KRATAK PREGLED OSNOVNIH PRAVILA

Sastavio
Mato pekuljak
Udruga za ruski jezik i kulturu http://www.ruskijezik.info
Zagreb 2012 !. izdanje"
Napomena
#reuzi$anje% u$no&a'anje i kopiranje o'e gra$atike je slobodno uz u'jet na'o(enja i$ena autora te nazi'a
Udruge i po'ezni)e na web adresu Udruge.

2
001. RUSKA AZUKA
001. *uska azbuka sadr&i slj+d+,- slo'a:
! " -
# $ be
% & 'e
' ( ge
) * de
+ , je
- . jo
/ 0 &e
1 2 ze
3 4 i
5 6 j
7 8 ka
9 : +l.
; < +$
= > en
? o o
@ A pe
B C +/
D E es
F G te
H I u
J K ef
L M ha
N O 0+
P Q 1+
R S 2a
T U 2.:a
V W
X Y 3t'rdo4 i
Z Z
[ \ +
] ^ ju
_ ` ja

3
00a. RUSKI IZGOVOR
002. *usko pis$o s-d/&i:
10 s-$5gl-sni1kih slo'a:
6 "% \% 4b c% I tz'. t'rdi sa$oglasni)i"
6 `% ,% 4% .% ^ tz'. $eki sa$oglasni)i"
21 sugl-sni1k5 slo'o:
6 $% &% (% *% 0% 2% 6% :% <% >% C z'u1ni suglasni)i"
6 A% Kb 8% G% S% E% M% O% Q% U b+z'u1ni suglasni)i"
2 slo'a koja n+ 5zn-1-'-ju nikak'e glaso'e:
6 W tz'. t'rdi znak"
6 Z tz'. $eki znak".
007. *uski sa$oglasni)i se izgo'araju jasno sa$o u n-gl-2+ni$ slogo'i$a% - u n+n-gl-2+ni$ se
slogo'i$a izgo'araju slabije i nejasnije.
008. U ruski$ /ij+1i$- n-gl-2+9 $5&+ biti bilo koji slog :- i posljednji slog u 'i2+sl5&n5j /ij+1i"% -li se
to u pis$u u pra'ilu posebno n+ 5zna1a'-; sa$o u ud&b+ni0i$- i rj+1ni0i$- ruskog jezika iznad
sa$oglasnika u n-gl-2+95$ slogu sta'lja se znak naglaska d".
00<. *uski suglasni)i $ogu biti kako t'rdi tako i $eki% izuzetak su:
6 0% S% O koji su u'ijek t'rdi% i to izrazito"
6 Q% U koji su u'ijek $eki".
00=. *uski su suglasni)i $eki ako 6 u pis$u 6 s njiho'e desne strane stoji neko $eko s-$5gl-sni1k5
slo'o ili Z.
00>. *uski se z'u19i suglasni)i izgo'araju b+z'u1n5:
6 ispred b+z'u1nih suglasnika
6 n- kraju /ij+1i.
00?. *uski se b+z'u1ni suglasni)i izgo'araju z'u1n5:
6 ispred z'u1nih suglasnika osi$ 6% :% <% >% C".

4
00e. POSENOSTI IZGOVORA NEKIH RUSKIH SLOVA
00@. *usko slo'o , izg5'-r- se:
n- :51+tku /ij+1i% iza sa$oglasnika% iza W i Z
6 kad je n-gl-2+n5 6 kao je
6 kad nije n-g!-2+95 6 kao ji
iza suglasnika
6 kad je n-g!-2+n5 6 kao +
6 kad nije n-gl-2+95 6 kao i iza 0% S% O 6 u slogo'i$a ispred n-g!-2+n5g sloga 6 kao 3t'rdo4 i% - u
slogo'i$a iza n-gl-2+95g sl5g- 6 k-5 6 a".
010. *usko sbo'o . u'ijek 9-gl-2+95" izgo'ara se:
9- :51+tku /ij+1i% iza sa$oglasnika% iza W i Z 6 kao foiza suglasnika 6 kao o.
011. *usko slo'o 4 izgo'ara se:
iza 0% S% O 6 kao 3t'rdo4 i
iza ostalih suglasnika 6 kao i
iz- Z 6 kao ji.
012. *usko slo'o o izgo'ara se:
kad je n-gl-2+n5 6 kao 5
kad nije n-g!-2+n5 6 kao -.
017. *usk5 sl5'5 ^ izg5'- se:
n- :51+tku /ij+1i% iza sa$oglasnika% iza W i Z 6 kao ju
iza suglasnika 6 kao u.
018. *usko slo'o ` izgo'ara se:
9- :51+tku /ij+1i% iza sa$oglasnika% iza W i Z
6 kad je n-gl-2+95 6 kao ja
6 kad nije n-gl-2+95 6 kao ji u slogo'i$a iza n-gl-2+n5g sloga 6 kao ja
iza suglasnika
6 kad je n-gl-2+n5 6 kao -
6 kad nije n-g!-2+95 6 kao i u slogo'i$a iza n-gl-2+n5g sloga i n+ ispred $ekog suglasnika 6 kao a".

5
00g. POSENOSTI IZGOVORA NEKIH RUSKIH SLOVNIH SKUPINA
01<. Aeke se ruske sugl-sni1k+ skupine u izg5'5/u sk/-,uju:
EG> se sk/-,uj+ u sn
2*> se sk/-,uj+ u zn
EG8 se sk/-,uj+ u sk
2*8 se sk/-,uj+ u sk
&EG& s+ sk/-,uj+ u st'
EG: se sk/-,uj+ u sl
GEG& se sk/-,uj+ u 0t'
>*E B+ sk/-,uj+ u ns
GZE` se sk/-,uj+ u ):a
GE` B+ sk/-,uj+ u ):a.
01=. U ruskoj /ij+1i Ec:>O, n+ izgo'ara se :.
01>. U ruski$ /ije1i$- E,C*O, i Ac,2*8" n+ izgo'ara se *.
01?. U ruski$ /ij+1i$- QGc% 8c>,Q>c% E8IQ>c te u /ij+1i$- iz'edeni$a od tih /ij+1i Q se izgo'ara kao
2.
01@. *uske sugl-sni1k+ skupine EQ% 2Q% 0Q izgo'araju se kao 2.:% - skupine 20% kao kao &.:.
020. Ud'ojena sugl-sni1k- slo'a n-j1e2,+ se u rusko$ jeziku izgo'araju kao 5dg5'-/-ju,i dugi
suglasnik% - ponekad 6 kao 5dg5'-/-ju,i kratki suglasnik.
021. Clo'o ( u ruski$ geniti'ni$ pridje'ski$ i z-$j+ni1ki$ z-'/2+0i$- 6c(c% 6,(c izgo'ara se kao '.

