku ,ukljucujuci propuste,
erbalne ili ormalne prirode u odluci ili resenju po oom Delu.
,3, U oom odeljku stranke oznacaa:
,a, u slucaju odluke ili resenja prema odeljku 9, zalioca ili tuzenog,
onako kako su deinisani u odeljku ,4,,
,b, u slucaju resenja prema odeljku 83, stranke u postupku po zalbi,
,c, u slucaju odluke prema odeljku 85, Ustanou i lica pomenuta u
pododeljcima ,2,,b, i ,c, tog odeljka, i
,d, u slucaju odluke prema odeljku 86 ili resenja prema odeljku 8,
zalioca i tuzene, u okiru znacenja odeljka 86.
zoz
202
,4, Ukoliko neko lice koje je ucestoalo u istrazianju prema odeljku 9 ili 86
nije prailno identiikoano u odluci ili resenju, smatrace se da ispraka te
greske spada u pododeljak ,2,.
89. Davanje i objavljivanje odluka i resenja
,1, Po jedan primerak odluke Direktora po oom Delu dace se:
,a, sakoj stranci, i
,b, Sudu rada.
i saka taka odluka ce se objaiti a jedan primerak ce se staiti na raspolaganje
kancelariji Direktora, radi kontrole.
,2, Po jedan primerak sakog resenja Suda rada po oom Delu dace se sakoj od
stranaka, sako tako resenje ce biti objaljeno i jedan primerak ce biti
staljen na raspolaganje kancelariji Suda rada, radi kontrole.
,3, U oom odeljku izraz stranke ima isto znacenje kao u odeljku 88.
,4, Bilo koje pozianje, u oom odeljku, na odluku ili resenje ce sadrzati
pozianje na izjau o razlozima koja je ukljucena u odluku ili resenje, kako je
naedeno u odeljku 88,1,.
,5, ,5, Sadrzina bilo kog dokumenta koji je objaljen ili staljen na raspolaganje
na osnou oog odeljka bice zasticena apsolutnom zastitom.
90. Zalbe i pozivanja od strane Suda rada
,1, U roku od 42 dana, ili duzeg perioda koji bi mogao da dozoli Okruzni sud,
od dana resenja Suda rada prema odeljku 9, zalilac ili tuzeni mogu da se
zale prot tog resenja Okruznom sudu.
,2, Na zalbu prema pododeljku ,1,, Okruzni sud moze da naredi neki oblik
ispraljanja za koji je data neka odredba u resenju proti kojeg je ulozena
zalba ,zamenjianjem diskrecionog praa Suda rada diskrecionim praom
Okruznog suda,, i, osim u slucaju zalbe Vrhonom sudu po nekoj tacki
zakona, odluka Okruznog suda po zalbi u smislu pododeljka ,1, bice
konacna.
,3, Ako Sud rada donese resenje na osnou odeljka 9 ili resenje po zalbi prema
oom Delu, saka stranka moze da ulozi zalbu Vrhonom sudu po nekoj
tacki zakona.
,4, 1okom istrazianja koje obalja Sud rada prema odeljku 9, ili po zalbi prema
oom Delu, Sud rada moze:
,a, da se obrati Vrhonom sudu po nekoj tacki zakona koja se pojaila u
toku istrazianja ili istrazianja po zalbi, i
,b, da odlozi istrazianje ili zalbu ,ako to smatra celishodnim, do ishoda
takog obracanja.
,5, Nadleznost koja je poerena Okruznom sudu oim odeljkom obaljace sudija
koji je u to reme dodeljen okrugu gde tuzeni obicno prebia ili gde se bai
nekom proesijom ili zanimanjem.
,6, Odredbe u oom Delu koje se odnose na zalbe imace dejsta bez obzira na
odeljak 1 Zakona o industrijskim odnosima od1946 ,koji zabranjuje zalbe
Suda rada,.
zo
203
Sprovodenja koja obavlja Okruzni sud
9J. Sprovodenja resenja, odluka i poravnanja putem posredovanja
,1, Ako neki poslodaac ili bilo koje drugo lice koje obaezuju odredbe:
,a, konacnog resenja Suda rada po oom Delu, ili
,b, konacne odluke Direktora po oom Delu,
ne postuje odredbe resenja ili odluke, onda ce, na molbu u smislu oog odeljka, Okruzni
sud doneti, prema odeljku 93, naredbu kojom se nalaze tom licu ,tj. poslodacu ili bilo
kom drugom zainteresoanom licu, da sproede resenje ili odluku u skladu sa njihoim
odredbama.
,2, Ako neki poslodaac ili lice koje ucestuje u porananju na koje se odnosi
odeljak 8,5, ne postupi, delimicno ili u celosti, prema usloima porananja,
onda, na molbu podnetu u smislu oog odeljka, Okruzni sud moze da donese
odluku kojom ce narediti tom licu ,tj.poslodacu ili nekom drugom licu koje
ucestuje u porananju, da ispuni te usloe ili, ec prema slucaju, deo usloa
na koji se molba odnosi, medutim, Okruzni sud nece na osnou oog
pododeljka narediti bilo kom licu da isplati bilo koji iznos ili da ucini bilo sta
drugo sto ne bi moglo da bude predideno u ispraljanju na osnou odeljka
82, da je pitanje resaano na drugi nacin a ne putem posredoanja.
,3, Molba u smislu oog odeljka nece moci da se podnese pre isteka:
,a, u slucaju odluke ili resenja, perioda tokom kojeg bi mogla da se
podnese zalba proti odluke ili resenja, i
,b, u slucaju porananja koje je postignuto posredoanjem, 42 dana od
dana pismenog izestaja o porananju.
,4, Zalbu u smislu oog odeljka mogu da podnesu
,a, zalilac, ili
,b, u slucaju kada Ustanoa nije zalilac, Ustanoa, uz pristanak zalioca,
ako Ustanoa smatra da resenje, odluka ili porananje nece eroatno
moci da se sproedu bez njene interencije.
,5, Po molbama u smislu oog odeljka, Okruzni sud ce obaiti soje unkcije u
smislu pododeljaka ,1, ili ,2, ako se ueri:
,a, u postojanje i usloe resenja, odluke ili porananja, i
,b, da zainteresoano lice nije postoalo te usloe.
,6, za srhe oog odeljka, resenje ili odluka su konacni ako nema mesta zalbi po
oom Delu ili ako je rok za podnosenje zalbe istekao, a
,a, nije podneta zalba,ili
,b, ako su se zalbe koje su podnete napustene.
