Poslovna Etika

UVOD U POSLOVNU ETIKU
Jovan Babi
Copyright 2000 Jovan Babi
This research report was downloaded from the Research Support Scheme Electronic Library
at http://e-lib.rss.cz. The work on the report was made possible by a grant from, and was
published by, the Research Support Scheme of the Open Society Support Foundation, which
is a part of the Open Society Institute-Budapest. The digitisation of the report was supported
by the publisher.
Research Support Scheme

Bartolomjsk 11
110 00 Praha 1
Czech Republic
www.rss.cz
The digitisation and conversion of the report to PDF was completed by Virtus.
Virtus
Seydlerova 2451/11
158 00 Praha 13
Czech Republic
www.virtus.cz
_________________________
The information published in this work is the sole responsibility of the author and should not be construed as
representing the views of the Research Support Scheme/Open Society Support Foundation. The RSS/OSSF
takes no responsibility for the accuracy and correctness of this work. Any comments related to the contents of
this work should be directed to the author.
All rights reserved. No part of this work may be reproduced, in any form or by any means without permission in
writing from the author.
Contents
Uvod - Primenjena etika, Poslovna etika........................................................................................................... 3
I - Primenjena etika ...................................................................................................................................... 3
II - Poslovna etika ...................................................................................................................................... 10
Poglavlje I - Predmet Poslovne etike - Osnovni problemi: Etike teorije i case-study approach........................ 17
Poglavlje II - Rad: Rad i posao. Profesija i uloga ............................................................................................ 23
Poglavlje III - Odgovornost u Poslovnoj situaciji. Prava i dunosti.................................................................. 29
Poglavlje IV - Marketing, Konkurencija, Reklama.......................................................................................... 38
Poglavlje V - Radna etika: Konflikt interesa; Lojalnost, Disciplina, Whistle-Blowing; Poslovna tajna ............. 48
Poglavlje VI - Regulacija: Rizici, Kontrola, Zatita......................................................................................... 56
Poglavlje VII - Medjunarodni biznis, Multinacionalne kompanije ................................................................... 63
Poglavlje VIII - Pravda, Distribucija rada i moralna ogranienja ..................................................................... 71
Poglavlje IX - Svojina .................................................................................................................................... 81
Umesto zakljuka........................................................................................................................................... 88
Dodatak - Izbor teksova za hrestomatiju iz Poslovne etike .............................................................................. 90
Izabrana bibliografija ..................................................................................................................................... 95
Uvod - Primenjena etika, Poslovna etika
Predgovor
Poslovna etika je odskora postala est obavezan predmet u univerzitetskoj nastavi, naroito
u Sjedinjenim Dravama, i to ne samo na kolama na kojima se izuava biznis i ekonomija, ve
takodje i na mnogim filozofskim odeljenjima. Talas izuavanja poslovne etike je usledio nakon to se
prethodno to isto desilo sa bioetikom, delom primenjene etike koji se bavi graninim pitanjima ivota
i smrti. To se moe smatrati simptomom okretanja ka ivotu, ali je pre svega izraz sve vee
osetljivosti za pitanja koja u ivotu tako puno znae i koja su izvor velikog dela njegovog raznovrsnog
sadraja, pozitivnog, koji se izraava kroz uspeh i uspostavljeni smisao i inventar postignutog,
i negativnog, koji se izraava kroz stalnu izloenost rizicima neuspeha, ponienja, i raznih vrsta
negativnog odnosa od strane drugih: zavisti, pakosti, manipulacije za tudje svrhe, borbe za presti,
nametanja i raznih vrsta uznemiravanja i iskoriavanja koji mogu proizvesti ponienje ili oseaj
ponienosti. Ta osetljivost je, po mom miljenju, uopte glavni izvor to se etika okrenula ka
konkretnim pitanjima ivota, nakon to je pre toga pola veka istrajavala na apstraktnoj analizi
znaenja moralnih termina i iskaza, tragajui kroz jeziku analizu za definicijom "dobra".
Raznovrsnost konkretnih problema koje ivot donosi, i koji po pravilu nisu laki ni za reavanje
(pa makar to reavanje bilo isto teorijsko) a niti da se podnose, prua bogato polje za isprobavanje
kako moralnih intuicija tako i samih moralnih teorija. Ekonomska sfera ivota, uvek medju
najvanijim, tu poinje da prednjai. I zaista, problemi koji se artikuliu u ovoj sferi predstavljaju one
probleme naeg ivota koji su u vezi sa vrednou koja se u tradicionalnoj etikoj teoriji oznaavala
terminom "srea": kao ono dobro koje ivotu daje vrednost i smisao.
Odnos izmedju etike i ekonomije oduvek je bio napet i pokuaji da se etika svede na princip
opte samerljivosti - u utilitarizmu - koji bi tu napetost potpuno i definitivno uklonio, ipak deluje kao
jedna utopistika vizija. Moralni zahtev je suvie kompleksan i suvie kategorian, a istovremeno
nesvodiv do kraja na parametre onog uspeha koji je vrhovni kriterijum ekonomije, da bi se ikada
moglo postii potpuno "pomirenje". Ustvari, osnovni izvor i uzrok ove tenzije jeste ono svojstvo
oveka koje stoji u osnovi morala, a na neki nain takodje i u osnovi ekonomije - a to je sloboda.
Uvek e biti mogue da se ekonomski uspeh stavi ispred zahteva moralne ispravnosti, iz prostog
razloga to su ljudi kao slobodna bia u stanju da taj zahtev prenebregnu, i da, samo ako hoe,
postignu jo vei uspeh tako to e svoje delanje osloboditi od ogranienja tog zahteva. I onda se za
svakoga ko je u takvoj prilici - a svako od nas moe doi, kao to svakako i dolazi, u takvu situaciju postavlja pitanje: Kako opravdati, sebi samome pre svega, svoje odupiranje, ili pak svoje podleganje,
tom iskuenju?
Oblici u kojima se moe pojaviti ovo pitanje su veoma raznovrsni, kao to je uopte raznovrsna
naa moralna fenomenologija u svojoj bogatoj razudjenosti koju nam ispostavlja veliina sveta
i bogatstvo prilika koje on prua da postupimo slobodno. Kad god smo u prilici da postupimo
slobodno mi smo takodje prima facie u prilici da prekrimo moralni zahtev i da biramo, i kad god taj
izbor sadro ekonomske parametre imamo situaciju u kojoj poslovna etika moe imati neku ulogu.
Istraivanje te uloge, naina njenog artikulisanja i funkcionisanja, pravila koja eventualno mogu da se
konstituiu u tom kontekstu, sve to predstavlja predmet poslovne etike. U svetu u kome svakodnevno
sluamo izvetaje o sumnjivim poslovnim potezima, u kome se deavaju promene koje, iako se
deavaju na jednom kraju sveta imaju svoje uinke ponekad u nekom sasvim drugom kraju, ili
u celom svetu (kao to je sluaj kod poveanja cena nafte ili promene kamatnih stopa u velikim
finansijskim centrima), u kome zagadjenje okoline dobija enormne, i enormno zabrinjavajue,
srazmere, sasvim je prirodno da sve to, i jo mnogo drugoga, bude i predmet etike analize. Mora se
nai mesta za etiku u toj lavini problema koji zapljuskuju svet, a artikulisanje jasnog odnosa izmedju
etike i ekonomije spada u glavni deo te potrebe.
Nesree, pronevere, manipulacije, ilegalna trgovina, uzavreli konzumerizam, tenzija izmedju
sve veih i energinijih zahteva za dravnom kontrolom i velikog i ponekad efikasnog otpora svakoj
kontroli, koncentrisanje velike moi u radnike sindikate koji su u stanju da diktiraju nadnice, i jo
vee moi u multinacionalne korporacije koje su u stanju da menjaju svet, sveproimajua mo
reklame, sve su to injenice koje predstavljaju razloge za ozbiljno uvodjenje izuavanja poslovne
etike na najviem nivou obrazovanja, univerzitetskom. Naravno, niko ne voli da mu se pridikuje,
i predstavljalo bi potpuni promaaj ako bi se posao poslovne etike sveo na pokuaj da se pronadje neki
konkretan skup pravila ili neki kodeks koji bi imao pretenziju da pokrije, poput nekog proirenog
Dekaloga, ljudsku ekonomsku praksu spiskom zapovesti i zabrana. Ali posao poslovne etike i nije
takav. To nije normativna etika sa posebnim osvrtom na ekonomsku problematiku, niti etika prosto
ilustrovana iskljuivim izborom primera iz domena ekonomskog ivota, ve jedna od posebnih oblasti
primenjene etike sa pretenzijom da svoj predmet izloi na jedan sistematian, argumentovan
i filozofski nain. Poslovna etika nee dati gotova reenja, nee zatvoriti probleme, ona treba da prui
samo nain na koji se tim problemima moe razlono prii, i to prii stvarno i dovoljno blizu da se
njihova problelmska priroda vidi dovoljno precizno i dovoljno detaljno, kako bi se u reavanju
problemske situacije moglo poeti sa dobre osnove. Iako biznis ima svoju unutranju logiku, on je
istovremeno deo, i to vaan deo, naeg ivota, i predstavlja jednu drutvenu aktivnost pored drugih,
koje takodje imaju svoju unutranju logiku i svoje zahteve. Nema razloga da biznis ne bude bolji, i to
ne samo u osnovnom smislu u kome se meri njegov kvalitet - na planu efikasnosti - ve i u moralnom
smislu, onom smislu koji konano naem ivotu daje onaj okvir u okviru koga sve vrednosti dobijaju
svoj konani imprimatur. Mi se naravno i dalje moemo pitati da li bi svet bez pravde i morala mogao
imati neku stvarnu i konanu vrednost da bi u njemu vredelo iveti, ali je ipak bolje da to pitanje
ostane samo teorijsko: ovako mi znamo da u naem svetu, nesavrenom kakav je, ima ne samo
nepravde i zla, nego i onoga drugoga, i da to nije samo puka logika mogunost, nego da nam je ta
mogunost otvorena kao ivotna ansa koja nije imaginarna. Moemo se, takodje, kao Sokrat, pitati
da li je nepravdu i zlo bolje trpeti ili initi, i ne moramo uvek biti u stanju da sledimo Sokrata
u odgovoru da e oni koji cene sebe, pa bilo da su to pojedinci, ili drutva, ili cele epohe, zlo radije
trpeti nego ga initi, ali ako bi se prestali i pitati o tome to ne bi bilo nita drugo nego odustajanje od
samog vrednovanja.
Dakle, knjiga koja je pred nama ima za predmet odnos izmedju biznisa i morala, i to ne samo
u onom smislu kako taj odnos stvarno funkcionie nego i onom kako bi on mogao i kako bi trebalo da
(stvarno) funkcionie. Njen cilj nije imaginaran, niti se ona bavi istim misaonim ekperimentima:
kako bi se moglo zamisliti da bude drugaije i bolje, ali njen posao jeste da se zamislimo kako bi se
na svet mogao popraviti, i, jo vie, kako ga, u sferi ovog vanog odnosa izmedju ekonomije
i morala, moemo istinito opisati. Ova knjiga, medjutim, nikako nije kompletna niti dovoljno
sistematina da bi mogla pretendovati na obuhvatnost koja bi bila poeljna. Ona je pre prvi korak
u pokuaju da se napravi jedna filozofija morala za poslovni i uopte ekonomski ivot, i u tom smislu
ona je samo jedan poetak razmiljanja koje treba, i koje e se - nadajmo se - nastaviti. Iako se
moemo pitati emu takav poduhvat u sredini u kojoj je ekonomska situacija karakterisana krizom
i siromatvom, mora se rei da su moralni problemi, kao i iskuenja koja oni povlae, u principu isti
u svim istim ili slinim situacijama, i da su iskuenja, kao injenica ivota, neto ije postojanje i ija
relevancija ne zavisi od postojanja vika vremena da se neko time bavi - ona su tvrde injenice.
tavie, moda su ovi prostori, kao i u nekim drugim oblastima ivota uostalom, bremeniti jednom
traginom privilegijom da neki problemi postanu jo transparentniji a njihova praktina artikulacija
nimalo manje podobna za teorijsku refleksiju.

I - Primenjena etika
Primenjena etika je u poslednje vreme postala najobimniji i skoro glavni deo etike, ili filozofije
morala, na veini velikih univerziteta u svetu. Ta injenica bi pre ne mnogo godina bila veoma
iznenadjujua, jer je sve do ezdesetih na odeljenjima za filozofiju, barem na anglosaksonskom
jezikom podruju na kome se etika, i filozofija uopte, uglavnom i razvijala u toku dvadesetog veka,
ideja o primeni filozofije bila vrlo nepopularna. Moment iznenadjenja bi se zasnivao na tome to je
u to relativno skoranje vreme na akademskom planu u filozofiji morala preovladjivala meta-etika,
jedan projekat koji se zasnivao na istraivanju znaenja i (naina) opravdavanja moralnih termina
i iskaza, to je etiku unekoliko svodilo na semantiku i logiku moralnog jezika. Buran razvoj
primenjene etike, sa velikim dijapazonom konkretnih ali vanih pitanja koja se u njoj detaljno, iako
i dalje filozofski temeljno, raspravljaju, moe se otuda doiveti i kao odredjena reakcija na veoma
apstraktan i od neposrednih ivotnih problema dalek pristup koji je prethodno vladao u metaetici. Ali
to svakako nije jedini razlog za nastanak i procvat primenjene etike; vaniji razlog je zacelo taj to se
mi sve vie suoavamo sa novim moralnim izazovima koji nastaju iz novih primena nauke, novih
razvoja tehnike i tehnologije koji imaju ogroman uinak na na ivot i koji proizvode mnoge i velike
promene u nainu ivljenja i uopte u ivotu ljudi, i kao pojedinaca i kao drutava i na globalnom
planu. Na ivot je podvrgnut radikalnim promenama, a one se na relevantan nain odraavaju
u promenama vrednosti, koje se esto i iznova konstituiu, pa je sasvim prirodno da etika teorija sve
to uzima u razmatranje. Mada je, i to treba rei, metaetika bila neka vrsta metodske i pojmovne
pripreme za stvarni pristup pitanjima i problemima kojima se onda prilo na jedan razudjen i, po
pretenziji, sveobuhvatan nain. Taj posao je uveliko u toku, ali se ne vidi njegov kraj - stalno se
zahvataju sve nove i nove regije ivota, ali isto tako stalno se nalaze ili nastaju sve novi i novi
problemi. Dobar deo pitanja sa kojima se tu suoavamo predstavlja novu razradu starih problema, ali
u znaajnom delu imamo posla sa novim praksama koje zahtevaju nova (prva) definisanja i nove
(kardinalne) odluke. Taj veliki posao, koji je samo delimino filozofski ali je usto, po intenciji esto
i izriito, i moralni - raiavanje pojmova radi stvarnog odluivanja i delanja - ima opti nadnaslov:
"primenjena etika". To zapravo znai da etika u savremenom svetu sve vie dobija na znaaju, esto
u potpunoj nesrazmeri sa stepenom prisustva i efektivnosti morala kao delatnog vrednosnog stava
u svetu koji u raznim i dalekosenim smislovima karakterie kriza.
Sam termin "primenjena etika" medjutim izaziva odredjena pitanja. Ta upitnost proizlazi
zapravo iz prvog dela njenog imena, iz termina "primenjen"; jer, predmet etike, moral, ve predstavlja
odredjenu primenu jednog posebnog vrednosnog kriterijuma na ljudske postupke i prakse, a ona sama,
"etika", ve u svom znaenju ukljuuje "primenu", podrazumevajui da je ona primenjena na svoj
predmet, na moral - "etika" je "teorija morala". Ipak, izraz "primenjena etika" postao je veoma
rasprostanjen, iako domen njegove primene nije sasvim jasan. Moe se smatrati da postoji samo jedna
etika, kao to postoji samo jedan moral, koji predstavlja onaj kritierijum koji se odnosi na ljudske
postupke i prakse, pri emu je jedinstvenost kriterija pretpostavka njegove nepristrasnosti
i objektivnosti. Ipak, kao drutvena injenica koja oznaava skup verovanja o tome ta je ispravno ili
neispravno u okviru neke kulture ili tradicije, moral moe znaajno da se razlikuje od drutva do
drutva. Ali kad se govori o "primenjenoj etici", a naroito kad se pogledaju njene pojedine oblasti "bioetika" ili "poslovna etika", - moe se pomisliti da se radi o razliitim "etikama" primerenim za
razliite upotrebe. Medjutim, to je pogreno. Radi se naprosto ili o osobenosti nekog odredjenog
domena primene moralnog kriterijuma ili o suoenju tog kriterijuma sa nekom drugom, vanmoralnom
vrednou koja je sa moralnim kriterijem u nekoj vrsti sukoba. U politikoj sferi ili u ratu uvek se
uzimalo da je moralni kriterijum ugroen nekim drugim vrednosnim kriterijem koji je sa njim
u kompeticiji. Ali da bi odredjene oblasti primene inile posebne vrednosne celine nije dovoljno da se
taj kriterijum sukobljava sa nekim drugim odredjenim kriterijem, jer razliiti kriterijumi i inae dolaze
jedan sa drugim u najrazliitije vrste odnosa, pa i sukob. Pre e biti da su se pojedine oblasti primene
moralnog kriterijuma izdvojile u zasebne celine naprosto po svojoj posebnosti i lakoj izdvojivosti
(i izdvojenosti) svog predmeta. Na primer bioetika je tako postala jedna oblast primene moralnog
kriterija koja se izdvojila u zasebnu celinu po tome to se bavi onim pitanjima koja se tiu granica
ivota i smrti. Slina je situacija i kod poslovne etike, i ona se izdvojila kroz specifinost svog
predmeta, jednog vanog segmenta ivota. Moe zato izgledati da imamo manje problema sa
prihvatanjem izraza "primenjena etika" onda kad imamo posla sa posebnim i izdvojenim domenima
primene. Ali ne vidi se nikakav sadraj u pojmu primenjenosti koji bi nas spreavao da kao posebne
"primenjene etike" oznaimo i one koje se zasnivaju na suoavanju moralnog kriterija sa nekim
drugim vrednosnim kriterijem. Tako i oblast politikog morala, kao i razni vidovi profesionalnog
morala (u nauci, sudstvu, vojsci, u opasnim zanimanjima, u krizi, u ratu, itd.) mogu da se teorijski
razmatraju u odgovarajuim oblastima "primenjene etike", i da formiraju zasebne celine u okviru
etike.
Otuda definicija primenjene etike ne moe da se osloni samo na sadraj pojma primenjenosti
koji ve imamo u moralu (primena moralnog kriterija na postupke i prakse) ili etici (primena
filozofske metode na moral), ve se ta definicija oslanja vie na odredjenje domena nekih specifinih
oblasti primene moralnog kriterija i artikulaciju skupova pravila koja se tim ograniavanjem moe
postii. Ali to to mi moralni kriterijum primenjujemo i na prakse, a ne samo na pojedinane postupke
nikako ne sme da nas zavede da pomislimo da je to iz nekog drugog razloga a ne zato to prakse
predstavljaju skupove postupaka. Pa ma koliko ti skupovi kao takvi, kao skupovi, bili jasno odredjeni
i razgranieni od drugih skupova postupaka. Znaenje optih vrednosnih rei, kao to je "dobar",
otuda e varirati od jednog do drugog skupa njihove mogue primene - pa e dobra jabuka biti ona
koja je okrugla, sona i aromatina a dobar automobil nee imati te ve neke druge karakteristike,
i vrednosni standardi za jabuke i za automobile e se razlikovati. Tako e biti sa i skupovima svrha
koje odredjuju oblasti pojedinih "primenjenih etika": te svrhe e nekim svojim svojstvima
determinisati te standarde na jedan relevantan nain - u pogledu poeljnosti, ostvarivosti, odlinosti,
itd. Te oblasti e esto biti prosto konteksti moguih postupaka i praksi. Medjutim, odredjenjem neke
oblasti primene moralnog kriterija kao posebne oblasti primenjene etike ne bi smela da nastupi ista
neodredjenost u znaenju moralne ispravnosti; pa da se na primer kae da je u poslu, ili ratu, neto
ispravno, a inae nije. Za razliku u oceni moralne ispravnosti dovoljna je razlika u predmetu primene,
a to je razlika u postupku, a kategorinost te ocene pak zahteva neproizvoljnost kao jednu crtu
znaenjske konstantnosti u svom osnovnom pojmu, moralnoj ispravnosti.
Neki postupak otuda nee biti opravdan ako se na primer deava u kontekstu biznisa, ve
obrnuto - biznisa e biti ako se deavaju neki postupci koji ga kao takvog definiu, i neki od tih
postupaka bie ispravni a neki neispravni po istom onom moralnom kriterijumu po kome i inae
odredjujemo moralnu ispravnost postupaka, to da li su oni "poteni", "pravedni", "dopustivi" ili
"nedopustivi", a ako tih postupaka ne bi bilo onda bi to znailo da nemamo sluaj situacije koja sadri
neki poslovni postupak ili praksu kao moralni problem, koja kao takva mora prethoditi oceni da je
u pitanju problem, ili uopte da je mogue doneti moralnu ocenu o ispravnosti ili neispravnosti tog
postupka. Tako skupovi postupaka koji konstituiu odredjene prakse postaju podobni kandidati za
formiranje pojedinih oblasti primenjene etike.
U traenju specifine razlike po kojoj se primenjena etika odvaja od ostalih delova normativne
etike tako dolazimo do jednog naelnog reenja: s jedne strane odvojili smo je od opte normativne
etike koja se bavi ispitivanjem moralnih vrednosti naelno nezavisno od oblasti u kojima ih nalazi, ali
i, sa druge strane, od isto profesionalne etike kojom se oznaavaju konkretni moralni kodeksi
odredjenih profesija kao skupovi ekspliciranih pravila koje profesije (ili profesionalni cehovi)
proglaavaju za pravilnik poeljnog ili doputenog ponaanja u onom delu prakse koji je odredjen
nekom profesijom, i koji onda postaje obavezujui unutar te profesije na jedan kvazi-legalan nain
koji povlai razne oblike, esto i pravog zakonskog sankcionisanja odredjenih postupaka (tamo gde je
zakonom upravo cehovskim organizacijama preputeno da to ine, na primer cehovskim komorama).
Ovim drugim odvajanjem se ukazuje na teorijski, potencijalno argumentativni, karakter primenjene
etike, ostavljajui je otvorenom za pro et contra argumentaciju i inei je zaista delom etike kao
filozofske discipline, to se za tzv. profesionalnu etiku (koja sadri gore opisane kodekse) nikako ne
moe sa istim pravom rei: ova potonja ima samo pretenziju da bude ili predstavlja profesionalni
moral, mada i to ostaje na nivou pretenzije, jer se radi zapravo o vaeoj ali usto jo i kodifikovanoj
obiajnosti u praksi neke profesije, to svakako veoma olakava posao ali je pritom sasvim neizvesno
da li osigurava ili ak samo pomae u osiguravanju moralne ispravnosti uobiajenih ili standardnih
postupaka. Otuda poslovna etika i poslovni moral moraju da se razdvoje i razlikuju i u ovom smislu:
dok je prva jedna teorija koja ispituje domen i logiku moguih argumenata o tipinim problemima na
jedan po pretenziji potpuno principijelan nain, dotle drugi, poslovni moral, zaista moe ukljuivati
u sebe oblike koji su sasvim obiajni ili predstavljaju date, i u tom smislu ad hoc, tj. sluajne
i arbitarne, artikulacije pravila o tome kako je neka profesija odluila da se ponaa u okviru neke
prakse u nekom tipu situacija - sa zapreenim sankcijama za nepotovanje tih pravila. Dok etika ne
moe kanjavati (osim to moe da ukae na neutemeljenost nekog "argumenta", "principa", itd.
i u tom smislu ga "pobiti"), dotle moral, a naroito ovako obiajnosno definisan i izaraen, to moe.
U poslovnoj etici tako imamo sluaj da se pitanja praktinosti i efikasnosti prepliu ponekad
tako suptilno sa pitanjima ispravnosti i pravinosti da imamo ne samo tekou da ih razluimo nego
i njihov takav medjusobni uticaj da e investiranje u jednome dati uinak u drugome, ili obratno. To
poslovnu etiku moe uiniti dodatno teorijski zanimljivom i mestom veoma podobnim za
demostriranje graninih problema racionalnosti ili bitnih problema teorije odluivanja. Slino, odnos
izmedju interesa i moralnih naela i sam je po sebi zanimljiv (na primer u raznim varijantama
utilitarizma), ali je ne samo zanimljivo nego se postavljaju i nove vrste pitanja ako se taj odnos
ispituje u nekoj od "optih primena", kakvu nalazimo upravo u poslovnoj etici. I naravno, odnos
izmedju apstraktne teorije i konkretnog sluaja uvek predstavlja odredjeni problem, ime emo se
u ovoj knjizi jo posebno baviti jer je mogunost ostvarivanja teorijskih rezultata kroz analizu
zanimljivih ili tipinih sluajeva jedno posebno (i teorijski) zanimljivo, intrigantno i plodno pitanje.
Mi polazimo od pretpostavke da sa jedne strane ne moemo izbei apstraktnost u teoriji, a sa druge da
konkretni sluaj ili nije sasvim odredjen ili nae znanje o onome to treba da uradimo nije sasvim
dovoljno. I to ne samo o tome koja su sredstva potrebna za ostvarivanje cilja koji smo sebi postavili
nego takodje i o tome ta nam je cilj. (Put u pakao je, kao to znamo, poploan dobrim namerama, ali
to ne znai da smo od poetka nameravali da idemo, ili stignemo, u pakao). Medjutim isto tako znamo
da ne moramo uvek imati precizne i u svesti jasne pojmove o pravdi ili potenju da bismo postupili
pravedno ili poteno: kao da to nije stvar znanja (ili teorije) nego odluke da postupimo na neki
odredjeni nain. emu onda moralna teorija i moralna naela kad svaki put moramo da odluujemo
ta je relevantno i gde neki sluaj spada? U poslovnoj etici to pitanje dolazi do izraaja valjda vie
nego u bilo kojoj drugoj oblasti primenjene etike, ne samo zbog ogromne razudjenosti oblasti one
prakse koju pokriva "biznis" (a to je cela oblast koju pokriva ekonomija, odnosno ceo na ivot), ve
i zbog toga to pravila ili principi koji se tu ispituju imaju odredjenu specifinost koja nije
karakteristina za druge oblasti primenjene etike koje po pravilu idu sa manjim brojem osnovnih
pretpostavki i sa pretenzijom na manji broj konano utvrdjenih pravila. Moda je to zato to se
poslovna etike - za razliku od bioetike na primer (nasuprot samom imenu ove potonje!) - bavi upravo
pitanjima iz ivota samog, a ne sa njegovih granica na kojima se susreemo sa suprotnou ivota, sa
smru.
Relevancija, a i uverljivost, pitanja koja se pokreu u primenjenoj etici dolazi iz jo jednog
izvora: moralna naela ne mogu da se primene tako da se iz njih prosto dedukuju odluke ta da se ini.
Ali oekivati od moralnih naela da nam kau ta da inimo potpuno je preterano. To bi bilo, da
upotrebimo jednu rairenu parabolu, kao oekivati od jezikih pravila da nam kau ta da kaemo,
umesto, kao to je sluaj, da nam kau kako da to to kaemo kaemo jeziki pravilno, pa ta god da
je to to kaemo, i bez obzira ak i na to da li je to to kaemo istinito ili lano. Moralni kriterijum
moe da nam kae samo to da li je neki postupak, ili praksa, (moralno) ispravan ili nije. ak i ako bi
se etika, kao u utilitarizmu, redukovala na neku teoriju dobra, na primer opteg dobra, ni tada, iako bi
se iz nje onda mogle izvoditi odredjene preporuke ili propisi, ne bi moglo da se postigne mnogo vie.
Jer te preporuke, saveti ili propisi bi se odnosili na sferu sredstava, a koji su ciljevi, o tome bi se opet
moralo na neki nain odluivati. Moda preutno, implicitno, kolektivno, polusvesno, kao u modi ili
ukusu ili pristojnosti, ili, najee, "politiki", pa bilo da se radi o poslovnoj politici firme ili politici
neke stranke, reima, drave (ili o "linoj politici" u okviru neijeg ivotnog plana), ali je svakako
nuno odluivati. Drugim reima, ne moe se nita uraditi deduktivno. Uostalom ta bi trebalo da se
dedukuje? Odluke? Ako bi i bilo nekog smisla da se tako govori o odlukama, same odluke nisu
gotove i cele radnje, od odluke do izvrene radnje dug je put, i ako na tom putu volja ne istraje put
nee biti predjen. Osim toga na njemu se mogu nai nepredvidjene i nepredvidive prepreke. Ali ako
i ostavimo po strani problem odredjenja dobra (to je zapravo osnovni problem utilitarizma) i prosto
uzmemo da je to odredjenje srea opet nam nedostaje mnogo da bismo prosto govorili o primeni. Pre
svega ne moemo sreu odrediti na kardinalan nain koji bi nam obezbedio direktnu i intersubjektivnu
samerljivost. Zbog toga ne moemo imati ni potpuno definisane i tranzitivno poredjane preferencije.
I zatim ne moemo biti sigurni da imamo dovoljno znanja, odnosno potpunu informaciju, o svim
relevantnim injenicama o nekom praktikom pitanju. Dakle, sfera odluivanja je izgleda osudjena da
zauvek ostane barem delimino izvan mogunosti isto teorijske artikulacije, i "izvodjenje" (ono to
sam gore nazvao "dedukovanje") tu moe pomoi samo delimino, iako ta pomo moe biti itekako
znaajna: takva da konstituie razliku izmedju kompetentnog i nekompetentnog odluivanja.
To samo znai da ono to filozofija morala, pa i kada je konstituisana kao "primenjena etika",
moe da d nisu gotova reenja - nema teorije koja to moe. Filozofija se bavi razjanjavanjem
problema, ali pre svega razjanjavanjem same prirode problema: logikom, nainom opravdavanja i,
to je u primeni naroito vano, znaenjem relevantnih termina. Na taj nain se ljudi u raznim
profesijama mogu snabdeti relevantnom terminologijom i potrebnim i proanaliziranim distinkcijama;
koliko to pak moe pomoi samim filozofima nije sasvim jasno: njihova profesija je zaista specifina,
i filozofi imaju u izvesnom smislu neobinu poziciju da to vie ulaze u problem on, barem je to
sluaj kod onih najveih filozofskih problema koji se bave osnovnim principima neke filozofske
discipline, sve vie izmie, otvarajui puteve ka sve novim i dubljim problemima. Ali to nije razlog da
se filozofi ne ukljue u raspravu o ivotno vanim pitanjima u kojima ne samo da imaju ta da kau
nego to to oni imaju da kau niko drugi nee rei. Ali ne treba podceniti ni doprinos atmosferi
prijemivosti za argumente, atmosferi u kojoj se razvija oseanje o tome ta znai razumeti neto i ta
znai neto dokazati. Bez takve atmosfere doprinos filozofije reavanju bilo kog praktikog problema
postaje iluzoran ili kontraproduktivan. Ali sa atmosferom otvorenosti, tolerancije, upitnosti,
i spremnosti da se ide za istinom - koja je pretpostavka svake, pa i moralne ispravnosti - filozofi
itekako mogu da svoje uee uine potrebnim i relevantnim. Uostalom moda se samo tako i mogu
ne samo otkloniti greke nego i prevazii predrasude.
Ali filozofi nisu ni propovednici ni proroci. A ni vlast (nad znanjem, znaenjem, metodom).
Oni moraju da ostanu na kritikoj distanci ne samo od vaeih vrednosti nego i onih vrednosti koje se
njima samima, u toku argumentacije, uine ili pokau kao opravdane ili utemeljene: oni imaju
ovlaenje da u obavezanost koja sledi iz njihovog zakljuka uloe jednu vrstu autoriteta koji njih
same, makar samo u jednom slabom i naelnom smislu, i samo kao filozofe, oslobadja te iste
obavezanosti. Kad se to postigne onda emo imati uslove za jednu specifinu analizu koja e po
svojoj formi biti filozofska (etika) a po svom sadraju odredjena i konkretna (poslovna, medicinska,
politika). Koliko e filozofi u tome poslu biti korisni nee zavisiti toliko od njihove revnosti da dodju
do nekih konanih reenja da bi se regulisala odredjena praksa koliko od kvaliteta njihove filozofske
beskompromisnosti da se problemi pre svega oznae a zatim i analiziraju na relevantan, a to e rei
istinit, nain. A to znai ponekad i po cenu radikalnog redefinisanja nekih osnovnih etabliranih
pojmova, ili pak po cenu utvrdjivanja neke stare banalne istine u neemu to se predstavljalo kao ili
obeavalo da bude neto radikalno novo.
To novo ne mora biti novo samo po sadraju, kao to imamo kod genetskog inenjeringa ili
nuklearne energije, ve moe biti novo i po formi, kao to emo imati u pretenziji da se u nekom
domenu ljudskog ivota "vlada svetom", na primer, da se u medjunarodnom biznisu uvedu univerzalni
standardi koji bi imali pretenziju na legalno vaenje u celom svetu, nezavisno od toga gde se postupak
koji se razmatra desio: to e, ako se ostvari, dovesti do redefinisanja postojeeg stanja, i to moe svoj
uinak dati na nekom sasvim nepredvidjenom, na primer politikom, terenu. I zaista, upravo na planu
regulisanja medjunarodnog biznisa imamo u toku jedan protivrean proces koji odredbu
"medjunarodni" radikalno dovodi u pitanje u pokuaju uvodjenja "svetske" regulacije (koja vie ne bi
bila "medjunarodna" ve upravo takva kako joj ime kae, svetska). I moe se desiti da se
u budunosti neke od moguih formi takve regulacije zaista i uvedu, bilo zato to e to moda postati
nuno (kao i u nekim pravilima Svetske zdravstvene organizacije, u pitanjima u kojima granice ne
mogu da budu relevantne), bilo prosto zato to e biti mogue (do ega moe dovesti razvoj svetske
ekonomije, ili i sam politiki razvoj u svetu u budunosti).
Redefinisanje je dakle kljuni deo posla onih koji se bave pojmovima i njihovom primenom
u svetu u kome ivimo i koji se brzo i radikalno menja. Mi ovde naravno moemo ostaviti po strani
pitanje da li je to znak da pojmovi konano ipak samo slede stvarnost (koja se razvija sama, po svojim
unutranjim zakonima, - ali u tom sluaju nastaje pitanje: koji su to zakoni?) Na slian nain i u sve
brojnijim tekstovima iz primenjene etike imamo posla ili sa redefinisanjem prihvaenih pojmova
i vrednosti, sa jedne strane, ili sa ponovnim suoavanjem sa starim oprobanim vrednostima, sa druge
strane. Iako esto veoma kvalitetni i po svojim implikacijama dalekoseni, ti tekstovi se po pravilu
kreu unutar jedne, moe se rei, paradigme doputenih implikacija. Pa ipak, ostajanje u okviru te
paradigme ne obezbedjuje od nesporazuma i uzbudjenja, jer se po pravilu radi o vanim pitanjima,
kakva su ona u vezi ivota i smrti (u bioetici), i njihovog esto vie drutvenog nego moralnog
regulisanja (u nekim drugim oblastima primenjene etike). Ta pitanja moraju biti relevantna i njihovo
postavljanje onda vodi moguem zakljuku o ispravnosti ili neispravnosti na jedan potencijalno
opteprihvatljiv nain. Neka od njih su uvek bila relevantna, kao to su na primer pitanja rata, pitanja
gladi, verca u trgovini, preivljavanja u krizi, a neka su nova, kao ona gorepomenuta pitanja u vezi sa
genetskim inenjeringom ili nuklearnom energijom, i na njih se mora odgovoriti na nain koji je
posebno teak jer ne daje nikakvog uporita u nekoj od ranije etabliranih praksi, esto ak ni kao
nekom referentnom osloncu sa kojim je mogue relevantno uporedjivanje. Jer, razvojem ljudskog
znanja dolo se do saznanja o mogunostima novih vrsta postupaka, od kojih su neki sasvim novi po
vrsti, a neki drugi, na primer odredjeni naini da se brzo, jeftino i efikasno izvri postupak abortusa, ili
- u moguem domenu poslovne etike - mogunost da se lako i (relativno) jeftino proizvedu mnoge
stvari koje su ranije bile u oskudici ili sasvim retke i dragocene - iako to nisu na oigledan nain ipak
predstavljaju nove vrste postupaka, zamaskirane u ire celine nekih po nekom posebnom odredjenom
principu artikulisanih praksi, poznatih od ranije ali u medjuvremenu dalekoseno i kardinalno
promenjenih.
Sve ovo je vano iz dva razloga; prvo, nove vrste postupaka postavljaju na dnevni red sasvim
nova, nikad ranije postavljana pitanja, i sa tim se pitanjima moramo suoiti nezavisno od odgovora na
druga, etablirana, pitanja koja su, zajedno sa svojim odgovorima, ve prola neku svoju istoriju. Iako
ta nezavisnost ne podrazumeva nezavisnost od okvira konteksta ivota, i naravno ne i nezavisnost od
osnovnih odredbi sadranih u kriterijumu moralne ispravnosti, odgovor na svako takvo pitanje moe
prouzrokovati malu revoluciju u nekom vanom segmentu ivota. Postae moralno doputeno i otuda
esto i uote mogue jer je percipirano kao dozvoljeno, mnogo to ta to ranije to nije bilo. A to e
esto imati veoma dalekosene i zapravo revolucionarne implikacije na nae od ranije etablirane
pojmove.
Drugi razlog zato je to vano je to u praksama koje su u prolosti bile regulisane na odredjeni
nain ta regulacija gubi svoje obrazloenje u delu tih praksi koji se sastoji od postupaka koji su po
svojoj vrsti novi. Na primer, uzimanje talaca primer je moralno neispravnog postupka oduvek i svuda,
pa i u ratu. Jedan od razloga za to je to se taocima preti neim to se ne moe opravdati, niti
pokuava opravdati, nekom njihovom krivicom, pa poto je, po pretpotavci, nepravedno uiniti im
neto rdjavo bez njihove krivice, to je nepravedno i pretiti im time - poto ne moe biti opravdano
pretiti neim to bi bilo neispravno uiniti. Ali u situaciji mogueg nuklearnog rata medjusobno
dranje jednih i drugih za taoce i pretnja odmazdom, kao to znamo, odvraa od napada. Da li je
simetrinost te medjusobnosti dovoljno dobar razlog da bi se moglo rei da u ovom konkretnom
sluaju vie ne vai (negativna) moralna ocena o taocima? Ali kad se jednom dopusti promena na
pojmovnom planu vie nije izvesno kuda e ona odvesti. Jer razlozi su takodje injenice, i to injenice
prilino udne vrste: oni su u znaajnom smislu nezavisni od toga ta (sve) moe biti ono na ta e se
oni primeniti. Tako, kad se jednom dopusti na primer abortus, iz razloga koji sa pitanjem vrednosti
ivota imaju ponekad tek posrednu vezu (ali moda imaju vezu sa nekim od moguih znaenja
pravde), doputenje eutanazije izgleda postaje neizbeno na osnovu tih istih razloga!
Ali ni implikacije ne slede sasvim dragovoljno. Iako se neke institucionalne injenice mogu
konstituisati priznanjem, priznanje proizvodi jedan dijalektiki odnos (a dijalektika se, kako kae
Kant, bavi prividom), iz koga se, kao iz nekog ponora, ne moe izai bez nekog oslonca. Taj oslonac
su one vrednosti koje imaju pretenziju na apsolutnost. Ali ne moe bilo kakva vrednost imati takvu
pretenziju. I zato mi moramo da opravdavamo doputenje nekih radnji, kao to je abortus ili
eutanazija) ba na taj odredjeni nain: moramo da dokaemo da to nije ubistvo, ili ako i jeste ubistvo
da je onda opravdano, kao to je na primer ubistvo u samoodbrani naelno opravdano ako je nuno za
odbranu. Kada bi sve bilo do priznanja ovo ne bi morali initi, mogli bi priznati sve to hoemo,
odnosno sve to se dogovorimo da priznamo. Ali to, naravno, nije tako. Da bi neto moglo da se
moralno opravda nije dovoljno priznanje (prihvatanje). Mora se proi kroz test univerzalizacije koji e
zatititi sve apsolutne vrednosti i postaviti takvu granicu izmedju dopustivog i nedopustivog koja se
moe opravdati. Nikakav faktiki konsezus to ne moe pruiti. Moe se tek misliti kakve bi
dalekosene implikacije moglo imati prihvatanje stanovita da je (opte) prihvatanje (kroz
"priznanje") imalo na planu poslovne etike: sve ono oko ega bi oni koji su dovoljno moni da neto
nametnu kao "dogovor" (ili "konsenzus") mogli sami da se dogovore vailo bi kao zakon, nezavisno
od toga da li je pravino i da li koga dovodi u naelno neravnopravan (na primer izrabljujui) poloaj.
Dodue, to uveliko i odgovara opisu savremene svetske situacije, - ali ne i stanju prihvaenosti
u naunoj teoriji, pa ni u poslovnoj etici u kojoj se znaajnim delom i radi upravo o tome da se iznadje
koje su prakse - bez obzira na to da li su stvarne ili samo mogue - moralno ispravne a koje
neispravene.
Ali ovaj zahtev za univerzalizacijom ne treba nikoga da uplai: univerzalizacija ne iskljuuje
postojanje konkretnih i specifinih uslova; na primer, univerzalno pravo na samoodbranu
podrazumeva sasvim konkretno postojanje vrlo specifinog uslova kao to je postojanje napada. Ali
taj uslov je sasvim opti kao to je opti i uslov univerzalnog postojanja gradjanskih dunosti, koje
nee zahtevati nerazlikovano konstituisanje dunosti prosto prema dravi kao takvoj i otuda svakoj
dravi, ve ba i samo prema svojoj. To se jasno vidi na korelativnim pravima koja se zasnivaju na
tim dunostima, na primer pravu na kritiku: jasno je da svoju zemlju (ili svoju decu) moemo
kritikovati na nain na koji esto ne moemo to initi sa tudjom (pa bilo da je u pitanju tudja drava ili
da su u pitanju tudja deca), i tako je uvek kada su u pitanju konkretna odredjenja ciljeva nekih
postupaka ili praksi. To u poslovnoj etici posebno dolazi do izraaja: iako je kriterijum za ono to je,
na primer, "nepoteno" univerzalan (inae ne bi moglo da se pretenduje da se radi o moralnoj
konotaciji tog pojma), ta e konkretno biti nepoteno u velikoj meri e zavisiti od konteksta u kome
se neki postupak deava, i koje su sve okolnosti, pretpostavke i determinante odredile da se taj
postupak desi. Tako je i sa moralnim dunostima: dunost prema dravi nije dunost prema pojmu
drave ili prema svakoj dravi: to to je ta dunost univerzalna znai samo da naelno svako ima tu
dunost, a ne da sam ja (ili svako drugi) obavezan prema svakoj dravi. Tako je sa svim univerzalnim
dunostima. Dunost menadera prema svojoj firmi, dunost jedne ugovorne strane prema drugoj
strani, dunost prodavca da naplati robu koju kupac iznosi iz radnje, sve one imaju istu ovu logiku,
logiku univerzalnosti: svako ko ulazi u neki odnos prihvata, u moralnom smislu prihvata, dunosti
koje taj odnos sa sobom nosi. Te dunosti se konstituiu kao sistemi definisanih oekivanja, koja
mogu da se kre, ali koja treba da se ispunjavaju. Na primer, dunost roditelja prema deci je
univerzalna, - ali to ne znai da kad postanemo roditelji da smo obavezni (na taj, roditeljski, nain
budui da smo upravo to postali) prema svoj deci na svetu, ve da svako ko postaje roditelj time stie
jednu novu dunost. Odredjenost te dunosti nije suprotna njenoj univerzalnosti, i to je neto to
zapravo i ne bi trebalo da bude sporno, jer je relacija izmedju univerzalnosti i odredjenosti neto na
emu se i gradi praktiko zakljuivanje. Prema tome, iako je predmet primene moralnog kriterija skup
svih postupaka i praksi i na njima izgradjenih institucija, nain primene tog kriterijuma - a to je
univerzalizacija - ne samo da ne povlai apstraktnost ve upravo zahteva konkretnost. U okviru tog
zahteva otvara se onda mogunost i za artikulaciju posebnih skupova pravila, primerenih za neke
posebne oblasti primene tog kriterijuma, i u okviru toga i za ustanovljavanje posebnih etika, sa
posebnim procedurama za utvrdjivanje moralne odgovornosti u skladu sa posebnim karakteristikama

postupaka neke odredjene vrste. Poslovna etika, koja predstavlja granu primenjene etike koja se
u poslednjoj dekadi najbre i najintenzivnije razvija. daje bogat materijal za ilustraciju ove teze. Dosta
tog materijala emo sresti u daljem izlaganju u ovoj knjizi.
Naravno, ono to je ipak nuno upitati se ovde jeste: da li postoje neke normativne
pretpostavke, izgradjene ili oekivane, koje bi morale da se potuju da bi zakljuivanje u okviru
pojedinih oblasti primenjene etike bilo validno? Odgovor je da je to svakako za oekivati i da se deo
posla i sastoji u tome da se iznadje koje su to pretpostavke, ili barem koje bi to mogle biti. Tri od njih
se ovde, u kontekstu nae prie, ine posebno vanim. Prva od njih je univerzalnost, i ona zahteva
potovanje svaijih prava u smislu koji oznaava naelnu ravnopravnost svih ciljeva: nijedan cilj ne
moe unapred da se privileguje ili diskriminie. Iz toga sledi vana implikacija da je za zabranu nekog
postupka ili prakse uvek potrebno opravdanje, dok za dozvolu to opravdanje naelno nije potrebno.
Bez te asimetrije imali bismo paternalizam, ili ak totalitarizam. To da se potuju svaija prava ne
povlai da se potuju prava svih ve samo to da niija prava nisu unapred ili naelno privilegovana ili
diskriminisana. Druga normativna pretpostavka jeste kompletnost pojmovne i terminoloke mree koja
omoguava da se odgovornost za bilo koji postupak moe utvrditi u konanom broju koraka. Ova
pretpostavka je naroito vana kod novih tipova postupaka i praksi. To su one koje su nove po vrsti
nezavisno od toga na koji nain nastaju. To mogu biti, na primer, mogunosti kontrole protoka novca
koje novanim vlastima i bankama otvara kompjuterizacija sveta koja je upravo u toku - jednako kao
i kod bilo koje druge nove prakse, na primer neke koja bi se konstituisala na eventualnoj mogunosti
kloniranja, ili radikalnog produetka ljudskog ivota. Svaka takva praksa zahteva precizno prethodno
definisanje svojih pretpostavki i osnovnih pojmova, kao uslov mogunosti utvrdjivanja moralne
ispravnosti ili neispravnosti postupaka u okviru te prakse: da bi moglo biti pripisivosti odgovornosti
nekome za bilo koji postupak sam postupak i pojam pod koji on spada moraju prethodno biti
definisani. Trea normativna pretpostavka je nezavisnost konkretnih sluajeva od naela pod koja se
ti postupci mogu supsumirati, neka vrsta primata fakticiteta, koja omoguava da se kod dva naizgled
slina postupka nikad ne moe unapred iskljuiti mogunost da postoji neka relevantna razlika koja
omoguava da jedan bude ispravan a drugi neispravan. Svakom se sluaju mora prii posebno
i nezavisno. Tako, na primer, na pitanje da li je primena neke monetarne ili poreske politike u nekoj
zemlji dobra i moralno ispravna ne moe se odgovoriti na osnovu toga to je primena te politike
u nekoj drugoj zemlji takva, tj. dobra i moralno ispravna: takva vrsta zakljuivanja bi mogla dovesti,
i dovodi, do tekih nepravdi i greaka koje se ponekad teko ispravljaju.
Sve ove, i druge ako ih ima ili budu iznadjene, normativne pretpostavke treba da daju okvir
moralnoj analizi bilo kog postupka ili prakse. Kod ustaljenih, etabliranih (ili "starih") praksi one e
ispostaviti potrebu za oprezom i uzdranou kada je u pitanju regulisanje, naroito pravno, svodei
ga po pravilu na nuni minimum. Sada je medjutim prisutna tendencija individualizacije svih prava
i tenja za vikom regulisanja koje se po pravilu poziva na razne tipove "prava". Na osnovu raznih
deskripcija raznim grupama ljudi se pripisuju razna prava, po pravilu sa pretpostavkom
individualizacije svih tih prava i njihovog pranjenja od svih prethodnih vrednosnih sadraja.
Medjutim, mi u ivotu nalazimo mnoge relacije koje su ve prethodno normativno napunjene na
osnovu neke prethodne istorije. One su ve determinisane na nain da suavaju domen moguih
opcija, po pravilu na jedan od sledea dva naina: znaenjski, preko definicija termina koji su nuni
da se te relacije oznae, i preko nekih injenikih pretpostavki koje definiu o kojoj se odredjenoj
relaciji radi. Takve su na primer relacije roditeljstva, oinstva, majinstva, ali i razne druge, sa mnogo
manje pretpostavljene "prirodne" zainteresovanosti, kao to je lojalnost svojoj firmi ili svojoj struci,
ali sa istom snagom ove normativne logike. Normativni sadraji u takvim odnosima ukljuuju
i emocionalne i razne druge zateene i steene sadraje koji se u velikoj meri opiru regulaciji, pa bi
pokuaj nekog totalnog regulisanja tih odnosa mogao razoriti same te odnose. Osim toga, viak
regulisanja uvek ograniava slobodu, naruava uspostavljene vrednosti i uopte biva
kontraproduktivan, i zato ponekad retorika o nekim od tih prava povlai odredjene rizike za sama ta
prava. Sasvim je drugaije kod novih vrsta postupaka, gde je potreba za regulacijom sasvim
oigledna. Samo to ta regulacija treba da bude ne samo pravno, politiki ili obiajno, ve i moralno
10
opravdana. A onda one nae normativne pretpostavke mogu da postave zabrane upravo na mestima na
kojima te zabrane i treba da stoje da bi moralna ocena bila validna i postupak u skladu sa zahtevom
ispravnosti zaloenim u tu validnost bio moralno ispravan i dobar. Ali se isto tako moe desiti da te
prepreke nadjemo na mestima koja su neoekivana, tamo gde nismo mislili da emo ih nai, to je
upravo ono to potvrdjuje delikatnost, ali i vanost primene tih normativnih pretpostavki kao
vrednosnih kriterijuma.
Kao kljuni moralni problem ovde se moe pojaviti potreba za samosavladavanjem u onome
to se moe uiniti i postii. Jer, u moralnoj analizi bi trebalo uzeti u obzir sve relevantne razloge, ali
to ne samo da nije uvek mogue ve je esto i u sukobu sa raznim vrstama manje ili vie neposrednih
interesa. Ve sada se radi mnogo toga to se moe uraditi ali za ta nikako nije jasno da li je i moralno
dopustivo da se uradi - mogu se u beskraj navoditi primeri, da pomenem izbor pola deteta koje treba
da se rodi, ili relokaciju velikih industrija u oblasti sveta koje su prenaseljene i stoga bogate jeftinom
radnom snagom. Onog trenutka kada neka od ovih mogunosti postane opta praksa starim moralnim
problemima pridruuje se jedan novi, i taj problem onda obino nije samo moralni ve i drutveni,
politiki, pravni, ekonomski, itd. Ali nema nikakve izvesnosti da e se trenutak opte dostupnosti neke
prakse poklopiti sa trenutkom postignua neke valjane norme kao pravila odluivanja u toj praksi, ili
da e se ta norma uopte artikulisati na vreme. Zato one nae normativne pretpostavke i treba da
poslue - da daju osnovu i postave okvir u kome te norme treba da se konstituiu. Njihovo potovanje
bi uvelo moralna ogranienja u postupke koji su po neemu drugom korisni (i u tom smislu "dobri") na primer, eksploatacija tropskih uma sasvim sigurno daje izuzetno visoke profite, koji su opet glavni
ekonomski cilj u poslovanju uvek i na svakom mestu, ali one normativne pretpostavke bi takvu praksu
stavile u njihov stvarno relevantni kontekst u kome bi se moglo utvrditi da ono to je na prvi pogled
korisno i dobro u konanoj analizi to ipak nije. A to bi se onda pokazalo i u analizi mnogih postupaka
koji radikalno zagadjuju ovekovu okolinu, ili proizvode opasne i neotklonjive posledice po zdravlje
ljudi, ukljuujui tu i budue generacije ljudi. Uklapanje u taj okvir treba da normama postupanja
obezbedi odredbu moralne ispravnosti. Oigledno je da kod odluivanja ta da se uini u nekoj
situaciji samo odluivanje ne mora da se ogranii na taj nain. To je tako zato to u odluivanju ima
i drugih vrsta razloga. U osnovi odluivanja uvek su neke elje i volja koja se na njima formira. Ali da
bi bilo odluivanja njegov predmet mora biti u domenu mogueg, a da bi neko odluivanje (i delanje
na osnovu njega) bilo i doputeno, ono treba da udje u okvir nae legitimne slobode odluivanja
i postupanja, u okvir onoga to se u poslednje vreme neprecizno oznaava terminom "prava"
(rights). Ta sloboda zavisi od postojanja odgovarajuih drutvenih odluka bez kojih pravila njene
artikulacije nemaju stvarno vaenje, tako da ak i kad mogunosti postoje to ne znai da e se te
mogunosti ispoljiti u obliku prava. ta je sve sadrano u ovom domenu legitimne slobode nije
naelno unapred odredjeno, i kod novih praksi o tome mora da se donese neka vrsta drutvene odluke.
Dakle, odluivanje je viestruko determinisano, razliitim vrstama razloga, i odluke koje se donose
bie razliite u zavisnosti od toga koji su od tih razloga uzeti u obzir. Ali nae normativne
pretpostavke zahtevaju da se te odluke ne donose a da se u obzir ne uzmu takodje i moralni razlozi.
Moda je puka iluzija da e njihovo uzimanje u obzir automatski staviti van snage, kao slabije, sve
ostale razloge. Ali ono to je problem to se one esto uopte ne uzimaju u obzir.
II - Poslovna etika
Poslovna etika je deo primenjene etike, i to onaj njen deo koji je sada upravo u najveem
usponu - kao to je deceniju ili dve ranije to bio sluaj sa bioetikom. Iako se za poslovnu etiku moe
rei da predstavlja jednu tek nastalu teorijsku disciplinu u okviru primenjene etike (koja i sama
predstavlja jednu tek nedavno nastalu oblast u okviru etike) moemo ipak rei da je istorija morala
u biznisu stara koliko i sam biznis, koji je star onoliko koliko je i istorija stara. Poslovni interes uvek
je ljudima jakih elja i jake volje, spremnim na ulaganje napora, kapitala i vremena, mogao izgledati
kao opravdanje za postupke koje moda u svom privatnom ivotu i ne bi bili spremni da opravdaju.
Ne samo prisila (mada ne uvek kao direktno nasilje, i esto u skrivenim oblicima) i latentna prevara,
nego i nametanje i zavodjenje, bilo direktno (kao podmiivanje) ili indirektno (kao "poslovno
poznanstvo" ili "veza", ili prosto kao manipulacija) oduvek su bili deo posla, i to u jednom jaem
11
smislu od onog u kome je to i inae deo ivota. U poslu imamo posla sa donekle drugacijim
standardima vrednovanja od onih koji vae u ostalim oblastima ivota, kao da poslovni razlozi
predstavljaju razloge od posebne vanosti, mada se ta vanost opet vezuje za one sadraje koji su
vani u ivotu, obinom ivotu a ne onom koji se manifestuje u graninim situacijama. Jer, iako volja
za postignuem i preduzetnitvo, koji predstavljaju sr svake poslovnosti, nisu univerzalno
rasprostranjeni ve su relativno retki i dragoceni (i otuda od posebne vrednosti), ipak je obini rad, na
kome se ekonomski ciljevi konano zasnivaju, neto za ta se podrazumeva da je sudbina i "potreba"
svih ljudi, u njihovom svakidanjem, dakle u izvesnom smislu "obinom" ili "normalnom", ivotu. Po
tome se poslovna situacija razlikuje od, recimo, medicinske ili ratne - to je krajnji cilj realizacija onih
vrednosti koje su deo sadraja obinog ivota, ivota kao takvog. U tom smislu se moe rei da
poslovna etika - nasuprot bioetici - ima za svoj predmet neto to je normalni sadraj ivota. Dok se
bioetika (nasuprot onome to joj njeno ime kae) bavi pitanjima granica ivota, i otuda u neku ruku
predstavlja teorijsku disciplinu koja se bavi "smrtnim pitanjima" (pitanjima smrti), dotle se poslovna
etika bavi onim to je takodje, ali na drugi nain, ivot: ivotni sadraj kao takav, odnosno upravo
ivot, odnosno onaj deo ivota koji se ne moe oznaiti kao "granini": njen predmet je tekui ivot,
ekonomija (o emu vie kasnije).
To je standardni, "normalni", deo ivota koji se ispoljava kroz potrebe koje se zadovaljavaju
realizacijom ciljeva koji se ne postiu takorei sami od sebe (kao to kiseonik dolazi u nau krv
udisanjem vazduha koji se u izobilju nalazi svuda oko nas), ve je za njihovu realizaciju potrebno
"platiti" neku "cenu", a ipak su te potrebe stalne i opte, i po pravilu svakidanje. Ovo "po pravilu"
zahteva odredjeno objanjenje: ono to je normalni sadraj centralnog dela ekonomije i jeste upravo
"svakidanji ivot"; ali iz toga ne treba zakljuiti da e ono ime se i poslovna etika bavi, na primer
problem podmiivanja, obmane, kradje, i sl. (a to predstavlja njen glavni predmet jer se ona, bavei
se pitanjem moralne ispravnosti suoava nuno upravo sa granicom te ispravnosti u vidu moralne
neispravnosti) biti uvek "svakidanja stvar" ili "pojava".
Ostvarenje tih ciljeva koji se postavljaju u ivotu predstavlja otuda neko dobro, ali to "dobro" je
mogue samo preko plaanja te cene, i ono se konstituie samo u oskudici. Oskudica je pretpostavka
postojanja dobara u svetu. Postoji jedan smisao rei "ivot" koji se odnosi upravo na takve sadraje.
Ostvarenje tog sadraja predmet je raznih vrsta ljudske delatnosti i medju njima ekonomija ima
posebno mesto. Znaaj tog mesta ispostavie i pretenziju na posebni znaaj razloga koje u ekonomiji
nalazimo kao izvore motivacije i opravdavanja da se neto ini ili ne ini. Ti razlozi e nunim
nainom doi u neki odnos sa moralnim razlozima, i esto taj odnos nee biti odnos slaganja. ivotne
situacije koje tako nastaju ponekad e moi da se oznae znaenjski bogatim terminom "iskuenje",
i bie izvor ivotnih i moralnih dilema.
Sama etimologija rei "ekonomija"1 ukazuje na ovu blisku vezu sa ivotom. Neki poslovni
moral uvek je bio deo te veze. On je, naravno, u razliitim vremenima zadobijao razliite artikulacije,
bio ne samo stroiji ili blai ve i bitno razliit.2 Sa druge strane, kao to sam rekao gore na poetku,
1
Re "ekonomija" potie od grke rei oikos - "kua" i nomos - zakon, i oznaava gazdovanje, upravljanje
kuom, domainstvo, ali i celishodno uredjenje (Vujaklija); u ovoj kombinaciji znaenja kao gazdovanja
i upravljanja i kao celishodnosti i uredjenosti reju "ekonomija" se u teologiji oznaava boansko upravljanje
vaseljenom (cf. Shorter Oxford English Diictionary: "Economy", II, 1.)
2
Trgovina, koju inae prati "lo glas", u nekim vremenima smatrana je sasvim neasnom pa i nepristojnom.
Verovatno da je trgovina nastala iz pljake, a da je darivanje bilo neki prelazni oblik. Medjutim, samo darivanje
je ve bilo oblik trgovine jer je podrazumevalo obavezivanje na uzdarje. Jo na poetku naeg milenijuma
trgovina je bila retka i neobina pojava: "u 11. se stoljeu jo uvijek kupovalo samo u nevolji; izuzetak su bili
tek neki samostani. Openito se smatralo mnogo pristojnijim (kurziv J. B.) primati ili poklanjati darove ili pak
pljakati"; cf. J. Kulischer, Opa ekonomska povijest srednjega i novoga vijeka, I knj., Kultura, Zagreb 1957,
str. 95. Trgovina i pljaka su se esto meale, ne samo u prodaji onoga to se opljakalo, ve i neposredno:
"Teko je ocijeniti da li su Vikinzi bili preteno trgovci ili preteno razbojnici. Kad bi uplovili u neku luku,
istakli bi na jarbolu crven tit kao znak mira, a kad je razmjena dovrena smjesta su ga skidali i otpoinjali robiti
i pljakati. Sasi, Danci i Veneti, svi su svoju djelatnost otpoinjali pljakom i gusarstvom. Izraz za trgovaku
12
dobit (Gewinn, winnunge) prvobitno znai dobit u bici; isti smisao ima "lucrum" (Lohn, nagrada, plaa).
Ukoliko se razmjembeni promet vie nije obavljao udruen sa nasiljem, bio je u najtjenjoj vezi sa prijevarom
i obmanom kupca. Stoga je pojam trgovca, negotiator, mercator (mercender) bio istovetan s pojmom varalice;
trgovac je vrijedio kao ovjek koji ne preza pred nepotenim sredstvima, samo da svoju nevrijednu robu proda.
Razmjena i prijevara ("Tauschen i Tuschen") znae u starijem jeziku isto. Sv. Jeronim smatra trgovinu
"opasnom za spas due, jer je jedva mogue da se obavlja bez prijevare"". Ibid. str. 95-6.
Slino se razvijalo pitanje zarade, odnosno sticanja, kroz trgovinu. Uzimanje mare se esto uzima kao oblik
uzimanja kamata. A kamate su doivljavane kao nepravedno "zelenaenje" (lihvarenje). Jasno je da kupovina
robe za prodaju zahteva novac, i da je novac ne samo sredstvo posredovanja ve i sam po sebi roba: onaj ko ima
novac moe da kupi robu koju e prodati po vioj ceni i tako zaraditi iako u "proizvodnju" te robe nije uloio
svoj "rad" (ve samo svoj novac i svoje vreme). Ali moe se takodje rei da je roba "proizvedena" za konanog
kupca tek onda kad je pripravljena za konanu prodaju. Pozajmica novca (koja omoguava njegovo privremeno,
po pretpostavci sa definisanim trajanjem, posedovanje) omoguava kupovinu robe radi preprodaje, i tako
omoguava i onome ko novca nema da se bavi trgovinom; jasno je da ovo proirenje i otvaranje polja
mogunosti ima dalekosene implikacije za ekonomski, ali i moralni, status trgovine. Pozajmica je tako
iznajmljivanje novca, i "kupovina" njegovog privremenog poseda. Kao i kod svake druge kupovine i prodaje
trite e uspostaviti cenu i ta cena se oznaava kao kamata. Kamata je kroz celu istoriju izazivala ogroman,
i kad se bolje razmisli zapravo neobian, otpor. Uzimanje kamate smatralo se direktno nepravednim. Zabrana
uzimanja kamate ima svoje biblijsko pokrie. Pitanje je, medjutim, na ta se tano odnosi ta zabrana - jer tamo
se ne govori o poslovnom zajmu ve o zajmu kao pomoi onome ko je u nevolji. Da li je onaj ko ima poslovnu
ideju a nema novca da je ostvari "u nevolji", jer njegovo blagostanje, ako ne i preivljavanje, moe pod nekim
datim okolnostima zavisiti od toga da li e ostvariti svoj cilj, nije pitanje o kome mi ovde treba da raspravljamo.
Ono to je za nas relevantno je da postoji razlika izmedju tih dveju vrsta pozajmljivanja: davanja pomoi
i zajma radi ulaganja u posao koji treba da donese dobit. Ta razlika naravno nije precizna, i kriterijumi te razlike
variraju. U samoj Bibliji oni nisu uverljivi; prvo se (u 2 Mojs. 22, 25: "Kada da u zajam novaca ... siromahu ...
ne udarajte na nj kamate") kategoriki naredjuje da se "siromahu" ne uzimaju kamate, da bi se kasnije prvo
(u 5 Mojs.23. 19: "Ne daj na dobit bratu svojemu ni novaca ni hrane ni ita to se daje na dobit") to ponovilo ali
i odmah zatim (5 Mojs. 23, 20) uvela razlika: "Strancu podaj na dobit, ali bratu svojemu nemoj davati na dobit".
Razlika ovde nije razlika izmedju pozajmice radi tekue potronje i pozajmice radi privrednog sticanja, i kako sa
moralne take gledita univerzalizacija pokriva i strance to se teko moe samo na osnovu toga opravdati
uzimanje kamate, izuzev u onoj meri u kojoj se moe "izmedju brae" uspostaviti obaveza davanja, koja onda
iskljuuje ili ograniava ugovaranje. Problem kod pozajmice, za razliku od iste (bespovratne) pomoi je u tome
to je ona uvek skopana s problemom vraanja i mogunou da dug ne mogne da se vrati: ako postoji obaveza
davanja onda se mogunost i sloboda uterivanja vraanja time ograniavaju. Kod pozajmica radi privrednog
sticanja, koje je uvek skopano sa poslovnim rizicima, kamate se opet mogu uzeti kao element uestvovanja ne
samo u dobiti nego i u riziku, to se naroito dobro vidi kod zajmova koji su vei od zaloene garancije, a to je
upravo karekteristika poslovnih zajmova. Ali tamo gde se zajam ne daje u privredne svrhe sa izgledima na dobit,
ve radi pukog pomaganja, kamate oito mogu samo pogorati stvari i zajam nee pomoi ve e samo nakratko
odloiti probleme koji e se onda uveani vratiti. Ostavljajui po strani eventualnu opravdanost kontrole
potronje i distribucije kod davanja pomoi, pomo i kredit se sutinski razlikuju. Obostrani interes, i korist koju
od kredita ima i primalac a ne samo davalac kredita ne menja ovu logiku razliku. Ta razlika ima moralnu
relevanciju, i ispostavlja potrebu da se postavi granica ne samo u kamatama nego i u samom davanju
i uterivanju kredita. Ali poto su krediti u razvijenoj privredi kljuni element ne samo privrednog progresa nego
i samog privredjivanja - ne mogu se svi baviti svime, i novcem i proizvodnjom i trgovinom, jer bi to drastino
smanjilo produktivnost i obeshrabrilo preduzetnitvo - onda ta granica mora da bude i dovoljno iroka
i dovoljno precizna da bi obezbedila efikasnost osnovnog kreditnog mehanizma. Kamate su tu kljuni trini
inilac; uterivost zajma je pak samo pretpostavka moguosti funkcionisanja celog mehanizma efikasnog
kreditiranja. Smisao te efikasnosti nije da se "siromasi" izrabe i opljakaju (to je ogranien resurs, i njegovo
korienje je suprotno naelno otvorenoj, na konkurenciji zasnovanoj, privredi u kojoj se izazovi rizika
preuzimaju radi anse na dobit i u kojoj posao ima prirodnu unutranju tendenciju da se iri i da raste). Zato
kamate (ili doputenje uzimanja kamata) ima znaajno motivaciono i mobilizaciono privredno dejstvo - one
omoguavaju pribavljanje poetnog ili dodatnog kapitala radi poetnog ili dodatnog investiranja. Naravno, one
povlae problem artikulacije i opravdanja raznih moguih oblika distribucije i redistribucije. Samo konkretna
analiza moe pokazati da li se neki od tih oblika moe ili ne moe moralno opravdati. Pa iako mnogi od njih
nee moi da se opravdaju (kamate na kreditni kapital mogu zaista dovesti do sasvim poniavajueg
izrabljivanja i obespravljivanja ljudi i kao pojedinaca i kao grupa i kao nacija ili drava ali to moe biti upravo
mesto na kome se, moda nepredvidjeno, pojavljuje relevancija gornje razlike izmedju davanja bratu, radi
13
poslovna etika, kao deo filozofije morala, nastala je tek nedavno i predstavlja tako skoranji fenomen
da se teko moe rei da uopte ima neku istoriju. Naravno, moe se postaviti pitanje kako jedna
posebna oblast ljudske prakse, koja je ve uveliko regulisana pravnim i obiajnim normama, moe
predstavljati i za moral tako specifian domen da se moe oekivati da e neke posebnosti
karakteristine za taj domen dati ne samo zanimljive primene ve i posebne artikulacije moralnih
pitanja i neke norme koje su tipine za taj domen. Ali biznis je deo ivota koji se stalno razvija,
i njegovo normiranje po pravilu je preusko i esto zakasnelo. Pravne i obiajne norme ne moraju uvek
da budu u saglasnosti sa moralnim zahtevima. Jedan vid poslovanja - medjunarodno poslovanje naelno nije mogue pravno ni definisati ni normirati sa potrebnom preciznou, a veliki delovi
regulative koji se tiu redistribucija (porezi, takse, koncesije, monopoli, dozvole, zabrane) moraju
stalno da se prilagodjavaju novim potrebama i novim situacijama tako da pravno i obiajno
normiranje esto nije ili ne moe biti dovoljno odredjeno. esto su svrhe tih razliitih normiranja
u medjusobnom sukobu, ili se njihove prakse konstituiu na granici definisane dozvoljenosti, pa se
moe postaviti pitanje da li se u njima moda prelazi granica moralne doputenosti. Sve to otvara
mogunost da se primeni jedna genuina filozofska argumentacija, koja se bavi naelima, a za koju su
pojedinani sluajevi samo pogodni primeri. Imamo jedan prostor za jednu teoriju, filozofsku po
svom odredjenju i nainu navodjenja razloga, i ta teorija - poslovna etika - imae onda svoj predmet
u onoj oblasti ljudske prakse koja je predmet poslovnog morala, jedne posebne primene opteg
moralnog kriterijuma. Predmet poslovnog morala nee onda biti svaki ili bilo koji ljudski postupak
(kao to je to sluaj kada je u pitanju prosto moralni kriterijum kao takav) ve jedan podskup u skupu
svih postupaka. Taj podskup ima svoje relativno jasno razgranienje, iako e mnogi postupci u njemu
imati i neka druga odredjenja, na primer bie to la, prevara, nasilje, ili diskriminacija, seksualno
uznemiravanje, ucena ili podmiivanje, sve odredbe koje se mogu nai i u drugim sferama ivota.
Poslovna etika e tako biti teorijska disciplina koja se bavi poslovnim moralom (kao to je i inae
moral predmet etike a etika njegova teorijska artikulacija), istraivanje naela i kriterija moralnog
vrednovanja u onoj oblasti ljudske prakse koju nazivamo poslovanje, biznis. Ovde je potrebno
naglasiti da se radi o moralnom, a ne nekom drugom vrednovanju zato to su druge vrste vrednovanja
u ovoj istoj oblasti predmet nekih drugih disciplina - npr. vrednost efikasnosti bie predmet ekonomije
strictu senso, a ne poslovne etike, iako e efikasnost kao takva moi da se uzme i kao predmet
moralne ocene; rezultat tog postupka bie onda moralna ocena i ona se nee nuno poklapati (ili ne
poklapati) sa ekonomskom ocenom: neki efikasni i ekonomski isplativi postupci nee biti moralno
ispravni, kao to neki moralno ispravni postupci nee biti ekonomski opravdani jer su neefikasni ili
neisplativi. (Gledano dugorono, medjutim, za oekivati je da racionalnost - kao osnova ekonomskog
kriterijuma, sa jedne strane, i moralnost, sa druge strane, dugorono konvergiraju: da ono to je
racionalno dugorono tei moralnosti i obrnuto da ono to je moralno jeste dugorono racionalno.)
Iako se svi ovi termini esto koriste sinonimno, i pobrkano, ipak je potrebno praviti sve ove
distinkcije. One nisu neko nepotrebno znaenjsko cepidlaenje, ve pretpostavka kvalitetnog
razlaganja i zakljuivanja u sasvim razliitim oblastima koje su dodue jedna od druge nezavisne ali
od kojih svaka ima dobar razlog svog postojanja.
pomoi, i prodaje novca, radi njegovog kapitalnog ulaganja) - to ipak ne znai da su kamate i kreditiranje kao
takvi moralno neopravdani. Opta zabrana kamata medjutim moe doneti samo rdjave uinke, koji po prirodi
stvari moraju nadmaiti rdjave uinke koji mogu proizai iz mogunosti zloupotrebe te prakse ija je osnovna
svrha naelno pozitivna, i u ekonomskom i u moralnom pogledu, i potencijalno veoma konstruktivna. Naravno,
stabilnost i odsustvo inflacije su pretpostavke ovog konstruktivnog uinka kamata na odranje i rast privrednog
procesa. Kod nestabilnosti kamate e se menjati, a kod inflacije one mogu postati nemone ili sasvim izgubiti
svoju svrhu. Zato je precizno definisanje novca i na njemu zasnovanog poslovanja osnova poslovnog morala. Ta
osnova mora sadrati moralno opravdanje profita, to podrazumeva tretiranje novca kao robe (bez obzira na
njegovo svojstvo univerzalne instrumentalnosti u kontekstu u kome robu definiemo kao ciljnu vrednost),
kao jednog dobra koje se definie kroz oskudicu, dakle kao neeg ega nema u izobilju (kao npr. vazduha, koji
je takodje jedno dobro medju dobrima), i to moe ne samo da se "troi" ve i da se "proizvodi". Mnoge
predrasude i moralne pseudo-dileme mogu se otkloniti takvim preciznim definisanjem.
14
Poslovna etika je nastala upravo iz razmatranja odnosa izmedju ekonomije i morala,

