Sveuilite u Zagrebu

Ekonomski fakultet
Diplomski sveuilini studij
Poslovna ekonomija
FA!"#$%& $ F"#FA$!$%& A" %A'$%$ "S$&(#A%)A "D
#$Z$A ( *E+(%A#"D%"* P"S,"-A%)(
FA.!"#$%& A%D F"#FA$!$%& AS /A0S "F A-"$D$%&
#$SS 1$%S(#$%& F#"* #$SS2 $% $%!E#%A!$"%A,
3(S$%ESS
Diplomski rad
$vana 4umi56 7789:97;97
*entor< Prof= dr= s>= -latka 3ilas
Zagreb6 rujan ?7@?=
0
SADRAJ:
@= (-"D=====================================================================================================================================?
1.1. Predmet i cilj rada.....................................................................2
1.2. Izvori podataka i metode prikupljanja.........................................2
1.3. Sadraj i struktura rada.............................................................3
?= #$Z$.$ ( *E+(%A#"D%"* P"S,"-A%)(==============================================================A
2.1. Vrste rizika u poslovanju s inozemstvom....................................5
2.2. Upravljanje rizicima...................................................................8
:= FA!"#$%& A" %A'$% "S$&(#A%)A "D F$%A%.$)S$4 #$Z$A==============@@
3.1. na!ajke "aktorin#a.................................................................11
3.1.1. Nastanak i razvoj faktoringa................................................................12
3.1.2. Vrste faktoringa................................................................................... 12
3.1.2. Sudionici faktoringa............................................................................. 19
3.1.3. Prednosti i nedostaci faktoringa..........................................................19
3.1.4. Ugovor o faktoringu............................................................................. 21
3.2. akonska re#ulativa "aktorin#a i nje#ova me$unarodna udruenja
.....................................................................................................23
3.2.1. Meunarodna udruenja faktoringa.....................................................24
3.2.2 !rvatska udruenja faktoringa.............................................................24
3.3. %naliza tri&ta "aktorin#a u 'rvatskoj i u svijetu........................25
A= F"#FA$!$%& A" %A'$% "S$&(#A%)A "D #$Z$A===========================================:A
(.1. na!ajke "or"aitin#a.................................................................3(
4.1.1. Povijesni razvoj forfaitinga...................................................................3"
4.1.2. Sudionici forfaitinga............................................................................. 3#
4.1.3. $inanciranje forfaitingo%.....................................................................3&
4.1.4. 'nstru%enti forfaitinga.........................................................................3(
4.1.". Prednosti i nedostaci forfaitinga..........................................................4)
4.1.#. Pri%jer forfaitinga................................................................................ 41
(.2. akonska re#ulativa "or"aitin#a i nje#ova me$unarodna udruenja
.....................................................................................................(2
(.3. %naliza tri&ta "or"aitin#a u 'rvatskoj i u svijetu.......................((
B= ZA,)('A=====================================================================================================================A9
P"P$S ,$!E#A!(#E============================================================================================================AC
P"P$S S,$A=========================================================================================================================B:
P"P$S P#$,"&A===================================================================================================================BA
1
P"P$S !A3,$.A====================================================================================================================B8
SADE!A================================================================================================================================B9
S(**A#0=============================================================================================================================B;
D$-"!"P$S============================================================================================================================BC
2
@= (-"D
@=@= Predmet i >ilj rada
Kada poslovni subjekt kree u nekakav poslovni pothvat svjestan ja da se izlae riziku! Rizi"i
#o$u biti #ali% zane#arivi% ali i oni koji poduzee #o$u odvesti u propast ukoliko se
realiziraju! Kako bi osi$urao svoju budunost i budunost svoje tvrtke poduzetnik poduzi#a
sve potrebne korake da se za&titi% odnosno da te poten"ijalne rizike u#anji! Rizik koji se
veliki# dijelo# javlja u poslovnoj praksi u Republi"i 'rvatskoj (R')% kao i u ostatku
poslovno$ svijeta je ne#o$unost naplate potraivanja! *oduzee u pravilu treba nova" za
odvijanje nor#alno$ poslovanja bez davanja od$oda plaanja priliko# prodaje roba ili uslu$a
+koliko se pri#i"i od naplate ne uskla,uju sa dospijee# obveza% #o$u uzrokovati
-inan"ijske pote&koe i proble#e s likvidno&u! .o$ua rje&enja za navedene proble#e su
pozaj#i"e i krediti od banaka ili dru$a rje&enja koja podrazu#ijevaju suvre#ene #etode
-inan"iranja kao &to su otkup potraivanja ili -aktorin$a% te -inan"ijska uslu$a na#ijenjena
izvozni"i#a ili -or-aitin$!
/vi# rado# eli se prikazati -aktorin$ i -or-aitin$ kao jedne od relativno novijih uslu$a koje
se nude u -inan"ijski# institu"ija#a u Republi"i 'rvatskoj! Rado# se ele prikazati na0in
kako se oni provode% koliko su vani za izvoznike i uvoznike% te koje su #no$obrojne
prednosti koje oni pruaju!
@=?= $Evori podataka i metode prikupljanja
*ri izradi ovo$ rada kori&tena je razna literatura do#aih i stranih autora% te razni stru0ni
0lan"i i publika"ije% dok se do dijela in-or#a"ija do&lo i pute# web pretraivanja!
/d #etoda kori&tena je deskriptivna #etoda kojo# e biti iznijete de-ini"ije vanih poj#ova
vezanih za to podru0je! *riliko# istraivanja kori&tena je i induktivno1deduktivna #etoda za
prikupljanje 0injeni"a vezanih za $lavnu te#u! Rad je napravljen na osnovu znanstvenih i
stru0nih 0lanaka!
2
@=:= SadrFaj i struktura rada
Rad se sastoji od pet po$lavlja!
3akon uvodno$ po$lavlja $dje je de-iniran pred#et i "ilj rada% izvori i #etode prikupljanja
podataka te sadraj i struktura rada% slijedi dru$o po$lavlje!
Dru$o po$lavlje 4Rizi"i u #e,unarodno# poslovanju5 obuhvaa de-ini"iju% rizika%
poja&njenje vrsta rizika u #e,unarodno# poslovanju te de-inira pro"es upravljanja rizi"i#a!
+ tree# po$lavlju 46aktorin$ kao na0in osi$uranja od -inan"ijskih rizika7% predstavljene su
te#eljne zna0ajke -aktorin$a! + sklopu po$lavlja prikazan je nastanak i razvoj -aktorin$a%
vrste -aktorin$a te sudioni"i u -aktorin$ transak"ija#a! /si# to$a opisane su prednosti i
nedosta"i koje donosi ta vrsta transak"ije te je u prilo$u prikazan u$ovor o -aktorin$u! /si#
to$a u sklopu ovo$ po$lavlja prikazana je zakonska re$ulativa -aktorin$a te nje$ova
#e,unarodna udruenja% a na kraju je i analizirano je stanje na tri&tu -aktorin$a u 'rvatskoj
i svijetu!
8etvrto po$lavlje 96or-aitin$ kao na0in osi$uranja od rizika5 donosi tako,er pre$led zna0ajki
-or-aitin$a! *rikazan je povijesni razvoj% sudioni"i transak"ije% -inan"iranje -or-aitin$o# te
instru#enti -or-aitin$a! :z#e,u ostalo$ de-inirane su prednosti i nedosta"i istih te je prikazan
pri#jer -or-aitin$a! + sklopu po$lavlja tako,er je prikazana zakonska re$ulativa -or-aitin$a te
nje$ova #e,unarodna udruenja% a u zadnje# podpo$lavlju analizirano je stanje na tri&tu
-or-aitin$a u 'rvatskoj i svijetu!
;adnje po$lavlje je zaklju0ak!
<
?= #$Z$.$ ( *E+(%A#"D%"* P"S,"-A%)(
*ojavo# sve snanije konkuren"ije% ali i ve*e rizi+nosti poslovanja u koje# banke i ostale
-inan"ijske institu"ije te poslovni subjekti obavljaju svoju djelatnost% trend $lobaliza"ije i
ostale pojave i pro#jene koje $a prate% poput dere$ula"ije% volatilnosti tri&ta%
disinter#edija"ije i rere$ula"ije% zahtijevaju posve*ivanje ve*e pozornosti rje&avanju
proble#a u+inkovito$ upravljanja tri&ni# i ostali# -inan"ijski# rizi"i#a!
=lavni su "iljevi poslovanja si$urnost poslovanja uz o$rani+enu izloenost rizi"i#a i
#aksi#aliza"ija pro-ita% prije sve$a banaka koji#a su to $lavni "iljevi% a tako i ostalih
-inan"ijskih institu"ija i poslovnih subjekata!
Rizik je vrlo uobi0ajena rije0 koja se liberalno koristi u #ediji#a% posebi"e -inan"ijsko#
novinarstvu% znanstveni# i stru0ni# 0asopisi#a% a naj0e&e od strane re$ulatora! Rizik je
naj0e&i -aktor koji utje0e na -inan"ijsko pona&anje% i bilo bi prili0no jednostavno dodijeliti i
upravljati resursi#a u odsustvu rizika!
Rizi"i u poslovanju s inoze#stvo# #o$u se de-inirati kao prijetea #o$unost da nastupe
vre#enski i prostorno nepredvi,eni do$a,aji izazvani subjektivni# okolnosti#a (4ljudski
-aktor5) ili objektivni# okolnosti#a (okolnosti izvan #o$unosti utje"aja sudionika u
vanjskotr$ovinskoj raz#jeni) zbo$ 0e$a #oe nastati &teta! .e,unarodno poslovanje% od
potpisivanja u$ovora pa sve do isporuke robe ili uslu$e prati "ijeli niz razli0itih rizika! ;a
kup"a klju0ni i najvei rizik je hoe li #u biti isporu0ena do$ovorena roba odnosno hoe li
isporu0ena roba biti upravo one kvalitete i u onoj koli0ini kakvu je do$ovorio! ;a prodavatelja
je pak najvei rizik naplate isporu0ene robe odnosno rizik naplate u do$ovoreno# iznosu i u
skladu s u$ovoreno# klauzulo# o plaanju!
1
;a #no$e tvrtke volatilnost tri&ta #oe i#ati veliki utje"aj na dobit! + posebni# situa"ija#a
koje proizlaze iz neo0ekivanih pro#jena te0aja% "ijena robe ili ka#ata #o$u #aterijalno
uni&titi prihode! Kako bi izbje$le #o$ue ne$ativne posljedi"e za svaku ko#paniju je bitno da
de-iniraju okvirnu politiku koja bi ih vodila u njihovi# poslovi#a!
1
.ati% >! (200<) Vanjskotrgovinsko poslovanje% ;a$reb: Siner$ija% str!1?@!
A
?=@= -rste riEika u poslovanju s inoEemstvom
Brste rizika u poslovanju s inoze#stvo# su:
2
1! poslovni rizi"i
2! robni rizi"i
2! -inan"ijski rizi"i
<! te0ajni rizi"i
;a kup"a C uvoznika postoji rizik hoe li pri#iti robu upravo one kvalitete i koli0ine kakvu je
naru0io i platio! +vijek postoji rizik da se robi na putu do kup"a ne&to do$odi% bilo havarija
transportno$ sredstva a ti#e i djelo#i0no ili potpuno uni&tenje robe% bilo da se roba na putu
pokvari ili o&teti pri prekr"aju% skladi&tenju i sli0no!
;a prodavatelja je vano pitanje naplate isporu0ene robe ili izvr&ene uslu$e koja #oe izostati
zbo$ raznih razlo$a% npr! zbo$ nesposobnosti plaanja (insolventnosti) inoze#no$ kup"a%
prisilne od$ode (#oratorija) plaanja u ze#lji kup"a% ratno$ stanja% valutnih pore#eaja%!!!
Rizi"i #o$u biti prenosivi i neprenosivi% odnosno preteito neprenosivi! 3ajjasnija i
najjednostavnija je podjela poslovnih rizika u vanjskotr$ovinskoj praksi na skupinu robnih
rizika i skupinu -inan"ijskih rizika!
2
Robni rizik proizlazi iz pote&koa odre,ivanja koli0ine% kvalitete i vrijednosti robe% iz prirode
njene nepostojanosti% osjetljivosti% sloenosti ili potreba odravanja% posebne nje$e te raznih
zahtjeva i dru$ih vanjskih opasnosti po proizvod! /vaj rizik je to vei &to poduzee i#a &iri
asorti#an% Kada je posrijedi uzak asorti#an% postoji dovoljno stru0no poznavanje robe i
posebna iskustva% tako da robni rizik ne#a veliko zna0enje% dok je kod &iroko$ asorti#ana%
posebno u tr$ova0ki# or$aniza"ija#a% veo#a 0est slu0aj da se roba obra,uje s nedovoljni#
stru0ni# poznavanje#% i $dje vlada prin"ip da se rizi"i odre,ene robe ko#penziraju
#o$unosti#a dru$e robe! Robni rizik do izraaja najvi&e dolazi skladi&tenje# zbo$ kvarenja
kala% rasipa% prirodno$ $ubitka% nepanje u rukovanju% kra,e% uni&tenja i sli0no!
Robni rizik o0ituje se u odre,ivanju koli0ine% kvalitete i vrednovanja robe! *roistje0e iz
pote&koa koje nastaju u poduzeu% 0iji je uzrok u prirodi robe% njezine sloenosti i
2
6raser% D! R!% =up% >! D! i Kolari% J! E! (2001) Commercial Banking (The Management of Risk)% South
Eestern Folle$e *ublishin$ Fin"innati!
2
Karaniki% *! (2012)! Meunaorno poslovanje GonlineH! Dostupno na:
http:IIJJJ!e-ri!uniri!hrIad#inIdoku#entiISkripta1.eKF<KL1unarodnoMposlovanje!pd- G2A!A!2012H!
@
osjetljivosti odravanja njene uporabne vrijednosti (korisnosti)% te posebne nje$e robe u
odnosu na njene -izi0ke% estetske% ke#ijske i biolo&ke osobine! Rizik je vei &to poduzee i#a
vei izbor roba! No zahtijeva znanja i iskustva raznovrsne prirode% a 0esto takva znanja
nedostaju! 3o% robni rizik naj0e&e se pojavljuje pri skladi&tenju% kao kvarenje% kalo% rasip%
lo#% prirodni $ubitak% nepanja u rukovanju% kra,a% uni&tenje i sli0no!
6inan"ijski su rizi"i opasnost koja #oe djelo#i0no ili potpuno one#o$uiti da se plaanje i
naplata izvr&i na u$ovoreni na0in i u u$ovoreno# roku! /ni #o$u znatno utje"ati na
po$or&anje predvi,eno$ -inan"ijsko$ rezultata! *ojavljuju se kao posljedi"a subjektivnih
osobina uvoznika kao i tri&nih okolnosti koje utje0u na kretanje odnosa u pro#etu valuta na
svjetsko# nov0ano# i devizno# tri&tu!
+obi0ajena je podjela ovih rizika na:
<
1! Ko#er"ijalne rizike
2! 3eko#er"ijalne rizike
3eko#er"ijalni rizi"i se dijele na:
Katastro-i0ke rizike C rezultat razarajuih prirodnih sila i do$a,aja koji izazivaju
$ubitak ljudskih ivota i velikih pusto&enja pojedinih podru0ja (potres% po#i"anje ili
klizanje tla% vulkanske erup"ije% poplave% ura$ani% veliki poari i dru$e prirodne
nepo$ode)! 8ovjek ne #oe utje"ati na uzrok njihova nastanka i sto$a predstavljaju
4vi&u silu5!
*oliti0ke rizike C predstavljaju opasnosti &to #o$u nastati zbo$ iznenadnih #jera
dravnih or$ana dunikove ze#lje koje #o$u dovesti do to$a da uvoznik C dunik
postane nesposoban za izvr&enje svoje u$ovorne obveze (ratovi% pobune% &trajkovi%
$ra,anski ne#iri% revolu"ije% prevrati% s#jene politi0kih vlasti%!!!)
/ve je rizike veo#a te&ko% odnosno ne#o$ue pro"ijeniti! Radi njihovo$ lak&e$ uo0avanja
podijelili s#o ih pre#a uzro"i#a i posljedi"a#a u odnosu na nov0ani aspekt likvida"ije
poslovnih transak"ija na slijedee:
A
1 rizik "ijene
<
Karaniki% *! (2012)! Meunaorno poslovanje GonlineH! Dostupno na:
http:IIJJJ!e-ri!uniri!hrIad#inIdoku#entiISkripta1.eKF<KL1unarodnoMposlovanje!pd- G2A!A!2012H!
A
!bi% str! A1!
O
1 rizik izvozno$ kredita
1 rizik konvertiranja
1 rizik trans-era
1 te0ajni rizik
1 valutni rizik
1 politi0ki rizik!
Ne0ajni rizik postoji zbo$ neizvjesnosti u pro#jena#a te0aja do#ae valute u odnosu pre#a
strani#a!
@
*od utje"aje# brojnih ekono#sko1politi0kih 0initelja i neprestanih pro#jena
ponude i potranje za deviza#a% devizni te0aj podloan je u0estali# -luktua"ija#a% koje
dovode do odstupanja stvarne vrijednosti jedne (u$ovorene) valute i dru$e valute% tj! one u
kojoj se #ora izvr&iti plaanje!
>udui da pro#jena te0aja #oe realno s#anjiti ili uveati odnos vrijednosti dviju valuta% a
ti#e i iznos u$ovorene veli0ine obveza ili potraivanja priliko# zaklju0ivanja u$ovora o
isplati osi$uranja% kredita ili dru$ih oblika plaanja% u$ovorne strane 0esto do$ovaraju i
valutnu klauzulu kojo# se za&tiuju od te0ajno$ rizikaP one ti#e e facto -iksiraju odnos
vrijednosti dviju valuta!
O
Ne0ajni odnosno valutni rizik se pojavljuje ukoliko pro#jene #e,unarodne vrijednosti
do#ae valute ili intervalutnih te0ajeva svjetskih valuta prouzro0e nepovoljne u0inke na ra0un
dobiti i $ubitka i nov0ane tijekove poslovno$ subjekta!
?
Nri su tipa te0ajno$ rizika:
L
1! /bra0unski rizik
2! Dkono#ski rizik
2! Nransak"ijski rizik
@
Qatkovi% .! (2002) +pravljanje rizi"i#a: identi-ika"ija% #jerenje i kontrola% "inancijska teorija i praksa 2@%
str! <@@!
O
Andrija&evi% S!% Ra0i1libar% N!(1LLO) Rje#nik $siguranja% ;a$reb:.as#edia% str! <12!
?
Shapiro% F!A!: (1LL2) Multinational "inancial Management% <th Ddition% >oston% AllRn und >a"on% str! 1??!
