Sadraj

1. UVOD.3
2. POJAM BEZBEDNOSTI...4
2.1.Savremeno shvatanje pojma bezbednosti..4
2.2.Definisanje bezbednosti.5
3. POJAM I ELEMENTI SISTEMA BEZBEDNOSTI..7
3.1.Karakteristike sistema bezbednosti8
3.2.Komponente sistema bezbednosti..9
4. SISTEM NACIOANALNE BEZBEDNOSTI..10
4.1.Struktura sistema nacionalne bezbednosti...10
4.2.Upravljanje sistemom nacionalne bezbednosti....11
5. STRATEGIJA NACIONALNE BEZBEDNOSTI12
6. SISTEM ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE...13
6.1.Struktura sistema odbrane....13
6.2.Upravljanje sistemom odbrane15
7. IZAZOVI, RIZICI I PRETNJE.17
8. OBAVETAJNO BEZBEDNOSNI SISTEM...21
8.1.Podela obavetajnih slubi...22
8.1.1. Vojnoobavetajna agencija (VOA)..22
8.1.2. Bezbednosno-informativna agencija (BIA).24
8.1.3. Vojnobezbednosna agencija (VBA)25
9. ZAKLJUAK...26
10. LITERATURA..27
3

1. UVOD
Pitanje mesta i uloge bezbednosti (shvaene kao funkcije drave drutva), postavlja se
kao jedno od najvanijih pitanja opstanka i razvoja drave. Iz injenice da je drava bila i ostala
veoma vaan inilac u organizovanju bezbednosti (do razvoja graanskog drutva i jedini
inilac) i da je bezbednost ustavna institucija ona mora da poseduje odgovarajui sistem svoje
organizovanosti i ureenosti.

Sistem bezbednosti kao integralna delatnost svakog konkretnog drutva ukljuuje
skup inilaca i njihovih akcija u miru, vanrednim prilikama i u ratu. Svi inioci bezbednosti
meusobno su povezani na osnovu jedinstvenih naela pravnog poretka zemlje. Meutim, u
pokuaju odreenja pojmova "nacionalna bezbednost" i "sistem nacionalne bezbednosti", mora
se poi od odreenja sadraja i obima pojma bezbednost, kao funkcionalne sredine ukupnih
drutvenih napora usmerenih na opstanak i razvoj zajednice. Bezbednost je, u konceptualnom
smislu, toliko sporna da nije mogue pronai sporazum oko njenog znaenja. Osnovni sporovi u
definisanju tog pojma potiu od vrednosnih stavova, odnosno od vrednosti koje treba da se tite
(fizika i imovinska sigurnost, politika nezavisnost, teritorijalni integritet, meunarodni mir i
slino) i osnovnog subjekta koji je predmet zatite (graanin pojedinac, drava, meunarodna
zajednica, socijalna sigurnost, ekonomski sistem, ivotna sredina...).












4

2. POJAM BEZBEDNOSTI
Pojam nacionalna bezbednost prvi put upotrebljen je u delu Voltera Lipmana,U.S.
Foreign Policy (1943), ali je taj pojam tek nakon Drugog svetskog rata uao u iru upotrebu
ivezivao se za zatitu celovitosti suverenih drava. Povezivanjem pojma nacionalna
bezbednost s pojmom sistem, nastao je novi pojam sistem nacionalne bezbednosti sistem
koji ima sve karakteristike drutvenog sistema usmerenog ka postizanju i ouvanjuintegriteta
suverenih drava. Struktura i ciljevi tog sistema, od Drugog svetskog rata do danas,doiveli su
brojne i bitne izmene, ali su osnovne sistemske i kibernetske odrednice sistemaostale
nepromenjene. O pojmovima bezbednost i sistem nacionalne bezbednosti, ne postoji
jedinstven stav. Pitanje tane definicije bezbednosti i izgradnje jednog sutinski potvrenog
koncepta u oblasti bezbednosti, pre svega, jeste pitanje o definicijama iteorijskim
konstrukcijama koje su manje ili vie korisne ili znaajne, ali koje ne mogu da budu ni potpuno
tane ni potpuno netane. Pojam bezbednosti, uopteno uzet, moe da sedefinie i ire du
razliitih osa, davanjem odgovora na navedena pitanja i njihovimkoncentrisanjem u odreene
logiki zaokruene i skladne misaone celine. Istovremeno,uzaludno je i nemogue posmatrati
jedan nivo bezbednosti nezavisno od ostalih oni su uspecifinom odnosu meuuticaja i
meuzavisnosti.
Bezbednost je pojam sa viestrukim znaajem. U najoptijem smislu podrazumeva
slobodu od straha, pretnji i fizikog nasilja. Meutim, bezbednost ukljuuje i moralne, ideoloke
i normativne elemente, to je oduvek oteavalo njenu preciznu definiciju. U pitanju je drutveno
konstruisan koncept koji stie specifino znaenje samo unutar datog socijlanog konteksta.
1


2.1.Savremeno shvatanje pojma bezbednosti
Bez obzira na to to pomenute definicije smatramo dobrim ostvarenjima u definisanju
pojma bezbednosti dananje shvatanje tog pojma zahteva da se ti pokuaji dopune novim
elementima koji blie odreuju savremeno shvatanje sadraja svojstva koje nayivamo
bezbednost.
2

Bezbednost je svojstvo nekog realnog drutvenog, prirodnog ili tehnikog subjekta (bia,
tvorevine ili stvari) ispoljeno kao uspostavljeno, odrano i unapreeno stanje i (li) vrednosti, a
koja se izraava kroz ispunjenost minimuma odreenih (bezbednosnih) standarda svojstvenih
tom subjektu, a to mu omoguava realnu osnovu za opstanak, kad rast i ravzoj bez obzira na
nosioce, oblike, vreme i mesto ugroavanja.
3


1
Prof. dr. Mitovi, R. Ljubia: Opta sociologija, Beograd, 2003.
2
Prof dr. Ljubomir Staji: Osnovi sistema bezbednosti, Beograd 2008, strana 28.
3
Isto, strana 28.
5

Iz definicije se vidi da je re o sloenoj kategoriji multidiscinliranog karaktera, pa treba
ukazati na njene elemente kako bi se lake shvatila sutina ovog pojma koji je opet posledica
sloenosti pojave o kojoj govorimo. Ti elementi definicije su:
- svojstvo;
- realni drustveni, prirodni, i tehniki subjekt;
- stanje i/ili vrednost;
- ispunjenost minimuma bezbednosnih standarda i
- omoguavanje opstanka, rada, rasta i razvoja.
4

Bezbednost kao svojstvo ukazuje nam na to da je re o nerazdvojenom atributu
drutvenog, prirodnog ili tehnikog subjekta koje moe biti bie (ovek, ivotinja, insekt i dr.),
ljudska ili prirodna tvorevina (drava, korporacija, medjunarodna organizacija i dr.) ili tehnika i
tehnoloka komponenta ureaj ili aparat (maina, most, automobil, nuklearna centrala i sl.), bez
kojeg taj subjekt ne bi mogao ni da postoji u svojoj funkciji.
5

Dakle, svaki subjekt postoji dok ima minimum ispunjenosti uslova (standarda) za svaki
svoj opstanak (minimum bezbednosti). Bezbednost kao stanje definie se kao zamiljeni standard
zatienosti subjekta od svih oblika i nosilaca ugroavanja bez obzira na vreme i mesto njihovog
ispoljavanja i delovanja. Pri tome treba pomenuti da apsloutno stanje bezbednosti (zatienosti)
ne postoji.
6

Bezbednost ne podrazumeva one vrednosti, svojstva i stanja koja su joj po svom biu i
sadraju suprotni i spadaju u grupu ugroavajuih pojava, ponaanja i delovanja koja ini ovek,
proroda ili tehniki sistem. Drukije reeno bezbednost je samo ono to tei optem doprinosu,
olakanju, odranju i napretku oveka, drutva, prirode i svega to je ovek stvorio i to ga
okruuje.
7


2.2. Definisanje bezbednosti (problemski pristup)
U savremenim uslovima, postavlja se pitanje: da li je potrebno ili ne nauno definisati
pojam bezbednosti i, ako jeste, kako je to mogue uraditi na jedan opteprihvatljiv nain, jer u
naunim krugovima postoje ozbiljni sporovi o sadrini pojma definicije bezbednosti, s obzirom
na irok dijapazon sadraja, elemenata, pojava i odnosa u drutvenoj, prirodnoj i tehnikoj sferi,
koje bi taj pojam trebalo da obuhvata.