razmatranja moralnog statusa ekonomskih postupaka i praksi i moralnih svojstava trinih odnosa,
karakteristinih za ekonomiju u kojoj veliki znaaj ima privatna svojina i iroka ekonomska sloboda.
Poslovni moral je skup normi koje vae u nekom kontekstu (na nekom mestu ili u neko vreme) za
onaj domen ljudske prakse koji se odnosi na poslovanje u najirem smislu, i on je pojava koja postoji
uvek kad postoji i bilo kakvo poslovanje, dakle i bez takvih uslova kakve predstavljaju postojanje
privatne svojine ili znaajne ekonomske slobode. Bilo kakvi uslovi da vae uvek je sluaj da je neki
postupak ili ispravan ili neispravan, ili je moralan ili nemoralan, mada e konana ocena biti razliita
u razliitim kontekstima vremena i prostora.3 Ali pri potpunom odsustvu ekonomske slobode
(npr. u ropskom radu, ili u raznim oblicima racionisanja i prisilnih ili kontrolisanih distribucija)
imaemo posla sa postupcima koji su moralno veoma znaajni ali koji po pretpostavci nisu regulisani
normama poslovnog ve nekog drugog morala. To je tako zato to u tim sluajevima prosto neemo
uopte imati sluajeve poslovanja, ve neega drugoga, neega to, kao i poslovanje, dodue ukljuuje
rad, ali se po celini svog odredjenja ne moe oznaiti terminom "poslovanje". Otuda je naelno
prisustvo ekonomske slobode pretpostavka postojanja poslovnog morala, i ugroavanje ili zloupotreba
te slobode, u raznim vidovima i stepenima, ulazi u domen krenja poslovnog morala. To je ono ime
se onda, sa teorijskom odnosno filozofskom argumentacijom, bavi poslovna etika. Njen domen je
veliki, naelno odredjen ali stvarno otvoren, kao to je to i domen moguih poslovnih odnosa medju
ljudima.
Profesionalni moral, sa druge strane, ustvari i nije u strogom smislu moral ve je to jedan,
eksplicitni ili implicitni, kodeks ponaanja koji se prihvata ili smatra poeljnim za neku odredjenu
profesiju; na tom kodeksu se onda gradi ceo niz vrednovanja koja imaju tendenciju da postanu ili
i stvarno postaju skup obiajnih normi vezanih za tu profesiju i izraenih kroz oekivanja od sebe
i drugih kao nosilaca odredjenih profesionalnih uloga, odredjenog stava i odredjenog ponaanja.
Profesionalno dostojanstvo i ast postaju tako posebne i nezavisne vrednosti, ponekad sa moralnim
implikacijama ali po svom osnovnom odredjenju ne kao moralne vrednosti. Kodeksi ponaanja mogu
veoma mnogo da pomognu u donoenju i izvravanju (profesionalnih) odluka olakavajui
i pospeujui tako sam posao, mogu biti i pravno artikulisani, ali da li e pri tom pomoi i u reavanju
dilema oko moralne ispravnosti tih odluka i postupaka nunih za njihovo izvrenje - sasvim je
neizvesno. Na ovo emo se jo vratiti kasnije; ovde je dovoljno ustvrditi da je poslovna etika otvorena
i da predstavlja deo filozofije morala, dok konkretni profesionalni kodeksi predstavljaju kvazi-legalne
izraze volje odredjenih profesija kojima se faktiki regulie ponaanje u okviru neke profesije,
ukljuujui tu i sankcionisanje odstupanja od tih pravila, ali bez mogunosti da se (u toku primene)
otvori rasprava o samim tim pravilima (to je i logino, jer bi oni onda istog trenutka izgubili svoju
kakvu-takvu obavezujuu snagu).
Naravno, mnogi problemi u ekonomiji nastaju iz jednog svojstva iji se znaaj esto
zapostavlja, ili artikulie kroz razna podrazumevanja i na jedan prereflektivan nain. To svojstvo je
medjuzavisnost ljudskih postupaka i praksi, i ono ima veoma razudjene oblike, ponekad veoma
isposredovane ali ponekad i sasvim direktne, i za nae vreme posebno znaajne. Zbog sve vee
organske povezanosti sveta individualne odluke o sve veem broju stvari postaju drutveno znaajne,
u dva osnovna smisla: prvo, to se njima esto direktno i jo ee indirektno odluuje o stvaranju ili
nestvaranju (a to znai o postojanju ili lienosti) prilika od znaaja za druge ljude, i drugo, to se sve
vie pokazuje nunim da se, na primer, vane instalacije ili komunikacioni punktovi, koji su i sami
esto od ogromne vrednosti ali jo vie potencijalno opasni, kao i veoma znaajne odluke, povere
ljudima, kao pojedincima ili malim grupama, ljudima koji su krhka i ograniena a pritom slobodna
i raznim iskuenjima podlona bia. Dodue u politici, kao i u duhovnoj sferi, nauci, prosveti
i informacijama, to je oduvek bilo tako; ali sada i one oblasti ivota koje su nekada bile, ili za koje se
uzimalo da su bile, relativno zatiene od proizvoljnosti, sve vie postaju dostupne moguim
3
Ovo ne povlai relativizam, naprotiv: postojanje iste mere u razliitim situacijama merenja pretpostavka je
objektivnosti; ali ako su situacije ili konteksti razliiti onda e naravno po neemu drugome sline radnje ili
prakse biti vrednovane razliito zato to na konanu ocenu utie celina onoga to se "meri".
15
zloupotrebama i manipulacijama, od kojih su neke posledica nekompetentnosti ili nemotivisanosti

a druge, jo opasnije, posledica predrasuda, neograniene sebinosti, beskrupuloznosti ili zle namere.
Stepen medjuzavisnosti nikada nije bio tako visok i tako raznovrstan, iako i dalje od veine ljudi
(sreom?) gotovo nita ne zavisi. Pogrenim rukovanjem samo jednim aparatom moe se otrovati pola
grada, ostaviti cela regija bez struje ili transporta ili upropastiti cela serija skupih ili vanih proizvoda;
pogrenim projektovanjem nekog puta, zbog brzina koje se sada koriste, - a to nije uvek bilo tako moe se prouzrokovati teta mnogostruko vea od ivotne plate projektanta ili od vrednosti samog
puta. Ako bi se i stepen ove zavisnosti ukljuio u trini kriterijum sasvim doslovno moglo bi se desiti
da ima takvih poslova koji koliko god da se plate ostaju plaeni premalo. Ali glavna implikacija
poveanja medjuzavisnosti jeste zapravo poveanje zavisnosti ljudi i smanjenje njihove slobode. To
poveanje proistie zapravo iz ogromnog poveanja znaaja kreativnosti, odgovornosti i ovlaenja
u odnosu na znaaj izvrenja, realizacije, proizvodnje, i sve vee koncentrovanosti onog prvog na mali
broj ljudi, esto van etabliranih drutvenih, politikih ili strunih uloga podlonih kontroli, to
dodatno komplikuje i poskupljuje uoblienje, regulisanje i kontrolu te zavisnosti.
U kontekstu poslovne etike vano je da se ne ispusti iz vida da opravdanje sa kojim se tu ima
posla jeste prvenstveno moralno opravdanje, a ne opravdanje neke druge vrste, na primer pravno, ili
racionalno. Naroito je vano istai razliku izmedju moralnog i pravnog opravdanja, posebno zato to
izmedju prava i morala postoji jedan komplikovani odnos medjusobne uslovljenosti. Moral je stroiji
i precizniji od prava, pa nee sve to je pravno doputeno biti i moralno ispravno. U pravu se ne radi
o tome ta treba da bude doputeno, ve o tome ta je odlueno da se hoe da bude doputeno, ali da
bi ta volja mogla uspostaviti pretenziju na pravednost - to je neophodno da bi neka volja bila
zakonodavna volja, da bi odredila ta je pravo (i zakon) - samo pravo morati imati pretenziju na
moralno pokrie. To pokrie se naelno postie jednom u sutini moralnom pretpostavkom pretpostavkom o prezumpciji ispravnosti (koja je analogna prezumpciji nevinosti), pretpostavkom
u koju je zaloeno univerzalno potovanje i ta nas pretpostavka titi od opte apriorne sumnjiavosti
i moralnog fundamentalizma, odnosno moralizma. Poto se u moralu radi o onome to treba da bude,
onda je, sa moralne take gledita, moda najpreciznije rei da pravo treba da bude zasnovano na
moralu (a ne da je stvarno zasnovano na moralu).
Ovde nije mesto da se u to ulazi detaljnije, ali jasno je da bi bez ovog pokria u toj pretenziji
pravo bilo puka distribucija sile, dakle samo jedan oblik nasilja. Ali bi takodje, u situaciji u kojoj
nema vaenja prava, sama mogunost primene moralnog kriterijuma bila oteana ili ak
i onemoguena, i takvi bi uslovi za tu primenu radikalno sniavali sam taj kriterijum. Moral, u svom
vaenju, pretpostavlja postojanje i vaenje prava: primena moralnog kriterijuma e dati sasvim
razliite rezultate u kontekstu situacije koju karakterie odsustvo vaenja prava. Pravnim poretkom se
ne tite samo legitimni interesi - kroz obeshrabrivanje naruavanja tih interesa - ve i jedna osnovna
moralna vrednost: naelni primat poverenja (i sa njim primat pozitivnih moralnih vrednosti, i njihove
anse), to omoguava da se izbegne opte naelno sumnjienje drugih (zahtevanje od drugih da
pokau da su im i namere a ne samo postupci bili ispravni), i da se drugi zaista prima facie potuju.
Bez toga se ne moe uspostaviti ono minimalno opte poverenje koje je preduslov same
komunikacije, ona naelna prednost verovanja nad neverovanjem: da je za neverovanje uvek potreban
neki razlog i neka indicija da takav razlog postoji, dok za verovanje to normalno nije potrebno.
Postojanje pravnog poretka omoguava otuda da se kod ocenjivanja postupaka ne ulazi
u motivaciju tih postupaka, jer se rdjavi postupci kanjavaju mehaniki primenom za moral
spoljanjeg kriterijuma legalnosti, pa mi moemo onda naelno pretpostaviti da su postupci koji se ne
kanjavaju zasnovani na ispravnim motivima, i za to nam nije potrebno nikakvo dodatno
potkrepljenje (kao to jeste potrebno za suprotnu pretpostavku - da ti motivi nisu ispravni). To je
praktiki veoma vano jer omoguava realno vaenje naela o prezumpciji ispravnosti. U prirodnom
stanju, stanju u kome nema vaenja (iako moda postoji ideja) prava, prezumpcija o ispravnosti (kao
i prezumpcija nevinosti) ne moe postii realno vaenje i zato je deplasirana. - Pravo zatim
predstavlja opti deo konteksta primene moralnog kriterijuma. Bez tog dela konteksta ta e primena
biti po pravilu drugaija. Na primer pravda, ili potenje, imae onda tee uslove: sistem oekivanj
16
i njihovog zasnivanja traie jae uslove, recimo nee se podrazumevati uzajamnost ili uzvrat, ali kad
ih bude onda e obavezivati u jaem stepenu; odsustvo slubene korektnosti vodie u opasnost da
ljubaznost povlai prijateljstvo, gostoprimstvo itd.
Strogo govorei poslovni moral se moe konstituisati i bez ove pretpostavke o postojanju
i vaenju prava. Neki poslovni moral e se konstituisati i bez te, kao i bez nekih drugih pretpostavki,
samo to e njegove norme biti siromanije i rigidnije. Da bi neki poslovni moral uopte postojao
dovoljni su obiaji. Ali za konstituisanje normalnog poslovnog morala postojanje prava se
podrazumeva. Takodje i niz drugih pretpostavki ulazi u kontekst konstituisanja poslovnog morala.
Zato je potrebno grubo razgraniiti njegov domen od onoga to se po pravilu nalazi u njegovom
okruenju i sa im se on esto brka. Poslovna etika, koja za svoj predmet ima poslovni moral, odnosi
se samo na deo moralnog fenomena koji nastaje iz moralnih implikacija koje slede iz odnosa
ekonomije i morala. Ali veliki i znaajni deo tog fenomena ne moe se podvesti pod taj pojam. Na
primer, profesionalna etika znaajnim delom predstavlja zasebnu celinu, iako je besumnje artikulisana
i u svetlu odredjenog odnosa izmedju etike i ekonomije. Takodje i opti pojmovi, kao to je pojam
drutvene dobrobiti, i njenog nivoa, ne spadaju, strogo govorei, u poslovnu etiku. Zatim, i takva
dalekosena i vana pitanja kao to je pitanje odnosa izmedju trita i plana ne spadaju neposredno
ovde, iako imaju implikacije na poslovnom planu i odredjeni uinak na artikulaciju poslovnog morala,
pa e posredno spadati u pretpostavke odredjenja onog konteksta u kome se stvara neki poslovni
moral, kao to e ulaziti i u konstitutivne pretpostavke druveno-politikih, i ak civilizacijskih (kroz
etablirane sisteme oekivanja) ustrojstava pojedinih drutava i razdoblja, ili u odredjenje vrednosnih
pojmova kao sto je pravda. Poslovna etika je ua, ona se odnosi na postupke u kojima su izraeni
ljudski odnosi u poslu, ili u vezi sa poslom.
Moralni aspekt poslovnog odnosa izraavae se onda kroz one oblike kroz koje se izraava
i ispoljava i odnos ekonomije i ivota, mada e mnogi aspekti tog odnosa biti moralno indiferentni ili
pak moralno relevantni u jednom smislu razliitom od onoga koji se moe nazvati "poslovnim";
odnosie se, na primer, na razliite artikulacije pravde u jednom osnovnijem smislu od onog u kome
ta tri osnovna oblika, rad, svojina, i trite utiu na poslovne odnose i njihovo moralno odredjenje.
Taj osnovni oblik odnosa e se izraziti, prvo, kao radni odnos. To je ustvari komplikovani skup
odnosa koji se pojavljuju u procesu proizvodnje i ukljuuju moment odgovornosti koji se na razne
naine pojavljuje u tim odnosima, pitanja pravde u tom odnosu, distribucije prava, ovlaenja
i obaveza, pitanja lojalnosti, efikasnosti, rukovodjenja, itd. koji se grade na tom momentu, zatim
pitanja artikulacije slobode, paternalizma, autoriteta, sposobnosti naredjivanja, poslunosti,
servilnosti, ropstva. Zatim, drugo, odnos koji se ovde pojavljuje kao relevantan, iako u okviru
poslovnog morala vie na nivou sistema etabliranih pretpostavki, jeste svojinski odnos, koji se jasno
izdvaja i izlazi iz neposrednog domena poslovne etike, ali koji isto tako ima znaajne implikacije na
artikulaciju ne samo samih poslovnih odnosa ve i onoga to se uopte moe pojaviti kao mogui ili
nemogui, a onda i ispravni ili neispravni, odnos u tom kontekstu. I konano, tree, i kao onaj odnos
koji ulazi u samu definicionu sr poslovnog odnosa, kao trini odnos (kupovina i prodaja, gde se kao
glavne vrednosti pojavljuju vrednosti potenja, poverenja i pouzdanosti), sa svim bogatstvom
razliitih artikulacija tog odnosa koji ima veoma bogate i razudjene moralne implikacije.
17
Poglavlje I - Predmet Poslovne etike - Osnovni problemi: Etike teorije i casestudy approach
1. U poslovnoj etici susreu se, dva stanovita, dve perspektive: etika i poslovna
(ekonomska). Etika perspektiva polazi od moralnih vrednosti: potenja, pravde, pouzdanosti,
poverenja, prava i dunosti, svega onoga to se moe oznaiti reju "dobro" ili "ispravno" u moralnom
smislu. Poslovna perspektiva, opet, ima svoj prtljag osnovnih kategorija: korist, zarada, profit, troak,
cena, kotanje, efikasnost, konkurencija. - Na primeru ove poslednje, primeru konkurencije, moe se
videti susret (i to u jakom smislu konane konvergencije) ekonomije i morala: nelojalna
konkurencija, npr, nije samo ekonomski tetna nego je i moralno neispravna. Moglo bi se rei da je
konani predmet poslovne etike upravo ovaj presek koji se dobija primenom ova dva kriterija,
moralnog i poslovnog. Poslovna etika bi tako trebalo da istrauje uslove koje bi morao da zadovolji
jedan ovakav kombinovani kriterijum - da neki postupak, koji spada u domen poslovanja (poto su svi
postupci predmet moralnog vrednovanja, pa su onda ili neispravni ili ispravni - gde u ispravne spadaju
i oni koji su moralno indiferentni) zadovolji zahteve oba kriterijuma. Da bi to mogao on mora biti i,
npr, efikasan i, takodje, moralno ispravan: ovaj test bi proli oni postupci koji koji zadovoljavaju
sledee uslove: da su ekonomski relevantni (moralna relevancija je zaloena ve u njihovom
odredjenu da su uopte postupci a ne puki dogadjaji), da zadovoljavaju kriterijum one ekonomske
vrednosti na osnovu koje se ta relevancija uspostavlja, konstituie, i, zatim, da su moralno ispravni,
to se ustanovljuje primenom moralnog kriterijuma (koji prema razliitim teorijama morala moe biti
razliit, ali uvek je artikulisan na odredjen nain koji omoguava da uopte bude primenjen - o tome
vie kasnije). Nema medjutim nikakve nunosti da ova dva kriterijum konvergiraju, svaki od njih ide
svojim putem i oni se esto razilaze, ponekad i radikalno. Npr. neka manipulacija (ili i direktna
prevara ili kradja) mogu postii vei stepen efikasnosti u postizanju datog cilja (a da je taj cilj po
odredjenju svog sadraja identian sa normalnim ekonomskim ciljem: da se ostvari korist), a da
uopte ne moe da zadovolji kriterijum ni minimalne moralnosti. Obrnuta situacija je komplikovanija:
neki postupak moe biti moralno ispravan (u smislu moralne doputenosti), pa ak i predmet moralne
dunosti, a da je pritom ekonomski tetan za delatnika, kao to je sluaj u pomaganju onima koji su
u nevolji ili sa primenom naela solidarnosti u podeli drutvenog bogatstva. Ipak, ako je teta za
delatnika prevelika ili nesrazmerna moralna obaveznost e se izgubiti, a pod odredjenim uslovima ak
i moralna doputenost, tako da emo gledano iz tog ugla imati jai sluaj konvergencije izmedju ova
dva kriterijuma. U svakom sluaju ono to treba da prodje test onog kriterijuma za kojim se trai
u poslovnoj etici bie mesto susreta ova dva medjusobno nezavisna kriterijuma, moralnog kriterijuma
i kriterijuma ekonomske efikasnosti. Tamo gde se ova dva kriterijuma susretnu u primeni imaemo
posla sa poslovnim moralom (ili nemoralom).
Upravo ovo mesto susreta jeste predmet poslovne etike. U analizi se medjutim ispostavlja da
je to mesto ceo prostor poslovanja, tavie i prostor pretpostavki poslovanja (resursi i njihova
distribucija, regulacija ne samo posla i proizvodnje nego i potronje, poreski sistemi itd. Dakle,
u poslovnoj etici imamo posla sa moralnom evaluacijom svih poslovnih delatnosti. Tek nakon to ove
delatnosti prodju test moralne ispravnosti moe se rei da li su one potene, pravedne, dobre ili su pak
nepotene, nepravedne, rdjave. Na toj se osnovi onda moe analizirati da li one delatnosti koje taj test
ne prolaze treba i pravno (a ne samo moralno) da budu proskribovane i sankconisane. Pod "delatnosti"
ovde spadaju svi pojedinani poslovni postupci, sve poslovne prakse, sve "poslovne politike", pa ak
i pravila i sistemi pravila kojima se regulie poslovna praksa, kao i naela i kriterijumi koji im stoje
u osnovi. Dakle, cela poslovna praksa, od najsitnijeg pojedinanog poslovnog postupka u nekoj
konkretnoj poslovnoj situaciji pa do ukupne prakse koju nalazimo kao poslovnu praksu nekog
vremena (a to moe biti i epoha) predstavljaju predmet moralnog ocenjivanja u okviru poslovne etike.
Tako emo rei da je neki postupak moralno neispravan zato to predstavlja primer prevare, ali emo
isto tako rei da je neki poreski sistem ili ak neki drutveno-ekonomski sistem moralno neispravan
zato to je nepravedan.
2. Osnovni problemi poslovne etike su ipak neke pojave u poslovanju koje su standardno
neispravne: mito, korupcija, nelojalna konkurencija, obmana, eksploatacija, neki vidovi ekstra-profita,
18
itd. Ali poto je moralni kriterijum univerzalan, svaki poslovni in moe, pod nekim uslovima, postati
moralno sumnjiv ili nemoralan. Poto se poslovna praksa artikulie u vidu etabliranih praksi kao
skupova radnji i delatnosti sa ve u velikoj meri uspostavljenim oblicima i nivoima oekivanja, to e
se onda poslovna etika usredsrediti na te etablirane forme poslovnog ivota i koncipirati kao teorija
koja se koncentrie na ona mesta u poslovanju na kojima se uobiajeno deavaju prestupi i na kojima
se oekuje da e moralnost delanja iz nekog razloga biti stavljena u iskuenje. Koncentrisae se na
one prakse u kojima se deavaju i oekuju standardni oblici moralne aberacije, po pravilu zato to su
te prakse izloene prilikama i iskuenjima da se u realizaciji ekonomskih ciljeva prekri kriterijum
moralne ispravnosti. Npr. reklama e tako po inerciji ove logike biti dovodjena u vezu sa obmanom
(prevarom), i analiza obmane u reklamiranju predstravljae vaan momenat u eksplikaciji poslovne
etike kao teorije o moralnosti reklamiranja: ispitivae se tipovi mogue obmane u reklamiranju,
problemi oko utvrdjivanja demarkacione linije izmedju informisanja i nametanja, kriterijumi
doputenih oblika reklamiranja (tj. onih oblika reklamiranja koji treba i mogu da se dopuste) itd.
I onda e moralnost u reklamiranju predstavljati posebno poglavlje u eksplikaciji poslovne etike zbog
ove sistemske povezanosti procesa reklamiranja i latentne ali takodje sistemske opasnosti da upravo
odredjene moralne vrednosti u tom procesu budu naruene ili ugroene. Tako e poslovna etika da
sledi oblik moralne fenomenologije u oblasti poslovanja, i artikulisae se u skladu sa tom
fenomenologijom - kao artikulacija moralnog suoenja sa (stvarnim) skupovima problema u sferi
poslovanja. Osnovni problemi poslovne etike formirae tako manje-vie jasno oblikovane regije
poslovnog morala, i te regije e onda predstavljati mogui predmet pojedinanih poglavlja nekog
udbenika poslovne etike.
3. Etike teorije imaju u ovim vrednovanjima posebnu ulogu. Njihov cilj je da se nadje opti
metod i princip vrednovanja koji bi se jednakomerno mogao primeniti u svakom sluaju. Ono to je
ovde medjutim problem jeste postojanje razliitih etikih teorija; ta injenica je utoliko neprijatnija to
razliite etike teorije ispostavljaju razliite kriterijume za vrednovanje, tako da e razliite teorije
dati razliite odgovore o ispravnosti istih postupaka. Poto moralni kriterijum pretenduje da bude
univerzalan to je ova injenica utoliko neobinija i podrazumeva zapravo ne izbor ve opredeljenje
izmedju ovih razliitih teorija. Jer, ti razliiti kriterijumi nisu kompatibilni - kao kada se na neku stvar
gleda iz razliitih uglova (ili kad, kao u sferi sudova ukusa, razliiti ljudi imaju razliite preferencije),
to bi vodilo u medjusobnu podnoljivost tih razliitih vrednovanja to u praktikom pogledu vodi
u iskljuivost nunosti opredeljenja samo za jedan takav kriterijum. Zato nije u pravu Riard Di
Dord kada kae da iako se ljudi slau u svojim moralnim ocenama oni do tih ocena dolaze na
razliite naine.4 Naprotiv, upotreba razliitih kriterijuma onako kao ih ispostavljaju razliite etike
teorije ispostavie razliite ocene, to znai da se ljudi koji prihvataju razliite etike teorije nee
nuno sloiti u svojim moralnim ocenama potpuno istih postupaka. Moe se desiti da jedni neki
postupak kude i osudjuju, dok drugi taj isti postupak hvale, ne podrazumevajui na neki skriven nain
razliite deskripcije tog postupka ve mislei upravo na isto. Ali, opet moramo naglasiti, ne zato to
taj postupak gledaju iz razliitih uglova, posmatrajui njegove razliite aspekte, ve upravo sa
pretenzijom da taj postupak posmatraju i vrednuju sa jednog istog stanovita, naime moralnog. To to
e u nekim, moda i mnogim, sluajevima ipak doi do slaganja nita ne menja u prirodi ovog
problema: to slaganje nije naelno nego samo sluajno, i moe ve u sledeem sluaju dati razliite
ocene za potpuno isti postupak.
To se moe lepo ilustrovati na primeru lai: iako je la u mnogim sluajevima neispravna sa
stanovita bilo koje etike teorije ipak je uvek mogue da u nekom konkretnom sluaju dodje do
potpunog razilaenja u ocenjivanju. Sa stanovita deontoloke etike teorije la je uvek neispravna, jer
je ta neispravnost inherentno zaloena u postupak laganja kao njegova osobina. Postupci svoje
moralne osobine nose sa sobom pored drugih, i u tom smislu nezavisno od drugih, osobina koje
takodje mogu imati, npr. osobine efikasnosti: efikasna la e biti isto tako neispravna kao i neefikasna. A onda e i benevolentna la takodje biti neispravna, iako je benevolencija po pravilu
moralno dobra i ispravna (ali ne nuno: u protekciji ili pristrasnosti ona takodje moe postati
4
Richard T. De George, Business Ethics, Prencice-Hall, Englewood Cliffs 1995, p. 51
19
i direktno neispravna i zla). Ali sa stanovita teleoloke etike teorije vrednost lai e zavisiti od
njenog konanog rezultata - od toga da li je taj rezultat dobar ili nije. Ako je rezultat nekog postupka
laganja dobar postupak e biti moralno ispravan, i obrnuto. injenica da je po pravilu ili veinom
rezultat laganja rdjav ne menja nita u ovoj logici: u onim sluajevima u kojima je taj rezultat dobar
imaemo drugaiju, pozitivnu, ocenu. to znai da e isti postupak biti vrednovan razliito
u zavisnosti od toga prema kojoj je etikoj teoriji konstituisan kriterijum kojim se vrednuje.
Situacija postaje jo komplikovanija ako se sa ove najgrublje podele etikih teorija na
deontoloke i teleoloke predje na poziciju vrednovanja sa stanovita drugih, specifinih, etikih
teorija. Iako se one sve skupa u konanoj analizi svode na ovu osnovnu podelu na deontoloki
i teleoloki pristup fenomenu vrednosti, postoje razvijene etike teorije ili unutar nekog od ovih
pristupa ili u nekoj njihovoj kombinaciji; na primer, u poslednje vreme nairoko i do pomodnosti
razvijana teorija vrlina prikazae se u analizi verovatno ili kao oblik teleoloke ili kao neka
kombinacija teleoloke i deontoloke teorije. Ali za nas ovde bie dovoljno da samo ukaemo kako
ova razlika u ishodu vrednovanja nije ograniena samo na ovu osnovnu razliku izmedju teleoloke
i deontoloke etike, ve se protee na ceo skup (raznih) etikih teorija. Ilustrovaemo to na dva
primera, relevantna za nau poentu ovde i takva da zasluuju da ne ostanu nepomenuta.
Prvo, unutar utilitarizma razvilo se vie razliitih oblika. Jedan od tih oblika, utilitarizam
pravila, razvio se iz potrebe da se nadje izlaz iz raznih tekoa u koje ulazi standardna verzija
utilitarizma (utilitarizam postupaka). Standardni oblik utilitarizma, utilitarizam postupaka, povlai
razne implikacije koje su u suprotnosti sa naim neposrednim moralnim intuicijama, npr. opravdanje
manipulacije uvek kada je to korisno, kao i mnoga druga opravdanja sa kojima imamo tekou da se
suoimo. Razlika izmedju utilitarizma postupaka i utilitarizma pravila je u sledeem: u prvom se
vrednost nekog postupka (prakse, politike) odredjuje preko vrednosti stvarnih posledica tog postupka
(prakse, politike), to zadovoljava onaj uslov na kome se u utilitarizmu posebno insistira a to je da se
konano "broji" stvarni rezultat naih delatnosti; u utilitarizmu pravila se pak vrednost naeg postupka
odredjuje preko vrednosti posledica opteg upranjavanja takve vrste postupaka kakav je onaj koji se
ocenjuje. Jasno je da e u utilitarizmu pravila mnogi postupci koji su sa stanovita utilitarizma
postupaka opravdani - biti neopravdani. Tako e u naem primeru sa laganjem neki postupak laganja
biti opravdan sa stanovita utilitarizma postupaka ako su njegove dobre i korisne posledice bolje od
onih koje su tetne i rdjave. Ali sa stanovita utilitarizma pravila nee se uzimati u obzir te konkretne
posledice, ve posledice opteg upranjavanja prakse laganja - to e u analizi dovesti do toga da,
poto je opta praksa laganja sasvim oigledno tetna, i ovaj postupak, zato to spada u vrstu
postupaka koje oznaavamo kao "laganje", biti neispravan. Prema tome, isti postupak e u jednom
sluaju biti ispravan a u drugom neispravan.5
Jedna druga vrsta etike teorije takodje zasluuje da bude pomenuta ovde; to je uvena "teorija
dvostrukog uinka". Po toj teoriji neki postupak e biti ispravan ako je namera koja mu stoji u osnovi
dobra i ispravna, pri emu su svi nenameravani uinci moralno irelevantni! Nije teko zamisliti kakve
sve opravdavalake mogunosti prua ova teorija: ona e naelno omoguiti da se, uz uslov iskrenosti
(kao i zlatno pravilo), opravda skoro svaki postupak koji se eli opravdati. A to je onda u suprotnosti
sa svrhom postojanja teorije - da objanjava - i pretvara teoriju u apologiju. Zbog ove naelne
nedostatnosti etikih teorija (ili onoga to se u literaturi sve uzima kao "etika teorija") pozivanje na
etike teorije nee uvek pomoi u razreavanju moralnih dilema. Naravno, moral je jedan i verovatno
barem deo ovog problema proizlazi iz nedovrenosti pojmovne analize u oblasti vrednosti
i nerazvijenosti opte teorije vrednosti, iz ega onda prirodno proizlazi nepreciznost u razgranienju
izmedju pojedinih sfera vrednovanja. (Ako bi se na primer utvrdilo da vrednosti koje se, prima facie,
mere utilitaristikim kritetijumom nisu moralne ve neke druge, npr. vrednosti racionalnosti i na njoj
izgradjene efikasnosti u realizaciji sree (felicitiologija) ili koristi (ekonomija), onda bi se moda
Razornu kritiku utilitarizma pravila izveo je J. J. Smart, u svom tekstu "An Outline of a Sysem of Utilitarian
Ethics", J. J. Smart & Bernard Williams, Utilitarianism: For and Against, Cambridge University Press, 1973,
i mnoga kasnija izdanja.
20
mnogi nesporazumi mogli izbei). U svakom sluaju ovaj nedostatak jeste jedan od razloga za
pribegavanje tzv. case study approach, analitikom razmatranju pojedinanih sluajeva (kao tipinih,
kao presedana, kao izuzetaka, etc.), to emo razmotriti u sledeem odeljku.
4. Case Study Approach je pristup kojim se ne samo ilustruju problemi sa kojim se suoavaju
teorije nego predstavlja donekle i metodiki korektiv i test za njihove nedostatke, a i za teorije
u celini, uporedjene jedne sa drugima. Taj pristup se sastoji u analizi primera, izvodjenju moralnih
implikacija (koje mogu, ali i ne moraju, biti oigledne) iz tih primera, i onda suoavanju tih
implikacija sa naim neposrednim moralnim reakcijama. Poto nae reakcije takodje mogu biti
determinisane (vladajuim ili nekim drugim) predrasudama i pogrene, to ovo ne predstavlja siguran
metod iznalaenja konane moralne ispravnosti, ali, uz pretpostavku konsistentnosti i logike
valjanosti rasudjivanja, obezbedjuje zakljuak o prihvaenosti nekog postupka i pojave koju on
ilustruje sa stanovita nekog ekvilibrija ukupnih vrednosnih stavova sa kojima se raspolae.
Diskusija, u jednom sokratovskom maniru, u tom pogledu moe dovesti do sueljavanja tih
stavova i njihove korekcije u svetlu celine koju prua taj ekvilibrijum. Jer, iako je svaki sluaj
poseban, sluajevi ipak otkrivaju u svojoj pozadini ne samo svojstva kontekstualne logike nego
i skrivene principe koji stoje u osnovi rezonovanja i vrednovanja. Ti principi omoguavaju da
pretpostavka o konstistentnosti i valjanosti fukncionie tako da iako mnogi detalji u bilo kom
pojedinanom sluaju radikalno variraju ipak bude mogue da se nadje neka pravilnost koja bi
omoguila upotrebu tog sluaja za suoavanje sa novim, po pretpostavci slinim, sluajevima.
Analiza koja se moe ovako izvesti kroz diskusiju pokazae do koje mere su principi i pravila
koji se primenjuju plodni u toj primeni i gde je njihova granica, u primeni na odluivanje ili
ocenjivanje, ili u objanjenju nekog relevantnog aspekta datog sluaja. Postie se situacija slina onoj
koju imamo u pravnoj praksi - jedna vrsta preciznosti koja se zasniva na indirektnoj generalizaciji
relevantnih objanjavalakih pretpostavki datog sluaja, bez direktnog pozivanja na principe iz kojih
bi se zakljuci izvodili neposredno - ispostavljajui posredne zakljuke koji unapred raunaju na
odredjeni stepen neodredjenosti ali koji su utoliko elastiniji i precizniji jer obezbedjuju veu
efikasnost primene i kvalitetnije snalaenje u situaciji odliivanja i/li ocenjivanja. Izuavanje
pojedinanih sluajeva tako omoguava onima koji to ine bolju pripremu za suoenje sa
raznovrsnou i sloenou stvarnih sluajeva sa kojima e se sresti u ivotu, otvarajui prostor za
uvebanost u pristupu tim sluajevima i lakou u njihovom detektovanju, artikulisanju, uoavanju
i luenju bitnih zajednikih karakteristika i apstrahovanju onih koje su irelevantne, itd.
Ukratko, razvija sposobnost praktinog rasudjivanja umesto apstraktnog teorijskog "znanja" za
koje tek treba da se iznadje nain kako da se se primeni. Poto se u praktinim stvarima radi upravo
o praksi, to osposobljavanje za racionalno zakljuivanje na osnovu razloga pro et contra, nasuprot
memorisanja optih znanja, izotrava sposobnost da se faktori za odluivanje brzo i efikasno iznadju,
da taj odbir bude kvalitetan, da se odluka brzo kompetentno donese, a to sve predstavlja dobru osnovu
za prelaenje na ono to je najvanije - delatnost realizacije postavljenih ciljeva. Simuliranje ovakve
prakse na asovima u toku nastave moe da izazove ivu diskusiju u kojoj e se indukovati
zainteresovanost za takvu delatnost i spremnost da se suoi sa celokupnom sloenou koju stvarni
sluajevi u ivotu sa sobom nose - umesto njihovog mehanikog klasifikovanja u rubrike pojedinih
odeljaka neke opte teorije.
Promene i inovacije su osobina ive prakse, nasuprot kontrolisanoj i komfornoj situaciji kakvu
imamo u okviru sistema neke apstraktne teorije. Za razumevanje je, medjutim, potrebno i jedno
i drugo, i opte znanje i sposobnost da se stavke tog znanja lociraju u neki kontekst koji varira od
prilike do prilike kroz vreme i prostor. Odluke i ocene se donose upravo u ovom vremenskoprostornom kontinuumu koji karakterie stalna promena i preplitanje vaenja teorijskih principa koji,
kada se gledaju apstraktno, vae nepromenjljivo i "veno". U sloenoj situaciji stvarnog odluivanja
moraju se uvek uraditi dve stvari: pronai principi i pravila koji su primenjivi (odvojiti distinktna
svojstva, razluiti "bitno" od "nebitnog" - pri emu neto to je u nekoj prilici nebitno moe u nekoj
drugoj biti ili postati bitno) i nai nain kako da se ti principi i pravila primene (da se "izekspolatiu").
21
Ova razlika odgovara epistemolokoj razlici izmedju dve vrste znanja, na koju je ukazao Dilbert
Rajl: znati ta (je sluaj) i znati kako (neto uiniti).6 Znati da je neto sluaj ne znai i znati ta se sa
tim znanjem moe uiniti. Izgleda da imamo posla sa vie razliitih nivoa, ili vidova, znanja
u njegovoj praktinoj upotrebi: neko ko je veoma vet da prenese znanje drugima (neko ko je dobar
uitelj) ne mora biti istovremeno dobar u primeni tog znanja (dobar strunjak), i mada verovatno
postoji konvergencija u ovladavanju tih razliitih vetina (to je pitanje koje treba da istrae
psiholozi), ipak su to razliite vetine. Poto poslovna situacija zahteva kompletnost koja ukljuuje
ocenjivanje, procenjivanje, odluivanje i delanje, to je za poslovnu etiku case study approach posebno
pogodan. Ova tehnika uenja je usmerena ne samo na sticanje znanja (to je u sutini jedan pasivan
postupak) nego i na sticanje kompetencije, mada ponekad po cenu rtvovanja odredjenog dela opteg
znanja. (Ali to znanje je ionako toliko ogromno da svaki izbor nuno povlai element nekog takvog
rtvovanja!). Mada, i to se mora dodati, celokupna ideja ovog pristupa zasnovana je, kao i druge, na
jednom odredjenom filozofskom pristupu, onom koji u samoj filozofiji nije postigao onaj renome koji
odgovara njegovim postignuima u drugim oblastima ljudske prakse, pedagogiji pre svega. Taj
pristup jeste pragmatizam, pristup koji se zasniva na analizi problema i problemskih situacija vie
nego na teorijskom sistematizovanju i izvodjenju. Reenja koja se trae zahtevaju osobenu vrstu
kompetencije, one za koju, na primer, nije nuno poznavati teoriju verovatnoe ve kako odgovorno
rezonovati da bi se odredili verovatni ishodi kao reenja nekog problema koji treba reiti.7
Medjutim, analiza ovog pristupa (case-study approach) pokazuje da se opet vraamo na opte
teorijske pretpostavke znanja, pre svega na pitanje generalizacije, njenog mogueg izvora i naina
njenog testiranja, generalizacije pravila koja se uspostavljaju na postignutim generalizacijama
sluajeva, zatim na pitanje nael i kriterijum razlonog sudjenja, na pitanje uspostavljanja neke
paradigme u okviru koje se to sve etablira: kako nastaje i deluje konfirmativna funkcija i snaga
primera i opovrgavajua funkcija i snaga kontraprimera.
Teorija sama nije u stanju da rei nae probleme, reenja se ne mogu "dedukovati" iz nekih
optih premisa, status egzaktnosti i ekspertize u odluivanju nije ni priblino takav da moe dati
odluivost koju bismo (konformistiki) mogli prieljkivati, odluivanje nije mogue zameniti
izraunavanjem, odgovornost se ne moe postii bez slobode, i celokupna savremena teorija
odluivanja, koja predstavlja jednu teorijsku oblast u punom zamahu uspona, jeste usmerena na to da
prui teorijski okvir u koji bi trebalo da stane to vie teorema kako bi se odluivanje to vie
pospeilo ne dovodei u pitanje pretpostavku o slobodi odluivanja. Latentna tendencija u ovoj teoriji,
kao i u velikom delu savremene ekonomije - koja se najbolje vidi u njenoj sve veoj matamatizaciji jeste jedan pokuaj "savladavanja" svih onih neodredjenosti koje sloboda i sa njom povezana
neizvesnost povlae, to moda samo otkriva psiholoku nelagodu zbog ogranienosti naeg znanja,
ogranienosti nauke i eksperize, ali i pokazuje da je klatno sada (ponovo) krenulo u drugom pravcu:
u pravcu apstrakcije i "iste" teorije. Ipak, taj proces je na samom poetku, a case study approach
predstavlja nezaobilaznu dimenziju u svakom kvalitetnom pristupu praktinim pitanjjima. ini se da
je taj pristup neophodan da bi se dolo do onog ekvilibrijuma znanja koji je potreban za reavanje
problema i izlaenje iz dilema koje trae odluku: da se zna ne samo da je neto sluaj, nego da se zna
i kako je do toga dolo, ili kako (opet) moe doi. Iako izgleda nije mogue izbei da se, u suoenju sa
posebnim sluajevima, suoimo sa vaeim predrasudama niti je mogue da te predrasude uvek i do
kraja otklonimo ili stavimo u zagrade, ipak e analiza sluajeva pruiti ono to nikakvo apstraktno
znanje ne moe. Sluajevi naravno, da bi bili atraktivni i podobni za ovu upotrebu, moraju biti ili
kontraprimeri naim optim verovanjima ili tipini na nain da mogu biti ilustracije nekih opet optih
stavova ili sistema iskaza koji izraavaju neku optu formu verovanja. Oni su potrebni u obuavanju,
6
7
Cf. Gilber Ryle, "Knowing How and Knowing That", Proceedings of the Aristotelian Society 46 (1945-46).
Zanimljive ilustracije teorijskog znaaja analize i implikacija pojedinanih sluajeva (u dva glavna smisla:
kao presedana i kao tipskih sluajeva) mogu se nai na raznim mestima u literaturi iz primenjene etike; v. na
primer, Tom L. Beachamp, Case Studies in Business, Society, and Ethics, Prentice-Hall, Englewood Cliffs,
1993. v. takodje fn. 20. Jedan posebno zanimljiv opis tako u lanku Johna A. Rohra, "Privacy: Law and Values",
Thought, VOL. 49 (1974), No. 195, pp. 353-373.
22
svakom pa i onom koji treba da se postigne kroz nastavu poslovne etike, iako e im uvek "trebati kao
dodatak neka etika teorija"8 U ovom smislu etike teorije i case study approach predstavljaju jednu
zaokruenu metodiku celinu, kao pretpostavka dobrog pedagokog pristupa u plodnom
i konstruktivnom izuavanju poslovne etike.
Cf. Tom L. Beauchamp, ib. p. 10.
23
Poglavlje II - Rad: Rad i posao. Profesija i uloga

