SEMINARSKI RAD

PREDMET: Poslovna etika i komuniciranje TEMA: Poslovna etika u savremenom poslovnom okruenju

Mentor:

Student/Broj indeksa:

Jun 2009

SADRA !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!" #$%D!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!& '!( %D)%S B*+)*SA * M%RA,A!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'!' Moralna po.adina /i.nisa!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'!" Temelj svojine!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'!& Bi.nis /i.nisa!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'!- Bi.nis i .akon!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'!0 *.menjena ulo1a /i.nisa!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'!2 Poslovna etika kao pokret!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!0 '!3 Poslovna etika kao deo etike!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!0 "!( 4%)$E)5*%)A,)* M%RA, * ET*64* RE,AT*$*+AM!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!2 "!' Ravni morano1 ra.voja!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!2 "!" Su/jektivni i o/jektivni moral!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!2 "!& Deskriptivni relativi.am!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!3 "!- )ormativni eti7ki relativi.am!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!3 "!0 Moralni apsoluti.am!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!3 "!2 Moralni plurali.am!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!8 "!2!' Plurali.am i ameri7ki /i.nis!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!8 "!2!" Plurali.am i medjunarodni /i.nis!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!8 "!3 Pristupi eti7koj teoriji!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!8 "!8 #tilitari.am!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!9 "!8!' #tiltari.am 7ina i utilitri.am pravila!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!9 "!8!" Pri1ovori utilitari.mu!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!9 "!8!& #tilitari.am i pravda!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'( "!8!- #tilitari.am i podmi:ivanje!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'' &!( M%RA,)A D#+)%ST; PRA$A * PRA$DA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'' &!' udeo<=ri>:anski moral!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'' &!" Ra.um; du.nost i moralni .akoni!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'' &!& Primena moralno1 .akona!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'" &!- Prava i pravda!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'& -!( M%RA,)A %D?%$%R)%ST; $R,*)A * M%RA,)% RAS#D *$A) E!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'-!' %pravdavaju:i uslovi!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'-!" Podlonost od1ovornosti i o/ave.a pola1anja ra7una!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'-!& Moralna od1ovornost .astupno>tva i o/avljanje ulo1e!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'0 -!- $rlina!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'0 -!0 Primena moralno1 rasudjivanja!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'0 0!( TE%R* S4* %4$*R *STRA+*$A) A $RED)%ST*)%ST*!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'2 0!'!Poreklo i pojam vrednostinosti!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'2 0!"! $rednostinosti kao dispo.icione karakteristike socijalno1 ponasanja!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'2 0!&! %so/ine i @unkcije vrednostinosti!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'3
0!-! 4lasi@ikacija i =ijerar=ija vrednostinosti!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'3

0!0 $rednostinosti i srodni pojmovi!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'8 0!2! De@inicijeinicije vrednostinosti i vrednostinosni= orjentacija!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'9 0!3! %mladina i vrednostinosne orjentacije!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!"( 0!8! Determinante vrednostinosni= orjentacija omladine!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!"( 2!( D%SADAA) A *STRA*$A) A $RED)%ST*)%ST* $RED)%ST* %R E)TA5* A %M,AD*)E!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!"' 2!'! Teorijska situirana istraivanja!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!"' 2!"! operacionali.acija ue1 predmeta istraivanja i istrumenti .a prikupljanje podataka!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!"' 2!&! Socijalno<psi=olo>ki i.vori vrednostinosti i vrednosti orjentacija omladine!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!"" 2!-! Bijerar=ija vrednostinosti i vrednostinosni= orjentacija!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!""

Zakljuak.......................................................................................................................................................23 ,*TERAT#RA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!"0

#$%D M*T % AM%RA,)%M B*+)*S# Mit o amoralnom /i.nisu i.ra.ava popularno; op>tera>ireno 1ledanje na ameri7ki /i.nis! Prema mitu /i.nis i ljudi u /i.nisu ne mare i.ir7ito .a etiku!! Prema mitu poslovni ljudi postupaju neeti7no ne .ato >to ude da nanesu .lo ve: prosto .ato >to .ele da ostvare do/it a pri tom .anemaruju neke od posledica svo1 delanja! Mit o amoralnom /i.nisu predstavlja ne samo na7in na koji mno1i ljudi u poslovnom svetu i i.van nje1a danas s=vataju /i.nis ve: i na7in na koji /i mno1i voleli da 1a i dalje s=vataju! )a slom mita o amoralnom /i.nisu uka.uju tri prili7no o7ite stvari: i.ve>tavanje o skandalima i prate:a javna reakcija na ove i.ve>taje; o/ra.ovanje javni= 1rupa kao >to su ekolo.i i pokret potro>a7a; .ainteresovanost /i.nisa .a etiku koja se iska.uje kon@erencijama; napisima u novinama i 7asopisima i ra.vijanjem korporacijski= pravila eti7ko1 pona>anja i eti7ki= pro1rama! %tkrivanje slu7ajeva korupcije i mita ne /i /ila nikakva novost! Ameri7ki sistem poslovni= vrednostinosti Ameri7ki poslovni sistem 7esto se opisuje kao slo/odno predu.etni7ki! )asuprot socijali.mu; ameri7ki /i.nis tvrdi da je slo/odan od vlasni>tva i dominacije dr.ave!! Doka. u od/ranu slo/odno1 predu.etni>tva sna.no se oslanja na .relost; inteli1enciju i od1ovornost oni= koji dejstvuju unutar dato1 ekonomsko1 sistema Slo/odno predu.etni7ki sistem stavlja vrednostinosni na1lasak na do/it; jer se pro@ita/ilna predu.e:a i osnivaju .arad do/iti! Slo/odu u /i.nisu o1rani7avaju dve tradicionalne vrednostinosti koje se smatraju .a idealne vrednostinosti po>tenja i jednake prilike! +akon ponude i potra.nje re1uli>e cenu do/ra i raspodelu sredstava! Mada svako o7ekuje da i.vu7e korist i. sistema; nejednakost je u1radjena u nje1ovu osnovu!! Dru1e dve vrednostinosti ameri7ko1 poslovno1 sistema jesu pra1mati7nost i e@ikasnost! )eki tuma7i karakteri>u ameri7ki sistem kao materijalisti7an i moralno meku>an! Ameri7ki sistem poslovni= vrednostinosti je sledstveno me>avina do/ra i .la! '

'

Su/otic D!; Poslovna etika i vestine komuniciranja str! '"; 6a7ak; "(("

'!( %D)%S B*+)*SA * M%RA,A '!' Moralna po.adina /i.nisa Bi.nis pretpostavlja postojanje moralne po.adine i /e. nje /i /io nemo1u:! 4ad /i se svi uklju7eni u /i.nis < kupci; prodavci; proi.vodja7i; uprava; radnici i potro>a7i < pona>ali nemoralno li 7ak amoralno; poslovna delatnost /i se uskoro .austavila! 5ilj poslovne etike nije nu.no promena ma 7iji= moralni= u/edjenja; ve: oslanjanje na nji=! '!" Temelj svojine Pitanje svojine mo.e se posmatrati i sa 1ledi>ta morala koliko i sa stanovi>ta .akonitosti! 4o poseduje priroduC D.on ,ock je tvrdio da je svakome dopu>teno da koristi ono >to priroda nudi! %n to sme da prisvoji ako mo.e da 1a koristi; i ako dru1im ljudima ostane isti toliki i isto tako do/ar deo .a kori>:enje! %sam postotaka 7ove7anstva koristi -(D prirodni= /o1atstava .emlje; preostala 9" postotka i= pita kakva prava imaju da tako postupaju! Pre/acivanje i.vesno1 dela /o1atstva u SAD < u se posti.e pre sve1a kro. opore.ivanje! Tako je poreska politika jedan od na7ina pre/acivanja svojine < odnosno novca < od jedne oso/e ili 1rupe dru1oj! '!& Bi.nis /i.nisa # SAD < u .akoni re1uli>u uslove rada; >titi decu; spre7avaju monopolosti7ku praksu i 7uva okru.enje! Ta su pravila 7esto predstavljala moralne o/.ire sami= amerikanaca #lo1a koja se daje /i.nisu istovremeno postavlja i 1ranice kao nje1ovoj pravoj delatnosti tako i onom >to nije socijalno podno>ljivo! Te 1ranice postavljaju sam /i.nis ili oni koji 1a vode; 7ak i ako se neki od nji= pona>aju kao da je tako! %1rani7enja i .a=tevi koje dru>tvo name:e /i.nisu 7esto je moralne prirode! Bi.nis mo.e da .anemaruje moralne .a=teve pojedinca; te>ko da mo.e prene/re1avati moralne .a=teve celokupno1 dru>tva; .ato je on deo dru>tva i od dru>tva .avisi iako mu slu.i! '!- Bi.nis i .akon Ako se pokravaju .akonu; ispunili su svoje dru>tvene o/ave.e! +akon .a/ranjuje kradju; o/e./edjuje sprovodjenje u1ovora; stavlja o1rani7enja reklami i potkrepljuje mne1oe moralne norme! *.edna7avanje .a=teva koji se postavljaju /i.nisu i .a=teva koje postavlja .akon postala je norma .1odna i laka .a usvajanje!! Pri/e1avanje .akonu kao jedinoj normi prema kojoj /i se upravljalo poslovanjem delimice je odra. 7injenice da ve:ina rukovodilaca ne .na kako da i.adje na kraj sa mno1im moralnim nedoumicama u poslu!

