RUSKA SUDBINA NIKOLAJA TVA}.
TOVIEA stanju, vjerovafrro, da proguta hi[iade takvih titana kao
LOBACEVSKOG
Devetnaestivljek donio je matenraticinesludeneprodore
u oblasti koje su se dinile apsolutno fantastidnim i koje
je kantovska logika osporavala kao moguce. Ono 5to je
vaZilo dvije hiljade godina kao istin4 dini se de.Inim.
Euklidovsku geometriju, medu prvima, napao je ltalljan
Sakjeri, ali njegov doluz petog Euklidovog postulataizgubio
se u prostoru i wemenq pro5av5ineopaZeno.Gaus je uodio
da mora postojati geometrija koja se nece zasnivati na
petom Euklidovom postulatu,ali on, shodno spartanskojmu
prirodi, nije publikovaosvoje hipoteze.
U matematidkipotpuno anonimnoj Pe5ti,jedan mladi
matematidar bio se drznuo da dime u svetiqju euklidske
geometrije.Bio je to JanoI Boljai, neobidnalidnost diia
je biografija, ili njen osnovni dio, dobra pouka mnogim
mladim naudnicima i danas. Jano5, ili Johan, Boljai,
studirao je u Gentingenu,jer je njegov otac, nastavnik
matematikeFarka5Boljai, Zelioda sinu pruli solidnoobrazo-
vaqie na najbofem univerzitetu. Farkas Boljai niie bio
potpuno nepoznat u matematici svog dob4 dopisivao se
i sa Gausom. Nqjbolie godine Zivota protradioje dokazu-
judi dudni peti Euklidov postulat o paralelnim pravama,
bezuspjelno,ruravno.
Sin je naslijedioodevustrast"Iemu se stari matomatidar
nije mnogo obradovao.Molio ga je da se okani jalova
posla,gotovo proro0kimrijedima:,,Ti treba da se odrekneS
te odwatne veze koja te mole li5iti odmora, zdrav[ia,
mira i svih radosti livota. Trli nezqialliivi ambis je u
5to je Njutq a ipak da se na Zemlji nikada ne dotle
do ra4iainjenja..." Jano3Boljai se zato okrenuovojnidkom
pozivg postav5i izvarnedan oficir. Ali nasljedna bolest ne
moZe se izbjeci, on je tajno poku5avao da rijeii peti
Euklidov poshrlat Ali u trenucima otkrovenja on shvati
da se moZe i4raditi geomehija koja je zasnovanana sasvim
suprotnomaksiomu,koji 6e dozvoljavatida sekoz jednu tadku
u datoj ravni (shvacenoj sada ogranidenije) povude bez-
broj pravih koje su paralelne datoj pravoj u istoj ravni.
Ovu svoju ideju Boljai je Stampao u dodatku knjige
woga oca, pod naslovom: Appendix scientiam apatii abso-
lute veram exhibens,5to zabrinuti otac Saljesamom Gausu.
Gaus odgovara da je mladi6 u pravq postoji zaista nova
geometija koju je on sam vec nazvao neeuklidskom. Tako
je jednim pismom Gaus obradovao oc4 a rastulio sin4
dije je samoljublje bilo povrijedeno. Zelio je prioritet u
jednom tako vainom pitanju.IGda se pojavilana qjemadkom
knjiga Lobadevskog(1840), Jano5 Bo[ai je bio potpuno
uniSten kao matematidar. On nije objavio viie nilta do
stojno nale palnje. Sta mu se to desilo?Da li je to bio
dovjek samo jednog poduhavata,pisac samo jedne knjige,
kako se to obidno kale u kqiiZevnosti, koji otkriva da je
tu ,,njegovu" kqiigu drugi vei napisao, i to mnogo bofie od
njega samoga? Te5ko je odgovoriti na to pitaqie. Tqi
drugi bio je mnogo snaln[ia lidnosl titrankoga niie progutal4
kako je pretpostavljaoFarka! Boljai, ta provaliia, nego je
iz svogdalekogKazanapodariosvijetuideje koje su radikalno
izmijenile pogled na geometriiu, onako radikalno kako
je Kopemik ianijenio Ptolemejew sliku neba
Nikol4i Ivanovid lnbadevski rodio se 2. ll. 1793.
godine u makarjevskomokrugu, gubemijaNitqii Novgorod,
kao drugi sin nileg drlavnog slulbenika koji je umro
kada je qiegovom sinu bilo tek sedam godina. Smr6u
oca, koji je uspijevaonekako da prehrani svoju porodicu,
nemaltina se useljava u kudu. Mqika Praskovjalvanova
seli se sa svoja dva sina u Kaean,kako bi ih odlkolovala,
Obojicasu primUeniu gimnaziiu kao vojni stipendisti,gdje
Nikolqi briliira u matematicii klasilnim predmetima,On
je prirqier apsolutno nadarenog {ieteta, jedan iz velikc
plejade rano iskazanih matematiCara. U letrnacstoj godini
Nikolqj lvanovil se upisuje na Kazanski univerzitel" na
kojem je radilo nekoliko izvanrednih evropskih naudnika.