,, Bez uticaja na olascenje Okruznog suda da donese naredbu o troskoima u
korist zalioca ili zainteresoanog lica, ako molbu podnese Ustanoa na
osnou pododeljka ,4,,b,, troskoe Ustanoe moze da odredi Okruzni sud.
,8, Nadleznost koja je poerena Okruznom sudu oim odeljkom obaljace sudija
koji je u to reme dodeljen okrugu u kome tuzeni obicno prebia ili gde
obalja neku proesiju ili zanimanje.
zoq
204
92. Dopunska ovlascenja Okruznog suda za sprovodenje
,1, Ako Okruzni sud donese naredbu prema odeljku 91,1,, on moze, ako to
smatra celishodnim u datim okolnostima, da ukljuci u naredbu uputsto
pomenuto u pododeljku ,2, ili, ec prema slucaju, u pododeljku ,3,.
,2, Ako se naredba u smislu odeljka 91,1, odnosi na resenje ili odluku koji
zahteaju placanje kompenzacije, naredba moze da nalozi poslodacu ili
drigom zainteresoanom licu da plati interes na kompenzaciju po stopi
naedenoj u odeljku 22 Zakona o sudoima od 1981, za ceo period ili za deo
perioda koji se zarsaa na dan naredbe a pocinje:
,a, 42 dana po donosenju resenja ili odluke, ili
,b, ako taj dan pada kasnije, posle dana kada je trazena kompenzacija na
osnou resenja ili odluke.
,3, Ako se naredba na osnou odeljka 91,1, odnosi na resenje kojim se od
poslodaca trazi da rati na posao ili ponoo zaposli nekog sluzbenika,
naredba moze da nalozi poslodacu da isplati sluzbeniku iznos koji Okruzni
sud smatra razumnim, zato sto poslodaac nije postoao resenje.
93. Kompenzacija umesto vracanja na posao ili ponovnog zaposjavanja
,1, Na molbu prema odeljku 91, koja se odnosi na resenje kojim se od
poslodaca zahtea da sluzbenika rati na posao ili ponoo zaposli, Okruzni
sud moze, ukoliko to smatra celishodnim u datim okolnostima, da umesto
naredbe prema pododeljku ,I, tog odeljka, izda naredbu o kompenzaciji
prema oom odeljku.
,2, Naredba o kompenzaciji prema oom odeljku je naredba kojom se nalaze
poslodacu da isplati sluzbeniku kompenzaciju ,umesto racanja na posao ili
pononog zaposljaanja,.
,3, Maksimalni iznos kompenzacije koja se moze narediti po oom odeljku je
iznos 104 puta eci od nedeljne naknade koju je sluzbenik primao na
reerentni dan datog slucaja prema odeljku ili koju bi primao na taj dan da
nije bilo pomenute diskriminacije.
Informacije
94. Ovlascenja za ulaz u prostorije, dobijanje informacija, itd.
,1, U smislu pododeljka ,3,, oaj odeljak treba da omoguci pribaljanje inormacija koje
mogu biti potrebne Direktoru ili Sudu rada da bi mogli da obaljaju soje unkcije po
oom Delu. U oom odeljku:
,a, naimenoani unkcioner oznacaa Direktora, Predsednika Suda
rada, unkcionera jednakosti ili lice koje su u tom pogledu olastili
Direktor ili Predsednik, i
,b, materijalna inormacija oznacaa inormaciju za koju naimenoani
unkcioner ima razumnih razloga da eruje da je releantna za gore
pomenutu srhu.
,2, Za srhu pomenutu u pododeljku ,1,, naimenoani unkcioner moze da uradi jednu
ili ise od sledecih stari:
zo
205
,a, da mirno ude u prostorije u sako razumno reme,
,b, da zahtea od bilo kog lica da pruzi naimenoanom
unkcioneru se zapisnike, knjige, dokumente i druge stari
koje su pod kontrolom tog lica a za koje naimenoani
unkcioner ima razloga da eruje da sadrze materijalne
inormacije i da pruzi naimenoanom unkcioneru
inormacije i omoguci pristup inormacijama koje razumno
mogu biti potrebne u odnosu na sadrzinu pomenutih
zapisnika, knjiga, dokumenata i drugog,
,c, da pregleda i prepise ili uzme izode iz takih zapisnika,
knjiga, dokumenata i drugog,
,d, da pregleda saki rad koji je u toku u prostorijama.
,3, lunkcioner jednakosti koga je naimenoao Direktor na osnou odeljka 80,4,
da istrazi i pripremi izestaj o pitanju koje je odredio Okruzni sud, moze, za
srhe takog istrazianja i izestaja, da koristi sa olascenja naedena u
paragraima ,a, do ,d, pododeljka ,2,, i, da bi primenio oaj odeljak u takom
slucaju:
,a, sako pominjanje naimenoang unkcionera u pododeljcima
,a,, ,5, i ,6, tumacice se kao pominjanje tako naimenoanog
unkcionera jednakosti, a
,b, materijalna inormacija ce se tumaciti kao inormacija za
koju naimenoani unkcioner ima razloga da eruje da je
releantna za istrazianje i izestaj.
,4, Olascenja data u pododeljku ,2, nece se koristiti u odnosu na stanoe bilo
kog lica, ni na zapisnike, knjige, dokumente i drugo u tim stanoima, osim :
,a, ako se olascenja koriste na osnou pododeljka ,1,, Ministar
ili unkcioner ministarsta koga je ministar olastio za to
pismeno potrdi da postoje razumni razlozi da se eruje da
u stanu postoje inormacije koje su materijalne za
istrazianje u datom slucaju, ili za razmatranje zalbe prema
oom Delu, ili
,b, ako se olascenja koriste na osnou pododeljka ,3,, Okruzni
sud smatra da postoje razumni razlozi za eroanje da u
stanu postoje inormacije koje su materijalne za istrazianja
koja obalja unkcioner jednakosti.
,5, Ako je sudija Okruznog suda ueren, na osnou inormacije, koju je
naimenoani unkcioner dao pod zakletom da postoje razumni razlozi za
sumnju da se bilo koji zapisnici, knjige, dokumenti i drugo mogu naci u bilo
kojim prostorijama, sudija moze da izda nalog za pretres na osnou oog
odeljka.