'!0 *.menjena ulo1a /i.nisa * na>a dr.ava i svet uvideli su da raspolo.iva prirodna /o1atstva imaju svoje 1ranice; da je industijali.acija pla:ena .ama>nom cenom; i da je ekolo>ki sistem tako tanano uravnote.en da svaka promena koju u njemu proi.vedemo i.a.iva dru1e promene! *s=od je na>e kolektivno sa.nanje da mno1i od na>i= postupaka uklju7uju vrednostinosne sudove! Pojedinci u /i.nisu ne mo1u vi>e da se pona>aju po svom na=odjenju! Propisi; odluke i smernice vlade re1uli>u kretanja na tr.i>tu! %d korporacija se tra.i i .a=teva da ra.motre dejstvo svoji= odluka i postupaka na .ivotnu sredinu; javnost i opste do/ro! '!2 Poslovna etika kao pokret Mada .akon na1la>ava le1alnu sa1lasnost; mno1im korporacijama to je poslu.ilo kao podsticaj da prema>e slovo .akona i poku>aju da ustanove takvu eti7ku klimu koja :e kod .aposleni= osla/iti svaku .elju da prekr>e .akon! edna od posledica je /ila pojava korporacijski= re@erenata .a etiku; u 7iji posao spada i nad.iranje eti7ki= pro1rama korporacije! Tako je poslovna etika postala deo poslovno1 pej.a.a! Pokret .a poslovnu etiku je socijalna pojava koja ima svoj akademski; poslovni; dru>tveni i dr.avni vid! Pokret je u7inio da postane mo1u:no i po>tovanja vrednostino javno pokretati ova pitanja i o njima raspravljati o./iljno i u poslovnom svetu i i.van nje1a! '!3 Poslovna etika kao deo etike prou7ava moral! # svom najop>tijem smislu etika je sistemati7no nastojanje da se na>e individualno i na>e dru>tveno morano iskustvo u7ine smisao onima tako >to :e se odrediti pravila koja tre/a da vladaju ljudskim pona>anjem; vrednostinosti dostojne stremljenja i karakterne crte koje .aslu.uju da u .ivotu dodju do i.ra.aja! Postoje tri pove.ane @a.e eti7ko1 istra.ivanja koje su uo/i7ajeno po.nate kao deskriptivna etika; normativna etika i metaetika! Te tri 7ine ono >to se ponekad .ove op>ta etika ! Pose/na etika op>tu etiku primenjuje na re>avanje pose/ni= pro/lema; a potom na istra.ivanje morala speciljali.ovani= podru7ja ljudsko1 truda! 4a.uistika je ume:a re>avanja te>ki= moralni= pro/lema; slu7ajeva ili nedoumica /ri.ljivom primenom moralni= na7ela! Dru1o podru7je rada pose/ne etike o/u=vata primenu op>te etike na specijali.ovana polja! To se odnosi na poslovnu etiku; medicinsku etiku; in.enjersku etiku; etiku slo/odni= pro@esija; itd! Poslovna etika o7ito se /avi /i.nisom! Poslovna etika kao polje odredjena je medjudejstvom etike i /i.nisa! Poslovna etika je nacinalna; internacionalna ili 1lo/alna kao i sam /i.nis i ne o1rani7avaju 1a nikakve proi.voljne 1eo1ra@ske 1ranice! Poslovna etika u1lavnom o/u=vata tri vrste delatnosti! Prva je primena op>ti= eti7ki= na7ela na pose/ne slu7ajeve ili o/like prakse u poslovanju! Dru1a vrsta posla je metaeti7na! Tre:i posao poslovne etike je anali.a pretpostavki /i.nisa i moralni=; i pretpostavki sa1ledani= sa moralne ta7ke 1ledi>ta! 6etvrto one koji se /ave poslovnom etikom ponekad nei./e.ni pro/lemi navedu da i. polja etike predju na polje @ilo.o@ije i na dru1e o/lasni .nanja; kao >to su ekonomija i teorija or1ani.acije! Peti posao kojim se poslovna etika naj7e>:e /avi

je opisivanje =vale vrednostini= i u.orini= postupaka; /ilo pojedinaca u /i.nisu /ilo pose/ni= @irmi! Poslovna etika pretpostavlja da oni koji je prou7avaju ve: jesu moralna /i:a; da ra.likuju ispravno od po1re>no1; i da .ele da /udu j> /olja; jo> promi>ljenija; jo> /ilje o/ave>tena moralna /i:a! " "!( 4%)$E)5*%)A,)* M%RA, * ET*64* RE,AT*$*+AM "!' Ravni morano1 ra.voja 4ol/er1 utvrdjuje tri 1lavne ravni u moralnom ra.voju jedinke! Prvu ravna .ove prekonvencionalna ravan! 4ada po7nu da rastu; deca prola.e kro. ra.vojnu @a.u koja jo> nije moralna! Dru1i stupanj ove ravni odra.ava nji=ovu .arku .elju da /udu na1radjeni! Dru1a ravan moralno1 ra.voja 4ol/er1 .ove konvencionalna! Prvi stupanj ravni ** on na.iva moral do/ri de7ko/@ina devoj7ica! )a ovom stupnju oso/a rea1uje na o7ekivanja roditelja ili vr>njaka; dola.imo do spo.naje >ta su moralne norme i pravila! )orme koje primamo od porodice; >kole i vr>njaka uo>te ne moraju da se poklapaju! 4ol/er1 to .ove stupanj reda i .akona! )eki verovatno mno1i; nikad ne preva.ila.e ovu ravan! Ravan *** 4ol/er1 .ove postkonvencionalna; autonomna ili na7elna! To je ravan samopri=va:eni= morani= na7ela! Tu moralna na7ela pri=vatamo ne .ato >to dru>tvena .ajednica ka.e da su ispravna i pir=vatljiva; ve: .ato >to sami .namo >ta .na7i re:i da su neka na7ela ispravna; i ra.a/iramo >ta i= 7ini ispravnima! Prvi stupanj ravni *** jeste onaj u1ovorni= i individualni= prava!! )a kona7nom i najvi>em stupnju dru1om stupnju ravni *** u stanju smo da racionalno od/ranimo moralna na7ela koja odredjuju na>e postupke! Moralni su/jekti svesni su morano1 .akona i delaju u skladu sa njim; ne ./o1 na1rade ili ka.ne; i ne .ato >to dru1i ka.u da tako tre/a; ve: .ato >to ra.umeju .a>to i= moralni .akon o/ave.uje! )a tre:oj ravni dejstvuje eti7ka teorija! Ra.lika i.medju ravni ** i ravni *** nije nu.no u nji=ovoj sadr.ini; ra.lika pre le.i u ra.lo.ima na osnovu koji= se na svakoj od nji= radnje procenjuju kao ispravne ili kao po1re>ne! Ranije smo .apa.ili da ljudi u /i.nisu 7esto tvrde kako i= o/ave.uje samo .akon; a ne i moralne norme koje s=vataju kao li7nu stvar! "!" Su/jektivni i o/jektivni moral 4ad 1ovorimo o moralu; mislimo na svoje sudove o ispravnom i po1re>nom; do/rom ili lo>em! S takvim rasudjivanjem o/i7no su pove.ane tri karakteristike: dr.i se da moralni sudovi o ispravnosti ili pore>nosti neke radnje imaju sveop>tu va.nost; morani sudovi su .na7ajni; moralna po=vala mo.e prikladno da prati o/avljanje moralno ispravni= radnji i moralna pokuda mo.e podesno da prati nemoralno delanje! 4ad ka.emo da su neke oso/e moralne ili nemoralne; mo.emo misliti na /ar tri ra.li7ite stvari! # jednom smislu; neka oso/a se mo.e smatrati moralnom ako po navici dela uskladu sa svojom save>:u! # dru1om smislu ako smatramo da su neke radnje nemoralne; tad neko1a mo.emo na.vati
"

Sikula A!; Applied Mana1ement Et=ics; *rEin; 5=ica1o; '992!edition; ,oFola #niversitF o@ 5=ica1o; '98&!

moralnom oso/om ako dela u skladu sa moralnim .akonom; ako 7ini ono >to moralni .akon .a=teva; ili ako se ne radi ono t>o moralni .akon .a/ranjuje! # tre:em smislu u kojem 1a ra.umevamo; moral je spoj dru1a dva smisla! +na7ajna ra.lika i.medju ono1 >to verujemo da je ispravno i ono1 >to je stvarno ispravno! Tu ra.liku mo.emo da povu7emo ako u.memo u o/.ir su/jektivno ispravne i o/jektivno ispravne radnje! edna radnja je su/jektivno ispravna ako neka oso/a veruje da je morana! Radnja je o/jektivno ispravna ako je u sa1lasju sa moralnim .akonom! )eka radnja mo.e da /ude su/jektivno ispravna a o/jektivno po1re>na! Stavovi i namere 7ine deo ono1 >to je osnovano predmet moralno1 vrednostinovanja! "!& Deskriptivni relativi.am ?ledaju:i ra.like u s=vatanju morala i.emdju dru>tava mo.emo se prikladno .apitati koliki je o/im to1 nesla1anja i na 7emu se ono .asniva! 6injeni7na verovanja su .na7ajan sastojak morala svake .ajednice; i ra.like u verovanjima u po1ledu 7injenica dovode do ra.lik u s=vatanjima >ta je moralno a >ta nemoralno! Desktiptivni transkulturni relativi.am opisuje ra.like i.medju kultura! # nekim slu7ajevima ra.like su takve da se i.ra.i ispravno i po1re>no; ili /olje i 1ore; ne mo1u primeniti na .apa.ene ra.like! Mno1i vidovi jedne kuture ra.likova:e se od vidova dru1e kulture; ali one o/e mo1u /iti podjednako do/re! "!- )ormativni eti7ki relativi.am )ormativni eti7ki relativi.am tvrdi da kad ma koje dve kulture ili ma koje dve oso/e mo1u /iti u pravu! Tako neka radnja mo.e /iti ispravna .a jednu oso/u ili jedno dru>tvo; a ista radnja; i.vedena na isti na7in mo.e /iti po1re>na .a neku dru1u oso/u ili .ajednicu; a da o/e oso/e i o/e .ajednice pri tom podjednako imaju pravo! %d/rana ovo1 o/lika relativi.ma o/i7no .avisi od metaeti7ko1 s=vatanja je.ika morala i lo1ike moralisti7ke rasprave! Dru1i o/lik tuma7enja smatra da su sudovi o ispravnom i po1re>nom kulturno odredjeni; i da transkulturni sudovi nemaju ni>ta vi>e smisla u pitanjima morala ne1o >to i= imaju u procenjivanju da li je jedan je.ik /olji od dru1o1! )ormativni eti7ki relativi.am /rane s antropolo>ko1 stanovi>ta! Tre:i o/lik tuma7enja Spojka i.medju kulturno1 relativi.ma i normativno1 eti7ko1 relativi.ma je teorija ili s=vatanje morala! Sledi da moralni sudovi nisu ni istiniti ni la.ni; ni ispravni ni po1re>ni; jer su prosto iska.i ose:anja ili emocije! 6etiri posledice primene normativno1 eti7k1o1 relativi.ma Sa stanovi>ta /ranioca normativno1 eti7ko1 relativi.ma; koji tvrdi da su sudovi o ispravnom i po1re>nom kultirno odredjeni! Dru1a je posledica da se ni jedan pripadnik dru>tvene .ajednice ne mo.e ra.mimoi:i sa svojom .ajednicom u po1ledu moralnosti neko1 7ina! Tre:e tume7enje eti7ko1 relativi.ma ka.uje kako ne tre/a re:i da su ra.ila.enja oko moralni= pro1lema ispravna ili po1re>na; jer niko ne mo.e poka.ati da je /a> on u pravu a da neko dru1i 1re>i! Dola.imo do .aklju7ka da ni jedna od pou7avani= teorija nije potpuno od/ranjiva ili u celini .adovoljavaju:a! "!0 Moralni apsoluti.am