4
Isto, strana 28.
5
Isto, strana 28.
6
Isto, strana 29.
7
Isto, strana 29.
6

Problem nastaje zbog toga to je fenomen bezbednosti na prvi pogled svima poznat,
odnosno to veina ljudi ima neku predstavu i shvatanje bezbednosti, pri emu tekoa nastaje
kada ona treba da se definie. U skladu sa reenjima kojima su pribegle druge nauke, mogua su
dva pristupa reavanju pomenutih tekoa. Prvi je da se taj pojam definie negacijom
(negativistiki), a drugi je da se definie sadrinski, odnosno pozitivistiki.
8

U prvom sluaju, bezbednost bi se definisala kao odsustvo ugroavanja, odnosno
odsustvo svih oblika i svih nosilaca ugroavanja. Ovakav pristup je est u literaturi, meutim,
smatramo da on ne daje konano reenje problema, jer u narednom koraku podrazumeva izradu
dugakog popisa oblika i nosilaca ugroavanja, to se takoe javlja kao problem. Naime, oblici i
nosioci ugroavanja razlikuju se od drave do drave, ono to za jednu moe biti ugroavanje za
drugu ne mora da bude. Drukije reeno, ako je bezbednost odsustvo ugroavanja, onda se javlja
slian problem, a to je ta je ugroavanje?
9

Time dolazimo do novog pristupa, tj. do odreivanja sadrine bezbednosti koje polazi od
toga da je bezbednost, u stvari, vrednost (dravna, nacionalna, politika, moralna, ekonomska,
lina itd.), i to instrumentalna vrednost koja se objanjava kao nain da se neto postigne, a ne
samo pojava (stanje) sama za sebe. Da bi se moglo rei da smo bezbedni nije dovoljno odsustvno
nekog ili neeg to nas ugroava, ve se mora iveti u drutvu koje obiluje pravdom, moralom i
kulturom, drutvu koje stalno unapreuje svoje vrednosti.
10

Pri odreivanju pojma bezbednosti polazi se, uglavnom, od stava da je bezbednost
osnovni atribut svake drave i da je vezana na njenu zatitnu funkciju. Kao funkcija u odreenom
drutvu, sistem bezbednosti moe biti razliito organizovan, u zavisnosti od karaktera drutva.
Tako se, u osnovi, razlikuju tri vida funkcije:
a) zasnovan na isto vojnim principima zatie i tipiino militaristikim oblicima dravne
organizaicije
b) kao vid klasine dravne zatite i
c) kao oblik kombinacije dravnog, odnosno drutvenog mehanizma zatite u sistemima
koji idu na odreene oblike podrutvljavanja funkcije bezbednosti.
11






8
Isto, strana 22.
9
Isto, strana 23.
10
Isto, strana 23.
11
Isto, strana 24.
7

3. POJAM I ELEMENTI SISTEMA BEZBEDNOSTI
"Sistem bezbednosti se moe odrediti dvojako: kao nain organizovanja drutva za zatitu
od svih izvora i oblika ugroavanja i kao nain zatite osnovnih drutvenih vrednosti." Pitanje
koje se postavlja prilikom obrade pojma sistema bezbednosti jeste, ta se uzima u obzir pod tim
pojmom. Bez obzira na datu definiciju, sistem bezbednosti predstavlja veoma kompleksan
drutveni sistem, koji se sastoji od raznovrsnih inilaca, namenjenih ostvarivanju odreenog
drutvenog cilja.
12


Bezbednosni sistem u svom sastavu ukljuuje elemente kao to su: cilj ustanovljenja,
sredstva za postizanje cilja, organizaciju sistema, aktivnosti i mere za ostvarivanje cilja i funkciju
organizacije. Sistem bezbednosti predstavlja trajan sistem, obzirom da je drutvo stalno izloeno
opasnostima i rizicima svog ugroavanja. Iako je ovaj sistem sloen, za njega bi se moglo rei da
je veoma efikasan. Njegova efikasnost ne zavisi od njega samog ve od okolnosti u kojima
deluje, iz ega proizilazi da on ne predstavlja sam sebi svrhu, ve sredstvo za postizanje
odreenih ciljeva.
13


"Funkcionisanje sistema bezbednosti povezano je sa ljudskim faktorom. Sistem
bezbednosti je sistem koji u najveoj meri zavisi od ljudske aktivnosti. To je iz razloga to su
ljudi (pojedinano ili organizovano), svojim delovanjem osnovni izvori ugroavanja bezbednosti
drutva."
14


Karakteristika sistema bezbednosti jeste, izmeu ostalog, i u tome to njegova efikasnost
ne zavisi od njega samog, ma kako on bio organizovan, ve i od relevantnih okolnosti koje ga
okruuju i u kojima deluje.
15


Elementi sistema bezbednosti u irem smislu su: nosioci, subjekti i snage, funkcija,
poslovi, aktivnosti i mere.
16


Nosioci sistema bezbednosti su osnova baza organizacije i funkcionisanja sistema
bezbednosti. To je drava koja se vidovima i oblicima ugroavanja suprostavlja organizovano, i
drutvo koje se pored organizovanog, moe suprostavljati i neorganizovano.
17


Subjekti bezbednosti su organi, tela i institucije koji kroz obavljanje svojih redovnih
delatnosti direktno li indirektno ostvaruju funkciju bezbednosti ili doprinose njenoj realizaciji.
Dele se na: konvencionalne (koji obavljanjem delatnosti direktno ostvaruju funkciju
bezbednosti); nekonvencionalne (koji obavljanjem svoje redovne delatnosti indirektno ostvaruju

12
Kekovi Zoran, Sistem Bezbednosti, Fakultet bezbednosti, 2009. strana 86.
13
Dr Staji Ljubomir, Osnovi Bezbednosti. Beograd: Fakultet civilne odbrane, 2005. strana 32.
14
Radovi, dr Tomislav. Osnovi bezbednosti. Ni: Visoka kola strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost,
2011. strana 85.
15
Prof dr. Ljubomir Staji: Osnovi sistema bezbednosti, Beograd 2008, strana 43.
16
Dr Ljubomir Staji, Mr Saa Mijalkovi i Svetlana Stanarevi, Bezbednosna kultura, Beograd 2004, strana 135.
17
Isto, strana 135.
8

funkciju bezbednosti) i suplementarne subjekte bezbednosti (koji obavljanjem redovne delatnosti
doprinose realizaciji funkcije bezbednosti).
18


Snage su posebno organizovane, obuene, opremljene i ovlaene organzacione jedinice
subjekata bezbednosti koje neposredno realizuju odreeni vid poslova bezbednosti.
19


Funkcija bezbednosti predstavljala bi najoptiju misiju celokupnog drutva i same
drave na zatiti i unapreenju sopstvene egzistencije i ouvanja svojih linih i vitalnih vrednosti
kao osnovnog i krajnjeg cilja. Ostvaruje se realizacijom odreenih aktivnosti, poslova i mera.
20


Aktivnosti su element sistema bezbednosti pomou kojih se ostvaruje funkcionisanje
sistema na dva nivoa: unutranjem, s ciljem koncipiranja, organizovanja, uspostavljanja,
funkcionisanja i unapreenja samog sistema bezbednosti (sistemske aktivnosti) i spoljnom, radi
neutralisanja ugroavajuih pojava, odravanja i unapreenja stanja bezbednosti (funkcionalne
aktivnosti).
21


Poslovi bezbednosti su radnje i postupci kojima se ostvaruju zadaci bezbednosti, odnosno
ciljevi sistema bezbednosti. Svaki od subjekata, odnosno snaga bezbednosti obavlja niz zakonom
odreenih i za njih specifinih poslova.
22


Mere bezbednosti su radnje i postupci koje sistem bezbednosti preduzima u odreenim po
vitalne vrednosti drutva ugroavajuim situacijama, s ciljem prelaska subjekata i snaga
bezbednosti iz redovnog u stanje poviene gotovosti za neutralisanje postojeih oblika
ugroavanja.
23