6
00h. NEKE POSENOSTI RUSKOG PRAVOPISA
022. U rusko$ se jeziku iza (% 8% M% 0% S% U n+ :i2+ Y% nego s+ u$jesto Y :i2+ 4.
027. !za 0% S% Q% U u iz'orno ruski$ /ij+1i$- n+ :i2u s+ ^% `% nego se u$jesto ^ :i2+ I% - u$jesto `
6 ".
028. !za O u iz'orno ruski$ /ij+1i$- :i2+ se Y sa$o u :-d+&ni$ nasta')i$a% ina1e se u$jesto Y
:i2+ 4.
02<. U rusko$ se jeziku slo'o . n+ :i2+ iza O.
02=. Clo'o . u ruski$ s+ tiskani$ teksto'i$a redo'ito :i2+ kao , tj. bez d'ije t51k+".
02>. !$+9- naroda te stano'nika pokrajina i grado'a n- rusko$ s+ jeziku :i2u $ali$ :51+t9i$
slo'o$.

7
00i. RUSKI GLAGOLI
02?. U neodre(eno$ glagolsko$ obliku infiniti'u" ruski glagoli i$aju jedan od slj+d+,ih
k-/-kt+/isti1nih z-'r2+t-k-:
6 GZ n-j1+2,+"
6 QZ
6 G4.
02@. *uski glagoli i$aju D glagolska n-1i9-:
- izja'ni n-1in indikati'"
6 zapo'jedni n-1in i$perati'"
6 pogodbeni n-1in kondi)ional".
070. U indikati'u ruski glagoli i$aju D glagolska 're$ena:
6 s-d-2nj+ 'rije$e prezent"
6 budu,+ 'rije$e futur"
- :r52l5 'rije$e perfekt".
071. U i$perati'u u 2. !i)u jednine i u 2. !i)u $no&i9+" ruski glagoli i$aju jedan od slj+d+,ih
z-'r2+t-k-:
64%64G,
66%66G,
6Z%6ZG,.
072. U k5ndi0ion-lu ruski glagoli i$aju oblike perfekta uz koje s+ dodaje 1+sti0- $Y.

8
00j. PREZENT RUSKIH GLAGOLA
077. U prezentu ruski glagoli i$aju jedan od slj+d+,ih nizo'a z-'r2+t-k-:
pr'a 'rsta:
1. li)e jednine 6I iza suglasnika"%
6^ iza sa$oglasnika"
2. li)e jednine 6,SZ kada je naglasak n- osno'i"
6.SZ kada je naglasak n- z-'r2+tku"
D. li)e jednine 6,G kada je naglasak n- osno'i"
6.G kada je naglasak n- z-'r2+tku"
1. li)e $no&n+ 6,< kada je naglasak n- osno'i"
6.< kada je naglasak n- z-'r2+tku"
2. li)e $no&in+ 6,G, kada je naglasak n- osno'i"
6.G, kada je naglasak n- z-'r2+tku"
7. li)e $no&in+ 6kG iza suglasnika"
6^G iza sa$oglasnika"
druga 'rsta:
1. li)e jednine 6I iza 0% S% Q% U"
6^ u ostali$ slu1-j+'i$-"
9
2. li)e jednine 64SZ
D. li)e jednine 64G
1. li)e $no&n+ 64<
2. li)e $no&in+ 64G,
7. li)e $no&in+ 6"G iza 0% S% Q% U"
6`G u ostali$ slu1-j+'i$-".
078. #riliko$ pro$jene ruskih glagola :5 li)i$a $5gu,+ su slj+d+,+ glaso'ne pro$jene:
u slu1-ju pr'og niza z-'/2+t-k-:
(l0% 8lQ
u slu1-ju drugog niza z-'r2+t-k-:
SlE% 0l2% 0l*% QlG% UlEG% $:l$% &:l&% A:lA% <:l<% K:lK.
07< Aeki ruski glagoli i$aju s'oje posebnosti u prezentu:
prezent glagola $,0"GZ glasi: $,(I% $,04SZ% $,04G% $,04<% $,04G,% $,(IG;
prezent glagola ,EGZ u zna1enju EjestiE" glasi: ,<% ,SZ% ,EG% ,*4<% ,*4G,% ,*`G;
prezent glagola McG,GZ glasi: McQI% McQ,SZ% McQ,G% McG4<% McG4G,% McG`G.

10
00m. nUTUR RUSKIH GLAGOLA
07=. Futur ruskih glagola o'isi 5 s'r2+n5sti ili n+s'r2+n5sti u zn-1+9ju glagola.
07>. G!ago!i u 1ij+$ je zna1+9ju s-dr&an- neka s'r2+n5st glagoli s'r2+95g 'ida" i$aju u futuru
jednake z-'r2+tk+ kao glagoli n+s'r2+n5g 'ida u 1ij+$ je zn-1+nju s-dr&-n- neka n+s'r2+n5st" u
prezentu% tj. prezent glagola s'r2+95g 'ida i$a zn-1+9j+ futura.
07?. Futur ruskih glagola n+s'r2+n5g 'ida t'ori se od:
- oblika futura glagola $YGZ $I*I% $I*,SZ% $I*,G% $I*,<% $I*,G,% $I*IG" i infiniti'a konkretnog
glagola.
07@. Futur glagola *"GZ i$a nekih posebnosti:
*"<% *"SZ% *"EG% *"*4<% *"*4G,% *"*IG.

11
00o. PERnEKT RUSKIH GLAGOLA
080. U perfektu ruski glagoli i$aju slj+d+,+ z-'r2+tk+:
u jednini:
- za $u2ki rod 6:
- za &+9ski rod 6:"
- za srednji rod 6:c
u $n5&ini: 6:4.
081. #erfekt glagola 4*G4 glasi: S.:% S:"% S:c; S:4.

