TRITE NOVCA

SEMINARSKI RAD
Predmet:
Monetarna ekonomija i bankarski menadment
Predmetni nasta!nik:
Predmetni asistent:
St"dent:


#anja $"ka %&'&
SADRA(
UVOD..................................................................................................................................................3
1. Pojam trita novca..........................................................................................................................4
2. Novac................................................................................................................................................5
2.1. Teorija novca.................................................................................................................................6
2.2. Barter posovi................................................................................................................................6
2.3. Novac sa !e"ita !ra#ans$o! prava.............................................................................................%
2.4. Papirni novac $ao instr&ment 'inansiranja....................................................................................%
3. (onetarna sta)inost i nesta)inost..................................................................................................*
3.1. Pojam in'acije...............................................................................................................................+
3.2. Vrste in'acije.................................................................................................................................+
3.3. Pose"ica in'acije........................................................................................................................1,
3.4. De'acija......................................................................................................................................1,
4. -nstr&menti trita novca................................................................................................................11
4.1. (e#&)an$ars$a $&popro"aja novca............................................................................................11
4.2. .rat$oro/ne 0artije o" vre"nosti.................................................................................................12
4.2.1. Dravne o)ve1nice...................................................................................................................12
4.2.2. Ba!ajni/$i 1apisi.....................................................................................................................13
4.2.3. .omercijani 1apisi...................................................................................................................14
4.2.4. Ban$ars$a potvr"a o "epo1it&..................................................................................................14
4.2.5. Ban$ars$i a$cept......................................................................................................................15
4.2.6. .omercijani 1apis....................................................................................................................15
4.3. (e#&)an$ars$a tr!ovina vi$ovima o)ave1ni0 re1ervi..............................................................16
23.45U63.....................................................................................................................................1%
4-T783TU83...................................................................................................................................1%
2
)VOD
Trite novca je se!ment 'inansijs$o! trita 1a $rat$oro/ne 'inansijs$e instr&mente9 i $ao
nje!ov vaan se!ment9 pre"stavja viso$ospecijai1ovani o)i$ $&povine i pro"aje novca9 ostai0
i$vi"ni0 sre"stava i $rat$oro/ni0 0artija o" vre"nosti. Trite novca tr!&je "nevnim9 termins$im
novcem i $rat$oro/nim 0artijama o" vre"nosti9 & 1avisnosti o" na/ina i &sova posovanja
ra1i$&jemo primarno i se$&n"arno trite novca.
Novac je "r&tveni o"nos9 to 1na/i "a postoji samo & o$vir& !r&pe j&"i $ao sre"stvo
pri0va:eno o" svi0 /anova. - a$o je novac 1aje"ni/$a $reacija ceo! "r&tva9 on pre"stavja neto
e$sterno & o"nos& na poje"inca9 a & reanosti se 1a sve javja $ao sasvim priro"na stvar. - a$o je
nov/ani o)i$ vre"nosti &niver1ana $ara$teristi$a ra1i/iti0 sistema ro)ne privre"e9 ra1i/iti o)ici i
vrste novca s& se javii na ra1i/itim mestima i & ra1i/ito vreme.
Novac s&i $ao re!&ator e$onoms$e a$tivnosti i nov/ani o)ici s& o"ra1 o"re"jene
or!ani1acije e$onoms$e a$tivnosti p&tem ro)ne privre"e.
U me"j&naro"nim e$onoms$im o"nosima s& /este sit&acije "a & spojnoj tr!ivini &/estv&j& 1emje
/ije va&te nis& $overta)ine9 ii se pa$ naa1e & patno )iansnim te$o:ama. U toj sit&aciji
pri)e!ava se t1v. )arter ii $ompen1acionim posovima.
;ta)in& vre"nost novca & je"noj privre"i imamo $a"a "oma:i novac )e1 te$o:a o)avja svoje
'&n$cije. 5avja se & o)i$& papirno! i $ovano! novca. Do in'acije "oa1i $a"a * S"!i+e no!,a j"ri
-rema.o roba/. - postoji a!ana9 sre"nja i 0iperin'acija. -n'acija &ti/e na imovin&9 "o0o"a$ i
privre"& &opte. Porast naj/e:e one "r&tvene sojeve /iji je "o0o"a$ & novc& 'i$san "a se nemoe
pria!o"javati pove:anj& tro$ova ivota< pen1ioneri9 /inovnici9 ra"nici9 st&"enti. Nji0ova reana
te"nja opa"a. .oristi o" in'acije imaj& oni "r&tveni sojevi /ije s& cene mo)ine $ao i oni $oji
mo!& "a "o)ijaj& )an$ars$e $re"ite $oje o)e1vre"jena va&ta a$o $onpen1ira Do$ je $o" "e'acije
via$ pon&"e na" nov/anom tranjom. Ona ima ten"encij& opte! pa"a cena9 smanjenja pata i
na"nica9 smanjenja proi1vo"nje9 1aposenosti i nacionano! "o0ot$a9 porasta nov/ane $&povne
sna!e.
Na trit& novca pre"met $&poro"aje s& 0atrije o" vre"nosti9 emitovane o" strane centrane
)an$e ii "r&!i0 s&)je$ata $ojima po1itivno pravo "aje ta$v& mo!&:nost. Na ra1vijenom trit& &
ra1vijenim privre"ama $oriste se ra1ni instr&menti & tr!ovini 0artijama o" vre"nosti<
me#&)an$ars$a $&popro"aja novca9 $rat$oro/ne 0artije o" vre"nosti i me#&)an$ars$a tr!ovina
vi$ovima o)ave1ni0 re1ervi.
U "nevnim posovanjima posovni0 )ana$a pojavj&j& se na sa"& nji0ovo! "nevno!
posovanja vi$ovi i manj$ovi. Novac se na or!ani1ovanom ii neor!ani1ovanom trit& novca
po1ajmj&je ra"i o"ravanja i$vi"nosti )ana$a9 i "r&!i0 'inansijs$i0 instit&cija 9 $a$o & $rat$im
vremens$im intervaima npr. "nevna posovanja ta$o i na o"re#ene vremens$e intervae i to
pre"stavja me"j&)san$ars$& $&popro"aj& novca.
Ne$e o" $rat$orocni0 0artija o" vre"nosti $oje s& opisane & ovom ra"& s&< "ravne
o)ve1nice9 )a!ajni/$i 1apisi9 $omercijani 1apisi9 )an$ars$a potvr"a o "epo1it&9 )an$ars$i a$cept i
$omercijani 1apis.
;topa o)ve1ni0 re1ervi je promenjiva9 mo!&:nost njeno! &tvr#ivanja ima centrana )an$a
po sii 1a$ona a na osnov& materijani0 /iniaca & "r&tv&. 3$o & privre"i postoje ne&s$a#enosti tj.
in'atorni s$o$ ii ten"encija njeno! rasta centrana )an$a po"ie stop& o)ave1ni0 re1ervi9
onemo!&:&je pove:anje $re"itni0 aranmana jer oni & tim sit&acijama stvaraj& nerean& $&povn&
mo:9 i time &s$a#&je proi1vo"no=ro)ne sa $&povnim 'on"ovima.


3
'0 Pojam tri+ta no!,a

Trite novca je se!ment 'inansijs$o! trita 1a $rat$oro/ne 'inansijs$e instr&mente9o"nosno
mjesto !"je se preteno tr!&je iranim novcem i 0artijama o" vrije"nosti $oje imaj& ro$ "ospje:a
$ra:i o" je"ne !o"ine.Osnovni 1na/aj ovo! trita se sastoji e tome to ono moe "a o)e1)ije"i
neop0o"n& i$vi"nost svim &/esnicima e privre"nom ivot&.Pore" to!a trite novca pr&a
mo!&:nost ostvarivanja 1ara"e i pro'ita o"re#enim $ate!orijama &/esni$a9 pre sve!a )an$ama i
"r&!im 'inansijs$im instit&cijama..ao &/esnici na ovom trit& pojavj&j& se >entrana )an$a91atim
posovne )an$e i specijai1ovane i ova:ene posre"ni/$e or!ani1acije.
Uo!a trite novca "anas !e"ano ima iro$& i 1na/ajn& &o!& & vo#enj& posovne
poiti$e)ana$a9 posovni0 i 'inansijs$i0 or!ani1acija.
Trite novca omo!&:ava centranoj )anci sprovo#enje monetarno=$re"itne poiti$e9
re!&isanje pon&"e i tranje novca9 )ri opticaj 'inasijs$i0 sre"stava9 ostvarivanje cijeve "evi1ne
poiti$e9 poiti$e )ana$a9 '&n$cionisanje $re"tiranje "rave9 javno! "&!a9 o"ravanje optimane
i$vi"nosti s&)je$ata na trit& $ao i )ana$a9 o"vijanje "r&tvene repro"&$cije sa to manje 1astoja9
privre"ni rast & ceini.
Trite novca je instr&ment & r&$ama pre sve!a centrane )an$e tj. posovni0 )ana$a na
$ojem se ostvar&j& ne$i o" vani0 parametara '&n$cionisanja 'inasijs$o! trita /ime se osi!&rava9
po)ojava9 ra1vija e$onoms$i rast9 cena novca tj. $amata re!&isanje ra1voja &pitanje & nje!ove
to$ove9 to$ove investiranja i si/no.
Trite novca i trite $apitaa moemo posmatrati $ro1 pri1m& )an$ars$o! $apitaa $oji
pre"stavja i1vor te"nje9sa je"ne strane9 i nji0ov& trans'ormacij& & nov/ana sre"stva9 &)ri1!ana $ao
investiciona sre"stva na trit& $apitaa. -1 ti0 ra1o!a moemo pov&:i tan$& inij& i1me#& trita
novca9 i 'inansijs$i0 to$ova & privre"i9 to$ova & )an$ars$om se$tor&9 jer nji0ov &ticaj i $oreacija
s& ne$a"a toi$o isprepetane "a & teoriji ta inija i postoji "o$ & e$onoms$im to$ovima sve ove
$ate!orije s& nera1"vojive 1a normano '&n$cionisanje ma$ro tj. mi$roe$onoms$i0 s&)je$ata.
