1

IDIOEKOLOGIJA
TAKSONOMSKI STATUS

Carstvo: Animalia
Red: Chordata
Klasa: Reptilia
Red: Squamata
Podred: Sauria
Familija: Gekonidae
Rod: Gekko
Vrsta: Gekko gecko
Uobiajeno ime: Tokai gekon
Binomijsko ime: Gekko gecko (Linnaeus, 1758)
Danas su tokajski guteri jedna od najpoznatijih vrsta gutera. Iz familije Gekonidae je
opisano skoro 1200 vrsta gutera. Tokajski guter nastanjuje suptropske i tropske regije [1].
U Singapuru je zabeleeno najmanje 15 vrsta gekona. Meu ovim vrstama, tokaji (Tokay
Gecko) predstavljaju najveu vrstu, kao i vrstu koja je najvie osobena. Ovaj guter je takoe
najpoznatiji u grupi. Prouavanja tokajskih gutera su, u velikoj meri, doprinela naem znanju
o biologiji reptila [2]. Najpoznatija vrsta roda Gekko se redovno koristi kao predmet
istraivanja u interdisciplinarnim studijama i eksperimentima. Dragoceno osnovno znanje o
optoj biologiji reptila je dobijeno prouavanjem ove vrste, posebno iz oblasti adhezionih
mehanizama, endrokrinologije, etiologije, genetske divergencije, morfologije i fiziologije.
U nedavnom pregledu taksonomije gekonida, Kluge (2001) je naveo 28 vrsta u rodu Gekko.
Od 2004. godine je opisano dodatnih etrnaest vrsta: G. ernstkelleri, G. scientiadventura i G.
canhi (Rsler et al. 2005, 2006, 2010), G. shibatai and G. vertebralis (Toda et al. 2008), G.
nutaphandi (Bauer et al. 2008), G. russelltraini, G. takouensis, i G. canaensis (Ngo et al. 2009;
Ngo & Gamble 2010, 2011), G. crombota i G. rossi (Brown et al. 2008, 2009), G.
carusadensis (Linkem et al. 2010), G. vietnamensis (Nguyen 2010) kao i G. lauhachindaei
(Panitvong et al. 2010). Linnaeus je u svom radu Systema Naturae, prvi opisao vrstu Tokay
Gecko [3].
Tokajski guteri iz provincija Guangdong, Guangsi, kao i provincija sa juga Kineskog Junana,
Vijetnama i Severne Burme se nazivaju tokajski guteri sa crnim takama. Oni su relativno
male veliine i tamne boje, dok se guteri sa jugoistoka Azije i ireg podruja Azije nazivaju
tokajski guteri sa crvenim takama zbog toga to su relativno veliki, svetlije boje i sa
upadljivim crvenim takama [4]. Meutim, u ivotinjskoj klasifikaciji, smatra se da oba ova
gutera pripadaju istoj vrsti. Danas se sve vie panje posveuje istraivanju razlika izmeu
ove dve vrste tokajskih gutera.
2

FILOGENIJA


Slika 1. Filogenetsko stablo roda tokajskog gutera
Filogenetsko stablo (Slika 1.) pokazuje mogue evolutivne odnose razliitih vrsta gekona
koje je analizirao Brown [5]. Trenutno se mogu prepoznati dve podvrste tokajskih gutera [6]:
- G. g. gecko (Linnaeus, 1758): Ovaj tokajski gekon se moe pronai u tropskoj Aziji,
od severoistone Indije do istone Indonezije.
- G. g. azhari (Mertens, 1955): Ovaj tokajski gekon se moe pronai samo u
Bangladeu.
3

AREAL VRSTE

Tokajski guter je vrsta koja je rasprostranjena irom june i jugoistone Azije, Malajskih
ostrva, Indonezije, Tajlanda i Timora (Slika 2). Ova vrsta gutera se pojavila na Havajima,
Floridi i na nekoliko Karipskih ostrva, ukljuujui Martinik i nekoliko koralnih grebena u
Belizeu [7]. Tokajski guteri takoe nastanjuju pojedine oblasti Sjedinjenih Amerikih
Drava, Indiju, Novu Gvineju, Junu Ameriku. Ne samo da je Tokajski guter najvei gekon
na Floridi (jedan od najveih na svetu), ve je i najbuniji. Tokajski guteri se mogu pronai u
okruzima Lee, Hillsborough, Palm Beach, Broward, Collier, Dade i Monroe. Tokajski guter
sve vie postaje ugroena vrsta na Filipinima, gde je poznat pod imenom tuko, zbog
neselektivnog lova.