12
010. RUSKE IpENIqE
082. *uske i$eni)e $ogu biti slj+d+,+g roda:
6 $u2k5g roda
- srednjeg roda
- &ensk5g roda.
087. Aeke ruske i$eni)e $ogu biti istodobno $u2k5g i/i!i &+nsk5g roda to su i$eni)e tz'. 5:,+g
roda".
088. *uske i$eni)e $ogu i$ati slj+d+,- brojna stanja:
13
6 jedninu
- $no&inu.
08<. Aeke ruske i$eni)e upotreblja'aju s+ sa$o u jednini% druge sa$o u $no&ini% no '+,i9- i$a i
jedinu i $no&i9u.
08=. *uske i$eni)e $ogu i$ati slj+d+,+ :-d+&n+ oblike:
Ao$inati' odgo'ara 9- pitanja: 8Gcr QGcr s ttor utcr
Geniti' odgo'ara 9- pitanja: 8c(cr Q,(cr s tovar w,v"r
Hati' odgo'ara 9- pitanja: 8c<Ir Q,<Ir s tomxr w,mxr
Ikuzati' odgo'ara 9- pitanja: 8c(cr QGcr s tovar utcr
!nstru$ental odgo'ara 9- pitanja: 8,<r Q,<r s timer wim,r
Jokati' odgo'ara 9- pitanja: ycz 8c<r ycz Q.<r s yoz tomr ycz w,<r
08>. K-d+&ni z-'r2+0i ruskih i$eni)a o'ise 5 rodu i broju% ali i 5 to$e 9- kaka' 6 t'rdi ili $eki 6
suglasnik z-'r2-'- nepro$jenji'i dio i$eni)e tj. njena osno'a".
08?. Aeke ruske i$eni)e i$aju sa$o jedan 6 no$inati'ni 6 oblik% bez obzira n- to koje se :-d+&n5
pitanje za tu i$eni)u $o&e posta'iti.
08@. U $n5&i9i 5 rodu i$eni)e o'ise u rusko$ jeziku prakti1ki sa$o z-'r2+0i geniti'a.

011. {EDNINA RUSKIH IpENIqA ;U|7OG I SREDN{EG RODA
0<0. *uske i$eni)e $u2k5g i srednjeg roda kojih osno'a z-'r2-'- 9- t'rdi suglasnik i$aju u jednini
slj+d+,+ :-d+&n+ z-'r2+tk+:
Ao$inati' }~ i$eni)e $. roda"
6c i$eni)e sr. roda"
Geniti' 6"
14
Hati' 6I
Ikuzati' kao no$inati' ili geniti' i$eni)e $u2kog roda"
kao no$inati' i$eni)e srednjeg roda"
!nstru$ental 6c<
Jokati' 6,
0<1. *uske i$eni)e $u2k5g i srednjeg roda kojih osno'a z-'/2-'- 9- $eki suglasnik i$aju u jednini
slj+d+,+ :-d+&n+ z-'r2+tk+:
Ao$inati' }~ i$eni)e $. roda"
6, i$eni)e sr. roda"
Geniti' 6`
Hati' 6^
Ikuzati' kao no$inati' ili geniti' i$eni)e $u2kog roda"
kao no$inati' i$eni)e srednjeg roda"
!nstru$ental 6,< kada je naglasak n- osno'i"
6.< kada je naglasak na za'r2etku"
Jokati' 6,
0<2. *uske i$eni)e $u2k5g roda koje u no$inati'u jednine z-'r2-'-ju 9- 66 n+ dodaju :-d+&n+
z-'r2+tk+ to$e 66% nego i$ k-/-kt+/isti1ni :-d+&9i z-'r2+0i dolaze n- $jesto 6
6% - 6,< i$ pod naglasko$ postaje 6.<.
0<7. U instrurnentalu jednine kod ruskih i$eni)a $u2k5g i srednjeg roda kojih osno'a z-'r2-'- n- 0%
S% O% Q% U z-'r2+t-k je:
6c< kada je naglasak 9- z-'r2+tku"
6,< kada je naglasak 9- osno'i".
0<8. Lod ruskih i$eni)a $u2k5g roda koje zn-1+ n+2t5 ne&i'o - akuzati' je jednak no$inati'u% - kod
i$eni)a $u2k5g roda koje zn-1+ ne2to &i'o 6 akuzati' je jednak geniti'u.
0<< U no$inati'u jednine ruskih i$eni)a $u2k5g roda $ogu u osno'i stajati sa$oglasni)i c% , ili .%
koji s+ n+ poja'ljuju u drugi$ :-d+&ni$ obli)i$a.
01a. {EDNINA RUSKIH IpENIqA +NS7?G RODA
0<=. *uske i$eni)e &+nsk5g roda kojih osno'a z-'r2-'- n- t'rdi suglasnik i$aju u jednini slj+d+,+
:-d+&9+ z-'/2+tk+:
Ao$inati' 6"
Geniti' 6Y
15
Hati' 6,
Ikuzati' 6I
!nstru$ental 6c6
Jokati' 6,
M Nako se $ijenjaju :5 :-d+&i$- i ruske i$eni)e $u2k5g roda koje u no$inati'u jednine i$aju
z-'r2+t-k 6".
0<>. *uske i$eni)e &ensk5g roda kojih osno'a z-'/2-'- n- $eki suglasnik i$aju u jednini s!j+d+,+
:-d+&n+ z-'r2+tk+:
Ao$inati' 6`
Geniti' 64
Hati' 6,
Ikuzati' 6^
!nstru$ental 6,6 kada je naglasak n- osno'i"
6.6 kada je naglasak na za'r2etku"
Jokati' 6,
M Nako se $ijenjaju :5 :-d+&i$- i ruske i$eni)e $u2k5g roda koje u no$inati'u jednine i$aju
z-'r2+t-k 6`.
0<?. U instru$entalu jednine kod ruskih i$eni)a &+nsk5g roda kojih osno'a z-'r2-'- n- 0% S% Ob Q%
U z-'r2+t-k glasi:
6c6 kada je naglasak n- z-'/2+tku"
6,6 kada je naglasak n- osno'i".
0<@. *uske i$eni)e &ensk5g roda kojih osno'a z-'/2-'- n- $eki suglasnik iza kojeg u no$inati'u
jednine stoji 6Z i$aju u jednini slj+d+,+ :-d+&n+ z-'r2+tk+:
Ao$inati' 6Z
Geniti' 64
Hati' 64
Ikuzati' 6Z
!nstru$ental 6Z^
Jokati' 64