L
Eal#sleR% J! (1LL2) The "oreign &'change an Markets (uie% 3eJ Sork: John EilleR and Sons% str! <0O!
?
/bra0unski rizik pojavljuje se i u banka#a% poduzei#a i dru$i# subjekti#a koji dio
poslovanja vode u do#aoj valuti% a dio u strani# valuta#a i kon"e# svako$ #jese"a% pre#a
vaei# propisi#a iskazuje svoje poslovanje u do#aoj valuti!
10
&konomski ri)ik te0aja #oe se de-inirati kao poten"ijalna pro#jena u budui# zarada#a i
nov0ano# tijeku koji su posljedi"a kretanja #e,unarodne vrijednosti do#ae valute ili
intervalutarnih te0ajeva% a vidljive su u pro#jena#a u konkurentnosti poslovno$ subjekta na
tri&tu!
11
Transakcijski ri)ik ili ri)ik evi)ne transakcije je poja# koji# se ozna0ava rizik proistekao iz
poslovne transak"ije% bez obzira da li je u pitanju transak"ija koja je obavljena% koja je u tijeku
ili je tek u pripre#i% a odnosi se na tekue devizne transak"ije!
12
?=?= (pravljanje riEi>ima
+ suvre#eno# okruenju sve snanije konkuren"ije ali i ve*e rizi+nosti poslovanja u koje#
banke i ostale -inan"ijske institu"ije te poslovni subjekti obavljaju svoju djelatnost% trend
$lobaliza"ije i ostale pojave i pro#jene koje $a prate% poput dere$ula"ije% volatilnosti tri&ta%
disinter#edija"ije i rere$ula"ije% zahtijevaju posve*ivanje ve*e pozornosti rje&avanju
proble#a u+inkovito$ upravljanja tri&ni# i ostali# -inan"ijski# rizi"i#a!
+pravljanje rizi"i#a neizostavni je dio investi"ijsko$ poslovanja% a sastoji se od identi-ika"ije
razli0itih oblika rizika koji#a su izloeni port-elji investitora% #jerenja rizika po#ou
kvantitativnih #etoda te de-iniranja postupaka koji#a se provodi upravljanje! Razvoj
#etodolo$ije upravljanja rizi"i#a donedavno je bio us#jeren pre#a kratkoro0ni#
investi"ijski# horizonti#a po$odni#a za investi"ijske banke% hege -ondove i korpora"ije!
12
Si$urnost poslovanja uz o$rani+enu izloenost rizi"i#a i #aksi#aliza"ija pro-ita $lavni su
"iljevi poslovanja prije sve$a banaka koji#a su to $lavni "iljevi% a tako i ostalih -inan"ijskih
10
Jur#an% A! (2001) Balutni rizik u poslovni# banka#a% *bornik raova &konomskog fakulteta u Rijeci
&konomski fakultet Rijeka% 1L (2)% str! 1@2!
11
Shapiro% F!A! (1LL2) Multinational "inancial Management% <th Ddition% >oston: AllRn und >a"on% str! 22!
12
!bi% str! 201!
12
Qatkovi % .! (2001) +pravljanje ri)icima% ientifikacija, mjerenje i kontrola% ;a$reb: 'A=D3A% str! <@2!
L
institu"ija i poslovnih subjekata!
+pravljanje riziko# je popri#ilo izuzetnu panju #e,u #enaderi#a i nad$ledni"i#a
aktivnosti tr$ovanja!
1<
*rovedba jako$ i e-ikasno$ upravljanja riziko# i kontrola unutar tvrtke pro#i0e stabilnost
kroz "ijeli -inan"ijski sustav! 3ai#e% kontrola upravljanja interni# riziko# osi$urava 0etiri
vane -unk"ije:
1A
&titi tvrtku od tri&no$% kreditno$% opera"ijsko$% le$alno$ i rizika likvidnosti
&titi -inan"ijsku industriju od siste#sko$ rizika
&titi klijente tvrtke od velikih $ubitaka koji nisu u vezi s tri&te# (pronevjere% prijevare
i sl!)
&titi tvrtke i njihove -ran&ize od patnje koji izaziva rizik reputa"ije!
;a #no$e tvrtke volatilnost tri&ta #oe i#ati veliki utje"aj na dobit! + posebni# situa"ija#a
koje proizlaze iz neo0ekivanih pro#jena te0aja% "ijena robe ili ka#ata #o$u #aterijalno
uni&titi prihode!
3ajbolje -or#irana politika rizika #ora jasno ko#uni"irati s objekti#a upravljanja rizi"i#a i
zahtjevi#a visoko$ #enad#enta! .ora biti kreirana oko $lavne pretpostavke da je
pona&anje na tri&tu nepredvidivo% i da je veina pro$noza nerealna! /sobe zaduene za
upravljanje riziko#% #oraju o0ekivati i planirati neo0ekivano! Kora"i koje svaki rizik
#enader #ora i#ati na u#u prikazani su Sliko# 1!
Slika @= ora>i upravljanja riEikom
1<
KhandelJal% A! K! (2012) :#portan"e o- Risk .ana$e#ent% Dostupno na:
http:IIJJJ!shilpabi"hitra!"o#Ishilpa2002Idest02O!ht#l% G2?!A!2012H!
1A
'arper% D! (200A) Market Risk GonlineH% >ioni" Nurtle% Dostupno na: http:IIJJJ!bioni"turtle!"o#IhoJ1
toIarti"leI#arketMriskI% G20!@! 2012H!
10
!)vor% Karol% A! i 'u$hes% R! (2010) - .ractical "ramework for Managing Market Risk GonlineH% Bisual Risk%
Dostupno na: http:IIJJJ!visualrisk!"o#IunderthehoodI+nderthe'oodMRisk.ana$e#entM:ssue1!pd- %
G2A!@!2012!H!
Sustav upravljanja rizi"i#a jest sveobuhvatnost or$aniza"ijske strukture% pravila% pro"esa%
postupaka% sustava i resursa za utvr,ivanje% #jerenje odnosno pro"jenjivanje% ovladavanje%
praenje i izvje&tavanje o izloenosti rizi"i#a odnosno upravljanju riziko# u "jelini te
podrazu#ijeva uspostavu od$ovarajue$ korporativno$ upravljanja i kulture rizika!
1@
:= FA!"#$%& A" %A'$% "S$&(#A%)A "D F$%A%.$)S$4 #$Z$A
:=@= Znaajke faktoringa
1@
'rvatska narodna banka (2010) $luka o upravljanju ri)icima GonlineH% 3arodne novine d!d!% Dostupno na:
http:IIJJJ!hnb!hrIpropisiIodluke1nadzor1kontrolaIodluke1zoki1velja"a12010Ih1odluka1o1upravljanju1
rizi"i#a!pd- G20!@!2012!H!
11
6aktorin$ je posao kratkoro0no$ -inan"iranja izvozno$ ili uvozno$ posla preko -aktora kao
posebne or$aniza"ije! *rodavao"i% odnosno kup"i #o$u se -inan"irati posredstvo# -aktora
pod uvjeto# da kupa" sve narudbe prije izvr&enja isporuke od strane poslodav"a #ora dati
-aktoru na odobrenje% te da -aktor stalno ispituje kreditnu sposobnost kupa"a% prije ne$o &to
preuz#e bilo kakvo potraivanje! 6aktorin$ je posao kratkoro0no$ -inan"iranja robnih
potraivanja na osnovi -akture i robnih doku#enata! Ne#elj je u$ovor o -aktorin$u i 0ini $a
$lobalna "esija buduih potraivanja dobavlja0a! Fediraju se na osnovi -akture i inkasa tih
potraivanja% a #oe se predvidjeti i ko#er"ijalni rizik i avansiranje vrijednosti ustupljenih
potraivanja do izvjesne $rani"e!
1O
6aktor za svoju uslu$u zara0unava -aktorin$ proviziju! Bisina provizije uvjetovana je
ukupni# pro#eto#% prosje0no# svoto# svih ra0una% broje# i postojano&u kupa"a% kao i
prosje0ni# roko# potraivanja! ;a preuzi#anje ko#er"ijalno$ rizika i avansiranja plaa se
posebna naknada!
6aktorin$ predstavlja jedan od suvre#enih oblika kratkotrajno$ -inan"iranja! 3ajvee
prednosti -aktorin$a su &iroka pri#jenjivost i kratki rokovi realiza"ije tj! trenutno
osi$uravanje likvidnosti! *rodajo# svoje$ ste0eno$ potraivanja (npr! od kupa"a za prodana
dobra i uslu$e) poduzetnik #oe doi do prijeko potrebnih nov0anih sredstava prije slubeno$
datu#a valute% naravno uz odre,enu "ijenu! Razlozi koji nas dovode do odluke o upotrebi
-aktorin$a su naj0e&e slijedei:
1?
potreba za hitni# pretvaranje# potraivanja u nova" iako potraivanja jo& nisu
dospjela na naplatu
ne#o$unost naplate potraivanja od kup"a te prodaja isto$ uz diskont ono#
poduzetniku koji i#a #o$unosti naplate otkupljeno$ potraivanja direktni# ili
alternativni# pute# (ko#penza"ije% asi$na"ije i dr!)
:=@=@= %astanak i raEvoj faktoringa
Autori koji se bave pitanji#a izu0avanja raznih oblika -inan"iranja do#ae$ i #e,unarodno$
pro#eta ne slau se o vre#enu i ze#lji nastanka -aktorin$a! Jedna $rupa autora nastanak
1O
Andrija&evi% S! i Ra0i libar% N! (1LLO) Rje0nik osi$uranja% ;a$reb: .as#edia% str!112!
1?
Jeli% 6! (2012) 6aktorin$ 1 #odel kratkotrajno$ -inan"iranja% Dostupno na:
http:IIJJJ!pro-itiraj!hrIra"unovodstvo1i1poreziI-aktorin$1C1#odel1kratkotrajno$1-inan"iranjaI% GA!@!2012!H!
12
-aktorin$a vezuje za velika kolonijalna osvajanja preko#orskih ze#alja pojedinih drava
;apadne Durope% u prvo# redu Dn$leske% a i nekih dru$ih ze#alja i razvoja tr$ovine
#etropola sa njihovi# ze#lja#a kolonija#a! *roizvo,a0i i tr$ov"i u #ati0ni# ze#lja#a
koristili su uslu$e -aktora koji su bili do#i"ilirani u preko#orski# ze#lja#a i koji su
pri#ajui na sebe el creere rizik $arantirali prodajne "ijene i davali avans za vrijednost
izvr&ene isporuke!
1L
Dru$a $rupa autora s#atrala je da je -aktorin$ proizvod an$loa#eri0ke tr$ova0ke prakse% koji
se razvio iz ko#isionirano$ el creere posla! *o0etak #oderno$ -aktorin$a vezuje se za
razvoj tekstilne industrije kraje# 1L! stoljea u SAD1u% koja je poti"aje dobila uvo,enje#
"arinskih o$rani0enja za dotada&nji #asovni uvoz tekstilne robe iz Dn$leske! :z$ubiv&i
#o$unost da zara,uju na uvozu robe% tr$ova0ki posredni"i su po0eli -inan"irati i kreditirati
do#ae% a#eri0ke proizvo,a0e tekstila% kako bi o#o$uili da se djelatnost prodaje tekstilne
robe% koju su dobro poznavali% odvija i dalje! *roizvo,a0i su% radi svoje si$urnosti od a$enata
sve vi&e zahtijevali $aran"iju naplate% i to kroz davanje preduj#a! S vre#eno# su a$enti
u#jesto posredovanja u prodaji% sve vi&e prelazili na -inan"iranje proizvodnje i u#jesto da
daju preduja# po0eli otkupljivati potraivanja od svo$ klijenta po nioj "ijeni! Nako je iz
u$ovora o kreditiranju% koji je naj0e&e bio u obliku el creere% uno&enje# kreditnih
ele#enata% nastao novi u$ovor o -aktorin$u% koji je s vre#eno#% pored naplate i osi$uranja
potraivanja% po0eo dobivati i uslunu -unk"iju!
20
6aktorin$ se posebno razvija nakon 2! svjetsko$ rata i predstavljao je oblik -inan"iranja ne
sa#o u na"ionalni# $rani"a#a ze#lje% ve i sve vi&e kada se radi o nje$ovoj -unk"iji u
#e,unarodnoj tr$ovini!
:=@=?= -rste faktoringa
3a tri&tu postoji nekoliko vrsta -aktorin$a% a osnovna podjela bila bi na:
21
do#ai%
izvozni i
1L
Salin$er% 6! R! (1L?<) Toole/0s "actoring% Fa#brid$e% str! 2@!
20
!bi% str! 2O!
21
Krolo% 3! (2011) "aktoring proi)voi i usluge GonlineH% Dostupno na:
http:IIJJJ!z$!h$k!hrIErite*er#IassetsIpd--ilesI-a"torin$MA!pd-!% G 2A!@!2012!H!
12
uvozni!
Do#ai -aktorin$ je -inan"ijska uslu$a kod koje se otkupljujuju kratkoro0na potraivanja od
do#aih kupa"a na teritoriju Republike 'rvatske! *rednost ovo$ siste#a je &to o#o$uuje
brzo -inan"iranje% kontaktiranje kupa"a% opo#injanje kupa"a% unov0avanje -akture i bri$a o
naplati!
Fijena -aktorin$a ovisi o vrsti ustupljenih potraivanja (-aktura)% obuj#u posla% broju kupa"a i
njihovo# bonitetu% uvjeti#a plaanja i vrijednosti#a pojedinih isporuka! + osnovi% "ijena
-aktorin$a sastoji se iz:
-aktorin$ naknada 1 od 0%A do 2K od no#inalno$ iznosa potraivanja (-akture)
ad#inistrativni tro&ak po -akturi 1 od 100 do A00 kn
ka#atna stopa 1 zavisi od tri&nih uvjeta kao za kratkoro0ne kredite!
*ri#jeri"e do#ai -aktorin$ koji nudi *rivredna banka% prikazan na Sli"i 2!% sastoji se od
sljedeih koraka:
22

1! *rodavatelj proda i isporu0i robu kup"u1 duniku i ispostavi #u -akturu
2! *rodavatelj ustupa potraivanje *>; 6aktorin$u uz kopiju -akture i ostale doku#ente
koji#a dokazuje postojanje potraivanja
2! *>; 6aktorin$ izvje&uje kup"a Idunika o ustupljeno# potraivanju ("esiji)
<! *>; 6aktorin$ #oe ve u vrlo kratko# roku od ustupanja potraivanja te#elje#
potpisane u$ovorne doku#enta"ije isplatiti na ra0un prodavatelja O01L0K vrijednosti
-akture% u#anjeno za -aktorin$ naknadu
A! *o dospijeu potraivanja dunik plaa -akturu na ra0un *>; 6aktorin$
@! 3akon naplate -akture *>; 6aktorin$ isplauje razliku sredstava u visini 10120K
u#anjeno za -aktorin$ ka#atu obra0unatu na visinu isplaeno$ avansa!
22
*>; 6aktorin$ (2011) 1ako funkcionira oma2i faktoring3, GonlineH% ;a$reb: *rivredna banka ;a$reb%
Dostupno na: http:II-aktorin$!pbz!hrIkako1-unk"ionira1do#a"i1-aktorin$!ht#l% G A!@!2012!H!
1<
Slika ?= SGema doma5eg faktoringa
:zvor: *rivredna banka ;a$reb (2011) .B* faktoring% rugi na)iv )a likvinost GonlineH% Dostupno na:
http:II-aktorin$!pbz!hrIslikeIbrosura!pd-% G10!O!2012!H!
:zvozni -aktorin$ je pri#arni tip -aktorin$a u veini ze#alja u razvoju i u tranzi"ijiski#
ze#lja#a! 3ai#e% u ovi# ze#lja#a je u #no$i# slu0ajevi#a lak&e i si$urnije -aktorirati
kratkoro0na potraivanja iz inoze#stva% u odnosu pre#a do#ai# kratkoro0ni#
potraivanji#a% jer su u izvozno# -aktorin$u povezana kratkoro0na potraivanja obi0no
lo"irana u ze#lja#a sa jaki# zakonski#% in-or#a"ijski# i ste0ajni# okruenji#a! Relativno
neiskusni izvozni -aktori dobivaju na znanju usko# koopera"ijo# sa strani# uvozni#
-aktori#a% ko#panija#a koje obi0no e$zistiraju #no$o $odina i dosti$le su liderstvo na
njihovi# od$ovarajui# tri&ti#a!
22
*ri#jer izvozno$ -aktorin$a koji nudi *rivredna banka prikazan je na Sli"i 2! Kao &to je na
sli"i prikazano izvozni -aktorin$ obavlja se pre#a sljedei# kora"i#a:
2<

1! *rodavatelj1izvoznik proda i isporu0i robu kup"u1uvozniku i ispostavi #u -akturu
2! *rodavatelj ustupa potraivanje *>; 6aktorin$u uz kopiju -akture i ostale doku#ente
koji#a dokazuje postojanje potraivanja
22
Eorld >ank Develop#ent Resear"h =roup (200<) The Role of Reverse "actoring in 4upplier "inancing of
4mall an Meium 4i)e &nterprises% 3!Sork!
2<
*>; 6aktorin$ (2011) 1ako funkcionira i)vo)ni faktoring3 GonlineH% Dostupno na:
http:II-aktorin$!pbz!hrIkako1-unk"ionira1izvozni1-aktorin$!ht#l G10!O!2012!H!
1A
2! *>; 6aktorin$ ustupa potraivanje -aktor kui u dravi kup"a1dunika na te#elju
prethodno dobiveno$ li#ita za konkretno$ kup"a1uvoznika
<! 6aktor kua u inoze#stvu obavje&tava kup"a o "esiji potraivanja
A! *>; 6aktorin$ isplauje na ra0un prodavatelja ?0K vrijednosti -akture% u#anjeno za
-aktorin$ naknadu
@! *o dospijeu potraivanja dunik plaa -akturu na ra0un -aktor kue u inoze#stvu% a
-aktor kua u inoze#stvu dozna0uje sredstva *>; -aktorin$u
O! *>; 6aktorin$ isplauje izvozniku razliku sredstava u visini 20K u#anjeno za -aktorin$
ka#atu za kori&teno -inan"iranje obra0unatu na visinu avansa
Slika := SGema iEvoEnog faktoringa
:zvor: *rivredna banka ;a$reb (2011) .B* faktoring% rugi na)iv )a likvinost GonlineH% Dostupno na:
http:II-aktorin$!pbz!hrIslikeIbrosura!pd-% G10!O!2012!H!