Iako je trgovina takodje rad, kupovina se jasno izdvaja u jednu klasu postupaka ija je vrednost
instrumentalna samo u jednom formalnom smislu, ali je kupovina ustvari, po momentu sticanja koji
je tu kljuan, postupak koji ini deo jedne intrinsine vrednosti. Zato i imamo utisak odredjene
asimetrije izmedju kupovine i prodaje, doivljavajui ovu drugu normalno kao rad, ali ne, barem ne
na taj nain, i onu prvu. (Kupovina radi prodaje, koja ini sastavni deo trgovakog posla, moe da se
tretira kao deo procesa prodaje). Poto i trini odnos tako jednim svojim kljunim delom, (onim koji
ini proces prodaje) spada u rad moe se uiniti da je domen poslovne etike omedjen domenom rada
kao ljudske prakse. Ali to nije tako. Najvei deo poslovne etike se zaista odnosi na taj domen, ali neke
od osnovnih vrednosti sa kojima imamo posla u poslovnom moralu tiu se i samog kupca, kao osobe;
na primer negativne vrednosti kao to su teta, povreda ili ponienje u prevari i obmani predstavljaju
vane probleme u oblasti poslovnog morala. Zato se osnovne vrednosti poslovnog morala, kao to su
potenje, pouzdanost i poverenje, odnose na iri opseg postupaka od onih koji se mogu oznaiti kao
rad.
Ipak rad je, moe se rei, osnova poslovnog morala, kao to je i osnova ekonomije. Skoro svako
mora da radi - da bi preiveo. Ali i oni koji ne moraju da rade zato da bi preiveli obino rade, ili
pokuavaju da rade - jer u prirodi je ljudi da sebi postavljaju ciljeve koje onda pokuavaju da ostvare,
i taj aspekt njihove prirode je kljuna karakteristika njihovog ivota. Apstrahujui injenicu da nije
svaka realizacija bilo kog cilja rad, moe se ipak plauzibilno rei da se mora raditi da bi se ivelo.
Neki moraju da rade da bi iveli, - ali da bi bilo ko iveo neko mora da radi.9 Nije ni sav rad ukljuen
9
Na ovoj vezi rada i ivota ponekad se gradi radikalni pojam pravde. Tako, na primer, u Drugoj poslanici
Solunjanima apostola Pavla (2 Sol. 3.10) nalazimo tezu da "ko nee da radi ne treba da jede". Iskaz ima jasno
moralno znaenje zasnovano na pripisivosti odgovornosti: ako nee da radi (a, podrazumeva se da bi mogao) on
onda zloupotrebljava univerzalnu (u ovom sluaju tudju) dunost da se pomae onima kojima je pomo
potrebna, "jedui" tako rezultat neijeg tudjeg rada (po pravilu koristei neko od svojstava date situacije koje mu
omoguava da udje u skup onih kojima je pomo potrebna, najee prostim izmicanjem od posla). Teza ne
pogadja one koji ne moraju da rade da bi mogli da jedu (zbog akumulacije rada), ali povlai naelnu dunost da
se radi i zabranjuje parazitiranje na tudjem radu (pri emu nasledjeno bogatstvo nije tudji ve "svoj" rad).
I naravno ona ne pogadja one koji ne mogu da rade. Ali ako u ovo "ne mogu" nije ukljueno da ne mogu zato
to nemaju priliku, na primer ako ne mogu da se zaposle, ili ako ih drugi ljudi liavaju mogunosti za rad koji bi
oni po svojim sposobnostima mogli da rade (a ovo liavanje ne mora biti aktivno spreavanje ve moe biti, kao
to obino i jeste, nepostojanje prilike za rad zbog toga to su drugi ljudi ve iskoristili i popunili sve
raspoloive prilike) onda ovo Pavlovo stanovite povlai jednu komunistiku osnovu za pravo na rad u jednom
jaem smislu od onoga koji je u skladu (samo) sa negativnom slobodom na nespreavanje - tj. pravo na stvarnu
priliku za rad (pravo na posao) a ne samo pravo na nespreavanje rada koji je u skladu sa zakonom. Bez tako
shvaenog prava na rad normativni sadraj koji povlai ono "ne treba" ne moe da se konstituie u nekom
stvarnom smislu. Normativno znaenje termina "treba", sadravajui jednu preporuivalaku, pa i propisivaku,
dimenziju, zahteva da se kondicional u iskazu "Ako nee da radi ne treba da jede" otkloni pre nego to se
maksima primeni; ali da bi se taj kondicional mogao otkloniti onaj na koga se maksima odnosi mora uopte
imati priliku da radi. Inae maksima nee glasiti "Onaj ko nee da radi ne treba da jede" ve "Onaj ko ne moe
da radi nee jesti", to vie uopte nije vrednosni ve predvidjalaki iskaz, ali i povlai pitanje zato bi
nesposobnost za rad bila osnova obaveze na univerzalnu solidarnost a da to ne bude i nemogunost nalaenja
posla (od koga bi se moglo iveti)? Ako moemo sposobne pustiti da umru od gladi zbog nedostatka posla zato
to ne bi mogli uiniti i sa nesposobnima? Ako se odgovori da je to zato to sposobni mogu da rade onda ova
komunistika implikacija nuno sledi, inae se ne moe rei da oni to stvarno "mogu". Budui da su
i sposobnosti za rad, bez obzira na to to su one i deo identiteta linosti, u svojoj ukupnosti takodje jedno opte
dobro, kao resurs, to pravo na rad zaista prelazi nivo prava na nespreavanje da se radi i sadri elemente jedne
opte pozitivne slobode. Negativne implikacije te slobode se onda mogu, i moraju, otkloniti samo tako to se
nezaposleni (i besposleni) prvo upuuju da iskoriste neku priliku za rad, ali su istovremeno potencijalni adresati
univerzalne solidarnosti, jednako kao i nesposobni, ukoliko te prilike, kao mogunosti, stvarno ne bude. Time je
zapravo sauvana jedna jaa optost prava na rad od one minimalne koja se moe garantovati negativnom
slobodom, ali i postavljena granica latentnoj inerciji pozitivne slobode gde se pravo na rad pretvara u pravo na
plaeni posao. Sam apostol Pavle kao objanjenje za strogost u primeni maksime da "ko nee da radi da i ne
jede", u nastavku (2 Sol. 3, 11) kae: "Jer ujemo da neki neuredno ive medju vama, nita ne radei, nego
24
u ekonomiju, bilo da nije plaen iako doprinosi ukupnoj koliini dobra u svetu, bilo da je na neki
relevantan nain "nepotreban" ili "suvian" (pa makar bio i plaen),10 kao to ni neke druge njegove
osobine nisu univerzalno rasporedjene, na primer napor ili radost uestvovanja u njemu. Ali bez rada
nije mogue uestvovanje u drutvenom ivotu. Rad je i inae izvor zadovoljstva i samopotovanja.
Ovo poslednje je u vezi sa osobinom rada da "proizvodi" smisao u potroenom vremenu (a vreme je
osnova svega to imamo) - to se naroito jasno vidi nakon to rad "prodje": ak i beznaajni poslovi
mogu da doivljaju vremena daju oseaj smisla, a poto je oseaj smisla konstitutivni element samog
smisla to rad, s pravom se smatra, ima veliku isceliteljsku i iskupiteljsku ulogu. Rad po definiciji ima
instrumentalnu vrednost; ali on moe imati i intrinsinu vrednost, kada je, kao takav, izvor radosti
i samoafirmacije. Tada je odredjeno savrenstvo u samom obavljanju posla esto vanije od rezultata
tog rada.
Ali on ima i jednu drugu vanu, i moe se rei izvanrednu, osobinu: njegovi rezultati se mogu
akumulisati. To omoguava koncentraciju sopstvenog i mogunost preuzimanja tudjeg rada, pa se
moe iveti i od "minulog" rada, svog ili tudjeg. Rezultat tudjeg rada se moe dobiti (prenoenjem,
transferom, kao u porodici ali i na razne druge druge, esto teko uhvatljive naine, ili na poklon),
naslediti, ili oteti (opljakati). Izmedju samog rada, pa i delatnika koji radi, i konane konzumacije
rezultata tog rada nema nikakve unapred odredjene trase. A na neki nain nema ni potpune konane
konzumacije, jer se novi rad uvek vri na pretpostavci, ili osnovi, celokupnog prethodnog rada.
(Ta osnova je tako neka vrsta "opte svojine".) To je momenat koji e uvek iznova davati energiju
i mogunosti opravdanja (preko mogunosti pozivanja na naelo pravinosti) raznim tezama o potrebi
redistribucije i izmeni etabliranih shema privilegija i diskriminacija koje se uspostavljaju upravo na
ovoj mogunosti akumulisanja rezultata rada u vidu bogatstva i moi. 11
Te "privilegije i diskriminacije" nastaju i kao prirodan izraz jedne krucijalne osobine one
osnovne artikulacije rada koju zovemo "posao" (i kroz koji rad dobija drutvenu funkciju neijeg
rada), a ta osobina jeste jedna institucionalna injenica koja se ispoljava kao neka (profesionalna)
uloga. Posao nije samo upotreba nekih sredstava za proizvodnju nekog cilja, na primer vrenje radnji,
planiranje ili izdavanje naredjenja, - ve i cela instituicionalna i kontekstualna pozadina, koja mu ne
okraje i mijeaju se u tudje poslove". Ali, naravno, ako moe da okraji i da se mea u tudje poslove onda
moe i (neto) da radi za sebe!
10
To da neki posao nije plaen ne mora nuno biti nedostatak. Ponekad moe moda ak doprineti
uspostavljanju viih kriterijuma kvaliteta od onih koji bi inae vaili. Na primer, nai nauni asopisi obino ne
plaaju honorare, zbog raznih razloga medju kojima se uopte ne pojavljju neki koji bi se odnosili na visinu
kriterijuma za prihvatanje lanaka za objavljivanje. Stvorena je takva atmosfera da to (vie) niko i ne oekuje.
Poto je provera stvarne vrednosti tih lanaka neto to dolazi veoma sporo i naknadno, to neplaanje honorara
donekle suzbija skribomaniju. Jer kako bi se, ako ne po obimu, mogla izraunavati veliina honorara? Ali obim
ne mora imati nikakvu unutranju vezu sa vrednou teksta, kao uostalom ni sa koliinom truda (posla) da se on
napie. Prema tome, izvesno ponienje sadrano u injenici da se neto radi besplatno (to ukazuje na opti
drutveni prezir prema toj vrsti delatnosti), kombinovan sa verovatnoom prognoze da e se tekst ignorisati,
ismevati ili biti neprincipijelno ili maliciozno kritikovan zbog neshvatanja i neudubljivanja u njegov sadraj to je sve usmereno na opte obeshrabrivanje - ima za rezultat vii nivo zahteva u motivaciji. Na alost vii nivo
zahteva u motivaciji ne mora biti praen i viim nivoom zahteva u samokritinosti, to onda uveliko umanjuje
ove pozitivne efekte (skoro instituicionalne) injenice neplaanja autorskih honorara ili njihovog ekstremno
niskog iznosa.
11
To je onaj osnov zbog koga se, na primer, ne moe naprosto i bez daljnjeg odbaciti zahtev za takozvanom
"obrnutom diskriminacijom" (koju zovu jo i "afirmativna akcija"), kao zahtev za ispravljanjem starih nepravdi
izvesnom dozom novih nepravdi. Naizgled neodriva teza mora da se odbaci odmeravanjem snage argumenata
i kontraargumenata - ali samo ako odbacivanje bude rezultat tog odmeravanja; ne moe se odbaciti unapred, to
povlai mogunost da se moda uopte nee moi opravdati njezino odbacivanje. (Taj put otvara mogunost
opravdavanja revolucija i pobuna, iako su izgledi za tu mogunost po pravilu dosta oskudni, zbog prevelike
cene, rasipnitva i verovatne kontraproduktivnosti u postizanju cilja, koji po pretpostavci moe biti i opravdan.)
25
daje samo smisao ve ga i omoguava. U tom pogledu posebno je znaajna institucija uloge,12 koja
upotrebu sredstava, ili pak izdavanje naredjenja, ini validnim. Na primer, da bi neki razgovor bio
ispit na fakultetu nije dovoljno da se postavljaju pitanja i da se na ta pitanja odgovara, ve i onaj ko
pita i onaj ko odgovara mora biti nosilac odredjene uloge - uloge nastavnika i uloge studenta. Neki
poslovi ne moraju biti tako zavisni od uloga - na primer ako sami kreite svoj stan to jo ne znai da
ste postali "moler". Ali kad (pravi) moler krei svoj stan on nije, zato to je to njegov stan, prestao biti
moler. Ipak, kreei svoj stan on jeste vie od molera: on odluuje, premilja se i menja odluke o boji
zidova ili uopte odluuje da krei ili ne krei, to sve nije posao molera. Ako bi moler u tudjoj kui
predlagao da se neto krei ili birao boju onda bi to bilo izvan njegove uloge. Ali ne nuno i veoma
daleko od nje: sugestija da se neto krei je samo malo aktivniji odnos prema traenju posla,
a sugestija (ali ne i odluka) o boji je specifian vid samoreklamiranja ili deo posla u irem smislu,
onom u kome se podrazumeva i, moda iskustvom a moda kolovanjem postignuto, posedovanje
nekih estetskih znanja koja "obogauju" osnovnu profesiju. Uostalom, ljudi ne mogu da se svedu na
puke nosioce uloga. Ali ako bi neki moler odbio da neku sobu krei bojom koja mu se ne dopada
(ili je, po njemu, neprimerena) onda bi ispao iz uloge molera.
Uloga profesionalca povlai tezu o nekoj ekspertizi, i povlai pitanje o tome ta profesionalci
znaju i ta na osnovu toga mogu. Ponekad, kao npr. u medicini, to se, prosto po logici vrste situacija
koje se javljaju u okviru prakse te profesije i pretpostavke o mogunosti ekspertize, pretvara, ili ima
tendenciju da se pretvori, u paternalizam. Paternalizam podrazumeva manipulaciju informacijama
(njihovo doziranje ili uskraivanje). I poto ekpertiza opravdava paternalizam, proizlazi da ekspertiza
povlai opravdanost nekih manipulacija. Poto se u okviru profesije javlja i jedna posebna vrsta
medjusobne lojalnosti - kolegijalnost - koja nije uloga, ali je ipak vana relacija u poslovnim
odnosima, sve se to pretvara u tendenciju da se stvori jedan poseban profesionalni moral, sa izrazito
osobenim normama u kojima dijalektika odnosa izmedju ekspertize i manipulacije pored paternalizma
moe ispostaviti i mnoge druge moralno sumnjive ili moralno neprihvatljive zahteve i rezultate. (Tako
profesionalni moral lako moe postati nemoralan!).
Naravno, uz ove inioce - uloga, ekspertiza (strunost), kolegijalnost - pojavljuje se kao
posebno relevantno pitanje cene, odnosno plaanja, i to pitanje nikako nije jednoznano. Pretenzija na
opravdanost paternalizma ili manipulacije zasniva se na specifinoj vrednosti neke strunosti gde se
kao cilj postavlja neko dobro onoga nad kim se vri manipulacija, odnosno onoga ko je, po
pretpostavci, "zatien" paternalizmom. Ostvarenje koristi samih strunjaka nije opravdanje ve
zloupotreba tih mehanizama. Na slian nain normativni sadraj kolegijalne lojalnosti treba da
strunjacima prui sigurnost kolegijalne solidarnosti, ali opet uz pretpostavku da je eventualna
manipulacija bila u krajnjem interesu manipulisanih a ne samog manipulatora; njemu ta solidarnost
treba zato da omogui manipulisanje, ali svrha te solidarnosti jeste u tome da se obezbede i sauvaju
pretpostavke te mogunosti (doziranje i uskraivanje saznanja) da bi se pospeila dobra ili spreila
loa saradnja, i izbegla odluka, onih koji nisu kompetentni, iako se, i zapravo ba zato to se, radi
o njihovom interesu. Njihova odluka, kao i njihova saradnja na izvrenju te odluke potrebna je za
realizaciju njihovog interesa u stvarima u kojima oni nisu najbolje sudije tog svog interesa.13
Realizacija tog interesa je ono to ustvari treba da opravda manipulaciju, tako to e dati osnovu za
navodjenje razloga za takvu vrstu postupka. Manipulisanje je opravdano kao deo profesionalnog
morala zato to je u interesu manipulisanih. Domen te opravdanosti ne protee se medjutim i na
pospeivanje interesa samih "strunjaka", na primer njihove vee zarade (jer to bi bila neka vrsta
kradje ili pljake) ili njihove neke promocije (jer to bi bila prevara).14
12
O ulozi institucije uloge u moralu cf. M. Ossowska, Social Determinants of Moral Ideas, The University of
Pensilvania Press, Philadelphia 1970, pp. 64ff.
13
14
O tome cf. J. S. Mill, On Liberty, mnoga izdanja.
Mada ovo drugo nije mogue sasvim izbei niti je potpuno neopravdano, samo je pitanje artikulacije naina
na koji se vri: strunjak koji pokazuje veliki uspeh e postii slavu, koja je najbolji (i najjeftiniji) oblik reklame
- ali u postupku postizanja uspeha to ne sme biti direktan cilj ili deo cilja. Da bi bilo moralno opravdano to mora
26
Ovo samo jo vie zaotrava tezu koja je implicitno bila prisutna ve u gornjem opisu posla koji
vri moler: svrha tog posla nije bila njegova zarada ve kreenje. Njegov razlog da radi na ostvarenju
te svrhe medjutim nee biti samo to ostvarenje, osim ako moler ne krei samome sebi (ili, besplatno,
svom prijatelju). Samo naizgled je molerova situacija jednostavnija od situacije lekara koji vri
paternalistiku manipulaciju nad nekompetentnim pacijentom da bi ga ubedio da uradi neto to je,
iako neprijatno, vano za njega, pacijenta, na primer da pristane na rizinu ili teku operaciju. Jer
moglo bi se uiniti da se lekar rtvuje za dobro drugoga, inei tako jednu rizinu supererogativnu
radnju, dok kod molera ne moemo nai takvo opravdanje pa nastaje pitanje zato on uopte radi to
to radi (ako se i on ne rtvuje). Njemu, po pretpostavci njegove uloge, nije stalo do toga da neto
bude okreeno (iako je njegova "uloga" da krei), bar ne u onoj meri u kojoj je lekaru, po zamiljenoj
pretpostavci njegove uloge, stalo do pacijentovog dobra (moe se pomenuti Hipokratova zakletva,
drutveni znaaj profesije zasnovan na znaaju zdravlja, stepen oekivanja itd.). Kao da se te dve
uloge, koje su u jednom formalnom pogledu sline (molerova uloga je da krei a lekareva da lei),
u jednom drugom smislu razliite - naime da jedan, lekar, ima sopstveni razlog za realizaciju svoje
uloge (jer mu je "stalo" do zdravlja pacijenata) a drugi nema takav razlog. Ali u sutini osnovno
pitanje za nas je ovde isto: zato ti ljudi uopte rade to to rade, pa bilo da je njihova "rtva" za druge
ljude drutveno priznata kao specijalno odredjenje njihove posebne uloge i daje im specijalna "prava"
(poto ta prava ne idu na njihovu korist kao to je pravo da pomogne onome kome je pomo
potrebna) ili ne. Profesionalni moral svake profesije stoji na stanovitu slinom onom koju sadri
ovde opisana uloga lekara - da je profesionalcu stalo ne samo do perfekcije posla nego i do samog
posla. To je deo opisa profesionalne uloge, pa bilo da je u pitanju uloga kao to je lekareva, ili takva
kao to je molerova.
Ali ta oni sami imaju od toga da budu u nekoj od tih uloga i da rade posao koji je definisan
opisom te uloge? Korist je relacija u okviru koje se mora nalaziti odgovor. Kad taj odgovor ne bi bio
u tom okviru onda bi se u potpunosti izgubio centralni deo znaenja pojma posao, i rad sadran
u poslu bio bi ili prosto privatan (kao kad mi koji nismo moleri kreimo nae stanove) ili bi bio neto
drugo, na primer neposredno dobrotvoran (kao kod lekara koji pomae u saobraajnoj nesrei u kojoj
se sluajno zatekao, ili kad se "profesionalno" ali ne i "poslovno" angauje u svojoj porodici). Moe
se nai i uloga koja bi omoguavala da se taj rad obavi, ak i na sistematian nain, poput uloge
svetenika koji je "zaduen" da pomae ljudima, ak moda svima bez razlike i bez definisane
naknade ili ak bez elementa obaveznosti u oekivanju naknade. Moemo tako zamisliti ritualnog
"molera" ili "lekara" (na primer u nekom razudjenom i precizno odredjenom kastinskom drutvu) koji
takodje ritualno kree ili lee, kao deo svoje uloge, a da za to ne primaju platu (bilo da za platu rade
neto drugo, bilo da je to drutvo u kome se distribucija dobara vri na neki drugi nain). Apstrahujui
neke druge tekoe u zamiljanju nekog takvog sveta, njihov "rad" ne bi morao da se odredi u okviru
relacije koristi, iako bi se pojavila dvojnost svrha: razliiti ciljevi samog rada i ispunjavanja opisa
uloge. Ali poto ne bi bilo koristi za same delatnike to se ne bi radilo o poslu strictu senso. Jo bi gore
bilo u okviru neke koncepcije koja bi se zasnivala na oseanju altruizma ili benevolencije - jer bi tada
bila ugroena osnovna pravilnost (radilo bi se kada i dokle postoji neko takvo oseanje, dakle
proizvoljno) i u takvom svetu ne bi mogao da se izgradi koherentan sistem oekivanja. Prema tome,
iako se moda ne moe dokazati da sistem u kome se posao vee za plaanje i cenu nije nuan, ipak
e biti da je on povezan sa velikim brojem znaajnih dimenzija naeg sveta i njegovog mogueg
kvaliteta tako da se moe rei da je posao neto to ima dve svrhe: svoju neposrednu svrhu, ali i svrhu
koja predstavlja razlog za same one koji rade da to ine, a taj razlog jeste korist. Njihova vlastita
korist, koja se normalno izraava u obliku zarade, ili nekog analognog postignua.
biti uzgredni ("kolateralni") uinak, to pokazuje da se radi o jednoj od retkih (izvan politike u kojoj "logika
prljavih ruku" ima donekle svoju legitimnu primenu) opravdanih primena "teorije dvostrukog uinka", to opet
ukazuje da ta teorija ima stvarno pokrie za svoje postojanje i da nije tu iskljuivo radi moguih moralnih
manipulacija. Za detaljnije upuivanje u ovu teoriju cf. Richard A. McCormick & Paul Ramsey, eds. Doing Evil
to Achieve Good, University Press of America, Lanham, New York, London, 1985.
27
Ve kod Platona nalazimo da strunjaci, i uopte radnici, sami nemaju koristi od pukog
upranjavanja svoje struke, i da su njihova korist, koju postiu svojim radom, i svrha njihovog rada
dve potupno razliite stvari.15 Ili bolje reeno rad je relacija sa dve svrhe: svrha rada naeg molera
jeste, za nas, kreenje, ali i, za njega, zarada. Posao je relacija koja se konstituie u okviru ove
dvostrukosti svrha, a korist je svojstvo koje se u toj relaciji postie realizacijom tih svrha, svake od
njih. Korist svake od njih je, medjutim, nezavisna i odredjenje posla je upravo u tome da se dve
medjusobno naelno nezavisne koristi medjusobno poveu na jedan pravilan i zakonit nain. Proces
tog povezivanja predstavlja kontituisanje posla (normalno taj proces predstavlja neku formu
ugovaranja), pri emu razni segmenti te pozicije mogu doi u sukob. Osim osnovnog sukoba izmedju
koristi samih tih dveju svrha (poskupljenje jedne povlai pojeftinjenje druge i obrnuto), tu je i sukob
izmedju uloge profesionalca u nekom poslu i njegove cene. Naime svako pokuava da posao odredi
tako da svoj rad (ili vrstu svoga rada) proda to skuplje; ali ako u ulozi profesionalca "dri do sebe",
tj. do to vieg standarda profesije, to znai da on treba da bude spreman da radi bolje, tj. vie, za istu
zaradu - i tako svom poslu obara cenu i sebi smanjuje korist. Poto je za delatnika svrha posla korist,
odnosno zarada, a zarada se izraava u novcu (radi se za novac), onda bi u novcu, u kome se izraava
i cena, trebalo da se izraava i koliina rada, to povlai da bi za vie rada trebalo da se dobije vie
novca, to znai da mu uloga profesionalca (za razliku od svojstava profesionalca, njegovog znanja,
stepena njegove obuenosti, uvebanosti itd.) moe smetati da naplati onu razliku za dodatni trud koji
proizlazi iz profesionalnog odnosa koji trai to vii kvalitet. Ali to je samo jedna od finijih moralno
relevantnih tenzija u okviru poslovnog odnosa. Ta tenzija u odnos konkurencije, o emu e uskoro biti
vie rei, unosi jednu dvostrukost - naime pored osnovne konkurencije oko bolje prodaje svog posla
tu se pojavljuje konkurencija u, da se tako kae, "savrenstvu" posla, to se izraava u zadovoljstvu da
se bude dobar strunjak (sa tendencijom: bolji od drugih), i uopte da se bude zadovoljan sobom
(da se bude zadovoljan stepenom sopstvene samorealizacije).
Osnovna tenzija proizlazi medjutim iz mogunosti da se sa manje rada dobije vie novca u postupku u kome se zapostavlja specifina svrha posla. Tako opta svrha posla - prihod - dolazi
u sukob sa posebnom svrhom posla - proizvodnjom odredjene vrste dobara - i svim onim uslovima,
pretpostavkama i pravilima koje ta proizvodnja podrazumeva i koji su mnogi i raznovrsni i esto
zahtevaju veliku preciznost i strogost, iskljuujui tako maksimalizaciju profita kao jedini ili
najvaniji neposredan cilj. To nije, kako se ponekad uzima, sukob izmedju navodne obaveze biznisa
da promovie opte dobro, recimo doprinosom u reavanju urgentnih socijalnih problema, i njegove
osnovne usmerenosti na prihod (ukoliko nije deo samoreklamiranja to je verovatno samo jedna
15
Cf. Platon, Drava, I, 345-346, str. 23-25. Ali Platon je, ini se, vie sklon da tu razliku vidi kao razliku dve
posebne vetine, jednom one posebne, na primer lekarske ili gradjevinske, a drugi put kao "vetinu zaradjivanja
novca koja ide uz" svaku od ovih posebnih vetina. (Cf. Drava, BIGZ, Beograd 1976, str. 25. Cf. takodje:
Aristotel, Politika, 1257 a) Drutveni karakter posla kao zvaninog odnosa u radu (i u vezi sa radom), zahteva
medjutim, koliko mogu da vidim, da "vetina zaradjivanja novca" ne bude neki poseban i nezavisan postupak,
kao to bi to bila "vetina kreenja" kad sam sebi kreim stan (jer taj je postupak onda privatan, nezvanian
i nema drutveni karakter), ve samo jedna dimenzija u istom postupku u kome je ostvarivanje neke posebne
svrhe njegova druga dimenzija, iako su naravno koristi koje se ostvaruju realizacijom tih razliitih svrha
razliite: pa je Platon u pravu da se neka korist ostvaruje i onda kada se radi bez plate. Ali to ima zanimljive
i dalekosene posledice na odredjenje zvaninosti (slubenosti) u pojmu "posla" otvarajui put takvoj
maksimizaciji opteg dobra (opte koristi) koja je nezavisna od njegove distribucije i ak eljenosti.
Dalekosenost razdvajanja ovih dveju dimenzija "posla" najdirektnije dolazi do izraaja na najosetljvijem
mestu, u politici; naime ako bi "otvoreno primali nagradu za svoje vrenje dunosti" politiari bi mogli da se
nazovu "nadniarima" - terminom u koji je oito investirano neko odredjenje sramote - a "ne vole ni da ih zovu
lopovima zato to su se na vlasti kriom obogatili"; cf, ib. str. 26. To je pojam politiara koji onda omoguava
Platonu da kae da on "treba da misli samo o dobru podanika i potinjenih, pa bilo da je to dravno ili privatno
delovanje" (ib). ije delovanje? Strogo gledano politiarevo, ali on takodje ne moe onda nai u sebi nikakvo
ogranienje da dobro "podanika i potinjenih" ne ostvaruje koliko god moe. A moe vie nego to oni moda
ele ili mogu da podnesu (i drukije nego to oni sami misle da treba), iz ega onda paternalizam proizlazi sa
odredjenim stepenom nunosti.
28
prolazna moda i simptom izvesne drutvene neuredjenosti.)16, ve sukob izmedju krucijalnih

unutranjih pretpostavki nekog posla i mogunosti da se ublaavanjem ili naputanjem nekih od tih
pretpostavki moe, barem kratkorono, ostvariti vei prihod. Ako se manje kvalitetan rad moe
prodati po veoj ceni onda bi trini zakon zahtevao da se tako i uradi i postigne maksimalna cena.
Dodue konkurencija e uiniti da deluje i suprotan proces po kome se nudi vie za istu cenu
(ili jednako za manju cenu) da bi se uopte prodalo. Ali, moemo se pitati, ta nas ograniava da tamo
gde nema konkurencije, gde na primer moemo sakriti lo kvalitet i prikazati ga boljim nego to
stvarno jeste tako i ne uinimo. Jer ma koliko konkurencija mogla biti savren regulator trita,
injenica je da sama konkurencija nikada ne pokriva celinu trita i kroz vreme i kroz prostor i da
u tom medjuvremenu i medjuprostoru postoji ogromno polje za manipulaciju ponudom i potranjom
i proizvoljnost u formiranju cena. Ali o konkurenciji vie kasnije, na odgovarajuem mestu.
Privatnost i javnost. Ako poslovni moral definiemo kao moral koji se gradi u kontekstu
posla, shvaenog kao rad koji ima svoju definisanu cenu i koji je konstitutivan za poslovni odnos,
onda poslovni moral predstavlja deo javnog morala i po pretpostavci se ne odnosi na one postupke
koji su privatni ili su prosto izvan poslovnog odnosa. Da li to znai da u zahteve tog morala spada
i stroga podela ivotnih uloga po kojoj treba "kod kue" ostaviti sve svoje "ostale" uloge da bi se "na
poslu", tj. od trenutka ulaska u preduzee, fabriku ili kancelariju imala jedna i samo jedna dunost,
ona koja se odnosi na obavljanje posla? Kada se govori o obavezama i pravima u poslu i na poslu kao
da vreme i mesto imaju posebnu ulogu. To e onda imati i tendenciju da daje opravdanje za
suspenziju moralnih zahteva u nekim specifinim poslovnim kontekstima, po pravilu naroito tamo
gde uloge ukljuuju odluivanje, posebno ako su te uloge strogo definisane, kao to je sluaj kod
uloge "menadera". U biznisu bi onda trebalo da je opravdano i ono to inae nije moralno opravdano,
i biznis tako daje jedan kontekst u kome se amortizuje, ublaava ili ini nepotrebnim, primena nekih
moralnih propisa jer ona oteava ili onemoguava konstituisanje posla ili poslovnog odnosa. (U ratu,
ljubavi i biznisu sve je dozvoljeno, glasi jedna uzreica.) Ali iako rezultat primene moralnog
kriterijuma u razliitim situacijama daje i razliite rezultate, jer ta primena nikako nije nezavisna od
konteksta primene, to nikako ne povlai i mogunost a kamoli nunost neke promene u samom
moralnom kriterijumu kojim se postupci u tim razliitim kontekstima ocenjuju. Poten ljubavnik, ili
ratnik, ne mora biti poten poslovni partner, kao ni obrnuto, ali potenje je, kao i pravda, u svim tim
situacijama zasnovano na istoj vrednosnoj osnovi - na univerzalnom i naelnom potovanju koje
zabranjuje, na primer, poniavanje ili prevaru; pa e poniavanje i prevara, i u ljubavi i u ratu
i u poslu biti jednako nepoteni. Moemo se pitati da li je i ovde primerenija jedna kantovska pozicija,
po kojoj mi sve svoje dunosti uvek nosimo sa sobom (zato to sebe uvek i svuda nosimo sa sobom),
ali da to ukljuuje i jednu posebnu dunost, koja je inae stalno tu, naime dunost artikulisanja
vremenske distribucije izvravanja raznih dunosti koje imamo: biemo npr. roditelji kod kue
a privrednici na poslu ali e se intervali u kojima smo jedno ili drugo smenjivati, i moda ponekad
preklapati. Pri tom e one tzv. "nesavrene dunosti" (kao to je dunost da se pomogne neko
u nevolji, ili da se "ui" iz novih situacija) biti prisutna u svakom trenutku i na svakom mestu.
16
Razornu kritiku navodnih obaveza preduzea u promovisanju opteg dobra nezavisno od opisa njihove
osnovne delatnosti, to se ponekad doivljava i kao obaveza (ili prilika) biznisa da okaje prvobitni greh svog
postojanja ili da dobije neku vrste indulgencije za uspeh (koji je centralni parametar u biznisu), kao i neka vrsta
stava noblesse oblige, kritiku koja je konkluzivna nezavisno od drugih, komplikovanijih implikacija takvog
stanovita, moemo nai u lanku Miltona Fridmana "The Social Responsibility of Business Is to Increase Its
Profit", cf. npr. T. L. Beauchamp and N. E. Bowie, eds. Ethical Theory and Business, Prentice Hall, Englewood
Cliffs 1993, pp. 55-60.
29
Poglavlje III - Odgovornost u Poslovnoj situaciji. Prava i dunosti

Odgovornost je kljuni moralni pojam: na osnovu njega se konstituiu sve ostale moralne
vrednosti, pozitivne (pohvalne) i negativne (pokudne, osude). U principu mi smo odgovorni za sve
nae postupke - upravo po tome se uopte moe i govoriti o postupcima a ne tek pukim dogadjajima
koji su se prosto desili ali za koje niko nije odgovoran. I zaista, postupci se izdvajaju iz skupa svih
dogadjaja upravo po tome to su osnova mogue odgovornosti - to su nastali na osnovu neije
odluke, na osnovu toga to je neko sebi postavio neku svrhu, cilj, i to je onda ono to je usledilo
rezultat ne pukog sleda dogadjaja ve sledi na osnovu namernog, svrhovitog delanja. U osnovi svakog
delanja stoji ova osobina svrhovitosti i ono to svrhovitosti stoji u osnovi: neki subjekt koji odluuje.
Po toj pretpostavci se podrazumeva da je taj subjekt mogao postupiti i drugaije nego to je postupio,
dakle njome se oznaava sloboda, sloboda linosti. Pri tom termin "linost" ne mora oznaavati neku
pojedinanu osobu, ve u principu bilo "koga" ko je u stanju da "odluuje", tj. da uini da bude na
neki nain a da pri tom ima smisla rei da je "mogao" da postupi drugaije. Ovo je posebno vaan
momenat, jer i skupine ljudi, ili neke njihove rezultante, koje mogu biti izraene u vidu neega to
bismo mogli nazvati "artificijelna linost", mogu u ovom smislu biti "subjekti".17 Ono to je sutinsko
ovde jeste zapravo ovaj momenat koji se vee za pojam delatnosti kao neega radikalno razliitog od
dogadjanja, to otvara prostor za onu kauzalnu nezavisnost koja se zove "sloboda", i koja omoguava
pripisivost odgovornosti, i sledstveno zasluge i krivice za te radnje ili postupke. U postupcima osim
uzroka, kao onoga iz ega radnja (kao posledica) proizlazi, imamo i razloge, koji figuriraju kao
inioci u odluivanju, tj. u postavljanju neke mogue svrhe za svoj stvarni cilj. To je istovremeno
osnov po kome se linosti razlikuju od stvari. Prema tome sloboda je definiciono vezana za pojam
linosti. Sloboda je pretpostavka i uslov da bi se moglo govoriti o odgovornosti. Na osnovu
odgovornosti, pak, osudjujemo ili hvalimo, to su postupci bitno razliiti od objanjenja, bez obzira
to se objanjenje takodje moe odnositi na tetu, nesreu, ili zlo (kao kad se reka izlije i "pobije"
nevine ljude koji ive pored njenih obala).
Odgovornost je po pravilu usko povezana sa postojanjem neke obaveze. Obaveze opet, iako
i same u svojoj mogunosti povezane sa pretpostavkom slobode, predstavljaju ustvari forme
ogranienja slobode. Ali ima i drugaijih vrsta tih ogranienja: razne vrste prisila, nudi, potreba,
a i sami ciljevi koje sebi postavljamo mogu biti inkompatibilni i ulaziti u medjusobnu konkurenciju.
Sve to mora da se ima u vidu kada se istrauje moralni aspekt bilo kog postupka, pa i nekog u oblasti
poslovanja.
Pretpostavka slobode normaliter oznaava dobrovoljnost, bez koje vie nema mogunosti za
(potpuno, kvalifikovano) pripisivanje odgovornosti, to celinu opravdavanja stavlja u sasvim drugo
svetlo. Time smo doli do jednog vanog momenta za odredjenje upravo onih postupaka kakve
standardno nalazimo u ekonomiji (mada ne samo u ekonomiji): da je u pretpostavci o slobodi prisutna
takodje i teza o izvoru motivacije: da je ciljeve i odluke subjekt doneo kao svoje, da su to njegovi
ciljevi, kao to je i odluka i postupak njihove realizacije takodje njegov. Pa je onda i pravedno da se
upravo on, a ne neko drugi, ili neki skup uzroka kojih uvek mora biti, osudjuje (ili hvali) za taj
postupak. Sloboda se tako ispostavlja i kao izvor motivacije: zainteresovanost da bude onako kako se
eli i hoe a ne drugaije. Sloboda se tako u ekonomiji pojavljuje kao kapitalna vrednost. Mera
slobode jeste mera domena mogunosti postavljanja ciljeva, ak pretpostavka da se neto moe hteti,
i da neka elja ima stvarnu a ne samo apstraktnu i praznu vrednost. Zato je sloboda mera stvarnosti
naeg sveta - mera po kojoj neto to se samo moe zamisliti postaje stvarno mogue. Upravo zato je
ona kapitalna vrednost. Bez nje nema ne samo stvarnog odluivanja nego ni stvarne motivacije, ve
imamo samo matanje, prieljkivanje, rezignaciju i prazninu. Ono to ne spada u stvarne mogunosti,
ili to se nakon pokuaja sistematski takvim pokazuje, postepeno prestaje i da se eli, kao to ono to
ne sme da se kae naglas postepeno prestaje da bude i predmet miljenja. Zato je sloboda, u svakom
17
Riard Di Dord u vezi sa ovim, citirajui iz jednog sudskog spora iz 1819. godine, kae sledee:
"Korporacija je vetako bie, nevidljivo, nedodirljivo i postojee samo u zakonskoj zamisli. ...Ono moe
delovati, drati svojinu, i biti tueno... Cf. Di Dord, op. cit. p. 122
30
pogledu, a pre svega u drutvenom smislu onako kako ju je definisao Don Stjuart Mil,18 nuna za
vredan i kvalitetan individualni i kolektivni ivot. Ona je, na primer, kljuna pretpostavka visoke
produktivnosti u privredi - jer motivie na postavljanje ciljeva i njihovo ostvarenje. To je smisao
tvrdnje da je sloboda pretpotavka i medij trine ekonomije.
Trina ekonomija, kako joj samo ime kae, predstavlja ekonomiju trita na kome se
uspostavljaju odnosi slobodne razmene u ponudi i potranji.19 Sloboda podrazumeva konkurenciju
i postojanje "istinitih cena" koje su izraene u stvarnim spremnostima da se za neto plati ili uzme
odredjena cena. (Na tu temu emo se vratiti jo kad budemo raspravljali o konkurenciji, kao idealu,
sastojku ili kriterijumu trine ekonomije).
Jedan od osnovnih izraza slobode jeste pretpostavka o slobodnom radnom odnosu. Taj odnos se
definie kao odnos izmedju onoga ko posao prima i onoga ko posao daje, dakle kao relacija
izmedju posloprimca i poslodavca. Takvo odredjenje tog odnosa oigledno ima svoje prednosti:
ono omoguava npr. da se sam taj odnos podvodi pod formu ugovora, ak i onda kada su te dve
strane ista osoba. Po pretpostavci o slobodnom rardnom odnosu taj se odnos ugovara slobodno
("employment-at-will") - i ovo je veoma bitan deo doktrine slobodnog trita. Po ovoj tezi svako radi
slobodno, kod onog poslodavca koga sam izabere, a isto vai i za drugu stranu: poslodavac unajmljuje
onoga koga hoe, bez ikakve prisile sa strane. Ovaj pristup izgleda fer i simetrino: Radi kod koga
hoe, prima koga hoe! - i tek kad su oba ova uslova zadovoljena svi su slobodni! I poslodavac
i posloprimalac. U prima facie smislu to i jeste tako: svi su slobodni, i svako nudi ono to ima,
i dobija ono to u slobodnom pregovaranju konanim ugovorom utvrdi kao predmet zajednike volje.
Istovremeno ta sloboda i dalje ostaje: svaka strana moe slobodno, i bez ikakvih dodatnih preduslova,
da ugovor raskine i da ide dalje za svojim boljim interesom; radnik moe slobodno da da otkaz i da
ode na drugi, bolje plaeni ili po neemu drugome za njega atraktivniji posao, a poslodavac moe da
radnika otpusti i da uzme drugog, po pretpostavci boljeg, radnika, ili radnika koji je jednako dobar ali
e raditi za niu platu. I jedan i drugi mogu da delaju slobodno i po vlastitoj volji; otuda izraz
"employment-at-will".
Ali samo naizgled je ova relacija ovako idilino simetrina. Njena neravnopravnost (ne nuno,
ali po pravilu u korist poslodavca) konstituie se u veini sluajeva. Iako je tano da je i poslodavcu
radnik neophodan da bi uopte mogao da pokrene posao, ipak je ovaj odnos, u njegovoj standardnoj
situaciji, vie asimetrian i pomeren ka veoj slobodi poslodavca, nego to je simetrian (kakav bi, po
pretpostavci, trebalo da bude). Radnik mora da radi da bi opstao (u ivotu), poslodavac takodje mora
da radi da bi opstao (u poslu), ali se razlika pokazuje onog trenutka kada zamislimo (ili kad se desi)
raskidanje tog medjusobnog odnosa: onaj ko tu situaciju tee podnosi je, u meri te teine,
u neravnopravnom poloaju. Radnik - u ovakvoj "idilinoj" situaciji u kojoj svako postupa toliko
slobodno da to ini samo "po vlastitoj volji" - po pravilu trai posao, ivi u strahu da ne dobije otkaz,
i ako nema garancije za posao, mora da razmilja o tome da li bi radio i za manju nadnicu. Njemu je
potrebnija garancija da e ugovor o poslu imati trajniji i vri oblik.
A kad je situacija i obrnuta opet je neravnopravna: tamo gde poslodavac, usled nedostatka
radne snage i urgentnosti ili vanosti posla, zavisi od nekih odredjenih radnika da bi posao
funkcionisao, imaemo ponovo istu logiku neravnopravnosti zbog koje nee biti stvarne
ravnopravnosti u slobodi ugovaranja. Izgleda da je pretpostavka o ravnopravnosti samo jedan
heuristiki princip koji se odnosi na trite kao idealtipsku situaciju. U stvarnosti je cela koncepcija
zasnovana na mogunosti ucene: mogu nai ko e me bolje platiti, mogu nai ko e mi raditi jeftinije
(ili bolje, ili i jedno i drugo) - potpuni trini (slobodni) odnos. Ali potreba da se postigne dodatno
18
19
J. S. Mill, O slobodi, u mnogim izdanjima, u svetu i kod nas.
Iako je mogue govoriti o "stanju na tritu robova" nije mogue govoriti o "ropskom tritu"! Trite je ili
slobodno ili nije trite. Ali i to mora da se uzme cum grano salis, a to ovde znai u osnovnom znaenju rei
"sloboda", ostavljajui naravno mogunost da postoje i druga, takodje relevantna, znaenja tog termina u okviru
kojih se mogu pojaviti problemi oko slobode, njene mogunosti, artikulacije, domena, ogranienja
i opravdanosti njenog ogranienja, njene vrednosti u poredjenju sa drugim konkurentskim vrednosti, itd.
31
obezbedjenje - jednom iz straha za radno mesto, drugi put iz straha da posao ne ostane neobavljen uvodi potrebu za uredjenjem koje e ovu "divlju slobodu" ograniiti i regulisati na nain da se ta
nesigurnost svede na neku manju, ako ne i na prihvatljivu, meru. Nesigurnost se ovde pojavljuje kao
implikacija slobode, i ona se amortizuje uvodjenjem pravila o "otkazu".
Iako su i otputanje sa posla i naputanje posla i jedno i drugo "otkaz" (barem u srpskom
jeziku), postoji jasna razlika izmedju ta dva postupka: otputanje je po svojim dalekosenim
posledicama po pravilu tee od naputanja. Ova razlika je sama po sebi zanimljiva, ali nije ovde
mesto da se u nju dublje ulazi. Dovoljno je rei da iako i naputanje posla moe imati teke posledice
na poslodavca, ipak je otputanje sa posla skoro uvek veoma teak postupak sa kardinalnim
posledicama za onoga prema kome se vri: on se potencijalno ostavlja bez sredstava za ivot, i tako
dovodi u ivotnu opasnost. Zato je i zakonska regulativa kojom se reguliu ova pitanja tako razliito
artikulisana: otputanje je uvek, barem otkako su sindikati uzmogli u snazi i otkako je regulacija rada
postala prihvaena, stvar odluke koja ima i svoj proceduralni i formalni vid - nije vie mogue
otpustiti nekoga sa posla prosto "po volji", ve je za to nuno navesti neki razlog koji mora za to biti
dovoljan. Dodue, i kod naputanja posla, naroito ako se radi o sloenim poslovima velike
odgovornosti, ponekad je to regulisano procedurom, ali ona obino sadri samo otkazni rok, i po
pravilu nije nuno navoditi razlog za ostavku kao za otkaz. Niti su ogranienja kod naputanja posla
tako stroga, kao to je to sluaj kod davanja otkaza.
Ta ogranienja mogu biti razna: moralna, obiajna, pravna. To mogu biti i predrasude, ali ako
su to predrasude celog drutva, ili predrasude neke velike - mone - grupe u drutvu, te se predrasude
onda pojavljuju kao mone drutvene sile koje svoj kriterijum nameu bespogovorno i bez
mogunosti ispravke. Najlaka su, i najefikasnija kao to su i najpogodnija za doterivanja i izmene,
pravna ogranienja, u vidu propisa o tome kako se otkaz moe dati. To je i tendencija kojom se kreu
savremena drutva. Sloboda otputanja sa posla je naelno regulisana obavezom da mora postojati
neki razlog za taj postupak. Koji razlog? Iako se najvei deo otputanja deava zbog nedostatka ili
smanjivanja posla, pa taj razlog nije vezan za zaslugu, odnosno krivicu, ipak je i u tim sluajevima to
regulisano tako da mora figurisati razlog otputanja, i da je "slobodno" otputanje bez (navodjenja)
razloga danas postalo takorei iskljueno.
Isto naelo obaveze navodjenja razloga vai i za unapredjenja i poviice, kao i za distribuciju
drugih momenata u vezi sa poslom, pre svega rasporedjivanje na radna mesta u sloenim radnim
situacijama gde je rasporedjivanje nuno ili potrebno - a to je u najveem broju sluajeva (osim ako
ne slede mehaniki vremenom, ili ako su definisani unapred ugovorom ili pak obeani).
Dva naela se po pravilu primenjuju kod otputanja (kao i kod rasporedjivanja, unapredjivanja,
poviica, i sl.):
1. Ko je poslednji primljen na posao biva prvi otputen (i, mutatis mutandis, dobija najloiji
raspored u okviru svoje grupe, ali poslednji dobija unapredjenje ili poviicu). Ovo pravilo predstavlja
izvestan odraz "svojinskog refleksa" - svojina se stie "okupacijom" i "dravinom", a "radno mesto"
se u ovom refleksu pojavljuje u svom svojinskom vidu, ma koliko to bilo malo vidljivo i neodredjeno
ili nedoreeno. O tome vie kasnije.
2. Mora se zvanino navesti, i eksplicitno rei, koji je razlog otputanja - nije dovoljno da samo
postoji neki razlog, kao to nije dovoljno samo rei da taj razlog postoji, ve se mora navesti koji je.
Medjutim, ovo jo nije dovoljno: razlog mora biti i opravdan (a nije dovoljno da je "istinit"). Na
primer odbijanje seksualne ili neke druge "usluge" svome efu nije opravdan razlog za otputanje,
iako to moe biti stvarni razlog za taj postupak, i u tom smislu istinit. Odbijanje da se sa svojim
pretpostavljenim udje u zakonski ili moralno sumnjiv posao - makar on bio u okviru opisa osnovog
posla - bio bi takodje razlog koji nije adekvatan i opravdan, o emu emo vie govoriti kada budemo
govorili o tzv. "whistle-blowing" problemu. U nekim sluajevima medjutim ova demarkacija izmedju
opravdanosti i neopravdanosti nije jednostavna ni lako vidljiva, to moe dovesti do komplikovanih
dilema i komplikovanih sluajeva koje nije lako reiti. Poslovne situacije su i inae bremenite
ovakvim neodredjenostima. Jedno od pitanja sa kojima se upravo u ovom kontekstu suoavamo jeste
32
sukob izmedju lojalnosti prema svom pretpostavljenom, ili ak lojalnosti prema svojoj firmi (to se
esto granii ili ak spada u domen osnovne poslovne dunosti: da se zadati i dobijeni posao obavi),
i naela zakonitosti i/li moralne ispravnosti koji tu istu radnju zabranjuju. Uzevi u obzir ljudsku
pogreivost i veoma veliku raznovrsnost na planu moralne osetljivosti (kao i estu neodredjenost
percepcije o tome ta je zakonski ispravno a ta ne), jasno je da mogu nastati najrazliitiji problemi,
pa i nesporazumi, ponekad sa dalekosenim posledicama, naroito za same aktere u tim situacijama.
Naravno, uvek postoji i niz drugih pravila i naela koji reguliu ovaj redosled, ali se ini da su
gornja dva uvek, ili skoro uvek, prisutna. Naela i kriterijumi po kojima se odredjuje "opravdanost"
razloga (po emu je neki razlog opravdan a neki drugi pak nije) spadaju u ta druga pravila, i njihov
broj je u razliitim situacijama i, naroito, u razliitim drutvima i kulturama, razliit, kao to su i oni
razliiti. Jo jedno pravilo koje tei konstantnom pojavljivanju u veini situacija jeste da se otputanje
(a onda i drugi postupci, shodno tome) obavlja lake kako se ide nanie u lestvici sloenosti
i odgovornosti posla, ili tee ako se ide navie: po pravilu je tee otustiti ili proizvoljno i protiv
njegove volje rasporediti nekoga ko treba da obavlja sloen i odgovoran posao koji zahteva visok nivo
kompetencije. Na neki nain ovo opet potvrdjuje onu opasku iz naela 1. gore, o "svojinskom
refleksu" i "zaposedanju" radnog mesta kao neega to po inerciji ima tendenciju da postane neka
vrsta svojine. Istovremeno treba primetiti da je jedna od stratekih prednosti kapitalizma upravo
ugradjeni refleks emancipacije od ove latentne tendencije: da je posao jedna "ista" relacija u kojoj
sloboda i efikasnost treba da budu ako ne jedini a ono ipak vrhovni kriterijumi: to omoguava
kapitalizmu veliku elastinost i visoku produktivnost koje, po cenu odredjenog rtvovanja momenta
sigurnosti sadranom u ovoj latentnoj svojini uspeva da postigne maksimum onoga to je krajnja
svrha - najbolju realizaciju uinka, maksimalizaciju profita i prihoda, i opti progres u blagostanju.
Demarkacija izmedju opravdanih i neopravdanih razloga predstavlja posebno vano pitanje ona je predmet artikulacije pomenutih ogranienja slobode. Ta artikulacija mora sadravati sledee
uslove, (pored drugih ija opravdanost moe da se i ad hoc pojavi unutar nekog konkretnog
konteksta): jasne uslove ulaska u radni odnos na poetku, primerenu i unapred definisanu
i predvidjenu proceduru u postupcima kako primanja tako i otputanja sa ili naputanja posla,
definisana prava (pre svega osnovno pravo koje proizlazi iz aksioloke zatite svega onoga to je
pokriveno univerzalnom obavezom potovanja ljudi), definisane dunosti, i definisane uslove rada.
Razmotrimo ukratko svaki od uslova.
Sve procedure treba da budu definisane unapred, iako beskrajna raznovrsnost sluajeva oteava
(a naelno gledano moe se desiti da i onemoguava - u neverovatnom ali moguem sluaju koji se ne
bi uklopio ni u jednu od predvidjenih procedura) podvodjenje sluajeva pod odgovarajua pravila, pa
procedure, zbog svoje nune formalnosti, uvek izgledaju grubo i neprecizno jer u nekim sluajevima
deluju stroije nego u nekim drugim, to je u suprotnosti sa njihovom formalnou i pretpostavljenom
nepristrasnou. Ali ovde se suoavamo sa dva relevantna aspekta: artikulisanou, jasnoom samih
pravila procedure (naroito pravila opisa i definisanja prema kojima se pojedinani sluajevi podvode
pod odgovarajua pravila), i definisanou i preciznou demarkacionih linija izmedju polja aplikacije
pojedinih pravila, to bi trebalo da se obezbedi dovoljno preciznom deskripcijom pre svega samih
pravila, ali i, ponekad, upravo ovih demarkacionih linija gde je to potrebno. Ako je procedura suvie
rigidna a demarkacione linije nejasne imaemo plodno tle za razne vrste zloupotreba, ne nuno samo
sa strane onih koji su po pretpostavci u boljoj poziciji (poziciji nadredjenog), ve i onih koji,
pozivajui se na svoja prava, mogu da maltretiraju svoju okolinu isterujui pravdu.20 Ako je pak
procedura nejasna ili ako su pravila neodredjena imaemo za posledicu preteranu permisivnost
i doputenje mnogih postupaka koji su, u veoj ili manjoj meri, neispravni, to e proizvesti
demotivisanost i stav odustajanja, bilo kod onih koji imaju i nose ulogu autoriteta i treba da
20
Mnogi zanimljivi primeri se navode u literaturi. Neki od njih se mogu videti u: Raymond S. Pfeiffer & Ralph
P. Forsberg, Ethics on the Job: Cases and Strategies, Wadsworth Publishing Company, Belmont,
Ca. A Division of Wadsworth, Inc., 1993 (npr. "The Price of Honesty", pp. 80-82); ili Tom L. Beachumamp,
Case Studies in Business, Society, and Ethics, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, N.J. 1993 (npr. "The Reluctant
Security Guard", pp. 41-44).
33
organizuju posao, bilo kod onih drugih koji onda neadekvatno obavljaju ili zapostavljaju svoj posao. Poseban problem predstavlja to to ove probleme po pravilu moraju da reavaju sami ljudi koji su
involvirani i kojih se to, manje ili vie neposredno, tie i pogadja. Iznalaenje neke forme
nepristrasnog sudjenja i "nezainteresovanih sudija" koji bi mogli da budu objektivni nije uvek na
raspolaganju, mada se po pravilu komisije i odbori koji odluuju u ovakvim sluajevima formiraju sa
tendencijom da se ova nepristrasnost obezbedi koliko je to mogue.
Ljudska prava su svuda prisutna, pa i u radnom procesu. Ali u radnom procesu se formiraju
posebna, dodatna prava. Svim pravima u osnovi stoji osnovno i elementarno pravo na potovanje,
kojim se odredjuje da svako ima pravo da bude tretiran kao linost, kao slobodno ljudsko bie, a ne
kao puko sredstvo za bilo koji cilj, pri emu cilj koji se u ovom kontekstu neposredno namee jeste
ostvarenje profita. (Ali u poslu se ljudi mogu tretirati kao puka sredstva i u procesu realizacija raznih
drugih "ciljeva", npr. kada nadredjeni zloupotrebljavaju svoj poloaj i nasilno ili manipulacijom
nateruju svoje podredjene da rade neto to naruava ovaj zahtev univerzalnog potovanja, npr. da bi
oni ispitali granice svoje moi, ostvarili linu dobit, ili pribavili neku drugu uslugu na koju nemaju
pravo). Pravo na jednak tretman, na slobodu izraavanja, na kritiku (gde se posebno otro postavlja
pitanje "Dokle?"), na privatnost - sva ta i druga prava koja nalazimo u ivotu i inae pojavie se
u nekom obliku i u korpusu radnih prava, mada ne uvek istom onom koji ona imaju izvan tog korpusa.
Npr. pravo na privatnost, koje "kod kue" ima mnogo iri opseg nego "na poslu", je u principu
zatieno uvek i na svakom mestu - samo je pitanje ta e u kom sluaju biti njegova primerena
deskripcija: ovek ima, na primer, pravo da konzumira alkohol kod kue, ali to pravo nema na radnom
mestu (ukljuujui i odsustvo prava da dodje pijan na posao); ali sa druge strane on ima pravo da, na
primer, ne pristane da bude sniman za televiziju i na radnom mestu kao i kod kue (jednako kao to
porodilja ima pravo da se njen porodjaj ne snima niti prikazuje bez njenog pristanka) i nekome ko je
u tom pogledu osetljiv ne moe se narediti - osim ako to u eksplicitnom opisu posla utvrdjenom na
poetku prilikom zapoljavanja nije tako utvrdjeno - da bude sniman kako radi ili mu je to deo
posla.
Kao jedna ilustracija kako pitanje radnih prava nije statino nego se razvija kroz vreme
(i prostor) moe posluiti pravo koje se upravo kodifikuje, iako je njegov predmet oduvek postojao na
isti nain kao i sada: to je pravo na seksualno neuznemiravanje (sexual harassment). Ali kao i u svim
drutvenim procesima ove vrste pomodnost novoga i snaga akumulisane inercije iz koje je potreba za
ovom kodifikacijom proizala deluju ponekad, kao to pomodnost i inercija i inae deluju, mehaniki
i sa preteranom krutou. Moe se medjutim oekivati da e vremenom to pravo da se izbrusi na meru
njegove stvarne moralne opravdanosti, i onda e se pokazati da je njegovo "uvodjenje" u skup prava
imalo svoj razlog i bilo opravdano.
Jedno od glavnih mesta na kojima se pitanje prava na potovanje iskazuje u svojoj punoj
i neposrednoj konkretnoj snazi jeste pitanje uslova rada. Pravo na adekvatne uslove rada je, pored
prava na pravinu naknadu, jedno od glavnih prava koja nalazimo u sferi rada i radnih odnosa, i stanje
njegovog potovanja predstavlja indikator drutvenog i moralnog nivoa neke sredine uopte a ne samo
radne sredine u uem smislu.
Kada su pak dunosti u pitanju, onda se, kao i kod prava gde postoji pravo koje prethodi svim
drugima pravima (to je pravo na potovanje), moe rei da svim drugim dunostima prethodi dunost
da se potuje moralni zakon. To je dunost koju imamo prosto kao ljudska bia, i njeno vaenje ne
zavisi direktno od pravne kodifikacije. Moralni zakon nije pravni zakon, njegovo nepotovanje nije
direktno zapreeno sankcijama na definisan nain. Pravni zakoni su oni koji proizvode direktnu
i potpuno definisanu obavezu, i u poslovnoj sitauciji postoji dunost da se ti zakoni potuju, i to ne
samo oni koji se odnose na rad i radne odnose ve svi zakoni drave u kojoj se posao obavlja. esto
se ova dva zahteva poklapaju: npr. moralno je neispravno, ali i zakonski nedoputeno, krasti, pa
i krasti na radnom mestu; moralno je neispravno vriti prevaru, pa je na primer irenje lanih
informacija radi manipulacije i moralno i legalno neispravno. Ovde treba medjutim napomenuti da se
uporedo sa ovim mogu pojaviti obiajne norme koje su u suprotnosti sa ovim moralnim i zakonskim
zahtevima, i da te norme ponekad imaju tendenciju da se doive i predstave kao da su vaee moralne
34
norme. Tako je u socijalizmu pojam (i institucija) kradje uveliko bio derogiran i naputen jer se kradja
na poslu nije smatrala nemoralnom, u smislu da ona nije imala moralnu signifikantnost koju normalno
imaju moralno relevantni postupci, a ponekad je ak smatrana nadoknadom za lou platu, pa se
doivljavala i kao "pravedna" (pogotovo to se to dobro uklapalo u vaeu ideologiju jednakih
stomaka koja je ovako mogla da se delimino kompenzira, pa ak i da, takodje delimino, bude pod
direktnom kontrolom, inae obespravljenih, pojedinaca mada su tu, naravno, bili prisutni i drugi
faktori: odsustvo kanjavanja, imitacija u situaciji rairene anomije u sferi svojine, itd.). Tako imamo
dva naina ugroavanja dunosti u ovom kontekstu: prvo, da oni gube svoje moralno (negativno)
vrednosno odredjenje (postajui moralno indiferentni), i drugo, da menjaju svoje moralno odredjenje
sa negativnog na pozitivno (pa moe postati ak i pitanje "asti" da se ini ono to je inae ustvari
neispravno, npr. da se krade, da se bude grub i arogantan, beskrupulozan itd.).
Postoje, naravno, i posebne, direktne radne dunosti. Tu spada pre svega obaveza da se
primereno i u skladu sa ugovorm o radu (ali i drugim ugovorima, npr. optim i posebnim kolektivnim
ugovorima ako takvi postoje) radi i obavlja posao koji je predvidjen. Ove dunosti su, ili bi trebalo da
su, opisane u samim tim ugovorima i propratnim opisima posla koji obino ine deo ugovora, i glavni
cilj koji se u njima na poetku specifikuje jeste opis tzv. "radnog zadatka" i naina njegovog
izvravanja. to je taj opis precizniji to je situacija jasnija i bolja. Ali ti opisi nisu uvek, a esto i ne
mogu biti, dovoljno precizni, to onda postaje mogui izvor raznih vrsta nesuglasica i problema,
moralnih i drugih dilema, i nejasnoe dokle se dunost protee a odakle nastaje novi teren. esto nije
ni lako formalno utvrditi gde je ta granica. Na primer, veina poslova u svom toku ukljuuje
mogunost napredovanja ali to napredovanje ne zavisi samo od opisa kvaliteta i efikasnosti
izvravanja osnovnog cilja posla ve i raznih drugih, propratnih, manje ili vie vanih delova tog
integralnog proces koji se ne svodi i ne moe ograniiti samo na puki rad. Nije to samo tanost
(u dolaenju na posao, njegovom obavljanju, rasporedu itd.), nego i kvalitet kolegijalnosti i doprinos
pozitivnoj atmosferi koja treba ne samo da motivie na rad nego i da proizvede oseaj smisla,
zadovoljstva sobom i vrednosti koji svi mogu da ostvaruju i razvijaju u veoj ili manjoj meri. Radne
dunosti postaju posebno delikatne ako se odnose ili ukljuuju poslove menadmenta. Sposobnost da
se kvalitetno organizuje posao nije isto to i sposobnost da se naredjuje ili kontrolie. Ona po pravilu
ukljuuje moment indukovanja veeg truda i napora nego to bi bez nje bio prisutan, i ako je ta
sposobnost predvidjena kao deo profesionalne, radne, dunosti onda artikulacija dunosti moe postati
veoma suptilna i komplikovana. Dunost svih u radnom odnosu jeste da gledaju i paze na interese
preduzea, i to ispostavlja dunost lojalnosti prema firmi i njenim ukupnim interesima.
Ovde medjutim mogu nastati dve vrste problema: prvo, moe doi do konflikta izmedju
dugoronih i kratkoronih interesa same firme i tekoe u tome kako da se i ko treba da utvrdi koji od
tih interesa treba da ima primat (koji je od ta dva interesa ukupno gledano vaniji, to nipoto ne mora
biti unapred jasno). I drugo, moe doi do sukoba interesa firme i neposrednog interesa zaposlenog,
radnika ili nametenika. U ovom drugom sluaju, kao to gornji primer sa kradjom pokazuje, izgleda
da interes firme treba da prevlada; ali opet moe doi do dve vrste problema: interes firme moe biti
moralno ili zakonski neispravan (a interes zaposlenog moe biti da sauva svoj moralni integritet), ili
pak involvirani interes zaposlenog moe biti njegov vaan ili vitalni interes, to bi njegovo
podvodjenje pod interes firme od njega zahtevalo rtvovanje, neto to se ni od koga ne moe sa
pravom traiti. Jedan posebno zanimljiv sluaj ovog sukoba interesa e se pojaviti onda kada lojalnost
prema firmi zahteva odbijanje radne poslunosti, kada neposredna radna dunost da se slua nalog
nadredjenog dodje u, ili bude doivljena tako da ulazi u, sukob ne samo sa moralnim ubedjenjima
delatnika ve i sa dugoronim (po pretpostavci dobro shvaenim) interesima same firme. U tom
sluaju dolazi do sukoba u kompetenciji: onaj iji je to posao, nadredjeni, trai da se izvri neto za
ta on vidi da je, ili to je u drugim slinim sluajevim i bilo, u interesu tekueg posla, ali to je
ustvari, ili u percepciji onoga ko to treba da izvri, u suprotnosti ne samo sa njegovim ubedjenjima
nego i sa (stvarnim ili od njega tako percipiranim) dugoronim interesima firme. U takvim
sluajevima lojalnost i poslunost dolaze u direktan sukob. Naravno, pretpostavlja se da se radi
o poslunosti koja je u okviru radnog procesa, a ne o poslunosti koja se zahteva ucenjivanjem radnim
odnosom ali koja sa samim posla nema nikakve ili dovoljne veze.
35
U opis problema prava i dunosti u poslovnom odnosu spada i pitanje uslova rada, koja se
obino smatraju delom radnih prava. O drugim pravima, kao to je pravo na rad, na udruivanje, na
"pristojnu platu", na pravednu raspodelu govoriemo u posebnom poglavlju. Ti drugi, kvantitativni,
uslovi rada su po pravilu bili predmet ilave sindikalne borbe u prolosti i sada uglavnom
predstavljaju - trajne? -tekovine radnog zakonodavstva, dok se novi, kvalitativni uslovi rada uvode
u igru i sada sve vie postaju predmet regulacije za koju nije uvek jasno da li njena zakonska
artikulacija predstavlja izraz osetljivosti prema pravima ili pak operaciju u okviru stvaranja novog
sveta u kome produktivnost i motivacija postaju opta briga svih, u naporu da se proizvede to vii
nivo opteg blagostaja. (Tako npr. "briga za stare", ili briga za "porodine potrebe", iako moe da se
kodifikuje u okviru nekog sistema prava, predstavlja jednu vrstu organicistike novine u kojoj taj
termin znaajno deklinira u svom znaenju). Ali opti uslovi rada spadaju u ona prava koja se
neposredno tiu odgovornosti preduzea, i u njih spada kvalitet uslova rada: radno vreme, istoa,
nezagadjenost, odsustvo raznih vrsta rizika, sigurnost na poslu, ali i takvi uslovi kao to je
"konstruktivna i prijateljska atmosfera" na poslu koja se postie smanjivanjem spoljanjih razlika
izmedju menadmenta i radnika,21 ali nije jasno u kojoj meri svi ovi postupci stvarno spadaju u domen
moguih prava a u kojoj pak predstavljaju tehnike poboljanja uslova rada radi poveanja
produktivnosti, to i jeste glavni cilj poslovanja. To je sasvim u skladu sa kriterijem po kome je
maksimizacija profita konana vrhovna vrednost radi koje treba uiniti sve to je potrebno da bi se
ona ostvarila. Ako je tako onda je u sutini empirijsko pitanje ta e biti konano ekonomski
opravdano. Sve ove mere imaju svoj odraz na produktivnost, samo je pitanje da li je konani i jedini
razlog njihovog postojanja samo taj, ili u opravdanju za njihovo uvodjenje figuriu i neki drugi, za
ivot takodje vani, momenti, kao to su moralni zahtevi pravinosti, nepristrasnosti, univerzalnog
potovanja. Mada, i tu moe biti konvergencije: neke mere koje i nisu neposredno ekonomski
opravdane mogu to biti dugorono: ne samo u proizvodnji nekog boljeg sveta ukupno gledano, ve
i stvaranja osnove za uspostavljanje odgovornosti za svoj svet (kao to sada imamo naelnu
pretpostavku o odgovornosti za sebe i ono to se smatra svojim). Moda se tako stvara i osnova za
neku joe veu produktivnost i racionalnost zasnovanu na optoj odgovornosti za budunost.
Na kraju ovog poglavlja treba jo neto rei o odgovornosti preduzea, firmi i korporacija. Ono
to sve ukljuene u posao zanima jeste konani rezultat: potroae konani proizvod, radnike zarada,
a poslodavce profit. To je neto to bismo mogli nazvati "primat rezultata" i potpuno odgovara
utilitaristikoj logici na kojoj je ekonomija i zasnovana: da je rezultat ono "to se broji". Ali onaj
rezultat koji nazivamo profit ima neke posebne karakteristike, pre svega veliinu i koncentraciju koja
predstavlja, moe se rei, posebnu drutvenu vrednost. Profit predstavlja vaan deo ekonomskog
procesa, bez njega (ili nade u njega) nema investicija, nema prilika za rad, raspolaganje sa njim
predstavlja posebnu odgovornost. Ta se odgovornost obiajno artikulie preko sistema normi koje
vae za preduzetnike i kapitaliste, i ekonomski najznaajniji aspekt tih normi jeste imperativ da
zaradjeni novac u vidu profita nije asno potroiti nego ga treba uloiti da bi doneo jo vie profita
i jo vie novca, koji se onda opet ulae. To je ono to omoguava stalni napredak ekonomije
i potrebnu akumulaciju kapitala da bi sve imalo potrebni nivo sigurnosti i kontinuiteta. U tom smislu
odgovornost firmi i njihovih vlasnika je i velika i vana. Ipak, u okviru te iste obiajnosti koja
ispostavlja jedan od najznaajnijih oblika odgovornosti koji je naa civilizacija stvorila razvio se mit
o amoralnom biznisu.22
21
Cf. Richard T. De George, op. cit. p. 411: "U IBM tehniari nose jakne i kravate, kao i menaderi. U jednom
GM pogonu menaderi idu bez kravata, obueni kao radnici". Da li e ovo "izjednaavanje" postati novo radno
"pravo" ostaje da se vidi. Ekplikacija raznih formi takvih "prava" medjutim moe u procesu trijarisanja dovesti
do toga da se jednom stvore bolji radni uslovi, (ili da se oni stalno poboljavaju) na ta bi ipak trebalo da se ima
pravo.
22
Ova izuzetno zanimljiva socijalna pojava (obiajna shema) predstavlja jednu veoma sloenu predrasudu koja
igra vanu ulogu ne samo u mobilizaciji preduzetnitva nego i, jo vie, u suoenju sa velikim i esto rigidim
zahtevima vladajuih religija u najbogatijim delovima sveta. Moda nije preterano rei da je ovaj mit iako je
on u sutini kompatibilan sa protestantskom religijom (i njenim odnosom prema bogaenju, kako je to
36
Mit o amoralnom biznisu, veoma rasprostranjen u ekonomski najuspenijim delovima sveta,