16
01e. ;NOIN! RUSKIH IpENIqA yOSIp GENITIVAz
17
0=0. *uske i$eni)e kojih osno'a z-'/2-'- n- t'rdi suglasnik i$aju u $no&ini slj+d+,+ :-d+&9+
z-'r2+tk+:
Ao$inati' 6Y% 6" neke i$eni)e $u2k5g i '+,i9- i$eni)a srednjeg roda"
Geniti'
Hati' 6"<
Ikuzati' kao no$inati' ili geniti'
!nstru$ental 6"<4
Jokati' 6"M
0=1. *uske i$eni)e kojih osno'a z-'/2-'- n- $eki suglasnik i$aju u $no&i9i slj+d+,+ :-d+&9+
z-'/2+tk+:
Ao$inati' 64% 6` neke i$eni)e $u2k5g i '+,i9- i$eni)a srednjeg roda"
Geniti'
Hati' 6`<
Ikuzati' kao no$inati' ili geniti'
!nstru$ental 6`<4
Jokati' 6`M
0=2. !$eni)e srednjeg roda koje u no$inati'u jednine z-'/2-'-ju 9- 68c% - naglasak i$ u no$inati'u
$no&i9+ pada n- osno'u% u to$ :-d+&u i$aju z-'r2+t-k 64 iza 8".
0=7. Aeke i$eni)e $u2k5g i srednjeg roda u no$inati'u $no&in+ z-'/2-'-ju 9- 6Z`.
0=8. U slu1-ju i$eni)a kojih osno'a z-'r2-'- n- (% 8% M% 0% S% O% Q% U postoje odstupanja od 5:,ih
pra'ila 5 :-d+&ni$ z-'r2e)i$- obziro$ n- pra'opisna 5gr-ni1+9j- u s'ezi s ti$ suglasni)i$a 'idi
t51k+ 022% 027 i 028 o'og #regleda".
0=<. U $no&i9i s'e i$eni)e koje zn-1+ n+2t5 n+&i'5 i$aju akuzati' jednak no$inati'u% - s'e i$eni)e
koje zn-1+ n+2t5 &i'5 i$aju akuzati' jednak geniti'u% s ti$ da i$eni)e srednjeg roda 'rlo rijetko
zn-1+ n+2t5 &i'5.

01g. GENITIV ;N?IN+ RUSKIH IpENIqA
18
0==. U geniti'u $no&i9+ ruske i$eni)e i$aju slj+d+,+ z-'r2+tk+:
6c&
u slu1-ju i$eni)a $u2k5g roda kojih osno'a z-'r2-'- n- neki t'rdi suglasnik% osi$ 0% S% te O ako
naglasak pada n- z-'/2+t-k
6,&M
u slu1-ju i$eni)a $u2k5g roda kojih osno'a z-'/2-'- n- 6
u slu1-ju i$eni)a $u2k5g roda kojih osno'a z-'/2-'- n- O ako naglasak pada n- osno'u
M pod naglasko$ 6e& postaje 6.&
u slu1-ju i$eni)a $u2k5g roda koje u no$inati'u $no&i9+ z-'/2-'-ju 9- 6Z`% ako naglasak pada n-
osno'u
6,6
u slu1-ju i$eni)a $u2k5g roda kojih osno'a z-'/2-'- n- neki $eki suglasnik% - takoder n- 0% S
u slu1-ju i$eni)a $u2k5g roda koje u no$inati'u $no&in+ z-'/2-'-ju n- 6Z`% ako je z-'r2+t-k pod
naglasko$
u slu1-ju i$eni)a srednjeg roda kojih osno'a z-'/2-'- n- neki $eki suglasnik
u slu1-ju i$eni)a &+9sk5g roda koje u no$inati'u jednine z-'/2-'-ju n- 6Z`% ako je z-'r2+t-k pod
naglasko$
u slu1-ju i$eni)a &+9sk5g roda koje u no$inati'u jednine z-'/2-'-ju n- 6Z;
646
u slu1-ju i$eni)a srednjeg roda koje u no$inati'u jednine z-'/2-'-ju n- 6Z, iii 6xe
u slu1-ju i$eni)a &+9sk5g roda koje u no$inati'u jednine z-'/2-'-ju n- 6Z`% ako je naglasak n-
osno'i
}~
u slu1-ju nekih i$eni)a $u2kog roda
u slu1aju i$eni)a srednjeg roda kojih osno'a z-'/2-'- n- t'rdi suglasnik
u slu1aju 'e,ine i$eni)a &enskog roda% osi$ onih koje u no$inati'u jednine z-'/2-'-ju 9- 6Z.
Mo'aj z-'/2+t-k $o&e izaz'ati u$etanje c% , ili . u osno'u radi njenog !-k2+g izgo'aranja

19
01h. NEKE POSENOSTI U B!D+NI; Z!VR|+DI;! RUSKIH IpENIqA
0=>. U geniti'u jednine neke i$eni)e $u2kog roda $ogu i$ati pored redo'nog z-'r2+tk- 6" 6`" i
z-'r2+t-k 6I 6^"% n-r51it5 kad se geniti'o$ 5zn-1-'- neka k5li1i9- ili dio n+1+g-.
0=?. U !okati'u jednine neke - '+,ino$ j+dn5sl5&n+ - i$+ni)e $u2k5g roda kada stoje uz prijedloge &
ili >" i$aju z-'r2+t-k 6I 6^".
0=@. !$eni)e $u2k5g roda koje u no$inati'u jednine z-'/2-'-ju 9- 646% i$eni)e srednjeg roda koje u
no$inati'u jednine z-'/2-'-ju n- 64e te i$+ni0+ &+9sk5g roda koje u no$inati'u jednine z-'/2-'-ju
n- 64` i$aju u !okati'u jednine z-'r2+t-k 644.

20
01i. RUSKI PRID{EVI
0>0. *uski s+ pridje'i :5 s'oji$ zn-1+9ji$- dijele n-:
- opisne pridje'e
- gradi'ne pridje'e
- pos'ojne pridje'e.
0>1. *uski opisni pridje'i redo'no $ogu i$ati d'a oblika
6 dugi oblik
6 kratki oblik koji s+ u pra'ilu ja'lja sa$o kao i$enski dio predikata".
0>2. Lratki s+ oblik ruskih pridje'a n+ $ijenja :5 :-d+&i$-% - z-'r2-'-:
u jednini
6 u $u2k5$ rodu n- 6O
- u srednje$ rodu n- 6c ili 6,
6 u &+9sk5$ rodu n- 6" ili 6`
u $no&i9i
- 9- 6Y ili 64.
0>7. *uski gradi'ni pridje'i $ogu i$ati sa$o dugi oblik% - pos'ojni ili sa$o dugi oblik pos'ojni
pridje'i n- 6E846 i 646" ili sa$o kratki oblik pos'ojni pridje'i n- 6c&% 6,&% 6Y>% 64>"% s ti$ da se ti
kratki obli)i pos'ojnih pridje'a $ijenjaju :5 :-d+&i$-% i to /-zli1it5 od dugih oblika opisnih i gradi'nih
pridje'a.
0>8. Hugi obli)i ruskih opisnih i gradi'nih pridje'a i$aju d'ije 'rste pro$jene :5 broje'i$a% rodo'i$a i
:-d+&i$-% o'isno 5 to$e da !i i$ osno'a z-'r2-'- n- t'rdi ili n- $eki suglasnik.