1aktori koji "ti2" na tri+te no!,a tj0 na nje3o! ra4!oj i 5"nk,iona.nost bi.i bi:
Nivo "r&tveno! ra1voja
8a1voj 'inansijs$o! sistema
8a1voj i $vaitet )an$ars$o! se$tora
Uo!e i samostanosti centrane )an$e
8a1vijenost instit&cija i instr&menata trita novca
2na/aj i &o!a $amatne stope
?inansijs$e i e$onoms$e otvorenosti nacionane privre"e
;ta)inost privre"e i nacionane nov/ane je"inice
;tepen restri$tivnost monetarne poiti$e
8a1voj i vrsta $rat$oro/ni0 0artija o" vre"nosti
Pravne "rave i potovanja 1a$onitosti
Na trit& novca o)avjaj& se )an$ars$e operacije "nevnim i termins$im novcem9 na
primarnom i se$&n"arnom trit& $rat$oro/ni0 0artija o" vre"nosti.
Termins$i novac postoji na termins$om trit& na $ome se pos&je sa 0artijama o" vre"nosti ii
ro)om9& ne$om )&"&:em termin&9 ai sa &!ovorenim )itnim sastojcima ta$vo! &!ovora. Na
termins$om trist& javjaj& se ra1ni s&)je$ti. ;&)je$te $oji pos&j& 1a centran& o"nosno 1a
posovn& )an$& na1ivamo "ierima9 i "o$ je"ni & ime )an$e n&"e novac "r&!i pa$ taj novac trae na
pos&"&9 i taj momenat )&"&:e! ro$a 1a ra1i$& o" "nevni0 operacija i!ra $j&/n& &o!& & $ome svi
4
s&)je$ti ra/&naj& sa i1vesnom sta)inoc& na trit& novca9 i sva$a osciacija 1a o)e strane moe
stvoriti posovne !&)it$e.
>entrana )an$a 'i!&rira $ao 'a$tor $oji moe &ticati na to$ove trita9 ona ta$o#e svojim
me0ani1mima $re"itno=monetarne poiti$e &ti/e na nov/ane to$ove tj. na pon&"& i tranj& novca ii
$rat$oro/ni0 0artija o" vre"nosti9 ai time i na i$vi"nost )an$ars$o! sistema i pre$o to!a na
privre"& & ceini. .&povinom o)ve1nica centrana )an$a vri pove:anje "epo1ita tj. nov/ane mase a
nji0ovom pro"ajom ti 'on"ovi se smanj&j&. ;ve te operacije se o)avjaj& na trita novca a nji0ova
&spenost 1avisi o" ra1ni0 'a$tora <
;tepena ra1vijenosti trita novca i $rat$oro/ni0 0artija o" vre"nosti
;tepena monetarno! s&vereniteta centrane )an$e
;tepen sara"nje centrane i posovni0 )ana$a
Visina 1avisnosti posovni0 )ana$a o" sre"stava centrane )an$e
Trite novca tr!&je "nevnim9 termins$im novcem i $rat$oro/nim 0artijama o" vre"nosti9 &
1avisnosti o" na/ina i &sova posovanja ra1i$&jemo primarno i se$&n"arno trite novca.
Na primarnom trit& 0atrija o" vre"nosti pos&j& centrane9 posovne )an$e ai i
or!ani1acije specijai1ovane tr!ovin& ovim vre"nostima. Na primarnom trit& se vri prva emisija i
pro"aja $rat$oro/ni0 vre"nosti. 5avno=pravni $ara$ter imaj& "ravne o)ve1nice9 )a!ajni/$i
1apisi9o)ve1nice posovni0 )ana$a i si/no.
.o" "ire$tne $&popro"aje 0artija o" vre"nosti9 &spostavja se o"nos i1me#& centrane i
posovne )an$e9 $ao o"nos pro"avca i $&pca . 2a ra1i$& o" in"ire$tne !"e postoje posre"nici9
"ire$ta tr!ovina 0artijama o" vre"nosti jeste je'tinija i )ra 1ato $ao to smo ve: navei is$j&/&je
posre"ni$e & tr!ovini. (e#&tim centrana )an$a ima na raspoa!anj& i a&$cij& i icitacij& $ao
meto"e posovanja na trit& novca.
Na se$&n"arnom trit& novca mo!& se & sva$om tren&t$& pro"avati 0atrije o" vre"nosti i
pre iste$a ro$a "ospe:a 9i pretvoriti & !otov novac.
Trite novca $ao trans'ormator $rat$oro/ni0 nov/ani0 sre"stava & investiciona sre"stva9
i1oeno je stainim osciacijama $oje "ovo"e "o nei$vi"nosti9 &1nemirenosti9 nesta)inosti. 3i &
vremen& )e1 ti0 ne!ativni0 osciacija i1raava se po1itivna strana trita $oji s& 1apravo opo1iti
nave"eni0 ne!ativni0 pojava. Vanost normano! '&n$cionisanja trita novca o!e"a se i & tome
to se mno!e transa$cije o)avjaj& 1a ne$o )&"&:e vreme9 i &/esnici moraj& ra/&nati sa i1vesnim
)aansom $a$o )i oprav"ai svoje interese.
2. Novac
Novac se javja & sistem& ro)ne proi1vo"nje9 a nije !a )io & nat&ranoj ra1meni. Poto se
sva$a ro)a & proces& ra1mene moe se 1ameniti 1a )io $oj& "r&!& ro)&9 po$a1&j& "a s& ro)e
e$vivaenti. 8a1mena o"re"j&je samo o"nose cena9 a je"inica $ojom se meri vre"nost ar)itarna9
1avisi samo o" "o!ovora. ;i/na sit&acija je $o" merenja teine.
Najstariji o)i$ novca je ro)ni novac. 5e"ini o"re"jeni proi1vo"9 naj/e:e pemeniti meta
$ao to je 1ato9 pre&1imao je na se)e '&n$cij& merenja vre"nosti svi0 "r&!i0 ro)a. U ro)no
nov/anom sistem& nov/ana je"inica9 na primer "oar9 "e'inisana je pravno $ao i1vesna $oi/ina
1ata. Poto se 1ato mo!o ra1meniti & o"re"jenom o"nos& sa )io $ojom ro)om9 ovim se "e'inisaa
i cena & "oarima 1a sva$& poje"ina/n& ro)&.
1
U ro)nom "r&tv& se ra1vio sistem merenja i prenoenja vre"nosti $oji je ne1avistan o" to!a
o $ojoj se ro)i ra"i9 a merio je na"jeno & nov/anom o)i$& vre"nosti. Pa:anje se moe o)aviti &
1
Duani, Jovan. Novac. Beo!ra"< 2a"&)ina 3n"rejevi:9 2,,1.
5
!otovom novc& & tren&t$& i na mest& !"e je ro)a $&pjena9 ma"a se "anas moe $&piti i na
o"oeno pa:anje. To je pa:anje na $re"it.
Na osnov& ra1matranje priro"e novca $ao "r&tveno! o"nosa moe se i1vesti ne$oi$o
vani0 1a$j&/a$a o &o1i novca & e$onoms$oj a$tivnosti<
nov/ani o)i$ vre"nosti ra1i/it i ne1avistan o" vre"nosti ro)e je in0erentan sistem& ra1mene@
ra1voj novca se o"vija paraeno sa ra1vojem same ra1mene@
ma"a je nov/ani o)i$ vre"nosti &niver1ana $ara$teristi$a ro)ne proi1vo"nje9 o)ici novca s&
ra1i/iti promenjivi@
)e1 o)1ira "a i postoji ii ne postoji nov/ana ro)a9 postoji ten"encija ra1voja 0ijerar0ije
o)ave1a ra1i/iti0 stepena pri0vatjivosti= pa:anje a!enata na je"nom nivo& pirami"e 1a0teva
i1vrenja o)ave1a a!enata na se"e:em nivo& o)ave1nosti.
%0'0 Teorija no!,a
O"nos i1me"j& novca i e$onoms$e a$tivnosti je "vosmeran. ;a je"ne strane9 nov/ani o)ici
s& o"ra1 o"re"jene or!ani1acije e$onoms$e a$tivnosti p&tem ro)ne privre"e. ;re"stva $oja s&e
'inansiranj& same e$onoms$e a$tivnosti se $reiraj& & samoj toj e$onoms$oj a$tivnosti. Novac
o"raava e$onoms$& a$tivnost9 monetarni 'enomeni s& o"re"jeni i ne1avisnim ra1vojem same
e$onoms$e a$tivnosti. Ovo je 1na/ajno 1a ra1voj monetarne teorije.
;a "r&!e strane9 novac s&i $ao re!&ator e$onoms$e a$tivnosti9 1ato to on pre"stavja
spon& i1me"j& in"ivi"&ano! proi1vo"ja/a i "r&tveno! $ara$tera proi1vo"nje. .a" ne$i s&)je$t
ima namer& "a se )avi proi1vo"njom on mora "a ima 'inansijs$a sre"stva 1a to. 3$o i0 nema &
"ovojnoj $oi/ini on mora pos&"iti sre"stva. Ta$o 'inansijs$a sre"stva opre"ej&j& $oi$o :e se
mo:i proi1vo"iti. Ona o"re"j&j& &$&pan o)im e$onoms$e a$tivnosti.
U 1*. i 1+. ve$&9 pisci $oji s& najvie &ticai na $asniji ra1voj monetarne teorije9 Aj&m9 ;mit9
8i$ar"o i (ar$s na!asa$ s& stavjai na e$onoms$e a$tivnosti $oja je "eterminisana na monetarnim
'a$torima.
2
.vantativna teorija ameri/$o! e$onomiste -rvin!a ?iera $oja je na po/et$& 2,. ve$a na nov
na/in postavia pitanje o"nosa i1me"j& novca i e$onoms$e a$tivnosti. On je tvr"io "a je &$&pna
monetarna vre"nost transa$cija & je"noj e$onomiji potp&no ne1avisna o" nivoa e$onoms$e
a$tivnosti. Data $oi/ina novca &tvr"j&je samostano i e!1o!eno.
