1

NAIZMENINE STRUJE
Osnovni pojmovi

Naizmenine struje i naponi su elektrine veliine koje tokom vremena menjaju smer.
Prema vremenskoj zavisnosti jaine struje, naizmenine struje se mogu podeliti na sledei nain:


Aperiodina naizmenina struja:


Prostoperiodina naizmenina struja: Sloenoperiodina naizmenina struja:


Periodine naizmenine struje i naponi su periodino promenjive veliine, to znai da neke
odreene vrednosti dobijaju periodino (naizmenino) u toku vremena, po emu su i dobile naziv.
Najee koriene su prostoperiodine naizmenine struje, odnosno elektrine struje kod kojih jaina
struje harmonijski osciluje i iji je intenzitet opisan sinusnom ili kosinusnom funkcijom.
Sinusoidna elektromotorna sila, na osnovu Faradejevog zakona elektromagnetne indukcije, generie
se u kalemu koji rotira u homogenom magnetnom polju.


2
Princip rada alternatora

Principijalna ema generatora jednofazne naizmenine struje (alternatora) prikazana je na sledeoj
slici.




Gusto namotani pravougaoni kalem od N navojaka, ije su stranice dimenzija a i b, postavljen je u
homogeno magnetno polje indukcije B tako da je osa kalema 0-0 upravna na pravac polja. Krajevi kalema
vezani su za klizne prstenove P
1
i P
2
koji su koncentrino postavljeni na osovinu kalema i rotiraju zajedno
sa njom, ali su izolovani jedan od drugog i od osovine. Klizni kontakti, koji naleu na prstenove, povezuju
obrtni kalem sa spoljanjim delom elektrinog kola.
Kada se kalem obre oko svoje ose konstantnom ugaonom brzinom , u njemu se indukuje ems,
koja se moe izraunati pomou opteg izraza:
dt
d
e

= .
U trenutku kada normala na ravan kalema n
r
ini ugao sa pravcem magnetnog polja, magnetni
fluks u jednom pravougaonom navojku jednak je:

cos = S B ,


gde je b a S = povrina jednog navojka. Referentni smer obilaenja po konturi odreen je
pravilom desne zavojnice u odnosu na usvojenu normalu. Brzina promene fluksa jednaka je:
dt
d
S B
dt
d

= sin ,
gde je

=
dt
d
ugaona brzina obrtanja kalema.
Ako se pretpostavi da je ugaona brzina konstantna i da je za 0 = t i 0 = , moe se pisati t = ,
pa je indukovana ems u jednom navojku jednaka:
t S B
dt
d
e

sin
o
= = .
Kalem ima N navojaka, koji su vezani na red, ukupna indukovana ems jednaka je:
t S B N e N e sin
o
= = ,
odnosno, indukovana ems je prostoperiodina, sinusna funkcija vremena.


3
U prethodnom izrazu, veliina
S B N E =
m

predstavlja amplitudu ems. Prema tome, trenutna vrednost ems moe se napisati u obliku:
t E e sin
m
= .
Zavisnost indukovane ems od vremena prikazana je dijagramom na sledeoj slici.

Veliina

2
= T
predstavlja periodu prostoperiodine ems.





Prostoperiodine naizmenine veliine

Opti izraz za intenzitet prostoperiodine struje, prema usvojenom referentnom smeru i poetnom
trenutku, je:
( ) ( ) + = + = t f I t I t i 2 sin sin ) (
m m

ili
( ) ( ) + = + = t f I t I t i 2 sin 2 sin 2 ) (
gde su: i - trenutna vrednost prostoperiodine struje
I
m
- maksimalna vrednost (amplituda) prostoperiodine struje (uvek pozitivna veliina),
I - efektivna vrednost prostoperiodine struje
- kruna uestanost prostoperiodine struje,
f - frekvencija prostoperiodine struje,
t + - faza prostoperiodine struje,
- faza prostoperiodine struje u trenutku t = 0 (poetna faza struje).

Amplituda naizmenine struje (I
m
) - mera ekstremnih vrednosti veliine



4

Uestanost ( f ) i kruna uestanost () - mera perioda ponavljanja promena



Struja je periodina sa periodom

2
= T .
Vae sledei odnosi: = 2 f

f
T
1
=

Poetna faza (
o
) - pokazuje poloaj sinusoide du vremenske ose, u odnosu na referentni poetni
trenutak posmatranja.