naroito u Americi23 (mada je kao stanovite, a ne vie kao vaei mit, prisutan i na mnogim drugim
mestima u svetu), veoma je zanimljiva obiajna shema. Po njemu "posao posla" je samo i jedino
profit, ali to je ustvari jedan drutveni, i drutveno verifikovani, odbrambeni mehanizam od
moralistikih pridika i propovedi, i oslanja se na tezu da svako treba da gleda svoja posla.24 Ali i vie
od toga - da je posao kapitalista i menadera da budu to uspeniji; stanovite koje je, po vidjenju
njegovih zastupnika, i dovelo do enormnog razvoja sada razvijenog sveta. Ali amoralnost ovde ne
oznaava nemoralnost, moralnu neispravnost, ve razdvajanje neega to se popularno doivljava kao
moralni zahtev, a ustvari je oblik moralizma, nametljivog i sitniavog popovanja bogatima u pokuaju
da im se nametne kompleks krivice. Na takve (manje-ve stalne) pokuaje kapitalistiki
i preduzetniki drutveni sloj je reagovao stvaranjem jednog poslovnog kodeksa koji se zasnivao na
strogosti, strogosti koja je ponekad mogla izgledati (ali je ponekad stvarno i bila) rigidna, beutna
i beskrupulozna. Drutvena funkcija tog stava bila je viestruko znaajna, poev od toga da se tako
uvalo jezgro preduzetnike volje od proizvoljnosti razornih i demotiviuih uticaja (pre svega
hedonistikih), pa do toga da je to omoguavalo formalizaciju odnosa potrebnu za stvaranje bezline
slubenosti koja je potrebna za efikasno i nepristrasno obavljanje posla. Sve je to ustvari artikulacija
poslovnog segmenta u optem sistemu vrednosti jednog drutva, i neka takva artikulacija uvek postoji,
samo je pitanje koliko je kvaltetna, tj. koliko doprinosi a koliko odmae ljudima u njihovoj slobodi
postavljanja ciljeva. Sloboda je ovde, kao i u drugim kljunim momentima poslovanja vrednost
posebno dragocena: da bi sloboda stvarno bila pretpostavka uspeha potrebno je da se uspeh (slobodno,
ali i stvarno) ceni i potuje kao finalna intrinsina vrednost. Ono to je odluujue je da je ta vrednost
faktiki prihvaena - tek tako ona postaje stvarni deo vaeeg sistema vrednosti. Ona e onda kao
svoju posledicu, a i pretpostavku, imati ozbiljnost, pamet, odgovornost (a ovo poslednje izgleda za nas
ovde najzanimljivije, i njemu se u ovom radu posveuje najvie panje).
Mit o amoralnom biznisu polazi od pretpostavke da profit i novac figuriu kao kljuni
vrednosni parametri uspeha. Oni su ono to je vano (spoljanji izraz ostvarenog dobra). elja za
dobrim ivotom se priznaje i ceni, ali se smisao "dobrog ivota" definie unutar sistema nezavisno od
moi izbora (slobode) kao takve. Sloboda da se bira (ta je) vlastito dobro se definie tako da predmet
biranja nije vlastito dobro (to je ve sadrano u pretpostavci) ve vie dobra. "Dobro" ne mora biti
strogo definisano: tu je profit i novac da ga univerzalno predstave. Tako se, preko ovog formalizma,
od individualne motivacije dolazi do univerzalnog blagostanja.
Korporacije (firme, preduzea) - se u ovom kontekstu pojavljuju kao subjekti. Oni su
artificijelne, nevidljive, "pravne" osobe25 - ali koje mogu da deluju, da imaju svojinu, da bude tuene!
Koju vrstu odgovornosti imaju takvi entiteti? Moralnu, pravnu, - socijalnu? Svrha njihovog postojanja
jeste da organizuju rad (da "rad" postane "posao") a ne neto drugo! Ali mo delanja koju poseduju
ini ih akterima u istom onom smislu po kome se ljudima kao osobama pripisuje odgovornost. Iako
ljudi ine preduzea ipak rezultanta njihovog delovanja moe da se artikulie (i onda percipira
i deluje) kao odgovorna osoba (sa osobinama koje mogu da lie na karakterne osobine: upornost,
popustljivost, dugoronost, impulsivnost, etc.).
analizirano u Weberovoj knjizi Protestantska etika i duh kapitalizma), bio protivtea ograniavajuim faktorima
sadranim u tim religijama i da je odigrao kljunu ulogu u ekonomskom razvoju Zapada.
23
O tome, filozofski i analitiki ubedljivo, posebno zanimljivo pie Richard T. De George, cf. Business Ethics,
ch. 1.
24
U politikoj filozofiji ovo je stanovite veoma dobro obrazloeno u Milovoj tezi o odbrani slobode i njegovim
uvenim prostim naelom o tome da niko, ni drava ni drutvo, nemaju pravo da se meaju u slobodu
pojedinca, osim kada je to potrebno radi odbrane drugih. Njegovo vlastito dobro je njegova privatna stvar,
i politika sloboda se sastoji ustvari u obezbedjenju te privatnosti. Cf. D. Mil, O slobodi, str. 43-4; cf. takodje
J. Babi, "Utilitarizam i sloboda: Ogled o D. S. Milu", Dometi, Rijeka 1985, god. XVIII, br. 10, pretampano
kao 4. glava moje knjige Moral i nae vreme.
25
Cf. supra, fn. no. 17.
37
U vezi sa tim postoje dva stanovita: 1) "Klasino" ("usko", ili "organizaciono", kakvo zastupa
M. Friedman26: Svrha odredjuje funkciju: "Ford pravi automobile"! Ali on ne moe da odustane od
toga po volji! Drugi oblik ove teze jeste ona o profitu kao kona;noj vrednosti, to povlai da je
odgovornost preduzea upravljena prema njihovim vlasnicima u savremenom svetu vlasnicima
akcija tih preduzea.
Drugo stanovite polazi od jake teze o medjuzavisnosti u sferi ivota: raznovrsni i viestruki su
uinci biznisa u raznim pravcima, neki biznis nije tu samo radi neke odredjene vrste proizvoda ve
i zbog neega drugog: da se stvaraju prilike za rad, prilike da se proizvedu stvari od vrednosti, da se
investira, da se svoj kraj ili svoja zemlja uini bogatim i uspenim dajui ljudima ivot koji bi bez
toga bio oskudniji, tei i manje uspean; tu je zatim uinak na okolinu, i mnogi drugi uinci. Otuda
zahtev za poveanom drutvenom odgovornou: firme imaju poveanu drutvenu odgovornost, one
su dune da doprinesu razvoju i blagostanju okoline, a jedan od razloga za tu dunost jeste u injenici
da one to prosto mogu, i esto jedino one mogu. Razlozi koji se navode za ovo stanovite opet su
mnogostruki: - moralni, drutveni, pomodni, odnos moi, uticaj drave (regulativa), etc. Prvo
stanovite locira odgovornost u relaciju prema shareholders, dok drugo, u koje se uklapa i npr. teza
o strict liability, u jednu mnogo iru relaciju prema stakeholders. 27
Nije se lako opredeliti izmedju ova dva suprotna stanovita. Moda je problem upravo u onome
to ih suprotstavlja, u ekstremnosti oba stanovita, i moda je reenje negde izmedju njih. Jer, npr.
sasvim je ljudski razumljivo i moralno potrebno da firma koja planira da zatvori svoje pogone
u nekom kraju to ne ini napreac, potpuno slobodno i kako hoe, bez ikakvih obaveza prema ljudima
i okolini koji su u tu firmu mogli uloiti veoma mnogo svog ivota. Nije u redu da se neka fabrika
zatvori napreac, na osnovu potpuno slobodne odluke njenog vlasnika ili menadera, ve takvi
postupci treba da se vre odgovorno, uz potovanje svih onih kojih se taj postupak tie i koje pogadja.
Medjutim, ovde imamo posla sa pravima ljudi prema preduzeima (naroito velikim preduzeima)
u okviru tzv. negativne slobode, slobode da se ne bude manipulisan, povredjen ili oteen. Dalek je
put od ove take do neke u kojoj bi firme imale i pozitivne, a ne samo negativne, dunosti prema
svojoj okolini: u kojoj bi preduzea u nekom kraju imala dunost (u smislu da ih se moe opominjati,
nagoniti ili sankcionisati ako to ne ine) da uestvuju u gradnji kola, crkava, bolnica, puteva (izvan
one mree koja je njima potrebna) itd. Niko nema pravo da povredjuje drugoga, pa bilo da je to
i preduzee. Iz toga sledi da preduzea nisu duna da se rtvuju za opte dobro. Opte dobro mora biti
zatieno kao i svako drugo dobro, i to u meri svog znaaja (a to znai da poto se radi o velikom
dobru i ta zatita treba da je adekvatna), ali iz toga ne sledi pravo da se u njega zahvata bez pitanja
i bez pretpostavke odgovornosti. Zato je ovo drugo stanovite, pogotovo ako se grubo i preiroko
tumai, iako moda plauzibilno na prvi pogled, ustvari ekonomski, a i moralno, sumnjivo i u sutini
paternalistiko.
Ono to na kraju ipak treba da se istakne jeste da se argumenti oko ova dva suprotstavljena
stanovita o tipu i vrsti odgovornosti preduzea prepliu i uslovljavaju: i trae poveanu pravnu
regulativu! Nametanje poveane odgovornosti velikih korporacija vodie u potrebu da se ta
odgovornost artikulie i kanalie, i da se postupci "rtvovanja za opte dobro", stave pod kontrolu,
onu kontrolu koja je jedino efikasna u ovim stvarima: dravnu kontrolu. To dakle vodi u poveanu
kontrolu i smanjivanje slobode!
26
Npr. u: M. Friedman, "The Social Responsibility of Business Is to Increase Its Profit", pretampano u mnogim
antologijama, pored ostalog i u: Tom L. Beauchamp & Norman E. Bowie, Ethical Theory and Business,
Prentice-Hall, Englewood Cliffs, 2nd. ed. 1983. pp. 81-83, 4th. ed. 1996, pp. 55-60.
27
Cf. npr. T. L. Beauchamp & N. E. Bowie, op. cit., Ch. Two; ili W. M. Hoffman, R. E. Frederick,
M. S. Schwartz, Business Ethics: Readings and Cases in Corporate Morality, (4th. ed.), McGraw Hill 2001,
Ch. 11.
38
Poglavlje IV - Marketing, Konkurencija, Reklama

1. Cilj trgovine je prodaja. tavie, situacija u poslovanju je danas takva da je zapravo lako
proizvesti - teko je prodati. Prodaja medjutim i predstavlja cilj posla, to je cilj i proizvodnje
i trgovine. Ona je zavrni, i po svemu kako izgleda najtei deo posla. Prodaja je takodje, po mnogo
emu, veoma specifian oblik posla, u mnogim aspektima bitno drugaiji od ostalih delova tog
procesa. Ali na pitanje koje moralne uslove ona mora zadovoljiti odgovor moe biti drastino
jednostavan: da kupovina bude dobrovoljna! Medjutim uslov koji zahteva ovaj surovo direktan
odgovor na jedno prosto pitanje zapravo nije tako lako ispuniti kao to moe izgledati na prvi pogled.
Postoji mnogo naina da to samo izgleda tako, a da ustvari ne bude tako. Tehnike prodaje tako su
razvijene da nije uvek lako ustanoviti kada je kupovina zaista dobrovoljna u onom smislu u kome
dobrovoljnost ima svoju pravu vrednost: da je to slobodna, neometana, odluka onoga ko tano zna ta
odluuje, bez prisile i bez pogrenih pretpostavki koje bi ukazivale na moguu skrivenu prevaru. Ali
kada je to sluaj ne mora biti odluivo na neki lako utvrdiv nain, tako da na gornje pitanje moe biti
teko odgovoriti. Ta tekoa je zanimljiva utoliko to ona ne mora biti od naelne ali je zato od velike
praktine vanosti. Naime, moe se lako desiti da naknadno, ili za onoga ko ima dobar uvid u ono to
se deava, ko je dovoljno obrazovan ili upuen bude jasno o emu se radi, a da ipak istovremeno ne
moe nita uiniti da relevancija njegovog uvida bude i od kakvog znaaja, za njega samog
a pogotovo za druge, u nekoj datoj situaciji. Primeri su mnogobojni.
Moe se navesti primer kampanje koju je kompanija Nestle28 sprovela u nizu nerazvijenih
zemalja i zemalja u razvoju, naroito u Africi, da bi tamo plasirala i poveala svoju prodaju mleka za
bebe. Mleko koje je proizvodila i prodavala kompanija Nestle jeste zamena za majino mleko,
i neophodno je u sluajevima u kojima je majka izgubila mleko da bi se beba prehranila. To je mleko
u prahu koje, da bi se moglo upotrebiti, treba da se u odgovarajuoj srazmeri pomea sa
sterilizovanom vodom. Ali reklama koja je koriena za ekspanziju prodaje bila je tako uspena da je
dovela do masovnog naputanja dojenja i prelaenje na vetaku ishranu, takorei odmah, ili skoro
odmah, po rodjenju dece. Reklamna kampanja je bila agresivna: oglasima, plakatima, i, to je naroito
sporno, podelom besplatnih paketa deje hrane u porodilitima, kako samim porodiljama tako
i bolnikom osoblju. Efekat je bio straan: nakon upotrebe tog jednog besplatnog paketa majino
mleko bi presuilo, a mnoge majke su bile dovedene u poloaj da moraju da kupuju neto to im inae
ne bi trebalo. Ako su bile siromane dovijale su se na razne naine, po pravilu razredjujui mleni
prah u mnogo vie vode nego to je formula predvidjala, koristei pri tom nesterilizovanu vodu, to
vodi u teke oblike pothranjenosti, bolest i umiranje dece. Ovo se granii sa direktnim kriminalom,
koji uveliko podsea na "poklon" prvog pakovanja droge buduim narkomanima. Ali i drugi aspekti
Nestleove reklame, ija moralna neispravnost nije tako vidljiva, su moralno sporni: plakat sa
privlanom belom enom koja hrani dete iz boice nosi jasnu poruku da "moderne" majke svoju decu
hrane iz boice a ne svojim mlekom, da je dojenje "nazadno", "primitivno", dok je hranjenje iz boice
lako postajalo pitanje prestia. Ako se tome doda da su Nestleovi prodavci ulazili u bolnice odeveni
u belo, da bi dali besplatne pakete deje hrane porodiljama, to je ove moglo dovesti u zabludu da su
oni medicinsko osoblje, onda se ta slika ini samo jo gorom. Na kraju treba dodati jedan vaan detalj:
Nestle je pre toga svoje proizvode, sa slinim tehnikama reklamiranja ali sa znatno manje drastinim
negativnim posledicama, uspeno plasirala u razvijenim dravama Zapada. Pitanje koje iz ovoga sledi
jeste: Ako neki postupak moe da se izvodi u razvijenim, zato ne bi mogao i u nerazvijenim
zemljama? A kontrapitanje glasi: da li je potrebno mnogo da se zna da e jedna proseno siromana
ena iz Afrike mnogo tee, ako uopte, smoi snage da ne upotrebi poklonjeno vetako mleko nego
neka prosena ena sa Zapada?
Sve ovo pokazuje da je mogunost manipulacije u reklami ogromna, i da je ona zasnovana na
prima facie ispravnosti prodaje kao takve, i neodredjenosti uslova u kojima se ta ispravnost
uspostavlja. Taj problem se ne protee samo na reklamu ve na ceo proces marketinga, na prodaju kao
28
Cf. T. L. Beauchamp & N. E. Bowie, op. cit. pp. 590-591 (4th. ed.), 607-8 (5th. ed.); cf. takodje:
R. T. De George, op. cit. pp. 244-5.
39
takvu. Ne samo nain prodaje ve i poetni uslovi od kojih se polazi su predmet na koji se moe
uticati na razne naine, ukljuujui i one koji su moralno sumnjivi ili nekorektni. Poev od formiranja
cene.
Kako se formira cena? Naelo slobodnog trita kae da se cena formira slobodno, i da
"istinita" cena predstavlja onu taku na kojoj se susreu maksimalne spremnosti kupca i prodavca,
kupca da toliko plati a prodavca da za toliko proda. Poto ova pretpostavka slobode podrazumeva da
nije mogue unapred odrediti ove spremnosti to je pitanje cena jedno isto empirijsko pitanje na koje
nije mogue unapred odgovoriti: tek kad se prodavac i kupac suoe poinje proces na kraju koga se
uspostavlja cena koja je mera prenosa vlasnitva (ili ve ta je ono to se prodaje, nekog prava) onoga
to je predmet kupovine sa prodavca na kupca. Poto po pretpostavci kupaca i prodavaca ima vie to
ova injenica jo vie uslonjava ovu situaciju, unosei dodatni moment nesigurnosti oko toga koja e
cena na kraju biti uspostavljena: sa strane prodavca koja je najvia cena koju bi neki kupac (koga
treba nai!) bio spreman da plati, a sa strane kupca za koju bi cenu prodavac (ili neki drugi prodavac,
ako se on nadje!) bio spreman da proda. Konkurencija je tako kljuni sastavni deo slobodnog trita,
i jedno od glavnih pravila igre. Krajnji rezultat mehanizma konkurencija treba da bude najvii kvalitet
(i najvea koliina) robe po najniim cenama. Pre nego to se malo detaljnije osvrnemo na neka bitna,
medju njima i logika, svojstva konkurencije, jo par rei o nekim vanim momentima u moguoj
artikulaciji mehanizma prodaje, upravo onim kojima se potiskuje ili izbegava delovanje konkurencije.
2. Konkurencija pretpostavlja ravnopravnost i odredjenu pravinost u trinom procesu, ali ove
pravinosti ne moe biti ako konkurencija nema onaj oblik razudjenosti koji joj omoguava da bude
prisutna u konkretnim trinim transakcijama. Direktna prisila ili prevara (pa i indirektna, kakvu smo
opisali u gornjem primeru agresivne reklame Nestleovog mleka za decu) su po pravilu skopani sa
velikim poslovnim rizikom, ali postoje drugi, moda samo naizgled elegantniji, naini da se
konkurencija zaobidje i izbegne. Jedan od glavnih takvih naina jeste monopol.
Monopol predstavlja poziciju u kojoj nema konkurencije - ona je iskljuena jer je prodavac
samo jedan, i drugi prodavci su iskljueni iz procesa trgovine. Monopolom se postie dominacija
u trgovini nekom robom, i iskljuenjem konkurencije zapravo se iskljuuje trite. Monopolista
postavlja cenu kakvu hoe, i kako nema konkurencije jedini mogui kupev uzmak jeste uzmak iz
same kupovine - to nije uvek mogue. Kada to stvarno nije mogue moe se rei da monopolista dri
kupca pod potpunom kontrolom i moe da mu za svoju robu naplati zapravo koliko hoe. Znaajan
deo sadraja pojma "kupovine" se tako ustvari gubi i prodaja tei da postane distribucija,
a monopolista stie mo koja ne proizlazi samo iz profita (zarade) koji ostvari prodajom ve veliki,
moda i preteni, deo njegove dobiti proizlazi iz njegove pozicije iz koje moe da ucenjuje kupca.
Ovako opisan monopol oigledno spada u neto to, poto ugroava same osnove trine
privrede i konano njenu produktivnost i vitalnost, treba da se regulacijom zabrani ili ogranii. I to se
po pravilu i ini. Ali u samom procesu trgovine sadrani su procesi koji po prirodi stvari, ili po
inerciji, vode stvaranju monopola. Ve osnovni mehanizam trita, odnos ponude i potranje, deluje
u tom pravcu: ponuda podrazumeva da se nudi to vie (koliine, kvaliteta) za to manju cenu. Ali
onaj ko je najuspeniji u ovome postepeno e preoteti trite od ostalih, on e ostale svojim
kvalitetnim nastupom zapravo uguiti i na kraju e ostati sam na pijaci. Kada se to desi on e imati
privilegovanu poziciju monopoliste, kao prirodnu nagradu za svoju ekonomsku uspenost. Bie samo
to da se on pokazao uspenim u onome to se kao posledica i rezultat ove njegove uspenosti sada
ukida! Konkurencija mu se pokazala kao lestve da se popne na nivo na kome mu te stepenice vie ne
samo da nisu potrebne nego su one u procesu penjanja na neki nain "potroene" do take da ih vie
nema! Tako konkurencija po inerciji vodi u monopol.
Negativne strane ovog procesa su viestruke: pre svega to je gubitak onog kljunog trinog
momenta sadranog u konkurenciji, gubitak slobode za jednu stranu u procesu - za kupce, prestanak
potrebe za normalnom odgovornou za prodavca, koji kad postane monopolista vie ne mora da
brine ni o robi ni o kupcu na nain na koji je morao ranije, na onaj nain koji je ustvari trini
regulator ali i garant slobode koja je zaloena u trini proces.
40
Postoji mnogo naina na koje se gradi i uspostavlja monopol. Najdirektniji je ovaj gore opisani,
koji je posledica logike delovanja samog trinog procesa. Ali to ne mora biti deo tog procesa, ve se
proces moe imitirati a da se ustvari radi o izgradnji monopola. Ako neko svoju robu prodaje ispod
cene (to na prvi pogled predstavlja logiki nonsens i ekonomsku nemogunost) zato da bi potisnuo
svoje konkurente da bi nakon toga postigao monopolski poloaj, onda se deava jedna zanimljiva
stvar: on koristi upravo trine mehanizme da bi te iste mehanizme ukinuo (kao to se neki
demokratski mehanizmi, npr. izbori, mogu koristiti da bi se demokratija, tj. izbori, ukinuli). Budui
monopolista investira u nie cene, tako gui konkurenciju, i na kraju ostaje sam. Ovo naroito lako
moe da se izvede ako veliki prodavac ili dobavlja eli da se otarasi sitnih konkurenata; on uz
izvesno dodatno ulaganje i privremeni gubitak koji se kasnije viestruko nadoknadi, moe sa lakoom
spreiti nekoga ko tek ulazi u posao ili ko je prosto po veliini znatno manji. On za ovo koristi trini
mehanizam - prisiljava svoje konkurente da prodaju jeftinije i da, po pretpostavci, kolabiraju ne
mogui da prate taj proces do take posle koje bi i dalje mogli opstati. Velike firme svoje gubitke na
jednom mestu obino mogu da nadoknade dobitkom na drugom mestu ili dobitkom na nekoj drugoj
robi. Prenoenjem troka sa jednog prostora ili posla na drugi moe se enormno poveati manevarska
mo firme, i nikako nije sluaj da je uvek lako utvrditi da li se radi o potenoj i lojalnoj konkurenciji
ili o neispravnom dampingu da bi se postigao monopol.
Tu su zatim i druge tehnike, pre svega podela triita izmedju pojedinih firmi, uz dogovor
o fiksnim cenama. U ovom sluaju se vie (stvarno ili formalno) nezavisnih firmi pojavljuje kao jedna
poslovna osoba, prividno podeljena da bi se izbeglo otkrivanje monopolskog ponaanja, ali izmedju
tih firmi nema konkurencije i one se na tritu ne pojavljuju kao razliite.
Sledea tehnika iz ovog niza jeste ukrupnjavanje, integracija preduzea, stvaranje lanaca
prodajnih mesta (kojima nije mogue tako lako konkurisati) to opet vodi u fiksiranje cena i dodatno
obezbedjivanje profita. Fiksiranje cena moe dovesti do stabilizacije opskrbe, obezbedjivanje profita,
do regulisanja ponaanja i poboljanja kvaliteta kako robe tako i samog poslovanja. Sve su to pozitivni
efekti. Ali svejedno oni su u sutini antitrini i poveanje cene - ili izostanak njenog mogueg
smanjivanja - ide konano na raun potroaa. Svi postupci kojima se onemoguavaju, ili zabranjuju,
diskonti, rasprodaje, i uopte smanjivanje cena ispod nekog odredjenog nivoa, imaju za efekat ovakvo
ugroavanje trinog naina poslovanja. Poto takvi postupci imaju tendenciju kumulisanja, to njihov
uinak nikako ne moe da se zanemari. Kasnije u ovom poglavlju govoriemo jo o problemima
u vezi sa konkurencijom, ali ovi su oni koji u praktinom ivotu najlake i najee dolaze do izraaja.
Konani izraz stvaranja monopola bie poveanje cena, preko stvarne vrednosti proizvoda koji
se prodaje, to e voditi u tzv."ekstra-profit". Mada se moe zastupati teza da u tritu ne moe biti
nekog limita u profitu, ta teza moe da se moralno (i racionalno) brani samo ako se iznosi uz
pretpostavku da konkurencija postoji i funkcionie: tamo gde je konkurencija stvarna zaista nema
razloga da se kae - ili neto uini da tako bude - da profit mora da se zadrava u nekom "okviru": sve
dok je kupac slobodan u formiranju svoje spremnosti da kupi i plati cenu koju plaa tu nema nikakvog
stvarnog problema. Na primer, enormne cene umetnikih slika koje su nametnuli bogati kolekcionari,
iako dodue liavaju mnoge ljubitelje umetnosti da uivaju u nekim od najveih umetnikih dela,
nemaju ovaj defekt u trinom aspektu (ako neki defekt i postoji on je neke druge vrste):
prenapregnuto trite umetninama, sa svim svojim nedostacima, predstavlja ipak jedno pravo trite.
Ali tamo gde konkurencije nema pitanje pravinosti visine profita odjednom postaje jedno realno
pitanje. Tada s pravom moemo govoriti o nepravednim cenama i nepravedno visokim profitima koji
su rezultat ucene i iskoriavanja monopolskog poloaja. Sitaucija postaje slina onoj koju nalazimo
u zelenaenju ili lihvarenju: kada oni koji pozajmljuju novac uzimaju zelenake kamate, tvrdei da je
to ono to se "dobija na tritu" a ustvari koriste priliku da te kamate uzmu od onih koji ne mogu
drugaije da dodju do pozajmica a istovremeno ne mogu, ili misle da ne mogu, da se odreknu potrebe
za pozajmljivanjem.
Drugi slini oblici naruavanja trinog mehanizma, esto skriveni i teko utvrdivi,
predstavljaju "rasprodaje" (a u sutini ovde spada i "dampingovanje" koje ne ide za stvaranjem
monopola ve za "uletanjem" u trite sa namerom da se jednokratno ubere neki profit -
41
paradigmatski primer ovog pristupa imamo u prodaji kradene robe za koju se uzima da u trinom
smislu nije kotala nita a za koju je istovremeno potrebno da se to pre proda kako bi se in kradje
sakrio i potisnuo ali ako kradene robe bude mnogo to moe da nanese ozbiljnu tetu pravom tritu),
zatim navodni "popusti" u odnosu na izmiljene (previsoke) poetne cene.
Tu spadaju i drabe, u svoja dva osnovna vida: aukcije i licitacije. Prvom obliku pribegavaju
ponekad prodavci da bi izvukli najvie mogue cene, drugom pak kupci kako bi dobili najnie cene.
Po sebi gledano ovi postupci su ispravni i dopustivi, ali oni su veoma podloni manipulaciji
(nametanjem, probijanjem za ovaj postupak potrebne tajnosti - kod licitacija, kod poetnih ponuda,
itd.), to veoma oteava postizanje stvarno ravnopravnog poetnog poloaja. Za uspenost, ali i za
trinu korektnost, ovih postupaka kljuno je potovanje procedure, a ona ne samo da moe biti
komplikovana ve ukljuuje sastojke koji su, ili mogu biti, u principu sumnjivi, i u svakom sluaju
veoma pogodni za indukovanje problema i prilika za zloupotrebu. Tu je pre svega zahtev i potreba za
tajnou nekih od krucijalnih delova te procedure, to sa jedne strane oteava kontrolisanje a sa druge
strane upravo otvara put za zloupotrebu i manipulaciju. Taj put nije otvoren samo za one koji vode
proces, ve i za sve druge koji u njemu uestvuju, npr. u licitacijama ponudja moe da da ponudu
koju ne moe da realizuje ali je u stanju da duboko udje u posao njene realizacije i da onda iz pozicije
poluzavrenog posla ucenjuje naruioca poveanjem cene, produenjem rokova itd. Druge
mogunosti ukljuuju razne vrste prethodnih dogovaranja, "probijanja" tajne i blefiranja, sve da bi se
izbegao upravo onaj efekat koji treba da bude postignut: najnia (ili najvia) cena. Konano, ovo je
veoma pogodan medij za uspeno podmiivanje. - Ipak, ovi poslovi su iroko rasprostanjeni, pa iako
ne predstavljaju ba idealnu primenu trinog principa slobode poslovanja, ipak zadovoljavaju
minimum zahteva tog principa i teko mogu da nadju zamenu.
Postoji zatim jo itav niz raznih tehnika kako se moe izbei delovanje trinog principa
i konkurencije. Neki od njih su: dizajniranje koje oteava uporedjivanje cena razliitih proizvoda,
oteavanje utvrdjivanja cene kroz komplikovane tehnike postavljanja cene, pakovanja, zavodljive ili
zbunjujue nalepnice, rokovi, opisi sastava, indukovanje tranje (o tome jo neto vie kad budemo
govorili o reklami), "komandovanje" modnim pravcima (ne samo u stvarima mode nego virtuelno
u svmi sferama potronje), itd. Sve to moe da bude manipulisano i da kupcu otea poziciju
kompetentne strane u relaciji prodavac-kupac.
3. Ovde je pogodno mesto da se, pre nego to se kae jo neto o reklami i logici koja joj stoji
u osnovi, malo detaljnije raspravi tema konkurencije i da se kae neto vie o logici koja stoji u osnovi
ovog za trite kljunog momenta.
Konkurencija je implikacija slobode. Ona podrazumeva da svako ima ansu, da je svako
u svojim odluivanjima slobodan i da su svi odnosi otvoreni i predmet mogueg pregovaranja
slobodnih ljudi koji znaju ta hoe. Naravno da ovi uslovi u stvarnosti esto ne postoje, ali
konkurencija se, kao i trite, uzima kao jedno naelo i kao jedan kriterijum, pa otuda njihovo
"postojanje" nije funkcija njihove realizacije ve je uslov da bi neto moglo biti onako kako to naelo
i taj kriterijum zahtevaju. Dve opte pretpostavke ovome stoje u osnovi: 1) vie "dobra" (ma kako da
se ono definie) je nunim nainom bolje nego manje dobra; i 2) postoji opta vrednosna samerljivost
koja omoguava poredjenje i utvrdjivanje ta je "vie" i "manje". "2)" je pretpostavljeno u "1)" ali
"1)" ipak ne sledi iz "2)": da bi se tvrdila teza sadrana u "1)" nuno je, ali nije i dovoljno da vai teza
"2)". Da bi se moglo govoriti o "vie" i "manje" mora postojati opta samerljivost, ali iz toga jo ne
sledi da je vie neega nuno i bolje nego manje od toga istoga. Ali ono to je za nas u ovom
kontekstu vanije jeste da ove pretpostavke omoguavaju postojanje trinog odnosa, odnosa ponude
i potranje kao otvorenog i slobodnog odnosa u koji nije unapred investirana neka vrednosna
pretpostavka (koja bi tu slobodu zatvorila), i da je to osnova na kojoj se formira pojam cene koja se
slobodno formira, to je opet pretpostavka za stvarnu efikasnost. U osnovi ove koncepcije stoji jedno
stanovite koje moemo oznaiti kao pragmatizam.
Ali ono to predstavlja konceptualni problem sa konkurencijom - u teorijskom smislu osnovni,
mada se u praktinom smislu znaaj ovog problema ispoljava tek u graninim situacijama - jeste to
42
bi konkurencija trebalo da bude regulator trita, i to njegov savren i savreno pouzdan regulator, ali
se takodje esto kae kako konkurencija ne pokriva celinu trita, to je injeniki oigledno.
Konkurencija zaista ni kroz vreme ni kroz prostor ne pokriva sve poslovne delatnosti, i sasvim je
sigurno da u tom medjuvremenu i medjuprostoru postoji ogromno polje koje je regulisano drugim
pravilima, i mnoga od tih pravila, budui da predstavljaju odstupanje od trinog principa, doputaju
ili otvaraju prostor za najrazliitije manipulacije ponudom i potranjom koje se reguliu na neki drugi
nain. U tom prostoru e onda - sa stanovita trita - da vlada princip proizvoljnosti u formiranju
cena. Tamo gde imamo konkurenciju imaemo "istinite" cene, ali tamo gde konkurencije nema
poslovanje e se obavljati na drugim pretpostavkama koje su ustvari indikator odsustva trita
u nekoj, ali definiciono znaajnoj, meri.
Konkurencija, koja se uzima kao onaj mehanizam koji bi trebalo da sve odnose izmedju ponude
i tranje kao i mehanizam formiranja cena trino regulie, ispostavlja se tako ne kao pretpostavka
trita ve kao njegova posledica. Konkurencija poboljava trite, ali samo trite ne pretpostavlja
konkurenciju. Mi dodue moemo rei da su takvi postupci kao to je, kod kupovine, podcenjivanje
stvarne vrednosti onoga to se kupuje ili precenjivanje onoga to se prodaje deo standardne forme
pregovaranja u kupovini odnosno prodaji. Podrazumeva se da prodavac polazi od vie cene, kao to
kupac polazi od nie; nemogue je da bude obrnuto, kao to je nemogue i to da se na realnom tritu
cena unapred zna. Konkurencija vodi realnoj ceni kao konanom istinitom balansu izmedju snage
elje da se kupi i snage elje da se proda, ali se do tog balansa dolazi kroz proces koji se postepeno
otvara. Idealno trite pak pretpostavlja da potpuna i otvorena konkurencija ve postoji.
U konkurenciji se opet pretpostavlja naelna inicijalna jednakost, ista onakva kakva je zaloena u sam
princip trita. U stvarnosti niti ta jednakost stvarno postoji niti je konkurencija ikad sasvim potpuna
i otvorena. Kada bi to bilo tako taj bi mehanizam zaista jednostavno, jednoznano i neizbeno vodio
maksimizaciji opteg dobra i blagostanja tako to bi se najvii mogui kvalitet robe dobijao za najniu
moguu cenu. To bi maksimalno povealo produktivnost rada, to bi za posledicu imalo optu
maksimalnu mobilizaciju rada, nudei svakome priliku za zadovoljenje svih moguih i dopustivih
ciljeva i tako osnov za motivaciju da se ti ciljevi postave i ostvare. Medjutim, potpuna otvorenost nije
mogua jer je ona cilj a ne pretpostavka konkurencije: cilj je javna najpovoljnija cena, a ona se dobija
suptilnim mehanizmom ponude i potranje u kome se polazi od pomenute pretpostavke da prodavac
cenu postavlja vie a kupac nie od tog optimuma. Tek kad se cena postigne saznajemo ta je sve bilo
u konkurenciji. Ako to nije "sve" cena e se jo promeniti. Proces postaje otvoren tek na svom
svretku. Pod uslovom, naravno, da je bilo vie prodavaca i vie potencijalnih kupaca; bez te
pretpostavke nema konkurencije, iako osnovni trini odnos ponude i potranje moe da se konstituie
i u tom sluaju: to znai da u situaciji u kojoj postoji samo jedan prodavac i samo jedan kupac - iako
trini odnos moe sasvim uredno da se konstituie (pregovaranje, cenjkanje etc) - konkurencije ipak
nema.
A to se inicijalne jednakosti tie naelno prihvatanje njenog postojanja je pretpostavka smisla
konkurencije. Naelo potenja sadrano u konkurenciji dobija svoje jako potkrepljenje iz tog
prihvatanja. Zato je i mogue da neki moralno visoko vredni postupci ne mogu biti predmet moralno
obrazloene obaveze, kao to i neki moralno moda sumnjivi postupci ne mogu biti predmet moralno
obrazloene zabrane, ako se ne moe pretpostaviti ova inicijalna jednakost. To se moe lepo
obrazloiti na jednom primeru. Stavljanje filtera na dimnjake fabrike je svakako hvale vredan
postupak, kao to je i izbacivanje otrovnih gasova kroz te iste dimnjake jedan postupak koji svakako
nije dobar. Ali moe biti da su filteri, ili druga oprema za zatitu okoline, veoma skupi i da trae
stalno skupo odravanje. U tom sluaju ako neka fabrika koja se brine za zatitu okoline ugradi takvu
opremu ona e se nai pred sledeom alternativom: ili e taj troak ugraditi u cenu svojih proizvoda
koji e zato biti unekoliko skuplji nego isti proizvodi kod konkurencije, ili e zbog tog troka smanjiti
profit pa e zato postati nekonkurentna u pogledu moguih investicija u proirenje proizvodnje,
asortimana, reklame ili privlaenja akcionara i sposobnih menadera i proizvodnih strunjaka. U oba
sluaja ona e biti nekonkurentna i njeno ponaanje e biti trino neracionalno. Ona e takvim
ponaanjem na kraju propasti a u svetu e ostati oni koji nemaju takvih vrsta moralnih skrupula.
(Ovde imamo posla sa jednim paradoksom: samo postojanje tih skrupula manifestuje se u njihovom
43
potovanju, tako da odustajanje od njihovog potovanja zbog ekonomske neracionalnosti ne znai

nita drugo nego pridruivanje skupu onih koji tih skrupula i nemaju.) Ali ako bi svi stavljali filtere
i drugu potrebnu opremu na dimnjake ove naelne neravnopravnosti ne bi bilo, pa bi konkurencija na
toj osnovi prethodne ravnopravnosti mogla da odigra svoju pozitivnu ulogu. Ali kako bez spoljanje
intervencije (kao to je zakonska regulativa) obezbediti takvu jednakost prema kojoj se s pravom
moe oekivati od svih a ne samo od dobronamernih da potuju pravila koja su u dugoronom optem
interesu?
Dodue, gledano dugorono, istrajavanje na kvalitetu, preciznosti i pouzdanosti mogu doneti
poveanje prihoda, ali to, prvo, nije sigurno, i, drugo, nema nikakve nunosti da se uopte gleda
dugorono: mnogi poslovi su i zamiljeni kao kratkoroni ili ak jednokratni, a prihod se moe
akumulisati i bez kontinuiteta. Ali ak i tamo gde se dugoronost ne moe izbei, kao u medicini,
teko da se mogu isto utilitaristiki, samo na osnovu maksimizacije profita, opravdati odricanja od
znaajnih kratkoronih dostignua niti da se ta dostignua ogranie samo na ona koja su postignuta
"poteno".29 Da bi se do takvih odredjenja dolo mora se uvesti i neki drugi kriterijum osim samo
maksimizacije prihoda. Ali taj kriterijum ve imamo u onoj drugoj svrsi koju sadri svaki posao,
naime njegovoj posebnoj svrsi koja se moe usavravati nezavisno od cene i ija je vrednosna
artikulacija sasvim drugaija. Upravo na tome se i gradi moralni zahtev u poslu da se ta svrha uskladi
sa optom svrhom poslovanja koju moemo oznaiti kao prihod ili profit. Poslovni moral se i gradi na
odnosu tih dveju svrha. (Tamo gde tog odnosa nema, kao na primer u pitanjima solidarnosti ili pravde,
pitanjima koja se ne odnose na ekonomiju - iako imaju svoju cenu i mogu predstavljati troak - na
primer u pitanjima izdravanja dece ili, jo oiglednije, izdravanja neizleivih mentalnih bolesnika,
tamo nemamo posla sa poslovnim ve sa nekim drugim oblikom morala). Poslovni moral je moral
koji se gradi u kontekstu posla, kao rada koji ima svoju definisanu cenu i koji je konstituisan kao
poslovni odnos: kao neka kupovina i/li prodaja, robe, rada ili neke druge vrednosti. Otuda je poslovni
moral deo javnog morala i po pretpostavci se ne odnosi na postupke koji su privatni ili su prosto izvan
poslovnog odnosa.
Ali ako se npr. radi o poslovnom postupku koji se zasniva na procenama onda se poslovni
postupak opet lako izvrgava u manipulaciju u kojoj se logika koja je sadrana u konkurenciji
pojavljuje u ulozi direktne potpore te manipulacije: podcenjivanje onoga to se procenjuje da bi se to
onda kupilo za sebe ili da bi se namamili potencijalni kupci a onda stvarna procena bila prodata
(nekom drugom) potencijalnom kupcu da bi se stvar koja se prodaje prodala po nekoj nioj ili vioj
a ne po realnoj ceni, naroito kod investiranja gde je praktino nemogue proveravanje jer se
uglavnom i radi samo o procenama, predstavljaju monopolsko ponaanje bez konkurencije. Ili se pak
radi o "nelojalnoj konkurenciji", kao to moemo rei i da je precenjivanje kod prodaje oblik skrivene
prevare, ali isto tako moramo priznati da je to deo trinog mehanizma utvrdjivanja cena kroz ponudu
i potranju.
4. Da se vratimo na ono sa im smo poeli u ovom poglavlju, na reklamu. Prvo emo izneti
nekoliko optih napomena, a zatim jedno detaljnije razmatranje nekih problema u vezi sa
reklamiranjem. Cilj reklame jeste informisanje potencijalnih potroaa da neki proizvod postoji
i o tome kakav je i, eventualno, koliko kota taj proizvod. Ne moe se neto prodati (ili kupiti) ako se
ne zna za njegovo postojanje. Reklama se otuda pojavljuje kao deo procesa prodaje. Ali taj deo tog
procesa je posebno podoban i nudi se sa izuzetnom lakoom za manipulaciju, pa ak i za prinudu, kao
to smo videli u gornjem primeru.
29
Iako je dugoronost svakako jedna od dimenzija u moguem izraunavanju uspeha, u samom raunu to ne
daje nikakav novi kvalitet; dugoroan ili kratkoroan uspeh ostaje uspeh, u jednom i istom smislu u kome je
bitna samo veliina. Teorijski to se moe opravdati onako kako Dek Smart kritikuje utilitarizam pravila
pokazujui da jedini koherentan oblik utilitarizma jeste utilitarizam postupaka - pa bilo da se pod postupkom
broji neki sasvim pojedinaan postupak bilo da je u pitanju sloeni skup postupaka koji se kroz ponavljanje
oblikuju u neku praksu. Princip izraunavanja korisnosti uvek je isti, dugoroan uspeh bolji je samo ako je
stvarno vei. Cf. J. J. C. Smart, "An Outline of Utilitarian Ethics", u: J. J. Smart and B. Williams, Utilitarianism:
For and Against, Cambridge University Press, Cambridge - New York - Melbourne 1990.
44
Ali pre nego to jo malo razmotrimo te probleme treba ukazati na neke primedbe za koje se
ini da su irelevantne ili deplasirane. Di Dord30 navodi sledee "tri irelevantne primedbe" i njima se
mogu suprotstaviti sledei kritiki odgovori: 1) - u socijalizmu reklama nije (bila) potrebna: ali ta je
reklama? Zar i postavljanje proizvoda u izlog ili na policu u prodavnicu nije "reklama"? Zar glasine
ne funkcioniu tako? Uostalom, dovoljno je videti red koji stoji i neto eka i one koji - kad to vide prilaze i pridruuju se: neto se, moda upravo ono to nam treba, prodaje!; 2) esto se kao primedba
navodi nedopustivo nizak ukus raznih reklama - uvredljiv za ukus onih koji su osetljiviji: ali nizak
ukus - za razliku od indukovanja niskih strasti! - sam po sebi nije nemoralan; 3) reklamom se vri
psiholoka manipulacija u proizvodnji "lanih potreba" (neodoljivost, parazitiranje na ljudskoj
nesposobnosti da se odupru: to vodi u ideju o zatiti, koja opet uvodi u paternalizam) - ali ta
primedba lii na primedbu da se nauka koristi za izradu smrtonosnog oruja: nema niega to se ne
moe zloupotrebiti.
Ono to je vanije jesu konkretne a ne naelne primedbe i razmatranje koje nas moe suoiti sa
tim primedbama. Reklama je ne samo podobna, nego se u njoj ve po inerciji indukuje tendencija ka
obmani i nametanju. Za razmatranja tog pitanja potrebno je definisati osnovu obmane - la: potrebna
je dobra definicija lai da bi se moglo precizno utvrditi kada je reklama moralno neispravna zato to
sadri obmanu. Nije dovoljna samo mogunost da reklama bude tako upotrebljena, ili da tako deluje,
moda nezavisno od volje reklamera. Potrebno je da se moe dokazati da je postojala namera da se
obmane; zato je dobra definicija lai toliko vana. Ali tu definiciju nije lako napraviti. U reklamama
se veoma mnogo upotrebljavaju metafore, i u njima se rei i izrazi koriste u jednom prenosnom a ne
direktnom znaenju. Npr. u reklami "Esso puts a tiger in your tank!" niko nee oekivati da e
u njegov rezervoar stvarno da bude stavljen tigar: uostalom onaj ko bi to shvatio doslovno ne bi
svratio na Essovu pumpu ve na neku drugu, ako mu je potreban benzin. Ali u reklami paste za
brijanje u kojoj se tvrdi da ona tako snano omekava da se moe skidati mirgla, i jo to prikae na
televiziji - kao to je bilo u reklami Palmolive-Colgate31, vie nije sasvim jasno da li se radi (samo)
o metafori ili i o neemu vie: o delu informacije koja treba da kao takva deluje podsticajno da se ta
pasta kupi. U ovom drugom sluaju imamo sasvim jasno oekivanje zasnovano na tvrdjenju koje,
kako se u sudskom sluaju koji je tim povodom vodjen pokazalo, bilo neistinito, a ne tek puka
metafora. Uopte, reklama se i zasniva na iskoriavanju oekivanja (od pakovanja, od slika na
ambalai, etc.). Zato je artikulacija reklame u velikoj meri zasnovana na (pretpostavljenim ili kroz
istraivanje utvrdjenim) oekivanjima. Postepeno se razvija ceo jedan novi segment jezika sadran
u oekivanim oblicima reklama za pojedine vrste proizvoda (npr. zaini i parfemi zahtevaju, prema
tim oekivanjjima, razliite oblike posuda, pa iako te posude mogu biti priblino iste veliine
i napravljene od iste vrste materijala, izgleda da bi bilo neprikladno da se zaini pakuju u posude
predvidjene za parfeme, i obrnuto). Ali metafora je istinski medij za poluistine, a one su, naravno,
posebno pogodne za manipulativne upotrebe, jer barataju nagovetajima, aluzijama, itd.
Manipulacija je uvod u prinudu. Kada bi svrha reklame bila samo da informie onda bi
manipulacija mogla da se realizuje samo po cenu direktne lai. Ali svrha reklame nije samo da
informie, ve i da ubedi, ili bar da pokua da ubedi kupca da proizvod kupi. Iako ubedjivanje
(sadrano u svakoj reklami) ne mora nuno da sadri ni manipulaciju ni prisilu - ono to takodje uvek
moe, a svaka uspena manipulacija povlaie neki vid skrivene prinude. Ipak, nije precizno rei da
ubedjivanje nuno povlai manipulaciju, ili nameru da se manipulie: sasvim je mogue iskreno
i otvoreno ubedjivati, dok manipulacija, budui da sadri element namere da se prevari, predstavlja
vie od ubedjivanja .
Manipulacija je zapravo dalekosenija od prisile, jer ova druga uvek ostavlja prostor za skriveni
otpor, dok manipulacija, budui da sadri prevaru, nagoni svoju rtvu da sama prihvati cilj koji joj je
30
31
Cf. Richard T. De George, op. cit. pp. 254-256.
Cf. "Federal Trade Commission v. Colgate-Palmolive Co.", u: A. Pablo Iannone, ed. Contemporary Moral
Controversies in Business, Oxford University Press, New York-Oxford 1989, pp. 416-423. Takodje
u T. L. Beauchamp & N. E. Bowie, op. cit. pp. 500-504.
45
ustvari stran (to u prisili nije sluaj: uvek je neko drugi onaj kome se konano i u potpunosti pripisuje
odluka!). Prevarom se ulazi u duu, njome se porobljuje takorei ceo ovek. Sva ta negativna svojstva
su, u veoj ili manjoj meri, potencijalno prisutna i u reklami. Manipulativne tehnike, koje uveliko
mogu poveati uspenost reklame, raznovrsne su i ponekad dalekosene. Ponekad i takve da im se
rtva nikako ne moe odupreti, kao to je mogunost da se ispod perceptivnog praga svesti putaju
reklamne poruke koje onda deluju potpuno mehaniki, bez ikakve subjektove svesti, a kamoli pak
slobodnog procesa odluivanja koji se u slobodnom trinom odnosu kod kupca podrazumeva.
Zauzimanje bilo kakvog kritikog ili objektivnog stava u takvim sluajevima je nemogue. Stara
stoika teza da ovek moe biti slobodan jednako u lancima kao i u senatskoj togi, samo ako vodi
rauna o sebi, tako biva drastino stavljena u pitanje (slino kao i u, u savremenom svetu rairenim,
praksama indoktrinacije). Gde je tu demarkacija izmedju doputenosti i nedoputenosti, gde je linija
na kojoj se moe tvrditi da vai pretpostavka o kompetentnoj osobi koja moe da se brani?
Moe se, naravno, na ovo odgovoriti da je preterano oekivati ono to ne postoji i to je
nemogue: ljudi ustvari nisu kompetentne, autonomne linosti, one su to samo naelno, a to znai
vie potencijalno nego stvarno, i ono do ega je njima najvie stalo jeste srea a ne sloboda, a reklama
ima za cilj upravo to: da ih usrei (ponudom da kupe neto to im treba - moda dodue nisu znali da
im treba, ali tu je reklama da im to kae - i da tako ispune svoje puste ivote zadovljstvom u kupovini,
sticanju i troenju). I zaista, kad se reklame paljivije pogledaju vidi se da se reklame za decu
i reklame za odrasle zapravo u sutini ne razlikuju! Naravno, ciljne grupe su razliite, i uvek se koristi
ono na ta su pripadnici te grupe na neki nain osetljivi. Deca su jedan primer. Drugi su adolescenti,
gde se njihova nesigurnost u kombinaciji sa adolescentskom omnisciencijom (oseajem da sve znaju
i da ih se sve tie) koristi da se proizvodnjom prestinih ideala nameu modni trendovi koji ih ustvari
zarobljavaju. Time se drastino kri Milov "jednostavni princip" kojim se, sa liberalistike take
gledita koja je jedina u skladu sa osnovnom pretpostavkom slobodnog trinog odnosa, zabranjuje
svako nametanje u sferi postupanja koje se drugih ne tie u tom smislu da bi ih ugroavalo.32 I ovde se
suoavamo sa pravom aporijom: da sloboda poslovnog nastupa u otvorenom trinom sistemu nije
u saglasnosti sa slobodom (i pravom) ljudi da budu potovani u onom minimalnom smislu da ne budu
predmet ubedjivake manipulacije. Drava, koje se Mil najvie plaio kao najveeg izvora opasnosti
za slobodu, ovde nastupa kao regulator i garant prava i slobode. Jer ono to se ovde ispostavlja kao
potrebno i ak nuno jeste regulacija koja bi obezbedila ispravnost ponaanja koja bez te regulacije ne
moe da se oekuje.
U vezi sa svim ovim postavlja se, naravno, pitanje distribucije odgovornosti u reklamiranju,
i sasvim je jasno da e ona biti sloena i razudjena, a ne locirana na jednu taku: svi su odgovorni,
svako na svoj nain - i proizvodjai, i reklamne agencije, i mediji koji reklame prikazuju, ali i javnost
i drava koja u ime te javnosti nastupa sa pretenzijom na ovlaenje na sprovodjenje zakona. Kod
ovoga poslednjeg, drave, pojavie se potreba za posebnim dravnim agencijama koje e se time
baviti, i to e onda proizvesti jo jedno dijalektiko mesto dveju naelno suprotstavljenih sila:
kontrole i zatite.
Reklama je oduvek bila deo biznisa. Njena osnovna svrha je plasiranje informacije
o mogunosti da se neki posao obavi, da neka roba postoji i da je neka usluga na raspolaganju. Ta
svrha je dakle oglaavanje i informisanje. Ali reklama je takodje uvek imala i jednu drugu dimenziju,
propagandnu u jednom jaem smislu - naime navodjenje potencijalnog kupca ili klijenta da udje
u poslovni odnos, i to se navodjenje, koje po inerciji prelazi u zavodjenje, zasniva na ubedjivanju da
neto treba da se uini, kupi, proda ili ugovori. Uspenost ubedjivanja e onda biti poseban cilj, unutar
cilja koji se konkretno postavlja, i ta e uspenost zavisiti od postupaka koji ne moraju i najee nisu
nikakva prevara, ali koji stepen svoje uspenosti esto duguju vetini baratanja mehanizmima koji su
slini onima koji se koriste u (uspenim) prevarama. Ti su mehanizmi naelno iste vrste, jer svi oni
spadaju u one kojima se proizvode verovanja i uverenja. Verovanja se, kao to je to sluaj
u obrazovanju, mogu proizvoditi manipulacijama koje u sebi ne sadre (ne moraju i ne treba da
32
J. S. Mill, O slobodi, Uvod, I poglavlje.
46
sadre) nikakva obmanjivanja. Ni u reklamama ne mora biti nikakvog obmanjivanja i nikakvog

laganja, ak i kad se reklama ne svodi na puko, iako korisno, informisanje o tome ta sve postoji i ta
se sve moe. Ne svodei se samo na informisanje, ukljuujui i ubedjivanje, reklame medjutim
i proizvode potrebe koje bez njih ne bi ni postojale, ali taj efekat moe imati i smo puko informisanje
- kroz proizvodnju asocijacija o mogunostima koje ranije, pre ponudjenog saznanja o njima, nisu
postojale u svesti. Kroz ubedjivanje taj proizvodni momenat postaje jo i vei i direktniji. On je
zapravo cilj reklame. Taj e se cilj najbolje postii ako se proizvod koji se nudi predstavi u veoma
povoljnom svetlu, kao izuzetno dobar, i potreban ak i onima koji tu potrebu dotada nisu imali, ili za
nju nisu znali. To znai da e se taj cilj postii ako se proizvod hvali i ako taj postupak pohvaljivanja
bude uverljiv i uspean. Hvalie se, i uopte pominjati, u tom kontekstu samo dobre, pozitivne, strane
i osobine onoga to se reklamira, bez pominjanja njegovih loih, negativnih, strana i osobina. To je
ve latentna obmana, jer poluistina moe imati i esto ima iste one loe osobine, ponekad i u veem
obimu, koje ima i la. Poluistina je mnogo uspenija od lai, jer je uverljivija, laka i jeftinija - sve to
se kae je istinito i moe se proveriti, ne mora se nita izmiljati, ne mora se ulagati napor i investirati
novac u izmiljanje i kasnije u zatakavanje i skrivanje lai, itd. Osim toga, poluistina u velikoj meri
obezbedjuje, jer je prevara esto teko dokaziva, a ak i kad se dokae time nije automatski dokazana
i namera o tome da se izvri prevara. Ali, ipak, ako se poluistinom kupac ili klijent navede da ima
u relevantnom smislu lano verovanje, onda je obmana ipak izvrena. A ako se, na primer, veliki broj
kupaca navede da ima lano ili pogreno miljenje o nekom proizvodu, onda i ukupna opta teta
moe biti signifikantna.
Nije medjutim nuan ovaj optedrutveni aspekt ukljuenosti velikog broja ljudi da bi neka
reklama bila moralno neispravna zato to ukljuuje obmanu kroz poluistinu. Moral se odnosi na
pojedinane postupke a tek onda na prakse, a moralno relevantne posledice (tete i povrede) se odnose
prvo na pojedince pa tek onda na njihove skupine. Indukovanje i proizvodnja elja i potreb latentno
uvek kre autonomiju osoba kod kojih taj proces uspe, mada su i indukovane elje, i potrebe, "moje",
kao to su i agresivne elje i potrebe takodje "moje", pa e to biti i ako su istovremeno indukovane
i agresivne, (to i predstavlja dodatni moralni problem kod manipulacija i indoktrinacija). Kontrola
koja se tako postie moe da se lako i dalekoseno iskoristi, za poslovne kao i za druge potrebe (na
primer, politike).
Mi naravno ovde moemo pojmu kontrole suprostaviti pojam uticaja, ali razlika je esto pitanje
stepena. Uostalom, i uticaj koji se na ovakav nain vri ide bez saglasnosti onih kojima se to ini,
i pozivanje da se to ini za njihovo dobro ili u njihovu korist odmah otkriva jaku paternalistiku notu.
(Onaj uticaj za koji se eventualno uzima da nije za njihovo dobro u ovom kontekstu, zbog svoje
oigledne neopravdanosti i nedopustivosti, teorijski nije ak ni zanimljiv; ali zbog mogunosti da
bude "primean" ili sakriven u one koji u nekom obliku ili stepenu mogu da se opravdaju on itekako
moe dobiti praktiki znaaj, a zbog sloenosti svog izraza moe postati i "zanimljiv"). Ipak, reklama
ne moe delovati drugaije osim da "utie", mada kontrola i vrenje uticaja imaju ovu neprijatnu
moralnu implikaciju. Moda se moe rei da onaj minimum koji doputa mogunost moralnog
opravdavanja reklame a ne ukljuuje i paternalisike ili manipulacijske implikacije jeste pojam
izloenosti uticaju (ili mogunosti takve izloenosti). Izloenost uticaju ne povlai i sam uticaj,
a mogunost predavanja takvom izlaganju ne povlai nuno nikakvo ogranienje slobode, jer
ukljuuje izbor i odluivanje. Ali zato bi se oglaivai preputali takvoj neizvesnosti i dopustili
mogunost da njihova zarada, ili neki drugi njihov uspeh, zavisi od za njih irelevantnog i moda
nekompetentnog izbora i odluke onih koje treba navesti da neto odredjeno urade? Sa utilitaristike
take gledita to moe biti i direktno neracionalno, jer se indukovanjem elja i potreba koje se zatim
mogu i zadovoljiti moe postii poveanje opteg dobra, i to ne samo kroz poveanje profita ve
i kroz poveanje stepena ukupnog zadovoljenja elja.
Naravno, oglaiva moe rei da on ne istie pozitivne a skriva negativne strane proizvoda, ve
da istie one koje su relevantne a izostavlja one koje to nisu, i da se u potenoj reklami radi samo
o tome da li je informacija o onome to je potrebno da se kae dovoljna, jer ovde se i ne radi o istini
(koja se podrazumeva) ve o informaciji (koja mora biti istinita, inae bi bila zabranjena). Tu je onaj
47
bitan momenat za utvrdjivanje valjanosti reklame - ne samo da je njen sadraj istinit ve i da je