,6, Nalog za pretres izdat na osnou oog odeljka bice sacinjen tako da daje
olascenje naimenoanom unkcioneru, sa naodenjem njegoog imena, u
pratnji drugih lica za koja naimenoani unkcioner smatra da su potrebna, da
u sako doba u roku od mesec dana od dana izdaanja naloga, uz
podnosenje, na zahte, naloga na uid:
zo6
206
,a, ude u prostorije naedene u nalogu, ako treba i silom,
,b, da pretrese prostorije, i
,c, da koristi sa olascenja opisana u pododeljku ,2,,b, ili ,c, u
odnosu na lica, izestaje, knjige, dokumente i druge stari
koje nade u prostorijama.
9S. Zahtevi licima da pruze informacije
,1, Da bi Direktor ili Sud rada mogli da obae soje unkcije po oom Delu,
Direktor ili Predsednik Suda rada:
,a, mogu da zahteaju od bilo kog lica koje, po misljenju Direktora ili
Predsednika ,ec prema slucaju, poseduje ili ima pod kontrolom bilo
koje inormacije releantne za obaljanje pomenutih unkcija da te
inormacije daju Direktoru ili Predsedniku, i
,b, kada je potrebno, mogu da zahteaju od bilo kog takog lica da
predstane pred Direktora ili Predsednika u tom cilju,
lice ce se poinoati takim zahteima.
,2, U zahteu naedenom u pododeljku ,1, moze da se odredi reme i mesto kad i gde
treba dati inormacije ili kada lice treba da predstane, ako tako reme i mesto nisu
naedeni u zahteu, lice na koje se taka zahte odnosi ce postupiti po zahteu cim to
bude razumno moguce.
,3, Bilo koje lice od koga se zahtea da predstane pred Direktora ili Predsednika Suda
rada na osnou pododeljka ,1,,b, ce:
,a, odgooriti u potpunosti i istinito na sa pitanja koje mu postae
Direktor ili Predsednik ,osim na pitanja koja mogu da ga okrie,, i
,b, ako to zahteaju Direktor ili Predsednik, potpisati izjau o isitinosti
odgoora na sa pitanja.
,4, Da bi unkcioner jednakosti koga je naimenoao Direktor na osnou odeljka
80,4, mogao da obalja soje unkcije istrazianja i pirpremanja izestaja po
pitanju koje je odredio Okruzni sud, primenjiace se pododeljci ,1, do ,3,, s
tim sto ce se umesto Direktora naesti unkcioner jednakosti.
96. Sankcije za nepruzanje ili odbijanje da se pruze dokumenti, informacije, itd.
,1, Ako Direktor, Predsednik Suda rada ili unkcioner jednakosti smatraju da se
bilo koje lice nije poinoalo
,a, zahteu iz odeljka 94,2,,b, ili
,b, zahteu iz odeljka 95,1,,
onda, ec prema slucaju, Direktor, Predsednik ili unkcioner jednakosti mogu da se
obrate Okruznom sudu i da traze naredbu, u smislu oog odeljka.
,2, U smislu pododeljka ,3,, ako se na molbu po oom odeljku, Okruzni sud
ueri da se dato lice nije poinoalo pomenutom zahteu, Okruzni sud moze
da izda naredbu kojom zahtea da se lice poinuje pomenutom zahteu.
zo;
207
,3, Ako na molbu po oom odeljku, Okruzni sud stane na stanoiste da
pomenuti zahte trazi od lica:
,a, da podnese bilo koje zapisnike, knjige, dokumente i drugo, ili
,b, da pruzi bilo koje inormacije,
za koje to lice ima prao da trazi zakonsko prao proesionalne tajne, Okruzni sud ce
odbaciti taka zahte.
,4, Nadleznost koja je poerena oim odeljkom Okruznom sudu obaljace sudija
koji je u to reme dodeljen okrugu u kome tuzeni obicno prebia ili gde se
bai nekom proesijom ili zanimanjem.
97. Dopunske odredbe u vezi informacija
,1, Ako tokom, ili u cilju, nekog istrazianja,posredoanja ili saslusanja po oom
Delu, bilo koje lice otkrije inormacije Direktoru, Sudu rada, unkcioneru
jednakosti za posredoanje ili bilo kom drugom licu koje je olasceno da
dobije take inormacije, otkrianje takih inormacija nece polaciti nikaku
odgoornost ,po ugooru, prekrsajnu ili inace, lica koje je otkrilo inormaciju.
,2, Nikaka inormacija koja je data, ili koju je inace pribaio Sud rada, Direktor
ili bilo koje drugo lice na osnou odeljaka 94 do 96 ili na drugi nacin tokom
istrazianja ili za srhe istrazianja, posredoanja ili saslusanja po oom Delu,
nece biti objaljena ni otkriena na drugi nacin, osim:
,a, za srhe takog istrazianja, posredoanja ili saslusanja,
,b, po naredbi Vrhonog suda ili Okruznog suda,
,c, uz pristanak lica koje je dalo inormaciju i bilo kog drugog lica na koje
se inormacija odnosi
,d, u odluci Direktora ili resenju Suda rada koji se objaljuju prema
odeljku 89 i za koje je otkrianje inormacije releantno, ili
,e, za molbu prema odeljku 96.
,3, U pododeljku ,2, sako pozianje na inormaciju ukljucuje bilo koje
zapisnike, knjige, dokumente i drugo koji sadrze datu inormaciju.
,4, Bilo koje lice koje otkrije inormaciju nasuprot pododeljku ,2, bice krio za
prekrsaj po oom odeljku.
Prekrsaji
98. Kazna za optustanje sluzbenika zato sto je koristio svoja prava
,1, Ako se neki sluzbenik otpusti u okolnostima koje predstaljaju iktimizaciju,
poslodaac tog sluzbenika ce biti kri za prekrsaj, i ako se tokom gonjenja za
taj prekrsaj dokaze:
,a, da je sluzbenik bio otpusten, i
,b, da je taj sluzbenik, u dobroj eri, pocinio jedan ili ise akata
naedenih u pragraima ,a, do ,d, u odeljku 4,2,,
zo8
208
taj dokaz ce, sam po sebi, biti dokaz, dok se ne dokaze suprotno da je jedini ili glani
razlog za otpustanje tog sluzbenika bila cinjenica da je taj sluzbenik, u dobroj eri,
pocinio jedan ili ise takih akata.