Slika 2. Areal vrste tokajskog gutera


MORFOLOGIJA

Tokajski guter (Tokay gecko) je drugi po veliini gekon na svetu. Odrasli mujaci mogu
dostii duinu od ukupno 30-35 cm. enke tokajskog gutera su malo manje i dugake su u
proseku 20-25 cm. Odrasli tokajski guter ima prosenu teinu od 155g 217g, a posebno
veliki mujaci mogu dostii teinu blizu 356 grama. [8].
Tek izlegli tokajski guter ima duinu od 9-10cm. Nekada je ovom guteru potrebno dve
godine da dostigne pravu veliinu odraslog gutera. Telo tokajskog gekona je u obliku valjka,
zdepasto i pomalo spljoteno na gornjoj strani. Ekstremiteti su mu dobro definisani i
ravnomerno razvijeni. Glava mu je velika i odvaja se od vrata. Ovi guteri imaju krupne,
istaknute oi sa vetikalno useenim zenicama. Boja oiju varira od smee do zelenkasto
smee, a moe biti narandaste ili ukaste boje. Kapci ovih ivotinja su spojeni i prozirni.
Takoe, ostali su im ostaci treeg oka na vrhu glave.
4


Slika 3. Obini tokai gekon

Ui se mogu videti na spoljnoj strani u vidu rupica sa obe strane glave. Kroz njihove ui se
moe videti unutranjost glave. Sluh tokajskog gutera varira u opsegu od 300 do 10 000
herca.
Koa im je mekana, granulirana i barunasta na dodir. Boja ovog gutera je veoma vana za
njihov nain ivota. Koa im je obino sive boje sa nekoliko braonkasto crvenih do svetlo
crvenih taki i pega. Oni mogu da posvetle ili potamne boju svoje koe. Oni to obino ine da
bi se stopili sa okruenjem ili da bi bili manje vidljivi drugim ivotinjama.
Noni prsti su im veliki i lako vidljivi [7]. Ovo su ivotinje snane grae sa agilnim i
miiavim nogama, dobro definisanom i velikom glavom, vilicom i spojenim nonim prstima
obloenim lamelom.
Rep im je debeo, i kao i njihovo telo, prekriven je koninim izboinama. Konine izboine su
vee sa svake strane kloakalnih otvora. One su vee kod mujaka (iako se ovo moe pripisati
veoj veliini mujaka). Koloracija normalnog tokajskog gutera divlje vrste tokajskog
gutera, u velikoj meri varira, u zavisnosti od vremena u toku dana i lokacije. Osnovna boja
veine obinih tokajskih gutera, koji se prodaju kao kuni ljubimci, moe biti tamno plava,
svetlo plava, siva, srebrna i crna.
Ova vrsta gutera koristi nos za disanje i za otkrivanje mirisa. Mirisi se otkrivaju pomou
velikog broja senzornih elija u membrani nozdrva. Oni takoe detektuju mirise korienjem
Dejkobsonovog organa. Tokajski guteri koriste jezik kako bi preneli mirisne do
Dejkobsonovog organa i kako bi 'okusili' vazduh.
Na telu gutera se mogu pojaviti razliite take ija boja moe varirati od svetlo smee,
narandaste do crvene. Mogu se pojaviti i malo svetlije male plave take koje su nasumino
rasute. Kao i drugi gekoni, tokajski guter prolazi kroz ontogenetsku promenu tokom koje
uredno grupisane take postaju nasumine (po tome se ne razlikuje of Leopard Gekona -
Eublepharis Macularius).
5

Prethodno pomenute nasumino rasporeene svetlo plave take imaju ulogu da prvobitnom
grupisanju taaka razblae osnovnu tamnu boju tek izleglih gutera.

Opisi Tokajskih gutera po bojama
Puderasto plavi Tokajski guter
Svetlo plavi, daleko najpopularniji od gutera koji menjaju boje, je jedan od najuestalijih
gutera [10].

Slika 3. Puderasto plavi Tokai gekon
Njegova osnovna boja je svetlo plava, a vornata ljuspasta krljut je jo svetlije boje (Slika 3).
Ovaj guter nema are. Oi su mu zlataste boje sa smeim venama. Grlo mu je pigmentirano.
Stomak im je jae, ukasto-plave boje nego trup. Kada su guteri hladni/neuzbueni, boja
im je priblina tamo sivoj, a ljuspasta krljut je i dalje svetlije boje.