dovoljan za relevantnu informaciju. Tu medjutim nastaje problem - za oglaivaa reklama nije samo
dovoljna informacija ve jedna investicija, ona se plaa i ona je deo mehanizma prodaje. Ona je
takodje informacija ne samo o proizvodu nego i o proizvodjau. Njome se ne kae samo da postoji
neki proizvod ve da je neko odredjen u njegovom posedu i da ga on nudi. To to potencijalni kupci
mogu nai jednako kvalitetan proizvod drugog proizvodjaa po istoj ceni ne predstavlja ogranienje
za reklamiranje. Ako taj drugi nema sredstava za investiranje u reklamiranje to ga zaista stavlja
u neravnopravan poloaj, ali ne takve vrste koji bi proizvodio bilo kakve obaveze za onog prvog. Jer,
moglo bi se desiti da drugi nema sredstava ni za osnovnu investiciju, ali iz toga ne sledi da prvi zato
treba da se odrekne investiranja.
Mogunosti za balansiranje na granici izmedju dopustivog i nedopustivog u reklami su zaista
velike. Zato je, pored ostalog, reklama vetina posebne vrste. Mogua je na primer tehnika mamca33 reklamira se neka jeftina roba, koja je specijalno za to nabavljena (ili je moda samo za to iskoriena,
inae bi moda bila otpisana) da se privuku kupci da dodju; ali kad dodju onda im se ponudi neka
druga, mnogo bolja ali i skuplja, roba ija je prodaja od poetka zapravo bila cilj te reklame. Da li
takva praksa treba da bude doputena? Ovde nema nikakve prevare (pod uslovom naravno da jeftine
robe ima u relevantno dovoljnim koliinama, a ne na primer samo jedan komad!), nikakvog skrivanja
mana te jeftine robe (koja je, otvoreno se kae, upravo zato jeftina). Ipak, da li je sasvim ispravno da
se prodavcima da instrukcija da tu jeftinu robu kude, kako bi muterije preusmerili na neto drugo
poto je obezbedjeno da oni dodju? Kod specifinih roba to naroito moe biti problem, upravo zbog
mogue efikasnosti ovakve tehnike "reklamiranja". - Mi smo suoeni sa direktnim i oiglednim
zloupotrebama reklama, takvim u odnosu na koje neke od ovih finih tehnika mogu izgledati
beznaajne. Ali u dobro uredjenom drutvu mogunost direktnih zloupotreba moe da se radikalno
smanji inkriminisanjem takvih sluajeva. (Na primer ovako: ne bi se smelo dopustiti direktno
omalovaavanje konkurencije - i u okviru toga slogan "Mi smo najbolji" mogao bi biti moda ak
i zabranjen! - , ne sme se lagati, hvalisati, politiari (da li jo neke kategorije ljudi?) ne smeju
uestvovati u reklamiranju, itd.)
U tom okviru e se svakako nai i podmiivanje. U reklami element mita moe biti prisutan na
jedan istovremeno intenzivan i prikriven nain, mnogo tee uoljiv, i jo tee utvrdiv, nego to je to
sluaj, na primer, u medjunarodnom biznisu. Davanje i primanje poklona je jedna od tih tehnika
efikasnog podmiivanja. Uzmimo primer: davanje knjiga ili ulaznica od strane izdavaa potencijalnim
prikazivaima ili novinarima moe ii pod odredbom "Bez obaveze", kao to najee i jeste sluaj.
Ali ak i ako zanemarimo momenat obavezivanja, koji se zasniva samim primanjem poklona,
pojavljuju se i druge relevantne razlike: primalac se oslobadja mune obaveze da sam istrauje (stvar
mu se sama servira), da se odluuje (ve ima materijal na osnovu koga moe da napravi izvetaj,
lanak ili prikaz, naroito ako je lenj ili umoran), pa imajui dovoljno materijala za konanu odluku
moe da zapostavi ili potisne ono to nije neposredno u vidnom polju, i sve to predmet poklona stavlja
u inicijalno privilegovan poloaj. Osim toga, on moe imati iskustvo ili saznanje da Bez obaveze
podrazumeva i da ako nita ne uradi sa tim da drugi put nee nita ni dobiti.
33
Cf. npr. "Excerpts from Centennial Industries of North Carolina vs. Federal Trade Commision", u Iannone, op.
cit. pp. 414-415.
48
Poglavlje V - Radna etika: Konflikt interesa; Lojalnost, Disciplina, WhistleBlowing; Poslovna tajna
Konflikt interesa. Konflikt interesa, iako oduvek prisutan (u raznim oblicima: kao nepotizam,
kao protekcija, kao rodjaka veza) predstavlja problem koji se na ovaj nain javlja relativno
odskora, sa sve veom regulacijom rada. U prolosti je, naravno, postojalo ono isto to se sada
percipira kao predmet konflikta, jedino to to po pravilu nije bilo percipirano kao konflikt (u smislu da
je u pitanju konflikt interesa samoga aktera). Ali kako je slubenost sve vie postajala nain
regulisanja posla, naroito u javnom sektoru, to je konflikt interesa sve vie postajao predmet prvo
interesovanja a zatim i regulacije. Medjutim, u nedefinisanoj situaciji koju slubenost ne pokriva
u potpunosti, konflikt interesa e se pojaviti kao prilika u kojoj se postupak moe izvriti na nain koji
e nekoga favorizovati ili diskrimisati po kriterijumima koji nemaju nikakve stvarne veze sa poslom
ve sa nekim za posao potpuno irelevantnim faktorom (ali potencijalno relevantnim za onog ko
odluuje). Uvodjenje konflikta interesa kao relevantnog faktora u odluivanju kao neega to treba
izbei ili to je zabranjeno uvodi kriteriujum koji ispostavlja zabrane za ceo niz alternativa
u odluivanju i postupanju. Njime se javnost odluivanja podie na obaveuzjui nivo, tavie uvodi se
parametar koji veliki deo opcija u odluivanju iskljuuje i zabranjuje. Javnost odluivanja utie na to
kakvo e odluivanje biti, iskljuujui neke odluke kao neispravne. Utoliko ukoliko institut konflikta
interesa povlai zabrane, on onda funkcionie kao de facto parametar javnog sektora u poslovanju,
nezavisno od toga da li se radi o njegovom privatnom ili javnom vidu. Njime se neke odluke i neki
postupci zabranjuju zato to subjekt odluivanja nosi ulogu za odluivanje o neemu u emu postoji
verovatnoa ili mogunost da "pobrka" interes koji treba da se promovie sa stanovita te uloge i svoj
vlastiti, lini, interes.
Zato je konflikt interesa neto to ustvari odraava konflikt uloga, konflikt koji se javlja
u okviru odluivanja a odluilac nosi dve inkompatibilne uloge, odnosno nosi i ulogu koja
potencijalno, ako se interes zaloen u nju promovie, moe da narui ili ugrozi interes zaloen
u njegovoj slubenoj ulozi. Kada dva ili vie interesa dodju u takav sukob da zadovoljenje jednog ima
neprincipijelan (moralno sumnjiv ili neopravdan) uinak na drugi, onda taj drugi ovim institutom biva
zatien; interes sadran ili zaloen u odluioevoj ulozi koja nije subena namee se u odluivanju
tamo gde mu nema mesta; nema opravdanja za ulazak tog interesa kao faktora u odluivanju. Po
pravilu to znai da se neki lini ili posebni interes sledi na tetu optijeg ili drugog posebnog interesa.
Na primer: ako se razmatra neko unapredjenje i u tom pocesu procenjuju podredjeni medju kojima je
i proceniteljev sin - onda imamo konflikt uloga oca i, npr., direktora. Nije nuno da sledi neto
neispravno, ve samo da je pozicija takva da ukljuuje presek i mogui konflikt uloga i interesa.
Dovoljno je da postoji mogunost da se poloaj zloupotrebi, i institut konflikta interesa automatski
deluje! Konflikt interesa je zanimljiv pravni i moralni fenomen koji zasluuje dalje istraivanje,
posebno zato to je to novi pravni institut. To je naroito sluaj sa njegovim pravnim aspektom
barem kada je njegovo institucionalno pravno artikulisanje i zakonsko uterivanje u pitanju
(u moralnom smislu on je odavno, iako ne oduvek, bio prisutan u sadraju kriterijuma ispravnosti, po
pravilu izraen u oseanju pravinosti ili nepravinosti takvih postupaka; u daljoj prolosti verovatno
ni toga nije bilo kao recidiv ega moe da se percipira nasledni princip u onome to bi trebalo da je
najodgovornija pozicija u drutvu: u poloaju vladara, u monarhijama).
Kao i kod drugih novih instituta te vrste, napr. strict product liability - jer su to instituti koji jo
nisu uhodani, i ma koliko u ovom trenutku mogli izgledati kao dostignue nekog percipiranog razvoja
moralne svesti, i kao neto sasvim prirodno i definitivno, nije mogue sada rei da li e se ovaj institut
trajno odrati ili nee. Takodje mora da se kae da teorijsko obrazloenje i opravdanje svih ovakvih
instituta koje bi bilo zasnovano kao dobro utemeljen teorijski zakljuak, nije zavreno, i da je ceo
proces njihovog artikulisanja i bruenja u toku. (Mnogi takvi instituti bivaju uneti u pravnu regulativu
pre nego to je posao takvog obrazloenja zavren, to, sa jedne strane, ukazuje na stepen jaine
oseanja u vezi sa njihovom moguom nepravinou prisutan u javnosti, a sa druge strane na
sporost sa kojom oveanstvo pristupa analitikom i eksplanatornom delu posla u obrazloenju
49
i uvodjenju novih instituta; ovo je vaan i potencijalno opasan aspekt te situacije.) Ali utoliko su to
zanimljiviji teorijski problemi, izazovni za pro et contra diskusiju.
Slina stvar se deava i kada se neki deo preduzea pojavi sa svojim posebnim interesom
u odnosu na onaj interes koji ima preduzee kao celina. Kada u preduzeu neki pod-sistem sledi svoj
interes nautrb interesa celog sistema (cele firme): na primer kada odsek prodaje, radi svog
"postignua" (uspeha, ukljuujui provizije za poveanu prodaju) razvija taktiku poveanja broja
narudbi preko granica mogunosti kompanije da to sledi: iako e to tom konkretnom podsistemu
doneti korist i u tom smislu "uspeh", ipak to moe dovesti do tete za celu firmu, i pitanje je da li je
moralno opravdano da podsistem (deo) sledi svoj interes nautrb sistema (celine). Prima facie,
odgovor je negativan, ali ne nuno: npr. ako neki razvojni sektor insistira na kvalitetu svog posla i to
uspori razvoj cele firme a dovede do poboljanja kvaliteta (npr. sigurnosti) u proizvodnji, to moe
dovesti do kratkoronog usporavanja rasta firme, ali dugorono moe firmi doneti korist koja moe
biti vea od one koja je izgubljena usporavanjem koraka u njenom prethodnom napredovanju. Osim
toga to moe doneti poveanje koristi u iroj celini, onoj u koju se i cela firma uklapa, i u kojoj ini
deo, ili korist drutvu kao celini. U tom sluaju usporavanje, iako moda dolazi iz razliite motivacije,
je zapravo deo iste one investicije koja je i bila razlog usporavanja, naime krajnjeg cilja koji firma kao
ima.
Mogua hijerarhija interesa bi mogla biti: lini interes, interes preduzea, interes drutva
u celini, interes oveanstva (i na kraju, moda, moralni interes - u potencijalnom, ali samo
zamislivom, sukobu interesa oveantstva i moralne ispravnosti?!). Neke etablirane strategije
izbegavanja konflikta izmedju ovih razliitih interesa ukljuuju: (1) obiajne norme kojima se
smanjuje mogunost sukoba (izbegavanje konflikta uloga), (2) formalni propisi u firmama koji to
reguliu, (3) zakonski propisi. Ali nita od toga ne garantuje konanu moralnu ispravnost. - konflikt
nastaje u sukobu interesa bilo koje optosti, npr. interesa preduzea i optih interesa. Nema naelne
razlike izmedju situacije kada se favorizuje sopstveni interes i kada se favorizuje interes preduzea.
Kada se radi interesa preduzea kri zakon ili ini ili prihvata neto to nije moralno ispravno sitaucija
e u zakonskom i moralnom smislu biti ista. Odgovornost se konstituie u principu na isti nain na
svim nivoima, sve do najvieg, i na svim nivoima postupak e biti ili ispravan ili neispravan: nema
umanjivanja u tome to se ide navie. (Uporedi "Radim to u interesu svog preduzea!" sa: "Radim to
u interesu svoje drave"). Medjutim, osnovna pretpostavka jeste da je naelno svaki interes, poev od
linog pa nadalje, prima facie opravdan, ali isto tako moe, konano ili kada se sve uzme u obzir,
postati i biti moralno sporan ili neispravan.
Radna etika: radna disciplina; lojalnost i odgovornost; Whistle-browing.
Jedna od glavnih osobina odredjenja rada kao resursa jeste ona koja povlai potrebu i otuda
obavezu radne discipline. Tradicionalno radnici su obavezni, i to je i pravno tako regulisano, da
sluaju svog poslodavca. Oni su duni da izvravaju ono to im poslodavac naloi, u emu se krije
preutna pretpostavka da je njihovo vreme i odredjenje toga ta e u toku radnog vremena da rade
a to su zapravo oni sami u tim intervalima vremena neka vrsta poslodavevog vlasnitva. On je
u ovlaenom posedu njihovog vremena i njihovih manipulativnih i/li drugih sposobnosti, kako je ve
specifikovano prirodom posla; ta specifikacija je neka vrsta ugovora, mada mnogi inioci u njoj ne
mogu unapred da se odrede pa uvek postoji znaajan dodatni domen podrazumevanog preutnog
pristanka. On ne mora biti stvarni vlasnik preduzea niti konani poslodavac, po pravilu to je neki
njegov predstavnik, u vidu predradnika ili menadera. Ono to se neposredno, sa moralne take
gledita, postavlja ovde kao problem jeste odredjenje granice poslunosti koju poslodavac, odnosno
nadredjeni, moe s pravom da trai ili oekuje. ta ako mu ovaj naredi da uini neto nelegalno ili
nemoralno, a ipak u "opisu posla"? Ili ta ako radnik bude (moda sluajni) svedok ili sazna za
nelegalne ili nemoralne postupke ije bi obelodanjivanje ili prijavljivanje nanelo tetu poslodavcu,
a da su i ti postupci (u nekom relevatnom smislu) "deo posla"? Nelegalnost i nemoralnost nisu
podjednako komplikovani sluajevi. Nelegalnost se moe prosto zakonski regulisati, zapreenou
pravnim sankcijama. Ali poto je moral stroiji i precizniji od prava, to e najtei i najkomplikovaniji
problemi ostati. Mnogi postupci koji su legalni nisu moralni (neki moralno neispravni postupci mogu
50
biti "legalni", tj. takvi da se ne mogu inkriminisati, na primer: la). S druge strane, mogui su
konteksti u kojima neki nelegalni postupci mogu da se, u konanoj moralnoj analizi (a jo lake sa
stanovita moralnog oseanja) pokau kao moralno doputeni, i u tom smislu moralno ispravni. Moe
se dodue smatrati, i kod biznismena postoji ta tendencija, da je sve to je zakonski doputeno samim
tim doputeno i u svakom drugom smislu, i obrnuto da ono to zakonski nije doputeno ni moralno
nikako nije ispravno. Ali ako se dosledno dre takvog stanovita pre ili kasnije desie im se da se
sukobe sa vlastitim oseanjem ispravnosti ili e im drugi zameriti da su postupili neispravno, i dilema
koja e se javiti bie stvarna ak i ako je oni mehaniki ree opravdavajui se da nisu prekrili ili da
su (samo) sledili zakon. Ta dilema je stvarna jer, s jedne strane, ne moe se dopustiti da lina moralna
oseanja remete poslovni proces, dok sa druge strane to oseanje moe biti zasnovano na uvidu
u vanu i veliku moralnu neispravnost koja je na delu, koja moda nije pravno regulisana (ili moda
i jeste, ali nepravedno i neispravno) i uvek postoji mogunost da je znaaj te neispravnosti toliki da
proizvodi moralnu dunost da se reaguje.
Zatim, da li je radnik obavezan na poslunost samo u krugu preduzea ili ustanove? Da li je,
kad ode kui, on potpuno slobodan? Tu se kriju dva pitanja, sasvim razliita: jedno je da on moe
slobodnim govorom da nanese poslovnu tetu svom preduzeu tako to e otkriti relevantne
informacije (nezakonitosti, poslovne tajne ili recepte u proizvodnji, ili na primer podatke koji e
svojim otkrivanjem onemoguiti postizanje rezultata u istrazi u nekom policijskom radu), a sasvim je
drugo ako on svojim slobodnim ponaanjem, npr. opijanjem, drogiranjem ili nekim drugim
ponaanjem koje se doivljava kao "nedolino" naruava ugled preduzea. Dokle ide obaveza
lojalnosti? Liberalni odgovor bi verovatno lojalnost ograniio samo na prvu vrstu postupaka, tamo
gde se moe detektovati neka neposredna teta. Ali stvari nisu tako proste - kao to je mogue da
obaveza lojalnosti u prvom smislu ponekad biva nadvladana jaim moralnim razlozima bez obzira na
tetu koja e uslediti tako je mogue i da naelna neprimenjivost te kategorije na drugu vrstu
postupaka ne moe da se opravda i da e "nedolino ponaanje" ponekad, a naroito kad su u pitanju
oni "radnici" koji nose posebnu odgovornost (rukovodioci, menaderi), zaista imati znaajne tetne
posledice po ugled i uspeh preduzea, tj. da e oni takvim svojim ponaanjem svojoj firmi naneti
stvarnu tetu (iako takvu da ju je ponekad teko specifikovati ili ak ustanoviti). Posebno je
komplikovan odnos izmedju lojalnosti i odgovornosti kada postoji neslaganje sa nekim postupkom,
praksom ili politikom preduzea. Na planu lojalnosti tu se moe pojaviti i pitanje odredjenja adresata
same lojalnosti. Da li lojalnost firmi upravo zahteva da se firma brani od neispravnih odluka ili
postupaka koji se u njoj vre, i da li neposlunost moe biti upravno in lojalnosti. U tom sloenom
spletu raznih lojalnosti, lojalnosti firmi, rukovodstvu, naelu kolegijalnosti ili skrivenom centru moi
deavaju se moralne dileme koje izmiu svakoj pravnoj regulaciji. Lako se moe desiti da neki
ispravan postupak bude istovremeno neispravan samo zato to je uinjen neovlaeno ili to je uinjen
na zahtev nekoga ko nema prava da to trai. Isto tako moe se desiti da neki manje znaajan
neispravan postupak bude uslov za neki znaajniji ispravan postupak. Pored obaveze diskrecije
i zahteva pristojnosti postavie se i pitanje prava ili ak moralne dunosti "dizanja uzbune"
("zvidanja", "whistle-blowing").
"Dizanje uzbune" je mehanizam kojim se kroz mobilizaciju javnog mnenja moe uticati na
odluke preduzea za koje onaj ko misli da su te odluke neispravne u moralnom smislu nema drugog
naina da ih sprei. To po pretpostavci nije prosto denunciranje jer podrazumeva ili da je ta odluka
zakonita ili da je nemogue ili teko dokazati da nije zakonita, a zattim povlai i ukljuenje javnosti,
kojoj se to onda i saoptava i ija se pomo trai. Ako bi ostalo na angaovanju nekog autoriteta,
nekog dovoljno monog da postupak sprei, a bez mobilizacije javnosti, to ne bi bilo "dizanje
uzbune". O tome postoji ve povelika literatura u asopisima i zbornicima posveenim poslovnoj
etici34 i polako se probija pretpostavka da je moralno ispravno stanovite da ponekad moe biti
moralna dunost da se pozove na uzbunu jer firma planira neki postupak koji je, iako zakonit, po
34
Cf. npr. "Is Whistle-Blowing the Same as Informing? - Editorial Survey", Business and Society Review (Fall
1981), citirano prema: A. P. Iannone ed., Contemporary Moral Controversies in Business, Oxford University
Press, New York-Oxford 1989, pp. 207-220.
51
stepenu svoje moralne rdjavosti i nedopustivosti toliko neispravan da ta neispravnost stavlja van snage
inae moralno dobro zasnovanu dunost lojalnosti (i esto takodje opteljudsku normu pristojnosti
i diskretnosti koja nalae da se meanje u tudje stvari uvek mora opravdati, za razliku od nemeanja
koje se mora pravdati samo onda kada to nalae neka jaa nadvladavajua obaveza). Stvar je utoliko
komplikovanija to mogu postojati situacije kada je upravo moralna dunost da se "pozove na
uzbunu", ali su mnogo ei sluajevi kada postoji samo pravo (a ne i dunost) da se to uini, jer ve
postoji neija dunost koja pokriva taj postupak, to onda vodi u granine moralne dileme, pogotovo
to su takve odluke skopane sa itavim nizom veoma razliitih i esto dugoronih rizika. U tom
sluaju njegovo pravo ne proizlazi iz njegove moralne dunosti pa njegov postupak postaje
supererogativan, to znai da njegovo pravo ne moe unapred raunati na bilo kakvu zatienost,
i onda svi ti rizici (gubitak posla, prezir okoline, ostavljanje porodice bez izdravanja i sl.) zaista
spadaju u cenu tog prava.
Naelno svako uvek ima pravo da "zazvidi na uzbunu", ukoliko je zaista spreman da plati
punu cenu takvog postupka i da se suoi sa svim njegovim rizicima. Ali stvarno, to naelo je
ogranieno mogunou postojanja sluajeva kada takvo pravo zapravo ne postoji, a privid razloga za
njegovo uspostavljanje poiva na neznanju, nesporazumu ili pogrenoj informaciji (koja moe biti, na
primer, plasirana od konkurencije), i kada se "zvidanjem" moe preduzeu naneti velika
i nepopravljiva teta. U moralnom pogledu to je paradigmatina ivotna situacija - mora se delovati,
makar da nikada nemamo apsolutnu izvesnost o vrednosti svojih saznajnih i drugih premisa; sa
zakonske pak take gledita stvar je naelno jasna - zakon mora da titi i "zvidanje", pa ak
i denuncijacije za koje se pokae da su ispravni, ali i da inkriminie one za koje se pokae da to nisu.
Pravi problem je na nivou politike, i poslovne politike i dravne i kaznene politike kojom se regulie
poslovna delatnost - naime da li "zvidanje" treba ohrabrivati ili obeshrabrivati. Na to pitanje,
medjutim, nema naelnog odgovora. U dugoronom je interesu posla odranje visokog kvaliteta
trinih mehanizama, kao to je to u dugoronom interesu i samog drutva. Obeshrabrivanje zvidanja
moe znaiti potrebu za pojaanom dravnom kontrolom, koja opet, po poznatoj osobenoj dijalektici,
moe proizvesti pojaanu potrebu za "zvidanjem". Ohrabrivanje "zvidanja" medjutim otvara prostor
niskim strastima kao to su pakost i, naroito, zavist preko one granice ispod koje su one drutveno
relativno bezopasne, ali kad se predje ta granica poinje razarajue delovanje na sve vitalne
mehanizme poslovnih i radnih procesa, od kreativnosti i preduzimljivosti do kompetencije i podele
rada kada potreba za obezbedjenjem u odgovornosti dobija odbrambeni vid, i moe da proizvede
znaajan uinak na smanjenju motivacije za rad. Zato se ne moe unapred rei da li e "zvidanje"
imati negativne ili pozitivne posledice za one vrednosti koje dugorono imaju najvei poslovni znaaj
- a to su vrednosti pouzdanosti, poverenja i potenja. Artikulisanje vrstih pravila poslovanja ima za
cilj da se ta neizvesnost izbegne i da se razlog za "dizanje uzbune" i ne pojavi.
Whistle-Blowing je specijalna vrsta situacija u konfliktu interesa: objavljivanje (ili
"prijavljivanje" nadlenima, ve koji da su) onoga to se zna i za ta se uzima da je neispravno ili
nezakonito, bilo da je uradjeno ili da se planira uraditi. Pretpostavke ovakvog postupka su sledee:
dobra namera (da se zatiti opti, tudji, dugoroni etc. interes), po cenu odredjenog rizika za sebe, i po
pravilu uz krenje obaveze lojalnosti. Sva tri ova svojstva povlae pitanja. Dobra namera moe biti
elja da se postigne vea mo ili da se svoje shvatanje ispravnosti i kompetencije naturi. Rizik moe
biti marketinka investicija u (sopstvenu) budunost. Lojalnost moe biti u procepu izmedju obaveza
prema pretpostavljenima i obaveze da se zatiti dugoroni interes firme. Ali u opravdanim
sluajevima dobra namera je zasnovana na odgovarajuoj kompetenciji, a rizik jeste investicija ali
moe povlaiti ozbiljnu moralnu dilemu (do koje mere je ovek duan da rizikuje svoje interese
i interese svoje porodice, na primer, radi interesa firme, i to u neemu to nije njegovo neposrdno
zaduenje), a lojalnost treba da bude odmerena tako da postupak ne predje u vrstu denuncijacije.
Kakav status u ovom pogledu ima na primer prijavljivanje sitnih kradja svojih kolega (moda ak za
nagradu), ili prijavljivanje prepisivanja na studentskim ispitima (to povlai i specifian konflit
interesa ukoliko je u pitanju npr. takmienje ili konkursni intervju)?
52
Drugi problem je odnos izmedju doputenosti i obaveznosti: moralno najtei sluajevi nastaju
onda kada taj odnos nije precizan ili uopte nije jasan. Neki postupak moe biti moralno obavezan ak
i onda kada je on zakonski zabranjen, kao i obrnuto - moe biti moralno zabranjen i kada je zakonski
obavezan, to je redji oblik, ali je mogu u situacijama u kojima zakon nalae neku moralno veoma
neispravnu ili nepravednu radnju; ali nas u ovom kontekstu podizanja uzbune zanima vie sluaj kada
je moralno obavezno da se reaguje, iako se za tu reakciju mogu snositi neke zakonske konsekvence.
Kada imamo posla sa dunou onda je logika te situacije takva da se ta obaveza moe izbei samo
krenjem obaveze: ili emo tu dunost izvriti ili emo je prekriti. To to ovo moe povlaiti da emo
izvravanjem moralne dunosti prekriti pravnu, a krenjem moralne dunosti ispotovati pravnu, ne
menja nita u logici ovog odnosa: u njemu se radi o jednostavnijoj poziciji u pogledu na odluivanje.
Ali kada imamo posla samo sa pravom da se podigne uzbuna, a da istovremeno ne postoji i dunost da
se tako postupi, onda je odluivanje tee: imamo standardni sluaj supererogacije, pod ime se misli
na postupke koji prelaze granicu dunosti, postupke koji su po pretpostavci dobri i poeljni ali
istovremeno takvi da se ne mogu ni od koga sa pravom oekivati. Ali kad nije jasno da li se radi
o doputenosti ili obaveznosti, onda imamo i dodatnu moralnu tekou koja se sastoji u potrebi da se
odredi da li smo duni da dotini postupak izvrimo ili nam je preputeno na volju da se opredelimo
da li emo taj postupak izvriti ili ne. A takva je veina stvarnih situacija ovog tipa - da delatnik osea
element moralne obaveze da neki whistle blowing postupak izvri, ali da istovremeno nije u stanju da
odredi da li taj doivljaj oznaava i neku pravu obavezu, ili se radi samo o tome da postoji
(percipirano) pravo, ali ne i dunost, da se taj postupak izvri. Psiholoka oteavajua okolnost je
u tome to delatnik osea neizvesnost oko toga da li je on sam duan da to izvri ili nije, ali
znaenjska inercija prisutnog opravdanja proizvodi i utisak da dunost u nekom smislu ipak postoji.
Ali ako ona ne postoji, ve postoji samo pravo, onda je doslovno sva odgovornost delatnika na njemu:
na tome kako e on slobodno odluiti - uz, esto neiskrenu, prema sebi, racionalizaciju da je (u)radio
samo ono to je bila njegova dunost, a da mu to ustvari nije bila dunost. Pravo moe ali i ne mora da
se iskoristi, ono ukljuuje samo moment (opravdanja) zabrane spreavanja. Ali, naelno gledano,
delatnik moe bez posledica, i bez krivice, da odustane od prava, jer i u odsustvu nespreenosti
delatnik je i dalje slobodan da odlui kako hoe. Dilema da li moram ili ne je posebno teka, jer ako
se radi o pravu onda nita konano ne moram iako pritisak razloga koji proizvode pravo moe
delovati tako da se ini da ipak "neto moram" da uinim. Ali ako se radi o dunosti onda je moment
moranja prisutan, ali i pojaan moment odsustva linog investiranja u odluivanje, to ne znai da
dileminost situacije i skup raznih rizika i dalje ne postoje. U linim pitanjima, na primer u pitanju da
li prijaviti neki sexual harrasment, to se jo dodatno komplikuje tekoom da se odlui ne samo da li
se radi o onome to se, moda pogreno, pericipira na neki nain, nego i da li postoji momenat
dunosti, pored prava, da se tako uradi, to delatnika moe dovesti u jo neprijatniji poloaj. Osim
toga u linim pitanjima supererogativni karakter postupka izostaje.
Otuda na pitanje da li whistle-blowing treba da bude dozvoljen, obavezan ili pak zabranjen nije
mogue naelno odgovoriti. Zato su pokuaji pojedinih firmi da to pitanje reguliu unutranjim
propisima, iako po pravilu pravljeni sa dobrim namerama i bez pretenzije da se unapred zatakaju
nepravilnosti, potpuno neizvesni u pogledu i svoje uspenosti i svoje opravdanosti; oni tavie mogu
dovesti samo do akumulacije problema do jo veeg stepena problematinosti. Jer, whistle-blowing po
pravilu i nastaje nakon ignorisanja prethodnih upozorenja, to je jedna opta osobina ove vrste
situacija.
Drugo pitanje koje se postavlja, esto upravo u pokuaju artikulacije ovog internog regulisanja,
jeste prirodna tenja firme da probleme zadri unutar zidova firme, dok je onaj ko podie uzbunu
esto upravo upuen da izadje izvan preduzea - da se obrati medijima, vlastima, javnosti - da bi
uopte mogao biti uspean. Ali to je samo odraz percipiranog problema u ovakvoj vrsti situacija,
barem naelno: da je problem mogao da se rei unutar firme potreba za dizanjem uzbune ne bi ni
nastala, i postojanje te potrebe upravo je simptom nesposobnosti firme da sama reava konflikte, ili
rei taj odredjeni konflikt. Spoljnji faktor se po pravilu koristi samo kao sredstvo, a osnovni motiv
ostaje, ili treba da ostane, lojalnost samoj firmi. Ali u mnogim sluajevima radi se o lojalnosti irim
interesima, lojalnosti prema zakonu, dravi, moralnoj ispravnosti. Kod dravnih slubenika sloenost
53
ove situacije moe biti jo i vea. I ono to je kljuan problem jeste kako zatiti one koji diu uzbunu
a ne ohrabriti da se to ini olako i bez pokria. Kako ohrabriti i zatititi zainteresovanost za dugorone
interese firme i interese moralne i zakonske ispravnosti a obeshrabiti klevetanje, u koje se mnogi
sluajevi dizanja uzbune pretvaraju.
Kako god da se ovo pitanje rei uvek e ostati rizik u vezi sa tim kako e taj koji to ini dalje
biti percipiran u svojoj firmi. Taj rizik se naroito odnosti na rizik oko napredovanja u slubi - onaj ko
die uzbunu po pravilu se percipira kao u sutini nelojalan. Eksplicitni propisi zatite, zatita
sindikata, suda, javnog mnenja, esto ne mogu pomoi da se ova percepcija promeni. Kao to i motivi
za whistle- blowing mogu biti razliiti; oni mogu biti moralni, ali to moe biti i osveta, zavist, pakost,
ili moe biti sredstvo u beskrupuloznoj borbi oko moi. S druge strane i ostrakizam moe u svojoj
osnovi sadravati sve te i druge elemente. Spreavanje u naperedovanju, maltretman, oznaka
"izdajnitva", osuda zbog nedostatka lojalnosti i nepotovanja unutranjih pravila ponaanja, pa
i premetanje ili otkaz mogu lako biti odgovori. I ne samo da e doi u medjusobni sukob razni
interesi, ve e i neka naela doi u medjusobni sukob ili sukob sa nekim interesom, ne nuno sasvim
opravdanim. Tako e sloboda govora doi u sukob sa naelom obaveze da se sluaju naredjenja
pretpostavljenih, ponekad i sa samom lojalnou prema preduzeu, a idenje u javnost e povlaiti
mogue distanciranje od kolektiva i njegovog identiteta, to moe dovesti do ugroavanja etabliranih
odnosa, naruavanja izgradjenih odnosa poverenja, kolegijalnosti, prijateljstva, itd.
Reenje bi bilo da se akcenat stavi na "ozbiljnost", ali to nije lako utvrdiva kategorija, niti je
merljiva (kako bi mogla biti: u procentima?). Kao to ni "opasnost", koja stoji u osnovi potrebe za
dizanjem uzbune, ali i u osnovi procenjenog rizika, po pravilu nije lako ustanovljiva. Niti je zahtev za
"iscrpljivanjem unutranjih rezervi" u reavanju konfliktinih situacija uvek lako zadovoljiti, kao to
nije lako ni utvrditi kako to uraditi i kada je to ustvari konano uinjeno. "Moralni heroizam" koji se
povezuje sa dizanjem uzbune, sa whistle-blowing, prema tome ima svoju drugu stranu. Iako, i to se
mora rei, mogu da se dese situacije koje zahtevaju brzinu reagovanja koju unutar firme nije mogue
sprovesti ili oekivati, niti je dokumentovanost optube uvek lako proceniti, pa ni zahtevati, naroito
u mnogim stvarno ozbiljnim situacijama. Primer sa Fordovim automobilom "Pinto", opisan u jednom
od tekstova u dodatku, to sasvim jasno pokazuje.
Taj primer jasno pokazuje koliko ponekad "podizanje uzbune" moe biti i opravdano
i uzaludno. I pored toga to su inenjeri koji su projektovali, testirali i proizveli taj tip automobila
unapred upozoravali na tetne i opasne posledice nekih tehnikih reenja upotrebljenih u konstrukciji
tog automobila uprava, menadment, firme je naloila da se on kao takav proizvede i pusti u prodaju.35
Automobil nije zadovaljovao bitne pretpostavke sigurnosti na putu, naroito pri neto veim
brzinama, jer bi i pri lakom sudaru dolazilo do eksplozija sa fatalnim posledicama po putnike: da bi se
napravilo malo vie mesta za prtljanik rezervoar za benzin je stavljen tako bi pri udaru odpozadi pri
brzini veoj od dvadeset milja dolazilo do proboja koji bi izazivao poar. tavie, sve se to znalo jo
za vreme prethodnog testiranja, pre nego to je proizvod puten u proizvodnju za prodaju. Da stvar
bude gora to se moglo unekoliko popraviti ugradnjom jednom dodatka ija je cena bila procenjena na
6,5 do 11 dolara, to je u kompanijinoj cost-benefit analizi bilo procenjeno kao skuplje od
predvidjenog troka koji bi donela mogua sudjenja koja bi rezultovala zbog povreda i smrti
u nesreama koje bi se zbog loe konstrukcije mogle desiti. Kompanija ak nije ni obavestila
potroae o mogunosti da sami poveaju bezbednost svojih malih kola ugradnjom tog dodatnog dela
(po pretpostavci da ne bi obeshrabila kupovinu), i nije promenila dizajn kola u periodu izmedju 1971.
i 1978. godine. Ispostavilo se medjutim da su trokovi sudjenja koja su usledila iznosili vie od
50 miliona dolara, to je znatno premailo utedjenih 20,9 miliona zbog odustajanja ugradnje tog
35
Za detaljniju opis o ovom sluaju cf. Richard T. De George, "Ethical Responsibilities of Engineers in Large
Organizations: The Pinto Case", Business and Professional Ethics Journal, 1, no. 1. (1981), pp. 1-14. Za
diskusiju nekih od pitanja koje je Di Dord pokrenuo u ovom tekstu o posebnoj odgoornosti inenjera cf.
I D. R. Denli, "Etika i ovek organizacije: ponovo o Di Dordu", Theoria, Vol. XXXVI (1993) no, 1, str. 97117, u originalu: John R. Danley, "Ethics and the Organizational Person: Revisiting De George", Journal of
Business Ethics, Vol 10 (1991), no. 12.
54
dodatnog dela. Ali to se nae teme o whistle-blowing tie, inenjer koji je od poetka kritikovao
koncepciju novih malih i jeftinih kola zbog njihove loe sigurnosne performanse, bio je otputen sa
posla, dok su drugi koji su bili posluni dobili poviice i unapredjenja. Mnogo tete i nesree koja se
mogla spreiti i izbei je nastalo, a "whistle-blowing" je pokazao izvesne rezultate tek kada je sve
dolo do javnosti u vidu sudskih procesa. Pa i tada je je bilo nejasno da li je samo whistle-blowing
imalo ikakvog konanog efekta, ili su njegovi akteri samo doiveli naknadnu, i uzaludnu, satisfakciju
da su bili u pravu.
Poslovna tajna. - Slinu, mada u nekom smislu obrnutu, vrstu problema imamo u vezi sa tzv.
"poslovnom tajnom". Poslovna tajna je oblik tzv. intelektualne svojine. Da li je onda treba zatititi
patentom? Ali to po pravilu nije mogue - planovi ili spiskovi muterija ili poslovnih partnera, na
primer, nisu mogui predmet patentiranja a to su po pravilu glavni oblici poslovne tajne. Tu se ine
posebno moralno zanimljivim dva problema. Prvo, iako je poslovna tajna oblik svojine ona esto
implikuje ili proizvodi rizike za trea lica, i lako moe prerasti u prevaru. Npr. poslovni rezultati su
tipian oblik poslovne tajne. Ali ako neko preduzee, gradei imid poslovnog uspeha bez stvarnog
pokria (ali i bez direktnog laganja) zavodi svoje muterije onda e se lanost tog imida, ukoliko
preduzee propadne i muterije budu oteene, pretvoriti u pravu prevaru. Mada opet, ukoliko uspe
(u tome da realizuje cilj sa kojim su tako krenuli, ili da se izvue iz tekoa u koje su upali) i ostvari
uspeh, prevare nee biti jer e muterije biti zadovoljne. Problem je u tome to rezultat, tj. uspeh ili
neuspeh, nije rezultat samo koliine i iskrenosti angamana firme koja gradi svoj na poetku (tj. tog
trenutka) lani ali potencijalno stvarni (i svakako eljeni) imid, ve i delovanja raznih drugih inilaca
i spletova okolnosti od kojih su mnogi nepredvidivi i/li potpuno izvan dometa uticaja.
Drugi zanimljiv problem je privredna pijunaa. Da li, poput lanog imida, i njen konani
moralni status zavisi od uspeha? Uspeh je rezultat uloenog rada, ali se ponekad moe postii
i preicom. Da li ta preica ikada i u makar nekoj meri moe biti opravdana? Drugim reima, da li
intelektualna svojina moe i treba da bude potpuno zatiena, da li ta zatita povlai opravdani
monopol, - ili je opravdana i treba da bude dozvoljena neka vrsta pokuaja da se zatvorenost
informacija (to je kljuna odredba intelektualne svojine) "probije", i gde je mogua demarkacija
izmedju opravdanih (dozvoljenih) i neopravdanih (nedozvoljenih) vrsta takvih pokuaja? Na primer,
ako je zabranjeno prislukivanje da li je zabranjeno i korienje informacije do koje se sluajno
i nenamerno dolo? Ako to nije zabranjeno, da li onda novi korisnik informacije mora da bude
u stanju dokazati da informaciju nije ukrao (tj. dokazati da je do nje zaista doao sluajno ili
nezavisno) ili je potencijalni tuilac (stari korisnik) duan da dokae kradju? I jo, - da li je stari
korisnik takodje duan da dokae da je stvarno oteen, ili je dovoljna uverljiva verovatnoa da e biti
oteen? Ili je dovoljno ak i to da moe biti oteen? Ako je dokazao kradju, da li je potrebno da bilo
ta dalje dokazuje? Zatim, da li i otputeni radnici imaju obavezu da uvaju poslovnu tajnu? Ako je
u pitanju, na primer, recept u ijem je koncipiranju uestvovao ili koji je moda sam pravio upravo
otputeni tehnolog da li on ima pravo da taj recept "prenese" u novo preduzee u kome se zaposli?
(Njegov izgled da dobije novi posao moe uveliko zavisiti od odgovora na ovo pitanje.) Da li su
sposobnosti steene u nekom preduzeu (uzmimo da ih je samo tu bilo mogue stei) svojina tog
preduzea? Ako je odgovor pozitivan onda to na mala vrata uvodi delimino ropski odnos - jer
ovekove sposobnosti ine deo njegovog identiteta. Ako je odgovor negativan onda je to teak udarac
pojmu intelektualne svojine i uvodi mogunosti za koje se ini da nisu manje nepravine od direktne
privredne pijunae. (Moe izgledati da je to kao kad bismo rekli da je kradja neispravna, ali da se to
isto ne moe rei i za pljaku, jer se u kradji ne potuje oteeni poto se to radi skriveno i iza
njegovih ledja.) Kad se tome doda potencijalni interes javnosti (koji moe biti dobro utemeljen ali isto
tako i optereen niskim strastima), ili oveanstva kao celine, sloenost ove slike postaje kompletna.
Uopte, pitanje odredjenja ispravne granice u opravdavanju zahteva poslunosti jedno je od
najteih pitanja "radne etike". Univerzalno pravo na naputanje posla (otkaz ili ostavka), koje je
relativno skoranja tekovina radnog prava, iako donekle ograniava taj momenat, ostavlja ga u sutini
netaknutim. (Pravo na otputanje s posla takodje nije uvek postojalo). Kapitalizam je uveo naelo
potpune dobrovoljnosti, po kome ni za otkaz ni za otputanje nije neophodan ili nije obavezno navesti
55
bilo kakav razlog. Ta logika je takodje i u osnovi sindikalnog ugovaranja cene rada sa poslodavcima:
oni slobodno pregovaraju, slobodno prave ugovor koji po prirodi stvari ima ogranieno vremensko
trajanje i kad istekne ponovo naelno imamo apsolutni poetak. U ideji pogadjanja i cenjkanja koja je
ovde na delu implicitna je pretpostavka da se pitanje kompetencije u ovom pregovaranju ne postavlja
- pretpostavlja se univerzalna kompetencija za potpuno slobodno pregovaranje. Skrivanje namera
i pragova prihvatljivosti, iako lii na obmanu, uzima se kao "deo igre". To povlai golemo pitanje
o eventualnoj opravdanosti blefiranja i medjusobnog ucenjivanja i obmanjivanja u pregovorima. Ta
otvorenost unosi veliku neizvesnost u to ta e biti konani rezultat, jer kakav god da bude on e biti
opravdan poto se do njega dolazi na osnovu potovanja pravila o dolaenju do tog rezultata. Ta
proizvoljnost, odnosno mogunost onog negativnog i rdjavog koje ona nosi, jeste cena slobode.
S druge strane sloboda ne samo da stvara tenziju neizvesnosti koja motivaciono snano deluje, ve
i otvara mogunosti koje bi bez nje ostale skrivene ili prosto zatvorene.36 Ali sve to pitanju
o poslunosti u poslovnom procesu i obavezi uvanja poslovne tajne daje dodatno optereenje, ne
samo u psiholokom pogledu (u pogledu iskuenja koja se u ovom kontekstu prirodno pojavljuje
za razliku od prirodnih zajednica, kao to je porodica, gde se ta obaveznost podrazumeva), ve
i u moralnom smislu, jer radikalno komplikuje pitanje ko je vlasnik ega i ko je na ta ovlaen.
36
O vanosti drutvene slobode za kreativnost i produktivnost u srei "zasnovanoj na trajnim interesima oveka
kao progresivnog bia" najbolje stranice se mogu nai u pomenutoj Milovoj raspravi O slobodi, koja je na na
jezik prevodjena vie puta, poslednji put u izdanju "Filipa Vijia", Beograd 1988.
56
Poglavlje VI - Regulacija: Rizici, Kontrola, Zatita

Problem obaveznog standarda kvaliteta proizvoda koji se putaju u promet ima, kao i drugi
oblici regulacije, svoju vezu sa pitanjem pravde. Ta veza je viestruka. Pre svega sama kontrola
standarda kvaliteta, ako treba da je efikasna, mora biti skupa, pa dodatno poskupljuje proizvode koji
se kontroliu. To proizvodi dve sasvim razliite moralne implikacije. Prvo, standardom se zabranjuju
i iskljuuju sa trita svi oni proizvodi koji su ispod najnieg dozvoljenog praga kvaliteta, ime se sa
trita izbacuju loi ali zato jeftini proizvodi, i to potroaa koji bi stvarno kupio lou robu zato to je
jeftina liava te robe i tako mu nanosi stvarnu tetu. Drugo, nezavisno od toga da li bi potroa stvarno
kupio lou robu standard kvaliteta suava slobodu i potroau i proizvodjau. Standard obaveznog
kvaliteta ima jednu skrivenu paternalistiku notu, i time je osnovni trini mehanizam - slobodno
pogadjanje i konkurencija - delimino stavljen van snage. Neko drugi odredjuje i potroau
i proizvodjau ta je bolje za njih, odluuje umesto njih, po pretpostavci da zatiti potroaa
(od proizvodjaa, prema kome se u tom pogledu unapred izraava nepoverenje), zato to taj bolje zna
od potroaa ta je njemu, potroau, ustvari potrebno. U mnogim sluajevima je to besumnje sasvim
u domenu legitimnih ovlaenja drave. Ali je isto tako mogue da u nekim drugim sluajevima
potroa bude "prezatien", ime se dovodi u sumnju njegova "trina kompetencija" i naruava
osnovna pretpostavka slobodnog trita, da svako sam i slobodno ulazi u trini odnos. Sasvim je
mogue da se tim postupkom zadire u njegovu autonomiju. I tu se opet pojavljuje na stari problem
demarkacione linije: linije izmedju opravdanog i neopravdanog postupanja, ovaj put u regulisanju
standarda kvaliteta. Za bilo koju zabranu mora postojati opravdanje u vidu dobrog razloga. Za
doputenje takvo opravdanje prima facie nije potrebno. ovek ima pravo da ne bude prezatien i da
se u njegovu kompetenciju, pa i trinu, ne sumnja na taj nain da se odluuje umesto njega. Tako ako
je loa roba bezopasna (po zdravlje, po sigurnost itd.) onda barem u takvoj situaciji drava nema
prava da ga nagoni da kupi skuplju robu samo zato da bi ga zatitila od loeg kvaliteta. (Drugi, i tei,
mada naelno isti, problem je ako industrijske grupacije, komore, karteli itd. odredjuju svoje
standarde kvaliteta, to pod vidom brige za potroae moe na skriven nain uvesti monopolisanje
izbacivanjem iz igre onih koji nisu u stanju da slede zadate visoke standarde, ili kroz vie cene
kvalitetnijih proizvoda obezbediti vee profite). Ali, sa druge strane, svaija trina kompetencija ima
svojih granica, i neki oblici zatite ne mogu proizvesti "prezatienost", pa ni autonomija linosti
potroaa time u tim sluajevima nije naruena. Plaajui porez i potujui zakone ovek s pravom
moe oekivati od drave da ga zatiti od predvidivih rizika, a ne da ga tera da bude strunjak
u svemu ili da svoju neizvesnost mora da savladava plaanjem dodatnih ekspertiza, koje bi se po
pravilu vrile onda kada je ve kasno, a u mnogim situacijama nisu ni mogue. I naravno, ima pravo
da bude zatien od predividivih tetnih posledica tudje slobode da se kupuje loa roba. tetne
posledice tudje slobode predstavljaju opasnost koja ne moe da se opravda, i zato takve posledice
treba spreiti. Tako loi lekovi iz jednog i loi automobili iz drugog razloga ne mogu da se pripuste na
trite, makar bili i jeftini i bez obzira na to to e tako nametnuta skupoa nekoga liiti prilike da
dodje do onoga to eli ili to mu je potrebno.
Ovde je kljuan pojam rizika, a ne kvaliteta, i on daje neku (mada ne uvek jasnu) osnovu za
pravnu intervenciju, kako u vidu neposredne reakcije na opasnost i nanetu povredu i tetu, tako
i u vidu nekog oblika stalne regulacije trita kao jednog dela ljudskog ponaanja, i to dela sa
relativno jasno profilisanim pravilima, ciljevima i pretpostavkama, to sve olakava regulaciju i njeno
opravdavanje. Rizik je po definiciji sastavni deo ivota, on se ne moe unapred otkloniti ve samo
eventualno izbei ili umanjiti, ali je upravo tom svojom negativnou neto to se izbegava i pokuava
regulisati. Cilj smanjenja predvidivih rizika daje osnovu za opravdavanje regulacije. Ta regulacija
moe biti efikasna samo ako se izvodi na pravilan i drutveno odobren nain, iako regulacija moe
postojati i bez tih odredjenja. Medjutim, svi proizvodi nose neki rizik, a mnogi od njih su potencijalno
i veoma opasni. Dovoljno je samo pogledati oko sebe pa da se uvek vidi neka stvar koja u nekom
svom vidu ili upotrebi moe biti opasna. Naravno, takav rezultat moe biti posledica pogrene ili
nestrune upotrebe ili zloupotrebe, ali moe takodje biti i rezultat nekog svojstva te stvari koje se
moe oznaiti kao skrivena mana. Ko je onda odgovoran kada se desi nesrea? Skrivene mane su
ponekad stvarno skrivene a ne samo nepoznate. Ako su mane takve da daju retke ili teko utvrdive
57
rdjave uinke, a njihovo otklanjanje skupo ili nemogue (izuzev po cenu potpunog odustajanja od
samog tog proizvoda), onda je najjednostavniji nain da se na to upozore kupci. Ponekada su te
mogunosti trivijalne - normalno je da se automobil drugaije ponaa u sudaru nego kad se normalno
kree, kao to je normalno da moe da se pod nekim uslovima zapali (po prirodnim zakonima mora
postojati takav skup uslova u kojime e se to nuno desiti). Upozoravanje ponekad moe izgledati
suvino, na primer upozorenje da je vonja automobilom pri brzini od dve stotine kilometara na sat
opasna zbog verovatnoe da se u eventualnom sudaru pri takvoj brzini mogu desiti mnogi opasni
uinci, za razliku recimo od sudara pri brzini od dvadeset kilometara na sat; ali taj automobil moe
biti napravljen tako da moe da vozi tom velikom, ili jo i veom, brzinom, iako on verovatno moe
da se kree i onom manjom brzinom. (Ali mogao je biti napravljen i tako da moe postii samo tu
manju brzinu.) Rizici ove vrste su tu veoma razliito podeljeni, ali oni nisu skriveni iako mogu biti
nepoznati. Stvar je neke vrste drutvene odluke da li e se oni preuzeti, i kad je ta "odluka" jednom
"doneta" svako ko ulazi u tu vrstu saobraaja preuzima tu vrstu rizika. On tu zapravo ne moe mnogo
da bira. Ali kada rizik nije tako oigledan, kada se on moe oznaiti kao mana, i kada je kao takav
predvidiv, obaveza upozorenja moe nam izgledati oigledna. Upozoravanje je medjutim dvostruko
skupo. Ono, sa jedne strane, kota samo po sebi, ali, i to je vanije, sa druge strane suoava prodavca
sa tekoom da proda. On moe manu sakriti nadajui se da do nesree moe i ne doi, i esto tako
i bude. Ali kao to pokazuje sluaj Pinto, ponekad ti predvidivi rizici oznaavaju mogunosti za
tipine sluajeve nesrea. Takva prodaja onda lii na nasumino pucanje iz puke - relativno je mala
verovatnoa da e neko biti pogodjen i stradati. Pitanje je ovde onda sledee - ako niko nije stradao da
li to znai da tada i nema nikakve krivice i da nije bilo ni potrebe i obaveze upozorenja?
Naa moralna reakcija o obaveznosti upozorenja predstavlja ustvari jedno odredjeno socijalno
stanje duha, ali to stanje nije uvek bilo takvo, tako da oseanje uverljivosti ovog uporedjenja sa
nasuminim pucanjem takodje moe biti rezultat ovog stanja duha. Mi moemo misliti da je nae
sadanje moralno oseanje bolje ili kvalitetnije, ali to to mi mislimo da je ono i moralno opravdano
ne predstavlja nuno moralni razlog za to opravdavanje, jer i oni koji su u neko drugo vreme potovali
naelo caveat emptor su mislili i oseali da je to naelo bilo opravdano. Razlog se mora traiti na
drugoj strani, i on se, svakako, definitivno moe nai, naime u nedopustivosti nanoenja tete
i nedopustivosti ugroavanja, i valjanoj elaboraciji razlike izmedju takvog postupanja koje ukljuuje
prevaru i takvog pravila trinog poslovanja u kupovini prema kome se prihvata mogunost da teta
eventualno stvarno nastupi kao element prihvaenog ali ne i namerno planiranog rizika, ali to je
posebno i zanimljivo pitanje ija bi nas dalja razrada odvela od uvodnog karaktera ovog opteg teksta.
Problem je u tome to ta mogunost naelno uvek postoji, pa nastupanje tete ne moe biti stvarni
indikator postojanja namere da se prevari, kao to ni mogunost da teta nastupi to ne moe biti. Zato
se relevancija te razlike ne moe potpuno negirati. Zatim, oseanje uverljivosti nekih razloga nije
samo po sebi dovoljan razlog za stvarnu relevanciju tih razloga, jer su takva oseanja esto proizvod
predrasuda ili pak delimine i nedovoljne obrazloenosti. Ali, sa druge strane, kao to primer sa
nasuminim pucanjem jasno pokazuje, razlika ponekad moe i biti stvarno irelevantna u praktikom
i vrednosnom smislu, i veliki deo regulacije naeg ponaanja i ne podrazumeva pretpostavku
o postojanju rdjavih namera ve neeg za konstituciju potencijalne krivice vanijeg - naime
odgovornosti koja se konstituie na osnovu valjanih razloga a ne prosto na utvrdjivanju stvarnog
postojanja ove ili one namere. Odgovornost u moralnom smislu je sloena pojava, ona je odgovornost
za posledice, nameravane ili predvidjene, ali i predvidive, i moment namere (slobode) tu je relevantan
u mnogo irem smislu - naime da postoji naelna odgovornost za sve predvidive posledice, i one koje
su se mogle izbei a ne samo one koje su bile predmet htenja. Jer, namera njihovog izbegavanja nije
manje deo moralne ozbiljnosti od namere da se postignu neke druge posledice po cenu apstrahovanja
onih koje su se mogle izbei. Faktiki se to uvek ispoljava kao neka vaea artikulacija moralnog
senzibiliteta, to otvara prostor kako moralnoj, i pravnoj, neosetljivosti, tako isto moralnoj, i pravnoj,
preosetljivosti. Posledica te vaee injenice bie onda moralno neobrazloeno, i neispravno, a ipak
drutveno doputeno i drutveno sankcionisano nanoenje tete jednoj ili drugoj strani.
Prema naelu caveat emptor ("Neka kupac brine" ili "Neka se kupac uva") ne samo da nema
krivice ako niko nije stradao (da ako nije bilo tete nije bilo ni krivice pa ni obaveze), ve se ide jo
58
i dalje - ak i ako je bilo tete nikakve obaveze prodavca nije bilo.37 Ako ste kupili konja koji je
uginuo odmah nakon to ste ga doveli kui od bolesti koja ima svoj prirodni period trajanja koji je
mnogo dui od trajanja puta od pijace do kue, - ko vam je kriv? to niste bolje pazili?! Kao
drutvena norma regulacije prodaje i kupovine, ma kako nama sada to moglo izgledati neobino
i neprihvatljivo, naelo caveat emptor samo po sebi nije nita manje norma od onoga to sada sasvim
drugaije vai. Ono je takodje jedan oblik vaeeg drutvenog moralnog senzibiliteta, jedan vaei
moral. Ali moda se moe pokazati da i sa ekonomske i sa moralne take gledita takva norma ima
svoje nedostatke koji e se ispoljiti u obeshrabrivanju i postavljanju nepotrebnih i kontraproduktivnih
prepreka samom poslovnom procesu. I zato e nam se uiniti da je sadanji nain regulacije bolji.
Vaei moral se tako moe pojaviti i kao odredjeni ekonomski faktor, koji utie na kvalitet poslovanja
i produktivnost rada, kao i na odredjenje pojma i opsega ukupnog blagostanja. (Mada emo se i sada
sasvim razliito postaviti prema robi sa garancijom i prema robi koju smo ne samo bez garancije ve
i bez ikakve deklaracije kupili na buvljoj pijaci. to povlai mogunost da vie vaeih morala
istovremeno postoji jedan pored drugog, ili da ine deo jedne ire celine ukupnog sistema vaeih
normi u nekom drutvu.)
Danas imamo tendenciju ka drugoj krajnosti. Imamo doktrinu striktnog jemstva ili odgovornosti
(strict liability) koja zahteva potpunu odgovornost osoba i firmi za sve posledice njihovih postupaka
(pa i posledice u upotrebi njihovih proizvoda) bez obzira na to da li su nameravane (npr. skrivene)
i bez obzira na stepen paljivosti pri njihovom izvravanju.38 Na to emo se jo vratiti pri kraju ovog
odeljka, u izlaganju teorija o kontroli i garancijama za proizvode. Krivica se ustanovljuje kauzalno na osnovu toga gde je bio uzrok tete ili povrede. Ova doktrina je potpuno suprotna doktrini
dvostrukog uinka prema kojoj se krivica odnosi samo na nameravane a ne i na nenameravane makar i predvidjene (a ne tek predvidive) - uinke naih radnji. Naelo striktnog jemstva je jae od
naela caveat vendor39 (neka prodavac pazi), ono se odnosi na sve posledice neije radnje, pa i one
koje u vreme proizvodnje i prodaje nisu bile predvidive, pod jednim jedinim uslovom da nisu rezultat
neke puke zloupotrebe, tako da prodavac (ili proizvodja) nije uvek u stanju da "pazi". U hemijskoj
industriji je to ak donekle verovatno kada su u pitanju novi proizvodi - naknadno se otkriju dejstva
i uinci za koje se "pre" uopte nije znalo, i ti uinci onda u jednom relevantnom smislu rei nisu bili
predvidivi. Da li to medjutim oslobadja proizvodjaa odgovoronosti, ili barem obaveze obeteenja?
Na oseaj pravinosti moe nam sugerisati da je, na primer, proizvodja supstance od koje je neko
drugi napravio neki proizvod koji je zbog te supstance izazavao neku teku nesreu obavezan da
barem sudeluje u obeteenju rtava, iako u proizvodnji te nesree nema nikakve njegove namere pa
u tom smislu ni krivice. Uzmimo da se rtve ne mogu prosto ostaviti same sebi. Onda kauzalna veza
sa nastankom nesree moe izgledati kao orijentir za luenje onih koji imaju obavezu da pomognu
onima koji su oteeni nepredvidjenim i dotada nepoznatim (pa dakle i nepredvidljivim) posledicama
uzroka iz te kauzalne veze. Razlog za takav zakljuak moe biti u tome to e nakon otkrivanja te
kauzalne veze za dalje proizvodjenje tih posledica postati odgovorni upravo oni koji su od poetka
bili njihovi stvarni proizvodjai. Pitanje je, naravno, da li imamo pravo da tu odgovornost prenosimo
i u prolost, u vreme kad znanje o prirodi tog uzrokovanja nije postojalo. A to je ono to se zahteva
doktrinom striktne odgovornosti.
Sasvim je naravno drugaija, i laka, situacija kada se priroda takve kauzalne veze otkrije
u toku prodaje, dakle pre eventualne upotrebe, kada se roba moe povui - jer ako se to ne uini
imaemo posla sa obinim skrivanjem rdjavih strana te robe, to predstavlja najobiniju prevaru.
Medjutim, samo je naelno stvar tako jednostavna. Zbog vremenskih preklapanja razliitih procesa,
37
Biam i Bouvi naelo Caveat emptor nazivaju "tradicionalnim shvatanjem"., cf. T. L. Beauchamp and
N. E. Bowie, eds., Ethical Theory and Business, Prentice Hall, Englewood Cliffs 1993, Chapter Four, Intr.:
"Acceptable Risk", p. 183.
38
Cf. npr. G. G. Brenkert, "Strict Products Liability and Compensatory Justice", u. T. L. Beauchamp,
N. E. Bowie, eds. op. cit., pp. 198-203.
39
Cf. M. G. Velasquez, "The Ethics of Consumer Production", Ibid. p. 194.
59
poslovnog i sazajnog, mogue su takve kombinacije u kojima e se desiti tragina preplitanja