3.1.Karakteristike sistema bezbednosti
Funkcija sistema bezbednosti, kao i sloenost poslova i zadataka jednog tako znaajnog
sistema kao to je sistem bezbednosti, ogledaju se kroz mnotvo karakteristika, od kojih su neke
imanentne samo njemu. Tu se, pre svega, misli na sledee karakteristike:
1. sistem bezbednosti je organizovan, ureen i sloen drutveni sistem;
2. to je specifian, otvoren i dinamian sitem;
3. to je podsistem velikog drutvenog sistema;
4. to je hijerarhijski ustrojen sistem;

18
Isto, strana 135.
19
Isto, strana 135.
20
Isto, strana 135.
21
Isto, strana 136.
22
Isto, strana 136.
23
Isto, strana 136.
9

5. delovanje sistema vezano je za nepovoljne uslove;
6. postoji znatna meusobna suprostavljenost ciljeva sistema bezbednosti i izvora
ugroavanja;
7. funkcionisanje sistema zavisi najvie od ljudskog inioca;
8. svrha postojanja je dvojaka:
a) odvraanje (preventivno delovanje);
b) represija (otklanjanje ugroavanja);
9. neponovljivost metoda, sredstava i dogadjaja u apsolutnoj istovetnosti;
10. delovanje u miru, vanrednim prilikama i u ratu i
11. stalne kvalitativne promene u strukturi i nainu delovanja.
24



3.2. Komponente sistema bezbednosti
Svaka drava, bez obzira na unutranje ili meunarodne inioce, ima svoje protivnike:
unutar same drave i spolja, od drugih drava. U svetu danas postoji veliki broj drava sa
razliitim i suprostavljenim interesima i ciljevima, koji nazivaju konflikte razliitog inteziteta,
ukljuujui i rat kao nastavak politike nasilnim (oruanim) putem, koji se uvek vodi s ciljem
da se drava, rtva agresije potini od strane druge (drugih) drava.
25

Sa stanovita bezbednosti vidimo da drava moe biti ugroena:
a) delovanjem organizovanih snaga unutar same drave;
b) delovanjem spolja, od strane drugih drava ili organizacija;
c) kombinovanim delovanjem snaga unutar drava organizovanjem sistema bezbednosti
mora da formira taj sistem tako da on ima najmanje dve komponente koje se javljaju
kao odgovor na dve grupe pojava ugroavanja (spoljne i unutranje).
26

Spoljna bezbednost zasnovana je na dravi kao lanici meunarodne zajednice i kao
kreatoru i subjektu meunarnodih odnosa. Unutranja bezbednost titi unutranji suverenitet
drave od svih antidrutvenih pojava, odnosno od svih pojava kojima se ugroava dravno
ureenje. S obzirom na to da su sastavni delovi ustavnog ureenja upravo elementi drutvenog
ureenja, esto se unutranja bezbednost poistoveuje sa zatitom ekonomske, politike, pravne i
socijalne sigurnosti grajana, tj. sa zatitom ustavnog i pravnog poretka.
27




24
Prof dr. Ljubomir Staji: Osnovi sistema bezbednosti, Beograd 2008, strana 46.
25
Isto, strana 46.
26
Isto, strana 46.
27
Isto, strana 47.
10

4. SISTEM NACIONALNE BEZBEDNOSTI

"Sistem nacionalne bezbednosti u sutinskom smislu danas predstavlja sintezu svih
podsistema u drutvu, jer osigurava temeljne uslove za opstanak i razvoj drutva, kvalitet ivota i
delovanje u smeru poveanja otpornosti drave i drutva od razliitih ugroavanja, te otklanjanja
posledica koje prouzrokuju izvori ugroavanja." Razvojem sistema bezbednosti drava nastoji da
obezbedi svoju celovitost.
28


Sistem nacionalne bezbednosti ima elemente koji su preteno okrenuti reavanju
unutranjih bezbednosnih problema (policija, slube bezbednosti, organizacije za delovanje u
vanrednim situacijama, privatna bezbednost, pravosudni sistem i drugo) i elemente koji su
preteno okrenuti prema spolja, kao to su oruane snage, odnosno vojska i obavetajne
slube, koje su pored unutranjih pravnih normi podvrgnute i meunarodnim normama. Sa
optim normama meunarodnog prava moraju biti usklaene i unutranje pravne norme kojima
drava regulie svoju bezbednost. Pored toga,drava mora da odgovori i bilateralnim i
multilateralnim meunarodnim ugovorima koje je prihvatila u vezi s bezbednou. Sve to
ukazuje na snanu odreenost sistema nacionalne bezbednosti svake zemlje meunarodnim
obavezama, koje su prihvaene od nadlenih dravnih organa. Na osnovu tih injenica moe se
zakljuiti da sistem nacionalne bezbednosti predstavlja podsistem irih drutvenih sistema, na
ijim naelima se zasniva. Sistem nacionalne bezbednosti, u kojem ga mi danas poznajemo,
nastao je razvojem nacionalnih drava i kapitalistikog naina proizvodnje.
29



4.1.Struktura sistema nacionalne bezbednosti

Sistem nacionalne bezbednosti u irem smislu ine najvii organi zakonodavne, izvrne i
sudske vlasti: Narodna skuptina Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, Savet za
nacionalnu bezbednost, Vlada, sudovi i tuilatva.
30

U uem smislu, sistem nacionalne bezbednosti ine: sistem odbrane, snage Ministarstva
unutranjih poslova, bezbednosno-obavetajni sistem i privremeno formirani organi i
koordinaciona tela za pojedine krize.
31

Sistem odbrane predstavlja jedinstvenu, strukturno ureenu celinu snaga i subjekata
odbrane iji je osnovni cilj zatita interesa Republike Srbije od oruanog ugroavanja spolja.
Vojska Srbije je osnovni subjekt sistema odbrane.
32


28
Kekovi, Zoran, Sistemi Bezbednosti, Beograd, Fakultet bezbednosti, 2009. strana 121.
29
Isto, strana 124.
30
Mr Ostoji Momir, Prirunik za predmet: Uvod u Bezbednost, Beograd 2011, strana 113.
31
Isto, strana 113.
11

Snage Ministarstva unutranjih poslova su deo sistema nacionalne bezbednosti iji je cilj
zatita nacionalnih interesa u domenu unutranje bezbednosti. Policija je osnovna snaga
Ministarstva unutranjih poslova. Obavlja poslove zatite ivota, line i imovinske bezbednosti
graana, obezbeenja dravne granice, borbe protiv terorizma i oruanog ugroavanja iznutra i
druge poslove u skladu sa zakonom.
33

Bezbednosno-obavetajni system je funkcionalno objedinjen podsistem nacionalne
bezbednosti Republike Srbije koji ine Bezbednosno-informativna agencija,Vojnobezbednosna
agencija i Vojnoobavetajna agencija. Njihove nadlenosti, delokrug rada, ovlaenja, zadaci,
meusobni odnosi i saradnja, kao i demokratska i civilna kontrola njihovog rada, reguliu se
zakonom. Poslove usklaivanja rada slubi bezbednosti obavlja Biro za koordinaciju.
34

Poslove iz oblasti nacionalne bezbednosti obavljaju i organi dravne uprave, institucije
nadlene za pravosue, obrazovanje i naunu delatnost i zatitu ivotne sredine, zatitnik
graana, organi jedinica lokalne samouprave, subjekti iz oblasti privatnog obezbeenja,
organizacije civilnog drutva, mediji, pravna lica i graani koji doprinose ostvarivanju ciljeva
nacionalne bezbednosti.
35


4.2.Upravljanje sistemom nacionalne bezbednosti
Sistemom nacionalne bezbednosti upravljaju dravni organi kao nosioci
zakonodavne i izvrne vlasti, radi dostizanja najpovoljnijeg stanja bezbednosti. Funkcije
upravljanja sistemom su planiranje, organizovanje, nareivanje, koordinacija i kontrola, i
sprovode se u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima.
36

Narodna skuptina Republike Srbije ostvaruje svoj uticaj na sve delove sistema
nacionalne bezbednosti ustavotvornom i zakonodavnom delatnou. Narodna skuptina odluuje
o ratu i miru, donosi zakone i druge opte akte u oblasti nacionalne bezbednosti i nadzire rad
Vlade i drugih organa odgovornih Narodnoj skuptini, u skladu sa Ustavom i zakonom. Narodna
skuptina, preko Odbora za odbranu i bezbednost, ostvaruje nadzor i demokratsku i civilnu
kontrolu nad sistemom nacionalne bezbednosti.
37