21
01j. {EDNINA RUSKIH OPISNIH I GRADIVNIH PRID{EVA
0><. *uski pridje'i s osno'o$ n- t'rdi suglasnik i$aju slj+d+,+ :-d+&9+ z-'/2+tk+ u jednini :5
rodo'i$a:
$u2ki rod srednji rod &enski rod
Ao$inati' 6Y6 6c6" 6c, 6"`
Geniti' 6c(c 6c(c 6c6
Hati' 6c<I 6c<I 6c6
Ikuzati' kao no$inati' ili geniti' 6c, 6I^
!nstru$ental 6Y< 6Y< 6c6
Jokati' 6c< 6c< 6c6
0>=. *uski pridje'i s osno'o$ n- $eki suglasnik i$aju slj+d+,+ :-d+&n+ z-'/2+tk+ u jednini :5
rodo'i$a:
$u2ki rod srednji rod &enski rod
Ao$inati' 646 6,, 6``
Geniti' 6,(c 6,(c 6,6
Hati' 6,<I 6,<I 6,6
Ikuzati' kao no$inati' ili geniti' 6,, 6^^
!nstru$ental 64< 64< 6,6
Jokati' 6,< 6,< 6,6
0>>. *uski pridje'i s osno'o$ n- 0% S% Qb U i$aju slj+d+,+ :-d+&n+ z-'/2+tk+ u jednini :5 rodo'i$a:
$u2ki rod srednji rod &enski rod
22
Ao$inati' 646 6c6" 6,, 6c," 6"`
Geniti' 6,(c 6c(c" 6,(c 6c(c" 6,6 6c6"
Hati' 6,<I 6c<I" 6,<I 6c<I" 6,6 6c6"
Ikuzati' kao no$inati' ili geniti' 6,, 6c," 6I^
!nstru$ental 64< 64< 6,6 6c6"
Jokati' 6,< 6c<" 6,< 6c<" 6,6 6c6"

01m. pNOINA RUSKIH OPISNIH I GRADIVNIH PRID{EVA
0>?. *uski pridje'i s osno'o$ n- t'rdi suglasnik i$aju u $no&i9i slj+d+,+ :-d+&n+ z-'/2+tk+:
Ao$inati' 6Y,
Geniti' 6YM
Hati' 6Y<
Ikuzati' kao no$inati' ili geniti'
!nstru$ental 6Y<4
Jokati' 6YM
0>@. *uski pridje'i s osno'o$ 9- $eki suglasnik i$aju u $no&ini slj+d+,+ :-d+&n+ z-'/2+tk+:
Ao$inati' 64,
Geniti' 64M
Hati' 64<
Ikuzati' kao no$inati' ili geniti'
!nstru$ental 64<4
Jokati' 64M
0?0. *uski pridje'i s osno'o$ n- 0% S% Q% U i$aju u $no&ini jednake :-d+&n+ z-'/2+tk+ kao i
pridje'i s osno'o$ 9- $eki suglasnik.

23
01o. KOpPARATIV I SUPERLATIV RUSKIH PRID{EVA
0?1. *uski pridje'i u pra'ilu sa$o opisni" $ogu i$ati tri stupnja:
- poziti'
- ko$parati'
6 superlati'.
0?2. U ko$parati'u ruski pridje'i:
i$aju jedan od slj+d+,ih z-'r2+t-k-:
},, ili 6,6
6, uz stano'ite glaso'ne pro$jene"
6S, *":ZS,% *c:ZS,% Gc>ZS,% EG"CS,";
i$aju oblik poziti'a s $c:,, ili <,>,, ispred poziti'a neki pridje'i i$aju sa$o taka' ko$parati'".
0?7. Lo$parati'i n- 6,, 6,6"% 6, i 6S, n+ $ijenjaju se :5 broje'i$a% rodo'i$a i :-d+&i$-.
0?8. U superlati'u ruski pnidje'i:
i$aju jedan od slj+d+,ih z-'/2+t-k-:
6,6S46 oblik za jedninu% $u2ki rod% no$inati'"
6"6S46 sa stano'iti$ glaso'ni$ pro$jena$a; ob!ik za jedninu% $u2ki rod% no$inati'";
i$aju oblik poziti'a s E"<Y6% >"4$c:,, ili >"4<,>,, ispred poziti'a;
i$aju oblik ko$parati'a s- &E,(o za n+&i'5" ili &E,M za &i'5".
0?<. Cuperlati'i 9- 6,6S46 i 6"6S46 $ijenjaju se po broje'i$a% rodo'i$a i :-d+&i$-; u slu1-ju
superlati'a sa E"<Y6 P poziti' - :5 broje'i$a% rodo'i$a i :-d+&i$- $ijenjaju se oba dijela% - u
slu1-ju superlati'a s >"4$c:,, ili >"4<,>,, 6 :5 broje'i$a% rodo'i$a i :-d+&i$- $ijenja se sa$o
drugi dio tako sasta'ljenih superlati'a.
0?=. Aeki pridje'i i$aju s'ojih posebnosti u ko$parati'u i superlati'u:
24
pnidje'i McCcS46b A:cMc6b $c:ZSc6b <":,>Z846 i <":Y6 6 t'ore ko$parati'e od drugih korijena
pnidje'i &YEc846% >42844% EG"CY6% <c:c*c6% McCcS46% A:cMc6% $c:ZSc6% <":,>Z846 i
<":Y6 - i$aju oblike n- 6S46% u zn-1+nju i ko$parati'a i superlati'a.

0a0. RUSKI GLAGOLSKI PRID{EVI
0?>. U rusko$ jeziku postoje 1etiri 'rste glagolskih pridje'a pridje'a koji se t'ore od glagola".
0??. Glagolski pridje' radni s-d-2nji z-'/2-'- u no$inati'u jednine $u2k5g roda:
- u slu1-ju glagola pr'e 'rste pro$jene n- 6IU46 6^U46"
6 u slu1-ju glagola druge 'rste pro$jene n- 6"U46 `U46".
0?@. Glagolski pridje' radni pro2li z-'/2-'- u no$inati'u jednine $u2k5g roda n- 6&S46 ili sa$o
6S46.
0@0. Glagolski pridje' trpni s-d-29ji z-'/2-'- u no$inati'u jednine $u2k5g roda:
- u slu1-ju glagola pr'e 'rste pro$jene n- 6,<Y6 6c<Y6"
6 u slu1-ju glagola druge 'rste pro$jene n- 64<Y6.
0@1. Glagolski pridje' trpni :/52!i z-'/2-'- u no$inati'u jednine $u2k5g roda 9- 6>>Y6% 6,>>Y6 uz
stano'ite glaso'ne pro$jene" ili 6GY6.
0@2. Glagolski pridje'i trpni s-d-29ji i :/52!i" i$aju pored dugih oblika i kratke n- 6<% odnosno n- 6>
ili 6G% u no$inati'u jednine $u2k5g roda"% analogno opisni$ pridje'i$a.