kauzalnih lanaca i tragini nesporazumi. Osim toga jedna druga, pravno i moralno zanimljiva,
mogunost moe lako da se uplete u taj odnos; ta mogunost je nemar (negligence) u ispitivanju
sigurnosti i kvaliteta proizvoda i usluga. Za striktnu odgovornost nije potrebno utvrditi da je postojao
nemar, ali nam naa neposredna moralna intuicija kae da ipak postoji znaajna moralna razlika
u tome da li on postoji ili ne postoji. To je takodje pitanje koje zahteva posebnu i dublju obradu.
(Jedna zanimljiva mogunost da se obaveza nadoknadjivanja tete skine sa onih koji su kauzalno ali
ne i intencionalno odgovorni za neko zlo bila bi formiranje javnih fondova za pomo oteenima
u takvim sluajevima.40
To se moe uraditi na dva sasvim razliita naina. Prvo, na osnovu opte solidarnosti, iz javnih
prihoda odnosno poreza, emu se moe prigovoriti da oni kojih se to ne tie ni na koji drugi nain
osim to i sami mogu postati rtve moraju zapravo da pomau sami sebi kao potencijalnim rtvama,
to bi bila jedna forma dodatnog obaveznog osiguranja. To onda povlai sve one probleme koji
proizlaze iz obaveznosti - ogranienje slobode, prebacivanje odgovornosti na druge, komocija
i u oprezu da se nesree izbegnu i u oekivanjima da se pomo dobije i sl. Drugi nain bi bio da takav
fond formiraju ne potencijalne rtve ve potencijalni uzronici rdjavih posledica, kao oblik njihove
medjusobne solidarnosti, emu se moe prigovoriti da e onda pomo biti arbitrarna i verovatno
neadekvatna. A tu je i onaj prigovor o skupoi (dodatne) socijalne uloge firmi, i konanom
poskupljenju proizvoda ili smanjivanju profita, emu bi takva politika vodila. Poenta je medjutim da
se rtve nesrea koje nisu samoskrivljene teko mogu ostaviti same sebi, pogotovo ako se pretpostavi
da one same sebi ne mogu pomoi.
Regulacija se ne svodi samo na zakonsku regulativu, ve ukljuuje svako regulisanje koje je
zasnovano na pretpostavci o vaenju pravila regulacije. Ta pravila mogu biti obiajna, zakonska
i moralna. Ali moralni problemi nastaju funcionisanjem svih tih vrsta pravila a ne samo poslednjih.
Jer dileme i konflikti nastaju u vezi sa potovanjem ili krenjem tih pravila, i zapravo najlake
i najee u vezi sa prvom vrstom - obiajnim pravilima -, jer zakonska pravila raspolau efikasnim
pravnim sankcijama, a moralna dolaze na red tek kad se iscrpu ostala ili pak kad druga pravila dodju
u sukob. Moralna pravila mogu imati direktnu primenu tamo gde striktna pravna regulacija nije
mogua a obiajne norme ne postoje ili ne mogu da postoje; na primer u medjunarodnom biznisu.
U isto poslovnim odnosima tu emo imati na raspolaganju ekonomske sankcije, na primer
uskraivanje dalje saradnje (daljih kredita) ako neki uslovi nisu ispotovani. Ali poto nema
mogunosti direktnog pravnog uterivanja onda e u nekim od tih odnosa koji ukljuuju i poslovni ali
i neki drugi aspekt, na primer u poslovanju sa firmama koje koriste deji rad (ili neki drugi oblik
ropskog rada), jedina mogua "regulativa" biti moralna, i jedini raspoloivi argumenti za ili protiv
nekih delatnosti bie moralni argumenti.
Ipak, moralni razlozi i moralna pravila izlaze iz okvira obine poslovne regulative. Oni se
raunaju, ali na jedan implicitan i preutan nain, kao neto to ne ulazi u ekonomsku cenu (ak i kad
iskljuuju mogunosti profita, ili ekstra profita, koje bi inae postojale) ve predstavlja optu
neutralnu pretpostavku na kojoj treba da se grade mogunosti o formiranju ciljeva i njihove
realizacije. Standarni argument protiv regulacije ide na to da pokae da je njena cena takva da se ne
isplati. U ekonomiji se zaista radi upravo o rezultatu, i nita drugo se ne rauna. Sa strogo ekonomske
take gledita regulacija ograniava ekonomsku delatnost i gui neke mogunosti te delatnosti. Osim
toga ona ima i neke druge posledice koje mogu biti rdjave. Moemo se pitati da li ona stvara vie
problema nego to ih reava. Na primer, ona vodi u sumnjiavost, jedno stanje duha koje je veoma
nepogodno za slobodnu ekonomiju.
Ima i drugih, na prvi pogled udnih, implikacija. Rigidno proveravanje poslovne ispravnosti
moe dati neku vrstu dozvole za neispravnost - latentnim prenoenjem odgovornosti na druge, na
vlast, na one koji proveravaju, daje se odredjeni naelni imprimatur za neispravnost podrazumevajui
da neotkrivena neispravnost i nije neispravnost. A lako moe biti da se neka stvarna neispravnost ne
40
Cf. A. P. Iannone, op. cit. p. 345.
60
moe (na vreme, ili unapred) otkriti, ili da ju je teko otkriti, ili da je neverovatno ili malo verovatno
da e se otkriti ili da se veruje ili ima utisak da se ne moe, nee ili verovatno nee otkriti. I ta onda?
Ako nema dodatnih moralnih razloga - ili barem pretpostavke o postojanju i vaenju tih razloga poslovno poverenje e teko a poslovna ast nikako nee moi da se konstituie. Neispravni
i nepoteni postupci moraju biti izuzeci, jer bez verovanja da to oni jesu nema osnovnog poverenja,
a onda ni lojalnosti, pouzdanosti i odgovornosti kao pretpostavki kvalitetnog poslovanja. A to e ne
samo oteati posao ve e i uiniti poslovni ivot manje vrednim i u odredjenom smislu bezvrednim naime u smislu vrednosti koji bi odredjeni oblik ivota i ivotni stil imao kao takav. Vrednost
poslovnog ivota bi onda proizlazila iz onoga to se takvim ivotom ostvaruje kao posledica - zarada,
bogaenje, mo, organizacija i poveanje proizvodnje raznih dobara, opti napredak, i sve ono ega ne
bi bilo bez posla. Ali da bi takav ivot imao svoju vrednost kao nain ivota, kao odredjeni ivotni
izazov i mogunost samorealizacije linosti kroz takvu vrstu sadraja, on mora moi svoju vrednost
nai u samom sebi, to znaajna ili velika regulacija onemoguava. Poslovni ivot, naroito tudji
poslovni ivot, se zaista esto tako i doivaljava, naime kao neto to svoju vrednost dobija izvan
sebe, i onda shvata kao nii oblik ivota, kao neka vrsta rtvovanja za neto drugo, za sigurnost,
udobnost, budunost itd. Ali da bi to bio ivot koji svoju vrednost ima u sebi i u kome se moe uivati
kao takvom on treba da ima svoju unutranju konstituciju i standarde ispravnosti i perfekcije kao polje
posebnih skupova ciljeva za realizaciju i mogunosti za samoostvarenje i usavravanje. Svega toga,
medjutim, ne moe biti ako neispravnost nekog postupka u tom polju moe da se utvrdi samo
"spolja".
Tokom vremena odnos prema obavezama proizvodjaa se razvijao u pravcu sve vee kontrole
i sve vee odgovornosti za proizvode koji se izbacuju na trite. To je sasvim u skladu sa trinim
principom i jaanjem konkurencije koja je rasla sa porastom proizvodnje i sve veim mogunostima
biranja izmedju razliitih ponuda. Prirodno je da se u konkurenciji nudi vie i bolje za istu cenu, i da
je u tome "vie i bolje" sadrana i ponuda garantovanja kvaliteta proizvoda koji se prodaje. Garancije
su odavno postale sasvim uobiajena stvar. Ali taj razvoj sada ide preko granice opravdanja pomou
koncepta konkurencije, a tako se razvijaju i teorije o odgovornosti za proizvode (product liability). Te
teorije se zapravo pozivaju na pojam pravde, kao osnovu i u svom artikulisanju i nainu svog
opravdavanja. U literaturi se uglavnom navode tri teorije o odredjivanju odgovornosti proizvodjaa za
proizvode, podrazumevajui razradjen pojam obaveze za kompenzaciju eventualne tete zbog
neadekvatnih ili defektnih proizvoda, ili za tete ili nesree nastale zbog neadekvatnosti ili defektnosti
proizvoda. Te tri teorije su: teorija ugovora (Cotractual Theory), teorija o adekvatnoj brizi za kvalitet
proizvoda (Due Care Theory) i teorija striktne odgovornosti (Strict Liability Theory). Svaka od ovih
teorija se poziva na razliite razloge u svom etikom opravdavanju. Njihove pravne artikulacije
takodje imaju razliite kriterijume za odredjenje onoga ta je ispravno a ta je pak podlono
sankcionisanju.
Ono to je osnovna poenta u ovom pitanju jeste pitanje prihvatljivog i neprihvatljivog rizika,
i s obzirom na to pitanje se ove teorije i razlikuju i imaju razliite primene i uinke. Sasvim je jasno
da rizici i proizvodnje i potronje razliitih proizvoda sa sobom nose razne rizike razliith oblika
i veliina. Ti rizici mogu biti rizici za ljudsko zdravlje, za bezbednost, finansijski rizici, i mogu biti
rizici za okolinu. Neki rizici su takvi da ne mogu da se otklone a da se proizvod zadri na tritu ili ne
postane znatno skuplji. Ali mnogi rizici proizlaze iz nepanje, ili elje da se prevari, da se upotrebom
neadekvatnih ili jeftinijih sirovina, loom izradom i sl. postigne laka i brza zarada. Osnovno pitanje je
kada su oni neprihvatljivi, kao i ko je zaduen da to utvrdi, obezbedi i sankcionie. Odgovor koji se
nudi jeste da je to drava, ali tu su takodje i drugi, poev od samih proizvodjaa, preko raznih
mehanizama u okviru trgovine, pa do potroaa koji takodje mogu da se organizuju kako bi se zatitili
od tete ili nepravednog troka.
Sama drava tu se pojavljuje u dva osnovna vida: kao delovanje unapred kroz svoje propise
koje sprovodi i kojima nagoni da se potuju mere iji je cilj da se tete i povrede uopte izbegnu,
i kroz sudstvo, koje deluje retroaktivno, kanjavajui prestupe koji su ve uinjeni. U prvom sluaju
postavlja se pitanje u kojim sluajevima, kojim vidovima i do koje mere drava treba da nas titi, i tu
61
odgovori mogu biti veoma razliiti. U drugom sluaju takodje postoje znaajne varijacije, naroito
kada se gleda kroz vreme, o tome ta je kanjivo i u kojoj meri. Na sve strane se vode mnoga sudjenja
zbog neispravnih proizvoda, izloenosti opasnostima, tete, obmane u prodaji, ili neadekvatnih
garancija koje su date za prodate proizvode. Prvi oblik dravnog delovanja ograniava ustvari
slobodno trite radi spreavanja moguih teta i povreda koji mogu nastati. Drugi, sudski, oblik
dravnog delovanja je naelno u skladu sa pretpostavkom slobode u slobodnom tritu, ali i to mora
da se uzme sa zadrkom jer drastino inkriminisanje nekih delatnosti zapravo deluje unapred,
a promene u odredjivanju oblika i stepena kanjivosti unose neizvesnost koja nije neto to pospeuje
slobodnu inicijativu. Dakle u oba svoja vida drava deluje kao ogranienje. Naravno, postavlja se
i pitanje ko je onaj ko je primarno odgovoran za spreavanje rizika i njegovu redukciju na podnoljivu
meru. Ako zanemarimo sudove koji se ipak pojavljuju ex post facto, to su najee razne vladine
agencije koje imaju specijalna zaduenja da vode rauna o tome. Tu su takodje i korporacije koje su,
kao to je pomenuto, ve po prirodi stvari zainteresovane za svoj dobar ugled i prihvaenost na tritu,
kao to su osetljive i na tete sa kojima se mogu suoiti ako ne budu paljive u proizvodnji i plasmanu
robe. I naravno, sami potroai, esto naknadno, ali oni su oni koji konano odluuju i u njihovom
skupu se stvaraju uverenja i o tome ta je ispravno i neispravno (ta moe a ta ne moe da se
prihvati) i o tome ta je formirano miljenje o nekom proizvodu ili proizvodjau.
Osnovno pitanje: ta je prihvatljivi rizik? povlai neko odredjenje pojma tete i povrede. Ali
mora se rei da su to ipak relacioni termini: oni se definiu u odnosu prema koristi koja proizlazi iz
neke tetne stvari. Ako je neka stvar u nekom smislu tetna ali je u nekom drugom smislu takodje
korisna onda, kao to smo videli u gornjem primeru sa velikim brzinama kod automobila, koje su
sasvim sigurno tetne, teta moe biti amortizovana nekom adekvatnom koriu. Neki rizici imaju
teke i nepopravljive posledice, neki drugi opet nemaju i s lakoom je mogue kalkulisati njihovu
prihvatljivost u nekom kontekstu. Pa ak i za one rizike koji su veliki i sa tekim moguim
posledicama mogue je kalkulisati o njihovoj prihvatljivosti. to znai da se i na planu "pravde" mora
prihvatiti da funkcionie neka "cena".
Ima vie razliitih tipova rizika: direktni, kao to je upotreba pokvarenih prehrambenih
proizvoda koji se mogu prodavati na rasprodaji da ne bi sasvim propali, ili kao to su proizvodi tetni
po zdravlje (npr. cigarete), ili indirektni, koji svoju tetnost pokazuju kao uzgredni neeljeni uinak
pored onog uinka koji je glavna osobina i vrednost proizvoda. U ove druge spadaju i opasnosti koje
prate razne poslove koji su esto upravo zato dobro ili bolje plaeni. Pitanje sa kojim se kod ovih
drugih suoavamo jeste ko je onaj ko treba da odlui da li su ti rizici prihvatljivi: oni kojih se to
neposredno tie, koje to moe pogoditi, ali koji mogu biti spremni da udju u rizik, ili pak neki eksperti
koji znaju koji su sve rizici prisutni i ta sve oni znae. Ko na primer treba da odlui kada su u pitanju
rizici koji ne pogadjaju nikoga specifino ve pogadjaju nasumino ili pogadjaju sve ili e pogoditi
budue generacije, kao to je sluaj sa rizicima koji proizlaze iz zagadjivanja ljudske okoline? Kada
su proizvodi u pitanju moe se rei da potroai imaju zadnju re i da prodavci nemaju druge nego da,
da bi opstali na tritu, zadovolje potranju, ma kakva da je ona. Ali mi dobro znamo da se potranja
indukuje,41 da je ona takodje podlona negativnom uticaju, pa se ne vidi razlog zato ne bi eventualno
bila podlona i pozitivnom uticaju?
Jer, jedno je kada se problem razmatra ideal-tipski, u okviru koncepta slobodnog trita i sa
pretpostavkom da kupac zna sve to je potrebno da zna da bi odluio. Ova pretpostavka o njegovoj
konanoj odluujuoj kompetenciji za istinski slobodan izbor ne odraava realnu situaciju u ivotu,
pogotovo to se kupovine (i prodaje) preklapaju izmedju razliitih subjekata i to neija kupovina ili
prodaja neega pogadja ne samo njega nego i druge, potencijalno mnoge druge, ljude. Prodavci e
tako, u naporu da prodaju, isticati ili samo ono najminimalnije to moraju ili e - istinito - isticati
samo pozitivne karakteristike svog proizvoda, jer bi svaka druga strategija povlaila troak i bila za
41
O ovome cf. npr., J. K. Galbraith, The Dependence Effect, i F. A. von Hayek, The Non Sequitur of
the Dependence Effect, na raznim mestima, npr. u W. M. Hoffman, R. E. Frederick, M. S. Schwartz, op. cit.,
387-394.
62
njih skupa. Oni imaju ekonomski interes da istiu samo probrani i ogranieni, selekcionisani,
minimum informacija. Ali potroa, sa druge strane, ima interes, i pravo, da zna sve to je relevantno
za proizvod koji kupuje: njemu nije u interesu prosto da kupi ve ima posebnu svrhu za kupovinu
(za razliku od prodavca, ija je pozicija tu kardinalno razliita: on nema nikakav poseban interes da
proda ba odredjeni proizvod ve da ima ono to moe da proda i da to onda i proda: kupac proizvod
"konzumira", dok je prodavac u tom pogledu prema proizvodu indiferentan to je karakteristika koja
je sadrana u gornjoj tezi da je prodaja rad, dok kupovina to, u istom smislu, nije).
U kontekstu svega ovoga imamo one gore pomenute tri teorije o odgovornosti proizvodjaa za
proizvode, ugovornu, teoriju o adekvatnoj brizi, i teoriju o striktnoj odgovornosti.
Ugovorna teorija polazi od fundamentalne pretpostavke slobodnog pogadjanja medju
jednakima - obe strane ne samo da znaju ta hoe i ta rade, ve i znaju dovoljno o samom proizvodu,
i prodaja/kupovina predstavlja vid ugovora koji se sklapa izmedju prodavca i kupca da prvi drugome
proda, odnosno da drugi od prvoga kupi, neku robu za odredjenju sumu novca. koja se onda oznaava
kao cena tog proizvoda. Ugovor podrazumeva puno znanje i odsustvo pogrenih interpretacija. Ali
poto proizvod ostaje kod kupca on je onaj ko treba da pazi (caveat emptor dictum), i prodavac je
obavezan samo na to da sve to on sam kae bude istinito, ali moe da preuti sve to je rizino za
prodaju.
Teorija o adekvatnoj brizi kae da proizvodja i prodavac (pri emu ne mora uvek biti jasno
kod koga tano lei vie odgovornosti, ali se to medjusobnim ugovorima moe precizirati) ne sme da
nita to je relevantno preuti ili propusti da pokae, pa ak ni da proizvede: proizvodja ne sme biti
nemaran (negligent), a taj se uslov onda prenosi i na prodavca koji je takodje na istoj strani u relaciji
prodavac/kupac. Jer, na kraju, proizvodja najbolje zna ta je proizveo, kao to i prodavac bolje od
kupca zna kakva je roba koju on prodaje.
Teorija o striktnoj odgovornosti jeste jedna sasvim savremena, tek od skora nastala
i primenjena, teorija po kojoj se odgovornost odnosi i na ona svojstva koja proizvodja nije, ma
koliko uinio sve to je mogao da izbegne nebrigu u procesu proizvodnje, uspeo da predvidi, i za koje
prodavac ne samo da nije znao nego nije ni mogao da zna. O ovoj teoriji se u literaturi vodi velika
rasprava, koja je jo uvek u toku i koja esto ima polemiki ton.42 Stepen zainteresovanosti da se ona
potkrepi ili opovrgne proizvodi esto veoma suptilne argumente koji e moda dati uinka i na drugoj
strani i pomoi da se neki problemi u teoriji racionalnosti ree ili bolje sagledaju. Ali za nas ovde je
znaajno da se tom teorijom potroai stavljaju u posebno zatien poloaj a da se proizvodjai
i prodavci izlau veoma neizvesnom riziku koji nije mogue unapred ni koncipirati a kamoli
izraunati.
42
Cf. npr. Beauchamp & Bowie, op. cit. pp. 179-203; R. T. De George, op. cit., 215-219; Iannone, op. cit. 353384. W. M. Hoffman, R. E. Frederick, M. S. Schwartz, op. cit., 381-2, 410-427.
63
Poglavlje VII - Medjunarodni biznis, Multinacionalne kompanije

Medjunarodni biznis predstavlja posebno veliku tekou za poslovnu etiku, i to najvie iz dva
oigledna i medjusobno povezana razloga. Prvo, u medjunarodnim odnosima nema mogunosti
kompletnog pravnog regulisanja delanja, jer se nacionalna zakonodavstva razlikuju, esto i radikalno,
a medjunarodno zakonodavstvo nije mogue u onom smislu u kome je postojanje drave pretpostavka
za njegovo vaenje - ono je samo sistem ugovora (konvencija) sa nuno niim stepenom pretenzije na
ovlaenje i sankcionisanje, to ponekad inkriminisane radnje i postupke njihovog spreavanja ili
kanjavanja svrstava u potpuno istu ravan to se tie legitimnosti. Bez pravne podloge regulacija je
u mnogo veoj meri upuena na moralno zasnivanje, to ne povlai nuno smanjivanje preciznosti
moralnih ocena postupaka i praksi koje se razmatraju, ali komplikuje moralnu situaciju kroz
poveanje broja inilaca koji se moraju uzeti u obzir, medju kojima su najvaniji upravo ovi koji se
odnose na odsustvo pravne regulative - nesigurnost, neizvesnost, nemogunost sankcionisanja,
smanjena mogunost planiranja. Mnotvenost, sloenost i zahtevnost tih inilaca ini drugi razlog koji
proizvodi tekoe u moralnom ocenjivanju postupaka i praksi u medjunarodnom biznisu. Moralni
zahtevi su u unutranjem biznisu manji i jasniji i zato se njihovo krenje moe smatrati utoliko teim
prestupom; lake se na primer dolazi do ocene da je neto prevara ili iznudjivanje. Ali
u medjunarodnom biznisu ti zahtevi su esto nejasni, neprecizni i njihovo potovanje nije pokriveno
definisanom mreom oekivanja, pa njihovo krenje nije tako jednostavno oznaiti jednoznano
nemoralnim. To se moe lepo obrazloiti na primeru podmiivanja.
Mito u ovom kontekstu ponekad moe da se nazove i "provizija", i ta mogunost nije
ograniena na medjunarodni biznis. Zaista je ponekad teko povui demarkacionu liniju izmedju toga
dvoga - ali osnovno pitanje jeste ta je to to je problematino u podmiivanju. Jasno je da u dobro
organizovanom drutvu podmiivanje mora biti inkriminisano, ne samo zbog svojih rdjavih uinaka
na ope dobro (podrivanje opteg poverenja, smanjenje efikasnosti i produktivnosti izborom rdjavijih
opcija od onih koje bi mogle biti izabrane, itd.) ve i iz moralnih razloga (nejednakost inicijalnih
ansi, neravnopravnost, nepravda prema treim licima, itd.). Da li ti razlozi vae i "u inostranstvu"?
Da bi se na to odgovorilo treba prvo videti da li je podmiivanje nemoralno u nekom strogom smislu
ili je samo tetno, pa je onda nemoralno u onom smislu u kome je teta nemoralna (ili moe da bude
nemoralna). Samo ovaj drugi osnov naelno izjednaava davaoca i primaoca mita kao ravnopravne
uesnike u jednoj takvoj praksi. Onaj prvi osnov ne pravi to naelno izjednaenje. Primalac mita, po
definiciji mita kao prodaje neega to se ne prodaje ili ne moe prodavati, ulae sebe, svoj moralni
integritet, na jedan nain na koji to davalac mita ne ini. Naime, primalac mita radi neto analogno
kradji (ili kombinaciji kradje i prevare, mada kradja ve ukljuuje element prevare), on daje neto to
nije njegovo, ili to nema prava da daje na taj nain, ulazei zapravo tako u jedan odnos u kome nuno
kri neku svoju dunost koja se odnosi na definisano pravo raspolaganja neim, nekom robom, nekom
informacijom ili nekim ovlaenjem. Da bi to izveo on mora da taj svoj postupak krije, bilo da ga
uopte krije bilo da lae o tome da ima pravo raspolaganja na to to prodaje ili da lae o tome da se to
raspolaganje odnosi i na konkretni sluaj na koji se ustvari ne odnosi. Primalac mita na neki nain
prodaje sebe. To je svakako moralno neispravno: to je povreda moralne dunosti prema sebi samom.
On ini neto to ne treba da se ini. Ali kod davaoca mita to odredjenje ne mora da se pojavi. Ako on
podmiuje da bi dobio neto to bi, da je situacija normalna (da je ona onakva kakva bi u nekom
normalnom stanju trebalo da bude), mogao dobiti i bez podmiivanja onda on sam podmiivanjem ne
ini nuno neto moralno rdjavo. Celokupna moralna rdjavost moe biti na strani primaoca mita.
Davalac mita samo kupuje ono to je na prodaju. Ali ako on to i ne kupi to e biti na prodaju. Moda
e to kupiti neko drugi, i onda e, kao i svi oni ostali koji su imali priliku da to uine pre tih drugih
a nisu, samo ostati prikraen. A moda i nee kupiti niko, ali samo zato to ono to je za prodaju moe
ostati neprodato: ili je bezvredno, ili preskupo, ili nije bilo prilike ili se prilika izmakla. To to je ono
to se kupuje u izvesnom smislu ovek ne menja mnogo na stvari: ljudi se i inae kupuju, ako se pod
"ljudima" podrazumeva "radna snaga", ljudski rad, ljudske sposobnosti ili ljudsko vreme. Ne kupuje
se podmienik u ropstvo (kupovina koja bi zaista morala biti apsolutno zabranjena), a to to to se
kupuje njegov moralni integritet je moda samo privid: da ima integriteta on se ne bi mogao kupiti
(jer se ne bi prodavao), odnosno integritet ne moe ui u relaciju prodaje: ili je ono to se kupuje neto
64
drugo a ne integritet (usluga) ili se vri moralno neispravna radnja koja podrazumeva odsustvo
integriteta. Dakle, sa striktno moralne (deontoloke) take gledia tu postoji jaka asimetrija.
Naravno, u okviru tog istog deontolokog stanovita moraju se uzeti u obzir jo dva relevantna
momenta, opet medjusobno povezana. Prvi je da se moralnost nekog postupka mora posmatrati
u kontekstu realnosti, u koju spada cela sfera institucionalne realnosti koja, na primer, moe biti takva
da se primanje mita ne smatra nemoralnim, ve se smatra ili delom folklora ili pak kao oekivani
dodatak na platu, to ako je ta plata zbog tog oekivanja ve umanjena - kao oblik budetske tednje,
na primer - onda mito ili provizija mogu biti (pravina) nadoknada onima koji rade odgovorne ili ak
najodgovornije poslove za nedovoljnu ili nepravino nisku nadoknadu. Lako se moe zamisliti
situacija da u nekoj zemlji menaderi koji sklapaju velike i znaajne poslove imaju sasvim bedne
plate. Prigovor da takav sistem nadoknade nije racionalan sasvim je naelno ispravan ali i praktiki
irelevantan tamo gde je upravo takav sistem na delu. Drugi moment, u koji se prvi moe uklopiti kao
njegov poseban sluaj, jeste mogunost konflikta dunosti. U prethodno opisanoj situaciji u kojoj se
podrazumeva da dravni inovnici primaju mito pa im je moda i zato odrezana veoma mala plata
neko ko odbija da to ini moe time kriti neku drugu moralno zasnovanu dunost - na primer dunost
prema svojoj porodici. Njegova deca mogu zato doi u neravnopravan poloaj u odnosu na decu
drugih, "normalnih", dravnih inovnika u pogledu mogunosti kolovanja, presti i ugled njegove
ene mogu zato biti umanjeni, itd. Konflikt dunosti je uvek takav da iz njega, kada se desi, nema
nevinog izlaska; togod da se uradi uradie se neto neispravno (i moda takodjei neto ispravno). Sve
ovo medjutim ne predstavlja niukoliko opravdanje postupka, prakse ili ak institucije mita kao takvog,
ve samo ukazivanje da i sa strane primaoca mita situacija nije nuno tako jednoznano negativna.
Sasvim je moguno da se okolnosti nameste tako da neki primalac mita nee odbijanjem mita sauvati
svoj moralni integritet, ve upravo obratno. Davalac mita u nekom smislu ucenjuje onoga kome nudi
mito, i ta ucena ne mora biti nimalo laka i naivna, to onu gornju asimetriju u nekoj situaciji
nepravine ili moralno nedopustive neravnopravnosti moe potpuno obrnuti. Ali isto tako se moe
desiti da potencijalni "primalac mita" moe u nekoj vrsti preterane preosetljivosti biti rtva svoje
percepcije o neasnosti tog postupka ili ucenjenosti na koju ne treba da pristane, i lako se moe desiti
da u tome moralno grei. U moralu nema unapred datih reenja.
Ali u institucionalnom smislu sve to ne moe uvesti ni najmanji razlog za neko naelno
opravdanje mita - nikakva institucija primanja mita ne moe se konano opravdati. Moe se samo
desiti da se neki pojedinani postupak primanja (i, sa neto vie verovatnoe, davanja) mita moe
opravdati. Ali poto se pravo kree na optem planu, to ne daje nikakvu mogunost da se unapred
oznai bilo kakav potencijalni skup takvih postupaka. Podmiivanje kao opta praksa, obiaj, folklor
ili nain balansiranja budeta moraju na kraju (i brzo) da daju samo negativne uinke. Posredni,
dugoroni i dalekoseni uinci, i bez neposredne moralne relevancije, mogu i moraju voditi u zabranu
i davanja a ne samo primanja mita.
Pa ak i sa moralne take gledita stavljati drugog oveka u iskuenje da odluuje da li da
odbije ili da primi mito teko da se moe opravdati, jer pored ponienja koje samo to odluivanje
nuno sadri, odbijanje moe podrazumevati posedovanje veoma snane autonomne volje
i savladavanje veoma jakog iskuenja, to se od slabih i fragilnih ljudskih bia ne moe s pravom
oekivati. Iako svi ovi momenti ne ukidaju onu naelnu asimetriju izmedju davanja i primanja mita,
oni i davanje mita ine prima facie moralno suspektnim, i u mnogim sluajevima ine ponudu mita
direktno nemoralnom (ak i u onim sluajevima u kojima e konano davanje mita moda biti
ispravno: ponuda je prima facie uvek neispravna). Bie to svakako u svim onim sluajevima u kojima
mito nije nuan nego samo laki nain postizanja nekog cilja, ali i u onim sluajevima gde cilj ne
opravdava upotrebu takvog sredstva (ali ponuda, za razliku od samog davanja, predstavlja na neki
nain krenje naelne obaveze potovanja svaije, svoje i tudje, linosti). I naravno, ovde je
relevantna razlika izmedju iznudjivanja i prostog podmiivanja koja se ispoljava kroz razliku u tome
na kome je inicijativa: da li je u pitanju zahtev ili ponuda. Oito je da je iznudjivanje mnogo tei
moralni prestup, ali za davaoca, na primer za kompaniju koja plaa, postojanje zahteva, ili ak samo
65
izraenog oekivanja, umanjuje moralni teret: Krivica je u tom sluaju potpuno ili skoro potpuno na
drugome, na primaocu.
U medjunadnom biznisu sve to moe zvuati pomalo paternalistiki. Jer podmiivanje u tudjoj
zemlji - iako izraava nepotovanje i ljudi i same te zemlje - nije sasvim primeren predmet
inkriminacije domaeg zakonodavstva.43 Naravno, za oekivati je da zakoni i organi vlasti u toj drugoj
zemlji spreavaju i kanjavaju podmiivanje, i sasvim je pravedno da i oni koji primaju i oni koji daju
mito budu progonjeni i sudjeni (bez obzira to su davaoci strani dravljani, pod uslovom da se ne
kanjavaju stroije nego domai prekrioci za isti prekraj). Ali kad domai sudovi inkriminiu
podmiivanja u tudjoj zemlji onda to predstavlja nedozvoljen oblik paternalizma, ili izraz licemerja,
pod uslovom da se ne moe opravdati na neki drugi nain "unutranjim razlozima", na primer
ometanjem unutranje konkurencije. Dodue, takvi razlozi, po pravilu, uvek i postoje. Ti razlozi mogu
biti i spoljanji, na primer zahtev stranih vlasti u postupku koji su one povele. Ali da se, kao to se
ponekad deava u Americi, preuzima policijski i sudski posao drugih drava, bez navodjenja
pomenutih "unutranjih i spoljanjih razloga", izgleda i moralistiki i paternalistiki. Kao to nema
moralne obaveze da se tudji poslovni interesi stavljaju u ravnopravan poloaj sa svojim vlastitim, tako
nema ni moralnog osnova da se brine za tudje moralno savrenstvo. Oni sami sebi moraju postaviti tu
vrstu regulacije.
Nije podmiivanje jedini moralni problem medjunarodnog biznisa, kao to nije ni naelno
karakteristino samo za tu oblast poslovanja. Naprotiv, mnogi drugi problemi su mnogo vaniji
i predstavljaju prave moralne probleme medjunarodnog biznisa. To su problemi koji proizlaze iz
prilika da se iz ekonomskih razloga vre postupci ili prakse koji su moralno sporni ili neispravni.
Ekonomska medjuzavisnost, neravnomerna raspodela kapitala i prirodnih bogatstava, razlike
u obiajima i zakonima, u strogosti njihovog potovanja i sprovodjenja itd., velike razlike
u mogunostima i pogodnostima koje za neki posao mogu postojati na nekom drugom mestu, sve to
biznismene i kompanije, pa i cele drave, stavlja u iskuenja da, beei od pravila koja vae
u njihovim zemljama (ta pravila mogu biti zakonska i druga pravila poslovanja, "dobri poslovni
obiaji, ili moralne norme), na nekom drugom mestu ostvare vei profit ili efikasnije (ili uopte)
obave neke poslove. Jeftina radna snaga u nekoj drugoj dravi moe postaviti kompaniju pred izbor
izmedju patriotskih obaveza i obaveza lojalnosti prema svojim starim radnicima, na jednoj,
i mogunosti da ostvari vei profit i tako zadovolji interes akcionara, na drugoj strani. Tako
investiranje u strane zemlje moe dovesti do otputanja radnika u svojoj zemlji, kao to moe dovesti
i do nepravedne eksploatacije radnika i raznovrsnih naruavanja prava ljudi u tudjoj zemlji. Sa druge
strane, izolacionizam se moe smatrati, a moe i biti, oblik sebinosti, ponekad i neracionalne
i neopravdane. Sirovine, koje su uvek dragocene, mogu opet da se raznim monopolskim
mehanizmima, politikim pritiscima i podmiivanjem podcenjuju da bi se dobile ispod njihove realne
vrednosti to moe dovesti do velikog prelivanja bogatstva i osiromaiti cele regije i krajeve sveta.
Ako se tome doda i potreba obzira prema buduim generacijama, takvi postupci mogu dobiti oblik
izrabljivanja i ak pustoenja. Na kraju, mada svakako ne najmanje vano, izvoz prljavih tehnologija
i raznog, esto i veoma opasnog, otpada moe sasvim jasno da se opravda kao potreba da se od sebe
odmakne i udalji ono to je rizino, opasno ili prljavo, a to oigledno moe znaiti ugroavanje nekih
drugih ljudi i naroda da bi se sauvao svoj. Odnos ekonomske i politike moi moe medjutim dovesti
do raznih vidova dobrovoljnosti u prihvatanju takvih tehnologija, pa i samog otpada, i nije uvek lako
moralno opravdati ili osuditi takve postupke.44 ini mi se da se tu glavni problemi pojavljuju u tri vida
- u vidu razliitih oblika paternalizma, kao pitanje pravinosti, i kao pitanje o dopustivosti "napolju"
onoga to nije doputeno "unutra", odnosno o tome da li razlika u zakonima i obiajima druge zemlje
43
Cf. o ovome, M. Pastin and M. Hooker, "Ethics and the Foreign Corrupt Practices Act", u Iannone, op. cit. pp.
466-469; B. A. Brennan, "The Foreign Corrupt Act Amendments of 1988: "Death" of Law", u T. L. Beauchamp
and N. E. Bowie, op. cit., pp. 557-563.
44
Za upeatljiv primer argumentacije u racionalnost ovakve dobrovoljnosti, i moralna analiza same takve
radionalnosti, cf. Daniel M. Hausman & Michael S. McPherson, Economic Analysis and Moral Philosophy,
Cabridge University Press, 1996, pp. 9ff.
66
uvek opravdava da se zakoni i obiaji svoje zemlje mogu napustiti u drugoj zemlji. Jer svet je ipak
jedan, a neki od "domaih" zakona su doneseni i zbog moralnih obzira, a ne samo u svrhu puke
regulacije.
Zakoni u manje razvijenim zemljama su esto blai upravo zato da bi se privukli investitori,
ponekad pak zato to neke opasnosti nisu uoene (jer nije bilo prilike da se uoe) ili te opasnosti jo
ne postoje (jer industrija nije jo toliko gusta i zagadjenja nisu jo toliko velika), ili prosto zato to
neka moda jo nije stigla. Ali ti zakoni esto nisu prosto blai, ve zapravo i ne postoje, ili ak i ako
postoje oni su toliko blai da nita relevantno ne zabranjuju. Najee je tako da sve ili skoro sve
postaje mogue ako se sa domaim vlastima postigne dogovor. To opet esto znai podmiivanje, ali
isto tako esto i posao na slepo poverenje bez valjanih garancija, to za kompaniju predstavlja dodatni
rizik, na koji se ona onda moe pozivati u opravdavanju smanjivanja nekih drugih, na primer
sigurnosnih, trokova i labavljenje svojih kriterija (ako ima neke). Pitanje naravno nije samo u tome
da li strane kompanije imaju prava da sniavaju kriterije i kupuju sve to mogu, nego i u tome da li
domae i lokalne vlasti imaju prava da dozvoljavaju, iznajmljuju ili prodaju doslovno sve to je
u njihovoj moi. Ovde jasno dolazi do izraza razlika izmedju prava i morala: ono to je pravno
dozvoljeno ne mora biti i moralno ispravno (pravno je dozvoljeno sve to nije zabranjeno, na primer
la kao takva nije i ne moe biti pravno sankcionisana, ali ni nepristojnost, i razni vidovi pravno
neuhvatljivih manipulacija). Vai i obrnuto: ono to je pravno zabranjeno ne mora u svakom pogledu,
a ponekad ne mora uopte, biti i moralno neispravno. Ipak, ono to je utvrdjeno zakonom nikada nije
nevano u moralnom smislu jer odredjuje kontekst pretpostavki u kojima se deluje i koji nuno utie
na konanu moralnu ocenu. Jer ono to zakon zabranjuje ili doputa - ako je u suprotnosti sa onim to
se smatra moralno ispravnim i potenim - predstavlja problem: za odluivanje (kod poslovne osobe)
i za ocenjivanje (i kod njega samog, ali i kod drugih, npr. u javnom mnenju). Pri tom je jednako ili
vie relevantno faktiko vaenje zakona u odnosu na njegovo proklamovano vaenje. Ako svi kre
zakon, ako niko ne potuje propise, ako se ta krenja ne kanjavaju ili kanjavaju ispod cene onoga
to se njihovim krenjem postie, onda to od biznisa pravi jednu oblast ljudske delatnosti u kojoj, kao
i u politici, vladaju cinizam i licemerje.
Cinizam i licemerje podrivaju ono osnovno poverenje na kome se gradi elementarno poslovno
potenje i bez koga nema pravog i trajnog posla. Time se medjutim ne stavlja van snage moralni
zakon - on se i ne moe staviti van snage, moe se samo kriti - i one prave regulacije zapravo ne
moe biti. Umesto nje imamo privremenost anomije, esto skrivene i nevidljive na prvi pogled.
U medjunarodnim poslovnim odnosima to moe voditi u dva pravca: ili e, prvo, neka ekonomska
grupacija (neka grupa razvijenih drava) ucenom da nametne regulaciju koja njoj odgovara i onda ta
regulacija (sa svim racionalizacijama i pozivanjima na pravdu i principe koji je mogu pratiti) vai
faktiki kao kvazi-zakon; ili, drugo, imamo neposrednu moralnu regulaciju, sa punom cenom koju to
povlai. Jedan od parametara te cene, poslovno najvaniji, bie onda pouzdanost, pa e onda neki
partneri, poverioci, firme, drave ili nacije biti pouzdani a neki nee. Mada se naravno moralna
vrednost ni u ovom kontekstu ne svodi ili iscrpljuje vrednou pouzdanosti, ta vrednost e
u poslovnom smislu biti kljuna moralna vrednost. Druge vrednosti, pre svega pravinost i potenje,
zahtevae druge vrste ogranienja.
Moe se, naravno, rei da je strana kompanija duna da potuje domae zakone bez obzira na to
kakvi su (a ne da slobodno bira izmedju zakonika svoje zemlje i zakonika one zemlje u kojoj posluje),
moe se rei da je ona duna i da svojim poslovanjem ne kri uspostavljena i vaea prava ili liava
domae stanovnitvo onih prava koja bi ono inae imalo, ali time se nee izbei upravo oni problemi
koji su moralno najznaajniji i najzanimljiviji. Uzmimo da se moe uverljivo braniti da se tu
zavravaju obaveze stranih kompanija, i da one nisu dune da hrane, obrazuju ili pomau lokalno
stanovnitvo, ve samo da im ne kre njihova prethodno postojea prava, da im ne uskrauju ili ih
liavaju tih prava koje bi oni inae imali.45 Ali koja su prava koja bi oni inae imali i koji interesi su tu
45
Tu miljenja idu od stavova koji zahtevaju masivno uplitanje radi pomoi (iz "moralnih razloga") do potpune
uzdranosti pod jednim jedinim uslovom da se plaaju dugovi i potuju ugovori. Cf. npr. Norman Bowie,
67
zaista relevantni? Jer, moe biti da su lokalni propisi takvi (blai) da ne sankcioniu neto to
kompanija ini (moda upravo zato to to ne moe u svojoj zemlji) zato to je odsustvo ili blagost tih
propisa neto primereno prethodnom ali ne i novonastalom stanju. U situaciji niske eksploatacije
resursa, ili niskog zagadjenja, ti propisi zaista i nisu morali biti otriji. Nisu oni takvi nuno zbog
neznanja, neosetljivosti ili primitivizma, ve su bili sasvim dobri ali vie nisu. U tom intervalu starog
vaenja i nove potrebe strane kompanije mogu iskoristiti priliku da ostvare veliki profit ali da pritom
i nekanjeno nanesu veliku tetu i teku nepravdu "domaima". To to situacije mogu biti mnogo
prostije, to kod domaina zaista moe biti u pitanju prena potreba za novcem, podmiivanje,
neznanje, ravnodunost ili primitivizam - ne menja naelno prirodu pitanja. Pogotovo to moe biti
veoma teko utvrditi ta je od toga svega u pitanju. Zato je tako teko odrediti granicu moralne
doputenosti u medjunarodnom poslovanju. Dobijanje lokalnih dozvola tu oito ne moe mnogo
pomoi, a naroito kad je u pitanju odnos prema treim, po pretpostavci nevinim osobama. To uvodi
dodatne obaveze za strana preduzea da sama sebi postave moralne ograde i da manje podrazumevaju,
kako o svojim pravima tako i o svojim moguim nezavisnim vrednostima. Jer ona zaista po pravilu
jesu dragoceni strani investitori i mogu se laskanjem lako zaslepiti. To e naroito biti lako ako su
ustvari moralno ravnoduni, ili skloni da budu zaslepljeni priama o svom ekstra znaaju. Konano,
moralni teret celog poduhvata se delimino prenosi i na poslednje korisnike, kupce i potroae
u stranoj zemlji, jer oni kroz konzumaciju postaju sauesnici. Ako neko treba da bude otrovan da bih
ja imao priliku da kupim neku poslasticu onda ja ne moram prema tome biti ravnoduan. A ako "ne
znam", onda na pitanje da li moje neznanje sadri element krivice nikako ne moe unapred da se
odgovori negativno. Moda sam mogao saznati, ali sam odluio da je komfornije ne znati. Mada,
naravno, u krajnjoj analizi glavnina krivice, ako ima krivice, uvek mora da se nadje kod domaih
vlasti, koje su odgovorne jednako i za to da strance privuku da dodju i da im ne dopuste da urade ono
to ne treba da urade. Videli smo da progon podmiivanja u stranoj zemlji moe izgledati kao oblik
moralistikog paternalizma, ali je u medjunarodnom biznisu ipak glavni problem odbrana od tudje
grupne sebinosti.
Dakle, u rezimeu razmatranja pitanja o medjunarodnom biznisu moemo rei da su dve glavne
(negativne) moralne karakteristike sa kojima se u ovom kontekstu suoavamo nejednakost i odsustvo
mogunosti efikasnog pravnog regulisanja u meri u kojoj, zbog prisustva takvog regulisanja na
unutranjem planu, ponekad postoji oekivanje. Kada se pogleda konkretno kako situacija u svetu
stoji moe se rei da se ona moe oznaiti kao postkolonijalna (opet sa dve implikacije iz tog
odredjenja: da je regulacija poslovanja na svetskom planu drukija nego to je bila u "uredjenom"
svetu kolonijalnog doba, i da sada postoji itav sistem pretpostavki, oekivanja, podrazumevanja
i obaveza da se neke stvari ne ine na nain na koji su se nekada, sa veim ili manjim stepenom
efikasnosti inile). Sadanji svet karakteriu u tom pogledu tri karekteristike: 1) (Prirodna)
nejednakost u bogatstvu (a bez onih redistributivnih mehanizama koji postoje u svakom drutvu
unutar drava); 2) Nejednakost pravnog regulisanja; i 3) "Etiki" relativizam (iako neke osnovne
norme svuda vae, ili se pretpostavlja da vae, i predstavljaju osnov mogunosti poslovanja: npr.
pretpostavka o naelnom i oekivanom potovanju obeanja i ugovora).
Ima medjutim jo jedna karakteristika savremenog sveta koju u kontekstu medjunarodnog
biznisa treba pomenuti. To su multinacionalne kompanije, velike firme koje esto imaju kapital
i promet vei nego cele drave ak srednje veliine, i koje su rasprostrte kroz vie drava ili deluju
praktino u celom svetu. Ko i kako kontrolie njihovo delanje? Jer u onom medjuprostoru koji
predstavlja odsustvo definisane pravne regulative i raznovrsnost moralnih normi i predrasuda koje
postoje u svetu ove kompanije imaju priliku da vre radnje koje u svojim matinim dravama nikako
ne bi mogle zato to su nedozvoljene, pa ak i one radnje koje kao takve moda nisu dozvoljene ni
u jednoj dravi na svetu jer one deo svog posla obavljaju u, da tako kaem, "svetskom medjuprostoru"
"The Moral Obligations of Multinational Corporations", u T, L,. Beauchamp and N. E. Bowie, op. cit., pp. 519531; W. C. Frederick, "The Moral Authority of Transnational Corporate Codes", Ibid. pp. 564-575; "Does
Business Love Foreign Dictators? - Editorial Survey", Business and Soociety Review (Spring 1982), citirano
prema Iannone, op. cit. pp. 488-494.
68
koji nije, ili ne mora biti, lociran na neku odredjenu taku. Na primer, kada OPEK (iako to nije
kompanija ve udruenje drava, ali deluje, ili ima mogunost da deluje, delimino na isti nain na
koji to ine multinacionalne kompanije) odlui da smanji proizvodnju sirove nafte zato bi zadrao
cene na nekom nivou (a on to moe uraditi i zato da bi te cene, ako hoe, i poveao), zar to nije primer
postupka stvaranja monopola? A takav postupak unutar neke drave svakako, ukoliko bi bio uoen,
ne bi proao bez reakcije i verovatno bi bio zabranjen. Tako se moe izazvati vetaka potranja koja
moe imati veoma dalekosene posledice na druge oblasti ekonomije i dovesti do mnogo tete, patnje
i bola u velikom delu sveta, a moda sa stanovita ekonomske racionalnosti sasvim nepotrebno.
Multinacionalne kompanije imaju mnogo slinih mogunosti.
Postojanje i funkcionisanje multinacionalnih kompanija je za sebe zanimljiv ekonomski,
moralni i pravni fenomen, i ne moe se ovde detaljno razradjivati. Ukazaemo samo na glavne
moralne primedbe koje se u vezi sa njima postavljaju. Pre svega tu je primedba za eksploataciju,
u vie razliitih vidova: kao eksploatacija ljudi: jedan od glavnih razloga za relokaciju investicija
karakteristinih za multinacionalne kompanije jeste prebacivanje u regije sveta u kojima je radna
snaga istih ili slinih radnih kvalifikacija i performansi jeftinija: da li je moralno ispravno da se isti
rad na jednom mestu plaa vie a na drugom manje. (Ovo pitanje je slino pitanju da li je moralno
ispravno da se na primer muki rad plaa vie nego - isti - enski rad). Na ovo pitanje uopte nije lako
odgovoriti: moda ti manje plaeni radnici inae ne bi imali nikakvu priliku za zaradu, i moda
u kontekstu opte cenovne situacije, kupovne moi, vaeeg sistema vrednosti i postojanja specifinih
konkretnih preferencija, i nisu "manje" plaeni. "Manje" takodje nije lako izmeriti, i pretpostavka
neke jednostavne opte samerljivosti zapravo ne izgleda naroito uverljiva. Ali dokle ovakva logika
zakljuivanja - ija je implikacija poveanje permisivnosti - moe da ide?
Dakle, na pitanje da li multinacionalne kompanije treba da plaaju lokalnu ili matinu nadnicu
nije lako odgovoriti a da svi moralni zahtevi budu ispunjeni. Evo jo nekih problema koji se tu
pojavljuju: ako bi se platila matina nadnica (nadnica koja se plaa u matinoj zemlji iz koje je
multinacionalna kompanija "dola") onda to povlai sledea pitanja: Zato bi ona onda uopte
naputala matinu zemlju i dolazila u novu, po pretpostavci neizvesnu i raznim rizicima bremenitu
situaciju? Tamo odakle odlazi ona moda ostavlja neke ljude bez posla, a neke krajeve bez
blagostanja koje je bilo zasnovano na potronji zarada i plaenih poreza kojih vie nema. Zatim,
plaanje matine dnevnice moe dovesti do poremeaja u lokalnoj privredi: poto bi to po
pretpostavci znailo znaajno vee plate od domaih time bi se odvukli najbolji radnici iz "domae"
ekonomije, koja je moda tek u razvoju i koja bi time bile oteena ili ugroena. Najbolji strunjaci
i najpreduzimljiviji radnici bi otili za bolje plaenim radom ostavljajui domaoj privredni samo
ostatke.
Zatim, tu je eksploatacija resursa: ako su resursti neobnovljivi onda se ukupno bogatstvo zemlje
smanjuje. Da li se od stranaca moe oekivati ona briga i odgovornost za budunost zemlje koju po
pretpostavci imaju domai? Ako se uzima jeftino a prodaje skupo, to je esto sluaj, onda se vri
nepravina preraspodela bogatstva i ona ve postojea pomenuta nejednakost u bogatstvu se time jo
vie poveava. Pored ostalog tako se naruavaju i pravila ispravne konkurencije tamo gde se prodaje,
ali i u zemlji u koju se investira (ili koja se eksploatie, zavisi koja se terminologija upotrebljava), jer
se ta zemlja liava da sama izvozi te robe i tako sama zaradi te profite zasnovane na vei cenama. Tu
je zatim i esto sasvim neravnopravna i nelojalna konkurencija multinacionalnih kompanija prema
domaim firmama, zbog privilegija, boljih poetnih uslova, niih poreza koji se plaaju, manjih
proizvodnih trokova, nie cene, vee produktivnosti, nesrazmerno vee ekonomske moi, i tako
dalje. Neki od tih uslova su ekonomski sasvim "isti" a da ipak u nekom kontekstu mogu biti
doivljeni, a mogu i biti, nepravini. A moe doi do neobine i morbidne konkurencije medju
zemljama u razvoju ko e onima koji donose posao pruiti povoljnije uslove. Svi ovi problemi se
mogu kombinovati, i njihove kombinacije mogu davati nove, zanimljive i teke, moralno veoma
ozbiljne nove probleme.
Zemlje na ovo mogu odgovoriti raznim merama predohrane i obezbedjivanja. Ono to je
medjutim posebno vano jeste da te mere mogu dati dobar rezultat samo ako su dobro promiljene
69
i ako su zasnovane na dugoronom nacionalnom interesu. Taj interes podrazumeva i interes onih koji
ive sada i iji rad i ivot predstavlja osnovu dobrog ili rdjavog ivota buduih generacija. Zato
potpuno zatvaranje kao i potpuno preputanje ne predstavljaju strategiju dobrog reenja. Ali zemlje
esto i nisu u naroito povoljnoj poziciji da postavljaju uslove, i mogu postati rtve leinarske pohlepe
za profitom, kao to se i desilo mnogim dravama. Jer, one esto raspolau sa mnogo manje moi
nego to bi im bilo potrebno da se izbore sa snagom neke multinacionalne kompanije, i ponekad im je
jedina alternativa da se zatvore, to moe predstavljati jednako loe ili jo gore reenje.
Ali sve ovo mora da se paljivo analizira pre nego to se donese konana moralna ocena, ako je
takva ocena uopte mogua. Na primer, ponekad se kae da su neke zemlje "osiromaile" u toku
kolonijalnog perioda. Ali ta tvrdnja moe znaiti samo to da je pre kolonijalizacije bilo manje
neispunjenih oekivanja nego u periodu kolonijalizma i, moda, nakon njega: a to opet moe biti zato
to je ranije opti nivo oekivanja bio mnogo nii nego kasnije. Ali ako je nivo neispunjenih
oekivanja nakon kolonijalizacije opao pa se to tumai kao osiromaenje i za taj zakljuak se
pravi poredjenje sa stanjem zadovoljenosti elja pre kolonijalizacije ali sa sadrajem elja kakve su
one nakon dekolonizacije (tj. nakon prolaska kroz period kolonijalizma u kome su se indukovale
mnoge i razne elje), onda taj sloeni postupak nije sasvim opravdan: ili poredjenje sa starim stanjem
od pre poetka nije relevantno (jer se uporedjuju inkompatibilni skupovi elja, i stepen njihove
ostvarenosti, iako utie na stepen sree, nije relevantan za uporedjivanje), ili ne pokazuje taj
zakljuak (jer one stare elje se moda sada mogu ostvariti kada bi postojale, ali tu su sada neke
druge elje koje stvarno postoje).
Ali tu su i drugi faktori: Pored ostalog i taj to je poveani nivo preivljavanja zbog poboljanja
zdravstvene zatite doveo do populacionog buma, pa je broj stanovnika i gustina naseljenosti sada
sasvim drugaija. Ipak, ovaj proces (proces kolonijalizacije), koji je u sutini bio proces globalizacije,
jeste deo istog procesa koji se intenzivno deava u poslednja dva veka i due, i razara hetegorenitet
sveta, pre svega razaranjem mnogih lokalnih tradicija, ini svet jednostavnijim i kulturno
i civilizacijski komfornijim i prostijim (i u nekom smislu siromanijim). Razaranje tradicionalnih
oblika ivota i proizvodnje, nagle redistribucije i akumulacije, promene tehnologije, itd., vodi
u ubrzanje ivota i ima svoju cenu, pored toga to donosi profit. Pritom cenu najee plaaju jedni
a profit ubiru drugi, u distribuciji koja je esto veoma daleko od bilo ega to bi se moglo oznaiti kao
pravino. Izgleda medjutim da jedini koji mogu stvarno efikasno da neto urade na tome da se takvim
procesima suprotstave jesu vlade suverenih zemalja (kao to potovanje suvereniteta pojedinanih
drava predstavlja moda i jedini nain kakvog takvog obezbedjivanja civilizacijske tolerancije). ini
se da je neka svetska regulacija, preko pravilnika i povelja medjunarodnih organizacija, uglavnom
osudjena da ostane na deklarativnom nivou.
Dva naelna pitanja, jedno faktiko a drugo normativno, ini se da u ovom kontekstu zasluuju
posebnu razradu, iako ovde to naravno nije mogue ukljuiti: prvo, da li razvijeni svet zavisi od
eksploatacije nerazvijenog ili to ponekad samo tako izgleda, i drugo, da li je paternalizam bolji od
eksploatacije. Naravno tu su i druga zanimljiva pitanja, npr. da li postoji moralna razlika izmedju
pomeranja industrije i realokacije kapitala unutar iste drave i onih pomeranja koja idu preko
dravnih granica, i u emu bi mogla biti ta razlika? Na ovo pitanje uopte nije lako odgovoriti, jer je
taj odgovor zavisan od pojmova svojine, kolektivnog identiteta, nacije i drave kao oblika
(kolektivnog i dugoronog) ivota, solidarnosti i njene obaveznosti i njenih granica i tako dalje. Ali od
odgovora na ova pitanja zavisi odgovor na druga pitanja, kao to je pitanje moralne opravdanosti
protekcionizma, uvoznih (i izvoznih) carina, zatvaranja, kao i drugih pitanja kao to su opravdanost
raznih vrsta medjunarodnih akcija kao to su bojkoti, sankcije46, intervencije itd. Konano, moramo se
upitati kako to da se "ekoloke katastrofe", poput one u Bopalu u Indiji i druge poput skoranjeg izliva
46
Za pitanje moralne opravdanosti medjunarodnih ekonomskih i drugih sankcija, na primeru sluaja Jugoslavija,
cf. Jovan Babi & Aleksandar Joki, "The Ethics of Internatinal Sanctions - The Case of Yugoslavia",
The Fletcher Forum for World Affairs, (The Fletcher School of Law and Diplomacy, Tufts University),
Vol 24. No. 1, Spring 2000.
70
cijanida u Rumuniji, deavaju po pravilu na "oekivanim" mestima i da li to znai da naelna jednaka

vrednost svaijeg ivota i blagostanja i nije tako naelna? Izvoz prljavih tehnologija, kao i izvoz
(odnosno uvoz) otpada, neto ijoj "privlanosti" mnoge siromane zemlje ne mogu odoleti, moe biti
rezultat nejednakosti u prirodnom bogatstvu, neodgovornosti reima u tim zemljama, neodgovornosti
i neozbiljnosti prethodnih generacija, a naroito elita, u tim istim zemljama, odnosa snaga na
medjuarodnom planu itd. Ali svi ti razlozi, ma koliko bili odluivi i kauzalno moni, ne moraju biti
i razlozi sa moralnom snagom.
Ostaje jo mnogo pitanja, medju njima i ono ta razvijene drave mogu i ta su moralno dune
da urade da bi moda pomogle da se ovi moralni problemi ree. Ne moe se rei da tu nema
aktivnosti, uprkos ogromnoj koliini licemerja i oportunizma koji sve to prati. Kao to je gore reeno,
i kao to je i za oekivati, u tome se esto ak i preteruje, podrazumevajui (ali bez razradjenog
i adekvatnog etikog obrazloenja) da je odgovor na pitanje o opravdanosti paternalizma u odnosu na
druge oblike moralne prima facie neispravnosti u korist paternalizma. Postoje i pokuaji, i ne samo
pokuaji, da se pitanje medjunarodnog biznisa i pravno regulie kao takvo (tj. ne kao pitanje odnosa
dotine drave u oblasti biznisa sa drugim dravama, ve pravno uredjivanje medjunarodnog
poslovanja uopte). Naravno, ovakvi pokuaji ostaju na nivou parcijalnosti, ali su zanimljivi, na
mnogo naina. U tom kontekstu esto se navodi primer amerikog "Foreign Corrupt Practices Act"
(FCPA), iz 1977, kojim se isplata provizija viim slubenicima u drugim dravama od strane
amerikih poslovnih firmi inkriminie kao mito po amerikom zakonu (iako se celina transakcije
obavlja izvan Sjedinjenih Drava, na teritoriji nekih drugih zemalja). Postoji znaajna literatura koja
sadri diskusiju o raznim moralnim aspektima tog i takvih akata.47 Naalost ta diskusija ne odgovara
na pitanje o moralnom statusu, i stanju, "izrabljivanja treeg sveta", pitanje koje, ma koliko izgledalo
kao fraza, sadri mnogo drugih pitanja o raznim vrstama moralno relevantnih (moralno spornih
i neispravnih) radnji, praksi i politika, kao to su razne vrste diskriminacija, eksploatacija,
neodgovornosi (prema svetu u celini), postojanja de facto ropskog rada (i raznih oblika ropskih
odnosa, od dunikog ropstva do oblika raspolaganja tudjim vremenom i ivotom koji bi se
u konanoj analizi ispostavio kao ropski), dejeg rada, mnogih ucenjivanja, poniavajuih radnih
uslova (posebno u kontekstu date lokalne sredine), iscrpljivanja resursa, neodgovornosti prema
buduim generacijama, itd.
47
Cf. fusnotu 1, kao i T. L. Beachamp, op. cit. pp. 517ff.; Richard T. De George, op. cit., pp. 511-12.
71
Poglavlje VIII - Pravda, Distribucija rada i moralna ogranienja