Predsednik Republike Srbije predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost i komanduje
Vojskom Srbije, u skladu sa Ustavom i zakonom. Predsednik Republike ukazuje na odreena

32
Isto, strana 113.
33
Isto, strana 113.
34
Isto, strana 113.
35
Isto, strana 114.
36
Isto, strana 114.
37
Isto, strana 114.
12

pitanja i probleme iz domena nacionalne bezbednosti, pokree njihovo reavanje i donosi akte iz
svoje nadlenosti.
38

Vlada usmerava i usklauje rad organa dravne uprave u domenu nacionalne
bezbednosti, u skladu sa Ustavom i zakonom. Vlada predlae i realizuje politiku nacionalne
bezbednosti, usmerava i usklauje funkcionisanje sistema nacionalne bezbednosti,
obezbeuje materijalna i finansijska sredstva za potrebe sistema nacionalne bezbednosti, upravlja
delatnou dravnih organa, organa dravne uprave, ustanova i pravnih lica u oblasti ostvarivanja
nacionalne bezbednosti, u skladu sa Ustavom i zakonom, i obezbeuje realizaciju meunarodnih
ugovora i sporazuma u oblasti nacionalne bezbednosti.
39

Ministar spoljnih poslova, minister odbrane, ministar unutranjih poslova i ministar
finansija podnose izvetaje o stanju bezbednosti iz domena svojih nadlenosti Narodnoj skuptini
i Vladi. Ostali ministri i dravni funkcioneri, na zahtev Vlade, Narodne skuptine Republike
Srbije ili prema potrebi, podnose izvetaje iz domena svojih nadlenosti. Direktor Bezbednosno -
informativne agencije, director Vojnobezbednosne agencije i direktor Vojnoobavetajne agencije
najmanje jednom godinje, u toku redovnog zasedanja Narodne skuptine, podnose redovni
izvetaj o radu slube Odboru za odbranu i bezbednost, a po potrebi i na zahtev Odbora
dostavljaju vanredni izvetaj.
40


5. STRATEGIJA NACIONALNE BEZBEDNOSTI
Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije predstavlja najvaniji strateki
dokument kojim se utvruju osnove politike bezbednosti u zatiti nacionalnih interesa Republike
Srbije.
41

Polazite Strategije nacionalne bezbednosti ine suverenitet i teritorijalni integritet
Republike Srbije, ekonomski prosperitet, socijalna stabilnost, razvoj demokratije i vladavina
prava, potovanje ljudskih i manjinskih prava, evropska spoljnopolitika orijentacija i
unapreenje saradnje sa najuticajnijim subjektima meunarodne zajednice i dravama u regionu.
Strategija nacionalne bezbednosti potvruje privrenost Republike Srbije optim
demokratskim vrednostima, meunarodnom pravu i potovanju sopstvene dravotvorne tradicije.
Opredeljenja iskazana u Strategiji nacionaln bezbednosti izraavaju spremnost Republike Srbije
da u okviru Organizacije ujedinjenih nacija, evropskih i drugih meunarodnih organizacija i
regionalnih struktura, doprinosi izgradnji i unapreenju sopstvene, regionalne i globalne

38
Isto, strana 114.
39
Isto, strana 114.
40
Isto, strana 114.
41
Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, Beograd, arpil 2009, strana 2.

13

bezbednosti.Strategija nacionalne bezbednosti daje analizu okruenja Republike Srbije,
identifikuje izazove, rizike i pretnje bezbednosti, utvruje nacionalne interese, odreuje ciljeve,
osnovna naela i elemente politike nacionalne bezbednosti i definie strukturu, naela
funkcionisanja i odgovornosti u okviru sistema bezbednosti.
42

Strategija nacionalne bezbednosti predstavlja osnov za izradu strategijskih dokumenata u
svim oblastima drutvenog ivota i funkcionisanja dravnih organa i institucija, radi ouvanja i
zatite bezbednosti graana, drutva i drave. Strategija nacionalne bezbednosti je javni
dokument kojim se domaoj i meunarodnoj javnosti predstavljaju osnovna strateka
opredeljenja Republike Srbije u oblasti bezbednosti.
43


6. SISTEM ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
Sistem odbrane Republike Srbije je deo sistema nacionalne bezbednosti i predstavlja
jedinstvenu, strukturno ureenu i funkcionalnu celinu snaga i subjekata odbrane iji je cilj zatita
odbrambenih interesa Republike Srbije.
44

Zatita odbrambenih interesa je jedinstvena funkcija drave i realizuje se kroz vojnu i
civilnu odbranu. Nosilac vojne odbrane je Vojska Srbije, a u ostvarivanju civilne odbrane
angauju se dravni organi, organi dravne uprave, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica
lokalne samouprave, privredna drutva, javne slube i ostali subjekti i snage sistema odbrane.
Subjekti sistema odbrane su: graani, dravni organi, privredna drutva, druga pravna lica,
preduzetnici i Vojska Srbije. Snage odbrane su ljudski i materijalni potencijali Republike Srbije,
odnosno organizovane strukture subjekata sistema odbrane. Strategijom odbrane utvruju se
struktura, upravljanje i naela funkcionisanja sistema odbrane.
45


6.1.Struktura sistema odbrane
Strukturu sistema odbrane, kao dela sistema nacionalne bezbednosti, ine organi
zakonodavne i izvrne vlasti Republike Srbije, Vojska Srbije, civilna odbrana i drugi subjekti
znaajni za odbranu.
46

Organi zakonodavne i izvrne vlasti Republike Srbije u okviru svojih redovnih
nadlenosti i odgovornosti propisanih Ustavom i zakonom upravljaju sistemom odbrane i

42
Isto, strana 2.
43
Isto, strana 2.
44
Mr Ostoji Momir, Prirunik za predmet: Uvod u Bezbednost, Beograd 2011, strana 116.
45
Isto, strana 116.
46
Isto, strana 116.
14

obezbeuju pretpostavke za stabilno funkcionisanje sistema odbrane Republike Srbije, kako u
miru tako i u ratnom i vanrednom stanju.
47

Vojska Srbije brani zemlju od oruanog ugroavanja spolja i izvrava i druge misije i
zadatke u skladu sa Ustavom, zakonom i principima meunarodnog prava koji reguliu upotrebu
sile. Misije i zadatke Vojske definie Narodna skuptina Republike Srbije u skladu sa Ustavom i
na osnovu neotuivog prava Republike Srbije na individualnu i kolektivnu odbranu, saglasno
lanu 51. Povelje UN i osnovnim principima meunarodnog prava koji reguliu upotrebu sile.
48

Misija Vojske Srbije:
odbrana Republike Srbije od oruanog ugroavanja spolja;
uee u izgradnji i ouvanju mira u region i svetu, i
podrka civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti.
49

Dodeljene misije Vojska Srbije realizuje izvravanjem zadataka. Odbrana Republike
Srbije od oruanog ugroavanja spolja realizuje se kroz odvraanje od oruanog ugroavanja,
odbranu teritorije i odbranu vazdunog prostora. Uee u izgradnji i ouvanju mira u regionu i
svetu realizuje se ueem u meunarodnoj vojnoj saradnji i ueem u multinacionalnim
operacijama. Podrka civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti realizuje se
kroz pomo civilnim vlastima u suprotstavljanju unutranjem ugroavanju bezbednosti,
terorizmu, separatizmu i organizovanom kriminalu i kroz pomo civilnim vlastima u sluaju
prirodnih nepogoda i tehnikih i tehnolokih i drugih nesrea. Vojska obavlja i druge zadatke, na
osnovu odluke Narodne skuptine Republike Srbije.
50

Vojska se organizuje na strategijskom, operativnom i taktikom nivou u komande,
jedinice i ustanove. Osnove organizacijske strukture i brojna veliina Vojske odreuju se u
zavisnosti od procene ugroenosti bezbednosti Republike Srbije, dodeljenih misija i
zadataka, raspoloivih resursa i usvojenih standarda.
51

Vojska Srbije sastoji se od stalnog i rezervnog sastava. Vojska Srbije razvija sopstvene
sisteme obuke i logistike i oslanja se na raspoloive resurse drave. Civilna odbrana je deo
jedinstvenog sistema odbrane. Organizuje se na nivou Republike Srbije, autonomnih pokrajina i
jedinica lokalne samouprave.
52