25
0a1. RUSKE ZAp{ENIqE
0@7. *uske se za$jeni)e dijele n- 10 'rsta:
- !i1n+ za$jeni)e
- po'ratna za$jeni)a
6 pos'ojne za$jeni)e
- pokazne za$jeni)e
- upitne za$jeni)e
- odnosne za$jeni)e
6 odre(ene za$jeni)e
- 5d/i1n+ za$jeni)e
- neodredene za$jeni)e
- brojne za$jeni)e.
0@8. Goto'o s'e ruske za$jeni)e $ijenjaju se :5 :-d+&i$-% - neke i :5 broje'i$a i rodo'i$a.
0@<. C'oje posebne pro$jene :5 :-d+&i$- i$aju slj+d+,+ ruske za$jeni)e:
- !i19+ za$jeni)e
- po'ratna za$ejni)a
- pos'ojne za$jeni)e
- pokazne za$jeni)e
- upitne za$jeni)e
6 odnosne za$jeni)e.
0@=. Qdre(ene% 5dri1n+% neodre(ene i brojne ruske za$jeni)e i$aju:
- dijelo$ s'oje posebne pro$jene
odre(ena za$jeni)a E"<% odre(ena za$jeni)a &,EZ% neodre(ena za$jeni)a >,846"
26
- dijelo$ se $ijenjaju :5 broje'i$a% rodo'i$a i :-d+&i$- kao 5dg5'-/-ju,i pridje'i
odre(ena za$jeni)a E"<Y6% odre(ena za$jeni)a 8"0*Y6% odre(ena za$jeni)a &E`846% 5dri1n-
za$jeni)a >48"8c6% n+5dr+(e- za$jeni)a >,8cGcCY6% neodre(ena zarnjeni)a 8"8c6}Gc%
neodre(ena za$jeni)a 8"8c6}:4$c% neodre(ena za$jeni)a 8"8c6}>4$I*Z% neodre(ena za$jeni)a
8c,}8"8c6 i analogne neodredene za$jeni)e s 8cGcCY6z
- dijelo$ se $ijenjaju kao upitne i odnosne za$jeni)e 8Gc% QGc
5d/i1n+ i neodre(ene za$jeni)e sasta'ljene od 8Gc ili QGc doda'anje$ >46b >,6% 8c,6% 6Gc% 6:4$c%
6>4$I*Z% 2t5 ukazuje n- odri)anje />46/% odnosno neodredenost /ostali ele$enti/".

0aa. RUSKE LIN+ I POVRATNA ZAp{ENIqA
0@>. *uske !i1n+ za$jeni)e sa s'oji$ $5gu,i$ :-d+&ni$ obli)i$a jesu:
jedni9-:
Ao$inati' ` GY c> c>c c>"
Geniti' <,>` G,$` ,(c ,(c ,.
Hati' <>, G,$, ,<I ,<I ,6
Ikuzati' <,>` G,$` ,(c ,(c ,.
!nstru$ental <>c6 Gc$c6 4< 4< ,6
Jokati' <>, G,$, >.< >.< >,6
$no&in-:
Ao$inati' <Y &Y c>4
Geniti' >"E &"E 4M
Hati' >"< &"< 4<
27
Ikuzati' >"E &"E 4M
!nstru$ental >"<4 &"<4 4<4
Jokati' >"E &"E >4M
0@?. *uske !i1n+ za$jeni)e 7. !i)a jednine o>b c>cb c>"" i $no&ine c>4" st5j+,i iza '+,i9+
prijedloga dobi'aju :51+t95 >6.
0@@. !za pnjedloga $:"(c*"C`% &>,% &cAC,84% &E:,*EG&4,% >"A,C,8cC% >"&EGC,QI% Ec(:"E>c i
Ac*c$>c% kao i iza ko$parati'a pridje'a i priloga% ruske !i1n+ za$jeni)e D. li0- n+ dobi'aju :51+tn5
>6.
100. K-d+&9i ob!i)i ruske po'ratne za$jeni)e no$inati'a ne$a" glase:
Geniti' E,$`
Hati' E,$,
Ikuzati' E,$`
!nstru$ental Ec$c6
Jokati' E,$,

0ae. RUSKE POSVO{NE ZAp{ENIqE
101. R5gu,i obli)i ruske pos'ojne za$jeni)e <c6 analogno i G&c6" jesu:
$u2ki rod srednji rod &enski rod $no&ina
Ao$inati' <c6 <c. <c` <c4
Geniti' <c,(c <c,(c <c,6 <c4M
Hati' <c,<I <c,<I <c,6 <c4<
Ikuzati' kao
no$inati' ili
geniti'
<c. <c^ kao
no$inati' ili
geniti'
!nstru$ental <c4< <c4< <c,6 <c4<4
Jokati' <c.< <c.< <c,6 <c4M
102. R5gu,i obli)i ruske pos'ojne za$jeni)e >"S analogno i &"S" jesu:
$u2ki rod srednji rod &enski rod $no&ina
Ao$inati' >"S >"S, >"Sa >"S4
28
Geniti' >"S,(c >"S,(c >"S,6 >"S4M
Hati' >"S,<I >"S,<I >"S,6 >"S4<
Ikuzati' kao
no$inati' ili
geniti'
>"S, >"SI kao
no$inati' ili
geniti'
!nstru$ental >"S4< >"S4< >"S,6 >"S4<4
Jokati' >"S,< >"S,< >"S,6 >"S4M
107. Za 5z9-1-'-nj+ pripadanja D. !i)u ruski jezik ne$a posebnih za$jeni)a% nego se u tu s'rhu
upotreblja'a geniti' 5dg5'-r-ju,+ li1n+ za$jeni)e% i to kao oblik koji s+ n+ $ijenja :5 :-d+&i$-.
108. #os'ojno6po'ratna za$jeni)a E&c6 $ijenja se :5 broje'i$a% rodo'i$a i :-d+&i$- analogno
pro$jeni pos'ojne za$ejni)e <c6.

0ag. RUSKE POKAZNE ZAp{ENIqE
10<. R5gu,i ob!i)i ruske pokazne za$jeni)e \GcG analogno i GcG% osi$ u instru$entalu $u2k5g i
srednjeg roda u jednini% te u $no&i9i - gdje u$jesto 4 stoji ," jesu:
$u2ki rod srednji rod &enski rod $no&ina
Ao$inati' \GcG \Gc \G" \G4
Geniti' \Gc(c \Gc(c \Gc6 \G4M
Hati' \Gc<I \Gc<I \Gc6 \G4<
Ikuzati' kao
no$inati' ili
geniti'
\Gc \GI kao
no$inati' ili
geniti'
!nstru$ental \G4< \G4< \Gc6 \G4<4
Jokati' \Gc< \Gc< \Gc6 \G4M
10=. #okazne za$jeni)e G"8c6 i G"8c&c6 $ijenjaju se :5 broje'i$a% rodo'i$a i :-d+&i$- analogno
5dg5'-/-ju,i$ opisni$ i gradi'ni$ pridje'i$a u dugo$ obliku".