.ejns $ao o"!ovor na "ramati/ne promene & monetarnim sistemima posa Prvo! svets$o!
rata i Vei$e $ri1e pon&"io je ta$av monetarni sistem & $ome :e centrana )an$a )iti o"i/&j&:i
'a$tor. Bavno or&"je nove monetarne poiti$e posta:e poiti$a $amatne stope. Uspostavja se )is$a
ve1a i1me"j& $reirane nov/ane re1erve centrane )an$e i nivoa e$onoms$e a$tivnosti $oja se
reai1&je p&tem $amatne stope na o)ve1nice9 cene $apitani0 "o)ara 'i$sne investicione poiti$e
pre"&1e:a. .ejns stavja na!asa$ na promene & $amatnoj stopi $oje pre"stavjaj& o"!ovor
e$onoms$o! sistema na promene & $oi/ini novca.
2.2. Barter poslovi
U me"j&naro"nim e$onoms$im o"nosima s& /este sit&acije "a & spojnoj tr!ivini &/estv&j&
1emje /ije va&te nis& $overta)ine9 ii se pa$ naa1e & patno )iansnim te$o:ama. U toj sit&aciji
pri)e!ava se t1v. )arter ii $ompen1acionim posovima.
2
Miller, Roger LeRoy i VanHoose, David D. (o"erni novac i )an$arstvo. 2a!re)< (3T79 1++%
6
Osnovni princip $o" )arter posova je "a se ispor&$e stranoj 1emji "o)ija $onpen1acija &
ro)ama. O)ra/&n se ne vri & novc& ne!o se je"ne ro)e 1amenj&j& 1a "r&!e ro)e.
Barter posovi se mo!& &!ovarati na nivo& pre"&1e:a i na nivo& "rave. Pre"&1e:a /esto
&!ovaraj& )arter9 $a"a se oni o"vijaj& & 1emjama & $ojima postoji nesta)ina 'inansijs$a sit&acija i
!"e ne postoji "ovojan stepen si!&rnosti "a :e posovne )an$e mo:i i1vriti ispate. Da )i se ta$vi
ri1ici i1)e!i9 a posao ipa$ o)avio pri)e!ava se &!ovaranj& ispor&$a ro)e 1a ro)&9 tj. &!ovara se
$ompen1acioni posao.
.a"a se )arter posovi &!ovaraj& i1me"j& 1emaja ta"a se ra"i o me"j&"ravnom $irin!&.
Ta"a se me"j&"ravnim spora1&mom &!ovaraj& iste i $oi/ine ro)a $oja :e )iti pre"met ispor&$a.
;va$a 1emja pre$o 1a to ova:ene )an$e vre ispate svojim pre"&1e:ima $a"a one i1vre i1vo1 &
1emj& sa $ojom je s$opjen $irin$i spora1&m. U princip& $o" me"j&naro"no! $irin!a
me"j&so)ne ispor&$e tre)a "a s& i1)aansirane.
3
3$o se pojavi ra1i$a9 ona se ispa:&je & "evi1ama ii 1at& ii se pa$ prenosi9 $ao o)ave1a
1emje $oja je ispor&/ia manje ro)e9 & se"e:& !o"in&.
2a ra1i$& o" &o)i/ajene spojne tr!ovine & $ojoj se pa:anje vre nerenta)inim "evi1ama9
$o" me"j&"ravno! $irin!a 1emja $oja ima s&'&cit naa1i se & nepovojnoj sit&aciji9 jer je
ispor&/ia ro)e ve:e vre"nosti $oje nis& $onpen1irane $ontra ispor&$ama.
(e"j&"ravni $irin! je )io tipi/an 1a tr!ovin& sa )ivim socijaisti/$im 1emjama i
1emjama & ra1voj&. (e"j&tim9 on se "anas primenj&je a$o ne postoje "r&!i mo"aiteti 1a o"vijanje
spojno tr!ovins$e ra1mene.
2.3. Novac sa gledita graanskog prava
Novac je stvar i pojavj&je se & 'ormi metano! novca C $oji s&i 1a manje ispateD i
papirno! novca C )an$nota D. On je & promet& opte merio vre"nosti 1a sve "r&!e stvare9 i na nje!a
se svo"e sve ostae stvari. Novac je 1amenjiva po ro"& o"re"jena i potrona stvar. Novac $ao stvar
po"ee na/eima i praviima $oja vae 1a po$retne stvari. 2)o! ti0 nave"eni0 svojstava9 novac ima
"vostr&$& '&n$cij&. ;&i 1a opte pateno sre"stvo9 ai $ao prometno sre"stvo9 poto je vro a$o
je"n& stvar pretvoriti & novac i o)rn&to novac & "r&!e stvari ii "r&!a "o)ra.
Novac ne po"ee samo propisima !ra"jans$o! prava9 jer je stvar9 ve: i pose)nim
javnopravnim propisima $oja o"re"j&j& 1a nje!a pose)an javnopravni reim. U sva$oj "ravi
propisima se o"re"j&je $oji je novac o)ave1no sre"stvo pa:anja. .o" nas je 1a$ons$o sre"stvo
pa:anja je "inar.;va$i poveriac na teritoriji ;>B "&an je "a primi "inare $ao o)ave1no sre"stvo
pa:anja9 $a"a se ra"i o ispatama nov/ani0 o)ave1a. U &n&tranjem pravnom promet& strana va&ta
se smatra ro)om9 $ao sva$a "r&!a ro)a. Pa:anja i1me"j& "ravni0 or!ana9 &stanova i pravni0 ica
ne vre se & novc&9 ve: virmanima pre$o nji0ovi0 te$&:i0 ra/&na $o" )ana$a. Ovaj novac $oji se
vo"i na te$&:im ra/&nima je t1v. BU>A74D je ta$o"je novac & pravnom smis& re/i.
Be1!otovins$a pa:anja pre$o virmans$i0 nao!a o)e1)e"j&j& ve:& sta)inost va&te9 ne!o $a"a se
pa:a & !otovom novc&. U$oi$o je ve:a $oi/ina !otovo! novca & privre"i9 &toi$o je tee
re!&isanje paniranja nov/ano! prometa. Nov/ani "&! se o)i/no i1raava & &n&tranjem promet& &
o"re"jenoj s&mi "oma:e va&te= "inara. (e"j&tim9 mo!&:e je "a )&"e i1ri/ito &!ovoreno i1me"j&
strana$a pa:anje & o"re"jenoj stranoj va&ti Cevrima9 "oarima9 '&ntama D9 ai ta$vi posovi po"e&
"evi1noj $ontroi )an$e.
3
8o&19 Piter ;. Ban$ars$i mana"ment i 'inansijs$e &s&!e. Beo!ra"< Data stat&s9 2,,5.
7

2.4. Papirni novac kao instrument fnansiranja
U sasvim i1&1etnim o$onostima "rava $oristi "op&ns$& emisij& $ao sre"stvo po$ri:a ne
re"ovni0 rasno"a ii )&"ets$o! "e'icita.
;t&"ije "op&ns$e emisije &a1i & poiti/$& e$onomij&9 ai je & javnim 'inansijama potre)no
!ovoriti o tom instr&ment&. 3$o ni po /em& "r&!om9 a ono 1)o! to!a to ova emisija9 $ao sre"stvo
po$ri:a ima 1aje"ni/$i0 crta sa ostaim vanre"nim pore1ima i 1ajmovima. .ao to :emo "aje
po$a1ati9 e$onoms$e i 'inansijs$e pose"ice i "op&ns$e emisije novca stoje & "ire$tnoj ve1i sa
)&"ets$om privre"om< ove 2. 'inansijs$e $ate!orije &1ajamno &ti/& je"na na "r&!& $ontroo& se.
-1 ti0 ra1o!a ne moemo a "a ne posvetimo panj& vanre"nom na/in& pri)avjanja "ravni0
pri0o"a.
Upotre)a "op&ns$e emisije je je"no n&no 1o i savremena "rava njime ne tre)a "a se s&i
& re"ovnim prii$ama9 i a$o je vro priva/no s o)1irom na a$ na/in na $oji se "o nje!a "oa1i. 3i9
nis& to samo ratne prii$e $a"a se njima "rava $oristi.
4
Njime se dra!e s."e:
'0 .a"a vanre"ni ras0o"i imaj& ten"encij& "a rast& )re ne!o vanre"ni pri0o"i@
%0 .a"a nepostoje povojni &sovi 1a proirenje stari0 ii &vo"jenje novi0 pore1a9 $a"a nije momenat
1a emisij& "ravni0 1ajmova@
60 .a"a je pores$o opter:enje "oo "o ma$sim&ma9 o"nosno & po!e"& 1ajmova $a"a je "rava "o
$rajni0 !ranica ve: is$oristii svoj $re"it & 1emji i na strani.
(i !ovorimo o "op&ns$om novc& instr&ment& pa:anja /ije $ara$teristi$e s&
ne$overti)inost i prin&"ni $&rs9 a to 1na/i "a nema o"!ovaraj&:e po$ri:e9 i "a je sva$i poje"inac
o)ave1an "a !a primi 1a pa:anje & neo!rani/enim i1nosima.
.o" "op&ns$e emisije )itno je pro!a/enje ne$overti)inosti nov/anica tj. $&rsa. .a"a
emisioni 1avo" moe je"an "eo emisije9 namenje proi1vo"nji9 "a p&sti po$ri:e. ;tvar je & tome to
postoji ra1i$a i1me"j& )an$note i papirne nov/anice< je"noj o"!ovaraj& i$vi"na potaivanja9 "o$
$o" one "r&!e nis& ta$va. Veoma je vano & normanim prii$ama9 1a emision& )an$& "a njene
a$tivne operacije )&"& i$vi"ne9 tj. "a na i1nena"ni 1a0tev svoji0 poveriaca9 imaaca nov/anica9
)an$a moe "a o"!ovori napatom svoji0 potraivanja. U tom s&/aj& one nov/anice $oje imaj&
po$ri:e )i:e a$o ispa:enje. Nov/anice $oje nis& po$rivene9 !arantovane s& )an$ars$om re1ervom9
$oja se sastoji & posovnim menicama $rat$o! ro$a.