Misije civilne odbrane su:
obezbeivanje pretpostavki za funkcionisanje sistema odbrane,

47
Isto, strana 116.
48
Isto, strana 116.
49
Isto, strana 117.
50
Isto, strana 117.
51
Isto, strana 117.
52
Isto, strana 117.
15

zatita i spasavanje, i
uee u meunarodnim operacijama zatite i spasavanja.
53

Obezbeivanje pretpostavki za funkcionisanje sistema odbrane realizuje se kroz sledee
zadatke: pripremu dravnih organa, organa dravne uprave, organa autonomnih pokrajina,
organa jedinica lokalne samouprave, privrednih drutava i drugih pravnih lica za funkcionisanje
u miru i u ratnom i vanrednom stanju; obezbeivanje uslova za ivot i rad graana u miru i u
ratnom i vanrednom stanju; obrazovanje i odbrambeno osposobljavanje graana i koordinaciju
aktivnosti sa ostalim institucijama znaajnim za odbranu.
54

Zatita i spasavanje realizuju se kroz osmatranje i obavetavanje, zatitu i spasavanje
ljudi, zatitu i sklanjanje materijalnih dobara i ouvanje ivotne sredine. Nosioci realizacije
zadataka zatite i spasavanja su snage civilne zatite. U aktivnostima zatite i spasavanja
angauju se i jedinice Vojske Srbije pod uslovima propisanim zakonom.Uee u meunarodnim
operacijama zatite i spasavanja ostvaruje se na osnovu meunarodnih i bilateralnih ugovora i
sporazuma, kao i u skladu sa ukazanom potrebom za otklanjanje posledica prirodnih i tehnikih i
tehnolokih katastrofa.
55

Civilna odbrana realizuje i druge zadatke na osnovu odluka zakonodavnih i izvrnih
organa vlasti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave.Drugi
subjekti znaajni za odbranu Republike Srbije su institucije koje se bave poslovima iz oblasti
diplomatije, bezbednosti, ekonomije, obrazovanja, zdravstva, nauke i informisanja, kao i pravna
lica ija delatnost doprinosi funkcionisanju sistema odbrane. Nosioci poslova i delatnosti od
znaaja za odbranu obavljaju zadatke u koordinaciji sa subjektima sistema odbrane, u skladu sa
zakonom.
56


6.2. Upravljanje sistemom odbrane
Upravljanje sistemom odbrane predstavlja proces usmeravanja subjekata sistema odbrane
u izvravanju njihovih misija i zadataka. Upravljanjem sistemom odbrane obezbeuje se
delovanje i efikasno reagovanje sistema odbrane na izazove, rizike i pretnje odbrani Republike
Srbije.
57

Sistemom odbrane upravljaju Narodna skuptina Republike Srbije, predsednik
Republike, Vlada i Ministarstvo odbrane.


53
Isto, strana 117.
54
Isto, strana 117.
55
Isto, strana 117.
56
Isto, strana 118.
57
Isto, strana 118.
16

Organi koji upravljaju sistemom odbrane donose i usvajaju:
zakone, opte akte i druge propise iz oblasti odbrane,
strategijsko-doktrinarne dokumente,
Plan odbrane Republike Srbije,
finansijski plan odbrane,
planove i programe razvoja i funkcionisanja sistema odbrane, i
druga dokumenta od znaaja za sistem odbrane.
58

Narodna skuptina Republike Srbije donosi zakone i druge opte akte u oblasti odbrane,
ostvaruje demokratsku i civilnu kontrolu Vojske Srbije i sistema odbrane u celini i odluuje o
visini sredstava za finansiranje potreba odbrane. Predsednik Republike komanduje Vojskom
Srbije u miru i ratu. Vlada utvruje i vodi politiku odbrane, usvaja i predlae Narodnoj skuptini
Republike Srbije strategijsko-doktrinarne i planske dokumente u oblasti odbrane, finansijski plan
odbrane, zakone i druge opte akte i donosi odluke od znaaja za odbranu zemlje.
59

Ministarstvo odbrane obavlja poslove dravne uprave koji se odnose na: politiku odbrane
i strategijsko planiranje; meunarodnu saradnju u oblasti odbrane; planiranje odbrane, pripreme
Vojske Srbije, dravnih organa, privrednih drutava, drugih pravnih lica i graana za izvravanje
zadataka u oblasti odbrane i obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.
60

Generaltab Vojske Srbije, kao najvii struni i tabni organizacioni deo Ministarstva
odbrane za pripremu i upotrebu Vojske Srbije, sprovodi pripreme, upotrebu, komandovanje
i kontrolu komandi i jedinica Vojske Srbije, u skladu sa zakonom, odlukama, planovima i
nareenjima nadlenih dravnih organa. Kontinuirano izgrauje operativne i funkcionalne
sposobnosti komandi i jedinica Vojske Srbije radi to uspenijeg izvravanja utvrenih misija i
zadataka.
61

Upravljanje i rukovoenje civilnom odbranom i drugim subjektima znaajnim za odbranu
deo je jedinstvenog upravljanja sistemom odbrane i sprovodi se u okviru dravnih organa, organa
dravne uprave, organa autonomnih pokrajina, organa jedinica lokalne samouprave, privrednih
drutava i drugih pravnih lica, u skladu sa zakonom.
62





58
Isto, strana 118.
59
Isto, strana 118.
60
Isto, strana 118.
61
Isto, strana 118.
62
Isto, strana 119.
17

7. IZAZOVI, RIZICI I PRETNJE
Republika Srbija je opredeljena da na osnovama razvoja demokratskih procesa, evropske
spoljnopolitike orijentacije i politike saradnje i jaanja mera poverenja u regionu izgrauje
sopstvenu bezbednost to je ini je znaajnim iniocem regionalne bezbednosne saradnje i
pouzdanim partnerom u meunarodnim odnosima.
63

Bez obzira na pozitivne rezultate u jaanju bezbednosnog poloaja Republike Srbije i
dalje postoje znaajni izazovi, rizici i pretnje njenoj bezbednosti. Posledice viegodinjeg
graanskog rata voenog na prostorima nekadanje Socijalistike Federativne Republike
Jugoslavije, meunarodne izolacije Savezne Republike Jugoslavije i NATO bombardovanja,
izraeni problemi tranzicije, kao i kljuni problemi globalne i regionalne bezbednosti, u znatnoj
meri se reflektuju na bezbednost Republike Srbije i mogu ugroziti njenu stabilnost i mir.
64

Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti Republike Srbije imaju kompleksan karakter, pa se sa
slinim sadrajem, obimom i intenzitetom mogu ispoljiti na globalnom, regionalnom i
nacionalnom nivou. Polazni kriterijum u razmatranju i navoenju izazova rizika i pretnji jeste
teina posledica po bezbednost Republike Srbije koje bi mogle da nastanu u sluaju njihovog
ispoljavanja. Opasnost od oruane agresije na Republiku Srbiju znaajno je smanjena, ali nije u
potpunosti iskljuena, a moe da nastane kao posledica oruanih sukoba globalnog ili
regionalnog karaktera prouzrokovanih suprotstavljenim interesima velikih sila ili drava u
regionu.
65

Separatistike tenje pojedinih nacionalistikih i verskih ekstremistikih grupa
predstavljaju izvor stalnog bezbednosnog rizika i direktnu pretnju teritorijalnoj celovitosti
Republike Srbije. Separatistika nastojanja dela albanske nacionalne manjine na Kosovu i
Metohiji, koja su kulminirala protivpravnim jednostranim proglaenjem nezavisnosti Kosova,
direktna su pretnja teritorijalnoj celovitosti Republike Srbije i jedan od najozbiljnijih
bezbednosnih izazova u regionu. Takva nastojanja mogu podstai irenje separatistikih ideja i
tako postati faktor destabilizacije u drugim delovima Republike Srbije i irem regionu.
66

Protivpravno jednostrano proglaena nezavisnost Kosova predstavlja najveu pretnju
bezbednosti Republike Srbije. Nametanje jednostranog reenja suprotno Povelji UN i
meunarodnom pravu doprinosi da taj prostor postane dugotrajni faktor nestabilnosti u regionu.
Potovanje ljudskih i manjinskih prava i sprovoenje demokratskih standarda, naroito u pogledu
bezbednosti i zatite srpskog i drugog nealbanskog stanovnitva, odrivog povratka prognanih i
interno raseljenih lica i decentralizacije Kosova i Metohije, ne ostvaruje se u skladu sa
proklamovanim ciljevima meunarodne zajednice. Nepovoljan razvoj stanja bezbednosti i