Tokajski guter sa plavom glavom
Tokajski guter sa plavom glavom predstavlja jo jednu relativno uobiajenu kombinaciju
boja Tokajskih gutera [10]. Osnovna boja glave ovog gutera je ista kao kod puderasto
plavog tokajskog gutera, ali kod ovih gutera boja ve u predelu vrata postaje pastelno
zelena.

Slika 4. Tokai gekon sa plavom glavom
6

Ljuspasta krljut trupa je iste boje boje kao i glava. Ovaj gekon nema are. Oi su mu zlatne
boje sa smeim ilama. Vrat mu je pigmentiran. Na stomaku ima vie ute boje koja je jaa
nego kod pudersto plavog Tokajskog gutera. Kada je hladan, njegova boja se pribliava
tamno zelenoj, i u nekim sluajevima crnoj, a ljuspasta krljut je i dalje svetlije boje.
Granitno plavi Tokajski guter
Granitno plavi Tokajski guter je ime koje je dato ovom mujaku i izgleda da mu to ime u
potpunosti odgovara [10]. Osnovna boja ovog gutera je svetlija zelenkasto-plava sa svetlijim
plavim unakrsnim linijama i ukrtenim ljuspastim kvrgama. Mrlje na glavi su svetlije nego na
telu i skoro da su sivo ljubiaste. Deluje kao da mrlje i take imaju zlatne obrise koji najvie
privlae panju. Boje na trupu, koje su prisutne u razliitom stepenu, su svetlo plava,
zelena/plava i razliite nijanse ute.

Slika 4. Granitno plavi tokajski guter
Najvee take su rasporeene u nepravilnim redovima i okruene su manjim takama.
Najvee take su koncentrisane na ljuspastoj krljuti i proiruju se na ostatak krljuti. Noge su
mu zelenkasto-ute boje, a stomak je plav. Oi su im sive/zelene boje sa tamnijim ilama, a
zenice imaju svetlo plave/zelene obrise. Vrat je pigmentiran.
Kada je hladan, njegova osnovna boja je siva sa crnim mrljama, a rep je takoe crn. Za razliku
od prethodna dva primera Tokajskih gekona, kod kojih je ljuspasta krljut bila svetlija od tela,
kod granitno plavog tokajskog gutera, ona je mnogo tamnija.
Granitno plavi i zeleno/uti Tokajski guter
Granitno plavi i zeleno/uti Tokajski guter je jedan od najzanimljivijih gekona.

7

Slika 5. Granitno plavi i zeleno/uti tokajski guter
U svom nazivu ovaj tokajski guter sadri pridev granitni, iako granitni gekoni imaju tamnije
i povremeno crne take, koje ne postoje kod ovog gekona. Osnovna boja ovog tokajskog
gutera je nekad zelena, a nekad uta, u zavisnosti od njegovog raspoloenja i doba dana.
Stopala su mu uvek ute boje sa plavim takama. Plavi prevoji na trupu su veoma upadljivi i
oivieni su tirkiznim takama. are na glavi ovog gekona su blee i, po pravilu, je prisutno
vie plave boje. Stomak im je zeleno/ut sa sporadinim plavim mrljama. Oi su im zlatno
smee boje sa smeim ilama. Na vratu nemaju pigmentaciju.
Granitno plavi i narandasti tokajski guter
Ovo je enka tokajskog gutera. Osnovna boja glave joj je plava sa narandastim tufnastim
arama koje sadre tamnu liaj zelenu boju. Osnovna boja tela ovog gutera varira od sive do
tamno liaj zelene u zavisnosti od njegovog raspoloenja/temperature.

Slika 6. Granitno plavi i narandasti tokajski guter
Ljuspasta krljut je tamno narandaste ili svetlo plave boje, to ini da ovaj granitni tokajski
guter bude pretrpan arama. Stomak mu je plav sa sporadinim narandastim mrljama. Oi
su mu zlatno smee boje sa smeim ilama. Vrat je pigmentiran. Kada se ovaj guter ne
uzbudi, boja mu je jednolina bez gore pomenutih kombinacija.
Kaliko granitno plavi Tokai gekon