,2, U smislu pododeljka ,4,, ako je ueren da je pocinjen prekrsaj po oom
odeljku, sud moze, ako to smatra celishodnim i ako smatra da Sud rada ima
olascenje da to ucini
,a, da izda naredbu da poslodaac mora da rati sluzbenika na posao, ili
,b, da izda naredbu da poslodaac mora ponoo da zaposli sluzbenika.
,3, U smislu pododeljka ,4,, ako sud koji je osudio neko lice za prekrsaj po oom
odeljku ne donese naredbu prema pododeljku ,2,,a, ili ,b,, sud moze, ako to
smatra celishodnim, pored odredianja nocane kazne za prekrsaj, da naredi
poslodacu da plati zainteresoanom sluzbeniku kompenzaciju koju sud
smatra odgoarajucom u smislu pododeljka ,5,, uzimajuci u obzir se dokaze
i se predstake koje su podneli poslodaac i sluzbenik.
,4, Sud nece koristiti soja olascenja iz pododeljaka ,2, ili ,3, bez saglasnosti
zainteresoanog sluzbenika.
,5, Iznos kompenzacije koja se moze narediti prema pododeljku ,3, nece biti eci
od:
,a, iznosa koji odredi Sud rada, imajuci u idu pododeljke ,4, i ,5, odeljka
82, kao kompenzaciju po odeljku 82,2, za ispraljanje po osnou
otpustanja, ili
,b, ako naredbu izdaje Okruzni sud, 5.000 unti, ili nekog drugog iznosa
koji moze biti propisan u tom trenutlu zakonom kao granica za
prekrsaje u nadleznosti tog suda.
u primeni bilo koje odredbe iz odeljka 82, za srhe paragraa ,a, pozianje na reerentni
datum ce se tumaciti kao pozianje na datum otpustanja a pozianje na datum Suda rada
ce se tumaciti kao pozianje na datum donosenja presude po prekrsaju.
,6, Ako u presudi poslodacu za prekrsaj po oom odeljkku sud izda naredbu
prema pododeljku ,2,,a, ili ,b, ili prema pododeljku ,3,:
,a, bez obzira da li se poslodaac zalio na presudu ili ne poslodaac
moze da se zali proti naredbe suda kome se upucuju zalbe proti
presude, i
,b, kada sud saslusa zalbu proti presude, ili zalbu samo proti naredbe,
moze da pouce ili izmeni naredbu, a posebno, ako je naredba izdata
prema pododeljku ,3,, moze da izmeni iznos kompenzacije.
,, Ako sud izda naredbu za isplatu kompenzacije na osnou pododeljka ,3,:
,a, bez uticaja na prao na zalbu bilo kog drugog lica, zainteresoani
poslodaac ce imati prao na zalbu, ogranicenu na iznos kompenzaije,
ili Vrhonom sudu ili, ec prema slucaju, sudiji Okruznog suda u
cijem okrugu se nalazi okrug ,ili deo okruga, sudije Okruznog suda
koji je doneo odluku o kompenzaciji, i
,b, do iznosa isplacene kompenzacije, iznos koji je uplatio poslodaac
kao kompenzaciju predstaljace aljanu odbranu u bilo kojoj
gradanskoj parnici koju bi pokrenuo sluzbenik radi naknade koju bi
sluzbenik primio da nije doslo do otpustanja.
zoq
209
,8, Ako se ulozi zalba prema pododeljku ,,,a,, odluka Vrhonog suda ili, ec
prema slucaju, sudije Okruznog suda, bice konacna.
99. Obstrukcija itd. Direktora i drugih zvanicnika
,1, Sako lice koje:
,a, rsi obstrukciju ili ometa Sud rada, Direktora ili unkcionera
jednakosti u koriscenju njihoih olascenja po oom Delu, ili
,b, koje se ne poinuje zahteima Suda rada, Direktora ili unkcionera
jednakosti po oom Delu,
bice krio za prekrsaj po oom odeljku.
,2, sako pozianje, u pododeljku ,1,, na unkcionera jednakosti ukljucuje i
pozianje na lice koje je olasceno po odeljku 94,1,,a,.
J00. Prekrsaji: opste odredbe
,1, Lice koje je krio za prekrsaj po bilo kojoj odredbi oog Zakona podleze:
,a, sumarnoj kazni do 1.500 unti ili kazni zatora do godinu dana, ili
obema kaznama, ili
,b, za presudu po optuznici, kazni do 25.000 unti i kazni zatora do de
godine, ili obema kaznama.
,2, Ako prekrsaj za koji je lice osudeno ili prekrsaj po bilo kojoj odredbi oog
Zakona traje i dalje, posle presude, to lice ce biti krio za dalji prekrsaj za saki dan
na koji se prekrsaj nastalja i za saki taka prekrsaj podleze sumarnoj kazni do 250
unti, ili ako je presuda doneta po optuzbi, kazni do1.500 unti.
,3, Sumarni postupak za prekrsaj po bilo kojoj odredbi oog Zakona mogu da
pokrenu Ministar ili Ustanoa.
,4, Bez obzira na odeljak 10,4, Zakona o sitnim prekrsajima ,Irska, od 1851,
sumarni postupak za prekrsaj po bilo kojoj odredbi oog Zakona moze da se
pokrene u roku od 12 meseci od dana prekrsaja
,5, Ako se dokaze da je prekrsaj po bilo kojoj odredbi oog Zakona koji je
pocinilo prano lice, bio pocinjen uz pristanak ili precutni pristanak, ili ako
se moze pripisati nehatu nekog lica koje je u reme kada je prekrsaj pocinjen
bilo direktor, menadzer, sekretar ili drugi unkcioner pranog lica, ili lice za
koje se smatra da je deloalo kao tako, to lice ,i prano lice, ce biti krio za
prekrsaj i podlegace postupku i kazni kao da je krio za prekrsaj koji je
pocinilo prano lice.
,6, U slucaju pranog lica kojim upraljaju njegoi clanoi, pododeljak ,5, ima
dejsto kao da je Direktor obuhatao i clana pranog lica.
Dodatak
J0J. Alternativni nacini ispravljanja
,1, Ako neko lice lice pokrene postupak po obicajnom prau zato sto neki
poslodaac ili neko drugo lice nisu postoali uslo jednake naknade ili
odredbu o jednakosti, onda, ako je rociste po slucaju ec pocelo, to lice ne
moze da trazi ispraljanje ,ili da koristi bilo koje drugo prao, po oom Delu
z1o
210
po pitanju nepostoanja usloa jednake naknade ili odredbe o jednakosti, ec
prema slucaju.