29
0ah. RUSKE UPITNE I ODNOSNE ZAp{ENIqE
10>. K-d+&9i ob!i)i ruskih upitnih i odnosnih za$jeni)a 8Gc% QGc jesu:
Ao$inati' 8Gc QGc
Geniti' 8c(c Q,(c
Hati' 8c<I Q,<I
Ikuzati' 8c(c QGc
!nstru$ental 8,< Q,<
Jokati' 8c< Q.<
10?. R5gu,i obli)i upitne i odnosne za$jeni)e Q,6 jesu:
$u2ki rod srednji rod &enski rod $no&ina
30
Ao$inati' Q,6 QZ. QZ` QZ4
Geniti' QZ,(c QZ,(c QZ,6 QZ4M
Hati' QZ,<I QZ,<I QZ,6 QZ4M
Ikuzati' kao
no$inati' ili
geniti'
QZ. QZ^ kao
no$inati' ili
geniti'
!nstru$ental QZ4< QZ4< QZ,6 QZ4<4
Jokati' QZ.< QZ.< QZ,6 QZ4M
10@. Upitne i odnosne za$jeni)e 8cGcCY6 i 8"8c6 $ijenjaju se :5 broje'i$a% rodo'i$a i :-d+&i$a
analogno 5dg5'-/-ju,i$ opisni$ i gradi'ni$ pridje'i$a u dugo$ obliku".

0ai. RUSKI RO{EVI
110. Qsno'ni ruski gla'ni i redni broje'i jesu:
1 c*4>b c*>cb c*>" yc*>4z 1. A,C&Y6
2 *&"% *&, 2. &GcCc6
7 GC4 7. GC,G46
8 Q,GYC, 8. Q,G&.CGY6
< A`GZ <. A`GY6
= S,EGZ =. S,EGc6
> E,<Z >. E,*Z<c6
31
? &cE,<Z ?. &cEZ<c6
@ *,&`GZ @. *,&`GY6
10 *,E`GZ 10. *,E`GY6
11 c*4>>"*O"GZ 11. c*4>>"*O"GY6
12 *&,>"*O"GZ 12. *&,>"*O"GY6
17 GC4>"*O"GZ 17. GC4>"*O"GY6
18 Q,GYC>"*O"GZ 18. Q,GYC>"*O"GY6
1< A`G>"*O"GZ 1<. A`G>"*O"GY6
1= S,EG>"*O"GZ 1=. S,EG>"*O"GY6
1> E,<>"*O"GZ 1>. E,<>"*O"GY6
1? &cE,<>"*O"GZ 1?. &cE,<>"*O"ZY6
1@ *,&`G>"*O"GZ 1@. *,&`G>"*O"GY6
20 *&"*O"GZ 20. *&"*O"GY6
70 GC4*O"GZ 70. GC4*O"GY6
80 EcCc8 80. EcCc8c&c6
<0 A`GZ*,E`G <0. A`G4*,E`GY6
=0 S,EGZ*,E`G =0. S,EG4*,E`GY6
>0 E,<Z*,E`G >0. E,<4*,E`GY6
?0 &cE,<Z*,E`G ?0. &cEZ<4*,E`GY6
@0 *,&`>cEGc @0. *,&`>cEGY6
100 EGc 100. EcGY6
200 *&,EG4 200. *&IMEcGY6
700 GC4EG" 700. GC.MEcGY6
800 Q,GYC,EG" 800. Q,GYC.MEcGY6
<00 A`GZEcG <00. A`G4EcGY6
=00 S,EGZEcG =00. S,EG4EcGY6
>00 E,<ZEcG >00. E,<4EcGY6
32
?00 &cE,<ZEcG ?00. &cEZ<4EcGY6
@00 *,&`GZEcG @00. *,&`G4EcGY6
1000 GYE`Q" 1000. GYE`Q>Y6
10000
00
<4::4c> 100000
0.
<4::4c>>Y6
10000
00000
<4::4"C* 100000
0000.
<4::4"C*>Y6
111. C'i ruski broje'i $ijenjaju se po pade&i$a% a broje'i c*4>% *&" te s'i redni broje'i $ijenjaju se i
po rodo'i$a.

0aj. PROp{ENE RUSKIH GLAVNIH RO{EVA B? B!DEI;!
112. R5gu,i ob!i)i ruskog gla'nog broja c*4> jesu:
$u2ki rod srednji rod &enski rod $no&ina
Ao$inati' c*4> c*>c c*>" c*>4
Geniti' c*>c(c c*>c(c c*>c6 c*>4M
Hati' c*>c<I c*>c<I c*>c6 c*>4<
Ikuzati' kao
no$inati' ili
c*>c c*>I kao
no$inati' ili
33
geniti' geniti'
!nstru$ental c*>4< c*>4< c*>c6 c*>4<4
Jokati' c*>c< c*>c< c*>c6 c*>4M
117. R5gu,i ob!i)i ruskog gla'nog broja *&" jesu:
$u2ki rod srednji rod &enski rod
Ao$inati' *&" *&" *&,
Geniti' *&IM *&IM *&IM
Hati' *&I< *&I< *&I<
Ikuzati' kao no$inati' ili
geniti'
kao no$inati' ili
geniti'
kao no$inati' ili
geniti'
!nstru$ental *&I<` *&I<` *&I<`
Jokati' *&IM *&IM *&IM
118. *uski gla'ni broj GC4 analogno i Q,GYC,z i$a slj+d+,+ :-d+&n+ oblike:
Ao$inati' GC4
Geniti' GC.M
Hati' GC.<
Ikuzati' kao no$inati' ili geniti'
!nstru$ental GC,<` Q,GYCZ<`S"
Jokati' GC.M
11<. *uski gla'ni broje'i od A`GZ do *&"*O"GZ te gla'ni broj GC4*O"GZ $ijenjaju se po pade&i$a
kao i$eni)e &enskog roda koje u no$inati'u jednine za'r2a'aju na 6Z bez oblika za $no&inu".
11=. *uski gla'ni broje'i EcCc8% *,&`>cEGc i EGc i$aju zapra'o sa$o d'a :-d+&n- oblika:
Ao$inati' EcCc8 *,&`>cEGc EGc
Geniti' EcCc8" *,&`>cEG" EG"
Hati' EcCc8" *,&`>cEG" EG"
Ikuzati' EcCc8 *,&`>cEGc EGc
!nstru$ental EcCc8" *,&`>cEG" EG"
34
Jokati' EcCc8" *,&`>cEG" EG"
11>. Lod s!5&+9ih gla'nih broje'a $ijenja se :5 :-d+&i$- s'aki sasta'ni dio% s ti$ da:
6 drugi dio broje'a A`GZ*,E`G 6 &cE,<Z*,E`G u no$inati'u i akuzati'u ne$a n- kraju }Z
- drugi dio broje'a *&,EG4 6 *,&`GZEcG glasi:
u geniti'u 6EcG
u dati'u 6EG"<
u instru$entalu 6EG"<4
u !okati'u 6EG"M.
11?. *uski gla'ni broje'i GYE`Q"% <4::4c> i <4::4"C* $ijenjaju se :5 :-d+&i$a kao
5dg5'-/-ju,+ i$eni)e.