Distribucija moralnih ogranienja u radu - rad, posao i pravda. - Ako sadraj morala,
svakog pa i poslovnog, shvatimo kao sistem ili skup propisa kojima se nai postupci ograniavaju
tako to se moralno zabranjuju oni postupci koji proizvode moralno neispravan rezultat ili imaju
nemoralnu svrhu, onda se poslovni moral sastoji u specifikaciji jednog odredjenog skupa takvih
ogranienja. Ogranienja su i inae jedna injenica ivota, a moralna ogranienja su esto u osnovi
onih ograniavanja koja dobijaju pravni ili politiki oblik. Ali potreba za moralnim ogranienjima
nastaje na nekim drugim postojeim ogranienjima, kao svrenim injenicama, i ta se potreba izraava
kao pretpostavka o nunim ogranienjima u odluivanju o tome ta i kako treba da se radi. Na primer
ako ima vie radnika nego radnih mesta onda je to jedna injenica koja se ne moe zaobii kada se
odluuje o procedurama zapoljavanja jer determinie ne samo opseg mogunosti koji stoji na
raspolaganju ve i to koja e pitanja time postati relevantna: pitanje pravinosti u tim se procedurama
ne bi ni postavljalo kada ne bi bilo ove svrene injenice. Pri tom ta injenica ne mora biti nuna ni
u kom drugom pogledu osim u svojim implikacijama; ona nije, npr., logiki nuna - svako bi mogao
neto da radi - niti je njen osnovni pozitivni smisao, naime da bez naelnog vika radnika nema
kvalitetne produktivnosti ni mogunosti dovoljno preciznog ekonomskog sankcionisanja lenjosti
i radne nediscipline, neto za to uopte nije mogue iznai ni zamisliti kvalitetnu zamenu. Ali po
svojoj svrenosti ta injenica otklanja takva pitanja i pitanje pravde usmerava u jednom ogranienom
pravcu, naime na postupak zapoljavanja i pravila koja odredjuju taj postupak. Jer nezaposlenost se
rauna u procentima, ali onaj ko je nezaposlen je nezaposlen potpuno. Diskriminacija u zapoljavanju
povlai pitanja pravinosti unutar vaeeg sistema vrednosti, naime ona ne povlai pitanja o tome da
li je nuno da postoji nezaposlenost ili da li je ba kompeticija za radna mesta i mogunost gubitka
posla pravedno sredstvo uterivanja ekonomske discipline - pitanja koja su sasvim legitimna kada se
ima u vidu drutvo kao celina -, ve na osnovu pretpostavke da posao nee dobiti svi koji to ele ona
povlai pitanje pravinosti, a i racionalnosti, ove ili one vrste postupaka prilikom zapoljavanja, ili
ove ili one vrste "radnih prava" kada se jednom ve zaposlite. Pitanje pravinosti "unutar sistema" nije
isto to i pitanje pravinosti sistema gledano "spolja" - ali to ne znai da osobine sistema "iznutra" ne
odredjuju kakav je taj konkretni sistem kao takav: kada se iznadju mehanizmi boljeg regulisanja
problema nezaposlenosti i sistem e biti bolji. Ovo je vana poenta: ona pokazuje da ocenjivanje
sistema "spolja" - bez ulaenja u njegove "unutranje" osobine - nije mogue (jer uvek e predmet
vrednovanja biti neka takva "unutranja" karakteristika), ali to povlai da je, ili moe biti, veoma teko
uporedjivati razliite sisteme: to e se uporedjivanje na kraju svesti na uporedjivanje konkretnih
svojstava, kojih po pretpostavci ima veoma puno i koja se mogu uporedjivati u mnogim, veoma
razliitim, kombinacijama.
Klasina je ekonomska pretpostavka da se rad - u procesu proizvodnje (pri emu "proizvodnja",
naravno, oznaava proizvodnju bilo kakvog ekonomskog rezultata, neega to se moe prodati i za ta
postoji neki kupac, pa je svaki posao onda u tom smislu "proizvodnja") - uzima kao resurs, poput
sirovina, maina i kapitala. To povlai zamenjivost jednog rada (radnika) drugim; na primer, kada je
jedan profesor odsutan moe ga, na zakazanom ispitu, zameniti neki drugi profesor. Vrednost rada je
instrumentalna. Ona je instrumentalna u oba smisla u kojima to moe biti, kao to je gore pokazano, i u odnosu na posebnu svrhu (na primer sigurnost u sluaju policijskog ili zdravlje u sluaju
medicinskog rada) i u odnosu na onu optu svrhu rada koju predstavlja zarada. Iako je rad i sam po
sebi izvor zadovoljstva, on je po svom osnovnom vrednosnom odredjenju instrumentalan, - i posebnu
svrhu moe ostvariti neki drugi radnik i opta svrha se moe ostvariti nekim drugim radom. Posao nije
nuno vezan za nekog odredjenog radnika a zarada nije nuno vezana za neki odredjeni posao.
I radnik se moe zameniti i za zaradu nije naelno bitno kojim je odredjenim radom ostvarena.
Ova optost instrumentalnog karaktera rada radikalno suava i ima tendenciju da ukine
relevanciju uloge, drutvene i profesionalne, u ostvarenju potencijalnih svrha rada. Neki poslovi,
poto se zasnivaju na specifinim ovlaenjima, bie definisani odredjenjem nekih uloga, ali unutar
uloge opet e vaiti ova logika. Ta logika se snano protivi potrebi, i zahtevu, da u procesu posla ljudi
budu tretirani sa odredjenom vrstom potovanja tako da njihov moralni integritet bude naelno
72
sauvan, da takav tretman bude obavezan i da svako za sebe moe sa punim pravom oekivati od
svakoga drugog takav tretman. To je onaj tretman koji uzima uesnike u radu zapravo kao partnere
u poslu, i to je verovatno glavna tenzija radnog odnosa i glavni izvor dilema i pitanja oko ispravne
i poeljne artikulacije odnosa tih dveju dimenzija ovekovog uestvovanja u radu. Kao resurs ljudi
kao radnici su u procesu rada samo jedan inilac kao i, na primer, maine, koje na mnogim mestima
mogu da zamene ljude, ali isto tako ljudi su kao uesnici u tom procesu nosioci ovlaenja i moi
odluivanja, koji im daju prava na uestvovanje u prihodu koji se ostvaruje tim radom. Aksioloki
status nosilaca tih moi i aksioloki status resursa bitno su razliiti iako se kao svojstva nalaze na
istom mestu - u istom oveku.
Moralno reenje problema sastoji se u iznalaenju one demarkacione linije do koje je dopustivo
ljude tretirati kao resurs, tj. i kao stvar, a od koje se oni kao predmet obaveznog univerzalnog
potovanja moraju uzimati kao nosioci posebnog prava na moralnu i pravnu zatitu. Jedno mogue
reenje da se ovaj vrednosni sukob izbegne jeste u takvom odredjenju radne hijerarhije kao neega
u emu se ispoljava samo radni aspekt procesa proizvodnje, ali se njime ne utie na osnovni moralni
status bilo kog uesnika u radnom procesu. To povlai da se odredjenje "resursa" proiri na sve
uesnike u tom procesu a ne da se ograniava na one koji u radnoj hijerarhiji stoje nie, recimo one
koji su u poziciji da sluaju.
Ako se pojam "rada" odredi tako da ukljuuje sve koji stvarno48, dakle i menadere (koji
zapravo rade vie i vaniji deo posla) onda bi se videlo da sukob izmedju rada kao resursa
i uestvovanja (ili "partnerstva") u poslu nije nereiv: svaki radnik, ukljuujui i one na vrhu koji
donose strateke odluke, naelno je zamenjiv (iako ta zamena uvek ima i neku svoju cenu) jer je
njegov rad (poput kapitala, sirovina ili vremena) ipak samo resurs koji treba da se u proizvod ugradi
kao njegov "sastojak". Ali za razliku od tih drugih vrsta resursa (i za razliku, moda samo zasad, od
recimo robota) radnici, tj. svi koji su u radnom odnosu, primajui neku platu za svoj rad, moraju, kao
predmet posebnog aksiolokog statusa koji povlai moralnu brigu i pravnu zatitu, da se tretiraju
razliito od tih drugih resursa. Tako se zarada (kao plata ili u nekom drugom obliku) pokazuje kao
moralni pokazatelj posebnog aksiolokog statusa "radnika", statusa po kome oni nisu samo resurs i ne
mogu da se svedu na onaj (nii) aksioloki status resursa (status stvari) koji ovaj kao takav ima. To se
sasvim jasno vidi na primeru ropskog rada, u ijem pojmu zarada nema konstitutivni znaaj (za one
koji rade, mada to moe imati za one koji ih, kao maine, iznajmljuju da obave neki rad). Ipak,
aksioloka razlika izmedju statusa resursa i statusa uesnika nije lako odredljiva jer status uesnika
nije konstitutivan za rad: i ropski rad, kao i mainski rad jednako je rad kao i ljudski. I naravno, moe
da se naplauje. Ona naizgled nebitna razlika ovde jeste u tome to rad maina (ili robova) ne
naplauje maina (niti rob), ve neko ko je njihov vlasnik. (Za onog ko bi bio u takvom odnosu
naplaivanja moralo bi se, to je besmisleno, rei da samog sebe tretira kao svog sopstvenog roba!).
Ali kada jedna kompanija iznajmljuje svoje radnike drugoj kompaniji, bilo da ih stvarno alje na neko
drugo mesto ili pak samo samo uzima posao od nje ovaj element iznajmljivanja smanjuje ovu
aksioloku razliku jer se u njemu, kao postupku, ne moe, ni prethodno (u pregovorima) ni naknadno
(u izvedbi) izdvojiti onaj deo koji ini isto ljudski rad (deo rada) iz ukupne koliine rada.
Ta razlika je teko definljiva ako se insistira na tome da uestvovanje ili "partnerstvo" u radnom
procesu ne povlai neki vid uspostavljanja vlasnikog ili kvazivlasnikog odnosa. Bilo kakav vid
vlasnikog odnosa nad, uproeno reeno, "radnim mestom" (ili prilikom ili mogunou da se radi
neki odredjeni posao) ukida medjutim prostu univerzalnu zamenjivost i umesto nje uvodi njoj
suprotnu relaciju iskljuivosti. Bez obzira na zamenjivost i radnika i maine, zamena "radnika"
(oveka) tako postaje jedan postupak koji je sloeniji od zamene maine. Medjutim zamenjivost nije
samo prirodna osobina rada kao takvog (da posao moe izvriti i neko drugi) ve ima i jednu drugu,
isto ekonomsku, dimenziju, a to je uterivanje radne discipline. Kao to su robe ekonomski vredne
zato to su u oskudici, tako je i rad ekonomska kategorija ne po uivanju i drugim svojim pozitivnim
osobinama ve po negativnom svojstvu napora i discipline koji su potrebni da bi se konstituisala
48
Pri emu pojam stvarno takodje mora da se precizira.
73
ekonomska sankcija uspeha i neuspeha. S druge strane, ukupna koliina mogunosti i prilika da se
uopte radi spada u opte dobro, a u izvesnom smislu i ukupan rezultat rada jeste jedno drutveno
dobro. Ovo drugo, konani ukupan rezultat, daje neko moralno iako samo naelno pravo pristupa
rezultatu i uestvovanju u njegovoj podeli, ali je ono prvo, skup u svetu postojeih mogunosti
i prilika, osnova na kojoj se moe graditi zahtev za potovanjem linosti (onih bia koja uestvuju
u posedovanju stvari i pristupu mogunostima da se one menjaju i proizvode), a taj zahtev jednim
svojim delom ukljuuje kvazisvojinski odnos nad (postojeim, zauzetim) radnim mestom, a drugim
delom ukljuuje neko naelno pravo na pristup stvarnim mogunostima i postojeim prilikama da se
uopte radi.
Stvar postaje jo sloenija kad se gleda iznutra - gde se kao relevantno pojavljuje tekue
odluivanje u samom procesu rada, od planiranja preko rasporeda i izvrenja rada pa do raspodele
njegovih rezultata (uspeha i neuspeha). Sve se to dodatno komplikuje nezavisnim moralnim
i kvazimoralnim razlozima, kao to su zahtev za pristojnom minimalnom zaradom (koja moda nije
zaradjena), steenim pravima i naelom univerzalne solidarnosti. Kad se tome dodaju razliite
tradicije i njihovi spletovi, koji u ogromnoj meri odredjuju odnos prema radu, videemo da e
i domen mogunosti i konkretna artikulacija prilika u njemu biti razliiti, a bie razliita i mogunost
uspeha unutar tih raznih shema. Otuda neto to je po nekom vanom aspektu isto (na primer
kapitalizam) moe na raznim mestima biti tako razliito. I moe da se menja. Pa i da ima razliitu,
ponekad radikalno razliitu, vrednost.
Radna prava; zaposlenost. - Nasuprot velikoj slobodi sadranoj u naelu potpune
dobrovoljnosti imamo zakonsku regulaciju koja ne doputa takvu slobodu i ije vaenje po
pretpostavci ograniava onu privremenost koju sloboda sadrana u dobrovoljnosti sadri. Zakonskom
regulacijom se ograniava moralna proizvoljnost u koncipiranju i artikulaciji poslovnih i radnih
odnosa. Glavni razlog za ogranienje proizvoljnosti po pretpostavci nije ogranienje slobode
preduzetnitva ve otklanjanje nepravdi koje potpuna ili (pre)velika ekonomska sloboda moe da
proizvede. Pravda je neto za to se ne moe oekivati da e doi samo od sebe, ak i ako je niko nee
stavljati u pitanje. Pravno regulisanje treba da to obezbedi, da unese red, ravnopravnost (medju
uesnicima u poslu kao i medju samim preduzeima) i mogunost uterivanja pravde. Kod opte
pravne regulacije poslovnih odnosa ovo poslednje nee biti samo obezbedjivanje vaenja ugovora, ma
kakvi da su oni, ve e uvesti neki princip pravde po kome nee, na primer, svaki ugovor biti
pravedan iako je u minimalnom smislu ispravan. Opti princip pravde zahteva da niko ne treba da
bude tretiran drugaije od bilo koga drugoga izuzev na osnovu stvarnih i relevantnih razlika. Nije
dovoljno da razlike budu stvarne (na primer razlika muko-ensko) ve je potrebno da te razlike budu
relevantne (posedovanje ili neposedovanje potrebnih kvalifikacija, sposobnost da se preuzeti posao
izvri kvalitetno, ugled steen dokazivanjem na radu, i sl.). Isti je sluaj i sa postupcima - oni takodje
moraju da se moralno razlikuju na osnovu stvarnih i relevantnih a ne bilo kojih razlika (sluajnih,
nebitnih, izmiljenih, vanih samo sa neke doktrinarne ili ideoloke take gledita).
Ali ta je relevantno (unutar stvarno postojeeg) odredjuje se pravilima koja imaju poseban
znaaj u regulaciji. Taj znaaj je viestruk. Pravilo ini zvaninom i, esto ve ili ak samo na osnovu
toga, vidljivom razliku izmedju dozvoljenog i nedozvoljenog. Radnici i slubenici e onda po inerciji
imati tendenciju da tako i postupe, to znai da ako ne postupe tako moraju da savladaju neki otpor
potreban da se donese odluka kojom se to pravilo kri. To omoguava i medjusobnu kontrolu, ali
i pozivanje na pravilo u situaciji konflikta ili dileme - na primer kada se podredjenom izdaje
naredjenje da uradi neto to regulacijom nije predvidjeno (ili je ak zabranjeno) ali i kad nadredjeni
izdaje naredjenje koje nailazi na otpor, ili kada rukovodilac ima priliku da izda naredjenje za neto to
mu se ini neispravnim pa se moe zakloniti iza pravila ili pak moe, pozivajui se na neko pravilo
odustati od prilike i izbei da postupi neispravno iako je to moda u poslovnom interesu. Pravila bi
trebalo da budu tako artikulisana da tite svakoga.
Ako se pak pravilima regulacije princip relevancije kri, a naroito ako se smatra da su ona
moralno neispravna zato to su irelevantna, pojavljuje se pravi konflikt dunosti; na primer, pojavie
se dilema da se sakrije podatak o godinama ili trudnoi kao irelevantan uslov za zaposlenje iako se
74
zahteva pravilom da se u upitniku ispuni rubrika u kojoj se to pita. Moralna dilema ovde je oita, ali
ona ukazuje i na svoju dublju osnovu - naime na to da su oni koji odluuju posednici, i u tom smislu
delom vlasnici, prilike o kojoj se odluuje, i da odluivanje nije isto proceduralno pitanje, jer prilika
moe biti jedinstvena, dugorona, retka, kao to i uslovi kojih se dre oni koji odluuju mogu biti
manje relevantni od drugih uslova koje oni moda i ne uzimaju u obzir. Tekoa da se utvrde, a jo
vie tekoa da se uoe relevantni uslovi raste sa sloenou i poveanjem zahteva odgovornosti
u poslu o kome se odluuje. To to ta tekoa uope postoji, i to vai (ako stvarno vai) teza da
poslodavac ne treba da postavlja irelevantne uslove (a naroito ako se kae da on nema prava da
postavlja takve uslove), kao i da u stepenu relevancije treba praviti odgovarajue razlike, povlai ili
sugerie tezu da je "posao" u nekom smislu ope dobro, i da u osnovi prava da se odluuje treba da
bude kompetencija a ne vlasnitvo nad prilikom da se odluuje. Sve je to zapravo samo jedna potvrda
trinog zakona - jer oni koji odluuju samo na osnovu toga to su u prilici da to ine a ne osvru se
puno na kvalitet (odnosno relevanciju) razloga za odluivanje verovatno e propasti na tritu (mada
je to ipak neizvesno, i moe potrajati) - ali ako na odredjenje relevancije stvarno prijanjaju neka
odredjena prava onda iz toga sledi da su prilike i mogunosti u optem i svaijem vlasnitvu, i da
princip pravde nije u suprotnosti ve da je u saglasnosti sa trinim principom.
Sa druge strane danas na svetskom planu prisustvujemo neobinoj obnovi kapitalizma kao
slobodnog upoljavanja, slobodnog i sa strane "radnika" i sa strane poslodavaca, kroz jednu specifinu
formu fluktuirajue nezaposlenosti koja razara ovaj moment opteg vlasnitva sadran u "radnom
mestu" i stvar vraa na nivo posla kao rada. Veliki broj ljudi nema stalni posao, i za njih zapravo i ne
postoji nikakvo radno mesto. Opte blagostanje uveliko skriva, ali i omoguava takav pristup ivotu
i radu - ljudi povremeno rade, pa onda opet ne rade, ali kad rade oni to ine da bi dodatno zaradili za
neku odredjenu svrhu i po pravilu rade tako da odrade neki odredjeni posao posle ega opet postaju
nezaposleni. Razvijena institucionalna mrea socijalnih prava, uz bogatstvo prilika i fluktuirajuu
razudjenost elja i potreba daje radnicima iluziju slobode, koja poiva na tome da po pravilu mogu da
se zaposle kad god ele i da im element posedovanja radnog mesta predstavlja samo obavezu
i optereenje. S druge strane poslodavac ima stvarnu slobodu da uzme koga hoe i da ga otpusti kada
odlui, to mu omoguava da uzima radnika samo da odradi stvarni posao ali i da ga ne dri
u intervalima kad radni proces tee uprazno ili kad nema stvarnog posla. Pojava ima tendenciju da
u razvijenom svetu ukine stalnost radnog mesta, ali e se verovatno ispoljiti u jednoj podeli na one,
moda malobrojne, koji su stalno zaposleni i na one koji su povremeno i razliito zaposleni. Ukoliko
postane opta ova pojava e predstavljati vaan simptom prilagodljivosti kapitalizma, ali e
i proizvesti ogroman lumpenproletarijat, zadovoljan svojom sudbinom i uvek na raspolaganju. Velika
pokretljivost radne snage moe biti takodje medju uincima ovakvog stanja. Ovaj lumpenproletarijat
moe biti zatien raznim socijalnim pravima, ali ga ta prava nee tititi od toga da bude tretiran kao
resurs preko one granice preko koje se ljudi uzimaju kao stvari.
Fluktuirajua (ne)zaposlenost ovog prilagodjenog kapitalizma moe se onda i regulisati po
naelima iskoristivosti i isplativosti na nain da se uzimaju u obzir i relevancija i kvalitet razloga pri
odluivanju o zapoljavanju a da to uopte nema onu dugoronu ivotnu perspektivu u kojoj se
takodje afirmie i univerzalno potovanje svaije linosti, i to upravo zbog ovog disbalansa
u distribuciji vlasnikih i kvazivlasnikih prava. Uzima se najkvalitetniji od onih koji su na
raspolaganju, iskoristi se i ide se dalje. Iz poreza ili na druge naine njemu se onda nadalje
obezbedjuje njegovo mesto u drutvenoj konici (nema rasipanja), i on je i dalje na raspolaganju.
Kasta drutvenih menadera ostaje u iskljuivom posedu moi i prava na odluivanje. Posed te vrste
moi i tog prava se pokazuje kao vaniji i jai od poseda bilo ega drugog. Rezultat je podela drutva
na dva potpuno nejednaka dela od kojih je jedan deo u izvesnom smislu vlasnik onog drugog dela!
Jer, poto su mogunosti za efektivno odluivanje odluivanje, mogunosti ne samo za donoenje
konanih odluka za sebe i druge, ovako kardinalno razliite, to u jednom jakom smislu svi osim
menadera (i tankog sloja "kapitalista") postaju zavisni u meri u kojoj to ne bi moglo biti opravdano ni
kada bi bilo univerzalno (kada bi svi, recimo, bili vlasnici drave ili neke bezline korporacije),
a pogotovo to nije sluaj kada ljudi na ovaj nain poseduju jedni druge. (Pored menadera moe
postojati i jedna kasta stalno zaposlenih "pomonih radnika" koji nita ne odluuju i koji ne uestvuju
75
u biznisu ve obavljaju tekui rad koji ne donosi profit i ne moe da se ekonomski razlono razlui na
segmente koji oznaavaju razliite "poslove". Jedan deo stanovnitva bi mogao ak da se dri stalno
zaposlenim samo zato da bi primali platu kako bi mogli da troe i obezbede neku minimalnu
konstantnost i stabilnost potronje kao osnove na kojoj se onda moe razvijati poslovna utakmica
u kojoj profit kod jednih i iluzija slobode kod drugih moe da proizvodi razliite kumulativne uinke.)
U ovom kontekstu naroito se pogodnom pokazuje industrija zabave, i jo vie industrija usluga
(naroito finansijskih) koja ima ogromnu elastinost i ekonomsku upotrebljivost, kao i veliku
mobilizacionu mo da sa lakoom deluje u privlaenju ljudi na poslove koji zapravo imaju za vaan,
a ponekad moda i jedini, uinak da se potroi vreme i otupi svaka potreba za nekom drugom
aktivnou. Ubijanje dosade, proizvodnja odsustva oseaja dosade koja bi u normalnoj besposlici bila
teret, predstavlja ako ne cilj (cilj moe biti profit, ili, u kontekstu preferencija svih, "uivanje") a ono
konani uinak. Socijalni programi onda mogu da nadomeste ostatak. Tako ovaj lumpenproletarijat,
zakovan televizijom, jeftinom zabavom i masovnom indoktrinacijom o sopstvenoj srei (i ispravnosti)
biva upotrebljen za ono za ta moe biti upotrebljen, a uglavnom biva pacifikovan i pasiviziran
u masu iz koje se onda crpe resursi, radni, bioloki, glasaki, ili ve kakva se potreba ukae.
Vrednost rada, cene i pravda. - Ipak, mesto pravde u ekonomiji nije ogranieno samo na
(univerzalnu) distribuciju prilika i mogunosti. Mnogo toga u vezi sa pravdom u ekonomiji zavisi od
velikog broja uslova, i mnogi od tih uslova su zaista artikulisani u vidu pravila - pravila koja
odredjuju alokacije, distribucije, ovlaenja, zatite itd. Sama ta pravila mogu da se procenjuju sa
stanovita pravde i da se, nezavisno od toga da li moda predstavljaju deo zakonske regulative, nadje
da su ona nepravedna. Druga sfera, pored prilika i mogunosti, gde se pitanje pravde pojavljuje kao
kljuno, jeste problem mogunosti primene naela pravde na cene. Da li cene mogu biti nepravedne ili
nepotene, ili samo visoke, previsoke, nedostupne itd? Da li su visoke cene prosto nesrea za one koji
ne mogu da plate ono to ele da kupe, ili njihova elja moe imati neku unutranju vrednost koja e
visoku cenu uiniti nepravednom? Ako se, na primer, uzme da neke elje nisu prosto elje ve
potrebe, onda to, po prirodi stvari (uvodei razlog za uvodjenje naela solidarnosti u jednom jaem
smislu od onog koji je zaloen u jednakost prilika) uvodi jedno ogranienje u vaenju pravila koja
nalau naela trita: to vaenje vie nije bezgranino. Sa trine take gledita, medjutim, nema
nekog naroitog smisla govoriti o "pravednosti" cena - one se uspostavljaju slobodno, preko
spremnosti da neko plati tu cenu. Takav dodue ne mora postojati u ovom trenutku ali se onda mora
percipirati u budunosti, njegovo postojanje se nuno pretpostavlja; ako ga uopte nema cena mora
pasti. Ali ako je sa trine take gledita svaka cena pravedna moemo se pitati da li je trite (ili
neogranieno trite, kao naelo da se jedino na tritu mogu i smeju formirati cene - jer to inae ne bi
bile cene ve neto drugo: pokloni, beneficije, privilegije, porezi, takse, pljake, diskriminacije, ve
kako se i iz kog ugla gleda), da li je samo trite pravedno ili nije. Tu su sadrana dva pitanja. Prvo,
da li ima stvari koje ne smeju biti preskupe ni za koga (i ija opskrba moe biti obavezna, - npr.
osnovno kolovanje, ili leenje zaraznih bolesti)? Drugo, da li se moe (i da li treba) dopustiti da npr.
neki monopol u proizvodnji ili prodaji neke robe koja je univerzalno potrebna (na primer so) ili
univerzalno eljena (na primer nafta) odredjuje onu cenu za tu robu koju moe dobiti na tritu pod
uslovom monopola (a koja je i dalje slobodna, tj. praena realnom spremnou da se plati), ali koja
moe biti mnogostruko vea od one koja bi se formirala u konkurenciji?49
Moe se rei da je to razlog protiv monopola, da je to razlog u korist konkurencije, ali time nije
odgovoreno na pitanje. Jer, monopol je samo ekstremni granini sluaj privilegovanosti, i njime kao
takvim trite nije negirano. To znai da "bolje trite" nije "vie" trite, da ono nije "trinije", od
"loijeg trita", i da kriterijum "boljeg" dolazi kao neto izvan samog trita. Poto toga neega,
a onda i kriterijuma po kojima se vri poredjenje, moe biti neodredjeno mnogo, i naelno beskonano
mnogo, to se zaista pojavljuje komplikacija u evaluaciji razloga za "bolje": oni se po svom kvalitetu
moraju uporedjivati ne samo "iznutra" (prema nekom odredjenom kriterijumu "boljega") ve
i "spolja" - s obzirom na potencijalne rivalske kriterijume. Tako emo imati dve vrste obrazloenja,
49
Moe se samo pomisliti koju bi cenu ljudi iz Andrieve "Prie o soli" bili spremni da plate - kada bi im neki
Dubrovanin tu so doterao na magarcu!
76
i nain konstituisanja razloga u jednoj i drugoj bie bitno razliit. Na primer, razlikovae se razlozi
o tome koji oblik, ili koja stopa, progresivnog poreza je bolja, od razloga o tome da li je progresivni
porez bolji od nekog drugog poreza. Ovi drugi razlozi ne ulaze u one prve: pitanja koja se njima
reavaju moraju biti ve reena pre nego to se oni prvi razlozi uopte mogu upotrebiti.
Pitanje pravde je, naravno, sloeno pitanje i njega naelno nije mogue iscrpsti opisom situacija
koje prete nekom nepravdom. Uvek se mogu pojaviti nove vrste takvih situacija koje e stvoriti nove
vrste naelnih problema. Pored navedenih ini se da su i sledea dva zanimljiva za poslovnu etiku:
prvi se odnosi na problem uporedivosti vrednosti rada a drugi na problem postavljanja standarda
kvaliteta. Prvi problem se odnosi na meru vrednosti zarade i to meru kojom se zarade medjusobno
uporedjuju, ali ne kao zarade za razliite poslove (to one u numerikom smislu uvek takodje jesu)
ve kao zarade razliitih ljudi. U nekim sluajevima, kao to je polna diskriminacija, insistira se da se
za isti posao ili rad dobije ista plata ili zarada. Ali ti su sluajevi relativno jednostavni: u istom
preduzeu lako je ustanoviti ta je isti, odnosno jednako velik, posao i kada razlike u zaradama ne
prate razlike u koliini rada ili nekog drugog parametra koji odredjuje vrednost posla. Ali kad su
u pitanju razliita preduzea, razliiti krajevi, regije ili zemlje, onda to uporedjenje vie nije tako
jednostavno i nije ga uvek mogue napraviti. Jo je tee kada su u pitanju razliite profesije. To bi
podrazumevalo jedinstvenu meru uporedivosti za sve poslove, kao kada se kae da posao uiteljice
vredi kao posao policajca, a da posao gimnazijskog profesora vredi vie od posla vozaa u gradskom
saobraaju. Stalno se i na sve strane suoavamo sa tezom o mogunosti takvog uporedjivanja.
Pretpostavka o tome da bi se to ipak moralo moi uiniti zasniva se na prethodnoj pretpostavci da se
radi o jednom ekonomskom sistemu, odnosno o jednom i istom tritu koje obuhvata ili se protee
kroz sva ta preduzea, krajeve, regije i zemlje. Ta tendencija izjednaavanja unutar jednog trita
verovatno zaista i deluje u tom pravcu. Pa ipak, jedna rigidna teza o uporedivosti je u suprotnosti sa
pojmom trita. Jer uspene firme e uvek moi da plate vie za isti posao, a takodje se moe desiti da
ponuda gimnazijskih profesora bude mnogo vea od ponude vozaa za autobuse (ili potranja za
vozaima vea od potranje za profesorima), to e trite elegantno reiti tako to e visinom plate
ubediti neke profesore da voze autobuse. Jer, znaaj celih profesija odredjuje se takodje na tritu,
prema realnosti, veliini i znaaju potrebe koja postoji za tom profesijom. to se uspenosti u poslu
tie, tu zaista u mnogim poslovima uspenost ne mora da prati stvarni znaaj bilo samog posla bilo
rezultata u poslu ve moe pratiti samo neki spoljanji i nebitan znak tog znaaja koji se esto moe
proizvesti nezavisno i ne mora imati neku stvarnu vezu sa svrhom i smislom samog posla na kome
parazitira. Kod firmi je to verovatno redje nego kod pojedinaca, ali uspeh svakako moe biti laan
i nepostojei i kod jednih i kod drugih. Medjutim, uspeh je ipak merilo bez koga se ne moe, ne samo
zato to je nezamenjiv izvor motivacije ve i zato to zapravo i nema drugog kriterija za merenje
znaaja rezultata u poslu. Iako poslovi svoj znaaj crpu iz znaaja svojih svrha, rezultati u poslovima
se mogu izmeriti samo uspehom u realizaciji tih svrha, ili barem u prikazu tog uspeha. Povoljna strana
merenja uspehom je ne samo indukovanje motivacije ve i tendencija da oni koji plaaju vie, a ne oni
koji plaaju manje, daju meru uporedivosti vrednosti rada. Sve ovo naravno ne znai da nije mogue
i da naelno nije poeljno antidiskriminatorno regulisanje, na primer ono koje bi zabranjivalo da se
u istom preduzeu za isti rad isplauju razliite zarade prema nekim za posao irelevantnim
parametrima.50 Ali takvo regulisanje moe biti efikasno samo ako je praeno stvaranjem takve
duhovne atmosfere u kojoj se ne prihvata nego se odbacuje i prezire svako naelno diskriminisanje ili
privilegovanje.
Pravo na rad, zarade. - Ako bi sada trebalo da rezimiramo ova pitanja oko prava na rad
i distribucije prava i dunosti u okviru rada i posla trebalo bi rei jo i (sasvim sumarno) sledee.
Pravo na rad treba razluiti od prava na posao - pravo na rad prima facie ne podrazumeva nita vie
od prava na nespreavanje da se radi, pod uslovom da to spreavanje nije ve prethodno obezbedjeno
nekim drugim (pravnm, moralnim) institutom: na primer trovanje (shvaeno kao "rad") je ogranieno
moralnim (i pravnim) ogranienjima koja ograniavaju in trovanja (pa je onda i posao trovaa
50
Ta relevancija se moe utvrdjivati trino; u tom sluaju neke stimulacije e svakako ostati, ali e mnogi
obziri otpasti - na primer porodino stanje e biti jednako irelevantno kao i pol.
77
ogranien na taj nain). Pravo na rad spada u osnovna ljudska prava (tzv. negativana prava, ili
negativne slobode ije je naruavanje neispravno, po pravilu u meri da je to onda sankcionisano
i pravnim normama). Pravo na posao je medjutim jedno pozitivno pravo, i ono kao "pravo" postoji
samo apstraktno i na planu mogunosti. Pravo na posao otuda i ne figurie u pozititivnim zakonima
i drugim propisima, ali bi za pravo na rad to moglo biti sluaj, kao to i jeste u mnogim zemljama
(iako izgleda ne i u SAD)51, a spominje se i u jednom lanu Univerzalne deklaracije o ljudskim
pravima.52
Ono to predstavlja osnovnu prepreku u pravnom i drugom pozitivnom artikulisanju ovih prava
jeste sloboda ugovaranja: niko nema dunost bilo da radi bilo da druge zapoljava u smislu u kome bi
se to moglo pretoiti u pozitivne propise. Ipak, pravo na rad se tretira, kao to i jeste, kao osnovno
ljudsko pravo, i moemo se pitati ko je potencijalni nosilac tog prava? Celokupno stanovnitvo se
u tom pogledu moe podeliti u etiri grupe: deca (kao oni koji jo niti rade niti, po pravilu, imaju
pravo na rad), penzionere (kao one koji su to pravo nekada imali ali su ga u medjuvremenu izgubili otuda veliki moralni problem sadran u pojmu prisilnog penzionisanja: on povlai osobenu vrstu
diskriminacije prema starima, tzv. "ageism"), zatim tu su oni koji su nesposobni za rad, i na kraju, tzv.
"radna snaga" (gde spadaju svi oni koji su i istovremeno i sposobni i imaju pravo na rad: sposobni
odrasli ljudi).53
Inae, pravo na rad, u jednom jaem smislu nego to je to sluaj kod prostih negativnih prava
(prava na nespreavanje), parazitira na nekim optijim prethodnim pravima i "izvodi se" iz tri
osnove: prava na ivot, prava na razvoj, i prava na potovanje.54 U ovo poslednje spada zapravo
i pravo na "posedovanje sveta i mogunosti koje on sadri", o emu e biti neto vie rei pri kraju
ovog odeljka, a to podrazumeva ideja da "sve osobe" na neki "poseduju" (tj. imaju pravo ili
ovlaenje da poseduju, kao svojinu) "sve stvari". ini mi se da je ovaj trei osnov, pravo na
potovanje, najuniverzalniji izvor nekog mogueg prava na rad, jer iz njega sledi obaveza (obaveza
"drugih", pod ime se podrazumevaju, kao kod Mila, svi drugi: i drugi ljudi, i njihove aglomeracije,
i njihove ustanove kao to su drutvo ili drava). Drugi izvor ovog prava, pravo na razvoj, ne "vai"
za sve poslove, i ono zahteva artikulaciju i specifikaciju koja je donekle u neskladu sa naelnim
zahtevom jednog negativnog prava. Prvi razlog, pravo na ivot, se moda moe svesti na trei razlog.
Taj trei razlog, koji je kao to sam rekao najuniverzalniji, povlai da niko nije "prekobrojan" ili
"suvian", tj. da se svako "broji", i da su svi ljudi prima facie moralno jednaki. Konkretna artikulacija
ovog prava naravno zavisi od prirode i strukture drutva, kao i od kvaliteta drave koja treba da ga
sprovede i garantuje ako je izraeno kao legalno pravo. Ali i pre i bez tog legalnog aspekta stvar stoji
razliito u razliitim drutvima. Na primer, u jednostavnim "idilinim" drutvima (kakvo je, npr.
parohijalno) svako ima svoju ulogu, koja mu precizno definie mesto u drutvu i uporedo sa tim
i domen njegovog mogueg rada, a u takvim drutvima uz ulogu esto ide i posao koji se uklapa u taj
definisani domen rada. Mesto, odnosno uloga, u drutvu definie i obino i obezbedjuje i "posao" koji
sa tim ide, pa je "pravo na rad" obezbedjeno ovim mestom, odnosno ulogom, esto ak u oba smisla,
i negativnom i pozitivnom. U razvijenim (trinim) drutvima sa sloenom i razudjenom podelom
rada ta se dva aspekta razdvajaju, svako nema svoju dobro definisanu drutvenu ulogu, a i kad je ima
nema je kao nuan i trajan sastojak svoje linosti, u kontekst ivota ulazi sloboda u svojim raznim
vidovima (a ne samo onom minimalnom, kao sloboda volje), i pravo na rad se pojavljuje kao predmet
regulacije, ili pokuaja regulacije, rada. Tamo gde ponuda rada nadmaa potranju za njim pravo na
rad se pojavljuje kao relevatno drutveno i politiko pravo koje je medjutim nemogue univerzalno
sprovesti i artikulie se kroz skup pravila o distribuciji rada (i distribuciji tog prava). Izgleda da je
cena blagostanja u ovakvom, sloenom, drutvu, sastoji u tome da se ovo "pravo" ne uzme kao
51
Cf. R. T. De George, op. cit., p. 363.
52
Cf. Ian Brownlie, ed., Basic Documents on Human Rights, 2nd. ed., Oxford: Clarendon Press 1981, p. 25.
Navedeno prema De George, ib.
53
Cf. R. T. De George, op. cit., p. 364.
54
Ib. p. 365.
78
konstitutivno ve evenutalno samo kao regulativno, a da se u konstitutivne pretpostavke uvrste

ekonomske slobode i konkurencija. Neki drutveni projekti, koje smo videli ili jo vidimo, su bili
zapravo pokuaj da se ovo izbegne, npr. koncept tzv. "pune zaposlenosti" u socijalizmu, ali tu spada
i osiguranje za nezaposlene u "dravi blagostanja", mada se ovo drugo po pravilu odnosi samo na one
koji su nekada bili zaposleni, zatim tu je socijalna pomo (za sve, tj. ili sve ostale), progresivni porezi,
itd.
U vezi sa ovim je i "pravo na pravinu zaradu" i ceo kompleks problema vezan sa ovim
pitanjem. Ovo pravo se izvodi iz raznih izvora: iz prava na slobodu, prava na ivot, prava na
jednakost. Sva ova prava ispostavljaju razliite "cenovnike" za rad koji se sadri u poslu. Tako e
pravo na slobodu ispostaviti ekonomsku cenu, kao u prvobitnoj akumulaciji, i po logici koju je tako
plastino opisao Maks Veber u svom klasinom delu Protestantska etika i duh kapitalizma. To je
logika koja je bila sadrana i u prvobitnoj akumulaciji kapitala, procesu koji stoji u osnovi razvoja
modernog sveta. Drugi princip, pravo na ivot, je tradicionalno ispostavljao sliku porodice kao okvira
ivota u kojoj se mukarac pojavljivao kao hranitelj i onaj koji obezbedjuje ivot sebi i svojoj
porodici, dok se ene i deca tretiraju kao pomona radna snaga koja priskae u pomo samo kad je
zaista nuno, npr. u ratu, i - to je posebno zanimljivo i vano sa stanovita poslovne etike - plaaju se
manje od mukaraca za u principu isti posao. Kroz vei deo ljudske istorije rad ena se smatrao
neasnim i tekom zloupotrebom koja ne treba da se dopusti. Pravo na ivot sa kojim se ovde barata
ustvari sadri princip potrebe, i pravinim e se smatrati one zarade koje odgovaraju potrebama onih
koji rade, dok e njihov stvarni doprinos da se amortizuje distribucijom medju platne razrede ili na
neki drugi nain kroz skup onih za koje se uzima da imaju iste ili sline potrebe. A potreba je,
naravno, definisana konstitutivnim pravilima ivota u tom drutvu: kao potreba porodice i kao potreba
definisana statusom i oekivanjem koje se za taj status svakoga (svake porodice) podrazumeva.
Tree pravo iz koga se izvodi koncept pravinih zarada, pravo na jednakost, jeste ono koje
u nae vreme sve vie preovladjuje. Ono se zasniva na individualnom pristupu, nezavisno od svih
irelevantnih parametara kao to su pol, rasa, godine itd.55 Tekoe u primeni pravila koje ovaj koncept
povlai su viestruke, barem sa moralnog stanovita i onda i sa implikacijama na poslovnu etiku. Te
tekoe su mnogobrojne, i one zasluuju posebnu obradu. Osnovna se sastoji u tekoi uporedjivanja
- gde vriti poredjenje: na svetskom, nacionalnom, strukovnom, granskom, ili korporacijskom planu?
Svako od ovih reenja pokazuje svoj meritum i svoje nedostatke, jer ispostavlja skupove validnih
razloga za i protiv svakog od ponudjenih reenja. Na primer, kupovna mo uveliko varira od jednog
prostora do drugog, to povlai nemogunost da se kroz puki iznos novanog dohotka meri sve ono
to se radom i zaradom na poslu postie u ivotu. Zatim, dobne razlike (razlike izmedju mladjih
i starijih) teko da mogu lako da se uklone, ak i kada je u pitanju potpuno isti posao istog kvaliteta.
Da se ne govori o uporedivosti izmedju razliitih profesija - na primer, kako uporediti doprinos
i "pravinu zaradu" izmedju profesora tehnike i profesora knjievnosti, ili izmedju istaice i vozaa
kamiona, sekretarice i, npr., elektriara. Tu treba dodati pitanja najniih, a onda i najviih dopustivih
zarada, i mnoga druga. Pitanja stvarnih i mogunih diskriminacija koja se ovde pojavljuju nisu samo
zanimljiva za diskusiju na seminaru iz poslovne etike ve su takodje i znaajna u ivotu mnogih ljudi
i nacija. A gledano kroz vreme moe se videti tendencija ka sve manjem, da se tako kae, moralnom
rasipnitvu u smislu da se moralni princip, koji polazi od naelbe jednakosti svih lanova moralne
zajednice, sve vie potuje, i iznalaze sve nove i nove sheme da se taj princip ispotuje. Jedan od
55
Ali ta irelevantnost je, naravno, stvarna samo pod pretpostavkom da jednakost ima relevanciju. Na primer,
tamo gde se podrazumeva da ene ne rade, ovakvi faktori vie nisu irelevantni: oni dobijaju relevanciju iz
podrazumevanog pravila da se ene uzimaju u obzir na nain na koji je to definisano vaeim pravilima na
primer da oenjeni mukarci primaju vee plate od onih koji su neoenjeni (za isti posao). Uopte, polazite od
intuicije u kojoj se podrazmeva neka prirodnost jednakosti ima svoje takodje prirodne posledice. Ali samo
to polazite nije nikako nuno naprotiv, sasvim je plauziibilna osnovna intuicija da jednakost ustvari nije
prirodna, i da je prirodno da se podje od nejednakosti da bi se do jednakosti (eventualno) dolo. Ali ta e
biti to do ega e se doi, tj. ta je jednakost, to nije nimalo unapred jasno, i ne treba smatrati za oigledno.
79
naina da se to postigne jeste i da se rad ukljui u ivot na istinski relevantan nain, kroz dobru
artikulaciju i stvarno vaenje prava na rad.
Pravo na organizovanje, sindikati, trajkovi. - Neravnopravnost poloaja poslodavaca
i radnika, o kojoj smo i ranije govorili, vodi, u okviru potrebe da se ta neravnopravnost amortizuje,
u mehanizme da se u slobodnim (ili "slobodnim") pregovorima poloaj i snaga onih gore stojeih
nekako pobolja. Pregovori pretpostavljaju naelnu ravnopravnost. Poto nje nema onda se pribegava
tzv. "organizovanju rada", i preko solidarnosti onih koji su po pretpotavci slabiji postie se
ujednaavanje poetnih pozicija onih koji pregovaraju. To je naroito lako, a izgleda i naroito
potrebno, u velikim firmama. Stvaraju se tako radnike organizacije, sindikati, sa ciljem da za radnike
izdejstvuju to povoljnije uslove za rad i zaradu. Pravo na sindikalno organizovanje proizlazi
medjutim iz jednog osnovnog prava, a to je pravo na udruivanje (i u tom smislu mogu se udruivati
i oni koji su inicijalno jai, razvijajui sopstvenu solidarnost, kao i oni koji su loije stojei). Cilj ove
vrste pregovora jeste da se radnici u pregovorima ne pojavljuju individualno ve kao grupa. Ide se na
postizanje tzv. "kolektivnog ugovora". Ako se uz to postigne da se u nekoj (velikoj) firmi ne moe
isplaivati zarada nia od one koja je postignuta kroz pregovore sindikata i poslodavaca i izraene
kroz kolektivni ugovor, onda je jasno da e sindikati tititi i one koji nisu njihovi lanovi. Ako firma
ne sme da zapoljava izvan "kolektivnog ugovora" onda e nadnice biti osigurane; motivacija za
ulanjenje u sindikat e u tom sluaju biti takodje osigurana i velika. Ali oba ova argumenta, iako
u kontekstu neravnopravnosti imaju moralnu teinu, nisu konkluzivni: sloboda poslodavca je ono to
konano presudjuje - jer niija prava nee biti prekrena ako poslodavac pristane da zapoljava samo
one koji su lanovi nekog sindikati (iako e izgledati kao da nelanovi nemaju pravo da se zaposle na
to mesto!) poslodavac, na kraju krajeva, moe da zapoljava ipak koga hoe, pa i da se ugovorom
obavee da e primati samo lanove nekog udruenja radnika. (Ovo dodue i ne mora da se prihvati
za oigledno, ali tek nakon uvodjenja pretpostavke i eventualne regulaciej rada na osnovu te
pretpostavke da radna mesta, odnosno opcije za rad i nisu u potpunom vlasnitvu poslodavca. Ali
ta pretpostavka, kao antidiskriminatorna, nije neto unapred dato).
Problem nije u odnosu sa poslodavcem ve u pravu da se ne udje u sindikat! Tu imamo konflikt
prava. Imamo onu vrstu veoma sloenih moralnih problema kakvi su prisutni u poziciji trajkbrehera,
kome se u nekom smislu uskrauje pravo na rad, i to od strane drugih radnika, dok on pritom ima
dunost solidarnosti sa onima koji su u slinom poloaju.
Sindikati slue (ili treba da slue) interesima radnika, i inei tako oni mogu doi u sukob sa
drugim interesima. Ima etiri mogua nosioca tih drugih interesa sa kojima ovi mogu doi u sukob: to
su interesi samih radnika (tih istih ili nekih drugih), zatim interesi poslodavaca (to je sasvim jasno od
poetka), interesi drave, i na kraju interesi javnosti. Svi ti interesi mogu biti ugroeni sindikalnim
delanjem, bilo kojim a posebno uoljivo ako sindikati pribegnu svom najmonijem oruju: trajku.
Pravo na trajk proizlazi iz individualnog prava da se slobodno radi (odnosno ne radi), ali to se pravo
u trajku artikulie kao kolektivni in. To je pravo prima facie ogranieno u dva smisla: prvo,
specifikacijom obaveza u ugovoru, i drugo, obzirom prema opem interesu. Imamo klasian sukob
interesa: ko treba da plati cenu (cenu koja proizlazi iz poveanja plata, ili ta se ve trai, - smanjenja
radnog vremena, itd.). Drugim reima kako izbei da se ta cena prevali na ledja onih koji su u celoj
stvari nevini, a to su potroai? Jo dva problema se javljaju u ovom kontekstu: prvo, gorepomenuti
problem moralnog i drugog statusa trajkbrehera, i drugo, pravo na trajk u javnim i, naroito,
vitalnim slubama (kao to su zdravstvo, policija, vatrogasci, ali i kolstvo: dugotrajni trajkovi
u kolstvu, npr, liavaju cele generacije prilike - i prava - na kolovanje, jer te generacije nakon isteka
tog vremena nee vie biti u tom dobu za koji je bio predvidjen neki kurikulum, ve u nekom drugom
za koji je predvidjen neki drugi nastavni sadraj). Oito se pojavljuje potreba za zakonskom
regulativom ove problematike, ali ta regulativa po pravilu ostavlja veoma nezadovoljnim ovu ili onu
stranu. - Na kraju treba rei da je ova regulativa zaista sprovedena, i da je dala rezultate, ali da se
svejedno sve vie smanjuje broj lanova sindikata, barem u razvijenim zemljama (u kojima lanovi
80
sindikalnih uprava ponekad sede u upravnim odborima firmi, pojavljujui se u dvostrukoj ulozi, i ta
praksa postepeno rastae ovu razliku izmedju poslodavaca i posloprimaca).56
56
O ovome cf. vie u: R. T. De George, op. cit., pp. 379-389; A. P. Iannone, op. cit., pp. 221ff;
T. L. Beauchamp, N. E. Bowie, eds. op. cit. 5th. ed, pp. 267-292.
81
Poglavlje IX - Svojina
Odnos izmedju etike i ekonomije svakako je iri od onoga to spada u domen neke isto
poslovne etike. Ipak neka pitanja su relevantna za poslovnu etiku ak i ako znatnim delom izlaze iz
tog domena. Takav je sluaj sa svojinom.57 Ponekad se uzima da je svojina temelj slobode, i da bez
57
Svojina je jedna od najtee objanjivih ljudskih institucija, a pojam svojine predstavlja jedno od sredinjih
pitanja celokupne politike filozofije, od njenog nastanka do danas. Konkretnom artikulacijom odredjenja
svojine automatski se odredjuju mnoga druga drutvena svojstva i relacije koji se uzimaju za doputene ili
nedoputene, obavezne ili zabranjene. Dobro drutveno uredjenje i mogunost kvalitetnog ivota zavisie od
toga kako se odredi vaei oblik svojine. Izabrani oblik svojine e onda determinisati mnoga druga drutvena
i politika pitanja. Stepen ogranienja i nain distribucije su dva osnovna momenta u odredjenju konkretnog
vaeeg oblika svojine. Kod Platona svojina je izvor opasnosti, naroito za drutveni sloj "uvara", jer je
svojina neto to ljude deli i odvaja jedne od drugih, a na tom drutvenom sloju je da uva dravu i brine o njoj,
kako bi "cela drava bila srena u najveoj meri" (Drava, 420 b); zato oni ne treba da imaju "nikakvo imanje,
ako to nije preko potrebno" (416 d), "jedino njima je u dravi zabranjeno da imaju veze i dodira sa zlatom
i srebrom" (417 a), jer "im budu stekli sopstvenu zemlju, i kue, i novac, postae upravnici i zemljoradnici
umesto da budu vladaoci, bie neprijateljski vladari, a ne saveznici gradjana, mrzee i bie omrznuti, ganjae
i bie ganjani celog veka, bojae se vie neprijatelja u dravi nego onoga spolja i tako e se i oni sami i cela
drava sunovratiti u propast." (417 b). Ovde dolazi do izraaja razlika, sadrana u pojmu svojine, izmedju
posedovanja i vlasnitva; budui da vladari ("uvari" drave) ve poseduju neto to ne poseduju i svi ostali
ljudi - naime mo - onda ne bi bilo nita iznenadjujue da oni koji ve poseduju mo uzmu u svoj posed i sve
drugo to se moe posedovati, i razlika izmedju posedovanja i vlasnitva (koja u pojmu politike moi nije
konstitutivna kao u pojmu svojine) moe radikalno da se narui ili potpuno izgubi. Moe i tako da se tumai ovo
Platonovo stanovie, i time bi se komunistika implikacija ograniila samo na "vladajui sloj". S druge strane
univerzalno pravo sticanja svojine izgleda ne samo nuno povezano sa jednakou (ravnopravnou), kao
moralnom vrednou, ve i sa optom motivacionom moi svojine, kao vanom ekonomskom vrednou.
Ukazivanje na ovaj poslednji moment nalazimo ve kod Aristotela. Pre svega on kritikuje Platonovo shvatanja
zajednike svojine zbog neefikasnosti: "...teko je ljudima da ive zajedno i da imaju sve stvari zajednike, ...
posed treba da bude privatan. Naime, kad je nadlenost podeljena, nee vie biti mesta uzajamnim optubama
i imanje e bolje napredovati jer e se svako bolje starati o njemu kao o svom sopstvenom." (Politika, 1263 a).
Zajedniko posedovanje povlai razliite probleme i tekoe; ljudi se za zajedniku svojinu brinu samo u onoj
meri u kojoj su oni sami lino zainteresovani, ali "prosto se ne moe ni rei koliko je zadovoljstvo koje ovek
ima kada zna da je neto njegovo" (Ibid.). Toma Akvinski sistematizuje Aristotelove razloge u prilog privatne
svojine u tri razloga: prvo, ekonomsko-stimulativni ("svatko vie brige ulae u upravljanje onim to pripada
njemu samom, negoli onim to je zajedniko"), drugo, organizacioni ("Drugi razlog je to se ljudski poslovi
obave urednije kad se svakom pojedincu dodijeli upraviteljska briga za odredjenu stvar; inae bi nastala zbrka
kad bi se svatko bez razlike brinuo za svata"), tree, socijalno-moralni ("to se na taj nain moe bolje sauvati
mir medju ljudima, to jest kad svatko nadje zadovoljstvo u svojoj stvari. Stoga vidimo da esto dolazi do svadja
medju onima koji neto posjeduju zajedniki i neodredjeno") - cf. Toma Akvinski, Izabrano djelo, Globus,
Zagreb 1981, str. 272.
Ipak, za apologiju privatne svojine najee se asocira ime Dona Loka. Po Loku ljudi imaju prirodno pravo na
svojinu koje proizlazi iz tri premise - prvo, opte pretpostavke da je prvobitno "Bog ... dao svet ljudima kao
zajedniko dobro" (Cf. D. Lok, Dve rasprave o vladi, knjiga II, Gl. V, Ideje, Beograd 1978, str. 23-34) na
opte raspolaganje, drugo, da "svaki ovek ima svojinu nad svojom linou; izuzev njega na tome niko drugi
nema pravo" (str. 24), i tree, posebne, pretpostavke da se "dodavanjem" i "meanjem" ljudskog rada iz te
opte svojine izdvaja posebna svojina "kojom se iskljuuje zajedniko pravo drugih ljudi": "Moemo rei da su
rad njegovog tela i delo njegovih ruku s pravom njegovi. to god tada uzme iz stanja koje je pruila i u njemu
ostavila priroda, on je tome dodao svoj rad i pridodao neto to je njegovo vlastito, ime je to uinio vlastitom
svojinom" (Ibid.). Ova vrsta radne teorije svojine ne zahteva konsenzus ili priznanje drugih da bi neto bilo moje
- ako sam neto sam proizveo onda sam ga svojim radom izdvojio iz stanja prirode i ono je moje po prirodnom
pravu. Pravo na prisvajanje proizlazi iz prava na samoodravanje, i iz tog prava se razvija drava ija je
primarna svrha obezbedjenje svojine. Svojina prethodi gradjanskom drutvu kao ustanova prirodnog zakona
i neophodan je uslov ovekovog opstanka. Drava zatim treba da obezbedi da ovo sveto i neprikosnoveno
prirodno pravo svojine postane civilno pravo. Ovo pravo kod Loka ima svoje jasno ogranienje na meru
mogunosti potronje; ali tim ogranienjem se ograniava samo rasipnost ali ne i gramzivost, jer izumevanje
institucije novca omoguava akumulaciju dobara produavajui trajnost njihove upotrebne vrednosti naelno
82
neogranieno. Gramzivost, za razliku od rasipnosti, ima veliku stimulativnu ekonomsku vrednost jer favorizuje
vredne (razumne) i kanjava lenje (glupe). Slino kao i kod Loka, i kod Hegela je svojina zasnovana na pojmu
linosti koja ima pravo nad spoljanjim svetom stvari. (Cf. G.V.F. Hegel, Filozoija prava, par. 51) Linost, kao
apsolutni cilj, ima pravo da prisvoji stvar, koja je sredstvo, ali to prisvajanje uvek ima oblik privatne svojine:
privatna svojina predstavlja nunost uma. Jer svojina nije svojina ako ne pripada jednoj pojedinanoj linosti,
mada ta "linost" ne mora biti ovek kao pojedinac ve to moe biti i neki drutveni entitet, npr. ustanova,
nacija, drava, ili naprosto grupa ljudi (npr. lovako drutvo). Kod Hjuma, kod koga je sigurnost svojine jedan
od glavnih zadataka drutva, svojina se objanjava preko pravde, koja je artificijelna konvencija zasnovana na
optoj drutvenoj koristi. Tako poreklo pravde objanjava i poreklo svojine. (Cf. D Hume, Treatise of Human
Nature, Bk. III, Pt. II, Sect. 2-4). Kod Rusoa, (kako je razvijeno u njegovim delima Drutveni ugovor
i O poreklu i osnovama nejednakosti medju ljudima (Prosveta, Beograd 1949), nasuprot Loku, svojina nije
osobina koja potie jo iz prirodnog stanja, iako je to stanje u kome ovek ima "neogranieno pravo na sve to
ga mami i to moe da postigne" (Drutveni ugovor, kn. I, gl. VIII, nav. izd. str. 20). Snaga i lukavstvo su jedina
ogranienja prirodne slobode, ali tu slobodu treba razlikovati od "gradjanske slobode, koja je ograniena optom
voljom"; samo u ovom drugom stanju mogua je svojina (za razliku od "dravine", koja je "samo posledica sile
ili pravo prvog priteaoca"), ali se ona moe "zasnivati samo na jednom pozitivnom osnovu (titulusu)", tj.
ovlaenju. (Ibid. str. 21). Zato pravo na posedovanje (za razliku od pukog posedovanja) nije neki privatan in,
ve je za konstituciju tog prava potrebno javno priznanje, Pretenzija na pravo na posedovanje nije dovoljna da
obezbedi to priznanje, javna vlast je ono to ustanovljuje svojinska prava, ali time se, recipronim priznanjem
tudje svojine, to predstavlja drutveni ugovor, postie razvoj oseanja moralne odgovornosti i potovanja
zakona, to je i svrha izlaska iz prirodnog stanja i ulaska u gradjansko stanje. Ruso je u ovom pogledu, kao
i u nekim drugim, jedan od pretea Kanta. Drugi filozof koji se moe videti kao Kantov prethodnik u za nas
najzanimljivoj artikulaciji zasnivanja prava na svojinu, jeste Hobs. Kod Hobsa, kao i kod Kanta, sigurnost je
ona vrednost koja je pretpostavka za svaku drugu vrednost pa i za svojinu; za sigurnost je medjutim potrebno
gradjansko stanje u kome e postojati drava koja e imati pravo nasilnog "uterivanja" zakona. Svega toga ne
moe biti u "prirodnom stanju" u kome drava ne postoji i evo kako Hobs opisuje to stanje: "U takvom stanju
nema mesta nikakvoj radinosti, jer su plodovi njeni neizvesni, pa sledstveno tome nema ni kulture na zemlji;
nema moreplovstva ni korienja robe koja bi preko mora mogla da se uveze; nema velikih gradjevina; nema
sredstva za pokretanje i premetanje predmeta koje iziskuje veliku snagu... I to je najgore od svega, postoji
neprekidni strah i opasnost od nasilne smrti. A ivot ovekov je usamljeniki, siromaan, opasan, skotski
i kratak. (T. Hobs, Levijatan I, Gradina, Ni 1991, str. 136-7.) Sigurnost svojine je otuda pretpostavka one
(ograniene) slobode koja moe da se garantuje na osnovu zakona. A postojanje svojine e biti onda simptom
i zaloga te sigurnosti.
Kod Kanta svojina ima ak jo vei znaaj, ona je zaloga i garancija slobode, jer je svojina u izvesnom smislu
proirenje linosti, i povreda svojine predstavlja povredu same linosti: "Neto spoljanje jeste moje ... samo
ako smem pretpostaviti da tudjom upotrebom neke stvari, u ijem posedu jesam upravo ja, ja takodje mogu biti
povredjen". (Cf. I. Kant, Die Metaphysik der Sitten,. Kants Werke, Band VI, hrsg. von Koeniglich Preussischen
Akademie der Wissenschaften, Berlin, 1914, par. 1, S. 245.) Ali to povlai jednu znaajnu razliku, koju Kant
oznaava kao razliku izmedju ulnog i inteligibilnog poseda - naime da je moja svojina neto razliito
i odvojeno od mene, i da mi drugo znaenje pojma poseda obezbedjuje pravo (ovlaenje raspolaganja)
svojinom i onda kad ona nije u mom neposrednom fizikom posedu. To omoguava pravno definisanje poseda
kao svojine ili vlasnitva. Svaka se svojina pak zasniva na zajednikoj svojini svih osoba nad svim stvarima,
i posebno na "zajednikom posedu zemaljske povrine i na tom posedu odgovorajajuoj apriornoj optoj volji
koja doputa privatni posed na zemlji" (Ibid. par. 6, S. 250) - "jer bi inae nezaposednute stvari po sebi i prema
zakonu ostale bez vlasnika" (Ibid.), to je medjutim u suprotnosti sa pojmom "inteligibilne" ili umske svojine
koja ne zavisi od empirijskih (prostorno-vremenskih) uslova ve poiva na jednom "prvobitnom optem posedu
(communio possessionis originaria)" (Ibid. par. 13, S. 262), koji je zapravo uslov mogunosti sticanja putem
zaposedanja (occupatio). Ovo prvobitno zajedniko posedovanje "zemlje a time takodje i stvari na njoj
(communio fundi originaria) jeste dodue samo jedna "ideja", ali ona "ima objektivnu (pravno-praktiku)
stvarnost", koju ne treba pobrkati sa idejom neke stvarne "prapoetne zajednice (communio primaeva)", koja
predstavlja jednu "izmiljotinu (Erdichtung)"; ta "objektivna pravno-praktika stvarnost" je opti normativni
osnov mogunosti konstituisanja svojine. Ali bez obzira to to povlai da je "povrina zemlje", kao i sve
"stvari", domen koji je svima otvoren za zaposedanje to ne znai da svojina postoji pre pravnog ina
ustanovljenja, koji opet nije mogu u prirodnom stanju ve samo u gradjanskom stanju u kome postoji
konstitutivno stanje definisanih garancija za ona prava i ovlaenja koja se validno ustanove, pa i za privatnu
svojinu. "Prirodno pravo" na privatnu slobodu ne znai nikakvo odredjeno pravo ili ovlaenje, ve ono moe da
se aktivira tek jednim drutvenim ugovorom kojim se sve volje ujedinjuju, i tek nakon toga, u gradjanskom
83
garancije prava svojine sva druga prava postaju manje vredna ili bezvredna. Moe biti artikulacije
moi, proizvodnje i konzumacije sree, moe biti i drugih oblika ivota ali je pitanje da li bez svojine
moe biti stvarnih prava u nekom relevantnom smislu. Na nivou moralnog opravdavanja moemo se
pitati zato je to tako - zato je uopte potrebno, i zato se deava, da bilo ko bilo ta poseduje kao
privatnu svojinu u smislu u kome se tim stanjem oznaava neko iskljuivo pravo raspolaganja koje
prevazilazi pravo (korisne) upotrebe? Koje je moralno opravdanje postojanja i opstajanja svojine
i onda kad ona "miruje" (kad se ne koristi), umesto da je na raspolaganju nekome ko je u stanju da je
konzumira tog trenutka: da li je to samo izraz ljudske nemoi da se upotrebna dobra stalno
i kontinuirano efikasno i pravedno distribuiu i konzumiraju, ili je tako naprosto bolje (jer se tako
postie vea efikasnost - moda po cenu pravde, ili se postie vie i efikasnosti i pravde), ili svojina
ima neko dublje znaenje (npr. da se njom podupire, uvruje ili proiruje domen identiteta linosti
kao osobe koja poseduje svojinu), ili njeno znaenje dolazi "spolja" (npr. kao konstitutivni element
neke drutvene strukture - recimo porodice: kao izvor kontinuiteta oseaja porodine pripadnosti -, ili
kao element koji bitno utie na odranje neke drutvene ili politike strukture, kao kad se kae da
sitna ali slobodna svojina na zemlji doprinosi dravotvornosti nekog naroda ili prozvodi slobodarske
vrline i tenju za nacionalnom nezavisnou i otporom protiv stranog ugnjetavanja).?
S druge strane svojina ima tendenciju da indukuje moralno relevantne, pa i nepravedne,
nejednakosti. Zatim, svojina ima sasvim jasne vidove ogranienja: na primer gajenje droga ili zmija
otrovnica na svom imanju ne moe druge ostaviti dovoljno ravnodunim da bi se moglo rei da ih se
to ne tie. Postavlja se pitanje granice doputenosti svojine, i to pitanje se nee ograniiti na
specifine vidove nedopustivih praksi posedovanja, ve i na naelno nedopustive veliine
posedovanja. Medjutim, ta granica, kako god da se postavi, na neki nain sadri element arbitrarnosti.
Neke granice mora biti, ali je teko nai i opravdati neko njeno odredjeno mesto. Jer, isti razlog koji
predstavlja raison d'etre svojine, a to je oskudica, razlog je i za nunost njenog ogranienja. Taj
razlog medjutim trai samo to da nekog ogranienja bude, ali ne daje nikakvo njegovo odredjenje.
Oskudica, koja ovde oznaava samo svojstvo da neega nema u takvom obilju da svi imaju koliko god
im treba, proizvodi potrebu za zaposedanjem kao oblikom obezbedjenja kojim se iskljuuju drugi iz
mogunosti raspolaganja i, kad posed postane svojina, iz prava raspolaganja. Odredjenje ogranienja
mora stoga imati relevantnu vezu sa moralnim zahtevom jednakosti. Na primer, jasno je da se ne bi
moglo opravdati da svu zemlju, ili svu industriju, ili celu dravu, poseduje jedan ovek. Ne mogu se
opravdati ni posedovanja nad samim ljudima - robovlasnitvo - kao ni takvi oblici svojine koji
radikalno depriviraju ljude njihovog moralnog integriteta (na primer moralno je nedopustivo
obavezivanje radnika ili nametenika da po naredjenju svojih poslodavaca lau, vre prevare i sl.) ili
ih liavaju njihovih prava ili pak same mogunosti da zadovolje svoje osnovne potrebe. Samo
postojanje svojine medjutim, kao i svi razlozi za njega, iskljuuju svaku pretenziju na apsolutnu
jednakost. Apsolutna jednakost bi znaila ukidanje svojine i svega onoga to nju prati (sloboda,
sigurnost, izvor motivacije), ali isto tako potpuno odbacivanje svake jednakosti bi imalo tu istu
stanju, moe postojati privatna svojina. Samo preko jednog takvog pojma drutvenog ugovora mogue je doi
do recipronog obavezivanja na potovanje tudje svojine. Pre stvaranja gradjanskog drutva nema nikakvih
prava.
Neki kasniji filozofski autori (Prudon, Marks, Godvin) su medjutim u privatnoj svojini videli moment
neracionalnosti i glavnu prepreku u optem drutvenom progresu, izvor sukoba i nepravdi u drutvu, otudjenje
oveka od njegove prave sutine (po Prudonu, svojina predstavlja oblik kradje ili pljake), i kao reenje
predlagali javnu svojinu, deliminu (nad sredstvnima za proizvodnju, koja ne mogu biti "lina svojina") ili
totalnu. Ti su predlozi zatim bili predmet zamanih, skoro globalnih, i koliko se zasad vidi katastrofalno
neuspenih, drutvenih eksperimenata. Mogue je, medjutim, da e budunost dovesti do takvih oblika
medjuzavisnosti da neka posebna dobra budu izuzeta (bilo da se to ostvari kao mogunost bilo kao nunost) iz
mogunosti konstituisanja posebnih vlasnikih odnosa. Ali zapravo i sada su prava raspolaganja artikulisana
tako da neka dobra predstavljaju optu svojinu (a ne tek trivijalnu pretpostavku mogunosti njihove
konzumacije), to se onda ponekad izraava kroz pitanja (ili probleme) u odredjivanju naina njihove
distribucije (ili redistribucije). Tim pitanjima o odredjivanju prava, ovlaenja, potreba, mogunosti pristupa,
njihovog obezbedjenja itd. bave se mnogi moderni filozofi prava i politike (Rols, Nozik, Dvorkin Gotije i mnogi
drugi).
84
implikaciju (nemogunost opravdavanja svojine, nesigurnost poseda koji iz toga proizlazi,