Ako dve naizmenine, prostoperiodine veliine nemaju istovremeno vrednost 0 i ekstremne
vrednosti, kae se da nisu u fazi, da su fazno pomerene, odnosno da meu njima postoji fazna razlika.
Za primer na slici, kae se da struja i
2
prethodi struji i
1
za ugao , ili da struja i
1
zaostaje za strujom
i
2
za ugao .

Isto vai i za napone.



5
Primer 1. Odrediti trenutnu vrednost struje i u trenutku kada protekne vreme t = 0,002s od poetka
posmatranja ove struje, koja se menja po zakonu ( ) = t I i sin
m
, gde je I
m
= 200A, f = 50Hz,
= 45.

( ) = t f I i 2 sin
m

= 45

180
002 , 0 50 2 sin 200
t
i [A]
( ) = 45 36 sin 200
t
i [A]
( ) = 9 sin 200
t
i [A]
156 , 0 200
t
= i [A]
3 . 31
t
= i [A]



Primer 2. Odrediti amplitudu napona, ako se njegova promena u toku vremena moe prestaviti izrazom
( ) 6 sin
m
+ = t U u . Poznato je da je u = 200V u trenutku t = 0.

+ =
6

0 sin 200
m
U [V]
V 400
5 , 0
V 200
30 sin
V 200
6

sin
V 200
m
= =

= = U
V 400
m
= U



Primer 3. Amplituda naizmenine elektromotorne, sile koja se menja po sinusnom zakonu, iznosi 85A, a
njena uestanost 100Hz. Odrediti trenutnu vrednost naizmenine elektromotorne sile nakon vremena
0,001s od prolaska kroz nulu.

( ) + = t E e sin m

Moe se pretpostaviti da je trenutak prolaska kroz nulu
0
1
= t :
( ) + = 0 sin 0
m
E
0 = ,
t E e sin
m
=

Za t
2
= 0,001s dobija se:
2 m 2
2 sin t f E e =
001 . 0 100 2 sin 85
2
= e

=
180
2 . 0 sin 85
2
e
= 36 sin 85
2
e
V 50
2
= e


6
Primer 4. Odrediti vremenski razmak izmeu pojava maksimalnih vrednosti napona, koji se menjaju po
zakonima: ( ) + = 15 sin
1m 1
t U u i ( ) = 30 sin
2m 2
t U u ako je frekvencija f = 50Hz.



u
1
dostie maksimum za: u
2
dostie maksimum za:
( ) 1 15 sin
1
= + t ( ) 1 30 sin
2
= t
1
12
sin
1
=

+

t 1
6
sin
2
=

t
2 12
1

= + t
2 6
2

= t
12
5
1

= t
3
2
2

= t
12
5
2
1

= t f
3
2
2
2

= t f
s
1200
5
1
= t s
150
1
2
= t
s 00417 . 0
1
= t s 00668 . 0
2
= t
s 00251 . 0
1 2
= = t t t


























7
Efektivna i srednja vrednost naizmenine struje

Naizmenina struja menja smer i veliinu, te je teko praktino izmeriti njenu vrednost u ma kojem
trenutku. Meutim, njeno dejstvo se moe uporediti sa dejstvom jednosmerne struje. Najprostije je
uporediti njihovo toplotno dejstvo. Naime, naizmenina struja proizvodi odreenu koliinu toplote za
odreeno vreme, za isto vreme istu koliinu toplote proizvodi odreena jednosmerna struja, u istom
otporniku. Zato se uvodi efektivna vrednost naizmenine struje i to kao veliina one jednosmerne struje
koja u odreenom vremenskom intervalu razvije istu koliinu toplote kao i posmatrana naizmenina struja
u istom otporniku.
Ukoliko se usvoji da je to vreme jedan period i oznai ta jednosmerna struja sa I, onda je koliina
toplote razvijene u kolu otpornosti R jednaka:

T I R Q =
2
. (1)

Naizmenina struja, u vremenskom elementu dt, razvija koliinu toplote:

dt t i R dQ =
2
) ( ,

a za period T koiina toplote

=
T
dt t i R Q
0
2
) ( . (2)
Izjednaavanjem (1) i (2) za efektivnu vrednost prostoperiodine naizmenine struje dobija se:

=
T
dt t i
T
I
0
2 2
) (
1
.
odnosno:

=
T
tdt I
T
I
0
2 2
m
2
sin
1

=
T
dt
t
T
I
I
0
2
m 2
2
2 cos 1


T
t
t
T
I
I
0
2
m 2
2
2 sin
2

2
2 sin
2
2
m 2
T
T
T
I
I

4 sin
4 2
2
m
2
m 2
T
I I
I =

2
2
m 2
I
I =
Efektivna vrednost sinusne naizmenine struje, prema tome, je:

m
m
707 . 0
2
I
I
I = =
Na slian nain uvode se efektivne vrednosti elektromotorne sile:
2
m
E
E = i napona
2
m
U
U = .