edna od alternativa eti7kom relativi.mu jeste moralni apsoluti.am! %n smatra da postoje ve7ne moralne vrednostinosti i ve7na moralna na7ela koja su uvek i svuda primenljiva! *ma ra.ni= ver.ija apsoluti.ma! )eki apsolutisti dr.e da je ono najop>tije na7elo morala apsolutno; ali da tokom nje1ove primene u ra.li7itim okolnostima; neke ni.e stepene norme mo1u od nje1a da odstupaju! Ekstremniji apsolutisti tvrde da su sve moralne norme uvek i svuda iste; ali da te norme imaju i.u.etke koji su takodje uvek i svuda isti! Postoji alternativa apsoluti.mu koja ne spada u kate1oriju relativi.ma! %vaj stav ka.e da moral nije ve7an! To je pre nastojanje ljudski= /i:a da usvoje na7ela koja :e upravljati ljudskim dru>tvom i .ivotima pripadnika to1 dru>tva; na7ela koja :e ljudima pomo:i da .ive .ajedno i povinuju se pravilima koja /i svako od nji= u svom ra./oritom i o/jektivnom stanju pri=vatio! "!2 Moralni plurali.am Ra.likujemo 7etiri ravni moralno1 plurali.ma: radikalni moralni plurali.am; plurali.am moralni= na7ela; plurali.am moralne prakse i plurali.am samoostvarenja! Radikalni moralni plurali.am opisuje stanje u kojem se ljudi dr.e medjuso/no nepomirljivi= s=vatanja moralnosti; na primer >ta .na7e ispravno i po1re>no! Plurali.am na ravni moralni= na7ela mo.e se sa1lasiti sa dru>tvenim u1ovorm o moralnosti mno1i= osnovni= o/lika prakse!! %vaj plurali.am u ve.i s moralnom praksom mo.e proi.a:i i. ra.lika medju moralnim na7elima; ali isto tako mo.e i.la.iti i. ra.lika medju 7injenicama ili opa.anjem 7injenica; ra.lika medju okolnostima; ili ra.lika u odmeravanju relevantni= vrednostinosti! 6etvrta ravan moralno1 plurali.ma jeste ona samoostvarenja! Dok 1od se pripadnici neko1 dru>tva pridr.avaju temeljni= moralni= normi; do.voljeno im je da u takvom pluralisti7kom dru>tvu slo/odno se/i oda/eru ostale vrednostinosti i svoj .ivotni stil! %vo 1radi neku vrstu moralno1 plurali.ma .ato >to su samora.voj i samoispunjenje prema nekim s=vatanjima moralne kate1orije! "!2!' Plurali.am i ameri7ki /i.nis Ra.nolikost plurali.ma ne podra.umeva postojanje normativno1 eti7ko1 relativi.ma ve: pretpostavlja >iroko .ajedni7ko .aledje moralne prakse! Ra.nolikost moralne prakse koju susre:emo 7esto je toliko upadljiva da .a/oravljamo na sli7nosti: uva.avanje ljudski= /i:a; uva.avanje istine i uva.avanje svojine dru1i=; to su .ajedni7ke ideje koje postoje u Americi i koje /i.nis 7ine mo1u:im! #prkos na>em moralnom plurali.mu; prikladna podru7ja trpeljivosti i o/e./edjivati predud/ene @unskije u slu7ajevima moralni= rasprava o dru>tveno .na7ajnim pro/lemima! "!2!" Plurali.am i medjunarodni /i.nis )a medjunarodnoj ravni .akon ne mo.e uvek da i1ra onu posredni7ku i presud/enu ulo1u koja i1ra u SAD<u jer ne postoji neko op>te pri.nato telo koje /i .akon sprovodio! Ra.like koje dele dr.ave mno1o su du/lje od ra.lika koje dele pripadnike isto1 naroda! Medju dr.avama postoji dovoljna sa1lasnost da /i se /i.nis mo1ao odvijati internacionalno! Mo.emo i tre/a da povu7emo 1ranicu i.medju lokalne prakse i o/i7aja

koji su moralno ravnodu>ni < ko >to je strana ulice kojom se vo.i < i oni= koji su nemoralni ili koje mi jasno opa.amo kao nemoralne; poput /avljenja ropstvom! enda oso/a od inte1riteta; i ista takva kompanija; ne samo da imaju na7ela ve: i .ive prema njima! %/ave.a nam je da utvrdimo postoje:e uslove i altenative; i da na osnovu naj/olji= o/ave>tenja donesemo ra./oritu odluku! "!3 Pristupi eti7koj teoriji *ako je konvencionalni moral pola.na ta7ka .a eti7ku teoriju; iako je op>te pri=va:en; ona ne mora uvek /iti u pravu! %dnos konvencionalno1 morala i eti7ke teorije je medjudejstven! Tu preovladjuju dva osnovna pristupa moralnom rasudjivanju! edan pristup i.la.e doka.e imaju:i u vidu is=ode! %vaj pristup eti7kom rasudjivanju .ove se teleolo>ki 7ija je najistaknutija ver.ija konsekvencijali.am! %n ka.uje da je temeljna moralna kate1orija du.nost; a da du.nost ne .avisi od posledica! Tradicionalni judeo < =ri>:anski pristup moralu je deontolo>ki! Deontolo>ki pristup so/om o/u=vata ra.matranje smisla; sadr.ine i opravdanosti pravde i prava! %ne koji su voljni da me>aju pristupe ponekad .ovu eti7ki pluralisti! Dr.e se jedno1 prvenstveno1 pristupa ili skupine na7ela ali im pridru.uju dru1i pristup ili skup na7ela! o> dva vida moralno1 iskukstva .aslu.uju i.vesnu pa.nju: moralna vrlina i morani ideali! Moral o/u=vata i vrlinu koja je u ve.i sa karakterom jedinke i proridom postupaka koja i.la.i i. to1 karaktera! 6esto se previdja mesto koje ideali imaju u moralu; i nekad se oni me>aju sa moralnim o/ave.ama ili moralnim .a=tevima! Moralni ideali predstavljaju cilj kojem ljudi tre/a da streme; mada nisu moralno manjkavi ako i= ne dose1nu! "!8 #tilitari.am #tilitari.am je eti7ka teorija koja smatra da je neka radnja ispravna ako proi.vodi; il te.i da proi.vodi; najve:u meru do/ra .a najve:i /roj ljudi na koje ta radnja uti7e! Ako nije tako radnja je po1re>na! %n @ormuli>e i.ri7ito postupke koje ljudi u moralnom rasudjivanju koriste intuitivno i spontano! #tilitaristi7ka anali.a kao eti7ka anali.a odmerava do/re i lo>e is=ode neke radnje po svako1a na ko1a to ima uticaja! Bedonisti7ki utilitari.am dr.i da su osnovne ljudske vrednostinosti .adovoljstvo i /ol! Dru1o 1ledanje .ove se eudemonisti7ki utilitari.am jer je temeljna vrednostinost na osnovu koje se prave predvidjanja sre:a a ne .adovoljstvo! Tre:i pristup .ove se idealisti7ki utilitiri.am! Prema tom stavu >to se mora sra7unavati nije .adovoljstvo ili sre:a ve: sva su>tinski vrednostina ljudska do/ra; koja uklju7uju prijateljstvo; sa.nanje i svu silu dru1i= po se/i vrednostini= do/ara! Primena utilitari.ma vodila /i .aklju7ku da je i.medju svi= alternativa; radnja koja donosi najve:u meru do/ra moralna; ali u datoj situaciji! "!8!' #tiltari.am 7ina i utilitri.am pravila #tilitari.am 7ina smatra da svaku pojedina7nu radnju u svoj njenoj konkretnosti i u svakoj pojedinosti tre/a podvr1nuti utilitaristi7koj pro/i! #tilitaristi pravila smatraju da

se utilitarnost .apravo primenjuje na klase radnji a ne na date pojedina7ne radnje! #tili.ari.mi 7ina i pravila mo1u se koristiti i .a odredjivanje moralnosti .akona; dru>tvene prakse; socijalni= struktura; politi7ki= sistema; i ekonomski= sistema! Ako se neka ranja koja naru>ava neko pravilo mo.e opravdati utilitari.mom 7ina; tad :e se po svemu naneti >teta do/ru posedovanja pravila! Be. pravila; mno1i ne:e vi>e .nati kako se jedna moralna jedinka pona>a ili kako /i tre/alo da se pona>a! Sa stanovi>ta utilitari.ma 7ina; to je ne1ativna posledica; kakva se u svakom prora7unu mora u.eti u o/.ir! * ta posledica :e po svemu nadma>iti mar1inalno do/ro navodno opravdano1 naru>avanja pravila! "!8!" Pri1ovori utilitari.mu D.on Stjuart Mil pri=ovara da je utilitari.am ne/o1ou1odan .ato >to predla.e korisnost a ne /i/liju ili /o1a; na osnovu moralno1 sudjenja! Dru1i pri1ovor je da niko nema vremena da prora7unava sve posledice jedne radnje unapred! Tre:i pri1ovor utilitari.mu je da ne mo.emo .nati potpuno dejstvo ni jedne radnje niti mo.emo ta7no da odmerimo ra.li7ite vrste do/ra i .la koje i. nje i.la.e! Sra7unavanje je ve>ta7ko a ne 7injeni7no! 6etvrta .amerka ti7e se utilitaristi7ko1 na7ela koje tvrdi da je neka ranja ispravna ako te.i da proi.vede najve:e do/ro .a najve:i /roj oso/a na koji uti7e! Ta @ormulacija je neodredjena! "!8!& #tilitari.am i pravda Pravda ne .avisi od posledica! Pravda se sastoji u davanju svakoj oso/i ono1a >to joj pripada i u ravnopravnom postupku prema svima! )epravedno je osuditi nevinu oso/u /e. o/.ira da li to donosi /olje posledice ne1o o/rnut postupak! Po>to su posledice /e. .na7aja; pravda se ne .asniva na pro/ita7nosti; i tako je utilitari.am nepodesan kao temelj pravde! Mno1i kriti7ari su se .alo.ili .a upotre/u dva .dru.ena na7ela u moralnom vrednostinovanju: na7ela pro/ita7nosti i na7ela pravde! # ve:ini slu7ajeva prednost :e imati na7elo pro/ita7nosti ali u slu7ajevima u kojima se 7ini da ono protivre7i pravde prvenstveno preu.ima na7elo pravde! %/ra.lo.enje ovo1 pristupa samo je po se/i utilitaristi7ko < ono donosi naj/olje re.ultate ili najve:u meru do/ra 1ledaju:i u celini! Primena utilitari.ma Stepeni utilitaristi7ke anali.e: '!GBri.ljivo odrediti radnju koja :e se vrednostinovati "!GEdenti@ikovati sve na koje radnja neposredno ili posredno uti7e &!GRa.matrati da li postoji neki dominantan; o7it ra.lo1 koji ima toliku va.nost da nadma>uje dru1e ra.lo1e -!GSpeci@ikovati sve od1ovaraju:e do/re i lo>e posledice radnje po one i.lo.ene