63
Isto, strana 139.
64
Isto, strana 139.
65
Isto, strana 139.
66
Isto, strana 140.
18

primena Sveobuhvatnog predloga za reenje statusa Kosova (Ahtisarijev plan), koji nije
prihvaen u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, moe da izazove eskalaciju nasilja na
Kosovu i Metohiji i postane izvor rizika i pretnji bezbednosti Republike Srbije i destabilizacije
regiona. Tome doprinosi i formiranje paravojnih, tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga koje
predstavljaju ozbiljnu pretnju postojeem reimu regionalne kontrole naoruanja i ugroavaju
ravnoteu u regionu.
67

Bezbednost Republike Srbije moe da bude ugroena i oruanom pobunom, kao
specifinim oblikom oruanog sukoba motivisanog neustavnom i nasilnom tenjom za
promenom granica. Takoe, sporovi uz upotrebu oruja mogu nastati i kao posledica eskalacije
terorizma i graninih, teritorijalnih i drugih sporova.Terorizam je jedan od najveih rizika i
pretnji za globalnu, regionalnu i nacionalnu bezbednost. Savremeni terorizam je globalan po
svom obimu, a povezan je i sa nasilnim verskim ekstremizmom. U uslovima globalnog
terorizma, Republika Srbija moe biti meta teroristikog delovanja, kako neposredno tako i
korienjem njene teritorije za pripremu i izvoenje teroristikih akcija u drugim zemljama. Sa
stanovita bezbednosnih rizika i pretnji sa kojima se suoava Republika Srbija, posebno je
znaajna veza terorizma sa svim oblicima organizovanog, transnacionalno i prekograninog
kriminala.
68

Proliferacija oruja za masovno unitenje predstavlja potencijalno najveu pretnju
globalnoj i evropskoj bezbednosti, a samim tim i realnu pretnju bezbednosti Republike Srbije.
Opasnost da oruje za masovno unitenje doe u posed struktura nad kojima drava nema
kontrolu, posebno teroristikih grupa i pojedinaca, predstavlja posebnu pretnju bezbednosti.
69

Nacionalni i verski ekstremizam, koji ima korene u sukobima na etnikoj i verskoj osnovi
u blioj i daljoj prolosti, predstavlja faktor rizika i znaajnu pretnju bezbednosti. Sporost u
demokratizaciji ekonomskih i politikih procesa moe znatno doprineti porastu meuetnikih
tenzija i njihovom potencijalnom prerastanju u sukobe. Obavetajna delatnost koju strane
obavetajne organizacije sprovode kroz nezakonito i prikriveno delovanje, predstavlja realnu
pretnju bezbednosti Republike Srbije. Ostvaruje se kroz slabljenje njenih politikih, ekonomskih
i bezbednosnih kapaciteta i kroz uticaj na smer i dinamiku drutvenih procesa, suprotno
nacionalnim interesima. Kombinacija tradicionalnih obavetajnih metoda sa sredstvima
sofisticiranih mogunosti oteava otkrivanje njihovog delovanja.
70

Organizovani kriminal na prostoru Republike Srbije, a posebno na Kosovu i Metohiji,
ispoljava se naroito u oblastima nedozvoljene trgovine narkoticima, trgovine ljudima i ilegalnih
migracija, kao i u ekonomsko-finansijskoj sferi, proliferaciji konvencionalnog oruja i
mogunosti proliferacije oruja za masovno unitenje. Po svom karakteru, organizovani kriminal

67
Isto, strana 140.
68
Isto, strana 140.
69
Isto, strana 140.
70
Isto, strana 141.
19

predstavlja ozbiljnu pretnju bezbednosti i ukupnom razvoju drave i drutva. Korupcija ugroava
temeljne vrednosti drutva i dovodi do opadanja poverenja u institucije drave, oteavanja
sprovoenja sutinskih reformi, usporavanja procesa tranzicije, ekonomskog razvoja, priliva
stranih investicija i integracionih procesa i do destabilizacije prilika u zemlji i regionu.
71

Problemi ekonomskog razvoja Republike Srbije usled viegodinjih ekonomskih
sankcija i unitenja vitalnih objekata privredne i saobraajne infrastrukture tokom NATO
bombardovanja imaju za posledicu brojne nepovoljne drutvene pojave, koje su po svom
ukupnom uinku znaajan faktor rizika u procesu tranzicije. Visoka stopa nezaposlenosti i
siromatvo znatnog dela stanovnitva, uz prisustvo velikog broja prognanih i interno raseljenih
lica, potencijalna su arita ozbiljnih socijalnih i politikih tenzij koje mogu proizvesti stanje
visokog rizika. Odlazak visokoobrazovanog kadra iz zemlje, uzrokovan nemogunou
adekvatnog zapoljavanja i vrednovanja rada, umanjuje izglede za bri ekonomski i svaki drugi
oporavak zemlje oslanjanjem na sopstvene resurse.
72

Energetska meuzavisnost i osetljivost infrastrukture za proizvodnju i transport
energenata, kao i neizbean trend iscrpljivanja izvora neobnovljivih energetskih resursa,
predstavljaju realnu osnovu ugroavanja energetske bezbednosti i realan izazov stabilnosti i
bezbednosti Republike Srbije.
73

Neravnomeran privredni i demografski razvoj Republike Srbije, koji je u prolosti bio
snaan izvor kriza, i dalje predstavlja rizik po bezbednost na ovom prostoru. Razliit stepen
privredne razvijenosti pojedinih regiona, u sprezi sa njihovim demografskim karakteristikama,
uzrokuje pojavu veih migracija stanovnitva iz nerazvijenih ka razvijenim regionima; iz
podruja izrazite prenaseljenosti izazvane demografskom eksplozijom ka podrujima sa
izraenom pojavom depopulacije. Demografski trendovi i migracije, pored socijalnih problema i
rasta kriminala, mogu dovesti do porasta nestabilnosti i nastanka rizika i pretnji bezbednosti
Republike Srbije.
74

Nereen status i teak poloaj izbeglih, prognanih i interno raseljenih lica sa prostora
Republike Hrvatske, Republike Bosne i Hercegovine i Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija,
spora realizacija njihovog povratka i negarantovanje bezbednog opstanka, kao i nereavanje
sudbine nestalih sa tih prostora oteavaju normalizaciju odnosa na prostoru nekadanje SFRJ i
predstavljaju potencijalni izvor nestabilnosti u regionu.
Nedovren proces razgranienja izmeu drava nekadanje SFRJ predstavlja potencijalni
izvor sukoba i oteava uspostavljanje pune saradnje izmeu drava. Svaki pokuaj neadekvatnog

71
Isto, strana 141.
72
Isto, strana 141.
73
Isto, strana 141.
74
Isto, strana 141.
20

reavanja pitanja prava i zatite nacionalnih manjina u dravama regiona moe biti znaajan
izvor nestabilnosti.
75

Nekontrolisano troenje prirodnih resursa i ugroavanje ivotne sredine ve je dostiglo
ozbiljne razmere. To se prvenstveno odnosi na prekomernu eksploataciju uma, nekontrolisano
raspolaganje energetskim potencijalima, obradivim zemljitem i izvorima pitke vode,
zagaivanje vazduha, vodenih tokova i zemljita i nekontrolisano odlaganje otpada. Pored
nenadoknadive materijalne tete, takvim postupanjem izazvaju se nepovoljne promene u makro i
mikro klimi i ozbiljno ugroava pravo ljudi na ivot u zdravoj sredini.
76

Posledice elementarnih nepogoda i tehnikih i tehnolokih nesrea, kao i ugroavanje
ivotne sredine i zdravlja graana usled radioloke, hemijske i bioloke kontaminacije, stalni su
bezbednosni rizici za Republiku Srbiju, njeno stanovnitvo i materijalna dobra. Znaajan rizik
predstavljaju tehnoloke nesree u kojima efekti dejstva opasnih materija mogu zahvatiti ne
samo teritoriju Republike Srbije ve i susedne drave. ivotnu sredinu dodatno ugroavaju i
objekti sa visokim stepenom rizika u zemljama regiona, kao i privredni objekti sa tehnologijom
koja ne zadovoljava meunarodne ekoloke standarde.
77