,2, Ako je neko lice uputilo slucaj Direktoru, prema odeljku ,1,, u pogledu
nepostoanja pomenutih u pododeljku ,1,, i ako je doslo do porananja
putem posredoanja ili je Direktor poceo istrazianja prema odeljku 9, to
lice nece imati prao na naknadu stete po obicajnom prau, zbog takog
nepostoanja.
,3, Ako je neko lice uputilo slucaj Okruznom sudu prema odeljku ,3, za
nepostoanje pomenuto u pododeljku ,1,, ono nece imati prao na naknadu
po obicajnom prau za tako nepostoanje.
,4, Sluzbenik koji je otpusten nece imati prao da trazi ispraljanje ,ili da koristi,
ili nastai da koristi bilo koje drugo prao, po oom Delu ako je, zbog
otpustanja:
,a, sluzbenik pokrenuo postupak za obestecenje po obicajnom prau
zbog nepraicnog otpustanja i ako je rociste ec pocelo,
,b, koriscenjem sojih olascenja po Zakonima o nepraicnim
otpustanjima od 19. do 1993. komesar za praa izdao preporuku u
pogledu tog otpustanja, ili
,c, ako je Apelacioni sud za pitanja zaposlenja zapoceo rociste po
pitanju tog otpustanja.
,5, Ako je neki sluzbenik koji je otpusten uputio slucaj tog otpustanja Sudu rada
prema odeljku pa je ili postignuto porananje putem posredoanja, ili je
Sud rada poceo istrazianje prema odeljku 9:
,a, sluzbenik nece imati prao da zbog otpustanja dobije naknadu putem
obicajnog praa, za nepraicno otpustanje, i
,b, nece imati prao da trazi ispraljanje ,ili da koristi ili nastai da koristi
bilo koja druga praa, prema Zakonima o nepraicnim otpustanjima
od 19. do 1993, za to otpustanje.
,6, Pominjanje, u pododeljku ,5,, istrazianja prema odeljku 9 ne obuhata
istrazianjau kojima:
,a, posle upucianja slucaja prema odeljku , Sud rada koristi soja
olascenja prema odeljku 8,2,,a,,
,b, kasnije Sud rada izda saopstenje prema odeljku 8,6,, i
,c, nikaka molba nije podneta na osnou odeljka 8,, za nastaak
rocista po tom slucaju.
J02. Odbacivanje skucajeva na kojima se ne radi
,1, Ako je:
,a, slucaj upucen Direktoru prema odeljku ,
,b, pitanje upuceno Direktoru prema odeljku 85,ili
,c, kolektini ugoor upucen Direktoru prema odeljku 85,
i ako u bilo koje reme po isteku jedne godine od reerentnog dana, Direktor primeti da
zalilac nije nastaio ili je prekinuo postupak po datom pitanju, Direktor moze da odbaci
to pitanje.
,2, Ako je:
z11
211
,a, slucaj upucen Sudu rada prema odeljku , ili
,b, zalba ulozena Sudu rada po oom Delu,
i ako u bilo koje reme po isteku jedne godine od reerentnog dana ili, ec prema slucaju,
od podnosenja zalbe, Sud rada ustanoi da zalilac, ili, ec prema slucaju, apelant, nije
produzio postupak ili je prekinuo postupak, Sud rada moze da odbaci taj slucaj ili, ec
prema slucaju, zalbu.
,3, Cim to bude moguce, posle odbacianja slucaja, Direktor ili, ec prema
slucaju, Sud rada, ce pismeno obaestiti zalioca i tuzenog ili tuzene.
,4, Cim to bude moguce posle odbacianja zalbe, Sud rada ce pismeno obaestiti
apelanta i druge koji su ucestoali u zalbi ,apelaciji,.
,5, Ako se slucaj ili zalba odbace prema oom odeljku, nece se preduzimati
nikaki dalji postupci po tom slucaju ili po toj zalbi, medutim, nista u oom
odeljku ne sprecaa bilo koje lice da dalje pokrece postupke po istom pitanju
,uz postoanje primenljiih rokoa,.
,6, U oom odeljku,zalilac, tuzeni i tuzeni ,mnozina, imaju isto znacenje
kao u odeljcima , 85 i 86 prema prirodi datog slucaja.
J03. Odredbe u vezi sa insolventnoscu
,1, Se releantne kompenzacije koje placa po oom Delu neko preduzece bice
ukljucene medu dugoe koji, prema odeljku 285 Zakona o preduzecima od
1963 posle distribucije sredstaa preduzeca, treba da se isplate pre sih ostalih
dugoa. 1aj Zakon ce imati dejsta u tom smislu, a ormalno dokazianje
dugoa kojima se daje prioritet po oom pododeljku nece biti potrebno osim
u slucajeima kada praila sacinjena prema tom Zakonu nalazu drukcije.
,2, Se releantne kompenzacije koje placa, po oom Delu, lice pod stecajem ili
odgoorni duznik, ec prema slucaju, bice ukljucene medu dugoe koje, na
osnou Zakona o stecaju od 1988, lice pod stecajem ili odgoorni duznik,
prilikom raspodele imoine, placa pre sih ostalih dugoa. 1aj ce Zakon imati
odgoarajuce dejsto, a ormalno dokazianje dugoa koji uziaju prioritet
prema oom pododeljku nece biti potrebno, osim ako opste odredbe tog
zakona ne odreduju drukcije.
,3, Za srhe oog odeljka, releantna kompenzacija znaci one iznose za koje je
naredeno da se isplate radi ispraljanja, a na osnou:
,a, naredbe Okruznog suda po slucaju prema odeljku ,3,,
,b, odluke ili resenja prema odeljku 9,6, ,ukljucujuci tu odredbu onako
kako se primenjuje u odeljku 85,2,,
,c, resenja po zalbi prema odeljku 83,4,, ili
,d, naredbe Okruznog suda prema odeljcima 90, 91 ili 93.
,4, U Zakonu o zastiti sluzbenika ,insolentnost poslodaca, od 1984, odeljak 6
,koji predida da se neki iznosi isplacuju iz onda socijalnog osiguranja, ce se
izmeniti u skladu sa pododeljcima ,5, i ,6,.
,5, Na kraju pododeljka ,2,,a,,iii,,n, treba da se unese ili ,III, koje poslodaac
treba da plati na osnou odluke, resenja ili sudskog naloga koja spadaju u
odeljak 103,3, Zakona o jednakosti u zaposljaanju,od 1998.