Bilo je to nuIno, jer je univerzitet bio tek osnovan.
Savladav5isavr5enonjemadki jezik, bri[iirqlu6i u matematici,
Lobadevski je morao omiliti 4iemalkim pedantnim profeso-
rima. I on sam bio je izuzetno pedantan. U svemu je
volio marliivost i red. Te 6e ga osobine krasiti cijelog
Zivota.
Potpomognutizvanrednim profesorima, koji su se radovali
$to im posao n[ie zaludan, narodito astronomom Litrovom,
koji je jo5 u BeIu stekao svjetski ugled, l,obalevski
je napredovao brzo i sigumo. On je u osamnaestd go-
dini stekao sl,epen magistra, iako su se dinovnici nadleZni
za unapredenjebunili protiv predloga profesora Univerziteta.
Ali profesori su bili odludni ijedinstveni, Nikolaj je magistrirao
s najboljim mogu6im ocjenama
Po5to je njegov brat, koji je predavao niZu matematiku,
oti5ao na bolovanje, Nikolaj lvanovil je preuzeo njegovo
n{esto. Poslije dvije godine napredovao je dalje, postavljen
je za vanrednog profesora, da bi sa 23 godine postao
redovni profesor. Nije to bio ni lak ni veseo posao.
U Ruslji naudnik je ako se kojim sludajem desio wijednim
i obdarenim, desto bio, meta lljene birokratije koja je neu-
radene poslove jednostavno, bez ikakva obja5njenja i skru-
pula, prebacivala na nesre6nu vrijednicu. Tako se desilo
da je lobadevski uz matematiku predavao astronomiju,
fiziku, dovodio u red neuredenu biblioteku, sredivao bogat i
nesreden muzej. Prirodno, za svoj trud je dobio mnoge ordene,
njegove su grudi, kako bi rekli Francuzi, a kako prikazuje
poznata slik4 zaista dobro dekorisane. Volio je da se kiti
wojim ordenima i tako okicen prisustuuje paradama i pri-
jemima- Bio je dovjek u svim tokovima Zivota, niSta mu
nije bilo strano ni mrsko. Od Lobadevskog su nadleZni
traZili i da bude, pored ostalog, konfident On je i to
bio, na zadovoljstvo i vlasti i slobodoumnih.
Zahvaljuju0i svim tim wojim zaslugam4 lobaEevski
je na kraju dospio do poloZaja dekana fakulteta za matematiku
i fiziku On je i dalje bio bibliotekar i direktor muzeja-
Bez obzira na napredovanje, do kojeg je dolazilo u tom
razdoblju qiegova Zivota, ti mu poslovi ostajahu kao stalna
duZnost Radio je ono Sto je bilo znatno ispod njegovog
akademskogzvaqju,samjc distio pra5inu,prao pod, katalogisao
inventar, bio alfa i omega muzeja i biblioteke, kao i
samog fakulteta- NiSta mu nije padalo te5ko, Ielio je samo
da radi.
S pron\ienom drlavne vlasti lobadevski je unapreden
u rektora Univerziteta u Kazanu. Pod qjegovom upravom dolnzi
do znadqinogreorganizovaqjaprilidno zaparloZeneustanove,do
dovodeqia novih strudqiaka,do pospje5ivanjamnogih poslova"
Iobadevski niie izbjegavao ni jedan posao, samo ako je
smatrao da je njegova pomo6 tu neophodna. Radio je
za Cetvoricu, Iak i u biblioteci i ,muzeju, gdje su bili
primljeni sluZbenici za taj posao. 7.elio je sve da uredi
po vlastitoj volji, a to je bilo mogu6e samo uz lidno an-
gaZovanje na svim mjestima. Upoznao se bio sa arhitekturom,
kako bi mogao da nadgledadogradnju univerzitetskih zgrada"
koje je izgradio potro5iv5i manje novca od sume koja je
bila namijenjena za taj posao. Zgrade su bile veoma lijepe
i Lobadevski se ponosio njima
Zahvaljujudi Gausu, Lobadevski je 1842. godine bio
izabran za spoUnjegdopisnika Kraljevskog druStva iz Getin-
gena. Bila je to godina velikog poZara u Kazanu, u kome
je izgorio dio divnih zgrada koje je Lobadevski projektovao
i sagradio. Ali on je posjedovao ogrornnu energiju koja mu
je pomogla da ponovo izgradi sve Sto je poZar uni5tio,
kako bi njegov stvami dom, Univerzitel ponovo zablistao
punim sjajem.
lobadevski je prvi put rezultate wog rada na izgradnji
neeuklidske geometrije saop5tio FiziEko-matematidkom druStvu
izY:azarnjo5 1826. godine, ali bez ikakva odjeka. Tek 1840,
kada je sam Gaus saznao za veliki rad svog ruskog
kolege, Lobaievski postaje slavan u svljetu, mada joS
samo u uskim krugovima specijalista-
Kada je u Kazanu izbila velika epidemila kolere,
Loba[evski se medu rijetkima digao protiv weitenika koji sr1
okupljaju6i narod na molitve, pospjeSivali samo Sirenje zaraze.