8
Osim efektivne vrednosti, definie se i srednja vrednost naizmenine struje, na osnovu koliine
elektriciteta koja protekne kroz popreni presek provodnika pri prolasku naizmenine struje
t i q = .
Za odreeni vremenski interval iji je poetak oznaen sa t
1
, a kraj sa t
2
, ukupna koliina
elektriciteta jednaka je:

=
2
1
) (
t
t
dt t i Q
odnosno, srednja vrednost struje definie se na sledei nain:

=
2
1
) (
1
1 2
SR
t
t
dt t i
t t
I .
Srednja vrednost sinusne struje za jedan odreeni vremenski period moe se definisati kao ona
vrednost jednosmerne struje, pri kojoj kroz presek provodnika, u definisanom vremenskom intervalu,
protekne ista koliina elektriciteta kao i pri odgovarajuoj naizmeninoj struji, ija je to srednja vrednost.
Ako je struja, ili naizmenina veliina uopte, sinusna funkcija vremena, za vreme jedne
poluperiode kroz presek provodnika protekne odreena koliina elektriciteta u jednom smeru, za vreme
sledee poluperiode ista tolika koliina elektriciteta u suprotnom smeru, pa je i otuda srednja vrednost
prostoperiodine struje u toku cele periode jednaka nuli. Zbog toga se kod sinusnih i periodinih funkcija
srednja vrednost obino definie za vreme poluperiode, odnosno:

=
2
0
SR
) (
2
1
T
dt t i
T
I .

U sluaju sinusne zavisnosti od vremena bie

=
2
0
m SR
sin
2
T
dt I
T
I

2
0
m
SR
cos
2
T
t
T
I
I

=


m m SR
637 . 0
2
I I I =

Dobijena vrednost je neto manja od efektivne vrednosti, odnosno:
I I 9 . 0
SR


Prema navedenoj definiciji, jasno je da je povrina pravougaonika osnove T/2 i visine I
SR
jednaka
povrini izmeu sinusoide i dela apscisne ose od 0 do T/2.

9
Primer 1. Izraunati efektivnu i srednju vrednost talasnog oblika prikazanog na slici.

0 t k t x = ) (

max
A
tg k = =
t
A
t x =

max
) (

< < +
+ < <
< <
=
T t d
d t A
t t
A
t x

0
0
) (
max
max

dt t x
T
A
T

=
0
2
ef
) (
1

=
T
dt t x
T
A
0
2 2
ef
) (
1

=

+

0
2
max
2
max 2
ef
1
d
dt A dt t
A
T
A

+ =
+

d
t A
t A
T
A ) ( )
3
(
1
2
max
0
3
2
2
max 2
ef

( )

+ + =

2
max
2
max
3
2
2
max 2
ef
3
1
A d A
A
T
A

+ = d A
T
A
3
1
2
max
2
ef


T
d
A A
3
3
2
max
2
ef
+
=


T
d
A A
3
3
max ef
+
=

+ =

+

0
max
max
sr
1
d
dt A tdt
A
T
A

+ =
+

d
t A
t A
T
A ) ( )
2
(
1
max
0
2
max
sr

( )

+ + =

d
T
A
A
2
1
2
max
sr

( )