0am. PROp{ENE RUSKIH REDNIH RO{EVA B? PADEIpA
11@. *uski redni broje'i i$aju :-d+&9+ oblike analogn+ :-d+&ni$ obli0i$- 5dg5'-/-ju,ih opisnih i
gradi'nih pridje'a u dugo$ obliku"% tj. onih koji$a osno'a z-'/2-'- n- t'rdi suglasnik uz izuzetak
rednog broja GC,G46% koji i$a :-d+&n+ oblike analogne :-d+&ni$ obli)i$a pos'ojnih pridje'a 9-
646":
$u2ki rod srednji rod &enski rod $no&ina
Ao$inati' GC,G46 GC,GZ, GC,GZ` GC,GZ4
35
Geniti' GC,GZ,(c GC,GZ,(c GC,GZ,6 GC,GZ4M
Hati' GC,GZ,<I GC,GZ,<I GC,GZ,6 GC,GZ4<
Ikuzati' kao
no$inati' ili
geniti'
GC,GZ, GC,GZ^ kao
no$inati' ili
geniti'
!nstru$ental GC,GZ4< GC,GZ4< GC,GZ,6 GC,GZ4<4
Jokati' GC,GZ,< GC,GZ,< GC,GZ,6 GC,GZ4M
120. Lod s!5&+9ih ruskih rednih broje'a :5 :-d+&i$a se $ijenja sa$o posljednji broj.

0ao. RUSKI PRILOZI
121. ! neki ruski prilozi $ogu% poput pidje'a% i$ati tri stupnja:
6 poziti'
6 ko$parati' jednak jednosta'no$ ko$parati'u pndje'a"
6 superlati' jednak drugo$ sl5&en5$ superlati'u pridje'a".
36
122. Aepra'ilnosti u t'orbi ko$parati'a i superlati'a ruskih priloga analogne su nepra'ilnosti$a u
t'orbi ko$parati'a i superlati'a ruskih pnidje'a.
127. U rusko$ jeziku postoje d'ije 'rste glagolskih priloga priloga koji se t'ore od glagola":
6 glagolski prilog s-d-29ji koji z-'/2-'- 9- 6` ili 6"; osi$ glagolskog priloga s-d-29j+g od glagola
$YGZ% - koji glasi $I*IQ4"
6 glagolski prilog :/52!i koji z-'/2-'- n- 6& 6&S4" ili 6S4".
128. U slu1aju nekih glagola s'r2enog 'ida u$jesto oblika na 6& 6&S4" ili 6S4" u ulozi glagolskog
priloga pro2log poja'ljuje se oblik 9- 6` ili 6".

0e0. NEKE POSENOSTI GRADN{E RUSKIH R++NID!
37
12<. U rusko$ se jeziku u prezentu redo'no izosta'lja :5$o,9i glagol $YGZ .".
12=. !$enski dio predikata u rusko$ je jeziku jedino u prezentu ob'ezatno u no$inati'u% in-1+ $5&e
6 - s- neki$ :5$o,ni$ glagoli$a i $ora - biti u instru$entalu .
.".
12>. Lad se u rusko$ jeziku u prezentu ipak upotreblja'a oblik ,EGZ 7. li)e jednine prezenta
:5$o,n5g glagola $YGZ"% taj oblik zapra'o i$a zn-1+nj+ glagola 4<,GZ .".
12?. U slu1-ju tz'. po'ratnih glagola po'ratna je za$jeni)a u rusko$ jeziku zapra'o stopljena s
glagolo$% i to kao:
}EZ iza sa$oglasnika"
}E` iza suglasnika% a u slu1aju glagolskih pridje'a i iza sa$oglasnika".
12@. H'ije !i19+ za$jeni)e '+&u se u rusko$ jeziku tako da s+ pr'a za$jeni)a sta'lja u $no&inu
istoga !i)a% - druga za$jeni)a $o&e to biti i i$eni)a" stoji u instru$entalu s pnijedlogo$ E Ec".
170. U s'akodne'noj ruskoj kon'erza)iji 1esto se upitno zna1enj+ r+1+ni0+ iz/-&-'- 6 u$jesto
upitno$ /ij+1ju :4 6 k-/-kt+risti15$ upitno$ intona)ijo$.
171. U rusko$ su k9ji&+'n5$ jeziku% - takoder u znanst'eni$ i st/u1ni$ teksto'i$a% relati'no 1+st+
tz'. pasi'ne r+1+ni0+ .".
38
SADRA{
01. *uska azbuka
02. *uski izgo'or
07. #osebnosti izgo'ora nekih ruskih slo'a
08. #osebnosti izgo'ora nekih ruskih slo'nih skupina
0<. Aeke posebnosti ruskog pra'opisa
0=. *uski glagoli
0>. #rezent ruskih glagola
0?. Futur ruskih glagola
0@. #erfekt ruskih glagola
10. *uske i$eni)e
11. Tednina ruskih i$eni)a $u2k5g i srednjeg roda
12. Tednina ruskih i$eni)a &+nsk5g roda
17. Rno&in- ruskih i$eni)a osi$ geniti'a"
18. Geniti' $no&i9+ ruskih i$eni)a
1<. Aeke posebnosti u :-d+&ni$ z-'r2+0i$- ruskih i$eni)a
1=. *uski pnidje'i
1>. Tednina ruskih opisnih i gradi'nih pnidje'a
1?. Rn5&in- ruskih opisnih i gradi'nih pnidje'a
1@. Lo$parati' i superlati' ruskih pridje'a
20. *uski glagolski pnidje'i
21. *uske za$jeni)e
22. *uske li1n+ i po'ratna za$jeni)a
27. *uske pos'ojne za$jeni)e
28. *uske pokazne za$jeni)e
2<. *uske upitne i odnosne za$jeni)e
2=. *uski broje'i
2>. #ro$jene ruskih gla'nih broje'a :5 :-d+&i$-
2?. #ro$jene ruskih rednih broje'a :5 :-d+&i$-
2@. *uski pnilozi
70. Aeke posebnosti gradnje ruskih re1eni0-

39
40