,6, U pododeljku ,4,,c,, posle podparagraa,,, treba ubaciti:
z1z
212
,i, isplata po oom odeljku se nece izrsiti za iznose na koje se primenjuje bilo koja
odredba Zakona o jednakosti u radnim odnosima od 1998, osim :
,I, Ako se podnese zalba na odluku ili resenje po oom Delu, i ta se
zalba pouce, ili
,II, ako taka zalba nije podneta, a rok za podnosenje zalbe je
istekao.
J04. Posebne odredbe u vezi sa Odbrambenim snagama
,1, Osim odredbi u odeljku ,10,, nista u oom Delu nece dozoliti clanu
Odbrambenih snaga da uputi bilo koji slucaj u ezi sa zaposlenjem kao clana
Odbrambenih snaga, Direktoru, Sudu rada ili Okruznom sudu ili da koristi
bilo koja druga praa koja mu daju prethodne odredbe u oom Delu.
,2, Ako to zatrazi oicir, u okiru znacenja datom u Zakonu o odbrani od 1954,
koji je u tom pogledu olascen, Direktor ce:
,a, istraziti pitanja za koje je podneta zalba u skladu sa odeljkom 114 i
koja bi, an oog odeljka, spadala u domen istrazianja od strane
Direktora ili Suda rada po oom Delu ili u postupak pred Okruznim
sudom prema odeljku ,3,, i
,b, dati preporuku u ezi sa tim pitanjem tom oiciru.
,3, Preporuka koja se daje prema pododeljku ,2,,b, bice u pismenom obliku i
sadrzace razloge zbog kojih je Direktor dao preporuku i ta ce se preporuka
uzeti u obzir prilikom donosenja odluke o akciji koju treba preduzeti po zalbi.
,4, Direktor ce dati kopiju bilo koje preporuke koju je dao prema pododeljku
,2,,b, clanu Odbrambenih snaga koji je podneo zalbu koja je doela do
preporuke.
J0S. Amandman na Zakon o industrijskim odnosima od J990
Zakon o industrijskim odnosima se oim menja:
,a, u odeljku 9 ,primena odredbi II Dela tog Zakona,, treba
zameniti u pododeljku ,4, reci Direktor istrazianja
jednakosti recima unkcioner jednakosti,
,b, u odeljku 25 ,unkcije Komisije za radne odnose,:
,i, treba brisati, u pododeljku ,1,, paragra ,e,, i
,ii, treba brisati, u pododeljku ,8,, odeljak 8,2, Zakona o anti-
diskriminaciji ,plate, od 194, ili,
,c, treba brisati odeljak 3 ,uncioneri jednakosti,, i
,d, u odeljku 42 ,kodeks prakse,, treba u pododeljku ,4,
zameniti reci Direktor istrazianja jednakosti ili komesar za
praa recima komesar za praa ili unkcioner jednakosti.
/ra;
z1
213
IV DLO
DODACI
J. Sadrzaj na Lngleskom jeziku - CON1LN1 IN LNGLISH
ClAP1LR I
PRLlACL ;Zorica Mr.eric, PbD)
1. 1he term "Lqual Opportunity"
2. 1he term "Opportunity"
3. 1wo approaches to understanding the principle o equal opportunity
4. Critics o the Lqual Opportunity Principle
5. Justiication o the Lqual Opportunity Principle
6. 1he Lqual Opportunity Principle and Social Justice
. 1he Lqual Opportunity Principle and Democracy
8. 1he Lqual Opportunity Principle in the United States o America
9. 1he Lqual Opportunity Principle in Lurope
10. Laws regulating Lqual Opportunity in Germany, Denmark, Great Britain and Ireland
11. Research
ClAP1LR II
OSCL RLSLARCl ON GLNDLR BASLD DISCRIMINA1ION
AND LQUAL OPPOR1UNI1\ POLIC\ ;^aaa e/vtic, M.)
PRLlACL
I 1he POLIC\ Ol LQUAL OPPOR1UNI1\ lOR \OMLN
1. 1he current social position o women in Serbia
2. Deinition o the aims o the research within the ramework o the OSCL led project
o Municipal Gender local Points in Serbia
2.1. Structure o the sample and the research
3. 1he presence o women at arious leels o municipal hierarchies
4. 1he interest o the interiewees regarding issues related to women's human rights
5. 1raditionalism and prejudices
6. Male,emale stereotypes
. \ork enironment and basic political orientation o respondents concerning
equality o women
II LQUAL OPPOR1UNI1\ POLIC\ AND MINORI1\ GROUPS
1. 1he social position o minority groups
2. Relations between presence and social distance
3. 1he interest o the interiewees regarding minority issues
4. Prejudices, stereotypes and basic political orientation regarding the rights o minority
groups
CONCLUSION Ol 1lL RLSLARCl
ClAP1LR III
z1q
214
1LX1S Ol IN1LRNA1IONAL 1RLA1ILS AND LA\S Ol SOML LUROPLAN
COUN1RILS ,1ranslations: OSCL Mission in Serbia and Montenegro,
A - International treaties
1. Charter on the undamental rights o Luropean Union, 2000,C 364,01
2. Council Directie, 2000,8,LC, establishing a general ramework or equal
treatment in employment and occupation
B - Some Luropean countries laws
1. Germany: Act to establish equality or men and women
3. Denmark: Consolidation Act on Lqual 1reatment o Men and \omen regard to
Access to Lmployment and Maternity Leae
3. Great Britain: Sex Discrimination Act
4. Ireland: Lmployment Lquality Law
ClAP1LR IV
ADDI1IONS
1. - CON1LN1 IN LNGLISl
2. - SUMMAR\ IN LNGLISl
3. LI1LRA1URL
z1
215
2. Rezime na Lngleskom jeziku - SUMMARY IN LNGLISH
LQUAL OPPOR1UNI1Y
I CHAP1LR - PRLIACL
1he 'Preace' deines the concept and ,importance,releance o the Lqual Opportunity principle.
It contains an introduction to the Lqual Opportunity principle, its unctions, dierent
approaches including its positie and negatie aspects, practical examples o its implementation
and its importance or the processe o democratisation and improing the potential o a society
to achiee social justice. A brie comparatie oeriew o the principle's implementation in the
United States o America as well as in countries o the Luropean Union is included, with an
emphasis on its implementation in employment, education and politics. Also stressed is the scope
o the principle's implementation in the sphere o politics, which is becoming more accessible to
women and other traditionally marginalised social groups due to airmatie action measures and
the elections quota system.