+ + =

d
T
A
A
2
1
2
max
sr

+ = d
T
A
A
2
max
sr


T
d
A A
2
2
max sr
+
=






10
Primer 2. Odrediti efektivnu i srednju vrednost trougaonog talasnog oblika prikazanog na slici.

T t A t
T
A
t x
T x
A x
n t k t x
< < + =

=
=
+ =
0 , ) (
0 ) (
) 0 (
) (
max
max
max






dt t x
T
A
T

=
0
2
ef
) (
1

=
T
dt t x
T
A
0
2 2
ef
) (
1

+ =
T
dt A t
T
A
T
A
0
2
max
max 2
ef
1

dt
T
t
T
t
T
A
A
T

+ =
0
2
2 2
max
2
ef
1 2
T
t
T
t
T
t
T
A
A
0
2
2
3 2
max 2
ef
2
2
3

+ =

+ = T
T
T
T
T
T
A
A
2
2
3
2
2
3 2
max 2
ef

+ = T T
T
T
A
A
3
2
max 2
ef

3
2
max 2
ef
T
T
A
A =
3
max
ef
A
A =

=
T
dt t f
T
A
0
sr
) (
1

+ =
T
o
dt A t
T
A
T
A
max
max
sr
1

+ =
T
o
dt
T
t
T
A
A 1
max
sr

T
t
T
t
T
A
A
0
2
max
sr
2

+ =

+ = T
T
T
T
A
A
2
2
max
sr

2
max
sr
T
T
A
A =
2
max
sr
A
A =

11
Primer 3. Odrediti efektivnu i srednju vrednost pravougaonog talasnog oblika prikazanog na slici.



,... 3 , 2 , 1 , 0
,... 3 , 2 , 1 , 0
, ) 1 (
,
0
) (
1
1 max
=
=

+ < < +
+ < <
=
n
n
T n t T nT
T nT t nT A
t x







dt t x
T
A
T

=
1
0
2
ef
) (
1

=
1
0
2
max
2
ef
1
T
dt A
T
A
1
0
2
max
2
ef
1
T
t A
T
A =
T
T
A A
1 2
max
2
ef
=

T
T
A A
1
max ef
=

=
1
0
sr
) (
1
T
dt t f
T
A

=
1
max sr
1
T
o
dt A
T
A

T
T
A A
1
max sr
=


















12
Primer 4. Izraunati efektivnu i srednju vrednost dela sinusoide.

=
t
t t t ft A
t x
vrednosti ostale za
,
0
2 sin
) (
2 1 max



2 4
1
1
T T
t =
2 4
1
1
1
T
f
t =
2 4
1
2
T T
t + =
2 4
1
1
2
T
f
t + =

=
T
dt t x
T
A
0
2 2
ef
) (
1

=
2
1
2 sin
1
2 2
max
2
ef
t
t
dt ft A
T
A ,
2
2 cos 1
sin
2

=
2
1
2
4 cos 1
2
max 2
ef
t
t
dt
ft
T
A
A


2
1
4
4 sin
2
1
2
2
max 2
ef
t
t
f
ft t
T
A
A

+ =
f
ft
f
ft t t
T
A
A

4
4 sin
4
4 sin
2 2
1 2 1 2
2
max 2
ef

+ + + =
2 4
1
4 sin
2 4
1
4 sin
8
1
4 8
1
4 8
1
1 1 1 1
2
max 2
ef
T
f
f
T
f
f
f
T
f
T
f T
A
A

[ ]

+ =
1 1
1
2
max 2
ef
2 sin( 2 sin(
8
1
2
fT fT
f
T
T
A
A

sin ) sin( = +
sin ) sin( =

=
T
T
T
T
f
T
T
A
A
1 1 1
2
max 2
ef
2 sin 2 sin
8
1
2

+ =
T
T
T
T
T
A
A
1
8
2 sin 2
2
1
1
2
max 2
ef

+ =

4
2 sin
2
1
1 2
max
2
ef
T
T
T
T
A A

13

+
=

4
2 sin 2
1 1
2
max
2
ef
T
T
T
T
A A

4
2 2 sin
1 1
max ef
T
T
T
T
A A
+

=
T
dt t f
T
A
0
sr
) (
1

=
2
1
2 sin
1
max sr
t
t
dt ft A
T
A
2
1
2
2 cos
max
sr
t
t
f
ft
T
A
A

+ =
2 4
1
2 cos
2 4
1
2 cos
2
1 1 max
T
f
f
T
f
f
A
A
sr

+ =
2 2
cos
2 2
cos
2
1 1 max
sr
T T A
A

=
2
sin
2
sin
2
1 1 max
sr
T T A
A

=
2
sin
1 max
sr
T A
A

14
Opisivanje prostoperiodinih veliina

Prostoperiodinu veliinu odreuju sledei parametri:
amplituda (efektivna vrednost),
uestanost (kruna uestanost) i
poetna faza.
U kolima prostoperiodine struje sve veliine imaju istu frekvenciju, odnosno, svaka naizmenina
prostoperiodina veliina opisana je sa dva parametra:
1. amplitudom (efektivnom vrednou) i
2. poetnom fazom.
Metode opisivanja naizmeninih veliina:
o vremensko (trigonometrijsko),
o fazorsko (geometrijsko) i
o kompleksno (aritmetiko).