;vojom es$ontnom poiti$om i poiti$om otvoreno! trita emisiona )an$a s&vereno va"a
priivom i o"ivom nov/anica9 o"nosno opticajem namenjenim pro"&$tivnoj a$tivnosti i privre"i.
;a "op&ns$om emisijom novca 1a ra/&n "rave ne stoji ta$o. Na s&prot ovoj emisiji stoji "&!
"rave. Ovaj me"j&tim9 nije nimao i$vi"an & s&/aj& navae na atere )an$a ne moe "a 1atrai
0itno vra:anje "&!a o" "rave9 jer to ne:e "o1voiti njeno sa)o )&"ets$o stanje9 1)o! $oje !a je i
emitovan nov/ani $onti!ent. 7s$ontna poiti$a nema ni$a$vi0 &ticajana nov/anice emitovane 1a
ra/&n "ravni0 potre)a.
2ato je n&no $a"a emisiona )an$a i1"aje nov/anice 1a ra/&n "rave9 "ati joj pravo "a
primeni prin&"n& $&rs i ne$overti)inost nov/anica.
Ova$o emitovani novac stoji ispre" svi0 "r&!i0 vanre"ni0 pri0o"a "rave@ pomo:& to!
novca "oa1i 0itno i & ejenim i1nosima "o potr)ni0 sre"stava9 to joj ni pore1i9 ni 1ajmovi ne
4
E&$i:9 Eor#e@ Bjeica9 Vojin i 8isti:9 Fivota. Ban$arstvo. Beo!ra"< 7$onoms$i 'a$&tet Beo!ra"9 2,,3.
8
mo!& "ati. Dop&ns$a emisija nepro&1ro$&je "ravi teret pa:anja $amata9 "o$ smanj&j& rean&
vre"nost "ravni0 "&!ova9 ma"a to 1na/i pri$riveno opore1ivanja imaaca o)ve1nica.
3. Monetarna stabilnost i nestabilnost
;ta)in& vre"nost novca & je"noj privre"i imamo $a"a "oma:i novac )e1 te$o:a o)avja
svoje '&n$cije. Ta"a $aemo "a je vre"nost "oma:e! novca sta)ina. Vre"nost novca se sastoji &
nje!ovoj $&povnoj sna1i. Novcem se $&p&j& ra1ne ro)e pa nje!ova vre"nost stoji & o)rn&toj
sra1meri sa cenama. Pri tome vre"nost novca opa"a ii raste. Da vre"nost novca )ia sta)ina9
novcem se mora &pravjati $a$o na "oma:em ta$o i na inostranom trit&. 2ato ra1i$&jemo
&n&tranj& monetarn& sta)inost i nesta)inost i me"j&naro"n& monetarn& sta)inost i nesta)inost.
Un&tranja monetarna sta)inost po"ra1&meva &ravnoteenost ro)no= nov/ani0 o"nosa. Ta"a je
"oma:a vre"nost novca sta)ina. ;&protno9 $a"a "o"je "o poreme:aja & ro)no= nov/anim
o"nosima9 porasta ii pa"a cena on"a !ovorimo o &n&tranjoj monetarnoj nesta)inosti. Un&tranja
monetarna nesta)inost imamo $a"a tranja na strani novca 1a ro)om )&"e ve:a o" pon&"e ro)e.
5
;pojanj& monetarn& sta)inost imamo $a"a ima &ravnoteen )ians pa:anja i $a"a postoje sta)ini
"evi1ni $&rsevi tj. $a"a postoji sta)inost $&rseva "oma:e! novca na inostranim $&rsevima. U
protivnom9 $a"a je ne&ravnoteen )ians pa:anja i $a"a "evi1ni $&rsevi rast& ii pa"aj& on"a
!ovorimo o spojanjoj nesta)inosti. Pri tome monetarna sit&acija je"ne 1emje snano "e&je na
spojanj& monetarn& sit&acij& te 1emje i o)rn&to.
3.. Pojam in!acije
Upotre)a re/i in'acija & e$onomiji je novije! "at&ma. -1ra1 in'acija poti/e o" atins$e re/i
in'atio to 1na/i na"&vavanje. Umesto te re/i in'acija mno!o ranije s& se &potre)javai "r&!i
na1ivi i pojmovi.
To$ovi mo"erni0 in'acija s& "ae$o soeniji9 &1roci "&)ji i ra1novrsni. 4iterat&ra o
in'aciji je o)imna9 ra1novrsna9 /a$ i $ontraver1na. ;va$i a&tor "aje sopstven& teorij& in'acije.
5e"na o" najstariji0 "e'inicija $oje se spominj&< * S"!i+e no!,a j"ri -rema.o roba/.
Najpri0vatjive s& one "e'inicije $oje isti/& "a in'acija pre"stavja stani rast opte! novoa cena.
Dr&!e9 $oje s& s&tini pro)ema o)anjavaj& stano smanjenje vre"nosti nov/ane je"inice & 1emji.
.asnije9 potp&nije "e'inicije isti/& "a in'acija pre"stavja "inami/$i proces sa porastom cena9
$oi/inom novca9 na"nicama9 )&"ets$om "e'icitom pe$iativnim $&povinama it". -1 ti0 ra1o!a9
pris&tna je & monetarnoj iterat&ri i na&/na o)ra"a 'enomena in'acije.
Ve:ina stariji0 e$onomista &1ima porast opte! nivoa cena $ao o"&/&j&:i $riterij&m9 a
"e'acij& o)rn&t& pojav&= pa" opte! nivoa cena. Pove:anje cena moe9 & princip& nastati &se"
pove:anja e'i$asnosti novca ii &se" smanjenja pon&"e ro)e. Pove:anje opticaja novca je naj/e:i
&1ro$ in'acije & sistem& papirno! vaenja. T& je &1ro/ni$ sama "rava $oja & cij& po$rivanj&
svoji0 ras0o"a i1"aje papirni novac i 1a"&&je se $o" centrane )an$e. Pove:anom $oi/inom novca
"rava $&pije ra1ne proi1vo"e i &s&!e na trit& i time "vostr&$o ne!ativni "e&je< pove:ava opticaj
i smanj&je smanj&je ro)ne 'on"ive.
3&tonomno stvaranje novca se /esto vrio & $apitaisti/$om svet& 1a po$ri:e )&"ets$o!
"e'icita. (otivi 1a ovo s& ra1novrsni= neprivre"ni i privre"ni. 7s$ontovanje menica $o" >entrane
)an$e i o"o)ravanje $re"ita o" s1trane posovni0 )ana$a i1a1ivaj& pove:anje nov/ane cir$&acije.
5
Pa$aovi:9 Novo. (onetarna e$onomija. ;prs$o ;arajevo< 2avo" 1a &")eni$e i nastavna sre"stva9 2,,4.
9
3.2. "rste in!acije
U e$onoms$oj teoriji in'acija se moe po"eiti na< a$&9 sre"nj& i 0iper&n'acij&. 4a$e
i'acije s& o)i/no "&!oro/ne sa porastom cena & svets$im ra1merama o" 2= 3 G !o"inje. One
nastaj& &se" svesne poiti$e je'tino! novca ra"i &)r1ano! ra1voja9 porasta )&"ets$e potronje9
porasta "ravni0 "&!ova.
;re"nje in'acije se javjaj& naj/e:e & poseratnim o)novama 1emaja9 investicijama9
i1!ra"nji i si/no9 i $re:& se o" 5= 15G !o"inje. U mno!im 1emjama s& privre"no! $ara$tera
o)&1"avaj& se $otronim merama9 &$oi$o ne pre"j& & 0iperin'acij&.
Aiperin'acije C !aopiraj&:e ii $atastro'ane D nastaj& $ao pose"ica ratova i revo&cija9
ja$o! )&"ets$o! "e'icita $oji se po$riva emisijom novca. .o" ovi0 in'acija o)e1vre"jivanje novca
i1nosi & po/et$& ne$oi$o stotina procenata !o"inje. .asnije $&povna sna!a novca pa"a na 0ija"e i
miione procenata.
6
Prema vremen& trajanja in'acije se mo!& po"eiti na se$&arne ii a$e $oje s& najsa)ije!
inte1iteta ai naj"&e! trajanja9 i je"no$ratne $oje traj& neto $ra:e. ;ta)ii1acija pose pojave
je"no$ratni0 in'acija se sprovo"i "evavacijom spojanje vre"nosti "oma:e! novca. U1roci ova$ve
in'acije s&< ve:e 1a"&ivanje "rave $o" centrane )an$e9 &)r1ano pove:anje pata9 promene
poiti/$o! reima.
Aroni/ne in'acije traj& "&i ni1 !o"ina sa ve:im procentom !o"inje! o)e1vre"jivanja
nacionane va&te. Ova$v& in'acij& je tee 1a&staviti. Be1 "&!oro/no! antiin'aciono! pro!rama
nema ni !ovora "a se in'acija 1a&stavi.
Prema pore$&9 in'acija moemo po"eiti na one /iji s& &1ro/nici & 1emi i na in'acije
prenete i1 inostranstva. Doma:i &1roci s&< )&"ets$i "e'icit9 e$span1ija $re"ita i pre$omerna
investiciona i1!ra"nja. Uve1ene in'acije "oa1e & s&/aj& $a"a je"na 1emja ima 1na/ajne
e$onoms$e o"nose sa "r&!om 1emjom pa se in'acija prenosi p&tem ti0 e$onoms$i0 ve1a.
3.3. Posledica in!acije
-n'acija &ti/e na imovin&9 "o0o"a$ i privre"& &opte. Porast naj/e:e one "r&tvene sojeve
/iji je "o0o"a$ & novc& 'i$san "a se nemoe pria!o"javati pove:anj& tro$ova ivota< pen1ioneri9
/inovnici9 ra"nici9 st&"enti. Nji0ova reana te"nja opa"a.