neposrednom dejstvu; onoliko daleko unapred koliko to i.1leda prikladno i uo/ra.iljno ra.motriti ra.ne mo1u:ne is=ode i verovatnost nji=ovo1 de>avanja 0!G*./a1ati ukupne do/re re.ultate naspram ukupni= lo>i= re.ultata; imaju:i u vidu kvantitet; trajanje; /liskost; ili udaljenost; plodonosnost; i 7istotu svake vrednostinosti i relativnu va.nost ovi= vrednostinosti 2!GAko je potre/no; sli7nu anali.u i.vesti i .a one pod posrednim uticajem kao i .a dru>tvo u celini! 3!GSa/rati sve do/re i lo>e posledice! Ako radnja donosi vi>e do/ra ne1o .la; radnja je moralno ispravna; vi>e .la ne1o do/ra ona je morano lo>a! 8!G#o/ra.iljno ra.motriti da li postoje i dru1e alternative osim prosto1 i.vodjenja ili nei.vodjenja date radnje; i sprovesti sli7nu anali.u .a svaku od alternativni= radnji 9!G#porediti re.ultate ti= ra.ni= radnji! Radnja koja stvara najvi>e do/ra medju onima koje su dostupne jeste moralno ispravna .a i.vodjenje "!8!- #tilitari.am i podmi:ivanje Podmi:ivanje je ne.akonito! +a>to se davanje mita ne smatra li1itimnim delom poslovanjaC Ra.lo1 je u tome >to so te prakse pro@itira samo mali /roj ljudi a >tetu trpi vrlo veliki /roj dru1i=; uklju7uju:i tu dru>tvo i /i.nis u celini! Primena utilitaristi7ko1 prora7una o7ito ne o/e./edjuje automatsko jemsto moralnosti! #tilitari.am; koji nipo>to nije nesi1uran i sopstvenom interesu okrenut metod posmatranja moralni= pro/lema; .a=teva /ri.ljivu; o/jektivnu; nepristrasnu procenu posledica! %n je >iroko kori>:en ali 7esto .loupotre/ljavan metod moralno1 vrednostinovanja! &!( M%RA,)A D#+)%ST; PRA$A * PRA$DA Deontolo>ki pristup etici Deontolo.i smatraju da su radnje moralno ispravne ili po1re>ne ne.avisno od svoji= posledica! Moralna ispravnost i moralna neispravnost jesu temeljni i kona7ni moralni i.ra.i! )a>a je du.nost da radimo >to je moralno ispravno i i./e1avamo >to je moralno po1re>no; /e. o/.ira na posledice takvo1 pona>anja! &!' udeo<=ri>:anski moral udeo =ri>:anski moral o/u=vata ne samo korpus moralni= pravila; ve: i predstavo o tome >ta .na7i /iti ljudsko /i:e i imati red vrednostinosti! Moral kojem se podu7ava s prevodi se kao prili7no je /li.ak konvencionalnom moralu na>e1 dru>tva! %vi vidovi judeo =tri>:ansko1 moralno1 nasledja koji se i.ri7ito odnose na reli1iju i 7ovekovu du.nost prema /o1u mo1u se odvojiti od dru1i= vidova morala oni= koji o/u=vataju

7ovekove odnose s dru1im ljudima! Tri stvari tre/a ra.jasniti! Prvo ako verujemo da kro. neposredno /o.ansko posredovanje; .namo koje su radnje ispravne ako po1re>ne tad nemamo nikakve potre/e .a @ilo.o@skom eti7kom teorijom! Dru1o oni od nas koji ne veruju u li7no neposredno /o.je moralno op>tenje sa svakom oso/om pojedina7no moralu se/i protuma7iti! Tre:e; ono >to .a=teva reli1ijski .asnovana moralnost mo1lo /i se isto tako /raniti sa nereli1ijsko1 stanovi>ta! Sadr.ina reli1ijsko1 morala mo1la /i /ar velikim delom /iti pri=vatljiva i .a nereli1io.ne oso/e! +apovesti nas ne upu:uju da po1ledamo posledice radnji pre ne1o >to utvrdimo da li su te radnje ispravne! %ne i.daju .apovest /e. osvrtanja na posledice! &!" Ra.um; du.nost i moralni .akoni +a neko1a u kantovskoj tradiciji /iti moralan isto je >to i /iti racionalan! 4ako se moralnost sastoji u racionalnom delanju; ona va.i samo .a ra.umna /i:a! %pis ono1a >to ra.um .a=teva u o/lasti delanja jeste moralni .akon! 4antovska pro/a sao/ra.nosti moralnom .akonu koju jedna radnja mora da prodje jeste @ormalna! Radnja je moralno ispravna ako ima odredjenu @ormu! Moralni .akon na svojoj najvi>oj i najuop>tenijoj ravni utvrdjuje @ormu koju radnja mora da ima da /i /ila moralna! Takav pristup .ove se @ormalisti7ki eti7ki pristup! 4ako je moralni .akon i.ra. @orme racionalne radnje; tre/a da i.ri7ito ra.jasnimo neke od odlika koje su /itne .a ra.um! To su doslednost! #niver.alnost i ra.um je aprioran tj nije .asnovan na iskustvu! 4ant je iska. moralno1 .akona ili vr=ovno na7elo morala na.vao kate1ori7ki imperativ! %n je dao tri @ormulacije kate1ori7ko1 imperativa: Doslednost u univerali.aciji < kada .elimo da utvrdimo da li je neka radnja moralna mi stavljamo na pro/u s njom pove.ano pravilo; na7elo il maksimu! Ako :e jedna radnja /iti moralna ona mora da ima racionalnu @ormu! To .na7i da pravilo; na7elo il maksima te ranje moraju /iti podatni doslednoj univer.ali.aciji! Hromulacija kate1ori7ko1 imperativa koju je 4ant dao imaju:i u vidu ovaj uslov dosledno1 univer.ali.ovanja 1lasi: delaj samo prema onoj maksimi .a koju u isto vreme mo.e> .eleti da postane jedan op>ti .akon! #va.avanje racionalni= /i:a < racionalno /i:e mo.e da ra.ume potre/u .a dosledno>:u radnje! Racionalno /i:e je takodje svesno da je oso/a; entitet vrednostian po se/i; /i:e koje je cilj po se/i! +/o1 to1a je racionalno /i:e .na7ajno; ima svoje dostojanstvo i vrednostino je po>tovanja! 4ant je @ormulisao dru1u ver.iju kate1ori7ko1 imperativa: postupaj tako da 7ove>tvo u svojoj li7nosti kao i u li7nosti svako1 dru1o1 7oveka uvek upotre/ljava> u isto vreme kao svr=u; a nikada samo kao sredstvo! Autonomija < moralni .akon je samonametnut i samopri=va:en! Pojam autonomije sadr.i tri vida moralnosti: slo/odu; dra1ovoljno pri=vatanje moralno1 .akona i univer.alnu pri=vatljivost to1 .akona! &!& Primena moralno1 .akona 4ate1ori7ki imperativ; ili vr=unsko na7elo moralnosti; prema vladaju:em deontolo>kom

stavu; .a=teva da svako moralno pravilo dru1o1 reda il maskima /udu podatni doslednoj univer.ali.aciji; da po>tuju dostojanstvo li7nosti i da su pri=vatljivi racionalnim /i:ima! Svaka radnja koja se i.vodi prema jednom od ovi= merila tre/a da sledi i dru1a dva! Dve su te>ko:e u pokuk>aju primene ove provere na radnje! edna je odredjivanje ravni uop>tenosti pravila na kojoj delamo; dru1a sadr.i suko/ i.medju radnji koje dva moralna pravila dru1o1 reda nala.u! Ravan uop>tenosti < suko/ moralni= pravila; u samom kate1ori7kom imperativu ili vr=ovnom na7elu morala; nema suko/a i na7ela ili maksime radnji koji su s njime sa1lasni mo1u se univer.ali.ovati /e. protivre7nosti! Ti sudari name:u moralnu dilemu! Prima @acie pravilo je ono koje je uop>teno o/ave.uju:e! 4ad se moralna na7ela suko/e; 7esto je te>ko odlu7iti koje ima prednost! # tim slu7ajevima i pojedinci i dru>tvena .ajednica tre/a vrlo /ri.ljivo i o/jektivno da ra.motre ra.li7ite doka.e u korist suko/ljeni= stavova! )esavr>ene du.nosti; pose/ne o/ave.e i moralni ideali < savr>ene du.nosti jasno propisuju i radnju koja je .a/ranjena i one na koje se .a/rana odnosi! )esavr>ene du.nosti < # nekim slu7ajevima predmet date radnje je neodredjen; u dru1im slu7ajevima je neodredjen stepen do koje1 se pravilo mora po>tovati! )e1ativne savr>ene du.nosti postavljaju moralni minimum ispod koje1 niko ne mo.e moralno da ide! )esavr>ene du.nosti; kako nisu o1rani7ene; nude po.itivan i.a.ov da se prema>i minimum! Pose/ne o/ave.e < Tri su od pose/no1 .na7aja: jedan su tip o/ave.e koje proisti7u i. naro7iti= odnosa! Dru1i su one koje dola.e od pose/nosti radnji koje o/avljam! Tre:i su one o/ave.e koje proisti7u i. pose/ni= ulo1a koje i1ramo! %/ave.e koje i.la.e is pose/n= odnosa jesu porodi7ne o/ave.e! Specijalne o/ae.e koju mo.emo imati ./o1 oso/enosti radnje koju predu.imamo! Ako o/e:amo da .a neko1 ne>to u7inimo; tad smo uop>teno o/ave.ni da to uradimo! %/ave.e koje i.la.e i. ulo1a pose/no su .na7ajne u /i.nisu! %ni koji pri=vate posao preu.imaju i.vesnu ulo1u i o/ave.ni su da predu.imaju one propisane radnje koje nji=ova ulo1a u okviru or1ani.acije .a=teva i .a koju su pla:eni! Pojam moralni= ideala .na7ajan je .a svaku eti7ku teoriju ako :emo da damo smisao 7injenici da po na>em sopstvenom ra.a/iranju; neki ljudi 7ine vi>e ne1o >to je potre/no; i postaju moralni sveci li =eroji! Stepen u kojem pojedinci u nekoj @irmi mo1u stremiti ostvarenju morani= ideala i 7initi vi>e ne1o >to moralna pravila minimalno .a=tevaju te>ko da je ve:i od stepena do koje1 mo1u da idu @irme u javnom vlasni>tvu! &!- Prava i pravda Moralna prava su .na7ajni; normativni; opravdani .a=tevi ili ovla>:enja! # pravi7nom dru>tvu; moralna i .akonska prava se u .na7ajnom stepenu preklapaju! Prava se ponekad dela na ne1ativna i po.itivna ne1ativna prava Po.itivna prava tra.e i od vlasti i od dru1i= jedinki da nosiocu prava o/e./ede i.vesna po.itivna do/ra ili mo1u:nosti! Ekonomska prava su 7esto po.itivna prava! Moralna prava nose sa so/om moralne o/ave.e!