:zvozni -aktorin$ se odnosi na $ospodarstvenike koji se bave #e,unarodno# tr$ovino#! /n u
potpunosti podrava prodajni pro"es budui da -aktor pokriva 100K kreditno$ rizika prodaje
(za&tita od neplaanja uvoznika)% naplatu du$a iz inoze#stva pristupo# uvozniku u nje$ovoj
ze#lji na nje$ovo# jeziku i na nje#u prihvatljiv na0in! Rezultat je da udaljenost i kulturne
razlike prestaju da budu proble#! /si# to$a% sa prijenoso# potraivanja 6aktor% na zahtjev
1@
prodavatelja% izvr&ava avansno plaanje u postotku koji ovisi od prirode proizvoda% tr$ova0kih
uvjeta koji povezuju kup"a i prodavatelja% njihovih boniteta% broja dunikaIkupa"a
dodijeljenih -aktoru% itd!
:zvozni -aktor% pak% -inan"ira izvoznika do visine odobreno$ li#ita% koji se odre,uje pre#a
predvi,eno# $odi&nje# pro#etu! 3akon ustupa potraivanja izvozniku se naplauje do 100
posto -akture u#anjenu za tro&ak -aktorin$a! Ako izvozniku nisu potrebna likvidna sredstva%
#o$ue je u$ovoriti sa#o osi$uranje i naplatu potraivanja! Kod to$ #odela izvoznik i#a
osi$urana potraivanja u slu0aju neplaanja inoze#no$a kup"a (ako je insolventan)!
+vozni -aktorin$ je -inan"ijski instru#ent koji se koristi kao od$ovor na situa"iju u kojoj
dobavlja0i poduzea #oraju osi$urati pro&irene uvjete prodaje! *ro&ireni uvjeti prodaje #o$u
uzrokovati vi&e proble#a za #anje dobavlja0e poduzea 1 #ala i srednja poduzea ne$o za
velike dobavlja0e!
+ pro&ireni# uvjeti#a prodajne situa"ije% dobavlja0i koji ele poslovati s dru&tvi#a i
vladini# tijeli#a #oraju prihvatiti od$odu plaanja to$ dru&tva ili vladino$ tijela za 20% @0
dana ili 0ak i due! *roble# sa pro&ireni# uvjeti#a prodaje je taj da dobavlja0i posebno #ala
i srednja poduzea su suo0ena s razlika#a iz#e,u priljeva od korpora"ija i vladinih tijela i
nov0ani# odljevi#a dobavlja0a! No #oe dovesti do raspada nov0ano$ toka i dobavlja0i ne
#o$u i#ati dovoljno nov"a na raspola$anju za nastavak djelovanja!
2A
+vozni -aktor% koji najbolje poznaje vlastito tri&te% provjerava bonitet kup"a i na te#elju
analize odobrava #aksi#alni li#it do koje$ su ustupljena potraivanja osi$urana! +vozni
-aktor naplauje potraivanje i vodi knji$ovodstvo -aktura i za te uslu$e naplauje odre,enu
naknadu!
Do#ai i izvozni -aktorin$ se razlikuju po broju uklju0enih strana! + do#ae# -aktorin$u%
uklju0ene su tri strane (prodavatelj% kupa" i -aktor)% dok u izvozno# -aktorin$u postoje 0etiri
(prodavatelj% kupa"% do#ai -aktor i -aktor u inostranstvu)!
2@
+ do#ae# -aktorin$u% -aktor
posreduje iz#e,u prodavatelja i kup"a! Sve tri strane su lo"irane u istoj ze#lji! :zvozni
-aktorin$ je sli0an do#ae# -aktorin$u% osi# &to su 0etiri strane uklju0ene! Kao rezultat to$a%
postoje dva -aktora u transak"iji% i to se zove dvo-aktorski siste# -aktorin$a!
2A
Dvans% .! (2012) !mport "actoring GonlineH% Dostupno na: http:IIJJJ!ehoJ!"o#I-a"tsMOO1@O10Mi#port1
-a"torin$!ht#l% G@!@!2012!H!
2@
.irovi% D! (200A) Bankarsko pravo% >ijeljinja: 6akultet poslovne ekono#ije% str! O!
1O
/si# ove podjele zna0ajna podjela -aktorin$a je i na:
2O
otvoreni i
zatvoreni ili skriveni!
/tvoreni -aktorin$ je kada izvoznik prenosi svoje potraivanje pre#a inoze#no# kup"u% s
ti# da du$ovanja isplati -aktoru! *ostoje dva oblika otvoreno$ -aktorin$a!
*rvi oblik otvoreno$ -aktorin$a predstavlja kada izvoznik svoje potraivanje koje i#a pre#a
inoze#no# kup"u% de-initivno prenese na -aktora! Kod ove vrste -aktorin$a vrijednost je i do
LAK od knji$ovodstvene vrijednosti potraivanja% i ovisi od obuj#a pro#eta koji se ostvaruje
preko -aktora% stupnja rizika u koji ulazi -aktor% kao i bilan0no$ stanja inoze#no$ kup"a! ;a
prenijeto potraivanje -aktor isplauje izvoznu vrijednost potraivanja uz dobitak ka#ate%
provizije i tro&kova oko naplate potraivanja!
Dru$i oblik otvoreno$ -aktorin$a je prisutan kada izvoznik ustupi svoja potraivanja sa#o
radi naplate! Nada se vr&i "esija u "ilju de-initivno$ preno&enja na potraivanja na -aktora% da
bi -aktor naplatio potraivanje od inoze#no$ kup"a na svoje i#e% a za ra0un do#ae$
izvoznika! + praksi se #oe vr&iti ko#bina"ija ove dvije vrste -aktorin$a!
;atvoreni tj! skriveni -aktorin$ je kada izvoznik robu na#ijenjenu izvozu prodaje za nova"
-aktoru% tako &to banka u svojstvu skriveno$ prin"ipa tu istu robu preko isto$ izvoznika
preprodaje inoze#no# kup"u na kredit! + ovo# slu0aju -aktor ostvaruje dobit na razli"i u
"ijeni! ;arada je po obuj#u zna0ajna% jer se svodi na -inan"iranje izvozno$ posla% &to
izvozniku o#o$uava plas#an robe u inoze#stvo!
/si# to$a postoji i -aktorin$ s re$reso# i bez re$resa! + -aktorin$u s re$reso#% -aktor se
obraa klijentu (prodavatelju) ako potraivanja postanu lo&a% tj! ako klijent ne plati na
dospijeu! Rizik lo&ih potraivanja ostaje na klijentu% a -aktor ne preuzi#a rizik povezan s
potraivanje#! 6aktor prua uslu$u naplate potraivanja% ali ne pokriva rizik kup"a koji ne
uspijeva platiti du$! 6aktor #oe povratiti sredstva od prodavatelja (klijenta) u slu0aju takvo$
neizvr&enja! *rodavatelj preuzi#a rizike povezane s kredito# i kup0evo# kreditno#
2O
!bi% str! 10!
1?
sposobno&u! 6aktor naplauje prodavatelju za upravljanje potraivanji#a i uslu$e naplate
du$ova% dok tako,er naplauje ka#atu na iznos unaprijed plaen klijentu (prodavatelju)!
+ -aktorin$u bez re$resa% -aktor preuzi#a rizik neplaanja klijentovih klijenata! 6aktor ne
#oe traiti nepod#ireni iznos od klijenta (prodavatelja)! *rovizija ili takse naplaene za
uslu$e -aktorin$a bez re$resa su vi&e ne$o za -aktorin$ s re$reso#! 6aktor preuzi#a rizik
neplaanja po dospijeu i kao rezultat to$a uzi#a dodatnu proviziju koja se zove el creere
provizija!
/si# to$a postoji podjela na:
2?
objavljeni i
neobjavljeni -aktorin$
+ objavljeno# -aktorin$u prodavatelj obavje&tava kup"a o i#enu -aktora u -akturi% $ovorei
kup"u da izvr&i plaanje -aktoru na dan dospijea! /bjavljeni -aktorin$ #oe biti i na osnovu
-aktorin$a s re$reso# i bez re$resa! + neobjavljeno# -aktorin$u prodavatelj ne obavje&tava
kup"a o postojanju -aktorin$a% tako da i#e -aktora nije objavljeno na -akturi! + objavljeno#
-aktorin$u% -aktor ipak zadrava kontrolu% vodei eviden"iju prodavateljeve prodaje i
osi$urava kratkoro0no -inan"iranje pre#a -aktura#a o prodaji% iako se transak"ije izvr&avaju
u i#e prodavatelja!
Kod podjele na potpuni i nepotpuni -aktorin$% u potpuno# -aktorin$u% -aktor prua $otovo sve
uslu$e: naplatu% vo,enje eviden"ije o prodaji% kreditnu kontrolu i kreditno osi$uranje! No je
poznato kao konven"ionalni -aktorin$ ili tradi"ionalni -aktorin$! 6aktor% tako,er% #oe
osi$urati dru$e uslu$e osnovane na zahtjevi#a klijenta: naplatu #jeni"a po dospijei#a%
vo,enje ra0una% davanje li#ita unaprijed za o$rani0eno diskontiranje -aktura na selektivnoj
osnovi! 6aktori obi0no osi$uravaju potpuni -aktorin$ s re$reso# za dobre ko#panije! +
o$rani0eno# -aktorin$u -aktor bira o$rani0en broj -aktura koje e biti pred#et sporazu#a o
-aktorin$u s klijento#!
2L
2?
Nrian$le trade -inan"e (2012!) (lossar/ of factoring terms GonlineH% Dostupno na:
http:IIJJJ!trian$letrade-inan"e!"o#I$lossM1!ht#% G 2!O!2012!H!
2L
.irovi% D! (200A) >ankarsko pravo% >ijeljinja: 6akultet poslovne ekono#ije% str! ?!
1L
:=@=?= Sudioni>i faktoringa
Sudioni"i u #e,unarodno# -aktorin$u su:
20
1! :zvoznik tj! prodavatelj (koji se obi0no naziva i klijent ili dobavlja0) 1 strana koja
izdaje -akturu za isporuku robe ili pruanje uslu$aP
2! +voznik tj! dunik (koji se obi0no naziva i kupa" ili stranka) 1 strana koja je duna
platiti potraivanja te#elje# isporuke robe ili pruenih uslu$aP
2! :zvozni -aktor 1 banka ili spe"ijalizirana -inan"ijska institu"ija kojoj izvoznik ustupa
svoja potraivanja u skladu s u$ovoro# o -aktorin$uP
<! +vozni -aktor 1 banka ili spe"ijalizirana -inan"ijska institu"ija kojoj izvozni -aktor
ustupa potraivanja% te koja vr&i naplatu od uvoznika tj! dunika!
+ uvozno# -aktorin$u javljaju se 0etiri sudionika: klijent% -aktorin$1kua% kupa" (u
inoze#stvu) i korespondentna -aktorin$ kua u ze#lji dunika! *ute# uvozno$ -aktorin$a%
s#atraju -inan"ija&i% uvozni"i #o$u razviti svoje poslovanje jer se du$ovanje ne biljei u
poslovni# knji$a#a uvoznika kao -inan"ijska obveza% ve kao obvezu pre#a dobavlja0u za
razliku od bankovnih akreditiva ili ja#stava koji s#anjuju kreditnu sposobnost! 3a taj na0in
tvrtke #o$u uvesti vi&e robe i eventualno vi&e zaraditi!
:=@=:= Prednosti i nedosta>i faktoringa
6aktorin$ prua brojne prednosti! 3eko od njih su:
21
kreditna sposobnost u poslu -aktorin$a vezuje se za kvalitetu i veli0inu osnovno$
potraivanja% a ne kreditnu sposobnost klijenta &to posao kreditiranja 0ini e-ikasniji#
potraivanja koja preuz#e -aktor nisu dio i#ovine poduzea koji bankrotira% &to je
bitno za #ala poduzea% s obziro# da su u najvee# broju slu0ajeva visoko rizi0na
e-ikasnost u otkupu potraivanja i po$odnosti koje -aktor nudi u uvjeti#a kreditiranja
ali i dru$i# uslu$a#a po#au da veliki $ospodarski subjekti odre korak u
konkuren"iji na tri&tu!
3ajzna0ajnije prednosti -aktorin$a su prije sve$a pobolj&anje likvidnosti prodavatelja%
rentabilnost i s#anjenje rizika naplate od dunika! 6inan"iranje# od strane -aktora klijent
naplauje vei dio svoje$ potraivanja prije roka nje$ova dospijea! Ni# se osloba,a dio
20
Splitska banka (2012!) Vrste faktoringa GonlineH% Dostupno na: http:IIJJJ!splitskabanka!hrI.ali1
poduzetni"iI6aktorin$1-or-eitin$1otkup1#jeni"aIBrste1-aktorin$a% G <!O!2012!H!
21
.ati% B! (200O) 4uvremeni instrumenti financiranja 5 faktoring% >ankarstvo% ;a$reb: Dkoleks% str! O@!
20
platenih poten"ijala i prodavatelj #oe -inan"irati daljnji rast prodaje i poveavati
konkurentnost% &to je posebno zna0ajno za poduzea u ekspanziji% 0iji je rad 0esto o$rani0en
zbo$ nedostatka obrtnih sredstava!
6aktor preuzi#anje# el creere rizika za naplatu od dunika (pravi -aktorin$) &titi klijenta
od $ubitka trabine% iako se danas -aktori za&tiuju re$resni# pravo# (nepravi -aktorin$)!
;bo$ to$a je jako vaan korak u -aktorin$u ispitivanje kreditne sposobnosti dunika od strane
-aktora% &to klijent 0esto zbo$ o$rani0enih in-or#a"ija i kon"entriranja na dru$i dio
poslovanja ne #oe dovoljno kvalitetno i objektivno pro"ijeniti! :sto tako -aktor #oe voditi
knji$ovodstvo svih dunika svojih klijenata% jer je on spe"ijalist za takav posao i o#o$uava
klijentu osloba,anje ostalih poten"ijala% te obavlja poslove knjienja -aktura% uskla,enja
karti"a% knjienja par"ijalne naplate% obra0un provizija% opo#injanje dunika i sl! ;a
prodavatelja% odnosno klijenta -aktorin$ kue vana je 0injeni"a da nova" dobiven od -aktora
#oe koristiti za plaanje dobavlja0a% &to #u ujedno ja0a pozi"iju za otvaranje dodatnih
prednosti u s#islu cassa6sconta% dopunskih rabata i bonusa% dakle poje-tinjuje nabavu i ti#e
ja0a rentabilnost!
22
Danas -aktori otkupljuju kratkoro0na nedospjela potraivanja od kupa"a (dunika) te#elje#
doku#enta"ije kojo# se dokazuje postojanje potraivanja kao &to su -akture% njihova
spe"i-ika"ija% karti"a otvorenih stavaka i sl! 6aktor je taj koji preuzi#a rizik naplate od
dunika (pravi -aktorin$)% vodi knji$ovodstvo% utjeruje i naplauje trabine% on daje preduja#
klijentu% on izdaje -or#ulare i sl!% dok klijent% odnosno prodavatelj potraivanja plaa -aktoru
naknadu (jednokratna naknada i ka#ata) za pruene uslu$e!
/stale prednosti -aktorin$a kako za kup"a tako i za prodavatelj su:
22
pobolj&anje likvidnosti
#o$unost ekspanzije poslovanja
poveanje prodaje i vea konkurentnost
#o$unost dodatne od$ode plaanja!
Nreba na$lasiti da% pored o0i$lednih prednosti% -aktorin$ tako,er i#a nedostatke% kao &to su:
22
Dasho-er% B! (2010) .renosti faktoringa GonlineH% Dostupno na: http:IIJJJ!ra"unovodja!hrI22Iprednosti1
-aktorin$auniTueidRFBiENpt;'J2h;AE*<"u<o>2dAO<-T"iIU
"opRri$htV1W*'*SDSS:DV1<O-"12--1@LbaL1-2a1b2212OObO-12% G 1!O!2012!H!
22
!bi7
21
*reko#jerno oslanjanje na -aktorin$ ko#paniju #oe rezultirati preko#jerno#
tr$ovino# i po$re&ni# upravljanje#
*reko#jerno oslanjanje na -aktorin$ ko#paniju #oe tako,er rezultirati $ubitko#
izravnih odnosa s klijento#
3eke vrste ko#panija nisu atraktivne za -aktorin$% kao &to su:
#ale ko#panije%
ko#panije 0ija potraivanja potje0u od sa#o nekoliko klijenata
ko#panije s #no$o #alih klijenata
ko#panije sa spekulativni# poslo#
ko#panije sa &iroki# spektro# proizvoda koji se prodaju opoj javnosti
Nro&kovi -aktorin$a su obi0no vei ne$o tro&kovi bankarskih kredita% tako da je "ijena
kona0no$ proizvoda tako,er vea
:zvozni"i #oraju osi$urati da ne#a nesla$anja s kup"i#a u po$ledu
3eki kup"i ne ele da budu uklju0ene dru$e strane% osi# prodavatelja
6aktorin$ je kratkoro0no -inan"iranje i ne #oe zadovoljiti sve poslovne potrebe
Do -aktorin$a dolazi sa#o kada je -aktor zaista si$uran u solventnost klijenta
6aktorin$ ko#panije pre-eriraju klijente s vei# poslovi#a
Sa#o -aktorin$ bez re$resa osloba,a klijenta od rizika naplate! + svi# dru$i#
slu0ajevi#a% klijent ostaje od$ovoran za neizvr&enje obveza (0ak i za diskontirana
potraivanja)
Klijent #oe pretrpiti znatan $ubitak dohotka% uzi#ajui u obzir sve provizije i rizik
$ubitka koji je uklju0en!
:=@=A= (govor o faktoringu
+$ovor o -aktorin$u (*rilo$ 1!) je u$ovor koji# se klijent obvezuje -aktoru (obi0no banka)
"edirati sve kratkoro0ne trabine iz u$ovora o isporu"i robe i pruanja uslu$a prije njihove
dospjelosti ($lobalna "esija)% a -aktor se obvezuje uz naknadu prihvatiti ponu,ene poslove ako
$a zadovoljava platena sposobnost klijentovih dunika% s obavje&tavanje# (noti-ika"ijo#) ili
bez obavje&tavanja dunika o to# prijenosu% a rizik naplate trabina snosi ili klijent ili -aktor!
6aktor preuzi#a ujedno i upravljanje klijentovi# trabina#a kao &to su ispitivanje platene
sposobnosti dunika% vo,enje knji$ovodstva% opo#injanje% utjerivanje du$ova i sl!
2<
+$ovor o -aktorin$u kao #oderan u$ovor poslovno$ pro#eta proistekao iz le' mercatorie je
ino#inantan% dvostrano obvezujui% teretan% trajan i intuitu personae u$ovor! :ako se u$ovor o
2<
=oren"% B! (1LLO) Rje#nik trgova#kog prava% ;a$reb: .as#edia% str! A1<!