Due to its broad implementation, the principle does not represent ,a speciic, an exclusie,
narrow path or the social promotion o indiiduals, but rather an instrument or the systematic
improement o positions through the elimination o discrimination. It ,potentially, proides
economic prosperity and political representation or members o discriminated and
disadantaged social groups. 1he political implementation o the equal opportunity principle
represents a means or soling those structural social models that can result in a recurring circle
o poerty and social injustice.
II CHAP1LR - OSCL RLSLARCH
MLCHANISMS IOR 1HL RLALISA1ION OI LQUAL OPPOR1UNI1ILS
Research on perspectives on the implementation of mechanisms for gender equality and
equal opportunity in Serbian municipalities
1his research is a part o a broader "Municipal Gender and Lqual opportunity local Points"
programme o the Democratisation Department o the OSCL Mission to Serbia and
Montenegro. Results are also compared to similar research ,Research on Social Character in
Serbia, Institute or Philosophy and Social theory - Dr Kuzmanoic, Dr Goluboic, parts o the
NDI research "Public Opinion in Serbia", Analysis o the Political Parties' Programs in Serbia,
conducted by the Voice o Dierence, Research "luman Rights and Legal Consciousness"
conducted by the Center or luman Rights at the end o 2001,.
1he research indings suggest possible strategies o uture work or the sta designated to work
with the Municipal Gender and Lqual Opportunity Programme. 1he recommendations are
primarily directed at increasing the participation o women in municipal political bodies,
improing the low o inormation on equal opportunity and gender equality related issues,
proiding education in local communities, and introducting codes o conduct related to work
enironment. Improed networking and coordination both internally and with the releant
institutions and goernmental bodies is stressed as a necessary element or urther strategic
planning.
III CHAP1LR- LAWS
In Lurope, the equal opportunity principle reers primarily to employment, recruitment
process and the necessity o eliminating discrimination at work. 1he undamental documents
o Luropean institutions aim to eliminate inequality, promote equality between women and
z16
216
men and orbid any type o discrimination based on sex, race, color, ethnic or social origins,
genetic characteristics, language, religion or belies, political or any other ailiation, national
minority, property, birth, disability, age or sexual orientation.
1he purpose o the 1994 German Law on Lquality between men and women , guarantees
the equality o men and women in ederal administration and ederal courts related to
employment, adancement and promotion o serice. It also reairms the right to
compensation, including the maximum amount awarded, due to discriminatory procedures.
Lery third year, the ederal goernment submits a report to the ederal parliament outlining
deelopments concerning the position o women in administration and courts.
1he Danish Law on Lqual 1reatment o Men and \omen orbids any direct or indirect
discrimination based on gender. 1he Law established the principle o the equal treatment o
men and women, employed by state as well as priate employers, and extends throughout all
aspects o employment - recruitment, transer, adancement, proessional training, working
conditions, dismissal etc. 1he proisions regarding the special protection o women regulated
by this, or other, laws are not regarded as discrimination.
In Great Britain and Ireland, the law itsel is not considered to be a suicient instrument or
achieing objecties. 1hereore, or the implementation o the Irish Law on Lmployment, a
special institution was established to work on the elimination o discrimination in
employment, proide inormation to the public regarding the proisions stipulated by the
Law, monitor the implementation o seeral laws that regulate gender equality and, i and
when necessary, submit recommendations to the Minister or amendment.
z1;
217
3. LITERATURA
1. Aleksic, Iana i grupa autorki ,2003,: abor Mar/et Covetitireve.. of !ovev ritb
Cbitarev, Voice o Dierence, Belgrade
2. .vatia rograva otitic/ib arti;a, Grupa za promociju zenskih politickih praa
,2000,
3. Antic M. and Jalusic V., ,2003,, Gender and Politics in Centra and Lastern
Lurope, Budapest, Central Luropean Uniersity, Department o Gender Studies
4. Biro, Miklos i grupa autora ,199,: Staoi gradana Srbije prema pranoj drzai:
relacija sa obrazoanjem, autoritarnoscu i poznaanjem ljudskih praa, u: ociotogi;a
XXXIX br.2
5. ira; aa bi vogta aa rari. ibore, Glas razlike, Grupa za promociju zenskih
politickih praa ,2000,
6. Blagojeic, Marina ,1998,: Ka riat;iro; ev./o; i.tori;i, Zev./i o/ret v eograav 0ib,
Beograd, Centar za zenske studije, istrazianja i komunikaciju
. Blagojeic, Marina, ,1991,: Zeve irav /rvga, Institut za socioloska istrazianja,
Beograd
8. Blagojeic, Marina ,prir., ,2000,: Mairav;e viogivi;e v rbi;i, Beograd, AZIN
9. Bobic, Mirjana ,2001,: 1ranzicija bracnog partnersta - primer Beograda, u:
ociotogi;a, Vol. XLIII, april-jun, Beograd
10. Bolcic, Silano, Milic Andelka ,ur., ,2002,: rbi;a /ra;ev vitevi;vva: Raarav;e
arv.tra, roveve i .ra/oavervi irot, Institut za socioloska istrazianja, Beograd
11. Bozinoic Neda ,1996,: Zev./o itav;e v rbi;i v `` i `` re/v, Beograd,
Deedesetcetrta
12. Copic, Sanja, Grupkoic, Brankica, Lazic, Gordana, Dobrosaljeic-Grujic,
Ljiljana ,2001,: Zeve v rbi;i, aa ti .vo ai./rivivi.ave., Sekcija zena UGS
Nezaisnost, Beograd
13. De Rosa Annamaria Silia, 1999: 1he King is Naked, u: Deaux Kay and
Philogene Gina ,eds.,: Rere.evtatiov. of tbe ociat, Blackwell.