Opasnosti povezane sa pojavljivanjem i irenjem infektivnih bolesti kod ljudi i zaraza
kod ivotinja predstavljaju bezbednosni rizik koji bi u budunosti mogao biti sve izraeniji.
Narkomanija, kao sve izraeniji drutveni problem, dobija i karakter bezbednosnog problema i
utie na porast broja tekih krivinih dela. Destruktivno delovanje pojedinih verskih sekti i
kultova na porodicu i drutvo postaje sve izraeniji problem i dobija karakter sve znaajnijeg
bezbednosnog rizika.
78

Tendencija poveanog korienja informaciono-komunikacionih tehnologija praena je
konstantnim poveanjem rizika od visokotehnolokog kriminala i ugroavanja informacionih i
telekomunikacionih sistema. Rizik u ovom pogledu postoji od ugroavanja spolja, ali i u
mogunosti zloupotrebe podataka o graanima i pravnim licima. Promena klime na globalnom
nivou, posebno globalno zagrevanje negativno se odraava na promenu biodiverziteta u
ekosistemima i dovodi do poremeaja u poljoprivrednoj proizvodnji na prostoru Republike
Srbije, to bi moglo da ima implikacije na njenu ukupnu bezbednost i ekonomsku stabilnost.
79

Prisutni su i drugi rizici i pretnje bezbednosti, sa manjom ili veom verovatnoom
ispoljavanja i prepoznavanja, kao to su: zloupotreba novih tehnologija i naunih dostignua u
oblasti informatike, genetskog inenjeringa, medicine, meteorologije i drugih naunih oblasti.
Specifinost ovih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji jeste smanjena mogunost njihovog
blagovremenog otkrivanja i preventivnog delovanja. Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti na

75
Isto, strana 142.
76
Isto, strana 142.
77
Isto, strana 142.
78
Isto, strana 142.
79
Isto, strana 142.
21

globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou stalno se umnoavaju i menjaju karakter, intenzitet
i oblike ispoljavanja.
80

Sadraj, obim i verovatnoa ispoljavanja izazova, rizika i pretnji bezbednosti Republike
Srbije neposredno utiu na definisanje politike nacionalne bezbednosti i izgraivanje adekvatnih
sposobnosti sistema nacionalne bezbednosti.
81


8. OBAVETAJNO BEZBEDNOSNI SISTEM
Svaka savremena drava nastoji da prikrije vlastite, a sazna tue (prijateljske i
neprijateljske) tajne namere. U tom smislu, isprepletenost i razliitost interesa u meunarodnim
odnosima, a posebno tajnovitost strategije njihovog ostvarivanja u svakoj dravi, uslovljava
obavetajnu i kontraobavetajnu delatnost. U tom procesu obavetajne slube imaju poseban
znaaj.
82

Termin obavetajna sluba u svakodnevnoj upotrebi ima dvojako znaenje: 1) pod njim
se podrazumeva delatnost usmerena ka prikupljanju posebno uvanih podataka o institucijama
drugih zemalja ili sopstvenim unutranjim protivnicima koji deluju tajno i 2) to je posebna
dravna organizacija koja takve podatke prikuplja. Prema tome, termin obavetajna sluba se
podjednako odnosi na delatnost i organizaciju koja se njome bavi, inei tako njihovo jedinstvo.
83

Obavetajna sluba se danas definie kao specijalizovana, relativno samostalna institucija
dravnog aparata, ovlaena da legalnim, ali i tajnim sredstvima i metodama, prikuplja znaajne
obavetajne podatke i informacije o drugim dravama ili njenim institucijama i moguim
unutranjim protivnicima sopstvene drave, potrebne za voenje politike zemlje i preduzimanje
drugih postupaka u miru i u ratu i da sopstvenom aktivnou, samostalno ili u saradnji sa drugim
dravnim organima, sprovodi deo dravnih i politiki ciljeva zemlje. Iz pojma obavetajna
sluba, proistie da su: 1) obavetajne slube dravne organizacije i da su sastavni deo drave; 2)
obavetajnom slubom rukovodi najui politiki vrh zemlje (ef drave, savet ministara, komisija
parlamenta i dr.); 3) da su relativno samostalne u odnosu na druge strukture dravnog aparata; 4)
da legalnim, ali i tajnim sredstvima i metodama prikupljuju potrebne podatke i 5) da su zakonom
ovlaene za realizaciju svoje delatnosti.
84




80
Isto, strana 142.
81
Isto, strana 143.
82
Prof dr. Ljubomir Staji: Osnovi sistema bezbednosti, Beograd 2008, strana 223.
83
Isto, strana 223.
84
Isto, strana 223.
22

8.1.Podela obavetajnih slubi
Obavetajne slube se mogu podeliti na vie naina: prema mestu u dravnoj organizaciji
na centralne i resorne, prema nazivu na vojne i civilne, prema vrsti delatnosti na opte i
specijalizovane i prema blokovskoj podeljenosti na nacionalne i nadnacionalne. Danas u svakoj
razvijenoj zemlji postoji vei broj manje ili vie samostalnih organizacija, koje su meusobno
povezane i jedinstveno rukovoene, a ine obavetajni sistem zemlje. Meutim, zbog
naglaenosti njihove zatite, odnosno bezbednosne funkcije, esto se nazivaju i obavetajno-
bezbednosni sistem.
85

U naelu, jedna sluba je glavna, ima univerzalni karakter i naziva se centralna
obavetajna sluba. Ona ima vodee mesto i strategijskog je znaaja. Ostale su ue
specijalizovane i namenjene su za pribavljanje informacija iz pojedinih oblasti od interesa za
dravu, pa su kao takve ugraene u dravne resore (odbranu, spoljnu politiku, ekonomiju,
unutranje poslove i sl.) i nazivaju se resorne obavetajne slube.
86

Bez obzira na metodoloku podelu, danas u mnogim zemljama sveta postoje sledee vrste
obavetajnih slubi:
centralna obavetajna sluba;
vojnoobavetajna sluba;
obavetajna sluba Ministarstva inostranih poslova;
ekonomska obavetajna sluba;
nuklearna obavetajna sluba i
nadnacionalna obavetajna sluba.
87


8.1.1. VOA
Vojno-obavetajna agencija prikuplja, analizira, procenjuje i dostavlja podatke i
informacije o potencijalnim i realnim opasnostima, aktivnostima, planovima, ili namerama
stranih drava i njenih oruanih snaga, meunarodnih i stranih organizacija, grupa i pojedinaca,
usmerenih protiv Vojske, Ministarstva odbrane, suvereniteta, teritorijalnog integriteta i odbrane
zemlje. Podaci i informacije su vojnog, vojno-politikog, vojno-ekonomskog ili nauno-
tehnolokog karaktera.
88




85
Isto, strana 226.
86
Isto, strana 226.
87
Isto, strana 226.
88
Isto, strana 318.
23

U okviru svoje nadlenosti, Agencija:
organizuje i vri bezbednosnu zatitu ustanova i objekata Vojske i drave u
inostranstvu, pripadnika Vojske i Ministarstva odbrane u inostranstvu, kao i lica koja
su slubeno upuena u inostranstvo, a zbog svoje delatnosti imaju pristup podacima
koji predstavljaju dravnu ili vojnu tajnu;
vri bezbednosnu i kontraobavetajnu zatitu svojih organa i pripadnika;
obezbeuje svoje snage, organe, pripadnike i objekte od protivpravnih radnji i pretnji;
prikupljene informacije obrauje, proverava, sreuje, procenjuje i titi od
neovlaenog davanja, menjanja, korienja, gubitka ili unitavanja;
osniva svoje organizacione strukture neophodne za izvravanje obavetajnih poslova i
za zatitu svojih saradnika;
titi opremu i sredstva koja koristi u radu od neovlaenog pristupa;
pribavlja, razvija i eksploatie, uz sopstvene licence i certifikate, informacijske
sisteme, sisteme veza i sisteme za prenos podataka, kao i sredstva za zatitu
informacija od odliva tehnikim kanalima;
organizuje specijalistike kurseve i centre za obuku svojih pripadnika, vri nauna
istraivanja, formira arhive i objavljuje sopstvena izdanja i
dostavlja informacije i izvetaje o svom radu.
89


Organizacija VOA sastoji se od upravnog i izvrnog dela, a organizovana je na
savremenim principima i u skladu sa svetskim standardima.
90

Misija - Obavetajna podrka dravnog rukovodstva Republike Srbije i Vojske Srbije,
kao i njihovih pripadnika, u zemlji i inostranstvu.
Ciljevi - Osnovni ciljevi koji se postavljaju pred VOA: spreavanje iznenaenja i
obezbeenje podataka o bezbednosnoj situaciji u bliem i irem okruenju, sa teitem na
otkrivanju i praenju snaga i namera potencijalnog neprijatelja, teroristikih i ekstremistikih
snaga, te prikupljanju drugih podataka o vojnim, politikim i ekonomskim aktivnostima koji
mogu biti od uticaja na bezbednost zemlje.