On je sluibenicima fakulteta naredio da svoje porodice dove
du u prostorije fakultet4 gdje su, skupa s jednim diielom
studenata, uspjeli da preiive veliki pomor. DrZali su zatvorene
prozore, nisu dozvoljavali posjete, fuanu su sveli na najnuZniiu
nferu. Tako je Lobadevski uspio da tu smrtnost svede samo
tn 2,50/0, Sto je bio veliki podvig" (Slidno je uEinio
 J. S.
.&h ss svojomporodicomu vriiemevelikcepidcmiie matemutiko.lpak, ,,napad"na tradicionalnuelcmentarn
Spanskog gripa u Njemadkoj.) geometriiuostqjen4lviSidometqjegovauma. Veliko.Euklidovo
Poslile svega Sto je bio ulinio za Univerzitet i za dielo staialoje vi5e od dvije hiliadegodinaneprikosnoven
g.g ryrod Lobalevski kao nagradu dobio raz{e5eqle, u matematici.kao dio boljcg poslanja[ludima'Osim togr,
rtru otkaz na sve dulnosti -je na Univerzitetu. Ostao je, Euklidovageometrijase odnosilana Zemlju koja nije lopta,
grostg relelo, bez posla, i to bez ikakva objaS{enja. nego ploda.Otuda se qiegovpeti postulatne moZe pdm|e-
J peoeserceungodtne,snaZnauma i tilela,nalaose bulvalno niti na geometrijukojoj bi oblastispitivaqiabila samaZemlja.
na ulici,. iako mu je bilo Bez radova lnbadevskog,i prile toga Gausovih,geodezija
.dozvo[ieno da pred4je dalje
matematiku na fakultetu. Ali to je bilo suvise malo za bi bila nezamisliva.Prirodno, kao Sto Njutnovi zakoni
tako _dinamilnogdovjekakakavje bio Lobalevski. wijede bez obzira na AJn5tajnovaotkica, isto tako je peti
Staje to navelovlasti da se odreknu uslugagenllalnog Euklidov postulat valjan u svom svijetu, svijetu dovoljno
matematidara? SigurnosamaslavaUniverzitetakojaje stremila malih objekatra.Lobadevskije otvorio te granice,pro5irio
fa. njegovom izdvajaqiu u odnosu na vlas! na stvaranje geometrijuprostou beskraj.Potom sejavio Riman, stvoriv5i
jedne kaste koja dolazi kao drZavau drZavi.'Vlastiie viie ivoju viziju geometrijgkoja se bitno razlikujeod geometrije
oggovaralo druStvo pokornih negoli genijalnih, ili samo lobadevskog.Sve je to bilo moguce zahvaljujudinovom
talentov-anih i wijednih. Bez obzirana wjetskuslavuNikolaja nadinu razmi5ljanja,novoj frlozofiji prostora-
l:poyQ .Lobatevskogoni su ga 1847. godine razrijeliti
-njegovo Tako se mijenjaju mnoge ,,vjedneistine". Potrebnoje
lak. i duZnosti predavada,postaviv5ina mjesb samo da dode novi snaZni duh, koji misli na nestandardan
seb.l odanu i odgovarajuduosobu. To je tipidno ruska nadin. Lobadevskije djelom natkrilio svoj Zivot, a modvaru
sudbina. u kojoj je Zivio, to mrtvo more, udaljio u geometrijsku
Lobalevskije rezignirao,potonuo u sebe.Vidio ie na- beskonadnost. U matematikuje u5aopojam neprotivrjednost
okolo glupost i teror onih kojima je, skupa s drugim kao bitan element kostituisanjasvakenove teorije.
izabranicimasudbine ipak uvecavaougled i slavu. Ali njima
to nije bilo potrebno.Vlast traii neito drugo, druIwo stiipih
gluvih i nijemih. Iako se nije isticao nikakvim trereiietim
i{ejamq Lobadevskije svojim odresitimrukovodenjemUniver-
zil9tg-izlzvqo podozrenje,Sto je bilo dovoljno za akc[iu
nadleZnih. Iako odbaden, ostao je krajnje skroman, pri-
sustvovaoje ponekad ispitima, ali to 9 je jo5 viie
-
uniStavalo.Uz to mu je i vid naglo slabio.
Kada mu je umro sin" lobadevski je odjednom bio
je, morao je vjergvatida bi se odrZao,
lgttjg+ [erovao.
kako bi mogao biti od koristi. Kadl je 1g55. Univerzitei
slavio pedesetogodi5qiicu postojanja lnbadevski ie nasradio
najboljeg studentajednim primjerkom svoje slaine pingeo_
metrije. Djelo je bilo izi5lo na ruskom i francuskor4 a i,o
badevski je _{i!t]rao gorovo potpuno slifep. Nedugo
-ga
!o!om, 21. 2. 1856. goding umro je Nikolaj Ivanovid
lnbadevski u 62. godini Zivota
. .lobadevski nile samo u neeuklidskojgeomeriji dao
originalna deienja nego je istaZivao i u drugim obiastima