.oristi o" in'acije imaj& oni "r&tveni sojevi /ije s& cene mo)ine $ao i oni $oji mo!& "a
"o)ijaj& )an$ars$e $re"ite $oje o)e1vre"jena va&ta a$o $onpen1ira. U otvorenoj in'aciji naj)oje
proa1e "&nici i invenstitori jer im se )a!o"are:i opa"anj& vre"nosti novca smanj&j& tereti otpata
$re"ita $oji ostaj& & nominanom i1nos&. Poverioci !&)e9 jer s& prii$om o"o)ravanja $re"ita "ai
ve:& $&povn& sna!&9 a prii$om vra:anja "o)ijaj& manj&. Nov/ani i1nos o)ave1e o)ave1e je ostao
nepromenjen. O)ratno9 "&nici "o)ijaj& naro/ito oni $oji s& $re"itom $&pii reana "o)ra. 2ato
in'acija po"sti/e 1a"&ivanje. .amatna stopa tei "a raste ai ni$a"a ne moe $ompen1irati !&)ita$
$&povne sna!e novca. .o" pre"&1etni$a se javja na$onost $a investiranj& to je inte1itet in'acije
ja/i. U in'aciji opa"a voja 1a te"njom jer opa"a reana vre"nost novca. Pre"&1e:a $oja se
1a"&&j& imaj& $oristi o" in'acije a tete "ravi i potroa/ima9 jer im se smanj&je reana $&povna
mo:. -a$o & in'acijama nema opasnosti o" ne1aposenosti9 ipa$ je in'acija sa socijano! aspe$ta
ne!ativna pojava. Bavna pose"ica in'acije sastoji se & preraspo"ei nacionano! "o0ot$a na teret
ra"ni$a i sre"nje! staea. Hto se ti/e &ticaja in'acije na ivotni stan"ar" si!&rno je "a sa njom
in"&strijaci i tr!ovci jer mo!& stano pove:avati cene. >ena sa"ri9 pore" re"ovno!9 jo i e$stra
pro'it 1a0vaj&j&:i in'aciji. Naro/ito in'acija po!o"&je monopoisti/$im pre"&1e:ima. .r&pni
sejaci in'acijom "o)ijaj& jer imaj& trine vi$ove. Bavni teret in'acije pa"a na iro$e mase
!ra"janstva jer je porast cena )ri o" porasti pata $a"a se reana $&povna sna!a smanj&je. U "o)a
6
irovi, Milutin. Monetarna ekonomia. Beo!ra"< !ur"oean #entre $or %eace and Develo"ment9 1+*%
10
in'acija se 1ato poce:avaj& ra"ni/$i traj$ovi $ao sre"stvo )or)e 1a pove:anje na"nica &se" "ejsta
in'acije.
7$onomisti ((?= a 1ast&paj& stanovite "a in'acija ima ne!ativno "ejstvo na privre"ni
ra1voj. 6injenica je "a in'acija po1itivno "e&je & 'a1i "epresije9 ai to njeno po1itivno je na $rata$
ro$9 &$j&/&j& e$onomisti ((?= a. U 'a1i in'acije sva$a investicija i1!e"a renta)ina ai nastaje
0iperpro"&$cija ro)e9 pa to "ovo"i "o po!oranja $onj&$t&re $a"a nastaje $ri1a i ispostavja se "a
s& te investicije )ie po!rene. Prema tome9 in'acija moe "a po1itivno "a "e&je na ra1voj samo 1a
$rat$o vreme9 & 'a1i "epresije. Poto je in'acij& nemo!&:e 1a&staviti & sva$om tren&t$&9 to se
mno!i e$onomisti protive in'aciji $ao sre"stv& "&!oro/no! e$onoms$o! ra1voja.
3.4. #e!acija
De'acija pre"stavja stanje ii pojav& & privre"i $oja ime potp&ne s&protne e'e$te o"
in'acije. Do$ se in'acija moe "e'inisati $ao opa"anje vre"nosti vre"nosti nacionane va&te &se"
s$o$a cena9 "ote je "e'acija porast vre"nosti "oma:e va&te $oji nastaje &se" opa"anja cena.
Dr&!im re/ima9 in'acija je via$ nov/ane tranje na" pon&"om9 "o$ je "e'acija via$ pon&"e na"
nov/anom tranjom. Ona ima ten"encij& opte! pa"a cena9 smanjenja pata i na"nica9 smanjenja
proi1vo"nje9 1aposenosti i nacionano! "o0ot$a9 porasta nov/ane $&povne sna!e .
;a !e"ita pra$se & "ae$oj proosti "e'acija se tretiraa $o" !ra"jans$i0 pisaca $ao ve:e
1o o" in'acije. Ona je & proosti )ia /esta pojava pa je /esto naa1ia svoje mesto i & na&/no=
teorijs$oj o)ra"i. Danas9 s& mno!o &/estaije pojave in'acije ne!o "e'acije. De'acije se s$oro i ne
pojavj&j& & pra$si. De'acija je "ovo"ia "o opa"anja stepena ne1aposenosti i pre"stavjaa
sta!nacij& & privre"i $a"a je tre)ao &)r1ano "a se ra1vija. Ne1aposenost i1a1iva socijane nemire.
De'acija se sprovo"ia ne$a" svesno $ao instr&ment e$onoms$e poiti$e "a )i se pre$o nje posti!o
ja/anje "oma:e! novca i i1vria sta)ii1acija privre"ni0 prii$a.
U1roci "e'acije s& mno!o)rojni9 ai s& najve:i pa" cena9 $oji nije re1&tat pove:anja
pro"&$tivnosti ra"a. Pa" cena nije ravnomerno raspore"jen jer on stvara str&$t&rni "e)aans poto
ra1i/ito po!a"ja ra1ne !rane privre"e.
(ere $oje se $oriste protiv "e'acije< s& pove:anje monetarne tranje p&tem javni0 ra"ova9
po)ojanje &sova 1a "o)ijanje $re"ita9 po"sticaj i1vo1a9 smanjivanje pore1a it".
U!avnom isti /inioci $oji s& &1roci in'acije mo!& "a )&"& i &1roci "e'acije a$o "e&j& & o)rn&tom
smer&. 2ato imamo najvanij& nov/n& "e'acij& $oja o)&0vata se"e:e &1ro$e<
1. restri$tivna $re"itna poiti$a9
2. )o$a"a "ea nov/ane mase9
3. smanjenje opticaja novca $oji i1"aje >entrana )an$a9
4. opa"anje s$onosti 1a $&povinom
5. )&"ets$i s&'icit
6. pore1i $ao &1ro$ "e'acije
11
70 Instr"menti tri+ta no!,a

Na trit& novca pre"met $&poro"aje s& 0atrije o" vre"nosti9 emitovane o" strane centrane
)an$e ii "r&!i0 s&)je$ata $ojima po1itivno pravo "aje ta$v& mo!&:nost. Pri tom se "ri stava "a i
je ne$a 0artija o" vre"nosti po"o)na 1a es$ont ii rees$ont tj. "a i po"e& &sovima na otvorenom
trit&.Na ra1vijenom trit& & ra1vijenim privre"ama $oriste se ra1ni instr&menti & tr!ovini
0artijama o" vre"nosti.
Najznaajniji instrumenti su :
-. (e#&)an$ars$a $&popro"aja novca
--. .rat$oro/ne 0artije o" vre"nosti
---. (e#&)an$ars$a tr!ovina vi$ovima o)ave1ni0 re1ervi
70'0 Me8"bankarska k"-o-rodaja no!,a
U "nevnim posovanjima posovni0 )ana$a pojavj&j& se na sa"& nji0ovo! "nevno!
posovanja vi$ovi i manj$ovi. Novac se na or!ani1ovanom ii neor!ani1ovanom trit& novca
po1ajmj&je ra"i o"ravanja i$vi"nosti )ana$a9 i "r&!i0 'inansijs$i0 instit&cija 9 $a$o & $rat$im
vremens$im intervaima npr. "nevna posovanja ta$o i na o"re#ene vremens$e intervae. 2ato i
moemo ra1i$ovati "nevni o"nosno no:ni novac jer se transa$cije o)avjaj& /esto to$om no:i9 i
ra1i$&jemo termins$i novac $oji se pos&#&je ra"i o"ravanja i$vi"nosti & "&em vremens$om
interva&. Taj interva moe )iti o" je"no! "o tri meseca a naj"&e "o !o"ine "ana. -1 ti0 ra1o!a i
ra1i$&jemo posove $&popro"aje "nevno! i $&popro"aje termins$o! novca.
U ve1i "nevno! posovanja na trit& novca po1najemo irani novac $oji 1a pre"met
posovanja ima tren&tni via$ i$vi"ni0 sre"stava $oje posovna )an$a $ao &/esni$ na trit& novca
pon&"i "r&!im )an$ama naj/e:e na ro$ o" je"no! "ana ii po astronoms$om ra/&nanj& vremena9
na ro$ o" 24 /asa $oji te/e o" tren&t$a $a"a 1ajmoprimac "o)ije na ra/&n novac o" 1ajmo"avca.
Firani novac se po1ajmj&je i na "&e ro$ove ai o)i/no ne "&e o" 3, "ana.
%
Postavja se pitanje me0ani1ama o"o)ravanja 1ajmova na ta$o $rat$o vreme i 1a $rat$o
vreme. U tom po!e"& nove te0oo!ije i )r1a $om&ni$acija i1me"j& )ana$a omo!&:avaj& )r1o
pre)acivanje novca sa je"no! na "r&!i te$&:i ra/&n. (oramo 1nati i "a i1me#& )ana$a postoje "o)ri
o"nosi $oji se 1asnivaj& na poverenj& i )a i1 to! ra1o!a & pra$si postoje i t$1. Itee'ons$i
1ajmoviI $oji s& ne$a"a )ii osnovni instr&ment9 ma"a "anas 1)o! si!&rnosti prometa postoje ra1ni
aternativni me0ani1mi & vi"& vre"nosni0 papira $oji "one$e 'ormai1&j& tj. &/vr:&j& ta$av
post&pa$.