?radjanska prava su .aknska prava ali se o/i7no primenjuju na 1radjane a ne na sva ljudska /i:a! Pravda se sastoji u davanju svakoj oso/i ono1a >to joj pripada; postupaju:i prema jednakima jednako; preme nejednakim nejednako! Pojedinci mo1u do/iti >to im pripada prema svome radu; svojoj sposo/nosti; svojim .aslu1ama; svojim potre/ama itd! Postoje ra.ne vrste pravde! 4ompen.atorna pravda sastoji se u o/e>te:ivanju neko1a .a raniju nepravdu; ili nadoknadjivanju >tete koju je neko pretrpeo u pro>losti! Retri/utivna pravda se odnosi na ka.njavanje prekr>ioca .akona ili .lo7initelja! Proceduralna pravda je i.ra. koji o.na7ava po>ten postupak; praksu ili spora.um! Distri/utivna pravda o/u=vata raspodelu povlastica i oprere:enja i o/i7no je i.ri7e dr.ava! Dok je komutativna pravda /itna .a poslovne transakcije; distri/utivna pravda je /itna .a delovanje vlasti! # teoriji pravde Rols predstavlja dva na7ela! Rolsova na7ela su namerena da se koriste .a odredjivanje pravi7ne temeljne strukture dru>tva! Mo1u se upotre/iti i .a procenu da li su postoje:a dru>tva u osnovi pravi7na! &

-!( M%RA,)A %D?%$%R)%ST; $R,*)A * M%RA,)% RAS#D *$A) E %d1ovornost i o/ave.a su /lisko pove.ane! #op>teno; imamo o/ave.u ili du.nost da ispunimo svoje od1ovornosti; a od1ovorni smo .a ispunjenje o/ave.a! *pak; du.nost i od1ovornost nisu jedno isto! 4au.alna od1ovornost je sastavni deo i moralne i .akonske od1ovornosti! 4au.alni lanac je ponekad du1! Da /i jedna radnja /ila moralna mora /iti u7injena svesno i voljno! 4ad ka.emo da je neko moralno od1ovoran .a neku radnju tad se misli: da je o/avio radnju; da je radnju o/avio svesno i da je radnju o/avio voljno! -!' %pravdavaju:i uslovi #slovi koji umanjuju moralnu od1ovrnost po.nati su kao opravdavaju:i uslovi! Spadaju u jednu od tri kate1orije: #slovi koji predupredjuju mo1u:nost odi1ravanja radnje < oslo/odjeni smo moralne od1ovornosti u onim slu7ajevima u kojima ne mo.emo da u7inimo ono >to se od nas tra.i! Slo/oddjeni smo moralne od1ovornosti ako datu radnju nije mo1u:no o/aviti; ne posedujemo sposo/nosti koju dati slu7aj .a=teva; ne postoji prilika da mi o/avimo radnju ili okolnosti su van na>e kontrole! #slovi koji isklju7uju ilil umanjuju potre/no .nanje < imaju:i u vidu svest; mo.emo da ra.likujemo dva opravdavaju:a uslova: opravdano ne.nanje i nesavladivo ne.nanje! * jedno i dru1o su nedostaci .nanja! )esavladivo ne.nanje ili ne.nanje koje ne mo.emo da preva.idjemo i .a koje ne smosimo krivicu predstavlja opravdavaju:i uslov jer se od nas ne mo.e o7ekivati da .nano ono >to nam je nomo1u:no da .namo!
&

Blanc=ard 4!; Peale )! $!; Mo: eti7ko1 poslovanja; Borvat elektronika; '99(

#slovi koji ukidaju ili umanjuju potre/nu slo/odu < mo.emo i= ra.likovati 7etiri: odsustvo alternativa; nedostatak kontrole; spolja>nja prisila; unutra>nja prisila! )a7elo opravdavaju:i= uslova neki koriste tako da u potpunosti ukidaju moralnu od1ovornost .a i.vesne nemoralne 7inove ili u potpunosti skidaju moralnu od1ovornost .a svako1a! -!" Podlonost od1ovornosti i o/ave.a pola1anja ra7una Podlonost od1ovornosti .na7i da se neko s punim pravom mo.e na1nati da plati .a >tetna dejstva svoji= postupaka na dru1e! Podlo.ni smo o/ave.i takvi= nov7ani= nadoknada kad 1od smo kau.alno od1ovorni .a >tetu! Mo.emo da /udemo moralno o/ave.ni da nadoknadimo >tetu koju nismo naneli dru1ima 7ak iako .a tu radnju nismo moralno od1ovorni! Hirme su 7esto o1rani7ene .akonima sa striktnom od1ovorno>:u! Striktna od1ovornst .na7i da se nikakvi opravdavaju:i uslovi ne mo1u pri=vatiti ni primeniti! %/ave.a pola1anja ra7una je o/ave.a da se podnese i.ve>taj o na>im postupcima! Taj i.ve>taj tre/a da o/ra.lo.i ra./oritost; ta7nost; .akonitost ili moralnost na>e radnje! Moralno kajanje je ose:anje snu.denosti ./o na>i= nemoraln= postupaka u. nameru da sli7ne radnje ne 7inimo u /udu:nosti! Savest je sposo/nost rasudjivanja o moralnosti neke radnje koje prati skup vrednostinosti; ose:anja i raspolo.enja da se i.vesna radnja o/avi ili i./e1ne! Savest ima svako racionalno /ise u meri u kojoj je racionalno! )eispunjavanje od1ovornosti ponekad dovodi ne samo do prekora; sramote i kajanja ve:i i do ka.ne! -!& Moralna od1ovornost .astupno>tva i o/avljanje ulo1e +astupni7ka od1ovornost naila.i se 7esto u poslovanju; 7esto je slo.ena i pokre:e vi>e naro7iti= vrsta pro/lema! Preno>enje ovla>:enja da se sprovede nared/a ili plan ne oslo/adja opunomo:nika moralne od1ovornosti .a na7in na koji :e se nared/a ili plan i.vr>iti! Moralno smo od1ovorni i .a svoje postupke i .a nji=ove predvidljive posledice! %d1vornost ulo1e je o/i7no posledica preu.imanja i.vesno1 polo.aja; @unkcije ili ulo1e u dru>tvu ili nekoj or1ani.aciji ili ulaska u i.vesnu pro@esiju; klasu ili 1rupu koja pretpostavlja naro7ite o/ave.e! 4ao pripadnik pro@esije koja i1ra svoju ulo1u u dru>tvu; lekar sudeluje u od1ovornosti lekarske pro@esije .a staranje o .dravlju 7lanova dru>tvene .ajedice; i doprinosi nastojanju da dru1i pripadnici lekarske pro@esije kao i pro@esija u celini .ive sao/ra.no svojim od1ovornostima! -!- $rlina ,i7nosti < vrline ; Aristotelova teorija vrline ima veoma velik uticaj na od1ovore; mada se dru>tvene .ajednice unekoliko ra.likuju po i./oru o/ele.ja koja vrednostinuju kao vrline! %n .apo7inje pojmom do/ra u odnosu na neki cilj! %n deli vrline na dve osnovne vrste koje .ove intelektualnim i moralnim vrlinama! *ntelektualne vrline; 7iji je najvi>i o/lik mudrost; i.la.e i. primerno1 @unkcionisanja vi>i= ili intelektualni= vidova ljudsko1 /i:a!

Moralne vrline nastaju i. uspe>no1 nad.ora koji ra.um sprovodi nad telesnim pro=tevima i naklonostima! %p>tim moralnim vrlinama mo.emo dodati karakterne oso/ine koje doprinose i.vrsnosti u svakom ljudskom stremljenju vrlinama sao/ra.nim tom naporu! +a Aristotela mi nismo samo ra.umna ve: smo i dru>tvena /i:a i na> cilj ostvarenja sre:e ili ispunjenja ili i.vrsnosti; uvek se nala.i u kontekstu na>e dru>tvene .ajednice! $rline su ve>tina i.vrsnosti u ume:u .ivljenja s dru1ima u .ajednici! 4arakter neke oso/e jeste ./ir njeni= vrlina i mana! Moralno vrednostinovanje oso/a nije isto >to i moralno vrednostinovanje radnji! Sistemi i or1ani.acije < od1ovornost i vrlina; li7ni inte1ritet .a=teva da ne cepkaju svoj .ivot pre1radama ve: da .ive vrednostinosti u koje veruju i da vrline ljudsko1 .ivota upra.njavaju u svim vidovima .ivljenja! ,judi su sredi>te etike; i eti7ka anali.a sistema i or1anii.acije :e se na kraju uvek okretati oko nji=ovo1 uticaja na ljude! *ako su sisteme i or1ani.acije stvorili ljudi; svaka jedinka radja se u ve: postoje:em dru>tvu koje sadr.i ekonomski; politi7ki i socijalni sistem i mno>tvo ra.ni= or1ani.acija koji svi deluju na datu jedinku! )a pitanje da li su nam potre/ni moralni .akoni i moralne dru>tvene i poslovne strukture ili su nam potre/ni moralni ljudi; od1ovaramo da nam je potre/no o/oje! -!0 Primena moralno1 rasudjivanja Ra.1ovori o poslovnoj etici < na ravni individualne radnje; korporacijske prakse ili javne politike < koji se vode na poslu; u novinama; u poslovnoj; @ilo.o@skoj ili popularnoj literaturi prvenstveno imaju u vidu posledice; prava; pravdu i du.nost! # poku>aju da re>imo neki slu7aj najpre moramo ra.jasniti 7injenice i nastojati da potvrdimo medju njima sve one relevantne! Po>to sredimo 7injenice; tre/a da pokuk>amo da ustanovimo >to je jasnije mo1u:no koji je moralni pro/lem u pitanju! Potom tre/a se/e da .apitamo koja se tu moralna pravila 7ine primenljiva! Ako je slu7aj prili7no o7i1ledan tad :e verovatno /iti dovoljna neposredna primena uo/i7ajeni= moralni= vrednostinosti! )a>a reakcija mo.e /iti i intuitivna! Posle du.e1 ra.matranja; ako se slu7aj 7ini podatniji utilitatisti7kom pristupu tad tako valja postupiti! Sli7no postupamo s o/.irom na ra.ne deontolo>ke metode! Ponedak poku>avaju:i da re>imo neki moralni pro/lem kao pridodatak standardnim te=nikama mo.emo poku>ati da raspravljamo pomo:u analo1ija! Pristupaju:i pro/lemima u /i.nisu ne smemo smesti s uma da proi/lemi iskrsavaju na tri ravni < individualnoj; korporativnoj i nacionalnoj ili sistematskoj! 4ad jednom donesemo moralni sud; i odlu7imo kako valja da delamo; mo.emo da se .apitamo koliko nam prijaju taj sud i ta odluka! Proces moralno1 rasudjivanja je neprestani individualni i dru>tveni napor; koji se mo.e prmeniti na /i.nis kao i na sve dru1e s@ere .ivota! Mno1e eti7ke spornosti u /i.nisu su slo.ene; tra.e /ri.ljivo ra.matranje i ne re>avaju se lako! 0!( TE%R* S4* %4$*R *STRA+*$A) A $RED)%ST*)%ST*