22
-aktorin$u naj0e&e zaklju0uje u pis#eno# obliku % ona nije zakonska -or#a niti je uvjet
nje$ove e$zisten"ijalnosti!
+0estala praksa zaklju0ivanja u$ovora o -aktorin$u iz#e,u banaka i #alih odnosno srednjih
poduzea utje"ala je na razvoj -or#ularno$ prava% jer se on u pravilu zaklju0uje kao u$ovor
po pristupu uno&enje# opih uvjeta poslovanja banaka koji se unaprijed objavljuju odre,ujui
-iziono#iju odnosa iz#e,u u$ovornih strana! ;bo$ to$a ne treba zane#ariti ni sve prisutnija
teorijska stajali&ta izvedena iz stavova sudske prakse i slubenih stavova or$ana kontrole
poslovanja banaka o de-iniranju -aktorin$a kao bankarsko$ posla i sredstva realiza"ije
knji$ovodstvenih potraivanja od strane banke!
+ pravnoj teoriji postoje razli0ita stajali&ta u po$ledu ele#enata koji do#iniraju ili tvore
strukturu u$ovora o -aktorin$u! + teoriji tr$ova0ko$ prava postoje shvaanja da je u$ovor o
-aktorin$u% sastavljen od "esije% predu$ovora i $lavno$ u$ovora! 3a &to se nadovezuje
teorijsko stajali&te da je -aktorin$ u osnovi bio okvirni u$ovor ili sa#o predu$ovor! Nako se u
nje#a0koj teoriji u$ovor o -aktorin$u pro#atra kao okvirni u$ovor koji# se zasniva trajniji
odnos u ko#e postoji opa ponuda klijenta i otkup ponu,enih potraivanja od strane -aktora!
2A
3eki autori s#atraju da strukturu u$ovora o -aktorin$u treba sa$ledavati ovisno od -unk"ija
koje je na sebe preuzeo -aktor% konkretne vrste u$ovora o -aktorin$u% stvarne na#jere
u$ovara0a% te prisustva razli0itih ele#enata obli$a"ijske prirode koji#a se na izvjestan na0in
uspostavlja nje$ova sloena ali nadasve har#oni0na "jelina (npr! prodaje% $lobalne "esije%
kredita% zastupanja% itd!)!
2@
:=?= Zakonska regulativa faktoringa i njegova meHunarodna udruFenja
Kada se $ovori o -aktorin$u u 'rvatskoj vani zakoni koje valja spo#enuti% a koji uklju0uje
re$ulativu -aktorin$a su:
2O
1! ;akon o posredovanju i zastupanju u osi$uranju
2A
=oren"% B! (1L??) +govor o faktoringu% ;a$reb: Xkolska knji$a% str!112!
2@
!bi% str!2!
2O
Froatia -a"torin$ (200@) $ factoringu 5 *akoni i okumenti GonlineH% ;a$reb: Froatia -a"torin$ d!o!o!%
Dostupno na: http:IIJJJ!"roatia-a"torin$!"o#Idnn<I/-a"torin$uI;akoniidoku#entiItabidI11OIDe-ault!aspY%
G2!O!2012!H!
22
+ ovo# ;akonu -aktorin$u se spo#inje u 0lanku @! $dje se de-inira da: Z/sobe iz
stavka 2! ovo$a 0lanka
2?
ne s#iju i#ati dioni"e ili vlasni0ke udjele u dru&tvi#a za
osi$uranje% pravni# osoba#a koje se bave posredovanje# u osi$uranju% dru&tvi#a za
upravljanje investi"ijski# -ondovi#a% dru&tvi#a za upravljanje #irovinski#
-ondovi#a% #irovinski# osi$uravajui# dru&tvi#a% brokerski# dru&tvi#a i
ovla&teni# dru&tvi#a% pravni# osoba#a koje se bave
poslovi#a leasin$a i -aktorin$a kao i s nji#a povezanih osoba!7
2L
8lanak 1A! spo#inje -aktorin$ kao djelatnost koju obavlja A$en"ija za nadzor
-inan"ijskih uslu$a% a kae: Z+ obavljanju javnih ovlasti A$en"ija je ovla&tena:
obavljati nadzor nad poslovanje# subjekata nadzora utvr,enih u propisi#a iz to0ke 1!
ovo$a 0lanka
<0
te pravnih osoba koje se bave poslovi#a -aktorin$a% osi# ako ih banke
obavljaju unutar svoje re$istrirane djelatnosti i nala$ati #jere za uklanjanje utvr,enih
nezakonitosti i nepravilnosti9
<1
2! ;akon o banka#a
8lanak @! spo#inje -aktorin$ kao -inan"ijske uslu$e koje su banke ovla&tene
obavljati!
<2
2! ;akon o devizno# poslovanju
8lanak 11! spo#inje -aktorin$ u s#islu kreditnih poslova odnosno
ko#er"ijalnih kredita u koje spada i -aktorin$!
<2
<! ;akono# o sprje0avanju pranja nov"a i -inan"iranja teroriz#a (33 ?OI0?)!
3ajvaniji zakon u sklopu koje$ se donose razli0iti pravilni"i vezani za -atorin$ je ;akon o
'rvatskoj a$en"iji za nadzor -inan"ijskih uslu$a!
<<
:=?=@= *eHunarodna udruFenja faktoringa
2?
*redsjednik i 0lanovi +pravno$ vijea A$en"ije i zaposleni"i u stru0ni# sluba#a A$en"ije!
2L
3arodne novine (1LLL!) *akon o posreovanju i )astupanju u osiguranju (33 2OILL)% ;a$reb: 3arodne
novine d!d!% 0l!@!
<0
donositi provedbene propise na te#elju ovo$a ;akona% zakona koji ure,uju tri&te kapitala% investi"ijske i
dru$e -ondove% preuzi#anje dioni0kih dru&tava% #irovinska osi$uravajua dru&tva% osi$uranje i reosi$uranje te
-inan"ijske uslu$e% kao i dru$ih zakona kada je to ti# zakoni#a ovla&tena!
<1
3arodne novine (1LLL!) *akon o posreovanju i )astupanju u osiguranju (33 2OILL)% ;a$reb: 3arodne
novine d!d!% 0l!1A!
<2
3arodne novine (2002) *akon o bankama (88 9:;<==<)% ;a$reb: 3arodne novine d!d!% 0l!@!
<2
3arodne novine (2002) *akon o evi)nom poslovanju (88 >?;<==@)% ;a$reb: 3arodne novine d!d!% 0l!11!
<<
3arodne novine (200A) *akon o na)oru financijskih usluga (33 1<0I0A)% ;a$reb: 3arodne novine d!d!!
2<
8lanstvo u .e,unarodno# udruenju -aktorin$a (en$! !nternational "actoring -ssociation 1
!"-) je otvoreno za sve banke i -inan"ijske ko#panije koje obavljaju -inan"iranje ili -aktorin$
kroz kupnju -aktura ili dru$ih oblika potraivanja! Svi 0lanovi #oraju se pridravati eti0ko$
kodeksa !"-1e!
!"- je svjetska najvea or$aniza"ija za -aktore i tr$ova0ko C -inan"ijske ko#panije! !"- nudi
razne robe i uslu$e -aktorin$ $rupa#a uklju0ujui diskusijske $rupe% konven"ije% te0ajeve%
sastanke% povoljnije proizvode i sli0no!
Filj !"-1e je po#oi -aktorin$ zajedni"i pruanje# in-or#a"ija% obu0avanje#% kupovno#
#oi i resursi#a! /snovana je 1LLL! $odine!
<A

:=?=? 4rvatska udruFenja faktoringa
3ajpoznatije hrvatsko udruenje -aktorin$a je Froatia 6aktorin$ d!o!o!% dru&tvo za pruanje
-aktorin$ uslu$a i -inan"ijsko savjetovanje i 100K su vlasni&tvu hrvatskih $ra,ana! +nutar
svo$ djelovanja Froatia 6aktorin$ d!o!o! siner$ijski# u0inko# kapitala i intelektualnih
poten"ijala pokree nove pro"ese i potpo#ae $ospodarstvenike! *rvenstveno u njihovi#
poduzetni0ki# pothvati#a i razvoju tvrtki% a daju i# i potporu pri stabiliza"iji -inan"ijskih
tijekova i o#o$uavaju ubrzani i stabilni razvoj na do#ae# i #e,unarodni# tri&ti#a!
=lavni partneri su -inan"ijske institu"ije u ze#lji i inoze#stvu% a tu se prvenstveno #isli na
najzna0ajnije bankarske $rupa"ije% dravnu upravu% #e,unarodne i dru$e -inan"ijske i
$ospodarske institu"ije! Nako,er su preko svojih partnera povezani s #e,unarodni#
udruenji#a za -aktorin$!
<@
Nvrtka *rvi -aktor d!o!o! je prvo hrvatsko poduzee spe"ijalizirano za do#ai i inoze#ni
-aktorin$% otkup kratkoro0nih nedospjelih potraivanja s roko# dospjelosti do 1?0 dana! Dio
su =rupe *rvi 6aktor koja je 0lan najvee #e,unarodne -aktorin$ udru$e 6a"tors Fhain
:nternational% a rije0 je o udruenju 212 vodeih dru&tava za -aktorin$ iz @1 ze#lje svijeta! S
<A
Fharter Fapital (2012) Charter Capital is a Member of the !nternational "actoring -ssociation GonlineH%
'ouston: Fharter Fapital C 6a"torin$ .ade Si#ple% Dostupno na:
http:IIJJJ!"harter"apitalusa!"o#IinternationalM-a"torin$Masso"iation!ht#l% GO!@!2012!H!
<@
Froatia -a"torin$ (2012) $ nama 5 $ Croatia factoringu GonlineH% Dostupno na:
http:IIJJJ!"roatia-a"torin$!"o#Idnn<I/na#aI/Froatia-a"torin$uItabidI12AIDe-ault!aspY% G 1A!@!2012!H!
2A
povezani# tvrtka#a prisutni su u Sloveniji% 'rvatskoj% >i'% Srbiji% 8e&koj i Slova0koj% a osi#
sjedi&ta u ;a$rebu i#aju i dislo"irane urede u Splitu% Rije"i i /sijeku!
:=:= AnaliEa trFita faktoringa u 4rvatskoj i u svijetu
6aktorin$ je u svijetu do#inantan izvor -inan"iranja baziran na i#ovini! *osljednjih $odina
biljei zna0ajan rast% posebno u ze#lja#a u tranzi"iji! + svijetu je -aktorin$ ve jedinstveno
prihvaen i od vitalno$ je zna0aja za #ala i srednja poduzea! /no i#a potporu vladinih
ureda i sredi&njih banaka dilje# svijeta! Kako #e,unarodna tr$ovina nastavlja s rasto# tako u
svijetu postoje velike #o$unosti za -aktorin$ industriju! Kako #e,unarodni -aktorin$ djeluje
na sli0an na0in kao do#ai -aktorin$% izvozni"i ele tako,er biti konkurentni i na sloeniji#
svjetski# tri&ti#a!
<O
6aktorin$ je dobro uspostavljen i u ze#lja#a u razvoju kao i u oni# visoko
industrijalizirani#! + razli0iti# azijski# ze#lja#a% rast -aktorin$a kroz $odine je dra#ati0an%
dok u Qatinskoj A#eri"i% -inan"ijske institu"ije se nastavljaju pridruivati industriji! Sli0an
rast do$odio se i u Srednjoj Duropi% >alti0ki# ze#lja#a i Srednje# :stoku! Danas $otovo
svaka industrija #oe pro-itirati od -aktorin$a!
+spore,ujui europske drave pre#a do#ae# i izvozno# -aktorin$u% pre#a poda"i#a iz
2010!
<?
#oe se za#ijetiti da je najvei uvozni -aktorin$ i#ala Belika >ritanija dok je najvei
izvozni -aktorin$ i#ala 3je#a0ka! (Nabli"a 1!)
;e#lja sa naj#anji# do#ai# -aktorin$o# je >osna i 'er"e$ovina% a slijede je .alta i
Qukse#bur$! /si# Belike >ritanije koja i#a daleko najvei do#ai -aktorin$% ze#lje sa
visoki# do#ai# -aktorin$o# su i 6ran"uska sa 1<1%<10 #ilijuna eura% te :talija sa 1<2%@?@
#ilijuna eura! 'rvatska u usporedbi sa ti# ze#lja#a i#a vrlo nizak -aktorin$ od sve$a 2%1A2
#ilijuna eura% ali u usporedbi sa susjedno# >:' je relativno visok% 0ak pet puta vei!
<O
6a"tors Fhain :nternational (2012!) Annual RevieJ 2012! GonlineH% A#sterda#: 6a"tors Fhain :nternational%
Dostupno na: http:IIJJJ!-"i!nlIi#a$esI-"iMannualMrevieJM2012!pd-% G10!O!2012!H% str! 22!
<?
!bi% str!22!
2@
!abli>a @= Doma5i i iEvoEni faktoring europskiG Eemalja u ?7@@= godini 1u milijunima
eura2
doma5i meHunarodni ukupno
Austrija O%00L 1%LOO ?%L?@
3elgija 2?%O0< L%A00 2?%20<
3$4 20 1A <A
3ugarska ?00 210 1%010
4rvatska 2%1A2 11@ 2%2@L
.ipar 2%O00 A? 2%OA?
'eka 2%?@A 1%2A0 A%11A
Danska A%A10 2%@A0 L%1@0
Estonija LO2 1L2 1%1@<
Finska 11%0A0 1%LA0 12%000
Fran>uska 1<1%<10 22%1O0 1O<%A?0
%jemaka 11L%120 2?%1<0 1AO%2@0
&rka 12%@?A 2%0<@ 1<%O21
*aHarska 2%<AA 2@2 2%?1O
$rska 1O%0<O 1%2?2 1?%220
$talija 1<2%@?@ 22%<L@ 1AO%1?2
,atvija 200 1O1 2O1
,itva OLA 1%22L 2%12<
,uksemburg 1OO 2 1?0
*alta 1A0 A0 200
%iEoEemska 20%000 1@%000 <@%000
%orveka 1<%22< 2%0@1 1@%2LA
Poljska 1<%200 2%O00 1O%L00
Portugal 2<%?12 2%0@O 2O%?OL
#umunjska 1%L22 @@0 2%A?2
#usija 20%L<< 220 21%1O<
Srbija O2@ 200 L2@
Slovaka ?10 2@1 1%1O1
Slovenija <10 1<0 AA0
Ipanjolska 10L%0?2 12%0<2 122%12A
Ivedska 2?%2AL 1%000 2L%2AL
Ivi>arska 2%2A2 L? 2%<A0
!urska 2A%AL1 2O? 20%?@L
(krajina L22 22 LAA
-elika 3ritanija 2<L%@@< 1?%<1@ 2@?%0?0
((P%" @67?B6BB; @C?6?B: @6?@96;@@
:zvor: 6a"tors Fhain :nternational (2012!) Annual RevieJ 2012! GonlineH% A#sterda#: 6a"tors Fhain
:nternational% Dostupno na: http:IIJJJ!-"i!nlIi#a$esI-"iMannualMrevieJM2012!pd-% G10!O!2012!H% str! 22!
=ledajui na a#eri0ke drave (Nabli"a 2!) najvei do#ai i izvozni -aktorin$ i#aju SAD!
2O
!abli>a ?= Doma5i i iEvoEni faktoring amerikiG Eemalja u ?7@@= godini 1u milijunima
eura2
doma5i meHunarodni ukupno
Argentina <AA 20 <OA
3olivija 22 2 2A
3raEil <A%A?0 <2 <A%@22
anada <%L?1 202 A%2?<
'ile 20%000 1%A00 21%A00
olumbija <%OL0 200 <%LL0
4onduras 0 20 20
*eksiko 21%0A? 1@ 21%0O<
Panama O00 0 O00
Peru 2%2@O 1L< 2%<@1
SAD L0%000 1A%000 10A%000
((P%" @;C6;8: @96:7C ?796@9@
:zvor: 6a"tors Fhain :nternational (2012!) Annual RevieJ 2012! GonlineH% A#sterda#: 6a"tors Fhain
:nternational% Dostupno na: http:IIJJJ!-"i!nlIi#a$esI-"iMannualMrevieJM2012!pd-% G10!O!2012!H% str! 22!
.e,u a#eri0ke drave koje tako,er i#aju visoki do#ai -aktorin$ spadaju SAD% a slijede
>razil i .eksiko! Xto se ti0e #e,unarodno$ -aktorin$a% nakon SAD1a% najvei #e,unarodni
-aktorin$ i#a 8ile! +kupni -aktorin$ u a#eri0ki# ze#lja#a iznosi 20O%1O1 #ilijuna eura od
0e$a 1?L%?@2 #ilijuna eura otpada na do#ai% a 1O%20L #ilijuna eura na #e,unarodni
-aktorin$!
=ledajui na azijske ze#lje najvei i do#ai i #e,unarodni -aktorin$ i#a Kina (Nabli"a 2!)!
;e#lja koja uope ne sudjeluje u do#ae# -aktorin$u je Koreja% a ze#lje koje tako,er vrlo
#alo sudjeluju u nje#u su Ar#enija sa 10 #ilijuna eura i Bijetna# sa <2 #ilijuna eura!
+ ukupno# #e,unarodno# -aktorin$u veinu 0ini -aktorin$ Najvana i Kine!
!abli>a := Doma5i i iEvoEni faktoring aEijskiG Eemalja u ?7@@= godini 1u milijunima eura2
Doma5i *eHunarodni ((P%"
Armenija 10 < 1<
ina 22L%LA2 <<%L1? 2O<%?O0
4ong ong 1A%0<< 2%2<< 1O%2??
$ndija 2%@A0 1A0 2%?00
$ndoneEija 0 2 2
$Erael 1%200 2A0 1%@A0
)apan 110%1LA 1%0A0 111%1<A
)ordan 0 12 12
2?
oreja 0 ?%0?O ?%0?O
,ibanon 210 1O 22O
*aleEija ?<0 210 1%0A0
atar <A 20 OA
Singapur <%2O0 2%200 @%@O0
!ajvan O@%000 2%?00 OL%?00
!ajland 2%0O0 10 2%0?0
(nited Arab
Emirates
1%000 OA0 1%OA0
-ijetnam <2 2A @O
((P%" AAA6;?; 8A6787 B7;6;;;
:zvor: 6a"tors Fhain :nternational (2012!) Annual RevieJ 2012! GonlineH% A#sterda#: 6a"tors Fhain
:nternational% Dostupno na: http:IIJJJ!-"i!nlIi#a$esI-"iMannualMrevieJM2012!pd-% G10!O!2012!H% str! 22!