Slika 7. Kaliko granitno plavi tokajski guter
Ova enka tokajskog gutera je interesantna, bilo da je nazovemo kaliko plava ili granitno
plava. Boja glave je standardna za kaliko gutere, u tom smislu to ova enka ima glavu boje
8

kajsije. Meutim, tu se zavrava svaka slinost. Telo ovog gutera je tamno plave boje sa
akvarel nijansama svetlo plave. Prisutne su sporadine veoma male narandaste take.
Stomak im je plav sa malim narandastim pegama. Oi su im crne sa srebrnasto belim
odsjajem, a zenice su im crne. Na vratu nema pigmentacije.
Kod hladnih/neuzbuenih gutera boje su prilino jednoline, telo im postaje tamno sive,
skoro crne boje. Guter zadrava ovu boju tri meseca nakon to se nastani.
Kaliko Tokai Gekon
Prilino je jasno da postoje dve vrste Kaliko tokajskih gutera. Izmeu ove dve vrste postoji
diparitet zbog ogromnih razlika u kojima su odgajane dve vrste obinih gutera. Na slici dole
se nalazi enka kaliko tokajskog gutera (slika 7).

Slika 7. Kaliko tokajski guter
Svaki od kaliko gutera ima razliit stepen pigmentacije koja se vremenom gubi. Neki autori
tvrde da e veina kaliko gutera postati leucistina (potpuno bela) ako im se ostavi dovoljno
vremena. Meutim, postoje mladi leucistini guteri, to se kosi sa injenicom da jedino
vreme utie da guteri postanu leucistini.
Jedino objanjenje za ovu pojavu je injenica da postoje dve vrste gutera. Nema potrebe
objanjavati kakve su are usled njihovih razliitih pojavnih oblika. Jedino se moe naglasiti
injenica da kaliko guteri obino imaju glavu boje kajsije, crne oi sa srebrnastim ilama i
crno sive mrlje koje variraju.
Hipomelanistian Tokajski guter
Hipomelanistini tokajski guteri se mogu razvrstati u kategorije A, B i C. Guteri koji se
mogu svrstati u kategoriju A imaju najizraenije boje.
9


Slika 8. Hipomelanistian tokajski guter
enka koja se nalazi na slici (slika 8) spada u grupu A hipomelanistinih tokajskih gutera,
dok se mujaci mogu svrstati u C kategoriju.
Razlika je vidljiva, a ukoliko je razlika previe oigledna, mujak najverovatnije nee
pripadati ovoj vrsti gutera. Opis na ovoj kliznoj skali je teak. enka na slici ima glavu lila
boje sa ivopisnim narandastim takama.
Meutim, telo joj je boje lavande, a narandaste take su manje rasute nego na glavi.
Povremene svetlo plave pege se sve vie koncentriu u sredinjem delu lene oblasti. Oi su
im zlatno smee boje sa svetlo smeim ilama. Grlo enke nema pigmentaciju, dok mujaci
imaju pigmentaciju.
Aksantini Tokajski guter bez ara

Slika 9. Aksantini tokajski guter
Ovo je jedan od najinteresantnijih gutera, koji na prvi pogled nije upadljiv. Telo aksantinog
tokajskog gutera ima sive/smee pege koje deluju kao da nestaju, ostavljajui kajsija/belu
boju.
Od stomaka, u gornjem delu slabina, telo ima crvenkastu boju. Boja na leima je svetlo
smea, a boja donjeg dela slabina i stomaka je porcelansko bela. Noge i stopala su takoe bele
boje. Oi su mu crne, a na vratu nema pigmentacije. Ova vrsta gutera je veoma slina Kaliko
tokajskom guteru ili aksantinom tokajskom guteru, ali vreme e pokazati da li e se bela
boja dalje proiriti.
10

Sposobnost tokajskog gutera da menja boje
Obino se za tokajske gutere kae da su lepi i svetli u vivarijumu, ali kada se uzmu u ruke
oni znaajno potamne. Svi tokaji u boji, osim veoma belih (kaliko tokajski guter i aksantini
guter bez ara) posvetle kada se uzmu u ruke. Promena boje obino traje u roku od 3-4
minuta.