14. B. Dobratz, L. \aldner & 1. Buzzell, 1he Politics o Social Inequality, 1he
Politics o late
15. Dragisic-Labas, Sladana, ,2001,: Drusteni aktori u etiologiji suicidalnog
ponasanja ojnih inalida rata iz 1991-1995, ociotogi;a XLII br.2
16. Duric-Kuzmanoic, 1anja ,2000,: Ka teorijskom okiru istrazianja rodnih
nejednakosti u Srbiji, u: ociotogi;a XLL, br.1
1. Lrlich, Vera ,1964,: Poroaica v trav.foravci;i. tvai;a v tri .totive ;vgo.torev./ib .eta,
Proseta, Beograd
18. Galston \illiam, A Liberal Deence o Lquality o Opportunity
19. Cae .v eve, Glas razlike, ,2001,,Beograd
20. Goluboic, Zagorka, Bora Kuzmanoic i Mirjana Vasoic ,1995,: Drv.trevi
/ara/ter i arv.treve roveve v .rettv vaciovatvib .v/oba, Institut za ilozoiju i
drustenu teoriju i lilip Visnjic, Beograd
21. labermas Juergen, 1he Structural 1ransormation o the Public Sphere, An
Inquiry into a Category o Burgeois Society, Polity Press.
22. Jaksic, Bozidar ,2001,: Romi izmedu diskriminacije i integracije, lilozoija i
drusto, XX, br.2
23. Lehoczky Csilla Kollonay, Lqual Opportunity Law, Central Luropean Uniersity,
legal Studies Department, Budapest, 2002,2003
z18
218
24. Milic, Andelka ,1998,: Raaav;e voaerve oroaice, Beograd, Zaod za udzbenike i
nastana sredsta
25. Milic, Andelka ,2002,: Zev./i o/ret va ra./r.cv vitevi;vva, Beograd, Seminar za
zenske studije Odeljenja za sociologiju lilozoskog akulteta u Beogradu
26. Mihailoic, Srecko, ,1998,: Ltnicki stereotipi i heterostereotipi na Kosou, U:
ociotogi;a XL, br.3
2. Milutinoic, Slobodan ,2001,: Doprinos ladajucih elita raspadu Jugoslaije,
ociotogi;a XLII, br.4
28. Mrseic, Zorica ,2002,: tavaarai i vebavivi a o.tiav;e roave rarvorarvo.ti v
aevo/rat./iv evt;ava, OSCL, 2002
29. Ocev;irav;e otoa;a eva ;|vt.tro a i.av;e ire.ta;a reva Kovrevci;i o etivivaci;i .rib
obti/a ai./rivivaci;e eva), Ujedinjene nacije, 2003
30. OSCL-ODIlR luman Dimension Implementation Meeting, \orking Session
5, 1olerance and Non-Discrimination, Lqual oportunities or women and men,
\arsaw
31. Pesic, Vesna ,1995,: Nacionalni sukobi. Raspad Jugoslaije i rat za nacionalne
drzae., Revbti/a br. 129
32. Participation o women in public and economic lie, OSCL luman Rights
Dimensions Seminar, \arsaw, 13-15 May, 2003
33. Pojman Louis & \estmorland Robert, Lquality, New \ork, Oxord, Oxord
Uniersity Press, 199
34. Programme or Lqual Opportunity in the municipality o Vaxjo, Vaxjo kommun,
2002
35. Raseic Mirjana, 1993: 1orara. tbe |vaer.tavaivg of Pregvavc, 1ervivatiov iv erbia,
Institute o Social Sciences

, Belgrade
36. Rowobotham Sheila ,1983,: re.t eve,.ret vv./araca, Beograd, Sic
3. Schaar John, Lquality o Oportunity and Beyond
38. Scott Joan, Millenial lantasies, 1he uture o "Gender" in 21
st
century
39. Sekelj, Laslo ,2001,: Ltnicka distanca, ksenoobija i etnonacionalisticka
manipulacija, ociotogi;a XLII, br.1
40. Serbia: Reorm Constituency Shrinks as Progress Stalls ,Report or the National
Democratic Institute or International Aairs,, June 2002
41. 1ranzicija drusta i prirede Srbije u procesu globalizacije i regionalizacije - praci
promena i aplikatini modeli, Institut drustenh nauka, Beograd
42. \esten Peter, 1he Concept o Lqual Opportunity
43. !ovev c Mev iv vvgar,, 2002, Budapest, Ministry o Lmployment and Labour
44. !ovev ava Mev of Kaa/b.tav, 2002, Almaty, Agency o the Republic o
Kazakhstan on Statistics
z1q
219
,Unutrasnja korica,
Princip jednakih mogucnosti
Princip jednakih mogucnosti podrazumea postojanje drustene,
politicke i prane situacije u kojoj razlicite drustene grupacije
imaju jednaki prani i politicki status.
Princip jednakih mogucnosti ima soju tradicionalnu, probitno
nastalu primenu u domenu radnih odnosa i zaposlenja. Nesto
noijeg datuma je njegoa primena u oblasti obrazoanja, posebno
isokoskolskog, unierzitetskog.
Najnoija i najaznija oblast primene principa jednakih
mogucnosti je u domenu politike koji se putem primene mera
airmatine akcije i izbornog sistema sa obaeznim kotama se
ise otara za se one tradicionalno odsutne iz domena donosenja
odluka, dakle, kako za zene tako i pripadnike raznih drugih,
tradicionalno politicki marginalizoanih drustenih grupacija.
Uprao zbog te sirine primene, oaj princip ne predstalja
ekskluzian, uzan put drustene promocije pojedinaca, ec je
instrument sistematskog popraljanja polozaja putem eliminisanja
diskriminacije, jer omogucaa ekonomski prosperitet i politicku
zastupljenost za mnoge pripadnike diskriminisanih i
nepriilegoanih drustenih slojea.
zzo
220
;Zaav;a /orica)
Poret;a o o.vorviv rariva v rro./o; vvi;i ;2000,C 1,01,
zabranjuje saki id diskriminacije koji se temelji na polu,
rasi, boji, etnickom ili socijalnom poreklu, genetskim
osobinama, jeziku, religiji ili uerenju, politickim ili bilo
kojim drugim staoima, pripadnosti nacionalnoj manjini,
imoini, rodenju, inaliditetu, ziotnom dobu ili seksualnoj
orijentaciji.
Dire/tira areta ;,20,C) sadrzi odredbe o
sproodenju principa jednakosti izmedu zena i muskarca u
radu, proesionalnoj obuci i napredoanju, kao i jednakim
radnim usloima.
Dire/tira areta ;2000,1,C) promoise princip
ranopranosti ljudi bez obzira na njihou rasnu ili etnicku
pripadnost.
Dire/tira areta ;2000,,C) utrduje opsti okir principa
ranopranosti u radnim odnosima i izboru zanimanja i
zabranjuje diskriminacije na osnou religije ili uerenja,
inalidnosti, starosti ili seksualne orijentacije.