0!'!Poreklo i pojam vrednostinosti 4orene psi=olosko1 .asnivanja vrednostinosti postavio je jos Sokrat ! Platon; smatra da /esmrtna covekova dusa ima & dela:umni;voljni i po.udni! - osnovne vrline:mudrostIvrlina umno1 dela duseG;=ra/rostIvoljno1 delaG; umerenostIpo.udno1 delaG i pravednostIopsta vrlinaG! Aristotel; smatra da covekova dusa ima dva dela: ra.umski i nera.umski!)osilac vrline mo.e /iti samo ra.umski deo;koji je dvojak: speci@icno ra.uman i potencijalan ra.um ili po.uda! deli vrline na " dela; dianoetickeIupravljene na sa.nanjeG i etickeIupravljene na voljuG! # odredjivanju pojma vrednostinosti postoje mno1e nedoumice;kao sto su: vrednostinosne orjentacije; vrednostin! smisao; sFstem vrednosti; al ii cilj .ivota;stil .ivota;smisao .ivota i postojanjaJ# etici cesce se upotre/ljava pojam sistem vrednosti! Svu slo.enost i@leksi/ilnost pojma vrednostinosti mo.emo poka.ati na primeru licnosti!Tako vecina karakterni= oso/ina I=ra/rost; smelost; ponosJG su i vrednostinosti! *nteli1encija kao opsta sposo/nost;a cesto i mno1e speci@icne sposo/nosti;su takodje vrednostinost! 0!"! $rednostinosti kao dispo.icione karakteristike socijalno1 ponasanja $rednostinosti se u psi=olo1iji proucavaju kao stecene dispo.icije pojedinca! pod dispo.icijom se ne podra.umeva samo rea1ovanje i ponasanje pojedinca;vec se pretpostavlja postojanje i.vesni= manjevise trajni= neuro<psi=icki= struktura u or1ani.mu koje vrse dinamicki uticaj na nje1ovu aktivnost! Dispo.iciji pripada jos ni. psi=ol pojmova: stavovi; sentimenti; crte licnosti; sposo/nostiJ4ao podvrste dispo.icije imamo sposo/nosti i tendencije!! Proucavanjem u.oraka ponasanja i su/jektivno1 do.ivljavanja; indirektno se utvrdjuje postojanje te dispo.icije i njene karakteristike! 4od empirijsko1 istra.ivanja postoje dva osnovna i.vora mo1uci= 1resaka u interpretacijama re.ultata!Prvo;posto ideju o nekoj dispo.iciji do/ijamo na osnovu opa.ene doslednosti u ponasanju i su/jektivnom do.ivljavanju;tre/a imati u vidu da ta doslednost mo.e poticati od ra.liciti= dispo.icija kod ra.l pojedinaca! Dru1o; i. dispo.icija socij ponasanja ne slede automatski me=anicki od1oviri pojedinca na odredjene sredinske podsticaje! Aktuelna situacija je /itan element u procesu o/likovanja mani@estacija dispo.icije! 0!&! %so/ine i @unkcije vrednostinosti <se odredjuju i. s=vatanja porekla i pojma vrednostinosti;.a nji= nema sa1lasnosti medju psi=olo.ima! M!Petrovic na/raja oso/ine vrednosti: 'Gpre@erencije i i./or i.medju ra.ni= o/jekataK "G apstraktni konstrukt koji se i.vodi i. su/jektivno1 vrednostinovanja o/jekata;ponasanjaJK &G=ijerar=ija vrednostinosti prema va.nosti koja im se pridajeK -Gtrajnost i doslednostK 0Gpo.eljnostK 2Gveca motivaciona sna1a vrednostinosti od svi= dru1i= dinamicki= komponenata licnosti;sem @i.ioloski= potre/aK 3G svesni karakter

vrednostinosti! %vim oso/inama /i se mo1le dodati i: 'G Dispo.icione oso/K "G ra.vojnostK &Gpro1resivnost < re1resivnostK -G po.itivnost < ne1ativnostKJ!Tako .a M!Petrovica @unkcije vrednostinosti su: donosenje odluke;re1ulacija kon@likta;odredjivanje ciljeva i sredtva kao @un .a vrednostinosti licnos; predvidljivost ponasanjapojedinca na doslednosti i stalnosti nje1ovi= vrednosti;vrednosti<kao i.mor moralni= normiJ D!Pantic 1ovori o " 1rupe @unkcija vrednostinosti na individualnom planu: @unkc koje se odnose na snala.enje i prila1odjavanje pojedinca @i.ickom i socijalnom svetu i preva.ila.enje<s=vaceno kao najvece do/ro u antici! Smatra da se mo.e 1ovoriti o dve sire @unkcije vrednosti:'Ginte1rativna @un < o/u=vata sve one @unk koje omo1ucavaju odr.avanje 1rupe i drustva u celini i "Gracionali.acija < opravdanje pose/ni= interesa! E!$!Sokolov smatra da na ra.l nivoima or1ani.acije licnosti vrednostinosne orjentacije mo1u o/avljati 0 osnovni= @unk: 'G ekspresivna @un < uka.ije na nji=ov aktivni i dinamicki karakterK "G Adaptivna @unkcija< nije puko kon@ormiranje sa postojecim drus odnosimaK &G +astitna @<ja<sastoji se u ocavunju inte1riteta celokupne licnosti ili njeni= pojedini= komponentiK -G Spo.najna @<ja omo1ucava licnosti da osmisli svoje ponasanje i da se kriticki odnosi prema drustvenoj .ajednici i samokriticki prema se/iK 0G H<ja unutrasnje koordinacije sastoji se u inte1risanju svi= psi=icki= @<ja licnosti;nje.ine strukturei celo1 prisvojno1 sistema vrednosti u cilju nje1ovo1 skladno1 i uravnote.eno1 delovanja! )a nivou vrednosti orjentacija interakcija i.medju pojedini= licnosti od1ovara o/jektivi.irani sistem kulturni= vrednosti! +ato smatramo da nava.niju @<ju vre tre/a tra.iti u podrucju samoostvarivanja li7nosti! 0!-! 4lasi@ikacija i =ijerar=ija vrednostinosti 4lasi@ikacija vrednostinosti na osnovu dva D!Panti:eva kriterijuma je:prvi; kriterijum kao nosilac vrednostinosti I li7ne;1rupne i univer.alne vrednostiG; i dru1i kriterijum je lokacija vrednostiI su/jektivne; o/jektivne; ciljne; vecite i sl!G Platonova klasi@: mera; um i umna delatnost i /e./olna i 7ista .adovoljstva! M!Aelerova klasi@ vrednostinosti:reli1io.ne; du=ovneI istinito;lepo;pravi7noG; vitalne Iplemenito;.dravo;jakoG; =edoisti7ke Iprijatno; neprijatnoG! )a osnovu klasi@ikacija tipova li7nosti psi=olo.i %lport; $ernon i ,ind.i standari.ovali su %<$<, skalu vrednostinosti; 1de su vrednosti or1ani.ovane u o/liku piramide; a na vr=u su najvanije: reli1ijske; estetske; politi7ke; teorijske; dru>tvene i ekonomske! 6!Morisova klasi@: 'G dioni.ijska < sastoji se od oslo/adjanja;tolerancije prema postojecim .eljamaK "G prometejska< skup aktivni= te.nji da se upravlja svetom i da se on menjaK &G /udisti7ka < sadi tendenciju usmeravanja li7nosti kontrolom elja ,!4ol/er1 smatra da je pravda najvi>a vrednosti i da ona tre/a da je na vr=u vrednostinosne piramide! $e:ina autora klasi@ikuje vrednostinost i odredjuje =ijerar=iju!4lasi@ikacije i =ijerar=ije vrednosti mo1u;ali i ne moraju /iti presudne .a

pojedinca! Svako pravi sopstvenu =ijer vrednostinosti u .avisnosti od dosti1nuto1 nivoa ra.voja li7nosti! 0!0 $rednostinosti i srodni pojmovi $rednostinost i stavovi < smatra se da vrednostinosti pocivaju na vecem /roju stavova i .ato o/u=vataju siri dijapa.on ponasanja u odnosu na stavove koji su u nji=ovoj osnovi!Dosta autor uka.uje na .nacajne ra.like medju ovim pojmovima! Po M!Roki7u vrednosti su dinami7niji pojam od stavova;jer imaju jasnu motivacionu komponentu Rejk i Edkok .aklju7uju da vrednosti .au.imaju centralniju po.iciju od stavova; du/lje su utkane u oso/u;a moda su 7ak i deo strukture li7nosti ./o1 7e1a su tee promenljive od stavova; tee i= je otkriti u >emama pona>anja! M;Petrovi: ra.like i.medju stavova i vrednosti o/ja>njava u 0 ta7aka: 'GStav je uvek odnos prema nekome ili ne7emuK "GPrema svim predmetima .au.imamo stav;al samo neki od nji= mo1u postati vrednostinostiK &G 4od i./ora vrednosti uvek postoji ni. alternativa;dok se stavovi ispoljavaju /e. ikakvo1 odno>enja prema nekim dru1im o/jektima;sem konkretno1 o/jekta stavaK -G Stavovi su podloniji promenama od vrednostiK 0G Stav se moe iscrpeti u samom se/i /e. ispoljavanja kro. ponasanje;a vrednosti ./o1 trajnosti svoje ima ja7u dinami7ku sna1u uticaja na pona>anje $rednostinost i potre/e < pojam potre/e se 7esto odnosi samo na @i.iolo>ke< /iolo>ke koje se s=vataju kao telesni .a=tevi!psi=olo.i ovaj pojam radije koriste .a t.v doivljene potre/e; pod 7im podra. doivljavanje nedostataka;tj .a=teva tela! M!Petrovi: navodi rarlike i.medju potre/a i vrednosti: 'G $rednosti su po o/imu i sadr.aju siri pojam od potre/aK "Gu selektivnom i normativnom karakteru vrednostinosti koje postoje pre pojave /ilo kakvo1 konkretno1 motivaK &G $rednostinosti 7esto nastaju i. .adovoljenja neki= potre/aK -GSvaka vrednosti je motiv;ali ne i o/rnuto;motiv ne mora dostici nivo vrednostiK 0G$rednosti moe odloiti .adovoljenje motiva koji nastaju i. vrednostiK 4lasi@ potre/a E!Horma: pripadnostK preva.ilaenje < stvarala>tvoK ukorenjenost< /ratsvo nasprm rodoskrnavljenjaK osecanje identiteta< individualnost naspram kon@ormi.mu =orde; potre/a .a okvirom orjentacije i verovanja < ra.um spram iracionalnosti! $rednostinost i interesovanja < su /liski pojmovi;a ra.like su naj7e>:e na nivou .na7aja i op>tosti! $rednostinosti su .na7ajnije .a li7nost!Sli7nost i.meLu vrednosti i interesov je u nji=ovim dispo.icionim karakteristikama koje potencijalno opredeljuju i usmeravaju pojedinca na odredjene aktivnosti i na7ine pona>anja! $rednostinost i karakter < medju.avisnost ovi= pojmova medju prvima je primetio E!Hrom 4arakterne osi/ine li7nosti se preteno posmatraju kao moralno < vrednostinosne oso/ine koje u svom .ametku postoje u or1ani.mu i koje je potre/no spo.navati i i.1raLivati!Postoje i ne1ativne karak oso/ine koje se vi>e sti7u ne1o >to .a nji= postoje
-