1. STANITE, RESURSI I SOCIJALNA INTEGRACIJA

Prirodno stanite tokajskog gutera je na drveu tropskih prauma i blizu litica [11]. Meutim,
on se brzo adaptira na ruralna naselja u kojima nou tumara po zidovima, u potrazi za plenom
(insektima). Ubrzana urbanizacija smanjuje broj stanita u kojima je tokajski guter
rasprostranjen. Ovi guteri su se prilagodili velikom broju stanita, od pustinja do prauma.
Tokajski guteri su nona stvorenja.
Tokajski guter voli tople, vlane uslove u bujnim praumama. Meutim, oni se lako
prilagoavaju na okruenje, to im omoguava da ive u razliitim uslovima i ini ih veoma
izdrljivim ivotinjama u teraristici. Kao tropska vrsta, tokajski gekoni zahtevaju visoke
dnevne temperature i malo hladnije veeri. Visina dnevne temperature u kavezu treba da bude
izmeu 23 do 30. Ovo se moe postii korienjem standardne lampe, infracrvene sijalice ili
keramikog grejaa koji se postavlja direktno iznad terarijuma. Na ovaj nain e se obezbediti
da strana terarijuma koja je najudaljenija od izvora toplote ostane hladnija, to e omoguiti
guterima da odre termoregulaciju u toku dana. Ukoliko u kui temperatura ostane i u toku
noi iznad 20 stepeni, nije potrebno dodatno zagrevanje ili je potrebno samo malo dodatnog
dogrevanja. Optimalna nona temperatura kree se od 18-26C. Zimi ukoliko temperatura
padne ispod 20 stepeni potrebno je obezbediti nono grejanje.
Tokajski guteri su usamljena stvorenja [12]. Oni ostvaruju kontakt sa suprotnim polom samo
u toku sezone parenja. Oni e braniti svoju teritoriju od uljeza iz svoje vrste, kao i od uljeza iz
drugih vrsta da bi smanjili konkurenciju za hranu. Ako im se ugrozi prostor, borba je
neminovna. Teritoriju uvaju mujaci, ali povremeno se o njoj brinu i enke. Ova vrsta
gutera moe naneti ozbiljne ujede ako se oseti ugroenom.
Vana karakteristika tokajskih gutera je njihova sposobnost da u odbrani odbace svoj rep i da
regeneriu novi. Deo repa koji je odbaen e nastaviti nekoliko minuta da se brzo pomera, a
onda e se njegovi pokreti usporiti i prestati, to e ovom guteru dati dovoljno vremena da
pobegne.
11

Rep ovog gutera ima nekoliko delova na kojima se moe prekinuti u bilo kom trenutku.
Guterima je potrebno oko tri nedelje da u potpunosti regeneriu svoj rep, mada novi rep
obino nikad nije dovoljno dug kao prvobitni rep.
Tokajski guteri koriste glasove u cilju ostvarivanja komunikacije unutar vrste, traenja
partnera suprotnog pola za parenje tokom sezone parenja i kao sredstvo odbrane (oni ite ili
krekeu kada su napadnuti).
Veina gutera moe da detektuje zvukove iz vazduha, ali samo noni gekoni iz porodice
Gekonida redovno koriste akustine signale u komunikaciji. Gekoni su jedinstveni u svetu
gutera po tome to imaju glasovne ice i kao takvi mogu proizvesti sloenije zvukove od
itanja i zvidanja [10].
Mujaci svojim kricima obeleavaju teritoriju i ovi krici se ponavljaju vie puta. Ovi krici
mogu biti upueni odreenim mujacima ili enkama, ali mogu biti i spontani. Pri
eksperimentu, tokai mujaci su se izmicali kada bi uli pomenute krike, a enke nisu
pokazivale nikakvu reakciju (reproduktivno stanje enki koje su bile izloene eksperimentu
nije bilo poznato tako da eksperiment ne pokazuje sa sigurnou da li su ti pozivi atraktivni
enkama. Pretpostavlja se da jesu).
Krici tokom agresivnih interakcija se nazivaju zov zastraivanja. Ovi krici sadre vie tonova
nego prethodno pomenuti krici.
Ovaj krik se smatra prepirkom izmeu mujaka razliitih vrsta (od kojih je jedan ignorisao
prvi zov, koji je zvuao kao itanje, ili je zarobljen sa mujakom jednake snage u vivarijumu
drugi sluaj je ei) i ljudi ili drugih uoenih predatora.
Tokai gekoni imaju veoma sloen vokalni repertoar. Ova vrsta je jedinstvena po tome to vie
puta ponavlja zov kojim ukazuje na svoje prisustvo i koji poinje zvukom zveckanja, nakon
ega sledi niz dvoslonih slogova.. Nita nije poznato o znaaju komponenti ovih poziva ali je
mogue da Tokai lie na neke abe po tome to jednim delom poziva odbijaju mujake, a
drugim delom privlae enke.
Tokai guteri se hrane insektima [12]. Kada su zarobljeni oni se obino hrane crvima,
oharima, cvrcima, mievima i skakavcima.