(oramo re:i i to "a ovaj vi" 1ajmova prati i neto via $amata ne!o to je to $amatna stopa
na )a!ajni/$e 1apise9 & cij& stim&isanja ova$vi0 1ajmova9 1ara" o"ravanja i$vi"nosti &/esni$a
na trit&. To pravio ne vai )a &ve$ povojne e$onoms$o poiti/$e sit&acije jes& stim&ans
po1ajmice $oje o"ravaj& i$vi"nost & $rat$im vremens$im intervaima. O" /e!a 1apravo i 1avisi
$amatna stopa $oja je "a$e "ire$tno &sovjena pon&"om i tranjom nov/ane mase ai i in'acijom.
%
E&$i:9 Eor#e@ Bjeica9 Vojin i 8isti:9 Fivota. Ban$arstvo. Beo!ra"< 7$onoms$i 'a$&tet Beo!ra"9 2,,3.
12
70%0 Kratkoro2ne 9artije od !rednosti
Na instit&cinai1ovanom trit& novca tr!&je se is$j&/ivo vre"nosnim papirima $oje i1"aje
centrana )an$a ii $oje centrana )an$a pri1naje $ao ta$ve9 ra"i ostvarivanja poiti$e centrane
)an$e. .riterij&m pri1navanja 0artije o" vre"nosti je taj "a se vre"nosni papir moe re"is$ontovati
$o" centrane )an$e9 &1 o"re#en& "is$ontn& stop& a "a se pri tome ne tereti re"is$ontni $onti!ent
$oji je centrana )an$a o"o)ria posovnoj )anci $oja trai re"is$ont.
Ova$vim prist&pom menice $omercijano! $ara$tera9 $oje posovna )an$a rees$ont&je $o"
centrane )an$e na teret svo! re"is$ontno! $onti!enta9 ne tretiraj& se $ao pre"meti tr!ovine na
trit& novca9 ve: se tretiraj& $ao vre"nosni papiri $ojim se tr!&je na $re"tinom tj. es$ontnom
trit&. To je ta$o#e i sre"stvo emisije centrane )an$e posovnim )an$ama.
*
K"-o-rodaja se naj2e+:e oba!.ja i4me8" s.ede:i9 s"bjekata<
"ve posovne )an$e
je"ne posovne )an$e i centrane )an$e
"rave i posovne )an$e
"rave i centrane )an$e
"rave i njeni0 instit&cija
Pore" ove po"ee moemo napraviti i po"e& na s&)je$te $oji i1"aj& $rat$oro/ne vre"nosne papire <
"ravni vre"nosni papiri@ & $oje spa"aj& "ravne o)ve1nice9 "ravne menice9 "ravni
)a!ajni/$i 1apisi.
vre"nosni papiri centrane )an$e@ to s& )a!ajni/$i 1apisi
vre"nosni papiri privre"ni0 pre"&1e:a9 'irmi ii privatni0 ica a$ceptirani0 o" strane ova:eni0
'inasijs$i0 instit&cija.
U sva$oj "ravi & 1avisnosti o" ra1ni0 'a$tor $ao npr. oso)ine privre"no! sistema9 &o!a
trita & re!&aciji privre"ni0 procesa9 o"nosa $amate i pro'itne stope9 sama $amatna stopa ta$o#e9
po1itivno pravni propisi & re!&isanj& materije $ao i nji0ova primena9 1avise o)ici9 )roj i o)im
tr!ovine $rat$oro/ni0 0artija o" vre"nosti & "ravi o"nosno privre"i. U 1avisnosti $o i0 i1"aje9
postoje ra1ni s&)je$ti9 o" $oji0 $ao najvaniji 'i!&riraj& centrana )an$a9 posovne )an$e9 va"e ai i
ostai poiti/$i i privre"ni &/esnici na trit& novca.
70%0'0 Dra!ne ob!e4ni,e
Devi1ne re1erve s& je"an o" osnovni0 instr&menata $rat$oro/no! trita 0artija o" vre"nosti.
Drava & svom posovanj& /esto )iva s&o/ena sa )&"ets$im "e'icitom $oji se $re:e & visini o" 2,=
3, )&"ets$i0 ras0o"a9 tj. 1,G "r&tveno! proi1vo"a . .a$o )i se & tim sit&acijama o)e1)e"ia
JJreanaJJ sre"stva na 'inasijs$om trit& 1a 'inansiranje )&"ets$o! "e'icita9 "rava prist&pa emisiji
o)ve1nica.8a1o1i 1a emisij& o)eve1nica s& "a$e se"e:i <
aD pri$&pjanje nov/ani0 sre"stava 1a 'inasiranje )&"ets$o! "e'icita
)D smanjivanje pritis$a na primarn& emsij& 1a po$ri:e )&"ets$i0 ras0o"a9 $oji mo!& )iti re"ovni i
vanre"ni
cD smanjivanje pores$o! pritis$a na o)ve1ni$e
Da$e "a 1a$j&/imo "a "rava & ne"ostat$& nov/ani0 sre"stava emitovanjem
o)ve1nica9$oje na trit& $&p&j& ra1ni s&)je$ti o" )ana$a "o privre"ni0 or!ani1acija9 & cij&
mo)iisanja nov/ani0 sre"stava o" s&)je$ata $oji raspoa& tim vi$om.
*
Far$o 8isti:9 . ;o)o"an .oma1ec i "r&!i9 Ber1e i )er1ans$o posovanje 1a i1"ava/a Nena" 5eesijevi: 2,,6. !o"ine@
13
-nteresi s&)je$ata na trit& novca $oji $&p&j& o)ve1nice )ii )i pre sve!a si!&rnost
pasiranja sre"stava9 jer je re/ o "ravi ai i $amatna stopa $oja je via ne!o )an$ars$a $amata.
O)ve1nice se emit&j& pre$o centrane )an$e9 a pre"vi"jene s& & pose)noj 'ormi9 na/in&
emitovanja9 ispate9visina $amate $ao to smo navei.Pro"aja se vri na a&$ciji ii neposre"nom
po!o")om.(oe )iti $rat$oro/na a$o s& ro$ovi "o !o"ine "ana ii "&!oro/na a$o se ra"i o
ro$ovima pre$o !o"ine "ana. O)ve1nica ima svoj& nominan& vre"nost na1na/en& na samoj 0artiji9
emision& vre"nost tj. cen& prii$om prvo! pasmana na primarnom trist&9 $ao i trin& vre"nost
$oja se 'ormira po" &ticajem pon&"e i tranje. O)ve1nica se moe "e'inisati $ao pisana isprava $oja
o)eve1&je i1"avaoca 0artije o" vre"nosti "a & o"re#enom ro$& ispati imaoc& 0artije o" vre"nosti
o1na/en& s&m& novca ii an&itentno! $&pona i &!ovoren& $amat&.
8a1i$&jemo i $onverta)ine o)ve1nice $oje imaoc& 0artije omo!&:avaj& $onvertovanje
"ate isprave & "r&!e isprave tj. 0aritje o" vre"nosti $oje se pojavj&j& na trit&.
Bitni sastojci o)ve1nice )e1 $oji0 ona nema 'orman& sna!& )ii )i o1na$a "a je to
o)ve1nica9 na1iv i se"ite i1"avaoca CeminentaD9 )roj o)ve1nice i mesto i1"avanja9 ime &pisni$a
o)ve1nice9 nominana vre"nost na $oji o)ve1nica !asi9 visina $amatne tj. "is$ontne stope9 ro$
"ospe:a !avnice i $amate9 mesto ispate9 vae:i potpisi9 $ao i prava vasni$a o)ve1nice.
Da$e i1 sve!a nave"eno! 1a$j&/&jemo "a s& "ravne o)ve1nice vaan instr&ment
'inanisranja $ojima "rava reava te$&:e )&"ets$e nes$a"e a sa "r&!e strane "rava a$&m&ira
raspooiva nov/ana sre"stva9 /ime se reavaj& pro)emi "e'icita )&"eta $oji impiciraj& pojavom
in'acije $oja remeti to$ove proi1vo"nje i $retanja $apitaa.
70%0%0 #.a3ajni2ki 4a-isi
8a1i$&jemo "ve vrste )a!ajni/$i0 1apisa9 "ravni i 1apisi centrane )an$e.
Dravni )a!ajni/$i 1apisi pre"stavjaj& o)i!acije $ojima "rava ne pri0vata ri1i$9 pose"&j&
viso$& i$vi"nost9 a a$o se pretvaraj& & !otov novac na trit&. (ae s& nominane vre"nosti pa se
s& po!o"ne 1a $&povin& o" strane s&)je$ata se manjim &te"ama. Pro'it se o!e"a & ra1ici cene pri
moment& emitovanja vre"nosti i vre"nosti & moment& "ospe:a. .&p&je se "a$e po nominanoj
vre"nosti a pro"aje sa &ve:anom !avnicom 1a visin& $amate9 o "ospeosti.
Ba!ajni/$i 1apisi centrane )an$e pre"stavja je"an o" vani0 instr&menata p&tem $oji0
centrana )an$a pos&je na trit&9 a time i ostvar&je "eo svoje monetarne poiti$e. Pro"ajom i
$&povinom )a!ajni/$i0 1apisa centrana )an$a sistemom $amatne stope re!&ie potre)n& $oi/in&
novca & privre"i. Osnovna ra1i$a i1me"j& )a!ajni/$o! 1apisa centrane )an$e i "ravno!
)a!ajni/$o! 1apisa o!e"a se & tome to "rava i1"aje 1apis & cij& po$rivanja )&"ets$o!
"e'icita9)an$ars$i )a!ajni/$i 1apis se i1"aje na osnov& "eponovani0 sre"stava na ro$ "ospe:a o"
je"no! "o "vanaest meseci i $&p&j& se samo "o strane ne'inasijs$i0 or!ani1acija i 'i1i/$i0 ica "o$
se )a!ajni/$i 1apis centrane )an$e i1"aje na %"ana "o +, "ana sa nis$om $amtnom stopom ai sa
maim ri1i$om.