Xto se ti0e hrvatsko$ tri&ta% iako je -aktorin$ relativno kasno u&ao na hrvatsko tri&te ono se
ipak po0elo brzo razvijati! *oslove -aktorin$a u Republi"i 'rvatskoj obavljaju kreditne
institu"ije i dru&tva re$istrirana za obavljanje poslova -aktorin$a! 3adzor nad dru&tvi#a
re$istrirani# za obavljanje poslova -aktorin$a u nadlenosti je 'rvatske a$en"ije za nadzor
-inan"ijskih uslu$a% dok su kreditne institu"ije koje obavljaju poslove -aktorin$a unutar svoje
re$istrirane djelatnosti u nadlenosti 'rvatske narodne banke! *oda"i ovdje izneseni dani su
te#elje# A$en"iji dostupnih podataka o dru&tvi#a re$istrirani# za obavljanje poslova
-aktorin$a budui da osnivanje% li"en"iranje i poslovanje dru&tava koja obavljaju poslove
-aktorin$a nije re$ulirano posebni# propisi#a ve je zakonski okvir za nadzor nad dru&tvi#a
re$istrirani# za obavljanje poslova -aktorin$a de-iniran ;akono# o 'rvatskoj a$en"iji za
nadzor -inan"ijskih uslu$a (33 1<0I0A) i ;akono# o sprje0avanju pranja nov"a i -inan"iranja
teroriz#a (33 ?OI0?)!
Do 21!12!2010! dru&tva koja obavljaju poslove -aktorin$a dostavljaju Statisti0ka izvje&a
polu$odi&nje% a od 01!01!2011! dru&tva koja obavljaju poslove -aktorin$a dostavljaju ista
tro#jese0no! *re#a poda"i#a iz Statisti0kih izvje&a
<L
dru&tava re$istriranih za obavljanje
poslova -aktorin$a% prikupljeni# od dru&tava za koje A$en"ija i#a saznanja da obavljaju
poslove -aktorin$a% na dan 21!02!2011!% devetnaest je dru&tava koja obavljaju poslove
-aktorin$a od 0e$a se A dru&tava nalazi u neposredno# veinsko# vlasni&tvu nerezidenata%
dok je njih 1< u vlasni&tvu rezidenata!
<L
'A36A R:*D (2011) 1vartalni bilten AB GonlineH% ;a$reb: 'rvatska a$en"ija za nadzor -inan"ijskih uslu$a%
G20!@!2012!H% str! @2!
2L
/sa#naest dru&tava or$anizirano je kao dru&tvo s o$rani0eno# od$ovorno&u% dok je jedno
dru&tvo or$anizirano kao dioni0ko dru&tvo! + dru&tvi#a koja obavljaju poslove -aktorin$a na
dan 21!02!2011! zaposleno je 1LO osoba! A$re$irana aktiva dru&tava koja obavljaju poslove
-aktorin$a na dan 21!02!2011! iznosi A%OO #ilijardi kuna 0i#e biljei la$ani porast (0%<<K) u
odnosu na dan 21!12!2010!% kada je ukupna aktiva iznosila A%OA #ilijardi kuna! (Nabli"a <!)
!abli>a A= Agregirana aktiva drutava koja obavljaju poslove faktoringa u #epubli>i
4rvatskoj u 4# 1:@=@?=?7@7= J :@=:=?7@@=2
:zvor: 'A36A R:*D (2011) 1vartalni bilten AB% ;a$reb: 'rvatska a$en"ija za nadzor -inan"ijskih uslu$a% str!
@2!
Nri&te -aktorin$a u Republi"i 'rvatskoj karakterizira visoka kon"entra"ija jer se na najvee
dru&tvo po visini aktive (Drste -aktorin$ d!o!o!) odnosi <2%@0K ukupne aktive dru&tava koja
obavljaju poslove -aktorin$a% dok udjel prvih triju dru&tava po visini aktive (Drste -aktorin$
d!o!o!% Rai--eisen -aktorin$ d!o!o! i *rvi -aktor d!o!o!) 0ini ?<%L@K ukupne aktive! Kratkotrajna
i#ovina na dan 21!02!2011! iskazana je u iznosu od A%@L #ilijardi kuna te 0ini L?%A<K aktive
pri 0e#u se na potraivanja po osnovi -aktorin$a odnosi 2%<2 #ilijardi kuna ili <1%L1K
ukupne aktive% na eskont #jeni"a 1%<2 #ilijardi kuna ili 2<%@?K% dok dani depoziti u iznosu
od 1%22 #ilijarde kuna 0ine 22%01K ukupne aktive dru&tava koji obavljaju poslove -aktorin$a!
20
:#ovina dru&tava koja obavljaju poslove -aktorin$a najvei# se dijelo# -inan"ira krediti#a
inoze#nih banaka i -inan"ijskih institu"ija tako da du$oro0ne i kratkoro0ne obveze pre#a
inoze#ni# banka#a i -inan"ijski# institu"ija#a u iznosu od <%O1 #ilijarde kuna 0ine ?1%AAK
ukupne pasive na 21!02!2011! $odine! Krediti do#aih banaka i -inan"ijskih institu"ija u
iznosu od A2L%12 #ilijuna kuna 0ine L%1OK ukupne pasive dru&tava koja obavljaju poslove
-aktorin$a% dok kapital i rezerve s iznoso# od 2<0%00 #ilijuna kuna 0ine <%1AK pasive
dru&tava koja obavljaju poslove -aktorin$a na 21!02!2011! $odine! 3ajvei porast u odnosu na
21!12!2010! iskazana je u stav"i /d$o,eno plaanje tro&kova i prihodi budue$ razdoblja za
<?%?@K% a najvee s#anjenje je iskazano u stav"i /stale du$oro0ne obveze za 1A%@2K!
A$re$irana pasiva pre#a zadnji# objavljeni# poda"i#a 'A36A1e prikazana je Nabli"o# A!
!abli>a B= Agregirana pasiva drutava koja obavljaju poslove faktoringa u #epubli>i
4rvatskoj u 4# 1:@=@?=?7@7= J :@=:=?7@@=2
:zvor: 'A36A R:*D (2011) 1vartalni bilten AB% ;a$reb: 'rvatska a$en"ija za nadzor -inan"ijskih uslu$a% str!
@2!
+kupni prihodi djelatnosti -aktorin$a u razdoblju od 01!01!1 20!0L!2011! iznose A<@%<L
#ilijuna kuna% dok ukupni rashodi iznose <@1%?@ #ilijuna kuna! + strukturi ukupnih prihoda u
razdoblju od 01!01!120!0L!2011! dvije najzna0ajnije stavke su prihodi od ka#ata sa udjelo#
od <L%2<K te ostali poslovni prihodi s udjelo# od 2L%?2K!
3ajzna0ajnija stavka u ukupni# rashodi#a su ostali poslovni rashodi koji 0ine AL%@2K
ukupnih rashoda! Dobit prije poreza na dobit djelatnosti -aktorin$a za razdoblje 01!01!1
20!0L!2011! iskazana je u iznosu od ?<%@2 #ilijuna kuna! S obziro# da dru&tva koja obavljaju
poslove -aktorin$a nisu obvezna u kvartalni# izvje&i#a obra0unavati porez na dobit% analiza
je ra,ena te#elje# kate$orije dobitI$ubitak prije poreza na dobit! Bolu#en transak"ija
21
predstavlja ku#ulativni iznos otkupljenih -aktura kod poslova -aktorin$a% ku#ulativni iznos
eskontiranih #jeni"a kod poslova eskonta #jeni"a te danih zaj#ova u razdoblju od 01!01! do
20!0L!2011! $odine!
A0
+ ukupno# volu#enu transak"ija najzna0ajnije stavke su -aktorin$ sa udjelo# od @<%0@K te
eskont #jeni"a 0iji je udjel 2<%<<K! + strukturi -aktorin$a do#inira do#ai -aktorin$ sa
udjelo# od LA%AOK! (Nabli"a @!)
!abli>a 8= -olumen transak>ija drutava koja obavljaju poslove faktoringa u #epubli>i
4rvatskoj u raEdoblju 7@=7@=K:7=7C=?7@@= godine 1u 777 kn2
:zvor: 'A36A R:*D (2011) 1vartalni bilten A@% ;a$reb: 'rvatska a$en"ija za nadzor -inan"ijskih uslu$a% str!
@2!
*rvo spe"ijalizirano -aktorin$ dru&tvo u 'rvatskoj je *rvi -aktor d!o!o! ;a$reb% osnovano
kraje# 2002! $odine% kao 0lani"a =rupe *rvi -aktor d!o!o! Qjubljana! /sniva0i slovensko$
*rvo$ -aktora su 3ova ljubljanska banka i S:D C Slovenska izvozna druba!
6aktorin$ uslu$u u 'rvatskoj pruaju i do#ae banke% #e,u koji#a je prva bila ;a$reba0ka
banka% dok neke% poput Drste banke% 4izvukle5 tu uslu$u iz banke i preba"ile je na posebno
dru&tvo!
+ razvijeniji# ze#lja#a% najzastupljeniji je -aktorin$ bez re$resa!
A1
+ ze#lja#a u razvoju -aktorin$ prua nekoliko po$odnosti u odnosu na dru$e oblike
kreditiranja! *rvo% -aktorin$ #oe biti naro0ito koristan u ze#lja#a sa slabi# zakoni#a o
osi$urano# kreditiranju i nee-ikasni# ste0ajni# siste#i#a zato &to -aktorirana potraivanja
nisu dio i#ovine ko#panije pod ste0aje#! Dru$o% u -aktorin$ odnosu kredit je pri#arno
A0
'A36A R:*D (2011) 1vartalni bilten A@% ;a$reb: 'rvatska a$en"ija za nadzor -inan"ijskih uslu$a% str! @11@2!
A1
Jovi% ;! (2010) Nrendovi razvoja -aktorin$ poslova u D+% +niver)itet 4inergija% str! A1!
22
baziran na kvaliteti -aktoriranih ra0una a ne kvaliteti dunika! Dakle -aktorin$ #oe posebno
biti atraktivan za visokorizi0na #ala i srednja preduzea! 6aktorin$ #oe prebroditi proble#
nedostatka in-or#a"ija o duniku u poslovni# sredina#a sa slabo# in-or#a"ijsko#
in-rastrukturo# ukoliko su -aktori u stanju razviti od$ovarajue baze podataka o platnoj
povijesti i ako su -aktorirani ra0uni obaveze relativno transparentnih -ir#i!
Jedna posebna vrsta -aktorin$a koje sve vi&e dobiva na zna0aju u ze#lja#a u razvoju je
reverse -aktorin$! 3ai#e% u ze#lja#a u razvoju kreditne in-or#a"ije 0esto nisu dostupne &to
zna0i da -aktor na sebe preuzi#a veliki rizik! Nako,er% u ovi# ze#lja#a proble# #o$u
predstavljati i #alverza"ije C lana potraivanja% nepostojei kup"i i sl! C &to usporedo sa
slabi# zakonski# okruenje# i nepostojanje# poslovnih re$istara i kreditnih biroa oteava
identi-i"iranje ovih proble#a! 6aktorin$ sa Zre$reso#9 u ovakvi# slu0ajevi#a ne #ora
s#anjiti -aktorovu izloenost kreditno# riziku budui da u slu0aju ne#o$unosti naplate
potraivanja od dunika% klijent -aktora #oda jednostavno nee i#ati rezerve kapitala da
isplati -aktora! Kod reverse -aktorin$a% -aktor kupuje potraivanja sa#o od visoko1kavlitetnih
kupa"a tako da je kreditni rizik jednak riziku neizvr&enja obaveze visoko kvalitetno$ kup"a% a
ne rizi0no# #alo# ili srednje# poduzeu!
A2
A2
EorthR% R! =! (2002) "actoring% Moern -merican 4t/le! EarsaJ: Eorld >ank Fon-eren"e on te 6a"torin$
:ndustrR!
22
A= F"#FA$!$%& A" %A'$% "S$&(#A%)A "D #$Z$A
A=@= Znaajke forfaitinga
Suprotno usluzi -aktorin$a koji se u$lavno# koristi za prijevre#ene naplate do#aih robnih
transak"ija% -or-aitin$ je sli0na uslu$a koju tvrtke koriste za -inan"iranje izvoznih poslova i
pobolj&anje likvidnosti i svojih nov0anih tokova! /snovna razlika iz#e,u -aktorin$a i
-or-aitin$a je u to#e &to se -aktorin$ odnosi na otkup nov0anih potraivanja% a -or-aitin$ na
otkup #jeni0nih potraivanja!
6or-aitin$ je izvozno -inan"iranje na osnovi otkupa s diskonto# i bez re$resa du$oro0nih
nedospjelih potraivanja% osi$uranih -inan"ijski# instru#ento#!
A2
6or-aitin$ predstavlja ko#er"ijalni instru#ent -inan"iranja koji $odina#a sve vi&e privla0i
panju u bankarsko# i -inan"ijsko# sektoru izvozno orjentiranih ze#alja! Razlo$ to#
interesu je u 0injeni"i da se u #no$i# slu0ajevi#a -or-aitin$ pokazao kao naje-ikasniji i
najpro-itabilniji instru#ent u izvozno# -inan"iranju! Koristi se za izvozne transak"ije vee
vrijednosti kao na pri#jer: kapitalna dobra% potro&a0ka dobra% vozila te konzultantski i
$ra,evinski u$ovori!
6or-aitin$ pobolj&ava cash flow dok ostali bankarski instru#enti ostaju nepro#jenjeni!
6or-aitin$o# se kreditna transak"ija pretvara u $otovinsku% bilan"a stanja je oslobo,ena
potraivanja% bankarskih kredita i neizvjesnih potraivanja!
A<
6or-atin$ ozna0ava:
AA
1! kupovinu potraivanja izvoznika pre#a inoze#stvu bez prava re$resa pre#a
prodavao"u u slu0aju ne#o$unosti naplate o dospijeuP
2! instru#ent -inan"iranja #e,unarodne tr$ovine bezre$resno# prodajo# potraivanja
uz od$ovarajue instru#ente osi$uranjaP
A2
3arodne novine (200?) *akon o sprje#avanju pranja novca i financiranja terori)ma% 33 ?OI0?% ;a$reb:
3arodne novine d!d!!
A<
.ar-in 6a"torin$ and 6or-aitin$ (2012) 6or-aitin$ GonlineH% Dostupno na:
http:IIJJJ!#ar-in-a"tors!$rIht#lIpa$e!aspUQan$V2W*a$e:DVO% G1A!O!2012!H!
AA
Jurkovi% *!% et al! (1LLA) .oslovni rje#nik% ;a$reb: .as#edia% str! 121!
2<
2! diskontiranje kupnje% uz naplatu odre,ene pre#ije (diskonta)% odre,eno$ potraivanja
bez prava na re$res protiv vjerovnika!
:nstru#enti -or-etiranja su ak"eptirane i avalirane #jeni"e &to su ih izdali kreditno sposobni
kup"i uz klauzulu [bez prava re$resa[! + pro"esu -or-etiranja rokovi dospijea potraivanja su
vei od L011?0 dana uobi0ajenih u poslovi#a -aktorin$a% i odnose se na rokove od @ #jese"i
do A $odina!
*ored brojnih #o$unosti u poslovanju do#ai izvozni"i% kako bi pobolj&ali likvidnost% #o$u
se koristiti -or-aitin$o#! No je uslu$a koju banke nude svoji# klijenti#a izvozni"i#a% a rije0
je o otkupu potraivanja koji je u$ovoren uz od$odu plaanja! [6or-aitin$ se koristi u
#e,unarodno# poslovanju kada je izvoz osi$uran doku#entarni# akreditivo#! *re#a to#e%
ako je rije0 o prvoklasni# banka#a% potraivanje je si$urno% a klijent na brz i jednostavan
na0in dolazi do likvidnih sredstava! 6or-aitin$ transak"ija #oe se realizirati u vrlo kratko#
roku% odnosno sredstva isplatiti izvozniku ubrzo nakon izvr&ene isporuke roba ili uslu$a! +
svako# slu0aju najbolje je da se izvoznik obrati -or-aitin$ or$aniza"iji prije zaklju0enja
ko#er"ijalno$ u$ovora ili slanja ponude inopartneru kako bi #u #o$li predloiti banku% na0in
i instru#ent plaanja i -or-aitin$ naknadu koja se tada #oe ukalkulirati u "ijenu izvoznih
roba i uslu$a!
A=@=@= Povijesni raEvoj forfaitinga
*oslovi u vezi kori&tenja #ehaniz#a -or-aitin$a javili su se u nedavnoj pro&losti u uvjeti#a
kada konkuren"iju na tri&tu i #ehaniz#i poti"aja prodaje% koje osi$urava vlada i dravne
or$aniza"ije% nisu vi&e #o$le zadovoljavati% ili su bile nedovoljne da pobude interese
proizvo,a0a i izvoznika opre#e! 3ekada&nja praksa% da kupa"1uvoznik nabavu inoze#ne
investi"ijske opre#e i ko#pletnih objekata ili izvo,a0 radova u inoze#stvu -inan"ira iz
vlastitih sredstava ili oni koja ne pripadaju nje#u ve banka#a ili dru$i# -inan"ijski#
or$aniza"ija#a poslije dru$o$ svjetsko$ rata je u zna0ajnoj #jeri dobila dru$u di#enziju i
karakteristike!
Belika ponuda proizvo,a0a 1 izvoznika investi"ijske opre#e na #e,unarodno# tri&tu stavila
je kup"e 1 uvoznike u poloaj da biraju uvjete i najpovoljnije ponude koje su bile privla0nije
ne sa#o zbo$ $aran"ije kvalitete% dina#ike rokova isporuke% ve i u odnosu na -inan"ijske
2A
uvjete plaanja! Kup"i uvozni"i su se sve vi&e odlu0ivali na zaklju0ivanje uvjeta uvoza
investi"ijske opre#e sa oni# proizvo,a0i#a 1 izvozni"i#a koji su bili u #o$unosti da i#
osi$uraju bolje uvjete plaanja!
.e,uti#% kod kupovine uz od$o,ena plaanja tj! na kredit% u odre,eni# situa"ija#a do$a,alo
se da proizvo,a0i C izvozni"i nisu sa#i raspola$ali dovoljni# sredstvi#a da bi bili u
#o$unosti da osi$uraju prodaju opre#e na kredit% s obziro# na 0injeni"u da se vrlo 0esto
radilo o zna0ajnije# i vee# an$airanju sredstava! *ored to$a% ni vladine spe"ijalizirane
or$aniza"ije za -inan"iranje izvoza% nisu bile uvijek u #o$unosti da osi$uraju dovoljna i
od$ovarajua sredstva! + takvi# uvjeti#a dolazi do pojave jedno$ novo$ oblika -inan"iranja
opre#e u vidu -or-aitin$a!