2. REPRODUKTIVNE STRATEGIJE I POLNI DIMORFIZAM

Kod tokai gekona postoje oigledne razlike izmeu mujaka i enki. Mujaci su svetlije boje
nego enke i obino su malo vei od enki. Noni prsti koji imaju tanke izrataje sline
dlakama (setae), su od velike pomoi tokai gekonu i omoguavaju mu da se pridrava za
vertikalne i isturene povrine i da se brzo kree [10].
12

Telo mujaka tokai gekona je plavo-sive boje sa takama koje se mogu razlikovati po boji, i
mogu biti od crvenkasto narandaste do svetlo ute. Telo enke tokai gekona je sive boje sa
istim takama koje se mogu videti i kod mujaka tokai gekona. Po pravilu, telo enki tokai
gekona nije tako svetle boje kao telo mujaka. Oba pola imaju sposobnost da prosvetljuju i
potamnjuju svoju kou do odreene mere, to im pomae da se stope sa okruenjem.
Razlika koja se moe primetiti izmeu polova Tokaja odnosi se na dubinu zvuka koji
isputaju. Mujaci putaju zvukove nie frekvencije (dublje zvukove), dok enke putaju
zvukove vie frekvencije. Odrasli mujaci u grupi emituju mnogo monije i otrije glasove
dok enke isputaju kripave zvukove. Dubina glasa ima ulogu seksualnom opredeljenju
Tokai gekona iako to nije nauno dokazano.
Upadljiva razlika izmeu polova ogleda se u malo nabubrelom korenu repa kod mujaka.
Takoe, mujaci imaju vidljive preanalne i femoralne pore, kao i postnatalne izrataje.
U toku sezone parenja, tokaji oslobaaju tenost iz femoralnih pora za koju se smatra da
privlai tokaja suprotnog pola. Takoe, ova tenost olakava parenje. Femoralne pore se
nalaze na gornjem delu zadnjih nogu.
Tokom sezone parenja, koja traje oko 4-5 meseci, mujaci se esto pare sa enkama i esto ih
hvataju ustima tokom parenja [9]. enke polau jaja svakog meseca za vreme sezone parenja.
U cilju privlaenja enki, mujaci emituju 'udvaraki zov' koji se moe uti na ogromnom
prostoru. Ovaj glasan 'tokai' zvuk se ponavlja vie puta.
Mujak se pribliava enki sa zadnje strane. Oni se pomeraju sa jedne na drugu stranu, dok je
mujak zubima dri u mestu i ujeda u predelu vrata. enka trai mesto na kome e da poloi
jaja i kada pronae odgovarajue mesto, ona privruje jaja sa tvrdom ljuskom (jaja su
ovalnog oblika; u rasponu od 3mm do 45mm) na vrstu podlogu na kojoj ih i enka i mujak
uvaju dok se ne izlegu mali guteri. Kada su zarobljeni, tokai gekoni mogu da pojedu svoja
jaja.

3. DEMEKOLOGIJA

Ukupan broj tokai gekona na globalnom nivou nije poznat. Meutim, ukupan broj tokai
gekona koji se mogu pronai u divljini je u velikoj meri smanjen. Ova vrsta predstavlja prvu
klasu zatienih ivotinja u provinciji Guangsi. Cena ovih ivotinja raste jer postaju retka
vrsta. Uskoro e biti vie uhvaenih tokai gekona nego slobodnih u divljini.
Postoji velika potranja za ovom retkom vrstom reptila u odreenim zemljama jugoistone
Azije, ukljuujui i Maleziju, zbog injenice da tokai gekoni imaju veliku vrednost u
medicini. Veruje se da postoji neka supstanca na jeziku tokaja koja moe pomoi u leenju
kancera. Zbog potencijalnih mogunosti leenja najveih bolesti dananjice, ova izuzetna
vrsta gutera je u opasnosti da bude potpuno unitena [13].
13