Ba!ajni/$i 1apis i1"at o" strane centrane )an$e $ao sre"stvo monetarne poiti$e ima 1a
cij $ontroisanja nov/ane mase & opticaj& ai i $ao instr&ment re!&isanja pon&"e i tranje novca
$ao i re!&isanje nje!ove cene.
Bitni eementi )a!ajni/$o! 1apisa jes& o1na$a "a je to )a!ajni/$i 1apis9 na1iv i se"ite
i1"avaoca9 mesto i "at&m i1"avanja9 nominani i1nos9 $amatna ii "is$ontna stopa9 "at&m "ospe:a
!avnica $ao i $amate9 serijs$i )roj9 prava imaoca )a!ajni/$o! 1apisa9 'a$simi potpisa ova:eno!
ica..amata )a!ajni/$o! 1apisa o"re#&je centrana )an$a9 1apis se tampa & 'ormi vre"nosno!
papira ai moe se i samo re!istrovati $o" instit&cije pravo na 1apisima. Pro"aje se p&tem a&$cije
ai i "r&!im meto"ama $ao to s& p&tem pisama ii "r&!im $om&$acijs$im sre"stvima.
14
70%060 Komer,ija.ni 4a-isi
.omercijani 1apisi ii tr!ova/$i papiri s& tipi/ni vre"nosni papiri privre"ni0 s&)je$ata ai
i1"aj& i0 i pojoprivre"na i "r&!a pre"&1e:a ra"i 'inansiranja ot$&pa9 proi1vo"nje. .omercijani
1apisi "a$e pre"stavja vrst& 1ajmovno! vre"nosno! papira $oji imaoc& papira !arant&je povra:aj
sre"stava o "ospeosti &v:anom 1a i1nos $amate. P&tem $omercijani0 1apisa privre"ni s&)je$ti
pri$&pjaj& so)o"na nov/ana sre"stva ra"i 'inasiranje svoje e$onoms$e a$tivnosti i o"ravanja
i$vi"nosti. Bitni sastojci $omercijani0 1apisa )ii )i o1na$a "a je to $omercijani 1apis9na1iv i
se"ite i1"avaoca9i1nos na $oji !asi9ro$ovi "ospe:a9 visina $amatne stope9mesto i "at&m i1"avanja
$ao i serijs$i )roj9 'a$simi ova:eni0 oso)a9 prava imaoca $omercijani0 1apisa.
70%070 #ankarska -ot!rda o de-o4it"
Ban$ars$a potvr"a o "epo1it& na1ivamo jos i "epo1itni certi'i$at9 o" svi0 trini0
instr&menata on je najma#i9 prvi p&t se javio 1+6,!o" emitovan o" strane ameri/$i0 posovni0
)ana$a. Ban$ars$a potvr"a o "epo1it& je tipi/an vre"nosni papir $oji i1"aje posovna )an$a.
Ban$ars$a potv"a o "epo1it& je "a$e isprava $ojom se potvr#&je "a je nov/ani i1nos9
o1na/en na certi'i$at& "eponovan $o" )an$e na o"re#en ro$ i po &tvr#enoj $amatnoj stopi. Taj ro$
moe )iti % "ana9 ai i "&e o" tri "o "vanaest meseci. Deponovanje nov/ani0 sre"stava re1ervisano
je $a$o 1a pravna ta$o i 1a 'i1i/$a ica $oja oro/avaj& sre"stva $o" posovne )an$e9 i "epo1itni
serti'i$at !asi na o$r&!e s&me.
;vr0a "epo1itno! certi'i$ata ei & mo!&:nosti mo)ii1acije i &potre)e nov/ani0 sre"stava i
pre ro$a na $oji s& oro/eni. Ua!a/ nov/ani0 sre"stava "eo mase ei "a povrati i &potre)i pre ro$a
na $oji s& oro/ena9 to se postie posre"stvom "epo1itno! certi'i$ata $oji se $ao vre"nosni papir
pro"aje na se$&n"arnom trit& novca &1 o"re#eni "is$ont. Time se ne "ira & "epo1itni novac &1
1a"ravanje $amate na oro/eni i1nos. 2a"ravanjem "epo1ita i pro"&enjem nji0ovo! oro/eno!
ro$a9 )an$e raspoa& ve:im mo!&:nostima pr&anja $re"ita. >ij $oji se postie je a$o prenoenje
"epo1ita sa je"no! na "r&!i s&)je$t9 vii stepen i$vi"nosti9 via $amtne stopa na "epo1ite.
Depo1itni certi'i$at "a$e pr&a mo!&:nosti ranije! povrat$a sre"stava 1a"ravanje viso$o!
stepena i$vi"nosti ai i pravo na $amat&.
Bitni eementi "epo1itno! certi'i$ata s& o1na$a "a je to "epo1itni certi'i$at9 na1iv )an$e
i1"avaoca9 mesto i "at&m i1"avanja9 nominani emitovani i1nos9 ro$ "ospe:a i $amatn& stop&9
o1na$a "a !asi na ime ii na "onosioca9 prava vasni$a certit'i$ata i potpis ova:eno! ica.
70%0;0 #ankarski ak,e-t
Ban$ars$i a$cept je tipi/an $rat$oro/ni vre"nosni papir $omercijano! tipa $oji po" &sovima
propisanim o" strane centrane )an$e moe )iti pre"met tr!ovanja na trit& novca.
Ban$ars$i a$cept je 1apravo posovna menica na $oj& )an$a stavja a$cept9 potpis ova:eno!
ica i o)e:anje "a :e imaoc& posovne menice ispatiti s&m& na njoj o1na/en& o "ospeosti.
Prenosivost )an$ars$o! a$cepta je !avna oso)ina ovo! vre"nosno! papira sve "o ro$a "ospe:a i
pose"nji imaac vre"nosne isprave ima pravo na ispat&. 2)o! svoji0 oso)ina )an$ars$i a$cept se
naj/e:e $oristi & &n&tranjem i spojnotr!ovins$om promet&9 sa naj/e:im ro$om "ospeosti o" 3,
"o +, "ana. .amata na $oj& $&pac ima pravo sastoji se i1 "va "ea je"an je i1nos $oji pro"avac "aje
$&pc& na ime )an$ars$i0 tro$ova "o$ je "r&!i "eo /ist "is$ont. Posovna )an$a $a"a a$ceptira
15
menic& i rees$ont&je je $o" centrane )an$e9 ona ta"a "o)ija nov/ana sre"stva & visini "is$ontovane
nominane vre"nosti $ojom $re"itira svo! $omintenta "o ro$a "ospe:a. .a"a "o#e taj ro$ )an$a
ot$&pj&je )an$ars$i a$cept o" "onosioca i 1a"&&je ra/&n svo! $omitenta.
Prenoenje )an$ars$o! a$cepta se o)avja in"osamentom ii cesijom. Posovna menica na
$oj& )an$a "o"aje svoj a$cept mora imati se"e:e )itne sastoj$e< o1na$a "a je menica9 neop1iva
nare")a "a se ispati o"re#ena s&ma9 na1na/enje oso)e ii pravno! s&)je$ta $oji tre)a "a i1vri
pa:anje9 ro$ "ospe:a9mesto ispate9 potpis i1"avaoca9 o1na$a a$cepta 9potpis a$ceptanta9 o1na$a i
eementi tr!ova/$e transa$cije.
2a ra1i$& o" es$ontno! $re"ita9 )an$ars$im a$ceptom )an$a ne "aje svom $omitent& nita
ve: nje!ov "&! pretvara & sopstveni $oji :e ispatiti o "ospeosti menice $oj& je i1"ao njen
$omitent9 1atim se )an$ars$i a$cept $&p&je i pro"aje $ao vre"nosni papir na trit& novca.

70%0<0 Komer,ija.ni 4a-is
.omercijani 1apis pre"stavja $rt$oro/n& 0artij& o" vre"nosti $oj& $oriste privre"ni
s&)je$ti $ao sre"stvo mo)ii1acije 'inansijs$i0 sre"stava. -1"avaac 1apisa se o)ave1&je "a :e
ispatiti o"re#en& $amat& iste$om ro$a na $oji !asi ai pri tome ne pr&a !arancij&.
.a"a se prenosi in"osamentom 0artija moe !asiti i na ime9 a & ostaim s&/ajevima9 ona
!asi na "onosioca. 8o$ na $oji se emit&je 0artija o)i/no je o" mesec "o !o"ine "ana. 7mit&j& !a
vei$e 'irme $ojima se pretpostavja soventnost. Da ne )i "oo "o 1o&potre)a )onitet i rejtin!
'irme se pret0o"no ispit&j&.
.omercijani 1apisi se i1"aj& 1ara" osi!&ranja i$vi"ni0 sre"stava i1"ava/a & &sovima
promenjive ravnotee ai i 1a 'inansiranje $rat$oro/ni0 potre)a.
.&pci $omercijani0 1apisa naj/e:e s& )an$e9 'inasijs$e or!ani1acije9 'on"ovi9 pre"&1e:a.
Na trit& novca &1 0artije o" vre"nosti pojavj&j& se i instr&menti $oje po svojim
$ara$teristi$ama moemo smestiti & /isto trite to 1na/i $&povina i pro"aja nov/ani0 sre"stava.
Po" ov& $ate!orij& spa"aj& <
$&povina i pro"aja "nevno! sa"a9 posovni0 )ana$a i termins$o! novca.
me#&)an$ars$e pro"aje trini0 vi$ova
novi ra/&ni9 $ao specijai1ovani ra/&ni posovni0 )ana$a $oji osi!&ravaj& $amat& i mo!&:nost
a&tomats$o! pov/enja "epo1ita.
aranmani $ojima se o1na/ava novi o)i$ &tvr#ivanja sa"a na ra/&nima $omitenata )ana$a9 a
s&e $ao sre"stva "op&ne sre"stava )ana$a
"epo1itni ra/&ni na trit& novca9 &tvr#ivanje i1nosa sre"stava $oje "eponent tre)a "a pose"&je
"a )i ste$ao pravo na $re"it.
meoviti 'on"ovi na trit& novca9 jes& instr&menti $oje )an$a $oristi 1a mo)ii1acij& so)o"ni0
sre"stava9 spa"aj& & viso$o $vaitetne jer se $oriste 1a $&povini 0artija viso$o po1icionirani0
pre"&1e:a. O"i$&j& je viso$a i$vi"nost9 sta)inost9 $amata.