Vremensko opisivanje prostoperiodinih veliina podrazumeva analitiki prikaz trigonometrijskim
funkcijama. Kao primer nedostatka primene ove metode u optem sluaju moe posluiti sabiranje dve
prostoperiodine struje (Kirhofovi zakoni):
( )
1 1m 1
sin ) ( + = t I t i
( )
2 2m 2
sin ) ( + = t I t i
) ( ) ( ) (
2 1
t i t i t i + =
( ) ( ) = + + + =
2 2m 1 1m
sin sin ) ( t I t I t i
= + + + = ] sin cos cos [sin ] sin cos cos [sin
2 2 2m 1 1 1m
t t I t t I
] sin sin [ cos ] cos cos [ sin
2 2m 1 1m 2 2m 1 1m
I I t I I t + + + =

Fazorsko opisivanje prostoperiodinih veliina podrazumeva geometrijski prikaz vektorima. U
sfernom koordinatnom sistemu, svakoj naizmeninoj veliini moe se jednoznano pridruiti jedan vektor
(fazor) iji je intenzitet odreen efektivnom vredou prostoperiodine veliine, a iji je poloaj u odnosu
na referentnu osu odreen poetnom fazom te veliine.
U ovom sluaju, reavanje sloenimh kola
naizmenine struje svodi se na svodi se na crtanje i
reavanje fazorskog dijagrama. (Na primer, sabiranje dve
prostoperiodine veliine svodi se na sabiranje dva
vektora)



Kompleksno opisivanje prostoperiodinih
veliina svodi se na prikaz fazora kompleksnim
brojevima. Svaki fazor u koordinatnom sistemu
predstavlja se dvema svojim koordinatama,
realnom i imaginarnom.

y x
I j I I + =
sin cos I j I I + =


15
Prosto kolo sa termogenom otpornu R

Prosto kolo naizmenine struje sastoji se od izvora naizmenine elektrine struje i jednog potroaa.
Neka je potroa termogena omska otpornost R.



) sin(
m
+ = t I i
i R u =
) sin(
m
+ = t I R u (1)
) sin(
m
+ + = t U u (2)
Uporeivanjem izraza, za efektivnu vrednost napona U i za faznu razliku napona i struje (ugao za
koji fazor napona prednjai u odnosu na struju) dobija se, respektivno:
m m
I R U = 2 /
I R U =

0 = NAPON I STRUJA SU U FAZI

Vremenski dijagram:











Fazorski dijagram:











16

Prosto kolo sa kalemom induktivnosti L

Neka se prosto kolo naizmenine struje sastoji od izvora naizmenine elektrine struje i kalema
induktivnosti L.



) sin(
m
+ = t I i
dt
di
L u
L
L
=
dt
t I d
L u
)) sin( (
m
+
=
) cos( + = t L u
)
2
sin(

+ + = t L u (1)
) sin(
m
+ + = t U u (2)
m m
I L U = 2 /
I X U =
L
L X =
L


= 90 NAPON PREDNJAI U ODNOSU NA STRUJU ZA 90


Vremenski dijagram:












Fazorski dijagram:









17
Prosto kolo sa kondenzatorom kapacitivnosti C

Neka se prosto kolo naizmenine struje sastoji od izvora naizmenine elektrine struje i konenzatora
kapacitivnosti C.


) sin(
m
+ = t I i
dt
du
C i
C
C
=

=
t
idt
C
u
0
C
1

+ =
t
dt t I
C
u
0
m C
) sin(
1

)
2
sin(
1
)) cos( (
1 1
C

+ = + = t
C
t
C
u (1)
) sin(
m
+ + = t U u (2)
m m
1
I
C
U =

2 /
I X U =
C

C
X

1
C


= 90 NAPON ZAOSTAJE U ODNOSU NA STRUJU ZA 90

Vremenski dijagram:










Fazorski dijagram:








18

Veze izmeu napona i struje potroaa u prostim kolima naizmenine struje:

Vrsta elementa Trenutne vrednosti Efektivne vrednosti Fazni stav
R i R u = I R U = 0 =
L
dt
di
L u =
I X U =
L

L X =
L

= 90
C
dt
du
C i =
I X U =
C

C
X

1
C

= 90