89
Isto, strana 319.
90
Mr Ostoji Momir, Prirunik za predmet: Uvod u Bezbednost, Beograd 2011, strana 134.


24

8.1.2. BIA
Bezbednosno-informativna agencija obavlja poslove koji se odnose na: zatitu
bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i spreavanje delatnosti usmerenih ka podrivanju ili
ruenju Ustavom utvrenog poretka Republike Srbije; istraivanje, prikupljanje, obradu i
procenu bezbednosno-obavetajnih podataka i saznanja od znaaja za bezbednost Republike
Srbije i informisanje nadlenih dravnih organa o tim podacima, kao i druge poslove odreene
zakonom.
91

Radom Agencije rukovodi direktor koga postavlja i razreava Vlada. U Agenciji se
obrazuju posebne organizacione jedinice za obavljanje bezbednosnih poslova iz njenog
delokruga.
92

Agencija u obavljanju poslova iz svoje nadlenosti primenjuje odgovarajue operativne
metode, mere i radnje, kao i odgovarajua operativno-tehnika sredstva kojima se obezbeuje
prikupljanje podataka i obavetenja radi otklanjanja i spreavanja delatnosti usmerenih ka
podrivanju ili ruenju Ustavom utvrenog poretka, ugroavanju bezbednosti u zemlji i, u vezi s
tim, preduzima druge potrebne mere i radnje na osnovu zakona i propisa donetih u skladu sa
zakonom. Odluku o primeni mera i metoda donosi direktor Agencija ili lice koje on ovlasti.
93

Pripadnici Agencije rasporeeni u posebne organizacione jedinice u otkrivanju, praenju,
dokumentovanju, spreavanju, suzbijanju i presecanju delatnosti organizacija i lica usmerenih ka
vrenju organizovanog kriminala i krivinih dela sa elementom inostranosti, unutranjeg i
meunarodnog terorizma i najteih oblika krivinih dela protiv ovenosti i meunarodnog prava
i protiv Ustavom utvrenog poretka i bezbednosti Republike, primenjuju ovlaenja, kao i
ovlaena slubena lica ministarstva nadlenog za unutranje poslove.
94

Savet za dravnu bezbednost je radno telo Vlade Republike Srbije, koje ine predsednik,
zamenik i deset lanova i u ijem delokrugu je da: utvruju prioritete dravne bezbednosti i, s
tim u vezi, razmatra programsku orijentaciju BIA i predloga drugih akata od znaaja za dravnu
bezbednost, kao i stanje u ovoj oblasti, i probleme uoene u radu Agencije; usmerava rad
Agencije i saradnju koju Agencija ostvaruje sa nadlenim dravnim organima, telima i slubama
u zemlji i inostranstvu; upravlja kriznim situacijama i nalae mere za suprotstavljanje aktima
terorizma; kontrolie zakonitost rada Agencije, naroito sa gledita potovanja ljudskih prava i
metoda i sredstava, odnosno mera i radnji koje Agencija preduzima u obavljanju poslova iz ovog
delokruga i u pogledu utroka sredstava za rad Agencije.
95



91
Isto, strana 320.
92
Isto, strana 320.
93
Isto, strana 320.
94
Isto, strana 320.
95
Isto, strana 321.
25

8.1.3. VBA

Vojno-bezbednosna agencija:
otkriva, prati, spreava, suzbija i preseca obavetajne i druge delatnosti stranih slubi,
organizacija i lica usmerenih protiv Vojske i Ministarstva odbrane;
otkriva, prati, spreava, suzbija i preseca unutranji i meunarodni terorizam i
subverzivne aktivnosti usmerene protiv komandi, jedinica i ustanova Vojske i
Ministarstva odbrane i
otkriva, istrauje i dokumentuje krivina dela iz nadlenosti vojnih sudova, kao to
su: krivina dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti zemlje, protiv ovenosti i
meunarodnog prava i najtea krivina dela sa elementima organizovanog
kriminala.
96


U okviru svoje nadlenosti, Agencija:
vri bezbednosnu i kontraobavetajnu zatitu komandi, jedinica i ustanova Vojske i
Ministarstva odbrane;
vri kontraobavetajnu zatitu najviih vojnih rukovodilaca Ministarstva odbrane;
organizuje i vri preventivni bezbednosni rad u komandama, jedinicama i ustanovama
Vojske;
prikupljene informacije obrauje, proverava, sreuje, procenjuje i titi od
neovlaenog otkrivanja, davanja, menjanja, korienja, gubitka ili unitavanja;
obezbeuje i titi svoje snage, organe, pripadnike i objekte od protivpravnih radnji i
pretnji;
titi opremu i sredstva koja koristi u radu od neovlaenog pristupa;
primenjuje i kontrolie primenu mere zatite podataka koji predstavljaju dravnu,
slubenu ili vojnu tajnu u Vojsci i Ministarstvu odbrane;
vri bezbednosne provere lica za prijem na rad i rasporeivanje dunosti u Vojsci i
Ministarstvu odbrane;
vri bezbednosnu proveru lica koja treba da budu primljena na rad u Agenciji i lica
koja sarauju sa slubom;
organizuje specijalistike kurseve i centre za obuku svojih pripadnika, vri nauna
istraivanja, formira arhive i objavljuje sopstvena izdanja i
dostavlja informacije i izvetaje o svom radu.
97





96
Isto, strana 318.
97
Isto, strana 318.
26

9. ZAKLJUAK

O pojmovima bezbednost i sistem nacionalne bezbednosti, ne postoji jedinstven stav.
Pitanje tane definicije bezbednosti i izgradnje jednog sutinski potvrenog koncepta u
oblasti bezbednosti, pre svega, jeste pitanje o definicijama i teorijskim konstrukcijama koje su
manje ili vie korisne ili znaajne, ali koje ne mogu da budu ni potpuno tane ni potpuno
netane. U sistemu nacionalne bezbednosti ulazne veliine su najee informacije o
bezbednosno bitnim uticajima iz okruenja, koji mogu biti povoljni ili nepovoljni po bezbednost
drave, nekog njenog dela ili odreene aktivnosti. Izlazne veliine su reakcije sistema ili
njegovih pojedinih delova. Na primer, postojanje teritorijalnog spora sa susednom dravom i
pogoranje diplomatskih odnosa s njom ukazuje na postojanje kriznog potencijala u bilateralnim
odnosima. Sistem nacionalne bezbednosti, u kojem ga mi danas poznajemo, nastao je razvojem
nacionalnih drava i kapitalistikog naina proizvodnje.Savet je telo Republike Srbije koje
obavlja odreene poslove i zadatke iz oblasti nacionalne bezbednosti.















27

10. LITERATURA

Prof dr. Ljubomir Staji: Osnovi sistema bezbednosti, Beograd 2008.
Prof. dr. Mitovi, R. Ljubia: Opta sociologija, Beograd, 2003.
Dr Ljubomir Staji, Mr Saa Mijalkovi i Svetlana Stanarevi, Bezbednosna kultura, Beograd 2004.
Mr Ostoji Momir, Prirunik za predmet: Uvod u Bezbednost, Beograd 2011
Radovi, dr Tomislav. Osnovi bezbednosti. Ni: Visoka kola strukovnih studija za kriminalistiku i
bezbednost, 2011.
Kekovi, Zoran, Sistemi Bezbednosti, Beograd, Fakultet bezbednosti, 2009
Dr Staji Ljubomir, Osnovi Bezbednosti. Beograd: Fakultet civilne odbrane, 2005