GUSTINA POPULACIJE, PROSTORNI RASPORED I KRIVA
PREIVLJAVANJA

Tokai guteri se posmatraju korienjem tehnike linijskog preseka [14]. Tokom svakog dana
pre istraivanja, potrebno je obeleiti linije preseka pomou najlona za pecanje postavljenog
svakih pet metara pomou trake za obeleavanje. Svi eksperimenti sa tokai guterima poinju
nakon mraka, korienjem monih 6V reflektora. Ove eksperimente obavljaju tri osobe.
Gekoni se izraunavaju sporim koraanjem du linije preseka, pretraivanjem svakog drveta,
buna i vinogradarskih prostirki koje se mogu videti sa obe strane i direktno iznad vrpce.
Potrebno je esto etati linijom preseka, par metara sa svake strane, da bi se dobio iri pregled
uglova i da bi se paljivije pretrailo drvee koje se nalazi direktno iznad linije preseka.
Kada se uoi tokai guter, potrebno je izmeriti vertikalnu udaljenost do linije preseka,
direktno ispod tokai gutera (do 0,1 m) i proceniti visinu gekona iznad tla prema najblie
postavljenom metru.
Da bi se procenila gustina populacije tokai gutera, koristi se konvencionalni metod analize
uzorka udaljenosti. U ovoj metodi, gustina populacije tokai gutera koja se nalazi u
eksperimentalnoj zoni se uzima kao funkcija vertikalne udaljenosti uoenog gutera od linije
preseka (Buckland et al. 2001). Podaci se analiziraju pomou programa DISTANCE 4.2- prvo
izdanje. Program DISTANCE se u velikoj meri koristi za analizu podataka linije preseka.
Malo se zna koliko dugo tokai guteri mogu da ive u divljini [11]. Meutim, za uhvaene
gutere se zna da predstavljaju vrstu koja ima dug ivotni vek. U zavisnosti od uzrasta
uhvaene ivotinje, oekuje se da, uz optimalnu brigu, ona moe da ivi izmeu 15 i 20
godina. Prosean ivotni vek divljih tokai gutera je od 7-10 godina. Uz odgovarajuu negu,
uhvaeni tokai guteri mogu da ive do 20 godina.

4. KONZERVACIONA EKOLOGIJA

Tokai guter sve vie postaje ugroena vrsta na Filipinima, gde je poznat kao tuko, zbog
neselektivnog lova. Nedozvoljeno hvatanje, transport i trgovina tokai guterima se na osnovu
Republikog zakonskog akta 9147 na Filipinima (koji se primenjuje pored drugih vaeih
zakona) se kanjava zatvorskom kaznom u trajanju od dvanaest godina i plaanjem kazne do
milion pezosa. Meutim, trgovina tokai guterima ostaje neproverena zbog neutvrenog broja
nelegalnih trgovaca i neutvrenog broja izvetaja o ovim unosnim poslovima.
Postoje tvrdnje da kineski trgovci i drugi strani dravljani plaaju hiljade dolara za velike
primerke tokai gutera zbog njihove navodne medicinske vrednosti ili zbog prodaje u
nelegalnoj trgovini divljim ivotinjama.[15] Filipinska vlada je izdala upozorenje protiv
14

leenja bolesti pomou supstanci dobijenih od tokai gutera, naglaavajui da narodni lekovi
koji se primenjuju u pojedinim delovima Azije mogu predstavljati rizik za pacijente. Tokai
guteri su predmet trgovine u medicinske svrhe i u Vijetnamu i Kini. [16] Azijski guter koji
izlazi nou je glavna meta lovaca koji ele da ostvare brzu zaradu.
Za supstance koje sadri tokai guter se smatra da pomau u leenju najteih bolesti
dananjice iako ne postoje nauni dokazi kojima se ovo moe potvrditi. U poslednje vreme,
guteri su postali veoma traeni na tritu, to je dovelo do toga da se vodea grupa za
ouvanje divljih ivotinja, TRAFFIC, koja nadgleda meunarodnu trgovinu divljim
ivotinjama, oglasi i izda upozorenje. Sastojak koji se dobija iz tokai gutera u azijskoj
tradicionalnoj medicini se koristi za leenje mnogih bolesti, ukljuujui i kancer.
Ova grupa je u novom izvetaju istakla da ogromna potranja za tokai guterom kao posledicu
ima pohlepno hvatanje ove vrste irom jugoistone Azije. Grupa tvrdi da ,,neverovatne
tvrdnje o udotvornim lekovima i ogromnoj materijalnoj dobiti mogu biti pokazatelj
razraene prevare.''
Ova vrsta, iako je pod neverovatnim pritiskom u Maleziji i Indoneziji, nije na listi ugroenih
vrsta koju objavljuje meunarodna grupa koja regulie trgovinu divljim ivotinjama.
Grupa TRAFFIC tvrdi da e istraiti trgovinu tokai guterima u Maleziji za koju tvrde da ima
centralnu ulogu u skoranjem procvatu trgovine tokai guterima. Filipini su drugi vaan izvor
gutera. Pre nekoliko meseci, vlada Filipina je upozorila graane da ne hvataju gutere i da ih
ne prodaju. To je na Filipinima protivzakonito. Ministar zdravlja na Filipinima je upozorio
graane da guteri ne mogu da izlee bolesti [17].
Iako je Zlatni gekon, koji se navodno nalazi u junoj Indiji, uvren u spisak ugroenih vrsta
divljih ivotinja, Tokai guter se jo uvek ne nalazi na listi ugroenih vrsta koju objavljuje
Ministarstvo za zatitu uma i ivotne sredine.
Pozitivne strane tokai gekona za ljude:
Tokai guteri jedu tetoine, kao to su bubavabe i skakavci. Ovi guteri se prodaju
kao kuni ljubimci.
U pojedinim delovima jugoistone Azije, tokai guteri se smatraju vesnicima sree,
bogatstva i plodnosti.
Negativne strane tokai gutera:
Ove ivotinje imaju neprijatnu narav, agresivne su i ujedom mogu naneti ozbiljne
povrede oveku.