.i&ljenja pravnih autora o porijeklu -or-aitin$a se razlikuju% pa dok jedni autori s#atraju da je
nastao ?01ih $odina 20! stoljea u SAD% a poto# se pro&irio i na europsko podru0je% sa dru$e
strane% u stranoj pravnoj literaturi se #o$u nai tvrdnje% da je -or-aitin$ proizvod #oderne
europske bankarske prakse% nastao najprije u Xvi"arskoj% da bi nakon to$a doivio &iroku
pri#jenu u #e,unarodni# -inan"ijski# transak"ija#a% i to u SAD% Japanu i Duropi% a
najvaniji# tri&te# -or-aitin$ poslova s#atra se Qondon!
A@
A=@=?= Sudioni>i forfaitinga
+ aktivnosti#a -or-aitin$a sudjeluje nekoliko subjekata i to su naj0e&e:
AO
1! *roizvo,a0 C izvoznik koji na trajnoj osnovi proizvodi investi"ijsku opre#u% izra,uje
ko#pletne objekte% izvodi radove i koji kup"i#a C uvozni"i#a odobrava prodaju na
kredit% ali o 0ijoj realiza"iji ne #oe i ne eli voditi bri$u% nastoji da% jo& u toku
pre$ovora o kupoprodaji% na,e -inan"ijsku or$aniza"iju koja e #u otkupiti
potraivanje!
2! Kupa" C uvoznik koji i#a na#jeru kupiti odre,enu investi"ijsku opre#u% #e,uti#%
po&to #u nedostaju potrebna sredstva za realiza"iju kupovine% obraa se proizvo,a0u C
izvozniku opre#e sa zahtjevo# za od$o,eno plaanje% odnosno za odobravanje
kredita!
A@
Rov0anin% A! (200O) +pravljanje finansijama% :B dopunjeno izdanje% Sarajevo: Dkono#ski -akultet u
Sarajevu!
AO
:nternational 6or-aitin$ asso"iation (2012!) Chat is "orfaiting GonlineH% Dostupno na:
http:IIJJJ!-or-aiters!or$I-or-aitin$IJhat1is1-or-aitin$% G <!O!2012!H!
2@
2! >anka kup"a C uvoznika predstavlja -inan"ijsku or$aniza"iju preko koje se obavljaju
najzna0ajniji poslovi osi$uranja kori&tenja #ehaniz#a -or-aitin$a! >anka kup"a C
uvoznika bavi se aktivnosti#a koje naj0e&e obuhvaaju izdavanje% u korist
proizvodne or$aniza"ije C izvoznika% instru#enta osi$uranja plaanja kao &to su avali
na #jeni"a#a% $aran"ije i dru$o!
<! 6or-aiter je subjekt% -inan"ijska or$aniza"ija koja se -or-aitin$ aktivnosti#a bavi
sa#ostalno i koja tako,e raspolae i dobri# poslovni# veza#a u ze#lji i inoze#stvu
kao i #o$unosti#a da se za izvr&ene isplate potraivanja proizvo,a0aIizvoznika
re-inan"ira na do#ae# ili na #e,unarodno# tri&tu kapitala! 6or-aitin$ aktivnosti#a
bave se velike% u$ledne i dobro poznate banke u ze#lji i inoze#stvu koje raspolau
#reo# -ilijala i korespondentskih odnosa sa banka#a u dru$i# ze#lja#a! 6or-aitin$
aktivnosti#a banke se bave u okviru posebno za te poslove spe"ijaliziranih jedini"a ili
slubi!
A=@=:= Finan>iranje forfaitingom
Kao oblik -inan"iranja javlja se kod krupnih pojedina0nih poslova u isporu"i opre#e%
iz$radnje objekata po siste#u [klju0 u ruke[ ili izvo,enja investi"ijskih radova sa odloeni#
rokovi#a plaanja od pola $odine do nekoliko $odina! Sa stajali&ta prodavatelja 1 proizvo,a0a
radi se o prodaji nje$ovih proizvoda% odnosno uslu$a investitoru na bazi ko#er"ijalno$%
odnosno robno$ kredita! Ako prodavatelj 1 proizvo,a0 ne#a vlastith sredstava da -inan"ira
ko#er"ijalni kredit% on zaklju0uje u$ovor s banko# o -or-aitin$u!
>it to$ u$ovora je u sljedee#:
A?
1! *rodavatelj 1 proizvo,a0 stavlja na banku svoja potraivanja od investitora (kup"a) uz
prijenos instru#enata za naplatu tih potraivanja s rokovi#a dospijea koje je
u$ovorio sa kup"e# (#jeni"a% doku#entarni akreditiv% $aran"ija tree osobe%!!)
2! >anka prihvaa "esiju potraivanja i isplauje no#inalnu vrijednost prenijetih
potraivanja prodavatelju (proizvo,a0u) uz odbitak eskontne ka#ate% provizije i
tro&kova vezanih za taj posao% pri 0e#u se banka obavezuje da e ona snositi rizik
naplate "ediranih potraivanja% odnosno da nee traiti re$res nenaplaenih
potraivanja od proizvo,a0a C prodavatelja!
A?
Buk#ir% >! (200O) .ravo meunaronih pla2anja% ;a$reb: Rri6 plus d!o!o!% str! <?L!
2O
Nako prodavatelj 1 proizvo,a0 dolazi do $otovineP prakti0no on je prodao svoj ko#er"ijalni
kredit ban"i i budui da #u je banka isplatila prenijeta potraivanja u $otovini% sada banka
kreditira kup"a investitora% naplauje "edirana potraivanja po rokovi#a dospijea uz po#o
"ediranih instru#enata plaanja i ti#e% u stvari% vraa datu $otovinu prodavatelju1
proizvo,a0u% a budui da su "edirana potraivanja vea od date $otovine za iznos eskontne
ka#ate% provizija i tro&kova% banka ostvaruje prihod u visini razlike iz#e,u naplaenih
"ediranih potraivanja i uloene $otovine!
;aklju0ivanje u$ovora o -or-aitin$u naj0e&e se prakti"ira kod du$oro0nih investi"ijskih
izvoznih poslova% ali to nikako ne zna0i da se taj sustav -inan"iranja ne #oe pri#ijeniti i kod
istih takvih poslova u ze#lji! *rodavatelju 1 proizvo,a0u -or-aitin$ osi$urava da #oe kup"u
ponuditi povoljnije rokove plaanja% &to #u daje veu &ansu da u$ovori posao% a kup"u
(investitoru) osi$urava kredit za -inan"iranje novih investi"ijskih ula$anja! 3aravno%
prodavatelj 1 proizvo,a0 pri stvaranju ponude% odnosno -or#iranju "ijene koju nudi% #ora
uzeti u obzir da e posao biti -inan"iran iz -or-atin$a i da se pored ostalo$ u "ijenu #oraju
u$raditi tro&kovi eskontne ka#ate% provizija i dru$i tro&kovi koje e platiti ban"i% a kupa"
(investitor) je svjestan da ponu,ena "ijena obuhvaa i tro&kove -inan"iranja!
A=@=A= $nstrumenti forfaitinga
:nstru#enti po$odni za posao -or-aitin$a:
AL
1! #jeni"e% po #o$unosti avalirane ili uz bankovnu $aran"iju
2! doku#entarni akreditiv otvoreni u korist do#ae$ izvoznika
2! doku#entarni akreditivi otvoreni u korist inoze#no$ izvoznika
<! bankovne $aran"ije izdane u korist do#ae$ izvoznika
A! bankovne $aran"ije izdane u korist inoze#no$ izvoznika
.jeni"a je vrijednosni papir koji $lasi na odre,eni iznos nov"a i koja svoje# i#atelju daje
pravo da taj iznos naplati od osobe koja je u #jeni"i nazna0ena kao dunik! .jeni"a je vrlo
jednostavno sredstvo koje "irkulira iz jedno$ #jesta u dru$o% iz jedne drave u dru$u
#ijenjajui prito# vlasnika i izvr&avajui svoju ulo$u! /bveze iz #jeni"e nastaju ono$
trenutka kada izdavatelj #jeni"e preda vrijednosni papir nje$ovo# korisniku! *re#a kriteriju
;akona o #jeni"i razlikuju se:
@0
AL
*>; 6aktorin$ (2012) .roi)voi 5 "orfaiting GonlineH% ;a$reb: *rivredna banka ;a$reb% Dostupno na:
http:II-aktorin$!pbz!hrI-or-aitin$!ht#l% G <!O!2012!H!
@0
3arodne novine (2010!) *akon o mjenici% 33 O<IL<% L2I10% ;a$reb: 3arodne novine d!d!!
2?
trasirana ili vu0ena #jeni"a 1 kod koje izdavatelj #jeni"e (trasant) daje nalo$ dru$oj
osobi (trasatu) da plati u #jeni"i navedeni nov0ani iznos korisniku #jeni"e (re#itentu)
vlastita ili solo #jeni"a1 kojo# se sa#i izdavatelj #jeni"e (trasant) obvezuje isplatiti
#jeni0ni iznos korisniku #jeni"e (re#itentu)
vlastita trasirana #jeni"a1 u kojoj izdavatelj #jeni"e (trasant) ozna0uje sebe kao
trasata
.jeni"a po svo# sadraju predstavlja nov0anu trabinu koja "irkulira u pravno# pro#etu! Da
bi se o#o$uilo brzo i jednostavno preno&enje% to se 0ini u obliku indosa#enta! :ndosa#ent
predstavlja izjavu danu na #jeni"i kojo# i#atelj #jeni"e prenosi svoja prava iz #jeni"e na
treu osobu!
Du$oro0ne #jeni"e dospijevaju u roku due# od $odine dana! Sli0ne su obvezni"a#a po
to#e &to i jedne i dru$e i#aju -iksne datu#e dospijea i daju i#pli"itnu ili ekspli"itnu
ka#atnu stopu! .jeni"e obi0no izdaju #ala poduzea% dok veliki poduzetni"i izdaju i #jeni"e
i obvezni"e! Kad je #jeni"a izdana isklju0ivo za nov0ana sredstva uz tri&nu ka#atnu stopu%
prodat e se po no#inalnoj vrijednosti! + ostali# slu0ajevi#a doi e do diskonta ili pre#ije
koja se treba a#ortizirati tijeko# vijeka trajanja #jeni"e!
Doku#entarni akreditiv je akreditiv pri koje# je podno&enje doku#enata nazna0enih u
sa#o# akreditivu ban"i od strane korisnika uvjet ispunjenja akreditivne obveze! / koji# e
se doku#enti#a raditi zavisi od uputa ban0ino$ nalo$odav"a pri traenju otvaranja akreditiva!
Balja o0ekivati da e se raditi o doku#enti#a koje su ban0in nalo$odava" kao (naj0e&e)
kupa" i prodavala" u svoje# u$ovoru nazna0ili uz obvezu kup"a da pribavi akreditiv! .e,u
doku#ente koji se zahtijevaju kao uvjet isplate akreditiva uvr&uju se -aktura% prijevozna
isprava% poli"a osi$uranja% lista pakovanja% atesti o kvaliteti robe!
@1
>ankovna $aran"ija (en$l! bank $uarantee%nje#! >ank$arantie) je instru#ent osi$uranja
plaanja ili izvr&enja u$ovornih obveza koji# banka $arantira da e nalo$odava" $aran"ije u
u$ovoreno# roku ispuniti sve obveze navedene u $aran"iji pre#a korisniku $aran"ije% a ako
ih ne izvr&i% da e to u0initi sa#a banka ili e korisniku nadoknaditi &tetu!
@2
=aran"ija je vrlo
si$uran instru#ent osi$uranja plaanja% ukoliko je $aran"iju izdala prvorazredna banka
(-inan"ijska institu"ija)! Dakle% #oe e rei da je $aran"ija onoliko si$uran instru#ent
osi$uranja plaanja koliko je si$urna banka koja ju izdaje! =aran"ijo# se banka obvezuje
@1
=oren"% B! (1LLO) Rje#nik trgova#kog prava% ;a$reb: .as#edia% str! 2<!
@2
Jurkovi% *! et! al (1LLA) .oslovni rje#nik% ;a$reb: .as#edia% str! 2?!
2L
korisniku $aran"ije da e platiti svotu na koju $aran"ija $lasi% ukoliko $lavni dunik ne ispuni
obvezu plaanja! =aran"ija #oe biti uvjetna te bezuvjetna i neopoziva!
A=@=B= Prednosti i nedosta>i forfaitinga
6or-aitin$ prua sljedee prednosti za izvoznika:
@2
pobolj&ava njihovu likvidnost
poveava njihov poten"ijal za zaduivanje
uklanja #o$ue $ubitke zbo$ s#anjene likvidnosti
uklanja rizike rasta ka#atnih stopa u budunosti
uklanja rizike po osnovi -luktuirajuih deviznih te0ajeva
uklanja rizike po osnovi pro#jene boniteta i -inan"ijsko$ statusa dunika
uklanja ad#inistrativne proble#e i pratee tro&kove oko naplate potraivanja!
Ni# prednosti#a suprotstavlja se zna0ajan nedostatak% a to je da je "ijena -inan"iranja pute#
-or-aitin$ potraivanja prili0no visoka i vi&a u odnosu na ostale alternativne #o$unosti
-inan"iranja% jer -or-aiter u "ijenu -inan"iranja izraenu kroz eskontnu stopu uklju0uje
tro&kove -inan"iranja pre#a tekui# tri&ni# uvjeti#a% rizike i tro&kove ad#inistra"ije!
Nro&kove pokria ko#er"ijalno$ rizika u pravilu snosi uvoznik koji osi$urava $aran"iju svoje
banke za pravovre#eno izvr&avanje svojih obveza plaanja u poslu uvoza robe na kredit!
;bo$ to$a #oe se s#atrati kako su ovi tro&kovi neutralni na stranke u -or-aitin$ poslu!
Beli0ina politi0ko$ ili trans-erno$ rizika -or-aiter pro"jenjuje pre#a konkretni# pravili#a
ze#lje dunika i tri&ni# o"jena#a rizika! Nro&kovi pokria ovo$ rizika su znatni i #o$u
varirati od 0%A0 do AK% zavisno od ze#lje dunika! Nro&kovi re-inan"iranja% uklju0ujui rizik
kretanja ka#atnih stopa% baziraju se na pravili#a euro C valutno$ tri&ta za -inan"iranje u
odre,enoj valuti na odre,eni rok uklju0ujui i tro&kove ter#insko$ pokria! ;a tro&kove
aran#ana i ad#inistra"ije -or-aitin$ or$aniza"ija zara0unava 0%A0K na stanje obveze!
Svi ovi tro&kovi se objedinjavaju i izraavaju u -unk"iji eskontne stope koju -or-aitin$
or$aniza"ija zara0unava na #jese0noj osnovi!
@<
A=@=8= Primjer forfaitinga
6or-aitin$ se sastoji od nekoliko koraka:
@A
@2
.ladenovi% /! (2010) 6or-etiranje kao jedan od oblika -inan"iranja izvoza% Bankarstvo% 2L (21<)% str! 12?!
@<
.ladenovi% /! (2010) 6or-etiranje kao jedan od oblika -inansiranja izvoza% >ankarstvo% 2L (21<)% str! 12<!1
1<O!
<0
1! Nijeko# pre$ovora iz#e,u izvoznika i uvoznika za nabavu robe% izvoznik se raspituje
za uvjete kreditiranja!
2! :zvoznik pristupa -or-aiteru i raspituje se da li je on spre#an pruiti kredit i koliko bi
zapravo on ko&tao! + ovoj -azi -or-aiter #ora znati:
ze#lju uvoznika
uvoznikovo i#e
vrstu robe
vrijednost robe
o0ekivani datu# po&iljke
uvjete otplate koje zahtijeva od uvoznika
hoe li uvoznikove obveze biti zaja#0ene od banke i ako da koje su to!
2! 6or-aiter prua uvozniku naznaku uklju0enih tro&kova! + ovoj -azi ni jedna strana se
ne obvezuje na ni&ta
<! Kada se detalji tr$ovinsko$ u$ovora potvrde% ali obi0no prije potpisivanja izvoznik
trai od -or-aitera obvezu kupnje duni0kih obveza nastalih pod izvozni# poslo#
A! 6or-aiter izdaje obvezu koja je prihvaena od izvoznika i koja je obvezujua za obje
strane! Na obveza sadri sljedee to0ke:
pojedinosti o te#eljni# tr$ova0ki# transak"ija#a
prirodu duni0kih instru#enata koje e biti kupljene od strane -or-aitera
ka#atna stopa koja se pri#jenjuje% zajedno sa svi# ostali# tereenji#a
doku#enti koje zahtijeva -or-aiter kako bi dobio potvrdu da je du$ valjan i da
postoji
zadnji datu# kada izvoznik #oe dostaviti doku#ente -or-aiteru
@! :zvoznik potpisuje tr$ovinski u$ovor sa uvozniko# i dostavlja robuP
O! + za#jenu% ako je potrebno% uvoznik pribavlja $aran"iju svoje banke% daje doku#ente
koje izvoznik zahtijeva kako bi se zavr&io -or-aitin$! Nu raz#jenu doku#enata obi0no
obavlja banka!
?! :zvoznik dostavlja doku#ente -or-aiteru koji ih provjerava i plaa svoju obvezu kako
je do$ovoreno
L! Kako je to plaanje bez robe% izvoznik vi&e ne#a interesa za tu transak"iju! No je sad
na -or-aiteru koji skuplja budua plaanja od uvoznika i -or-aiter snosi sav rizik
neplaanja
Nipi0an tijek pro"edure kod -inan"iranja -or-aitin$o# prikazan je na sli"i <!
Slika A=< Pro>edura tipine transak>ije forfaitinga
@A
:nternational -or-aitin$ Asso"iation (2012) "orfaiting &'ample GonlineH% Dostupno na:
http:IIJJJ!-or-aiters!or$I-or-aitin$IeYa#pleI% G1A!@!2012!H!
<1
:zvor: .ar-in1 6a"tors and -or-aiters (2012) 6or-aitin$ C pro"edura tipi0ne transak"ije% Dostupno na:
http:IIJJJ!#ar-in-a"tors!$rIht#lIpa$e!aspU*a$e:DVOWQan$V2% G1A!O!2012!H!