7060 Me8"bankarska tr3o!ina !i+ko!ima oba!e4ni9 re4er!i
>entrana )an$a je vo"e:a &stanova $re"itno monetarno! sistema /ija je osnovna &o!a "a
osi!&ra nesmetano '&n$cionisanje )an$ars$o='inansijs$o! sistema.
Njena osnovna &o!a je "a$e "a $ontroie $oi/in& novca & opticaj& & cij& o"ravanja
nis$e $amatne stope i nastana$ ostai0 ne!ativni0 pojava.
5e"an o" me0ani1ama vo#enja $re"itno=monetarne poiti$e je i sam o"nos centrane )an$e i
posovni0 )ana$a9 "a )i posovne )an$e o)vajae svoj& "eatnost n&an pre"&sov je "a pooe
o)ave1na nov/ana sre"stva $o" centrane )an$e /ime se centrana )an$a o)e1)e#&je & mo!&:nosti
$ontroe nov/ane mase i $re"titno! potencijaa posovni0 )ana$a ai i a!re!atne nov/ane tranje.
16
;topa o)ve1ni0 re1ervi je promenjiva9 mo!&:nost njeno! &tvr#ivanja ima centrana )an$a
po sii 1a$ona a na osnov& materijani0 /iniaca & "r&tv&. 3$o & privre"i postoje ne&s$a#enosti tj.
in'atorni s$o$ ii ten"encija njeno! rasta centrana )an$a po"ie stop& o)ave1ni0 re1ervi9
onemo!&:&je pove:anje $re"itni0 aranmana jer oni & tim sit&acijama stvaraj& nerean& $&povn&
mo:9 i time &s$a#&je proi1vo"no=ro)ne sa $&povnim 'on"ovima.
;topa o)ve1ni0 re1ervi moe )iti ma$simana i $re:e se o" 2,=3,G na nivo&9 moe se
o"re"iti "i'erencirano ta$o "a 1a "epo1ite po vi#enj& ona je via9 a 1a "&!oro/ne "epo1ite nia.
O"nos & me#&)an$ars$om se$tor& nastaje $ao potre)a 1a o"ravanjem i$vi"nosti9 naime
manja$ nov/ane mase $oja nastaje &se" posovanja n&no "ovo"i "o nei$vi"nosti to! s&)je$ta9 ai
i sa "r&!e strane ne$i s&)je$ti ostvar&j& via$ o)ve1ni0 re1ervi $o" centrane )an$e. Dovo"e:i ta
"va s&)je$ta & o"nos pomen&te osciacije se &)aavaj&.
O"nosi inter)an$ars$o! se$tora se javjaj& $a"a je re/ $a$o o "nevnim9 ne"ejnim ai i
nes$a"nosti na "&e ro$ove. O" ti0 'a$tora i 1avisi $oj& :e 'orm& imati trini
instr&ment. 5e"na posovna )an$a "a$e moe )iti $a$o 1ajmo"avac ta$o i 1ajmoprimac9 sve ove
transa$cije prati i $amatna stopa na "ate i1nose $oja 1avisi o" tren&tni0 e$onoms$i0 ai i poiti/$i0
momenata.
2ara" a$i0 o)avjanja ovi0 operacija na trit& se javjaj& i posre"ni/$e 'irme )ro$ers$e i
si/ne "ovo"e:i & ve1& )an$& sa vi$om i on& sa ne"ostat$om sre"stava. Ova$vi o)ici posovanja
najra1vijeniji o)i$ "o)ii s& & ;3D !"e ovo trite nosi na1iv JJ'e"era '&n"s mar$etJJ.
17
=AK$()>AK
Novac je speci'i/na ro)a $oj& je ra1vita$ ro)ne proi1vo"nje i ra1mjene i1"vojio i1 ostao!
ro)no! svijeta "a monopos$i vri &o!& op:e! e$vivaenta. Na taj na/in novac pre"stavja
prometn& vrije"nost $oja je apstra$tan i1ra1 cjeo$&pno! )o!atstva "r&tvene 1aje"nice9 a &je"no
s&i i $ao &niver1ano sre"stvo 1a me#&so)no &spore#ivanje i ra1mjenjivanje svi0 proi1vo"a
j&"s$o! ra"a.
Novac je e$onoms$o "o)ro $oje s&i & ra1mjeni materijani0 "o)ara i &s&!a i1me#&
&/esni$a & ro)nom promet&. On je nastao $ao o)je$tivna potre)a e'i$asnije! '&n$cionisanja ro)ne
proi1vo"nje. U to$& svo! istorijs$o! ra1voja &o!& novca s& o)avjae veoma ra1ii/ite vrste
materijaa o" sto$e pre$o metaa "o "ananje! /isto! papirno! novca. 8a1voj novca je "ire$tno
ve1an 1a ra1voj ro)ne proi1vo"nje. U po/et$& s& se ro)e mijenjae je"na 1a "r&!& C8=8D = trampa9 &
$asnijem perio"& )io je mo!&:e 1a je"n& vrst& ro)e "o)iti )io $oj& "r&!& ii vie nji0 & istoj
vrije"nosti i na $raj& se i1"vojia je"na vrsta ro)e $oja je postaa opti e$vivaent $oj& s& pri0vatai
svi &/esnici ra1mjene o"nosno novac & "ananjem smis& rije/i.
Novac ima ne$oi$o "r&tveni0 '&n$cija. U '&n$ciji mjere vrije"nosti9 novac svojom
manjom ii ve:om $oi/inom &ptre)ne vrije"nost i1raava vrije"nost )io $oje vrste ro)e. Novac &
'&n$ciji sre"stava prometa je posre"ni$ & ra1mjeni9 !"je se ro)a prvo pro"aje 1a novac a on ponovo
mijenja 1a ejen& ro)& C8=N=8D. Novac $ao )a!o je novac $oji se pova/i i1 opticaja i a$&m&ira
jer on $ao sim)o )o!atstva i mo:i moe "a se pretvori & )io $oj& "r&!& vrst& ro)e & sva$om
tren&t$&. U '&n$ciji sre"stva pa:anja novac ne mora "a )&"e stvarno pris&tan & moment& pro"aje
ro)e ve: se pri0vata $ao ima!inarna vrije"nost Cpretpostavjeni novacD9 a stvaran novac se
pojavj&je te$ $a" pristi!ne ro$ 1a pa:anje ro)e. ;vjets$i novac je ta$o#e '&n$cija novca $oja je
1na/ajna & me#&naro"noj ra1mjeni i naj/e:e se &potre)java $ao sre"stvo pa:anja ra1i$e i1me#&
&vo1a i i1vo1a.
U opticaj& postoje ra1i/iti o)ici novca. (etani novac o"nosno $ovanice s& $oma"i metaa
Cnaj/e:e 1atoD $oji imaj& ta/no &tvr#en $vaitet9 o)i$ i tein& i $oji je pre"stavjaj& stvarn&
vrije"nost C1atoD. Papirni novac 1a ra1i$& o" metano! nema stvarn& vrije"nost jer ne 1avisi o"
1ata ve: o" cijena "o)ara $oja se mo!& 1a nje!a "o)iti. .ao $re"itni novac $oriste se mjenice C$ao
pismena !arancija "a :e $&pac patiti ro)& & pre"vi#enom ro$&D i !otovins$i /e$ Cnao! )anci 1a
ispat& o"re#ene s&me novcaD jer s& vremenom povjerioci ii pro"avci s0vatii "a i0 mo!& $oristiti &
pa:anj& svoji0 "&!ova.
U$&pna $oi/ina novca & opticaj& ima vei$i 1na/aj & '&n$cionisanj& ne$e privre"e. .a"a se
pojavi ve:a $oi/ina novca & opticaj& ta$va pojava se na1iva in'acija a s&protno tome manja
$oi/ina novca & opticaj& o" potre)ne se na1iva "e'acija. Nar&avanje monetarne ravnotee
o"nosno ravnotee i1me#& raspooive $oi/ine novca i stvarne potre)e 1a novcem "ovo"i
"o1astoja & i1vravanj& ro)no=nov/ani0 transa$cija i "ospjei0 o)av
18
$ITERAT)RA
1. Kirovi:9 (i&tin. (onetarna e$onomija. Beo!ra"< 7&rpoean >entre 'or Peace an"
Deveopment9 1+*%
2. (ier9 8o!er 4e8oL i VanAoose9 Davi" D. (o"erni novac i )an$arstvo. 2a!re)< (3T79
1++%.
3. D&ani:9 5ovan. Novac. Beo!ra"< 2a"&)ina 3n"rejevi:9 2,,1.
4. Vojin Bjeica9 Ban$arstvo M teorija i pra$sa. ;tios Novi ;a" 2,,1. !o"ine@
5. E&$i:9 Eor#e@ Bjeica9 Vojin i 8isti:9 Fivota. Ban$arstvo. Beo!ra"< 7$onoms$i 'a$&tet
Beo!ra"9 2,,3.
6. Pa$aovi:9 Novo. (onetarna e$onomija. ;prs$o ;arajevo< 2avo" 1a &")eni$e i nastavna
sre"stva9 2,,4.
%. 8o&19 Piter ;. Ban$ars$i mana"ment i 'inansijs$e &s&!e. Beo!ra"< Data stat&s9 2,,5
*. Far$o 8isti:9 . ;o)o"an .oma1ec i "r&!i9 Ber1e i )er1ans$o posovanje 1a i1"ava/a Nena"
5eesijevi: 2,,6. !o"ine@
19