Su/otic D!; Poslovna etika i vestine komuniciranja str "2!; 6a7ak; "(("

predispo.icije!Postati li7nost prvenstveno .na7i postati karakterna li7nost! 4arakter je na/lii pojmu one vrednosti koju tre/a ostvariti! $rednostinost i ideali M moemo re:i da su ideali neka vrsta vr=ovne vrednosti! Ra.like i.medju ideala i vrednosti su u nji=ovoj dostupnosti i ostvarljivosti .a pojedinca!Postoje neke vrednosti koje nisu na nivou ideala;ali i= moramo upo.navati i usvaja ti jer su .na7ajne i .a pojedinca i .a dru>tvo!*deali o/i7no podra. savr>enstvo;7esto te>ko dostino;a vrednosti i usmerenja prema njima su dostini i ne moraju uvek /iti savr>eni! 0!2! De@inicijeinicije vrednostinosti i vrednostinosni= orjentacija *ma mno1o de@inicijeinicija o vrednosti i vrednosti orjentaciji! D!Panti: medju naj.nacajnijima ona koja 1ovori da su vrednosti relativno sta/ilne;opste i =ijerarski or1ani.ovane karakteristike pojedinca i 1rupe;@ormirane medjuso/nim delovanjem istorijski=;socijalni= i individualni= cinilaca;koje usmeravaju ponasanje svoji= nosilaca ka odredjenim ciljevima! A vrednosti orjentacije su manje opste od vrednosti;predstavljaju samo jednu stranu vrednosti;jedna vrednosti ukljucuje dve M!Petrovi: je poku>ala da sve de@inicije vrednosti podeli u dve 1rupe:'G pluaristi7ko < motivisti7ke Ipod vrednosti podra.umevaju stepen inte.iteta vanosti neko1 o/jekta .a su/jektK "G restriktivno < per@ekcionisti7ke Iu vrednosti uklji7uju samo vrlo 1enerali.ovane i u1lavnom unapred odreLene po.itivne stavove ili potre/e koji= je sve1a nekolikoG! Rot i Bavelka navode: Moda /i se vrednosti orjentacije mo1le ra.likovati od vrednosti po tome >to /i pod vrednosti orjent podra.umevali op>te principe ponasanja i delovanja u ve.i s odredjenim ciljevima cijem se ostvarenju te.i! Pod vrednosti /i smo mo1li podra.umevati pri=vacene ideje o drustvenim odnosima koje .elimo da ostvarimo!!4lju7ne re7i u ve:ini de@inicije su: principi; verovanja; koncepcije; .na7enje; poeljno; cilj; pona>anje! )eki autori poistove:uju vrednostinosti sa poeljnim;a ve:ina na>i= autora smatra da vrednosti ne e1.istiraju van svoji= nosilaca; ljudi dru> 1rupa! # de@inicijeinicijama se reLe spominje =ijerar=ija vrednosti;mada svaka li7nost i.1raLuje li7ni poredak vrednosti!

4lak=on i Strot/ek su i.dvojili 0 pro/lema; kojis u po njima .ajedni7ki .a sve ljudske 1rupe i predstavljaju osnovu nji=ovi= vrednosti orjentacija! 'G4akva je 7ovekova priroda "G4akav je odnos 7oveka prema prirodi &G4akav je temporalni modus 7ovekovo1 ivota -G kakav je modalitet 7ovekove aktivnosti 0Gkakav je modalitet 7ovekovo1 odnosa prema dru1im ljudima! %rjentacija o 7ovekovoj prirodi moe /iti do/ra ili .la i moe ve.ati i na> odnos prema promenljivosti!!+a svaki osnovnu vrednosti orjen mo1u:e je i.dvojiti modela: 7isti model; pove.ani model prvo1 reda; pove.ani model dru1o1 reda i neureLeni model! .aklju7ak:'! vrednosti orj su pove.ane s 7ovekom "!S o/.irom da 7ovek postoji; e1.istira; opaa; ose:a; misli; !!!vrednosti orj e1.istiraju .ajedno s 7ovekom &!$rednosti orj su samo jedan u ni.u 7inilaca koji omo1u:avaju 7oveku da ispuni smisao ivota!

)a>a de@inicije vrednostinosni= orjentacija:$rednosti!or=entacije su deo smisla 7ovekovo1 /itka koji se du=om spo.naje u procesu samoostvarivanja li7nostiS aspekta tri pitanja;>ta su vre; kako nastaju i koja im je @ja; moemo anali.irati i na>u de@inicijeiniciju!$rednostinosti su deo smisla 7ovekovo1 /itka! )astaju u procesu samospo.navanja i samoostvarivanja li7nosti! $rednosti potpomau samoostvarivanje li7nosti ili su u nje1ovoj @<ji! 0!3! %mladina i vrednostinosne orjentacije % %mladini se 1ovori kao pose/noj socijalnoj 1rupi koja dru1a7ije pristupa stvarnosti;u odreLenoj meri pri=vata postoje:e dru>tvene vrednosti; ali je i sposo/na da i.1raLuje nove vrednosti!*stovremeno je i inte1ralni i speci@i7ni deo dru>tva!4od >kolske i studentske omladine speci@i7nost je u tome >to nije uklju7ena u dru>tvenu podelu rada; ne proi.vodi niti .araLuje;!!! ! %snovni motiv koji pokre:e omladinu;ali i dru1e u.raste; na stvarala>tvo je lju/av i kako Du7i: kae mladost; lepota i lju/av uvek idu .ajedno! Mladi ljudi u lju/avi i lepoti doivljavaju osnovni smisao ivota! 4od istraivanja vrednosti orjentacija omladine mora se voditi ra7una o 1rupnim i 1eneracijskim uticajima u nji=ovom @ormiranju! 0!8! Determinante vrednostinosni= orjentacija omladine M!Roki7 navidu & u.roka ljudske vrednosti: kultura; dru>tvo i nje1ove institucije i li7nost!Po R!Supeku osnovne determinante nastanka vrednosti su '! socijalno porekloK "! @unkcionalne determinante koje su u ve.i s delatno>:u pojedincaK &! strukturalne determinante;odnose se na strukturu celo1 dru>tvaK -!akcijske determinante;odnose se na akcije; ciljeve i projekte >to i= ljudi se/i spostavljaju sami ili u .ajednici s dru1im ljudima! Rejk i Edkok pominju - nivoa u kojima se mo>e posmatrati vrednostinost!Prvi nivo je li7nost samo1 pojedinca i predispo.icije koje dola.e do i.raaja u /ilo kojoj situaciji!Dru1i < nivo socijali.acije;u njemu se posmatra interakcija deteta ili odraslo1 sa 7lanovima nje1ove socijalne sredine!Tre:i nivo je pripadnost 1rupi i na7in na koji pripadnost uti7e na vrednostinosti 1rupe!)a 7etvrtom nivou se anali.iraju vrednosti koje se prenose na pojedinca kao 7lana dru>tvene klase!

D!Panti: 7inioce koji uti7u na etiolo1iju vrednosti svstava u tri 1rupe: e1.o1eni 7inioci Ideluju i. spolja>nosti uklju7uju:i i @i.i7ke stimulanseGK endo1eni 7inioci Ivrednostinosti su 1enetski .asnovane kao dispo.icije;a ne kao 1otovi o/rasci pona>anjaGK samoostvarivanjeI omo1u:ava stanovi>te da vrednosti nisu samo o/jektivno date ne1o i su/jektivno preu.eteG! )a osnovu svi= ovi= s=vatanja; najlak>e je sve determinante vrednostinosti podeliti u dve 1rupe: socijalne i psi=olo>ke determinante!

2!( D%SADAA) A *STRA*$A) A $RED)%ST*)%ST* $RED)%ST* %R E)TA5* A %M,AD*)E 2!'! Teorijska situirana istraivanja D!Panti: je na osnovu ekleti7ko1 kom/inovanja postavki socijalne psi=olo1ije i sociolo1ije @ormulisao de@inicijeiniciju vrednostinosti;koja je pola.na ta7ka .a nje1ova dalja istraivanja! Empirijska istraivanja se vr>e na u.orcima omladinske populacije;ali se o karakteristikama omladine malo 1ovori! Autori 6uli1 < Hanuko < er/i: tvrde da kod pristupa vrednosti tre/a uvaavati - aspekta: @ilo.o@ski; antropolo>ki; sociolo>ki i psi=olo>ki! 6uli1 < Hanuko < er/i: su retki autorei koji o/ja>njavaju @enomen mladosti i omladine!%ni to 7ine s psi=olo>ko1 i sociolo>ko1 stanovi>ta >to je u @<ji nji=ovo1 s=vatanja omladine i vrednosti! $e:ina autora se odlu7uje .a odreLenu de@inicije koja predstavlja nji=ovo teorijsko stanovi>te o vrednostinostima!# istraivanjima se na1la>ava socijalna uslovljenost vrednostinosti;ali i nji=ova socijalna @<ja! 2!"! operacionali.acija ue1 predmeta istraivanja i istrumenti .a prikupljanje podataka Ako pri=vatimo da se vrednosti mo1u meriti;to se moe vr>iti direktno i indirektno;a standardni instrumenti su primenjeni u empirijskim istraivanjima! edan od najpo.natiji= i naj7e>:e kori>:eni= instrumenata je %$<,<skala vrednostinosti! 5ilj skale je merenje vanosti 2 osnovni= interesovanja ili motiva li7nosti: teorijski; ekonomski; estetski; socijalni; politi7ki i reli1io.ni! Ekonomski tip pre@erira ono >to je korisno; /avi se stvaranjem do/ra;veruje vi>e u praksu ne1o u teoriju!Estetski tip je .ainteresovan .a o/lik i sklad!4od socijalno1 tipa je interesovanje koje i.raava lju/av prema ljudima! Politi7ki tip je .ainteresovan .a vlast;uticanje na dru1e ljude!Reli1ijski tip pre@erira interesovanje .a s=vatanje jedinstva univer.uma; /avi se misti7nim do1aLajima! Postoji i instrument na.van na7ini ivljenja! Sa7inio 1a je 6!Moris na osnovu sopstveno1 s=vatanja li7nosti!Sastoji se od '& na7ina ivota ili '& vrednosti orjentacija!Haktorskom anali.om je utvrdio da se ispitivanje vrednosti moe svesti na 0 @aktora: socijalna u.dranost i samokontrolaK radost i aktivnostK povu7enost i samodovoljnostK receptivnost i .ainteresovanostK popustljivost prema se/i i sen.ualno uivanje! 4od nas se naj7e>:e primenjuje skala ,ikertovo1 tipa!4onstruisao ju je ,ikert pola.e:i od /rojni= pitanja koja su se odnosila na jedan pro/lem;pa je od irija sudija; tj ve7e1 /roja ispitanika traio da na sve ajteme petostepene skale o.na7e svoje stavove!Skala je '! veoma se slaem "!slaem se; &!neodlu7an sam; -!ne slaem se; 0!uop>te se ne slaem! 2!&! Socijalno<psi=olo>ki i.vori vrednostinosti i vrednosti orjentacija omladine Porodica < anali.om radova mno1i= autora uo7avamo da se naj7e>:e ispituju slede:a porodi7na o/eleja: '!materijalni; socijalni ili ekonomski status porodiceK "! o/ra.ovanost ili kulturni nivo roditeljaK &!.animanje; .aposlenost ili stru7nost roditeljaK -!dru>tveno < politi7jka an1aovanost roditeljaK 0!=omo1enost porodiceK 2!Etni7ka pripadnostK