A=?= Zakonska regulativa forfaitinga i njegova meHunarodna udruFenja
6or-aitin$ je u najveoj #jeri odre,en ;akono# o devizno# poslovanju $dje se spo#inje u
0lanku 11! kao: 4Ko#er"ijalni krediti% u s#islu ovo$a ;akona% od$ode su plaanja% odnosno
plaanja unaprijed robe i uslu$a! Ko#er"ijalni# kredito# s#atra se i -inan"iranje od banke
od$ode plaanja i plaanja unaprijed te poslovi otkupa potraivanja (-aktorin$ i -or-aitin$)
ako osnovni posao% koji je podlo$a za nastalo potraivanje% i#a obiljeja ko#er"ijalno$a
kredita!7
@@
/si# to$a -or-aitin$ se spo#inje i u ;akonu o sprje0avanju pranja nov"a i -inan"iranja
teroriz#a u 0lanku 2! $dje se ozna0avaju poj#ovi! Nu se -or-aitin$ spo#inje kao: 4izvozno
-inan"iranje na osnovi otkupa s diskonto# i bez re$resa du$oro0nih nedospjelih potraivanja%
osi$uranih -inan"ijski# instru#ento#P5
@O
@@
3arodne novine (200L) *akon o evi)nom poslovanju% 33% br! L@I2002% 1<0I200A% 122I200@% 1A0I200?%
L2I200L% 122I200L% ;a$reb: 3arodne novine d!d!!
@O
3arodne novine (200?) *akon o sprje#avanju pranja novca i financiranja terori)ma% 33 ?OI0?% ;a$reb:
3arodne novine d!d!!
<2
3ajveu pravnu -or#u kod -or-aitin$a predstavlja u$ovor o -or-aitin$u! (*rilo$ 2!) 3ji#e su
de-inirane u$ovorne strane% potraivanje o koje# se radi% obveze jedne i dru$e strane i sli0no!
.e,unarodna udru$a -or-aitin$a (en$! !nternational "orfaiting -ssociation) je svjetska
tr$ovinska or$aniza"ija za tr$ova0ka dru&tva% -inan"ijske institu"ije i posrednike koji se bave
-or-aitin$o#! /snovana je u kolovozu 1LLL! $odine sa vi&e od 1<0 0lanova a "ilj joj je poti"ati
poslovne odnose i o#o$uiti najbolju praksu #e,u oni#a koji se bave rastuo# $lobalno#
-or-aitin$ zajedni"o#! /r$aniza"ija tako,er djeluje kako bi osi$urala interak"iju #e,u
0lanovi#a!
@?
*ri#arni "ilj 0lani"a ove or$aniza"ije je obavljanje -or-aitin$ poslova pro-itabilno i si$urno!
.e,unarodna or$aniza"ija za -or-aitin$ usko sura,uje sa #no$i# vanjski# or$aniza"ija#a
kako bi pobolj&ala kvalitetu svojih uslu$a i zadrala 0lani"e u toku sa aktualni# razvoje#
uslu$e! /r$aniza"ije s koji#a sura,uje su:
@L
>A6N :6SA C or$aniza"ija $lobalnih -inan"ijskih uslu$a
:S.A C or$aniza"ija #e,unarodno$ tri&ta kapitala
Kon-eren"ije :6A1e
A=:= AnaliEa trFita forfaitinga u 4rvatskoj i u svijetu
*otranja za ovo# uslu$o# u 'rvatskoj je #ala jer% klijenti#a nije dovoljno poznata% zati#
zbo$ volu#ena hrvatsko$ izvoza i u$ovorenih na0ina plaanja iz#e,u hrvatskih izvoznika i
njihovih partnera u inoze#stvu koji je napravljen bez od$ovarajue$ instru#enta plaanja%
npr! akreditiva% koji bi #o$ao biti pred#et -or-aitin$a ili s vrlo kratko# od$odo# plaanja ili
bez nje!
'rvatska kao #alo tri&te ne #oe o0ekivati zna0ajniji razvoj i rast $ospodarstva bez
snanije$ izlaska na inoze#na tri&ta! + 'rvatskoj $otovo sve banke nude ulu$e -or-aitin$a a
praksu su uvele u$lavno# strane banke!
*rivredna banka ;a$reb aktivno otkupljuje te instru#ente osi$uranja i -inan"ira izvoznike
diskontni# postupko#% &to zna0i da je 100 posto -inan"iranje u#anjeno za naknadu i ka#atu!
@?
:nternational 6or-aitin$ Asso"iation (2012) -bout +s GonlineH% Dostupno na: http:IIJJJ!-or-aiters!or$Iabout%
GL!@!2012!H!
@L
:nternational 6or-aitin$ Asso"iation (2012) -ssociates GonlineH% Dostupno na:
http:IIJJJ!-or-aiters!or$IaboutIasso"iates% G L!@!2012H!
<2
6or-aitin$ je posao bez re$resa te je naro0ito po$odan za -inan"iranje izvoznika koji su
naplatu osi$urali neki# instru#ento# osi$uranja!
+ So"i\t\ =\n\rale C Splitskoj ban"i pruaju uslu$u -or-aitin$a do#ai# tvrtka#a koje svoje
proizvode plasiraju na strana tri&ta! 96or-aitin$ je odli0an proizvod koji je na#ijenjen
hrvatski# izvozni"i#a koji koriste loro akreditive% odnosno 0iji inoze#ni kup"i kao na0in
osi$uranja i plaanja otvaraju doku#entarne akreditive s od$o,eni# plaanji#a u korist na&ih
izvoznika! >anka% odnosno -aktor ovi# proizvodo# prua #o$unost naplate akreditva prije
roka dospijea!
*otranja za -or-aitin$o# u 'rvatskoj je jo& uvijek slaba jer proizvod klijenti#a nije dovoljno
poznat! Ako je izvoz osi$uran doku#entarni# akreditivo#% odnosno ako se radi o
prvoklasni# banka#a potraivanje je si$urno i klijenti na brz i jednostavan na0in dolazi do
likvidnih sredstava! +z -or-aitin$ su klijenti u #o$unosti nuditi od$odu plaanja svoji#
inoze#ni# kup"i#a pa su sa#i# ti#e i konkurentniji na inoze#ni# tri&ti#a! Nro&kovi
-or-aitina$a su u$lavno# nii od -aktorin$a% a ovise o iznosu% rokovi#a i bonitetu inoze#nih
banka te rizika ze#lje iz koje je banka kup"a!
Razlo$e nastajanja -or-aitin$ tri&ta treba traiti u pro#jena#a u strukturi i kon"eptu
#e,unarodnih tr$ovinskih odnosa karakteristi0nih za kraj @0 1ih i O01 ih $odina! Ne $odine
odlikuju se snano# ekspanzijo# industrijsko$ sektora u visoko razvijeni# ze#lja#a koji je
dao poti"aj bre# razvoju #e,unarodnih tr$ovinskih tokova% naro0ito u razdoblju popu&tanja
#e,ublokovske napetosti i s#anjivanja barijera iz$ra,enih toko# predratno$ krizno$ perioda!
+ at#os-eri vee$ povjerenja oivljava tr$ovina iz#e,u sva bloka% a ze#lje u razvoju iz
Durope% Azije% A-rike i Qatinske A#erike postaju interesantna tri&ta za plas#an kapitalnih
dobara proizvedenih u visoko razvijeni# ze#lja#a!
*o0e"i -or-aitiranja na svjetsko# tri&tu prvenstveno se veu za Xvi"arsku% tradi"ionalni#
bankarski# "entro# sa du$o$odi&nji# iskustvo# u -inan"iranju #e,unarodne tr$ovine!
Fredit Suisse u ;uri"hu bila je jedna od prvih banaka koja je ponudila te uslu$e! .e,uti#%
brzi razvoj -or-aitin$ tri&ta na#etnuo je potrebu da se pristupi -or#iranju spe"ijaliziranih
-inan"ijskih institu"ija koje bi se preteno bavile poslovi#a -or-aitiranja a posao se poto#
prenosio u ostale europske -inan"ijske "entre% prvo u Xvi"arsku a kasnije u Qondon% .ilano i
6rank-urt!
O0
O0
.ladenovi /! (2010): 6or-etiranje kao jedan od oblika -inan"iranja izvoza% >ankarstvo% 2L (21<)% str! 12?!
<<
6or-aitin$ kue su se po0ele otvarati dilje# svijeta% ali Duropljani i dalje dre tri&te
uklju0ujui i SAD!
O1
A#eri0ke ko#panije sve se 0e&e suo0avaju sa konkuren"ijo# na do#ae# tri&tu i prisiljene
su traiti nove prilike u inoze#stvu! Beina a#eri0kih izvoznika nisu u #o$unosti pro"ijeniti
kreditni rizik izvoznih ko#panija koje posluju na tri&ti#a u nastajanju (Qatinska A#erika%
:sto0na Duropa i Ju$oisto0na Azija)! Kako bi a#eri0ki izvozni"i bili konkurentni na tri&ti#a
u nastajanju oni #oraju biti u stanju davati -inan"ijske uvjete za izvozne ko#panije! :zvozne
ko#panije znaju kako proizvesti robe% ali nisu spre#ne prihvatit uvjete poslovanja na
tri&ti#a u nastajanju% oni ele izvoziti i biti isplaeni u $otovini za svoje robe i uslu$e! No i#
o#o$uava upravo -or-aitin$! 3a -or-aitin$ tri&tu% a#eri0ki izvozni"i #o$u raz#ijenjivati
tri&ni rizik u nastajanju (>razil% Rusija% Kina i dru$i) !
O2
Nro&kovi -or-aitiranja razli0iti su u razli0iti# ze#lja#a! /ni su deter#inirani veli0ino# rizika
i "ijeno# re-inan"iranja -or-aitora na odre,eno# -inan"ijsko# tri&tu!
+ 2011! Qondon 6or-aitin$ je dobio zlatnu na$radu za najbolju -or-aitin$ institu"iju u svijetu!
Na or$aniza"ija se po0ela -or-aitin$o# baviti L01ih $odina nakon akvizi"ije sa 6:.bank!
O2
+ni"redit je tako,er jedna od boljih u svijetu! /na prua uslu$e i poduzei#a i -inan"ijsi#
institu"ija#a dilje# :sto0ne i ;apadne Durope ve du$i niz $odina! /si# ove dvije institu"ije
vodea institu"ija za -or-aitin$ u Duropi je Deuts"he >ank!
O<
*re#a izvje&u iz 2011!% zlatnu #edalju dobio je Qondon 6or-aitin$ institu"ija% srebrnu
=arantibank :nternational i bron0anu Duets"he 6or-ait!
OA
O1
>usiness QibrarR (1LLA) 6or-aitin$ should not be overlooked as an innovative #eans o- eYport -inan"e%
>usiness A#eri"a% dostupno na: http:II-indarti"les!"o#IpIarti"lesI#iM#10A2IisMn2Mv11@IaiM1@A<2??LIU
ta$V"ontentP"ol1% G22!@!2012!H!
O2
>eroiza% R! (1LLO) 6or-aitin$ in the e#er$in$ #arkets: a -inan"ial alternative -or A#eri"an eYporters%
>usiness A#eri"a% dostupno na: http:II-indarti"les!"o#IpIarti"lesI#iM#10A2IisMn10Mv11?IaiM1L?<?22?IU
ta$V"ontentP"ol1% G20!@!2012!H!
O2
Nrade W 6or-aitin$ RevieJ (2011) T"R -wars <=BB% Best "orfaiting !nstitution GonlineH% Dostupno na:
http:IIJJJ!t-revieJ!"o#IaJardsIre"eivables1-inan"eIt-r1aJards120111best1-or-aitin$1institution% G1!@!2012!H!
O<
Nrade W 6or-aitin$ RevieJ (2011) Revealin$ the Einners% 1<( L)% str! 1@!
OA
!bi% str!1O!
<A
B= ZA,)('A
Rizi"i u poslovanju s inoze#stvo# su prijetee #o$unosti da nastupe vre#enski i prostorno
nepredvi,eni do$a,aji izazvani subjektivni# okolnosti#a ili objektivni# okolnosti#a zbo$
0e$a #oe nastati &teta! Rizi"i koji se naj0e&e spo#inju u poslovanju s inoze#stvo# su:
poslovni% robni% -inan"ijski i te0ajni rizi"i! *rovedba jako$ i e-ikasno$ upravljanja riziko# i
kontrola unutar tvrtke pro#i0e stabilnost kroz "ijeli -inan"ijski sustav i ono je klju0no za
uspje&no poslovanje!
;a osi$uranje od -inan"ijskih rizika dva relativno novija pristupa su: -aktorin$ i -or-aitin$!
6aktorin$ je posao kratkoro0no$ -inan"iranja izvozno$ ili uvozno$ posla preko -aktora kao
posebne or$aniza"ije i nje$ove najvee prednosti su &iroka pri#jenjivost i kratki rokovi
realiza"ije tj! trenutno osi$uravanje likvidnosti! Razli0ite su teorije o nastanku -aktorin$a!
Jedni $a veu za velika kolonijalna osvajanja preko#orskih ze#alja pojedinih drava
<@
;apadne Durope% dok dru$i s#atraju da je -aktorin$ proizvod an$loa#eri0ke tr$ova0ke
prakse% koji se razvio iz ko#isionirano$ el creere posla! ;a -aktorin$ postoje razli0ite
podjele! /n se #oe podijeliti na do#ai% uvozni i izvozni! /si# ove podjele zna0ajna
podjela je i na otvoreni i zatvoreni% te na -aktorin$ s re$reso# i bez re$resa! + pro"esu
#e,unarodno$ -aktorin$a sudjeluju: izvoznik% uvoznik% izvozni i uvozni -aktor dok se kod
uvozno$ -aktorin$a pojavljuju klijent% -aktorin$1kua% kupa" u inoze#stvu i korespodentna
-aktorin$ kua u ze#lji dunika! 3ajzna0ajnije prednosti -aktorin$a su prije sve$a pobolj&anje
likvidnosti prodavatelja% rentabilnost i s#anjenje rizika naplate od dunika% dok se nedosta"i
odnose na to da preko#jerno oslanjanje na -aktorin$ ko#paniju #oe rezultirati
preko#jerno# tr$ovino# i po$re&ni# upravljanje#% $ubitko# izravnih odnosa s klijento# i
sli0no! +$ovor o -aktorin$u je u$ovor koji# se klijent obvezuje -aktoru (obi0no banka)
"edirati sve kratkoro0ne trabine iz u$ovora o isporu"i robe i pruanja uslu$a prije njihove
dospjelosti ($lobalna "esija)% a -aktor se obvezuje uz naknadu prihvatiti ponu,ene poslove ako
$a zadovoljava platena sposobnost klijentovih dunika% s obavje&tavanje# (noti-ika"ijo#) ili
bez obavje&tavanja dunika o to# prijenosu% a rizik naplate trabina snosi ili klijent ili -aktor!
/d ;akona koji sadre odredbe o -aktorin$u najvaniji su: ;akon o posredovanju i zastupanju
u osi$uranju% ;akon o banka#a% te ;akon o devizno# poslovanju! Svjetska najvea
or$aniza"ija za -aktore i tr$ova0ko C -inan"ijske ko#panije je :6A dok je u 'rvatskoj to
Froatia 6a"torin$ d!o!o!
:ako je -aktorin$ relativno kasno u&ao na hrvatsko tri&te ono se ipak po0elo brzo razvijati!
*oslove -aktorin$a u Republi"i 'rvatskoj obavljaju kreditne institu"ije i dru&tva re$istrirana
za obavljanje poslova -aktorin$a! 6aktorin$ je u svijetu do#inantan izvor -inan"iranja baziran
na i#ovini! *osljednjih $odina biljei zna0ajan rast% posebno u ze#lja#a u tranzi"iji!
Suprotno usluzi -aktorin$a koji se u$lavno# koristi za prijevre#ene naplate do#aih robnih
transak"ija% -or-aitin$ je sli0na uslu$a koju tvrtke koriste za -inan"iranje izvoznih poslova i
pobolj&anje likvidnosti i svojih nov0anih tokova! No je uslu$a koju banke nude svoji#
klijenti#a izvozni"i#a% a rije0 je o otkupu potraivanja koji je u$ovoren uz od$odu plaanja!
*oslovi u vezi kori&tenja #ehaniz#a -or-aitin$a javili su se u nedavnoj pro&losti u uvjeti#a
kada konkuren"iju na tri&tu i #ehaniz#i poti"aja prodaje koje osi$urava vlada i dravne
or$aniza"ije nisu vi&e #o$le da zadovoljavati% ili su bile nedovoljne da pobude interese
proizvo,a0a i izvoznika opre#e! Sudioni"i u pro"esu -or-aitin$a su: proizvo,a0% kupa"% banka
kup"a i -or-aiter! ;aklju0ivanje u$ovora o -or-aitin$u naj0e&e se prakti"ira kod du$oro0nih
investi"ijskih izvoznih poslova% ali to nikako ne zna0i da se taj sustav -inan"iranja ne #oe
<O
pri#ijeniti i kod istih takvih poslova u ze#lji! :nstru#enti po$odni za posao -or-aitin$a su
#jeni"e% doku#entarni akreditivi te bankovne $aran"ije! 6or-aitin$ je u najveoj #jeri
odre,en ;akono# o devizno# poslovanju! /si# to$a -or-aitin$ se spo#inje i u ;akonu o
sprje0avanju pranja nov"a i -inan"iranja teroriz#u! 3ajveu pravnu -or#u kod -or-aitin$a
predstavlja u$ovor o -or-aitin$u! 3ajpoznatija svjetska or$aniza"ija koja se bavi -or-aitin$o#
je .e,unarodna udru$a -or-aitin$a (en$! !nternational "orfaiting -ssociation)!
*otranja za uslu$o# -or-aitin$a u 'rvatskoj je #ala jer klijenti#a nije dovoljno poznata% te
zbo$ volu#ena hrvatsko$ izvoza i u$ovorenih na0ina plaanja iz#e,u hrvatskih izvoznika i
njihovih partnera u inoze#stvu!
P"P$S ,$!E#A!(#E
K3J:=D
1! Andrija&evi% S!% Ra0i1libar% N!(1LLO) Rje#nik $siguranja% ;a$reb:.as#edia!
2! =oren"% B! (1LLO) Rje#nik trgova#kog prava% ;a$reb: .as#edia!
2! =oren"% B! (1L??) +govor o faktoringu% ;a$reb: Xkolska knji$a!
<! Jurkovi% *!% et al! (1LLA) .oslovni rje#nik% ;a$reb: .as#edia!
A! .ati% >! (200<) Vanjskotrgovinsko poslovanje% ;a$reb: Siner$ija!
@! Shapiro% F!A!: (1LL2) Multinational "inancial Management% <th Ddition% >oston%
AllRn und >a"on!
O! Buk#ir% >! (200O) .ravo meunaronih pla2anja% ;a$reb: Rri6 plus d!o!o!!
?! Eal#sleR% J! (1LL2) The "oreign &'change an Markets (uie% 3eJ Sork: John
EilleR and Sons!
<?
8QA3F: : *+>Q:KAF:JD
1! >eroiza% R! (1LLO) 6or-aitin$ in the e#er$in$ #arkets: a -inan"ial alternative -or
A#eri"an eYporters% >usiness A#eri"a% dostupno na:
http:II-indarti"les!"o#IpIarti"lesI#iM#10A2IisMn10Mv11?IaiM1L?<?22?IU
ta$V"ontentP"ol1% G20!@!2012!H!