15

LITERATURA
[1] Vitt, L.J. & Caldwell, J.P. (2009). Herpetology. An Introduction Biology of Amphibians
and Reptiles, 3rd Edition. Elsevier, Amsterdam.
[2] Rosler, H., Bauer, A.M., Heinicke, M.P., Greenbaum, E., Jackman, Todd., Nguyen, T.Q.,
Ziegler, T. (2011) Phylogeny, taxonomy, and zoogeography of the genus Gekko Laurenti,
1768 with the revalidation of G. reevesii Gray, 1831 (Sauria: Gekkonidae). Zootaxa 2989: 1
50.
[3] Tokai gecko. [Online] [pristupljeno u januaru 2013] Dostupno sa URL
http://www.mappress.com/zootaxa
[4] Genetic Structure and Differentiation on Different Population of Gekko Gecko. . [Online]
[pristupljeno u januaru 2013] Dostupno sa URL http://mt.china-papers.com
[5] Brown, R.M., Siler, C.D., Das, I., Min, Y. (2012) Testing the phylogenetic affinities of
Southeast Asias rarest geckos: Flap-legged geckos (Luperosaurus), Flying geckos
(Ptychozoon) and their relationship to the pan-Asian genus Gekko. Molecular Phylogenetics
and Evolution 63: 915-921.
[6] Gekko gecko. . [Online] [pristupljeno u februaru 2013] Dostupno sa URL http://reptile-
database.reptarium.cz
[7] Richard D. Bartlett, Patricia Pope Bartlett, Geckos: Everything about Selection, Care,
Nutrition, Diseases, Breading. [Online] [pristupljeno u februaru 2013] Dostupno sa URL
http://books.google.rs/books?isbn=0812090829
[8] Tokay gecko. General Information. [Online] [pristupljeno u februaru 2013] Dostupno sa
URL http://tokaygecko.org
[9] Tokay gecko. [Online] [pristupljeno u februaru 2013] Dostupno sa
URLhttp://nationalzoo.si.edu/animals/reptiles/Amphibians/Facts/Factsheets/Tokaygecko.cfm
[10] Tokay gecko. [Online] [pristupljeno u februaru 2013] Dostupno sa URL
http://snakesnadders.tripod.com
[11] Tokay gecko. Habitat. . [Online] [pristupljeno u februaru 2013] Dostupno sa URL
http://lllreptile.com/library
[12] Gekko gecko. [Online] [pristupljeno u februaru 2013] Dostupno sa URL
http://animaldiversity.ummz.umich.edu/Gekko_gecko
[13] Tokay gecko. [Online] [pristupljeno u februaru 2013] Dostupno sa URL
http://www.examiner.com/article/tokay-geckos-the-news
[14] Draft Komodo Dragon, Terrestrial Wildlife and Habitat monitoring guideline. [Online]
[pristupljeno u februaru 2013] Dostupno sa URLhttp://komododragon.wordpress.com/tag/nest
16

[15] Conservation. http://globalnation.inquirer.net/5782/jail-warning-to-save-philippine-
geckos
[16] Stuart, Bryan L. (2004). "The harvest and trade of reptiles at U Minh Thuong National
Park, southern Viet Nam". Traffic Bulletin 20 (1): 25-34.
[17] Ecological conservation. http:// www.npr.org/.../geckos-threatened-by-boomi