3!reli1io.nost u porodiciK 8medjuljudski odnosi u porK 9! vaspitanjeK '(!podela rada u por!!! )aj7e>:e istraivane i istovremeno najuticajnije porodi7ne varija/le su socijalno< ekonom status porodice i o/ra.ovno< pro@esionalni pro@il roditelja! Akola je manje istraivana od porodice ali se moe .aklju7iti da su najle>:e posmatrane slede:e kate1orije: vaspitanje u >koli; peda1o>ka klima; poloaj u7enika; nastavnik; ra.redni; najdrai nastavnik i u7enici u ra.redu!Akola je .na7ajan i.vor socijali.acije i vaspiatanja vrednostinosti;ali ne samo moralni=;ne1o i mno1i= dru1i=! *ntelektualne sposo/nosti <najvi>e je istraivan uticaj inteli1encije; posti1nu:a na testovima .nanja; uspe= u >koli i in@ormisanost!Smatra se da ispitanici koji su usvojili ve:i @ond .nanja i in@ormacija;automatski sti7u ve:u svest o vrednostinostima i nji=ovom .na7aju;pa su u mo1u:nosti da lak>e /iraju oda/rane vrednostinosti! 5rte li7nosti < su 7e>:e istraivane od intelektualni= sposo/nosti; i to one op>te crte li7nosti: anomija; emocinalna .relost; ankcio.nost; ja7ina e1a; autoritarnost; potre/a .a vlastitim identitetom i sl!)eke od crta istraiva7i posmatraju i kao vrednostinosti i kao 7inioce nji=ovo1 variranja! )ivo o/ra.ovanja < istraivanja su vr>ena na odreLenim kate1orijama omladine osnovno>kolsko1; srednjo>kolsko1 i @akultetsko1 o/ra.ovanja!$arija/la o/ra.ovanje je naj7e>:e posmatrana kao nivo @ormalno1 >kolsko1 o/ra.ovanja; o/ra.ovno < pro@esionalni pro@il; o/ra.ovno usmerenje; op>ti >kolski uspe= i sl!%ve varija/le s 7esto determinante ra.li7iti= vrednostinosni= orjentacija omladine! #.rast se kao varija/la 7esto ispituje i poka.ao se kao .na7ajan 7inilac vrednostinosti!Samo istraivanje M!Petrov: poka.uje da nema .natni= ra.lika u vrednosti orjentacijama ispitivano1 u.rasta delikventa i nedelikventa u.rasta '0<"( 1odina! Pol < iako u svim istraivanjima nije potvrLen uticaj pola na vrednosti orjentacije omladine;moe se pri=vatiti 7injenica da su u na>oj kulturi ra.li7ita o7ekivanja od mu>ke i enske dece;pa je ra.li7ita i nji=ova socijali.acija;; .atim ra.li7ita vrednostinosna usmerenja )acinalna i kon@esionalna pripadnost < su i.vor ra.li7ito1 vrednostinosno1 usmerenja omladine! 2!-! Bijerar=ija vrednostinosti i vrednostinosni= orjentacija R!Sekuli: je na osnovu %<$<, skale utvrdio slede:u =ijerar=iju: teorijske vrednostinosti; estetske; politi7ke; dru>tvene; ekonomske i reli1io.ne vrednostinosti! Skala po R!6okorilu : reli1io.ne; estetske; ekonomske; dru>tvene; teorijske i politi7ke vrednostinosti!Bijerar=ija Rota i Bavelka: delatna orjentacija;sa.najna; altruisti7ka; =edoisti7ka; estetska; vrednostinosna orj usmerena na mo: i u1led i ekonomsko< utilitaristi7ka orjentacija! Zakljuak Mo: eti7ko1 poslovanja pretpostavlja onu mo: koja proi.la.i i. usmjerenosti na univer.alna na7ela; ali ipak poslovna etika koja /i samo na tome po7ivala /ila /i

nemo:na! #.alud /i /ilo ljude usmjeravati na mo: koja i= moe promijeniti ukoliko taj koji i= u to usmjerava tu mo: ve: ne posjeduje! Al@red 4lose u ve: spomenutoj Poduzetnikoj etici kae da je temelje podu.etni7ke etike u njema7koj postavo ?oet=eov suvremenik; @ilo.o@; teolo1; medicinar; poli=istori7ar; un1<Stillin1! %n je ponajprije izuio krojaki zanat a zatim je radio kao upravitelj u jednom industrijskom pogonu. Taj je Jung- tilling postavio temelje poduzetnikoj etici! prije svega zanatlijskom stale"u. #e$u ostalim! upozorio je da su %esprijekoran nain "ivota i umjerenost va"ni za zanatskog majstora! da je to uzor njegovim suradnicima i naunicima. & osnovi! Jung- tilling po'ao je od pretpostavki da zemlja siroma'na proizvodnim resursima mora proizvesti poslovne genije (dakle! dinamine poduzetnike)! koji *e s nezaustavljivom snagom! trudom i marljivo'*u podi*i tvorniceN! 0 5oveF takoLer upo.orava na eti7ku mo: oni= koji ive u sna.i koja proi.la.i i. moralni= na7ela! 4aem; eti7ku mo:; jer oni nisu samo moralno mo:ni ve: su mo:ni i u smislu preno>enja te mo:i kro. jednu svojevrsnu re@leksiju koja nije samo teorijska ve: je ujedno i prakti7ka! ,judi instinktivno vjeruju onima 7iji karakter po7iva na ispravnim na7elima < te=nika je nevana u odnosu na povjerenje! koje je posljedica na>e pouzdanosti u duem periodu! 4ada je povjerenje na visokoj ra.ini komunikaciju i djelovanje s dru1ima ostvarujemo lako; moemo i 1rije>iti! )isko povjerenje na>u komunikaciju i na>e djelovanje 7ini neu7inkovitima; mu7nim i iscrpljuju:imK i naj/olje taktike .a do/re meLuljudske odnose dru1i doivljavaju kao manipulaciju! %dluke u kojima jedan do/iva na ra7un dru1o1a nuno dovode do to1a da o/ojica 1u/eK pro@it u. o./iljan 1u/itak neko1 dru1o1 Iposlodavca; do/avlja7a; kupca; konkurentaG vra:a se kao mora poslovnoj oso/i ili podu.e:u! )a>im postupkom o>te:ena konkurencija trait :e priliku da i.ravna ra7une; poku>at :e oteti na>e vr=unske stru7njake; na>e in@ormacije i iskoristiti i= protiv nasK .a to vrijeme o/ra7unavanja tre:i konkurent nas moe lako prije:i! Savjest se /ori s instinktom preivljavanja! Bo:emo dose1nuti uspje= u svojoj karijeri a istovremeno 7initi do/roK ona nam ne da spavati dok o./iljno ra.matramo mo1u:nost da u7inimo ne>to >to je lo>e ./o1 kratkoro7no1 uspje=a u karijeri! Prvo pitanje nam pomae da sa1ledamo postoje:e standarde; dru1o poti7e na> smisao .a po>tenje i ra.umnost; a tre:e se usredoto7uje na osje:aje i na oso/ni odnos prema moralu! Stalnim raspravljanjem o ovim pitanjima moemo o/likovati model ispravno1 pona>anja; a to moe doprinijeti stvaranju predispo.icije .a djelovanje! Svima nam je dana slo/oda i./ora da ivimo moralno ili nemoralno!

4lose A!; Podu.etni7ka etika; Akolska knji1a; +a1re/; '992!

Provode:i tu slo/odu postajemo ja7i! Ako uvijek pri/je1avamo la1anom i./oru ne i.1raLujemo karakter! Slo/odna volja vodi nas pred moralne dileme; a /avljenje njima ra.vija na>e moralne sna1e suprotstavljaju:i se unutra>njim i vanjskim pritiscima! Slijedi prika. pet na7ela i. koji= proi.la.i mo: moralno1 djelovanja! Taj je prika. mo1ao sadravati neka dru1a na7ela; mo1lo i= je /iti vi>e od pet a mo1la /i se sva prika.ati kao ra.li7iti aspekti jedno1 jedino1 na7ela! 5ilj to1 prika.a nije toliko o/ra.loiti koja to na7ela jesu koliko uka.ati na nji=ovu prirodu! Prvo na7elo koje se o/ra.lae je svr=a! Ako smo usmjereni na najvi>a na7ela mi .namo >to nam je na dui rok 7initi; nismo /espomo:ni kad tre/amo djelovati! +namo >to =o:emo i svjesni smo kad ne>to propu>tamo! *. ovo1 na7ela lo1i7ki slijedi dru1o; a to je ponos! 4ao ljudi koji ivimo u perspektivi svr+e postiemo re.ultate na koje moemo /iti ponosni; i ne samo mi ve: i oni do koji= nam je stalo; s kojima ivimo i radimo! To nam daje sna1u da 7inimo ono >to je ispravno pa makar postojali i jaki pritisci! Tre:e na7elo je strpljenje! %no upo.orava na jednu od analo1ija moralno1 djelovanja sa djelovanjem prirode! Strpljenje je vjerovanje u proces; u rast! 4ad posijemo sjeme moramo du1o 7ekati do etve! *sto tako i u na>em moralnom djelovanju ne moemo odma= imati potvrdu da smo u7inili pravu stvar! Pomanjkanje strpljenja moe dovesti do promjene valjano doneseni= odluka! M%E SE #6*)*T* DA P%ATE)* ST*# P%S, ED)*; A,* %)* %B*6)% TROE DR#46* %M STA+%M 6etvrto na7elo je upornost. )ije dovoljno /iti strpljiv; tre/a i prionuti u. svoja stajali>ta i u. nji=ovo ostvarivanje! Tre/a /iti moralan i onda kad je to nepo1odno i nepopularno! ?ovoriti o upornosti ne .na7i 1ovoriti o poku>ajima da se ne>to napravi! Posljednje; peto na7elo ali u sredi>tu preostali= 7etiriju je perspektiva. )a tra1u Hic=tea; premda 1a ne spominju; autori nas po.ivaju da pro/udimo svoje unutra>nje ja! $anjsko ja je usmjereno na ispunjavanje .adataka i o/avljanje svakodnevni= poslova; a unutra>nje ja ra.mi>lja; usmjereno je na .na7enje; smisaoK trai vrijednosti u ivotu! Do veliko1 oslo/oLenja .a sve .aposlene; i podreLene i nadreLene; .a 7itavu @irmu do:i :e ukoliko pojedinci s=vate u 7emu su jaki a u 7emu su sla/i i ako su spremni da dru1ima omo1u:e da kompen.iraju nji=ove sla/osti; i ako se .naju dru1ima pri/liiti tako da im mo1u tako ponuditi svoju kompen.aciju da je dru1i od nji= sami .atrae! %p>ta na7ela imaju mo: ako i= otkrijemo u se/i; ali da /i ta mo: postala djelatna moramo se okrenuti jedni prema dru1imaK ta mo: djeluje samo kao na>a .ajedni7ka mo:K ako samo jedan od dvojice u.makne; mo: nestaje; ili se pretvara u teror!

Literatura:

'! Be/ek B!; 4olum/i: A!; Poslovna etika; Siner1ija; +a1re/; "(((! "! 4lose A!; Podu.etni7ka etika; Akolska knji1a; +a1re/; '992! &! Pro@! dr Miljevi: M!;Poslovna etika i komuniciranje ; Beo1rad; "((9 -! Su/otic D!; Poslovna etika i vestine komuniciranja; 6a7ak; "((" 0! Blanc=ard 4!; Peale )! $!; Mo: eti7ko1 poslovanja; Borvat elektronika; '99(! 2! 6e=ok *!; 4oprek *! Etika; priru7nik jedne discipline; Akolska knji1a; +a1re/; '992! 3! Sikula A!; Applied Mana1ement Et=ics; *rEin; 5=ica1o; '992!edition; ,oFola #niversitF o@ 5=ica1o; '98&! 8! 6o=; O!; ,amot; M!; Matu>; 4!; Etika '; Akolska knji1a; +a1re/; "((-