proizvoljnost i neutemeljenost pravnih normi zatite svojine itd.). Tako jednakost, iako u jednom
svom vidu negirana u samom pojmu svojine, u jednom drugom svom vidu mora da prati artikulaciju
prava svojine. Uostalom, to se sasvim jasno vidi u pravu na zatitu same svojine, koje mora biti
naelno jednako, inae se ne radi o svojini ve o neemu drugom. Svojina je drutveno regulisano
posedovanje, i pravilo tog regulisanja konstitutivno ukljuuje pozivanje na moralnu vrednost
jednakosti.
Medjutim, neke etike teorije nee neke od tih momenata smatrati bitnim. Uzmimo varijantu
utilitarizma po kojoj je opti (ukupan) progres izvor i kriterijum moralnog vrednovanja; imaemo
onda da ako je neka odredjena osobina ili struktura svojine, npr. da ona znaajnim ili pretenim delom
bude privatna, uslov opteg progresa (shvaenog kao maksimizacija ukupnog blagostanja
i emancipacija od ogranienja koje prouzrokuju priroda, oskudica ili siromatvo) onda pitanje
individualne sudbine i pojedinane zasluge postaje deplasirano - sve se rauna iskljuivo u funkciji
tog jednog cilja. Ako je na primer glavna vrlina preduzetnitva koje se razvija na osnovi privatne
svojine nepredvidivost ekonomskog uspeha i neuspeha, jer je upravo ta nepredvidivost ono to
u najveoj meri mobilie inicijativu i preduzetnost, meri veoj nego bilo koji rivalski ekonomski
sistem, onda kockarski element kao bitna znaajka tog sistema ini besmislenom svaku priu o zasluzi
i zasluenosti. Ako se ne moe govoriti o zasluzi izmie se i mogunost da se govori o pravinosti
i nepravinosti, ali neoekivana implikacija ovakvog stanovita je da je bogatstvo iskljuivo
utilitaristika vrednost u hedonskom smislu. Jer, bez zasluge nema prava pa se bezbednost koju moe
pruiti bogatstvo svodi na mogunost kupovine obezbedjenja (u raznim vidovima), ali strah ostaje:
nema utemeljenja, kocka se moe okrenuti. A to povlai takvo odredjenje oveka koje ostavlja veoma
malo, ili nimalo, mesta za vrednosti koje su iznad svake cene - integritet, dostojanstvo, slobodu. Opta
vrednosna samerljivost ima tako stranu cenu. to je najudnije to vodi u relativizam: ukida razliku
izmedju kreativnog i ropskog rada - pod uslovom da je jednako plaen. Tako ovek kao hedonska
maina postaje element funkcije bogatstva i vie nije jasno ko koga poseduje - ovek svojinu ili
svojina oveka. Razlika izmedju osobe i stvari iezava.
To se naroito dobro vidi tamo gde neposredno dolazi do izraaja - kod (veoma) velikih poseda.
Pa ipak cela ova teorija, kao primer opteg teorijskog objanjenja, ipak deluje kontrainuitivno, i vraa
nas opet na pitanje granice. Kod malog poseda intuicija se radikalno menja: tu svojina kao da prua
sadraje kao to su radost, briga, oseaj sigurnosti, ukorenjenosti i etabliranosti u drutvu, porodina
i druga tradicija, trajnost konstituitivnih civilizacijskih vrednosti, itd.58 - sve ono to kao sadraj ivota
predstavlja potencijalni konstituens njegovog smisla. A tu se onda ni pitanje pravinosti
i nepravinosti ne gubi. I mada, naravno, intuicija nije nikakav pouzdan teorijski arbitar, ipak ukoliko
je to racionalna intuicija, ukoliko je plauzibilna, to moe biti dovoljno dobar indikator i simptom
stvarnih problema sa kojima se treba teorijski suoiti. Izgleda da u naoj percepciji sveta prisustvo ili
odsustvo koncepta svojine u optoj vrednosnoj paradigmi ima krucijalni uticaj na nain kako e se
artikulisati medjusobni ljudski odnosi, pa i oni poslovni. Mogue je da postoje u moralnom,
drutvenom i psiholokom smislu razliite vrste svojine. Pored velikog i malog poseda danas je veoma
rairena jedna nova specifina vrsta svojine - akcionarska - i tu opet nalazimo jedan trei, bitno
razliit, doivljaj svojine; akcionari su neka vrsta "odsutnih vlasnika", i njima nije bitno ta je
i u emu se sastoji svojina koju poseduju poto je za njih jedina svrha svojine dobijanje profita. Tako
kod akcionara svojina moe da se seli sa jednog mesta na drugo, iz jedne brane u drugu, bez
uspostavljanja ikakvog, a pogotovo ne emocionalnog, odnosa. Takva svojina nema zaviaja, a takodje
ne sainjava ni deo zaviaja. Vrednosti identiteta, vrednosti koje se artikuliu na fonu vrednosnog
odnosa prema sebi i svome kao takvom (a to su one vrednosti kojima svojina moe dati odluujuu
podrku) ovde jedva da imaju neku neposrednu vezu sa "svojom svojinom". Ali neke druge, ne manje
vane vrednosti, stabilnost, motivacioni faktor ili mogunost nasledjivanja, ostae i u tom sluaju.
58
Cf. o ovome npr. Vuko Pavievi, "Socijalno uenje katolike crkve", Sociologija XI (1969), br. 3, str. 494495.
85
Mada se kao glavna svrha svojine vidi sigurnost koja se postie pravnim (i moralnim)
obezbedjenjem, njene druge svrhe ili svojstva su takodje veoma vani ak i ako su njena sekundarna
ili uzgredna svojstva. Svojina ima sposobnost da proizvodi ogromnu motivacionu energiju, veu
i znaajniju od one koju na primer moe proizvesti glad ili neka druga neposredna potreba. Njena
trajnost, dodatno obezbedjena mogunou nasledjivanja, ne samo da motivie na rad ve
i omoguava da rezultat rada ne mora odmah da se konzumira, to omoguava odlaganje, tednju
i akumulaciju, neophodnu za proizvodnju civilizacije kao okvira ivota. Stabilnost tog okvira je
takodje neto to se moe smatrati vanom, i moda glavnom, uzgrednom osobinom ili implikacijom
svojine. Ali ta osobina opet nije nuna posledica svojine, i to se jasno vidi kod velikog biznisa koji
moe da ima mnogo veu pokretljivost od ratrkanog malog biznisa. Svojinska prava podrazumevaju
slobodu raspolaganja i odluivanja koja moe uneti radikalne promene ak i u opte uslove ivota na
nekom mestu. Na primer, ako firma moe zatvoriti fabriku i otii na neko drugo, za nju pogodnije,
mesto, onda sloboda raspolaganja svojinom koja to omoguuje moe mnogim ljudima sasvim
promeniti njihov ivot.59 Prigovor da se ivot mnogih ljudi menja i kad se negde investira i otvaraju
mogunosti koje dotle nisu postojale nije validan ne zato to bi se moglo opravdati poboljavanje ali
ne i pogoravanje poloaja ljudi, ve zato to faktika sloboda kod investiranja nije naruena ili
ugroena (ako jeste onda je to razlog da se ta investicija zabrani) dok kod zatvaranja i "odlaska" ona
to jeste. Kod otvaranja nekog pogona, na primer, vrbovanje radnika i nametenika ne sme biti nasilno
ve mora biti zadovoljeno naelo dobrovoljnosti. Ono medjutim ne moe biti zadovoljeno kod
zatvaranja. I tu opet imamo antinomiju: ako firma ima stvarnu priliku i interes da se preseli na neko
drugo mesto onda eventualna zabrana da tako i uini predstavlja jasno ogranienje prava raspolaganja
svojinom. Prihvatanje tog prava medjutim povlai neki oblik nasilja, moda prikriven ili ekonomski
opravdan, ali nasilje se ne definie u terminima ekonomske ve neke druge (moralne) neopravdanosti.
Medjuzavisnost drutva i postojeeg korpusa poslovnih i radnih mogunosti i prilika predstavlja otuda
za svojinu teko iskuenje. Otuda se sa moralnog stanovita pojavljuje znaajna razlika izmedju
velikog i malog biznisa, velikih i malih firmi, pa i oblici regulacije za jedne i druge mogu i treba da
budu razliiti.60 Jer iako se i zatvaranjem male firme nekim ljudima nanosi teta ona po pretpostavci
nije takva da se reflektuje i na domen mogunosti, ve to spada u normalnu ekonomsku igru u kojoj
kategorije uspeha i neuspeha ispostavljaju cenu svog efikasnog funkcionisanja. Naravno, ukoliko bi se
celi sektori malih firmi zatvorili onda bi to moglo imati isti uinak kao i zatvaranje neke velike firme
koja ne samo zapoljava i daje hleb velikom broju ljudi nego je (u relevantno dogledno vreme)
i nezamenjiva u tome.
Svojina je jedna od naih najvanijih institucija, i jedna od najkomplikovanijih. Videli smo da
se poslovna tajna moe smatrati oblikom tzv. intelektualne svojine. Svojina se ne iscrpljuje samo
u posedovanju. Posedovanje i raspolaganje su aspekti svojine koji mogu da se stvarno i pravno
razdvoje. Ne samo da se ova razlika koristi kao pravna mogunost privremene ili ak i trajne zabrane
raspolaganja uz nominalno zadravanje poseda, ve se i sami naini raspolaganja reguliu pravnim,
obiajnim i moralnim normama. Tako iako pojam svojine kao poseda u sebi sadri odredjenje
apsolutnosti i suverenosti po kome vlasnik moe da sa svojim posedom "ini ta hoe", ipak on po
pravilu sa njim ne moe raspolagati na stvarno neogranien nain. Javno priznanje (priznanje drugih)
konstitutivni je deo prava posedovanja. To od svojine ini jednu instituciju. Sa moralne take gledita
to e na primer ispostaviti osudu namernog i neopravdanog (nepotrebnog) unitavanja neke stvari bez
59
Cf. H. Mintzberg, "The Case for Corporate Social Responsibility", u A. P. Iannone, op. cit., pp. 164-177:
"...strateke odluke velikih organizacija nuno povlae drutvene jednako kao i ekonomske konsekvence,
nerazmrsivo pomeane...Razlika izmedju privatnih ekonomskih ciljeva i javnih drutvenih ciljeva - od kojih
jedne slede biznismeni, a druge izabrane vodje - koja tako lepo zvui u teoriji, jednostavno ne vai u stvarnosti.
Svaki put kada velika korporacija napravi neku vanu odluku - da uvede novu vrstu proizvoda, da odredi mesto
za neki pogon, da zatvori neki sektor - to proizvodi sve vrste drutvenih posledica... Drugim reima, takva stvar
kao to je isto ekonomska strateka odluka - ne postoji (p. 173). Cf. takodje, W. M. Hoffman, R. E. Frederick,
M. S. Schwartz, op. cit., 4th ed., ch. 3.
60
Cf. P.M. Van Aken and R. D. Ireland, "Plain Talk About Small Business Social Responsibility",
u A. P. Iannone, op. cit., pp. 178-180.
86
obzira to to moda ini upravo njen vlasnik. Taj stav e se onda artikulisati kroz obiajne i pravne
norme koje zabranjuju takvu vrstu raspolaganja kada je vrednost posedovane stvari velika ili takva da
predstavlja i optu vrednost. Posednik vredne slike nema pravo da tu sliku prosto spali. Kod
novanica je to obrazloenje lake - poto su novanice ne samo vrednost nego su i javni dokument
ne-linog karaktera (njihova vrednost zavisi i od toga to na njima ne pie ime vlasnika - to je jedna
od krucijalnih konstitutivnih pretpostavki da novac predstavlja tzv. institucionalnu injenicu na
osnovu koje novanice nisu samo komad arenog papira). Pravo posedovanja i pravo upotrebe
(troenja) mogu da se razdvoje i reguliu razliito. U rimokatolikom moralnom uenju pravo
upotrebe, odnosno uivanja ak i ne moe biti sasvim privatno jer je ogranieno merom potrebe, pa je
pravo uivanja (usus ipsarum) zapravo zajedniko vlasnitvo.61
U sve sloenijem svetu u kome ivimo razni aspekti svojine kao da postaju sve nezavisniji.
Jedan od njih je posebno interesantan. To je odluivanje. Ono je normalno deo instituta svojine. Ali
odluivanje je sloen proces na koji utiu razni inioci, a medju njima i odluke drugih, esto i potpuno
dalekih ljudi - na primer odluke onih koji donose propise ili odluuju o visini kamatnih stopa i sl.
Medjutim i ono neposredno odluivanje u poslu moe da se potpuno (ili najveim delom) odvoji od
posedovanja. Pomenuli smo da su akcionari neka vrsta "odsutnih vlasnika". U akcionarskim
preduzeima je odluivanje i posedovanje po pravilu sasvim odvojeno. Poseduju jedni a odluuju
drugi. Ovi drugi su obino u posedu posebnih znanja i sposobnosti koje ih ine kompetentnim da
odluuju u sloenim situacijama o sloenim stvarima i tako upravljaju tudjim posedima. Posednici
dodue obino odluuju o tome ko e odluivati, ali se njihovo odluivanje obino na to i svodi.
Imamo jednu veoma specifinu vrstu ljudi koji nisu ni vlasnici ali ni pravi radnici ili nametenici. Iako
su u nekoj vrsti "najamnog odnosa" i rade "za platu", njihov "rad" je zapravo organizacija posla
u najstroijem smislu - dakle ne samo tekua organizacija rada na licu mesta (to radi svaki
predradnik) ve ukljuuje i strateko odluivanje o tome da li e se i ta uote raditi i kako, i oni tako
u jednom smislu postaju posednici poduhvata (preduzea - ne treba zaboraviti da ova re nastaje iz
rei "preduzeti") u kome je materijalna svojina samo jedan element. Oni ne raspolau svojinom na
kraju ali raspolau njome sve do kraja. Oni odluuju o tudjoj svojini i tudjem radu, posredujui
izmedju (odsutnih) vlasnika i (prisutnih) radnika, u jednom smislu i sami "radnici" ali u drugom, koji
se tie raspolaganja (raspolaganja ovlaenjima, to je esto sasvim blisko posedovanju) oni kao da
zamenjuju odsutne vlasnike. To su menaderi ili poslovni lideri. Iako su na svoje poloaje doli nekim
izborom, oni ipak nisu izabrani (na izborima) ve su postavljeni, pa, kao ni vlasnici, nemaju onu vrstu
javne odgovornosti koju imaju ljudi koji svoj poloaj zahvaljuju glasovima drugih ljudi koji su ih
izabralil kao svoje (demokratske) predstavnike. Oni nisu predstavnici radnika ve predstavnici
vlasnika. Zato veina pozitivnih, i negativnih, svojstava institucije svojine biva izraena i kroz njihov
rad. Ponekad se to uzima kao nedostatak, jer oni odluuju o stvarima od velikog opteg - iako ne
nuno i javnog - interesa, ali razlozi za takav zakljuak ne izgledaju uverljivo. Jer, ak i ako uzmemo
da je javna odgovornost, izraena kroz biranje na izborima i ogranienje mandata, koju imaju
politiari moda i najbolji oblik odgovornosti koju oni treba da imaju, to ne znai da je to najbolji
oblik za konstituisanje odgovornosti u svakom pogledu. Vlasnici imaju odgovornost za svoju imovinu
na jednoj sasvim drugoj osnovi od one koju imaju izabrani politiari. Odgovornost politiara se esto
svodi na zavodjenje naroda da ih ponovo izabere. Oito je da je najlaki i najjeftiniji, a esto
i najefikasniji i ponekad jedino mogu nain da se to postigne taj da se u narodu indukuju niske strasti
(na primer zavist, sebinost, strah ili neka prizemna nada) i da se onda tim strastima manipulie.
Teko da bi se takvim metodama mogli postizati poslovni uspesi sa priblinom sigurnou, iz ega
sledi da se ne moe automatski zakljuivati na superiornost politike odgovornosti, ili politike
vetine, nad poslovnom. Moda je lake biti uspean politiar nego uspean biznismen. tavie,
gledano iznutra, verovatno je ne samo lake nego i potrebnije sauvati, npr., moralni integritet ili
insistirati na istini i potenju u biznisu nego u politici. Jer, korist uvek zahteva neku interpretaciju
61
Cf. o ovome V. Pavievi, op. cit., str. 495-498; cf. takodje Toma Akvinski, op. cit. str. 272-3.
87
i podvodjenje pod neka pravila, dok mo moe, barem ponekad, izmai svakom regulisanju.62
Odgovornost inae, a pogotovo odgovornost za blagostanje i dobrobit, podrazumeva aktivnu
zainteresovanost za sebe i svoje, spremnost na ulaganje napora i rtvovanje, odbranu onoga to se
smatra svojim i kompeticiju sa drugima. Ona jednako iskljuuje i oholo zatvaranje u sebe kao
i podleganje povrnim uticajima sa strane.
62
Ako dravu shvatimo kao oblik domainstva, dakle striktno ekonomski, onda je pitanje da li je demokratija
ba najbolji oblik vladavine. U nju, demokratiju, je moda zaloen element sigurnosti - po pretpostavci da e
ljudi imati tendenciju da brinu o sebi - ali taj element moe postati ziheraki i proizvesti oklevanja koja
spreavaju preduzetnitvo, da se i ne pominje resantiman, zavist, egalitarni sindrom. Sve to naravno pod
pretpostavkom da dotina demokratija stvarno funkcionie a ne da je samo zavesa za manipulaciju onih koji
imaju mo i znanje da manipuliu.
88
Umesto zakljuka
Umesto zakljuka
Nae vreme je, ini se kako retko koje do sada, zapoelo veliku reformu ivota, i to moda
najvie upravo na planu radnih i poslovnih odnosa. Razvila se velika osetljivost za prava i pravdu koja
je stavila u pitanje mnoge etablirane odnose ija je "prirodnost" ranije smatrana oigleldnom.
Osetljivost ljudi kao pojedinaca, ne samo osetljivost na ponienje ve jo vie osetljivost na liavanje,
razvijena je ali takodje i prihvaena u meri koja do sada nije vidjena u istoriji. Na toj osnovi su
vrednosti stabilnosti, sigurnosti i dugoronosti razvile i svoju ekonomsku vrednost. To je rezultiralo
stvaranjem drave blagostanja, jednog socijalnog projekta koji je moda sada na svom zalasku ali koji
je obeleio drugu polovinu dvadesetog veka. Planiranje, dugoroni krediti i tednja bili su postali deo
ivota. Radno zakonodavstvo i poslovni moral obezbedjivali su tu sigurnost i dugoronost. To je
donekle smanjivalo dinaminost u ekonomskom preduzetnitvu, ali je kroz sigurnost obezbedjivana
visoka konzumacija sa svojstvima trajnosti i visokog standarda. Drava, kao andjeo uvar, nije se
libila aktivnog meanja da se te vrednosti ouvaju i krize izbegnu. ini se, medjutim, da su na pomolu
nova, bitno razliita vremena. Konzumacijski individualizam vie nije toliko upuen na obezbedjenje
pretpostavki ivota. Kao da je razvoj proizvodnih snaga dostigao taku na kojoj se "pretpostavke"
podrazumevaju. Glad je postala re sa ideolokim ili propagandnim znaenjem, i vie ne oznaava
stvarnu glad, barem ne sopstvenu. Sigurnost, ini se, ne doivljava se vie kao dragocenost.
Nedostatak posla i nezaposlenost su na putu da se ree na jedan posve novi nain - fluktuirajuom
zaposlenou u kojoj ogroman, i ini se sve vei, broj ljudi nema stalan posao. Kapitalizam tu
pokazuje veliku mo prilagodjavanja, ali i sposobnost da se vrati svom skoro istom obliku. Jer veliki
broj ljudi nema ni potrebu ni elju za stalnim poslom. Povremeni posao postaje uobiajena stvar, i toj
tendenciji e se moda prilagodjavati i radno zakonodavstvo i poslovni moral. Mogunost velike
komocije u naputanju posla i davanju otkaza omoguava veliku preduzetniku dinamiku, ne samo
u malom i srednjem biznisu nego i velikom. Iluzija slobode koja se tako stvara moe stvoriti
lumpenproleterski moral ne samo kod privremeno zaposlenih (ili privremeno nezaposlenih), tj. kod
povremeno zaposlenih, ve I onih koji druge privremeno zapoljavaju, smatrajui normalnim
shvatanje da garancije I dugorone sheme nedopustivo ograniavaju slobodu. Posao, kao rad za neku
odredjenu spoljanju svrhu, moe uveliko da zameni radni odnos, zanimanje, zaposlenje, ili profesiju,
koji svi povlae specifine uslove I regulaciju koju prati odredjeni etos. Etos ivota se odvaja od etosa
rada, I ako se stvori veina koja samo povremeno radi (u kombinaciji prilike I potrebe da to ini) etos
rada se moe I potpuno izgubiti. Preduzetnitvo, koje e opstati, moe doiveti udne I neprijatne
vrednosne kvalifikacije, kao I veliku dinaminost koja e omoguavati bezbolne promene ali
I oteavati formiranje takvih trajih vrednosti kao to su poslovna tradicija I poslovna ast. To ne mora
ugroziti poslovni moral u njegovim osnovnim oblicima poverenja I potenja, ali lako moe
u artikulaciju vaeih vrednosnih sistema uneti elemente nihilizma. Iluzijom slobode oni se mogu
racionalizovati I amortizovati tako to e ta iluzija zatakati I sakriti istinu o oligarhijskom
I osiromaenom obliku tog sveta. Sa dovoljnom koliinom hleba I igara moe se obezbediti
ekspanzija (u unifikaciji sveta) I privid ekspanzije (u pronalaenju I izmiljanju stalno novih granica
koje treba prei).
Da li e taj svet biti stvarno bolji potpuno je neizvesno. Ali bie dovoljno dobar ako opstane.
I sigurno e biti drugaiji od onog koji znamo I na koji smo navikli. Bie verovatno teak I uzbudljiv,
svet u kome e se ljudi troiti dosad nevidjenim intenzitetom, I redukujui vrednost I smisao ivota na
mali broj njegovih moguih dimenzija ali I dajui akumulaciju kapitala kakve do sada nikada nije
bilo. Ima se utisak da smo usred procesa stvaranja jednog potpuno novog sveta, I da e mnoge kljune
prakse tog sveta nastati iz onoga to je sada samo u nagovetaju I jo neartikulisano ili barem
nedovoljno regulisano I nedovodljno definisano. Nove tehnologije, ne samo na planu energije ve I na
nekim sasvim osnovnim elementima ivota to se vidi u genetskom inenjeringu koji se
nepredvidivo ali burno I nezauzastavljivo razvija uinie mnoge nae vrednosti zastarelim,
prevazidjenim ili suvinim I nepotrebnim. Pojam ispravnog u tom procesu moe doiveti radikalnu
transformaciju u artikulaciji sadraja svog znaenja. To se vidi naroito u tome to se sada suoavamo
sa novim praksama, I jo vie sa novim mogunostima, koje nisu definisane I koje zbog toga nemaju
svoju etabliranu vrednosnu artikulaciju, tako da esto imamo neslaganja I oko samog leksikog
89
Umesto zakljuka
znaenja nekih od kljunih pojmova u tim praksama. Na primer, sve vea medjuzavisnost sveta
oigledno ispostavlja potrebu za regulacijom ivota na planetarnom planu, ali ta to sve znai, I koliko
to sve kota, uopte jo nije jasno pa nije jasno ni da li se cena toga moe platiti, I da li je treba
platiti. Ali ako se desi da promena dodje onda e I raun za tu cenu stii, I moda se nee postavljati
ovo pitanje, jer svrene injenice imaju svoju logiku definitivnosti, I kada se njima neto izgradilo
I kada se njima neto sruilo: u oba sluaja je to neto, kao to im samo ime kae, to se ve desilo. Na
toj osnovi gradie se I novi sadraji poslovnog morala, I ono to mi sada moemo jeste da se nadamo
da e ti novi sadraji da se grade na osnovama onoga to se sada gradi I to je do sada izgradjeno.
U tom smislu bavljenje ovakvim pitanjjim u nae vreme povlai I dve dimenzije dodatne
odgovornosti: da svet koji dolazi bude na, u smislu da bude nastavak onoga to mi sada radimo, I da
bude bolji, u smislu da ono to je kao vrednost izgradjeno ili se nataloilo kroz vekove ne bude
apstrahovano I zbrisano u tom novom razvoju.
90
Dodatak - Izbor teksova za hrestomatiju iz Poslovne etike

Poslovna etika predstavlja granu primenjene etike koja se u poslednje dve decenije intenzivno
razvija. Taj razvoj se najvie ogleda kroz objavljvanje lanaka i studija o pojedinim konkretnim
problemima kljunim sa kojima se susreemo u odnosu morala i ekonomije i koji zahtevaju etiku
analizu. Pokreu se takodje brojni asopisi iz ove oblasti, stalno novi, iako kvalitet tekstova koji se
proizvode i tampaju nije ni priblino ujednaen, a posebno je karakterino esto odsustvo filozofskog
prisupa: po pravilu se ostaje ili na nivou puke deskripcije ili na pokuaju da se ponudi neki skup
pravila ili neka kodifikacija za neki odredjeni tip problema.
Da bi naa javnost bila kvalitetno upoznata sa ovom novom etikom granom potrebno je
svakako da se ova knjiga upotpuni jednim izborom tekstova iz ove bogate literature. Adekvatan izbor
tekstova podrazumeva pravljenje velike hrestomatije u kojoj bi bile dve vrste tekstova: najbolji lanci
o pojedinim pitanjima i izbor iz zanimljivih ili karakteristinih sudskih ili drugih sluajeva iz prakse.
Za poetak ovde e biti ponudjen jedan manji izbor tekstova prvog tipa, sa nadom da e se on
u daljem toku razvoja ove teorijske discipline - nakon njenog eventualnog uvodjenja u kolske
kurikulume, na visokim i viim ekonomskim kolama - obogaivati novim i bogatijim materijalom.
Ovde zasad imamo osam tekstova koji su izabrani da predstavljaju poetak uvodjenja
u literaturu iz poslovne etike i koji su klica budue hrestomatije. To su tekstovi koji su ve prevedeni
na na jezik, u okviru jednog odbira koji svakako treba dopuniti. To su sledei tekstovi:
Alan H. Goldman: "Poslovna etika: profit, korist i moralna prava" (Alan H. Goldman, "Business
Ethics: Profits, Utilities, and Moral Right", Philosophy and Public Affairs, Princeton University Press,
Vol. 9 (1980) no. 3.); K. E. Gudpaster, D. B. Metjuz, ml., "Moe li korporacija imati savest?"
(Kenneth E. Goodpaster and John B. Matthews, Jr., "Can a Corporation Have a Conscience?",
prvobitno objavljeno u Harvard Law Review, January-February 1982, pretampano u mnogim
antologijjama, npr. u Ianone, Contemporary Moral Controversies in Business); L. S. Vestra,
"iji `lojalni agent`? Prilog etici raunovodstva" (Laura S. Vestra, "Whose `Loyal Agnent`? Towards
an Ethic of Accounting", Journal of Business Ethics, Vol. 5 (1986) no. 2), Tomas Karson,
Riard E. Voku, Dems E. Koks Ml., "Etika analiza prevare u reklami" (Thomas L. Carson, Richard
E. Wokutch, and James E. Cox, Jr., "An Ethical Analysis of Deception in Advertising", Journal of
Business Ethics, Vol. 4 (1985) no. 1), D. R. Denli, "Etika i ovek organizacije - ponovo
o Di Dordu" (John R. Danley, "Ethics and Organizational Person: Revistiting De George", Journal
of Business Ethics, Vol 10 (1991), no. 12), Frenk Kamps, "Kako je dizajniran Pinto?" (Frank Camps,
"To Design a Pinto", from "Is Whistle Blowing the Same as Informing?", Business and Society
Review, u Iannone, op. cit.); "Sluaj reklame Colgate-Palmolive" ("Federal Trade Commission vs.
Colgate-Palmolive Co." U.S. Suprem Court: 380 U. S. 374, 1965, 85 S. Ct. 1035, u: Iannone, op. cit.
pp. 416-422); Vejn Leibel, "Kad naunici gree" (Wayne Leibel, "When Scientists are Wrong:
Admitting Inadvertent Error in Research", Joutnal of Business Ethics, Vol. 10 (1991), no. 8).63
Izbor tekstova iz poslovne etike koji je ovde ve napravljen svakako nije ni veliki ni
reprezentativan. Slede kratki komentari tih tekstova. Ali treba rei da je taj izbor vie ilustracija
o pitanjima sa kojima se poslovna etika suoava. Ta pitanja ine jedno ogromno polje koje se stalno
poveava. Medju njima ima zaista krupnih pitanja od velikog i moralnog i ekonomskog, pa i ivotnog
znaaja, ali i pitanja koja predstavljaju suptilne odraze finih prelaza u nekim procesima koji nastaju ili
se menjaju, i koja ponekad imaju samo naelan znaaj ili znaaj koji se iscrpljuje u tragovima oseaja
63
Ovaj izbor je napravljen u toku rada na prvobitnoj verziji ove studije; ta verzija je bila zavrena u toku prolea
2000. godine. Iako je tekst unekoliko doradjivan i kasnije, nije bilo mogunosti da se u hrestomatiju,
ukljuuju drugi tekstovi. Oni ni ovde nisu prezentovani, ali e biti deo knjige kada se ona objavi. U tu, novu,
hrestomatiju treba svakako uljuiti jo nekoliko tekstova, kao to su (u razliitom smislu) ve klasini tekstovi
Miltona Friedmana (The Social Responsibility of Business) ili Georga Brenkerta (Strict Product Liability),
i neki tekst o employment at will, due process u biznisu, stakeholder theory, i sl. Veina knjiga iz
poslovne etike su zbornici tekstova, manje je onih koje su autorske. To svakako ima svoj razlog. Ali to samo
olakava mogui projekat pravljenja jedne reprezentativne i komprehenzivne hrestomatije.
91
ponienosti ili povredjenosti zbog naina na koji se artikuliu ili realizuju neki interesi medju ljudima.
Ali i krupna i sitna pitanja imaju svoju vezu sa centralnim moralnim vrednostima iz ove oblasti,
vrednostima potenja i pravde. Ove moralne vrednosti treba da se iskau na osnovi realizacije drugih,
ekonomskih i egoistikih, vrednosti kao to su uspenost, dobit (profit), zadovoljenje elja i potreba,
realizacije raznih drugih ciljeva, celishodnost i efikasnost u postizanju tih drugih vrednosti.
U kompeticiji sa moralnim imamo dakle najmanje jo dve vrste kriterija: 1) one koji definiu
vrednosti na osnovu postavljenih ciljeva i vrednost se onda sastoji u realizaciji tih ciljeva (potreba,
elja), to predstavlja osnovni i konani uspeh, i 2) one koji definiu naine te realizacije
uspostavljajui jo jedan pojam uspenosti - naime uspenost kao efikasnost, koja trai da realizacija
postavljenog cilja ne bude previe skupa i tavie postavljajui njezinu ekonomsku vrednost
u korelaciju sa njenom jeftinoom. Moralne vrednosti se zapravo pokazuju kao moralna ogranienja
u kontekstu ljudskog susreta sa ovim dvostrukim kriterijem ekonomske vrednosti. One e ponekad
zahtevati odustajanje od realizacije nekih ciljeva na osnovu neke njihove cene, moralne (ako
realizacija ugroava neiji moralni integritet) ili ekonomske (ako neka cena povlai implikacije na
planu pravinosti). Poslovna etika treba da artikulie validno polje tih ogranienja, i njezin znaaj
prozlazi iz vanosti koju ekonomija, sa jedne, i moral, sa druge strane imaju za nas i za nau vrednost,
vrednost naeg ivota.
Goldmanov tekst se odnosi na centralno moralno pitanje u poslovanju, pitanje moralnog
opravdavanja profita. U tekstu Miltona Fridmana, koji je vie puta navodjen ranije u knjizi, navode se
razlozi zato biznismeni u svoju delatnost ne treba da uraunavaju nikakav viak moralnog pregnua,
kao to je izdvajanje za humanitarne potrebe onih koji su u tekom poloaju ili pak u neobaveznu
dodatnu sigurnost koja ne biva naplaena, jer to predstavlja stavljanje drugih, vanekonomskih, razloga
iznad maksimalizacije profita to u krajnjoj instanci smanjuje neiju slobodu izbora. Ili kupci moraju
da plate vie nego to bi morali za neto to nisu izabrali ili prodavci moraju sebe da osude na
neravnopravno loiju startnu poziciju u odnosu na one koji nemaju takve moralne obzire i da
u konkurenciji sa njima nazaduju i najzad propadnu. U ovom drugom sluaju rtvovanje profita radi
ostvarivanja onoga to se smatra poeljnim drutvenim ili moralnim ciljem predstavlja dodatno
oporezivanje deoniara (vlasnika) ali bez ovlaenja da se to ini: oni koji tako odluuju troe tudji
novac a da one iji novac troe (za po pretpostavci "moralno opravdane ciljeve") nisu za to pitali (bilo
da su u pitanju potroai bilo deoniari). Posao menadera je da, u granicama vaeih zakona
i obiaja, ostvare maksimalno mogui profit, oni su za to plaeni, a konkurencija e se potruditi da to
bude ne samo u korist vlasnika kapitala ve takodje i u korist potroaa. Javnost jedino tako moe biti
u situaciji da nametne svoje vrednosti kao vaee, inae e se privatna miljenja pojedinaca i grupa
istomiljenika paternalistiki prisilno nametati drugim ljudima i tako e se kriti zakoni trita. Sve je
to teorijski besprekorno, ali pretpostavlja jednu pretpostavku koja nikada nije sasvim zadovoljena naime savreno funkcionisanje konkurencije kao trinog mehanizma. To opet podrazumeva, kako
kae Goldman, "potpuno znanje o karakteristikama proizvoda, nedostacima, cenama i alternativnim
proizvodima". Goldman medjutim misli da moralni razlozi imaju svoje znaajno mesto u konstituciji
onoga to on naziva "moralnim pravima", a ona mogu biti suprotna ili suprotstavljena "ukupnoj
koristi". Postoji jedan skup prava koji je naelno ispred bilo kakvog prava na jeftinou za potroae ili
prava na maksimalni profit za deoniare. Princip maksimalizacije profita, ili princip iste i neometane
konkurencije nije nikakav vrhovni moralni kriterijum, bez obzira to u utilitaristikom smislu upravo
ti principi mogu voditi najveoj ukupnoj koristi i stvarno najveem moguem blagostanju. Ali to po
Goldmanu opet ne daje menaderima nikakvo pravo da se u poslovanju vode moralnim razlozima kao
razlozima delanja, ve to treba da bude stvar zakonske regulacije. Istovremeno, priroda vaenja
moralnih razloga je takva da njihovo vaenje ne prestaje onda kada oni dodju u sukob sa drugim, na
primer ekonomskim, razlozima i menaderi nemaju ovlaenje da kre moral i postupaju moralno
neispravno uz obrazloenje da to zahteva posao. U tom odnosu stvara se jedna dinamika rezultanta
odgovornosti koju Goldman oznaava kao "poloaj slabo izmenjen ulogom", nasuprot poloaju
"snano izmenjenom ulogom" u kome bi uloga bila razlog koji bi doputao da se podcene ili ignoriu
moralni razlozi u poslovnom odluivanju i delanju. "Slaba izmenjenost ulogom" je medjutim odlika
svih uloga u ivotu ljudi - naime da uloge ispostavljaju nove odgovornosti karakteristike za svaku od
92
tih uloga - i ta odlika ne iziskuje nikakva posebna "nova" moralna naela; dovoljno je, ali i moralno
nuno, opte uvaavanje obinih moralnih zahteva koji ne zahtevaju "nikakvo posebno struno
znanje", ve samo potovanje moralnih obzira i onda kada se radi o maksimalizaciji profita, ali isto
tako i kad se radi o maksimalizaciji opteg blagostanja. Poslovna etika ne moe biti razliita
i suprotstavljena onome to zahteva obini moral zasnovan na univerzalizaciji.
Naslov Gudpasterovog i Metjuzovog teksta, "Moe li korporacija imati savest?" upuuje na
pitanje da li firme mogu biti odgovorne u onom istom smislu u kome se to govori i za pojedince naime da budu predmet osude ili pohvale, a onda i mogui predmet kvazimoralnih oseanja kao to su
bes, osveta, odanost, zahvalnost i sl. Da li se odgovornost moe "projektovati" na korporacije? Autori
imaju u vidu moralnu odgovornost u smislu pouzdanosti i moralnog stava a ne prosto u nekom
doslovno uzronom smislu. Znaaj nekog preduzea za neku odredjenu okolinu moe biti toliko veliki
da artikulacija njegovog delanja nema samo ekonomski smisao, ili, jo tanije, ekonomski razlozi se
ponekad tako "razlivaju" da pogadjaju ne samo one koji su najneposrednije zainteresovani (vlasnike
i radnike) ve i one koji su tu prisutni u nekom drugom svojstvu ili se tu samo zateknu. Za njih onda
preduzee poinje da izgleda kao "osoba", koja se ponaa moralno ili nemoralno, a poto je
odluivanje na nivou preduzea kolektivno i podlee drugaijoj logici u svom nastajanju nego
individualno odluivanje, to se preduzea kao definisani i stabilni kolektivi zaista i "ponaaju"
donekle kao pojedinane "osobe". Pritom se razliita preduzea ponaaju u moralnom smislu razliito
ba kao i razliite pojedinane osobe. I preduzea i osobe imaju svoje konstantne karakteristike, i te se
karakteristike razlikuju od preduzea do preduzea, kao to se razlikuju od osobe do osobe. U skladu
sa tim formiraju se i odgovarajua oekivanja, i tako preduzea tokom vremena razvijaju odredjeni
osobeni moralni status. Iako i sama racionalnost zahteva od preduzea pouzdanost, autori zastupaju
miljenje da tu ima mesta i za potovanje, i da u poslovanju pored trinih impulsa i zakonske
regulacije ima mesta i za moralne razloge.
Tekst Lore Vestra "iji "lojalni agent"? Prilog etici raunovodstva" postavlja vano pitanje
o nainu na koji treba da se artikulie odgovornost u drutvenom knjigovodstvu: ije interese
zastupaju knjigovodje i kome oni treba da odgovaraju? Kome treba da budu lojalni - svojim
poslodavcima, dravi ili svojim agencijama (ako su iznajmljeni od neke agencije a nisu stalno
zaposleni u preduzeu)? Ili pak svima njima? Ali ako dodje do kolizije, koji je onda redosled
prioriteta u lojalnosti? Ko je kome klijent, knjigovodja poslodavcu ili poslodavac knjigovodji? Da li
se drava u nekom smislu pojavljuje kao klijent? Poloaj drave je delikatan: ona se pojavljuje kao
zastupnik javnog interesa (gde je zaloen i dugoroni interes neke vrste javne ispravnosti), ali i kao
direktno zaineresovana strana sa svojim potrebama koje, kao i potrebe svih ostalih zainteresovanih
strana, mogu da se namiruju u veoj ili manjoj meri i na razne naine. Od odgovora na sva ta pitanja
moe zavisiti i odgovor na pitanje ko treba da plaa knjigovodje. U jednoj moguoj verziji
knjigovodje mogu da se tretiraju i kao dravni inovnici, delegirani u biznis radi kontrole, pa bi mogli
i da se plaaju iz poreza, kao i ostali dravni slubenici. Primer na kome Vestra ispituje to pitanje
jeste zanimljiv sluaj kvota primenjenih za poreze na prihod u kanadskoj federalnoj dravi Ontario.
Dosledno sprovodjenje tih kvota ima rdjave ekonomske posledice na firme, ak ih nagoni
u bankrotstvo; kako javni interes moe postavljati takve zahteve? Da li se u ime javnog interesa moe
nanositi direktna teta odredjenim (ili neodredjenim) pojedincima i firmama? U takvim situacijama
knjigovodje lako mogu upasti u moralni procep. Razliiti ishodi u razliitim skupovima posledica
mogu da vode u konfliktne zahteve. Ipak Vestra smatra da jedan, kako kae deontoloki, pristup
u kome tanost predstavlja vrednost za sebe prua jednu moralnu poziciju na kojoj se moe graditi
posebna "etika raunovodstva".
Reklamiranje se esto doivljava kao vid prevare. Ipak, priroda obmane u reklami je posebne
vrste. To je predmet zanimljivog lanka "Etika analiza obmane u reklamiranju" grupe autora
(Tomas Karson, Riard Voku i Dejms Koks Ml.). Razlika medjutim izmedju onoga to je stvarno
obmana u reklamiranju i onoga to je samo stavljanje naglaska na neku odredjenu osobinu proizvoda upravo onu za koju se uzima da e da privue kupca - ne mora uvek da bude sasvim jasna. Obmana
u reklamiranju ne mora nuno da ukljuujuje lane iskaze o neemu, jer onima koji nemaju dovoljno
93
znanja o nekom proizvodu moe se lako podvaliti bez ijednog lanog iskaza. Zato je artikulacija
definicije obmanjivakog elementa u reklami vaan ali i komplikovan zadatak. Manipulacija i prevara
ne moraju proizlaziti samo iz onoga to se kae ve i iz onoga to se ne kae. Ali mogunosti za
manipulaciju su najvee u kombinaciji onoga to se kae i onoga to se proputa. Autori lanka
pokazuju kako standardne definicije, koje se koriste za utvrdjivanje da u reklami postoji obmana nisu,
ili nisu sasvim, adekvatne. ini se da je za moranu neispravnost i za pravno sankcionisanje obmane
potrebno da u njoj budu sadrani i element namere ali i element uzrokovanja relevantne tete. Autori
ispituju razne definicije obmanjivakog reklamiranja i nude odredjena vlastita reenja, ali ono to se
ini najvanijim u njihovom tekstu jeste da se postavljaju vana pitanja i ukazuje na znaajna
ogranienja koja stoje na putu da se na ta pitanja odgovori. Ali ti odgovori su potrebni pre nego to se
neka praksa inkriminie kao ilegalna i zabrani pod pretnjom zakonske kazne.
Jer, kao to pokazuje drugi od naih "dodataka" - izvod iz presude kompaniji "KolgejtPalmoliv" - prosto izostavljanje injenica ponekad moe biti veoma obmanjivako iako sasvim slino
izostavljanje naizgled jednako relevantnih injenica u nekom drugom sluaju ne mora biti takvo: iako
krompir pire nije sladoled kao to ni mirgl-papir nije muka brada, ipak se te dve "analogije"
razlikuju upravo po tome to samo jedna povlai obmanu.
Denlijev tekst predstavlja analizu jednog problema koji je pokrenuo Riard Di Dord u svom
iroko diskutovanom tekstu "Etika odgovornost inenjera u velikim organizacijama: sluaj Pinto"64.
Di Dordova teza je bila da inenjeri nisu odgovorni za odluke koje u preduzeima donose
menaderi. Njihova odgovornost je ograniena, i ona se odnosi na iznoenje istinitih injenica
i ukazivanja na verovatne ishode odluka za koje smatraju da nisu ispravne. U sluaju Pinto, koji je
pokrenuo raspravu o odgovornosti inenjera, inenjeri su bili u prilici da menadmentu ponude veliki
broj sugestija, to su oni svakako i inili; medju njima je, kako pokazuje na tekst iz dodatka, bila
i sugestija koja se odnosila na sigurnost. Ali konanu odluku je po Di Dordu mogao da donese, kao
to je i uinio, opet samo menadement. U ovom sluaju dakle nisu krivi inenjeri ve menaderi.
Naravno, iz toga sledi da bi, da nisu izvestili o verovatnom rdjavom ishodu spornih tehiniih reenja
u vezi sigurnosti, krivica bila na inenjerima. Pitanje je medjutim da li profesionalne obaveze mogu
tako otro da se lociraju i izdvoje ili je odgovornost ipak podeljena? Da li je dovoljno samo obavestiti
o opasnosti, jer o tome se zapravo radi? Ili moralni zahtev moe biti vei - na primer takav da se
odgovornost moe "skinuti" ostavkom, ili taj zahtev moe biti ak i jo vei, takav da zahteva
"zvidanje na uzbunu", aktivnu borbu da se sprei neto to se moe spreiti? To, kao to sam na
drugom mestu pokuao da pokaem,65ne moe biti stvar savesti, jer savest moe biti artikulisana na
nain koji je nezavisan od morala. U tom sluaju se uz precizno definisanje lociranja odgovornosti
moe imati "mirna savest" na osnovu tudjih odluka - na primer na osnovu odluke kojom su
"menaderi" nadglasali "inenjere", kao to je bilo u sluaju pada kosmikog atla "elinder" 1986.
godine.66 Naravno, svako deljenje odgovornosti komplikuje situaciju i u moralnom i u organizacionom
smislu, jer povlai takvu podelu ovlaenja da i inenjeri, pa i radnici, dobiju deo. Drugi deo
problema odnosi se na prirodu i znaaj vrednosti sa kojima se ima posla: da li je sigurnost vrednost
istog nivoa vanosti kao i svaka druga vrednost, na primer vrednost (manjeg ili veeg) profita ili
vrednosti (manje ili vee) konkurentnosti. ak i ako se kada su u pitanju profesionalne vrednosti
odgovornosti mogu locirati na sasvim definisan nain, kod vredosti koje povlae moralnu
odgovornost to ne mora biti sluaj. Ako kao rezultat treba neko da pogine onda odgovornost vie ne
moe da se unapred locira, pa inenjer, ili radnik, vie nema "ovlaenje" da svoju odgovornost trai
i nalazi kod uprave. U sluaju neposredne i jasne opasnosti to izgleda sasvim oigledno. Ali to je
64
R.T. De George, "Ethical Responsibilities of Engineers in Large Organizations: The PintoCase", Business and
Professional Ethics Journal (Fall 1981). Pretampano zatim u raznim zbornicima.
65
Cf. J. Babi, "Zlatno pravilo i kategoriki imperativ", Godinjak Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta
u Beogradu br. 3, 1991, str. 80-93.
66
Cf. Russell P. Boisjoly, Ellen Foster Curtis, and Eugen Mellican, "Roger Boisjoly and the Challenger
Disaster: The Ethical Dimensions", T. L. Beauchamp and N. E. Bowie, eds. op. cit. pp. 137-151.
94
retko sluaj, kao to je i kod Pintoa bilo, ve se radilo samo o verovatnoama i, to je jo gore,
o procenama, pa bi iroko doputen veto u proizvodnom procesu mogao znaajno da narui ili ak
i upropasti svaki radni projekat. U Denlijevom tekstu su razmotrene neke od linija razgranienja
izmedju moralne odgovornosti inenjera (i naelno svih onih koji su ukljueni u neki proizvodni
proces) i racionalno zasnovane efikasnosti, pokazujui da se ovi problemi ne mogu reavati
mehaniki. Istinske moralne dileme trae istinsko moralno odluivanje. Moralni konflikti koji se tu
mogu javiti mogu, pored raznih drugih vrsta cena, dovesti u pitanje i sam moralni integritet.67
Poslednji od dosad prevedenih tekstova za nameravanu hrestomatiju (ili za dodatak ovoj knjizi)
- tekst Vejn Leibel, "Kad naunici gree" - pokazuje koliko je moralno polje iroko i kakvi sve obziri
i razlozi mogu da na moralno relevantan nain udju u polje odluivanja. Iz nehotine greke ili male
prevare moe nastati velika manipulacija, tolika da je sa njom ne samo teko izboriti se ve i takva da
moe postati nezavisna institucija. (Greka moe postati toliko velika da stekne svoje sledbenike koji
se za nju bore "iskreno, poteno i asno"). Ali tim se tekstom pokazuje i koliko je pitanje moralne
ispravnosti ire i kompleksnije od pitanja moralne odgovornosti, mada na kraju odgovornost ostaje
ono sa im se moramo suoiti.
Da bi jedna kolekcija tekstova o pojedinim pitanjima bila kompletna trebalo bi pokriti sva
relevantna problemska polja, to bi podrazumevalo znatno vei broj tekstova i to moe biti predmet
jednog dugoronijeg projekta. Ali za potrebe ilustracije pitanja koje pokree ova knjga bie dovoljno
ukljuiti jo nekoliko tekstova (moda jo ovoliko ili manje) i imaamo solidnu nadogradnju za
nastavne i druge naune potrebe.
Svrha izbora tekstova u kojima se detaljno i fokusirano razmatrju sasvim specifina pojedina
pitanja nije samo da se da ilustracija onoga to moe biti problem u poslovnoj situaciji - mada je i to
vaan smisao takvog poduhvata - ve da kroz diskusiju tih sluajeva na seminarima i kolokvijima
prui inspiraciju za dublje razmiljanje o sloenosti i delikatnosti odluka koje moraju da se u tekim
poslovnim situacijama donose, kao i da prui uvid u to koliko je to suptilna delatnost i koliko ona
zahteva kompetencije, i to ne samo strune i menaderske (esto izraene u dragocenoj osobini
sposobnosti naredjivanja, sposobnosti koja je vana za vodjenje poslova i njihov "leadership"), ve
i moralnoj i ljudskoj kompetenciji koja treba da uini da te odluke budu ne samo efikasne nego
i ispravne u onom relevatnom smislu da svoj znaaj imaju i nakon to budu izvrene, i u kontekstu
irem od puke svrhe koja se postavlja i potrebe problemske situacije koja se mora razreiti.
67
Ali to, kao to pokazuje Bernard Vilijams, moe da se desi ve na nivou namere; cf. njegov primer sa
Dordom koji treba da se zaposli u fabrici bojnih otrova: B. Williams, "A Critique of Utilitarianism",
u J.J. Smart and Bernard Williams, Utilitarianism: For and Against, pp. 97-98.
95
Izabrana bibliografija
Journal of Business Ethics (JoBe), Kluwer Academic Publishers, Dordrecht/Bosnot/London od 1991, pa
nadalje.
Acton, H.B., The Morals of Markets and Related Essays, Liberty Press 1993.
Aram, J.D., Managing Business and Public Policy, Pitman, Marshfield 1986.
Barry, V. & Jefrey Olen, Applying Ethics, Wadswarth Publishing Company, Belmont, 1992.
Bayles, M.D. and Henley K., eds. Right Conduct, Random House, New York 1989.
Beauchamp, Tom L and Norman Bowie, eds. Ethical Theory and Business, Prentice-Hall, Englewood Cliffs,
1979; 2nd. ed. 1983; 5th. ed. 1997.
Tom L. Beauchamp, Case Studies in Business, Society, and Ethics, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, 1993.
Bonevac, D., Todays Moral Issues, Mayfield Publishing Company, 1999.
Bowie, Norman E., "A Kantian Theory of Meaningful Work", JoBe, 17 (1998).
Boss, J. S., Analyzing Moral Issues, Mayfield Publishing Company, 1999.
Brandt, R. B., A Theory of the Good and the Right, Clarendon Press, Oxford, 1984.
Braybrooke, D., Ethics in the World of Business, Rowman and Allanheld, Totowa, NJ, 1983.
Braybrooke, D., Meeting Needs, Princeton UP, 1987.
Broome, John, "Deontology and Economics", Economics and Philosophy, 8 (1992).
Broome, John, "A Cause of Preference is Not an Object of Preference", Social Choice Welfare 10 (1993).
Broome, John, "Utility", Economic and Philosophy 7 (1991).
Broome, John, Weighing Goods: Equqlity, Uncertainty, and Time, Blackwell, Cambridge/Ma, 1991.
Buchanan, A., Ethics, Efficiency and the Market, Rowman and Allanheld, Totowa, NJ, 1985.
Buchanan, J.M., What should Economists Do?, Liberty Press 1979.
Buchholz, R. A., "The Ethics of Consumption Activities: A Future Paradigm?" JoBe 17 (1998).
Campbell, Richmond and Lanning Sowden, Paradoxes of Rationality and Cooperation, The University of
British Columbia Press, Vancouver 1985.
Crocker, D. A., and T. Linden, eds. Ethics of Consumption. The Good Life, Justice, and Global Stewardship,
Rowman and Littlefield Publishers, Inc. Lanham/Boulder/New York/Oxford, 1998.
Cunningham, W. P., "The Golden Rule as Universal Ethical Norm", JoBe 17 (1998).
Ermann, M. D., Mary Williams, Michele S. Shauf, Computers, Ethics, and Society, Oxford University Press,
1997.
De George, Business Ethics, Macmillan, New York 1986, 4th. ed. Prentice-Hall, Englewood Cliffs 1995.
Des Jardins, J.R. and J.J. McCall, Contemporary Issues in Business Ethics, Wadswarth, Belmont, Ca, 1985.
De Jouvenel, B. The Ethics of Redistribution, Liberty Press 1990.
Donaldson, Th. and P.H. Werhane, Ehical Issues in Business, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, NJ, 1988.
Dworkin, R., Taking Rights Seriously, Harvard UP, Cambridge/Mass. 1977.
Dworkin, A Matter of Principle, Harvard UP, Cambridge/Mass. 1985.
Feinberg, J., The Moral Limits of the Criminal Law, 4 vols. Oxford UP, New York/Oxford, Vol. I: Harm to
Others;Vol. II: Offense to Others;Vol. III: Harm to Self;Vol. IV: Harmless Wrongdoing.
Freeman, R. E. ed. Business Ethics, Oxford University Press 1991.
Gewirth, Alan, Reason and Morality, The University of Chicago Press 1978.
Gauthier, D. Morals by Agreement, Clarendon Press, London 1988.
96
Gaus, F. G., Justificatory Liberalism. An Essay On Epistemology and Political Theory, Oxford University Press
1996.
Gonsalves, M. A. Right & Reason. Ethics in Theory and Practice, Merill Publishing Co., 1985.
Hare, R. M., Moral Thinking, Clarendon Press, Oxford 1981.
Hardin, Russel, One for All. The Logic of Group Conflict, Princeton University Press 1995.
Hart, H.L.A., The Concept of Law, Oxford 1961.
Hausman, D. M., and M. S. McPherson, Economic Analysis and Moral Philosophy, Cambridge UP. 1996.
Hogue, A.R., Origins of the Common Law, Liberty Press, Indianapolis 1986.
Hoffman, W.M. and J. Mills Moore, eds., Business Ethics, McGraw-Hill, New York 1984.
W. M. Hoffman, R. E. Frederick, M. S. Schwartz, Business Ethics: Readings and Cases in Corporate Morality,
(4th. ed.), McGraw Hill 2001
Humboldt, von, W. The Limits of State Action, Libery Press 1993.
Hume, D. Essays, Moral, Political, and Literary, Liberty Press 1987.
Iannone, A. Pablo, ed. Contemporary Moral Controversies in Business, Oxford University Press 1989.
Jules, Coleman, L., Markets, Morals and the Law, Cambridge UP, 1988.
Keogh, J., ed., Corporate Ethics: A Prime Business Asset, The Business Roundtable, New York 1988.
McCormick, R. A. and P. Ramsey, eds. Doing Evil to Achieve Good. Moral Choice in Conflict Situations,
Lanham, New York/London 1985.
Laczniack, G.R. and P.E. Murphy, eds., Marketing Ethics, Lexington Books, Lexington 1987.
Luper-Foy, S., Problems of International Justice, Westwiew, Boulder and London 1988.
Morley, F. Freedom and Federalism, Libety Press 1981.
Moser, P. K., ed., Rationality in Action, Cambridge UP 1990.
Th. Nagel, The Possibility of Altruism, Princeton UP, 1978.
Natale, S. M. and A. F. Libertella, "Education-Business Partnership: Shifting Sands in the University and
Corporate Community, The Journal of Value Inquiry 32 (1998).
Nozick, The Nature of Rationality, Princeton UP 1993.
Nozick, R., Anarchy, State and Utopia, Basic Books, Inc. 1974.
Nussbaum, Martha C., and Amartya Sen, eds. The Quality of Life, Clarendon Press, Oxford 1995.
Oakshott, M. Rationalism in Polititcs and other Essays, Liberty Press 1991.
Parfit, D., Reasons and Persons, Clarendon Press, Oxford 1984.
Paul, E.F., F.D. Miller, Jr., and J. Paul, Ethics and Economics, Basil Blackwell, Oxford 1985.
Pfeifer, R. S. and Ralph P.Forsberg, Ethics on the Job. Cases and Strategies. Wadsworth Publishing Company,
1993.
Piker, A., "Strict Product Liability and the Unfairness Objection", JoBe 17 (1998).
Rawls, J., A Theory of Justice, Oxford University Press, 1971.
Rawls, J., Political Liberalism, Columbia UP, New York 1993.
Sandel, M.J., Liberalism and the Limits of Justice, CUP, 1982.
Schoeck, H., Envy, Liberty Press 1987.
Sen, Amartya, and Bernard Williams, eds., Utilitarianism and Beyond, Cambridge University Press & Editions
de la Maison des Sciences de lHomme, Cambridge/Paris 1982.
Sen. A., On Ethics and Economics, Blackwell, Oxford, 1987.
97
Smart, J. J. C. and Bernard Williams, Utilitarianism: For and Against, Cambridge University Press 1990.
Spicker, S.F., et al eds., The Use of Human Beings in Research, Kluwer 1988.
Steidlmeier, Paul, People and Profits. The Ethics of Capitalism, Prentice-Hall, Englewood Cliffs 1992.
Stephen, J.F., Liberty, Equality, Fraternity, Liberty Press 1993.
Velasquez, Manuel G., Business Ehics, 3rd. ed. Prentice-Hall, Englewood Cliffs 1991.
Walzer, M., Spheres of Justice, Blackwell, Oxford, 1983.
West, E.G., Education and the State, Liberty Press 1994.
Winkler, E. R. and J. R. Coombs, Applied Ethics: A Reader, Blackwell, 1993.

Poslovna Etika

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Poslovna Etika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UVOD U POSLOVNU ETIKU

Copyright 2000 Jovan Babi

Research Support Scheme

Uvod - Primenjena etika, Poslovna etika

Uvod - Primenjena etika, Poslovna etika

Uvod - Primenjena etika, Poslovna etika

Uvod - Primenjena etika, Poslovna etika

Uvod - Primenjena etika, Poslovna etika

Uvod - Primenjena etika, Poslovna etika

Uvod - Primenjena etika, Poslovna etika

Uvod - Primenjena etika, Poslovna etika

Uvod - Primenjena etika, Poslovna etika

Uvod - Primenjena etika, Poslovna etika

posebnim procedurama za utvrdjivanje moralne odgovornosti u skladu sa posebnim karakteristikama

Uvod - Primenjena etika, Poslovna etika

Uvod - Primenjena etika, Poslovna etika

Uvod - Primenjena etika, Poslovna etika

Uvod - Primenjena etika, Poslovna etika

Uvod - Primenjena etika, Poslovna etika

Poslovna etika je nastala upravo iz razmatranja odnosa izmedju ekonomije i morala,

Uvod - Primenjena etika, Poslovna etika

zloupotrebama i manipulacijama, od kojih su neke posledica nekompetentnosti ili nemotivisanosti

Uvod - Primenjena etika, Poslovna etika

Richard T. De George, Business Ethics, Prencice-Hall, Englewood Cliffs 1995, p. 51

Cf. Tom L. Beauchamp, ib. p. 10.

Poglavlje II - Rad: Rad i posao. Profesija i uloga

Poglavlje II - Rad: Rad i posao. Profesija i uloga

Poglavlje II - Rad: Rad i posao. Profesija i uloga

Poglavlje II - Rad: Rad i posao. Profesija i uloga

O tome cf. J. S. Mill, On Liberty, mnoga izdanja.

Poglavlje II - Rad: Rad i posao. Profesija i uloga

Poglavlje II - Rad: Rad i posao. Profesija i uloga

Poglavlje II - Rad: Rad i posao. Profesija i uloga

prolazna moda i simptom izvesne drutvene neuredjenosti.)16, ve sukob izmedju krucijalnih

Poglavlje III - Odgovornost u Poslovnoj situaciji. Prava i dunosti

Poglavlje III - Odgovornost u Poslovnoj situaciji. Prava i dunosti

Poglavlje III - Odgovornost u Poslovnoj situaciji. Prava i dunosti

J. S. Mill, O slobodi, u mnogim izdanjima, u svetu i kod nas.

Poglavlje III - Odgovornost u Poslovnoj situaciji. Prava i dunosti

Poglavlje III - Odgovornost u Poslovnoj situaciji. Prava i dunosti

Poglavlje III - Odgovornost u Poslovnoj situaciji. Prava i dunosti

Poglavlje III - Odgovornost u Poslovnoj situaciji. Prava i dunosti

Poglavlje III - Odgovornost u Poslovnoj situaciji. Prava i dunosti

Poglavlje III - Odgovornost u Poslovnoj situaciji. Prava i dunosti

Mit o amoralnom biznisu, veoma rasprostranjen u ekonomski najuspenijim delovima sveta,

Cf. supra, fn. no. 17.

Poglavlje III - Odgovornost u Poslovnoj situaciji. Prava i dunosti

Poglavlje IV - Marketing, Konkurencija, Reklama

Poglavlje IV - Marketing, Konkurencija, Reklama

Poglavlje IV - Marketing, Konkurencija, Reklama

Poglavlje IV - Marketing, Konkurencija, Reklama

Poglavlje IV - Marketing, Konkurencija, Reklama

Poglavlje IV - Marketing, Konkurencija, Reklama

Poglavlje IV - Marketing, Konkurencija, Reklama

potovanju, tako da odustajanje od njihovog potovanja zbog ekonomske neracionalnosti ne znai

Poglavlje IV - Marketing, Konkurencija, Reklama

Cf. Richard T. De George, op. cit. pp. 254-256.

Poglavlje IV - Marketing, Konkurencija, Reklama

J. S. Mill, O slobodi, Uvod, I poglavlje.

Poglavlje IV - Marketing, Konkurencija, Reklama

sadre) nikakva obmanjivanja. Ni u reklamama ne mora biti nikakvog obmanjivanja i nikakvog

Poglavlje IV - Marketing, Konkurencija, Reklama

bitan momenat za utvrdjivanje valjanosti reklame - ne samo da je njen sadraj istinit ve i da je