2! Dasho-er% B! (2010) *rednosti -aktorin$a GonlineH% Dostupno na:
http:IIJJJ!ra"unovodja!hrI22Iprednosti1
-aktorin$auniTueidRFBiENpt;'J2h;AE*<"u<o>2dAO<-T"iIU
"opRri$htV1W*'*SDSS:DV1<O-"12--1@LbaL1-2a1b2212OObO-12% G 1!O!2012!H!
2! Dvans% .! (2012) :#port 6a"torin$ GonlineH% Dostupno na:
http:IIJJJ!ehoJ!"o#I-a"tsMOO1@O10Mi#port1-a"torin$!ht#l% G@!@!2012!H!
<! 6raser% D! R!% =up% >! D! i Kolari% J! E! (2001) Fo##er"ial >ankin$ (Nhe
.ana$e#ent o- Risk)% South Eestern Folle$e *ublishin$ Fin"innati!
A! 'A36A R:*D (2011) Kvartalni bilten ]1% ;a$reb: 'rvatska a$en"ija za nadzor
-inan"ijskih uslu$a!
@! 'A36A R:*D (2011) Kvartalni bilten ]2% ;a$reb: 'rvatska a$en"ija za nadzor
-inan"ijskih uslu$a!
O! 'arper% D! (200A) .arket Risk GonlineH% >ioni" Nurtle% Dostupno na:
http:IIJJJ!bioni"turtle!"o#IhoJ1toIarti"leI#arketMriskI% G20!@! 2012H!
?! Jeli% 6! (2012) 6aktorin$ 1 #odel kratkotrajno$ -inan"iranja% Dostupno na:
http:IIJJJ!pro-itiraj!hrIra"unovodstvo1i1poreziI-aktorin$1C1#odel1kratkotrajno$1
-inan"iranjaI% GA!@!2012!H!
L! Jovi% ;! (2010) Nrendovi razvoja -aktorin$ poslova u D+% +niverzitet Siner$ija!
10! Jur#an% A! (2001) Balutni rizik u poslovni# banka#a% ;bornik radova Dkono#sko$
-akulteta u Rije"i Dkono#ski -akultet Rijeka% 1L (2)% str! 1@2!
11! Karaniki% *! (2012)! .e,unaordno poslovanje GonlineH! Dostupno na:
http:IIJJJ!e-ri!uniri!hrIad#inIdoku#entiISkripta1.e
KF<KL1unarodnoMposlovanje!pd- G2A!A!2012H!
12! Karol% A! i 'u$hes% R! (2010) A *ra"ti"al 6ra#eJork -or .ana$in$ .arket Risk
GonlineH% Bisual Risk% Dostupno na:
http:IIJJJ!visualrisk!"o#IunderthehoodI+nderthe'oodMRisk.ana$e#entM:ssue1!pd-
% G2A!@!2012!H!
<L
12! KhandelJal% A! K! (2012) :#portan"e o- Risk .ana$e#ent% Dostupno na:
http:IIJJJ!shilpabi"hitra!"o#Ishilpa2002Idest02O!ht#l% G2?!A!2012H!
1<! Krolo% 3! (2011) 6aktorin$ proizvodi i uslu$e GonlineH% Dostupno na:
http:IIJJJ!z$!h$k!hrIErite*er#IassetsIpd--ilesI-a"torin$MA!pd-!% G 2A!@!2012!H!
1A! Qatkovi% .! (2002) +pravljanje rizi"i#a: identi-ika"ija% #jerenje i kontrola%
6inan"ijska teorija i praksa 2@% str! <@@!
1@! .irovi% D! (200A) >ankarsko pravo% >ijeljinja: 6akultet poslovne ekono#ije!
1O! .ladenovi% /! (2010) 6or-etiranje kao jedan od oblika -inan"iranja izvoza%
>ankarstvo% 2L (21<)!
1?! Salin$er% 6! R! (1L?<) NooleR^s 6a"torin$% Fa#brid$e!
1L! Rov0anin% A! (200O) +pravljanje -inansija#a% :B dopunjeno izdanje% Sarajevo:
Dkono#ski -akultet u Sarajevu!
20! Nrade W 6or-aitin$ RevieJ (2011) N6R AJards 2011: >est 6or-aitin$ :nstitution
GonlineH% Dostupno na: http:IIJJJ!t-revieJ!"o#IaJardsIre"eivables1-inan"eIt-r1
aJards120111best1-or-aitin$1institution% G1!@!2012!H!
21! Nrade W 6or-aitin$ RevieJ (2011) Revealin$ the Einners% 1<( L)!
22! Eorld >ank Develop#ent Resear"h =roup (200<) Nhe Role o- Reverse 6a"torin$ in
Supplier 6inan"in$ o- S#all and .ediu# Sized Dnterprises% 3!Sork!
22! EorthR% R! =! (2002) 6a"torin$: .odern A#eri"an StRle! EarsaJ: Eorld >ank
Fon-eren"e on te 6a"torin$ :ndustrR!
;AK/3:
1! 3arodne novine (2002) ;akon o banka#a (33 ?<I2002)% ;a$reb: 3arodne novine
d!d!!
2! 3arodne novine (2002) ;akon o devizno# poslovanju (33 L@I2002)% ;a$reb:
3arodne novine d!d!!
2! 3arodne novine (2010!) ;akon o #jeni"i% 33 O<IL<% L2I10% ;a$reb: 3arodne novine
d!d!!
<! 3arodne novine (200A) ;akon o nadzoru -inan"ijskih uslu$a (33 1<0I0A)% ;a$reb:
3arodne novine d!d!!
A! 3arodne novine (1LLL!) ;akon o posredovanju i zastupanju u osi$uranju (33 2OILL)%
;a$reb: 3arodne novine d!d!!
A0
@! 3arodne novine (200?) ;akon o sprje0avanju pranja nov"a i -inan"iranja teroriz#a%
33 ?OI0?% ;a$reb: 3arodne novine d!d!!
:3NDR3DN :;B/R:
1! >usiness QibrarR (1LLA) 6or-aitin$ should not be overlooked as an innovative #eans
o- eYport -inan"e% >usiness A#eri"a% dostupno na:
http:II-indarti"les!"o#IpIarti"lesI#iM#10A2IisMn2Mv11@IaiM1@A<2??LIU
ta$V"ontentP"ol1% G22!@!2012!H!
2! Froatia -a"torin$ (200@) / -a"torin$u C ;akoni i doku#enti GonlineH% ;a$reb: Froatia
-a"torin$ d!o!o!% Dostupno na:
http:IIJJJ!"roatia-a"torin$!"o#Idnn<I/-a"torin$uI;akoniidoku#entiItabidI11OIDe-a
ult!aspY G2!O!2012!H!
2! 6a"tors Fhain :nternational (2012!) Annual RevieJ 2012! GonlineH% A#sterda#:
6a"tors Fhain :nternational% Dostupno na:
http:IIJJJ!-"i!nlIi#a$esI-"iMannualMrevieJM2012!pd-% G10!O!2012!H!
<! :nternational 6or-aitin$ asso"iation (2012!) Ehat is 6or-aitin$ GonlineH% Dostupno na:
http:IIJJJ!-or-aiters!or$I-or-aitin$IJhat1is1-or-aitin$% G <!O!2012!H!
A! 'rvatska narodna banka (2010) /dluka o upravljanju rizi"i#a GonlineH% 3arodne
novine d!d!% Dostupno na: http:IIJJJ!hnb!hrIpropisiIodluke1nadzor1kontrolaIodluke1
zoki1velja"a12010Ih1odluka1o1upravljanju1rizi"i#a!pd-!
@! *>; 6aktorin$ (2011) Kako -unk"ionira do#ai -aktorin$U% GonlineH% ;a$reb:
*rivredna banka ;a$reb% Dostupno na: http:II-aktorin$!pbz!hrIkako1-unk"ionira1
do#a"i1-aktorin$!ht#l% G A!@!2012!H!
O! *>; 6aktorin$ (2011) *>; -aktorin$: dru$i naziv za likvidnost GonlineH% Dostupno na:
http:II-aktorin$!pbz!hrIslikeIbrosura!pd-% G10!O!2012!H!
?! Splitska banka (2012!) Brste -aktorin$a GonlineH% Dostupno na:
http:IIJJJ!splitskabanka!hrI.ali1poduzetni"iI6aktorin$1-or-eitin$1otkup1
#jeni"aIBrste1-aktorin$a% G <!O!2012!H!
L! Nrian$le trade -inan"e (2012!) =lossarR o- -a"torin$ ter#s GonlineH% Dostupno na:
http:IIJJJ!trian$letrade-inan"e!"o#I$lossM1!ht#% G 2!O!2012!H!
10! +$ovor o -aktorin$u% dostupno na: http:IIJJJ!pri#jeru$ovora!"o#Iu$ovor1o1
-aktorin$uI% G <!O!2012!H!
A1
11! +$ovor o -or-aitin$u% dostupno na: virtus1projekti!"o#I!!!Iu$ovor1o1-or-aitin$u11A2?1
2% G A!O!2012!H!
P"P$S S,$A
Slika 1! Kora"i upravljanja riziko# 11
Slika 2! She#a do#ae$ -aktorin$a 1A
Slika 2! She#a izvozno$ -aktorin$a 1O
Slika <! *ro"edura tipi0ne transak"ije -or-aitin$a <1
A2
P"P$S P#$,"&A
Prilog @= ! *ri#jer u$ovora o -aktorin$u
+$ovor o -aktorin$u
*rivredno dru&tvo _____________!% iz ______!!% koje zastupa
_____________!%
(u dalje# tekstu: 6aktor)
i
privredno dru&tvo ____________!!% iz ______!!% koje zastupa
_____________!%
(u dalje# tekstu: Ko#itent)
zaklju0uju dana ___!!% u ___! sljedei
(&"-"# " FA!"#$%&(
Predmet ugovora
'lan @=
6aktor i Ko#itent re$uliraju njihova prava i obaveze kao i uvjete i na0in izvr&enja poslova
koji su pred#et ovo$ u$ovora!

'lan ?=
A2
Ko#itent ustupa 6aktoru sva svoja nedospjela potraivanja navedena u prilozi#a 1 i 2 koji su
sastavni dio ovo$ u$ovora! Ko#itent% zajedno s potraivanji#a% prenosi 6aktoru sva #o$ua
prava u po$ledu vlasni&tva povezanih s nje$ovi# potraivanji#a% a koja su pred#et ovo$
u$ovora! Sastavni dio u$ovora je i prilo$ br! 2 u koje# su navedene pravne osnove
potraivanja!

'lan :=
6aktor u "jelini preuzi#a rizik platene nesposobnosti stranaka% ali #u Ko#itent $arantira% da
su pred#etna potraivanja nastala na osnovu _______! ili iz dru$ih Ko#itentovih
prava koja bi% u skladu sa zaklju0eni# u$ovori#a% nje$ove u$ovorne stranke bile dune
ispuniti!

%aknada
'lan A=
;a prijenos potraivanja po potpisivanju ovo$ u$ovora 6aktor plaa Ko#itentu pau&alni dio
______!!
:zvor: +$ovor o -aktorin$u% dostupno na: http:IIJJJ!pri#jeru$ovora!"o#Iu$ovor1o1-aktorin$uI% pristupano
<!O!2012!
Prilog ?! +$ovor o -or-aitin$u
__________!! iz _______! (u dalje# tekstu: prodavatelj potraivanja) i
_________! iz _____!! (u dalje# tekstu: -or-eter) sklopili su dana
_____ sljedei
+=/B/R / 6/R6A:N:3=+
8lanak 1!
*rodavatelj potraivanja prodaje svoje nov0ano potraivanje pre#a duniku
_______% koje je nastalo na osnovu u$ovora o kupoprodaji od dana _____ u
iznosu od ______ Kn% koje dospijeva dana ____ !
8lanak 2!
(1) 6or-eter preuzi#a obavezu da u roku od _ dana od dana zaklju0enja ovo$ u$ovora
prodavatelju potraivanja isplati kupovnu "ijenu u iznosu od ____ !
(2) :splato# u$ovorene "ijene -or-eter stje0e pravo koristiti sredstva osi$uranja pred#etno$
potraivanja!
8lanak 2!
*rodavatelj ja#0i -or-eteru postojanje potraivanja pre#a duniku ____ !
8lanak <!
6or-eter ne#a pravo re$resa pre#a prodavatelju u slu0aju da ne naplati kupljeno potraivanje!
A<
8lanak A!
(1) Svaka strana i#a pravo odustati od +$ovora u roku od _ dana% ra0unajui od dana
nje$ova sklapanja!
(2) +$ovorna strana koja u to# roku odustane od +$ovora duna je dru$oj strani naknaditi
&tetu nastalu zbo$ odustanka od +$ovora!
8lanak @!
+$ovorne strane su su$lasne da e sve sporove rje&avati #irni# pute#% a za slu0aj spora koji
nastane u vezi s okolnosti#a iz ovo$ +$ovora u$ovaraju stvarnu i #jesnu nadlenost suda u
____! !
8lanak O!
(1) /vaj +$ovor sa0injen je u _!! (___!) istovjetna pri#jerka% od kojih svaka u$ovorna
strana zadrava po _ (__!!) pri#jerka!
(2) /vaj u$ovor stupa na sna$u dano# potpisa obiju u$ovornih strana!
+ ______!% ______!
*rodavatelj potraivanja 6or-eter:
________!! ________!
:zvor: +$ovor o -or-aitin$u%dostupno na: virtus1projekti!"o#I!!!Iu$ovor1o1-or-aitin$u11A2?12% prisutpano
A!O!2012!
P"P$S !A3,$.A
Nabli"a 1! Do#ai i izvozni -aktorin$ europskih ze#alja (u #ilijuni#a eura) 2A
Nabli"a 2! Do#ai i izvozni -aktorin$ a#eri0kih ze#alja (u #ilijuni#a eura) 2@
Nabli"a 2! Do#ai i izvozni -aktorin$ azijskih ze#alja (u #ilijuni#a eura) 2O
Nabli"a <! A$re$irana aktiva dru&tava koja obavljaju poslove -aktorin$a u Republi"i 'rvatskoj
u 'RK 2L
Nabli"a A! A$re$irana pasiva dru&tava koja obavljaju poslove -aktorin$a u Republi"i
'rvatskoj u 'RK 20
Nabli"a @! Bolu#en transak"ija dru&tava koja obavljaju poslove -aktorin$a u Republi"i
'rvatskoj u razdoblju 01!01!120!0L!2011! $odine (u 000 kn) 21
AA
SADE!A
*red#et ovo$ rada je osi$uranje od rizika te je poseban na$lasak na -aktorin$u i -or-aitin$u
kao jedni#a od novijih -eno#ena u osi$uranju od rizika! 6aktorin$ je posao kratkoro0no$
-inan"iranja robnih potraivanja na osnovi -akture i robnih doku#enata dok je suprotno usluzi
-aktorin$a koji se u$lavno# koristi za prijevre#ene naplate do#aih robnih transak"ija%
-or-aitin$ je sli0na uslu$a koju tvrtke koriste za -inan"iranje izvoznih poslova i pobolj&anje
likvidnosti i svojih nov0anih tokova
+ radu se de-iniraju oba poj#a te se prikazuju njihove te#eljne zna0ajke% sudioni"i svako$ od
tih pro"esa% te prednosti i nedosta"i koje donose ti obli"i osi$uranja od rizika!
+ radu su prikazani i pri#jeri jedno$ i dru$o$ oblika osi$uranja od rizika% te analizirano
stanje na do#ae# i svjetsko# tr&tu -aktorin$a i -or-aitin$a! ;akonski okviri i re$ulativa
-aktorin$a i -or-aitin$a tako,er su obuhvaeni ovi# rado#!! Filj rada je ukazati na vanost
-aktorin$a i -or-aitin$a u -inan"iranju poslovnih subjekata s posebni# na$lasko# na
'rvatsku!
A@
Klju0ne rije0i: rizik% -aktorin$% -or-aitin$
S(**A#0
Nhe subje"t o- this paper is to risk insuran"e and a spe"ial e#phasis on -a"torin$ and
-or-aitin$ as one o- the #ore re"ent pheno#enon in the insuran"e risk! 6a"torin$ is a short
ter# "o##oditR re"eivables on the basis o- invoi"es and do"u#ents Jhile the "o##oditR is
the opposite o- -a"torin$ servi"e% Jhi"h is #ainlR used -or the earlR paR#ent o- do#esti"
"o##oditR transa"tions% -or-aitin$ is a si#ilar servi"e% Jhi"h "o#panies use to -inan"e eYport
transa"tions and i#prove its liTuiditR and "ash -loJs
Nhe paper de-ines both the ter# and shoJ their basi" "hara"teristi"s% the parti"ipants in ea"h
o- these pro"esses% and the advanta$es and disadvanta$es o- brin$ these -or#s o- insuran"e
a$ainst risk!
Nhe paper also presents eYa#ples o- both -or#s o- insuran"e a$ainst risk% and analRzed the
situation on the do#esti" and Jorld #arkets -a"torin$ and -or-aitin$! Qe$al -ra#eJorks and
re$ulations o- -a"torin$ and -or-aitin$ are also "overed in this paper! ! Nhe ai# is to point out
the i#portan"e o- -a"torin$ and -or-eitin$ to -inan"e businesses% Jith spe"ial e#phasis on
Froatia!
AO
KeR Jords: risk% -a"torin$% -or-aitin$
D$-"!"P$S
"S"3%$ P"DA.$
:#e i prezi#e: :vana 'u#i
Datu# i #jesto ro,enja: 21! 0O! 1L?O!% Baradin
Adresa: Xportska 12% <2000 Baradin
Nele-on: 0L?I @A1 0OO
D1#ail: ivana!trus"e"`$#ail!"o#
"3#AZ"-A%)E
200@! 1 2010! Dkono#ski -akultet ;a$reb% s#jer: -inan"ije%
sveu0ili&na prvostupni"a ekono#ije% BSS
2002! C 200@! =ospodarska &kola Baradin% s#jer: ekono#ija
#AD%" $S(S!-"
1 1
A?
!E4%$'A Z%A%)A $ -)EI!$%E
Rad na ra0unalu 1 Aktivno i svakodnevno kori&tenje .S /--i"e paketa
(Eord% DYel% *oJer*oint% 6ront*a$e% :nternet
1 Daktilo$ra-ske vje&tine
Strani jezi"i Dn$leski jezik
/stalo 1 Boza0ka dozvola > kate$orije
1 Ko#unikativnost% -leksibilnost% ti#ski rad

AL